SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI

SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I

DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.








WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI
RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU .
SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO
DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOETE
TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV
SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOETE GA SKINUTI I
UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE
SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU
MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM
FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI
VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.

w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
Sadrzaj
KAZNA I KANJAVANJE ............................................................................................................. 3
Ciljevi kanjavanja .......................................................................................................................... 5
Vrste kazni i oblici kanjavanja ....................................................................................................... 6
Nepeoeljne posledice kanjavanja ................................................................................................. 8
Literatura ........................................................................................................................................ 9



w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m




KAZNA I KANJAVANJE



Kazna i kaznjavanje se razliito definiu ne samo u razliitim naukama,
ve i u okviru jedne nauke, pa ak i jedne discipline. Znaenje pojma kanjavanje
esto se suava samo na fiziko kanjavanje i grubo postupanje i oko takvog znaenja
esto se vode rasprave da li je uopte potrebno i opravdano koristiti kanjavanje u
vaspitanju dece.
Prema Pedagokom reniku kazne u vaspitanju su sredstvo pedagokog
uticaja koje se primenjuje kad vaspitanik prekri norme drutvenog ponaanja ili ne
izvri opravdano postavljeni zahtev vaspitaa
1

Aleksandar Saterlend Nil, osniva Samerhil kole u Engleskoj, ne daje precizno
odreenje kanjavanja ali estoko ispupa protiv kanjavanja dece u vaspitnom radu
smatrajui da one nemaju uticaja na deije ponaanje , da imaju lo uticaj na razvoj
deteta i da razvijaju lo odnos izmeu deteta i vaspitaa. Nil veruje da u detetu nema
prirodne sklonosti ka zlu, da se u korenu svakog deijeg zloinstva nalazi ljubav.
Dete je pre svega egoista i tek kad mu je ego zadovoljen ono moe da izraava
dobrotu. Da bi dete bilo bobro potrebno mu je dati ljubav, a ne da ga autoritet
ugnjetava. Vaspitanje dece zasnovano na kanjavanju i strahu stvara od dece
delinkvente. Slino Rusou, zalae se za prirodan razvoj deteta, niim ne ometan, uz
podsticanje snaga koje postoje u detetu. Detetu je potreno dati potpunu slobodu,
ljubav, mogunost da se igra, osloboditi ga autoriteta i tek tad e se dete razvijati u
pravom pravcu.
Makarenko navodi da kad bi se svi roditelji u svom odnosu prema detetu ponaali
dosledno i vaspitavali ga linim primerom onda ne bi bilo potrebno mnogo rei za
pouavanje, ni mnogo kazni za prinudu. Smatra da autoritet roditelja ne proistie iz
injenice da su oni roditelji i govori da mnogi roditelji pokuavaju da izgrade
autoritet na lanim osnovama.
Prema jednoj od irih i optijih definicija kanjavanje je namerno nanoenje bola ili
neprijatnosti od strane nekoga ko je na poloaju autoriteta, osobi koja je uinila
prekraj neke vrste. Oseanje neprijatnosti se moe shvatiti u opsegu od slabe do jake
neprijatnosti i nije ogranieno na nanoenje fizikog bola. Autoritet nije samo osoba
koja ima zakonski autoritet, nego i osoba koja ima moralni autoritet, a prekraj je bilo
koji postupak koji osoba koja je autoritet smatra prekrajem.
U psiholokoj literaturi kanjavanje je shvaeno na razliite naine, mada se sve
svodi na smiljeno i namerno davanje negativnih potkrepljivaa ili uskraivanje
pozitivnih, koje je uslovljeno detetovim nepoeljnim ponaanjem i koje se preduzima

1 Pedagoki renik, 1967 : 421
w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
sa ciljem da se to ponaanje sprei. Pozitivni potkrepljiva moe biti bilo ta to se

pokae uspeno u pojaavanju eljenog ponaanja, dok negativni potkrepljiva moe
biti sve ono to smanjuje verovatnou ponovnog pojavljivanja kanjavanog
ponaanja. Pozitivni potkrepljivai koji se detetu uskauju u procesu kanjavanja
mogu biti.: materijalni ( opipljive i materijalne stvari kao to su jelo, novac, igrake),
socijalni (neki oblik panje ili pohvale o strane roditelja ili vrnjaka), aktivnosti (
uee u igri, gledanje televizora) i simboliki ( znake, etoni, koji su sami po sebi
bezvredni ali dobijaju vrednost jer ih dete zamenjuje za neto to eli - ekonomija
etona ).
Elen Kej smatra da kazne nemaju vaspitnog efekta i da su poniavajue i za onog ko
ih primenjuje i za onog ko se kanjava. Telesne kazne predaju slabijeg u ruke jaeg i
duboko vreaju linost deteta. Dete je otroumno i dobro zna da nema nieg to se
mora i da se ljubav moe izraziti i na drugaije naine. Telesna kazna podstie razvoj
mrnje i straha, oseanja koja se koren skoro svakog zla na svetu.






























w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m