ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI

"Slubeni glasnik RS", br. 9/2010 od 26.2.2010. godine
I. OSNOVNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom utvruju se poloaj, nadlenost, organizacija i nain rada i odluivanja Narodne skuptine, poloaj, prava i dunosti narodnih poslanika, amblemi, simboli i obeleja Narodne skuptine, odnos Narodne skuptine prema drugim dravnim organima, meunarodna saradnja, upravljanje imovinom koju koristi Narodna skuptina, finansiranje Narodne skuptine, poloaj Slube Narodne skuptine (u daljem tekstu: Sluba), kao i druga pitanja od znaaja za rad Narodne skuptine. Pitanja u vezi sa organizacijom i nainom rada Narodne skuptine, postupcima za donoenje akata Narodne skuptine i drugim postupcima, kao i druga pitanja koja nisu ureena ovim zakonom, ureuju se Poslovnikom Narodne skuptine (u daljem tekstu: Poslovnik) i drugim aktima Narodne skuptine. lan 2. Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. lan 3. Narodnu skuptinu predstavlja predsednik Narodne skuptine. lan 4. Sedite Narodne skuptine je u Beogradu. lan 5. Narodna skuptina ima peat. lan 6. Rad Narodne skuptine je javan. lan 7. Narodna skuptina u okviru svojih nadlenosti vri sledee funkcije: - predstavniku, - zakonodavnu, - izbornu i - kontrolnu. lan 8. Narodna skuptina donosi: zakon, budet, zavrni raun, plan razvoja, prostorni plan, poslovnik, strategiju, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zakljuak i autentino tumaenje zakona. Nadleni odbor Narodne skuptine donosi akt kojim se ureuju jedinstvena metodoloka pravila za izradu propisa, koja nadleni organi primenjuju pri izradi predloga zakona i drugih akata, koje donosi Narodna skuptina. Akti iz st. 1. i 2. ovog lana objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Akt radnog tela Narodne skuptine objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije", u skladu sa Poslovnikom. lan 9. U radu Narodne skuptine u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo, a latinik o pismo u skladu sa zakonom. Narodni poslanik ima pravo da na sednici Narodne skuptine govori i da pisane dokumente u radu Narodne skuptine, predviene Poslovnikom, podnosi na svom jeziku. Kada se narodni poslanik u radu Narodne skuptine slui svojim jezikom u smislu stava 2. ovog lana, stalno ili u odreenom sluaju, generalni sekretar Narodne skuptine je duan da

Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

obezbedi istovremeno prevoenje njegovog usmenog izlaganja ili dokumenta koji je podneo, na srpski jezik. lan 10. Narodna skuptina ima ambleme, oznake i druge simbole i obeleja. II. JAVNOST RADA lan 11. Javnost rada Narodne skuptine se obezbeuje: stvaranjem uslova za televizijske i internet prenose sednica Narodne skuptine, konferencijama za novinare, izdavanjem zvaninih saoptenja, omoguavanjem praenja rada Narodne skuptine od strane predstavnika sredstava javnog informisanja, posmatraa domaih i meunarodnih udruenja i organizacija i zainteresovanih graana, uvidom u dokumentaciju i arhivu Narodne skuptine, uvidom u stenografske beleke i zapisnike sa sednica Narodne skuptine, na internet stranici Narodne skuptine i na druge naine, u skladu sa zakonom i Poslovnikom. Izuzetno od stava 1. ovog lana, javnost se moe iskljuiti odlukom Narodne skuptine, u skladu sa zakonom i Poslovnikom. O predlogu dnevnog reda, datumu, vremenu i mestu odravanja sednice Narodne skuptine obavetava se javnost, osim u sluajevima kada je to zakonom drukije ureeno. Sednice radnih tela Narodne skuptine su javne, osim ako radno telo drukije ne odlui. Informacije sa sednica Narodne skuptine ili radnih tela zatvorenih za javnost ne mogu se davati bez posebnog odobrenja Narodne skuptine, odnosno odobrenja radnog tela. U Narodnoj skuptini obezbeuju se posebna mesta za posmatrae domaih i meunarodnih udruenja i organizacija, zainteresovane graane i predstavnike sredstava javnog informisanja. Novinarima akreditovanim za praenje rada Narodne skuptine omogueno je praenje sednica Narodne skuptine i njenih radnih tela i uvid u predloge zakona i drugih akata o kojima Narodna skuptina vodi raspravu, stenografske beleke sa sednica, uvid u dokumentaciju i arhivu Narodne skuptine. Nain ostvarivanja javnosti rada i postupak iskljuenja javnosti ureuju se Poslovnikom. Ulazak i boravak lica iz stava 6. ovog lana u Narodnoj skuptini ureuju se aktom nadlenog radnog tela Narodne skuptine. III. IZGLED I UPOTREBA AMBLEMA, OZNAKA I DRUGIH SIMBOLA I OBELEJA lan 12. Narodna skuptina utvruje izgled i upotrebu amblema na predlog nadlenog radnog tela Narodne skuptine. Narodna skuptina utvruje izgled i upotrebu oznaka i drugih simbola i obeleja na predlog nadlenog radnog tela Narodne skuptine. U izradi predloga iz st. 1. i 2. ovog lana nadleno radno telo sarauje sa istaknutim strunjacima i umetnicima. Zabranjeno je isticanje i noenje amblema, oznaka i drugih simbola i obeleja Narodne skuptine na nain kojim se naruava ugled Narodne skuptine. lan 13. Himna Republike Srbije izvodi se na poetku prve sednice Narodne skuptine, na poetku i zavretku redovnog zasedanja Narodne skuptine, prilikom polaganja zakletve predsednika Republike i prilikom polaganja zakletve Vlade. Himna Republike Srbije izvodi se u Narodnoj skuptini i u drugim sluajevima, o emu odluuje predsednik Narodne skuptine. Na upotrebu himne Republike Srbije u Narodnoj skuptini primenjuje se zakon kojim se ureuje upotreba himne Republike Srbije. lan 14. Na poetku prve sednice Narodne skuptine, na poetku i zavretku redovnog zasedanja Narodne skuptine, prilikom pol aganja zakletve predsednika Republike i prilikom polaganja zakletve Vlade, poasna jedinica Vojske Srbije rasporeuje se ispred glavnog ulaza u Dom Narodne skuptine. Poasna jedinica Vojske Srbije i vojni orkestar mogu uestvovati i u drugim aktivnostima Narodne skuptine na predlog predsednika Narodne skuptine.
Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

Poasne jedinice Vojske Srbije i vojnog orkestra u sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana postupaju u skladu sa pravilima slube Vojske Srbije. IV. NADLENOST lan 15. Kao nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti Narodna skuptina: 1) donosi i menja Ustav; 2) odluuje o promeni granice Republike Srbije; 3) raspisuje republiki referendum; 4) potvruje meunarodne ugovore kad je zakonom predviena obaveza njihovog potvrivanja; 5) odluuje o ratu i miru i proglaava ratno i vanredno stanje; 6) nadzire rad slubi bezbednosti; 7) donosi zakone i druge opte akte iz nadlenosti Republike Srbije; 8) daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine; 9) usvaja strategiju odbrane; 10) usvaja plan razvoja i prostorni plan; 11) usvaja budet i zavrni raun Republike Srbije, na predlog Vlade; 12) daje amnestiju za krivina dela. U ostvarivanju izborne funkcije Narodna skuptina: 1) bira Vladu; 2) bira sudije Ustavnog suda i odluuje o njihovom razreenj u i prestanku mandata; 3) bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republikog javnog tuioca i javne tuioce i odluuje o prestanku njihove funkcije; 4) bira sudije i zamenike javnih tuilaca, u skladu sa Ustavom i zakonom; 5) bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije i Savet guvernera; 6) bira i razreava Zatitnika graana; 7) bira i razreava i druge funkcionere odreene zakonom. U ostvarivanju kontrolne funkcije Narodna skuptina vri nadzor nad radom: 1) Vlade i odluuje o prestanku mandata Vlade i ministara; 2) slubi bezbednosti; 3) guvernera Narodne banke Srbije; 4) Zatitnika graana; 5) drugih organa i tela u skladu sa zakonom. U ostvarivanju predstavnike funkcije Narodna skuptina, odnosno narodni poslanici: 1) razmatraju predstavke i predloge graana; 2) odravaju sastanke sa graanima u Narodnoj skuptini i u kancelarijama Narodne skuptine van sedita Narodne skuptine. V. KONSTITUISANJE lan 16. Narodna skuptina na prvoj sednici potvruje mandate narodnih poslanika, po postupku utvrenom Poslovnikom. Na prvoj sednici Narodne skuptine vri se izbor predsednika i potpredsednika i imenovanje generalnog sekretara Narodne skuptine. Narodna skuptina je konstituisana potvrivanjem mandata dve treine narodnih poslanika. lan 17. Nakon donoenja odluke o potvrivanju mandata narodni poslanici polau zakletvu iji tekst glasi: "Zaklinjem se da u dunost narodnog poslanika obavljati predano, poteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i graanske slobode i po najboljem znanju i umeu sluiti graanima Srbije, istini i pravdi!" lan 18. Narodna skuptina bira lanove radnih tela Narodne skuptine i stalnih parlamentarnih delegacija u meunarodnim institucijama. VI. ORGANIZACIJA NARODNE SKUPTINE
Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

1. Predsednik Narodne skuptine lan 19. Predsednik Narodne skuptine: 1) predstavlja Narodnu skuptinu; 2) saziva sednice Narodne skuptine i utvruje predlog dnevnog reda; 3) predsedava sednicama Narodne skuptine; 4) saziva sastanke kolegijuma Narodne skuptine i predsedava sastancima; 5) stara se o radu na sednicama Narodne skuptine i o primeni Poslovnika; 6) stara se o blagovremenom i usklaenom radu radnih tela Narodne skuptine; 7) vri i druge poslove utvrene zakonom i Poslovnikom. lan 20. Predsednik Narodne skuptine bira se iz reda narodnih poslanika na predlog najmanje 30 narodnih poslanika. Predsednik Narodne skuptine bira se tajnim ili javnim glasanjem. O nainu izbora predsednika Narodne skuptine odluuje Narodna skuptina. Postupak izbora predsednika Narodne skuptine ureuje se Poslovnikom. lan 21. Predsedniku Narodne skuptine prestaje funkcija ostavkom, razreenjem ili prestankom mandata narodnog poslanika. U sluaju iz stava 1. ovog lana funkciju predsednika Narodne skuptine obavlja najstariji potpredsednik Narodne skuptine. lan 22. Predsednik Narodne skuptine ostavku podnosi Narodnoj skuptini u pisanom obliku ili usmeno na sednici Narodne skuptine. Predsedniku Narodne skuptine funkcija prestaje danom i asom podnoenja ostavke. lan 23. Narodna skuptina moe da razrei dunosti predsednika Narodne skuptine. Postupak za razreenje predsednika Narodne skuptine ureuje se Poslovnikom. 2. Potpredsednik Narodne skuptine lan 24. Narodna skuptina utvruje broj potpredsednika Narodne skuptine posebnom odlukom. Potpredsednik Narodne skuptine pomae predsedniku Narodne skuptine u obavljanju poslova iz njegovog delokruga. Predsednika Narodne skuptine, u sluaju privremene spreenosti ili odsutnosti, zamenjuje jedan od potpredsednika Narodne skuptine, u skladu sa Poslovnikom. lan 25. Na izbor i prestanak funkcije potpredsednika Narodne skuptine primenjuju se odredbe ovog zakona o izboru i prestanku funkcije predsednika Narodne skuptine. 3. Kolegijum Narodne skuptine lan 26. Kolegijum Narodne skuptine (u daljem tekstu: kolegijum) je telo Narodne skuptine koje saziva predsednik Narodne skuptine radi koordinacije rada i obavljanja konsultacija u vezi sa radom Narodne skuptine. Kolegijum ine predsednik Narodne skuptine, potpredsednici Narodne skuptine i predsednici poslanikih grupa u Narodnoj skuptini. Sastancima kolegijuma mogu prisustvovati i lica koja nisu lanovi kolegijuma, na poziv predsednika Narodne skuptine. Kolegijum pomae predsedniku Narodne skuptine u predstavljanju Narodne skuptine, sazivanju sednica Narodne skuptine, utvrivanju predloga dnevnog reda, usklaivanju rada radnih tela i drugim pitanjima iz nadlenosti predsednika Narodne skuptine. 4. Radna tela Narodne skuptine lan 27. Narodna skuptina obrazuje stalna radna tela, a moe obrazovati i privremena radna tela.
Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

Stalna radna tela su odbori. Privremena radna tela su anketni odbori i komisije. Odbori se obrazuju za: razmatranje predloga zakona i drugih akata podnetih Narodnoj skuptini; sagledavanje stanja voenja politike od strane Vlade; praenje izvravanja zakona i drugih optih akata od strane Vlade i drugih dravnih organa i tela, kao i za razmatranje drugih pitanja iz nadlenosti Narodne skuptine. Odbor, u okviru svog delokruga, prati rad Vlade i drugih organa i tela, iji rad nadzire Narodna skuptina, u skladu sa Ustavom i zakonom. Odbor razmatra izvetaje organa, organizacija i tela, koji se na osnovu zakona podnose Narodnoj skuptini. Odbor moe da organizuje javno sluanje. Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svog delokruga i pripreme predloga o tim pitanjima, odbor moe obrazovati pododbor, a predsednik odbora moe obrazovati posebnu radnu grupu. Pododbor i radna grupa iz stava 8. ovog lana obavljaju poslove za potrebe odbora i ne mogu samostalno istupati, osim ako nadleni odbor drukije ne odlui. Sednici odbora prisustvuje lan, odnosno ovlaeni predstavnik Vlade kada se na sednici razmatra predlog ili miljenje Vlade i u drugim sluajevima na poziv odbora, kao i ovlaeni predstavnik drugog predlagaa zakona i akata. Sastav, delokrug i nain rada odbora utvruje se Poslovnikom. Privremeno radno telo se moe obrazovati radi sagledavanja stanja u odreenoj oblasti i utvrivanja injenica o pojedinim pojavama ili dogaajima. Sastav i zadatak privremenog radnog tela utvruje se odlukom Narodne skuptine. U radu radnih tela po pozivu mogu uestvovati naunici i strunjaci. Predsednik Narodne skuptine, na predlog radnog tela, moe angaovati naune ili strune institucije, kao i naunike i strunjake, radi prouavanja pojedinih pitanja iz nadlenosti Narodne skuptine. lan 28. Narodna skuptina bira lanove odbora i zamenike lanova odbora, na predlog poslanikih grupa, srazmerno broju narodnih poslanika poslanike grupe u odnosu na ukupan br oj narodnih poslanika u Narodnoj skuptini. lan 29. Odbor ima predsednika i zamenika predsednika. Predsednik odbora rukovodi radom odbora. Odbor ima sekretara. 5. Poslanike grupe lan 30. U Narodnoj skuptini obrazuju se poslanike grupe iz reda narodnih poslanika. lan 31. Poslanika grupa ima predsednika i zamenika predsednika. Predsednik poslanike grupe predstavlja poslaniku grupu. 6. Imenovana lica u Narodnoj skuptini lan 32. Imenovana lica u Narodnoj skuptini su generalni sekretar Narodne skuptine i zamenik generalnog sekretara Narodne skuptine. lan 33. Generalnog sekretara Narodne skuptine (u daljem tekstu: generalni sekretar) imenuje Narodna skuptina, na predlog predsednika Narodne skuptine. Generalni sekretar pomae predsedniku i potpredsednicima Narodne skuptine u pripremanju sednica Narodne skuptine, stara se o sprovoenju odluka i zakljuaka Narodne skuptine, rukovodi Slubom i vri druge poslove utvrene zakonom i Poslovnikom. Generalni sekretar je za svoj rad odgovoran Narodnoj skuptini i predsedniku Narodne skuptine. Funkcija generalnog sekretara prestaje danom imenovanja generalnog sekretara novog saziva Narodne skuptine, ostavkom ili razreenjem.
Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

lan 34. Generalni sekretar ima zamenika koji mu pomae u radu i zamenjuje ga u sluaju njegovog odsustva ili spreenosti. Zamenika generalnog sekretara imenuje Narodna skuptina, na predlog generalnog sekretara uz saglasnost predsednika Narodne skuptine. Broj zamenika generalnog sekretara utvruje se Poslovnikom. Zamenik generalnog sekretara je za svoj rad odgovoran Narodnoj skuptini, predsedniku Narodne skuptine i generalnom sekretaru. Funkcija zamenika generalnog sekretara prestaje danom imenovanja zamenika generalnog sekretara novog saziva Narodne skuptine, ostavkom ili razreenjem. lan 35. Funkcija generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara prestaje danom i asom podnoenja ostavke. Generalni sekretar i zamenik generalnog sekretara razreavaju se po postupku predvienom za njihovo imenovanje. Do imenovanja novog generalnog sekretara, dunost generalnog sekretara vri zamenik generalnog sekretara. VII. PRAVA I DUNOSTI NARODNIH POSLANIKA lan 36. Narodni poslanik stie prava i dunosti utvrene Ustavom i zakonom danom potvrivanja mandata. Narodnom poslaniku izdaje se poslanika legitimacija. Legitimacija iz stava 2. ovog lana je javna isprava kojom narodni poslanik dokazuje poslaniki status i na osnovu koje ostvaruje prava utvrena Ustavom, zakonom i Poslovnikom. Obrazac i sadraj poslanike legitimacije propisuje se aktom nadlenog odbora Narodne skuptine. lan 37. Narodni poslanik se opredeljuje, istupa i glasa po sopstvenom uverenju. lan 38. Narodni poslanik uiva imunitet u skladu sa Ustavom i zakonom. Za usmeno ili pismeno izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svoje poslanike funkcije narodni poslanik ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost. Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moe biti pritvoren, niti se protiv njega moe voditi krivini ili drugi postupak u kome se moe izrei kazna zatvora bez odobrenja Narodne skuptine. Narodna skuptina odluuje veinom glasova svih narodnih poslanika o ukidanju imuniteta narodnom poslaniku koji se pozvao na imunitet ime se daje odobrenje Narodne skuptine iz stava 3. ovog lana. Protiv narodnog poslanika koji se nije pozvao na imunitet moe se, bez odobrenja Narodne skuptine, voditi krivini ili drugi postupak u kome se moe izrei kazna zatvora. Organ koji vodi postupak protiv narodnog poslanika koji se nije pozvao na imunitet duan je da o pokretanju postupka obavesti Narodnu skuptinu. Narodna skuptina moe veinom glasova svih narodnih poslanika da uspostavi imunitet narodnom poslaniku koji se nije pozvao na imunitet. Narodni poslanik koji je zateen u izvrenju krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duem od pet godina moe biti pritvoren bez odobrenja Narodne skuptine. U krivinom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak. Narodna skuptina odluku iz st. 4. i 7. ovog lana donosi na predlog nadlenog odbora Narodne skuptine, u skladu sa Poslovnikom. lan 39. Narodni poslanik ne moe istovremeno da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost nespojivu sa poslanikom funkcijom, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

Narodnom poslaniku prestaje funkcija koja je nespojiva sa poslanikom funkcijom na dan potvrivanja poslanikog mandata. lan 40. Narodni poslanik, u skladu sa zakonom i Poslovnikom, ima pravo da: 1) predlae zakone i druge akte; 2) predlae autentino tumaenje zakona; 3) podnosi amandmane na predloge zakona i drugih akata; 4) uestvuje u raspravi i odluivanju o predlogu zakona i drugih akata na sednicama Narodne skuptine i njenih radnih tela; 5) uestvuje u podnoenju predloga za raspisivanje referenduma o pitanjima koja se ureuju zakonom; 6) podnosi predlog za obrazovanje komisije ili anketnog odbora; 7) podnosi predlog za sprovoenje javnog sluanja o pitanjima od javnog interesa; 8) predlae izmene i dopune predloenog dnevnog reda; 9) postavlja poslanika pitanja; 10) uestvuje u podnoenju interpelacije i predloga za glasanje o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade; 11) odrava konferenciju za novinare u prostorijama Narodne skuptine; 12) preduzima druge radnje u vrenju poslanike funkcije, u skladu sa zakonom i Poslovnikom. Narodni poslanik koji nije lan odbora moe da uestvuje u radu odbora bez prava odluivanja, u skladu sa Poslovnikom. lan 41. Narodni poslanik ima pravo da bude blagovremeno i potpuno obaveten o svim pitanjima iz nadlenosti Narodne skuptine, kao i pravo da trai obavetenja koja su mu potrebna za obavljanje poslanike funkcije od predsednika Narodne skuptine, predsednika odbora i drugih radnih tela Narodne skuptine, predsednika Vlade, lana Vlade i funkcionera u drugim republikim organima i organizacijama. Nain ostvarivanja prava iz stava 1. ovog lana ureuje se Poslovnikom. lan 42. Narodni poslanik ima pravo na platu, naknade i druga primanja u skladu sa zakonom i drugim aktom. lan 43. Narodni poslanik koji ostvaruje platu u Narodnoj skuptini ima pravo na naknadu plate po prestanku poslanike funkcije u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije, a najdue est meseci. Ovo pravo se moe produiti do sticanja prava na penziju, ali ne due od est meseci. Narodni poslanik kome je prestala funkcija u vreme trudnoe i poroaja ima pravo na naknadu plate po prestanku poslanike funkcije u visini plate iz stava 1. ovog lana, a najdue godinu dana. Pravo iz stava 1. ovog lana ne pripada narodnom poslaniku kome je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran ako je pravnosnanom sudskom odlukom osuen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje est meseci. Pravo iz stava 1. ovog lana prestaje zasnivanjem radnog odnosa, sticanjem prava na penziju, kao i u sluaju izbora, odnosno imenovanja na drugu funkciju po osnovu koje ostvaruje platu. lan 44. Narodnom poslaniku mandat prestaje potvrivanjem mandata dve treine narodnih poslanika narednog saziva Narodne skuptine kao i u sluajevima utvrenim zakonom kojim se regulie izbor narodnih poslanika. O razlozima za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran obavetava se predsednik Narodne skuptine. U sluaju iz stava 2. ovog lana, dan prestanka mandata narodnog poslanika Narodne skuptine konstatuje se na prvoj narednoj sednici nakon prijema izvetaja nadlenog odbora Narodne skuptine o razlozima za prestanak mandata narodnog poslanika.

Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

lan 45. Narodni poslanik duan je da potuje Ustav, zakon i Poslovnik. Narodni poslanik duan je da: - uestvuje u radu Narodne skuptine i njenih odbora; - postupa u skladu sa odlukama nadlenog odbora Narodne skuptine, kojima se ureuju prava i dunosti narodnih poslanika; - uva podatke koji predstavljaju dravnu, vojnu ili slubenu tajnu i posle prestanka poslanike funkcije u Narodnoj skuptini; - u vrenju poslanike dunosti i svojim ukupnim ponaanjem uva ugled, potuje dostojanstvo i red na sednici Narodne skuptine, odbora i poslanikih grupa; - obraa se drugim narodnim poslanicima sa uvaavanjem, bez uvredljivih izraza i iznoenja injenica i ocena koje se odnose na privatni ivot drugih lica; - odnosi se odgovorno i racionalno prema sredstvima budeta Republike Srbije koja su namenjena za rad Narodne skuptine; - podnosi izvetaj nadlenom drav nom organu o svojoj imovini i prihodima, u skladu sa zakonom, i - izvrava druge obaveze, u skladu sa zakonom i Poslovnikom. lan 46. Narodni poslanik kome je prestao mandat ima pravo da se, u roku od dva meseca od dana kada mu je prestao mandat, vrati na rad kod poslodavca kod koga mu miruje radni odnos zbog toga to je izabran na funkciju narodnog poslanika. Narodni poslanik kome je prestao mandat ima pravo na pristup arhivi i dokumentima o radu Narodne skuptine kojima je imao pristup i dok je bio narodni poslanik. Narodni poslanik kome je prestao mandat ima pravo da prisustvuje dravnim sveanostima u Narodnoj skuptini, u skladu sa protokolom. Narodni poslanik kome je prestao mandat ima pravo pristupa biblioteci Narodne skuptine i Klubu poslanika. Narodnom poslaniku kome je prestao mandat, radi ostvarivanja prava iz st. 2. do 4. ovog lana, izdaje se trajna legitimacija. Obrazac i sadraj trajne legitimacije propisuje se aktom nadlenog odbora Narodne skuptine. VIII. NAIN RADA NARODNE SKUPTINE lan 47. Rad Narodne skuptine i radnih tela odvija se na sednicama. lan 48. Narodna skuptina se sastaje u dva redovna zasedanja godinje. Prvo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne moe trajati due od 90 dana. Narodna skuptina sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred utvrenim dnevnim redom. Narodna skuptina sastaje se bez poziva posle proglaenja ratnog ili vanrednog stanja. Predsednik Narodne skuptine moe, povodom dravnih i meunarodnih praznika, sazvati sveanu sednicu Narodne skuptine i pozvati predsednika Republike, predsednika Vlade, predstavnike drugih organa i organizacija iz zemlje i inostranstva da se obrate Narodnoj skuptini. Predsednik Narodne skuptine moe sazvati posebnu sednicu na kojoj se Narodnoj skuptini moe obratiti predsednik Republike, predsednik ili predstavnik strane drave, predstavnik parlamenta strane drave ili predstavnik meunarodne organizacije. Na poziv predsednika Narodne skuptine, Narodnoj skuptini se mogu obratiti, u zavisnosti od pitanja koje se raspravlja, i predstavnici drugih organa, organizacija i tela. lan 49. Prilikom odluivanja, usvajanja zapisnika sa sednice, utvrivanja dnevnog reda, na prvoj sednici Narodne skuptine i u drugim sluajevima predvienim Ustavom, zakonom i Poslovnikom, neophodno je prisustvo veine od ukupnog broja svih narodnih poslanika. lan 50.
Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

Na sednicama Narodne skuptine vode se stenografske beleke, odnosno sednice se tonski snimaju. Na sednicama radnih tela Narodne skuptine vode se stenografske beleke, odnosno sednice se tonski snimaju, u skladu sa Poslovnikom. O radu na sednici Narodne skuptine i njenih radnih tela izrauje se zapisnik. Nain izrade zapisnika, njegovo overavanje, uvanje, objavljivanje, mere za zatitu podataka iznetih na sednici zatvorenoj za javnost, kao i druga pitanja u vezi sa zapisnikom ureuju se Poslovnikom. lan 51. Odbor odluuje veinom glasova prisutnih lanova na sednici kojoj prisustvuje veina lanova odbora, ako zakonom nije predviena posebna veina. Glasanje u odboru je javno. lan odbora ima pravo da izdvoji miljenje, o emu se Narodna skuptina obavetava u izvetaju odbora. Nain rada odbora ureuje se Poslovnikom. lan 52. U sluaju rasputanja Narodna skuptina, odnosno nadleni odbor Narodne skuptine vri samo tekue ili neodlone poslove, a naroito: 1) reavanje mandatno-imunitetskih pitanja, 2) ostvarivanje meunarodne saradnje u skladu sa ovim zakonom, 3) pojedine sluajeve reavanja materijalno - statusnih pitanja narodnih poslanika i drugih izabranih i imenovanih lica, 4) ako su vezani za zakonski rok ili to nalau potrebe drave. IX. POSTUPCI ZA DONOENJE AKATA I DRUGI POSTUPCI lan 53. Postupci za donoenje akata i drugi postupci u Narodnoj skuptini su: 1) postupak za promenu Ustava; 2) postupak za donoenje zakona; 3) postupak za potvrivanje meunarodnih ugovora; 4) postupak za donoenje budeta Republike Srbije i zavrnog rauna; 5) postupak za donoenje plana razvoja i prostornog plana Republike Srbije; 6) postupak za davanje prethodne saglasnosti na statut autonomne pokrajine; 7) postupak za donoenje deklaracije, rezolucije, preporuke i strategije; 8) postupak za donoenje Poslovnika i drugih optih akata; 9) postupak za autentino tumaenje zakona; 10) postupak za donoenje jedinstvenih metodolokih pravila za izradu propisa; 11) postupak za potvrivanje i prestanak mandata narodnog poslanika; 12) postupci za izbor i prestanak funkcije; 13) postupak kontrole nad radom Vlade; 14) postupak kontrole nad radom slubi bezbednosti; 15) postupak za razreenje predsednika Republike Srbije; 16) postupak za vrenje nadzora nad radom dravnih organa, organizacija tela; 17) postupak davanja odgovora po zahtevu Ustavnog suda; 18) postupak odluivanja o ratu i miru i o proglaenju ratnog i vanrednog stanja. Postupci iz stava 1. ovog lana, utvreni Ustavom i zakonom, ureuju se Poslovnikom. lan 54. O pitanjima za koja ovim zakonom nije predvien postupak, Narodna skuptina odluuje u skladu sa demokratskim standardima, optim pravnim pravilima i prirodom pitanja o kome se odluuje. X. ODNOS NARODNE SKUPTINE I PREDSEDNIKA REPUBLIKE lan 55. Odnos Narodne skuptine i predsednika Republike zasniva se na saradnji i na pravima i dunostima koji su utvreni Ustavom, zakonom i drugim aktom.

Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

Narodna skuptina moe da zatrai obavetenje od predsednika Republike o pitanjima iz njegove nadlenosti koja su bitna za ostvarivanje nadlenosti Narodne skuptine. Predsednik Republike moe zatraiti od Narodne skuptine obavetenje o pitanjima iz svoje nadlenosti koja su bitna za ostvarivanje funkcije predsednika Republike. Predsednik Narodne skuptine obavetava predsednika Republike o odravanju sednice Narodne skuptine. Na poziv predsednika Narodne skuptine predsednik Republike moe da se obrati narodnim poslanicima. Nain ostvarivanja odnosa Narodne skuptine i predsednika Republike ureuje se Poslovnikom. XI. ODNOS NARODNE SKUPTINE I VLADE lan 56. Vlada podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o radu na zahtev Narodne skuptine, a najmanje jednom godinje. Narodna skuptina vri kontrolu nad radom Vlade ili lana Vlade postavljanjem poslanikog pitanja, podnoenjem interpelacije, glasanjem o nepoverenju Vladi ili pojedinom lanu Vlade i obrazovanjem anketnog odbora. Sazivanje i tok sednice Narodne skuptine na kojoj Vlada odgovara na poslanika pitanja utvruju se Poslovnikom. Postupak kontrole nad radom Vlade ili lana Vlade ureuje se Poslovnikom. XII. ODNOS NARODNE SKUPTINE I USTAVNOG SUDA lan 57. Narodna skuptina, na zahtev Ustavnog suda, dostavlja odgovor, odnosno miljenje na predlog, inicijativu i reenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti zakona i drugog opteg akta koji je donela Narodna skuptina. Narodna skuptina razmatra obavetenja Ustavnog suda o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti, miljenja i ukazivanja Ustavnog suda na potrebu donoenja i izmena zakona kao i o merama koje treba preduzeti radi njihove zatite, kao i predloge i inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakona i drugog opteg akta koji je donela Narodna skuptina. Nain ostvarivanja odnosa Narodne skuptine i Ustavnog suda ureuje se Poslovnikom . XIII. ODNOS NARODNE SKUPTINE I DRUGIH DRAVNIH ORGANA, ORGANIZACIJA I TELA lan 58. Narodna skuptina razmatra izvetaje koje joj dostavljaju dravni organi, organizacije i tela u skladu sa zakonom. Nain ostvarivanja odnosa Narodne skuptine i drugih dravnih organa, organizacija i tela ureuje se Poslovnikom. XIV. MEUNARODNA SARADNJA NARODNE SKUPTINE lan 59. Narodna skuptina ostvaruje meunarodnu saradnju u okvirima svojih nadlenosti u cilju ouvanja i razvoja mira, dobrosusedskih odnosa i ravnopravne saradnje sa svim narodima i dravama sveta. Narodna skuptina ostvaruje parlamentarnu saradnju sa predstavnikim telima drugih drava. lan 60. Narodna skuptina ostvaruje meunarodnu saradnju: - upuivanjem stalnih delegacija u parlamentarne skuptine meunarodnih organizacija; - razmenom delegacija sa meunarodnim organizacijama; - ueem narodnih poslanika na konferencijama i savetovanjima; - kroz interparlamentarni dijalog i druge oblike saradnje sa Evropskim parlamentom; - kroz pokretanje i uee na zajednikim projektima sa predstavnikim telima drugih drava, parlamentarnim skuptinama i meunarodnim organizacijama; - upuivanjem delegacije Narodne skuptine, predsednika Narodne skuptine ili pojedinih narodnih poslanika u posete predstavnikim telima drugih drava i prijemom delegacija predstavnikih tela drugih drava;
Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

- razmenom informacija, drugih materijala i publikacija, kao i putem drugih oblika saradnje sa predstavnikim telima drugih drava; - obrazovanjem poslanikih grupa prijateljstv a. Sastav stalnih delegacija utvruje Narodna skuptina, a sastav drugih delegacija i ciljeve i zadatke posete delegacije Narodne skuptine, utvruje predsednik Narodne skuptine ili nadleni odbor Narodne skuptine. lan 61. U Narodnoj skuptini se mogu obrazovati poslanike grupe prijateljstva za unapreenje odnosa i saradnje s predstavnikim telima pojedinih drava, na principu dobrovoljnosti. Poslanike grupe prijateljstva obrazuju se polazei od uzajamno izraenih interesa za ostvarivanje i razvoj saradnje izmeu parlamenata. Predsednika i lanove grupe prijateljstva odreuje nadleni odbor Narodne skuptine. Ako nadleni odbor Narodne skuptine nije u mogunosti da odredi predsednika i lanove grupe prijateljstva ili da d saglasnost na odluku o razmeni poseta sa grupama prijateljstva predstavnikih tela drugih drava, o tim pitanjima odluku donosi predsednik Narodne skuptine, odnosno potpredsednik Narodne skuptine i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine. XV. IMOVINA I FINANSIRANJE NARODNE SKUPTINE lan 62. Za ostvarivanje svojih nadlenosti Narodna skuptina koristi sredstva obezbeena u budetu Republike Srbije i sredstva u svojini Republike Srbije. Narodna skuptina upravlja sredstvima iz stava 1. ovog lana u skladu sa propisima o budetskom sistemu i propisima o sredstvima u svojini Republike Srbije, ako ovim zakonom nije drukije ureeno. 1. Imovina lan 63. Narodna skuptina upravlja imovinom koja joj je neophodna za ostvarivanje svojih nadlenosti. Generalni sekretar odgovoran je za zakonito upravljanje imovinom iz stava 1. ovog lana. Narodni poslanici, imenovana i postavljena lica, kao i zaposleni u Slubi Narodne skuptine odgovorni su da u obavljanju svojih funkcija, odnosno poslova, savesno i namenski postupaju sa imovinom koju koristi Narodna skuptina. Evidentiranje imovine i druga pitanja od znaaja za upravljanje imovinom iz stava 1. ovog lana ureuju se aktom nadlenog odbora Narodne skuptine. Na pitanja upravljanja imovinom koja nisu ureena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje svojina Republike Srbije. 2. Finansiranje Narodne skuptine lan 64. Narodna skuptina samostalno utvruje i raspolae sredstvima za rad Narodne skuptine (u daljem tekstu: skuptinski budet). Skuptinski budet je sastavni deo budeta Republike Srbije. Vlada ne moe bez saglasnosti predsednika Narodne skuptine obustaviti, odloiti ili ograniiti izvravanje skuptinskog budeta. Generalni sekretar je nalogodavac za korienje sredstava skuptinskog budeta. Postupak za utvrivanje skuptinskog budeta ureuje se ovim zakonom i Poslovnikom. lan 65. Generalni sekretar priprema predlog skuptinskog budeta u skladu sa zakonom kojim se ureuje budetski sistem i Poslovnikom i podnosi ga nadlenom odboru Narodne skuptine. Nadleni odbor Narodne skuptine utvruje predlog skuptinskog budeta i dostavlja ga ministarstvu nadlenom za finansije na miljenje. O predlogu iz stava 2. ovog lana ministar nadlean za finansije dostavlja obrazloeno miljenje nadlenom odboru Narodne skuptine i neposredno se izjanjava na sednici nadlenog odbora Narodne skuptine, radi postizanja saglasnosti. U sluaju postizanja saglasnosti iz stava 3. ovog lana, nadleni odbor Narodne skuptine utvruje skuptinski budet, koji ministarstvo nadleno za finansije bez izmena ukljuuje u nacrt budeta Republike Srbije, a Vlada bez izmena u predlog zakona o budetu Republike Srbije.
Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

Ako se ne postigne saglasnost izmeu nadlenog odbora Narodne skuptine i ministarstva nadlenog za finansije, ministarstvo nadleno za finansije predlog skuptinskog budeta iz stava 2. ovog lana bez izmena ukljuuje u nacrt budeta Republike Srbije, a Vlada bez izmena u predlog zakona o budetu Republike Srbije. U sluaju iz stava 5. ovog lana Vlada u obrazloenju predloga zakona navodi razloge zbog kojih ministarstvo nadleno za finansije smatra da predlog skuptinskog budeta nije prihvatljiv. lan 66. Kontrola izvrenja skuptinskog budeta sprovodi se po propisima o budetskoj inspekciji i dravnoj reviziji. Internu kontrolu izvrenja skuptinskog budeta sprovodi interni revizor u Narodnoj skuptini, u skladu sa planom vrenja kontrole. Za svoj rad interni revizor odgovoran je generalnom sekretaru. Interni revizor podnosi izvetaj o radu nadlenom odboru Narodne skupti ne i generalnom sekretaru najmanje jednom godinje. Na druga pitanja od znaaja za ostvarivanje funkcije interne revizije primenjuju se propisi kojima se ureuju budetski sistem, raunovodstvo i revizija. lan 67. Generalni sekretar podnosi nadlenom odboru Narodne skuptine tromesene izvetaje o korienju i raspolaganju sredstvima za rad Narodne skuptine. Nadleni odbor podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj o korienju i raspolaganju sredstvima za rad Narodne skuptine. XVI. SLUBA NARODNE SKUPTINE lan 68. Strune i druge poslove za potrebe Narodne skuptine obavlja Sluba Narodne skuptine (u daljem tekstu: Sluba). Slubom rukovodi generalni sekretar. U rukovoenju radom Slube generalni sekretar ima poloaj funkcionera koji rukovodi dravnim organom. Organizacija i rad Slube Narodne skuptine ureuje se odlukom Narodne skuptine, na predlog nadlenog odbora Narodne skuptine. O unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Slubi generalni sekretar donosi pravilnik, uz saglasnost nadlenog odbora Narodne skuptine. lan 69. Generalni sekretar donosi pravilnike, odluke, naredbe, uputstva i reenja. Generalni sekretar, pored akata iz stava 1. ovog lana, donosi kadrovski plan Slube, godinji plan rada Slube i viegodinji plan razvoja Slube. lan 70. Na prava i obaveze dravnih slubenika i nametenika u Slubi Narodne skuptine primenjuju se zakoni i drugi propisi koji se odnose na dravne slubenike i nametenike u dravnim organima, opti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za dravne organe. lan 71. Uprava za zajednike poslove republikih organa obavlja za potrebe Narodne skuptine poslove prevoza, odravanja, servisiranja i garairanja vozila i poslove ugostiteljskih usluga. Poslove unutranjeg obezbeivanja i odravanja reda u zgradi i prostorijama Narodne skuptine obavljaju pripadnici slube obezbeenja Ministarstva unutranjih poslova, uz saglasnost generalnog sekretara. lan 72. Druga pitanja od znaaja za organizaciju i nain rada Slube ureuju se aktom Narodne skuptine, odnosno aktom nadlenog odbora Narodne skuptine, u skladu sa zakonom i Poslovnikom. XVII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 73.

Codex Projuris

ZAKON O NARODNOJ SKUPTINI (2010)

Narodna skuptina e odredbe Poslovnika Narodne skuptine uskladiti sa odredbama ovog zakona, u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 74. Nadleni odbor Narodne skuptine donee akte kojima se blie ureuju prava i dunosti narodnih poslanika u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 75. Akti kojima se ureuje organizacija i rad Slube Narodne skuptine, unutranja organizacija i sistematizacija radnih mesta Slube Narodne skuptine, donee se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 76. Nadleni odbor Narodne skuptine donee akt o nainu upravljanja imovinom, kao i o evidentiranju imovine u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 77. Do donoenja akata iz l. 73. do 76. ovog zakona primenjuju se vaei propisi iz tih oblasti. lan 78. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije". ___________________

Codex Projuris