Razumevanje Ljudskih Prava

RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA
PRIRUNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA
MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GORE
Izdaje: MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GORE BEOGRADKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA Za izdavae: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Jelena Markovi Beogradski centar za ljudska prava Vesna Petrovi Prevod: Beogradski centar za ljudska prava Lektor: Leopoldina Loli Priprema i tampa: ugura print, Beograd Naziv originala: UNDERSTANDING HUMAN RIGHTS MANUAL ON HUMAN RIGHTS EDUCATION Urednici originalnog izdanja: Wolfgang Benedek i Minna Nikolova RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA PRIRUNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA Tira: 1.000 ISBN: 86-84849-10-8
Ljudska prava su osnova i opti princip na kojem se izgrauju politiki sistemi. Osim te, interno sistemske karakteristike, moe se istai da ljudska prava ine osnovu globalnih civilizacijskih vrednosti, zaetak nove univerzalne politike kulture, pretpostavku meusobnog uvaavanja razliitih politikih sistema i suivota razliitih vera i nacija. U tom smislu, ljudska prava u savremenim uslovima postojanja izazova svetske bezbednosti olienih u tekim krenjima ljudskih prava u pojedinim zemljama i globalne opasnosti od terorizma, postaju i sredstvo za ouvanje i unapreenje ljudske bezbednosti, a obrazovanje o ljudskim pravima ima znaaj prevencije naruavanja bezbednosti. Srbija i Crna Gora, javne institucije u zemlji i predstavnici civilnog sektora, uviajui znaaj svih aspekata ljudskih prava, snano su privreni njihovoj zatiti i unapreenju. Izloeni odnos ispoljava se posredstvom niza mera i aktivnosti na unapreenju ljudskih prava i na njihovom razumevanju kroz izgradnju svesti o ljudskim pravima. Ljudska prava postaju u Srbiji i Crnoj Gori znaajna obrazovna tema, kako u obrazovnom procesu na svim nivoima njegovog organizovanja, tako i posredstvom izuzetno velikog broja publikacija posveenih ljudskim pravima koja su dostupna zvaninicima javnih institucija, aktivistima NVO, predstavnicima manjina i ranjivih grupa, mladima, svim zaintersovanim pojedincima i zajednicama. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, potujui svoju ustavnu i zakonsku ulogu, nastoji da svojom izdavakom delatnou promovie ljudska prava i utie na proces njihovog razumevanja. U tom cilju, Ministarstvo objavljuje radove koji mogu znaajno unaprediti razumevanje ljudskih prava i smatra da e u tom smislu i ovaj prirunik biti od velike koristi. Beograd, novembar 2005. godine Rasim Ljaji, ministar za ljudska i manjinska prava
Na ministarskom sastanku Mree za ljudsku bezbednost u Gradu ljudskih prava Gracu u Austriji u maju 2003. godine javnosti je prvi put predstavljen Prirunik o obrazovanju za ljudska prava Razumevanje ljudskih prava u svojoj originalnoj verziji na engleskom jeziku. Prirunik je plod jedne inicijative koju je pokrenula moja prethodnica Benita Ferrero-Waldner u svojstvu predsedavajueg Mree 2002/2003. i nastao je zahvaljujui predanom radu tima sastavljenog od austrijskih i meunarodnih eksperata koje predvodi Evropski centar za obuku i istraivanje u oblasti ljudskih prava i demokratije (ETC) u Gracu, Austrija. Mrea za ljudsku bezbednost je grupa drava iz svih regiona sveta koje su odlune da ree gorue probleme ljudske bezbednosti kroz konkretno delovanje. Obraajui se u tom smislu publici irom sveta, ovaj prirunik treba da poslui kao istinsko i praktino sredstvo za obuku. On se sastoji od modula obuke koji su raznoliki i koje korisnici prilagoavaju shodno razliitim kontekstima i situacijama obuke. Danas, samo dve godine nakon objavljivanja, ovaj prirunik je dostupan na engleskom, francuskom, panskom, kineskom, arapskom, nemakom, albanskom, ruskom i hravatskom jeziku. Zahvaljujui zalaganju gospodina Rasima Ljajia, ministra za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore i moje koleginice, gospodje Elisabeth Gehrer, saveznog ministra za obrazovanje, nauku i kulturu Austrije, sada je i verzija na srpskom jeziku spremna za upotrebu. Autori Prirunika ele da sa svojim modulima za obuku dou do ljudi iz svih regiona, kultura i socijalnih grupa sveta. to su korisnici raznovrsniji, to e Prirunik vie ostvariti svoj cilj unapreenja ljudskih prava i ljudske bezbednosti irom sveta. S obzirom na bliske prijateljske veze i saradnju izmeu Austrije i Srbije i Crne Gore, meni je posebno drago to mogu pozdraviti sadanje izdanje ove knjige i poeleti joj uspeh u svakom pogledu! Be, novembar 2005. godine Dr Ursula Plassnik, savezni ministar spoljnih poslova Republike Austrije
MENSCHENRECHTE DER FRAU
Doprinos Mree za ljudsku bezbednost na inicijativu austrijske ministarke spoljnih poslova gospoe Benite Ferrero-Waldner u svojstvu predsedavajue Mree za ljudsku bezbednost
Impresum: Objavilo Savezno ministarstvo spoljnih poslova Austrije u saradnji sa Evropskim centrom za obuku i istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji (ETC)
Urednici: Wolfgang Benedek i Minna Nikolova (ETC) 2003, Evropski centar za obuku i istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji (ETC), Grac
VORWORT
PREDGOVOR
Ljudska bezbednost usmerena je ka ljudima njene kljune referentne take su pojedinci i zajednice. Izgradnja globalne politike kulture zasnovane na ljudskim pravima za sve neophodan je uslov unapreenja ljudske bezbednosti. Ljudska bezbednost trai ispravno razumevanje ljudskih prava. Zato sam u svojstvu predsedavajue Mree za ljudsku bezbednost, obrazovanje za ljudska prava, uz problematiku dece zahvaene oruanim sukobom, proglasila prioritetnom temom Mree za ljudsku bezbednost tokom 2002/2003. godine. Prenosom znanja, razvijanjem vetina i izgradnjom stavova, obrazovanje za ljudska prava podie svest o naoj zajednikoj osnovi za zatitu ljudskog dostojanstva i ljudske bezbednosti. U tu svrhu zatraila sam od Evropskog centra za obuku i istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji iz Graca da izradi prirunik Razumevanje ljudskih prava. Prirunik je izraen uz pomo vie od trideset meunarodnih strunjaka, ukljuujui institucije partnere Mree za ljudsku bezbednost sa svih kontinenata. Zahvaljujui kulturno osetljivom gleditu zasnovanom na univerzalnosti ljudskih prava, prirunik se moe upotrebljavati globalno. Prirunik polazi od Deklaracije o naelima obrazovanja za ljudska prava i ljudsku bezbednost koju su ministri drava lanica Mree za ljudsku bezbednost usvojili na sastanku odranom u maju 2003. godine u Gracu, prvom evropskom Gradu ljudskih prava. Prirunik je trajni doprinos Mree pod austrijskim predsednitvom, na dobrobit ljudske bezbednosti danas i u budunosti. Uverena sam da e ovaj prirunik biti podrka nastojanjima na obrazovanju za ljudska prava svih partnera Mree za ljudsku bezbednost i Visokog predstavnika UN za ljudska prava u ispunjavanju njegovog mandata i da e doprineti i nadahnuti dalje delatnosti posle isteka Decenije obrazovanja za ljudska prava.
Dr Benita Ferrero-Waldner, ministarka spoljnih poslova Austrije Grac, 5. ministarski sastanak Mree za ljudsku bezbednost 9. maj 2003. godine
IZRAZI ZAHVALNOSTI
Ministarstvo spoljnih poslova Austije poverilo je Evropskom centru za obuku i istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji iz Graca izradu prirunika Razumevanje ljudskih prava. Rad na priruniku zapoeo je u avgustu 2002. godine. Centar je razradio koncept i pozvao partnere iz Mree za ljudsku bezbednost i drugih institucija da daju svoj doprinos, a predvieno je da se prirunik tampa povodom ministarskog sastanka Mree za ljudsku bezbednost 89. maja 2003. godine u Gracu. Tokom dva struna sastanka, kojima je domain bilo Ministarstvo spoljnih poslova Austrije, pozvani su brojni strunjaci i praktiari u obrazovanju za ljudska prava iz zemalja lanica Mree za ljudsku bezbednost da doprinesu ovom uistinu interkulturalnom, intergeneracijskom i pionirskom nastojanju u oblasti obrazovanja za ljudska prava. Prirunik Razumevanje ljudskih prava nastao je zahvaljujui iskustvu, velikom profesionalizmu i neverovatnoj energiji mnogih od njih. Posebnu zahvalnost za izuzetnu posveenost radu treba iskazati glavnim autorima sledeih radova: Uvod u sistem ljudskih prava: Wolfgang Benedek, ETC, Grac Zabrana muenja: Minna Nikolova, ETC Sloboda od siromatva: Alpa Vora, YUVA i Minar Pimple, Nagpur, PDHRE, Indija Nediskriminacija: Eva Schfer, ETC, Grac Pravo na zdravlje: Kathleen Modrowski, PDHRE, Njujork Ljudska prava ena: Susana Chiarotti, PDHRE/CLADEM, Argentina; Anke Sembacher, ETC, Grac Vladavina prava i pravino suenje: Leo Zwaak i Hatice Senem Ozyavuz, SIM, Utreht; Angelika Kleewein i Catrin Pekari, ETC, Grac Verske slobode: Verena Lahousen, ETC Pravo na obrazovanje: Petra Sulovska, ETC, Grac Ljudska prava deteta: Helmut Sax, Institut za ljudska prava Ludwig Boltzmann, Be Ljudska prava u oruanom sukobu: Alexandra Boivin i Antoine A. Bouvier, Meunarodni komitet Crvenog krsta, eneva Rad: Angelika Kleewein, ETC, Grac Sloboda izraavanja i sloboda medija: Wolfgang Benedek, ETC, Grac Demokratija: Satya Das, Centar za mir i ljudska prava John Humphrey, Edmonton, Kanada, i Christoph Weritsch, Angelika Kleewein, Minna Nikolova i Catrin Pekari, ETC, Grac Dodatni izvori: Angelika Kleewein, Verena Lahousen, Claudia Pekari, Evelin Kammerer i Petra Sulovska, ETC, Grac Opte napomene o metodama obrazovanja za ljudska prava: Claudia Pekari, ETC Saradnici i konsultanti za odabrane aktivnosti: Barbara Schmiedl, Claudia Pekari i Verena Lahousen, ETC, Grac Istraivaki asistenti: Klaus Kapuy, Ursula Prinzl, Maddalena Vivona, ETC, Grac Korektura: Elisabeth Ernst-McNeil i Suzanne Marlow, Univerzitet u Gracu Dizajn: Markus Garger, Robert Schrotthofer i Wolfgang Gosch, Kontrapart, Grac Urednici i koordinatori projekta: Wolfgang Benedek i Minna Nikolova, ETC, Grac Posebno se zahvaljujemo mrei Narodnog pokreta obrazovanja za ljudska prava (PDHRE) za bitne doprinose izradi prirunika. Najiskreniju zahvalnost za trajnu podrku, vredne komentare i predloge kojima su pomogli ostvarenje projekta izraavamo sledeim strunjacima, savetnicima, prijateljima i institucijama: Shulamith Koenig, PDHRE, Njujork; Adam Samassekou i tim PDHRE, Mali; Renate Kicker, Univerzitet u Gracu; Manuela Rusz i tim Instituta za meunarodno pravo i meunarodne odnose Univerziteta u Gracu; Anton Kok, Centar za ljudska prava Univerziteta u Pretoriji; Yannis Ktistakis, Fondacija za ljudska prava Marangopoulos, Atina; Otto Knig, Univerzitet u Gracu; Debra Long i Barbara Bernath, Udruenje za spreavanje muenja (APT), eneva; Gerd Oberleitner, Londonska kola ekonomije i politikih nauka; Christian Pippan, Pravni fakultet Univerziteta u Njujorku; Yvonne Schmidt, Univerzitet u Gracu; Manfred Nowak, Institut za ljudska prava Ludwig Boltzmann, Be; Monique Prindezis, Meunarodni centar za obuku o ljudskim pravima i miru (CIFEDHOP), eneva; Liga protiv kleveta (ADL), Njujork; Meunarodni komitet Crvenog krsta, eneva i tim Odeljenja za ljudska prava Ministarstva spoljnih poslova Austrije, pod vostvom Georga Mautner-Markhofa i Ursule Werther-Pietsch.
KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUNIK
KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUNIK

Ideja o priruniku za ljudska prava koji bi koristio svima i bio konkretan doprinos radu Mree za ljudsku bezbednost (HSN) pod predsednitvom Austrije, potekla je od Evropskog centra za obrazovanje i istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji (ETC) iz Graca. Tim Evropskog centra razradio je teorijski okvir knjige, a posle mu je Ministarstvo spoljnih poslova poverilo zadatak razrade prirunika. Prirunik Razumevanje ljudskih prava zamiljen je kao izvor koji zainteresovanima i strunjacima iz zemalja lanica Mree za ljudsku bezbednost i ire moe pomoi u njihovom nastojanju ka obrazovanju i uenju o ljudskim pravima u razliitim kulturama, koje predstavlja strategiju unapreenja ljudske bezbednosti. Kao takav, prirunik moe biti korisno polazite za razumevanje ljudskih prava i ljudskih greaka, obuku buduih trenera, kao i za pokretanje foruma za meukulturnu razmenu i osveivanje. Ovaj prirunik predstavlja odabrani skup praksom voenih teorija, te uz to sadri odeljke posveene razvijanju vetina i oblikovanju stavova. Obraene teme imaju za cilj prvenstveno da podstaknu traganje za dodirnim takama i opteljudskim gleditem, kao i da prikau kontroverzna pitanja s kulturno osetljivog gledita. Prirunik ine tri velike celine: opti uvod u osnove ljudskih prava, celina sa odabranim centralnim pitanjima u obliku modula, koja treba da pomogne u razumevanju funkcionisanja ljudskih prava u svakodnevnom ivotu, i trea celina, tzv. dodatni izvori, koja sadri korisne informacije o relevantnim institucijama, uputstva za dalju literaturu i online izvore. Kretanje kroz tekst olakae vam sledee oznake: potrebno je znati zanje ljudske bezbednosti mogu poeti od dela modula pod naslovom dobro je znati. Ako vas zanima detaljnija, dubinska analiza pojedinih ljudskih prava, moete poeti od dela koji je u razliitim modulima naslovljen potrebno je znati. Na kraju, oni od vas koje zanima istraivanje i predavanje ljudskih prava za adolescente i odrasle putem inventivnih vaspitnoobrazovnih metoda mogu odmah poeti sa odabranim aktivnostima i uz to razmotriti opte napomene o metodama obrazovanja za ljudska prava. Prirunik je zamiljen kao otvoreno tivo. U njemu se namerno obrauje samo odabrani broj kljunih pitanja. elja nam je da vas podstaknemo da ga neprestano dopunjujete primerima, priama, pitanjima i iskustvima iz vaeg lokalnog okruenja. Pozdravljamo svaku povratnu informaciju, budui da nam one pomau u proirivanju prirunika u skladu s namerom da bude korisno tivo polaznicima, radnicima u vaspitanju i obrazovanju i trenerima koji pripadaju razliitim sredinama i raspolau razliitim nivoom znanja o ljudskim pravima. Uivajte u itanju i oseajte se slobodnim da doprinesete ovom nezavrenom delu, da dodajete svoja korisna iskustva iz prakse, pitanja koja su od interesa za vau zajednicu, kao i da podstiete druge na itanje i istraivanje gorue aktuelnosti i trajne privlanosti ljudskih prava. Wolfgang Benedek i Minna Nikolova, email: office@etc-graz.at
dobra praksa
pitanja za raspravu
odabrane aktivnosti
interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja za detaljnije informacije pogledati
Ovim prirunikom mogu se sluiti razni korisnici na razliite naine. Njegovom fleksibilnom modularnom strukturom koja je bliska korisniku nastojimo podstai kritiko itanje i aktivno razumevanje ne samo polaznika nego i strunjaka. Ako traite opti uvod u glavne pojmove i naela ljudskih prava, moete poeti od prve celine prirunika koja sadri uvod. Oni koji trae primere pitanja iz pojedinih oblasti ljudskih prava koja su kljuna za posti-
10
SKRAENICE
SKRAENICE
ACHR Amerika konvencija o ljudskim pravima (American Convention on Human Rights) ACHPR Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (African Charter on Human and Peoples Rights) ACP Zemlje Afrike, Kariba i Pacifika (African, Caribbean and Pacific States) ANC Afriki narodni kongres (African National Congress) AU Afrika unija (African Union) ASEM Sastanak Azije i Evrope (Asia and Europe Meeting) BIM Institut za ljudska prava Ludvig Bolcman, Be, Austrija (Ludwig Boltzmann, Institute of Human Rights, Vienna, Austria) CCW Konvencija o zabrani ili ograniavanju upotrebe odreenih vrsta klasinih oruja (Convention on prohibitions or restrictions on the use of certain conventional weapons) CEDAW Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women) CERD Konvencija Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (United Nations Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination) CESCR Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava (Committee on Economic, Social and Cultural Rights) CJ Porote graana (Citizens Juries) CRC Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (United Nations Convention on the Rights of the Child) ECHR Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (European Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms) ECOSOC Ekonomski i socijalni savet (Economic and Social Council) ETC Evropski centar za obuku i istraivanje ljudskih prava i demokratije, Grac, Austrija (European Training and Research Centre for Human Rights and Democracy, Graz, Austria) EU Evropska unija (European Union) EUMC Evropski centar za praenje rasizma i ksenofobije (European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia) FARE Mrea Fudbal protiv rasizma u Evropi (Football against Racism in Europe Network) FDC Koalicija Sloboda od dugova (Freedom from Debt Coalition) FGM sakaenje enskih genitalija (Female Genital Mutilation) GATS Opti sporazum o trgovini uslugama (General Agreement on Trade in Services) GC Globalni sporazum (Global Compact) HDR Izvetaj o ljudskom razvoju UNDP (UNDP Human Development Report) HIPC prezaduene siromane zemlje (Heavily Indebted Poor Countries) HRE obrazovanje za ljudska prava (Human Rights Education) ICC Meunarodni krivini sud (International Criminal Court) ICCPR Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (International Covenant on Civil and Political Rights) ICESCR Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights) ICRC Meunarodni komitet Crvenog krsta (International Committee of the Red Cross) ICTR Meunarodni krivini tribunal za Ruandu (Internationol Criminal Tribunal for Rwanda) ICTY Meunarodni krivini tirubnal za bivu Jugoslaviju (Internationol Criminal Tribunal for Former Yugoslavia) IJC Meunarodna komisija pravnika (International Commission of Jurists) ILO Meunarodna organizacija rada (International Labour Organization) IMF Meunarodni monetarni fond (International Monetary Fund) IPEC Meunarodni program za suzbijanje dejeg rada (International Programme for the Elimination of Child Labour) NPA nacionalni akcioni plan (National Plan of Action) OAU Organizacija afrikog jedinstva (Organization of African Unity) OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) ODIHR Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (Office for Democratic Institutions and Human Rights) OSCE (OEBS) Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (Organization for Security and Cooperation in Europe) PDHRE Narodni pokret za obrazovanje za ljudska prava (Peoples Movement for Human Rights Education) PRODEC Decenijski program razvoja obrazovanja (The Decenial Development Programme on Education) PRSPs Dokumenti strategije za smanjenje siromatva (Poverty Reduction Strategy Papers) SAPs Programi za strukturno prilagoavanje Svetske banke (Structural Adjustment Programmes of the World Bank) SIM Holandski institut za ljudska prava, Utreht, Holandija (Netherlands Institute of Human Rights, Utrecht, the Netherlands) TRIPs Aspekti prava intelektualne svojine koji se odnose na trgovinu (Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights) UDHR Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (Universal Declaration of Human Rights) UEFA Unija evropskih fudbalskih asocijacija (Union of European Football Associations) UNCED Konferencija Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju (United Nations Coference on Environment and Development) UNDP Program za razvoj Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme) UNESCO Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) UNICEF Deiji fond Ujedinjenih nacija (United Nations Childrens Fund) UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (United Nations Mission in Kosovo) UNMISET Misija podrke Ujedinjenih nacija u Istonom Timoru (United Nations Mission of Support in East Timor) UNTAET Prelazna administracija Ujedinjenih nacija u Istonom Timoru (United Nations Transitional Administration in East Timor) WCAR Svetska konferencija protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije (World Confernce Against Racism, Racial Discrimination, Xenophobia and Related Intolerance) WHO Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) WSSD Svetski samit o odrivom razvoju (World Summit on Sustainable Development) WTO Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization) WUK Kinderkultur Kua za radionice i kulturu dece (Werksttten und Kulturhaus Kinderkultur)
SAETI SADRAJ
11
SAETI SADRAJ
Predgovor Izrazi zahvalnosti Kako koristiti ovaj prirunik Skraenice Detaljni sadraj I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA A. ZABRANA MUENJA B. SLOBODA OD SIROMATVA C. NEDISKRIMINACIJA D. PRAVO NA ZDRAVLJE E. LJUDSKA PRAVA ENA F. VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE G. VERSKE SLOBODE H. PRAVO NA OBRAZOVANJE I. LJUDSKA PRAVA DETETA J. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU K. RAD L. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA M. DEMOKRATIJA III. DODATNI IZVORI Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Opte napomene o metodologiji obrazovanja za ljudska prava Renik Indeks pojmova 7 8 9 10 11 17 45 47 67 87 107 125 145 163 179 197 215 235 255 273 295 323
DETALJNI SADRAJ
Predgovor Izrazi zahvalnosti Kako koristiti ovaj prirunik Skraenice Saeti sadraj Detaljni sadraj 7 8 9 10 11 11
I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA A. B. C. D. E. F. G. H. Razumevanje ljudskih prava Ljudska prava i ljudska bezbednost Istorija i filozofija ljudskih prava Pojam i priroda ljudskih prava Standardi ljudskih prava na optem nivou Primena optih instrumenata o ljudskim pravima Ljudska prava i graansko drutvo Regionalni sistemi zatite i irenja ljudskih prava
17 18 20 22 24 26 28 30 31
I. Evropa: Evropski instrumenti ljudskih prava 1. Sistem ljudskih prava Saveta Evrope: a. Pregled Evropske institucije i tela za ljudska prava b. Evropski sud za ljudska prava 2. Sistem ljudskih prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) 3. Politika ljudskih prava i Evropska unija II. Severna i Juna Amerika: Interameriki sistem ljudskih prava III. Afrika: Afriki sistem ljudskih prava IV. Ostali regioni
327 333 341
I. J. K. L. M.
Univerzalna jurisdikcija i problem nekanjivosti Meunarodno krivino sudstvo Inicijative za ljudska prava u gradovima Globalni izazovi i mogunosti za ljudska prava Reference
39 39 40 42 43
12
DETALJNI SADRAJ
II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA
45
Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Relativno siromatvo i apsolutno siromatvo Socijalna iskljuenost 4. Primena i praenje: Ugovorna tela za praenje siromatva Posebni izvestioci i nezavisni strunjaci
DOBRO JE ZNATI A. ZABRANA MUENJA PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI 47 48 49
77
1. Dobra praksa: Siromane vredi kreditirati Inicijativa 20-20 u Maliju Naa voda nije na prodaju Odriva budunost Sloboda od gladi Ekonomska pravda Sporazum iz Kotonua 2. Trendovi: Napredak prema Milenijumskim ciljevima razvoja Koliko zemalja ostvaruje napredak 3. Hronologija: Sloboda od siromatva Kljune odredbe meunarodnih instrumenata
1. Svet slobodan od muenja: Zabrana muenja i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: ta je muenje? Metode muenja Kako se sprovodi muenje? Motivi muenja Zato se sprovodi muenje? rtve i poinioci muenja, neovenih i poniavajuih postupaka 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje: Najnoviji dogaaji
ODABRANE AKTIVNOSTI
Aktivnost I: Svet kao selo Aktivnost II: Akcijska kampanja
82 86
REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE
DOBRO JE ZNATI
56
1. Dobra praksa: Delatnosti meunarodnih organizacija Posebni izvestilac za muenje: ciljevi, ovlaenja i delatnosti Evropska komitet za spreavanje muenja (CPT) ... Zato to imam etrnaest godina Aktivnosti nevladinih organizacija (NVO) Amnesty International: Program za spreavanje muenja u 12 taaka Etiki kodeks o pitanjima muenja i drugih okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja u pritvoru i zatvoru 2. Trendovi 3. Hronologija
C. NEDISKRIMINACIJA PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI
87 88 89
ODABRANE AKTIVNOSTI:
Aktivnost I: Muiti teroriste? - Aktivnost II: Kampanja protiv muenja
61 64
1. Nediskriminacija beskonana i trajna borba za jednakost: Diskriminacija i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: Stavovi ili postupci Akteri diskriminacije Diskriminacija Rasizam Rasna diskriminacija Ksenofobija Srodne pojave Netolerancija i predrasude Meunarodni standardi Obaveze u privatnom sektoru (NVO, mediji, itd.) 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje
DOBRO JE ZNATI B. SLOBODA OD SIROMATVA PRIA ZA ILUSTRACIJU

Umiranje od gladi u zemlji izobilja
100
67 68 69
1. Dobra praksa: Dobrovoljni kodeks ponaanja u privatnom sektoru Suzbijanje rasizma u evropskoj fudbalskoj ligi Ukidanje apartheida 2. Trendovi: Odnos izmeu siromatva i rasizma/ksenofobije Rasizam na Internetu Antiislamizam: Posledice 11. septembra 2001 3. Hronologija
ODABRANE AKTIVNOSTI
103
POTREBNO JE ZNATI
1. Uvod 2. Definicija i opis problema: Definisanje siromatva Dimenzije siromatva Grupe podlone siromatvu Zato siromatvo i dalje traje 3.
Aktivnost I: Sva ljudska bia raaju se jednaka Aktivnost II: Pogodi ko dolazi na veeru
105
DETALJNI SADRAJ
13
D. PRAVO NA ZDRAVLJE PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI
107 108 110
1. Dobra praksa: CLADEM Interamerika konvencija za spreavanje, kanjavanje i ukidanje nasilja nad enama PDHRE 2. Trendovi: Meunarodni krivini sud 3. Hronologija
ODABRANE AKTIVNOSTI
141
1. Pravo na zdravlje u irem kontekstu: Ljudska bezbednost i zdravlje 2. Definicija i opis problema: Zdravlje i ljudska prava Dostupnost, pristupanost, prihvatljivost i kvalitet Nediskriminacija Pravo na uivanje pogodnosti naunog napretka Globalizacija i ljudsko pravo na zdravlje Zdravlje i okolina 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje: Potovanje, zatita i ostvarenje ljudskog prava na zdravlje Ogranienja ljudskog prava na zdravlje Mehanizmi praenja
Aktivnost I: Parafraziranje CEDAW Aktivnost II: Govor tela ena i mukaraca
REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE F. VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI
143 145 146 147
DOBRO JE ZNATI
117
1. Dobra praksa: Prevencija HIV/AIDS Porote graana i politika javnog zdravstva Zavet Malikounde Knjige seanja 2. Trendovi: Strategije povezivanja ljudskih prava i razvoja zdravlja Statistika Smrtnost porodilja 3. Hronologija
ODABRANE AKTIVNOSTI
121
Aktivnost I: Promena predstave o Stanju potpunog fizikog, psihikog i drutvenog blagostanja Aktivnost II: Izrada atlasa ostvarivanja ljudskog prava na zdravlje
124
E. LJUDSKA PRAVA ENA PRIA ZA ILUSTRACIJU

Pria Marie Da Penha Maria Fernandes
125 126 127
1. Uvod: Vladavina prava Istorijski razvoj vladavine prava Pravino suenje kao centralni element vladavine prava Vladavina prava, pravino suenje i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis pravinog suenja: Minimalni standardi prava optuenog Dokumenti i instrumenti koji sadre odredbe o pravinom sudskom postupku Jednakost pred zakonom i sudom Pristup delotvornom, pravinom pravnom leku Nezavisnost i nepristrasnost Javno sasluanje Pravo na pretpostavku nevinosti Pravo na suenje bez neopravdanog odlaganja Pravo optuenog da se brani sam ili uz pomo branioca i pravo na suenje u prisustvu Pravo na pozivanje i na neposredno ili posredno ispitivanje svedoka Pravo na besplatnu pomo tumaa Naelo Nulla Poena Sine Lege 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje: Primena Sluaj Albanije Praenje Izgradnja kulture potovanja vladavine prava na Kosovu
DOBRO JE ZNATI
157
POTREBNO JE ZNATI
1. Ljudska prava ena: Rod i raireno pogreno shvatanje ljudskih prava ena Ljudska bezbednost i ene 2. Definicija i opis problema: Pogled u prolost Svetska konferencija o ljudskim pravima Platforma za delovanje iz Pekinga ene i siromatvo ene i zdravlje ene i nasilje ene i oruani sukob ene i prirodni resursi enska deca 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje
1. Dobra praksa: Razvojna pomo za uspostavljanje efikasnog pravosudnog sistema Nezavisna pravosudna komisija (IJC) u Bosni i Hercegovini Rezolucija o potovanju i jaanju nezavisnosti sudstva (Afrika) 2. Trendovi: Meunarodni sudovi: Medijacija i arbitraa Unapreenje javnosti suenja 3. Hronologija
ODABRANE AKTIVNOSTI
159
DOBRO JE ZNATI
138
Aktivnost I: Biti sasluan ili ne biti sasluan? - Aktivnost II: Kako odbraniti ove ljude?
162
14
DETALJNI SADRAJ
G. VERSKE SLOBODE PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI
163 164 165
ODABRANE AKTIVNOSTI
Aktivnost I: Odigrajte to! Aktivnost II: Dijamantski uzorak
193 196
1. Verske slobode: Dugi put pred nama: Verske slobode i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: to je religija? ta je uverenje? ta su verske slobode? Meunarodni standardi Naelo nediskriminacije Obrazovanje Granice verskih sloboda 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Drava i vera Apostaza sloboda da se izbere i promeni vera Prozelitizam pravo na irenje uverenja Prigovor savesti protiv vojne obaveze 4. Primena i praenje: Preventivne mere i budue strategije
I. LJUDSKA PRAVA DETETA PRIA ZA ILUSTRACIJU

Deca pogoena oruanim sukobom Komercijalno polno iskoriavanje dece
197 198 199
POTREBNO JE ZNATI
DOBRO JE ZNATI
172
1. Dobra praksa: Meuverski dijalog za religijski pluralizam 2. Trendovi: Kultovi, sekte i novi verski pokreti ene i vera Verski ekstremizam i njegove posledice 3. Hronologija
ODABRANE AKTIVNOSTI REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE
175 178
Aktivnost I: Rei koje ranjavaju Aktivnost II: Vera moga blinjeg i moja vera
1. Borba za zatitu prava deteta Deja prava i ljudska/deja bezbednost 2. Definicija i opis problema: Priroda i sadraj ljudskih prava dece Kljuna naela Konvencije o pravima deteta Osnaenje deteta, starosni i rodni aspekti Holistiki pristup detetu Odnos dete-roditelj-drava Nediskriminacija dece Najbolji interes deteta Definicija deteta prema Konvenciji Prava iz Konvencije: uee - zatita - podrka Saetak: zato upotrebljavati pristup zasnovan na pravima dece? 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje
DOBRO JE ZNATI
206
H. PRAVO NA OBRAZOVANJE PRIA ZA ILUSTRACIJU

Mayina pria
179 180 181
1. Dobra praksa: Izvetaji u senci i nacionalne koalicije nevladinih organizacija 2. Trendovi: injenice i brojke Statistiki podaci o pravima dece 3. Hronologija
ODABRANE AKTIVNOSTI
210
Aktivnost I: Okrugli sto o delatnostima za smanjenje dejeg rada Aktivnost II: Roditeljsko zanemarivanje i zlostavljanje
POTREBNO JE ZNATI
1. Uvod: Zato ljudsko pravo na obrazovanje? Obrazovanje i ljudska bezbednost Istorijski razvoj 2. Definicija i opis problema: Sadraj prava na obrazovanje i obaveze drave Standardi koje treba postii Dostupnost Pristup Prihvatljivost Prilagodljivost 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Supsaharska Afrika Latinska Amerika i Karibi Srednja i istona Evropa i Zajednica nezavisnih drava Razvijene zemlje 4. Primena i praenje: Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava Problemi primene
213
J. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI
215 216 217
DOBRO JE ZNATI
190
1. Dobra praksa 2. Trendovi: Dananje stanje u pogledu opteg osnovnog obrazovanja 3. Hronologija
1.ak i ratovi imaju ogranienja: Meunarodno humanitarno pravo (MHP) i ljudska bezbednost Nastanak MHP MHP kao meunarodno pravo MHP i ljudska prava Kada se primenjuje MHP? 2. Definicija i opis prava koja se
DETALJNI SADRAJ
15
tite: Koja su osnovna pravila meunarodnog humanitarnog prava u oruanom sukobu? ta MHP titi i kako? Ko mora potovati meunarodno humanitarno pravo? 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Vanost kulturne osveenosti Sukobljena miljenja u pogledu sprovodivosti MHP 4 .Primena i praenje: Preventivne mere Mere za praenje primene Represivne mere
ODABRANE AKTIVNOSTI
Aktivnost I: ene - deca - rad Aktivnost II: Ekonomska pravda
250 254
L. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI
255 256 257
DOBRO JE ZNATI
224
1. Dobra praksa: Zatita civila Zatita zarobljenika Ponovno uspostavljanje porodinih veza O simbolu Radna naela humanitarnog delovanja Osnovna naela Crvenog krsta i Crvenog polumeseca 2. Trendovi: Zabrana protivpeadijskih mina Nekoliko podataka o pomoi Meunarodnog komiteta Crvenog krsta u 2001 3. Hronologija: Glavni instrumenti MHP i drugi srodni instrumenti
ODABRANE AKTIVNOSTI
230
Aktivnost I: Zato treba potovati MHP? Aktivnost II: Etika humanitarnog delovanja
1. Odnos prolog i sadanjeg: Ljudska bezbednost, sloboda izraavanja i sloboda medija Stari i novi izazovi 2. Sadraji i krenja: Glavni elementi slobode izraavanja: Krenja prava, pretnje i opasnosti Legitimna ogranienja prava 3. Primena i praenje: Uloga strukovnih udruenja i drugih nevladinih organizacija 4. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Hronologija
DOBRO JE ZNATI
265
234
K. RAD PRIA ZA ILUSTRACIJU

Zastraujui uslovi rada u zoni slobodne trgovine
235 236 237
1. Uloga slobodnih medija za demokratsko drutvo 2. Mediji i manjine 3. Sloboda medija i ekonomski razvoj 4. Ratna propaganda i zagovaranje mrnje 5. Dobra praksa 6. Sloboda medija i obrazovanje za ljudska prava 7. Trendovi: Mediji i Internet Rast medija u zemljama u razvoju 8. Hronologija
ODABRANE AKTIVNOSTI
Aktivnost I: Naslovna strana Aktivnost II: Uticaj Interneta
268 271
POTREBNO JE ZNATI
1. Svet rada u 21. veku: Rad i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: Meunarodno radno zakonodavstvo Najvanije konvencije Meunarodne organizacije rada Ljudska prava u vezi s radom u Meunarodnoj povelji o ljudskim pravima UDHR ICCPR Koje vrste ropstva postoje danas? ICESCR Pravo na pravedne i povoljne uslove rada Pravo na osnivanje i ukljuivanje u radnike sindikate Nivoi obaveza 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje
M. DEMOKRATIJA PRIA ZA ILUSTRACIJU
273 274
Stvaranje demokratije u Istonom Timoru Pravda i pomirenje Vie izazova u budunosti
POTREBNO JE ZNATI
276
DOBRO JE ZNATI
246
1. Dobra praksa: Meunarodni program za ukidanje dejeg rada (IPEC) Kodeks ponaanja velikih kompanija u vezi s radom i ljudskim pravima Etiketiranje proizvoda Globalni sporazum 2. Trendovi: Zone proizvodnje radi izvoza Propadanje sindikata Poveana meunarodna pokretljivost: migracije radnika Nezaposlenost mladih
1. Demokratija u usponu?: Demokratija i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: ta je demokratija i kako se ona razvila? Kljuni elementi moderne demokratije Teorije demokratije Oblici demokratije 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Debata o azijskim vrednostima Izazovi demokratije u muslimanskom svetu Jo nekoliko pitanja za razmiljanje 4. Primena i praenje
16
DETALJNI SADRAJ
DOBRO JE ZNATI
285
1. Dobra praksa: Na putu prema demokratiji 2. Trendovi: Politiko uee ena ene u parlamentu Online demokr@tija Globalizacija i demokratija Demokratski deficit u meunarodnim organizacijama, multinacionalnim korporacijama i nevladinim organizacijama
ODABRANE AKTIVNOSTI REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE
289 294
Aktivnost I: Pokretanje kampanje Aktivnost II: Minaret u naoj zajednici?
III. DODATNI IZVORI A. LJUDSKA PRAVA BORBA KOJA TRAJE - HRONOLOGIJA B. PREDLOENA LITERATURA O LJUDSKIM PRAVIMA C. IZVORI U OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA OSNOVNE INFORMACIJE PRIRUNICI I NASTAVNI MATERIJALI Za decu Mladi Odrasli OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA NA INTERNETU Nastavni materijali Online biblioteke D. KORISNI KONTAKTI ORGANIZACIJE Meunarodne organizacije Regionalne organizacije Afrika
295
Severna i Juna Amerika Evropa NEVLADINE ORGANIZACIJE Meunarodne nevladine organizacije Regionalne nevladine organizacije Afrika i Bliski istok Azija i Pacifik Evropa Severna i Juna Amerika POSTDIPLOMSKI PROGRAMI O LJUDSKIM PRAVIMA
311 311 312 312 313 313 315 315 316 316
296 299 302 302 302 302 304 306 307 307 309 309 309 309 310 310
E. ODABRANE ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA U OKVIRU MREE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST AUSTRIJA KANADA ILE GRKA IRSKA JORDAN MALI HOLANDIJA NORVEKA SLOVENIJA JUNA AFRIKA VAJCARSKA TAJLAND Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Opte napomene o metodologiji obrazovanja za ljudska prava Renik Indeks pojmova
318 318 318 319 319 319 319 319 320 320 320 321 321 322 323 327 333 341
I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA

LJUDSKO DOSTOJANSTVO LJUDSKA PRAVA OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA LJUDSKA BEZBEDNOST
Najvea snaga kulture ljudskih prava izvire iz znalakih oekivanja svakog pojedinca. Odgovornost za zatitu ljudskih prava poiva na dravama. No, razumevanje, potovanje i oekivanja vezana za ljudska prava od strane svake pojedine osobe jesu ono to ljudskim pravima daje njihovo dnevno tkivo, njihovu svakodnevnu otpornost.
SERGIO VIEIRA DI MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.
18
UVOD
A. RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA

Tenja za zatitom ljudskog dostojanstva svih ljudi ini sr pojma ljudskih prava. Ona stavlja ljudsku linost u sredite panje. Zasniva se na zajednikom optem vrednosnom sistemu posveenom nepovredivosti ivota i predstavlja okvir za izgradnju sistema ljudskih prava zatienih normama i standardima koji su prihvaeni na meunarodnom nivou. Tokom 20. veka, ljudska prava oblikovala su se kao moralni, politiki i pravni okvir, te smernica za razvoj sveta osloboenog straha i nematine. lan 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koju su usvojile Ujedinjene nacije (UN) 1948. godine odnosi se na glavna uporita sistema ljudskih prava: slobodu, jednakost i solidarnost. Slobode, kao to su sloboda misli, savesti i veroispovesti, zatim sloboda miljenja i izraavanja, zatiene su kao ljudska prava. Slino tome, ljudska prava obezbeuju jednakost, na primer, jednaku zatitu protiv svih oblika diskriminacije u uivanju svih ljudskih prava, ukljuujui punu ravnopravnost ena i mukaraca. Solidarnost se odnosi na ekonomska i socijalna prava, poput prava na socijalnu sigurnost, potenu naknadu za rad, odgovarajui standard ivota i zdravlja i dostupnost obrazovanja, koji su sastavni deo sistema ljudskih prava. Ljudska
Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona ... jedna prema drugima treba da postupaju u duhu bratstva.
LAN 1 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
skom drutvu (lan 29 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima). Ljudska prava drugih treba potovati, a ne tek tolerisati. Ljudska prava ne smeju se koristiti za krenje drugih ljudskih prava (lan 30 Univerzalne deklaracije); stoga se svi sukobi moraju reavati u skladu s ljudskim pravima, iako su u vreme vanrednog stanja ili u izuzetnim sluajevima doputena izvesna ogranienja prava. Stoga svi, ene, mukarci, mladi i deca, treba da poznaju i razumeju svoja ljudska prava kao neto to se odnosi na njihove probleme i tenje. To je mogue postii obrazovanjem i
prava razvrstana su u pet kategorija: politika, graanska, ekonomska, socijalna i kulturna ljudska prava, i pravno su ureena u dva pakta koji zajedno sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima ine Povelju ljudskih prava.
Sva ljudska prava za sve

bio je slogan Svetske konferencije o ljudskim pravima u Beu 1993. godine. Ljudska prava osnauju pojedince i zajednice za napore koje ulau na preobraenju drutva prema punom ostvarenju svih ljudskih prava. Sporove treba reavati mirnim putem na osnovu vladavine prava i u duhu ljudskih prava. Meutim, ljudska prava mogu biti u sukobu jedna s drugima; ona su ograniena pravima i slobodama drugih ili zahtevima morala, javnog reda i opteg blagostanja u demokrat-
Nijedan izraz u novijoj istoriji oveanstva nije zasluio da bude nosilac i misije i tereta ljudske sudbine kao to je to (izraz) ljudska prava ... najvei dar klasine i savremene ljudske misli je pojam ljudskih prava. Zaista, iznad svakog drugog moralnog jezika koji nam je dostupan u ovom trenutku istorije (jeste) jezik ljudskih prava ...
IZ NELJUDSKE NEPRAVDE I LJUDSKA PRAVA PROF. UPENDRA BAXI
uenjem za ljudska prava koje moe biti formalno ili neformalno. Razumevanje naela i postupaka ljudskih prava omoguuje ljudima uee u donoenju odluka koje odreuju njihove ivote, pomae u reavanju sukoba i ouvanju mira voenog ljudskim pravima i predstavlja odrivu strategiju ljudskog, socijalnog i ekonomskog razvoja usredsreenu na ljude. Obrazovanje i uenje za ljudska prava treba da sprovode svi akteri i svi zainteresovani, graansko drutvo, vlade i multinacionalne kompanije. Uenjem o ljudskim pravima moe se razviti istinska kultura ljudskih prava, zasnovana na potovanju, zatiti, ispunjenju, pravnom osiguranju i sprovoenju ljudskih prava. Pravo na obrazovanje za ljudska prava moe se izvesti iz lana 26 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, prema kome Svako ima pravo na vaspitanje i obrazovanje ... Vaspitanje i obrazovanje mora da bude usmereno ka punom razvoju ljudske linosti i da jaa potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda .... U Rezoluciji 49/184 Generalne skuptine UN od 23. decembra 1994. godine, kojom se proglaava Decenija obrazovanja za ljudska prava UN, navodi se sve-
Obrazovanje, uenje i dijalog o ljudskim pravima moraju podsticati kritiko miljenje i sistemsku, rodno osetljivu analizu politikih, graanskih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih pitanja u okvirima ljudskih prava.
SHULAMITH KOENIG, PDHRE
UVOD
19
Obrazovanje za ljudska prava je svako uenje koje razvija znanja, vetine i vrednosti ljudskih prava, promovie pravinost, toleranciju i dostojanstvo, kao i potovanje prava i dostojanstva drugih.
NANCY FLOWERS, CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UNIVERZITETA U MINESOTI
U Rezoluciji Generalne skuptine UN 49/184 od 23. decembra 1994. godine, koja najavljuje UN Deceniju obrazovanja za ljudska prava, pie: obrazovanje za ljudska prava treba da obuhvati vie od pruanja informacija i da bude sveobuhvatni proces kojim se ljudi na svim nivoima razvoja, iz svih drutvenih slojeva, ue, tokom itavog ivota, potovanju dostojanstva drugih, kao i sredstvima i metodama obezbeenja tog potovanja u svim drutvima. U Planu delovanja Decenije obrazovanja za ljudska prava UN (1995-2004) istie se da se obrazovanje za ljudska prava odreuje kao nastojanje u oblasti obuavanja, irenja i informisanja, iji je cilj izgradnja sveopte kulture ljudskih prava putem razvoja znanja i vetina, i oblikovanja stavova, usmereno na: (a) jaanje potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda; (b) puni razvoj ljudske linosti i oseaja njenog dostojanstva; (c) promovisanje razumevanja, tolerancije, rodne jednakosti i prijateljstva meu svim nacijama, starosedeocima, kao i rasnim, nacionalnim, etnikim, verskim i jezikim grupama; ...
obuhvatni proces uenja tokom itavog ivota, a u Planu delovanja Decenije obrazovanja za ljudska prava (19952004) detaljno se odreuju i razrauju sadraji i metode obrazovanja za ljudska prava (UN Doc. A/51/506, Add. 1, od 12. decembra 1996).
20
UVOD
B. LJUDSKA PRAVA I LJUDSKA BEZBEDNOST

U saoptenju Generalne skuptine UN o Deceniji obrazovanja za ljudska prava UN (19952004) navodi se da treba teiti najiroj moguoj osveenosti i razumevanju svih normi, pojmova i vrednosti sadranih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Shulamith Koenig, osniva Decenije naroda za obrazovanje za ljudska prava, tei ni manje ni vie nego dugoronoj viziji dostupnosti ljudskih prava svima na naoj planeti, da ih ljudi poznaju i zahtevaju. Shodno tome, cilj obrazovanja za ljudska prava jeste pismenost iz ljudskih prava za sve. Ili, reima Nelsona Mandele: razvoj nove politike kulture zasnovane na ljudskim pravima. O metodama obrazovanja za ljudska prava vinjeta Opte napomene o metodama obrazovanja za ljudska prava. Na Meunarodnoj radionici o ljudskoj bezbednosti i obrazovanju za ljudska prava u Gracu u julu 2000. godine reeno je da ljudska bezbednost ima za cilj zatitu ljudskih prava, i to spreavanjem sukoba i reavanjem dubokih uzroka nesigurnosti i ranjivosti. Strategija ljudske bezbednosti tei vaspostavljanju globalne politike kulture zasnovane na ljudskim pravima. U tom kontekstu, obrazovanje za ljudska prava je strategija koja vodi ljudskoj Izrada Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima bila je podstaknuta najstranijom povredom ljudskog dostojanstva, posebno iskustvom holokausta tokom Drugog svetskog rata. Deklaracija je usredsreena na ljudsku linost. U njenoj preambuli spominje se sloboda od straha i nematine. Isti pristup svojstven je i pojmu ljudske bezbednosti. bezbednosti, budui da osnauje ljude da reenje svojih problema iznalaze na osnovama zajednikog globalnog vrednosnog sistema i pristupa zasnovanog na pravima i pravu, a ne na moi. Ljudska bezbednost promovie se u celokupnom drutvu na decentralizovan nain, poevi od osnovnih potreba ljudi, kako ena tako i mukaraca, odnosno od pitanja line sigurnosti, siromatva, diskriminacije, socijalne pravde i demokratije. Sloboda od iskoriavanja i korupcije nastupa onda kada ljudi prestanu da prihvataju krenje svojih prava. Institucije graanskog drutva (poput organizacije Transparency International) podupiru taj proces emancipacije zasnovan na poznavanju ljudskih prava.
Veina pretnji ljudskoj bezbednosti otkriva posrednu ili neposrednu dimenziju ljudskih prava.
II MINISTARSKI SASTANAK MREE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST, U LUCERNU, MAJ 2000.
Ljudska prava obezbeuju temelj s kojeg je mogue teiti ostvarenju ljudskog razvoja i ljudske bezbednosti.
IV MINISTARSKI SASTANAK MREE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST U SANTJAGO DE ILEU, JUL 2002.
Mnogo toga povezuje ljudska prava i ljudsku bezbednost. Bezbednost, u smislu line bezbednosti (npr. zatita od samovoljnog pritvaranja), socijalne sigurnosti (npr. osiguravanje osnovnih potreba kao to je hrana) i meunarodne bezbednosti (pravo na ivot u bezbednom meunarodnom poretku) istovetna je s postojeim ljudskim pravima. Politika bezbednosti mora biti znatno vie povezana sa strategijama irenja ljudskih prava, demokratije i razvoja. Ljudska prava, humanitarno pravo i izbegliko pravo daju normativni okvir od koga polazi pristup ljudska bezbednost. (Ljudska bezbednost: Bezbednost ljudi u promenljivom svetu, Ministarstvo spoljnih poslova i meunarodne trgovine, Kanada, 1999). Krenja ljudskih prava ukazuju na pretnje ljudskoj bezbednosti, pa se stoga koriste kao pokazatelji u sklopu mehanizama ranog upozorenja za spreavanje sukoba. Ali, ljudska prava takoe imaju ulogu i u reavanju sukoba, preobraaju sukoba i izgradnji mira posle sukoba. Obrazovanje za ljudska prava, putem prenoenja znanja, razvoja vetina i oblikovanja stavova, predstavlja temelj istinske kulture spreavanja sukoba. Osim to su bitno sredstvo spreavanja sukoba, ljudska prava su takoe i kljuni pojam
(Ljudska bezbednost) je, u sutini, nastojanje ka izgradnji globalnog drutva, pri emu se bezbednost pojedinca nalazi u sreditu meunarodnih prioriteta ...; gde postoje visoki meunarodni standardi ljudskih prava i vladavine prava, utkani u vrsto ispletenu mreu koja titi pojedinca ...
LLOYD AXWORTHY, BIVI MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA KANADE
UVOD
21
U svetu ne moe vladati mir ako ljudi ne uivaju bezbednost u svom svakodnevnom ivotu.
IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, UNDP, 1994.
izgradnje vlasti i demokratije. Ona obezbeuju temelje za reavanje drutvenih i globalnih problema putem aktivnog uea, poveane transparentnosti i odgovornosti. Izgradnju vlasti ine dva komplementarna oblika izgradnje kapaciteta: izgradnja drave i drutveni razvoj. Izgradnja drave prua demokratsku bezbednost koja se najbolje pokazuje u naporima koji se ulau za rehabilitaciju i obnovu posle sukoba. Drutveni razvoj ukljuuje iroko rasprostranjeno obrazovanje za ljudska prava kojim se ljudi ohrabruju da zahtevaju svoja prava i potuju prava drugih. (Walther Lichem, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Austrije). Komisija za ljudsku bezbednost, osnovana 2001. godine pod kopredsednitvom Sadako Ogate (biveg Visokog predstavnika UN za izbeglice) i Amarty Sena (dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju), u saradnji s Interamerikim institutom za ljudska prava i Univerzi-
tetom za mir, odrala je radionicu o odnosu ljudskih prava i ljudske bezbednosti u San Hozeu, Kostarika, u decembru 2001. godine, na kojoj je nastala Deklaracija o ljudskim pravima kao bitnom elementu ljudske bezbednosti (http://www.humansecuritychs.org/doc/sanjosedec.html). Prema Bertrandu G. Ramcharanu, pomoniku generalnog sekretara UN i zameniku Visokog predstavnika za ljudska prava, znaenje ljudske bezbednosti odreeno je meunarodnim normama ljudskih prava. lanom 3 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i lanom 9 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima takoe se titi pravo na slobodu i linu bezbednost, koje se uglavnom odnosi na slobodu od straha. Osim toga, lanom 22 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i lanom 9 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima priznaje se pravo na socijalnu sigurnost koje, uz ostala ekonomska i socijalna prava, odgovara slobodi od nematine. I Milenijumskim izvetajem generalnog sekretara UN Kofija Annana iz 2000. godine re je o od-
22
UVOD
C. ISTORIJA I FILOZOFIJA LJUDSKIH PRAVA

nosu izmeu globalizacije i ljudske bezbednosti. U njemu se takoe pravi razlika izmeu slobode od straha i slobode od nematine. Razlika vue korene iz etiri slobode koje je ameriki predsednik Roosevelt 1940. godine, tokom Drugog svetskog rata, proglasio vizijom posleratnog poretka. Borba protiv siromatva, odnosno borba za ekonomska, socijalna i kulturna prava jednako je vana za bezbednost kao i borba za politike i druge osnovne slobode. One se ne mogu deliti; one su meusobno zavisne i nedeljive. Ljudska bezbednost znai mogunost uivanja u plodovima ljudskog razvoja. Prema Izvetaju o ljudskom razvoju UNDP iz 2000. godine, ljudska prava i ljudski razvoj imaju istu viziju i isti cilj. Indeks ljudskog razvoja koji se koristi u UNDP izvetajima o ljudskom razvoju sadri vie pokazatelja, kao to su pristup obrazovanju, sigurnost prehrane, zdravstvene usluge, rodna jednakost i uee u politici, koji neposredno ukazuju na ljudska prava. Izvetaj o ljudskoj bezbednosti, koji se sastavlja pod vostvom Andrewa Macka, odnosi se na pretnje ljudskoj bezbednosti. Najzad, pojmovi ljudske bezbednosti, ljudskih prava i ljudskog razvoja poklapaju se i uzajamno pojaavaju. Ideja ljudskog dostojanstva stara je koliko i oveanstvo. Ona postoji u razliitim oblicima u svim kulturama i religijama. Primera radi, duboko potovanje ljudskog bia vidljivo je u afrikoj filozofiji ubuntu ili u islamskoj normi o zatiti stranaca. Zlatno pravilo da se prema drugima odnosimo onako kako elimo da se oni odnose prema nama postoji u svim velikim religijama. Isto vai i za odgovornost drutva da se brine o siromanima i za osnovne ideje socijalne pravde. Meutim, ideja ljudskih prava ishod je savremenog filozofskog miljenja koje polazi od filozofije racionalizma i prosvetiteljstva, liberalizma i demokratije, ali i od socijalizma. Iako je savremeni pojam ljudskih prava uglavnom proiziao iz Evrope, valja istai da su ideje slobode i socijalne pravde, na kojima se zasnivaju ljudska prava, deo svih kultura. UN su pod vostvom Eleanor Roosevelt, Ren Cassina i Josepha Malika razradile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, ali je na njoj radilo osamdesetoro ljudi sa Severa i Juga kako bi oblikovalo njene ideje i rei. Pojam ljudskih prava proirio se po celom svetu pod snanim uticajem Istoka i Juga, to se ogleda u pojmovima ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, pravu na samoopredeljenje, pravu na razvoj i slobodi od rasne diskriminacije i apartheida.
Ja sam ljudsko bie zato to me tvoje oi vide takvim ...

AFRIKA IZREKA, MALI
Dok su tokom istorije graani postajali korisnici ustavno zajemenih ljudskih prava zahvaljujui svojoj borbi za osnovne slobode i ekonomska i socijalna prava, stranci su mogli uivati ta prava samo u izuzetnim sluajevima ili na osnovu bilateralnih sporazuma. Njima je bila potrebna zatita vlastite drave koja je predstavljala svoje graane u inostranstvu. Humanitarno pravo odigralo je veliku ulogu u razvoju pravila zatite stranaca. Ono je bilo usmereno na utvrivanje osnovnih pravila postupanja prema neprijateljskim vojnicima i civilima zahvaenim oruanim sukobom (vinjeta Modul Ljudska prava u oruanom sukobu). Dananjim meunarodno priznatim ljudskim pravima prethodili su sporazumi o slobodi veroispovesti, kao to je Vestfalski ugovor iz 1648. godine i inicijative za zabranu ropstva, kao to su Deklaracija o trgovini robljem Bekog kongresa iz 1815. godine, osnivanje Amerikog drutva protiv ropstva 1833. godine i Meunarodna konven-
cija protiv ropstva iz 1926. godine. Zatita prava manjina takoe ima dugu istoriju. Ona je bila centralna tema Versajskog mirovnog ugovora 1919. godine i Drutva naroda koje je osnovano iste godine (vinjeta Hronologija u III delu: Dodatni izvori). Ipak, pojam optih ljudskih prava za sva ljudska bia drave su prihvatile tek posle uasa Drugog svetskog rata, kada je 48 drava, uprkos tome to su se osam socijalistikih zemalja i Juna Afrika uzdrale, postiglo dogovor o Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, uinivi je nezaobilaznom karikom sistema UN. Od tada je broj zemalja lanica UN narastao na 191, ali nijedna drava nikada nije stvarno uloila prigovor na Deklaraciju, koja se danas uveliko smatra meunarodnim obiajnim pravom. U tom kontekstu treba spomenuti Kairsku deklaraciju o ljudskim pravima u islamu iz 1990. godine, koju su sastavili ministri spoljnih poslova Organizacije islamske konferencije, ali koja nikada nije slubeno prihvaena. Sva prava odreena tom deklaracijom podleu islamskom erijatskom pravu. Pitanjem koje se s vremena na vreme pokree o prioritetu odreenih prava i univerzali-
Drimo da su ove istine samorazumljive - da su svi ljudi stvoreni jednaki; da ih je njihov stvoritelj obdario odreenim neotuivim pravima; da su meu njima ivot, sloboda i tenja ka srei i da, u obezbeivanju tih prava, ljudi osnivaju vlade koje dobijaju svoja pravina ovlaenja na osnovu saglasnosti onih kojima vladaju.
AMERIKA DEKLARACIJA NEZAVISNOSTI (1776)
UVOD
23
Prva je sloboda govora i izraavanja - svugde u svetu. Druga je sloboda svakog oveka da potuje Boga na svoj nain svugde u svetu. Trea je sloboda od nematine - to u svetskim okvirima znai ekonomsko razumevanje koje e svakom narodu obezbediti zdrav i miran ivot njegovih pripadnika svugde u svetu. etvrta je sloboda od straha ...
PREDSEDNIK ROOSEVELT, ETIRI SLOBODE (1941)
zmu nasuprot kulturnog relativizma bavile su se dve svetske konferencije o ljudskim pravima, u Teheranu i Beu. Na konferenciji u Teheranu odranoj 1968. godine razjanjeno je da su sva ljudska prava nedeljiva i meuzavisna, a na konferenciji u Beu odranoj 1993. godine konsenzusom je prihvaeno da (I)ako se vanost nacionalnih i regionalnih posebnosti, kao i istorijske, kulturne i verske razlike moraju uzeti u obzir, drave imaju obavezu da, bez obzira na njihove politike, ekonomske i kulturne sisteme, promoviu i tite sva ljudska prava i osnovne slobode. (stav 5 Beke deklaracije i Programa delovanja iz 1993).
Previe meunarodnih aktera danas sprovodi politiku koja se zasniva na strahu, mislei da se tako uvruje bezbednost. No, prava bezbednost ne moe se graditi na takvom temelju. Prava bezbednost mora polaziti od dokazanih naela ljudskih prava.
SERGIO VIERA DE MELO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.
24
UVOD
D. POJAM I PRIRODA LJUDSKIH PRAVA

Danas pojam ljudskih prava uiva opte priznanje, to se moe videti iz Deklaracije prihvaene na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima odranoj u Beu 1993. godine i iz rezolucija Ujedinjenih nacija donetih 1998. godine povodom pedesete godinjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Neke skeptike koji dovode u pitanje univerzalnost ljudskih prava treba podsetiti na to da su drave poput Kine, Libana ili ilea uestvovale u izradi nacrta pojma ljudskih prava u drugoj polovini etrdesetih godina. U svakom sluaju, od tada je jo mnogo drava iskazalo svoju podrku Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i ratifikovalo Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (ICCPR) i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR), koji polaze od Univerzalne deklaracije. to se tie Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW), nju je ratifikovalo 177 drava, ali s mnogim rezervama. Izvorite pojma ljudskih prava je pojam uroenog dostojanstva svih lanova ljudske porodice koji je potvren Univerzalnom deklaracijom i meunarodnim paktovima iz 1966. godine. Ti dokumenti takoe potvruju ideal slobodnih ljudskih bia koja uivaju slobodu od straha i nematine i koja imaju jednaka i neotuiva prava. Shodno tome, ljudska prava su opta i neotuiva, to znai da se primenjuju svugde i ne mogu biti oduzeta ljudskoj linosti ak ni uz njen pristanak. Kao to je na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima odranoj u Beu 1993. godini izjavio generalni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali, ljudska prava su prava steena roenjem. Ljudska prava su takoe nedeljiva i meuzavisna. Treba razlikovati razliite dimenzije ili kategorije ljudskih prava: graanska i politika prava, kao to je pravo na slobodu izraavanja, te ekonomska, socijalna i kulturna prava, kao to je pravo na socijalnu sigurnost. Ta prava se ostvaruju postupno zbog toga to podrazumevaju finansijske obaveze drave. U prolosti su odreene drave ili grupe drava, na primer, socijalistike, davale prednost ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima vis--vis graanskih i politikih prava, dok su Sjedinjene Amerike Drave i drave lanice Saveta Evrope izvesnu prednost davale graanskim i politikim pravima. Meutim, barem na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima odranoj u Beu 1993. godine, ako ne ve i na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima odranoj u Teheranu 1968. godine, ta neproduktivna rasprava zakljuena je potvrivanjem da obe kategorije, odnosno dimenzije ljudskih prava imaju jednaku vanost. Ve su u Teheranu 1968. godine one proglaene nedeljivim i meuzavisnim, jer je puno uivanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava skoro nemogue bez graanskih i politikih prava, i obrnuto. U osamdesetim godinama 20. veka jo jedna kategorija ljudskih prava stekla je priznanje: pravo na mir, pravo na razvoj i pravo na zdravu okolinu. Ta prava pruaju okvir koji je nuan za puno uivanje svih drugih prava. Pa ipak, ne postoji uslovljenost u smislu da je jedna kategorija ljudskih prava preduslov za drugu kategoriju. Tu novu kategoriju najbolje je odrediti kao prava solidarnosti, jer ona vie od drugih trae meunarodnu saradnju i tee izgradnji zajednice. Dok ljudska prava pripadaju svim licima, bez obzira na to jesu li ili nisu graani neke drave, prava graana su ona prava koja su zajemena iskljuivo graanima odreene drave, na primer, pravo glasa, pravo da se bude biran ili pravo pristupa javnim slubama odreene zemlje. Ljudska prava takoe treba razlikovati od prava manjina, tj. prava odreene grupe koja ima posebne etnike, verske ili jezike osobi-
UVOD
25
ne. Lica koja pripadaju manjini, pojedinano ili u zajednici sa ostalim pripadnicima te manjine, imaju pravo da neguju vlastitu kulturu, propovedaju ili praktikuju vlastitu religiju i da koriste svoj maternji jezik (lan 27 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima). Detaljnija pravila postoje u evropskim regionalnim instrumentima o ljudskim pravima. Posebna panja poklanja se ljudskim pravima starosedelakog stanovnitva. Od 1982. godine Radna grupa UN za starosedelako stanovnitvo razmatra naine irenja i zatite njihovih ljudskih prava, posebno u pogledu njihovog odnosa prema zemlji.
Deklaracija o ljudskim pravima starosedelakih naroda je u nacrtu, ali jo nije usvojena. Meunarodna organizacija rada, prepravivi prethodnu deklaraciju, usvojila je 1989. godine Konvenciju br. 169 o starosedelakim i plemenskim narodima u nezavisnim dravama, dok je 2001. godine uspostavljena institucija Posebnog izvestioca o ljudskim pravima i osnovnim slobodama starosedelakih naroda. Sledei preporuke Svetske konferencije o ljudskim pravima odrane u Beu 1993. godine, pokrenut je 2000. godine Stalni forum za starosedelaka pitanja kao pomoni instrument Ekonomskog i socijalnog saveta, koji je prvi sastanak odrao 2002. godine. Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda takoe je osnovala radnu grupu za starosedelake narode.
Meutim, transformacioni uinak ljudskih prava zavisi od toga koliko ljudi poznaju i razumeju ljudska prava i da li su ih spremni koristiti kao orue za promene. Tradicionalni pojam ljudskih prava trpi kritike feministkinja zbog toga to nedovoljno odraava jednakost ena i mukaraca i rodnu osetljivost. Svetske konferencije o enama i Konvencija UN o ukidanju svih oblika diskriminacije ena doprinele su, uz ostalo, rodno osetljivom pristupu ljudskim pravima ena, to se takoe odraava u Deklaraciji UN o nasilju nad enama i u nacrtu Protokola o pravima ena uz Afriku povelju o ljudskim pravima i pravima naroda (vinjeta Modul Ljudska prava ena). Vano je primetiti da instrumenti o ljudskim pravima predstavljaju novi drutveni i politiki koncept time to pravno potvruju ene kao potpuna i ravnopravna ljudska bia. Neke drave koriste argument da se zbog njihovih istorijskih, verskih i kulturnih posebnosti ljudska prava na njih ne mogu primeniti na isti nain kao na druge drave. U Deklaraciji o ljudskim pravima donesenoj na Svetskoj konferencije odranoj u Beu potvreno je postojanje razliitih pristupa primeni ljudskih prava koji proizlaze iz istorijskih, verskih
Danas je pojam ljudskih prava prihvaen globalno i kao takav predstavlja temelj meunarodne zajednice drava, meunarodnih organizacija i drutvenih pokreta, koji se svi smatraju pripadnicima meunarodne zajednice. Ljudska prava, takoe, mogu biti sredstvo drutvene transformacije na nacionalnom ili regionalnom nivou, to se moe videti iz nastojanja Evropske unije i Saveta Evrope, posebno prilikom prijema novih lanica.
26
UVOD
i kulturnih razlika, ali je istovremeno ponovljena obaveza svih drava prema primeni ljudskih prava. Stoga se postojanje kulturnih ili verskih razlika ne sme koristiti kao izgovor za nepotpunu primenu meunarodnih obaveza u oblasti ljudskih prava. To znai da kulturni kontekst treba uzeti u obzir. Dijalog civilizacija koji se danas vodi u Ujedinjenim nacijama upravo ima za svrhu da potvrdi pozitivne vrednosti razliitih civilizacija, ali se time ne prua izgovor za neispunjenje obaveza. Jedno od najteih pitanja jeste pitanje poloaja ena u nekim kulturama jer moe predstavljati ozbiljno krenje ljudskih prava pa ga treba stavljati na dnevni red svakog dijaloga.
E. STANDARDI LJUDSKIH PRAVA NA OPTEM NIVOU

Novija istorija utvrivanja standarda na globalnom nivou zapoela je Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima (UDHR) koju je Generalna skuptina UN usvojila 10. decembra 1948. godine nakon zavretka Drugog svetskog rata koji je doveo do najveih povreda ljudskih prava u istoriji. Spreavanje i kanjavanje genocida koji je poinjen nad Jevrejima u holokaustu bilo je predmet Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, usvojene dan pre Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Da bi naela sadrana u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima uinila pravno obavezujuim, Kancelarija Visokog predstavnika za ljudska prava UN razradila je dva pakta: Pakt o graanskim i politikim pravima (ICCPR) i Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR). Zbog uticaja hladnog rata, oni su usvojeni tek 1966, a na snagu su stupili 1976. godine, poto ih je ratifikovalo 35 drava. Prvog januara 2003. godine ICCPR je imao 149, a ICESCR 146 lanica. Najpre je usvojen Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, to je bio pokazatelj naklonosti zemalja u razvoju i socijalistikih zemalja, koje su tada inile veinu u UN, prema ekonomskim i socijalnim pravima. U ezdesetim godinama u prvom planu bila je borba protiv rasne diskriminacije i apartheida, to je rezultiralo dvema konvencijama: protiv rasne diskriminacije i o spreavanju zloina apartheida. Potom su usvojene Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena; Konvencija protiv muenja i drugog okrutnog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja, kao i Konvencija o pravima deteta. U tim konvencijama pojanjavaju se i detaljnije razrauju odredbe dvaju paktova ili posveuje se posebna panja ljudskim potrebama posebnih ciljnih grupa. U sluaju Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije ena iz 1979. godine, problem rezervi, koji predstavlja opti problem meunarodnih ugovora o ljudskim pravima, posebno je dobio na vanosti s obzirom na to da su brojne muslimanske zemlje rezervama pokuale ograniiti osnovna ljudska prava ena. Prema naelu nediskriminacije, drave moraju potovati i obezbediti svakom pojedincu u
UVOD
27
svom podruju sva ljudska prava bez ikakve diskriminacije u pogledu rase, boje koe, pola, jezika, vere, politikog ili drugog miljenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, imovine, roenja ili drugog statusa (lan 2 Pakta o graanskim i politikim pravima i Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima). tavie, Protokolom br. 12 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima propisuje se opta zabrana diskriminacije od strane bilo koje javne vlasti. Takoe, postoji i mogunost odustajanja od sprovoenja ugovorne obaveze u odreenim okolnostima i primene tzv. claw-back klauzule. U sluaju vanrednog stanja koje preti opstanku nacije, drava moe da derogira svoje obaveze ako je vanredno stanje slubeno objavljeno i u obimu koji je strogo odreen vanrednim okolnostima. Mere ne smeju podstai diskriminaciju (lan 4, stav 1 Pakta o graanskim i politikim pravima), a pri tom treba potovati propisani postupak. Naime, posredstvom generalnog sekretara UN, o tome treba obavestiti ostale drave koje su strane ugovornice Pakta. Meutim, neki lanovi se ne mogu derogirati, na primer, pravo na ivot, zabrana muenja i ropstva, neretroaktivnost kaznenih dela ili pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti (lan 4, stav 2 Pakta
o graanskim i politikim pravima). Ta prava se stoga nazivaju nederogativnim pravima. Odredbe o vanrednom stanju dobile su veu vanost zbog borbe protiv terorizma. Sline odredbe postoje i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima (lan 15). Komitet UN za graanska i politika prava razjasnio je obaveze drava u Optem komentaru (br. 29, 2001) o vanrednim stanjima (lan 4), a Interamerika komisija za ljudska prava i Glavni komitet za ljudska prava pri Savetu Evrope usvojili su izvetaj i smernice pod nazivom Terorizam i ljudska prava. Neka prava mogu sadrati claw back klauzulu kojom se doputa njihovo ograniavanje ako je to nuno za nacionalnu bezbednost, javni red, javno zdravlje ili prava i slobode drugih itd. Takva mogunost postoji naroito u odnosu na slobodu kretanja; slobodu naputanja svake zemlje, ukljuujui i vlastitu zemlju; slobodu misli, savesti i veroispovesti, ukljuujui izraavanje vere ili uverenja; slobodu izraavanja i informisanja, slobodu okupljanja i udruivanja. Ogranienja moraju biti utvrena zakonom, to znai da ih mora izglasati parlament. Tela koja tumae pravne instrumente duna su da nadziru svaku zloupotrebu tih odredbi. U vezi s tim, Evropski sud za ljudska prava i Interamerika komisija i
PREGLED NAJVANIJIH KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA UN Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948) Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1966) Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida (1948) Konvencija protiv muenja i drugog okrutnog, neovenog i poniavajueg postupanja ili kanjavanja (1984) Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (1979) Konvencija o pravima deteta (1989)
Sud razmatrali su nekoliko sporova u vezi s primenom ovlaenja u sluaju vanrednog stanja, odnosno odredbe o odustajanju.
28
UVOD
F. PRIMENA OPTIH INSTRUMENATA O LJUDSKIM PRAVIMA

Drave imaju dunost da potuju, tite i ispunjavaju ljudska prava. U mnogim sluajevima primena znai da drava i njeni organi moraju potovati prihvaena prava, na primer, pravo na privatnost ili slobodu izraavanja. To naroito vai za graanska i politika prava, dok za ekonomska, socijalna i kulturna prava vai pozitivno delovanje drave kako bi ta prava bila ispunjena, na primer, garantovanje ili obezbeenje odreenih usluga, kao to su obrazovanje i zdravstvena zatita, kao i obzbeenje odreenih minimalnih standarda. U tom kontekstu uzimaju se u obzir mogunosti pojedine drave. Na primer, u lanu 13 Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima potvruje se pravo svakoga na obrazovanje. Meutim, precizira se da samo osnovno kolsko obrazovanje mora biti dostupno bez plaanja. to se tie srednjeg i visokog obrazovanja, ono se mora uiniti raspoloivim i dostupnim svima, a uvoenje besplatnog obrazovanja oekuje se samo progresivno. Pojam postupnog ispunjenja u skladu s mogunostima primenjuje se na vie ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Dunost zatite zahteva od drave da sprei nasilje i druge oblike krenja ljudskih prava meu ljudima na svojoj teritoriji. Shodno tome, ljudska prava imaju i horizontalnu dimenziju, koja u vreme globalizacije sve vie dobija na vanosti, recimo, postavljanjem pitanja o drutvenoj odgovornosti transnacionalnih korporacija. Jo jedan pravac razvoja odnosi se na sve vee naglaavanje prevencije krenja ljudskih prava korienjem strukturalnih mera, na primer, nacionalnih ustanova ili ukljuivanjem dimenzije ljudskih prava u operacije ouvanja mira. Prevencija je takoe prioritet u pristupu ljudskim pravima s polazita ljudske bezbednosti. vinjeta Ljudska prava i ljudska bezbednost. Ljudska prava najpre treba sprovoditi na nacionalnom nivou. Tu postoje mnoge prepreke, kao to su nedostaci dobrog upravljanja, na primer, korumpirana i neefikasna uprava ili sudstvo. Kako bi se obezbedilo da drava ispunjava svoje obaveze, za veinu meunarodnih konvencija o ljudskim pravima uspostavljen je meunarodni nadzor nad delovanjem drave. Nadzor moe imati razliite oblike. Mnoge meunarodne konvencije imaju svoj sistem izvetavanja. Drave moraju izvetavati o svom radu u oblasti zatite ljudskih prava u pravilnim razmacima. Izvetaje obino pregleda komitet strunjaka koji daje preporuke o tome kako poboljati sprovoenje. Komitet, takoe, moe da daje opte komentare o pravilnom tumaenju konvencije. U nekim sluajevima, kao to je to sluaj s Paktom o graanskim i politikim pravima, postoji dodatni protokol koji ovlauje, u ovom sluaju, Komitet za ljudska prava da prima predstavke pojedinaca po pitanju navodnih povreda njihovih ljudskih prava. Meutim, to je mogue jedino pojedincima koji ive u dravama koje su ratifikovale dodatni protokol. Neke konvencije sadre, takoe, odredbe o tubama meu dravama, ali se te mogunosti retko koriste. Sudski postupak postoji samo u sluaju Evropske i Interamerike konvencije o ljudskim pravima koje Evropskom i Interamerikom sudu za ljudska prava omoguuju donoenje za drave obavezujuih odluka. Takoe, osnovae se Afriki sud za ljudska prava i prava naroda poto njegov statut stupi na snagu. Osim postupaka sadranih u instrumentima ljudskih prava, kao to su konvencije o ljudskim pravima, postoje i takozvani postupci zasnovani na Povelji, koji su razvijeni prema Povelji Ujedinjenih nacija radi zaustavljanja krenja ljudskih prava irom sveta. Jedan od njih polazi od Rezolucije br. 1235, koju je Ekonomski i socijalni savet UN (ECOSOC) doneo 1967. godine. Ovom rezolucijom je doputeno Komisiji za ljudska prava da se ona u
UVOD
29
javnom postupku bavi tekim i sistematskim krenjima ljudskih prava irom sveta. Drugi poverljivi postupak 1503 zasnovan je na Rezoluciji br. 1503 Ekonomskog i socijalnog saveta UN iz 1970. godine, a omoguuje slanje predstavki Kancelariji Visokog predstavnika za ljudska prava UN u enevi. Predstavke pregleda grupa strunjaka Potkomisije UN za irenje i zatitu ljudskih prava. Taj postupak se uglavnom primenjuje kod grubih krenja ljudskih prava. Time je omogueno da o situaciji u nekoj zemlji raspravlja i Komisija za ljudska prava. Na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, posebni postupci u radu Komisije za ljudska prava i njene Potkomisije, a to su delatnosti posebnih izvestilaca i predstavnika Komisije za ljudska prava ili generalnog sekretara UN u oblasti ljudskih prava, postaju sve vaniji. Postoje izvestioci po zemljama i tematski izvestioci, poput posebnog izvestioca za Bosnu i Hercegovinu i Saveznu Republiku Jugoslaviju, za Avganistan, Sudan ili Haiti, kao i posebni izvestioci o muenju ili o nasilju nad enama. Ukupno postoji etrdesetak takvih posebnih institucija koje prikupljaju podatke prema domenu svoje delatnosti, koje mogu pokrivati odreenu zemlju ili celi svet. One svedoe o poveanoj aktivnosti Ujedinjenih nacija i
obezbeuju mehanizam praenja i nadzora u onim sluajevima u kojima mere sprovoenja nisu predviene ili nisu efikasne, kao to je sluaj s mnogim ekonomskim i socijalnim pravima, na primer, ljudskim pravom na obrazovanje, prehranu, stanovanje, zdravlje, ili problemima koje izaziva politika strukturalnog prilagoavanja i spoljni dug. Zatim, postoje nezavisni strunjaci, na primer, za pravo na razvoj i radne grupe, poput onih koje se bave pitanjem prisilnih i nedobrovoljnih nestanaka. Zatim, Visoki predstavnik za ljudska prava UN sve ee uspostavlja misije kancelarije Visokog predstavnika u zemljama s problematinim stanjem ljudskih prava. Takve misije osnovane su u zemljama poput Avganistana, Bosne i Hercegovine, Kambode, Kolumbije, Gvatemale, Haitija, Kosova, Crne Gore, Srbije, Sijera Leone itd. One prikupljaju podatke i promoviu standarde ljudskih prava, na primer, pruaju savete u procesu izmena zakonodavstva ili uestvuju u radu meunarodne zajednice. Delatnosti tih posebnih ustanova imaju i zatitnu i prosvetiteljsku ulogu. One razvijaju svest o ljudskim pravima i promoviu njihovo ukljuivanje u sve delatnosti kako bi usvojena
reenja bila vrsto zasnovana i na ljudskim pravima. Meutim, irenje ljudskih prava predstavlja znatno vei zadatak, koji ne mogu izvriti same meunarodne ustanove i tela. irenje ljudskih prava, pre svega, znai osveivanje i informisanje ljudi o njihovim pravima i pouavanje ljudi nainu na koji mogu najbolje koristiti svoja ljudska prava. U tu svrhu mogue je ukljuiti razliite uesnike, kao to su fakulteti, obrazovni sektor uopte, ali i nevladine organizacije. Na nacionalnom nivou Ujedinjene nacije preporuuju uspostavljanje nacionalnih ustanova za irenje i zatitu ljudskih prava, kao to su narodni pravobranilac (ombudsman) ili nacionalne komisije za ljudska prava. U tu svrhu Generalna skuptina UN usvojila je niz naela o ovlaenjima i odgovornostima kojima se garantuje nezavisnost i pluralizam (Nacionalne institucije za irenje i zatitu ljudskih prava, UN GA-Res. 48/134 od 20. decembra 1993).
30
UVOD
G. LJUDSKA PRAVA I GRAANSKO DRUTVO

Uloga nevladinih organizacija kao kljunih aktera graanskog drutva u zatiti i promovisanju ljudskih prava, od presudne je vanosti. Nevladine organizacije (NVO) zasnivaju se na slobodi udruivanja koja je zatiena lanom 22 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima. One su kljuni akteri graanskog drutva u zatiti i promovisanju ljudskih prava. U Ujedinjenim nacijama one predstavljaju u izvesnom smislu savest sveta. Nevladine organizacije esto se bave odreenim specifinim oblastima zatite prava, kao to su sloboda izraavanja i sloboda medija (na primer, organizacija lan 19), ili spreavanje muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja (na primer, Udruenje za spreavanje muenja, APT). Nevladine organizacije, poput Amnesty International, koriste posebne postupke, kao to su pozivi na hitnu akciju, kako bi vrile pritisak na vlade. Strategija mobilizacije srama, koja se uglavnom ostvaruje uz pomo nezavisnih medija, moe biti veoma efikasna. Nevladine organizacije, poput Meunarodne helsinke federacije (IHF), Meunarodne krizne grupe (ICG) ili Human Rights Watch, vre uticaj na vlade i meunarodnu zajednicu putem izvetaja visokog kvaliteta koji se zasnivaju na utvrivanju injenica i nadzoru. Jo jedan efikasan pristup NVO je izrada izvetaja u senci meunarodnim nadzornim telima paralelno sa slubenim izvetajima drava. Prema rezoluciji Generalne skuptine iz 1998. godine, pod nazivom Deklaracija branilaca ljudskih prava, pojedincima i NVO koje rade za ljudska prava treba obezbediti nunu slobodu za takav rad i zatititi ih od progona bilo koje vrste. U nekim dravama organizacije, poput Amnesty Internationala ili Helsinkog odbora, zbog svog rada izloene su kritici, a u nekim sluajevima ak i progonu. Brojni su sluajevi irom sveta da su aktivisti za ljudska prava zatvarani zbog svog legitimnog rada. Drava ima dunost da zatiti te aktiviste ne samo od svojih slubi, kao to je policija, ve i od nasilnih grupa, kao to su odredi smrti koji pokuavaju da uzmu zakon u svoje ruke. Kako bi podrao primenu pomenute deklaracije, generalni sekretar UN odredio je Posebnog predstavnika za branioce ljudskih prava. Nevladine organizacije, takoe, imaju veliku ulogu u obrazovanju i uenju za ljudska prava, budui da piu nastavne programe, sprovode programe obuke i sastavljaju nastavne materijale, esto u saradnji sa UN, UNESCO, Savetom Evrope i drugim meuvladinim institucijama. Na globalnom nivou, Decenija naroda za obrazovanje za ljudska prava, koja je podstakla proglaenje Decenije obrazovanja za ljudska prava UN, dospela je i do Juga, gde je podstakla osnivanje regionalnih institucija za uenje za ljudska prava, na primer, u Indiji, Argentini i Maliju. U oblasti obuke protiv rasizma i diskriminacionog ponaanja irom sveta deluje Liga protiv klevete (ADL). Mree nevladinih organizacija zauzele su naroito vanu ulogu u borbi za jednakost i zatitu ena. Razvojni fond za ene UN (UNIFEM), Komitet za odbranu prava ena Latinske Amerike i Kariba (CLADEM) ili Evropska mrea ena za razvoj (WIDE) postavile su obrazovanje za ljudska prava meu svoje prioritete, radi osnaivanja ena za prevladavanje prepreka punoj jednakosti i nediskriminaciji. Nevladine organizacije u Africi redovno se sastaju pre zasedanja Afrike komisije za ljudska prava i prava naroda, uestvuju na njenim sednicama i zajedniki organizuju obuke. Austrijska NVO - Evropski centar za obuku i istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji (ETC), sarauje s brojnim centrima za ljudska prava u jugoistonoj Evropi na lokalnim i regionalnim programima obrazovanja i obuke za ljudska prava, a takoe organizuje i meunarodnu letnju akademiju o ljudskim pravima i ljudskoj bezbednosti.
UVOD
31
H. REGIONALNI SISTEMI ZATITE I IRENJA LJUDSKIH PRAVA

Uz opte instrumente zatite ljudskih prava razvili su se i regionalni sistemi ljudskih prava koji obino obezbeuju vie standarde prava i njihove primene. Prednost regionalnih sistema je u tome to omoguuju efikasnije razmatranje predstavki i tubi. Regionalni sudovi donose obavezujue odluke i mogu naloiti naknadu tete, a komisije za ljudska prava izdaju preporuke koje drave uglavnom shvataju ozbiljno. Zahvaljujui njihovom delovanju, nastaju vodei sluajevi za tumaenje i pojanjavanje odredaba instrumenata za ljudska prava, a takoe dolazi i do promena nacionalnih zakona radi usklaivanja s meunarodnim obavezama ljudskih prava. Osim toga, regionalni sistemi uglavnom su osetljiviji na kulturna i verska pitanja, ako za to postoje valjani razlozi. Evropski sistem ljudskih prava najrazvijeniji je regionalni sistem. Nastao je kao reakcija na masovna krenja ljudskih prava tokom Drugog svetskog rata. Ljudska prava, vladavina prava i pluralistika demokratija su kameni temeljci evropskog pravnog poretka. 1. SISTEM LJUDSKIH PRAVA SAVETA EVROPE a. Pregled Glavni instrument je Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. godine i njenih 13 dodatnih protokola. Od posebne vanosti su Protokol br. 6, Protokol br. 13 o ukidanju smrtne kazne, po emu se evropski pristup ljudskim pravima razlikuje od pristupa Sjedinjenih Amerikih Drava i Protokol br. 11 kojim se zamenjuje Evropska komisija za ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava jedinstvenim Evropskim sudom za ljudska prava. Evropska konvencija uglavnom sadri graanska i politika prava. Evropska socijalna povelja iz 1961. godine nastala je sa idejom da se sistem zatite dopuni ekonomskim i socijalnim pravima, ali ona dosada nije stekla jednaku vanost kao Evropska konvencija. Od poetka pati od slabog i neefikasnog sistema sprovoenja. Pa ipak, zbog sve veeg znaaja koji se daje ekonomskim i socijalnim pravima na globalnom nivou od kasnih osamdesetih, vei znaaj se takoe pridaje i Evropskoj socijalnoj povelji, koja je dva puta izmenjena, 1988. i 1995. godine, pa sada ukljuuje sistem kolektivnih tubi prema dodatnom protokolu.
EVROPSKI INSTRUMENTI LJUDSKIH PRAVA Konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950) i 13 dodatnih protokola Evropska socijalna povelja (1961), dopunjena 1991. i 1996. i dodatni protokoli iz 1988. i 1995. Evropska konvencija za spreavanje muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja (1987) Helsinki zavrni akt (1975) i potonji proces Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju /Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, ukljuujui i Parisku povelju za Novu Evropu (1990) Evropska povelja o regionalnim jezicima i jezicima manjina (1992) Okvirna konvencija o zatiti nacionalnih manjina (1994) Povelja osnovnih prava Evropske unije (2000)
I. EVROPA Evropski sistem ljudskih prava ima tri sloja: sistem Saveta Evrope (trenutno 45 zemalja lanica), sistem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (55 zemalja lanica) i sistem Evropske unije (trenutno 25 zemalja lanica).
32
UVOD
Glavna inovacija je Evropska konvencija za spreavanje muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja iz 1987. godine, kojom je uspostavljen Evropski komitet za spreavanje muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja. Komitet alje delegacije u sve drave ugovornice Konvencije radi redovnih ili posebnih pregleda svih mesta liavanja slobode. Shodno tome, logika sistema je u preventivnom delovanju, nasuprot ex post zatite koju i dalje obezbeuje Evropska konvencija o ljudskim pravima i njen Sud. U decembru 2002. godine Generalna skuptina UN usvojila je dodatni protokol uz Konvenciju UN protiv muenja, kojim se predvia slian mehanizam i na globalnom nivou. Evropska okvirna konvencija o zatiti nacionalnih manjina (1995) izraena je nakon sastanka na vrhu Saveta Evrope odranog u Beu 1993. godine kao odgovor na sve vee probleme u oblasti prava manjina u Evropi. Ti problemi pojavili su se kao posledica raspada Sovjetskog Saveza i Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i uopte procesa samoopredeljenja u Evropi tokom devedesetih godina 20. veka.
Prema Konvenciji, drave moraju tititi individualna prava lica koja pripadaju nacionalnim manjinama, ali i obezbediti uslove koji e manjinama omoguiti odranje i razvoj njihove kulture i identiteta. Meutim, mehanizam izvravanja ogranien je na sistem izvetavanja i Savetodavni komitet strunjaka zaduenih za pregled tih izvetaja.
Godine 1999. Savet Evrope uspostavio je Komesara za ljudska prava koji izvetaje o svojim delatnostima podnosi jednom godinje. Potom, postoji i poverljiv sistem nadzora nad delovanjem zemalja lanica u razliitim oblastima ljudskih prava, o kome odluku donosi Komitet ministara na osnovu izvetaja koji priprema Sekretarijat.
EVROPSKE INSTITUCIJE I TELA ZA LJUDSKA PRAVA Savet Evrope: Evropski sud za ljudska prava (jedinstveni sud od 1998) Evropski komitet za socijalna prava (izmenjen 1999) Evropski komitet za spreavanje muenja (CPT, 1989) Savetodavni komitet Okvirne konvencije o zatiti nacionalnih manjina (1998) Evropska komisija za rasizam i netoleranciju (ECRI, 1993) Evropski komesar za ljudska prava (1999) Komitet ministara Saveta Evrope OSCE: Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR, 1990) Visoki predstavnik za nacionalne manjine (OSCE, 1992) Predstavnik za slobodu medija (OSCE, 1997) Evropska unija: Evropski sud pravde Evropski centar za praenje rasizma i ksenofobije (EUMC, 1998) Povelja o osnovnim pravima u EU (2000)
UVOD
33
b. Evropski sud za ljudska prava Glavni instrument zatite ljudskih prava u Evropi je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, iju obavezujuu jurisdikciju danas priznaju sve drave lanice Saveta Evrope. Broj sudija jednak je broju drava lanica Saveta Evrope. U svakom sporu ukljuen je takozvani nacionalni sudija kako bi se olakalo razumevanje nacionalnog zakonodavstva. Imenovane sudije, meutim, obavljaju svoju dunost iskljuivo u svoje lino ime.
Da bi neka tuba bila prihvaena, moraju se ispuniti etiri glavna uslova: a. prekreno pravo zatieno je Evropskom konvencijom o ljudskim pravima ili njenim dodatnim protokolima; b. tuilac/i je rtva krenja prava; c. iscrpeni su svi efikasni domai pravni lekovi; d. tuba je podneta pre isteka roka od est meseci po ispunjenju uslova pod takom c. Ako se predmet primi na razmatranje, vee sastavljeno od sedam sudija odluuje o sutini stvari. Njihova presuda je konana, osim ako se predmet smatra izuzetno vanim, ili ako predstavlja novu vrstu spora koja nema presedana, u kom sluaju predmet reava veliko vee sastavljeno od 17 sudija. Presude su obavezujue i mogu ukljuivati naknadu tete. Komitet ministara vri nadzor nad sprovoenjem presuda Suda. Glavni problem sistema trenutno je veliki broj podnesenih tubi, koji je od 1998. godine, kad je bilo oko 1.000 predmeta, narastao na preko 29.000 u 2002. godini, to dovodi do preoptereenja sistema.
2. SISTEM LJUDSKIH PRAVA ORGANIZACIJE ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU (OSCE) Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, koja je do 1994. godine bila poznata pod nazivom Konferencija za evropsku bezbednost i saradnju, veoma je specifina organizacija. Ona nema ni pravnu povelju ni meunarodnopravni subjektivitet, a njene deklaracije i preporuke samo su politike prirode i nisu pravno obavezujue za drave. Uprkos tome, esto veoma detaljni popisi obaveza usvojeni na razliitim konferencijama ili sastancima strunjaka, koje nadzire Komitet predstavnika drava lanica, kao i redovno organizovane follow-up konferencije, predstavljaju prilino uspean mehanizam nadzora. Helsinki proces je imao vanu ulogu u uspostavljanju saradnje izmeu Istoka i Zapada tokom hladnog rata i obezbedio osnove za saradnju u proirenoj Evropi 55 drava. Pod nazivom ljudska dimenzija OSCE sprovodi brojne aktivnosti u oblasti ljudskih prava, naroito prava manjina. One imaju presudnu ulogu u razliitim misijama na terenu, kao to su misije u Bosni i Hercegovini ili Srbiji i Crnoj Gori i na Kosovu. U tu svrhu misi-
34
UVOD
je OSCE ukljuuju i odeljenje za ljudska prava, a zvaninici za ljudska prava rasporeuju se irom zemlje kako bi nadgledali i izvetavali o stanju ljudskih prava, ali i promovisali ljudska prava i pomagali u odreenim sluajevima zatite. U zemljama u kojima ima svoju misiju, OSCE podrava i nacionalne ustanove za ljudska prava, kao to je narodni pravobranilac (ombudsman) u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu. Razvijeni su i posebni mehanizmi poput Visokog predstavnika za manjine, sa seditem u Hagu, i Predstavnika za slobodu medija, sa seditem u Beu (vinjeta Modul Sloboda izraavanja). Visoki predstavnik za nacionalne manjine je instrument za spreavanje sukoba sa ovlaenjem reavanja etnikih napetosti u najranijoj moguoj fazi. OSCE je imao vanu ulogu u nadziranju demokratskih izbora u brojnim evropskim dravama koje su prolazile proces preobraaja u pluralistiku demokratiju. Proces demokratizacije i irenja ljudskih prava pomae Kancelarija za demokratske ustanove i ljudska prava (ODIHR), sa seditem u Varavi. Takoe, OSCE ima vanu ulogu u reavanju sukoba i postkonfliktnoj rekonstrukciji u Evropi.
3. POLITIKA LJUDSKIH PRAVA I EVROPSKA UNIJA Evropska ekonomska zajednica koja je uspostavljena 1957. godine nije se bavila politikim pitanjima kao to su ljudska prava. Meutim, od osamdesetih godina 20. veka s politikom integracijom Evrope u pravcu Evropske unije, ljudska prava i demokratija postaju kljuni pojmovi jedinstvenog evropskog pravnog poretka. Glavnu ulogu u toj promeni ima Evropski sud pravde koji je ojaao svoju nadlenost nad ljudskim pravima izvodei je iz zajednikih ustavnih tradicija drava lanica i meunarodnih ugovora ije su drave lanice strane ugovornice, poput Evropske konvencije o ljudskim pravima. Neka ljudska prava utvrena su kao opta naela evropskog prava, na primer, pravo svojine, sloboda udruivanja, sloboda veroispovesti, ili pak naelo jednakosti, koje ima posebnu vanost u pravu Evropske zajednice. Od osamdesetih godina Evropska zajednica, takoe, razvija politiku ljudskih prava i u svojim odnosima prema treim zemljama, to se odraava i u tzv. Kriterijumima iz Kopenhagena za otvaranje prema dravama iz istone Evrope. U Ugovoru o Evropskoj uniji u l. 6 i 7 izriito se spominje Evropska konvencija iz
1950, iako Evropska unija zasad nije pristupila Evropskoj konvenciji. Godine 2000. sazvan je skup za izradu Povelje osnovnih prava Evropske unije, usvojene na sastanku na vrhu u Nici 2000. godine. Ta povelja je trenutno najsavremeniji dokument o ljudskim pravima u Evropi. Poput Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ona ukljuuje graanska i politika, kao i ekonomska, socijalna i kulturna prava, ali kao ni Univerzalna deklaracija, ni ona nema status pravno obavezujueg dokumenta. Ipak, s obzirom na to da obuhvata brojne obaveze u oblasti ljudskih prava koje su ionako deo meunarodnih ugovora ije su drave lanice Evropske unije strane ugovornice, Povelju je mogue razumeti kao dokument kojim se tumae i pojanjavaju ti obavezujui sporazumi. Od 1995. godine EU ukljuuje odredbe o ljudskim pravima u svoje bilateralne ugovore, kao to su sporazumi o stabilizaciji i pridruivanju, Sporazum iz Kotonua ili Euromed sporazum. Oekuje se da e budui evropski ustav doneti Povelji osnovnih prava Evropske unije obavezujui status kao svom delu. Evropska unija razvila je politiku ljudskih prava ne samo za svoje unutranje odnose nego i
UVOD
35
za svoje odnose s drugim zemljama u kojima je ta politika deo zajednike spoljne i bezbednosne politike Unije. Godinji izvetaj o ljudskim pravima koji objavljuje Savet Evropske unije odraava optu vanost politike ljudskih prava za Evropsku uniju. Savet daje javne izjave, ali je aktivan i iza pozornice, u diplomatiji ljudskih prava usmerenoj na pojedinane sluajeve, a zajedno sa Evropskom komisijom vodi dijalog o ljudskim pravima s nekoliko zemalja, poput Kine i Irana. Evropski parlament dri ljudska prava visoko na dnevnom redu Evropske unije i izdaje godinje izvetaje o ljudskim pravima. Zahvaljujui inicijativi Evropskog parlamenta, nevladine organizacije mogu dobiti finansijsku podrku za projekte u oblasti ljudskih prava i demokratije od Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava, kojom rukovodi Evropska pomo u ime Evropske komisije koja odreuje politiku strategiju. Posebna panja posveuje se borbi protiv smrtne kazne i muenja i kampanji za Meunarodni krivini sud. Evropski centar za praenje rasizma i ksenofobije (EUMC), koji je Unija otvorila u Beu 1998. godine radi reavanja rastueg problema rasizma i ksenofobije u Evropi, nadzire situaciju u Evropi i promovie delo-
vanje protiv rasizma i ksenofobije. Iste godine je u Ugovor o Evropskoj zajednici uveden lan 13 kojim se Zajednici daju ovlaenja u suzbijanju diskriminacije na osnovu rasnog ili etnikog porekla, vere ili uverenja, starosti, sposobnosti ili seksualne orijentacije. Godine 2000. Evropski savet usvojio je Direktivu 2000/43/EC o primeni naela jednakog postupanja bez obzira na rasno ili etniko poreklo, naroito u oblasti zapoljavanja, pristupa obrazovanju i obuci, socijalnim povlasticama itd, to vai i za javni i za privatni sektor u EU. U skladu s tim, Evropska unija je posebno usmerena na pitanje jednakosti. Prema lanu 141 Ugovora o Evropskoj zajednici, drave lanice obavezne su da primenjuju naelo jednake naknade za rad mukaraca i ena i da usvoje mere koje e obezbediti primenu naela jednakih mogunosti. To je takoe sadrano u propisima koje je usvojio Evropski savet, a koji su posebno vani u oblasti radnih odnosa.
II. SEVERNA I JUNA AMERIKA Interameriki sistem ljudskih prava nastao je zahvaljujui Amerikoj deklaraciji o pravima i dunostima oveka, usvojenoj 1948. godine, zajedno s Poveljom Organizacije amerikih drava (OAS). Interamerika komisija za ljudska prava, koju je osnovala Organizacija amerikih drava 1959. godine, a ini je sedam lanova, najvanije je telo tog sistema. Godine 1978. stupila je na snagu Amerika konvencija o ljudskim pravima, usvojena 1969. godine. Naknadno su usvojena i dva dodatna protokola, jedan o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i drugi o ukidanju smrtne kazne. Sjedinjene Amerike Drave nisu lanica Konvencije, iako se sedite Komisije nalazi u Vaingtonu. Konvencija je takoe utemeljila Interameriki sud za ljudska prava, osnovan 1979. godine, sa seditem u Kostarici, gde se takoe nalazi Interameriki institut za ljudska prava. Meu brojnim pravnim instrumentima posveenim pravima ena naroitu panju zasluuje Interamerika konvencija za spreavanje, kanjavanje i iskorenjivanje nasilja nad enama (Konvencija Belem do Para), koja je stupila na snagu 1995. godine i
36
UVOD
ve ju je potpisala 31 drava od 34 drave lanice Organizacije amerikih drava. Konvencija obavezuje drave lanice na podnoenje redovnih nacionalnih izvetaja Interamerikoj komisiji za ene, koja je osnovana jo 1928. godine. Osim toga, od 1994. godine postoji i Posebni izvestilac za prava ena.
INTERAMERIKI SISTEM LJUDSKIH PRAVA Amerika deklaracija o pravima i dunostima oveka (1948) Interamerika komisija za ljudska prava (1959) Amerika konvencija o ljudskim pravima (1969/1978) Dodatni protokol o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1988) Dodatni protokol o ukidanju smrtne kazne (1990) Interameriki sud za ljudska prava (1979/1984) Interamerika komisija za ene (1928) Amerika konvencija za spreavanje, kanjavanje i iskorenjivanje nasilja nad enama (1994)
predmeta, no ini se da se situacija menja. Potom, Sud moe da daje savetodavna miljenja, na primer, u vezi s tumaenjem Konvencije. Kao i Komisija, Sud ima sedam lanova i deluje povremeno. Isto tako, Komisija moe preduzimati istrage na terenu i izdavati posebne izvetaje o odreenim pitanjima. Mnoge nevladine organizacije pomau rtvama krenja ljudskih prava, u iznoenju sluajeva pred Interameriku komisiju i Sud za ljudska prava.
III. AFRIKA Afriki sistem ljudskih prava nastao je 1981. godine kada je tadanja Organizacija afrikog jedinstva usvojila Afriku povelju o ljudskim pravima i pravima naroda, koja je stupila na snagu 1986. godine. Prema Povelji, osnovana je Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda, koja ima 11 lanova, a sedite joj je u Bandulu, Gambija. Danas su sve 53 drave lanice Afrike unije (AU), koja je 2001. godine zamenila Organizaciju afrikog jedinstva, ratifikovale Afriku povelju, koja sledi pristup Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ujedinjujui sve kategorije ljudskih prava u
Pojedinci, grupe i nevladine organizacije mogu podnositi predstavke, tzv. peticije Interamerikoj komisiji za ljudska prava. Osim toga, Komisija ima ovlaenje da trai informacije o merama koje se preduzimaju za zatitu ljudskih prava. Interamerikom sudu ne moe se obratiti neposredno, nego jedino preko Komisije, koja odluuje o sluajevima za Sud. Zahvaljujui tome, Sud ranije nije dobijao puno
UVOD
37
jednom dokumentu. U njenoj preambuli navode se vrednosti afrike civilizacije, koje nadahnjuju afriki pristup ljudskim pravima i pravima naroda. Osim prava pojedinaca, njome se potvruju i prava naroda. Potom, u Povelji su nabrajane i dunosti, na primer, prema porodici i drutvu, koje, meutim, nalaze malo odjeka u praksi.
AFRIKI SISTEM LJUDSKIH PRAVA Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (1981) Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda (1987) Protokol o osnivanju Afrikog suda za ljudska prava i prava naroda (1997, jo nije na snazi) Protokol o pravima ena (Afrika unija ga jo nije usvojila) Afrika povelja o pravima i dobrobiti deteta (1990)
Komisija ima velika ovlaenja u oblasti irenja ljudskih prava. Ona moe prihvatiti predstavke od drava (to se dosad nije dogodilo), pojedinaca i grupa. Kriterijumi prihvatanja su iroki i doputaju da se nevladine organizacije ili pojedinci obrate Komisiji u ime rtava. Naalost, Komisija ne moe donositi pravno obavezujue odluke, to je bio jedan od razloga za usvajanje Protokola o uspostavljanju Afrikog suda za ljudska prava i prava naroda, koji e stupiti na snagu nakog prijema 15 ratifikacija. U njemu e delovati 11 sudija. Meutim, pojedinci e moi da se neposredno obraaju Sudu samo ako dotina drava to odobri posebnom izjavom. Inae, Sud e moi da prihvata tube samo putem Komisije, kao i u interamerikom sistemu. Komisija bi trebalo da redovnim pregledom dravnih izvetaja prati stanje ljudskih prava u pojedinim dravama. Meutim, izvetaji su esto neredovni i nezadovoljavajui. Sledei praksu UN, Komisija je imenovala posebne izvestioce za vanzakonska, preka i proizvoljna pogubljenja, za zatvore i zatvorske uslove i za ene. Planirani dodatni protokol o pravima ena jo nije donet. Komisija, takoe, alje misije za utvrivanje injenica i organizuje vanredne sednice u
posebnim sluajevima, kao to se dogodilo nakon smaknua devet lanova Pokreta za opstanak naroda Ogoni 1995. godine i nepravednog suenja kome se bili podvrgnuti. Znatan deo delatnosti Komisije podstaknut je od strane nevladinih organizacija iz Afrike i ire, kojima je doputeno uee na svim javnim sednicama Komisije. One esto iznose sluajeve krenja i podravaju rad Komisije i njenih posebnih izvestilaca. Potom, bitno je da vlade proglase Povelju neposredno primenjivom u svom nacionalnom zakonodavstvu. To je sprovedeno, na primer, u Nigeriji i zahvaljujui tome nigerijske nevladine organizacije, kao to je Projekt ustavnih prava, uspeno iznose sluajeve krenja Povelje pred nigerijskim sudovima. Nakon usvajanja Konvencije UN o pravima deteta 1989. godine, 1990. godine usvojena je Afrika povelja o pravima i dobrobiti deteta. Meutim, ona je stupila na snagu tek 1999. godine, a 2002. godine ratifikovalo ju je samo 27 drava Afrike unije. Poveljom je predvieno uspostavljanje Afrikog odbora strunjaka za prava i dobrobit deteta, koji e se sastajati najmanje jednom godinje. S obzirom na spori proces ratifikacije, budunost e pokazati hoe li ta konvencija i njen odbor dati dobre rezultate.
38
UVOD
IV. OSTALI REGIONI Arapski strunjaci za ljudska prava sastavili su Arapsku povelju ljudskih prava, koju je usvojilo Vee Arapske lige 1994. godine (Rez. 5437 od 15. septembra 1994), ali do 2002. godine nije stupila na snagu. Uprkos vie pokuaja, poput Konvencije o regionalnom sistemu za irenje dobrobiti deteta iz 2002. godine Junoazijske organizacije za regionalnu saradnju, jo uvek nije usvojen regionalni instrument za ljudska prava u Aziji niti je uspostavljena Azijska komisija za ljudska prava, delimino i zbog razlika u samom regionu. Meutim, u regionalnim integracionim inicijativama, poput ASEAN ili Azijskopacifikom forumu nacionalnih institucija za ljudska prava, preduzimaju se napori koji e moda na kraju dovesti do uspostavljanja Azijske komisije za ljudska prava. Na nivou graanskog drutva vie od 200 azijskih nevladinih organizacija predvoenih Azijskim centrom za pravne resurse iz Hong Konga, povodom 50. godinjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1998. godine, izradilo je nacrt Azijske povelje ljudskih prava kao Povelje naroda. Takoe, odvija se i Evroazijski dijalog o ljudskim pravima izmeu Evropske unije i 10 drava uesnica Sastanka Evrope i
Azije, u sklopu koga su odrane ve etiri sednice. Slian dijalog odvija se i izmeu Evropske unije i Kine. Sporazum iz Kotonua o saradnji, meuregionalni sporazum 78 afrikih, karipskih i pacifikih (ACP) drava i 15 lanica Evropske unije od 2000. godine, u lanu 9 (2) sadri sledeu odredbu: potovanje ljudskih prava, demokratskih naela i vladavine prava ... predstavlja bitne elemente ovog sporazuma.
PRIMER PAKTA ZA STABILNOST U JUGOISTONOJ EVROPI Pakt za stabilnost u jugoistonoj Evropi, slubeno potpisan u Sarajevu 1999. godine, takoe posveuje posebnu panju ljudskim pravima i pravima manjina. U tu svrhu njegov Task Force za ljudska prava i manjine, sa seditem u Ljubljani, razvija optu strategiju i povezuje brojne delatnosti usmerene na poboljanje etnikih odnosa i zatite manjina i ljudskih prava. Meu projektima u sklopu kojih se sarauje s Task Forceom za ljudska prava je i Mrea Centara za ljudska prava u jugoistonoj Europi (SEE HRC-Net). Ta mrea od devet centara smetenih veinom na univerzitetima, kojima koordinira Evropski centar za obuku i istraivanje u ljudskim pravima i demokratiji iz Graca zajedno sa Centrom za ljudska prava iz Sarajeva, organizuje obuku za ljudska prava na nacionalnom i regionalnom nivou, letnje kole i istraivake projekte, kao to je prirunik Ljudska prava za nepravnike. Mrea nastoji da doprinese razvoju kulture ljudskih prava u jugoistonoj Evropi, podstiui kod graana razvoj svesti o pravima i ohrabrujui ih da tim znanjem doprinesu preobraaju svojih drutava u pravcu vladavine prava, ljudskih prava i demokratije, to su tri glavna elementa evropskog identiteta.
UVOD
39
I. UNIVERZALNA JURISDIKCIJA I PROBLEM NEKANJIVOSTI

Borba protiv nekanjivosti, a za odgovornost, zauzima globalne razmere. Najvanije je pri tom spreiti dalje zloine, koji obino poprimaju oblik tekih krenja ljudskih prava i humanitarnog prava. U celom svetu postoji praksa da se poiniocima tekih krenja ljudskih prava daje status nekanjivosti da bi se nedemokratski vladari, najee generali, naveli da ustupe vlast demokratski izabranoj vladi. Nekanjivost se ne sme meati s pomilovanjima koja se daju poiniocima manjih prestupa na kraju rata ili usled promene reima. Na nacionalnom i meunarodnom nivou raste uverenje da je nekanjivost suprotna naelu odgovornosti, pa se stoga uspostavljaju posebni i opti meunarodni krivini tribunali i sudovi. Radi spreavanja krenja ljudskih prava nekim meunarodnim konvencijama, poput Konvencije UN protiv muenja iz 1984. godine, propisuje se obaveza univerzalnog sudskog gonjenja poinilaca zloina. U sluaju biveg ileanskog diktatora generala Augusta Pinocheta, panski sudija je 1998. godine zatraio njegovo izruenje iz Velike Britanije, koje je zahvaljujui vanrednoj odluci Doma lordova najzad odobreno, ali zbog loeg zdravstvenog stanja generala nije sprovedeno. Meunarodni krivini sud potvruje naelo univerzalne jurisdikcije i trai njegovu primenu na nacionalnom nivou. Drugi oblici utvrivanja odgovornosti koji ne vode nuno kanjavanju poinilaca su komisije za istinu i pomirenje, uspostavljene u Junoj Africi i drugim zemljama kao oblik neretributivne pravde. One rtvama omoguuju da istina izae na videlo, a drutvu da naui iz pouka prolosti.
J. MEUNARODNO KRIVINO SUDSTVO

Prema Statutu Meunarodnog krivinog suda (ICC) usvojenog u Rimu 1998. godine, koji je stupio na snagu 2002. godine, Meunarodni krivini sud uspostavlja se u Hagu kao stalni sud. Njegova nadlenost obuhvata zloin genocida, zloine protiv ovenosti poinjene kao deo irokog sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovnitva, to, osim spomenutih krenja u sluaju silovanja, ukljuuje i seksualno ropstvo, nasilnu trudnou ili bilo koji oblik tekog polnog nasilja, zatim nasilni nestanak lica i sline neovene postupke koji prouzrokuju veliku patnju, kao to su ozbiljne povrede tela, odnosno psihikog ili fizikog zdravlja. Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju (ICTY) osnovao je Savet bezbednosti 1993. godine kao ad hoc sud koji se bavi masovnim krenjima ljudskih prava i humanitarnog prava poinjenih na teritoriji bive Jugoslavije. Shodno tome, u njegovu nadlenost spadaju teke povrede enevske konvencije iz 1949. godine o zatiti rtava oruanog sukoba, zloini protiv ovenosti, kao to su ubistva, muenja, silovanja ili drugi neoveni postupci poinjeni u oruanom sukobu, kao i
U sluaju Argentine, Interamerika komisija za ljudska prava utvrdila je da se zakonima o pomilovanju kojima se doputa nekanjavanje kri pravo na sudsku zatitu i pravino suenje. Usledila je meunarodna kampanja protiv nekanjivosti, u kojoj su lokalne NVO odigrale vanu ulogu. Konano su 1998. godine zakoni o pomilovanju ukinuti.
40
UVOD
genocid. Zatim, nakon genocida 1994. godine, u Arui je osnovan Meunarodni tribunal za ratne zloine u Ruandi (ICTR), a posebni sudovi osnovani su za Sijera Leone i Kambodu. Jednako kao i kod meunarodnih krivinih sudova za bivu Jugoslaviju i Ruandu, nadlenost Meunarodnog krivinog suda komplementarna je krivinopravnoj nadlenosti nacionalnih sudova. Samo ako drava nije voljna ili nije sposobna da sudski goni poinioce zloina, sluaj preuzima Meunarodni krivini sud. Svi sudovi zasnivaju se na naelu individualne odgovornosti, bez obzira na slubenu funkciju optuenika.
K. INICIJATIVE ZA LJUDSKA PRAVA U GRADOVIMA

Inicijative za jaanje ljudskih prava na gradskom nivou predstavljaju nov pristup korienju okvira ljudskih prava kao smernica za drutveni i ekonomski razvoj. Na inicijativu Decenije naroda za vaspitanje i obrazovanje za ljudska prava (PDHRE) da se obrazovanje za ljudska prava uini strategijom drutvenog razvoja, gradovi Rosario (Argentina), Ties (Senegal), Nagpur (Indija), Kati (Mali), Dinapur (Banglade), starosedilaki narod Abre (Filipini) i grad Grac (Austrija) proglasili su se gradovima ljudskih prava ili zajednicama ljudskih prava. Drugu inicijativu preduzela je Barselona koja je, u saradnji sa Sen Denijem, 1998. godine sastavila Evropsku povelju za zatitu ljudskih prava u gradu. Povelju je do 2003. godine potpisalo vie od 300 gradova, uglavnom iz sredozemnog dela Evrope. Povelja sadri politike obaveze koje proizlaze iz meunarodno priznatih ljudskih prava, na primer, o pravima migranata i preporuke za uspostavljanje lokalnih ustanova i postupaka za ljudska prava, kao to su ombudsman, vea za ljudska prava ili izvetaji o primeni i potovanju prava. Gradovi i zajednice koji su potpisali Povelju razmenjuju iskustva dobre prakse na redovnim sastancima. Prednost strategije irenja ljudskih prava u zajednicama, poevi od lokalnog nivoa, jeste u tome to omoguuje reavanje problema koji se odnose na ljudska prava u svakodnevnom ivotu. Metod koji se preporuuje i primenjuje u sklopu Decenije poinje sa zajednikom izradom popisa zadataka koje treba izvriti, odnosno identifikovanjem ostvarenja i krenja ljudskih prava u odreenom gradu, to vodi razradi strategije koja se prevodi u program delovanja. U tom procesu graani prouavaju zakone i politike o korienju gradskih resursa. Oni razvijaju planove za unapreenje primene ljudskih prava i reavanje problema u zatiti ljudskih prava u njihovom gradu. Zajedno s vlastima oni se obavezuju da e sve odluke, politike i strategije donositi u skladu s naelima ljudskih prava. U tu svrhu koristi se holistiki pristup ljudskim pravima, pod kojim se podrazumeva da se sva ljudska prava: graanska, politika, ekonomska, socijalna i kulturna, ukljuujui rodno gledite, razmatraju kao celina. Za upo-
Polumeunarodni Posebni sud za Sijera Leone istraivae sluajeve ubistava, silovanja, seksualnog ropstva, istrebljenja, terora, porobljavanja, pljake i paljenja. Gonie samo one pojedince koji snose najveu odgovornost za patnje naroda drave Sijera Leone. Oekuje se da e putem sudskih mehanizama podstai nacionalno pomirenje i tako doprineti trajnom miru.
UVOD
41
znavanje ljudi s njihovim ljudskim pravima izuzetno su vane aktivnosti uenja i obuke, ukljuujui programe obuke trenera namenjene uiteljima, javnim slubenicima, policiji, zdravstvenim i socijalnim radnicima, lokalnim aktivistima i nevladinim organizacijama. Sistem praenja preko posebnog nadzornog odbora, koji obuhvata sve sektore drutva, nadgleda taj dugotrajni proces. Na meunarodnom nivou trenutno se formira udruenje gradova ljudskih prava, sa zadatkom praenja preko potrebnog samonadzora i ozbiljnosti nastojanja svojih lanova.
PRIMER KATIJA, GRADA LJUDSKIH PRAVA U MALIJU April 2000: Poetak procesa Februar 2001: Opta skuptina stratekih aktera: uspostavljanje Odbora za orijentaciju i koordinaciju i Operativne kancelarije Decembar 2001: Savetodavno vee istaknutih linosti 2002/2003: Razvoj programa i seminari u obrazovanju za ljudska prava
Maj 2001: Slubena sveanost otvaranja na Univerzitetu u Gracu u prisustvu gospoe Shulamith Keonig Jun 2002: Predstavljanje popisa zadataka i nacrta programa delovanja izraenih zahvaljujui saradnji vie od 100 pojedinaca i organizacija u gradskoj venici u Gracu Oktobar 2003: Konferencija o rezultatima prve faze primene Procesom koordinira Evropski centar za obuku i istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji iz Graca, koji takoe prua razne programe obrazovanja i obuke za ljudska prava.
PRIMER NAGPURA, GRADA LJUDSKIH PRAVA U INDIJI 1. faza (januar - jun 1999): Odreivanje problema i ukljuenih lica/organizacija
neposredno
PRIMER GRACA, GRADA LJUDSKIH PRAVA U AUSTRIJI Septembar 2000: Najava austrijske ministarke spoljnih poslova, gospoe Ferrero-Waldner na Milenijumskoj skuptini UN Februar 2001: Jednoglasna odluka Gradskog vea Graca
2. faza (jul 1999 - jun 2000): Utvrivanje aktivnosti uz pomo radnih grupa 3. faza (jul 2000 - decembar 2002): Aktivnosti za jaanje sposobnosti i obuku; mobilizacija zajednice itd.
42
UVOD
L. GLOBALNI IZAZOVI I MOGUNOSTI ZA LJUDSKA PRAVA

Posle nekoliko decenija uspenog utvrivanja standarda, najvei izazov za ljudska prava postala je primena preuzetih obaveza. U toku je razvoj nekoliko novih metoda kojima e se oobezbediti bolja primena ljudskih prava na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou. Meu njima je i aktivniji pristup meunarodne zajednice, koji trenutno ukljuuje slanje komesara za ljudska prava u sklopu meunarodnih misija, ime se institucionalizuje razmatranje pitanja ljudskih prava u odreenoj oblasti. Oekuje se da e takav postupak imati vano preventivno delovanje. Potovanje ljudskih prava osnauje se na lokalnom i nacionalnom nivou, takoe, razvijanjem sposobnosti u oblasti ljudskih prava za lokalne institucije, recimo, putem gradova ljudskih prava, kao i uspostavljanjem nacionalnih institucija za irenje i praenje ljudskih prava, pri emu vodeu ulogu imaju nevladine organizacije kao predstavnici graanskog drutva. Jo uvek postoji potreba za utvrivanjem standarda u oblastima u kojima se u novije vreme pojavljuju problemi, kao to je vidljivo iz dodatnog protokola za zatitu prava dece, ili pitanja vezanih uz biotehnologiju, genetski inenjering i trgovinu ljudskim organima. Istovremeno, postojea ljudska prava mogu se uiniti vidljivijim usredsreenjem na glavna prava, to je pristup karakteristian za Meunarodnu organizaciju rada. Novi izazovi javljaju se i u potrebi da se vie panje posveti meusobnoj povezanosti ljudskih prava i humanitarnog prava, kao osnovnih standarda ovenosti (vinjeta Modul Ljudska prava u oruanom sukobu). Isto vredi i za odnos izmeu ljudskih prava i izbeglikog prava, u kontekstu spreavanja progona, kao i u kontekstu povratka izbeglica. U oba sluaja presudno je stanje ljudskih prava u dravi porekla izbeglica. Zatim, sastavljena su osnovna naela za zbrinjavanje prognanika. To proiruje problem ljudskih prava i spreavanja sukoba, kao i problematiku obnove i izgradnje posle sukoba, kojima treba pristupiti na osnovu ljudskih prava i vladavine prava. Odgovornost za krenja i potovanje ljudskih prava postala je globalno pitanje, a zahteva se ne samo od pojedinaca nego i od nedravnih aktera, poput transnacionalnih korporacija, kao i od meuvladinih organizacija, poput Svetske banke, Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije. U sluaju transnacionalnih korporacija, na predlog generalnog sekretara UN Kofija Annana u maju 2000. godine pokrenut je Globalni sporazum, kao novi, inventivni pristup procesu globalizacije. Kompanije uesnice prihvataju devet osnovnih naela u oblasti ljudskih prava, standarda rada i okoline i uestvuju u dijalogu usmerenom na ishod, posveenom globalnim problemima, kao to je uloga poslovanja u zonama sukoba. Novi izazov ljudskoj bezbednosti i ljudskim pravima predstavljaju pojaane antiteroristike mere koje su razne drave uvele nakon 11. septembra, i time delimino ograniile osnovna ljudska prava.
Dobro utvrene meunarodne norme - pravo linosti da ne bude proizvoljno uhapena ili zatvorena na neodreeno vreme; pravo na poten sudski postupak, nepristrasnu porotu i nepristrasnog sudiju, na zakonskog branioca, pravo da ne bude podvrgnuta neljudskim ili poniavajuim postupcima - te su norme danas ugroene. Moramo povui crtu i braniti ih. To je takoe ozbiljno pitanje bezbednosti. Jer kada se bezbednost definie preusko - na primer, samo kao dunost drave da titi svoje dravljane - onda tenja za bezbednou moe dovesti do krenja ljudskih prava onih koji su van kruga zatienih.
SERGIO VIEIRA DE MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.
UVOD
43
M. REFERENCE
Alfredson, Gundumur i dr. 1999. The Universal Declaration of Human Rights. Oslo: Scandinavian University Press. Alston, Philip i James Crawford (ur.). 2000. The Future of UN Human Rights Treaty Monitoring. Cambridge: Cambridge University Press Alston, Philip (ur.). 1999. The EU and Human Rights. Oxford: Oxford University Press. Andreopoulos, George J. i Richard Pierre Claude. 1997. Human Rights Education for the Twenty-First Century. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. An-Naim, Abdullahi Ahmed (ur.). 1992. Human Rights in Cross-cultural Perspectives, A Quest for Consensus. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. Asia-Europe Foundation (ASEF). 2000. The Third Informal ASEM Seminar on Human Rights. Singapore. Bankie, B. F., C. Marias i J. T. Namiseb (ur.). 1998. Towards Creating a Sustainable Cutlure of Human Rights: the Southern African human rights reader. Windhoek: Macmillan. Bayefsky, Anne F. 2002. How to Complain to the UN Human Rights Treaty System. Transnational Publishers. Baxi, Upendra. 1994. Inhuman Wrongs and Human Rights: Unconventional Essays. Delhi: Har-Anand Publications. Baxi, Upendra. 2002. The Future of Human Rights. Oxford University Press. Benedek, Wolfgang (ur.). 1999. Human Rights in Bosnia and Herzegovina, Theory and Practice. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers. Benedek, Wolfgang, Esther M. Kisaakye i Gerd Oberleitner (ur.). 2002. The Human Rights of Women: International Instruments and African experiences. London: Zed Books. Benedek, Wolfgang i Alice Yotopoulos-Marangopoulos (ur.). 2003. Anti-Terrorist Measures and Human Rights, Kluwer Law International (u tampi). Binder, Johannes. 2001. The Human Dimension of the OSCE: From Recommendation to Implementation. Vienna: Verlag sterreich. Bjekovi, Sinia, Vedrana Spaji-Vrkas i Neboja Vuini (ur.). 2003. Human Rights for Non-Lawyers. Sarajevo: DD Stamparija Svjetlost Fojnica. Buergenthal, Thomas, Diana Shelton i David Stewart. 2002. International Human Rights in a Nutshell. St. Paul: West Group. Buergenthal, Thomas i Diana Shelton. 1995. Protecting Human Rights in the Americas Cases and Materials. 4. revidirano izdanje, Kehl: Engel. Caney, Simon i Peter Jones (ur.). 2001. Human Rights and Global Diversity. London: Frank Cass Publishers. Cassese, Antonio. 2001. International Criminal Law. A Commentary on the Rome Statute for an International Criminal Court. Oxford: Oxford University Press. Council of Europe (ur.). 2000 (2. izdanje). Human rights in International Law, Basic texts. Strasburg: Council of Europe Publishing. Council of the European Union. 2002. Annual Report on Human Rights. Brussels: European Communities. Davidson, Scott. J. 1997. The Inter-American Human Rights System. Aldershot: Ashate Publishing Company. de Mello, Sergio Vieira. 2003. Statement to the Opening of the Fifty-Ninth Session of the Commission on Human Rights of 17 March 2003; Report of the UN High Commissioner for Human Rights and Follow-Up to the World Conference on Human Rights, UN Doc. E/CN.4/2003/14 of 26 February 2003. Donnelly, Jack. 2003 (2. izdanje). Universal Human Rights in Theory and Practice. Ithaca etc: Cornell University Press. Drinan, Robert F. 2001. The Mobilization of Shame, A World View of Human Rights. New Haven: Yale University Press. Dunne, Tim. i Nicholas J. Wheeler (ur.). 1999. Human Rights in Global Politics. Cambridge: Cambridge University Press. Evans, D. Malcolm i Rachel Murray. 2002. The African Charter on Human and Peoples Rights. The System in Practice, 1986-2000. Cambridge: Cambridge University Press. Forsythe, David P. 2000. Human Rights in International Relations. Cambridge: Cambridge University Press. Freeman, Michael. 2002. Human Rights. Oxford: Polity. Galtung, Johan. 1994. Human Rights in Another Key. Polity Press. Garcia, Ramirez. 2001. El Futuro del Sistema Inter-americano de Proteccin de los Derechos Humanos, u: Garcia Ramirez, S., (ur.), La jurisprudencia de la Corte Interamericana de Derechos Humanos. Mxico D. F.: Universidad Nacional Autnoma de Mxico, 11181144. Ghai, Yash. 1999. Human Rights, Social Justice and Globalisation, u: Bell, D. i Bauer, J. (ur.), The East Asian Challenge to Human Rights. Cambridge: Cambridge University Press. Ghai, Yash. 1998. Human Rights and Asian Values. Public Law Review, Vol. 9/3, 168-182. Goldewijk, Berma K., Adalid C. Baspineiro i Paulo C. Carbonari (ur.). 2002. Dignity and Human Rights. The Implementation of Economic, Social and Cultural Rights. Antwerp: Intersentia.
44
UVOD
Gomien, Donna. 1998. Short Guide to the European Convention on Human Rights. Strasbourg: Council of Europe (2. izdanje) Gomien, Donna, David Harris i Leo Zwaak. 1996. Law and practice of the European Convention on Human Rights and the European Social Charter. Strasburg: Council of Europe Publishing. Gutmann, Amy (ur.). 2001. Human Rights as Politics and Idolatry. Princeton and Oxford: Princeton University Press. Hanski, Raija i Markku Suksi (ur.). 1999. An Introduction to the International Protection of Human Rights, A Textbook, Turko/Abo: Institute for Human Rights. Abo Akademi University (2. izdanje). Ishay, Micheline R. (ur.). 1997. The Human Rights Reader: Major Political Writings, Essays, Speeches and Documents from the Bible to the Present. London, Routledge. Jones, John R.W.D. 2000. The Practice of the International Criminal Tribunals for the Former Yugoslavia and Rwanda. Irvington-on-Hudson, NY: Transnational Publishers (2. izdanje). Maddex, Robert. L. 2000. International Encyclopaedia of Human Rights. Washington: Congressional Quarterly Press. McRae, Rob i Don Hubert (ur.). 2001. Human Security and the New Diplomacy, Protecting People, Promoting Peace. Montreal: McGill-Queens University Press.
Newman, Edward i Oliver P. Richmond (ur.). 2001. The United Nations and Human Security. New York: Palgrave. Nowak, Manfred. 1999. Human Rights Conditionality in Relation to Entry to, and Full Participation in, the EU, u: Alston, Ph. (ur.), The EU and Human Rights. Oxford: Oxford University Press, 687ff. Nowak, Manfred. 2003. International Human Rights Regime. Kluwer Law International. Office of the High Commissioner for Human Rights i dr. 1997. Manual on Human Rights Reporting. Geneva: United Nations Publication. Office of the High Commissioner for Human Rights. 1998. (3. izd). Basic Human Rights Instruments. Geneva. OSCE. 2000. OSCE Handbook. Vienna. Ramcharan, Bertrand G. 2002. Human Rights and Human Security. The Hague itd.: Martinus Nijhoff Publishers. Robertson, Geoffrey. 2002. Crimes Against Humanity. The Struggle for Global Justice. London: Penguin. Sen, Amartya K. 1999. Culture and Human Rights. Development as Freedom. Oxford: Oxford University Press. Sicilianos, Linos-Alexander i Christiane BourloyannisVrailas (ur.). 2001. The Prevention of Human Rights Violations. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers. Smith, Rhona. 2003. Textbook on International Human Rights. Oxford: Oxford University Press. Steiner, Henry J. i Philip Alston. 2000 (2. izdanje). International Human Rights in Context, Law, Politics, Morals, Text and Materials. New York: Oxford University Press.
Symonides, Janusz i Vladimir Volodin (ur.). 2001. A Guide to Human Rights, Institutions, Standards, Procedures. Paris: UNESCO. Symonides, Janusz i Vladimir Volodin. 1999. (2. izd). UNESCO and Human Rights, Standard-Setting Instruments, Major Meetings, Publications. Selection of documents and introduction. Paris: UNESCO. Symonides, Janusz (ur.). 2000. Human Rights: Concept and Standards. Ashgate: UNESCO. Todorovi, Mirjana (ur.) 2003. Culture of Human Rights. Belgrade Human Rights Centre. Umozurike, U. Oji. 1997. The African Charter on Human and Peoples Rights. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers. Weston, Burt H. i Stephen P. Marks. 1999. The Future of International Human Rights. New York: Transnational. Willets, Peter (ur.). 1996. The Conscience of the World, The Influence of Non-Governmental Organizations in the UN System. London: Hurst. Wilson, Richard A. 1997. Human Rights, Culture and Context, Anthropological Perspectives. London: Pluto Press
Mernissi, Fatima. 1995. Arab Womens Rights and the Muslim State in the Twenty-first Century: Reflections on Islam as Religion and State. Faith and Freedom: Womens Human Rights in the Muslim World. London, I. B. Tauris & Co.
II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA

UNIVERZALNOST JEDNAKOST NEDELJIVOST I MEUZAVISNOST
Meunarodna zajednica upravo je izala iz doba obavezivanja. Sada mora stupiti u doba primene, tokom koga treba pokrenuti volju i resurse potrebne za ispunjenje datih obeanja.
KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN, 2001.
ZABRANA MUENJA
LJUDSKO DOSTOJANSTVO I CELOVITOST LINOSTI NEOVENI I PONIAVAJUI POSTUPCI MUENJE
Niko se ne sme podvrgnuti muenju ili okrutnom, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju.
48
ZABRANA MUENJA
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Zaustavili su me na ulici 25. novembra 1991. godine oko 9 sati ujutro. U tom trenutku nije bilo nikakvih problema ... Zatim su me odveli u policijsku stanicu Bobinji. Odveli su me na prvi sprat, gde me je otprilike osmoro ljudi poelo da tue. Morao sam kleknuti. Jedan policajac me je podigao vukui me za kosu. Drugi me je vie puta udarao po glavi predmetom nalik bejzbol palici. Trei me je nogama i rukama tukao po leima. Ispitivanje je trajalo oko sat vremena bez prekida. 26. novembra 1991. godine opet me je ispitivalo nekoliko policajaca trojica ili etvorica istovremeno ... Tom prilikom vukli su me za kosu, tukli i udarali tapom ... Fiziki su me maltretirali do 1 sat posle ponoi. Mislim da je taj put zlostavljanje poelo oko 7 sati uvee. U jednom trenutku saterali su me u dugaki kancelarijski hodnik, gde me jedan policajac, pretpostavljam nadleni, zgrabio za kosu i naterao da trim du hodnika, dok su mi ostali, postrojeni s obeju strana hodnika, podmetali noge ... Posle toga, odveli su me u neku kancelariju i pretili da e mi naneti opekotine ako ne progovorim. Poto sam odbio da progovorim, upalili su dve let-lampe koje su bile spojene s dvema malim plavim plinskim bocama. Naterali su me da sednem, skinuli mi cipele i postavili letlampe otprilike metar od mojih stopala. Istovremeno su me tukli. Potom su mahali nekakvim pricom, pretei da e sadraj upricati u mene. Na to sam poderao rukav svoje koulje, rekavi: Samo napred, ako smete. Kao to sam predvideo, pretnju nisu ostvarili ... Policajci su me ostavili na miru petnaestak minuta, a onda je jedan od njih rekao: Vi Arapi volite da vas eve. Zgrabili su me, svukli i jedan on njih ugurao je mali crni pendrek u moj anus. N. B. Dok je govorio, gospodin Selmouni je briznuo u pla. Svestan sam ozbiljnosti ovoga to sam vam upravo ispriao, ali to je u potpunosti istina, stvarno sam pretrpeo ta zlostavljanja ... Utvrdivi injenice i dokaze u sluaju Selmouni protiv Francuske, Evropski sud za ljudska prava 28. jula 1999. godine jednoglasno je ustanovio da je prekren lan 3 Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
IZVOR: EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA, SLUAJ SELMOUNI PROTIV FRANCUSKE, PRESUDA OD 28. JULA 1999, STRAZBUR, FRANCUSKA.
PITANJA ZA RASPRAVU 1. Kako biste okarakterisali postupke koje je pretrpeo gospodin Selmouni? Kakve misli je u vama pobudila njegova pria? 2. ta se, po vaem miljenju, moe uiniti kako bi se spreili slini sluajevi? Jeste li upoznati s postojeim mehanizmima zatite na lokalnom, regionalnom i meunarodnom nivou? 3. Kako drutvo, po vaem miljenju, moe pomoi rtvama poput gospodina Selmounija? 4. Da li biste imali drugaiji stav kada biste znali da je gospodin Selmouni preprodavao drogu? Zato?
ZABRANA MUENJA
49
POTREBNO JE ZNATI
1. SVET SLOBODAN OD MUENJA Zamislite da vas celo telo boli, a dua vam plae, skamenjena od straha. Lieni ste slobode i dostojanstva. Trpite bol, ponienje i bespomonost rtva ste muenja ... esto se smatra da se teki oblici zlostavljanja dogaaju samo u drutvima i dravama gde je krenje ljudskih prava svakodnevna pojava. Uprkos tome to se smatra da je muenje karakteristino samo za siromana i necivilizovana drutva, ono je prisutno u dve treine zemalja sveta, ukljuujui visoko industrijalizovane i razvijene zemlje. Iako muenja i drugih oblika zlostavljanja ima u celom svetu, u razliitim delovima sveta oni se sprovode na razliite naine i u razliitim stepenima. Zabrana muenja je apsolutna, to potvruju mnogi meunarodni i regionalni ugovori. Pravo na slobodu od muenja pripada ljudskim pravima koja drave ne smeju derogirati, odnosno koja vrede u svim okolnostima. Dravama nije doputeno ograniavanje tih prava ni iz bilo kog razloga. Muenje i zlostavljanje takoe su zabranjeni meunarodnim obiajnim pravom. No, uprkos tome, jo uvek se sprovode, i to esto. Moda je upravo u ovom trenutku neko podvrgnut takvim postupcima. Oni se sprovode nad osobama koje su liene slobode, osobama koje pripadaju razliitim etnikim, socijalnim i kulturnim grupama, mladima i starima, enama i mukarcima. Niko nije imun na muenje. rtva moe postati svako bilo kada! Dugo se mislilo da muenje, neoveni i poniavajui postupci postoje iskljuivo u ratnim sukobima i robovlasnikim drutvenim odnosima, pa se na njih nije obraala panja u vreme mira. Ali, iscrpno istraivanje savremenih sluajeva muenja, neovenih i poniavajuih postupaka otkriva da teki oblici zlostavljanja nisu samo stvar prolosti. Tokom vekova, s napretkom i razvojem oveanstva brutalne metode Starog i Srednjeg veka zamenjene su sloenijim, ali podjednako okrutnim metodama. Njihov uinak i ishod nisu se promenili. Muenje i drugi teki oblici zlostavljanja i dalje ine ozbiljnu pretnju ljudskoj bezbednosti i telesnoj i psihikoj celovitosti ljudskog bia. Stoga su preko potrebni usklaeni napori ka njihovom spreavanju. Zahvaljujui razvoju meunarodnog prava, kao i brem i obuhvatnijem nainu irenja informacija, u novije vreme raste svest o problemu muenja i ostalih tekih oblika zlostavljanja, pa se uspelo u skretanju panje svetske javnosti na taj problem. Brojne vladine i nevladine organizacije poele su da se bave ne samo posledicama nego i uzrocima razliitih oblika zlostavljanja. Dogovoreni su i iroko prihvaeni jasni standardi zatite i prevencije na meunarodnom nivou. Zatim, uspostavljen je niz tela za istragu, praenje i nadzor na nacionalnom i meunarodnom nivou radi ouvanja standarda zatite i apsolutnog prava na slobodu od muenja i drugih oblika okrutnih, neovenih i poniavajuih postupanja i kanjavanja.
50
ZABRANA MUENJA
Zabrana muenja i ljudska bezbednost Muenje i zlostavljanje su neposredna pretnja linoj bezbednosti. Stoga su zatita ljudskog ivota i ouvanje fizike i psihike celovitosti ljudskog bia postali sredinja nit pristupa ljudska bezbednost. Zatita nepovredivosti ljudskog ivota u tesnoj je vezi sa apsolutnom zabranom muenja i drugih oblika zlostavljanja. Puno ostvarenje prava na ivot i celovitost linosti i apsolutna zabrana muenja i drugih oblika okrutnih, neovenih i poniavajuih postupanja ili kanjavanja nalaze se na prvom mestu u svakom obliku delovanja za ljudsku bezbednost. Nedvosmisleno, svest o ljudskim pravima koja raste zahvaljujui obrazovanju i uenju za ljudska prava, uz poboljanu pravnu zatitu od muenja i zlostavljanja i njihovo spreavanje, postae temelj pojaane ljudske bezbednosti i blagostanja. U Statutu Meunarodnog krivinog suda, ije osnivanje je Mrea za ljudsku bezbednost estoko zastupala, muenje se izriito odreuje kao zloin protiv oveanstva i ratni zloin, ime se dodatno istie vanost ouvanja ljudskog ivota i ljudske bezbednosti.
ovek koji mui drugog oveka neizrecivi je zlotvor.

HENRY MILLER
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA
ta je muenje? Pojave kao to su muenje i zlostavljanje ve due vreme su bez opteprihvaene definicije, iako se njihova zabrana smatra normom meunarodnog obiajnog prava i vai za sve drave. Odredbe o apsolutnoj zabrani muenja iz niza meunarodnih ugovora nisu se pokazale dovoljnim jemstvom protiv muenja. ini se da u samoj definiciji postoji odreeni manevarski prostor kojim se dravnim vlastima ostavlja sloboda interpretacije kako bi se olakalo naelno prihvatanje tih meunarodnih normi. Pravnu definiciju muenja prihvatile su sve drave potpisnice Konvencije UN protiv muenja i drugih okrutnih, neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka (UNCAT) iz 1984. godine. Konvencija je usvojena i otvorena za potpisivanje i ratifikaciju Rezolucijom br. 39/46 Generalne skuptine UN 10. decem-
bra 1984. godine, a stupila je na snagu 26. juna 1987. godine. Definicija muenja prema lanu 1. Konvencije glasi: ... svaki in kojim se nekom licu namerno nanose velike patnje, fizike ili duevne, sa ciljem da se od njega ili treeg lica dobiju obavetenja ili priznanja, da se kazni za neko delo koje je ono ili neko tree lice poinilo ili se sumnja da je poinilo, da se uplai ili da se na njega ili na neko tree lice izvri pritisak, ili iz bilo koje pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, kad takav bol ili patnje nanosi slubeno lice ili neko drugo lice koje deluje po slubenoj dunosti ili na osnovu izriitog naloga ili pristanka slubenog lica. Taj izraz ne odnosi se na bol ili patnje koje proizlaze iskljuivo iz zakonitih kazni, neodvojivi su od njih ili njima izazvani. Vano je primetiti da ova definicija, iako obuhvata i psihiku i fiziku dimenziju muenja i zlostavljanja, nije sveobuhvatna i u njoj nisu iscrpno razraeni razliiti nivoi zlostavljanja. Zatim, ona ne sadri pravne sankcije propisane nacionalnim zakonima, to u odreenim sluajevima ostavlja dvoumljenja u pogledu duha i ciljeva Konvencije. Meutim, definicija ipak podrava opte miljenje da se, reima Komisije za ljudska prava, nijedan oblik muenja i drugih okrutnih, neovenih ili po-
ZABRANA MUENJA
51
niavajuih postupanja ili kanjavanja [...] ne moe opravdati nikada, ni u kojim okolnostima. Posebni izvestilac za muenje takoe je potvrdio da je pravna i moralna osnova zabrane muenja i drugih okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja apsolutna i neotklonjiva i ni pod kojim uslovima se ne sme podrediti drugim interesima, politici ili praksi. Povodom uspostavljanja UN Meunarodnog dana podrke rtvama muenja, 26. juna, Meunarodno vee za rehabilitaciju rtava muenja istaklo je da je muenje jedna od najstranijih stvari koju jedna osoba moe uiniti drugoj. Cilj muenja je nanoenje najveeg mogueg bola, a da rtva pri tom ostane u ivotu... Namerno nanoenje bola i patnje, fizikog ili psihikog, karakteristika je ne samo muenja nego i neovenih i poniavajuih postupaka. U pravnim terminima, razlika izmeu neovenih i poniavajuih postupaka, s jedne strane, i muenja, s druge strane, iako tanana, odnosi se na prirodu poinjenog dela, njegov cilj, stepen teine i okrutnost sredstava koja se koriste. Drugim reima, to je in okrutniji, bolniji i to je jasnije voen namerom, to ga je sud spremniji da razmatri kao sluaj muenja.
Muenje je krajnje krenje ljudskog dostojanstva. Ono dehumanizuje i rtvu i poinioca. Bol i strahote koje jedno ljudsko bie namerno zadaje drugom ljudskom biu ostavljaju trajne oiljke: kime iskrivljene udarcima, lobanje oteene kundacima, none more koje se ponavljaju iz noi u no, zbog ega rtva ivi u stalnom strahu. Sloboda od muenja je osnovno ljudsko pravo koje mora biti zatieno u svim okolnostima.
KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN
Prema Konvenciji UN protiv muenja, muenje je oznaeno sledeim obelejima: namerni in koji prouzrokuje veliku fiziku ili psihiku patnju; poinjen sa odreenim ciljem; poinio ga je dravni slubenik ili lice koje deluje u svojstvu predstavnika drave. Metode muenja Kako se sprovodi muenje? U naelu, bilo koji predmet, od vode do kuhinjskog pribora, moe se koristiti kao sredstvo muenja. U dananje vreme orua i metode muenja stalno se razvijaju, postajui jo okrutnija i neovenija. Niz tehnika muenja koje se danas upotrebljavaju ne ostavljaju vi-
dljive tragove na telu, nego oteuju unutranje organe i psihiki integritet rtve. Metode muenja mogu se svrstati u dve grupe: fizike i psihike. Fiziko muenje prouzrokuje neopisiv bol i ogromnu patnju rtve. U najokrutnijim oblicima ono moe dovesti do sakaenja, unakaenja ili trajne ozlede. Najee metode muenja su bievanje, udaranje metalnim predmetima, kamenjem, kablovima ili palicama, udaranje nogama i lupanje o zid. Metoda zvana falanka ili phalange (estoko udaranje rtve po tabanima) koristi se gotovo jednako esto kao i metode elektrookova, davljenja, vezivanja i prenja cigaretama ili izlaganja jako niskim ili visokim temperaturama. Psihiko muenje obuhvata tehnike uskraivanja ili iscrpljivanja, kao to su uskraivanje hrane, vode, sna i upotrebe sanitarnog vora, tehnike uskraivanja komunikacije, poput zatvaranja u samicu i zabrane kontakta s drugim zatvorenicima ili spoljnim svetom, tehnike iznuivanja ili zastraivanja, poput prisilnog gledanja muenja drugih ljudi, pretnje smaknuem ili simulirano smaknue, neprestano poniavanje i zastraivanje itd. Osim toga, kao sredstvo fizikog i psihikog onesposobljavanja rtava esto se koristi seksualno nasilje. Sve metode muenja ozbiljno ugroavaju dostojanstvo ljudskog bia i kre njegova/nje-
52
ZABRANA MUENJA
na ljudska prava. Svet slobodan od muenja bie svet u kom ljudi nee jedni drugima namerno nanositi bol niti upotrebljavati okrutna sredstva. Motivi muenja Zato se sprovodi muenje? Postoji vie razliitih motiva muenja, ali u sri svakog od njih lee namera i cilj. Muenje i teki oblici zlostavljanja esto se sprovode kao posledica elje za iskazivanjem moi ili, jednostavno, za prikrivanjem slabosti. Tokom razliitih perioda ljudske istorije muenje se koristilo kao sredstvo kontrole primenom sile nad protivnicima ili ljudima ije su napredne ideje predstavljale pretnju vlastima i vladajuem sistemu. Muenje se esto koristilo kao sredstvo politikog pritiska i tlaenja, kanjavanja i osvete, kao i uutkivanja protivnika. Tradicionalno se muenje i drugi oblici zlostavljanja koriste za dobijanje informacija i iznuivanje priznanja, iako je vrednost priznanja dobijenih prinudom i fizikom prisilom prilino diskutabilna. Okrutni i poniavajui postupci takoe se primenjuju u svrhu pretnji, zastraivanja, dehumanizovanja, poniavanja, usaivanja oseaja beskorisnosti i inferiornosti, a u krajnosti radi zatiranja linosti. Sva ta dela, koja
mogu biti podstaknuta razliitim motivima, ostavljaju dugotrajne posledice na linost rtve. Fizika rehabilitacija i oporavak esto traju godinama, a rane ne mogu uvek u potpunosti zaceliti. Psihiki oiljci prate rtvu do kraja ivota i esto spreavaju oseaj ivotne ispunjenosti. rtve i poinioci muenja, neovenih i poniavajuih postupaka Svako moe postati rtva, naroito u drutvima gde ne postoji tradicija vladavine prava, ili se zakoni i preuzete obaveze slabo potuju i sprovode. Zlostavljanje se najee dogaa u zatvorima, policijskim stanicama i drugim centrima za pritvor, ali nisu retki ni sluajevi zlostavljanja na privatnom prostoru ili u specijalizovanim medicinskim ustanovama za neizleive bolesnike ili mentalno obolele osobe. Osumnjieni u istranim zatvorima i osuenici posebno su osetljivi na zlostavljanje jer zadovoljavanje njihovih najosnovnijih potreba zavisi od vlasti. Mesta za pritvor po svojoj su definiciji zatvorenog karaktera, pa se pritvorena lica nalaze van oiju javnosti koja za njih neretko i nema previe saoseanja ni razumevanja. Manjine, bilo socijalne, verske ili etnike, kao i izbeglice i azilanti takoe su esto rtve poniavajuih postupaka i ponovne traumatizacije. Starije ili mentalno retardirane osobe koje ive u speci-
jalnim ustanovama i bolnicama, a esto su zanemarene ili ak zaboravljene, mogu postati rtve postupaka koji nalikuju muenju zbog loih materijalnih uslova, odnosno nedostatka resursa za pristojan ivotni standard, lekarsku negu i dostojanstvenu starost. Deca, mukarci i ene, mladi i stari, svi mogu postati rtve muenja. Niko nije imun na posledice tekih oblika zlostavljanja njihove posledice oseaju i sami poinioci. Najee su to policijski ili vojni slubenici koji deluju kao predstavnici svoje slube. U mnogim sluajevima poinioci deluju po nareenju ili su deo specijalizovane grupe za koju su takvi postupci uobiajena pojava. Osim toga, medicinsko i tehniko osoblje u ustanovama za osobe s posebnim potrebama mogu postati poinioci zlostavljanja zbog nebrige, odsustva nadzora, nedostajuih resursa ili neznanja.
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Obiaji i shvatanja razliitih kultura bez sumnje utiu na razumevanje meunarodnih pravnih normi i standarda, uslovljavajui njihovu interpretaciju kroz specifinu kulturnu prizmu. Na primer, telesno kanjavanje tapom ili
ZABRANA MUENJA
53
biem kao korektivna mera iroko je rasprostranjen oblik zlostavljanja. U tradiciji islamskog erijatskog zakona telesno kanjavanje, pa ak i odsecanje udova, nisu samo opteprihvaeni u ivotnoj praksi, nego su i legalizovani. Brojni verski sudovi odluuju ne samo o pitanjima porodinog prava i nasleivanja, nego i o drugim pitanjima materijalnog i duhovnog ivota muslimana. erijatski Krivini zakon pokrajine Zamfara u Nigeriji, na primer, kao kazne za odreene zloine, osim smrtne i zatvorske kazne, od januara 2000. godine propisuje batinanje i odsecanje udova. Sline kazne izriu i verski sudovi koji deluju po erijatskom zakonu u Saudijskoj Arabiji, Iranu, Libiji i Avganistanu. Izraelske slube javne bezbednosti, na primer, neprekidno su izloene kritici zbog toga to u postupku ispitivanja primenuju umereni fiziki pritisak, koji esto prerasta u muenje. Preporuke Landau komisije o postupcima ispitivanja iz 1987. godine, gde se upotreba umerenog fizikog pritiska tokom istrage opravdava kao nunost, izazvale su une rasprave. Preporukama, meutim, nije pojanjeno gde prestaje umereni fiziki pritisak i poinje muenje. Tek 1999. godine Vrhovni sud Izraela je u sluaju Javni komitet protiv muenja u Izraelu protiv drave Izrael proglasio upotrebu umerenog fizikog pri-
Stalno su molili da ih ubiju. Muenje je gore od smrti.

JOSE BARRERA
tiska protivustavnom, budui da se time kri ustavno pravo linosti na dostojanstvo. Meutim, Komitet UN protiv muenja u svojim zakljucima i preporukama: Izrael: 23/11/2001. navodi: Komitet ostaje neuveren i jo jednom izraava svoju zabrinutost zbog toga to zabrana muenja, kako je ono definisano u Konvenciji, jo nije postala deo domaeg zakonodavstva. Ta dva primera pokazuju da se standardi zabrane muenja, iako opteprihvaeni, tumae i primenjuju od zemlje do zemlje na razliite naine. Meutim, nije jasno doprinose li razlike apsolutnoj zabrani muenja u kulturno osetljivim kontekstima ili pak podrivaju ciljeve i duh obiajnog i kodifikovanog meunarodnog prava. Niz drugih pitanja i kontroverzi s tim u vezi jo nema odgovora. Trenutno se naroito u SAD vodi estoka rasprava o tome treba li terorizam razluiti od ostalih zloina i krenja ljudskih prava i treba li uspostaviti posebne standarde za spreavanje i borbu protiv terorizma. Nekoliko zemalja, poput Irske, Turske
i SAD, ima antiteroristike zakone kojima se omoguuje znatno bri postupak od uobiajenog krivinog postupka, to dovodi do ogranienja nekih ljudskih prava i sloboda. Nakon 11. septembra 2001. godine iznova se rasplamsala prastara rasprava o tome da li je dopustivo muiti teroriste, odnosno zloince, kako bi se spasili ivoti drugih ljudi. Pri tom se postavlja pitanje treba li prava rtava tititi bolje od prava zloinaca i ima li ivot poinioca zloina ili teroristikog napada jednaku vrednost kao ivot svakog drugog oveka. Iako te zamrene protivrenosti i nereene moralne dileme nemaju ispravnih i pogrenih reenja, strunjaci za meunarodno pravo dosledno zastupaju stav da dvostruki standardi nisu dopustivi i da se norme meunarodnog prava ne smeju primenjivati selektivno. Mnogi smatraju da je to jedini nain da se ouva duh i delotvornost meunarodnog prava u zatiti svetskog mira, ljudske bezbednosti i razumevanja meu dravama.
54
ZABRANA MUENJA
4. PRIMENA I PRAENJE Od 1948. godine do danas odredbe meunarodnog prava koje se odnose na zabranu muenja i drugih oblika okrutnih, neovenih i poniavajuih postupaka stalno se menjaju i unapreuju. Veliki broj drava potpisao je, ratifikovao i ukljuio u svoje zakonodavstvo i praksu te meunarodnopravne obaveze. Uspostavljeni su snani regionalni sistemi spreavanja i zatite od muenja (na primer evropski) i nacionalni mehanizmi nadzora/inspekcije. Na meunarodnom nivou Komitet UN protiv muenja i Posebni izvestilac UN za muenje, kao i brojne nevladine organizacije nadgledaju primenu dravnih obaveza u vezi sa zabranom muenja i postupaka slinih muenju. Komitet Ujedinjenih nacija protiv muenja (UNCAT), nadzorno telo obrazovano na osnovu lana 17. Konvencije UN protiv muenja, poeo je s radom 1. januara 1988. godine. Komitet razmatra izvetaje koje drave strane ugovornice Konvencije moraju slati svake etiri godine. Moe uputiti pitanja i zatraiti razjanjenja ili dodatne informacije u vezi sa injenicama iznesenim u izvetaji-
ma. Uz to, drava moe potpisati izjavu kojom Komitetu doputa da prima i razmatra individualne i meudravne predstavke i da se o njima izjanjava preko svojih zakljuaka i preporuka za delovanje. Komitet tesno sarauje s Posebnim izvestiocem za muenje, (vinjeta Dobro je znati) Evropskim komitetom za spreavanje muenja i Fondacijom UN za rtve muenja. Sva dokumentacija o radu Komiteta objavljuje se i distribuira jednom godinje.
postupci prema ljudima lienim slobode. Usmerenost na prevenciju predstavlja inventivni razvojni korak u sistemu zatite ljudskih prava u okviru UN, budui da veina ranije uspostavljenih meunarodnih tela moe delovati tek po krenju prava. Posete pritvorima i zatvorima jedan su od najefikasnijih naina poboljanja zatvorskih uslova i spreavanja muenja. Fakultativnim protokolom se prvi put nekim meunarodnim instrumentom uspostavljaju kriterijumi i daje jemstvo za preventivne posete nacionalnih strunih tela. Stoga se Protokol smatra velikim napretkom u uvrenju meunarodnih i nacionalnih mehanizama spreavanja muenja i neovenih ili poniavajuih postupaka. Meutim, iako na meunarodnom nivou postoji niz pravnih jemstava za spreavanje muenja, na nacionalnom nivou ona se ne sprovode u celosti. Preko je potrebno uskladiti nacionalne pravne norme s meunarodnim standardima i uspostaviti nacionalne sisteme praenja i izvetavanja. Muenje e biti potpuno iskorenjeno tek kad sistemi primene i praenja na nacionalnom i lokalnom nivou u svim dravama lanicama UN budu delovali nepristrasno, na osnovu meunarodnih standarda. Zatim, nuan element pravednog i
Najnoviji dogaaji: na 57. zasedanju Generalne skuptine UN u Njujorku 2002. godine usvojen je Fakultativni protokol uz Konvenciju UN protiv muenja i drugih oblika okrutnih, neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka iz 1984. godine. Protokolom se uspostavlja sistem redovnih poseta meunarodnih i nacionalnih strunih tela mestima za pritvaranje i zatvorima radi spreavanja muenja i drugih oblika zlostavljanja. U tu svrhu osniva se meunarodno struno inspekcijsko telo kao Potkomitet Komiteta UN protiv muenja. Osim toga, Protokolom se obavezuju drave na osnivanje nacionalnih inspekcijskih tela. Meunarodna i nacionalna tela poseivae redovno pritvore i zatvore i davati preporuke kako bi se unapredili
ZABRANA MUENJA
55
potenog nacionalnog zakonodavstva je omoguavanje rtvama muenja, neovenih ili poniavajuih postupaka rehabilitacije, pravne pomoi i odtete, kao i pomoi pri njihovom ukljuivanju u drutveni ivot. Delotvorno spreavanje muenja ine tri osnovna aspekta: 1. uspostaviti delotvoran pravni okvir, obezbediti njegovu primenu i jemstva za spreavanje muenja - na primer, osnovna jemstva za lica koja se nalaze u pritvoru (pristup braniocima, lekarima, sudijama itd. i zabranu pritvaranja bez mogunosti komunikacije); 2. uspostaviti nadzorne mehanizme, naroito nacionalne inspekcijske mehanizme za pritvore i zatvore i omoguiti nevladinim organizacijama nezavisno praenje i izvetavanje; 3. kontinuirano sprovoditi obuku svih radnika u sistemu, poput policijskih slubenika, zatvorskih uvara, advokata, sudija, lekara itd. Svako moe aktivno doprineti spreavanju muenja kampanjama, lobiranjem za ratifikaciju meunarodnih dokumenata i njihovo sprovoenje na nacionalnom nivou, slanjem
Otvorite li novine bilo koji dan u nedelji, proitaete da je u nekom delu sveta neko zatvoren, muen ili pogubljen zato to vlada njegove zemlje njegovo miljenje ili veroispovest smatra neprihvatljivim ... itaoca tada obuzima muan oseaj nemoi. Kada bi se takvi oseaji gnuanja preveli u zajedniku akciju, to bi moglo imati uinka.
PETER BENENSON, OSNIVA AMNESTY INTERNATIONAL
pisama i apela. Preko nevladinih organizacija na dobrovoljnoj osnovi svi moemo delovati na podizanju svesti i obrazovanju u porodici, lokalnoj zajednici ili regionu. Na kraju, moemo pomoi rtvama muenja da prevaziu traumu prouzrokovanu muenjem, tako to emo ih uputiti u to kako i kome da prijave svoj sluaj i kako da podignu tubu protiv poinioca.
56
ZABRANA MUENJA
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA U delu sveta gde se ivi relativno dobro teko je shvatiti da su milioni ljudi svake godine zbog svog identiteta, dela ili uverenja podvrgnuti okrutnim, neovenim ili poniavajuim postupcima. Danas irom sveta deluju mree inicijativa za mobilizaciju drutva protiv muenja gde god se ono provodi sistemski, mree za obrazovanje o spreavanju neovenih postupaka i pravnu pomo, kao i fiziku i psihiku rehabilitaciju rtava muenja. Mnoge od tih aktivnosti sprovode se u civilnom sektoru radi podsticanja aktivizma; pomou drugih se nastoje izgraivati lokalne sposobnosti i znanja kao sredstvo spreavanja i zatite. Na kraju, vanu ulogu u tom procesu, takoe, ima razvoj institucionalnih kapaciteta i unapreenje zakonodavstva. Svi ti nivoi su neophodni i meusobno povezani i deluje se na svakom od njih. Dobra praksa za spreavanje muenja i zlostavljanja moe biti: graanski aktivizam - kampanje, lobiranje, podizanje svesti, obrazovne aktivnosti na lokalnom nivou; razvijanje institucija i jaanje kapaciteta, delovanje na strukture i institucije kako bi se podstakle reforme postojeih ili uspostavile nove institucije, uz razvoj lokalnih kapaciteta za reavanje problema.
Delatnosti meunarodnih organizacija Posebni izvestilac za muenje - ciljevi, ovlaenja i delatnosti Komisija za ljudska prava UN je Rezolucijom 1985/33 ustanovila Posebnog izvestioca za pitanja muenja, iji je zadatak da istrai verodostojne i pouzdane informacije i efikasno odgovara na njih. Posebni izvestilac podnosi Komisiji obiman godinji izvetaj o svojim aktivnostima, u kojima razmatra sluajeve muenja i njihov obim i donosi preporuke vladama radi iskorenjivanja muenja. Posebni izvestilac deluje u svim dravama, bez obzira na to da li su ratifikovale Konvenciju protiv muenja i drugih okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja. Ovlaenja Posebnog izvestioca obuhvataju tri glavne grupe aktivnosti: saoptenja vladama u obliku hitnih apela i pisama o navodnim sluajevima muenja koje treba istraiti; misije radi utvrivanja injenica u zemljama u kojima, prema postojeim informacijama, sluajevi muenja nisu izolovani ili spora-
dini i godinje izvetaje Komisiji za ljudska prava i Generalnoj skuptini o aktivnostima, ovlaenjima i metodama rada Posebnog izvestioca. Za razliku od nadzornih tela osnovanih meunarodnim ugovorima, Posebni izvestilac moe istraivati pojedinane sluajeve kod kojih postoji opravdana sumnja da bi moglo doi do muenja (hitni apeli) ili da se muenje navodno ve dogodilo (pretpostavke), ak i kad domai pravni lekovi nisu iscrpeni. Informacije Posebnom izvestiocu mogu se uputiti na adresu: Special Rapporteur on Torture Office of the High Commissioner for Human Rights 8-14 Avenue de la Paix 1211 Geneva 10, Switzerland
IZVOR: PREGLED INJENICA BR. 4: SUZBIJANJE MUENJA IZ SERIJE PUBLIKACIJA PREGLED INJENICA O LJUDSKIM PRAVIMA KANCELARIJE VISOKOG PREDSTAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA UN, 2002.
ZABRANA MUENJA
57
Evropski komitet za spreavanje muenja i neovenih ili poniavajuih kazni ili postupaka (CPT) Osnivanje CPT je osnovan na osnovu Evropske konvencije za spreavanje muenja i neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja, usvojene 1987. godine, a zapoeo je s radom 1989. godine, kada je Konvencija stupila na snagu. lanstvo Drave lanice Saveta Evrope. Od marta 2002. godine i drave koje nisu lanice Saveta Evrope takoe mogu pristupiti Konvenciji na poziv Komiteta ministara. CPT ine lekari, advokati i strunjaci za pitanja iz oblasti delovanja policije, zatvora i ljudskih prava. Broj lanova jednak je broju drava lanica Konvencije. Od marta 2002. godine predsednica Komiteta je britanski kriminolog Silvia Casale. Delokrug Komitet nadzire postupanje prema ljudima lienim slobode poseujui policijske stanice, zatvore, psihijatrijske bolnice i ostala mesta gde se ljudi zadravaju, kao to su prihvatilita za azilante u tranzitnim delovima meunarodnih vazdunih luka. lanovi Komiteta imaju
pravo da razgovaraju nasamo s licima smetenim u takvim ustanovama. Metode Komitet periodino poseuje sve drave ugovornice, a, po potrebi, moe preduzeti i ad hoc posete. Svoje nalaze i preporuke iznosi u poverljivim izvetajima koje upuuje vladi dotine drave. Poverljivost izvetaja vana je za kredibilitet Komiteta, koji je trajnim, konstruktivnim dijalogom s vladama poveao svoj meunarodni ugled. Ako dotina vlada pristane, izvetaj Komiteta i vladini komentari mogu se objaviti. Mogue sankcije Ako dotina vlada odbije da sarauje ili da pobolja stanje u skladu s preporukama Komiteta, on moe izjavom za javnost izvriti politiki pritisak. Dosad je to ovlaenje primenio tri puta: 1992. i 1996. godine u sluaju Turske i 2001. godine u sluaju eenske Republike Ruske Federacije. Posete i izvetaji CPT Od 7. aprila 2003. godine CPT je ostvario 152 posete (100 periodinih i 52 ad hoc posete) i objavio 115 izvetaja.
IZVOR: HTTP://WWW.CPT.COE.INT/EN/ABOUT.HTM
... Zato to imam etrnaest godina Teko mi je da piem o muenju zato to sada imam tek etrnaest godina. Ne elim misliti na to, zato to imam tek etrnaest godina. Moram misliti o tome - moj grad i njegovi stanovnici bili su mueni. Zbog toga smo postali poznati u cijelom svijetu. Moj grad su muili, ali ne i ubili. Pokuali su ubiti Dunav i Vuku, ali nisu uspjeli. Kako bi i mogli ubiti srca mog grada? Dvije rijeke, kao sestre: jedna stara, druga mlada. Muili su ih bombama i mecima. Ali one i dalje teku, njihova srca i dalje kucaju. Pokuali su ubiti drvee i travu, ali nisu mogli. Kako bi i mogli ubiti plua moga grada? Muili su ih vatrom i crnim dimom, ali ona i dalje diu. Ponovno sam u Vukovaru nakon svih tih godina. Ponovno vidim izmuene ulice, kue, kole, crkve... Osjeam slobodu i mir, ali negdje duboko u srcu ne mogu oprostiti zato to imam tek etrnaest godina. Ovaj sastav napisalo je jedno dete u Vukovaru, a prikazan je Centru za mentalno zdravlje i ljudska prava u Zagrebu, Hrvatska, 26. juna 2001. godine.
58
ZABRANA MUENJA
Aktivnosti nevladinih organizacija Godine 1997. UN je proglasio 26. jun za Meunarodni dan podrke rtvama muenja. Meunarodne mree za spreavanje i zabranu muenja iz celoga sveta, poput Koalicije meunarodnih nevladinih organizacija protiv muenja (CINAT), od tada vode kampanju za potpuno iskorenjivanje muenja. U tim aktivnostima uestvuju i mnoge poznate linosti. Aktivnosti Amnesty Internationala (AI) irom sveta primer su holistikog pristupa graanskom aktivizmu i izgradnji institucija i kapaciteta. Dana 28. maja 1961. godine britanski advokat Peter Benenson objavio je lanak Zaboravljeni zatvorenici u britanskom asopisu The Observer, kojim je podstakao osnivanje Amnesty Internationala. Danas Amnesty International ima meunarodni sekretarijat u Londonu i okuplja vie od milion lanova, pretplatnika i redovnih donatora u vie od 140 zemalja. Pokret AI ini oko 7.800 lokalnih, omladinskih, specijalistikih i profesionalnih grupa u otprilike 100 drava i teritorija. Amnesty International je demokratski pokret kojim upravlja devetolani Meunarodni izvrni odbor (IEC) iji se lanovi biraju svake dve godi-
ne u Meunarodnom savetu koji ine predstavnici AI sekcija. Svake godine AI pokree kampanje, izvetava o stanju ljudskih prava, lobira vlade u pogledu odreenih problema ljudskih prava, itd. Godine 2001. AI je pokrenuo kampanju Uinite korak ka iskorenjivanju muenja protiv muenja i zlostavljanja ena, dece, pripadnika etnikih manjina, homoseksualnih i biseksualnih osoba, kao i osoba promenjenog pola (LGBT). Do kraja godine vie od 35.000 ljudi iz 188 zemalja pristupilo je web-stranici kampanje protiv muenja www.stoptorture.org, kako bi e-mailom poslali apel u hitnim sluajevima. U oktobru 2000. godine AI je usvojio Program za spreavanje muenja u 12 taaka koji je postao platforma meunarodnog delovanja na spreavanju muenja i uvrenju mehanizama zatite protiv muenja i njegove institucionalizacije.
PROGRAM ZA SPREAVANJE MUENJA U 12 TAAKA Amnesty International poziva sve vlade da sprovedu Program za spreavanje muenja u 12 taaka. 1. Zvanina osuda muenja Najvia vlast svake zemlje treba da pokae da se u potpunosti protivi muenju. Svim izvriocima zakona treba dati na znanje da se muenje nee tolerisati ni u kojim okolnostima. 2. Ograniavanje zatvaranja bez mogunosti komunikacije Muenje se esto dogaa kad se pritvorenim i zatvorenim licima zabranjuje kontakt s licima na slobodi koja im mogu pomoi ili saznati ta se s njima dogaa. Vlade treba da jeme da zatvaranje bez mogunosti komunikacije nee postati prilika za muenje. Izuzetno je vano da svi pritvoreni budu izvedeni pred istranog sudiju odmah nakon hapenja i da im se hitno obezbedi redovna komunikacija s rodbinom, advokatima i lekarima.
ZABRANA MUENJA
59
3. Zabrana tajnog zatvaranja U nekim zemljama muenje se sprovodi u tajnim centrima, esto nakon to su rtve nestale. Vlade treba da obezbede da se zatvorenici dre u mestima koja su poznata javnosti i da rodbini i advokatima budu dostupne pouzdane informacije o njihovom boravitu. 4. Zatita tokom ispitivanja i pritvora Vlade treba da omogue redovan nadzor nad postupcima pritvaranja i ispitivanja. Sve uhapene treba odmah upoznati s njihovim pravima, ukljuujui pravo na albu u vezi s postupkom prema njima. Mesta za pritvor treba redovno obilaziti. Vana zatita protiv muenja je odvajanje nadlenih za pritvaranje od onih koji su odgovorni za ispitivanje. 5. Nezavisno razmatranje izvetaja o muenju Vlade treba da obezbede nepristrasno i efikasno razmatranje svih tubi i izvetaja o muenju. Metode i rezultati takvih razmatranja treba da budu javni. Tuioci i svedoci treba da budu zatieni od pretnji.
6. Nekorienje izjava iznuenih muenjem Vlasti u sudskom postupku treba da zabrane pozivanje na priznanja i druge dokaze iznuene muenjem. 7. Zakonska zabrana muenja Vlasti treba da uvrste muenje meu krivina dela ureena krivinim zakondavstvom. Prema meunarodnom pravu, zabrana muenja ne sme se ukidati ni pod kojim okolnostima, ak ni u ratnom ili drugom vanrednom stanju. 8. Istraivanje navodnih muenja Lica odgovorna za muenje treba izvesti pred lice pravde. To naelo treba primenjivati bez obzira na to gde se krivci nalaze, gde su poinili zloin i koje su nacionalnosti oni sami ili njihove rtve. Za muitelje ne sme biti sigurnog utoita. 9. Obuka U obuci svih slubenika koji uestvuju u procesu pritvora, ispitivanja ili zatvorske kazne treba jasno naglasiti da je muenje krivino delo. Treba ih uputiti da su duni da odbiju izvrenje svakog naloga po kom bi trebalo bilo koga podvrgnuti muenju.
10. Odteta i rehabilitacija rtve muenja i od njih zavisni lanovi porodice treba da imaju pravo na novanu odtetu. rtvama treba obezbediti primerenu lekarsku negu i rehabilitaciju. 11. Odgovor meunarodne zajednice Vlade treba da, na sve raspoloive naine, utiu na one vlade koje su optuene za muenje. Treba uspostaviti meuvladine mehanizme za hitno istraivanje izvetaja o muenju i preduzimanje efikasnih akcija. Vlade treba da obezbede da se tokom vebi i drugih programa vojske, bezbednosnih slubi ili policije ne sprovodi muenje. 12. Ratifikacija meunarodnih instrumenata Sve vlade treba da ratifikuju meunarodne instrumente koji sadre jemstva i pravne lekove protiv muenja, ukljuujui Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima i njegov Fakultativni protokol kojim su predviene predstavke pojedinaca.
60
ZABRANA MUENJA
2. TRENDOVI Etiki kodeks: Svetski lekarski savez (WMA) usvojio je 1975. godine u Tokiju Smernice za lekare o pitanjima muenja i drugih okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja u pritvoru i zatvoru. WMA je jasno izrazila protivljenje lekarske profesije svakom muenju i zlostavljanju: lekar ne sme podrati, odobriti ili uestvovati u muenju ili drugim oblicima okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupaka ni u kojoj situaciji, ukljuujui oruani sukob ili graanski rat, bez obzira na to za koji prestup je rtva tih postupaka osumnjiena, optuena ili kriva i bez obzira na uverenja ili pobude rtve. Brojne nacionalne lekarske organizacije razradile su etike kodekse protiv uea lekara u muenju i zlostavljanju.
IZVOR: SVETSKI LEKARSKI SAVEZ ONLINE: HTTP://WWW.WMA.NET
Trgovina spravama za muenje poput lanaca, okova za noge, sprava za muenje stezanjem palca, bieva i naprava za elektrookove u poslednjih 20 godina dramatino je porasla. Prema izvetaju Amnesty Internationala Zaustaviti trgovinu muenjem iz 2001. godine, broj zemalja za koje se zna da proizvode i prodaju aparaturu za elektrookove porastao je od 1980. do 2000. godine s 30 na vie od 130.
Danas je broj zatvorenika u skoro svim delovima sveta u porastu. Broj zatoenih ena i maloletnika, takoe, dramatino raste. U poslednjem Izvetaju o zatoenima u svetu Ministarstva unutranjih poslova Velike Britanije, u poslednjih 10 godina u 200 nezavisnih zemalja i teritorija broj zatvorenika porastao je za 69%. Taj porast sigurno predstavlja pritisak na zatvorsko osoblje i upravu i ukazuje na potrebu dopunske obuke, porasta svesti o ljudskim pravima i poveanja resursa.
3. HRONOLOGIJA Zabrana muenja i drugih okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja osnovni elementi 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1949: etiri enevske konvencije 1957: Standardna minimalna pravila UN za postupanje prema zatvorenicima 1966: Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima 1979: UN Kodeks ponaanja za zaposlene koji rade na sprovoenju zakona 1982: Naela lekarske etike u pogledu uloge zdravstvenog osoblja, posebno lekara, u zatiti zatvorenika i uhapenika od muenja i drugih okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja 1984: Konvencija UN protiv muenja i drugih okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja 1990: Pravila UN za zatitu maloletnika lienih slobode 1998: Statut Meunarodnog krivinog suda 2002: Fakultativni protokol uz Konvenciju UN protiv muenja i drugih okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja (jo nije stupio na snagu)
ZABRANA MUENJA
61
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: MUITI TERORISTE? DEO I: UVOD Posle 11. septembra 2001. terorizam i muenje terorista i zloinaca postali su predmet unih rasprava. Mnogi su na razliite naine iskazali svoje miljenje i zabrinutost. Ovde nastojimo da podstaknemo raspravu kojom se dolazi do argumenata i protivargumenata o tim pitanjima, a zatim da ih analiziramo u skladu s naelima ljudskih prava i razgovaramo o srodnim problemima. Tip aktivnosti: rasprava Pitanje za raspravu: Da li je dopustivo muiti poinioce zloina ili teroriste kako bi se spasli ivoti drugih ljudi? DEO II: OPTI INFORMACIJE ZA RASPRAVU Ciljevi i zadaci: oblikovati, razmenjivati i braniti miljenje sticati znanje i podizati svest o nainima na koje se demokratsko drutvo moe nositi s problemima muenja pokazati da se zakonske odredbe i norme ljudskih prava i vladavine prava mogu koristiti kao dobar okvir za razumevanje sloenih pitanja Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: 10 - 12 Vreme: 90 minuta Priprema: Prikupite novije lanke i fotografije iz nacionalne i meunarodne tampe i pripremite i umnoite zbirku meunarodnih i regionalnih standarda ljudskih prava kojim se zabranjuje muenje. Zamolite uesnike da donesu neki predmet, tekst i sl. koji se odnosi na temu. Materijal: kartice u boji, kopije pripremljenih materijala, ploa ili papir, markeri Potrebne vetine: vetine argumentacije i kritikog pristupa vetine komunikacije vetine reavanja sukoba Pravila rasprave: Pre rasprave zamolite uesnike da sami odrede pravila rasprave i pazite da se cela grupa slae oko predloenih pravila i da ih prihvata. Izloite pravila na vidno mesto i pozovite se na njih jedino ako iskrsne neki problem. Moderator treba da pazi da sledea dva pravila budu ukljuena u popis: 1. uesnici govore jedan po jedan; 2. grupa treba da dogovori znak kojim e svako moi da iskae svoje neslaganje ili nezadovoljstvo na uljudan nain. DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI Uvod u temu: Kao uvod u temu ukratko prepriajte pripremljene novinske odlomke, meusobno kontradiktorne izjave javnih slubenika, dokumente o ljudskim pravima i odredbe koje se odnose na terorizam i zabranu muenja ili sline teme. Podelite uesnike u dve manje grupe i zatraite da razrade argumente za ili protiv, gradei ih na naelima optih ljudskih prava, moralnim i etikim razlozima itd. Tok rasprave: Raspravu treba usmeravati sa uvaavanjem i osetljivou. Nijedan uesnik ne sme ni u jednom trenutku imati oseaj da je njen/njegov argument neprikladan ili glup. Zamolite uesnike da izloe svoje zakljuke. Odredite vreme od 45 minuta za rad u manjim grupama i razradu argumenata. Za poetak rasprave zatraite od uesnika da iznesu argumente i zalepe ih na papirie s leve (protiv) ili desne (za) strane crte koja deli prostoriju. Pitajte slau li se svi s poloajem
62
ZABRANA MUENJA
gde su postavljeni pojedini argumenti i pokuajte ih navesti na raspravu o razlikama u pristupu, razumevanju problema i razlozima stavova. (planirajte 45 - 60 min.) Povratna informacija: Posle rasprave podelite svakom uesniku crvenu i zelenu karticu i zatraite da na njih napie svoje pozitivne i negativne reakcije na sadraj i nain odvijanja rasprave. Na kraju proitajte kartice naglas i ostavite vremena za razmiljanje. Uesnici mogu privrstiti kartice na zid ili plou. Metodoloki saveti: Uvek imajte na umu da, po potrebi, moete uvesti 5 minuta odmora (smirivanja) kad se rasprava uari i kad postoji opasnost da bi mogla izmai kontroli. Odvojite vreme za tiho promiljanje u trenucima poveane zbunjenosti ili ljutnje. Nastojte saeti, pojasniti i ublaiti argumente i nemojte otvoreno stati ni na jednu stranu. Predlozi za varijacije: Ako elite strukturiraniju raspravu, moete uesnicima da podelite letak pod nazivom Lestvice muenja.
Lestvice muenja Neko je postavio bombu i priznaje da je to uinio. Primena muenja je neophodna kako bismo spasili ivote ljudi. Neko je osumnjien da je postavio bombu. Primena muenja je neophodna kako bismo doznali vie. Neko je blizak licu osumnjienom za postavljanje bombe. Muenje tog lica je neophodno kako bismo saznali planove osumnjienog lica. Neko je prijavio lice koje deli politiko miljenje bombaa. Muenje politikog istomiljenika je neophodno kako bismo preko njega doli do informacija o osumnjienom licu. Neko je odbio rei policiji gde se nalazi osumnjieni. To lice moramo podvrgnuti muenju kako bismo demotivisali druga lica da postupe isto. Ovaj letak stavlja nas pred pitanje gde povui crtu kada je i da li je uopte mogue opravdati muenje?
IZVOR: NANCY FLOWERS I DR. 2000. PRIRUNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA. EFIKASNA PRAKSA ZA UENJE, DELOVANJE I PROMENU. MINESOTA: CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UNIVERZITETA U MINESOTI.
DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: pravo na ivot, smrtna kazna, ljudska bezbednost
AKTIVNOST II: KAMPANJA PROTIV MUENJA DEO I: UVOD Spreavanje muenja i drugih okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupaka i kazni, podizanje svesti o postupcima slinim muenju i njihova zabrana, kao i poboljanje domae zakonske regulative svuda u svetu, trae mnogo znanja, kreativnosti i razumevanja. Ovom aktivnou uesnici se podstiu da svoje znanje prevedu u delovanje razvojem vetina voenja kampanje i uveravanja. DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: podizati svest razvijati kreativne i inventivne pristupe sloenim problemima stvarati reenja primenjiva u stvarnom ivotu i taktike i metode spreavanja muenja
ZABRANA MUENJA
63
Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: 10 do 20 uesnika podeljenih u grupe od po etiri ili pet Vreme: 150 minuta Priprema: Prikupite primere akcija usmerenih na spreavanje muenja koje se sprovode na lokalnom, regionalnom i meunarodnom nivou. Uvedite i pojasnite elemente mogue kampanje. Prikupite i umnoite relevantne meunarodne i regionalne standarde ljudskih prava za zabranu muenja. Materijal: kartice u boji, primerci pripremljenih materijala, veliki blok ili papir, markeri, potresne fotografije i prie rtava muenja i sl. Potrebne vetine: kreativno miljenje vetine uveravanja i komunikacije vetine reavanja sukoba
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Uvod u temu: Za zagrevanje zamolite uesnike da nau to vie antonima rei muenje. Zapiite ih u blok ili na plou. Da li ih ima puno? Koliko ih se moete setiti? Odvijanje aktivnosti: Pomou oluje ideja odredite odlike etvrti muenja i etvrti slobodne od muenja (zavisno od grupe, moderator e moda morati pripremiti definicije unapred). Zatim, oznaite dva suprotna ugla prostorije kao etvrt muenja i etvrt slobodnu od muenja. Uglove moete unapred ukrasiti plakatima, relevantnim novinskim isecima, fotografijama itd. Podelite uesnike u manje grupe (najvie etiri do pet lanova) i odaberite jednog predstavnika za svaku grupu. Cilj igre je pretvoriti etvrt muenja u etvrt slobodnu od muenja, koristei kampanju za podizanje svesti protiv muenja, plakate, proteste, radijske programe, pozorita, lobiranje, sport itd. Grupe imaju 60 minuta za pripremu strategije svoje kampanje. Predstavnici grupa se kreu meu drugim grupama, pregovaraju s njihovim lanovima i pomau svojoj grupi da izbegne ponavljanje ideja i reenja.
Poslednjih 45 minuta ostavite za prezentaciju rezultata grupnog rada. Povratna informacija: Zamolite uesnike da jedan po jedan opiu svoj doivljaj ove vebe jednom reju ili reenicom. U sledeem krugu moete ih pitati ta im se najvie svidelo, a ta im je smetalo. Sastanak moete zakljuiti podstiui uesnike na komunikaciju s najbliom kancelarijom organizacije Amnesty International ili nekom drugom nevladinom organizacijom za ljudska prava i sprovoenje svojih zamisli u delo. Metodoloki savet: Omoguite uesnicima da budu kreativni i izbegavajte komentare ili cenzuru ideja. Nastojte da samete, pojasnite i ublaite argumente i nikad ne zagovarajte nijednu stranu. Predlozi za varijacije: Zavisno od grupe s kojom radite, treba da budete veomao paljivi pri izlaganju potresnih pojedinosti, fotografija ili izvetaja o muenju!
64
ZABRANA MUENJA
REFERENCE
DEO IV: NASTAVAK Pozovite nekog iskusnog aktivistu iz lokalne kancelarije Amnesty Internationala ili neke druge sline organizacije radi razmene iskustava i pokretanja nove grupe/kampanje. Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: pravo na ivot, smrtna kazna, ljudska bezbednost
Amnesty International News Service 102/99. 1999. Israel Supreme Court to Rule on Torture and the Holding of Hostages. AI Index: MDE 15/39/99,25 May. Amnesty International. 2001. Creating a Torture Free World. London: Amnesty International. Dostupno na adresi: http://web.amnesty.org/ai.nsf/4e5be749f06b3e4880256af600 6 87 3 4 8 / 0 f 211018 9 9 3 b 3 f 2 e 8 0 2 5 6 b 0 a 0 0 4 c 4 8 6 e / $ F I LE/POL3200201.pdf Association for the Prevention of Torture (APT). August 2002. Torture under International Law Compilation of Standards. Geneva: APT. Burgers, J. Herman i Hans Danelius. 1988. The United Nations Convention against Torture A Handbook on the Convention against Torture and Other Cruel, Inhuman and Degrading Treatment or Punishment. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers. Coyle, Andrew. 2002. A Human Rights Approach to Prison Management A Handbook for Prison Staff. London: International Center for Prison Studies. Dostupno na adresi: http://www.kcl.ac.uk/depsta/rel/icps/human_rights_prison_management.pdf European Court of Human Rights. Case of Selmouni v France from 28 July 1999. Dostupno na adresi: http://hudoc.echr.coe.int/hudoc/default.asp?Cmd=Query Evans, Malcolm D. i Rod Morgan. 1998. Preventing Torture A Study of the European Convention for the Prevention of Torture and Inhuman and Degrading Treatment or Punishment. Oxford: Oxford University Press. Giffard, Camille. 2000. The Torture Reporting Handbook. Essex: Human Rights Center of the University of Essex. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. 2002. Fact Sheet No. 4 Combating Torture of the Human Rights Fact Sheet series. Geneva: OHCHR. OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights. 1999. Preventing Torture A Handbook for OSCE Field Staff. Warsaw: ODIHR. Dostupno na adresi: http://www.osce.org/odihr/documents/guidelines/preventing_torture/th_index.htm Popovi, Sabina. 1999. Torture, Consequences and Rehabilitation Bosnia and Herzegovina: Manual. Sarajevo: CTV. UN Doc. A/55/290 from 11 August 2000. Interim Report of the Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the question of torture and other cruel, inhuman or degrading treatment or punishment. UN Doc. A/56/156 from 3 July 2001. Report of the Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the question of torture and other cruel, inhuman or degrading treatment or punishment. UN Doc. A/57/173 from 2 July 2002. Report of the Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the question of torture and other cruel, inhuman or degrading treatment or punishment. UN Doc. CAT/C/XXVII/Concl.5 (Sadri zakljuke/komentare) from 23. November 2001. Conclusions and Recommendations of the Committee against Torture: Israel. United Nations Convention against Torture and Other Cruel, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment, 1984. Walmsley, Roy. 2002. Findings 166: World Prison Population List. London: Home Office. Dostupno na adresi: http://www.homeoffice.gov.uk/rds/pdfs/r166.pdf Zamfara State of Nigeria Sharia Penal Code Law from January 2000. Dostupno na adresi: http://www.zamfaraonline.com/sharia/introduction.html
ZABRANA MUENJA
65
DODATNE INFORMACIJE
Amnesty International USA: http://www.amnestyusa.org/stoptorture/ Amnesty International: http://www.amnesty.org/ Association for the Prevention of Torture: http://www.apt.ch/ Canadian Centre for Victims of Torture: http://www.icomm.ca/~ccvt/about.html European Committee for the Prevention of Torture: http://www.cpt.coe.int/en/ International Rehabilitation Council for Torture Victims: http://www.irct.org Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on the question of torture: http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/mtor.htm United Nations Committee against Torture (UNCAT): http://www.unhchr.ch/html/menu2/6/cat.htm World Organisation against Torture: www.omct.or
SLOBODA OD SIROMATVA
SMANJENJE NERAVNOPRAVNOSTI DOSTOJNO ZARAIVANJE ZA IVOT PRISTUP RESURSIMA UEE PRISTOJAN IVOTNI STANDARD
Svako . . . ima pravo da ostvaruje . . . ekonomska, socijalna i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo . . . Svako ima pravo na rad . . . Svako ima pravo na standard ivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljuujui hranu, odeu, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne slube . . . Svako ima pravo na obrazovanje . . .
LANOVI 22, 23, 25 I 26 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
68
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Umiranje od gladi u zemlji izobilja Kad im je etva propala i nije bilo posla, seljaci iz Mundiara poeli su traiti hranu u dungli, ali nali su samo travu. I tako, skoro celo leto 60 seoskih domainstava jelo je slamu koja se daje stoci. Ali ljudi nisu stvoreni da jedu travu, pa su seljaci bivali sve slabiji, a obrazi su im upali. alili su se na zatvor i letargiju. Na kraju su poeli umirati. Jedan seljak, Murari, gledao je kako mu cela porodica polako umire. Najpre mu je umro otac, Ganpat, a nakon toga supruga, Bordi. etiri dana kasnije izgubio je ker. irom tog zabaenog dela severne Indije - nekad prekrivenog gustom zelenom umom, a sada opustoenog suom stanje je isto. U poslednja dva meseca vie od 40 pripadnika plemenske zajednice Sahariya umrlo je od gladi. U vladinim silosima trenutno se nalazi oko 60 miliona tona itarica koje predstavljaju viak. Prema svim merilima, to je ogromna koliina hrane. Naalost, nita od toga nije stiglo u Mundiar niti bilo koje drugo selo u unutranjosti jugoistonog Rajastana. *** Prema slubenim podacima, u Indiji niko ne gladuje. U javnom sistemu raspodele seljaci koji padnu ispod granice siromatva imaju pravo na kupone za nabavku, koji im omoguuju kupovinu subvencionisanih itarica u dravnim prodavnicama. Meutim, u Bojalu i drugim mestima sistem ne funkcionie. Lokalni seoski stareina podelio je sve kupone svojim prijateljima i pripadnicima svoje kaste, kau seljaci. Osim toga, izbrisao je imena udovica koje su imale pravo na dravnu penziju. Istovremeno, dravne prodavnice su odbijajale da prodaju jeftine itarice pripadnicima plemena Sahariya, koje spada meu nedodirljive. Umesto toga, prodavale su itarice na crnom tritu. Kad su Sahariye poeli da umiru, vlasnici prodavnica ispunili su njihove obrasce za kupone ne bi li prikrili svoje nepotenje. Stepen pothranjenosti u Indiji - zemlji s vie od milijardu stanovnika - najvii je u svetu. Otprilike polovina indijske dece je pothranjena, a skoro 50% ena u Indiji boluje od anemije. Uprkos tome, veina itarica iz velikih indijskih zaliha hrane biva baena u smee ili ih pojedu pacovi. Najvie trpe oni s dna indijskog hijerarhijskog kastinskog sistema. Primera radi, plemenske zajednice, koje ine 30% stanovnitva okruga Baran, rtve su istorijske nepravde. Pre nego to je Indija stekla nezavisnost 1947. godine, Sahariye su jo nekako preivljavali zahvaljujui lovu i gajenju nekih kultura. Nakon sticanja nezavisnosti, vlasti su ih isterale iz dungle i konfiskovale njihovu zemlju. Sahariye su bili prisiljeni da trae posao kao poljski radnici. Kad je etva ovog leta propala, ostali su bez posla i bez hrane. Mi nismo zanimljivi politiarima, rekla je pedesetogodinjakinja Nabbo, pripremajui veeru - indijski hleb chapatti napravljen od same - semenki korova.
IZVOR: ODLOMCI IZ KNJIGE UMIRANJE OD GLADI U ZEMLJI IZOBILJA. ZBOG KASTI I KORUPCIJE SIROMANI LJUDI INDIJE NEMAJU HRANE, LUKE HARDING U BARANU, RAJASTAN, PETAK 15. NOVEMBRA 2002, THE GUARDIAN.
PITANJA ZA RASPRAVU 1. ta je sve uskraeno siromanim ljudima okruga Baran i ta ih ini ranjivim? Izrazite to u obliku Krenja ljudskih prava na ... 2. ta ta situacija budi u vama i ta po vaem miljenju treba uiniti? 3. Uporedite poloaj siromanih u Baranu s poloajem siromanih u vaoj zemlji, odnosno sredini. Kakve prizore siromatva ste susreli? 4. Vidite li povezanost izmeu pogoravanja siromatva i ljudske bezbednosti? Smatrate li da postupanje s ljudima na nain prikazan u prii moe uticati na ljudsku bezbednost? Kako?
69
POTREBNO JE ZNATI
1. UVOD Iako se siromatvo smatra istorijskom pojavom, oblici u kojima se ono pojavljuje danas postaju sve sloeniji. Ta sloenost posledica je mnogih inilaca, ukljuujui promenjenu prirodu odnosa meu ljudima, odnos drutva prema iniocima i postupcima proizvodnje, kao i pristupima vlada i meunarodnih institucija, poput Svetske banke, Meunarodnog monetarnog fonda ili Ujedinjenih nacija, razliitim dimenzijama siromatva. Pojam siromatva razvijao se tokom vremena. Nekada se siromatvo merilo jedino prema linim primanjima, a danas se smatra viedimenzionalnim fenomenom koji je utemeljen i u tesnoj je vezi s politikom, geografijom, istorijom, kulturom i drutvenim specifinostima. U zemljama u razvoju siromatvo je veoma prisutno, a karakterie ga glad, nedostatak zemlje i sredstava za ivot, neefikasna politika raspodele, nezaposlenost, nepismenost, epidemije, kao i nedostatak zdravstvenih usluga i pitke vode. U razvijenim zemljama siromatvo se pojavljuje u obliku drutvene iskljuenosti, porasta nezaposlenosti i niskih primanja. U obe grupe zemalja siromatvo postoji zbog nedostatka pravde, jednakosti, ljudske bezbednosti i mira. Siromatvo oznaava nedostatak pristupa u svetu izobilja. Siromani nisu u stanju da promene svoj poloaj poto nemaju sredstava za to, zbog nedovoljnih politikih sloboda, nemogunosti uea u procesima odluivanja, loe vlasti, nedostatka line bezbednosti, nemogunosti uea u ivotu zajednice i zbog pretnji odrivoj i meugeneracijskoj pravednosti. Uskraivanje ekonomske, socijalne i politike moi i sredstava dri siromane u mrei siromatva.
Siromatvo i ljudska bezbednost Siromatvo, koje vodi velikim prehrambenim i drugim drutvenim neizvesnostima, neposredno ugroava ljudsku bezbednost. Osim to ugroava egzistenciju velikog broja ljudi, ono takoe doprinosi njihovoj izloenosti nasilju, zlostavljanju, kao i socijalnoj, politikoj i ekonomskoj obespravljenosti. Prema reima jedne siromane ene iz Belorusije, siromatvo je poniavajue, ono ljude liava njihovog dostojanstva. Naglaavajui potrebu za razmatranjem izazova globalne pravinosti i ljudske bezbednosti, profesor Amartya Sen neto drukijim renikom tvrdio je: Hitni zadaci pred nama obuhvataju kon-
ceptualna razjanjenja, kao i javne rasprave, uz utvrivanje konkretnih projekata za delovanje u smeru institucionalnih promena za promovisanje pravinosti i zatitu osnovne ljudske bezbednosti. Bolje razumevanje sukoba i vrednosti treba udruiti sa istraivanjem zahteva za zdravljem i obrazovanjem, otklanjanjem siromatva, kao i smanjenjem nejednakosti meu polovima i nebezbednosti. Stoga je siromatvo istovremeno stanje uskraenosti i stanje ranjivosti. Sve vea nejednakost i diskriminacija meu narodima i u okviru njih kri pravo siromanih na dostojanstven ivot u bezbednosti.
70
Definisanje siromatva Postoje razliite definicije siromatva i njegovih pojavnih oblika: Iz perspektive prihoda, osoba je siromana ako, i samo ako su njeni prihodi ispod odreene granice siromatva. Mnoge drave su usvojile granicu siromatva koja se meri prihodima, kako bi mogle pratiti napredak u smanjenju siromatva. Granica siromatva definie se pomou koliine novca koji je potreban za odreenu koliinu hrane. Prema Izvetaju o ljudskom razvoju Programa za razvoj UNDP iz 1997. godine, siromatvo znai uskraivanje prilika i izbora koji su preko potrebni za ljudski razvoj - za dug, zdrav, kreativan ivot i odgovarajui ivotni standard, slobodu, dostojanstvo, samopotovanje i potovanje drugih. Indeks ljudskog siromatva (UNDP, HDR 1997) kao indikatore koristi osnovne dimenzije uskraivanja - kratak ivotni vek, nedostatak osnovnog obrazovanja i nedostatak pristupa javnim i privatnim resursima, potvrujui time da se ljudsko siromatvo ne odnosi samo na niske prihode. Iz perspektive ljudskih prava, Kancelarija
Visokog predstavnika za ljudska prava smatra siromatvo ljudskim stanjem koje se odlikuje trajnim ili hroninim uskraivanjem resursa, sposobnosti, izbora, bezbednosti i moi neophodnih za uivanje odgovarajueg ivotnog standarda i drugih osnovnih graanskih, kulturnih, ekonomskih, politikih i socijalnih prava. U Nacrtu smernica: Pristup ljudskih prava u strategijama smanjenja siromatva Kancelarije Visokog predstavnika za ljudska prava iz septembra 2002. godine, siromatvo se opisuje kao krajnji oblik uskraivanja. U Izvetaju se iznosi da siromatvom treba smatrati samo one nedostatke koji se smatraju osnovnim u poretku prioriteta. Iako se prioriteti razlikuju od drutva do drutva, zajedniki skup potreba koje se smatraju osnovnim u veini drutava obuhvataju odgovarajuu prehranu, izbegavanje bolesti koje se mogu spreiti i prerane smrti, odgovarajue stanovanje, osnovno obrazovanje, linu bezbednost, jednak pristup pravdi, mogunost pojavljivanja u javnosti bez srama, mogunost zaraivanja za ivot i uee u ivotu zajednice. Rasprave o tome kako oznaavati i meriti siromatvo neprestano traju, ali zbog sloenosti
ljudskog ivota siromatvo ne moe dobiti konanu definiciju. Ranjivost i uskraivanje, koji su po prirodi subjektivni, ne mogu se ograniiti na neki strogi okvir koji bi bio univerzalno primenjiv. Dimenzije siromatva Pojava siromatva shvata se i izraava na razliite naine, zavisno od specifinog ekonomskog, socijalnog, kulturnog i politikog konteksta. Sada emo poi korak napred i pokuati da poveemo pojmove koji se upotrebljavaju u definiciji siromatva (npr. pravda, ranjivost, dostojanstvo, bezbednost, prilike itd.) s problemima iz stvarnog ivota, to e nam pomoi u tumaenju razliitih dimenzija siromatva. Sredstva za ivot Uskraivanje pristupa zemlji, umama, vodi; na primer, zakonima o umama starosedeocima u ruralnim podrujima nije doputeno skupljanje hrane i slame na koju oni imaju prirodno pravo. U urbanom kontekstu, gradovima su potrebni ruralni migranti radi njihovog rada, ali ne preuzimaju odgovornost za njihovo stanovanje, zdravlje i obrazovne potrebe, gurajui ih jo dublje u ranjivost i nebezbednost. Zatim, diskriminacija zasnovana na kastinskoj, etnikoj ili rasnoj pripadnosti takoe je kljuni faktor pri
71
uskraivanju zajednicama i grupama pristupa prirodnim resursima od vitalne vanosti, a time i njihovog ljudskog prava na ivot u dostojanstvu. Osnovne potrebe Uskraivanje hrane, obrazovanja, zdravlja i stanovanja; na primer, komercijalizacija vode, elektrine energije, kola i bolnikih usluga dovodi do toga da cene najneophodnijih usluga porastu toliko da siromanima postanu nedostupne, pa su oni prisiljeni da prodaju svoj bedni imetak i da ive ispod ljudskog minimuma, to ih najzad liava prava na ivot u dostojanstvu. Pravda Uskraivanje pravde kao takve ili uskraivanje blagovremene pravde; na primer, siromani u mnogim zemljama nemaju pristup sudstvu zbog visokih trokova postupka. Mladi iz slamova, pripadnici etnikih, rasnih ili verskih manjina prvo se sumnjie za zloine koje nisu ni poinili, a enama koje trae intervenciju policije zbog porodinog nasilja ne obezbeuje se zatita, pod izgovorom da je re o problemu privatne prirode. Zbog pritiska od strane drave i drugih monih lobija, sudovi esto odugovlae postupke u vezi s naknadom za radnike ili rehabilitacijom prognanika, to siromane esto kota itavog imetka.
Organizovanje Uskraivanje prava na organizovanje, osnaenje i suprostavljanje nepravdi; na primer, siromatvo ugroava slobodu radnika da se organizovano bore za bolje radne uslove. Uee Uskraivanje prava na uee u donoenju odluka i uticanja na odluke koje odreuju na ivot; na primer, zbog sve tenjeg povezivanja politikih i poslovnih interesa suava se prostor koji graanima stoji na raspolaganju za efikasno uee u odluivanju o javnim pitanjima, kao to je pitanje pruanja osnovnih usluga. Nepismenost i neinformisanost zbog preseljenja uskrauje izbeglicama pravo da odreuju svoju budunost. Zbog svoje nomadske prirode veina Roma esto nije ni upisana u birake spiskove, pa ne mogu ni glasati. Ljudsko dostojanstvo Uskraivanje prava na ivot u potovanju i dostojanstvu; na primer, pripadnici kastinskih, etnikih, rasnih i drugih manjinskih grupa u ruralnim podrujima ine veliki deo onih koji ne poseduju zemlju ili su sitni zemljoposednici, pa su prisiljeni da kompromituju svoje dostojanstvo da bi zaradili bednu platu. Umesto da pohaaju kolu, deca su naterana na rad u kojem ih iskoriavaju, kao to je re-
cikliranje otpada, tavljenje koe ili zemljoradnja.
Grupe podlone siromatvu Iako je siromatvo iroko rairena pojava i odnosi se na ljude u celom svetu, ono naroito pogaa ene i decu. Feminizacija siromatva postala je znaajan problem u zemljama u tranziciji zbog poveane migracije mukaraca, nezaposlenosti i porasta broja porodinih preduzea okrenutih izvozu koja su premalo plaena za svoj rad. Veina enskog rada nije prijavljena niti plaena. U mnogim sektorima ekonomije ene imaju prednost nad mukarcima u zapoljavanju jer se ene smatraju poslunom radnom snagom. U mnogim zajednicama ene niti poseduju niti imaju kontrolu nad zemljitem, vodom, imanjem i drugim resursima, pa nailaze na drutvene i kulturne prepreke u ostvarivanju svojih ljudskih prava. vinjeta Modul Ljudska prava ena. Siromatvo liava decu prilika za ispunjenje njihovog ljudskog potencijala i ini ih ranjivim za nasilje, trgovinu, iskoriavanje i zlostavljanje. Visoka smrtnost novoroenadi i dece esto je prouzrokovana pothranjenou.
72
Veliki broj dece je dodatni uzrok niskih primanja. Sa ubrzanom urbanizacijom raste broj dece koja ive na ulici. Oko 113 miliona dece iz celog sveta (od kojih je 97% u zemljama u razvoju) nikada nije pohaalo kolu i lako postaju plen razliitih oblika iskoriavanja ili dejeg rada. Zatim, sve vea komercijalizacija obrazovnih i zdravstvenih usluga liava decu njihovih osnovnih ustavnih prava u mnogim zemljama.
razvoja integrisanjem nacionalnih ekonomija u globalni ekonomski sistem. Programi strukturnog prilagoavanja koji tee iskorenjivanju siromatva putem fiskalne discipline, a pri tom ne reavaju probleme nepravednosti u sistemima raspodele, mogu poveati siromatvo, budui da drave troe novac na otplatu dugova, a osnovne usluge, poput zdravstva, obrazovanja i stanovanja, ostaju zanemarene. Neoliberalna globalizacija stavlja naglasak na proizvodnju za izvoz i ne obazire se na osnovna prava ljudi za ispunjenjem vlastitih potreba i dostojanstvenim zaraivanjem za ivot. Poto drava ne ispunjava svoje socijalne obaveze u oblasti zdravstva, obrazovanja, hrane i stanovanja, a budui da ne postoji mrea socijalne sigurnosti, siromani su izloeni pritisku. Inflacija, smanjenje broja radnih mesta i sniavanje plata, iji su uzrok liberalizacija i privatizacija, takoe, pogoravaju poloaj siromanih. U Izvetaju o ljudskom razvoju Programa za razvoj UN iz 2002. godine istie se da je ubrzani ekonomski razvoj u ve ionako bogatim zemljama Zapadne Evrope, Severne Amerike i Okeanije, u kombinaciji sa sporim rastom na indijskom potkontinentu i Africi, doprineo
poveanju globalne nejednakosti u drugoj polovini 20. veka. ak i u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) profit odlazi u ruke najbogatijih, pa su prihodi 1% najimunijih porodica porasli za 140%, to je trostruko vie od proseka, a posledica toga je dramatian porast nejednakosti prihoda i pojava nove sirotinje. Prihodi 5% najbogatijih ljudi sveta su 114 puta vei od prihoda 5% najsiromanijih. Prihodi 25 miliona najbogatijih Amerikanaca jednaki su prihodima gotovo dve milijarde najsiromanijih ljudi sveta. etvrtina svetskog stanovnitva danas ivi u prilino velikom siromatvu na marginama drutva. U Izvetaju o ljudskom razvoju Programa za razvoj UN iz 2002. godine procenjuje se da 1,2 miliona ljudi preivljava s manje od jednog amerikog dolara dnevno. Milijardu ljudi je nepismeno. Svakog dana 30.000 dece irom sveta umire od bolesti koje je mogue spreiti, a do kraja 2000. godine skoro 22 miliona ljudi umrlo je od AIDS. Smatra se da treina stanovnika najnerazvijenijih zemalja, veinom iz Afrike juno od Sahare, nee doiveti etrdesetu godinu ivota.
Zato siromatvo i dalje traje? Vlade zemalja Severa (Evropa i Severna Amerika) kontroliu upravljanje svetskom ekonomijom, toleriu i odravaju trgovinu i finansijske strukture koje koncentriu bogatstvo u industrijalizovanom delu sveta i iskljuuju najsiromanije zemlje i ljude iz udela u globalnom blagostanju, to dovodi do nejednakosti meu narodima Severa i Juga. Zanimljiv je podatak da se jaz izmeu bogatih i siromanih proiruje ne samo u razvijenim nego i u zemljama u razvoju. Programi strukturnog prilagoavanja (SAPs) Svetske banke i stabilizacioni paketi Meunarodnog monetarnog fonda obeavali su da e proiriti mogunosti zaposlenja, sticanja prihoda i bogatstva, kao i ekonomskog
73
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA
stu, na primer, moe biti tek relativno siromaan. Jim Harvey, stanovnik mesta Posilpark u Ujedinjenom Kraljevstvu, govori o svom iskustvu siromatva koje se moe nazvati relativnim siromatvom: Siromatvo! ta siromatvo znai za mene? Eto, meni je etrdeset osam godina, oenjen sam i moja porodica ne zavisi od mene. ivim u mestu Posilpark koje se nalazi severno od Glazgova. Jasno, potiem iz radnike sredine. Dodue, o tome bi se dalo raspravljati, jer sam ve godinama nezaposlen i potpuno zavisim od socijalne pomoi. A siromatvo? Meni to znai biti vorc, ne moi poboljati svoj nain ivota zbog loe ishrane i ne moi uestvovati u aktivnostima za razonodu. Isto tako, siromatvo znai stigmatizaciju. A tu je i apatina zamka oseaja nemoi, potlaenosti, bezvrednosti, iskljuenosti: Zato? Zato ba ja? ...
IZVOR: LOTSKI SAVEZ PROTIV SIROMATVA, HTTP://WWW.LAPA.ORG.UK
Iako su Jimove osnovne ekonomske potrebe podmirene, on se osea iskljuenim kao onaj ko ne napreduje pa je nesrean zbog svoje izdvojenosti i nemoi. Nemo znai da je Jim relativno siromaan u poreenju s drugima iz njegovog drutva koji su drutveno i politiki aktivni. Socijalna iskljuenost Socijalna iskljuenost esto se koristi kao sinonim za relativno siromatvo, ali ti pojmovi nisu istovetni. Socijalna iskljuenost moe voditi siromatvu, ili biti posledica siromatva. Jimu je socijalna iskljuenost onemoguila politiko delovanje, a zajednicu Sahariya u Rajastanu ekonomsko siromatvo i beda doveli su do socijalne iskljuenosti. PITANJA ZA RASPRAVU Znai li brojnije stanovnitvo automatski i vee siromatvo? esto se veruje da je uzrok velikog siromatva najnerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju visok prirodni prirataj stanovnitva. Taj argument koriste vlade Juga i Severa kako bi skrenule panju od centralnih problema i pravih uzroka siromatva na tim podrujima. To su problemi kontinuiranog iscrpljivanja i isko-
Relativno siromatvo i apsolutno siromatvo Relativno siromatvo znai da je pojedinac ili grupa ljudi siromana u poreenju s drugima ili u odnosu na ono to se smatra primerenim ivotnim standardom/nivoom potronje u odreenom drutvu. Apsolutno siromatvo ljude odreuje kao siromane u odnosu na opteprihvaeni standard minimalnih potreba. Pojedinac koji je, prema amerikim standardima, apsolutno siromaan, u afrikom kontek-
74
riavanja prirodnih resursa za komercijalne potrebe razvijenih zemalja, zbog ega zajednice gube pravo na te resurse; uskraivanje sredstava za zadovoljavanje osnovnih potreba, poput obrazovanja, zdravlja i vode, kojima bi se mogle znatno smanjiti stope smrtnosti i bolesti ena i dece; sve ei sukobi i ratovi radi preuzimanja kontrole nad resursima, koji prouzrokuju politiku, drutvenu i ekonomsku nestabilnost. Teza da drava koja ima veliki broj siromanih ne moe napredovati, polazi od pogrenih premisa, jer je zapravo politika vlade odgovorna za pravednu raspodelu rezultata razvoja. Slino tome, tvrdnja da su siromani odgovorni za troenje prirodnih resursa i zagaenje okoline takoe je sporna, jer bogati troe mnogo vie od siromanih. Hoe li odrivi razvoj dovesti do smanjenja siromatva? Siromatvo tera siromane na izbor neodrivog naina ivota. Nepostojanje, na primer, sanitarnih vorova i sistema uklanjanja otpada, kao i nedostatak goriva, mogu navesti siromane na postupke koji doprinose zagaenju okoline. Samo ako razvijene zemlje ponu da odluno sprovode svoje obaveze, kao to je smanjenje izduvnih gasova koji do-
vode do efekta staklene bate, uvoenje standarda za efikasno korienje energije i plaanje poreza na transakcije pri prenosu kapitala preko granice, moi e se ostvariti odrivi razvoj, ime e se znatno smanjiti siromatvo. Da li je mogue novano pomoi iskorenjivanju siromatva? Da, mogue je. Trokovi osnovnih socijalnih usluga za sve u zemljama u razvoju procenjuju se na 40 milijardi amerikih dolara godinje, to je otprilike desetina budeta za odbranu SAD za period 20022003, ili osam miliona dolara manje od neto prihoda najbogatijeg oveka u periodu 20012002. Vei deo tih resursa mogue je namaknuti prestrukturiranjem postojee potronje nacionalnih vlada, multilateralnih banaka (Svetska banka, Azijska banka za razvoj i druge) i drugih agencija za pomo. Bilo bi mnogo lake novano pomoi iskorenjivanje siromatva kada bi meunarodne institucije, poput Svetske banke, Meunarodnog monetarnog fonda i vlada zemalja Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju (OECD), otpisale postojee dugove zemljama u razvoju, pod uslovom da se njihove vlade vrsto obaveu da e usmeriti ta sredstva
na iskorenjivanje siromatva u skladu s lokalnim socijalnim potrebama. Procenjuje se da bi se trokovi dodatno smanjili kada bi spomenute drave pokrenule radikalne promene u raspodeli bogatstava i resursa i dale prednost izdvajanju za razvoj nad izdvajanjem za odbranu. 4. PRIMENA I PRAENJE Globalizacija i njene kontroverzne implikacije stvaraju nove oblike siromatva. Novi oblici siromatva javljaju se u drutvima koja su na razliitim nivoima drutveno-politikog i ekonomskog razvoja, meu ljudima razliitih vera, uverenja i kultura. Uticaj globalizacije, na primer, na plemena u Africi znatno se razlikuje od uticaja globalizacije u Indiji, pre svega, zbog razliitih drutveno-politikih i ekonomskih uslova Afrike i Indije. Velike razlike meu kulturama i geografskim podrujima utiu da ljudi razliito vide pretnje koje proizlaze iz osiromaenja i drutvene marginalizacije. Stoga je od presudne vanosti unapreenje okvira za praenje razliitih oblika siromatva na globalnom i lokalnom nivou, a i osnaenje ljudi za pruanje otpora i borbu protiv iskoriavanja.
75
Povelja UN i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima trebalo je da obezbede moralni okvir za uspostavljanje novog sistema prava i obaveza, uz naglasak na obezbeenju ljudskog dostojanstva, mira i bezbednosti za sve ljude u periodu posle Drugog svetskog rata. Holistiki pristup ljudskim pravima daje odgovor na viedimenzionalnu prirodu siromatva. Taj pristup prevazilazi dobrotvorstvo, jer polazi od ideje da je sloboda od siromatva mogua jedino ako su siromani osnaeni obrazovanjem za ljudska prava. Tim pristupom potvruje se da siromani imaju prava po zakonu, a da drave i nedravni akteri imaju pravne obaveze koje moraju ispuniti. Odgovornost za ostvarivanje ljudskih prava pojedinaca koji ive na teritoriji neke drave snosi ta drava, a ostale drave i nedravni akteri imaju obavezu da doprinose tom procesu i da ga podravaju. To je od najvee vanosti za ostvarenje nepristrasnog, pravednog i neprotekcionistikog sistema multilateralne trgovine, odgovarajueg protoka finansijske pomoi i uea siromanih u procesu razvoja u globalizovanom svetu. Te vrednosti ogledale su se u politikim izjavama, kao to su Deklaracija iz Rija, Agenda 21, Deklaracija iz Kopenhagena, Platforma za
delovanje sa etvrte svetske konferencije o enama iz Pekinga i Habitat agenda. Meunarodna zajednica drava donela je te dokumente kao meunarodni razvojni obrazac za iskorenjivanje siromatva i ostvarenje neophodnih preduslova za odrivi razvoj. Ugovorna tela za praenje siromatva Tela za praenje siromatva redovno razmatraju dravne izvetaje, mogu prihvatati predstavke i davati komentare i preporuke dravama, ekonomskim institucijama, telima UN i drugim organizacijama kako bi oni preduzeli mere ka poboljanju stanja ljudskih prava, ukljuujui mere za smanjenje siromatva. Prema Zakljunim zapaanjima Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava o izvetajima drava stranaka Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, inioci koji ometaju ostvarenje prava jesu nejasan status Pakta u nacionalnim pravnim sistemima, nesprovoenje zakona zasnovanih na meunarodnim obavezama u oblasti ljudskih prava i neobavetenost o instrumentima Pakta. U razliitim izvetajima se navodi da primenu strategija za smanjenje siromatva ometaju: optereenost dugovima, nedostatak detaljnih podataka, velika korumpi-
ranost dravnih vlasti, nefunkcionisanje sudstva zbog vojnih reima i zastarela, konzervativna verska stanovita koja podstiu diskriminaciju. Iako se broj zemalja koje su ratifikovale razliite konvencije za ljudska prava, od 1990. godine naglo poveava, postoji ogroman jaz izmeu obaveza, politikih namera i njihove primene. Najgore pretnje jesu nedostatak politike volje vlada, meusobno suprotstavljene meunarodne norme na osnovu kojih se drave obavezuju, poput onih Svetske trgovinske organizacije (npr. sporazumi o trgovinskim aspektima autorskih prava [TRIPS], koji mogu dovesti do poveanja cena lekova zbog pohlepe velikih kompanija, liavajui time pojedince osnovnoga ljudskog prava na zdrav i dostojanstven ivot), kao i neprimerena raspodela resursa potrebnih za ispunjenje obaveza.
Posebni izvestioci i nezavisni strunjaci Komisija za ljudska prava imenovala je dva nezavisna strunjaka: jedan izvetava posebnu radnu grupu o sprovoenju prava na razvoj (Rezolucija 1998/72), a drugi ispituje i daje preporuke u pogledu uticaja krajnjeg siro-
76
matva na ljudska prava (Rezolucija 1998/25). Nezavisni strunjak za krajnje siromatvo ocenjuje mere koje se na nacionalnom i meunarodnom nivou preduzimaju radi punog ostvarenja ljudskih prava krajnje siromanih ljudi, razmatra prepreke na tom putu i napredak koji su postigli ljudi koji ive u krajnjem siromatvu i daje preporuke i predloge u oblasti tehnike pomoi i drugim oblastima za smanjenje i konano otklanjanje siromatva. U Izvetaju Komisiji za ljudska prava [E/CN.4/2001/54, 16. februara 2001] nezavisni strunjak iznosi predloge za poboljanje poloaja siromanih. Obrazovanje za ljudska prava ima veliku ulogu u osnaenju siromanih kako bi im se pomoglo da promene svoju sudbinu. Obrazovanjem za ljudska prava podstie se kritika analiza okolnosti i uslova ivota siromanih. Ono razvija znanja, vetine i sposobnosti koje siromanima omoguuju da se uhvate u kotac sa snagama koje ih dre u siromatvu. Ono, takoe, promovie organizacije i mree za samopomo, preko kojih siromani mogu traiti postupno ostvarenje svih svojih ljudskih prava i potpuno iskorenjivanje siromatva.
ISKORENJIVANJE SIROMATVA I RAZVOJ CILJ: Do 2015. godine prepoloviti ukupan broj ljudi u svetu koji imaju prihod manji od jednog dolara dnevno i koji pate od gladi. Strategije napredovanja SIROMATVO MERENO PRIHODIMA Obezbediti podrku nacionalnim ekonomskim i socijalnim inicijativama za smanjenje siromatva; Razvijati kapacitete za pruanje osnovnih socijalnih usluga; Pomoi razvoj kapaciteta za procenu, praenje i planiranje smanjenja siromatva. GLAD Oceniti akcije preduzete od odravanja Svetskog sastanka na vrhu o hrani 1996. godine do danas i predloiti nove planove za smanjenje gladi na nacionalnom i meunarodnom nivou; Obezbediti da prehrambena, poljoprivredna i optetrgovinska politika doprinose bezbednosti prehrane za sve putem pravednog svetskog trgovinskog sistema;
Promovisati mala seoska imanja i podravati njihove napore na promovisanju jednostavnih, jeftinih tehnologija i svesti o okolini.
IZVOR: PUTOKAZ ZA SPROVOENJE MILENIJUMSKIH CILJEVA UN, IZVETAJ GENERALNOG SEKRETARA, 6. SEPTEMBRA 2001.
77
DOBRO JE ZNATI
Zahvaljujui iskustvima narodnih pokreta i radu nevladinih organizacija i agencija za pomo, dolo je do opteg uverenja da siromani mogu uivati dobrobit razvoja jedino ako se preduzmu obimne reforme u oblasti zemljoposednitva, opismenjavanja i obrazovanja, zdravstva, stanovanja i prehrane, kao i ako se ostvari vlasnitvo i kontrola siromanih nad prirodnim i drugim izvorima. Inicijative kao to je podela hibridnih krava umesto zemlje ljudima koji ne poseduju zemlju, zajmovi za kupovinu poljoprivrednog zemljita bez reavanja infrastrukturnih problema u podrujima gde rod zavisi od navodnjavanja, fleksibilna nastava za decu koja rade umesto da redovno pohaaju kolu, pokazale su se neuspenim! Takve inicijative samo podupiru siromatvo. Glavni problemi su politika volja i preraspodela. Iskorenjivanje siromatva pokazalo se uspenim kada se sprovodilo decentralizovano, na lokalnom nivou. Pravedan ljudski razvoj mogu je samo kada siromani uestvuju u procesu razvoja kao subjekti, a ne tek kao objekti. Opte i specifine pouke steene lokalnim, nacionalnim i meunarodnim iskustvima u oblasti smanjenja siromatva: Siromatvo je socijalno, kulturno i politiko, jednako kao i ekonomsko pitanje. Politiko i ekonomsko osnaenje siromanih nain je iskorenjivanja siromatva. Pristup informacijama i obrazovanje za ljudska prava omoguuju marginalizovanima da postanu svesni svojih ljudskih prava i aktivno se zauzmu za promenu svog poloaja. Obezbeenje zaposlenja i naknada za rad koji omoguuju dostojanstven ivotni standard i obezbeenje pristupa sredstvima za ivot, kljuni su za smanjenje siromatva. Smanjenje siromatva treba da bude praeno smanjenjem nejednakosti. Prednost treba dati ukidanju svih oblika diskriminacije ena i diskriminacije zasnovane na kasti, rasi i etnikom poreklu. Poveana izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo, stanovanje, vodu, sanitarije i hranu smanjuju siromatvo. Drava i njene agencije imaju vanu ulogu u smanjivanju siromatva, posebno u doba globalizacije. Poveana odgovornost meunarodne i domae razvojne pomoi i finansijskih institucija moe voditi ravnomernom i pravednom ekonomskom rastu. Mnoge zemlje nisu u stanju da brzo iskorene siromatvo. Njihova nastojanja treba podrati i dopuniti putem meunarodne pomoi i saradnje. Otpisivanje dugova neposredno je povezano sa smanjivanjem siromatva. Kad bi otpisivanje dugova bilo povezano sa investiranjem u obrazovanje, zdravstvo i druge drutvene sektore, ono bi neposredno doprinelo smanjenju siromatva. Rat i sukobi pogoravaju siromatvo. Nastojanja na iskorenjivanju siromatva bez obezbeenja uslova za mir i ljudsku sigurnost neminovno propadaju.
78
1. DOBRA PRAKSA Siromane vredi kreditirati Grameen banka iz Bangladea osnovana je kao mala seoska kreditna zadruga u Jobri 1976. godine. Do 2002. godine skupila je 2,4 miliona klijenata, od kojih 95% ine ene. Sa svojih 1.175 ekspozitura banka danas prua usluge u 41.000 sela, odnosno u vie od 60% sela Bangladea. Grameen banka nastoji da mobilie siromane i da ih pokrene prvenstveno putem akumulacije lokalnog kapitala i stvaranjem imovine. Cilj joj je da prua bankarske usluge siromanom stanovnitvu ruralnog Bangladea, stane na kraj zelenatvu, stvara mogunosti samozapoljavanja za neiskoriene ili nedovoljno iskoriene ljudske resurse, obezbedi siromanima organizacioni okvir koji razumeju i u kojem mogu delovati za nezavisni drutveno-ekonomski razvoj uz uzajamnu podrku. Kreditiranjem ljudi koji se smatraju veoma kreditno rizinim, banka je potvrdila da se siromanima mogu davati krediti. Siromane ene s kojima banka posluje dvostruko su marginalizovane, svojim rodom i svojim siromatvom. Grameen banka uspela je da pokre-
ne znaajne promene u strukturi vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju i uslovima proizvodnje u ruralnim podrujima. Re je o znaajnim promenama zato to se uspelo ne samo u uzdizanju siromanih iznad granice siromatva nego je i veoma osetljivom podrkom podstaknuta izuzetna kreativnost meu seoskim stanovnitvom. Primer Grameen banke pokuavaju da slede u susednim zemljama. http://www.grameen-info.org/bank Inicijativa 20-20 u Maliju Nakon Svetskog socijalnog sastanka na vrhu odranog 1995. godine u Kopenhagenu, Mali je usvojio inicijativu 20-20, obavezavi se da e 20% dravnog budeta i 20% meunarodne pomoi usmeriti na finansiranje osnovnih socijalnih usluga. Potom, 1995. godine mesec oktobar proglaen je Mesecom solidarnosti i borbe protiv iskljuenosti. Strategije za smanjenje siromatva (PRSPs) Godine 1999. u okviru pojaane Inicijative za prezaduene siromane zemlje (HIPC) dogovoreno je da e se svi koncesijski zajmovi Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda, kao i pregovori oko otpisa dela dugova odvijati preko nacionalnih participativnih strategija za smanjenje siromatva. Na osnovu tog dogovora,
vlade pojedinih drava razvile su strategije za smanjenje siromatva. Od januara 2003. godine 13 afrikih drava (meu njima i Mali), etiri latinoamerike, dve evropske i srednjoazijske, jedna azijska i jedna bliskoistona drava predstavile su nacionalnu strategiju za smanjenje siromatva odborima guvernera Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda. Ti dokumenti izraeni su u skladu s pet osnovnih naela izrade i sprovoenja strategija za smanjenje siromatva: strategiju razrauje i sprovodi svaka pojedina zemlja - ukljuujui iroko uee graanskog drutva i privatnog sektora u svakoj fazi; usmerenost na rezultate strategija je usredsreena na rezultate koji e koristiti siromanima; sveobuhvatnost - prihvatanje viedimenzionalnosti siromatva; usmerenost partnerstvu - koordinirano uee razvojnih partnera (bilateralnih i multilateralnih i partnera iz nevladinog sektora); dugorona perspektiva za smanjenje siromatva.
IZVOR: HTTP://WWW.WORLDBANK.ORG/POVERTY/STRATEGIES/OVERVIEW.HTM
79
Graanska udruenja upuuju kritike na raun stratekih dokumenata za smanjenje siromatva zbog niza manjkavosti u njima, na primer, zavisnost finansijske strukture od spoljne pomoi ili promovisanje direktnih stranih ulaganja. Uee lokalnih aktera, posebno marginalizovanih grupa, ostaje pod znakom pitanja, budui da institucionalni mehanizmi za njihovo sistemsko ukljuivanje u proces na mnogim mestima nisu uspostavljeni, niti su savladane prepreke, kao to su prepreke jezike prirode, jer se informacije i dokumenti ne prevode na lokalne jezike. Ta i druga ogranienja treba na vreme otklanjati. Naa voda nije na prodaju Vee Kanaana je vodea kanadska organizacija za zatitu graana, s vie od 100.000 lanova i oko 70 podrunica irom zemlje. Delujui strogo nestranaki, Vee lobira meu poslanicima i sprovodi istraivanja i nacionalne kampanje radi usmeravanja panje javnosti na najvee kanadske probleme: odrivost socijalnih programa, promovisanje ekonomske pravde, obnova demokratije, odbrana nacionalnog suvereniteta, promovisanje alternativa korporativnoj trinoj ekonomiji i ouvanje ivotne sredine. Poetkom 1999. godine Vee je pokrenulo uspenu kampanju za zatitu Kanaana i ka-
nadske ivotne sredine od posledica velikog izvoza vode i privatizacije izvora vode. Kampanja se zasniva na uverenju da je voda javni resurs koji pripada svima i niko nema pravo da ga prisvoji i da na njemu zarauje. Upozorivi na materijalne interese korporacija i ulagaa koji u kanadskim jezerima, rekama i izvorima vide bogate rezervoare koje treba iskoriavati, kampanja je pokrenula javnu raspravu i akciju protiv komercijalizacije i privatizacije tog neprocenjivo vrednog resursa. Kako bi poduprli borbu protiv privatizacije, odnosno krae vode u svetu i ukljuili ta nastojanja u viziju budueg sveta, Vee Kanaana i niz drugih organizacija iz celog sveta pokrenuli su inicijativu za Globalni ugovor o vodama na Svetskom socijalnom forumu odranom u Porto Alegreu, Brazil, u februaru 2002. godine. Taj predlog predstavljen je na Svetskom sastanku na vrhu o odrivom razvoju, u Junoj Africi, u avgustu 2002. godine. Delatnosti Vea postupno su se proirile na druge javne slube, kao to su zdravstveni i obrazovni sektor, kao i trgovina i ulaganja. http://www.canadians.org Odriva budunost Kao pozitivan primer u oblasti zatite okoline u industrijalizovanoj zemlji moe se navesti
Holandija, ija se Vlada obavezala na postavljanje specifinih, vremenski odreenih ciljeva za smanjenje negativnog uticaja na okolinu i obavlja procene uticaja na okolinu u kljunim sektorima kao to su energetika i poljoprivreda. Holandija redovno podnosi izvetaje o napretku Komisiji za odrivi razvoj UN i izvetaje o sprovoenju Agende 21. Sloboda od gladi Organizacija Hrana na prvom mestu, sa seditem u Kaliforniji, SAD, posveuje se ispravljanju nepravdi koje su uzrok gladi. Ona smatra da svi ljudi imaju osnovno pravo na prehranu i moraju imati demokratsku kontrolu nad resursima koji su im potrebni za samoodranje i odranje njihovih porodica. Organizacija radi na osveivanju ljudi o njihovoj snazi i mogunostima da pomou istraivanja, analiza, obrazovanja i zagovaranja pokrenu drutvene promene, odnosno raspre mitove i razotkriju osnovne uzroke nepravdi, uoe prepreke na putu promena i nau nain za njihovo otklanjanje i procene i obelodane uspene i obeavajue alternative. http://www.foodfirst.org Ekonomska pravda Koalicija za osloboenje od dugova (FDC), sa seditem na Filipinima, deluje u oblasti
80
ljudskog razvoja, promoviui ravnopravnost (ukljuujui rodnu ravnopravnost); ekonomska prava i pravdu; pravedan i odrivi razvoj; odgovornost vlada; ekonomske odnose meu narodima na dobrobit svih. Koalicija uestvuje u svetskoj kampanji za otpis dugova najsiromanijim zemljama. Osim toga, bavi se bezbednou prehrane, javnom potronjom i uticajem ekonomske politike na ene. Koalicija radi na javnom obrazovanju i informisanju, mobilizaciji masa, istraivanju i analizi politika, razvijanju partnerstva i umreavanju lokalnih sredita. http://www.freedomfromdebtcoalition.org Sporazum iz Kotonua U Sporazumu o partnerstvu izmeu afrikih, karipskih i pacifikih drava i Evropske unije, sklopljenom u Kotonuu 23. juna 2000. godine, posebno se istie bezbednost prehrane. lan 54 Sporazuma odnosi se iskljuivo na bezbednost prehrane, potvrujui vanost prehrane za ljudsku bezbednost i blagostanje. Sporazumom se, takoe, prikazuje mrea prioriteta u aktuelnoj politici razvojne pomoi Evropske unije u odnosu na unapreenje ljudske bezbednosti.
2. TRENDOVI Tokom Milenijumske skuptine UN 2000. godine efovi drava i vlada potvrdili su svoju kolektivnu odgovornost za odranje naela ljudskog dostojanstva, ravnopravnosti i pravinosti na globalnom nivou. Pri tom su postavili
osam ciljeva za iskorenjivanje siromatva i razvoj koje treba ostvariti do 2015. godine: iskorenjivanje krajnjeg siromatva i gladi, ostvarenje opteg osnovnog obrazovanja, promovisanje ravnopravnosti polova i osnaenje ena, smanjenje smrtnosti dece, poboljanje zdravlja majki, obezbeenje odrivosti okoline i razvoj globalnog partnerstva za razvoj.
NAPREDAK PREMA MILENIJUMSKIM CILJEVIMA RAZVOJA - KOLIKO ZEMALJA OSTVARUJE NAPREDAK?

Broj zemalja
CILJ 1 Iskoreniti krajnje siromatvo i glad Ostvarile ili delimino ostvarile CILJ 3 Promovisati ravnopravnost polova i osnaivati ene CILJ 2 Ostvariti opte osnovno obrazovanje CILJ 4 Smanjiti smrtnost dece
90
81
85
CILJ 7 Obezbediti odrivost okoline
Zaostaju, daleko ispod ili u pogoranju
57
Stanovnitvo sa odgovarajuom prehranom
68
Upis enske dece u prvi razred Upis enske dece u srednju kolu Smrtnost dece mlae od 5 godina Stanovnitvo koje koristi poboljane izvore vode
51
Upis u prvi razred
Deca koja dosegnu peti razred
44
43
24
14 64
20 81 67 2
25
Bez podataka
68
93
116
75
IZVOR: PROGRAM RAZVOJA UN, IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2002.
81
Decenija od 1997. do 2006. proglaena je Prvom decenijom Ujedinjenih nacija za iskorenjivanje siromatva, a 17. oktobar Meunarodnim danom Ujedinjenih nacija za iskorenjivanje siromatva. Mnoge zemlje postigle su znaajan napredak, ali mnoge druge, uglavnom, one najsiromanije, ini se da nee uspeti da ostvare zadate ciljeve. Iako je 55 zemalja s 23% svetskog stanovnitva na dobrom putu da ostvari barem tri etvrtine ciljeva, 33 zemlje s 26% svetskog stanovnitva ne uspevaju da ostvare ni polovinu. Naroito je potrebno u podsaharskoj Africi uloiti izuzetne napore. U 85 zemalja s vie od 60% svetskog stanovnitva smrtnost dece se ne smanjuje. U zemljama za koje nedostaju podaci situacija je moda najgora, a zbog nedovoljnog broja podataka stie se lani utisak o broju zemalja koje napreduju.
3. HRONOLOGIJA
Sloboda od siromatva - kljune odredbe meunarodnih instrumenata 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (l. 22, 23, 25, 26). 1961: Evropska socijalna povelja; sprovoenje nadzire Evropski komitet za socijalna prava. 1965: Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (lan 5; sprovoenje nadzire Komitet za ukidanje rasne diskriminacije). 1966: Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (l. 6, 7, 9, 11, 12, 13; sprovoenje nadzire Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava). 1979: Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (l. 10, 11, 12, 13, 14;
sprovoenje nadzire Komitet za ukidanje diskriminacije ena). 1981: Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (l. 14-17, 20-22; sprovoenje nadzire Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda). 1988: Dodatni protokol o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz San Salvadora uz Ameriku konvenciju o ljudskim pravima; sprovoenje nadzire Interamerika komisija za ljudska prava). 1989: Konvencija o pravima deteta (lan 27; sprovoenje nadzire Komitet za prava deteta).
82
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: SVET KAO SELO DEO I: UVOD U vebi se pomou meunarodnih instrumenata za ljudska prava razmatraju neravnopravnost i nematina kojoj su izloeni siromani. Tip aktivnosti: veba DEO II: OPTA UPUTSTVA O VEBI Ciljevi i zadaci: podstai osetljivost mladih za pitanja neravnopravne raspodele bogatstava i resursa u svetu. Veba pomae mladima da razmisle o vlastitom poloaju u odnosu na siromatvo u svetu i koliko se njihova ljudska prava ostvaruju. Veba omoguuje uesnicima da saznaju koliko su neophodne i hitne promene u svetu radi ispravljanja neravnopravnosti i nepravdi koje pogaaju siromane, kao i koliko je nuno da se postave prioriteti kako bi se obezbedio razvoj za sve. Ciljna grupa: deca i mladi Veliina grupe/organizacija: 20 - 25 uesnika Vreme: 90 minuta Priprema: umnoite po jedan primerak radnog listia za svakog uesnika Materijal: primerci radnog listia (u prilogu), flomasteri ili markeri Potrebne vetine: analitike vetine, vetine raspravljanja i refleksije DEO III: POSEBNA UPUTSTVA O VEBI Ovo je prilagoena verzija vebe preuzete iz kurikuluma za medijsko obrazovanje, Abhivjakti, Indija. http://www.abhivyakti.org.in Opis aktivnosti/uputstva: Podelite radne listie. Zamolite uesnike da slede uputstva s listia koje itate naglas. I. Dajte sledea uputstva: Neka zamisle da je celi svet (est milijardi stanovnika) predstavljen selom u kom ivi samo 10 seljaka. 1. U prvom redu zaokruite lik koji predstavlja vas na skali od najbogatijeg (prvi lik) do najsiromanijeg oveka na svetu (deseti lik). 2. 50% svetskog stanovnitva (pet seljaka) pothranjeno je, gladno ili umire od gladi. Precrtajte zadnjih pet inija u drugom redu. 3. Osmoro seljaka ivi u supstandardnim naseobinama (80% svetskog stanovnitva). Tu su ukljueni stanovnici slamova, beskunici, prognanici i izbeglice. Precrtajte zadnjih osam kuica. 4. Sedmoro seljaka ne zna itati, tj. 70% ljudi na svetu ne zna itati. Utisnite otisak palca na zadnjih sedam knjiga u etvrtom redu. 5. Jedna osoba poseduje 60% ukupnog svetskog bogatstva ostaloj devetorici ostaje 40%. Precrtajte prvih est svenjeva novca u petom redu i oznaite prvu osobu u prvom redu velikim brojem 6. 6. Samo 1% ljudi u svetu poseduje kompjuter (jedna desetina prvog kompjutora u estom redu). Obojite nos prvog oveka za kompjuterom crvenom bojom. 7. 1% svetskog stanovnitva ima pristup visokom obrazovanju. Zaokruite resu diplomca u sedmom redu, kao jednu desetinu crtea. 8. Jo jednom pogledajte ovaj listi i odluite elite li promeniti mesto koje ste dodelili sebi. Dvaput zaokruite svoje novo mesto.
83
II. Zamolite uesnike da posluaju sledee tvrdnje: Ako kod kue imate hrane za sledei obrok, odeu, krov nad glavom i mesto za spavanje, ubrajate se meu tri najbogatija oveka. A ako vi (ili vai roditelji, ako ste maloletni) imate novca u banci, neto novca u novaniku i neto sitnia u kasici kod kue, moete se smatrati najbogatijom osobom na naoj skali. III. Iznesite najnovije statistike podatke o obrazovanju, zdravlju, vodi, sanitarnom stanju, izdacima za vojsku itd. iz poslednjeg Izvetaja o ljudskom razvoju UNDP i/ili Izvetaja o svetskom razvoju Svetske banke, za jednu ili vie zemalja, zavisno od profila uesnika. Povratna informacija: Podstaknite uesnike da iznesu svoje reakcije na razliite statistike podatke koje ste im pokazali. Moete posmatrati: suprotnosti koje podaci prikazuju; da li je ivot uesnika u skladu sa statistikim podacima ili se razlikuje od njih; povezanost iznesenih podataka sa ostvarivanjem ili krenjem ljudskih prava u pogledu siromatva;
ciljeve i prioritete razvoja koje uesnici ele postaviti i zato. Praktini saveti: Dok uesnici rade vebu pojedinano, navedite ih na razmenu stavova s drugima. Uloga voditelja je da stalno iznosi podatke i podstie raspravu.
DEO IV: NASTAVAK Uesnike treba podstai na izradu plana aktivnosti u obrazovanju za ljudska prava po obrascu gornje vebe radi senzibilisanja vrnjaka.
Radni listi za aktivnost I
84
AKTIVNOST II: AKCIJSKA KAMPANJA DEO I: UVOD U ovoj aktivnosti razrauje se akcijska kampanja o nekom lokalnom problemu u vezi sa siromatvom. injenica da je siromatvo toliko rasprostranjeno moe delovati obeshrabrujue i ljudi moda misle da ne mogu doprineti njegovu iskorenjivanju. II DEO: OPTA UPUTSTVA O CILJEVIMA I ZADACIMA AKTIVNOSTI Svest o siromatvu i osetljivost za siromatvo u neposrednom kontekstu uesnika. Uoavanje povezanosti izmeu pojavnih oblika siromatva i njegovih uzroka. Odluka o delovanju - ta uesnici mogu uiniti u pogledu odreenog problema siromatva. Ciljna grupa: odrasli/mladi Veliina grupe: 20 uesnika ili manje radne grupe od etiri do pet lanova Vreme: 150 minuta
Priprema: veliki pano za pisanje, markeri, boje, votane boje, flomasteri, papir za slikanje, fotografije siromanih ljudi. Sa internet stranica preporuenih u delu Uspena praksa ovog modula skinite studije sluajeva koje ilustruju razliita krenja prava. Na primer, vlade koje multinacionalnim korporacijama dozvoljavaju da privatizacijom preuzmu osnovne usluge ili im ustupaju koncesije na ume ili jezera u svrhu komercijalnog ribolova. Iz Glasova siromanih http://www.worldbank.org ili nekog drugog izvora odaberite navode u kojima siromani govore o svom poloaju. Potrebne vetine: analiza, vetine izraavanja, empatija hodanje u cipelama siromanih DEO III: POSEBNA UPUTSTVA O UVOENJU U TEMU Zaponite itanjem odabranih navoda siromanih u razliitim situacijama. Podstaknite uesnike da se prisete pojedinaca/grupa/zajednica iz njihove sredine koji ive u apsolutnom ili relativnom siromatvu ili su iskljueni iz drutva. Neka grupa odlui koje sluajeve eli da obradi. Podelite uesnike u manje grupe od etiri do pet lanova. Dobrovoljac koji izvetava o odreenom sluaju siromatva preuzima ulogu siro-
mane osobe, a ostali razgovaraju s njim/njom, istraujui socijalne, politike, ekonomske, kulturne, ekoloke i druge dimenzije ivota te osobe ili zajednice. Zatim, uesnici nabrajaju probleme, odnosno dimenzije siromatva, njegove neposredne i strukturalne uzroke, istrauju ko i ta utie na to i, najzad, povezuju to sa lanovima ugovora o ljudskim pravima. Sada uputite svaku grupu da razradi svoju kampanju u obrazovanju za ljudska prava posveenu problemima koje su uoili i predloi realne kratkorone i dugorone mere. Mogu pripremiti brouru, poster ili bilo koji drugi materijal za kampanju kako bi uverili ostale grupe da im se pridrue. Povratna informacija: Grupa koja predstavlja kampanju nastoji da uveri druge da joj se pridrue. Ostali uesnici mogu zatraiti pojanjenja o tome zato je ta kampanja vana. Ova veba prua ivotni kontekst za raskrinkavanje mitova, zabluda i predrasuda. Voditelj moe da iznese injenice o siromatvu/globalizaciji, same uvide o mikro-makro odnosima koji uslovljavaju siromatvo i podstakne kreativne ideje za dalje aktivnosti.
85
DEO IV: NASTAVAK Pogledajte film o kampanji koja se bavi nekim aspektom siromatva ili organizujte posetu nekoj nevladinoj organizaciji koja radi s marginalizovanim grupama. Podstaknite lanove da se ukljue u nevladinu organizaciju ili lokalnu kampanju koja se bavi problemima iz njihovog ivota.
86
REFERENCE
Focus on the Global South. 2001. Profiting from Poverty: The ADB, Private Sector and Development in Asia. Focus on the Global South, Thailand. Haq, Mahbub-ul. 1995. Reflections on Human Development. New York: Oxford University Press. Harris, John. 1994. Poverty and Anti- Poverty Policy: A Perspective for SCF in the South Asian Region. Saro Briefing Paper No. 2. Save the Children. International Human Rights Internship Programme, Asian Forum for Human Rights and Development. 2000. Circle of Rights: Economic Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Khan, Azizur Rahman i Carl Riskin, 2001. Inequality and Poverty in China in the Age of Globalization. New York: Oxford University Press. Nayyar, Rohini. 1992. Rural Poverty in India An Analysis of Inter-State Differences. Oxford University Press, India. Peoples Decade for Human Rights Education. 2002. Passport to Dignity. Peoples Movement for Human Rights Education (PDHRE). A Call for Justice: Resource Packet. Pernia, Ernesto M. 1999. Urban Poverty in Asia: A Survey of Critical Issues. Oxford University Press, China. Subramanian, S. 1998. Measurement of Inequality and Poverty. Oxford University Press, India. United Nations Development Programme. 1997. Human Development Report 1997. Oxford University Press. United Nations Development Programme. 1998. Training Manual on Human Rights and Sustainable Human Development. UNDP, New York. United Nations Development Programme. 2002. Human Development Report 2002: Deepening Democracy in a Fragmented World. Oxford University Press. SAARC, 1992. Report of the Independent South Asian Commission on Poverty Alleviation: Meeting the Challenge. Sainath, Palagummi. 1996. Everybody Loves A Good Drought. Penguin Books. Watkins , Kevin. 1995. The Oxfam Poverty Report. Oxfam UK & Ireland. World Bank. World Development Report 2000/2001. Attacking Poverty. Yanus, Muhammad i dr. 1999. Banker to the Poor: Micro-Lending and the Battle against World Poverty. Public Affairs. Division for the Advancement of Women: http://www.un.org/womenwatch/daw/beijing/platform/poverty ELDIS: http://www.ids.ac.uk/eldis/poverty Eliminating World Poverty and Making Globalization Work for the Poor: http://www.globalisation.gov.uk Focus on the Global South: http://www.focusweb.org Friends of River Narmada: http://www.narmada.org International Monetary Fund: http://www.imf.org Jubileesouth: http://www.jubileesouth.org Lothian Anti Poverty Alliance: http://www.lapa.org.uk OneWorld International: http://www.oneworld.net Our World is Not For Sale: http://www.ourworldisnotforsale.org
DODATNE INFORMACIJE
PovertyNet: http://www.povnet.org 50 Years Is Enough: http://www.50years.org Child Rights: http://www.unicef.org/crc Combat Poverty Agency: http://www.cpa.ie Commission on Human Rights: http://www.unhchr.ch Development Gateway: http://www.developmentgateway.org United Nations Development Programme (UNDP): http://www.undp.org World Bank: http://www.worldbank.org/poverty Sub-Commission on the Promotion and Protection for Human Rights: http://www.unchchr.ch/html/menu2/2/sc.htm
NEDISKRIMINACIJA
NA E L O N E D I S K R I M I NAC I J E R A S I Z A M I K S E N O FO B I JA N E TO L E R A N C I JA I P R E D R A S U D E
Svakome pripadaju sva prava i slobode proglaene u ovoj deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog ili drugog miljenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, imovine, roenja ili drugih okolnosti ...
88
NEDISKRIMINACIJA
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Jedne veeri gospodin S. silazio je niz stepenice stambene zgrade vraajui se iz posete prijatelju. U podnoju stepenica iznenada ga je neko udario u glavu s leve strane, potom jo dvaput s desne strane i posred lica. Prisilili su ga da legne na pod i pretraili ga. Tada je video da su ga napali osmorica do desetorica policajaca (u graanskoj odei, ali s policijskim prslucima i uperenim pitoljima). Na pitanje zato ga tuku i dre na podu, policajci nisu odgovarali. Udarili su ga u nos i zaepili mu nos i usta. Najzad su mu dopustili da ustane. Iz nosa i usta curila mu je krv. Ponovo je upitao to se dogaa. Reeno mu je da uuti i pokae line isprave, to je i uinio. Policajci su izgledali iznenaeni to se ne radi o osobi koju su traili. Uprkos tome, nisu ga pustili, nego su ga naterali da poe s njima na gornji sprat gde su razvalili vrata jednog stana i uhapsili nekog crnca (koga gospodin S. nije poznavao). Tada su, sluei se svetiljkom s bicikla gospodina S., pretraili stan. U meuvremenu su gospodinu S. rekli da sedne na stolicu i pretili mu pitoljem. Nakon pola sata traili su da im da svoju adresu i broj telefona, to im je on bez oklevanja dao. Dok je sve to trajalo, esto su ga nazivali crnuga koji je doao iz dungle. Na kraju su ga pustili da ode. Poto je o svemu obavestio suprugu, gospodin S. otiao je u policijsku stanicu u blizini mesta stanovanja kako bi prijavio incident. Deurni policajac zapisao je njegovu izjavu, ali mu je savetovao da sutradan ode u glavnu policijsku stanicu. Potom su pozvali hitnu pomo koja je gospodina S. odvezla u bolnicu. Sledeeg dana prijavio je incident u glavnoj policijskoj stanici, ali mu nije uruen slubeni zapisnik o izjavi koju je dao. Kasnije je primio sumnjiv telefonski poziv iz policije, u kojem su rekli da se u njegovom stanu krije neki ovek, to nije bilo istina. (Sluaj je prijavljen nacionalnoj nevladinoj organizaciji koja prua savetodavne, pravne i informacione usluge rtvama i svedocima rasizma. Gospodin S. nije na vreme uputio tubu o incidentu nezavisnom komitetu).
IZVOR: HTTP://WWW.ZARA.OR.AT/DOWNLOAD/RASS_REP_2001_E.PDF
PITANJA ZA RASPRAVU 1. ta nam govori ovaj dogaaj? 2. Koja prava su prekrena? 3. ta je gospodin S. mogao uiniti kako bi zatitio svoja prava? 4. Zato su se policajci tako ponaali? 5. Zato gospodin S. nije podneo tubu? 6. Da li se tu radi o stereotipima ili predrasudama prema odreenoj grupi ljudi i, ako je tako, prema kojoj grupi? 7. Da li ste uli za sline sluajeve u vaoj zemlji? 8. Zato ljudi imaju rasistike stavove?
NEDISKRIMINACIJA
89
POTREBNO JE ZNATI
1. NEDISKRIMINACIJA BESKONANA I TRAJNA BORBA ZA JEDNAKOST Razmislite da li poznajete nekog ko nikad u ivotu nije bio izloen nijednom obliku diskriminacije! Videete da se neete setiti nikoga! Naelo da sva ljudska bia imaju jednaka prava i da se prema njima mora postupati jednako je kamen temeljac ideje ljudskih prava, i proizlazi iz uroenog i jednakog ljudskog dostojanstva svakog pojedinca. Meutim, prirodno pravo na jednakost nije nikad bilo stvarnost za sve ljude, u prolosti kao ni danas. Diskriminacija razliitih vrsta problem je koji postoji od samih poetaka oveanstva. Starosedelaki narodi i manjine diskriminisani su svuda, od uma Ekvadora do japanskih ostrva i rezervata June Dakote. Jevreji, australijski starosedeoci i evropski Romi takoe su diskriminisani. Diskriminaciji su izloeni radnici migranti, izbeglice i traioci azila u Severnoj Americi i Evropi. Ona postoji i meu raznim plemenima u Africi. Predmet diskriminacije su deca izloena nasilju i zlostavljanju, ene prema kojima se postupa kao prema manje vrednim ljudskim biima, osobe zaraene virusom HIV/AIDS, osobe s telesnim ili psihikim nedostacima i osobe drugaije polne orijentacije. Diskriminacija se ogleda ak i u jeziku, kojim se ponekad, svesno ili nesvesno, ograujemo od drugih. Diskriminacija se pojavljuje u toliko razliitih oblika, da se moe pretpostaviti da je svaka osoba u veoj ili manjoj meri bila izloena diskriminaciji. Stoga je svest o tom problemu izuzetno vana, kako bi se s njime efikasno uhvatili u kotac. U ovom modulu istrauju se neki od najteih i najopasnijih oblika diskriminacije na osnovu rase, boje koe ili etnikog porekla, kao to su rasizam, rasna diskriminacija i drugi srodni stavovi koje karakterie ksenofobija i netolerancija. Tokom istorije, bioloke razlike su se dugo zloupotrebljavale za opravdavanje postojanja viih i niih rasa i podelu ljudi po rasama. Pomou teorija evolucije i preivljavanja najsposobnijih Charlesa Darwina, na primer, nauno se opravdavao pojam rasne nadmoi. Oblici diskriminacije i rasizma bili su prisutni u indijskom kastinskom sistemu, kao i u shvatanju kulturne nadmoi starih Grka i Kineza. Uz to, predistoriju rasizma obeleio je progon Jevreja u celom svetu. panska kolonijalna vlast, posebno u 16. i 17. veku, prva je uvela moderni rasno kastinski poredak u Novi svet (junoameriki kontinent), pa je istoa krvi onde postala najvie naelo. rtve tog sistema bili su ameriki starosedeoci i robovi dovedeni iz Afrike. Kolonijalne sile postavile su te strukture kao osnovu drutvenog ureenja u kolonijama. Re crnac je u Novom svetu bila sinonim za roba, pripadnika nie rase, nasuprot pripadnika bele, dominantne rase. Krajem 18. i poetkom 19. veka ideologija rasizma dobila je novu dimenziju. Nakon amerikog graanskog rata u dravama Konfederacije dolo je do rasnih nereda i terorisanja crnaca koje je sprovodio Ku Klux Klan. Evropski kolonizatori iskoristili su ideologiju rasizma i socijalni darvinizam koji je u 19. veku bio opteprihvaen, kako bi uspostavili i odrali prevlast na afrikom kontinentu. U 20. veku pojavili su se krajnji oblici rasizma: rasistika mrnja nacistikog reima u Evropi, institucionalizovana rasna diskriminacija u sistemu apartheida u Junoj Africi i genocid zbog etnike i rasne netrpeljivosti u bivoj Jugoslaviji i Ruandi. Usled tih istorijskih iskustava, mnogi savremeni meunarodni ugovori i nacionalni pravni sistemi sadre zabranu diskriminacije. Uprkos tome, diskriminacija na osnovu rase, boje
90
NEDISKRIMINACIJA
koe, etnikog porekla, vere, pola, polne orijentacije itd., jo uvek predstavlja jedan od najeih oblika krenja ljudskih prava u svetu. vinjeta Modul Ljudska prava ena i Modul Verske slobode.
Diskriminacija i ljudska bezbednost Jedan od glavnih ciljeva ljudske bezbednosti je da se omogui ljudima korienje raznih prilika, izbora i sposobnosti u bezbednom okruenju. Diskriminacija bilo koje vrste spreava jednakost u pravima i mogunostima, vodi ekonomskoj i drutvenoj nebezbednosti i naruava samopotovanje, samoodreenje i dostojanstvo diskriminisane osobe. Rasna diskriminacija, krenje prava manjina, radnika migranata i osoba koje pripadaju ranjivim grupama, takoe vode do ozbiljnih sukoba koji prete meunarodnom miru i stabilnosti. Kao to je navedeno u preambuli Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, priznanje uroenog dostojanstva i jednakih prava svih lanova ljudske porodice je temelj slobode, pravednosti i mira u svetu. U skladu s tim, ispravljanje stvarnih nejednakosti zasnovanih na rasi, polu, etnikom poreklu, veri, jeziku ili bilo kom drugom drutvenom obeleju, mora biti visoko na lestvici prioriteta ljudske bezbednosti.
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Za poetak vano je da se razmotre i razlikuju dva osnovna aspekta ove problematike: Stavovi ili postupci: Postoji velika razlika izmeu linih stavova i uverenja, s jedne strane, i iskazivanja tih stavova i uverenja, odnosno delovanja na osnovu njih, s druge strane. Lini stavovi i uverenja pripadaju privatnoj sferi pojedinca, dok njihovo iskazivanje, odnosno delovanje na osnovu njih utie na druge ljude. Ako stavovi i miljenja nisu iskazani, oni ne tete nikome i veinom nisu kanjivi. Meutim, rasistiki i ksenofobini stavovi i uverenja najee vode postupcima koji negativno utiu na druge, kao to su uvrede, verbalni delikti, poniavanja, pa ak i fiziki napadi. Takve postupke moemo smatrati diskriminacijom, koja je u odreenim uslovima zakonski kanjiva.
NEDISKRIMINACIJA
91
Akteri diskriminacije drava ili pojedinci: Sledee vano pitanje odnosi se na aktere diskriminacije. Meunarodni sistem zatite ljudskih prava i pravni mehanizmi za zabranu diskriminacije tradicionalno se zasnivaju na ideji zatite pojedinca od drave. Stoga su glavni akteri diskriminacije (bilo u pozitivnom ili negativnom smislu) oduvek bile drave, a diskriminacija meu pojedincima uglavnom nije bila pravno regulisana. To shvatanje poelo se menjati tek nedavno, zahvaljujui novijim uspesima u meunarodnoj borbi protiv rasizma i diskriminacije, to je rezultiralo celovitijim razumevanjem diskriminacije i uvaavanjem injenice da u mnogim sluajevima diskriminaciju sprovode privatna lica, a ne dravne institucije. PRIMER: Privatni kuevlasnici esto ne ele da iznajme stanove migrantima, izbeglicama ili osobama tamnije koe. Meutim, u pogledu uvoenja zakonske zabrane diskriminacije u privatnom sektoru jo uvek postoji mnotvo nedoumica, odnosno to podruje uglavnom je siva zona bez jasnih pravila.
Diskriminacija Definicija: Diskriminacija uopte, odnosno svako razlikovanje, iskljuivanje, ogranienje ili favorizovanje koje ima za cilj da ospori ili porekne jednakost u pravima i zatitu prava, predstavlja osporavanje naela jednakosti i napad na ljudsko dostojanstvo. Zavisno od razloga razliitog postupanja, govorimo o diskriminaciji na osnovu rase, etnikog porekla, boje koe, pola, vere, polne orijentacije itd. Vano je znati da ne moemo svako razlikovanje smatrati diskriminacijom kojom se kre ljudska prava. Razlikovanje se moe opravdati ako se zasniva na razumnim i nepristrasnim kriterijumima. PRIMER: na poslovima u vojsci, policiji i drugim javnim slubama u skoro svim dravama mogu se zaposliti samo dravljani dotine drave. Problem je kako odrediti razumne kriterijume. ta oni zapravo znae i mogu li biti isti u razliitim drutvima? Zbog tih nejasnoa naelo jednakosti jedno je od najkontroverznijih naela ljudskih prava, budui da jednakost u zakonu ne znai uvek i jednakost u stvarnosti.
Tri elementa diskriminacije: Uopte uzevi, tri elementa su zajednika svim oblicima diskriminacije: postupci koji se oznaavaju kao diskriminacioni, poput razlikovanja, iskljuenja, ogranienja i favorizovanja. uzroci diskriminacije su line karakteristike poput rase, boje koe, porekla, nacionalnog/etnikog porekla, pola, starosti, telesnog integriteta itd. svrha i/ili posledica diskriminacije - svrha ili posledica diskriminacije je spreavanje rtava da ostvare svoja ljudska prava i osnovne slobode. U skladu s tim, treba razlikovati neposrednu diskriminaciju (koja se sprovodi ciljno), u kojoj poinilac ima nameru da izvri diskriminaciju osobe ili grupe, i posrednu diskriminaciju (koja je posledica neega), u kojoj naoigled neutralna odredba ili mera de facto daje prednost nekoj osobi ili grupi u odnosu na druge. PRIMER posredne diskriminacije: neke prodavnice i fabrike ne zapoljavaju ljude koji nose duge suknje ili pokrivaju glavu. Te neutralne odredbe o odevanju u praksi mogu neravnomerno pogoditi pripadnike odreenih grupa.
92
NEDISKRIMINACIJA
Druge odlike diskriminacije: Obino dominantna grupa sprovodi diskriminaciju slabije ili malobrojnije grupe. Dominacija se odnosi na brojnost (veina naspram manjine) ili na mo (npr via klasa naspram nie klase). Dominantna grupa postupa prema nedominantnoj grupi kao prema manje vanoj i esto joj uskrauje osnovna ljudska prava. Prema Betty A. Reardon sa Univerziteta Kolumbija, diskriminacija je ugroavanje ljudskog dostojanstva i jednakih prava onih koji su diskriminisani. Sledei zanimljiv aspekt je pozitivna diskriminacija, koja se jo naziva afirmativna akcija. Pojam potie iz SAD i oznaava privremene posebne mere koje drava preduzima s ciljem postizanja de facto jednakosti i ukidanja institucionalnih oblika diskriminacije. Institucionalizovana diskriminacija odnosi se na zakone, politike i obiaje koji sistemski vode nejednakosti i diskriminaciji u drutvu, organizaciji ili instituciji. Mere afirmativne akcije uvek su veoma osetljivo pitanje zbog toga to se tim merama privremeno daje prednost odreenoj grupi u odnosu na druge, radi ispravljanja nejednakosti iz prolosti. Time se ciljnoj grupi - npr. enama, etnikim manjinama daju jednake prilike u sadanjosti kako bi ostvarila sve svoje osnovne slobode, poseb-
no u oblasti obrazovanja, zapoljavanja i poslovanja. Treba primetiti da, s obzirom na to da se pozitivna diskriminacija sprovodi samo u ogranienom periodu, ne treba je smatrati diskriminacijom, nego merom borbe protiv diskriminacije.
ta mislite o ovim merama? * Da li zabrana diskriminacije oznaava samo jednako postupanje? * to mislite o pojmu jednakih mogunosti, pod kojima se moe podrazumevati nejednak odnos prema jednakim ljudima u jednakim situacijama, kako bi se ispravila nejednakost iz prolosti? Da li je afirmativna akcija opravdana? * Kakvo je delovanje opravdano ono kojim se neto spreava ili ono kojim se neemu daje prednost?
Rasizam Rasizam izoluje i povreuje ljude i unosi podele u zajednicu. Aktivni rasizam jednako kao i pasivno prihvatanje povlastica na osnovu rase naruavaju mentalno i psihiko zdravlje rtava kao i poinilaca nepravde. Uzroci rasizma i rasne netolerancije i naini njihovog odravanja sloeni su, a obuhvataju zakonsku nezatienost i diskriminaciju, ekonomsku i obrazovnu deprivilegovanost, drutvenu i politiku marginalizaciju i psiholoku viktimizaciju. Zanimljivo je da ne postoji opteprihvaena definicija rasizma, budui da ima niz meusobno oprenih gledita o znaenju i obimu tog pojma. Rasizam se moe odrediti kao svesno ili nesvesno uverenje o uroenoj nadmoi jedne rase nad drugom, ili kao sistem stavova i postupaka kojima se nastoji uspostaviti rasno ureenje, trajna hijerarhija meu grupama, za koju se veruje da odraava Boji zakon. Ta definicija nalazi se izmeu razumevanja rasizma kao moderne pojave izrasle iz naunih teorija o rasi i razumevanja rasizma kao iskazivanja drevnih plemenskih podela. U svakom sluaju, o pojmu rasizma vodi se mnogo rasprava, budui da se pod njim pod-
NEDISKRIMINACIJA
93
razumeva postojanje razliitih rasa, to je nauka osporila. Danas se rasa odrava kao drutvena konstrukcija, pa se vie panje posveuje kulturnim razlikama nego biolokim odlikama, zbog ega je skovan pojam kulturni rasizam, koji verovatno bolje opisuje savremene rasistike stavove. Rasizam kao nain miljenja moe biti tetan, ali ako se ne iskazuje, ne moe se ni kanjavati. Drugim reima, rasistike ideje ne mogu se smatrati krenjem ljudskih prava, zbog toga to sloboda miljenja i uverenja sama po sebi jeste vano ljudsko pravo. O krivinom delu rasne diskriminacije moemo govoriti jedino ako predrasude i ideje dovedu do diskriminacionih politika ili drutvenih obiaja, odnosno do razdvajanja grupa na osnovu kulture. Diskriminaciju moe sprovoditi bilo dominantna rasa stvaranjem hijerarhijskog poretka, bilo pojedinci kontrolom drugih osoba. Rasizam postoji na razliitim nivoima, zavisno od sile koja se koristi i o odnosu izmeu rtve i poinioca: lini nivo (stavovi, vrednosti, uverenja) meuljudski nivo (ponaanje prema drugima) kulturni nivo (vrednosti i pravila socijalne interakcije)
Kad se osoba koja je godinama bila sputana lancima nae na slobodi, ne moete je samo dovesti na startnu liniju i rei: Slobodna si da se takmii sa svima drugima, u uverenju da ste potpuno pravedni. Dakle, nije dovoljno samo otvoriti vrata prilikama. Svi nai graani moraju biti sposobni da prou kroz ta vrata ... Ne traimo ... samo jednakost kao pravo i teoriju, nego jednakost kao injenicu i jednakost kao ishod.
LYNDON B. JOHNSON, PREDSEDNIK SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA, 1965.
Rasna diskriminacija: Konvencija UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) iz 1965. godine sadri sveobuhvatnu pravnu definiciju rasne diskriminacije, koja je bila osnov mnogim drugim definicijama i instrumentima protiv diskriminacije:
institucionalni nivo (zakoni, obiaji, tradicije i prakse) Prethodni sistem apartheida u Junoj Africi pravi je primer institucionalizovanog rasizma i rasne diskriminacije, u kom su crnci zakonima bili strukturalno odeljeni od belaca. vinjeta Dobro je znati.
U lanu 1 pie: u ovoj konvenciji, izraz rasna diskriminacija odnosi se na svako razlikovanje, iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva koje se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etnikom poreklu i koje ima za cilj ili za posledicu da narui ili da ugrozi priznavanje, uivanje ili vrenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u politikoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog ivota.
Ta konvencija (vinjeta Meunarodni standardi i Primena i praenje) nastala je kao odgovor Generalne skuptine UN na antisemitske izgrede, naroito one u Nemakoj, budui da je meunarodna zajednica bila okirana zaprepaujuim slikama sinagoga u plamenu iz nekih nemakih gradova.
94
NEDISKRIMINACIJA
Rasistiko nasilje je naroito teka posledica rasizma, a odnosi se na specifina dela nasilja ili zlostavljanja pojedinca ili grupe zbog njihove rase, boje koe, porekla ili nacionalnog ili etnikog porekla. Konstrukcija kojom se stvara utisak da odreena grupa predstavlja pretnju nezaobilazni je deo drutvenog i politikog ambijenta u kom se dogaaju dela nasilja izrasla iz mrnje. Rasizam i rasistiko nasilje vidno su prisutni u vestima irom sveta, na primer, u SAD u vestima o neredima u Los Anelesu izazvanim presudom u sluaju Rodneya Kinga i, kasnije, u vestima o kontroverznom suenju O. J. Simpsonu. Tokom poslednjih decenija borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije pojam rasizma shvata se u irem znaenju i raste svest o tome da rasizam ugroava sva drutva u svetu. Meunarodna zajednica nastoji da odredi osnovne uzroke rasizma i poziva na reforme radi spreavanja sukoba kojima koren lei u rasizmu ili rasnoj diskriminaciji. Naalost, uprkos svim pokuajima ukidanja rasistikih politika i postupaka, oni jo uvek postoje, ili se ak ire i dobijaju nove oblike, kao to je okrutna, zloinaka politika et-
Ne volim Kineze, pa sam ga prebio na mrtvo ime.

POLICIJSKI VIDEO-ZAPIS ISPITIVANJA UBICE VOZAA TAKSIJA, PERT, AUSTRALIJA
na decu, jer rasizam izaziva oseaje velikog straha i pomutnje u detetu.
nikog ienja, na primer, u sukobima u bivoj Jugoslaviji i Ruandi.
Ksenofobija Ksenofobija, kao bolesni strah od stranaca i stranih zemalja, takoe oznaava stavove, predrasude i ponaanje kojima se ljudi odbacuju, iskljuuju ili okrivljuju jer se smatraju autsajderima, odnosno strancima u zajednici, drutvu ili naciji. Drugim reima, radi se o oseaju zasnovanom na iracionalnim predstavama i idejama, koji vodi pojednostavljenom scenariju o dobru i zlu. Premda je u pravne i naune svrhe vano razlikovati rasizam od ksenofobije, uinak rasistikog ili ksenofobinog ponaanja i delovanja na rtvu uvek je isti. Ono ljude liava njihovog potencijala i mogunosti da ostvare svoje planove i snove, strahovito naruava njihovo samopotovanje i sliku o sebi, a milioni ljudi zbog toga su ak izgubili ivot. Rasizam i rasna diskriminacija posebno pogubno utiu
Tokom panel-rasprave UN u Njujorku, gde se govorilo o uticaju rasizma na decu, jedna ena iz Konga ispriala je da je rasizam prvi put doivela ve pri roenju u bolnici, kad je bolniarka, budui da majka te ene nije bila iz istog dela zemlje kao bolniarka, odbila da pomogne pri tekom poroaju. Kad je odrasla, brzo je uvidela da je sredina iz koje dolazi, pleme kome pripada, jezik koji govori i podruje u kojem ivi, uticalo na sve to se dogaalo u svakom vidu njenog ivota i zato ju je od najranijeg detinjstva pratio oseaj beskorisnosti, nesigurnosti i nesposobnosti.
Srodne pojave netolerancija i predrasude Netolerancija: Dravni univerzitet u Pensilvaniji u svojoj politici netoleranciju definie kao stav, oseaj ili uverenje kojim pojedinac pokazuje prezir prema drugim pojedincima ili grupama na osnovu osobina poput rase, boje koe, nacionalnog porekla, pola, polne orijentacije ili politikog ili verskog uverenja.
NEDISKRIMINACIJA
95
Predrasude: Klasina definicija potie od poznatog psihologa s Harvarda, Gordona Allporta: predrasuda je netrpeljivost zasnovana na pogrenoj i krutoj generalizaciji; moe biti na nivou oseaja ili pak izraena; moe biti usmerena na grupu ili nekog lana grupe. Predrasude i netolerancija mogu lako podstai diskriminaciju bilo koje vrste. Uopteno govorei, netolerancija i predrasude esto se smatraju osnovom i polazitem drugih, odreenijih oblika ponaanja, kao to su rasizam i ksenofobija. Pojam etnike predrasude nastao je nedavno, a oznaava netrpeljivost zasnovanu na navodnoj kulturnoj nadmoi odreene grupe nad nekom drugom grupom. U evropskom kontekstu primer za to su predrasude prema Turcima, Poljacima ili Rusima. Budui da se predrasude obino odnose na kulturna/verska (stvarna ili izmiljena) obeleja odreene grupe, to je blisko novijem shvatanju rasizma kao kulturnog rasizma. Obino je veoma teko boriti se protiv tih dveju pojava, predrasuda i netolerancije. S jedne strane, to su line osobine koje ine oveka i stoga zalaze duboko u oblast privatnosti. Iako se lina miljenja mogu menjati
Kad bismo se jednog jutra probudili i videli da su svi ljudi iste rase, vere i boje koe, do podneva bismo ve nali neke druge povode za predrasude.
GEORGE AITKEN
* Ko odluuje o tim stvarima? * Postoje li gotova pravila ili standardi za razlikovanje tolerancije i netolerancije, a ako ne postoje, da li ih moemo doneti? * Postoje li regionalne, odnosno kulturne razlike u razumevanju tih pravila?
(pomou obrazovanja, prosveivanja, dijaloga), treba paljivo razgraniiti gde prestaje obrazovanje, a gde poinje indoktrinacija! S druge strane, vano je znati gde treba povui crtu izmeu tolerancije i netolerancije, odnosno kada i u pogledu ega ne smemo biti tolerantni, a kada i u pogledu ega je potrebna tolerancija. Zatim, ne zaboravimo da u vezi sa izrazom tolerancija postoje potekoe, budui da se pod njim u izvesnom smislu podrazumeva neprihvatljiv oseaj nadmoi zbog podnoenja postojanja drugih, a ne prihvatanje ili potovanje drugih.
Ogranienja i standardi koji ine meunarodno pravo ljudskih prava predstavljaju minimalni stepen. Ako ne potuju taj nivo, drutva i pojedinci kre ljudska prava i moemo ih smatrati netolerantnim.
Opte je prihvaeno da se ljudi ne raaju kao rasisti, nego postaju takvi, pa je zbog toga glavni uzrok rasizma neznanje. Generalni sekretar UN Kofi Annan prilikom obeleavanja Meunarodnog dana ukidanja rasne diskriminacije, 21. marta 1999. godine, rekao je: Neznanje i predrasude su glavni pomagai propagande ... Naa misija stoga je usprotiviti se neznanju znanjem, zadrtosti tolerancijom, a izolaciji ispruenom rukom plemenitosti. Rasizam moe, hoe i mora biti pobeen.
96
NEDISKRIMINACIJA
Meunarodni standardi Zahvaljujui poukama steenim iz istorijskih iskustava ropstva, kolonijalizma i prvenstveno Drugog svetskog rata, naelo nediskriminacije ukljueno je u mnoge nacionalne ustave i meunarodne ugovore. Najvaniji meunarodni ugovor o rasnoj diskriminaciji je Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, na snazi od 7. marta 1966. godine. Konvencija se zasniva na naelu dostojanstva i jednakosti, osuuje svaki oblik rasne diskriminacije i upuuje drave da svim odgovarajuim sredstvima rade na ukidanju rasne diskriminacije. Dosad ju je ratifikovalo 165 drava i pokazala se veoma korisnim sredstvom u borbi protiv rasne diskriminacije. Naelo nediskriminacije trai razliite nivoe obaveza od drava, privatnog sektora i, u izvesnoj meri, od pojedinaca. Obaveza potovanja: U tom kontekstu dravama je zabranjeno delovati u suprotnosti s priznatim pravima i osnovnim slobodama. Drugim reima, re je o obavezi drave da ne deluje, osim ako je o odreenom pitanju uloila rezervu. Obaveza zatite: Ovaj element zahteva da drava titi pojedince od krenja njihovih prava. U vezi s diskriminacijom, to takoe ukljuuje rasizam izmeu privatnih lica,
tako da drava mora aktivno suzbijati rasnu diskriminaciju koju sprovode pojedinci u drutvu. Meutim, ta obaveza jo uvek izaziva kontroverze, budui da zadire u oblast privatnosti pojedinca. Jo nije postignut dogovor o tome koliko daleko ta obaveza sme da see. Obaveza ispunjavanja: Ova obaveza zahteva od drave da obezbedi najdelotvornije ostvarenje zajemenih prava odgovarajuim zakonskim, upravnim, sudskim ili fizikim merama. lan 5 CERD obavezuje drave ugovornice Konvencije da preduzmu mere za zabranu i ukidanje rasne diskriminacije i svima zajeme slobodu od diskriminacije. Obaveze u privatnom sektoru (nevladine organizacije, mediji, i dr.): Osim vlada, privatni sektor, takoe, raspolae ogromnom snagom za borbu protiv diskriminacije i rasizma. Njegovi akteri predstavljaju najiri deo drutva, a najsnaniji otpor diskriminaciji i rasistikim stavovima u civilnom drutvu obino kree od dna navie. vinjetdsf Dobra praksa. Programi obrazovanja i obuavanja: Rasizam, ksenofobija i slini stavovi mogu dobiti veoma tanane i podmukle oblike, koje je esto
teko uoiti i prepoznati, ali uprkos tome ugroavaju pojedince i zajednice. To moe dovesti do opasnog shvatanja da rasizam sprovodi jedino neko drugi, i da on nije naa odgovornost. Kako bi se uspeno suprotstavili takvim miljenjima i uverenjima, rasizam treba posmatrati kao izazov s kojim se treba suoiti jaanjem kulture ljudskih prava na svim nivoima drutva. To ukljuuje sistemsko uvoenje vrednosti interkulturalizma, potovanja i razumevanja rasne, etnike i kulturne raznolikosti u obrazovanju mladih. Tokom priprema za Svetsku konferenciju protiv rasizma pojavilo se mnotvo zanimljivih ideja i inicijativa. Na primer, u vie afrikih zemalja radi se na suzbijanju rasnih predrasuda u udbenicima i obrazovnim programima, a u Evropi je predloena inicijativa, prema kojoj mree kola treba da sastave svoj kodeks ponaanja, jasno uvodei naelo nediskriminacije u obrazovne ciljeve. U mnogim zemljama postoje kolski programi razmene, koji podstiu uenike razliitih zemalja na uee u kulturnoj razmeni i uenje stranih jezika. Mnoge vlade i nevladine organizacije ukljuuju programe obuke o kulturnoj raznolikosti i osetljivosti u materijale u obrazovanju
NEDISKRIMINACIJA
97
za ljudska prava, kojim se neguje razumevanje doprinosa svake kulture i nacije. Presudna uloga medija: Naalost, preko mnogih radijskih i televizijskih stanica u celom svetu podstie se etnika i rasna diskriminacija i mrnja. Mo medija vidljiva je na primeru Radija Mille Collines u Ruandi, preko koga su Hutui bili podsticani na masakr Tutsija u graanskom ratu 1994. godine. Takoe, treba pomenuti Internet, koji u poslednje vreme dobija sve vaniju ulogu jer olakava irenje informacija i miljenja. vinjeta Trendovi i Modul Sloboda izraavanja.
Korejanci u Japanu, na primer, samo zato to su korejanskog etnikog porekla nemaju pravo da obavljaju javne dunosti. Sve donedavno kineska etnika manjina u Indoneziji nije mogla javno slaviti tradicionalnu kinesku Novu godinu, a u kastinskom sistemu u Indiji, iako se esto opisuje kao rezultat specifinih istorijskih procesa, nedodirljivi su teko diskriminisani, to ukljuuje masovno silovanje i organizovane masakre od strane viih kasti. Zatim, poznato je da kineska Han veina manjine, poput Tibetanaca i Mongola, smatra prljavim, primitivnim i zaostalim varvarima. Afrike zemlje ne stoje nita bolje - okrutnom rasistikom politikom hiljade Azijata proterano je iz istone i centralne Afrike. Zakon o trgovini Kenije, Ugande i Zambije, na primer, dodelio je odreene poslovne zone iskljuivo dravljanima tih zemalja afrikog porekla, dok je Azijatima bilo doputeno poslovanje samo ako su imali licence koje su morali obnavljati svake godine. Najzad, ne zaboravimo diskriminaciju meu razliitim plemenima - naime, lanovi manjinskih plemena, koja ne pripadaju veinskom vladajuem plemenu, u svakodnevnom ivotu izloeni su rasistikom zlostavljanju, diskriminaciji i po ivot opasnim situacijama.
U Evropi diskriminacija Roma - pretpostavlja se da na evropskom kontinentu ivi osam miliona Roma - predstavlja jedan od najozbiljnijih, iako najzanemarenijih i najbolje prikrivenih problema ljudskih prava u Evropi. Romi, najveim delom svoje istorije nomadi, obino su bili prisiljeni na asimilaciju, u nekim zemljama njihov jezik je zabranjivan, a deca odvajana od roditelja. Danas su romske zajednice jo uvek diskriminisane u mnogim oblastima ivota, poput zapoljavanja, stanovanja, obrazovanja, pristupa pravosuu ili pristupa zdravstvenim uslugama. Jo jedan zanimljiv i vaan aspekt, koji je iziao na videlo tokom Tree svetske konferencije protiv rasizma u Durbanu 2001. godine, tie se razliitog konceptualnog razumevanja pojma rasizam u Africi, s jedne strane, i Evropi i Severnoj Americi, s druge strane. Pokuaj evropskih zemalja da iz Nacrta uklone re rasa, budui da se pokazala nauno neistinitom, otro su kritikovale afrika i karipska delegacija, navodei da se taj dokaz o kolonijalnom potlaivanju eli odbaciti tek sada kad zapadne zemlje vie ne nalaze prednost u tim kategorijama nadmoi.
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Rasizam i rasna diskriminacija su globalni problemi koji se manifestuju na razliite naine. Iako se re rasizam spontano povezuje s diskriminacijom nebelaca od strane belaca, ne postoji drutvo koje je u potpunosti slobodno od rasizma. Antisemitizam, rasna diskriminacija ili konstruisana nadmo nedvosmisleno se najvie pojavljuju u zapadnom svetu, ali to ne znai da rasizam ne postoji u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.
98
NEDISKRIMINACIJA
Sledei veoma emocionalni trenutak tokom Svetske konferencije bilo je neslaganje meu razliitim grupama u pogledu toga treba li antisemitizam definisati kao oblik rasizma, zavisno od toga definie li se jevrejska zajednica kao verska ili etnika grupa. Ta dilema (izmeu ostalih) ostala je nereena i o njoj se jo uvek ivo raspravlja na razliitim meunarodnim skupovima.
4. PRIMENA I PRAENJE injenica da diskriminacija predstavlja jedno od najeih krenja ljudskih prava pokazuje koliko toga tek treba da se uini u toj oblasti. U naelu, primena meunarodnih instrumenata ljudskih prava odgovornost je drava, pa stoga drave treba da ratifikuju i primenjuju instrumente za suzbijanje rasne diskriminacije. Efikasna primena meunarodnih standarda moe se garantovati jedino ako postoje delotvorni sistemi praenja i snani mehanizmi sprovoenja. Konvencijom o ukidanju rasne diskriminacije, osim to su odreene obaveze drava ugovornica, takoe je osnovan Komitet za ukidanje rasne diskriminacije (CERD), koji je bio prvo ugovorno telo UN za nadzor i praenje sprovoenja Konvencije i podsticanje njene dosledne primene. Sistem se sastoji od tri postupka: postupka izvetavanja obaveznog za sve drave ugovornice, postupka meudravnih predstavki koji je na raspolaganju svim dravama ugovornicama, i prava na predstavku - izjavu - kojom se pojedinci ili grupe pod jurisdikcijom drave ugovornice obraaju Komitetu ako su im prekrena prava. Budui da se rasizam i ksenofobija u proteklih nekoliko decenija sve vie iskazuju, meuna-
rodna zajednica je obnovila napore na njihovom suzbijanju. Komisija za ljudska prava imenovala je Posebnog izvestioca za savremene oblike rasizma (tu dunost trenutno obavlja Doudou Dine iz Senegala) sa zadatkom da istrauje sluajeve savremenih oblika rasizma i rasne diskriminacije. Sledei vaan instrument praenja su antidiskriminacijski ili antirasistiki ombudsmani. Obino se postavljaju na nacionalnom nivou i imaju vanu ulogu u dokumentovanju sluajeva diskriminacije, informisanju o nacionalnim i meunarodnim propisima i iznalaenju moguih reenja. Proteklih decenija sve vie se koriste meunarodni mehanizmi i instrumenti za praenje i sprovoenje antidiskriminacijskih naela. Meutim, vanost preventivnih strategija, poput sistema za rano upozoravanje, preventivnih inspekcijskih mehanizama, hitnih postupaka, kao i informisanja i obrazovanja graana, dugo je bila potcenjena, ime se proputala mogunost efikasnog suprotstavljanja diskriminaciji i rasizmu, budui da navedene strategije zaustavljaju te pojave u samom korenu.
Antisemitizam je iroko prisutan u savremenoj evropskoj istoriji sve do danas. Mrnja, koja ponekad prelazi u otvoreno nasilje prema Jevrejima kao zasebnoj verskoj ili manjinskoj etnikoj grupi, danas je podjednako prisutna, samo je pokatkad bolje skrivena i izraava se na prikriven nain. Pojavom faizma poetkom 20. veka, antisemitizam je postao deo faistike ideologije. Tokom holokausta, nacistiki reim sistematski je poubijao oko est miliona Jevreja, samo zato to su bili Jevreji. Naalost, napadi na jevrejske zajednice i naslee ni danas nisu retkost i brojne neonacistike grupe otvoreno izraavaju svoje antisemitske poglede. tavie, sve vei broj internet stranica i literature koja sadri nacistiku propagandu doprinose zabrinjavajuem razvoju situacije u svetu.
NEDISKRIMINACIJA
99
FBI je 2001. godine u SAD primio ukupno 9.721 prijavu izvrenja krivinih dela motivisanih predrasudama:
a. 44,9 % motivisanih rasnim predrasudama b. 21,6 % motivisanih etnikim/nacionalnim poreklom c. 18,6 % motivisanih verskom netolerancijom d. 14,3 % motivisanih predrasudama o polnoj orijentaciji e. 0,4 % motivisanih predrasudom o invalidnosti
IZVOR: KONSOLIDOVANI IZVETAJ O KRIMINALU, STATISTIKA O ZLOINU MRNJE, FEDERALNI ISTRANI BIRO (FBI), 2001.
esto je lake sablazniti se nad nepravdom na drugom kraju sveta nego nad ugnjetavanjem i diskriminacijom u sopstvenoj ulici.
CARL T. ROWAN
zajednici, koje sprovode dalekosene kampanje i projekte, lobiraju i vre pritisak na vlade kako bi ispunile svoje nacionalne i meunarodne obaveze.
Jaz izmeu slova zakona i zakona u praksi: Ratifikovane konvencije, deklaracije i planovi delovanja samo su korak u susret pravoj strategiji borbe protiv rasizma i diskriminacije. Ako nisu potpuno primenjene i sprovedene u praksi, uticaj im je ogranien. Efikasna primena trai vrstu politiku volju, koja naalost u stvarnosti esto mora ustuknuti pred drugim politikim interesima. U tom kontekstu ne sme se potceniti velika uloga nevladinih organizacija i ogranizacija u
ta MI moemo uiniti? Pravi izazov nije zatita od diskriminacije ili njeno kanjavanje, nego spreavanje diskriminacije, to znai odvraanje dela diskriminacije pre nego to se dogode. Stoga je neophodno raditi na
stavovima i uverenjima, kao i na postupcima i ponaanju koje iz njih proizlazi. Taj teak zadatak moe se izvriti samo putem institucionalizovanog obrazovanja za ljudska prava, lokalnog informisanja odozdo prema gore i punog uea nacionalnih vlasti u saradnji sa svim relevantnim nedravnim akterima. Nadgledanje diskriminacionog ili rasistikog delovanja: Vano je razviti moralnu hrabrost, umeati se ako je mogue, prijaviti primeene sluajeve ili incidente nadlenim institucijama i obratiti se postojeim nacionalnim i meunarodnim telima, poput CERD UN ili nacionalnih ombudsmana. Uopte, svaki pojedinac moe nai naine na koje organizacije u zajednici mogu saraivati na promovisanju pozitivnih meurasnih odnosa i podsticanju dijaloga o rasizmu i ljudskim pravima u svojoj sredini.
100
NEDISKRIMINACIJA
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA Dobrovoljni kodeks ponaanja u privatnom sektoru Mnoge multinacionalne kompanije (npr. Nike, Reebok, Daimler Chrysler, Volkswagen, Hennes & Mauritz) uspostavile su samoobavezujue kodekse ponaanja za sebe i svoje partnere, uz ostalo, radi spreavanja rasne diskriminacije. Suzbijanje rasizma u evropskoj fudbalskoj ligi Unija evropskih fudbalskih saveza (UEFA) izdala je plan delovanja u deset taaka, gde daje razliite mere kojima podstie klubove na antirasistike kampanje meu navijaima, igraima i zvaninicima. Plan obuhvata mere poput pokretanja disciplinskog postupka protiv igraa koji uestvuju u rasnom zlostavljanju, ili javnih izjava kojima se osuuje rasistiko pevanje na utakmicama. Zatim, UEFA novano pomae Mreu za fudbal protiv rasizma u Evropi (FARE), koja podrava i koordinira akcije na lokalnom i nacionalnom nivou za suzbijanje rasizma i ksenofobije u fudbalu irom Evrope. Ukidanje apartheida U sluaju AZAPO protiv predsednika Junoafrike Republike Komisije za istinu i pomirenje June Afrike, sudija Mahomed, tadanji zamenik predsednika Ustavnog suda, izjavio je: Decenijama je istorijom June Afrike dominirao duboki sukob izmeu belake manjine koja je drala potpunu kontrolu nad dravnim politikim instrumentima i crnake veine koja se nastojala odupreti toj dominaciji. Najvea rtva tog sukoba bila su osnovna ljudska prava, budui da je otpor onih kojima su ona bila uskraivana, nadvladavan zakonima skrojenim upravo radi slamanja otpora (. . .). Ubrzo nakon dolasku na vlast 1948. godine, Nacionalna stranka poela je donositi zakone koji su imali za cilj da odele rase u Junoj Africi, od ega i dolazi re apartheid (engl. apart - odeljeno). Belci su uivali povlastice u svim oblastima ivota. Najzad je svima postalo jasno da Juna Afrika srlja u ponor, pa su ubrzo nakon ukidanja zabrane delovanja Afrikog nacionalnog kongresa i drugih oslobodilakih pokreta i putanja iz zatvora Nelsona Mandele, uvenog voe Afrikog nacionalnog kongresa i kasnijeg predsednika June Afrike, u februaru 1990. godine otpoeti pregovori za demokratizaciju zemlje.
Rasizam poniava i onoga na koga je mrnja usmerena i onoga koji mrzi, zato to rasisti, osporavajui potpunu ljudskost drugima, izdaju ljudskost u sebi samima. Kao i plemenske podele, fundamentalizam, homofobija i svaki drugi plitki odnos prema drugima, rasizam se usredsreuje na ono TO vi jeste, a zanemaruje ono KO vi jeste. Rasizam vidi samo etiketu ne i osobu koja je nosi. Rasizam voli nas, a mrzi njih , a da nikada ne otkriva pravi identitet njih.
TIMOTHY FINDLEY
Prvi demokratski izbori odrani su u aprilu 1994. godine, nakon vie od tri veka kolonijalizma i ugnjetavanja. Oigledno je da su posledice diskriminacije jo uvek vidno izraene i bie potrebno verovatno mnogo generacija da potpuno ieznu, ali Ustavom i Poveljom prava postavljen je temelj jasnoj zabrani nepravedne diskriminacije.
NEDISKRIMINACIJA
101
2. TRENDOVI Odnos izmeu siromatva i rasizma/ksenofobije Mogui odnos izmeu siromatva, s jedne strane, i rasizma i ksenofobije, s druge strane, moe se posmatrati na razliite naine. Da li rasizam i ksenofobija izazivaju siromatvo? Da li siromatvo vodi do aktivnih ili pasivnih oblika rasizma ili ksenofobije? Na ta pitanja nema nedvosmislenih odgovora; interpretacije razliitih studija i istraivanja meusobno se veoma razlikuju. Meutim, sve vie strunjaka potvruje da postoji povezanost. U mnogim delovima sveta siromatvo proizlazi iz etnikog porekla. Prema Ministarstvu poljoprivrede SAD, problem nebezbednosti ishrane i stopa gladi ak su tri puta vii u afroamerikim i hispanoamerikim nego u belakim domainstvima. Manjinske imigrantske zajednice suoavaju se s nematinom irom sveta. esto je tome uzrok rasizam (na primer, prepreke ravnopravnom ueu na tritu rada). Izuzetno je sporno pitanje, oko kojeg se vode rasprave, jesu li siromani drutveni slojevi skloniji rasizmu nego ostali. Neki strunjaci istiu da je siromano stanovnitvo u proseku
slabije obrazovano. Iz toga izvode zakljuak da, iako rasizam sigurno postoji i meu viim klasama visoko obrazovanih, vea verovatnoa je postojanje rasistikih stavova meu siromanim stanovnitvom koje je slabije obrazovano. Meutim, njihov rasizam moe se odrediti kao stav iskljuivosti kome je glavna motivacija borba za vlastiti opstanak, a ne rasistika ideologija. Rasizam na Internetu Internet je postao forum za vie od 300 miliona potencijalnih korisnika irom sveta. To je vaan medij za sve drutvene aktere. Meutin, mogunosti koje nudi taj takozvani super-autoput za informisanje i zabavu na globalnom nivou imaju i svoju tamnu stranu. Rasistike, nasilnike i ekstremistike organizacije i grupe brzo su nauile koristiti i zloupotrebljavati taj medij. Rasizam na Internetu predstavlja sve vei problem. Prema godinjem izvetaju Evropskog centra za praenje rasizma i ksenofobije (EUMC) iz 1999. godine, 1995. godine postojala je samo jedna internet stranica koja je podsticala na rasnu mrnju. Do novembra 1997. godine pobrojano je ve 600 stranica, a u januaru 1999. godine 1.429. Pretpostavlja se da mnoge stranice jo nisu ni otkrivene.
Suzbijanje ekstremizma na Internetu nailazi na ogromne tehnoloke i pravne tekoe. Rasistiki materijal na Internetu postae protivzakonit u Evropi, budui da je Savet Evrope izglasao Dodatni protokol uz Konvenciju o sajber-kriminalu. U Protokolu se dela rasistike i ksenofobine prirode poinjena putem kompjuterskih sistema proglaavaju krivinim delima. Pretpostavlja se da e Protokol posluiti kao uzor za dalji razvoj u toj oblasti. Antiislamizam: Posledice 11. septembra 2001. U nedelji dana posle napada 11. septembra 2001. godine na teritoriji SAD zabeleeno je 540 napada na Amerikance arapskog porekla i najmanje 200 napada na sike (indijskog porekla), dok je, poreenja radi, od poetka 2001. godine do 11. septembra zabeleeno ukupno 600 napada na Amerikance arapskog porekla (prema Vodiu za ponaanje u kriznim situacijama, Amnesty International, 2001). vinjeta Modul Verske slobode. U Evropi su statistike sline. U sledeem lanku naveden je lini primer koji ilustruje iznesene podatke i moe posluiti kao polazite za raspravu:
102
NEDISKRIMINACIJA
(Delovi intervjua amerikog novinara s mladom amerikom dravljankom poreklom iz Bangladea): (. . .) Seema ima 18 godina, upravo je zavrila srednju kolu. Roena je u Bangladeu, a skoro polovinu ivota provela je u Sjedinjenim Amerikim Dravama, u Wudsajdu, Kvins, u Njujorku. Najstarija od troje dece u porodici doseljenika, sitna, ozbiljna, i, kako sama za sebe kae, sklona neprestanoj zabrinutosti. Brine je, rekla je, kako e svaki njen postupak uticati na njenu porodicu (. . .). Seema govori engleski sa izgovorom karakteristinim za Kvins, uz blago bengalski naglasak. Dravljanka je SAD. No, istini za volju, rekla je, ne moe se smatrati Amerikankom. Prvo Bengalka, rekla je, s prizvukom zbunjenosti oko pitanja to oveka ini Amerikancem (. . .) Takva pitanja uvek su pratila devojke poput nje, a zbog 11. septembra ona su jasno izbila na svetlo dana. Nedeljama posle napada muslimanske devojke koje je poznavala nisu nosile maramu na glavi. (Seema je muslimanka, ali ne pokriva glavu). Mladii su brijali bradu. Neki mladii koji su nosili turbane bili su pretueni, iako nisu bili muslimani. Njen otac, radnik u restoranu, bojao se da e izgubiti posao. Njena majka bojala se da hoda u svojim irokim haljinama od podzemne eleznice do
kue. A najgore je bilo u koli. Jednom prilikom kad je uiteljica klicanjem izrazila zadovoljstvo zbog bombardovanja Avganistana, Seema je, sea se, dignula ruku da spomene avganistanske civile, ali su je kolski drugovi ismejali. Neka druga uiteljica rekla je neto o tome kako je John Walker Lindh, navodni simpatizer Talibana iz Kalifornije, potpao pod ari islama. Seema se zgrila. Rekla je: Islam nije vetiiji, niti nekakva magija (. . .).
IZVOR: ODLOMCI IZ LANKA OBJAVLJENOG U NEW YORK TIMESU 7. JULA 2002. NOSITI TERET SVETA, NA TAKO USKIM RAMENIMA, SOMINI SENGUPTA (NYT), IZVORNO 831 RE
3. HRONOLOGIJA
PITANJA ZA RASPRAVU Koja prava su prekrena u ovoj prii? ta rtve mogu uiniti kako bi ponovo ostvarile svoja prava? Koja pitanja ste sebi postavljali posle 11. septembra? Smatrate li da dogaaji od 11. septembra treba da promene ljudska prava? Ko odluuje o tome koja se prava odnose na pojedine ljude?
Najvaniji koraci u istoriji suzbijanja rasne diskriminacije: 1945: Povelja Ujedinjenih nacija (lan 1, stav 3) 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (l. 1 i 2) 1963: Deklaracija UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije 1965: Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) 1973: Meunarodna konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina apartheida (lan 1, stav 1) 1978: Deklaracija UNESCO o rasi i rasnim predrasudama 1978: Prva svetska konferencija u enevi o suzbijanju rasizma i rasne diskriminacije 1983: Druga svetska konferencija u enevi o suzbijanju rasizma i rasne diskriminacije 1998: Statut Meunarodnog krivinog suda 2002: Trea svetska konferencija protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodnih oblika netolerancije (Deklaracija i program delovanja)
NEDISKRIMINACIJA
103
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I. SVA LJUDSKA BIA RAAJU SE JEDNAKA DEO I: UVOD Razgovorom o diskriminaciji ljudi se mogu upoznati s njenim uzrocima i mehanizmima, ali razgovor nikad ne deluje na oveka tako snano kako na njega deluju oseaji koje proivljava kao rtva diskriminacije. Stoga ova aktivnost omoguuje uesnicima da prepoznaju i lino doive diskriminaciju. DEO II: OPTE INFORMACIJE O VEBI Tip aktivnosti: jednokratna aktivnost Ciljevi i zadaci: omoguiti uesnicima da intelektualno i emocionalno upoznaju diskriminaciju Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: 15 - 20 Vreme: 30 - 60 minuta Materijal: nasumice odabrani predmeti, kreda, veliki blok i hemijske olovke Potrebne vetine: razmatranje svih aspekata empatija DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEBI Opis aktivnosti/uputstva: Podelite uesnike u manje grupe. Od neke grupe zatraite da navedu pet prednosti i pet nedostataka pripadanja enskom polu/etnikoj manjini/seksualnoj manjini, a druge da uine to isto za pripadanje mukom polu/etnikoj veini/heteroseksualcima. Upiite rezultate na veliki blok i zatraite od uesnika da brojkama od 1 do 5 ocene koliko je svako od navedenih svojstava vano u ivotu pojedinca (5 oznaava vrlo vano, 1 oznaava nevano) Na podu nacrtajte poetnu crtu i zatraite od uesnika da stanu iza nje. Recite im da su tek roene bebe, roene slobodne i jednake. Potom neka svaki uesnik izradi karticu na kojoj e napisati da li je muko ili ensko, pripadnik veinske grupe ili pripadnik manjinske grupe. Tada po redu itajte prednosti i nedostatke svake grupe i ocene koje su im dodeljene. lanovi dotine grupe treba da stupe napred ili nazad, zavisno od ocena (npr. prednost sa ocenom 5 znai da e lanovi te grupe stupiti pet koraka napred, nedostatak sa ocenom 3 znai da stupaju tri koraka nazad). Uesnici ne smeju razgovarati za vreme aktivnosti. Kada se grupe udalje jedne od drugih, prestanite sa itanjem i zamolite uesnike da se okrenu i pogledaju jedni druge. Pitajte nekoliko uesnika iz svake grupe: Kako se oseate u svom poloaju? elite li neto rei osobama iz drugih grupa? Kako biste se oseali da ste u nekoj drugoj grupi? Povratna informacija: Okupite se u krugu i zamolite uesnike da ukratko izraze oseaje i misli koje su im se javljale tokom aktivnosti. Metodoloki saveti: Ako uesnici sami ne spomenu, ne zaboravite da naglasite kumulativni i proizvoljni aspekt diskriminacije. Predlozi za varijacije: Ova aktivnost moe se prilagoditi za bilo koju temu ili ciljnu grupu, zavisno od pitanja koja se obrauju.
DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: ljudska prava uopte, prava ena, prava manjina
IZVOR: PRILAGOENO IZ KNJIGE METODOLOGIJE OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA, CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA, UNIVERZITET U MINESOTI.
104
NEDISKRIMINACIJA
AKTIVNOST II. POGODI KO DOLAZI NA VEERU DEO I: UVOD Mali broj ljudi sebe smatra rasistima, ali kad je porodica u pitanju ... ta bi rekli vai roditelji da im predstavite svog mladia ili devojku drukije boje koe od vae (ili druge vere, ili polne orijentacije, ili sa invaliditetom ...)? Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: naglaavanje uloge porodice u izgradnji i prenoenju vrednosti analiziranje poruka koje mladi dobijaju u porodici analiziranje vrednosti koje stoje iza tih poruka Ciljna grupa: mladi Veliina grupe/organizacija: 8 - 30 Vreme: 45 - 60 minuta Priprema: kartice sa ulogama (ako ih ne pripreme uesnici)
Materijal: papir i olovke za posebne posmatrae Potrebne vetine: socijalne vetine: sluanje drugih, postavljanje pitanja, reavanje problema; vetine kritikog miljenja: logiko razmiljanje, kritiko analiziranje. DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uputstva (jedna od moguih varijacija: belaka porodica - roditelji i dvoje dece, ki od 25 godina, njen mladi iz neke afrike zemlje). Objasnite grupi da treba da pripreme i odigraju porodini razgovor: devojka saoptava roditeljima da odlazi da ivi sa svojim mladiem. Zatraite od uesnika da zamisle razgovor izmeu devojke i njenih roditelja, sestre ili brata i mladia. Podelite uesnike u onoliko grupa koliko ima uloga. Svaka grupa treba da osmisli ulogu jednog lana porodice i odabere osobu koja e odigrati tu ulogu. Izvoenje uloga: Zatraite dobrovoljce za ulogu posebnih posmatraa, po jednog za svaku ulogu, sa zadatkom da zapisuje sve argumente koje izvoa uloge koristi. Ostali uesnici su opti posma-
trai. U sredinu prostorije postavite onoliko stolica koliko ima izvoaa uloga. Prostorija predstavlja dnevnu sobu, mesto odvijanja porodinog razgovora. Dajte znak za poetak igre uloga. Kad proe 15 minuta, zavisno od razvoja radnje, dajte znak za kraj. Povratna informacija: Najpre svim izvoaima uloga omoguite da kau kako su se oseali. Tada zamolite posebne posmatrae da proitaju argumente koje su izvoai koristili. Potom moete poeti optu raspravu. Tokom rasprave moete naglasiti pitanja razliitih drutvenih i kulturnih sredina, rodnog identiteta, homoseksualnosti (ta ako je ki predstavila svoju devojku, a sin svog mladia?) itd. Metodoloki saveti: Ako je grupa od ranije upoznata sa igranjem uloga, dalja uputstva nisu potrebna. Ako nije, vano je naglasiti da igranje uloga nije isto to i gluma. Dok predstavlja odreenu ulogu ili stav, izvoa uloge ostaje ono to jeste, a glumac tumai lik koji se razlikuje od njega samog ili nje same.
NEDISKRIMINACIJA
105
REFERENCE
Predlozi za varijacije: Ako nema puno vremena za aktivnost, voditelj moe pripremiti kartice sa ulogama. Preporuuje se prilagoavanje aktivnosti drutvenoj i kulturnoj stvarnosti uesnika. Porodici ne treba predstaviti egzotinu osobu, nego nekoga koga mogu susresti svaki dan na ulici - ukljuujui pripadnike razliitih manjina, odnosno razliitih drutvenih i kulturnih sredina. DEO IV: NASTAVAK Ako uspete da nabavite snimak, bilo bi dobro pogledati stari film s Katherine Hepburn i Spencerom Tracyjem Pogodi ko dolazi na veeru, kao veernju razonodu. Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: prava manjina, imigracija, sukob civilizacija
IZVOR: PRILAGOENO IZ KNJIGE SVI RAZLIITI SVI JEDNAKI: OBRAZOVNI PAKET: IDEJE, IZVORI, METODE I AKTIVNOSTI ZA NEFORMALNO INTERKULTURNO OBRAZOVANJE MLADIH I ODRASLIH. EVROPSKI CENTAR ZA MLADE, 1995.
Allport, Gordon. [1954.] 1988. The Nature of Prejudice. Cambridge: Perseus Publishing. Amnesty International USA, 2001. September 11th Crisis Response Guide, Human Rights Education Program. New York: Amnesty International. Anti-Defamation League. 1999. Poisoning the Web: Hatred Online, An ADL Report on Internet Bigotry, Extremism and Violence. New York: Anti-Defamation League. BBC News. 2001. Europes Neglected Race. Dostupno na adresi: http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1525617.stm. Burgmer, Christoph, ( ur.). 1999. Rassismus in der Diskussion. Berlin: Elefanten Press Berlin. Capitanchik, David i Michael Whine. 1996. The Governance of Cyberspace: Racism on the Internet. Dostupno na adresi: http://www.media-awareness.ca/eng/issues/internet/resource/jpr.htm. Cervenakova, Anna. 2001. Institutionalised Racism and Roma. Speech held at panel discussion, Institutionalised Racism/Castism. NGO Forum of the World Conference on Racism. Constitutional Court of South Africa. Case AZAPO v. President of the Republic of South Africa. Dostupno na adresi: www.concourt.gov.za/idex.html. Council of Europe. 2002. COMPASS, A Manual on Human Rights Education with Young People. Council of Europe, Strasbourg: Council of Europe. Danckwortt, Barbara, Thorsten Querg i Claudia Schningh, ( ur.). 1995. Historische Rassismusforschung. Ideologien-TterOpfer. Hamburg: Argument Vlg. European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia (EUMC). 2001. Statement on Behalf of EUMC at Public Hearing of the EC Regarding Computer-Related Crime. Brussels. Dostupno na adresi: http://europa.eu.int/ISPO/eif/InternetPoliciesSite/Crime/PublicHearingPresentations/EUMC.html. Flinterman, Cees i Catherine Henderson. 1999. Special Human Rights Treaties. Uredili Raija Hanski i Markku Suksi. An Introduction to the International Protection of Human Rights. Turku/Abo: Institute for Human Rights, Abo Akademi University. Geiss, Imanuel. 1988. Geschichte des Rassismus. Frankfurt: Suhrkamp. Hagendoorn, Louk. 1999. Introduction: A Model of the Effects of Education on Prejudice and Racism. Uredili Louk Hagendoorn i Shervin Nekuee. Education and Racism. Aldershot: Ashgate Publishing Ltd. Heckmann, Friedrich. 2001. Racism, Xenophobia, Anti-Semitism: Conceptual Issues in the Raxen Project. Paper read at Raxen Workshop, 5 6 November in Vienna, ustria. Jackson, Andrew. 2001. Poverty and Racism. Article based on a presentation made to the Canadian Human Rights Commissions Forum on Racism, 21 March. Dostupno na adresi: http://www.ccsd.ca/perception/244/racism.htm. Jusuf, Ester I. 2000. About Racism. Preuzeto iz: Jennie S. Bev. 2000. Human Rights Law and Issues. Dostupno na adresi: http://www.suite101.com/article.cfm/human_rights/43265. Kongidou, Dimitri, Evangelia Tressou-Mylona i Georgios Tsiakalos. 1994. Rassismus und Soziale Ausgrenzung unter Bedingungen von Armut. UredioSiegfried Jger. Aus der Werkstatt: Antirassistische Praxen. Konzepte Erfahrungen Forschung. Duisburg: DISS.
106
NEDISKRIMINACIJA
Lodenius, Anna-Lea for Save the Children Sweden. 2000. How to Fight Racism on the Internet. Dostupno na adresi: http://www.rb.se/pdf/HowToFightRacismOnTheInternet.PDF. Maddex, Robert L. 2000. International Encyclopedia of Human Rights, Freedoms, Abuses, and Remedies. Washington: CQ Press. Marschik, Nikolaus. 1999. Die UN-Rassendiskri-minierungskonvention im sterreichischen Recht. Wien: Verlag sterreich. Morawa, Alexander H. E. 2002. The Concept of Non-Discrimination: An Introductory Comment. Journal on Ethnopolitics and Minority Issues in Europe (Flensburg), no. 3/2002. Nowak Manfred. 2000. Civil and Political rights. Uredio Janusz Symonides. Human Rights: Concept and Standards. Paris: UNESCO Publishing. Nowak Manfred. 2002. Einfhrung in das Internationale Menschenrechtssystem. Wien: NWV. Oxford Advanced Learners Dictionary. 2000. Dostupno na adresi: http://www1.oup.co.uk/elt/oald/. Reardon, Betty A. 1995. Educating for Human Dignity, Learning about Rights and Responsibilities. Philadelphia: niversity of Pennsylvania Press. Reardon, Betty A. 1997. Tolerance the Threshold of Peace. vol.1. Paris: UNESCO Publishing. Taran, Patrick A. 2001. Foundations of Dignity, Current Dynamics of Migration and the Response of International Standards. Speech held at parallel event of World Conference on Racism and Xenophobia in Durban 2001. Dostupno na adresi: http://www.december18.net/UNWConfNGO16.htm.
UNESCO & Office of High Commissioner of Human Rights. 2001. United To Combat Racism, Selected Articles and Standard-setting Instruments. Paris: UNESCOPublishing. Zivilcourage i Anti-Rassismus-Arbeit (ZARA). 2001. Racism Report: Case Reports on Racist Excesses and Structures in Austria. Vienna: Manz Crossmedia. Kok, Anton. Human Rights Centre of University of Pretoria, November 2002. Special contribution to the Module on Apartheid in South Africa.
European Roma Rights Centre: http://www.errc.org Focus on the Global South: http://www.focusweb.org Football Against Racism in Europe: http://www.farenet.org/ International Movement Against All Forms of Discrimination and Racism: http://www.imadr.org South African Human Rights Commission: http://www.sahrc.org.za
DODATNE INFORMACIJE
The Asia Foundation: http://www.asiafoundation.org Anti Racism Network: http://www.antiracismnet.org Third World Network: http://www.twnside.org.sg Commission for Racial Equality: http://www.cre.gov.uk. Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination: http://193.194.138.190/html/menu3/b/d_icerd.htm Committee on the Elimination of Racial Discrimination: http://193.194.138.190/html/menu2/6/cerd.htm ECRI European Commission against Racism and Intolerance: http://www.ecir.coe.int ENAR European Network against Racism: http://www.enar-eu.org European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia: http://www.eumc.at United Nations High Commissioner on Human Rights: http://www.unhchr.ch United Nations World Conference against Racism, Racial Discrimination, Xenophobia and Related Intolerance: http://www.unhchr.ch/html/racism/program.htm
PRAVO NA ZDRAVLJE
DRUTVENE IMPLIKACIJE NAPREDAK NAUKE DOSTUPNOST I KVALITET
Svako ima pravo na standard ivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljuujui ishranu, odeu, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne slube.
108
PRAVO NA ZDRAVLJE
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Maryam ima 36 godina i majka je estoro dece. Odrasla je na selu, daleko od urbanih sredita. Napustila je kolu posle drugog razreda. Roditelji su joj bili siromani, a kola je bila udaljena etiri sata hoda od njihovog sela. Njen otac je smatrao da je kolovanje enskog deteta gubitak vremena i truda, budui da su devojke predodreene za udaju, a ne za zaraivanje za ivot. Kada joj je bilo 12 godina, Maryam je obrezana u skladu s lokalnim obiajem. U esnaestoj godini udali su je za mukarca koji je bio u ranim pedesetim godinama. Mladoenja je njenom ocu platio dosta veliku sumu novca. Ve sledee godine rodila je sina. Dete je roeno mrtvo. Lokalna bolnica bila je udaljena od sela 10 km i nije obavljala poroaje. Maryam je verovala da je dete roeno mrtvo zbog toga to ju je mu tokom trudnoe esto tukao. Meutim, njena porodica i mnogi seljani krivili su nju za mrtvoroene. Maryam nije imala elju za snoaj s muem. Bojala se i njega i trudnoe. On je smatrao svojim pravom da ima snoaj s njom i redovno ju je na to prisiljavao. Nije elela da ponovo zatrudni, ali nije imala izbora. Poseivala je lokalnog travara, pila biljne napitke i nosila amajlije, ali bez rezultata. Malo kad je imala vremena da ode u ambulantu, osim kad su joj deca bila bolesna, ali se nije usuivala da razgovara s bolniarkom o kontracepciji. Iako je razumela Maryamino lokalno nareje, bolniarka je govorila dominantnim jezikom koji se govori u glavnom gradu i meu kolovanima. Maryam se bojala bolniarke. Maryamin ivot bio je duga saga o nasilju, siromatvu i oskudici. Borila se da odri telo i duu, uz nekoliko trudnoa i brigu o deci. Obraivala je komadi zemlje kako bi prehranila decu, budui da joj mu nije davao dovoljno novca. Obratila se svojim roditeljima, pa ak i misionaru koji je bio u poseti. Svi su joj govorili da bude posluna muu i podseali je na to da je njeno mesto uz njega i porodicu. Jednoga dana mu je optuio Maryam da pravi drutvo drugom mukarcu. Tvrdio je da ju je na pijani dan video kako se smeje i razgovara s nekim mukarcem iz sela. Kada se usprotivila, nekoliko puta ju je udario, sruivi je na zemlju, nazivajui je droljom i zaklinjui se da e osvetiti sramotu koju mu je nanela. Maryam je bila teko povreena; mislila je da su joj slomljena rebra. Nedeljama nije mogla izai iz kue. Nije imala novca da plati pregled u ambulanti, niti prevoz do tamo. Iako su neki iz sela mislili da je mu preterao, niko joj nije pritekao u pomo. ena je vlasnitvo mua. Budui da nije mogla otii na pijacu i neto prodati, niti je mogla obraivati vrt, ona i deca gotovo su umrli od gladi. Maryam je oseala da e se nasilje nastaviti. Strahovala je za svoj ivot i ivot dece. Sanjala je vlastitu smrt i znala je da mora otii. im je ponovo mogla hodati, uzela je dvoje najmlae dece i napustila selo. Sada ivi u drugom selu, izbeglica u vlastitoj zemlji, u strahu da e je mu pronai i vratiti kui. (Prilagoeno iz nastavnog programa za obuku Svetske zdravstvene organizacije Rod i prava u reproduktivnom zdravlju)
PRAVO NA ZDRAVLJE
109
PITANJA ZA RASPRAVU Razmotrite dole navedena pitanja s gledita definicije zdravlja iz Ustava Svetske zdravstvene organizacije (WHO) od 1946. godine: stanje potpunog fizikog, psihikog i drutvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti. 1. Kada su poeli Maryamini problemi? 2. Kako su se prema njoj odnosili ljudi koji su bili na poziciji moi (otac, suprug, bolniarka, misionar)? Zato? 3. Kako je siromatvo uticalo na ivot Maryam i njene dece? ta mislite, jesu li Maryam i njen suprug bili podjednako siromani? 4. Kako biste poreali pojedine grupe (mukarce, ene i decu) u Maryaminoj zajednici prema poloaju i moi koju su imale u zajednici? Objasnite. 5. ta bi Maryam trebalo da zna kako bi promenila okolnosti svog ivota i ivota svoje dece?
6. Iako u njenom podruju postoji ambulanta, da li je Maryam imala kakve koristi od nje? Objasnite.
7. Pogledajte donji grafikon: U njemu se prikazuju veze izmeu zdravlja i ljudskih prava. Koje od tih veza se neposredno odnose na probleme izloene u Maryaminoj prii?
Primeri veza izmeu zdravlja i ljudskih prava

Muenje Muenje
Krenja ljudskih prava koja vode loem zdravlju
Pravo na obrazovanje Pravo na hranu i ishranjenost
Zdravlje i ljudska prava Smanjivanje podlonosti bolestima putem ljudskih prava Promovisanje ili krenje ljudskih prava putem unapreenja zdravlja
U U
Sloboda od diskriminacije
Pravo na privatnost
Pravo na zdravlje
tetni tradicionalni postupci
Nasilje nad enama i decom
Pravo na uee Sloboda od diskriminacije Pravo na informisanje
U U
110
PRAVO NA ZDRAVLJE
POTREBNO JE ZNATI
1. PRAVO NA ZDRAVLJE U IREM KONTEKSTU Ljudsko pravo na zdravlje predstavlja veliki, sloeni sklop meusobno prepletenih pitanja, zato to su zdravlje i blagostanje povezani sa svim stadijumima i aspektima ivota. Posebna prava koja se odnose na zdravlje navode se u meunarodnim dokumentima za ljudska prava. U sutini, sva ljudska prava su meuzavisna i meusobno povezana. Zato se ostvarenje ljudskih prava, isto kao i njihovo zanemarivanje ili krenje, uvek odnosi na vei broj ljudskih prava, a ne samo na jedno pravo. Njihova meupovezanost postaje oigledna ako se uzme u obzir da ljudsko blagostanje (tj. zdravlje) zahteva zadovoljenje svih ljudskih potreba, bilo fiziolokih, poput potrebe za vazduhom, vodom, hranom i polnim odnosom, bilo drutvenih i psihikih, poput potrebe za ljubavlju i pripadanjem prijateljima, porodici i zajednici. Pod ljudskim pravima podrazumevaju se obaveze drava da doprinose ispunjenju navedenih potreba i omogue grupama i pojedincima ivot u dostojanstvu. Nakon zavretka Drugog svetskog rata u Povelji Ujedinjenih nacija propisano je da drave lanice imaju obaveze u pogledu ljudskih prava. Ljudsko pravo na zdravlje
Kao iva bia, svi elimo da ostvarimo sreu i izbegnemo patnju. Naa elja za zdravljem, za potpunim fizikim i psihikim blagostanjem, izraz je te tenje, jer svako eli da bude dobro, niko ne eli da bude bolestan. U skladu s tim, zdravlje nije tek lina stvar, nego briga svih, odgovornost sviju nas.
DALAI LAMA
LJUDSKA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE Zbog sve eih oruanih sukoba i vanrednih stanja, kao i ogromnog broja izbeglica koje trae zatitu od rata i elementarnih nepogoda, pravo na ivot postaje kljuna odrednica prava na zdravlje. Organizacije poput Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, Lekari za ljudska prava, Lekari bez granica i Lekari sveta podstiu zdravstvene radnike na primenu standarda ljudskih prava kako bi obezbedili pravo na zdravlje u vanrednim stanjima i drugim situacijama u kojima je ugroena ljudska bezbednost. Nasilje najpogubnije deluje na javno zdravlje i ozbiljna je prepreka ostvarenju prava na zdravlje. Svake godine milioni ljudi umiru od posledica povreda izazvanih nasiljem. Drugi preive, ali ostaju telesni i psihiki invalidi. Nasilje se moe spreiti. Ono je rezultat sloenih inilaca drutva i okoline. U izvetajima se navodi da su u zemljama u kojima se dogodilo masovno nasilje, graanski ili meunarodni sukob, nasilna dela ea nego u ostalim zemljama.
izriito se pominje u lanu 25 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948: Svako ima pravo na standard ivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljuujui ishranu, odeu, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne slube U preambuli Ustava Svetske zdravstvene organizacije izloena je iroka, vizionarska definicija zdravlja: stanje potpunog fizikog, psihikog i drutvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti. U takvom, holistikom pristupu zdravlju naglaava se da na zdravlje utiu brojni drutveni inioci i politike van zdravstvenog sektora.
PRAVO NA ZDRAVLJE
111
Jako elim da zdravlje vie ne bude blagoslov za kojim ljudi eznu, nego ljudsko pravo za koje se bore.
KOFI ANNAN
Zdravlje i ljudska prava Zdravlje i ljudska prava tesno su povezani. Njihove dodirne take odnose se na nasilje, muenje, ropstvo, diskriminaciju, vodu, hranu, stanovanje, tradicionalne postupke i drugo. Obaveza potovanja ljudskog prava na zdravlje, koja je, prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, deo prava na odgovarajui ivotni standard, jo je jasnije izraena u lanu 12 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR). Taj pakt usvojen je istovremeno kad i Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (ICCPR). Podela ljudskih prava u dve kategorije, izraena preko dva pakta, odslikava napetosti koje su karakterisale period hladnog rata, kada su istone zemlje davale prvenstvo ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, a zapadne zemlje zagovarale graanska i politika prava kao okosnicu ljudskih prava. Do danas je Pakt o graanskim i politikim pravima ratifikovalo 149 zemalja, a Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 146 zemalja; Sjedinjene Drave potpisale su oba pakta, ali ratifikovale samo Pakt o graanskim i politikim pravima, a Kina je takoe potpisa-
la oba pakta, ali ratifikovala samo Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. lan 12 Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je osnovni tekst o pravu na zdravlje:
Postoji niz regionalnih ugovora o ljudskim pravima u kojima se iscrpnije definie pravo na zdravlje, kao to su lan 11 Evropske socijalne povelje iz 1961. godine i revidirane Evropske socijalne povelje iz 1996. godine, lan 10 Dodatnog protokola uz Ameriku konvenciju o ljudskim pravima u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava iz 1988. godine, kao i lan 16 Afrike povelje o ljudskim pravima i pravima naroda iz 1981. godine. Vlade pristupaju na razliite naine svojim obavezama koje proizlaze iz lana 12 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, pa je stoga telo koje prati primenu Pakta, radi pojanjenja dravnih obaveza, u maju 2000. godine usvojilo tumaenje teksta Pakta pod nazivom Opti komentar br. 14. U Optem komentaru navodi se da ostvarenje ljudskog prava na zdravlje zavisi od ostvarenja drugih ljudskih prava, kao to su pravo na ivot, hranu, stanovanje, rad, obrazovanje, uee, uivanje u pogodnostima naunog napretka i njegovih primena, sloboda traenja, primanja i irenja svih vrsta informacija, nediskriminacija, zabrana muenja i sloboda udruivanja, okupljanja i kretanja.
1. Drave ugovornice ovog pakta priznaju pravo svakog lica da uiva najbolje stanje fizikog i duevnog zdravlja koje moe postii. 2. Mere koje e drave ugovornice ovoga pakta preduzeti radi postizanja ovog prava moraju obuhvatati mere neophodne za: a. smanjenje broja mrtvoroenadi i deje smrtnosti, kao i zdrav razvoj deteta; b. poboljanje svih vidova higijene okoline i industrijske higijene; c. spreavanje i leenje zaraznih, endemskih, profesionalnih i drugih oboljenja, kao i borbe protiv tih bolesti; d. stvaranje pogodnih uslova za obezbeenje svima lekarskih usluga i nege u sluaju bolesti.
112
PRAVO NA ZDRAVLJE
ovek je oveku lek.

NARODNA POSLOVICA WOLOFA
Dostupnost, pristupanost, prihvatljivost i kvalitet U optem komentaru iznose se etiri kriterijuma prema kojima se vrednuje ostvarivanje prava na zdravlje: Dostupnost ukljuuje efikasnu infrastrukturu, dobra, usluge i programe javnog zdravstva i zdravstvene zatite koji moraju biti dostupni u odgovarajuoj koliini. Pod pristupanou zdravstvene infrastrukture, dobara i usluga podrazumeva se nediskriminacija, fizika pristupanost, pristupane cene i odgovarajue informacije. Prihvatljivost znai da se u sveukupnoj zdravstvenoj infrastrukturi, dobrima i uslugama potuju naela lekarske etike, kulturne osetljivosti, rodne osetljivosti i osetljivosti za razliita ivotna doba, kao i da svojom strukturom zdravstvene institucije omoguuju poverljivost i poboljavaju zdravlje i zdravstveno stanje svih korisnika. Kvalitet znai da zdravstvena infrastruktura, dobra i usluge treba da budu nauno, odnosno medicinski primerene i kvalitetne.
Kad su ga upitali: Kada e u Atini zavladati pravednost?, Tukidid je odgovorio: Pravednost e u Atini zavladati kada oni kojima nije nanesena nepravda budu podjednako gnevni kao i oni kojima jeste.
U Pekinkoj deklaraciji i Platformi za delovanje (1995) podrava se holistiki pristup zdravlju i istie potreba za punim ueem ena u drutvu: Zdravlje ena obuhvata njihovo emocionalno, socijalno i telesno blagostanje i odreeno je drutvenim, politikim i ekonomskim kontekstom u kojem ene ive i biologijom. Neophodni uslovi za postizanje optimalnog zdravlja su jednakost, ukljuujui podelu porodinih odgovornosti, razvoj i mir. Ta naela dolaze u prvi plan u celom sistemu UN, kao i u naporima nevladinih organizacija. ene, deca, osobe s posebnim potrebama i starosedelaki i plemenski narodi neke su od ranjivih, marginalizovanih grupa koje su zdravstveno ugroene zbog diskriminacije. Nain na koji je pravo na zdravlje razraeno u Pekinkoj deklaraciji primer je koji svedoi o potrebi da vlade pojaaju svoja nastojanja na punom ostvarenju prava na zdravlje.
Nediskriminacija Diskriminacija na osnovu pola, etnike pripadnosti, starosti, drutvenog porekla, vere, telesnog ili duevnog nedostatka, zdravstvenog stanja, polne orijentacije, nacionalnosti, graanskog, politikog ili drugog poloaja moe ugroziti ostvarenje prava na zdravlje. U tom kontekstu posebno su vani Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) iz 1965. godine i Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW) iz 1979. godine, u kojima se spominje pristup zdravstvenoj i lekarskoj nezi bez diskriminacije. U l. 10, 12 i 14 CEDAW potvruje se jednako pravo ena na pristup zdravstvenoj zatiti, to ukljuuje planiranje porodice, odgovarajue usluge u oblasti reproduktivne zdravstvene zatite i trudnoe, kao i usluge zdravstvene zatite porodice.
PRAVO NA ZDRAVLJE
113
Pravo na uivanje pogodnosti naunog napretka Pandemija AIDS upozorila je na potrebu da se lekovi i nauna otkria brzo uine dostupnim stanovnitvu zemalja u razvoju. Zbog ogranienja u pristupu protivretroviralnim terapijama porasla je svest o tome da ljudi irom sveta, radi ostvarenja najvieg mogueg standarda zdravlja, treba da imaju mogunost da koriste otkria medicinske nauke i slobodno sprovode nauna istraivanja. Vlade su jo u lanu 15 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima priznale pravo uivanja pogodnosti naunog napretka i njegove primene i svoju obavezu ouvanja, razvoja i nauke i naunih istraivanja. Pravo korienja lekova koji mogu spasiti ivot sputano je autorskim pravima farmaceutskih preduzea koja tite svoje patente. U zemljama poput June Afrike, Indije, Brazila i Tajlanda politikim merama izbegnuta je zatita patenata. Svetska trgovinska organizacija (WTO) tokom ministarske konferencije u Dohi 2001. godine sloila se da pravila koja tite takve patente treba tumaiti i primenjivati tako da se podre prava lanica Svetske trgovinske organizacije na zatitu javnog zdravlja i, posebno, na promovisanje pristupa lekovima za sve, uz posebnu napomenu da svaka drava ima pravo da odredi ta
predstavlja vanredno stanje koje ugroava opstanak naroda ili drugo vanredno stanje (koje opravdava izuzetke u zatiti patenata), pri emu se podrazumeva da krize javnog zdravlja, ukljuujui krize izazvane HIV/AIDS, tuberkulozom, malarijom i drugim epidemijama, mogu predstavljati vanredno stanje koje ugroava opstanak naroda ili drugo vanredno stanje. Globalizacija i ljudsko pravo na zdravlje Od 1970. godine globalizacija duboko menja svetsku ekonomiju, to posredno i neposredno utie na zdravlje. Globalizacija je dovela do pozitivnih promena, kao to su porast mogunosti zapoljavanja, razmena naunih otkria, poveanje potencijala za obezbeenje visokih zdravstvenih standarda u celom svetu zahvaljujui saradnji vlada, graanskog drutva i preduzea. Meutim, globalizacija ima i ozbiljne negativne posledice. Bilo zbog propusta vlada ili zbog nedovoljne zakonske regulative, liberalizacija trgovine, ulaganja u zemljama gde vladaju niski standardi zatite radnika i trgovina novim proizvodima irom sveta, u nekim sluajevima nejednako doprinose razliitim zemljama i razliitim grupama u pojedinim zemaljama, to pak negativno utie na zdravlje. Sposobnost vlada da ublae mogue negativne posledice po-
veanog protoka robe, novca, usluga, ljudi, kultura i znanja preko dravnih granica nije se pokazala takvom da odri korak s tim trendom. Istovremeno, multinacionalne kompanije uspeno izbegavaju odgovornost. Radna grupa za zdravlje i privredu pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, na primer, napominje da se tetnim stvarima, poput duvana, slobodno trguje, a pri tom se ne obezbeuje odgovarajua zatita zdravlja stanovnitva. Protivljenje trgovinskim zakonima i postupcima na osnovu prava ljudskih prava bilo je velikim delom podstaknuto zatitom prava na zdravlje. Svest o neophodnosti bolje zakonske regulative porasla je zbog problema u vezi s farmaceutskim licencama. Deklaracijom u Dohi (2001) lanice Svetske trgovinske organizacije potvrdile su da vlade mogu izdavati obavezujue licence za proizvodnju lekova u sluaju vanrednog stanja (lan 5), da zemljama koje nemaju vlastitu farmaceutsku proizvodnju treba obezbediti pomo za nabavku lekova (lan 6), kao i da razvijene zemlje treba da pomognu zemljama u razvoju u prenosu tehnologije i otkria u oblasti farmacije (lan 7).
114
PRAVO NA ZDRAVLJE
Zdravlje i okolina Prema rezoluciji 45/94 Generalne skuptine UN od 14. decembra 1990. godine, pravo na zdravu okolinu znai da ljudi imaju pravo da ive u okolini koja odgovara njihovom zdravlju i blagostanju. To pravo sadre ustavi 90 drava, ukljuujui veinu drava iji su ustavi doneseni posle Konferencije o okolini i razvoju u Rio de aneiru (1992). Sastanak na vrhu o Zemlji u Rio de aneiru i plan Agenda 21 (1992) jedinstven su politiki okvir koji objedinjuje drutvena, ekonomska i ekoloka pitanja kao meupovezane stubove odrivog razvoja. Zdrava, ista voda i vazduh i dovoljne zalihe hrane visoke prehrambene vrednosti vezani su za zdravu okolinu i ostvarenje prava na zdravlje. Meutim, deset godina nakon donoenja Agende 21, statistike pokazuju da se ne ulae dovoljno napora u postizanje eljenih ciljeva: 800 miliona ljudi gladuje; 1,5 milijarda ljudi nema pristup pitkoj vodi; 2,5 milijarde ljudi nema odgovarajue sanitarne usluge; 5 miliona ljudi, veinom ena i dece, umire svake godine od bolesti vezanih za kvalitet vode.
Ljudi su u sreditu nastojanja za odrivi razvoj.

DEKLARACIJA IZ RIA, 1992.
smanjenje otrovnih elemenata u vazduhu i vodi, kao i objedinjavanje napora na brizi za zdravlje i napora na iskorenjivanju siromatva. Tokom poslednjih desetak godina razvija se novo naelo kojim se ljudske delatnosti usmeravaju ka ekolokoj svesti i ouvanju ljudskog zdravlja: naelo preventivnog delovanja, tj. naelo prevencije. Definisala ga je meunarodna grupa naunika, dravnih zvaninika, pravnika, sindikalista i ekolokih aktivista 1998. godine u Viskonsinu, SAD. Njime se od svih koji ele uvesti nove tehnologije trai da, pre nego to ih daju u javnost i pre nego to one utiu na okolinu, dokau da je re o bezbednim tehnologijama. Najzad, ali ne najmanje vano, sve odluke u kojima se potuje naelo prevencije moraju biti otvorene, zasnovane na informacijama i demokratske i moraju ukljuiti strane na koje se odnose.
U tubi upuenoj Afrikoj komisiji za ljudska prava i prava naroda 1996. godine, nekoliko nevladinih organizacija optuilo je vojni reim u Nigeriji za neposrednu ukljuenost u posao proizvodnje nafte preko dravne naftne kompanije i Shell Petroleuma, koji je doveo do zagaenja okoline, to je izazvalo zdravstvene probleme meu ljudima naroda Ogoni. U oktobru 2001. godine Afrika komisija je zakljuila da je Nigerija prekrila sedam lanova Afrike povelje o ljudskim pravima i pravima naroda, ukljuujui pravo na zdravlje. Taj sluaj predstavlja vaan presedan u pogledu odgovornosti drave za zatitu okoline i zdravlja lokalnog stanovnitva od posledica delatnosti kao to je proizvodnja nafte. Na Svetskom sastanku na vrhu o odrivom razvoju (WSSD) u Johanesburgu 2002. godine razmotrena je primena Agende 21. U Planu primene iz Johanesburga izraava se snana opredeljenost za poboljanje zdravstvenih informacionih sistema i zdravstvene informisanosti irom sveta, smanjenje uestalosti HIV,
PRAVO NA ZDRAVLJE
115
3. INTERKULTURNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA U Bekoj deklaraciji iz 1993. jasno se govori da razlike treba potovati, ali one ne smeju ugroziti univerzalnost ljudskih prava. U Optem komentaru br. 14 o pravu na zdravlje trai se da zdravstvena infrastruktura, dobra i usluge budu primerene kulturi. Jedan od kulturolokih aspekata ljudskog prava na zdravlje jeste veliko isticanje biomedicinskog sistema zdravstvene zatite i njegovih postupaka u ostvarenju ljudskog prava na zdravlje. Meutim, u mnogim delovima sveta u zdravstvenoj zatiti prevladava tradicionalna medicina (TM). U Africi ak 80% stanovnitva primenjuje postupke tradicionalne medicine u svrhu zdravstvene nege. U Aziji (posebno u Kini), Latinskoj Americi i meu starosedelakim stanovnitvom Australije, Severne i June Amerike, naveliko se koristi tradicionalna medicina (vie od 40%). Svetska zdravstvena organizacija definie tradicionalnu medicinu kao naine leenja u kojima se koriste biljni medikamenti, ivotinjski delovi, minerali, leenje bez lekova, runo leenje i duhovno leenje. Praktikovanje tradicionalne medicine u bliskoj je vezi s kulturnim pravima, zakonom o autorskima pravima, pravom na zemljite i pravom na odrivi razvoj. Sve-
sna rairenosti i blagodeti tradicionalne medicine, kao i vanosti ekonomski i kulturoloki primerenih naina leenja, Svetska zdravstvena organizacija razvila je Strategiju tradicionalne medicine (20022005) kako bi pomogla obezbeenje racionalne upotrebe tradicionalne medicine u svim zemljama u razvoju. U drugim sluajevima, pravo na zdravlje zanemaruje se ili kri zbog nejednakosti uslovljene odnosima moi koji vladaju u grupama u vezi s rodom, uzrastom, rasom, verom, etnikom pripadnou itd., a koje se smatra kulturolokim obelejima. I tu treba primenjivati naelo nediskriminacije. Sakaenje enskih genitalija iroko je rasprostranjeno u velikom delu Afrike, delovima Sredozemlja i Bliskog istoka. Istorija te prakse, koja se esto lano opravdava verskim razlozima, see vie od 2000 godina unazad. Njome se moe ozbiljno ugroziti telesno i psihiko blagostanje devojica i ena. U zajednikoj izjavi Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF i Fondacije za stanovnitvo UN iz februara 1996. godine navodi se: Neprihvatljivo je da meunarodna zajednica ostane pasivna u ime izopaenog vienja multikulturalizma. Ljudski postupci i kulturne vrednosti, ma kako besmisleno i razorno izgledali s linog i kulturnog gledita drugih, za one koji ih sprovode
imaju smisla i ispunjavaju funkciju. Meutim, kultura nije statina, nego je u neprestanom pokretu, prilagoavanju i promeni.
4. PRIMENA I PRAENJE Potovanje, zatita i ostvarenje ljudskog prava na zdravlje Zadatak vlada da graanima obezbedi najvii mogui standard zdravlja obuhvata niz obaveza. Obaveza potovanja ljudskog prava na zdravlje znai da drava ne sme ometati niti onemoguavati ostvarenje tog prava. Nedopustivo je, na primer, uskraivati zdravstvenu brigu odreenim grupama, recimo, etnikim manjinama i zatvorenicima, ili proizvoljno uskraivati enama zdravstvenu negu lekara mukog roda, a da se pri tom ne obezbede ene lekari. Obaveza zatite prava na zdravlje znai da drava mora da sprei nedravne aktere da na bilo koji nain ometaju uivanje tog ljudskog prava. Drava, na primer, treba da sprei kompanije da odlau otrovni otpad u vodozatitno podruje. Ako se prekraj dogodi, drava mora oteenim ljudima obezbediti naknadu u nekom obliku. To, takoe,
116
PRAVO NA ZDRAVLJE
znai da je drava duna da donese odgovarajue zakone koijima e se regulisati odlaganje i nadzor otrovnog otpada. Obaveza ispunjavanja prava znai da drava mora biti proaktivna u obezbeenju pristupa zdravstvenoj zatiti. Treba, na primer, osnovati dovoljan broj ambulanti za zdravstvene usluge stanovnitvu, koje e biti dostupne s obzirom na mogunosti dotinog stanovnitva. Drava treba da informie javnost o seditu, uslugama i propisima ambulante. To se ne moe obezbediti onde gde je zdravstvena zatita preputena iskljuivo privatnom sektoru. Ogranienja ljudskog prava na zdravlje Neka ljudska prava su tako bitna da se nikada ne smeju ograniavati. To su sloboda od muenja, sloboda od ropstva, pravo na poteno suenje i sloboda miljenja. Druga ljudska prava mogu se ograniiti ako je to neophodno radi vanijeg javnog dobra. Zbog zatite prava na zdravlje, odnosno zbog javnog zdravlja drave su ograniavale druga ljudska prava. U nastojanju da se sprei irenje neke zarazne bolesti, esto se ograniavaju druge slobode. Mere kao to su zabrana slobode kretanja, uspostavljanje karantina i izolacija ljudi preduzimaju se radi spreavanja irenja opasnih zaraznih bolesti poput ebole, AIDS, tifusa i tu-
berkuloze. S takvim merama se ponekad pretera. Kako bi se spreile zloupotrebe ljudskih prava u ime javnog zdravlja, vladama je doputeno da uvode restriktivne mere jedino ako se sve drugo pokazalo neuspenim. Naelima iz Sirakuze odreuje se uski okvir u kome je doputeno nametnuti ogranienja:
ogranienje je predvieno zakonom i sprovedeno u skladu sa zakonom; ogranienje je u interesu legitimnog cilja od opteg interesa; ogranienje je apsolutno neophodno u demokratskom drutvu za postizanje cilja; ne postoje manje teke i manje ograniavajue mere za postizanje istog cilja; ogranienje nije odreeno i nametnuto proizvoljno, tj. na nerazuman ili drukije diskriminacioni nain.
Mehanizmi praenja Kako bi se obezbedilo da vlade izvravaju svoje obaveze potovanja, zatite i ispunjavanja prava na zdravlje, potrebni su mehanizmi na nacionalnom i meunarodnom nivou. Kad zemlja ratifikuje neki od ugovora koji sadre pravo na zdravlje, vladine komisije, ombudsmani i nevladine organizacije mogu uestvati u formalnom procesu ocenjivanja na nacionalnom nivou. Svaka drava koja je strana ugovornica ugovora o ljudskim pravima mora podnositi izvetaje telu koje prati njegovo sprovoenje. U vreme ocenjivanja nevladine organizacije, takoe, podnose izvetaje koji se esto nazivaju izvetajima u senci. One iznose miljenja graanskog drutva koja se ne moraju slagati s miljenjima iznesenim u vladinim izvetajima. Ugovorno telo prilikom priprema zavrnih primedbi i zapaanja uzima u obzir sve iznesene podatke. Iako ne postoji nain da se drava prisili na saradnju, izvetaji postaju javni dokumenti, a nijedna drava ne eli biti optuena za krenja ljudskih prava, izmeu ostalog, i zato to takve optube mogu neposredno uticati na njene odnose s drugim dravama.
PRAVO NA ZDRAVLJE
117
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA
Kada su prijateljske biljke ule da su ivotinje odluile da poalju poast na ljude, odluile su da pomognu ljudima. Svako stablo, grm, travka i mahovina pristali su da ponude lek za jednu od bolesti koje su smislile ivotinje i insekti. Posle toga, kada su iroki bili ranjeni, bolesni ili imali loe snove, njihovi vraevi bi se posavetovali s biljkama i uvek bi pronali lek. To je bio poetak leenja u plemenu iroki u davna, davna vremena.
LEGENDA IROKI INDIJANACA O POSTANKU MEDICINE
Promene u ponaanju trae usmereno informisanje koje odgovara lokalnoj zajednici, obuku u vetinama pregovaranja i odluivanja, socijalnu i pravnu podrku, pristup metodama prevencije (kondomi i iste igle), kao i motivisanost za promenu. Nijedan pristup prevenciji, sam po sebi, bez upotrebe drugih pristupa, ne dovodi do promena u ponaanju veeg dela stanovnitva. Programi prevencije na nacionalnom nivou treba da se usredsrede na vie razliitih dimenzija i razvijaju u tesnoj saradnji sa ciljnom populacijom. Programi prevencije za graanstvo treba da se posebno usredsrede na mlade. Za uspeh je neophodna saradnja. U sloenim programima, koji su namenjeni razliitim slojevima populacije, treba da uestvuje mnogo partnera, ukljuujui osobe zaraene virusom HIV/AIDS. Politiko vostvo mora se nuno ukljuiti ako se eli da se stanovnitvo odazove u znatnom broju. Porote graana i politika javnog zdravstva Porote graana (CJ) predstavljaju model odluivanja o politici javnog zdravstva. U modelima koji se koriste u Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemakoj, skandinavskim zemljama i
SAD, porota graana sastoji se od 12 do 16 prosenih graana, koji predstavljaju narod. Njihov zadatak je da pomno ispitaju podatke koji su im predoeni, ispitaju strune svedoke i posle rasprave donesu presudu i obelodane svoje nalaze. Vlasti na njih moraju odgovoriti u utvrenom roku. U obimnim pilot istraivanjima sprovedenim u Ujedinjenom Kraljevstvu iznosi se da porote graana bolje reavaju sloene probleme i donose jasne zakljuke, nego to se do reenja i zakljuaka stie pomou anketa, fokus-grupa i javnih skupova. Oigledno je da su obini graani voljni da se neposredno ukljue u odluivanje i imaju vrste i dosledne poglede o tome kakvo javno zdravlje ele za sebe i svoje porodice. Zavet Malikounde Jedna nevladina organizacija iz Senegala je 1980-ih godina izradila je nastavni program za reavanje problema, u sklopu koga je celo selo uilo o ljudskim pravima i primenilo to znanje u svakodnevnom ivotu. Program je uesnicima pruio priliku da se bave problemima, kao to su zdravlje, higijena, okolina, vetine finansijskog i materijalnog upravljanja. TOSTAN je poeo da sprovodi taj program u Malikoundiju, selu od 3.000 stanovnika, jednom od brojnih Bambara sela, gde se jo
Prevencija HIV/AIDS Primeri uspenog preventivnog delovanja u Kambodi, Ugandi, Senegalu, Tajlandu, urbanom delu Zambije i razvijenim zemljama pokazuju efikasnost sveobuhvatnog pristupa prevenciji. Dokazi potvruju sledee:
118
PRAVO NA ZDRAVLJE
uvek praktikuje infibulacija, jedan od najobuhvatnijih i najbrutalnijih oblika obrezivanja ena. Nakon mnogih javnih rasprava, ukljuujui ulinu predstavu u kojoj su prikazani problemi infekcije, riskantnog poroaja i bola pri snoaju uzrokovanih infibulacijom, celo selo poloilo je zavet da prekida s praksom obrezivanja ena. To se proulo pod nazivom Zavet Malikoundi. Dve seoske stareine su se tada uputile u ostala sela da prenesu poruku da tu praksu treba ukinuti. Do februara 1998. godine trinaest sela je dalo takav zavet. U junu iste godine praksu je prekinulo sledeih petnaest sela. Pokret je pridobio meunarodnu panju. Dana 13. januara 1999. godine Nacionalna skuptina Senegala donela je zakon kojim se zabranjuje genitalno sakaenje ena. Pravno delovanje, samo po sebi, ne bi dovelo do ukidanja prakse. Mo je leala u drutvenoj kontroli koju su odredila sela i volji seljaka koju su izrazili zavetom. TOSTAN program naglaava povezanost prava na zdravlje i drugih ljudskih prava.
Da bi se uspelo ukinuti genitalno sakaenje ena, potrebne su korenite promene stavova o ljudskim pravima ena u drutvu.
EFUA DORKENOO
2. TRENDOVI Strategije povezivanja ljudskih prava i razvoja zdravlja: Pristup zdravlju s gledita ljudskih prava je okvir kojim se drave i meunarodna zajednica mogu pozvati na odgovornost za ono to ine i to tek treba da uine za zdravlje ljudi. Stepen ukljuivanja ljudskih prava u izradu politika, analizu uslova drutvenog i telesnog zdravlja i zdravstvenu negu pokazuje pozitivne pomake prema ostvarenju ljudskog prava na zdravlje. Sledei popis pokazuje sadanje trendove:
Knjige seanja U mnogim zemljama knjige seanja postale su vaan nain pokretanja komunikacije u porodici o HIV, a posebno su pomogle HIV-pozitivnim majkama da svojoj deci saopte o bolesti.
Smrtno bolesne osobe i njihova deca rade zajedno na sastavljanju knjige seanja, koja postaje album u koji se stavljaju fotografije, anegdote i ostale porodine uspomene. U Ugandi je korienje knjiga seanja prva poela promovisati Organizacija podrke obolelima od AIDS (TASO) ranih 1990-ih. Od 1998. godine Nacionalno udruenje ena koje ive sa AIDS proirilo je taj pristup uz pomo PLAN Ugande. Udruenje je uvidelo da je majkama zaraenim HIV veoma teko da razgovaraju sa svojom decom o toj bolesti, pa su knjige seanja bile dobar nain da te ene svojoj deci objasne pojam HIV i razgovaraju o njegovim posledicama. Knjiga slui kao podsetnik deci o njihovim korenima kako ne bi izgubila oseaj pripadnosti. Knjiga, takoe, promovie prevenciju HIV, zato to deca gledaju i razumeju patnje kroz koje roditelj prolazi i tako izgrauju stav da ne ele da i sama doive istu sudbinu.
PRAVO NA ZDRAVLJE
119
Informacije i statistika su mono sredstvo za stvaranje kulture odgovornosti i ostvarenje ljudskih prava.
Oblasti u kojima postoje primeri povezivanja zdravlja i ljudskih prava u postupcima vlada i njihovih partnera i u naunoj literaturi: Reproduktivna i seksualna prava HIV/AIDS Muenje (prevencija i leenje rtava) Nasilje nad enama Zarazne bolesti Oblasti u kojima se svest o vrednosti povezivanja zdravlja i ljudskih prava poinje ogledati u politikama i programima: Prava starosedelakih naroda Bioetike i ljudskopravne implikacije genetike modifikacije Zdravlje majki i dece Prava osoba s posebnim potrebama Oblasti u kojima se zdravlje i ljudska prava povezuju tek u malom broju istraivanja i primera u praksi. Jaz je naroito primetan u sledeim oblastima: Medicina rada Hronine bolesti Ishrana Okolina (vazduh, voda, ribolovna podruja, itd.)
IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2000.
Nasilje predstavlja jedan od glavnih uzroka smrti ljudi starosti od 15 do 44 godine u celom svetu. Ono prouzrokuje 14% smrtnih sluajeva meu mukarcima i 7% smrtnih sluajeva meu enama.
IZVOR: IZVETAJ SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE O NASILJU, 2001.
Statistika: Statistiki podaci koji se navode u nastavku teksta samo su deo dostupnih podataka koji ukazuju na neophodnost pojaanih napora na usvajanju pristupa zdravlju s gledita ljudskih prava: Predvieno poveanje broja dece iji su roditelji umrli od AIDS 20012010. Region 2001. Globalno 14 miliona Afrika 9 miliona Azija 1,8 miliona Latinska Amerika/ Karibi 578.000 2010. 25 miliona 20 miliona 4,3 miliona 898.000
ene fiziki napadnute od strane intimnog partnera po zemljama i procenat ena koje su bile napadnute barem jednom prikazan je u sledeoj tabeli:
IZVOR: IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP.
Danas je svaka drava strana ugovornica barem jednog ugovora o ljudskim pravima koji sadri pravo na zdravlje i srodna prava, kao i mnoga prava vezana za uslove neophodne za zdravlje.
IZVOR: SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA, 25 PITANJA I ODGOVORA O ZDRAVLJU I LJUDSKIM PRAVIMA, 2002.
Drava Banglade Novi Zeland Barbados Nikaragva vajcarska Kolumbija Filipini
% 47 35 30 28 21 19 10
120
PRAVO NA ZDRAVLJE
Diskriminacija prema prihodima najsiromaniji primaju najmanji udeo javne potronje i popusta u javnom zdravstvu: skala od 1 do 50; 1 predstavlja najniu vrednost
Smrtnost porodilja: Drava Avganistan Zimbabve Mali Burkina Faso Australija vedska SAD Kuba Gruzija Kina Indija Rizik od smrti porodilja 1 na: 15 33 19 7 7.700 5.800 3.500 2.200 1.900 710 55
Drava Najbogatiji Gvineja 45 Gana 33 Obala Slonovae 31
Najsiromaniji 5 11 10
Nacionalni prosek oekivane duine zdravog ivota poevi od roenja: Drava Ukupno Mukarci stanovnitvo Avganistan 33,4 31,1 Zimbabve 31,3 31,6 Mali 35,7 33,7 Burkina Faso 35,1 33,9 Australija 71,6 70,1 vedska 71,8 70,5 SAD 67,6 66,4 Kuba 66,6 64,7 Gruzija 59,8 57,5 Kina 63,2 62,0 Indija 51,4 51,5 ene 35,7 31,0 37,7 36,3 73,2 73,2 68,8 68,5 62,2 64,3 51,3
3. HRONOLOGIJA 1946: Osnivanje Svetske zdravstvene organizacije 1966: Usvajanje Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 1975: Deklaracija o upotrebi naunog i tehnikog napretka u interesu mira i za dobrobit oveanstva
1975: Deklaracija o pravima osoba s posebnim potrebama 1978: Deklaracija iz Alma Ate 1991: Naela za zatitu mentalno bolesnih osoba i poboljanje zatite mentalnog zdravlja 1991: Naela UN o starijim osobama 1992: Konferencija UN o okolini i razvoju (UNCED) 1993: Deklaracija o ukidanju nasilja nad enama 1994: Meunarodna konferencija o stanovnitvu i razvoju (ICPD) 1995: etvrta svetska konferencija o enama (FWCW) 1997: Opta deklaracija o ljudskom genomu i ljudskim pravima 1998: Deklaracija o pravima i odgovornostima pojedinaca, grupa i drutvenih tela u promovisanju i zatiti optepriznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda 1998: Smernice o premetanju lica u dravi 2002: Svetski sastanak na vrhu o odrivom razvoju 2002: Imenovanje Posebnog izvestioca o pravu na zdravlje
PRAVO NA ZDRAVLJE
121
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: PROMENA PREDSTAVE O STANJU POTPUNOG FIZIKOG, PSIHIKOG I DRUTVENOG BLAGOSTANJA DEO I: UVOD Mnogi ljudi ne shvataju zdravlje kao pojam koji obuhvata iroke potrebe drutva kao i stanje pojedinca. Ova aktivnost omoguuje uesnicima da prepoznaju razliite elemente optimalnog zdravlja i razmene svoje ideje s drugim lanovima grupe kako bi razvili zajedniko vienje zdravlja. Tip aktivnosti: oluja ideja i grupna refleksija Pitanje za raspravu: U preambuli Statuta Svetske zdravstvene organizacije zdravlje se definie kao stanje potpunog fizikog, psihikog i drutvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. Koji su elementi i uslovi potrebni za ostvarenje takvog iroko shvaenog stanja zdravlja u vaoj zajednici? DEO II: OPTE INFORMACIJE ZA RASPRAVU Ciljevi i zadaci: razvijati svest o irokom obimu pojma zdravlje, koji nadilazi odsustvo bolesti razvijati samosvest uesnika u vezi s ljudskim pravom na zdravlje stvarati veze izmeu zdravlja i drugih osnovnih potreba povezivati osnovne potrebe i ljudska prava Ciljne grupe: mladi i odrasli Veliina grupe: 10 - 30 Vreme: dva sata Materijal: veliki listovi papira, markeri i lepljiva traka za privrivanje papira na zid. Primerci Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ili nekog drugog izvora koji sadri popis ljudskih prava po tematskim podrujima, na primer Poziv na pravednost: Paket aktivnosti o opredeljenjima i obavezama vlada u pogledu ljudskih prava, Decenija naroda za obrazovanje za ljudska prava, 2002. godine. Potrebne vetine: verbalna komunikacija participativna analiza Pravila oluje ideja: Svi uesnici, ukljuujui voditelja, sede na stolicama poreanim ukrug ili sede u krugu na podu. Tako se neguje oseaj jednakosti svih. Aktivnost ukljuuje brzo razmiljanje, jer prilozi uesnika podstiu ideje i misaone procese u grupi. Voditelj treba da odrava red pomou sledeih pravila: 1. Svi uesnici glasno izriu svoje ideje, ali treba da pomognu zapisniaru da ih zapie tako kako su izreene; 2. Za vreme faze prepisivanja, uesnici moraju pomno sluati dok izvestioci pojedinih grupa predstavljaju novi popis koristei se jezikom ljudskih prava. Uvod u temu: Voditelj proita definiciju pojma zdravlje Svetske zdravstvene organizacije i postavlja pitanje. Pri tom vodi rauna da svako razume definiciju i pitanje. Ako se uesnici u poetku sporije ukljuuju, voditelj im moe zatraiti brze odgovore po redu sedenja u krugu. Sve ideje zapisuju se na velike papire, dovoljno velike da svi jasno itaju s njih. Nijedna ideja ne sme biti izostavljena. Kad grupa iscrpi sve ideje, neka ih neko proita onako kako su zapisane. Papiri se zatim privruju na zid kako bi ih svi videli. Potom voditelj zatrai od uesnika da pojasne ta su mislili pod pojedinim idejama. Uesnici mogu jedni druge pitati o zapisanim idejama (taj deo moe trajati otprilike sat vremena).
122
PRAVO NA ZDRAVLJE
Drugi korak: Voditelj deli primerke Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ili nekog drugog izvora tematski organizovanog sadraja i pojanjava da sve zdravstvene potrebe navedene na papirima predstavljaju ljudska prava. Na primer, pravo na ivot iz lana 3 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, shvaeno u najirem smislu, podrava ljudsko pravo na zdravlje. Trei korak: Voditelj upuuje uesnike da se podele u grupe od 4 do 6 lanova. U grupama treba, prema popisima koje su nainili, potraiti odgovarajua ljudska prava. Svaka grupa imenuje izvestioca koji e zakljuke grupe prikazati svim uesnicima. Tokom rada u manjim grupama, voditelj ih obilazi, posmatra i pomae im, ako ga zamole za pomo (obezbediti 30 minuta). etvrti korak: Voditelj ponovo saziva veliku grupu. Izvestioci prikazuju zakljuke svojih grupa. Na iste papire, privrene na zid da ih svi vide, neko zapisuje novi niz ljudskih prava koja podravaju i obezbeuju pravo na zdravlje. Grupa moe celo vreme da postavlja pitanja. Popisi ostaju na zidu za buduu upotrebu (obezbediti 30 minuta).
Peti korak: Radi vrednovanja sprovedene aktivnosti, voditelj trai od uesnika da kau ta su nauili tokom aktivnosti i da iznesu predloge za njeno poboljanje. Metodoloki saveti: Ovo je veba osnaivanja. Voditelj treba da podstie uesnike na korienje vlastitih ideja, kritiko miljenje i vlastito istraivanje. Voditelj ne sme biti u ulozi strunjaka koji ima odgovor na sve. Svi uesnici treba da govore, kako tokom oluje ideja, tako i u refleksivnom delu aktivnosti. Ako jedna osoba ili nekoliko njih dominira raspravom, voditelj moe predloiti pravilo da svako sme govoriti samo jednom, a ponovo dobija re tek kad su svi ostali doli do rei. Kako biste naglasili zdravorazumsku prirodu ljudskih prava, recite uesnicima da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima protkana idejama ljudskog dostojanstva, koje svi narodi smatraju istinitima.
AKTIVNOST II: IZRADA ATLASA OSTVARIVANJA LJUDSKOG PRAVA NA ZDRAVLJE DEO I: UVOD Za ostvarivanje prava na zdravlje na svim nivoima drutva neophodna je svest o institucijama koje obezbeuju promovisanje tog ljudskog prava. Za obezbeenje prava na zdravlje podjednako su vani odgovornost vlada, kao i svest graana o snagama i slabostima nacionalne zdravstvene infrastrukture i stepenu odgovornosti koji poiva na svakom nivou sistema. Uz to, izuzetno je vana spremnost graana da uestvuju u odreivanju zdravstvenih potreba i procesima reavanja problema. Tip aktivnosti: rasprava, reavanje problema i izrada atlasa DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: odrediti institucije u zajednici koje imaju obavezu da postupno ostvaruju pravo na zdravlje poveati svest o razliitim nivoima odgovornosti za zdravlje u zajednici, ukljuujui nivo lokalnih vlasti, regionalni, nacionalni i meunarodni nivo
PRAVO NA ZDRAVLJE
123
razvijati analitike vetine u podruju problematike zdravlja Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe: 10 - 50 u grupama 5 - 10 Vreme: 180 - 240 minuta Materijal: Primerci teksta lana 12 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Opteg komentara br. 14. Veliki papiri, markeri, lepljiva traka. Potrebne vetine: komunikacione vetine apstraktno miljenje kritika analiza DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Opta pravila: Pre podele u manje grupe uesnici treba da odlue na koji nain e sprovesti podelu u grupe. Treba im objasniti opti tok aktivnosti, a svi zajedno treba da odlue o tome koliko je priblino vremena potrebno za svaki pojedini deo aktivnosti: raspravu u manjim grupama, opte predstavljanje, nastavak i vrednovanje. Uesnicima, takoe, treba rei da svaka manja grupa izabere svog zapisniara i izvestioca.
Uvod u temu: Okvirno predstavite Opti komentar br. 14 o pravu na zdravlje, u kom se tumai lan 12 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Dopustite specifina pitanja kako biste razjasnili pojmove i slino, ali nemojte podsticati optu raspravu o temi. Zatraite od svake grupe koju ine od 5 do 10 uesnika da navedu institucije koje su odgovorne za ispunjenje prava na zdravlje (20 minuta). Prvi korak: Grupe sede u krugu oko velikog papira na kom zapisniar crta atlas institucija koje pruaju, nadgledaju i prate usluge potrebne za ostvarenje prava na zdravlje. Atlas e obuhvatiti i podruja koja prevazilaze poetne take od kojih grupa krene. U atlas se, na primer, mogu ukljuiti vladine institucije, meunarodne agencije i organizacije, itd. Zavisno od grupe, analiza se moe usredsrediti na razliite strukturalne nivoe. Homogena grupa koja pripada istoj zajednici, na primer, verovatno e poeti od gradskog ili seoskog nivoa. Grupa zdravstvenih radnika koji pripadaju istom regionu moda e poeti od regionalnog nivoa. Tokom cele vebe voditelj e se kretati od grupe do grupe kako bi im pomogao (60 minuta).
Drugi korak: Na zaseban papir uesnici zapisuju u kojoj meri institucija ispunjava oekivanja zajednice (20 minuta). Trei korak: Uesnici se okupe u veliku grupu. Izvestioci manjih grupa pomou atlasa i popisa oekivanja prikazuju zakljuke svoje grupe. etvrti korak: Cela grupa nastoji saeti sve zakljuke u jedan atlas i sastaviti popis oekivanja. NASTAVAK: Potom svi odluuju koje je hipotetike ili stvarne akcije mogue preduzeti kako bi se unapredilo ostvarenje ljudskog prava na zdravlje u zajednici. Metodoloki saveti: Pri tumaenju lana 12 i Opteg komentara koristite pojmove i jezik koji su razumljivi svim uesnicima. Neka se rasprava po manjim grupama odvija ujednaeno. Pomozite uesnicima u planiranju daljih delatnosti, budui da je ova veba priprema za aktivno delovanje u zajednici.
124
PRAVO NA ZDRAVLJE
REFERENCE
Farmer, Paul. 1999. Infections and Inequalities. Berkeley: University of California Press and 2003. Pathologies of Power. University of California Press. Fourth World Conference on Women, Beijing. 1995. Beijing Declaration and Platform for Action, and its follow-up, Beijing Plus 5. Jackson, Helen. 2002. Aids in Africa. Harare, Zimbabwe: SAFAIDS. Mann, Jonathan, Sofia Gruskin, Michael A. Grodin i George J. Annas (ur.). 1999. Health and Human Rights. New York: Routledge. Marks, Stephen (ur.). 2002. Health and Human Rights: The Educational Challenge. Boston: Franois- Xavier Bagnoud Center for Health and Human Rights. Harvard School of Public Health. PDHRE. 2002. A Call for Justice. New York: PDHRE; i 2002. Passport to Dignity: Working With the Beijing Platform for Action for the Human Rights of Women. New York: PDHRE. Second United Nations Conference on Human Settlements (Habitat II), Istanbul (1996): Istanbul Declaration on Human Settlements. Second World Assembly on Ageing. 2002. Political Declaration. Stott, Robin. 2000. The Ecology of Health. Devon, U.K:Green Books Ltd. UNAIDS. 2002. Report on the Global HIV/AIDS Epidemic. UNDP. 2002. Human Development Report 2000. New York/London: Oxford University Press. United Nations Conference on Environment and Development, Rio de Janeiro. 1992. Rio Declaration on Environment and Development and Agenda 21. United Nations General Assembly Special Session (UNGASS) on AIDS. 2001. Declaration of Commitment on HIV/AIDS Global Crisis-Global Action. UNU. 2002. Report on Sustainable Development. United Nations University. World Conference Against Racism, Racial Discrimination Xenophobia and Related Intolerance, Durban. 2001. Durban Declaration and Programme of Action. World Conference on Human Rights, Vienna. 1993. Vienna Declaration and Programme of Action. World Food Summit, Rome. 1996. Rome Declaration on World Food Security and World Food Summit Plan of Action, and its follow-up, Declaration of the World Food Summit: Five Years Later, International Alliance Against Hunger (2002). World Health Organization. 2001. Report on Violence and Health. International Conference on Population and Development, Cairo, 1994: Programme of Action. World Summit for Children, New York. 1990. World Declaration on the Survival, Protection and Development of Children and Plan of Action for Implementing the World Declaration, and its follow-up, the United Nations General Assembly Special Session (UNGASS) on Children (2002): A World Fit for Children. World Summit for Social Development, Copenhagen. 1995. Copenhagen Declaration on Social Development; Development and Programme of Action of the World Summit for Social Development, and its follow-up, Copenhagen Plus 5.
DODATNE INFORMACIJE
Data compiled in UNAIDS Report on the Global HIV/AIDS Epidemic, 2002: www.unaids.org Franois-Xavier Bagnoud Center for Health and Human Rights: www.hsph.harvard.edu/fxbcenter/ Health and Human Rights: www.who.int/hhr/readings/en/ Health Statistics: www.who.int//whosis/menu.cfm World Report on Violence and Health: www5.who.int/violence_injur y_prevention/main.cfm?p=0000000714 Traditional Medicine: www.who.int/dsa/cat98/trad8.htm-41k www.who.int/medicines/organization/trm/orgtrmmain.shtml
LJUDSKA PRAVA ENA

RODNO OSETLJIV POGLED NA LJUDSKA PRAVA OSNAIVANJE ENA
Unapreenje ena i ostvarenje jednakosti ena i mukaraca sastavni su deo ljudskih prava i uslov socijalne pravednosti, i ne bi se smela izdvajati kao ensko pitanje.
PEKINKA DEKLARACIJA I PLATFORMA ZA DELOVANJE
126
LJUDSKA PRAVA ENA
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Sluaj iz ivota: Pria Marie da Penha Maria Fernandes Na Mariu da Penha Maia Fernandes 29. maja 1983. godine pucao je njen suprug Marco Antonio Heredia Viveiros, dok je spavala. Sreom preivela je, ali je zadobila teke ozlede i razne telesne i psihike traume, ukljuujui neizleivu paraplegiju. Samo dve nedelje nakon njenog povratku iz bolnice, suprug, koji je prvi napad zatakao izjavom da se radilo o pljaki, pokuao ju je usmrtiti elektrinim udarom dok se kupala. Nakon tog napada, Dravno tuilatvo podnelo je krivinu prijavu protiv gospodina Viveirosa. Sudski postupak na Prvostepenom optinskom sudu u Fortalesi trajao je osam godina. etvrtog maja 1991. godine porota je gospodina Viveirosa proglasila krivim za napad i pokuaj ubistva i osuen je na 10 godina zatvora. Poto je okrivljeni uloio albu, u drugostepenom postupku koji je poeo 1996. godine osuen je na kaznu zatvora u trajanju 10 godina i 6 meseci. Meutim, odbrana je ulagala nove albe, tako da konana presuda zbog sporog delovanja pravosudnih organa nije ni donesena. Dvadesetog avgusta 1998. godine Maria da Penha Maia Fernandes, Centar za pravdu i meunarodno pravo (CEJIL), kao i Latinoameriki i karipski odbor za zatitu prava ena (CLADEM) podneli su tubu Interamerikoj komisiji za ljudska prava, navodei da Brazil u 15 godina nije uspeo da okona krivini postupak protiv gospodina Viveirosa. Osim to su izneli da su prekreni lan 1, stav 1 (obaveza potovanja prava), lan 8 (pravo na pravedan sudski postupak), lan 23 (pravo na jednaku zatitu) i lan 25 (pravo na sudsku zatitu) Amerike konvencije o ljudskim pravima, u vezi sa l. 2 i 18 Amerike deklaracije o pravima i dunostima oveka, podnosioci zahteva naveli su i krenje l. 3, 4, 5 i 7 Interamerike konvencije o spreavanju, kanjavanju i iskorenjivanju nasilja nad enama, izuzetno vanog dokumenta koji je sainjen 1994. godine u gradu Belem do Para u Brazilu. Kao i u mnogim drugim predmetima, Brazil nije komentarisao tubu. U izvetaju od 16. aprila 2001. godine Interamerika komisija utvrdila je da je Brazil prekrio prava Marie da Penha Maia Fernandes na pravedan sudski postupak i sudsku zatitu. tavie, utvreno je da je Brazil prekrio i lan 7 Konvencije iz Belem do Para. Na osnovu izvetaja Interamerike komisije gospodin Viveiros uhapen je i priveden u zatvor 2002. godine, skoro 20 godina posle prvog pokuaja da ubije suprugu.
IZVOR: INTERAMERIKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA ORGANIZACIJA AMERIKIH DRAVA. 2001. IZVETAJ BR. 54/01, PREDMET 12.051, MARIA DA PENHA MAIA FERNANDES BRAZIL, 16. APRILA 2001, DOSTUPNO NA INTERNET STRANICI: HTTP://WWW.CIDH.OAS.ORG/ANNUALREP/2000NG /CHAPTERIII/MERITS/BRAZIL12.051.HTM
PITANJA ZA RASPRAVU 1. Na koje osnovne probleme ukazuje opisani sluaj? 2. Kako se pravda moe izvriti ako pristup sudovima i tok sudskog postupka zavise od pola rtve? 3. Da li su li zakoni i propisi dovoljno jemstvo obezbeenja jednakih mogunosti za sve ljude? ta jo obezbeuje jednako postupanje prema enama i mukarcima? 4. Da li je mogue spreiti sline situacije? Navedite mehanizme na lokalnom, regionalnom i meunarodnom nivou koji mogu posluiti u tu svrhu.
LJUDSKA PRAVA ENA
127
POTREBNO JE ZNATI
1. LJUDSKA PRAVA ENA ene se ve dugo bore da budu priznate kao punopravna ljudska bia i da im se zajeme osnovna ljudska prava. Naalost, ta borba jo uvek traje. Iako je poloaj ena na globalnom nivou umnogome poboljan, drutvene strukture i predrasude jo uvek spreavaju potpuno i neodlono sprovoenje ljudskih prava ena irom sveta. Dvadeseti vek doneo je mnoga poboljanja, ali i mnoga nazadovanja, pa se ak ni u doba mira i napretka nije posebno obraala panju na ene i njihova ljudska prava. No, ipak, u svim istorijskim periodima bilo je junakinja koje su se borile za svoja prava, bilo orujem ili reima. Na primer, 1948. godine, prilikom izrade nacrta Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Eleanor Roosevelt insistirala je na tome da se u lanu 1 umesto izraza svi su ljudi braa upotrebljava izraz sva su ljudska bia jednaka. Ta formulacija jasno je posvedoila da ljudska prava pripadaju svakom ljudskom biu, bez obzira na to da li je ono ensko ili muko i potvrdila jednakost kao jedno od osnovnih naela ljudskih prava. Pod naelom jednakosti u formalno pravnom znaenju, u kom se ne pravi razlika izmeu ena i mukaraca, esto se podrazumeva skrivena diskriminacija ena. Zbog razliitih poloaja i uloga ena i mukaraca u drutvu, jednakost de iure esto vodi diskriminaciji de facto. Stoga su aktivistkinje za ljudska prava ena primorane da upozoravaju na razlike izmeu formalne i stvarne jednakosti. Formalno shvatanje jednakosti koje se zasniva na pretpostavci jednakosti svih ljudi u mnogim situacijama nije pomoglo ljudima koji se nalaze u nepovoljnom poloaju. Pojam jednakosti treba pomai prema pravoj definiciji jednakosti koja uzima u obzir pluralnost, razlike, nepovoljan poloaj i diskriminaciju. Kao to naglaava Dairian Shanti u lanku Jednakost i strukture diskriminacije: Neutralnost ne doputa osetljivost za nepovoljan poloaj odreenih ljudi, zbog koga se prema njima ne postupa jednako kao prema drugima. Zato panju treba usmeriti na jednake ishode ili jednake dobrobiti. Istinska jednakost ena i mukaraca bie postignuta samo ako se i formalna i stvarna jednakost u potpunosti realizuju.
Preneti snagu brojnosti u snagu delovanja za ene, od ena, i u partnerstvu s mukarcima, bie smisao sledeeg milenijuma.
AZZA KARAM
Rod i raireno pogreno shvatanje ljudskih prava ena Pojam rod je sloen pojam koji obuhvata ne samo ene i njihova ljudska prava nego i mukarce. Poinje se upotrebljavati 1970-ih godina, a Susan Moller Okin, autorka knjige Jednakost i strukture diskriminacije, definie ga kao duboko ukorenjenu institucionalizaciju polnih razlika koja proima nae drutvo. Pojam rod dalje se razvijao pod uticajem dinaminih politikih, drutvenih i ekonomskih transformacija irom sveta. Tokom izrade nacrta Rimskog statuta Meunarodnog krivinog suda, dravni predstavnici intenzivno su raspravljali o sadrini pojma rod, a neki meu njima protivili su se proirenju tog pojma na polnu orijentaciju, pa je 1998. godine u lanu 7 Rimskog statuta rod definisan kao: dva pola, muki i enski, u drutvenom kontekstu . Uprkos tome, ene se esto definiu kao posebna grupa, umesto da se prihvati injenica da ene ine polovinu stanovnitva sveta i po-
128
LJUDSKA PRAVA ENA
lovinu stanovnitva svake zemlje, svakog starosedelakog naroda i zajednice. Takvo razmiljanje sreemo u dokumentima u kojima se ene spominju u stavu ili poglavlju posveenom ranjivim grupama, kao to su starosedelaki narodi, starije osobe, osobe s razliitim sposobnostima i deca. Sve te ranjive grupe povezuje injenica da su bile i jo uvek su rtve diskriminacije, a i dalje nisu u mogunosti da u potpunosti uivaju svoja osnovna prava. Meutim, rod je korisna kategorija za analizu koja pomae da se razumeju kako ene i mukarci preuzimaju razliite odgovornosti, uloge i poloaje u drutvu. Uvoenje rodne analize u teoriju i praksu ljudskih prava senzibilie nas za razlike izmeu ena i mukaraca u drutvu i za specifine naine na koje se kre ljudska prava ena. Oigledno je da treba podsticati rodno osetljivo razmiljanje kako bi svi mogli uivati ista prava, bez obzira na svoj pol, boju koe, rasu i religiju.
Ljudska bezbednost i ene Ljudska bezbednost i poloaj ena tesno su povezani, budui da se tokom sukoba rodna nejednakost i razlike meu rodovima pogoravaju. Izbeglicama i prognanicima, od kojih veinu ine ene, starije osobe i deca, mora se posvetiti posebna panja i obezbediti posebna zatita. Osim toga, ljudska bezbednost obuhvata obezbeenje jednakog pristupa obrazovanju, socijalnim slubama i zaposlenju svima u mirnodopsko vreme. enama se esto uskrauje puni pristup tim podrujima. Dakle, ljudskopravni pristup ljudskoj bezbednosti, prema kome se ljudska bezbednost ne moe postii ako se u potpunosti ne potuju ljudska prava, moe naroito koristiti enama i deci. U skladu s tim, iskorenjivanje svih oblika diskriminacije, posebno diskriminacije ena i dece, treba da bude prioritet ako se eli postii bezbednost za oveanstvo. Od posebne vanosti za ljudsku bezbednost je poloaj ena u oruanom sukobu, o emu e biti rei kasnije.
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Ako se eli bolje razumeti zato ene danas trae ljudska prava, korisno je razmotriti istoriju pokreta za prava ena.
Pogled u prolost Francuska revolucija vaan je istorijski dogaaj koji oznaava poetak nastojanja ena da im se prizna jednakost u mukom svetu. U to vreme nije samo zapoeo pokret za graanska i politika prava, nego je tada, takoe, utrt put prvom enskom pokretu za slobodu i jednakost. Jedna od najpoznatijih zagovornica enskog pokreta bila je Olympe de Gouges, autorica Deklaracije o pravima ene i graanke. Ona i mnoge njene saradnice platile su na giljotini cenu za svoju posveenost. ena se raa slobodna i u svakom smislu ima jednaka prava kao mukarac. lan 1 Deklaracije o pravima ene i graanke, 1789.
LJUDSKA PRAVA ENA
129
Velika Britanija takoe ima dugu i snanu tradiciju borbe ena za jednakost u pravima, pa se esto naziva kolevkom feminizma. Britanke su ve 1830-ih godina poele da zahtevaju pravo glasa. Borile su se razliitim metodama vie od 70 godina, pa su 1918. godine ene od 30 godina navie konano dobile pravo glasa. Takoe su se zauzimale za pristup obrazovanju, pravo udatih ena na vlasnitvo i pravo ena na obavljanje javnih dunosti. ene su, posebno u Velikoj Britaniji i SAD, esto pribegavale radikalnim merama, ukljuujui trajk glau. uvena sufraetkinja Emily Davison svesno je odabrala smrt, bacivi se pod konja kralja Georgea V tokom jedne trke 1913. godine. Meunarodno vee ena osnovano je davne 1888. godine, a postoji jo i danas. Sedite mu je u Parizu i aktivno deluje na promovisanju prava ena putem meunarodnih susreta, regionalnih, subregionalnih i nacionalnih seminara i radionica, intenzivnih razvojnih projekata u saradnji s meunarodnim agencijama, rezolucija Generalne skuptine Ujedinjenih nacija, saradnje s drugim nevladinim organizacijama na svim nivoima i trogodinjih pla-
nova delovanja koje sastavlja pet stalnih odbora Vea. Prvo meuvladino telo posveeno ljudskim pravima ena bila je Interamerika komisija za ene (CIM), osnovana 1928. godine za region Latinske Amerike. Interamerika komisija za ene bila je zaduena za izradu nacrta Interamerike konvencije o dravljanstvu ena, koju je usvojila Organizacija amerikih drava (OAS) 1933. godine. Taj dokument podstaknuo je raspravu o razradi pravnog okvira za zatitu ljudskih prava u Latinskoj Americi. Od samog poetka osnivanja Ujedinjenih nacija 1945. godine ene su stremile ueu u strukturama Ujedinjenih nacija i skretanju panje na enska pitanja u sadraju instrumenata i mehanizama za ljudska prava, kao i u njihovom sprovoenju. Komisija za poloaj ena (CSW) osnovana je 1946. godine sa zadatkom promovisanja prava ena irom sveta. Prva predsedavajua Komisije bila je Bodil Boegstrup iz Belgije. Trenutno tu dunost obavlja Kyung-wha Kang. Komisija se zalagala da se prava ena izriito
ukljue u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Premda su ene od samih poetaka jednako doprinosile razvoju meunarodnih politikih, ekonomskih i drutvenih sistema, enskim pitanjima posveivana je minimalna panja. Budui da se u dokumentima o ljudskim pravima decenijama ogledala neosetljivost za pitanja rodne ravnopravnosti, mnogi ljudi takoe su bili neosetljivi za ta pitanja. Osnovna prava vie od polovine oveanstva bila su zanemarena, to neizbeno navodi na zakljuak da, s obzirom na to da mnoga drutva irom sveta jo uvek nisu rodno neutralna i u njima su ene i dalje diskriminisane, meunarodni i nacionalni zakoni ne mogu biti rodno neutralni.
130
LJUDSKA PRAVA ENA
Tek 1970-ih godina, usled nejednakosti u mnogim podrujima svakodnevnog ivota, siromatva ena i diskriminacije devojica, Ujedinjene nacije proglaavaju UN Deceniju ena: jednakost, razvoj i mir od 1976. do
1985. godine. Decenija je kulminirala 1979. godine usvajanjem Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW). To je najvaniji instrument u oblasti ljudskih prava za zatitu i promovisanje prava ena.
Njime su ene prvi put priznate kao punopravna ljudska bia. CEDAW sadri graanska i politika, kao i ekonomska, socijalna i kulturna prava, ujedinjujui ljudska prava koja su dotad bila podeljena u dve kategorije.
U svrhu ove konvencije izraz diskriminacija ena oznaava bilo koju razliku, iskljuenje ili ogranienje u pogledu pola, to ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogui priznanje, ostvarenje ili vrenje od strane ena, ljudskih prava i osnovnih sloboda enama, na politikom, ekonomskom, drutvenom, kulturnom, graanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo brano stanje, na osnovu ravnopravnosti mukaraca i ena.
LAN 1 CEDAW
Osim toga, CEDAW obavezuje drave ugovornice da: uvrste naelo jednakosti mukaraca i ena u svoj ustav i druge odgovarajue zakone; obezbede primenu naela jednakosti u praksi; usvoje odgovarajue zakonske i druge mere, ukljuujui sankcije gde je to neophod-
no, kojima e zabraniti svaku diskriminaciju ena; uspostave pravnu zatitu prava ena na jednakoj osnovi kao to se tite prava mukaraca; uzdre se od ukljuivanja u bilo koje delo ili praksu diskriminacije ena i da se pobrinu da vlasti i institucije deluju u skladu s tom obavezom; preduzmu sve potrebne mere da se iskoreni diskriminacija ena od strane bilo koje osobe, organizacije ili preduzea; povuku sve odredbe nacionalnih krivinih zakona kojima se diskriminiu ene; obezbede potpuni razvoj i napredak ena u cilju njihovog uivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda na osnovu jednakosti s mukarcima; promene drutvene i kulturne obrasce ponaanja mukaraca i ena; iskorene predrasude, obiajne i druge prak-
se koje se zasnivaju na ideji inferiornosti ili superiornosti jednog od polova ili na stereotipnoj ulozi mukarca i ene; obezbede da porodino vaspitanje obuhvati ispravno razumevanje majinstva kao socijalne funkcije i prepoznavanje zajednike odgovornosti mukaraca i ena za podizanje i razvoj njihove dece, uz razumevanje da su interesi deteta od najvee vanosti u svim sluajevima; preduzmu sve potrebne mere za suzbijanje svih oblika trgovanja enama i iskoriavanja prostitucije ena; obezbede enama pravo glasa na svim izborima i javnim referendumima, kao i pravo da budu birane na svim izborima; zajeme enama jednakost u pravima s mukarcima u pogledu sticanja, promene ili zadravanja dravljanstva; obezbede enama jednakost u pravima s mukarcima u oblasti obrazovanja.
LJUDSKA PRAVA ENA
131
Konvencijom se ureujuju pitanja javnog i privatnog ivota ena. U nekoliko lanova Konvencije ureuje se uloga ene u porodici i drutvu, potreba za podelom odgovornosti u porodici i neophodnost promene drutvenih i kulturnih sistema u kojima su ene u podreenom poloaju. Jedino takve korenite promene dovee do ostvarenja ljudskih prava ena na globalnom nivou. Kada ratifikuje CEDAW, drava se obavezuje da svim odgovarajuim sredstvima i bez odlaganja sprovodi politiku ukidanja diskriminacije ena, kao i svakog drugog oblika diskriminacije. Generalna skuptina UN donela je 6. oktobra 1999. godine istorijsku odluku i usvojila konsenzusom Fakultativni protokol uz Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije ena, koji se sastoji od 21 lana, pozivajui sve drave strane ugovornice Konvencije da ga to je pre mogue ratifikuju. U Protokolu se predvia mogunost upuivanja individualnih predstavki Komisiji osnovanoj CEDAW. Fakultativni protokol potpisalo je 75 drava, a ve su ga ratifikovale 62 drave (do 18. juna 2004).
IZVOR: HTTP://WWW.UN.ORG/WOMENWATCH/DAW/CEDAW/SIGOP.HTM
Svetska konferencija o ljudskim pravima odrana u junu 1993. godine u Beu okupila je hiljade aktivista i strunjaka za ljudska prava. U Bekoj deklaraciji i Programu delovanja, koji su usvojeni na Konferenciji, naglaava se promovisanje i zatita ljudskih prava ena i devojica, kao i spreavanje nasilja nad enama. Bekom deklaracijom potvruje se da su ljudska prava ena i devojica neotuiv, sastavni i nedeljivi deo optih ljudskih prava. Takoe se iznosi da potpuno i jednako uee ena u politikom, graanskom, ekonomskom, drutvenom i kulturnom ivotu na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou i iskorenjivanje svih oblika diskriminacije na osnovu pola, predstavljaju prioritetne ciljeve meunarodne zajednice. U okviru svog mandata Komisija za poloaj ena organizovala je etiri globalne konferencije sa ciljem da prava ena uini sastavnim delom ljudskih prava: Meksiko, 1975. Kopenhagen, 1980. Najrobi, 1985. Peking, 1995.
Zatim, 2000. godine odrana je 23. vanredna sednica Generalne skuptine UN na temu: ene 2000: jednakost polova, razvoj i mir za 21. vek u Njujorku sa ciljem procene napretka u ispunjavanju obaveza koje su vlade preuzele na Svetskoj konferenciji o enama u Pekingu 1995. godine. Stoga je skup u Njujorku nazvan Peking + 5. Plan delovanja, instrument koji se donosi nakon konferencije, sadri niz politika i mera koje drave treba da sprovode radi postizanja jednakosti ena i mukaraca. Platforma za delovanje iz Pekinga, usvojena na etvrtoj svetskoj konferenciji UN o enama 1995. godine, posebno je vana. Preambula i 12 poglavlja Platforme su najpotpuniji program ljudskih prava ena, sadre globalnu analizu poloaja ena i pregled politika, strategija i mera za promovisanje prava ena irom sveta. Posebna panja usmerena je na sledeih 12 kritinih oblasti: siromatvo, obrazovanje, zdravlje, nasilje, oruani sukob, privreda, odluivanje, institucionalni mehanizmi, ljudska prava, mediji, ivotna sredina, devojice i institucionalni i finansijski sporazumi.
132
LJUDSKA PRAVA ENA
ene i siromatvo Da bi se razumelo kako siromatvo razliito utie na ene i mukarce, neophodno je razmotriti rodnu podeljenost koja karakterie veinu svetskih trita rada. ene veoma esto rade u domainstvu, brinu se o deci, bolesnim i starijim licima, obavljaju poslove za koje nisu plaene i skoro nikad nemaju odgovarajue osiguranje, uprkos tome to je doprinos ena drutveno i ekonomski nuan i trebalo bi ga visoko ceniti. Podela rada zasnovana na rodu jedna je od strukturalnih dimenzija siromatva koja pogaa ene. Pod biolokom funkcijom materinstva, koja je takoe strukturalna dimenzija, podrazumeva se drutvena funkcija roditeljstva i drutvene odgovornosti. vinjeta Modul Rad i Modul Sloboda od siromatva.
Iako siromatvo pogaa domainstvo u celini, zbog rodne podele rada i odgovornosti za domainstvo, ono nesrazmerno pogaa ene, koje nastoje da upravljaju potronjom domainstva i proizvodnjom u uslovima sve vee nematine.
PLATFORMA ZA DELOVANJE IZ PEKINGA
Siromatvo, takoe, nastaje zbog nejednakih naknada za jednaki rad i zbog uskraivanja ili ograniavanja pristupa obrazovanju, javnim i socijalnim slubama, pravima nasleivanja i vlasnitvu nad zemljom. Politika dimenzija siromatva ukazuje na nejednakost u pravima pojedinih lanova drutva, koja je karakteristina za naa drutva, a predstavlja i znaajnu prepreku u ostvarenju pristupa graanskim, politikim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim ljudskim pravima. Osim toga, siromatvo smanjuje pristup informacijama i mogunosti uea graana u odluivanju pri javnim institucijama. U kontekstu migracija siromatvo vodi irenju trgovine enama, to je naroito karakteristino za Latinsku Ameriku, Aziju i istonu Evropu. ene i zdravlje Zdravlje ene obuhvata emocionalno, socijalno i telesno blagostanje ene. Odreuju ga socijalni, politiki i ekonomski kontekst u kojem ene ive, kao i biologija. Reproduktivno
Prema statistikama iz ilea za 1996. godinu, zastupljenost mukaraca u komercijalnoj proizvodnji iznosi 65% i ne obavljaju nikakve poslove u domainstvu, dok zastupljenost ena u komercijalnoj proizvodnji iznosi 37% i obavljaju 100% poslova u domainstvu. Neplaeni rad takvog obima odrava postojee drutvene odnose i predstavlja strukturalnu osnovu siromatva ena.
ROSA BRAVO (1998)
zdravlje je stanje potpunog telesnog, mentalnog i socijalnog blagostanja i polnog zdravlja, ija je svrha unapreenje ivota i meuljudskih odnosa. Odnosi jednakosti izmeu mukaraca i ena u pitanjima seksualnih veza i reprodukcije zahtevaju obostrano potovanje, pristanak i deljenje odgovornosti. Stvarnost je, meutim, drugaija, to se moe videti iz sledeeg primera s Filipina:
Najvei uzrok smrtnosti ena u reproduktivnoj dobi povezan je s trudnoom i poroajem. Krvarenje posle poroaja na samom je vrhu lestvice, za njim slede poremeaji s visokim pritiskom u trudnoi (predeklampsija i eklampsija). Na Filipinima svaka esta trud-
LJUDSKA PRAVA ENA
133
noa zavri ilegalnim pobaajem, bilo zato to je neplanirana ili pak zato to je neeljena. Procenjuje se da se godinje izvede izmeu 300.000 i 400.000 ilegalnih pobaaja, od kojih mnogi zavre komplikacijama, kao to su sepsa ili smrt. Najmanje dva miliona udatih ena u reproduktivnoj dobi eli da sprovodi planiranje porodice, ali to im nije omogueno zbog razliitih razloga, ukljuujui nedostatak pristupa slubama za planiranje porodice. Procenjuje se da je sedam miliona ena u reproduktivnoj dobi izloeno visokom riziku u trudnoi, zbog nekog od sledeih razloga: ena je premlada (mlaa od 18 godina); rodila je ve etiri ili vie puta; trudnoe su sledile vremenski preblizu jedna iza druge; ena je istovremeno bolesna. Uprkos navedenim rizicima, oekuje se da e 2,6 miliona tih ena svake godine, ipak, ostati u drugom stanju. Stopa smrtnost majki od 172 na 100.000 roene ive dece, i stopa smrtnosti dece od 36 na 1.000 roene ive dece spadaju meu najvie stope u svetu.
DOMINI M. TORREVILLAS (2002)
Policija je oslobodila 24 ene iz Poljske, Rusije, Italije, Albanije i Turske prilikom upada u nemaku javnu kuu gde su bile drane kao ropkinje i prostitutke. Dve ene bile su zakljuane sedam meseci bez dnevne svetlosti. Uhapena je banda od esnaestoro kriminalaca iz Tuske, Italije i Albanije, a za estoricom se jo traga. Navodno je troje policijskih slubenika iz Ledensajda radilo s mreom trgovaca ljudima. To je bila jedna od najveih operacija protiv organizovanog kriminala u Nemakoj.
ERICH REIMANN (1996)
silja nad enama, koju je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija usvojila konsenzusom 1993. godine, ima veliku vanost kao orue za spreavanje nasilja nad enama. Dalje, 1994. godine ustanovljena je institucija Specijalnog predstavnika za nasilje nad enama. vinjeta Sprovoenje i praenje.
vinjeta Modul Zdravlje.
ene i nasilje U mnogim drutvima ene i devojke, bez obzira na imovno stanje, klasu i kulturu kojoj pripadaju, izloene su fizikom, seksualnom i psihikom nasilju, kako u javnom tako i u privatnom ivotu. ene su esto rtve silovanja, seksualnog zlostavljanja, seksualnog uznemiravanja ili zastraivanja. Seksualno ropstvo, prisiljavanje na trudnou, prisiljavanje na prostituciju, sterilizacija, prisiljavanje na pobaaj, prenatalni izbor pola i ubistvo enske dece, takoe, predstavljaju nasilje nad enama. Sva ta nasilna dela kre ljudska prava i osnovne slobode ena ili onemoguuju njihovo ostvarenje. Stoga Deklaracija o ukidanju na-
Nasilje nad enama obuhvata, ali nije ogranieno na sledee: a) fiziko, seksualno i psihiko nasilje u porodici, ukljuujui batine, seksualno zlostavljanje enske dece u domainstvu, nasilje vezano uz miraz, silovanje u braku, sakaenje enskih genitalija i druge tradicionalne prakse koje su tetne za ene, nasilje u vanbranim zajednicama i nasilje vezano uz iskoriavanje; b) fiziko, seksualno i psihiko nasilje u zajednici, ukljuujui silovanje, seksualno zlostavljanje, seksualno uznemiravanje i zastraivanje na poslu, u obrazovnim ustanovama i drugde, trgovanje enama i prisiljavanje na prostituciju; c) fiziko, seksualno i psihiko nasilje koje drava poini ili pak propusti da kazni, gde god da se dogodi. lan 2 Deklaracije o ukidanju nasilja nad enama
134
LJUDSKA PRAVA ENA
Osim meunarodnog sistema, spreavanju ili iskorenjivanju nasilja nad enama posveene su i neke regionalne organizacije. U Interamerikom sistemu ljudskih prava, na primer, postoji Interamerika konvencija o spreavanju, kanjavanju i iskorenjivanju nasilja nad enama, nastala 1995. godine u Belem do Para. vinjeta Dobra praksa. ene i oruani sukob ene esto postaju prve rtve nasilja tokom rata i oruanog sukoba. U eseju Drugi front: logika seksualnog nasilja Ruth Seifert pokazuje da vojna strategija u mnogim sluajevima radi unitenja neprijatelja kao metu uzima ene. Silovanje, koje je tokom oruanih sukoba esta pojava, predstavlja krivino delo, a moe predstavljati ak i genocid kad se ini s namerom da se u celosti ili delimino uniti grupa ljudi, kako se izjasnio Meunarodni krivini sud za Ruandu u presudi JeanPaul Akayesuu. Etniko ienje kao ratna strategija i silovanje kao jedna od metoda moraju se krivino goniti i ne smeju se vie skrivati iza nekanjivosti. U Statutu Meunarodnog krivinog suda iz 1998. prvi put u istoriji izriito se navode krivina dela kao to su silovanje, prisiljavanje na trudnou, prisiljavanje na prostituciju itd. i omoguuje sistem
Veina dokumentovanih sluajeva dogodila se od jeseni 1991. do kraja 1993. godine, s najveom koncentracijom sluajeva izmeu aprila i novembra 1992. godine Potom, iako su prijavljeni sluajevi silovanja Muslimanki, Hrvatica i Srpkinja, veina sluajeva odnosi se na silovanje Muslimanki iz Bosne i Hercegovine koje su poinili Srbi. Poinioci su bili vojnici, paravojne formacije, lokalna policija i civili. Broj silovanja nije utvren. Delegacija Evropske zajednice iznela je brojku od 20.000; Ministarstvo unutranjih poslova Bosne govori o broju od 50.000; Struna misija odbila je pekulisanje o brojevima.
CATHERINE N. NIARCHOS (1995)
i suoavaju se s nesagledivim teretom izdravanja porodice, dok se istovremeno i same moraju nositi s traumama prouzrokovanim nasiljem tokom sukoba, naroito seksualnim nasiljem. Sve su to inioci na koje treba da se obrati vie panje, naroito u buduim mirovnim misijama, kako bi se enama to vie pomoglo u skladu s njihovim posebnim potrebama. ene i prirodni resursi U delu Monokulture, monopoli, mitovi i maskulinizacija poljoprivrede autorka Vandana Shiva pokazuje da u Indiji ene imaju vanu ulogu u ouvanju znanja o prirodnim resursima i okolini. Prema autorki, ene poljoprivrednici ve milenijumima uvaju semena i gaje semenske kulture. To nije sluaj samo u Indiji, ve u celom svetu. Zahvaljujui upravljanju prirodnim resursima i njihovoj upotrebi, ene obezbeuju hranu svojoj porodici i zajednici. Propadanje prirodnih resursa negativno utie na zdravlje, dobrobit i kvalitet ivota celog stanovnitva, ali posebno negativno utie na ene. Uz to, donosioci odluka, veinom mukarci, retko uzimaju u obzir znanje, vetine i iskustvo ena.
iji je cilj pravda za rtve i kazna za poinioce takvih zlodela koja su pod njegovom jurisdikcijom. ene retko kada imaju aktivnu ulogu u odluivanju koje dovodi do oruanih sukoba. Umesto toga, one rade na ouvanju drutvenog poretka tokom sukoba i trude se da obezbede to normalniji ivot. Osim toga, ene esto snose nesrazmeran udeo posledica rata, kako se navodi u informacionom glasilu o posleratnoj obnovi Meunarodnog centra za istraivanje ena. Mnoge ene ostaju udovice
LJUDSKA PRAVA ENA
135
enska deca U mnogim zemljama enska deca su diskriminisana od najranijeg ivotnog doba, tokom detinjstva, sve do odraslog doba. Zbog tetnih stavova i obiaja, kao to su osakaivanje enskih genitalija, davanje prednosti sinovima, rano stupanje u brak, seksualno iskoriavanje i obiaji vezani uz zdravlje i podelu hrane, u nekim delovima sveta manji broj devojica nego deaka doivi odraslo doba. U drutvima koja daju prednost sinu nad kerkom edomorstvo enske dece je rairena praksa. Zbog nedostatka zakona kojim bi bili zatieni ili nesprovoenja postojeih zakona, devojice su izloenije svim vrstama nasilja, naroito seksualnom nasilju. U mnogim delovima sveta devojice se suoavaju s diskriminacijom u pristupu obrazovanju i specijalizovanim obukama.
Fenomen biopiratstva, odnosno pojava da zapadne korporacije kradu vekovima skupljano kolektivno znanje i inovacije ena treeg sveta, dosegao je razmere epidemije. Biopiratstvo se danas opravdava kao novo partnerstvo izmeu poljoprivrednih kompanija i ena treeg sveta. Za nas kraa ne moe biti temelj partnerstva.
VANDANA SHIVA (1998)
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Ideja univerzalnosti izuzetno je vana za ljudska prava, a naroito za prava ena. Kulturne razlike preesto se koriste kao izgovor, odnosno prepreka za punu primenu ljudskih prava ena. Dokument usvojen na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima u Beu 1993. godine od kljune je vanosti za ene, jer se u njemu navodi:
Novinski lanak iz Indije U jo jednom nedavnom sluaju edomorstva enskog deteta, roditelji, baka i deda otrovom su usmrtili novoroenu devojicu u jednom selu u okrugu. Roditelji, baka i deda uhapeni su i protiv njih je pokrenut postupak prema lanu 302 indijskog krivinog zakonika (koji se odnosi na ubistvo), izjavio je okruni naelnik policije M. N. Manjunatha novinarima u subotu. Rekao je da je administrativni naelnik sela Molahali Pudur podneo prijavu protiv porodice Kavitha koja je prole nedelje otrovala svoju novoroenu treu devojicu.
IZVOR: HTTP://NEWSARCHIVES.INDIAINFO.COM/2000/12/17/17FEMALE.HTML
Sva ljudska prava su univerzalna, nedeljiva, i meusobno zavisna i povezana ... Iako se moraju imati u vidu znaaj nacionalnih i regionalnih posebnosti i razliito istorijsko, kulturno i religijsko naslee, drave su dune, bez obzira na njihove politike, ekonomske i kulturne sisteme, da promoviu i tite sva ljudska prava i osnovne slobode.
Uprkos irokoj prihvaenosti koncepta univerzalnosti, u mnogim delovima sveta u pogledu svakodnevnog ivota ena jo uvek postoji mnotvo nereenih pitanja. U nekim religijama prema enama se ne postupa jednako
136
LJUDSKA PRAVA ENA
kao prema mukarcima. Uskraivanje enama jednakog pristupa obrazovanju i mogunostima zaposlenja i otvoreno iskljuivanje ena iz politikog odluivanja smatra se normalnim. U nekim ekstremnim sluajevima takve politike i shvatanja ak predstavljaju pretnju za linu bezbednost ena i njihovo pravo na ivot. Godine 2002. erijatski sud osudio je jednu mladu Nigerijku na smrt kamenovanjem. Prema australijskom ogranku organizacije Amnesty International, jedini navodni zloin Amine Lawal bio je roenje vanbranog deteta. Presuda je izazvala veliko negodovanje u meunarodnoj zajednici i dovela u pitanje usklaenost nekih kulturolokih i religijskih obiaja sa univerzalnou ljudskih prava. Jedan drugi religijski obiaj koji pogaa ivot ena karakteristian je za Indiju. Re je o hinduistikoj tradiciji spaljivanja udovice s preminulim suprugom, tzv. sati. Iako su ga britanske vlasti zabranile 1829. godine sati jo uvek postoji, to pokazuje poslednji dokumentovani sluaj iz 2002. godine. Uee ena u politikom ivotu danas se smatra vanijim nego ikad jer ene na taj nain najbolje mogu unapreivati svoj po-
Uee ena u politikom ivotu ne moe se vie shvatati kao usluga koju enama omoguuju ustanove u kojima jo uvek dominiraju mukarci, nego kao odgovornost i obaveza za stvaranje sveta u kom e biti vie jednakosti i demokratije.
BENGT SVE-SDERBERGH, GENERALNI SEKRETAR MEUNARODNE IDEA
loaj. U poslednjih 50 godina sve vei broj ena ostvaruje pravo glasa, kandidovanja za javne funkcije i njihovo obavljanje. Oekuje se da e to dovesti do politike osetljivije na rodna pitanja irom sveta. vinjeta Modul Demokratija. Od vremena pada komunizma, ene u postkomunistikim zemljama zarauju otprilike za treinu manje od svojih mukih kolega na istom radnom mestu, sa istim kvalifikacijama. U Evropskoj uniji lanom 141 Ugovora o Evropskoj zajednici zahteva se ista plata za isti posao za mukarce i ene sa istim kvalifikacijama. Meutim, praksa u mnogim zemljama lanicama EU jo uvek je daleko od iste naknade za isti posao za mukarce i ene. . vinjeta Modul Rad. Obiaji i tradicije, takoe, predstavljaju izvor opasnosti za devojice i tinejderke. Sa-
kaenje enskih genitalija (FGM) izvedeno je, prema nekim procenama, na 135 miliona devojaka i ena u svetu. tavie, prema organizaciji Amnesty International, dva miliona devojaka godinje izloeno je opasnosti od sakaenja, to znai da se svakoga dana s tom opasnou suoava priblino 6.000 devojaka. Glavna podruja gde se sprovodi ovaj obiaj su delovi Afrike i neke zemlje Bliskog istoka. Iseljenike zajednice prenele su obiaj sakaenja enskih genitalija u neke delove Azije i Pacifika, Severne i Latinske Amerike i Evrope. Tradicija sklapanja brakova meu decom, takoe, dovodi do mnogih zdravstvenih problema enske dece. Obiaj je uglavnom uvreen u Aziji. Brak u ranom dobu neizbeno rezultira ranim materinstvom i prouzrokuje stopu smrtnosti majki koja je pet puta vea meu devojicama starosti od 10 do 14 godina nego meu enama starosti od 20 do 24 godine, navodi se u dokumentu Odbora nevladinih organizacija pri UNICEF, posveenom zdravstvenim problemima enske dece. Odbor nevladinih organizacija pri UNICEF, takoe, iznosi podatke o virusu HIV/AIDS, koji pokazuju da su enska deca izloena veem riziku od zaraze tim virusom, bilo preko majki ili zbog seksualnog nasilja kao to je silovanje.
LJUDSKA PRAVA ENA
137
4. PRIMENA I PRAENJE Da bi se ljudska prava ena u potpunosti ostvarila, potrebno je uloiti velike napore u reinterpretaciju mnogih meunarodnih instrumenata za ljudska prava i u razvoj novih mehanizama koji e obezbediti ravnopravnost polova. U primeni ljudskih prava ena postoje razliiti pristupi, koje mogu koristiti ne samo vlade nego i civilno drutvo. Primarno je irenje znanja o instrumentima i mehanizmima za ljudska prava ena putem obrazovanja za ljudska prava u formalnom i neformalnom obrazovnom sistemu. Nema naina da ene ostvare svoja prava ako ne znaju koja im prava pripadaju. Sledei korak je da se podstaknu ene da nadziru svoju dravu kako bi pratile da li ona ispunjava dunosti propisane instrumentima za ljudska prava koje je ratifikovala. Ako drava ne ispunjava ispravno svoje obaveze, nevladine organizacije mogu pripremiti alternativne izvetaje, tj. tzv. izvetaje u senci i podneti ih posebnom komitetu. ene treba podstai da izrauju alternativne izvetaje za Komitet CEDAW i druga ugovorna tela. Izvetaji u senci omo-
guuju lanovima civilnog drutva da pozovu na odgovornost svoje vlade u pogledu dunosti i obaveza koje su preuzele na meunarodnom planu. Takoe, oni doprinose podizanju svesti o postupcima izvetavanja o sprovoenju CEDAW u pojedinim zemljama. U zemljama koje jo nisu ratifikovale Fakultativni protokol uz CEDAW potrebno je organizovati kampanje radi lobiranja za brzu ratifikaciju Protokola. Ratifikacijom Fakultativnog protokola drava doputa Komitetu za ukidanje diskriminacije ena da prima i razmatra predstavke pojedinaca ili grupa pod jurisdikcijom te drave. Komitet takoe prati da li drave strane ugovornice deluju u skladu sa obavezama CEDAW. Vaan korak ka potpunom sprovoenju instrumenata za prava ena jeste da se ene obue da se zalau za upotrebu mehanizama za ljudska prava. Trenutno je veoma malo ena upoznato s meunarodnim instrumentima za ljudska prava, a jo ih manje poznaje pravilan postupak upotrebe tih instrumenata.
Svetska konferencija o ljudskim pravima odrana u Beu 1993. godine podrala je uspostavljanje novog mehanizma, Posebnog izvestioca o nasilju nad enama. Gospoa Radhika Coomaraswamy iz ri Lanke obavljala je tu dunost od 1994. do 2003. godine, kada ju je nasledila Yakin Ertrk iz Turske. U sklopu svog mandata ona poseuje razliite zemlje gde istrauje nasilje nad enama i daje preporuke o tome kako uskladiti nacionalne zakonske norme s meunarodnim zakonskim normama u oblasti ljudskih prava ena. Uprkos znatnim poboljanjima u oblasti ljudskih prava ena tokom poslednjih 30 godina, jaanje ultrakonzervativne misli i fundamentalizma u mnogim drutvima dovelo je do ogromnog nazadovanja u pogledu ostvarenja ljudskih prava ena. Stoga je krajnje vano istrajno i po svaku cenu naglaavati neophodnost punog sprovoenja ljudskih prava ena.
138
LJUDSKA PRAVA ENA
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA Poslednjih godina vlade i nevladine organizacije upustile su se u teak proces razrade pravno obavezujuih normi za obezbeenje prava ena i u projekte velike praktine vrednosti za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Postupak tumaenja meunarodnih instrumenata ljudskih prava na rodno osetljivi nain ve je zapoeo. Kao jedan od najboljih primera u prilog tome jeste Opti komentar br. 28 koji je Komitet za ljudska prava UN usvojio u martu 2000. godine. Komitet je u tom komentaru na osnovu lana 3. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, kojim se propisuju jednaka prava mukaraca i ena na uivanje svih graanskih i politikih prava, protumaio sve lanove Pakta kroz rodno osetljivu prizmu. Godine 1992. CLADEM, Latinoameriki i karipski odbor za odbranu prava ena, pokrenuo je kampanju u kojoj su uestvovale organizacije iz celog sveta, radi izrade nacrta Opte deklaracije o ljudskim pravima s gledita roda. Danas se ta deklaracija koristi kao deklaracija u senci u svrhu obuavanja. Cilj je podstai ene ne samo da ue o ljudskim pravima nego i da u taj okvir unesu vlastita iskustva, potrebe i elje izraene na vlastitom jeziku. Usvajanje Interamerike konvencije za spreavanje, kanjavanje i ukidanje nasilja nad enama 1995. u Belem do Para u Brazilu predstavlja jedan od najznaajnijih dogaaja u istoriji borbe za prava ena u okviru sistema ljudskih prava. Konvenciju je izradila Interamerika komisija za ene. Proces izrade trajao je pet godina. Ratifikovale su je gotovo sve drave regiona. Ona predstavlja politiki i pravni okvir za sistemsko reavanje problema nasilja, koji obavezuje drave na sprovoenje politike spreavanja nasilja i pomoi rtvama nasilja. U pogledu Afrike povelje za ljudska prava i prava naroda pozitivan korak ka veoj rodnoj osetljivosti u tumaenju Povelje predstavlja Dodatni protokol o pravima ena, koji je Afrika unija (AU) usvojila 11. jula 2003. godine. Pokret naroda za obrazovanje za ljudska prava (PDHRE) znatno je doprineo unapreenju prava ena svojim Pasoem za dostojanstvo i serijom video - filmova pod naslovom ene dre nebo. U Pasou za dostojanstvo, globalnom pregledu 12 kljunih problemskih oblasti Platforme za delovanje iz Pekinga, razmatraju se pravne obaveze u odnosu na stvarni poloaj ena u nizu zemalja, na osnovu strunih izvetaja i iskustava ena. Jedan drugi prirunik, Izmeu njihovih pria i naih stvarnosti, nastao je uz podrku Bekog instituta za razvoj i saradnju i Odeljenja za razvojnu saradnju Ministarstva spoljnih poslova Austrije 1999. godine povodom 20. godinjice CEDAW. Prirunik se koristi uz pomenutu seriju videofilmova ene dre nebo. Svojim dragocenim doprinosom organizacija Pokret naroda za obrazovanje za ljudska prava dala je vredan materijal za obrazovanje buduih generacija aktivista za prava ena. Godine 2002. nemaka nevladina organizacija Terre des Femmes organizovala je kampanju protiv trgovanja enama i dala podrku projektu Malinowka iz Minska u Belorusiji, kojim se ene informiu i upozoravaju na opasnost trgovanja enama radi seksualnog zlostavljanja i prisiljavanja na prostituciju. Nova kampanja te organizacije usredsreena je na zaustavljanje prisilnog sklapanja brakova i borbu protiv nasilja nad enama.
LJUDSKA PRAVA ENA
139
2. TRENDOVI Tokom poslednje decenije enske nevladine organizacije aktivno su se ukljuile u raspravu o brojnim pitanjima ljudskih prava i humanitarnog prava. Godine 1998. grupa ena uestvovala je na konferenciji za izradu Nacrta statuta Meunarodnog krivinog suda u Rimu, kako bi obezbedile punu zastupljenost i ukljuenost ljudskih prava ena. ene su shvatile da bez organizovanog uea ena, enska pitanja nee biti primereno zastupana i promovisana. Sudei prema Rimskom statutu, koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine, u tome su uspele. Meunarodno humanitarno pravo nalo se na prekretnici zahvaljujui Statutu Meunarodnog krivinog suda iz 1998. godine. Zbivanja na teritoriji bive Jugoslavije i Ruande pokazala su da zatita ena i njihovih ljudskih prava mora biti deo mandata Meunarodnog krivinog suda. Do 10. aprila 2003. Rimski statut potpisalo je 139, a ratifikovalo ve 89 drava. U Rimskom statutu se prvi put u istoriji izriito navode i sankcioniu razliita krivina dela ije rtve su najee ene. U lanu 7 (1), na primer, pie da silovanje, seksualno ropstvo, prisiljavanje na prostituciju, prisiljavanje
Na ovoj taki bih volela da odam priznanje enama u enskom pokretu za rodnu pravdu koje su iskusile poloaj ena u ratu, identifikovale strategije za suoavanje s krenjima i, prevazilaei snanu opoziciju mnogih predstavnika u pregovorima oko Meunarodnog krivinog suda, uspele da obezbede da silovanje, seksualno ropstvo, prisilna trudnoa i drugi oblici seksualnog i nasilja zasnovanog na rodu budu ukljueni u statut ICC.
MERY ROBINSON, BIVI VISOKI KOMESAR UN ZA LJUDSKA PRAVA
sualnog nasilja ili kada je rtva ili svedok dete Te zatitne mere preduzete su, uz ostalo, zahvaljujui iskustvima steenim tokom sudskih postupaka sprovedenih na Meunarodnom sudu za ratne zloine poinjene na teritoriji bive Jugoslavije i Meunarodnom sudu za zloine poinjene u Ruandi.
IZVOR: HTTP://WWW.ICCNOW.ORG
na trudnou, prisiljavanje na sterilizaciju ili bilo koji drugi slian oblik seksualnog nasilja, predstavljaju zloin protiv ovenosti. Zatim, posebna panja posveuje se rtvama i svedocima. U lanu 68 Statuta pie da e se paziti na bezbednost, fiziko i psihiko blagostanje, dostojanstvo i privatnost rtava i svedoka i da sudsko vee moe dati nalog za sprovoenje bilo kog dela postupka in camera ili dopustiti iznoenje dokaza putem elektronskih ili drugih posebnih sredstava. Takve mere primenjivae se posebno kada se radi o rtvama sek-
Osim toga, enski pokreti na nacionalnom nivou, takoe, uspeno promoviu ljudska prava ena. U Ugandi su pravnici koji se bave enskim pitanjima lobirali za donoenje novog Zakona o vlasnitvu nad zemljom, koji enama omoguuje nasleivanje zemljita od njihovih pokojnih supruga. To su obiaji dugo zabranjivali. Na kraju je lobiranje imalo uspeha, pa danas mnoge ene znaju da imaju pravo na zemljite koje im je potrebno za samoizdravanje. Uspeh je ohrabrio pravnike da se pozabave i drugim za ene vanim pitanjima, kao to je Zakon o porodinim odnosima, iji je cilj da se proglase nezakonitim prakse, poput poligamije i fizikog zlostavljanja supruge.
IZVOR: HTTP://WWW.ONEWORLD.ORG/IPS2/SEPT9817_03_046.H TML.
140
LJUDSKA PRAVA ENA
3. HRONOLOGIJA 1789: Deklaracija o pravima ene i graanke, Olympe de Gouges 1888: Uspostavljanje Meunarodnog vea ena 1921: Meunarodna konvencija o suzbijanju trgovine enama i decom i Dodatni protokol 1933: Meunarodna konvencija o suzbijanju trgovine punoletnim enama 1950: Konvencija o suzbijanju trgovine ljudima i iskoriavanja prostitucije drugih 1953: Konvencija o politikim pravima ena 1957: Konvencija o dravljanstvu udatih ena 1962: Konvencija o pristanku na brak, minimalnoj starosti za sklapanje braka i registraciji brakova 1967: Deklaracija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena 1975: Prva svetska konferencija UN o enama (Meksiko Siti) 1976: Poetak Decenije UN za ene: jednakost, razvoj i mir 1979: Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW) 1980: Druga svetska konferencija UN o enama (Kopenhagen) 1985: Trea svetska konferencija UN o enama (Najrobi) 1985: Usvajanje naprednih strategija iz Najrobija za promovisanje ena do 2000. godine 1995: etvrta svetska konferencija UN o enama (Peking) 1995: Konvencija o spreavanju, kanjavanju i ukidanju nasilja nad enama (Belem do Para) 1998: Rimski statut Meunarodnog krivinog suda 1999: Fakultativni protokol uz Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije ena 2000: Protokol za spreavanje, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudima, posebno enama i decom, koji dopunjuje Konvenciju UN protiv organizovanog meunarodnog kriminala 2000: 23. posebna sednica Generalne skuptine UN na temu ene 2000: rodna ravnopravnost, razvoj i mir za 21. vek
LJUDSKA PRAVA ENA
141
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: PARAFRAZIRANJE CEDAW Potrebne vetine: itanje i parafraziranje pravnih izraza, komunikacija, saradnja, procena razliitih stavova DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Opis aktivnosti/uputstva: Voditelj daje uvod u CEDAW i potom zamoli uesnike da se podele u grupe od etiri ili pet lanova. Svaka grupa dobija odreeni deo CEDAW, koji treba da prevedu na NE-PRAVNIKI, svakodnevni jezik. Takoe, sve grupe mogu dobiti isti lanak ili lanke, to omoguuje iscrpniju i zanimljiviju raspravu jer razliiti ljudi razliito shvataju pojedine formulacije. Nakon predstavljanja svog prevoda, grupa razmatra neku situaciju iz svoje zemlje. Rasprava o sledeim pitanjima moe doprineti proceni potrebnih promena: Da li se u vaem drutvu prava ena odvajaju od ljudskih prava? Ako se odvajaju, kako se to sprovodi, zakonom ili obiajima? Da li je to odvajanje neskriveno? Da li je to ivotna injenica o kojoj zapravo niko ni ne govori? Utie li na sve ene? Ako ne utie, na koje ene najvie utie? Opii primere odvajanja rodova. Kako ene reaguju na odvajanje? DEO I: UVOD Cilj ove aktivnosti je da unapredi razumevanje CEDAW i namenjena je naroito licima koja nisu pravnici, odnosno nisu upoznata s pravnom terminologijom. Tip aktivnosti: veba DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: poveati svest o pravima ena upoznati uesnike s pravnom terminologijom razmotriti razliite poglede na prava ena razgovarati o pravnim instrumentima za zatitu prava ena Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: 20 - 25; rad u malim grupama i rasprava cele grupe Vreme: priblino 60 minuta Materijal: kopije CEDAW, papir, olovke Postoje li neka ljudska prava koja mukarci uivaju kao neto normalno, dok ene da bi im se ta prava priznala moraju uloiti poseban napor? Postoje li podruja ivota gde se od ena oekuje da deluju putem mukog posrednika? Koje su prepreke nezavisnosti ena? to pie u ustavu vae zemlje o pravima ena? Postoji li nesrazmera izmeu stvarnosti i ustava? Znate li za neki sudski postupak koji se trenutno vodi u vezi s ljudskim pravima ena? Na to se odnosi? Koja prava su pogoena? Da li su pravnici uglavnom upoznati sa CEDAW i ostalim pravnim instrumentima koji se bave pravima ena? Praktini saveti: Rad u malim grupama od etiri do pet lanova omoguuje intenzivniju raspravu i daje utljivim ili povuenim uesnicima vie prilika da se ukljue. Meutim, rezultate grupnog rada uvek treba predstaviti i raspraviti pred svima kako bi se obezbedio isti nivo znanja za sve uesnike. Predlozi za varijacije: Aktivnost se moe izvesti s bilo kojim pravnim dokumentom, zavisno od interesa uesnika i tema teaja.
142
LJUDSKA PRAVA ENA
DEO IV: NASTAVAK Prikladan nastavak rada moe biti organizacija kampanje za prava ena. Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: ljudska prava, prava manjina
Veliina grupe/organizacija: 20 - 25; rad u malim grupama i parovima i svi zajedno Vreme: priblino 60 minuta Priprema: obezbedite uesnicima dovoljno mesta za kretanje Potrebne vetine: kreativne vetine, gluma DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Opis aktivnosti/uputstva: Najpre uesnice razmatraju govor tela karakteristian za ene, a uesnici govor tela karakteristian za mukarce. To obuhvata karakteristine poloaje tela pri hodanju, sedenju ili razgovoru s drugima u raznim situacijama. Uesnici treba ne samo da razgovaraju o govoru tela, nego i da isprobaju razliite gestove i poloaje tela. Potom voditelj pokazuje rodno specifino ponaanje i govor tela u razliitim situacijama (npr. pomou slika ili fotografija). Uesnici treba da pokuaju oponaati poloaje koje vide na slikama i osvestiti svoje oseaje u pojedinim situacijama. Nakon te uvodne vebe grupu treba podeliti u parove, po mogunosti meovite. Svaki par ima zadatak da pripremi jednu od sledeih situacija kao ske koji e izvesti pred ostalima:
Otac se naljutio na ker zato to je kasno dola kui. Mladi se pokuava udvarati eni na ulici. Nova koleginica moli kolegu za pomo jer ne zna mnogo o preduzeu. Par veera u restoranu. Plaaju i odlaze. Skeeve treba odglumiti pred publikom. Nakon toga moe se razgovarati o uinku nestereotipnog govora tela, npr. kako drutvo reaguje kad se mukarac ponaa kao ena i obrnuto. Praktini saveti: Uesnicima moe biti zanimljivo da doive sebe u ulozi drugog pola, ali to moe biti teko onima koji potiu iz kultura u kojima su polne uloge strogo podeljene i uveliko se razlikuju. Stoga neka voditelj odlui u kom e smeru krenuti bez izlaganja opasnosti od pobune. DEO IV: NASTAVAK Analiza interakcija ena i mukaraca, na primer, tokom rasprave ili na filmu. Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: opta ljudska prava, prava manjina
AKTIVNOST II: GOVOR TELA ENA I MUKARACA DEO I: UVOD Ono to kae ini 10% poruke kako to kae ini 90%. Veina ljudi nije svesna u kojoj meri govor tela utie na spoljni utisak i komunikaciju, a jo manje je svesna da se komunikacija ena i mukaraca razlikuje ne samo u reima nego i u pokretima i gestovima. Tip aktivnosti: jedna veba/igranje uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: produbljivati osetljivost u komunikaciji razvijati empatiju razumeti uloge rodova Ciljna grupa: mladi i odrasli, odnosno mladii i devojke od 12 godina navie
LJUDSKA PRAVA ENA
143
REFERENCE
Abiella, Rosalie. 1987. The Evolutionary Nature of Equality. in: Mahoney, Kathleen i Sheilah Martin. Equality and Judicial Neutrality. Toronto: Carswell. Achieng, Judith. 1998. RIGHTS-UGANDA: Women benefit from new Land Legislation. Dostupno na adresi: http://www.oneworld.org/ips2/sept98/17_03_046.html Amnesty International Australia. Defending womens rights. Nigeria: Condemnation of the death penalty. Concerns on the implementation of new Sharia-based penal codes. Dostupno na adresi: http://www.amnesty.org.au/women/action-letter09.html Amnesty International. Female Gender Mutilation A Human Rights Information Pack. Dostupno na adresi: http://www.amnesty.org/ailib/intcam/femgen/fgm1.htm Another girl child killed in Tamil Nadu. Dostupno na adresi: http://newsarchives.indiainfo.com/2000/12/17/17female.html Benedek, Wolfgang, Gerd Oberleitner i Esther Kisaakye (ur.). 2002. Human Rights of Women: International Instruments and African Experiences. London: Zed Books. Boletn Red Feminista Latinoamericana y del Caribe contra la violencia domstica y sexual. Isis, Br. 20. July/September 1998. Bravo, Rosa. 1998. Pobreza por razones de gnero. Precisando conceptos. En Gnero y Pobreza, Nuevas dimensiones. Santiago de Chile: Editores Isis. Cook, Rebecca. 1994. State Accountability under the Women`s Convention. In: Human Rights of Women. University of Pennsylvania. ECLAC Women and Development Unit. 2000. The challenge of gender equity and human rights on the threshold of the twenty-first century. Santiago. Emily Davison. Dostupno na adresi: http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/Wdavison.htm Falcn ONeill, Lidia. 1999. Historia de los Derechos de las Mujeres. La construccin del Sujeto Politico. Seminario Internacional de Derechos Humanos. Movimiento Manuela Ramos. Lima. Inter-American Commission on Human Rights Organization of American States. Report N54/01, Case 12.051, Maria da Penha Maia Fernandes Brazil, 16 April 2001. Dostupno na adresi: http://www.cidh.oas.org/annualrep/2000eng/ChapterIII/Merits/Brazil12.051.htm International Center for Research on Women. 1998. Information Bulletin: After the Peace: Women in Post-Conflict Reconstruction. Dostupno na adresi: http://www.icrw.org/docs/postconflictinfobulletin.pdf Kamat, Jyostna. The tradition of Sati in India. Dostupno na adresi: http://www.kamat.com/kalranga/hindu/sati.htm Karam, Azza. 1998. Beyond Token Representation, in: Women in Parliament: Beyond Numbers. Dostupno na adresi: http://www.idea.int/women/parl/toc.htm Koenig, Shulamith. 1998. Embracing Women as Full Owners of Human Rights, in: Haxton, Eva i Claes Olsson (ur.), Gender Focus on the WTO. Uppsala: ICDA. Moller Okin, Susan. 1998. Justice, Gender and the family, New York: Basic Books. Neuhold, Brita i Birgit Henkl. 2000. Womens Rights Human Rights: From Dream to Reality. Vienna: Austria Service for Development Co-Operation. NGO Committee on UNICEF. Factsheet: Girl Child Health Issues. Dostupno na adresi: http://www.girlsrights.org/factsheets/health.pdf NGO Committee on UNICEF. Factsheet: Girl Child Health Issues. Dostupno na adresi: http://www.girlsrights.org/factsheets/hivfactsheet.pdf Niarchos, Catherine M. 1995. Women, War, and Rape: Challenges Facing The International Tribunal for the Former Yugoslavia. Human Rights Quarterly 17.4 (1995) 649-690. Dostupno na adresi: http://muse.jhu.edu/demo/human_rights_quarterly/17.4niarchos.html#Rape Pandjiarjian, Valeria. 2003. Investigating and Analyzing a Strategy, in: Women, Law and Development International. Sa Paulo: Cladem Brazil. Peoples Decade for Human Rights Education. 2002. Passport to Dignity. New York. Peoples Decade for Human Rights Education. 2002. Women hold up the Sky. New York. Peoples Decade for Human Rights Education. 1999. Between their Stories and our Realities. New York. Power, Carla. 2002. The Shackles of Freedom. The end of communism was supposed to make life better for women. Has it? Newsweek International, 18 March 2002. Dostupno na adresi: http://www.cdi.org/russia/johnson/6142-2.cfm Reimann, Erich. 1996. Germany Breaks Up Sex Slave Ring, Associated Press, 13 December 1996. Dostupno na adresi: http://www.catwinternational.org/fb/Germany.html Resolution A/Res/48/104, 20 December 1993. Declaration on the Elimination of Violence against Women. Seifert, Ruth. 1996. The Second Front: The Logic of Sexual Violence in Wars in: Womens Studies International Forum 19 (1/2) 1996, 35-43. Shanti, Dairian. 1998. Equality and the Structures of Discrimination. in: Yaeli, Danieli i Elsa Stamatopoulou, Clarence Dias (ur.). New York.
144
LJUDSKA PRAVA ENA
Shiva, Vandana. 1998. Monocultures, Monopolies, Myths and The Masculinisation of Agriculture. http://gos.sbc.edu/s/shiva2.html The Prosecutor vs. Jean-Paul Akayesu. ICTR-96-4, 2 September 1998. The Vienna Declaration and Programme of Action. 1993. Torrevillas, Domini M. 2002. Why I am for House Bill 4110, The Philippine Star, August 29, 2002. Dostupno na adresi: http://www.remedios.com.ph/fhtml/mk4q2002_wiaf.htm United Nations. 2001. Multilateral Treaty Framework: An Invitation to Universal Participation, Focus 2001: Right of Women and Children. United Nations. 2000. Women, Peace and Security, Study submitted by the Secretary-General pursuant to Security Council resolution 1325 (2000).
Terre des Femmes Menschenrechte fr die Frau e.V.: http://www.terredesfemmes.de Organization of American States: http://www.oas.org Peoples Movement for Human Rights Education: http://www.pdhre.org RSMLAC Latin American Womens Health Network: http://www.rsmlac.org United Nations: Commission on the Status of Women: http://www.undp.org/fwcw/csw United Nations: Committee on the Elimination of Discrimination against women: http://www.un.org/DPCSD/daw/cedaw United Nations: Division for the Advancement of Women: http://www.un.org/DPCSD/daw
DODATNE INFORMACIJE
Campaign for a Latin American and Caribbean Convention on Sexual Rights and Reproductive Rights: www.convencion.org.uy CLADEM Latin American and Caribbean Committee for the Defense of Women Rights: www.cladem.org (na engleskom, portugalskom i panskom). Economic Commission for Latin America and the Caribbean: http://www.eclac.org Equality Now: http://www.equalitynow.org International Council of Women: http://www.icwcif.org
VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE

VLADAVINA PRAVA U DEMOKRATSKIM DRUTVIMA PRAVIAN SUDSKI POSTUPAK KLJUNI ELEMENT VLADAVINE PRAVA ELEMENTI VLADAVINE PRAVA
Vladavina prava nije samo formalna primena pravnih instrumenata, nego takoe vladavina pravde i zatita svih lanova drutva od preterane moi onih koji vladaju.
MEUNARODNA KOMISIJA PRAVNIKA
146
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Rano ujutro 16. decembra 1988. godine gospodin A uhapen je u svom domu na osnovu odeljka 12 britanskog Zakona o spreavanju terorizma iz 1984. godine, zbog povezanosti s pokuajem bombakog napada na vojno osoblje. Odveden je u policijsku stanicu Kastereha. Izjavio je da je odmah nakon dolaska zatraio kontakt sa svojim advokatom. Taj zahtev je bio odbijen. Zadran je u skladu sa Uredbom o dokazima u krivinom postupku iz 1988. godine. Budui da mu je taj novi propis bio nepoznat, A je ponovo zatraio konsultacije sa advokatom, ali je i taj zahtev odbijen. Istog dana dva tima istraitelja pet puta su ispitivala A. Poslednje ispitivanje odvijalo se oko ponoi. Gospodin A se 17. decembra 1988. godine poalio na zlostavljanje kom je bio podvrgnut tokom dva ispitivanja prethodnog dana lekaru. Lekar je u zabelekama zapisao kako je A izjavio da su ga tokom drugog i treeg ispitivanja amarali i povremeno udarali u potiljak i nekoliko puta u stomak. Istog datuma sprovedeno je esto, sedmo i osmo ispitivanje. Tokom estog ispitivanja A je prekinuo utanje i dao detaljne odgovore na brojna pitanja, priznajui da je uestvovao u izradi i postavljanju bombe. Tokom sedmog ispitivanja A je potpisao duu izjavu, u kojoj se dosta detaljno opisuje njegovo uee u zaveri montae i postavljanja bombe. Doputeno mu je 18. decembra 1988. godine da se konsultuje sa svojim advokatom, koji je zabeleio navode A o zlostavljanjima kojima je bio podvrgnut. Advokat je odluio da te prigovore ne prosledi policiji. Na sudu u Belfastu 19. decembra 1988. godine podignuta je optunica protiv A i drugih za zaveru kojom su planirane eksplozije, svesno posedovanje eksploziva, zaveru radi ubistva i pripadnost Irskoj republikanskoj armiji. Na Kraljevskom sudu u Belfastu 17. septembra 1990. godine poelo je suenje A i saoptuenima pred jednim sudijom i bez porote. Tuitatvo se pozvalo na priznanje dobijeno tokom ispitivanja A i, posebno, na pisanu izjavu koju je A potpisao. A je izjavio da se ne osea krivim. Posle toga A vie nije svedoio tokom suenja. Osuen je na dvadeset godina zatvora. (Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu o tom sluaju 6. juna 2000. godine utvreno je da je bilo prekreno pravo na pravino suenje iz lana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima.)
IZVOR: PREUZETO IZ SLUAJA MAGEE PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA, EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA, 6. JUNA 2000.; DOSTUPNO NA: HTTP://HUDOC.ECHR.COE.INT/HUDOC2DOC2/HEJUD/200 207/MAGEE.BATJ.DOC
PITANJA ZA RASPRAVU 1. ta su razlozi ovakvog postupka prema A po vaem miljenju? Koja su prava bila ugroena? 2. ta mislite, ta se moe preduzeti kako bi se spreila takva dogaanja u budunosti? 3. Da li su vam poznati sistemi zatite koji su ve uspostavljeni u tu svrhu?
147
POTREBNO JE ZNATI
1. UVOD Zamislite da sedite u sudnici i nemate pojma zato ste tu. Jo vie ste zbunjeni kad sudija pone da ita optunicu zloin za koji ste optueni nikad ranije nije smatran protivzakonitim delom, a nije ni utvren kao krivino delo u vaeim zakonima. Niko vam ne odgovara na pitanja, oseate se apsolutno nemoni da se odbranite, a advokat vam nije dostupan. tavie, kad zapone ispitivanje svedoka, shvatite da neki od njih ne govore jezikom koji vi razumete, a nemate prevodioca. Tokom suenja iz izlaganja sudije doznajete da je to druga rasprava, dok je prva bila odrana u vaem odsustvu. to sudski postupak tee
SVRHA OVOG SUENJA JE DA TE U POSTUPKU PRAVINOG SUENJA OSUDIMO NA SMRT!
dalje, postaje vam jasnije da su svi uvereni u vau krivicu i da je jedino stvarno pitanje kakva kazna e biti izreena Navedeni primer pokazuje ta se dogaa kad je prekreno jemstvo pravinog sudskog postupka. Pravo na pravino suenje, koje se jo zove i pravino deljenje pravde jedan je od kamena temeljaca demokratskog drutva koje je verno vladavini prava.
ma koji su u skladu sa ustavom, a cilj im je ouvanje slobode, pravde i pravne bezbednosti. Na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima UN odranoj 1993. godine u Beu, potvrena je nerazdvojna povezanost izmeu naela vladavine prava i zatite i promovisanja ljudskih prava. Na konferenciji je istaknuto da je odsustvo vladavine prava jedna od najveih prepreka primeni ljudskih prava. Vladavina prava obezbeuje podlogu za pravino upravljanje odnosima meu ljudima i time podstie raznovrsnost. Vladavina prava, takoe, obezbeuje odgovornost onih koji vladaju i zakonski nadzor nad njima.
Vladavina prava Vladavina prava zadire u mnoga podruja politike i obuhvata politika, ustavna i zakonska pitanja, kao i pitanja ljudskih prava. Svako demokratsko drutvo koje tei usvajanju i promovisanju ljudskih prava mora prihvatiti prvenstvo prava kao osnovno naelo. vinjeta Modul Demokratija. Iako je vladavina prava kamen temeljac demokratskog drutva, ne postoji pravi konsenzus o svim njenim elementima. Meutim, nema sumnje da su graani zatieni od samovoljnog delovanja javne vlasti samo ako su njihova prava regulisana zakonom. Zakon se mora javno objaviti, na sve jednako primenjivati i efikasno sprovoditi. Stoga je oigledno da se dravna vlast mora zasnivati na zakoni-
Moj izbor vladavine prava kao vrhovne teme u mom vlastitom radu nije podstaknut samo njenom univerzalnou. Vladavina prava takoe je najvri temelj bezbednosti.
SERGIO VIEIRA DE MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.
148
Istorijski razvoj vladavine prava Naelo vladavine prava ima korene u srednjovekovnoj Engleskoj. Jo 1066. godine William Osvaja uspostavio je centralnu vlast. Iako je kralj bio olienje centralne zakonodavne, izvrne i sudske vlasti, on sam nije bio iznad zakona njegova kraljevska ast proizlazila je iz zakona. Zahvaljujui tome, sudovi i parlament, u saradnji s plemstvom, osnaili su svoj uticaj u nacionalnom sistemu, gradei prvu parlamentarnu monarhiju u Evropi. Kameni temeljci u razvoju vladavine prava bili su Magna Charta (1215), koja je obezbedila izvesna graanska i politika prava plemstvu i zakon Habeas Corpus (1679), koji je ljudima u pritvoru dao neotuivo pravo da budu obaveteni o razlozima zbog kojih su lieni slobode. Na evropskom kontinentu naelo vladavine prava dobija na vanosti zahvaljujui graanskim revolucijama tokom sedamnaestog i osamnaestog veka. Danas je vladavina prava centralno naelo nacionalnih i regionalnih institucija gotovo u celom svetu.
Pravino suenje kao centralni element vladavine prava Vladavina prava znai, pre svega, da postoje javno objavljeni zakoni u kojima nema diskriminacije. Sama injenica da zakoni postoje ne znai nita ako nije obezbeeno njihovo efikasno sprovoenje. Stoga drava mora ustanoviti institucije koje e tititi pravni sistem, ukljuujui sudove, tuilatvo i policiju. Te institucije i same su obavezane jemstvima ljudskih prava, utvrenim u optim i regionalnim sporazumima za zatitu ljudskih prava, kao to je Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Evropska konvencija o ljudskim pravima, Amerika konvencija o ljudskim pravima i Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda. Vano je napomenuti da se u Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima posebno naglaava problem maloletnika. Prema Paktu, u upravnom ili sudskom postupku u sluaju maloletnih prestupnika mora se uzeti u obzir njihova starost i poeljnost promovisanja njihove rehabilitacije. To znai da drave treba da propiu: najniu starost maloletnika protiv koga se moe podii optunica za krivino delo, granicu punoletstva, uspostavljanje posebnih sudova i postupaka, zakone kojima se ureuje postupak protiv malolet-
nika, kao i na koje naine se svim tim posebnim reenjima za maloletnike obezbeuje poeljnost promovisanja njihove rehabilitacije .
Tokom leta i jeseni 2002. godine serija ubistava pogodila je Waington DC. Desetoro ljudi ustrelio je snajperista tokom mesec dana dugog perioda okrutnog ubijanja, a jo troje je bilo ozbiljno ranjeno. Policija je 24. oktobra uhapsila dva mukarca: etrdesetdvogodinjeg Johna Allena Muhamada i njegovog sedamnaestogodinjeg saradnika Johna Leea Malva. Ovaj drugi, iako je bio maloletnik, naao se pred sudom u Virdiniji, gde moe biti osuen na smrt. To je podstaklo javnu raspravu u SAD o tome moe li uopte smrtna kazna biti izreena sedamnaestogodinjaku. Smrtna kazna mogua je sankcija u amerikim dravama Marilend i Louiziana za ubistva poinjena na njihovoj teritoriji. Jo vea pometnja izbila je u martu 2004. godine zbog mogue smrtne kazne nad dvoje ubica koji su u vreme kad su poinili zloin imali 12 godina. Vrhovni sud SAD trenutno reava pitanje smrtne kazne nad maloletnicima.
149
Vladavina prava, pravino suenje i ljudska bezbednost Bezbednost ljudi ne moe se ostvariti bez vladavine prava i pravinog suenja. Naela vladavine prava i pravinog suenja doprinose linoj bezbednosti pojedinca jer jeme da niko nee biti samovoljno optuen i uhapen, da svako ima pravo na pravino suenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom. Pravinost sudskog postupka obezbeuje pravdu i poverenje graana u pogledu jasno odreene sudske nadlenosti. Zatim, snaan pravosudni sistem pomae u odravanju niske stope kriminala i korupcije, pa time doprinosi slobodi od straha. U postkonfliktnim situacijama, na primer u Bosni i Hercegovini, posebno je vano obnoviti vladavinu prava i pravo na pravino suenje, radi poveanja ljudske bezbednosti putem pravne sigurnosti, vrenja pravde i dobre vladavine. To su sredstva pomou kojih e graani ponovno stei poverenje i veru u dravu i njenu vlast. to se tie ekonomske pouzdanosti i razvoja, bezbednost ulaganja, takoe, umnogome zavisi od funkcionisanja upravnog i pravosudnog sistema. Dakle, ekonomski rast i socijalno blagostanje, koji vode slobodi od siromatva, tj. socijalnoj i ekonomskoj sigurnosti, takoe, zavise od vladavine prava i pravinog suenja.
2. DEFINICIJA I OPIS PRAVINOG SUENJA ta je pravino suenje? Pravo na pravino suenje odnosi se na sporove i u graanskom i krivinom kontekstu. Pre svega, vano je razumeti da pra-
vinost sudskog postupka ima dva aspekta: institucionalni (npr. nezavisnost i nepristrasnost suda) i proceduralni (npr. pravinost tokom rasprave). Naelo pravinog suenja podrava niz pojedinanih prava, kojima se obezbeuje ispravnost postupka od osumnjienja lica do izvrenja presude.
Minimalni standardi prava optuenog: 1. Sva lica moraju biti jednaka pred sudovima i uivati minimalna jemstva pravinog sudskog postupka u punoj jednakosti; 2. Svako ima pravo na slobodan pristup efikasnom i pravinom pravnom leku; 3. Sud mora biti nadlean, nezavisan, nepristran i zasnovan na zakonu; 4. Svako ima pravo na pravinu i javnu sudsku raspravu; u skladu s tim, javnost e se iskljuiti jedino u jasno odreenim sluajevima; 5. Svako ko je optuen za krivino delo ima pravo da se smatra nevinim sve dok se ne dokae krivica u skladu sa zakonom; 6. Svako ima pravo da mu se sudi bez neopravdanog odlaganja; 7. Svako ima pravo da mu se sudi u prisustvu. Optueni ima pravo da se brani sam ili uz pomo branioca po svom linom izboru; ako nema branioca, optuenom se mora
saoptiti da ima pravo na branioca; optueni ima pravo da mu se uvek kad to nalau interesi pravinosti po slubenoj dunosti dodeli besplatni branilac, ako on nema dovoljno sredstava da plati branioca; 8. Optueni ima pravo da ispituje svedoke optube i da se obezbedi prisustvo i ispitivanje svedoka odbrane. Optueni se ne sme prisiljavati na svedoenje protiv sebe ili na priznavanje krivice; 9. Optueni ima pravo na besplatnu pomo tumaa ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu; 10. Niko ne sme biti proglaen krivim za krivino delo uinjeno inom ili propustom koji, po nacionalnim zakonima ili meunarodnom pravu, u asu injenja nije bio utvren kao krivino delo. Ne sme se odrediti ni tea kazna od kazne koja je bila primenjiva u asu kad je krivino delo uinjeno.
150
Meunarodni propisi, npr. lan 14 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, o pravu na pravino suenje, vae za sve sudove bez obzira na to da li su redovni ili posebni. U mnogim zemljama postoje vojni i posebni sudovi koji vode postupke protiv civila. esto se takvi sudovi osnivaju kako bi se omoguila primena vanrednog postupka koji se ne odvija prema redovnim pravosudnim standardima. Iako Paktom nisu zabranjene takve kategorije sudova, uslovi koji su odreeni Paktom, meutim, jasno upuuju da se na takvim sudovima moe suditi civilima jedino u vanrednim sluajevima, a tokom suenja moraju se ispuniti uslovi kojima se u potpunosti obezbeuje sprovoenje odredaba utvrenih lanom 14.
Jednakost pred zakonom i sudom Jemstvo jednakosti jedno je od optih naela vladavine prava. Ono sadri zabranu diskriminacionih zakona i obuhvata pravo na jednak pristup sudovima i jednak sudski postupak. Najvaniji praktini aspekt jednakosti pred zakonom i sudom je jednakost sredstava, odnosno pravilo da svaka strana u postupku mora imati jednaku mogunost da predstavi svoje vienje spora i da nijedna strana ne moe uivati nikakvu prednost pred suprotnom stranom.
Drugi aspekt jednakosti pred sudom odnosi se na pravo svakog optuenog da se prema njemu postupa jednako kao prema ostalim optuenima u slinom poloaju, bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi. Meutim, u tom kontekstu treba imati na umu da jednako postupanje ne znai identino postupanje. Jednako postupanje znai da u sluajevima gde su objektivne injenice sline, upravni i pravosudni organi moraju postupati slino, a gde se injenice razlikuju, naelo jednakosti trai razliito postupanje. Pristup delotvornom, pravinom pravnom leku Norme pravinog sudskog postupka sadre niz elemenata koji zajedno obezbeuju pravino deljenje pravde. U izvesnom smislu moe se rei da su ti elementi opte osobine pravosudnih institucija i iroki parametri prema kojima se moe proceniti pravinost sudskog postupka. Meutim, pre nego to se uopte moe vriti bilo kakvo procenjivanje, pojedincu se mora obezbediti mogunost da bude sasluan na sudskoj raspravi. Vano naelo u vezi s krenjem prava na pristup sudu jeste da drava, u odreenim oblastima i za odreene kategorije pojedinaca, ne
Dokumenti i instrumenti koji sadre odredbe o pravinom sudskom postupku 1948. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, lan 11 1950. Evropska konvencija o ljudskim pravima , lan 6 1966. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, lan14 1969. Amerika konvencija o ljudskim pra-
vima, lan 8 1985. Osnovna naela UN o nezavisnosti sudstva 1985. Standardna minimalna pravila UN za postupke protiv maloletnika 1986. Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda, lan 7 1990. Osnovna naela UN o ulozi advokata 1990. Smernice UN o ulozi tuilaca
151
moe ograniiti niti ukinuti pravo na albu i albeni postupak. Jemstvo slobodnog pristupa sudu ne sme se ograniiti na graanske parnice. Ono je jednako vano za pravilni tok krivinog postupka, budui da obezbeuje zatitu od presude sudskog tela koje ne zadovoljava kriterijume pravinog sudskog postupka.
Nezavisnost i nepristrasnost Jedan od osnovnih elemenata efikasne vladavine prava je nezavisnost i nepristrasnost sudova u pravnom sistemu. Prema naelu podele vlasti, sudska vlast mora biti potpuno odvojena od zakonodavne i izvrne vlasti.
Nezavisnost sudija jedan je od stubova nezavisnog pravosua. Ako vlada ili drugi dravni organi mogu u bilo koje vreme da smene sudiju, institucionalna nezavisnost sudstva je dovedena u pitanje. Zatim, ako nepravosudni organi vre nadzor ili uticaj na sudove ili same sudije, ne moe se obezbediti pravian sudski postupak. Takav nadzor, recimo, moe se odnositi na uslove plaanja sudija, mogunost ostalih delova vlasti da daju uputstva sudovima ili pretnje premetajem na drugo radno mesto ako odluke sudija ne budu saglasne sa oekivanjima i uputstvima. Nepravosudni organi ne smeju menjati sudske presude, osim u sluajevima amnestija koje su u skladu sa ustavom, a obino ih dodeljuje ef drave. U normama pravinog sudskog postupka ne propisuje se neki odreeni sastav sudija, naime, sudije mogu biti ili samo profesionalne sudije, ili moe biti kombinovani sastav profesionalnih sudija i sudija laika ili moe postojati neka druga kombinacija. Meutim, postoje meunarodni standardi nezavisnog sudstva koji ukljuuju odredbe o imenovanju sudija. Nijednim meunarodnim instrumentom ljudskih prava ne zahteva se suenje pred porotom. Ali, ako je u dravi uspostavljen sistem
porota, zahtevi nezavisnosti i nepristrasnosti odnose se i na porote. Javno sasluanje Da bi se podstaklo poverenje u pravosudne organe i obezbedilo pravino sasluanje svih stranaka, sudske rasprave moraju biti otvorene za javnost. Prema maksimi da pravda mora ne samo biti izvrena nego njeno izvrenje treba da bude javno objavljeno, javnost ima pravo da zna kako se pravda izvrava i koje su presude donesene. Pod javnim sasluanjem podrazumeva se usmeno sasluanje o injenicama sluaja, koje treba da bude otvoreno za javnost i mogu mu prisustvovati graani i predstavnici medija. Sudovi moraju obavestiti javnost o vremenu i mestu odravanja usmenog sasluanja. Naelo javnosti mora se u potpunosti potovati, osim ako postoje opravdani razlozi za izuzee javnosti. Opravdani razlozi za ogranienje prava na javno sasluanje navedeni su u meunarodnim instrumentima: moral (npr. sasluanje koje se odnosi na seksualni delikt), javni red (uglavnom u sudnici), nacionalna bezbednost u demokratskom drutvu, interesi privatnosti stranaka i posebne okolnosti kada javnost moe ugroziti izricanje pravine i primerene presude.
Godine 2001. organizacija Amnesty International izvestila je o sluaju 94 civila koji su izvedeni pred vojni sud u Egiptu zbog navodne povezanosti s naoruanom islamistikom grupom. Bili su izloeni muenju i zadrani u pritvoru bez mogunosti komunikacije. Njihovo pravo na pravino suenje bilo je prekreno, takoe, zbog toga to nije bila obezbeena nepristrasnost i nezavisnost vojnog suda od izvrne vlasti.
152
Meutim, ak i u sluajevima kad je javnost iskljuena iz rasprave, presuda mora biti javno objavljena, osim u izvesnim strogo definisanim izuzetnim sluajevima kad treba zatititi interes maloletnika ili porodice.
dela i pri tom imenuju osumnjiene, osim ako pri tom ne tvrde da je kriv. Pravo na utanje i pravo da se ne svedoi protiv sebe, kao i pravo da se ne prizna krivica takoe su deo naela pretpostavke nevinosti. Pravo na utanje zahteva, takoe, da tuilatvo pre istrage ne uzima u obzir utanje pri utvrivanju krivice ili nevinosti. Pod pravom da se ne svedoi protiv sebe i pod pravom da se ne prizna krivica podrazumevaju se zabrana svakog oblika pritiska. Pravo na suenje bez neopravdanog odlaganja Odredbe o pravu na suenje bez neopravdanog odlaganja odnose se ne samo na vreme do poetka suenja nego i na ukupno trajanje postupka, ukljuujui moguu albu viem sudu, sve do vrhovnog suda ili drugih sudskih organa koji imaju ovlaenje da donesu konanu presudu. Koliko je dugo potrebno vreme, zavisi od prirode predmeta oko kog se vodi spor. Pri procenjivanju da li je u nekom postupku bilo neopravdanog odlaganja, uzimaju se u obzir okolnosti predmeta, kao to su njegova sloenost, ponaanje stranaka u sporu, posle-
dice za podnosioca i stav organa pred kojim se spor vodi. Zatim, treba uzeti u obzir da pravo na pravino suenje bez neopravdanog odlaganja u krivinom postupku, takoe, ima rtva. Osnovno naelo na kome se zasniva to pravo dobro je definisano izrekom Odloiti pravdu znai uskratiti pravdu. Pravo optuenog da se brani sam ili uz pomo branioca i pravo na suenje u prisustvu Svako ko je optuen za krivino delo ima pravo da se brani sam ili uz pomo branioca. Pravo na branioca u fazama koje prethode suenju u krivinom pravu jasno je povezano s pravom na odbranu tokom suenja. U Meunarodnom paktu o o graanskim i politikim pravima navodi se da pri utvrivanju opravdanosti optube za krivino delo optueni ima pravo na to da mu se sudi u njegovom prisustvu i da se brani sam ili uz pomo slubenog branioca po svom linom izboru; da se, ako nema svog branioca, uputi u pravo na izbor i da mu se uvek kad to nalau interesi pravinosti po slubenoj dunosti dodeli besplatni branilac, svaki put kad on nema dovoljno sredstava da plati branioca lan 14 (3d).
Pravo na pretpostavku nevinosti Pravo na pretpostavku nevinosti znai da svako ko je optuen za krivino delo ima pravo da se smatra nevinim i da se prema njemu postupa kao prema nevinom licu sve dok mu se u pravinom sudskom postupku ne dokae krivica u skladu sa zakonom. To naelo primenjuje se od trenutka kada se lice stavlja pod sumnju do trenutka kada je krivica potvrena u najvioj instanci. Stoga u krivinim sporovima tuilac mora dokazati krivicu optuenog, a ako postoji razumna nedoumica u pogledu krivice, optueni se mora proglasiti nevinim. Pod pravom na pretpostavku nevinosti podrazumeva se da se sudije i porota moraju suzdrati od svakog prejudiciranja. To se takoe odnosi i na druge javne slubenike koji uestvuju u postupku. Meutim, treba uzeti u obzir da to pravo nije prekreno kada vlasti obavetavaju javnost o istragama krivinih
153
Sadraj prava da se optueni brani sam ili uz pomo branioca i prava na suenje u prisustvu pravo na suenje u prisustvu pravo da se optueni brani sam pravo na slobodan izbor branioca pravo da se bude obaveten o pravu na branioca i pravo na besplatnu pravnu pomo
Iako postoji pravo na suenje u prisustvu, mogu se odravati i suenja u odsustvu, u izuzetnim sluajevima i kada za to postoje opravdani razlozi, ali tada je jo vanije strogo potovati pravo na odbranu. Pravo na pozivanje i na neposredno ili posredno ispitivanje svedoka Cilj ove odredbe je da optuenom garantuje istu pravnu mogunost pozivanja svedoka, ispitivanja i unakrsnog ispitivanja svakog svedoka koji je na raspolaganju tuiocu. Njome se obezbeuje da odbrana ima mogunost da ispituje svedoke koji mogu navesti dokaze u korist optuenog i dovesti u pitanje dokaze protiv optuenog. Postoje izvesna ogranienja u ispitivanju svedoka optube. Ona zavise od ponaanja optuenog, u sluaju kada svedok opravdano strahuje od odmazde ili kada svedok vie nije dostupan. Pravo na besplatnu pomo tumaa Ako lice ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu, ima pravo na besplatnu pomo tumaa, to ukljuuje i prevod dokumenata. Pravo na tumaa odnosi se jednako na domae stanovnike i strance koji ne poznaju dovoljno jezik koji se upotrebljava na sudu.
Osumnjieni ili optueni moe zatraiti tumaa tokom ispitivanja od strane policije ili istranog sudije, ili pak tokom suenja. Tokom rasprave tuma usmeno prevodi optuenom i sudu.
Zavisno od teine mogue kazne, drava nije obavezna da dodeli branioca u svakom predmetu. Komitet za ljudska prava UN, na primer, smatra da licu optuenom za krivino delo za koje je mogua smrtna kazna, mora biti dodeljen branilac. Meutim, lice optueno za prebrzu vonju ne mora nuno imati pravo na branioca o troku drave. Prema Interamerikom sudu za ljudska prava, branilac mora biti na raspolaganju ako je to neophodan uslov za pravino suenje. Prilikom dodele branioca, treba uzeti u obzir da optueni ima pravo na iskusnog, kompetentnog i efikasnog branioca. Optueni, takoe, ima pravo na poverljivu komunikaciju sa svojim advokatom.
Naelo Nulla Poena Sine Lege Latinska izreka nulla poena sine lege znai da niko ne moe biti osuen za delo koje u vreme kad je poinjeno nije bilo zakonom zabranjeno, ak i ako je zakon naknadno izmenjen. Isto tako, ne moe se odrediti tea kazna od kazne koja je bila propisana u vreme kada je krivino delo poinjeno. To je takozvana neretroaktivnost zakona, kojom se obezbeuje da lice koje ivi potujui zakone, nije izloeno riziku da iznenada bude kanjeno za neko delo koje u vreme kad ga je uinilo nije bilo protivzakonito. Stoga je primena naela neretroaktivnosti nuan sastavni deo pravne bezbednosti.
154
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Naelo vladavine prava je opteprihvaeno. Meutim, kad se uporede tumaenja sadraja vladavine prava u razliitim zemljama, uoavaju se znaajne kulturne razlike. Najvie se meusobno razlikuju ameriko i azijsko shvatanje vladavine prava. Ameriki pravnici skloni su da vladavinu prava gledaju kroz prizmu amerikog pravnog sistema, pa smatraju da vladavinu prava karakteriu porotnika suenja, prava koja obuhvataju prava optuenog i jasna podela vlasti, dok azijski pravnici naglaavaju vanost sistematske i efikasne primene zakona, ali ne insistiraju da se izvrna vlast nuno povinuje zakonu. To ue tumaenje vladavine prava, koje je bolje opisati kao vladavinu pomou prava nego vladavinu prava, tesno je vezano za pojam demokratije azijskog tipa. U nekim zemljama erijatsko pravo kodifikovano islamsko pravo ograniava prava ena na pravino suenje, jer ene nemaju pravo pristupa sudu na jednakoj osnovi kao mukarci. Meutim, razlike na osnovu pola zabranjenje su l. 2 i 3 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima. vinjeta Modul Verske slobode.
Neki od problema s kojima se suoavaju zemlje u tranziciji ka demokratiji ne mogu se pripisati kulturnim razlikama. U mnogim sluajevima graani ne mare za vladu i pravni sistem koji su skloni proteiranju i korupciji, to vodi poveanju ulinog kriminala i graanskog nasilja. Naime, za uspostavljanje efikasnog reima vladavine prava treba vremena i finansijskih sredstava. Zatim, tamo gde vodei politiari ne potuju demokratske vrednosti i graanske slobode, teko se moe postii nezavisnost pravosua. Meutim, u svetu ekonomske globalizacije irom sveta raste potreba za stabilnou, odgovornou i transparentnou, koje moe jemiti jedino reim vladavine prava.
Budui da je ideja vladavine prava tesno povezana sa idejom demokratije, obuhvata graanske i politike slobode i neophodna je za razvoj trine ekonomije, primena vladavine prava zavisi od ostvarivanja tih vrednosti. Mnoge studije sluaja iz tranzicionih zemalja pokazuju da se vladavina prava ne moe uspostaviti ako politiko vostvo nije spremno da se pridrava osnovnih demokratskih naela, pa svojim ponaanjem otvara put postojanju korupcije i zloinakim organizacionim strukturama.
4. PRIMENA I PRAENJE Primena Zatita ljudskih prava poinje na nacionalnom nivou. Stoga primena vladavine prava zavisi od spremnosti drave da uspostavi sistem koji jemi vladavinu prava i pravian sudski postupak. Drava mora ustanoviti i odravati institucionalnu infrastrukturu potrebnu za ispravno delovanje pravosua i donositi i sprovoditi zakone i propise koji jeme pravinost sudskog postupka.
155
Sluaj Albanije: Burni tranzicioni proces s planske dravne ekonomije na trinu izazvao je ogromne probleme. Iako je prva faza politikih i ekonomskih promena dala razloga za optimizam, zbog slabog sistema izvrne i sudske vlasti domae i meunarodne zloinake organizacije dobile su veliki uticaj. Te organizacije su uspostavile takozvanu finansijsku piramidu, kojom su opljaale uteevinu preko 75% stanovnitva i time zemlju dovele pred skoro potpuni kolaps 1997. godine.
Postoje posebna savetodavna tela, kao to je Venecijanska komisija Saveta Evrope, ustanovljena radi jaanja vladavine prava, ili profesionalna udruenja sudija, koja pomau i prate delovanje vlasti. Praenje U veini zemalja osnovne odredbe o ljudskim pravima nalaze se u ustavu. U sluaju povrede ljudskih prava u ustavu su obino date mogunosti pozivanja na te odredbe pred sudovima dotine drave. Na meunarodnom nivou radi zatite ljudskih prava zakljuuju se ugovori o ljudskim pravima. Kada drava postane strana ugovornica takvog ugovora, obavezna je da jemi i sprovodi njegove odredbe na nivou zemlje. Meunarodnim pravom nije propisano kako da drave sprovode te odredbe. To zavisi od strukture pravnog poretka svake pojedine drave. Radi nadzora primene odredbi o ljudskim pravima i njihovog jemenja, neki ugovori o ljudskim pravima, kao to je Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, sadre mehanizam praenja. Taj mehanizam ini sistem izvetavanja, po kome su drave strane ugovornice obavezne da, u redovnim razmacima, izvetavaju meunarodno telo za praenje o tome kako sprovode odredbe ugo-
vora. Komitet za ljudska prava UN, na primer, daje komentare u pogledu toga kako pojedina drava izvrava svoje ugovorne obaveze iz Pakta, a takoe moe da donosi predloge i preporuke radi unapreenja sprovoenja obaveza. Osim toga, Komitet daje opte komentare s tumaenjima Pakta, kao to su Opti komentari br. 13 iz 1984. godine o lanu 14 Pakta. Neki ugovori o ljudskim pravima predviaju i mehanizam predstavke. Nakon to iscrpi sve domae pravne lekove, pojedinac moe podneti predstavku o navodnom krenju ljudskih prava koja se ugovorom jemi. Na primer, takva mogunost postoji u Fakultativnom protokolu Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima (lan 34), Amerikoj konvenciji o ljudskim pravima (lan 44), Afrikoj povelji o ljudskim pravima i pravima naroda (lan 55). Prema tim sporazumima, pojedinac moe svoju predstavku izneti pred Komitet za ljudska prava UN, Evropski sud za ljudska prava, Interameriku komisiju za ljudska prava ili Afriku komisiju za ljudska prava i prava naroda. Ta ugovorna tela mogu ispitati tubu, a ako ustanove da ima krenja ljudskih prava, preporuuju dotinoj dravi da preduzme potrebne mere za prome-
Po pravilu, jaanje vladavine prava je jedini nain borbe protiv korupcije, spreavanja pojave autoritarnih crta kod novoizabranih voa, kao i osnaivanja potovanja ljudskih prava putem sistema podele vlasti. Ali kako sve to sprovesti u stvarnosti? U sutini, potrebno je uiniti tri koraka. Prvo, postojee zakone treba analizirati i ako to ve nije uraeno kodifikovati ih. Drugo, treba ojaati institucije koje jeme ispravno delovanje pravosudnih organa, npr. obukom sudija. Najzad, a to je verovatno najtei korak, treba poboljati potovanje zakona od strane samih vlasti prvenstveno radi obezbeenja nezavisnosti sudstva.
156
nu prakse ili zakona, kao i da ispravi nepravdu nanesenu rtvi. U sklopu svojih tematskih postupaka, Komitet za ljudska prava UN imenovao je posebnog izvestioca o vansudskim i samovoljnim pogubljenjima (1982) i o nezavisnosti sudova i advokata (1994), kao i Radnu grupu za samovoljno liavanje slobode (1991). Izgradnja kulture potovanja vladavine prava na Kosovu Posle mnogih godina oruanog sukoba, situacija na Kosovu pokazuje jasne znake napretka u susret demokratskom drutvu koje e potovati vladavinu prava. Vanu ulogu u tom procesu ima OSCE, koji pomae obnovu osnovnih struktura pravosudnog sistema. Taj zadatak oteava injenica da sama izgradnja institucija nije dovoljna, jer ne postoji poverenje u pravosudni sistem, pa treba uspostaviti kulturu potovanja zakona i kulturu ljudskih prava uopte. Osim podrke nevladinim organizacijama, profesionalnim organizacijama pravnika i slinim institucijama, OSCE je dao podrku pri uspostavljanju sledeih institucija:
Pravosudni institut Kosova Institut je osnovan radi unapreenja pravnog obrazovanja sudija i tuilaca. Veina seminara obuke posveena je aspektima krivinog i graanskog prava u vezi s meunarodnim standardima ljudskih prava, sa ciljem da se obnove stara i donesu nova pravna znanja. Programi pravnog obrazovanja, takoe, ukljuuju i posete zemljama u regionu kako bi se podstakle rasprave o izazovima koji stoje pred pravosudnim sistemima u zemljama u tranziciji, kao i kako bi se pronala reenja za poboljanje trenutne sudske prakse na Kosovu. I dalje se panja usmerava na obuku domaih strunjaka u tom podruju, pa mnogi sudski slubenici s Kosova rade kao nastavnici u Institutu. Centar za krivino pravo Najmlaa institucija koju je osnovao OSCE usmerena je na osposobljavanje advokata koji deluju kao branioci u krivinim sporovima, kako bi mogli na odgovarajui nain zastupati optuene. Centar prua neposrednu pomo u sudskim
sporovima i sprovodi istraivanja i obuku. Na taj nain Centar svojim delatnostima obezbeuje advokatima podrku, sredstva i struno znanje koje druge institucije obezbeuju sudijama i tuiocima. Kosovski pravni centar Kosovski pravni centar deluje na razvijanju profesionalnih vetina lokalnih pravnika. Aktivno pomae Pravnom fakultetu Univerziteta u Pritini u razliitim oblastima, ukljuujui reformu kurikuluma, uspostavljanje programa stipendiranja i razmene, obogaivanje knjinog fonda biblioteke, kao i pravne klinike. Jedan od najvanijih projekata Centra je sastavljanje zbirki zakona koji se sprovode na Kosovu, namenjenih pravnicima. Dosad su objavljenje tri zbirke: Zbirka zakona krivinog prava, Zbirka zakona porodinog prava i Zbirka zakona imovinskog prava.
IZVOR: HTTP://WWW.OSCE.ORG/KOSOVO/LAW
157
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA Razvojna pomo za uspostavljanje efikasnog pravosudnog sistema Veina zapadnih zemalja podrava reforme u smeru vladavine prava u sklopu svoje politike razvojne pomoi. Rusija je, na primer, dobila zajam od Svetske banke u iznosu od 58 miliona amerikih dolara; projekte pomoi usmerene na razvoj finansiraju i SAD, Nemaka, Holandija, Danska, Evropska unija i Evropska banka za obnovu i razvoj. Neke azijske i latinoamerike zemlje takoe su dobile znatnu finansijsku pomo, to se ne moe rei za zemlje Bliskog istoka i Afrike. Podrku dobijaju i projekti usmereni ka jaanju vladavine prava u obnovi drutava posle sukoba, na primer u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Nezavisna pravosudna komisija (IJC) u Bosni i Hercegovini Visoki predstavnik je 2001. godine uspostavio pravosudnu komisiju za Bosnu i Hercegovinu. Njen zadatak je da promovie vladavinu prava i reformu pravosua pomou vrednovanja sudstva, tuilatva i vladinih institucija, koordinira reforme, pomae domaim telima za obuku sudija i obavlja savetodavnu funkciju za sve aktere, ukljuujui civilno drutvo i samog Visokog predstavnika. Rezolucija o potovanju i jaanju nezavisnosti sudstva (Afrika) Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda izradila je 1996. godine nacrt Rezolucije o potovanju i jaanju nezavisnosti sudstva, kojom je potvrdila vanost nezavisnosti sudstva, ne samo za odravanje drutvene ravnotee, nego i za privredni razvoj. U Rezoluciji se pozivaju afrike zemlje da preduzmu zakonske mere kako bi podrale nezavisnost sudstva i obezbedile pravosuu dovoljna sredstva za delovanje. Izuzetno je vano, na primer, da sudije imaju dostojan ivotni standard i prihvatljive uslove rada koji im obezbeuju nezavisnost. tavie, drave treba da se suzdravaju od preduzimanja mera koje bi mogle posredno ili neposredno ugroziti nezavisnost sudija. 2. TRENDOVI Meunarodni sudovi Posle zverstava poinjenih u Ruandi i bivoj Jugoslaviji, meunarodna zajednica morala je da reaguje uspostavila je dva ad hoc suda za procesuiranje najteih zloina poinjenih tokom ratova i oruanih sukoba. Iako ti sudovi zasad prilino uspeno obavljaju svoje zadatke, istovremeno su predmet kritika zbog brojnih razloga, kao to su: navodna nelegalnost sudova, neizvesnosti u pogledu pravila postupka (budui da sudije mogu menjati pravila prema potrebama), nepostojanje naknade za ljude koji su bili pogreno optueni i opti stav kojim se na optuene gleda kao na krajnje zlo pred sudom. Uei iz tih nedostataka, meunarodna zajednica pristupila je osnivanju Meunarodnog krivinog suda na drugaiji nain. Vie je nadlenosti ostavljeno dravama ugovornicama Rimskog statuta, a uloeni su i napori na jaanju vladavine prava. Medijacija i arbitraa Drave aktivnije uestvuju u alternativnim postupcima reavanja sporova (medijacija i arbitraa) kako bi se rasteretili sudovi i skratili sudski postupci, ali i radi dolaenja do
158
reenja koja su prihvatljiva za sve, odnosno kojima svaka strana dobija. Sudovi, posebno u Sjedinjenim Amerikim Dravama, sve se tee nose sa sve veim brojem tubi u razumnim rokovima, dok u kontinentalnoj Evropi situacija jo uvek nije tako kritina. Dok sudski postupci imaju za cilj izvravanje pravnih zahteva, medijacija osim toga uzima u obzir potrebe i interese pojedinaca i stoga daje bolje rezultate u sporovima poslovne, porodine ili meuljudske prirode. Medijacija je metoda reavanja sporova u kojoj sukobljene strane trae reenje, a trea strana deluje kao moderator i daje smernice. Arbitraa je reavanje spora odlukom arbitra, koja je za sukobljene strane obavezujua. U mnogim zemljama zakonski je propisana obaveza medijacije pre sudskog postupka. Sudski postupak je jedino neophodan ako se medijacijom ne doe do reenja. U SAD i Australiji, na primer, periodino se odrava takozvana nedelja poravnanja, kada se u svim predmetima koji ekaju poetak suenja primenjuje metoda medijacije. U velikom broju sporova na taj nain zaista se dolazi do uspenog reenja (na primer, u 70% sporova u dravi Ohajo). Ipak, moglo bi se rei da se su-
kobljenim stranama tako uskrauje pristup sudu, jer sama injenica da jedina alternativa jesu skupi i dugotrajni sudski postupci moe predstavljati pritisak na sukobljene strane da pronau reenje. Unapreenje javnosti suenja Tokom poslednjih nekoliko godina reality televizija postaje sve popularnija. Na TV se moe nai skoro sve, od policijskih gonjenja do prikazivanja opstanka i svakodnevnog ivota ljudi koji dele ivotni prostor. U tom velikom spektru i programi iz sudnica nali su svoje, prilino mnogobrojne, poklonike. Bez obzira na to da li je re o prenosu suenja ili televizijskoj drami, deljenje pravde danas se moe pratiti s kaua, uz hladno pivo i ips. Naravno, time se otvaraju neka etika pitanja. S jedne strane, naelo javne rasprave predstavlja centralni element prava na pravino suenje. S druge strane, taj oblik prezentacije nema puno veze s prikazivanjem pravde na odgovarajui nain pre je re o potrazi za senzacijama i poigravanjem s prolaznim emocijama gledalaca. Najprikladnija protivstrategija verovatno je u tome da advokatska i sudijska udruenja izrade etike smernice o ovom pitanju.
3. HRONOLOGIJA
1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1950: Evropska konvencija o ljudskim pravima 1966: Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima 1969: Amerika konvencija o ljudskim pravima 1982: Posebni izvestilac UN o vansudskim i samovoljnim presudama 1984: Opti komentar br. 13 o lanu 14 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima 1985: Osnovni principi UN o nezavisnosti pravosudnih organa 1985: Standardna minimalna pravila UN za sudske postupke protiv maloletnika 1986: Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda 1990: Opta naela UN o ulozi advokata 1990: Smernice UN o ulozi tuilaca 1991: Radna grupa UN o samovoljnom pritvoru 1994: Posebni izvestilac UN o nezavisnosti sudija i advokata 1998: Rimski statut Meunarodnog krivinog suda
159
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: BITI SASLUAN ILI NE BITI SASLUAN? DEO I: UVOD Ova aktivnost je igra uloga koja pomae prikazivanje pravila i postupaka suenja. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: doiveti situaciju u sudnici definisati pojam pravinog i javnog sudskog postupka razvijati analitike vetine Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: 15 20 Vreme: oko 90 minuta Priprema: Uredite uionicu da lii na sudnicu. Postavite sto za sudiju napred, a dva druga stola pod pravim uglom prema prvom, ali tako da su jedan naspram drugog, jedan za optuenog i odbranu, a drugi za tuilaki tim. Potrebne vetine: kritiko miljenje i analitike vetine, komunikacione vetine, izgraivanje stavova, sposobnost saoseanja DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod: Objasnite da e se odglumiti situacija u sudnici s dva razliita scenarija, u jednom nee biti odbrane, a u drugom e postojati mehanizam odbrane. Objasnite uloge i dopustite da uesnici sami odaberu uloge koje e igrati. Jedna osoba lano optuena za krivino delo (npr. krau ili skitnju) Tim od dvoje ili troje ljudi koji predstavljaju tuilatvo Grupa od troje ili etvoro ljudi koji iznose optube i ispisuju ih na ploi Sudija Tuioci i grupa koja iznosi optubu imaju deset minuta da pripreme optubu. Izvoenje igre uloga: U prvom scenariju ne postoji branilac, a optueni ne moe sam da se brani. Ostali uesnici su publika u sudnici. Nikome u sudnici nije doputeno da izrekne svoje miljenje. Tuilatvo iznosi argumente pred sudiju, koji jedino na osnovu toga mora doneti odluku. Potom za drugi scenario izaberite novog sudiju da donese presudu o krivici ili nevinosti. Zatim, imenujte tim branilaca sastavljen od dvoje ili troje uesnika. Optuenom i timu branilaca doputeno je da govore. Publika takoe sme da izrazi svoje miljenje. Tek na osnovu toga novi sudija moe doneti presudu. Povratna informacija: Okupite uesnike. Najpre pitate one koji su igrali neku ulogu: Koliko ste mogli uticati na odluku sudije? Koliko je cela simulacija izgledala stvarno? Nakon toga, podstaknite celu grupu da razmisli o procesu i svrsi dveju igara. Koja je razlika izmeu dva scenarija i zato? Da li su se uesnici oseali neugodno u prvom scenariju? Mislite li da se scenariji kao to je onaj prvi mogu dogoditi u stvarnom ivotu? Praktini saveti: Nastojte da ne objasnite u potpunosti svrhu igrokaza pre poetka izvoenja. Vrednost iz-
160
nenaenja moe imati vei efekat na uesnike, a nee omesti samo izvoenje igre. Budite paljivi sa izvoenjem, posebno kod prvog scenarija i prekinite ako se optueni pone oseati uznemireno ili uplaeno. To ne znai da igra uloga nije uspela, nego pokazuje koliko simulacija moe biti stvarna. Predlozi za varijacije: Za drugi scenario moete imenovati nepristrasnu porotu od tri ili etiri lana umesto sudije. Kad budete pitali uesnike za povratnu informaciju, razgovarajte o razlici izmeu porote i sudije. DEO IV: NASTAVAK Proitajte lan 10 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: Svako ima potpuno jednako pravo na pravino javno suenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji e odluiti o njegovim pravima i obavezama i o osnovanosti svake krivine optube protiv njega. Objasnite da to znai sledee: ako vam se sudi, suenje mora biti javno. Javno sasluanje je ono na kojem je optueni prisutan i dokazi se iznose pred njim ili njom i pred njegovom ili njenom porodicom ili zajednicom.
Ljudi koji sude optuenom ne smeju sami biti pod uticajem drugih. Na osnovu izvedene igre razgovarajte o pravilu da svako mora imati priliku da iznese svoje argumente. To vai za krivine, kao i za graanske sporove, kada jedna osoba tui drugu. Dajte uesnicima definiciju nezavisnog i nepristrasnog suda koju upotrebljava UN: nezavisnost i nepristrasnost znai da sud treba u svakom sporu da odlui na osnovu dokaza, a vladavina prava spreava stavljanje bilo koje strane u sporu u povoljniji poloaj zbog politikih razloga. Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: pretpostavka nevinosti, pravo optuenog da se prizna kao linost pred sudom, pravo na kompetentnu odbranu, elementi demokratije
IZVOR: PRILAGOENO PREMA: UNITED NATIONS CYBERSCHOOLBUS; DOSTUPNO NA INTERNETU NA ADRESI: HTTP://WWW.UN.ORG/CYBERSCHOOLBUS/HUMANRIGHTS/ DECLARATION/10.ASP, FEBRUARY 2003.
AKTIVNOST II: KAKO ODBRANITI OVE LJUDE? DEO I: UVOD Ova aktivnost je rasprava koja polazi od sluajeva iz stvarnog ivota kako bi se uoile predrasude i stavovi o pravinom sudskom postupku. Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPTE INFORMACIJE O RASPRAVI Ciljevi i zadaci: uoiti predrasude i granice neutralnog posmatranja razvijati analitike vetine Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: 15 20 Vreme: oko 60 minuta Materijal: listii (vidi dalje) Priprema: Pripremite listie s govorom advokata Gerryja Spencea (vidi dalje). Potrebne vetine: kritiko miljenje i analitike vetine, izgraivanje stavova, komunikacione vetine, izraavanje razliitih miljenja i gledita o nekom pitanju.
161
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI: Predstavite temu tako to ete od uesnika zatraiti da zamisle poinioce zloina za koje su uli (ili im pokaite video-snimak nekog od njih). Moete popisati imena na ploi ako elite. Sada neka uesnici zamisle sebe kao branioce klijenata optuenih za teke zloine. Dajte im izjavu advokata Gerryja Spencea, u kojoj odgovara na pitanje koje mu esto postavljaju: Kako moete da branite te ljude?. Potom na osnovu Spenceove izjave, zaponite razgovor o pravima poinilaca zloina. Da li treba svakoga smatrati nevinim dok mu se ne dokae krivica? Ako ste optueni za zloin, treba li uvek da imate pravo na odbranu? Da li treba svima omoguiti da trae pravnu pomo i da je dobiju besplatno ako je ne mogu platiti? Da li treba svi da budu jednaki pred zakonom? Ako elite, moete zapisati neke od argumenata na plou kao saetak rasprave.
Povratna informacija: Da biste dobili povratnu informaciju, zatraite od uesnika samo da ukratko samu raspravu: Zato, po vaem miljenju, advokati brane zloince? Smatrate li da se na advokate isto gleda kao na zloince koje brane i zato? Praktini saveti: Uvedite uesnike u aktivnost prikazivanjem video-zapisa ili itanjem lanaka o poznatim zloincima, kao to su bili nacisti u Nemakoj, pripadnici Ku Klux Klana u SAD ili diktatori u Latinskoj Americi i Aziji. Takoe se moete pozvati na aktuelne lokalne okolnosti ili svedoenja ljudi koji su osueni u javnoj raspravi poto su poinili teki zloin. Postupite li tako, budite svesni da takve teme mogu izazvati emocije. Ne prosuujte stavove uesnika, ali jasno izjavite da su ljudska prava za sve, kao i da se nikad ne mogu samovoljno derogirati. Predlozi za varijacije: Razgovarajte o lanu 11 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Napiite ga na ploi i objasnite njegovo znaenje i smisao. Treba smatrati da ste nevini dok se ne dokae da ste
krivi. Ako ste optueni za zloin uvek morate imati pravo na odbranu. Niko nema pravo da vas osudi i kazni za neto to niste uinili. Pretpostavka nevinosti i pravo na odbranu dva su vana naela odreena lanom 11. To moe biti nastavak aktivnosti Biti sasluan ili ne biti sasluan?. DEO IV: NASTAVAK Proitajte l. 6 i 8 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. lan 6: Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt. Objasnite da to znai da mora svugde biti jednako zakonski zatien, kao svako drugi. Definicija: Linost pred zakonom je svako kome se priznaje da je subjekt zatite koju prua pravni sistem i subjekt odgovornosti koju taj sistem zahteva od njega. lan 8: Svako ima pravo da ga nadleni nacionalni sudovi efikasno tite od dela krenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima. To znai da svakome treba biti mogue da zatrai pravnu pomo kad njegova ljudska prava nisu potovana.
IZVOR: PRILAGOENO PREMA CORRESPONDENCE BIAS IN EVERYDAY LIFE, CARLETON COLLEGE, MINNESOTA, USA, DOSTUPNO NA INTERNETU NA: HTTP://CARLETON.EDU/CURRICULAR/.
162
REFERENCE
Tekst na listiu: Kako moete braniti te ljude? Gerry Spence, advokat: Dakle, mislite li da optueni ima pravo na suenje pre nego to ga obesimo? Ako ima, da li bi to suenje trebalo da bude pravino? Ako suenje treba da bude pravino, da li optueni treba da dobije branioca? Ako optueni treba da dobije branioca, da li taj branilac treba da bude sposoban? Dakle, ako branilac zna da je optueni kriv, da li treba da nastoji da izgubi spor? Ako ne treba, treba li da uini sve to je u njegovoj moi kako bi tuilatvu pomogao da dokae da nema nikakve razumne sumnje u krivicu optuenika? Ako branilac uini sve to je u njegovoj moi, a tuilatvo svejedno ne uspe da dokae da nema nikakve razumne sumnje, pa porota oslobodi optuenog krivice, koga ete okriviti? Hoete li okriviti branioca koji je svoj posao obavio ili tuioca koji nije obavio svoj posao?
IZVOR: PRILAGOENO PREMA ASOPISU HARPERS, JUL 1997. Becker, Michael, Hans-Joachim Lauth i Gert Pickel. 2001. Rechtsstaat und Demokratie. Theoretische und empirische Studien zum Recht in der Demokratie. Wiesbaden: Westdeutscher Verlag. Bell, Ryan Brett i Paula Odysseos. 2002. Sex, Drugs and Court TV? How Americas Increasing Interest in Trial Publicity Impacts Our Lawyers and the Legal System. 15 Georgetown Journal of Legal Ethics 653. Carothers, Thomas. 1998. The Rule of Law Revival. Foreign Affairs, Vol. 77, Issue 2. Cotran, Eugene i Mai Yamani. 2000. The Rule of Law in the Middle East and the Islamic World, Human Rights and the Judicial Process. New York: Palgrave. Goldfarb, Ronald. 1998. TV or not TV: Television, Justice, and the Courts. New York: New York University Press. Hofmann Rainer, Joseph Marko i Franz Merli. 1996. Rechtsstaatlichkeit in Europa. Heidelberg: C.F. Mller. Lawyers Committee for Human Rights. 2000. What is a fair trial? A basic Guide to Legal Standards and Practice. Dostupno na adresi: http://www.lchr.org/pubs/descriptions/fair_trial.pdf Huber, Martina. 2002. Monitoring the Rule of Law, Consolidated Framework and Report, The Hague: Netherlands Institute of International Relations. Robinson, Mary. 1998. Opening Speech, Building Justice: A Conference on Establishing the Rule of Law in Post-Conflict Situations. Vienna 26-27 June 1998. Office of the High Commissioner for Human Rights. 1985. Basic Principles on the Independence of the Judiciary. Adopted by the Seventh United NationsCongress on the Prevention of Amnesty International. 2001. Egypat Trials of Civilians Before Military Courts Volate Human Right Standards. Dostupno na adresi: http:// www.amnestyusa.org/news/2001/egypt11192001. html Crime and the Treatment of Offenders held at Milan from 26 August to 6 September 1985 and endorsed by General Assembly resolutions 40/32 of 29 November 1985 and 40/146 of 13 December 1985. Dostupno na adresi: http://193.194.138.190/html/menu3/b/h_comp50.htm Ramen, Frank. 2001. The Rights of the Accused (Individual Rights and Civic Responsibility). New York: The Rosen Publishing Group. Weissbrodt, David A. 2001. The Right to a Fair Trial under the Universal Declaration of Human Rights and the International Covenant on Civil and Political Rights, Articles 8, 10 and 11 of the Universal Declaration of Human Rights. The Hague: Kluwer Academic Publishers. Weissbrodt, David i Rdiger Wolfrum. 1997. The Right to a Fair Trial. Berlin: Springer Verlag.
DODATNE INFORMACIJE
The International Commission of Jurists Center for the Independence of Judges and Lawyers: http://www.icj.org/rubrique.php3?id_rubrique=40&lang=en The COE Venice Commission: http://www.venice.coe.int/site/interface/english.htm Inter-African Network for Human Rights and Development: http://www.oneworld.org/afronet/afronet.htm The RIGHTS Consortium: http://www.rightsconsortium.org/ The Asia Foundation: http://www.asiafoundation.org/programs/legal-reform.html Shah, Nasim Hasan. 1994. Judgement on the Consti-tution, Rule of Law, and Martial Law in Pakistan. Pakistan: OUP All Africa Com: http://allafrica.com Centre of Islamic and Middle East Law (CIMEL): http://www.soas.ac.uk/Centres/IslamicLaw/
VERSKE SLOBODE
SLOBODA MILJENJA, SAVESTI I VEROISPOVESTI SLOBODA DA SE USVOJI I MENJA VEROISPOVEST ILI UBEENJE SLOBODA DA SE TA PRAVA ISKAZUJU
Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo ukljuuje slobodu promene veroispovesti ili ubeenja i slobodu da ovek sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili ubeenje putem nastave, ispovedanjem vere i obavljanjem obreda.
164
VERSKE SLOBODE
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Shalgeldy Atakov, 38-godinji turkmenski hriranin, zatvorenik u radnom logoru Seydy u severnoistonom Turkmenistanu, oprostio se od svoje supruge Artygul kada su joj dopustili da ga poseti. Rekao joj je kako se ne nada da e preiveti brutalno fiziko zlostavljanje kojem je bio podvrgnut. U vreme njene posete bio je sav u modricama i pretuen, bubrezi i jetra bili su mu oteeni i bolovao je od utice. Jedva je hodao i esto je gubio svest. Pre nego to je bio uhapen u svom domu 18. decembra 1998. godine, Atakovu su u dva navrata pretila slubena lica, traei da prestane s propovedima i delovanjem u svojoj crkvi, neregistrovanoj evangelistikoj hriansko-baptistikoj kongregaciji. Posle upozorenja od strane tajne policije mesec dana ranije, nedelju dana pre hapenja posetio ga je u njegovoj kui i jedan vii muslimanski voa u pratnji predstavnika mesnog odbora za verske poslove da bi ponovio kako mu, bude li uporan, prete i zakonske mere. Tri meseca posle hapenja, u martu 1999. godine Atakov je osuen na zatvorsku kaznu u trajanju od dve godine, ali tuilatvo je uloilo albu protiv te odluke smatrajui je preblagom. U vreme ponovnog suenja nekoliko meseci kasnije, bio je tako okrutno prebijen da je molio svoju decu da ga ne dodiruju, jer je bio u velikim bolovima. Njegova supruga i petoro dece u februaru su prisilno deportovani iz svog doma u Mariju u izgnanstvo u mesto Kaka, gde borave u seoskom pritvoru. Nalozi tajne policije izdati su poto je njegova supruga odbila da dopusti deci da se klanjaju pred slikom predsednika u svakodnevnom obredu u javnim kolama. (Ovaj incident prijavljen je jednoj evropskoj nevladinoj organizaciji, koja deluje na promovisanju demokratije, vladavine prava i prava pojedinca u celom svetu. Daljih izvetaja o tom sluaju jo nema.) Prilagoeno prema izvetaju organizacije Human Rights Without Frontiers (Ljudska prava bez granica), dostupno na http://www.hrwf.net/newhrwf/html/turkey2001.html, oktobar 2002. PITANJA ZA RASPRAVU: 1. ta mislite, koji su bili razlozi takvog postupanja prema gospodina Atakovu? ta ste oseali dok ste itali ovu priu? 2. ta se po vaem miljenju moe uiniti kako bi se spreili takvi dogaaji? Poznajete li postojee sisteme zatite? 3. Da li ste uli za sline sluajeve u vaoj zemlji?
Niko nije prirodom vezan za neku crkvu ili sektu, ve se svako svojom voljom prikljuuje onom udruenju u kom po svom verovanju nalazi zavet i slubu koji su istinski bliski Bogu. Nada u spasenje, kao jedini razlog neijeg ulaska u to, neka bude i jedini razlog da u njemu ostane ... Crkva je, stoga, udruenje lanova koji su se dobrovoljno ujedinili radi tog cilja.
JOHN LOCKE, PISMO O TOLERANCIJI, 1689.
VERSKE SLOBODE
165
POTREBNO JE ZNATI
1. VERSKE SLOBODE: DUGI PUT PRED NAMA Milioni ljudi veruju da postoji neto iznad oveanstva to nam prua duhovno vostvo. Meutim, zbog onoga u ta verujete moete biti prisiljeni da se odreknete svog uverenja, napustite svoju porodicu, biti progonjeni, zatoeni, ak ubijeni. dotiu linih stavova i razumevanja sveta. Vera je jedan od najvanijih elemenata u izraavanju kulturnog identiteta pojedinca, pa verske slobode zato i jesu tako osetljiva tema i izazivaju vie potekoa nego druga ljudska prava. Jedan drugi problem omeo je regulaciju verskih sloboda u meunarodnom pravu ljudskih prava. irom sveta vera i uverenje su kljuni element u politici i za politiare. Verska uverenja i slobode esto se zloupotrebljavaju radi politikih ciljeva, u borbi za vlast, a povezivanje vere i politike esto raa problematine argumente. Odgovarajua zatita postala je proteklih godina sve neophodnija jer su verska netrpeljivost i progoni u korenu mnogih traginih sukoba irom sveta, koji izviru iz etnikih ili rasnih problema ili kolektivne mrnje. Progon na verskoj osnovi moe se videti u aktuelnim sukobima izmeu vernika i nevernika, izmeu tradicionalnih i novih religija u multureligijskim dravama, ili sukobima u zemljama koje imaju slubenu ili dominantnu religiju, a u njima ive pojedinci i zajednice koje toj religiji ne pripadaju. Krenja verskih sloboda danas imaju raspon od suzbijanja razliitih verovanja u Kini, etnikog ienja muslimana i hriana u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, napetosti u Severnoj Irskoj, pa sve do verski motivisanih razgranienja u supsaharskom podruju od Etiopije do Nigerije i verski motivisanih ubistava. Krenja obuhvataju pojave kao to su porast vanosti religije u sukobima izmeu Indije i Pakistana, odnosno izmeu hinduista i muslimana, koji su zaotreni pretnjama nuklearnog oruja, bujanje verskog ekstremizma u islamu i, u jo novije vreme, rastui protivislamski stavovi u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Evropi. Naalost, postoje mnogi drugi primeri koji govore o hitnosti potrebe da se bavimo verskim slobodama posebno kada su one povezane sa ekstremizmom. Taj fenomen treba razmatrati odvojeno. vinjeta Potrebno je znati.
U treem veku budisti u Indiji bili su progonjeni jer su sledili Budino uenje. Poevi od devetog veka posle Hrista u mranom dobu Evrope muslimani i drugi nehrianski vernici bili su progonjeni u ime Boga. Nakon toga, Evropu je poharao rat za proirenje Otomanskog carstva i islama. Jevreje su zatvarali u geta ne samo hriani nego, pre njih, i muslimani. Pokrtavanje Indijanaca u Latinskoj Americi odvijalo se ukorak s njihovim istrebljenjem. U prolim vremenima, pa i danas, ne samo vernici nego i oni koji ne veruju bili su i ostaju ugroeni zbog onoga u ta veruju ili pak ne veruju. Mogunost verovanja u neto i iskazivanja svog verovanja naziva se verska sloboda. Verska sloboda nije samo pravno, nego i etiko pitanje. Religijska uverenja uveliko se prepliu s privatnom sferom pojedinca jer se
Verske slobode i ljudska bezbednost Sloboda od straha je kljuna vrednost ljudske bezbednosti. Ta vrednost je ozbiljno ugroena krenjima verskih sloboda. Ako ne smete verovati u onog Boga ili zamisao o svemiru koje ste sami izabrali, lina sloboda i bezbednost ostae vam nedostine. Ugroavanje slobode miljenja, savesti, uverenja i verospovesti neposredno pogaaju bezbednost i razvoj linog integriteta pojedinaca i grupa. Kada su diskriminacija i progo-
166
VERSKE SLOBODE
ni na verskoj osnovi sistematski ili institucionalizovani, mogu dovesti do napetosti meu zajednicama ili ak meunarodnih kriza. Uzronik nebezbednosti moe biti bilo ko pojedinci, grupe ili ak drave. Ta mona, sveprisutna pretnja linoj bezbednosti na osnovu uverenja ili vere zahteva posebne zatitne mere. Obrazovanje i uenje za ljudska prava kljuni su za potovanje ideja i religijskih verovanja drugih. Uenje potovanja, tolerancije i ljudskog dostojanstva ne moe se sprovoditi silom. Za to je potrebno dugorono nastojanje svakog uesnika na izgradnji line i globalne bezbednosti.
Nema mira meu dravama bez mira meu religijama. Nema mira meu religijama bez dijaloga meu religijama. Nema dijaloga meu religijama bez istraivanja temelja religija.
HANS KNG, PREDSEDNIK FONDACIJE ZA GLOBALNU ETIKU
Sve ove i druge definicije religije potvruju postojanje neeg vrhovnog, svetog, apsolutnog, transcendentnog, bilo kao linosti ili bezoblinog entiteta. Ono vrhovno/najvie ima normativnu funkciju i od vernika se oekuje da slede uenja i pravila ponaanja svoje religije, koja je put prema apsolutnome. Od vernika se takoe oekuje da svoja uverenja iskazuju u razliitom oblicima obreda ili kulta. Obino se, iako ne uvek, osniva crkva ili neka druga institucija radi organizacije grupe i obrednih postupaka.
cu ili zajednici omoguuju da se poveu s bogom ili bogovima. Prema Miltonu J. Yingeru, religija moe biti sistem verovanja i postupaka pomou kojih se neka grupa ljudi suoava s konanim ivotnim pitanjima. Radi poreenja, definicija pojma religija u Blackovom Pravnom reniku glasi:
ta je religija? U filozofskim i sociolokim raspravama ne postoji opteprihvaena definicija religije. Meutim, nekoliko elemenata zajedniki su razliitim predloenim definicijama. Re religija etimoloki se vezuje za latinsku re religare, koja oznaava povezivanje. Religija je ono to vernika povezuje sa onim apsolutnim - koje se zamilja bilo kao linost ili bezoblina pojava. Obino je ini skup ceremonija i obreda, pravila i propisa koji pojedin-
Odnos [ljudi] prema boanstvu, prema potovanju Boga, slavljenju i pokoravanju nalozima i poukama natprirodnih ili viih bia. U najirem smislu religija ukljuuje sve oblike verovanja u postojanje viih bia, koja vladaju ljudima upotrebom sile, nameui pravila ponaanja, uz nagovetaj nagrada ili kazni koje slede u budunosti.
ta je uverenje? Uverenje je iri pojam od vere. Uverenje ukljuuje veru, ali se ne ograniava na njena tradicionalna znaenja. Pravna definicija pojma uverenje u Blackovom reniku glasi: uverenje u istinitost stava, koje subjektivno postoji u umu, a proizlazi iz argumenta, shvatanja ili dokaza koji se obraa rasuivanju. Za razliku od tog evrocentrinog tumaenja uverenja kao misaonog ina, znaenje tog pojma takoe se tumai kao pouzdanje u vrhovno, sveto, apsolutno ili transcendentno. U meunarodnim dokumentima pojam uverenje pokriva i prava osoba koje ne veruju, kao to su ateisti (osobe koje ne veruju u boanstvo), agnostici (osobe koje smatraju da je posto-
VERSKE SLOBODE
167
janje Boga neizvesno) i racionalisti. Uverenja drugaije prirode bilo politika, kulturna, nauna ili ekonomska nisu deo prava na slobodu verskog uverenja i treba ih zasebno razmatrati. vinjeta Modul Sloboda izraavanja i sloboda medija.
ta su verske slobode? U meunarodnom pravu verske slobode su deo prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Te tri osnovne slobode jednako se odnose na teistika ili verska uverenja i ukljuuju sva uverenja koja sadre transcendentalne poglede na svet i normativni kodeks ponaanja. Sloboda vere i uverenja u strogom smislu ukljuuje slobodu za i slobodu od vere i uverenja, to se moe razumeti kao pravo da se prihvate ili ne prihvate bilo koje verske norme ili stavovi. Sloboda misli i savesti zatiena je na isti nain kao sloboda vere i uverenja. Obuhvata slobodu misli u svim pitanjima, ukljuujui lina uverenja i privrenost veri ili uverenju bez obzira na to izraavaju li se pojedinano ili u zajednici s drugima.
Sloboda savesti esto se kri, to je vidljivo iz injenice da se u svetu veliki broj ljudi nalazi u zatvoru zbog prigovora savesti. Uglavnom je re o pripadnicima manjinskih verskih zajednica na nekom podruju, koji su lieni slobode zbog svojih verskih uverenja. Pria gospodina Atakova samo je jedan od bezbroj primera. Sloboda miljenja i savesti i sloboda izbora i menjanja vere i uverenja uivaju bezuslovnu zatitu. Niko se ne moe prisiliti da razotkrije svoje misli niti da prigrli neku veru ili uverenje.
Slobode pojedinanog iskazivanja vere: U lanu 18 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (UDHR) verske slobode odreene su kao pravo svakoga, to znai da to pravo pripada deci i odraslima, dravljanima i strancima i drava ga ne moe derogirati ak ni u vreme vanrednog stanja ili rata. U popisu linih verskih sloboda koji se nalazi u lanu 18 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima (ICCPR) jasno stoji koja prava spadaju u meunarodno prihvaeni minimalni standard:
Meunarodni standardi U pravu ljudskih prava zaobien je problem definisanja religije i uverenja. Pravo ljudskih prava sadri katalog prava kojima se tite sloboda miljenja, savesti, vere i uverenja. Radi boljeg razumevanja sloenosti te problematike, verske slobode mogu se podeliti u tri nivoa: 1. slobode pojedinanog iskazivanja vere 2. slobode kolektivnog iskazivanja vere 3. slobode posebnih tela
sloboda bogosluenja ili okupljanja u vezi s verom ili uverenjem, sloboda uspostavljanja i odravanja mesta koja slue toj svrsi; sloboda proizvodnje, sticanja i upotrebe u odgovarajuoj meri predmeta i materijala povezanih sa obredima ili obiajima vere ili uverenja; sloboda traenja i primanja dobrovoljnih finansijskih i drugih priloga od pojedinaca i institucija; sloboda obrazovanja, imenovanja, izbora ili naslednog odreivanja odgovarajuih voa prema uslovima i standardima dotine religije ili uverenja;
168
VERSKE SLOBODE
sloboda potovanja dana odmora i proslava praznika i sveanosti u skladu s vlastitom verom ili uverenjem; verska sloboda na radnom mestu, ukljuujui pravo na molitvu, pravila odevanja i pravila ishrane; sloboda okupljanja i udruivanja radi bogosluenja; sloboda izraavanja vlastitog uverenja; sloboda da se promeni ili napusti vera; pravo na versko obrazovanje u najboljem interesu deteta.
Prava posebnih tela ukljuuju: slobodu osnivanja i odravanja odgovarajuih dobrotvornih ili humanitarnih institucija; slobodu pisanja, izdavanja i irenja odgovarajuih publikacija u tom podruju; slobodu uenja vere ili uverenja na mestima primerenim u tu svrhu.
Slobode kolektivnog iskazivanja vere: Verske slobode ne omoguuju uivanje navedenih sloboda samo pojedincu. Vera ili uverenje moe se izraavati i obino se izraava u zajednici, odnosno na javnim mestima. To znai da zajednica vernika mora uivati slobodu okupljanja i udruivanja. Slobode posebnih tela: Posebna tela koja su uspostavljena zbog verskih razloga takoe uivaju slobodu vere. To mogu biti ustanove za bogosluenje, obrazovne institucije koje se bave verskim pitanjima, ili ak nevladine organizacije.
Naelo nediskriminacije Diskriminacija i netolerancija na verskoj osnovi, pod ime se podrazumeva svako razlikovanje, iskljuenje, ogranienje, ili davanje prednosti na osnovu vere ili uverenja, zabranjeni su. Zabrana verske diskriminacije i netolerancije nije ograniena na javni ivot, nego obuhvata i privatnu sferu pojedinca, u kojoj se nalaze koreni verskih i drugih uverenja pojedinca. To znai da ni dravi, ni vaem poslodavcu, ni bilo kom drugom pojedincu nije doputeno da vas ni na jedan nain diskriminiu. vinjeta Modul Nediskriminacija. Obrazovanje Roditelji imaju pravo da odlue kako e odgajati svoju decu u skladu sa svojom verom. Cilj odredbe u najboljem interesu deteta jeste
da se ogranii sloboda delovanja roditelja samo tamo gde verska praksa moe da nakodi telesnom ili psihikom zdravlju deteta. Takva praksa, na primer, moe biti odbijanje medicinskog leenja ili kolskog obrazovanja. Ako roditelji koji su, na primer, Jehovini svedoci ne dopuste da njihovo dete primi transfuziju krvi, jer se njihovo uverenje protivi takvom medicinskom postupku, dete moe umreti. U javnom domenu drave imaju obavezu da obezbede obrazovanje u kom se potuje naelo zatite deteta od verske netolerancije i diskriminacije, pa kurikulum mora sadrati obuavanje o slobodi miljenja, savesti i vere.
PITANJA ZA RASPRAVU
Kako je versko obrazovanje ureeno u vaoj zemlji? Da li se u kolskim programima i udbenicima u vaoj zemlji obrauje sloboda vere i uverenja, ukljuujui i slobodu neverovanja? Da li u vaoj zemlji postoje mehanizmi koji tite nezavisnost verskog obrazovanja?
VERSKE SLOBODE
169
Iskazivanje vere Sloboda iskazivanja verskog uverenja ukljuuje zatitu govora, nauka, bogosluenja i potovanja uverenja. Imate pravo da govorite o svojoj veri, da obuavate o njoj druge, da sprovodite potovanje sami ili s drugima, da sledite pravila ishrane i odevanja, ili da upotrebljavate poseban jezik i druge obrede vae vere. Pod iskazivanjem vere ili uverenja, takoe, podrazumeva se da moete biti poteeni radnji koje nisu u skladu sa onim to vaa vera nalae. To znai da moete odbiti polaganje zakletve, vojnu slubu, uee u verskim ceremonijama, ispovest ili prisilno leenje. Granice verskih sloboda Dok sam sadraj vaih uverenja nije bitan, njihovo iskazivanje moe se ograniiti kada se kosi sa interesima drugih lica. Ogranienja prava na iskazivanje verskog uverenja moraju biti proporcionalna i zasnovana na zakonu. Jedino se mogu nametnuti kada je to neophodno radi zatite javne bezbednosti, reda, zdravlja ili morala, ili osnovnih prava i sloboda drugih. Ograniavanje verskih sloboda doputeno je, na primer, u sluaju ljudske rtve, samoranjavanja, sakaenja enskih polnih organa, ropstva, prostitucije, subverzivnih aktivnosti i drugih postupaka koji
ugroavaju ljudsko zdravlje i telesni integritet.
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA
Drava i vera Jedna od najveih razlika u pogledu zatite verskih sloboda u svetu tie se odnosa izmeu drave i veroispovesti/uverenja. Postoji nekoliko glavnih modela interakcije izmeu drave i vere: dravna religija, slubena crkva, neutralnost drave prema veri i njenim institucijama, nepostojanje slubene religije, odvojenost crkve od drave i zatita pravno priznatih verskih grupa. Meunarodni standardi ne nalau odvajanje crkve ili vere od drave. To znai da se ne propisuje nikakav posebni model odnosa izmeu drave i vera, niti se zahteva model sekularnih drutava u kojima se religija odstranjuje iz javnih poslova. Jedini meunarodni zahtev je da, bez obzira na to u kom odnosu bile vera i drava, ne sme biti diskriminacije onih koji ne pripadaju slubenoj religiji ili priznatim verama. Ali je neizvesno da li se moe tamo gde postoji samo jedna vera kao konstitutivni element nacionalnog identiteta, jemiti ravnopravno po-
stupanje prema drugim ili manjinskim verama. Prema gleditima koja prevladavaju na Zapadu, neutralni odnos izmeu vere i drave e verovatno najbolje jemiti punu zatitu verskih sloboda pojedinca. Nasuprot tome, na primer, tradicionalno islamsko erijatsko pravo povezuje dravu s verom jer se smatra da takav sistem obezbeuje najbolju zatitu verskih sloboda zajednice. Meutim, tom gleditu moe se prigovoriti da tamo gde je drava vezana uz odreenu crkvu ili veru, prava pripadnika verskih manjina verovatno nee uivati jednaku zatitu.
PITANJA ZA RASPRAVU
Kakav je stav vae drave prema razliitim uverenjima? Da li vaa drava priznaje institucije razliitih vera? Smatrate li da je mogue uspostaviti sistem jednake zatite svih vera u kom je jedna vera privilegovana? Smatrate li da je legitimno dopustiti postojanje konfesionalnih ili religijskih politikih stranaka?
170
VERSKE SLOBODE
Apostaza sloboda da se izabere i promeni vera in apostaze naputanje vere radi druge vere ili radi sekularnog naina ivota uprkos jasnim meunarodnim standardima, jo uvek predstavlja kontroverzno pitanje. Jedna osoba je apostat ako naputa veroispovest i prihvata drugu veroispovest ili pak sekularni nain ivota. Istorijski gledano, islam, hrianstvo i druge religije imaju prilino nejasne stavove o apostatima. Kazna je esto bila pogubljenje. Danas se u nekim zemljama u kojima je na snazi islamski erijatski zakon apostaza jo uvek strogo kanjava. U praksi to veoma esto znai da nema slobode izbora ili promene veroispovesti ili uverenja. Meunarodno pravo ljudskih prava jasno se protivi takvim stavovima. Pojedinac ima pravo da izabere svoja uverenja slobodno i bez prisiljavanja. Rasprava o tom pitanju je osetljiva i veoma emocionalna jer se dotie najdubljih uverenja i razliitih shvatanja verskih sloboda. U njoj dolaze do izraaja kulturne razlike u percepciji verskih i drugih sloboda, pa se ini da u tom pogledu postoji crta koja deli Zapad od ostatka sveta.
PITANJA ZA RASPRAVU Smatrate li da u praksi ljudi mogu slobodno birati i menjati svoja uverenja? Moe li to eventualno dovesti do sukoba s drugim ljudskim pravima? Prozelitizam pravo na irenje uverenja Vae je pravo da irite svoja uverenja i podstiete druge ljude da se preobrate s jedne vere na drugu sve dok u tu svrhu ne koristite prisiljavanje, odnosno silu. Takvo delovanje naziva se prozelitizam ili evangelizacija. U srednjoj i istonoj Evropi i Africi bilo je sukoba izmeu lokalnih veroispovesti i stranih veroispovesti koje su donosili misionari. U nekim sluajevima vlade su zabranjivale takvo delovanje. Pravo ljudskih prava zahteva od vlada da tite pravo na slobodu izraavanja i da vernici mogu slobodno uestvovati u oblicima prozelitizma u kojima nema prisiljavanja, kao to je apelovanje na savest ili izlaganje plakata. Prisiljavanje nekoga da se preobrati na drugu veru je oigledno krenje ljudskih prava, ali pitanje ta je doputeno jo uvek nije regulisano meunarodnim pravom. Da bi ograniavanje prozelitizma bilo opravdano, moraju postojati okolnosti prisile: nastojanje da se neko lice preobrati pomou novca, darova
ili privilegija; prozelitizam na mestima gde su ljudi prisutni silom zakona (uionice, vojni objekti, zatvori i slino). Prigovor savesti protiv vojne obaveze U vezi s prigovorom savesti protiv obavezne vojne slube neprekidno se vode rasprave interkulturne prirode. Pojedinac se moe osloboditi vojne obaveze ako se upotreba smrtonosnog oruja ozbiljno kosi s njegovom saveu i ako se time ne diskriminiu ljudi drugaijih uverenja. U nekim zemljama gde je kao alternativa vojnoj slubi mogue civilno sluenje drutvu, postoji tendencija da se to pravo prizna u nacionalnom zakonodavstvu (npr. Austrija, Francuska, Kanada ili SAD). S druge strane, u zemljama u kojima se ne priznaje prigovor savesti protiv vojne obaveze, ljudi mogu da zavre u zatvoru zbog toga to odbijaju da nose oruje.
VERSKE SLOBODE
171
PITANJA ZA RASPRAVU Da li u vaoj zemlji ima prigovaraa savesti? Mislite li da je u meunarodnim standardima potrebno izriito priznati pravo pojedinca da odbije ubijati?
4. PRIMENA I PRAENJE Glavni problem za sprovoenje verskih sloboda predstavlja nedostatak meunarodno obavezujueg instrumenta. Deklaracija o ukidanju svih oblika netolerancije i diskriminacije na osnovu vere ili uverenja UN iz 1981. godine ima izvesnu pravnu snagu budui da se moe smatrati iskazom pravila meunarodnog obiajnog prava. Meutim, deklaracija nije ugovor i zbog toga nije pravno obavezujua. Uprkos tome to postoji meunarodni konsenzus u pogledu potrebe da se usvoji konvencija, jo uvek je sporno na ta bi se ona trebalo da usredsredi. Posebni izvestilac o verskoj netoleranciji ustanovljen je 1986. godine radi praenja sprovoenja Deklaracije iz 1981. godine. Njegov/njen glavni zadatak je da upozorava na sluajeve i delatnosti vlasti koje nisu u skladu sa odredbama Deklaracije, kao i da donosi preporuke za mere poboljanja stanja, koje
vlasti treba da sprovode. Pojedinci i zajednice svih vera irom sveta doivljavaju verski motivisane progone i diskriminaciju. Oni se kreu u rasponu od povreda naela nediskriminacije i tolerancije u pogledu vere i uverenja, do napada na ivot, telesni integritet i ljudsku bezbednost osobe. Osim toga, praksom verskih sloboda bave se i regionalni instrumenti: na primer Afrika komisija za ljudska prava u nekim nedavnim sporovima iz Sudana odluila je da primenu erijatskog zakona treba usaglasiti s meunarodnim obavezama. Preventivne mere i budue strategije Pre pristupanja razradi pravno obavezujue konvencije treba raditi na promovisanju Deklaraciju o ukidanju svih oblika netolerancije i diskriminacije na osnovu vere ili uverenja iz 1981. godine kako bi se razvila kultura zajednikog multireligijskog ivota. Posebnu panju treba usmeriti na ulogu obrazovanja kao kljunog sredstva za suzbijanje verske netolerancije i diskriminacije. Drave imaju jasne obaveze po meunarodnom pravu da se suprotstave nasilju i diskriminaciji na osnovu uverenja. Nevladine organizacije, verske i sekularne organizacije imaju jednako jasnu ulogu u upozoravanju na sluajeve krenja verskih sloboda od strane drava i drugih inila-
ca, u odbrani progonjenih i u promovisanju tolerancije pomou informativnih kampanja, podizanja svesti, obrazovnih programa i obuavanja. ta moemo uiniti? Moemo poeti sa spreavanjem diskriminacije i verskih progona tako to potujemo prava drugih. Verska tolerancija ukljuuje potovanje sledbenika drugih vera, bez obzira na to da li smatramo njihovo verovanje istinitim ili ne. Kultura tolerancije i potovanja zahteva da ne diskriminiemo, ne ocrnjujemo i ne kleveemo tuu veru i da potujemo osnovno pravo na raznolikost. Ona takoe znai da ne pristajemo na diskriminaciju drugih u pogledu zapoljavanja, stanovanja i pristupa socijalnim slubama samo zato to su druge vere. Zatim, treba da razvijamo potovanje da bismo zapoeli promenu stava. Postoji potreba za meuverskim dijalogom, kao i potreba da vernici i oni koji ne veruju nau zajedniki jezik kako bi uili da izraavaju meusobno potovanje.
172
VERSKE SLOBODE
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA Meuverski dijalog za religijski pluralizam Tokom nekoliko proteklih decenija pitanja religijskog i kulturnog pluralizma pobudila su interes u crkvama i zajednicama vernika. Osea se potreba za izgradnjom pozitivnog odnosa meu ljudima razliitih vera. Kako raste interes za dijalogom, iri se i praksa dijaloga, to razliitim religijskim zajednicama omoguuje da se bolje razumeju i tenje sarauju u obrazovanju, reavanju sukoba i drutvenoj svakodnevici. Neke od meunarodnih nevladinih organizacija koje promoviu meuverski dijalog i mir su: Svetski savet crkava; Svetska konferencija o verama i miru (WCRP), sa stalnom radnom grupom za religiju i ljudska prava; Svetski parlament vera; Globalna fondacija za etiku; Svetski kolegijum intereligijskih saveta (WFIRC). Zatim, brojne lokalne i regionalne inicijative irom sveta rade pomou dijaloga na reavanju i spreavanju sukoba: Na Bliskom istoku Svetenstvo za mir okuplja rabine, svetenike, pastore i imame u Izraelu i na Zapadnoj obali radi zajednikog delovanja i postizanja mira i pravde u regiji. U junoj Indiji Savet milosti okuplja hinduiste, hriane, muslimane, budiste, daine, zoroastrijance, Jevreje i sike u nastojanju da ree sukobe u zajednicama (komunalizam). Na Pacifiku Meuverska potraga okuplja predstavnike mnogih religija na Fidiju u traenju naina da se prevaziu predrasude i promovie meusobno potovanje. U Evropi u projektu Meuverska Evropa prvi put su pozvani urbani politiari i predstavnici razliitih religija iz cele Evrope da se sastanu u Gracu i Sarajevu. Religije za mir putem obrazovanja Meuversko obrazovanje podstie potovanje za ljude drugih vera i priprema uenike da uklone prepreke predrasuda i netolerancije. U Izraelu projekat pod nazivom Zajednike vrednosti/razliiti izvori okuplja Jevreje, muslimane i hriane na zajednikom prouavanju svetih tekstova u potrazi za vrednostima koje su im zajednike i mogu se sprovoditi u svakodnevnom ivotu, iz ega e se nainiti nastavni materijali; U Tajlandu i Japanu nedavno su Kampovi mladih za etiko vostvo okupili mlade predstavnike verskih zajednica tih zemalja u programima obuke za razvijanje vizije vostva, etike, sluenja zajednici i jaanja pomirenja; U Nemakoj, Engleskoj i drugim zemljama pedagozi analiziraju kako su u kolskim udbenicima obraene verske tradicije koje nisu bliske uenicima kojima su knjige namenjene.
PITANJA ZA RASPRAVU U dijalogu uverenja i otvorenost treba da budu u ravnotei. Kako to postii, pojedinano i u zajednici?
VERSKE SLOBODE
173
2. TRENDOVI Kultovi, sekte i novi verski pokreti Desetine zgrada oteeno u napadu razbesnele gomile na islamsku sektu u Indoneziji: DAKARTA, 24 decembra: Razbesnela gomila otetila je i opljakala dvadesetak kua i dve damije koje pripadaju islamskoj sekti Ahmadiyah u indoneanskoj pokrajini Zapadna Java, saoptila je danas policija. Jana potvruje da je istraga u toku, ali zasad niko nije uhapen. (AFP) (postavljeno u 10:00 PST)
IZVOR: HTTP//WWW.DAWN.COM/2002/12/4/WELCOME.HTM JANUAR 2003.
Verske slobode ne treba tumaiti usko, kao slobode koje pripadaju samo poklonicima tradicionalnih svetskih religija. Poklonici novih verskih pokreta ili verskih manjina imaju pravo na jednaku zatitu. To naelo posebno je vano u svetlu aktuelnih zbivanja u kojima su novi verski pokreti esto meta diskriminacije ili represije. Novi pokreti oznaavaju se s vie razliitih naziva i trebalo bi ih paljivije istraiti. Pojmovi kult ili sekta koriste se za verske grupe koje se u uverenjima i praksama razlikuju od dominantnih religija. Iako su
oba pojma prilino dvosmislena, sekta oznaava disidentsku versku grupu, koja se odvojila od neke dominantne religije, dok se kult smatra neortodoksnim ili nepravovernim sistemom verskih uverenja, koje esto prate jedinstveni obredi. Budui da se oba pojma definiu kao odstupanje od normi, pogledi o tome ta ini sektu ili kult razlikuju se od vere do vere. Budizam i hinduizam koriste ih u neutralnom smislu, dok se u zapadnom svetu pojmovi sekta i kult esto koriste s negativnom konotacijom. Razlog tome nije samo injenica da takve grupe odstupaju od normi, nego i njihova esta povezanost s fanatizmom ili finansijskim zloupotrebama. Grupe za koje se utvrdi da su vie komercijalna preduzea nego religijske grupe ne uivaju zatitu verskih sloboda. uveni kontroverzni primer je Scijentoloka crkva, kojoj se u nekim zemljama, na primer, u Nemakoj, uskrauju verske slobode jer je smatraju preduzeem.
ene i vera U prolosti ene su bile diskriminisane u skoro svim veroispovestima. Tek u novije vreme poelo se govoriti o verskim slobodama ena. Diskriminacija ena u religiji je dvostruka: one nemaju slobodu iskazivanja svoje vere, budui da nemaju jednak pristup obrednim mestima, ne mogu propovedati niti biti voe. Osim toga, ene mogu postati rtve, jer u nekim veroispovestima verski zakoni, prakse ili obiaji kanjavaju ene ili ak ugroavaju njihov ivot: Postotak mladih devojaka kojima su osakaene genitalije u seoskim podrujima Egipta dostie 95%. Sakaenje genitalija enama, verska i kulturna tradicija u mnogim zemljama, u potpunosti se kosi s meunarodnim standardima zatite ljudskih prava. Ono moe prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme i smrt. Prisilni brakovi koji esto dovode do ropstva obiaj su u delovima Nigerije, Sudana, Pakistana i drugim podrujima, gde se ne trai enin pristanak na brak. Ponekad ene nisu starije od devet godina. Silovanje kao specifini oblik etnikog ienja: verska pripadnost rtava u mnogim sluajevima bila je povod za masovna silovanja u bivoj Jugoslaviji, Gruziji, Suda-
PITANJA ZA RASPRAVU Da li su u vaoj zemlji manjinska uverenja zatiena i, ako jesu, kako? Uivaju li ona ista prava/podrku kao dominantna uverenja?
174
VERSKE SLOBODE
nu, Ruandi i eeniji. Prisilne trudnoe silovanih ena znae da su one javno igosane kao silovane i time osramoene i obeaene, uz to to su telesno povreene. Meu rtvama bilo je i devojica izmeu 7 i 14 godina. Verski ekstremizam i njegove posledice Nakon napada 11. septembra 2001. godine terorizam je poeo da instrumentalizuje verska uverenja vie nego ikad ranije. Mnogi smatraju da je taj tragini dogaaj samo vrh ledenog brega u spletu vere i terorizma. Otmice aviona, bombaki napadi na ambasade zapadnih zemalja u muslimanskim zemljama, da i ne spominjemo palestinsko pitanje i razliite sukobe niskog intenziteta irom sveta - u svim tim zbivanjima mobilie se religija radi politikih ciljeva. Meutim, to povezivanje veoma je opasno. Ono dovodi do podele sveta na dobre i loe scenarije i igoe ljude zbog njihove vere. Ali, nije svaki terorista ili ekstremista vernik, upravo kao to ni svaki vernik nije terorista. Kada se ekstremistiki napadi povezuju s verom, kada napadai tvrde da su poinili zloin u ime Boga, vera i sloboda vere koriste se i zloupotrebljavaju da bi se prikrili politiki motivisana dela ili zahtevi. Pribegavanje terorizmu u ime vere ne nastaje
Kao to se vera moe zloupotrebljavati za opravdavanje terorizma, tako se i antiteroristike akcije vlasti mogu zloupotrebljavati za opravdavanje delovanja koja ugroavaju ljudska prava i slobodu veroispovesti ili uverenja.
OSCE KONFERENCIJA O VERSKIM SLOBODAMA I SUZBIJANJU TERORIZMA, BAKU, OKTOBAR 2002.
3. HRONOLOGIJA
Najvaniji dogaaji u istoriji razvoja verskih sloboda 1776: Virdinijska povelja o pravima, Prvi amandman 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (l. 2, 18) 1948: Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida (lan 2) 1950: Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (lan 9) 1966: Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (l. 18, 20, 24, 26 f) 1969: Amerika konvencija o ljudskim pravima (l. 12, 13, 16 f, 23) 1981: Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (l. 2, 8, 12) 1981: Deklaracija UN o ukidanju svih oblika netolerancije i diskriminacije na osnovu vere ili uverenja 1990: Deklaracija iz Kaira o ljudskim pravima u islamu (lan 10) 1992: Deklaracija UN o pravima lica koje pripadaju etnikim, verskim i jezikim manjinama (lan 2) 1998: Azijska povelja o ljudskim pravima (lan 6)
iz sukoba razliitih kultura zbog verskih uverenja, jer je ekstremizam globalna pretnja koja nije ograniena samo na neka drutva ili vere, nego je tu re o sukobu koji proizlazi iz neznanja i netolerancije. Jedini nain efikasnog suzbijanja bilo kog oblika ekstremizma jeste razbijanje zaaranog kruga nasilja koje raa novo nasilje.
PITANJA ZA RASPRAVU Koji su glavni razlozi sukoba u verskim zajednicama i izmeu njih? Moete li navesti primere iz vlastitog iskustva? Gde vidite ulogu vere u mirovnim nastojanjima i reavanju sukoba? Prisetite se primera gde su vere bile inioci pomirenja.
VERSKE SLOBODE
175
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: REI KOJE RANJAVAJU DEO I: UVOD Cilj aktivnosti je da pokae ogranienja slobode izraavanja kada ono to radimo ili govorimo povreuje verska uverenja i oseaje drugih. Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPTE INFORMACIJE O VEBI Ciljevi i zadaci: razumeti i prihvatiti verske oseaje drugih ljudi saznati o ogranienjima slobode izraavanja Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: 8 25 Vreme: najmanje jedan sat Materijal: veliki papiri i markeri Priprema: pripremiti papire i markere Potrebne vetine: sluanje drugih, osetljivost za stavove drugih i prihvatanje njihovih stavova DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEBI Opis aktivnosti/uputstva: Navedite uesnike da pomou oluje ideja izrade popis uvredljivih komentara i stereotipa koji se odnose na savest ili verska uverenja drugih, naroito stereotipa koji povreuju. Izaberite nekoliko najgorih i zapiite ih. Podelite uesnike u grupe od etiri do est ljudi. Neka neko u svakoj grupi proita prvi iskaz. Grupa treba jednostavno da prihvati da taj komentar moe nekoga povrediti. Ne smeju da propituju da li ga oni smatraju uvredljivim. Navedite ih na razgovor o tome zato taj komentar moe nekoga povrediti; treba li ljudima dopustiti da govore takve stvari bez obzira na posledice i ta uiniti kada se to dogodi. Ponovite isti postupak za svaki iskaz. POVRATNA INFORMACIJA Rasprava: Kako se uesnici oseaju posle aktivnosti? Da li im je bilo teko da prihvate da su komentari nekoga povredili, a ipak nisu reagovali? Koja ogranienja treba postaviti onome to moemo govoriti o naim miljenjima i uverenjima? Treba li uvek da budemo u mogunosti da kaemo ta god hoemo? Metodoloki saveti: Pri ovoj aktivnosti budite oprezni, ne prosuujte iskaze. Predlozi za varijacije: Zavrna aktivnost: pismo svim uesnicima. Napiite imena uesnika na malim ceduljama, neka svako izvue jednu cedulju i napie ljubazno pismo toj osobi prigodan zavretak mnogih aktivnosti koje ostavljaju nedoumice i pobuuju emocije. DEO IV: NASTAVAK Ako uesnici ele dalje zajedno da rade, mogu se usmeriti da uspostave pravila za raspravu/komunikaciju, koja mogu zakaiti na zid tako da ih se svako, po potrebi, moe prisetiti. Srodna prava: pravo na slobodu izraavanja
IZVORI: UN PUBLISHING 1989.: TEACHING HUMAN RIGHTS, PRACTICAL ACTIVITIES FOR PRIMARY AND SECONDARY SCHOOLS, CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA, ENEVA
176
VERSKE SLOBODE
AKTIVNOST II: VERA MOGA BLINJEG I MOJA VERA DEO I: UVOD Aktivnost se bavi naelom nediskriminacije i zabranom netolerancije na verskoj osnovi. Najbolje ju je sprovoditi sa uesnicima razliitih verskih uverenja. Tip aktivnosti: aktivnost koja se sastoji se iz vie zadataka DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Ciljevi i zadaci: razmotriti i razumeti pojam tolerancije analizirati razne aspekte verskih sloboda razvijati imaginaciju i kreativne naine miljenja uiti o razliitim obiajima/kulturama Ciljna grupa: mladi i odrasli. Uz manje izmene, aktivnost se moe primeniti i na studente svih starosnih grupa. Veliina grupe/organizacija: 5 30 Vreme: 2 4 sata Priprema: pripremite velike papire i markere
Potrebne vetine: drutvene vetine: sluanje drugih, analiza, komunikacija; vetine kritikog miljenja: iznoenje vlastitog stava, refleksija; kreativne vetine: stvaranje metafora i ilustrativnih simbola DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI Opis aktivnosti/uputstva Prvi deo Grupna aktivnost: napravite tabelu s dve kolone. Jednu nazovite tolerancija, drugu netolerancija. Od uesnika zatraite da olujom ideja iznesu primere za obe pojave. Potom im traite da istrae i uporede kolone. (Napomena: ovde se esto dogodi da sve definicije i primeri tolerancije izraavaju pasivni umesto aktivni stav. Ako primeri krenu tim smerom, upozorite uesnike na to.) Lino iskustvo netolerancije: zamolite uesnike da opiu neki dogaaj u kom je dola do izraaja netolerancija, a kom su prisustvovali. Kako su ga mogli zaustaviti ili izbei? Smatraju li da je mogue ljude obrazovati za tolerantno ponaanje? Povratna informacija: Pojam tolerancije: ta uesnici primeuju uporeujui dve kolone? ta mora ukljuiti
opta definicija tolerancije/netolerancije? Pitajte uesnike i zabeleite zajednike take u njihovim odgovorima. Potom iznesite prvi deo definicije iz Deklaracije UN o naelima tolerancije: [Tolerancija] je aktivan stav i odgovornost koja podrava ljudska prava, pluralizam (ukljuujui kulturni pluralizam), demokratiju i vladavinu prava. Drugi deo Organizujte multikulturalni skup. Zamolite sve uesnike/grupe da preuzmu ulogu pripadnika neke verske ili duhovne grupe. Zatraite od njih da slikom, pantomimom, pesmom, stripom ili kratkim igrokazom prikau neto to e pokazati obiaje ili verovanja veroispovesti koju predstavljaju. Dajte uesnicima 20 minuta za pripremu. Zamolite ih da izvedu prezentaciju o razliitim obiajima religija koje prikazuju. Povratna informacija: ta uesnici mogu nauiti iz prezentacija? Da li razliite prezentacije imaju neto zajedniko? Da li je uesnicima lake da budu tolerantni prema drugim uverenjima/verama poto su nauili neto o njima? Iznesite drugi deo definicije tolerancije iz Deklaracije UN o naelima tolerancije: [To-
VERSKE SLOBODE
177
lerancija] obavezuje drave lanice da obrazuju brine i odgovorne graane koji su otvoreni prema drugim kulturama, sposobni da cene vrednost slobode, potuju ljudsko dostojanstvo i razlike, kao i sposobni da spreavaju sukobe ili ih reavaju na nenasilne naine. Metodoloki saveti: Kod drugog dela aktivnosti vodite rauna o tome da grupa potuje uverenja svih uesnika. Nemojte ovu aktivnost koristiti kao aktivnost upoznavanja. Pazite da prezentacija razliitih obiaja ne povredi verske oseaje drugih. U uvodu recite uesnicima da prezentacije treba da prikau verske obrede, a nije im cilj da istrauju jesu li oni jedini istiniti ili pravi. Pre poetka bolje je da se svi uesnici dogovore o znaku (npr. crveni papiri poput crvenog svetla na semaforu) kojim e prekinuti prezentaciju ako je uvredljiva, sadri neispravno razumevanje ili pogrene informacije. Ako se uesnici uprkos vaim uputstvima budu oseali diskriminisano, prekinite prezentaciju i zaponite razgovor o uzrocima nerazumevanja sa obeju strana.
Predlozi za varijacije: Ako radite s decom, moete sprovesti oba dela aktivnosti i pri tom izostaviti definicije iz Deklaracije UN o naelima snoljivosti. Ako radite u koli, drugi deo aktivnosti moete sprovesti u saradnji s nastavnikom likovnog. U prezentacijama se mogu koristiti plastelin i drugi materijali. DEO IV: NASTAVAK Posle ove aktivnosti u kojoj se polazi od iskustva i kreativnosti, moete nastaviti s nekim intelektualnim prilogom, npr. nekim tekstovima o toleranciji/netoleranciji. Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: diskriminacija na osnovu rase, boje koe, pola ili etnike pripadnosti
IZVOR: PRILAGOENO IZ UN CYBERSCHOOLBUS, DOSTUPNO NA HTTP://WWW.UN.ORG/CYBERSCHOOLBUS/HUMANRIGHTS/DECLARATION/18ASP, DECEMBAR 2002.
178
VERSKE SLOBODE
REFERENCE
Amor, Abdelfattah. Report of the Special Rapporteur on Religious Intolerance, U.N. ESCOR 54th Sess., Agenda Item 18, U.N. Doc. E/CN.4/1998/6. Dostupno na adresi: http://www.hri.ca/fortherecord1998/documentation/commission/e-cn4-1998-6.htm Blacks Law Dictionary, 6th (ur.). 1990. West Group. Boyle, Kevin i Juliet Sheen. 1997. Freedom of Religion and Belief- A World Report. Pointing - Green Publishing Services, London and New York. Evans, Malcolm D. i Rachel Murray, (ur.). 2002. The African Charter on Human and Peoples Rights. The System in Practice, 1986- 2000. Cambridge University Press. Krishnaswami, Arcot. Study of Discrimination in the Matter of Religious Rights and Practices, U.N. Doc. E/CN.4/Sub.2/200/Rev.1, U.N. Sales No. 60.XIV.2 (1960), reprinted in 11 N.Y.U.J. Intl. L. & Pol. 227 (1978) Publication, Sales No. 60.XIV.2. General Comment on Art 18 of the ICCPR by the Human Rights Committee, CRP.2/Rev.1.20 July, 1993. Kng, Hans, i Karl-Josef Kuschel, (ur.). 1993. A Global Ethic. The Declaration of the Parliament of Worlds Religions. Continuum, London. Marshall, Paul. 2000. Religious Freedom in the World: A Global Report of Freedom and Persecution. Broadman &Holman, Nashville, Tenn. Lerner, Natan, 2000. Religion, Beliefs, and International Human Rights. Orbis Books, New York. Odio Benito, Elisabeth. Study of the Current Dimensions of the Problem of Intolerance and Discrimination Based on Religion and Belief, U.N. ESCOR 39th Sess., Agenda Item 13, U.N. Doc. E/CN.4/Sub.2/1987/26. Witte, John J. Jr., i Johan van der Vyver. (ur.). 1996. Religious Human Rights in Global Perspective: Legal Perspectives. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/London/Boston. Yinger, J. Milton. 1970. The Scientific Study of Religion. McMillan, New York.World Council of Churches- Inter-religious Relations & Dialogue. http://www.wcc-coe.org/wcc/what/interreligious/indexe.html World Conference on Religion and Peace (WCRP): http://www.wcrp.org/ International Consultative Conference on School Education in Relation with Freedom of Religion and Belief, Tolerance and Non-Discrimination in Madrid, November 2001. Dostupno na adresi: http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/main.htm Centre for Religious Freedom - A Division of Freedom House: http://www.freedomhouse.org/religion Council for a Parliament of the Worlds Religions: http://www.cpwr.org/ European Court of Human Rights. Case of Kokkinakis v.Greece from 25 May, 1993. Dostupno na adresi: http://hudoc.echr.coe.int/hudoc/ViewRoot.asp?Item=2&Action=Html&X=604114335&Notice=0&Noticemode=&RelatedMode=0 Global Ethic Foundation: http://www.weltethos.org Human Rights Watch: http://www.hrw.org/religion/
DODATNE INFORMACIJE
Afhkami, Mahnaz. (ur.). 1995. Faith and Freedom: Womens Human Rights in the Muslim World. (Gender, Culture and Politics in the Middle East). Syracuse University Press, Syracuse. Diouf, Sylviane A. 1998. Servants of Allah: African Muslims Enslaved in the Americas. New York University Press, New York. Gahrana, Kanan. 2001. Right to Freedom of Religion: A Study in Indian Secularism. International Academic Publishing. Lipton, Edward P i Bob P. Temple, (ur.). 2002. Religious Freedom in the Near East, Northern Africa and the Former Soviet States. Nova Science Publishers. Surush, Abd Al- Karim i dr. 2000. Reason, Freedom and Democracy in Islam: Essential Writings of Abdolkarim Souroush. Oxford University Press. Annual (United States) Department Report on International Religious Freedom: http://www.uscirf.gov/dos01Pages/irf_exec.php3?mode=print Anti-Defamation League (ADL): http://www.adl.org/ Human Rights without Frontiers: http://www.hrwf.net/newhrwf/ International Association for Religious Freedom: http://www.iarf-religiousfreedom.net/ International Journal of Philosophy of Religion, Department of Philosophy, University of South Carolina: USA. http://www.kluweronline.com/issn/0020-7047/contents Journal of Religion and Society, Center for the Study of Religion & Society, Creighton University, http://www.creighton.edu/JRS Marburg Journal of Religion. Dostupno na adresi: http:// www.uni-marburg.de/religionswissenschaft/journal/mjr Ontario Consultants on Religious Freedoms http://www.religioustolerance.org Soka Gakkai International (SGI) Worldwide Buddhist Association: http://www.sgi.org./ Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on Freedom of Religion or Belief: http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/mrei.htm
PRAVO NA OBRAZOVANJE
DOSTUPNOST I PRISTUP OBRAZOVANJU OSNAENJE PUTEM OBRAZOVANJA
kolovanje treba da bude usmereno ka punom razvoju ljudske linosti i uvrivanju potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda ...
LAN 26 (2) UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
180
PRIA ZA ILUSTRACIJU
MAYINA PRIA Zovem se Maya. Roena sam pre 14 godina u siromanoj seljakoj porodici. Moji roditelji ve su imali puno dece, tako da niko nije bio posebno srean kad sam se ja rodila. Dok sam jo bila sasvim mala nauila sam da pomaem majci i starijim sestrama u kunim poslovima. Mela sam pod, prala odeu i brinula o vodi i ognjitu. Neki od mojih prijatelja igrali su se napolju, ali ja im se nisam mogla pridruiti. Bila sam veoma srena kad su mi dopustili da pohaam kolu. Tamo sam stekla nove prijatelje i nauila itati i pisati. Ali, kad je trebalo da poem u etvrti razred, roditelji su prekinuli moje kolovanje. Otac je rekao da nema dovoljno novca za kolarinu. Osim toga, morala sam pomagati majci i ostalim ukuanima. Kad bih se mogla ponovo roditi, radije bih bila deak.
IZVOR: MILENIJUMSKI IZVETAJ, UN, 2000.
PITANJA ZA RASPRAVU Na koje velike probleme ukazuje ova pria? Saoseate li s Mayom i smatrate li da postoji neki nain da ona izae iz siromatva i nastavi obrazovanje? Ako smtrate da postoji, kako? Koji su razlozi to veliki postotak nepismenih ine ene? Mislite li da postoje razliite vrste znanja? Koja vrsta znanja je vana? Koja znanja su manje vana? Mislite li da je pravo na obrazovanje trenutno prioritet meunarodne zajednice?
Ko je odgovoran za iskorenjivanje neznanja i nepismenosti? Koje se mere mogu preduzeti za iskorenjivanje nepismenosti? Da li je obrazovanje vano da bi ljudsko bie moglo uivati druga ljudska prava? Ako smtrate da je vano, zato? Smatrate li da obrazovanje moe doprineti ljudskoj bezbednosti? Ako smatrate da moe, kako?
ivi kao da e sutra umreti. Ui kao da e iveti veno.

(NEPOZNATI AUTOR)
Foto: ISAAC
181
POTREBNO JE ZNATI
1. UVOD Zato ljudsko pravo na obrazovanje? Skoro milijardu ljudi je ulo u 21. vek, a da ne mogu proitati knjigu ili potpisati se. Re je o estini ukupnog svetskog stanovnitva, ili ukupnom broju stanovnika zemlje kao to je Indija, a njihov broj i dalje raste. Ljudsko pravo na obrazovanje moe se nazvati osnaujuim pravom. Ono pojedincu daje vie kontrole nad sopstvenim ivotom, i posebno, mogunost da kontrolie uticaj drave na svoj ivot. Drugim reima, ostvarivanje osnaujueg prava omoguuje linosti da uiva dobrobit drugih prava. Uivanje mnogih graanskih i politikih prava, kao to su sloboda informisanja, sloboda izraavanja, pravo da se bira i bude biran i mnoga druga, zavisi od barem minimalnog nivoa obrazovanja. Isto tako, brojna ekonomska, socijalna i kulturna prava, kao to su pravo na izbor zaposlenja, pravo na jednaku platu za jednaki rad, pravo na uivanje dobrobiti naunog i tehnolokog napretka, pravo na visoko obrazovanje na osnovu sposobnosti, mogu se ostvarivati u svom punom znaenju tek poto pojedinci dobiju minimalno obrazovanje. Isto to vai i za pravo uea u kulturnom ivotu. Za etnike i jezike manjine pravo na obrazovanje ima veliki znaaj u ouvanju i osnaenju njihovog kulturnog identiteta. Obrazovanjem se takoe moe promovisati (iako se njime ne moe jemiti) razumevanje, tolerancija, potovanje i prijateljstvo meu nacionalnim, etnikim i verskim grupama, kao i pomoi izgradnja kulture univerzalnih ljudskih prava. Obrazovanje nije samo uenje itanja, pisanja i raunanja. Izvorno latinsko znaenje rei je izvesti nekog. Pravo pojedinca na obrazovanje ukljuuje mogunosti i pristup osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju. Ako ustrajemo na iroj koncepciji prava na obrazovanje, ovaj modul usmeren je na primarno ili osnovno obrazovanje, budui da su velikom broju ljudi uskraeni ak i sami temelji celoivotnog uenja. Prema Meunarodnoj povelji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, ljudsko pravo na obrazovanje odnosi se na besplatno obrazovanje na elementarnom i osnovnom nivou. Meutim, drave taj zahtev tumae na razliite naine. Veina zemalja ispunjava obavezu obezbeenja besplatnog elementarnog i osnovnog obrazovanja na nivou osnovnog kolovanja (prvi nivo formalnog obrazovanja). U Evropi, Severnoj Americi, Australiji i nekim delovima june Azije, elementarno obrazovanje proireno je i na srednje obrazovanje; meutim, barem 22 drave u svetu uopte nisu odredile u kojoj je starosti dete obuhvaeno sistemom obaveznog obrazovanja.
Obrazovanje i ljudska bezbednost Uskraivanje, isto kao i krenje prava na obrazovanje, unitavaju sposobnost oveka da razvije vlastitu linost, odri i zatiti sebe i svoju porodicu i na odgovarajui nain uestvuje u drutvenom, politikom i ekonomskom ivotu. Na optem drutvenom nivou uskraivanje obrazovanja teti ciljevima demokratije i drutvenog napretka, a onda i meunarodnom miru i ljudskoj bezbednosti. Pravo pojedinca da pomou obrazovanja i uenja za ljudska prava dozna koja ljudska prava mu/joj pripadaju, predstavlja vitalni doprinos ljudskoj bezbednosti. Putem obrazovanja i uenja o ljudskim pravima i humanitarnom pravu mogu se spreiti i regulisati krenja ljudskih prava i oruani sukobi i olakati obnova drutva posle sukoba.
182
Istorijski razvoj Pre doba prosvetiteljstva u Evropi obrazovanje je bilo prvenstveno odgovornost roditelja i crkve. Na obrazovanje se poelo gledati kao na predmet javnog interesa i odgovornost drave tek s pojavom moderne sekularne drave. Poetkom esnaestog i tokom sedamnaestog veka ugledni filozofi John Locke i Jean Jacques Rousseau u svojim spisima ukazali su na savremenu zamisao prava pojedinca na obrazovanje. Uprkos tome, klasini graanski instrumenti, kao to su britanska Povelja o pravima (1689), Deklaracija o pravima iz Virginije iz 1776. godine, amerika Deklaracija o nezavisnosti iz 1776. godine ili francuska Deklaracija o pravima oveka i graanina, ne sadre odredbe o pravu na obrazovanje. Pojavom socijalizma i liberalizma u devetnaestom veku razvija se razumevanje obrazovanja kao ljudskog prava. Marx i Engels u svojim delima dravi dodeljuju paternalistiku, socijalnu ulogu. Liberalne i antiklerikalne ideje devetnaestog veka takoe su doprinele odreenju prava na obrazovanje, koje je formulisano kako bi se zatitile i unapredile akademske slobode istraivanja i uenja od uplitanja crkve i drave. Tokom druge polovine devetnaestog veka, pravo na obrazovanje dobija neposredno pri-
znanje. Ustav Nemake iz 1871. godine sadravao je poglavlje pod nazivom Osnovna prava nemakog naroda, a nemaki Weimarski ustav iz 1919. godine poglavlje o Obrazovanju i kolovanju, u kojima je izriito utvrena obaveza drave da zajemi obrazovanje u vidu besplatnog obaveznog kolovanja. Razliiti sporazumi zakljueni posle Prvog svetskog rata i enevska deklaracija iz 1924. godine znaili su korak napred ka meunarodnom priznanju prava na obrazovanje. Tokom dvadesetog veka razliiti aspekti prava na obrazovanje ukljueni su u nacionalne ustave ili meunarodne povelje prava, ili su prihvaeni putem vanustavnih i drugih zakonskih propisa pojedinih drava. Pravo na obrazovanje izriito se spominje u ustavima otprilike pedeset i dve zemlje, na primer, u ustavu Nikaragve, Kipra, panije, Vijetnama, Irske, Egipta, Japana, Paragvaja i Poljske. Engleska i Peru priznale su pravo na obrazovanje zakonima, a Juna Koreja, Maroko i Japan i ustavom i zakonima. Ustav Sjedinjenih Amerikih Drava ne sadri pravo na obrazovanje. U sudskoj praksi SAD kako na federalnom nivou tako i na nivou drava razvijena je jurisprudencija o nekim aspektima prava na obrazovanje, posebno u odnosu na jednakost obrazovnih mogunosti.
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Sadraj prava na obrazovanje i obaveze drave Pravo na obrazovanje vrsto je zasnovano u meunarodnom pravu ljudskih prava. Nalazi se u vie optih i regionalnih dokumenata ljudskih prava, na primer, u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (lan 26), Meunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (l. 13 i 14), Konvenciji o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (lan 10) i Konvenciji o pravima deteta (l. 28 i 29). Na regionalnom nivou pravo na obrazovanje postoji u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (lan 2 Prvog protokola), Amerikoj konvenciji o ljudskim pravima (lan 13 Dodatnog protokola Amerikoj konvenciji o ljudskim pravima u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava) i Afrikoj povelji o ljudskim pravima i pravima naroda (lan 17). Osnovno pravo na obrazovanje je pravo svih pojedinaca na odreene oblike ponaanja njihovih dravnih vlasti. Drave imaju obavezu da potuju, tite i ostvaruju pravo na obrazovanje. Obaveza potovanja prava zabranjuje dravama da deluju suprotno prihvaenim pravima i slobodama, da se meaju u/ili ograniavaju
183
ostvarenje prava i sloboda. Drave moraju, inter alia, potovati slobodu roditelja da izaberu privatne ili javne kole za svoju decu i da im prue versko i moralno vaspitanje u skladu s vlastitim uverenjima. Mora se potovati naelo jednakosti deaka i devojica u obrazovanju, u svim verskim, etnikim i jezikim grupama. Obaveza zatite prava na obrazovanje znai da drave moraju preduzeti korake kako bi zakonskim ili drugim merama spreavale i zabranile krenje prava i sloboda pojedinca od strane treih lica. Drave moraju da obezbede da se u privatnim kolama ne sprovode diskriminacione mere ni telesno kanjavanje uenika. Prema Meunarodnom paktu o ekononomskim, socijalnim i kulturnim pravima, obaveza ostvarivanja prava na obrazovanje je obaveza postupnog ostvarivanja tog prava. Osim toga, u tom smislu postoje obaveza delovanja i obaveza postizanja rezultata. Obaveza delovanja odnosi se na odreene akcije ili mere koje drava mora preduzeti, odnosno usvojiti. Najbolji primer za to je lan 14 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR), prema kome nove drave ugovornice koje jo nisu obezbedile besplatno i obavezno osnovno
... obrazovanje ima da bude usmereno ka punom procvatu ljudske linosti i oseanju njenog dostojanstva, kao i da e jaati potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. One su takoe saglasne da obrazovanje mora omoguiti svakome da ima korisnu ulogu u slobodnom drutvu, da unapredi razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo meu svim nacijama i svim rasnim, etnikim i verskim grupama i da pomogne razvoj delatnosti Ujedinjenih nacija na ouvanju mira.
LAN 13 (1) MEUNARODNOG PAKTA O EKONOMSKIM, SOCIJALNIM I KULTURNIM PRAVIMA
Standardi koje treba postii: besplatno i obavezno osnovno obrazovanje; svima dostupno srednje obrazovanje; svima dostupno visoko obrazovanje na osnovu sposobnosti; pojaano osnovno obrazovanje za one koji nisu zavrili osnovnu kolu; uklanjanje nepismenosti i neznanja putem meunarodne saradnje, uz uvaavanje posebnih potreba zemalja u razvoju. To znai da unapreenje pristupa obrazovanju za sve na osnovu naela jednakosti i nediskriminacije i slobode izbora vrste kole i nastavnih sadraja odraavaju duh i osnovnu bit prava na obrazovanje. U Optem komentaru br. 13 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava navodi etiri elementa koji ine obaveze drava u odnosu na pravo na obrazovanje: dostupnost, pristup, prihvatljivost i prilagodljivost.
obrazovanje imaju obavezu da izrade i usvoje detaljan plan akcije u kom e odrediti razuman rok za postupno ostvarenje naela obaveznog i besplatnog vaspitanja i obrazovanja za sve.
Dostupnost Dunost obezbeenja obaveznog i besplatnog osnovnog obrazovanja je nedvosmislena pretpostavka za ostvarenje prava na obrazovanje. Obezbeenje dostupnosti osnovnih kola za svu decu zahteva znatna politika i finansijska ulaganja. Iako obezbeenje obrazovanja
184
nije iskljuiva dunost drave, meunarodno pravo ljudskih prava obavezuje, prvenstveno, dravu da to obezbeuje, kako bi bilo sigurno da sva deca kolskog uzrasta mogu pohaati osnovnu kolu. Ako su raspoloivi kapaciteti osnovnih kola nii od ukupnog broja dece u uzrastu za osnovnu kolu, tada drava nije sprovela u praksu svoju zakonsku obavezu u pogledu obaveznog obrazovanja, pa dostupnost obrazovanja ostaje potreba koju tek treba ostvariti kao pravo. Odredba o srednjem i visokom obrazovanju takoe je vaan element prava na obrazovanje. Zahtev za postupnim uvoenjem besplatnog obrazovanja ne znai da se drava moe razreiti te obaveze. Pristup Minimalna obaveza vlada je da obezbede uivanje prava na obrazovanje jemenjem pristupa postojeim obrazovnim institucijama svima, devojicama i deacima, enama i mukarcima, na osnovu jednakosti i nediskriminacije. Pozitivna obaveza obezbeenja jednakog pristupa obrazovnim institucijama obuhvata i fiziki i konstruktivni pristup. Obaveza obezbeenja fizikog pristupa institucijama posebno je vana za starije osobe i osobe s posebnim potrebama. Konstruktivni pristup
Obrazovanje ene znai obrazovanje porodice, zajednice, nacije.

AFRIKA POSLOVICA
znai da treba ukloniti prepreke koje iskljuuju neke osobe, npr. ukloniti stereotipne zamisli o ulozi mukaraca i ena iz udbenika i obrazovnih struktura, kao to je odreeno lanom 10 Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije ena. Prihvatljivost Posebni izvestilac o pravu na obrazovanje Katarina Tomasevsky napisala je u jednom svom izvetaju da je drava obavezna da obezbedi da kole zadovolje minimalne kriterijume koje je drava razvila, kao i da se pobrinu da obrazovanje bude prihvatljivo i za roditelje i za decu. To ukljuuje pravo izbora vrste obrazovanja i pravo osnivanja, odravanja, upravljanja i praenja privatnih obrazovnih ustanova. Budui da uenici i roditelji imaju pravo da ne budu izloeni indoktrinaciji, obaveza uenja nastavnih sadraja koji su nespojivi s verskim ili drugim uverenjima uenika moe ugroziti njihovo pravo na obrazovanje.
Pitanje nastavnog jezika podstaklo je mnoge rasprave. Ne postoji opte meunarodno priznato ljudsko pravo lica koja pripadaju jezikoj manjini u nekoj zemlji na uenje vlastitog maternjeg jezika u koli. U lanu 27 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima utvruje se samo da se upotreba jezika ne sme zabraniti, ali nema rei o pitanjima nastave na maternjem jeziku. U Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina Savet Evrope priznaje pravo na uenje maternjeg jezika, ali nije izrekom priznao pravo na nastavu na maternjem jeziku. Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima otila je korak dalje u promovisanju prava na obrazovanje na maternjem jeziku kao moguoj opciji za drave koje su potpisale i ratifikovale Povelju, radi postizanja dvojezinosti manjina koje su priznate u dotinoj dravi. Meutim, postoje manjine koje nisu zatiene na takav nain i nemaju ak ni pravo da ue svoj maternji jezik u kolama, na primer, Romi u Evropi ili Aboridini u Australiji. Prilagodljivost Ono to dete ui u koli trebalo bi da bude odreeno u skladu s buduim potrebama koje e imati kad odraste. To znai da sistem obrazovanja treba da bude prilagodljiv, da uvaava
185
najbolje interese deteta, kao i drutveni razvoj i napredak na nacionalnom i meunarodnom nivou. Odgovornost za obezbeenje obrazovanja koje e pomoi ostvarenju prava na bezbednost treba da zauzme centralno mesto u razumevanju zahteva ljudske bezbednosti. Vlade imaju obavezu da obezbede potovanje, zatitu i ostvarenje ljudskog prava na obrazovanje. Meutim, odgovornost za sprovoenje tih obaveza nije samo na dravi. Civilno drutvo, takoe, ima zadatak da promovie i podrava potpuno ostvarenje prava na obrazovanje.
1980-ih, stopa upisa je ponovno blizu 60%. Vie od 40 miliona dece osnovnokolskog uzrasta ne pohaa kolu. Pol: Razlika se znatno smanjuje, pa danas 57% devojica osnovnokolskog uzrasta pohaa kolu, u odnosu na 61% deaka istog uzrasta (meutim, najvee razlike u upisu u osnovnu kolu postoje u Beninu, gde je stopa pohaanja kole devojica 30% nia nego deaka). Efikasnost: Treina dece upisane u osnovnu kolu u regionu naputa kolu pre petog razreda. Ogranienja: Oruani sukobi i ekonomski pritisci zbog zaduenosti i politika strukturalnog usklaivanja uzimaju veliki danak u obrazovanju. Vie od 30 zemalja regiona teko su zaduene, a na otplatu dugova vlade troe koliko na zdravstvenu zatitu i osnovno obrazovanje zajedno. Napredak i promene: Meu zemljama koje su dostigle stopu upisa u osnovnu kolu od 90% ili vie nalaze se: Bocvana, Kape Verde, Malavi, Mauricijus, Juna Afrika i Zimbabve.
LATINSKA AMERIKA I KARIBI Upis: Pristup osnovnom obrazovanju imaju doslovno svi, upisna stopa je via od 90%. Pol: Iako je diskriminacija ena i devojica problem u regionu, upis devojica u osnovno obrazovanje ve je decenijama izjednaen sa upisom deaka. Efikasnost: Visoke stope prekida osnovnog obrazovanja i ponavljanja razreda su ozbiljan problem u regionu. Ogranienja: Region ima najvee nejednakosti izmeu bogatih i siromanih, a starosedelako i osiromaeno stanovnitvo suoava se s tekoama u ostvarivanju pristupa kvalitetnom obrazovanju. Napredak i promene: Stopa upisa u osnovne kole porasla je sa ispod 60% u 1969. godini na 90%.
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Danas se ostvarivanje prava na obrazovanje moe najefikasnije pratiti preko nacionalnih izvetaja i verodostojnih, vremenski uporedivih pokazatelja. Ti indikatori pokazuju velike razlike u primeni prava na obrazovanje u razliitim podrujima sveta.
SUPSAHARSKA AFRIKA Upis: Regionalna stopa upisa u osnovnu kolu sa samo 25% u 1960. godini, porasla je na blizu 60% do 1980. godine. Posle pada tokom
SREDNJA I ISTONA EVROPA I ZAJEDNICA NEZAVISNIH DRAVA Upis: Opti pristup besplatnom osnovnom obrazovanju postignut je ve u ranim 1980-im godinama.
186
Pol: Stope upisa i zavretka obrazovanja jednake su kod devojica i deaka. Efikasnost: Iako su u zemljama za koje postoje podaci stope zavravanja kole praktino iznad 90%, skoro treina zemalja regiona nema podatke o zavretku obrazovanja. Ogranienja: Realna javna ulaganja u obrazovanje pala su u mnogim zemljama, u Ruskoj Federaciji za treinu, a u Azerbejdanu, Bugarskoj, Gruziji i Kirgistanu za tri etvrtine, pa ak i vie. Mnoge kolske zgrade treba obnoviti, a u vie zemalja ima problema s grejanjem. Napredak i promene: U mnogim zemljama planiraju se reforme obrazovanja.
vrilo je srednju kolu. Do osamdesetih broj se poveao na dve treine, a i dalje raste. Meutim, u proseku vie od 15% odraslih u 12 najrazvijenijih zemalja je funkcionalno nepismeno: u Irskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Amerikim Dravama stope premauju 20%. Ogranienja: Nije iznenaujue da siromatvo uslovljava nia akademska postignua i vie stope prekida kolovanja. Napredak i promene: Vie od tri etvrtine mlae dece u Zapadnoj Evropi obuhvaeno je programima predkolskog vaspitanja.
IZVOR: UNICEF, 1999.
4. PRIMENA I PRAENJE Od samog svog osnivanja 1945. godine, Ujedinjene nacije prepoznale su potrebu meunarodne saradnje u reavanju meunarodnih problema ekonomskog, socijalnog, kulturnog i humanitarnog karaktera. Meunarodna saradnja putem razmene informacija, znanja i tehnologija bitna je za efikasno ostvarenje prava na obrazovanje, posebno dece iz zemalja u razvoju. Porasla je svest o tome da je pravo na obrazovanje ekonomska potreba od koje zavisi razvoj tih zemalja. Sve zemlje treba da shvate da obezbeenje obrazovanja trai dugorono, visoko prioritetno ulaganje, jer obrazovanje razvija pojedinane ljudske resurse koji su preko potrebni u procesu nacionalnog razvoja. Meunarodne finansijske institucije, kao to su Svetska banka i Meunarodni monetarni fond, naglaavaju vanost obrazovanja, smatrajui ga ulaganjem u razvoj ljudskih potencijala. Meutim, upravo te institucije strogim uslovima svojih programa strukturalnog usklaivanja prisiljavaju vlade na smanjenje javnih trokova, ukljuujui trokove za obrazovanje. Svetska konferencija o obrazovanju za sve odrana 1990. godine na Tajlandu poruila je
RAZVIJENE ZEMLJE Upis: Stopa upisa u osnovnu kolu u razvijenim zemljama iznosi skoro 100%. Pol: Postoji jednakost u stopi upisanih devojica i deaka i u osnovnom i u srednjem obrazovanju. Efikasnost: Tokom 1960-ih godina vie od polovine stanovnika razvijenih zemalja za-
Uprkos tome to su napori da se deci omogui potpuno uivanje prava na obrazovanje dali znatne rezultate, jo uvek predstoji veliki posao da bi se postigli postavljeni ciljevi. I dalje ima bezbroj nereenih pitanja u vezi s diskriminacijom, nejednakosti, zanemarivanjem i iskoriavanjem devojica, ena i manjina. Drutva zbog toga moraju intenzivirati napore koje preduzimaju na izmeni drutvenih i kulturnih praksi koje jo uvek spreavaju pomenute grupe u uivanju njihovih prava i time neposredno doprinose njihovoj nebezbednosti.
187
da efikasno obezbeenje osnovnog obrazovanja za sve zavisi od politikih obaveza i politike volje koju moraju da pomognu odgovarajue fiskalne, ekonomske, trgovinske, radne i zdravstvene politike, kao i politika zapoljavanja. UNICEF studija, sprovedena na devet zemalja identifikovala je est iroko odreenih zadataka za postizanje boljeg obezbeenja opteg prava na osnovno obrazovanje: politika i finansijska obavezanost, centralna uloga javnog sektora, jednakost u javnom sektoru, smanjenje trokova obrazovanja za domainstva i integracija reformi obrazovanja u ire strategije ljudskog razvoja. Svetski forum o obrazovanju odran u Dakaru od 26. do 28. aprila 2000. godine bio je prilika za najobuhvatnije vrednovanje koje je ikad preduzeto u oblasti obrazovanja. Forumu su prisustvovali predstavnici ukupno 164 zemlje i 150 graanskih organizacija, ukljuujui nevladine organizacije. Priprema foruma bila je izuzetno temeljna. Sakupljeno je mnotvo informacija, na osnovu kojih se pokazalo da postoje velike razlike meu zemljama, jer neke zemlje ostvaruju izuzetan napredak, dok druge imaju sve veih potekoa u razliitim oblastima obrazovanja. Najzapaeniji ishod foruma bilo je usvajanje Dakar-
Efikasna primena prava dece na obrazovanje prvenstveno je pitanje volje. Jedino uz politiku volju vlada i meunarodne zajednice mogue je promovisati to bitno pravo do nivoa na kom e ono doprineti ispunjenju svakog pojedinca i napretku svakog drutva.
AMADOU-MAHTAR M'BOW, BIVI GENERALNI SEKRETAR UNESCO
skog okvira za delovanje. vinjeta Trendovi. Preko je potrebna snana institucionalna podrka punoj primeni prava na obrazovanje. Vodeu ulogu u tome ima UNESCO, kome je obrazovanje specijalnost i najvanija oblast delovanja. UNESCO je posredovao u iniciranju reformi obrazovanja i promovisanju pune primene prava na obrazovanje, to pokazuje i iroki korpus standardizovanih instrumenata, razliiti dokumenti, izvetaji i brojni forumi, sastanci, radne grupe i aktivnosti u koordinaciji i saradnji s dravama, meunarodnim meuvladinim i nevladinim organizacijama. Stoga je UNESCO vodea agencija za meunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja. UNESCO je razvio seriju mehanizama koji omoguuju efikasnu primenu usvojenih odredaba i obezbeuju bolje ispunjavanje preuzetih obaveza u pogledu prava na obrazovanje.
U periodinim izvetajima drave izvetavaju o merama koje su preduzele na svom podruju da ispune obaveze koje proizlaze iz konvencija ije su one strane ugovornice. Drave koje su strane ugovornice Konvencije protiv diskriminacije u obrazovanju moraju Generalnoj skuptini UNESCO u periodinim izvetajima da podnose informacije o zakonskim i administrativnim merama koje su usvojile i ostalim akcijama koje su preduzele radi primene Konvencije. Da bi obezbedio operacije bez prepreka, UNESCO je osnovao pomona tela koja su odgovorna za pregled izvetaja drava lanica, na primer, Odbor za konvencije i preporuke. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava kao nadzorno telo odgovoran je za praenje primene Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u dravama stranama ugovornicama, pregleda redovne nacionalne izvetaje drava lanica i vodi dijalog s njima radi obezbeenja najefikasnije mogue primene prava sadranih u Paktu. Pravo na obrazovanje moe se potpunije ostvarivati unapreenjem procesa izvetavanja i praenja, kao i veom odlunou
188
drava da savesno i u dobroj veri ispunjavaju svoje obaveze izvetavanja, koje proizlaze iz odgovarajuih meunarodnih instrumenata. Kao i u pogledu drugih ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, praenje postupne primene prava na obrazovanje u velikoj meri je olakano usvajanjem i korienjem pouzdanih pokazatelja, poreenjem razliitih zemalja i rangiranjem zemalja. U obrazovnom sektoru pouzdani, uporedni vremenski pokazatelji su stopa pismenosti, nivo upisa, stopa zavravanja i naputanja kole, broj uenika po nastavniku i visina javnih izdataka za obrazovanje u odnosu na ukupnu javnu potronju ili u poreenju s drugim sektorima, na primer, odbranom. Problemi primene Kao to je jedan komentator dobro primetio, nije dovoljno proglasiti uzviena naela ako ona ostaju mrtvo slovo na papiru zbog nedostatka ili manjkavosti mera za sprovoenje. Efikasno ostvarenje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava esto zahteva stalno rastue kapitalne izdatke tokom dueg perioda. Zaista, iskustvo mnogih zemalja pokazuje da obrazovanje predstavlja jednu od najkrupnijih stavki dravnog budeta.
Obrazovanje nije nain da zemlja pobegne od siromatva, nego sredstvo borbe protiv siromatva.
JULIUS NYERERE
Siromatvo je esto jedna od glavnih prepreka ostvarenju prava deteta na obrazovanje u zemljama u razvoju (vinjeta Modul Sloboda od siromatva). Problem nije prvenstveno u nedostupnosti kola za svu decu. Zapravo, vie od 90% dece u zemljama u razvoju krene u osnovnu kolu. Pravi problem predstavljaju visoke stope naputanja kole i ponavljanja razreda. Zbog nedostatka sredstava vlasti nisu u mogunosti da grade i odravaju kole, osnivaju institucije za obuku nastavnika, zapoljavaju strune nastavnike i administrativno osoblje, obezbeuju nastavne materijale i drugu opremu i uenicima obezbeuju odgovarajui prevoz. Sve to neposredno zavisi od ekonomskih resursa kojima drava raspolae. Zbog siromatva porodice teko plaaju kolarine ili izdatke za knjige i kolski pribor, a ak i tamo gde je kolovanje besplatno, siromane porodice nevoljno alju decu u kolu ako njihov rad moe doprineti ionako niskom poro-
dinom budetu. Jedna studija fondacije Spasimo decu pokazala je da su afrike zemlje zbog tereta dugova u nekim sluajevima bile prisiljene da uvedu ili poveaju kolarine i tako porodicama povise trokove kolovanja. Zbog toga milioni dece nisu nikada pohaali kolu ili nisu zavrili osnovno obrazovanje. Druga prepreka obrazovanju dece u mnogim zemljama je raireno iskoriavanje dejeg rada (vinjeta Modul Rad). Naalost, mnogim porodicama treba taj dodatni prihod da bi sastavile kraj s krajem. Nedostatak ekonomskih resursa i siromatvo spreavaju decu da iskoriste prilike za obrazovanje. Siromatvo izaziva glad i pothranjenost koji mogu nepopravljivo da otete mozak deteta u razvoju.
Proseni uenik u Zambiji svakog jutra peai sedam kilometara do kole, gladan je, premoren, pothranjen i pati od crevnih parazita. On ili ona sedi u razredu zajedno s pedesetak drugih uenika koji su u slinom stanju. Njihova sposobnost primanja znanja je minimalna. Akustika je slaba, nema krede ni dovoljno svesaka.
189
Siromatvo i deji rad predstavljaju posebno velike prepreke obrazovanju devojica (vinjeta Modul Ljudska prava ena). Mnoge devojice moraju preuzeti ozbiljna radna zaduenja u veoma ranom uzrastu kako bi preivele. Od njih se oekuje ne samo da opsluuju porodice i obavljaju naporne poslove u domainstvu nego im se esto nameu i drutvene obaveze ranog materinstva i tradicionalnog naina ponaanja. Iako kratkovidi i ogranieni, tradicionalni pogledi na obrazovanje devojica jo uvek preovladavaju i najzad demotiviu roditelje da devojice alju u kolu. Neke grupe devojica npr. devojice iz starosedelakih ili nomadskih zajednica, etnikih manjina, kao i naputene i hendikepirane devojice suoavaju se s posebnim preprekama. Stoga rastu nastojanja meunarodne zajednice da se devojicama obezbedi jednak pristup obrazovanju i omogui ostvarenje njihovih ljudskih potencijala.
DA LI STE ZNALI?
Obrazovanje je bolji uvar slobode nego stalna vojska.

EDWARD EVERETT
Meunarodni oruani sukobi, graanski ratovi (vinjeta Modul Ljudska prava u oruanom sukobu) i graanski nemiri remete normalan nain ivota. Redovno pohaanje kole moe biti onemogueno ako su kole smetene u blizini podruja sukoba. Uprkos tome to su kole zatiene prema meunarodnom humanitarnom pravu, one su esto meta napada.
Ostvarivanje opteg osnovnog obrazovanja u roku od deset godina u svim zemljama u razvoju kotalo bi sedam do osam milijardi amerikih dolara godinje, to je otprilike sedmodnevna vrednost ulaganja u vojne svrhe na globalnom nivou; sedmodnevna vrednost finansijskih pekulacija na svetskom tritu; manje od polovine iznosa koji roditelji u Severnoj Americi godinje potroe na igrake za svoju decu.
Zemlje u kojima su tokom 1990-ih plamteli sukobi: Alir, Burundi, Kongo, Obala Slonovae, Etiopija, biva Jugoslavija, Gambija, Gvineja Bisao, Haiti, Lesoto, Nigerija, Pakistan, Ruanda, Sijera Leone, Somalija, itd.
190
DOBRO JE ZNATI
DOBRA PRAKSA U Egiptu vlada radi na integraciji uspenog koncepta lokalnih kola prilagoenih devojicama u formalni obrazovni sistem, a pokrenula je i sveobuhvatni paket reformi s ciljem stvaranja zdravih kola i kola koje unapreuju zdravlje. U Malaviju su snieni trokovi kolovanja koje snose roditelji tako to su ukinute kolarine i obavezne uniforme. Program Busti u Pakistanu, koji se odvija zahvaljujui saradnji jedne nevladine organizacije iz Karaija i UNICEF, ima za cilj da obezbedi obavezno obrazovanje dece koja potom mogu biti primljena u redovne kole. Namenjen je deci uzrasta od 5 do 10 godina; oko tri etvrtine uenika su devojice. Inicijativa je uspela da ublai uobiajene rodne predrasude delimino i putem obrazovanja u kui. Osnovano je vie od 200 kunih kola, u koje je upisano vie od 6.000 uenika, s trokovima od est dolara po osobi, to je daleko ispod prosenih trokova u javnim osnovnim kolama. Mauritanija je zakonom zabranila rane brakove, propisala obavezno osnovno obrazovanje i podigla minimalnu starosnu granicu za deji rad na 16 godina. Osnovala je vea za decu radi sprovoenja Konvencije o pravima deteta i pokrenula osnivanje sudova za maloletne prestupnike u svim veim gradovima. U okrugu Maan u Kini sela i domainstva koja preduzimaju efikasne mere kako bi obezbedili kolovanje devojica imaju prednost pri dobijanju zajmova za razvoj. Narodna Demokratska Republika Laos uspeno sprovodi plan za rodnu jednakost kojim omoguuje devojicama u podrujima gde ive manjine pristup kvalitetnom osnovnom obrazovanju. Dugoroni cilj je uvesti vie ena u glavne tokove drutvenoekonomskog razvoja postupnim unapreenjem nivoa njihovog obrazovanja. U Mumbaju (nekadanjem Bombaju) u Indiji u sklopu inicijative Pratham Mumbay Education, u kojoj je uspostavljeno partnerstvo izmeu pedagoga, zajednice, korporacija koje deluju kao sponzori i vladinih tela, osnovano je 1.600 kola i potpomognuta modernizacija vie od 1.200 osnovnih kola. U Avganistanu, gde su devojice bile iskljuene iz formalnog obrazovnog sistema, UNICEF je, podravi kune kole za devojice i deake, preduzeo hrabar korak; od 1999. godine do kraja 2001. godine u kunim kolama uilo je 58.000 dece. Projekt CHILD u Tajlandu, koji je poeo donacijama polovnih raunara, prati povezanost obrazovanja dece i zdravlja. Kljuni cilj desetogodinjeg programa razvoja obrazovanja (PRODEC) u Maliju je da se ostvari nivo od 75% upisa u osnovnu kolu do 2008. godine. Centri za razvoj obrazovanja (CED) su obrazovne ustanove u Maliju za petnaestogodinju decu koja na drugi nain ne bi mogla ii u kolu. Tamo dobijaju osnovna znanja o svom jeziku i zanimanju. Svaki razred ima 30 uenika, 15 deaka i 15 devojica. UNESCO delatnosti u obrazovanju usmerene su ka tri strateka cilja: - promovisati obrazovanje kao osnovno pravo; - unapreivati kvalitet obrazovanja; - promovisati eksperimente, inovacije, irenje informacija i dobrih praksi, kao i politiku dijaloga u obrazovanju.
Komisija za ljudska prava ustanovila je 1997. godine Posebnog izvestioca o pravu na obrazovanje sa zadatkom da izvetava o stanju postupnog ostvarivanja prava na obrazovanje, ukljuujui pristup osnovnom obrazovanju i potekoe koje ometaju ostvarenje tog prava.
191
2. TRENDOVI Dakarski okvir za delovanje Obrazovanje za sve, usvojen na Svetskom forumu o obrazovanju (Dakar, Senegal, 26 - 28. aprila 2000) odraava zalaganje cele meunarodne zajednice za potpuno ostvarenje prava na obrazovanje. Dakarski okvir za delovanje postavio je est ciljeva za ostvarenje osnovnog obrazovanja za sve do 2015. godine: 1. proiriti i unaprediti sveobuhvatnu negu i obrazovanje u ranom detinjstvu, naroito za najugroeniju decu i decu iz siromanih porodica; 2. obezbediti da do 2015. godine sva deca, naroito devojice, deca koja ive u tekim uslovima i deca koja pripadaju etnikim manjinama imaju pristup i zavravaju besplatno, obavezno kvalitetno osnovno obrazovanje; 3. obezbediti da se obrazovne potrebe mladih i odraslih zadovolje ravnopravnim pristupom odgovarajuim obrazovnim i strunim programima; 4. postii do 2015. godine 50% unapreenje nivoa pismenosti odraslih osoba, posebno ena i ravnopravni pristup svih odraslih osoba obaveznom i celoivotnom obrazovanju;
5. ukloniti rodne disparitete u osnovnom i srednjem obrazovanju do 2005. godine i postii rodnu jednakost u obrazovanju do 2015, s naglaskom na puni i ravnopravan pristup devojica kvalitetnom osnovnom obrazovanju; 6. unaprediti sve aspekte kvaliteta obrazovanja i obezbediti dobre uslove svima, tako da svi mogu postii merljive i priznate obrazovne rezultate, prevashodno u pismenosti i bitnim ivotnim vetinama. Opte osnovno obrazovanje do 2015. postavljeno je za milenijumski razvojni cilj na Milenijumskom samitu na vrhu u septembru 2000. godine. Dananje stanje u pogledu opteg osnovnog obrazovanja: 51 zemlja, sa 40 posto svetskog stanovnitva, pribliava se ostvarenju opteg osnovnog obrazovanja do 2015. godine ili ga je ve ostvarila. Ali, 24 zemlje nazaduju ili vidno zaostaju u njegovom ostvarenju a 93 zemlje, sa skoro 40 posto svetskog stanovnitva, nemaju podatke o tome. Na globalnom nivou, od estoro dece osnovnokolskog uzrasta jedno ne pohaa kolu.
Procena stopa nepismenosti u svetu po regionima i polu, 2000.
mukarci ene
Razvijene zemlje
Latinska Amerika/ Karibi
Istona Azija/ Okeanija*
Supsahara
Arapske zemlje
Juna Azija
Izvor: UNESCO Institut za statistiku * Ne ukljuuje Japan, Australiju i Novi Zeland
Benin, s bruto domaim proizvodom od samo 990 dolara po stanovniku, na putu je da svoj deci kolskog uzrasta obezbeuje osnovno obrazovanje do 2015. godine, dok Katar, sa skoro 20 puta veim dohotkom, daleko zaostaje za Beninom. Dohodak po glavi stanovnika Egipta manji je od treine dohotka po glavi stanovnika Maarske, ali dok se Egipat pribliava postizanju opteg upisa u osnovnu kolu, Maarska trenutno zaostaje u tom pogledu.
IZVOR: IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2000, UNDP
192
- Ukupni upis u osnovnu kolu u zemljama u razvoju poveao se sa 50% u 1970. godini na 80% u 1990. godini i 84% u 1998. godini. Stopa pismenosti u zemljama u razvoju takoe je porasla sa 43% u 1970. godini na 65% u 1990. godini i vie od 70% u 1995. godini. Nasuprot tome, primeuje se da u nekim zemljama upis stagnira. - Prema procenama, u svetu ima 854 miliona nepismenih odraslih osoba, od toga su 544 miliona ene. - 60% dece koja ne pohaaju osnovnu kolu u svetu su devojice. - Upis devojica u osnovnu kolu raste kao i upis deaka. Meutim, postoji zabrinutost da se jaz meu njima poveava. - 113 miliona dece osnovnokolskog uzrasta ne moe ostvariti pravo na obrazovanje. 97% njih ivi u zemljama u razvoju. - 93 zemlje, u kojima ivi 39% svetskog stanovnitva, nemaju podatke o upisu u osnovnu kolu.
3. HRONOLOGIJA 1948: U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima obrazovanje je proglaeno osnovnim ljudskim pravom. 1959: Deklaracija o pravima deteta usvojena na Generalnoj skuptini UN. Obrazovanje proglaeno pravom svakog deteta. 19601966: UNESCO Svetske regionalne konferencije o obrazovanju. 1969: Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije stupa na snagu i proglaava opte pravo na obrazovanje, bez obzira na rasnu ili etniku pripadnost. 1976: Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima stupa na snagu jemei pravo na obrazovanje za sve. 1981: Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena stupa na snagu, pozivajui na jednaka prava na obrazovanje. 1985: Trea svetska konferencija o enama. Obrazovanje je proglaeno osnovom za unapreenje poloaja ena. 1990: Svetska deklaracija o obrazovanju za sve u Jomtienu u Tajlandu. Na konferenciji koja se odvijala pod pokroviteljstvom UNDP, UNESCO, UNICEF, Svetske banke i kasnije UNFPA postignut je globalni konsenzus o proirenoj viziji osnovnog obrazovanja. 1993: Sastanak na vrhu o obrazovanju E-9 u Nju Delhiju u Indiji. Predstavnici vlada devet najnaseljenijih zemalja u razvoju (Banglade, Brazil, Kina, Egipat, Indija, Indonezija, Meksiko, Nigerija i Pakistan) obavezali su se da e ostvariti cilj opteg osnovnog obrazovanja do 2000. 1994: Svetska konferencija o obrazovanju osoba s posebnim potrebama: pristup i jednakost, u Salamanki. Uesnici su objavili da sve zemlje treba da ukljue obrazovanje osoba s posebnim potrebama u nacionalne obrazovne strategije. 1994: Meunarodna konferencija o stanovnitvu i razvoju. Zemlje uesnice obavezale su se da e promovisati i ostvariti jednak pristup kvalitetnom obrazovanju radi borbe protiv siromatva, rasta zaposlenosti i jaanja socijalne integracije, s posebnim naglaskom na obrazovanje devojica. 1996: Amanska afirmacija na sastanku na polovini decenije Meunarodnog savetodavnog foruma o obrazovanju za sve. 2000: Dakarski okvir za delovanje usvojen na Svetskom forumu o obrazovanju u Senegalu.
193
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: ODIGRAJTE TO! DEO I: UVOD Cilj ove aktivnosti je da se produbi razumevanje pitanja izloenih u teorijskom delu modula Pravo na obrazovanje. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: Tehnika igranja uloga moe pospeiti uenje. Njena svrha je da uesnici doive nepoznatu situaciju i razvijaju saoseanje i potovanje za drugaije stavove. Ciljna grupa: mladi, odrasli Veliina grupe/organizacija: oko 20 osoba Vreme: 60 minuta Priprema: paljivo proitati Modul Pravo na obrazovanje Materijal: listovi za crtanje, markeri Potrebne vetine: gluma i govorne vetine, vetine empatije, kreativne vetine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod u temu: Objasnite da je svrha aktivnosti dramatski predstaviti sadraj modula o obrazovanju. Zamolite uesnike da se podele u male grupe (4 - 6) i svakoj grupi dajte veliki komad papira i markere. Dajte grupama deset minuta da u oluji ideja izloe svoje ideje o temi i potom odrede dve ili tri kljune ideje koje najradije ele prikazati igrom uloga. Sada im ostavite 30 minuta da osmisle i uvebaju uloge. Objasnite da to mora biti grupni rad i da svako mora imati ulogu u igri. Potom, okupite sve grupe, tako da svi gledaju igre uloga drugih grupa. Ostavite nekoliko minuta nakon svake igre uloga za reakcije i razgovor. Pozovite posmatrae i glumce da kau svoje miljenje. Izvoenje: Formirajte krug tako da u sredini bude dovoljno mesta za igru uloga. Neka svaka grupa odglumi svoju kratku dramu. Saveti za moderatora: Uzviknite stop usred razigrane radnje i zamolite glumce da opiu svoje emocije u tom trenutku ili pozovite druge da analiziraju scenu. Bez upozorenja zaustavite radnju, zamolite glumce da zamene uloge i nastave radnju. Neka neko stoji iza svakog glumca. Zaustavite radnju usred neke scene i traite da senke kau ta misle ta njihov lik osea i misli u tom trenutku i zato. Povratna informacija: Analizirajte igru uloga: ta uesnici misle o ovoj aktivnosti? D li je bila tea ili laka nego to su oekivali? ta je bilo najtee odglumiti? Da li su ljudi nauili neto novo? Da li je bilo slinosti i razlika meu grupama i ako jeste, u emu?
194
Metodoloki saveti: Igra uloga moe imati razliite oblike, ali u svakom od njih uesnici glume u kratkim dramskim prikazima koji obino izazivaju jake emocije kod glumaca i publike. Zato voditelj grupe treba da podstie uesnike da vrednuju ono to se odigralo i potom analiziraju vanost toga za ljudska prava. Pre nego to grupe ponu izvoenje dajte im jasna uputstva i obezbedite dovoljno vremena da ideju potpuno razviju i rasprave. Budite osetljivi u pogledu oseanja koje igra uloga moe izazvati kod glumaca i publike. Ostavite dovoljno vremena za pitanja glumcima i publici o tome kako su se oseali. Podstaknite uesnike da vrednuju ono to se dogaalo i analiziraju koliko je aktivnost relevantna za modul i ljudska prava uopte. Predlozi za varijacije: Ovu aktivnost moete sprovesti pomou crtanja: neka grupe izrade i predstave plakat kojim e izraziti svoje kljune ideje. DEO IV: NASTAVAK Potraite pozorine scenarije i druge tekstove na temu ljudskih prava i organizujte dramsku predstavu za vau lokalnu zajednicu. Srodna prava: sva ostala ljudska prava
Izvor: Compass: Prirunik o obrazovanju mladih za ljudska prava, 2002, Strasbourg Cedex: Council of Europe Publishing
AKTIVNOST II: DIJAMANTSKI UZORAK DEO I: UVOD Cilj ove aktivnosti je unapreenje razumevanja naela i odredaba Konvencije o pravima deteta i povezivanje s pravom na obrazovanje. Tip aktivnosti: grupni rad DEO II: OPTE INFORMACIJE O VEBI Ciljevi i zadaci: U ovoj aktivnost razmatraju se i vrednuju neki lanci Konvencije o pravima deteta kako bi se razumelo pravo svakog deteta na obrazovanje. Ciljna grupa: mladi Veliina grupe/organizacija: oko 20 Vreme: najmanje 60 minuta
Priprema: * ematski prikaite l. 12, 13, 14, 17, 18, 27, 28, 29, 32 Konvencije o pravima deteta na velikom listu papira. * Priredite po jedan komplet karata s navedenim lanovima za svaku manju grupu. Materijal: kompleti karata sa lanovima Konvencije o pravima deteta u kovertama Potrebne vetine: jezike vetine, saradnja, vetine argumentacije i kritikog miljenja, refleksivne vetine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEBI Opis aktivnosti/uputstva: Ponite od kratkog pregleda Konvencije o pravima deteta. Pitajte uesnike ta znaju o Konvenciji i razmotrite ematski prikaz lanaka. Podelite uesnike u nekoliko manjih grupa. Svakoj grupi dajte koverte s karticama. Svaka grupa mora porazgovarati o tih devet lanova i razmotriti koliko je svaki od njih relevantan za njihove vlastite ivote. Zatim ih treba sloiti u obliku dijamanta po vanosti treba im oko 25 minuta za razgovor, slaganje i eventualno preslagivanje dijamanta.
195
Kada sve grupe zavre zadatak, obilaze prostoriju da vide kako su druge grupe rangirale lanove. Tada pozovite sve na raspravu. Povratna informacija/vrednovanje: Na poetku pozovite grupe da predstave svoje rezultate. Zatim ih pitajte o tome kako su se oseali i ta su nauili. Postavite nekoliko pitanja, npr.: slinosti i razlike izmeu grupa; zato imamo razliite prioritete; koji argumenti su bili najuvjerljiviji; da li u Konvenciji o pravima deteta nedostaju neka prava, kako je stanje u vaoj zajednici? Metodoloki saveti: Podelom uesnika u manje grupe dobija se vea mogunost za uee i saradnju. Radom u manjoj grupi brzo se dolazi do ideja i uesnici su podstaknuti da lino iskustvo poveu sa apstraktnim idejama. Naglasite da nema pravog i pogrenog poretka karata. Podstaknite uesnike da rasprave razliita miljenja i stavove. Naglasite vanost postizanja dogovora u grupi.
Predlozi za varijacije: Odaberite jedan lan i crteom, pripovetkom, poezijom, glumom itd., nainite performans kojim ete izraziti ideju tog lana. Neka uesnici izaberu jedan lan i razgovaraju o njemu jedan minut. DEO IV: NASTAVAK Pregledajte kolske politike i programe da vidite u kojoj meri kola ispunjava svoje obaveze i odgovornosti prema Konvenciji o pravima deteta. Srodna prava: socijalna i ekonomska prava, sva druga ljudska prava Izvori: prilagoeno iz Compass: Prirunik o obrazovanju mladih za ljudska prava, 2002, Strasbourg Cedex: Council of Europe Publishing
196
REFERENCE
Beetham, David. 1998. Human Rights: New Dimensions and Challenges. Uredio Janusz Symonides. Democracy and Human Rights: Civil, Political Economic, Social and Cultural. Manual on Human Rights. UNESCO Publishing. Coomans, Fons. 1998. Identifying Violations of the Right to Education. Uredili Van Boven, Theo, Cees Flinterman i Ingrid Westendorp. The Maastricht Guidelines on Violations of Economic, Social and Cultural Rights. SIM Special No. 20, Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights. Coomans, Fons. 1995. Clarifying the Core Elements of the Right to Education. Uredili Coomans, Fons i Fried van Hoof. The Right to complain about Economic, Social and Cultural Right, SIM Special No.18. Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights. Council of Europe. 2002. COMPASS- A Manual on Human Rights Education with Young People. Strasbourg: Council of Europe. Daudet, Ives i Kishore Singh. 2001. The Right to Education: An Analysis of UNESCOs Standard-Setting Instruments. Paris. UNESCO Publishing. Deutsche Gesellschaft fr die Vereinten Nationen. 2002. Bericht ber die Menschliche Entwicklung. Bonn: DGVN (for UNDP). Fernandez, Alfred i Siegfried Jenkner. 1995. International Declarations and Conventions on the Right to education and the Freedom of Education. Frankfurt am Main: Info3 Verlag. Hodgson, Douglas. 1998. International Cooperation and Development in the Human Right to Education. A textbook. Aldershot: Ashgate Publishing. Human Rights Resource Center. Circle of Rights. Economic, Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Dostupno na adresi: http://hrusa.org/hrmaterials/IHRIP/circle/toc.htm Nowak, Manfred. 2001. The Right to Education in the Economic, Social and Cultural Rights. Uredili Eide, Asbjorn, Catarina Krause i Rosas Allan. Economic, Social and Cultural Rights, A textbook. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. 1999. The United Nations Decade for Human Rights Education (1995-2004) no.3, A compilation of provisions of international and regional instruments dealing with human rights education. Geneva: United Nations. Sen, Amartya. 2002. Basic Education and Human Security at the Workshop on education, equity and security at Kolkata, India, on 2-4 January 2002. Symonides, Janusz. 2000. Human Rights: Concept and Standards. Aldershot: Ashgate Publishing. The Interdependent, Monthly nr.104, February 2002. www.nscentre.org Tomasevsky, Katarina. 1999. Preliminary Report of the Special Rapporteur on the Right to Education, UN doc. E/CN.4/1999/49. See also the progress report of the Special Rapporteur, UN doc. E/CN.4/2000/6. UNICEF. 1999. The State of the Worlds Children 1999. Paris: UNICEF. United Nations. 2001. Beijing to Beijing+5- Review and Appraisal of the Implementation of Beijing Platform for Action-Report of the Secretary General. New York. United Nations. 2001. We the Peoples: the Role of the United Nations in the 21st Century, Briefing Papers for Students. New York: UN Publishing.
DODATNE INFORMACIJE
Education International: www.ie-ei.org Electronic Resource Centre for Human Rights Education: http://erc.hrea.org Gateway to e-learning on the Internet: www.unesco.org/education/elearning Human Rights Education Associates: www.hrea.org Human Rights Internet: www.hri.ca Human Rights Network: www.derechos.net Office of the High Commissioner for Human Rights: www.unhchr.ch Right to Education: www.right-to-education.org The Peoples Movement for Human Rights Education: www.pdhre.org The World Bank: www.worldbank.org UN Childrens Fund: www.unicef.org UN Educational, Scientific and Cultural Organization: www.unesco.org United Nations Development Programme: www.undp.org World Education Forum 2000: www.unesco.org/efa
LJUDSKA PRAVA DETETA

OSNAIVANJE I ZATITA DETETA UEE I ZATITA NEDISKRIMINACIJA DECE NAJBOLJI INTERES DETETA
U svim aktivnostima koje se tiu dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta bie od prvenstvenog znaaja ...
LAN 3 KONVENCIJE UN O PRAVIMA DETETA
198
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Deca pogoena oruanim sukobom Oteli su me (Boja vojska otpora) kad sam s majkom ila u polje... Jedna od otetih devojica pokuala je pobei, ali uhvatili su je. Pobunjenici su nam rekli da je pokuala pobei i da e je morati ubiti. Naterali su novopridolu decu da je ubiju. Rekli su nam da e poubijati nae porodice ako pobegnemo. Naterali su nas da hodamo nedelju dana ... Neka manja deca nisu mogla drati korak, jer smo hodali dugo bez odmora, pa su ih ubili ... Neka deca umrla su od gladi. Oseala sam se bespomono gledajui svu tu decu koja su umirala ili su ih ubijali. Mislila sam da e i mene ubiti.
IZVOR: OILJCI SMRTI: DECA KOJU JE OTELA BOJA VOJSKA OTPORA U UGANDI, HUMAN RIGHTS WATCH, SEPTEMBAR 1997.
PITANJA ZA RASPRAVU U vie od 85 zemalja sveta decu mlau od 18 godina mobiliu u nacionalnu vojsku i opozicione grupe koje pruaju oruani otpor. 300.000 dece aktivno uestvuje u oruanim sukobima. Koji je razlog iskoriavanja dece za ratove odraslih? Komercijalno polno iskoriavanje dece Sedei u mranom baru Del Ray hotela, tridesettrogodinji David, konobar iz Kalifornije, ispriao je kako je drugi put u dve godine posetio Kostariku. Bestidno je govorio o web-stranicama sa oglasima o mladim prostitutkama iz Kostarike, gde je traio devojku koja prethodno nije imala seksualnog iskustva. David, zdepast ovek neurednog izgleda, insistirao je da ga oslovljavamo samo imenom. Hvalio se kako je dogovorio s jednim od mnogih taksista povezanih sa seksualnom trgovinom da mu u hotel gde je odseo dovede trinaestogodinju devojicu iz njenog roditeljskog doma u siromanoj etvrti San Hozea. Njeni roditelji su za to traili 400 dolara, to je David rado platio.
IZVOR: POLNO ISKORIAVANJE DEVOJICA I DEAKA U SREDNJOJ AMERICI, VEINOM OD STRANE AMERIKIH MUKARACA, DOSTIGLO JE ALARMANTNE RAZMERE, WASHINGTON POST, 2. JANUAR 2000.
PITANJA ZA RASPRAVU 1. Smatrate li da deca imaju pravo da budu zatiena od nasilja? 2. Kako ih zatititi od takvih oblika iskoriavanja? 3. Znate li da li su se u vaoj zemlji turisti eljni seksualnih usluga nali pred sudom zbog polnog iskoriavanja dece u drugim zemljama?
Trinaestogodinju devojicu Sharon otela je Boja vojska otpora, grupa pobunjenika, sa seditem u severnoj Ugandi, koja se bori protiv vlade i pri tom terorie lokalno stanovnitvo, posebno otmicama dece koju ukljuuju u svoje redove.
199
POTREBNO JE ZNATI
1. BORBA ZA ZATITU PRAVA DETETA Raspravljati o pravima dece ponekad nije jednostavno. Najpre se svi slau da mladi ljudi imaju pravo na dom, ivot s porodicom i prijateljima, na mogunosti za razvoj linosti i talenata, kao i pravo da ih potuju i ozbiljno shvataju. Meutim, iako su prava dece nepobitna, u pogledu njihovog ostvarenja postoji niz problema. Kada se postavi pitanje odgovornosti za ostvarenje pravno obavezujuih prava dece, na videlo izlazi mnotvo nejasnoa. Osvrnimo se na Konvenciju UN o pravima deteta (CRC). Taj meunarodni ugovor, koji je Generalna skuptina UN usvojila 1989. godine, predstavlja temelj meunarodne zatite prava dece. Konvencija je uspena s obzirom na to da su je trenutno, samo 14 godina nakon usvajanja, ratifikovale 192 zemlje, ukljuujui sve lanice UN, osim dveju (Somalije i SAD). Stoga je oigledno da je Konvencija o pravima deteta postavila univerzalne standarde ljudskih prava dece. Meutim, dok su standardi opteprihvaeni, njihova primena je poraavajue slaba. U nedavnom UN/UNICEF izvetaju o rezultatima decenije, pripremljenom za Posebnu sednicu UN o deci, navodi se, na primer, da su se anse za opstanak de-
Beba je stav Boga da svet treba i dalje da postoji.

CARL SANDBURG
ce u podsaharskoj Africi ak pogorale, 149 miliona dece irom sveta i dalje je pothranjeno, a 100 miliona dece nije ukljueno u formalno obrazovanje (vinjeta injenice i statistike iznesene nie). Stoga je 3.355 vladinih delegata, 1.732 predstavnika nevladinih organizacija i vie od 600 mladih (izmeu 7 i 18 godina) koji su se u maju 2002. godine okupili u Njujorku na Posebnoj sednici Generalne skuptine posveenoj deci, imalo visoka oekivanja. Na toj konferenciji usvojen je Plan delovanja pod nazivom Svet po meri deteta, oko koga su vlade, UNICEF i druge meuvladine i nevladine organizacije pregovarale dve godine, s tek deliminim uspehom. Jedno od najkontroverznijih pitanja o kom se raspravljalo bilo je pitanje statusa Konvencije o pravima deteta u zavrnom dokumentu, jer su se neke drave, poput SAD, estoko protivile ideji da zavrni dokument polazi od prava deteta.
Deja prava i ljudska/deja bezbednost Pojam ljudske bezbednosti odnosi se na promovisanje slobode ljudskog bia od straha i nematine, uz jednake mogunosti za puni razvoj njegovih ili njenih ljudskih potencijala. Prema tome, taj pojam obuhvata situacije nebezbednosti pruzrokovane nasiljem i siromatvom, kao i pogorane diskriminacijom i drutvenom iskljuenou. Zahtev za postavljanjem prioriteta i potreba za uklanjanjem neposrednih pretnji bezbednosti osobe potpuno je u skladu sa idejom prava dece, naroito u pogledu prvenstva naela najboljeg interesa deteta. Meutim, za nekoliko nedoumica jo uvek nema reenja. Pre svega, pravni okvir za ljudska prava dece kao deo opteg sistema ljudskih prava ve postoji i titi sveobuhvatna prava, to podrazumeva odgovarajue obaveze drava. Ljudska bezbednost zasad jo nema takvo normativno utemeljenje. S tim u vezi, Institut za ljudska prava Ludwig Boltzmann razradio je kurikulum za obrazovanje o zatiti, praenju i unapreenju ljudskih prava. Drugo, pristupi ljudske i deje bezbednosti ponekad predviaju preveliku zatitu, naglaavajui ranjivost i zavisnost deteta, dok istovremeno zanemaruju deje mogunosti i resurse. U skladu s tim, konceptualni izazovi bezbednosti dece
200
odnose se na naine to boljeg ukljuivanja aspekta osnaenja deteta, koji ini okosnicu diskursa ljudskih prava. Na osnovu toga sledi da treba isticati komplementarnost pristupa prava dece i pristupa bezbednosti dece, na primer, u kontekstu dananjih rasprava o ueu dece u mirovnim procesima i obnovi posle sukoba. Od samih svojih poetaka Mrea za ljudsku bezbednost posveuje naroitu panju bezbednosti dece, posebno u situacijama oruanih sukoba (ukljuujui pitanja sitnog naoruanja i mina). Ta obaveza je takoe bila izraena tokom austrijskog predsedavanja Mreom, u periodu 2002/2003. godine, kada su prioriteti Mree bila deca pogoena oruanim sukobima i obrazovanje za ljudska prava.
Svako drutvo koje deci, ili bilo kojoj drugoj grupi, uskrauje prava koja pripadaju ostalim grupama, treba da ponudi jasne, odrive razloge za to. Teret dokaza uvek poiva na onima koji ele iskljuiti druge; od dece se ne sme traiti da dokazuju da im pripadaju ista prava kao i svima ostalima.
BOB FRANKLIN (1995)
tikog procesa koji je pokrenut 1979. godine u sklopu Ujedinjenih nacija, kada je poela izrada nacrta prvog pravno obavezujueg dokumenta o ljudskim pravima deteta Konvencije o pravima deteta (CRC). Dan usvajanja Konvencije, 20. novembar 1989. godine, proglaen je Meunarodnim danom prava deteta.
KLJUNA NAELA KONVENCIJE O PRAVIMA DETETA Osnaenje deteta, starosni i rodni aspekti Zasnovana na potovanju dostojanstva svih ljudskih bia, Konvencija o pravima deteta priznaje svako dete kao nosioca vlastitih ljudskih prava, koja ne proizlaze iz, odnosno ne zavise od prava roditelja ili neke druge odrasle osobe. To je temelj zamisli osnaenja deteta, omoguavanja detetu kao potovanom subjektu i graaninu drutva da izaziva i menja ograniena i diskriminaciona gledita i oekivanja u pogledu mladih ljudi. injenica je da deca zavise od odraslih (zbog svog telesnog i emocionalnog razvoja, neposedovanja materijalnih sredstava, odnosno prihoda) i od promena ekonomskog i drutvenog poloaja roditelja (nezaposlenost, razvod
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Priroda i sadraj ljudskih prava dece Pojam prava dece potie ne samo od irokog pokreta za ljudska prava nego i od razvojnih koraka ostvarenih u drutvu, obrazovanju i psihologiji tokom poslednjih 300 godina. Ti razvojni koraci u vezi su sa uticajem od drave finansiranog, institucionalizovanog,
obaveznog kolovanja, s negativnim uincima industrijalizacije na decu (na primer, iskoriavanje dece u fabrikama i rudnicima) i s posledicama rata. Pojavilo se novo razumevanje razvoja deteta, od novih ideja o obuavanju i novih vaspitnih modela, do pokreta osloboenja deteta 1970-ih godina. To razumevanje pomoglo je u preusmeravanju arita s ranjivosti deteta i potrebe za zatitom deteta, na novi diskurs nezavisnosti, sposobnosti, samoodreenja i uea deteta, kojim su odbaena tradicionalna patrijarhalna gledita na dete kao puki predmet kontrole od strane roditelja ili odraslih. Najzad, sve to zajedno dovelo je do poli-
201
Stotinu dece, stotinu pojedinaca koji su linosti ne koji e tek postati linosti, niti koji e biti linosti tek u budunosti, nego koji su linosti sada, upravo ovog trena danas.
JANUSZ KORCZAK, KAKO VOLETI DETE (1919)
Osim starosne dimenzije, veliku vanost za osnaenje dece ima i rodna dimenzija. Trgovanje devojicama radi polnog iskoriavanja, ubijanje devojica u ime porodine asti, iskljuenost i nepovlaenost u obrazovanju i zapoljavanju, kao i poniavajui stereotipi u medijima i industriji zabave, jasan su dokaz dvostruke diskriminacije devojica, kako na osnovu roda tako i na osnovu uzrasta.
roditelja), to se neposredno odraava na standard ivota deteta. Prema tome, jemenje prava deci ne stvara posebno povlaenu drutvenu grupu. Nasuprot tome, to je neophodan preduslov za osnaenje poloaja dece u drutvu kako bi im se omoguilo da mogu zastupati svoje interese na jednakim osnovama kao odrasli. Jedino e tako dete biti sasluano na sudu u sluaju starateljstva, a devojica e se oseati dovoljno bezbednom da prijavi polno zlostavljanje. Time se takoe naglaava preventivni aspekt i podie svest u pogledu osnaivanja dece. I jedino e se tada interes dece kao drutvene grupe ozbiljno shvatati to predstavlja kljuni izazov, s obzirom na demografsku situaciju zapadnih drutava koja stare, ali i june hemisfere, gde mladi esto ine i do 50% stanovnitva.
Holistiki pristup detetu Konvencija o pravima deteta jedinstvena je utoliko to predstavlja prvi opteprihvaeni ugovor o ljudskim pravima u kom se ekonomska, socijalna, kulturna, kao i graanska i politika prava nalaze u jednom dokumentu. Konvencija polazi od sveobuhvatnog, holistikog pristupa deci; budui da sadri odredbe koje jeme potovanje identiteta, samoodreenja i uea deteta, ona je napredna u poreenju s prethodnim deklaracijama o pravima dece, koje su se usredsreivale na zatitu deteta tokom njegovog razvoja. Odnos dete roditelj drava Istovremeno, vano je istai da te dve dimenzije prava na zatitu i prava na nezavisnost ne iskljuuju jedna drugu, nego se meusobno osnauju; Konvencijom se ne daje pred-
nost pravima nezavisnosti nad pravima zatite, kako ponekad tvrde njeni kritiari, koji je nazivaju antiporodinom u strahu da e se porodica raspasti ako se deci zajeme ljudska prava. Konvencijom se izriito potvruje odgovornosti, prava i dunosti (oba!) roditelja da daju odgovarajue smernice i vostvo detetu. Meutim, roditeljska odgovornost uslovljena je time to treba da bude u skladu s razvojnim sposobnostima deteta, to znai da se njome ne daju roditeljima nikakva apsolutna prava nad detetom, nego se radi o dinamikom odnosu. Osim toga, s obzirom na dravu, roditelji nose primarnu odgovornost za vaspitanje i obrazovanje deteta, ali ako nisu sposobni ili spremni da ispune svoje dunosti, pravno je opravdano da drava/drutvo intervenie. Nediskriminacija dece Konvencija sadri jasnu zabranu diskriminacije meu decom, uz dugaki spisak osobina na osnovu kojih nije prihvatljivo praviti razlike (to se takoe odnosi i na detetove roditelje/staratelje): rasa, boja koe, pol, jezik, vera, politiko ili drugo uverenje, nacionalno, etniko ili socijalno poreklo, imovina, tekoe u razvoju, porodino poreklo ili neke druge okolnosti. (lan 2)
202
Sanjam da e moje etvoro dece jednog dana iveti u zemlji u kojoj ih nee prosuivati prema boji njihove koe, nego prema sadraju njihovog karaktera.
MARTIN LUTHER KING JR.
Ne postoji izriita odredba kojom bi se zabranjivala diskriminacija dece u odnosu na odrasle (diskriminacija na osnovu starosnog doba). Meutim, uzimajui u obzir iroki katalog prava u Konvenciji o pravima deteta, bilo koja mera koja bi ograniavala prava iz Konvencije samo na osnovu starosti, teko bi bila odriva u smislu l. 1 i 3 (1).
Najbolji interes deteta
bom naglaava se da prvenstvo treba dati interesu deteta. Naelo najboljeg interesa deteta nije ogranieno na delatnosti neposredno usmerene na decu (kao to je obrazovanje, sudski sporovi za starateljstvo itd.), nego je relevantno za sve delatnosti koje mogu posredno ili neposredno uticati na dete (politika zapoljavanja, raspodela budeta itd.). To znai da svaki akter (dravni ili privatni) ima obavezu najpre da sprovede procenu uticaja na dete, da razmotri posledice svake mere i njenih alternativa, kao i da prati primenu odabrane mere. Naelo najboljeg interesa deteta slui kao krovna odredba i vodilja u sluajevima sukoba prava iz Konvencije ili u sluajevima u kojima se ne moe primeniti nijedna odredba Konvencije. Definicija deteta prema Konvenciji Najzad, treba razmotriti kljuno pitanje: ko je zapravo dete prema Konvenciji o pravima deteta? U Konvenciji je dete definisano kao svako ljudsko bie mlae od 18 godina (osim ako se prema nacionalnom zakonu primenjivom na dete punoletstvo ne stie ranije, lan 1), to znai da je odabran jednostavan kriterijum, odvajanje odraslih od onih koji nisu odrasli. U Konvenciji se nigde drugde ne pominje starosna granica (osim u lanu 38). Ko-
mitet za prava deteta - meunarodno struno telo UN za praenje primene Konvencije vie puta je naglasio da Konvencija trai od drava da razmotre da li su njihovi nacionalni zakoni u pogledu starosnih granica u skladu s Konvencijom i da li su jo uvek opravdani. Osim toga, definicija iz lana 1 sadri neke nepogodnosti u pogledu primene Konvencije, jer grupa mlaih od 18 sadri veoma raznoliko, nehomogeno drutveno telo. Stoga pri odreivanju mera treba jasno da se odredi ciljna grupa. Prava iz Konvencije: uee zatita podrka Detaljni sadraj Konvencije, kojim se razrauju ve pomenuta vodea naela i osnovni pojmovi, esto se prikazuje u obliku strukture koju ine uee, zatita i podrka: Aspekt uea neposredno se pominje u lanu 12 (1) kao pravo deteta na uee. Kljuni element te odredbe je vanost miljenja deteta; trai se ukljuenje dece radi stvarnog uticaja na procese i donoenje odluka. Uz to, Konvencija sadri i druga osnovna politika i graanska prava koja mogu biti prava dece, kao to su sloboda savesti, veroispovesti, udruivanja, pravo na potovanje privatnosti, pravo na ivot (ukljuujui izriitu zabranu smrtne kazne
Budui uspeh nekog naroda moe se neposredno izmeriti prema sadanjem napretku njegovih mladih ljudi.
JOHN F. KENNEDY
lan 3 (1) sadri vodee naelo Konvencije, naelo najboljeg interesa deteta. Tom odred-
203
za maloletne prestupnike), pravo na zatitu od muenja i proizvoljnog pritvaranja i jemstva pravednog suenja. U pogledu pitanja zatite, Konvencija obuhvata zatitu deteta od svakog oblika telesnog ili duevnog nasilja, povreda ili zloupotreba, zanemarivanja ili zaputenosti, zlostavljanja ili iskoriavanja, ukljuujui polno zlostavljanje, dok o njemu brine(u) roditelj(i), zakonski staratelj(i) ili neko drugo odgovorno lice kome je poverena briga o detetu. Ta odredba takoe je bitna u pogledu disciplinskih mera u koli. Zatitu osnauju i odredbe koje se odnose na mere protiv ekonomskog izrabljivanja (deji rad), polnog iskoriavanja, trgovanja decom i zloupotrebe opojnih droga, kao i na standarde meunarodnog humanitarnog prava koji se odnose na decu pogoenu oruanim sukobom. Prava podrke koja su obuhvaena Konvencijom su pravo na zdravlje, obrazovanje, socijalno osiguranje i odgovarajui ivotni standard. U Konvenciji se takoe razvijaju novi standardi, koji se odnose na pravo deteta na zatitu svog identiteta, pravo na porodicu i druge
elimo li ostvariti trajni mir, moramo poeti od dece.

MAHATMA GANDHI
Prava dece osnauju decu - ona iziskuju novu kulturu interakcije s decom, zasnovanu na priznavanju dece kao subjekata i nosilaca prava.
drutvene odnose (ukljuujui ponovno ujedinjenje porodice), ogranienja za meunarodno usvajanje dece, pravo deteta na odmor, slobodno vreme, igru i kulturne aktivnosti i obavezu drave da obezbede oporavak i povratak u zajednicu svoj deci koja su rtve bilo kog oblika nasilja ili iskoriavanja. Saetak: zato upotrebljavati pristup zasnovan na pravima dece? Prava dece su ljudska prava - potovanje ljudskog dostojanstva bez obzira na starosno doba. Prava dece preusmeravaju arite panje na dete kao pojedinca i na decu kao drutvenu grupu. Prava dece su sveobuhvatna i meusobno povezana - nema slobode govora bez zabrane nasilja, nema prava na obrazovanje bez odgovarajueg ivotnog standarda. Prava dece su pravno obavezujua - drave imaju obavezu da tite i ostvaruju prava dece.
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Pod zatitom prava dece podrazumeva se preispitivanje poloaja deteta u drutvu, dominantnih ideja o detinjstvu, uloga koje se oekuju od dece, ivotnih uslova i infrastrukture koja se odnosi na decu. Kad se ele zatititi prava dece u nekom drutvu, razotkriva se mnogo o poloaju porodice i ena u njemu. Tipian primer oko koga vladaju suprotstavljena miljenja odnosi se na telesno kanjavanje dece. Iako se namerno nanoenje bola drugima meu odraslima u svim kaznenim zakonima u svetu odreuje kao krivino delo, to naelo ne primenjuje se na decu. Umesto toga, moe se naii na rasprave o razumnom broju udaraca, propise o veliini batine i materijalu od kog treba da se izradi, ili pak pravilo da kanja-
204
vanje mora biti u prisustvu lekara. Zaprepaujua je injenica da je tek desetak zemalja u svetu potpuno ukinulo telesno kanjavanje. Komitet za prava deteta posvetio je dve tematske rasprave, 2000. i 2001. godine, nasilju nad decom od strane drave, u porodici i koli. Na osnovu preporuke Komiteta, 2002. godine pokrenuto je veliko istraivanje UN o nasilju nad decom, kako bi se politika panja na globalnom nivou usmerila na taj problem. Drugi tipini problemi oko kojih se vode rasprave odnose se na poloaj devojica (npr. preferiranje sina u porodici, obrazovanju i zapoljavanju, ograniena interpretacija verskih zakona, tradicionalni obredi, kao to je sakaenje enskih genitalija, pristup slubama za reproduktivno zdravlje), vinjeta Modul Ljudska prava ena. Vode se rasprave i o problemu dejeg rada, to je vezano za razne inioce i uslove koji vladaju u odreenoj zemlji, ukljuujui ekonomsku strukturu, stopu nezaposlenosti i siromatva, kvalitet obrazovnog sistema, poloaj porodice i ena. vinjeta Modul Rad.
Ima li svetijeg zadatka od nae dunosti da zatitimo prava deteta jednako revnosno kao to titimo prava bilo koje druge linosti? Ima li veeg ispita za vostvo od zadatka da te slobode obezbedi svakom detetu, u svakoj zemlji, bez izuzetka?
Primena Konvencije nije stvar izbora, dobrotvorstva ili milosra, nego ispunjavanja pravnih obaveza.
GRUPA ZA PRAVA DECE (MEUNARODNA PLATFORMA NEVLADINIH ORGANIZACIJA ZA PRAENJE NASTAVKA POSEBNE SEDNICE O DECI), 2002.
4. PRIMENA I PRAENJE Za oblast ljudskih prava karakteristian je jaz izmeu naela i prakse, izmeu obaveza i njihove primene, ali najvei jaz vlada upravo u vezi s pravima dece. Za to se moe navesti niz razloga (pitanja prava deteta povezana su s veoma kontroverznim raspravama o porodinim vrednostima, kulturnim ili verskim tradicijama, nepostojanju infrastrukture usmerene na dete, nedostatku inicijativa za osnaivanje deteta, nedovoljnoj politikoj podrci), ali jedan od razloga jeste svakako i slab sistem praenja primene Konvencije.
Konvencijom se predvia samo jedan mehanizam praenja primene njenih odredbi: dravne izvetaje Komitetu za prava deteta kao telu zaduenom za praenje. Prema tom postupku, drave su dune da Komitetu podnose izvetaje o napretku koji ostvaruju u primeni Konvencije (i fakultativnih protokola). Komitet pregleda izvetaje u konstruktivnom dijalogu s vladom dotine drave i objavljuje saoptenja i preporuke. Ne postoji nikakav drugi mehanizam praenja kakvi postoje u drugim ugovorima o ljudskim pravima (pojedinana predstavka, meudravna tuba, postupak istrage), iako nevladine organizacije lobiraju za prihvatanje mehanizma pojedinane predstavke, kako bi Komitet mogao primati predstavke pojedinaca, to bi bio snaan podsticaj razradi pravnih okvira za zatitu prava dece.
205
Meutim, Komitet se pokazao veoma kreativnim da nadomesti tradicionalne mehanizme. Pre svega, zauzeo je veoma otvoren stav prema ukljuivanju nevladinih organizacija, pozivajui ih da podnesu vlastite izvetaje o stanju prava dece u njihovoj zemlji, kako bi dobio potpuniju sliku stvarnog stanja. Komitet je pokrenuo godinje javne forume (Dani optih rasprava) o specifinim temama (npr. dete i porodica, pravda za maloletnike, HIV/AIDS) kako bi usmerio panju meunarodne javnosti na ta pitanja. Rastui broj standarda, instrumenata i institucija postavlja nove izazove pred praenje i trai bolju koordinaciju izmeu svih ukljuenih aktera. Na nacionalnom nivou, u sklopu procesa pokrenutog na Posebnoj sednici o deci UN 2002, postavljen je veliki zadatak u pogledu primene i praenja. U zavrnom dokumentu te sednice pozivaju se sve drave da predaju nacionalne planove delovanja kao osnov politika i mera usmerenih na dete najkasnije do kraja 2003. godine ako je mogue.
Ovim se obavezujemo da neemo tedeti napore u daljem stvaranju sveta po meri deteta, gradei na dostignuima iz prole decenije i voeni naelom da su deca na prvom mestu.
SVET PO MERI DETETA, DEKLARACIJA I PLAN DELOVANJA KOJE JE USVOJILA GENERALNA SKUPTINA UN NA POSEBNOJ SEDNICI O DECI 10. MAJA 2002.
Osim toga, u vie drava pokrenuto je lobiranje za ukljuivanje naela Konvencije u nacionalni ustav, radi osnaenja nacionalnog pravnog okvira za prava dece. U zemljama kao to su Francuska i Belgija odredbe Konvencije ve se neposredno primenjuju na sudu. Konano, svako nastojanje ka promovisanju treba da poe od efikasnih i pouzdanih strategija obavetavanja, obrazovanja i obuke, a obrazovanje za prava dece i ljudska prava treba neposredno da dopre do dece i mladih. Komitet za prava deteta u svom prvom Optem komentaru o Ciljevima obrazovanja (lan 29) iz 2001. godine iznosi: Obrazovni sadraji vrsto ukorenjeni u vrednostima lana 29 (1) neophodno su sredstvo koje svakom detetu moe pomoi u njenim ili njegovim naporima da tokom svog ivota na uravnoteen nain, u duhu ljudskih prava, odgovara izazovima koje prate doba velikih promena podstaknutih globalizacijom, novim tehnologijama i srodnim pojavama.
U zavrnom dokumentu sastanka na vrhu drave su se takoe obavezale da uspostave i ojaaju svoja nacionalna tela za podrku deci i praenje sprovoenja prava dece, kao to su nezavisni ombudsmani za decu. Ombudsmani mogu koristiti mehanizme tube i odtete, davati savete za decu i roditelje, kao i obavljati funkcije obavetavanja, lobiranja i praenja uopte, mogu delovati kao institucionalizovani, nezavisni lobisti za decu. Osim toga, zagovaranje prava dece jo uvek je u velikoj meri pokret odraslih, pa stoga treba istraivati nove naine podrke inicijativama koje vode deca/mladi.
206
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA Slede primeri inicijativa i projekata u kojima se uspeno primenjuje Konvencija o pravima deteta. vinjeta Reference i dodatne informacije. Povezivati ljude projekat sponzorstva za mlade izbeglice u Austriji, koji sprovodi Asylkoordination sterreich (Austrijsko koordinaciono telo za organizacije posveene izbeglicama i imigrantima) uz podrku Austrijskog odbora za UNICEF. Osnovna ideja projekta je povezanje mladih koji su izbeglice u Austriji bez porodice, sa odraslima koji ive u Austriji, a spremni su da tim mladim posvete neto vremena, da im ponude konkretnu podrku, na primer, u pogledu obrazovanja, teajeva jezika, posla, predstavljanja pred vlastima, sportskih aktivnosti i sl. Tako se izgrauje odnos poverenja izmeu mladih i sponzora, a mlada osoba se lake uklapa u okruenje. Sponzor pak stie bogato lino iskustvo. Svi sponzori paljivo su odabrani i prolaze obuku o pravnim i psihosocijalnim pitanjima, nainima saradnje s nadlenim organima, itd. Od poetka projekta 2000. godine, svake godine okuplja se nova grupa sponzora, to nailazi na pozitivnu reakciju uesnika, javnosti, vlasti i medija. Recht hat jede/r Trainings zum alltglichen Umgang miteinander (Svako ima pravo/je u pravu obuka za svakodnevni zajedniki ivot) serija radionica koje sprovodi organizacija WUK KinderKultur (otvorena inicijativa za deje kulturne aktivnosti) i Usluni centar za obrazovanje za ljudska prava Boltzmann instituta za ljudska prava. Serija radionica namenjena je deci od 7 do 15 godina u koli, kao i u grupama dece/mladih, a posveena je mirnom reavanju sukoba, toleranciji i komunikaciji preko rasprava, igre uloga i grupnih aktivnosti. Svaka radionica traje oko dva i po sata, a vodi je tim sastavljen od dvaju strunjaka (obrazovanih medijatora, animatora zabave, psihologa, glumaca, uitelja itd). Od 2001. godine razraeni su moduli o Odgovornosti, Mirnom reavanju sukoba i Potovanju, a odrano je vie od 80 radionica na kojima je uestvovalo vie od 1.600 dece. Izvetaji u senci i nacionalne koalicije nevladinih organizacija o domaoj primeni Konvencije Drave strane ugovornice Konvencije o pravima deteta moraju redovno podnositi izvetaje Komitetu UN za prava deteta o napretku koji ostvaruju u primeni Konvencije. Kako bi olakao sveobuhvatni pregled dravnih izvetaja, Komitet prihvata izvetaje u senci nevladinih organizacija ili mrea organizacija (nacionalne koalicije) koje iznose svoje procene poloaja dece i adolescenata u vlastitoj zemlji. Takve nacionalne koalicije za prava dece ve su formirane u vie od 90 zemalja, i promoviu i nadziru primenu Konvencije. Uz to, meunarodna grupa nevladinih organizacija za Konvenciju prua podrku organizacijama i koalicijama u procesima izvetavanja i praenja.
Uee dece/mladih na Posebnoj sednici o deci Generalne skuptine UN, maj 2002. Najznaajniji aspekt drugog Sastanka na vrhu o deci sveta u UN u Njujorku bilo je neposredno uee vie od 600 dece i mladih (skoro 10 % od ukupno 7.000 uenika) iz vie od 150 zemalja. Od 5. do 7. maja zasebno je
207
odran Forum dece, a poruku Foruma izneli su mladi predstavnici na Posebnoj sednici Generalne skuptine (810. maja). Da bi to bilo omogueno, bila je potrebna rezolucija Generalne skuptine. Uprkos tome to je bilo jasno da su uesnici mlai od 18 u takvoj strukturi UN mogli imati tek ogranien uticaj na politike pregovore, ta nastojanja (koja obuhvataju i verzije glavnih dokumenata prilagoene deci) odraavaju duh prava na uee iz Konvencije i postavljaju standarde za budue procese u Ujedinjenim nacijama.
oveanstvo duguje detetu ono najbolje to moe da prui.

DEKLARACIJA UN O PRAVIMA DETETA, 1959.
2. TRENDOVI Konvencija kao okvir zatite prava dece nije statian dokument, nego se stalno razvija. Komitet za prava deteta osnauje taj proces svojim tumaenjima Konvencije i usvajanjem novih standarda, kao to su fakultativni protokoli (2000) uz Konvenciju, o ukljuivanju dece u oruane sukobe, prodaji dece, prostituciji dece i pornografiji dece (oba protokola stupila su na snagu 2002).
Ostali noviji trendovi u oblasti prava dece obuhvataju: Strukturalni aspekt: inicijative i organizacije dece i mladih, uspostavljanje pravobranilaca za decu i mlade, uvoenje infrastrukture usmerene na decu, praenje prava dece. Uee dece i mladih: (na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou) na primer, omoguavanjem politikog uea/prava glasa. Starosni aspekti: nediskriminacija dece u odnosu na odrasle; raspodela bogatstava i pristup resursima; predstavljanje interesa dece i mladih; demografske promene. Prava devojica: (drutvene uloge/medijski stereotipi/versko i kulturno poreklo, reproduktivno zdravlje). Pravo na informaciju: pristup Internetu/zatita podataka; nasilni sadraji u medijima/TV/kompjuterskim igricama itd.; deja pornografija na Internetu.
Nasilje nad decom i polno iskoriavanje dece: opta zabrana telesnog kanjavanja; psihosocijalna podrka. Prava dece s potekoama u razvoju: (ukljuujui obrazovanje i strukovnu obuku). Deca i ekonomija: ukljuivanje pitanja dejih prava u programe smanjenja siromatva; deji rad/ukidanje najgorih oblika dejeg rada; uinci ekonomske globalizacije i liberalizacije javnih usluga (zdravstvo, obrazovanje - GATS); uinak sportske i zabavne industrije, oglaavanja, masovnih medija na kulturu mladih. Osnovne socijalne usluge, uinak koji ima HIV/AIDS. Deca u oruanom sukobu, reintegracija dece boraca; odgovornost nevladinih aktera/privatnih firmi; uloga Saveta bezbednosti; uloga Meunarodnog krivinog suda; obuka o pravima dece i kodeksi ponaanja osoblja na mirovnim misijama i misijama na ratitu.
208
injenice i brojke - statistiki podaci o pravima dece Upis u matine knjige roenih: vie od 50 miliona novoroenadi godinje ostane neupisano u matine knjige roenih (75% od tog broja ivi u podsaharskoj Africi). Smrtnost dece mlae od pet godina: oko 11 miliona dece godinje umre od bolesti koje se mogu lako spreiti (glavne bolesti od kojih se umire: proliv, akutne disajne infekcije, difterija, tuberkuloza, veliki kaalj, boginje, tetanus); u vie od 175 zemalja iskorenjena je deja paraliza. Smrt majki pri poroaju: globalni prosek: 400 smrti pri poroaju na 100.000 ivih novoroenadi; podsaharska Afrika: 1.100; Juna Azija: 430; Bliski istok i severna Afrika: 360; Latinska Amerika/Karibi: 190; istona Azija/Pacifik: 140; srednja i istona Evropa, bive sovjetske republike i baltike drave: 55; industrijski razvijene zemlje: 12. Tinejderske trudnoe: svake godine rodi se 15 miliona novoroenadi kojima je majka mlaa od 18 godina; samo 23% ena (u braku ili vanbranoj zajednici) u podsaharskoj Africi koriste kontracepciju. HIV/AIDS: procenjuje se da je zbog ove bolesti do 2000. godine oko 13 miliona dece izgubilo majku ili oba roditelja; 95% te dece ivi u podsaharskoj Africi.
Hrana: procenjuje se da je oko 150 miliona dece jo uvek pothranjeno. Siromatvo: tri milijarde ljudi preivljava na manje od dva dolara dnevno, 1,2 milijarde (50% njih su deca!) na manje od jednog dolara dnevno; osim toga, svako esto dete ivi ispod nacionalne granice siromatva u najbogatijim zemljama sveta. Deji rad: oko 250 miliona dece starosti od 5 do 14 godina radi; procenjuje se da u zemljama u razvoju 70% dece radi u poljoprivredi i neformalnom sektoru. Deca ulice: oko 100 miliona dece (starosti od etiri godine navie) ivi i radi na ulici. Obrazovanje: 82% dece u svetu pohaa osnovnu kolu, ali 100 miliona dece ne pohaa kolu, od ega su 53% devojice. Socijalne usluge i politiki prioriteti: u proseku zemlje u razvoju troe vie na odbranu nego na osnovno obrazovanje ili osnovnu zdravstvenu zatitu; industrijalizovane zemlje troe na odbranu deset puta vie nego na meunarodnu pomo za razvoj. Oruani sukobi: 1990-ih: dva miliona dece umrlo je u oruanim sukobima; est miliona dece bilo je ranjeno ili su postali invalidi; 300.000 dece bilo je neposredno ukljueno u sukob kao deca vojnici. Deca izbeglice i prognanici: u svetu ima 11 miliona dece izbeglica.
Potekoe u razvoju: procenjuje se da od 120 do 150 miliona dece ima potekoe u razvoju. Nasilje: 40 miliona dece mlae od 15 godina svake godine su rtve porodinog zlostavljanja ili zanemarivanja zbog kog im je potrebna lekarska pomo; za dva miliona devojica godinje postoji verovatnoa da e biti podvrgnute sakaenju genitalija. Trgovanje decom: u Africi i jugoistonoj Aziji godinje 400.000 devojica i deaka predmet su trgovine; ak dva miliona dece i ena godinje irom sveta predmet su trgovine. Samoubistvo: oko etiri miliona adolescenata irom sveta godinje pokua da izvri samoubistvo i najmanje njih 100.000 uspe u tome. Pravobranioci/ombudsmani za decu: dosad osnovani u barem 40 zemalja. Nacionalni plan delovanja: posle Svetskog sastanka na vrhu o deci 1990. godine, oko 155 zemalja pripremilo je nacionalni plan delovanja.
IZVOR: IZVETAJ GENERALNOG SEKRETARA UN MI, DECA PRIPREMLJEN ZA POSEBNU SEDNICU O DECI, SEPTEMBAR 2001, WWW.UNICEF.ORG/SPECIALSESSION.
209
3. HRONOLOGIJA 1923/24: Deklaracija o pravima deteta (Eglantyne Jebb/Drutvo naroda) 1959: Deklaracija UN o pravima deteta 1989: Konvencija UN o pravima deteta (usvojena 20. novembra 1989, stupila na snagu 2. septembra 1990) 1990: Komisija za ljudska prava UN imenovala je Posebnog izvestioca za prodaju dece, deju prostituciju i deju pornografiju (tu dunost trenutno obavlja Juan Miguel Petit) 1990: Svetski sastanak na vrhu o deci u Njujorku (2930. septembra); usvojena Svetska deklaracija i Plan delovanja za opstanak, zatitu i razvoj dece 1990: Usvojena Afrika povelja o pravima i dobrobiti dece (stupila na snagu 29. novembra 1999) 1996: Graca Machel podnosi svoju potresnu studiju Uinak oruanog sukoba na decu Generalnoj skuptini UN 1998: est meunarodnih nevladinih organizacija pokree koaliciju za prekid korienja dece vojnika, kako bi lobirali za zabranu ukljuivanja dece u rat i oruani sukob
1999: Mrea za ljudsku bezbednost razvija se iz grupe zemalja srodnih stavova i snano se usredsreuje na poloaj dece pogoene oruanim sukobom 1999: Konvencija br. 182 o najgorim oblicima dejeg rada (usvojila ju je Meunarodna organizacija rada; stupila na snagu 19. novembra 2000) 2000: Usvajanje dva fakultativna protokola uz Konvenciju: o ukljuivanju dece u oruane sukobe (stupio na snagu 12. februara 2002) i o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji (stupio na snagu 18. januara 2002) 2002: Komisija UN za ljudska prava pokree veliku studiju o nasilju nad decom 2002: Forum dece (57. maja) i Posebna sednica o deci Generalne skuptine UN u Njujorku (810. maja); usvojene su nova Deklaracija i Plan delovanja (Svet po meri deteta)
210
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: OKRUGLI STO O DELATNOSTIMA ZA SMANJENJE DEJEG RADA DEO I: UVOD Tip aktivnosti: igra uloga o dejem radu DEO II: OPTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: produbiti razumevanje razliitih interesa i motiva koji stoje iza dejeg rada i njegovih posledica, radi razvoja strategija i moguih alternativa; igri uloga treba da prethodi rasprava o pitanjima dejeg rada, kako bi se uesnici blie upoznali s pozadinom te tematike. Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe: 15 - 20 uesnika Vreme: 1 - 2 sata (zavisno od raspona Plana delovanja) Priprema: ureenje sobe/uionice, kartice s imenima i funkcijama uesnika; dodatne informacije o razliitim ulogama i pozicijama iz novijih novinskih lanaka, izvetaj koji je izradio UNICEF/ILO/nevladine organizacija o dejem radu, itd. vinjeta Dodatne informacije. Materijal: papir, pano za pisanje i drugi pribor za beleenje Potrebne vetine: komunikacijske i analitike vetine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod u temu: Proglasite da je problem dejeg rada u zemlji X predmet sve eih kritika lokalnih organizacija za prava dece i Meunarodne organizacije rada. Vlada je odluila da posveti okrugli sto raspravi o merama za suzbijanje dejeg rada. Uesnici (ako je mogue, timovi uesnika) predstavljaju razne aktere (ne moraju svi biti predstavljeni): decu radnike, decu u koli, roditelje, uitelje, organizacije poslodavaca, sindikate, vladine zvaninike, nevladine organizacije za prava dece, UNICEF/ILO. Krajnji cilj rasprave je razrada osnovne strategije za nastavak procesa (ili, kao alternativa, razrada plana delovanja). Izvoenje igre uloga: odaberite uesnike za okrugli sto, dajte im do 20 minuta za oblikovanje vlastite pozicije, odnosno strategije za raspravu (ili im unapred ponudite materijale za itanje); predstavnici UNICEF/ILO ili nevladinih organizacija mogu predsedavati sastanku, predstavljaju uesnike i njihove funkcije. Rasprava moe poeti kratkim prikazom dananjeg poloaja dece, npr. deca zaposlena u fabrici tekstila, ili zabrinuti roditelji koji se ale na odnos prema deci. Uesnici treba da predstave svoje glavne stavove u voenoj raspravi. Rezultat treba da bude strategija ili plan delovanja razraen u posebnoj studijskoj grupi. Povratna informacija, metodoloka uputstva: Pitajte uesnike kako su se oseali, to su mislili i kako su reagovali tokom igre; posebno se osvrnite na ulogu dece u raspravi. DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: lan 3 (najbolji interes deteta), lan 6 (opstanak i razvoj), lan 32 (ekonomsko izrabljivanje), lan 24 (zdravlje), l. 26 - 27 (socijalna sigurnost, odgovarajui ivotni standard), l. 28 - 29 (obrazovanje), lan 31 (slobodno vreme i igra) Konvencije o pravima deteta. Konvencija o najgorim oblicima dejeg rada Meunarodne organizacije rada iz 1999. godine. Porazgovarajte o delatnostima Meuna-
211
rodne organizacije rada (inicijativa Meunarodni program za ukidanje dejeg rada (IPEC). Obratite panju na decu u vaoj lokalnoj zajednici koja rade, osim to/umesto da idu u kolu.
Materijal: papir, tekstovi o relevantnim normama ljudskih prava Potrebne vetine: analitike vetine DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O STUDIJI SLUAJA
AKTIVNOST II: RODITELJSKO ZANEMARIVANJE I ZLOSTAVLJANJE DEO I: UVOD Tip aktivnosti: studija sluaja o pravu na zatitu od nasilja/zanemarivanja/zlostavljanja DEO II: OPTE INFORMACIJE O STUDIJI SLUAJA Ciljevi i zadaci: razumeti odnos izmeu odgovornosti drave i roditeljske odgovornosti za zatitu prava dece Ciljna grupa: odrasli i mladi Veliina grupe: 10 - 20 Vreme: 1 - 2 sata Priprema: tekst studije sluaja
Predstavljanje sluaja; uoavanje kljunih pitanja: Troje dece starosti od jedne do pet godina ivelo je s roditeljima u gradskom predgrau. Susedi su se poeli aliti lokalnoj policiji i socijalnim slubama da se roditelji esto svaaju, a deca izgledaju nezbrinuto i esto su uplakana. Narednih meseci usledilo je vie dojava da deca kradu hranu, da nisu voljna da se operu i oiste u koli, bilo je i znakova da su pretuena i zlostavljana na druge naine. Potom je socijalna sluba nadlena za deja pitanja organizovala sastanak kako bi razmotrila situaciju. Zakljueno je da su uslovi stanovanja te porodice veoma loi (lo sanitarni vor, slomljeni kreveti itd.), ponuena je pomo jedino roditeljima, ali nita nije preduzeto u pogledu dece. Meutim, deca su poela pokazivati znakove psihikih poremeaja, postala su asocijalna, pa su lokalne vlasti, roditelji, psiholozi i socijalni radnici odrali vie sastanaka. To je trajalo etiri godine, sve dok
deca nisu privremeno udaljena iz roditeljskog doma u dom staratelja na nekoliko meseci. Ubrzo nakon njihovog povratka u roditeljski dom, roditelji su se razveli i majka je rekla nadlenim vlastima da preuzmu brigu o deci jer ona o njima vie ne moe brinuti i tui e ih ako ih ne odvedu. Najzad, pet godina posle prvih dojava, socijalna sluba odredila je deci staratelje i ona su prela kod njih. Psiholog je iskustva kroz koja su deca prolazila opisala reima jednostavno, uasno, dodajui da je to bio najgori sluaj zanemarivanja i emocionalnog zlostavljanja koji je doivela u svojoj karijeri. Na kraju su deca, uz pomo advokata, tuila lokalne vlasti kako bi dobila odtetu za traume kroz koje su prola, optuujui vlasti da su bile upoznate sa injenicom da se radilo o krajnjem zanemarivanju i zlostavljanju od strane roditelja, a da nisu na vreme intervenisale. Meutim, sud je naao da nema zakonska ovlaenja da odredi odtetu i predmet je odbijen. Deca sada razmatraju mogunosti podnoenja tube meunarodnom telu za ljudska prava. to biste im vi savetovali? Koja su prava iz Konvencije o pravima deteta verovatno bila prekrena? Koji drugi ugovori za ljudska pra-
212
va mogu biti relevantni i primenjivi u ovom sluaju? Koji mehanizmi se mogu upotrebiti za podnoenje tube? Analiza sluaja/srodna prava: U analizi moete koristiti i Konvenciju o pravima deteta i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima - relevantni lanovi Konvencije o pravima deteta su: lan 3 (najbolji interes deteta, odgovornost drave), l. 5, 9, 18 (odgovornosti roditelja, zatita porodice), l. 19, 37 (zatita od nasilja, neljudskih i poniavajuih postupaka), lan 27 (odgovarajui ivotni standard). Relevantni lanovi Evropske konvencije o ljudskim pravima su: lan 3 (zatita od neljudskih i poniavajuih postupaka), lan 8 (zatita privatnog ivota i linog integriteta), lan 6 (pristup pravdi), lan 13 (efikasan pravni lek). Mehanizam individualnih tubi postoji jedino u okviru Evropske konvencije o ljudskim pravima. Predlozi za varijacije: Sluaj se moe prikazati igrom uloga: formirajte tri grupe: podnosioci tube portparoli vlade sudije. Neka uesnici raspravljaju o sluaju i predloe reenje.
DEO IV: NASTAVAK Izvori: Studija sluaja zasniva se na sluaju Z. i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, o kom je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu 10. maja 2001. godine, tuba broj 29392/95; videti takoe i nedavni sluaj K. A. protiv Finske, presuda od 14. januara 2003. godine, tuba br. 27751/95 (udaljavanje dece od roditelja zbog navoda o polnom zlostavljanju od strane roditelja krenje lana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog neuspeha vlasti da preduzmu odgovarajue mere za ujedinjenje porodice).
213
REFERENCE
Annan, Kofi/UNICEF. 2001. We the Children, Report for the General Assembly Special Session on Children. UNICEF, New York. Asylkoordination Austria/Connecting People Project: http://www.asyl.at Boltzmann Institute of Human Rights/Service Centre for Human Rights Education: http://www.humanrights.at/ Bruderlein, Claude, i Theresa Stichick. 2001. Children Facing Insecurity: New Strategies for Survival in a Global Era. Dostupno na adresi: http://www.humansecuritynetwork.org./ Coalition to Stop the Use of Child Soldiers. 2001. Global Report. Coalition publication, London. Freeman, Michael. 1997. The Moral Status of Children: Essays on the Rights of the Child. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Hammarberg, Thomas. 1996. Making Reality of the Rights of the Child. Save the Children Sweden, Stockholm. Machel, Graa. 2001. The Impact of War on Children. C. Hurst &Co., London. Sen, Amartya. 2002. Basic Education and Human Security. Statement at the Commission on Human Securitys Kolkata Workshop. Dostupno na adresi: http://www.humansecurity-chs.org./ UN Committee on the Rights of the Child: http://www.unhchr.ch/html/menu2/6/crc/ UN General Assembly Special Session on Children 2002: http://www.unicef.org/specialsession UNICEF (pripremili Hodgkin, Rachel i Peter Newell). 2002. Implementation Handbook for the Convention on the Rights of the Child (potpuno revidirano izdanje). UNICEF, Geneva New York. WUK-Werksttten- und Kulturhaus Vienna: http://www.wuk.at/index/id/7/index.htm Childwatch International Research Network: http://www.childwatch.uio.no/ Council of Europe/European Youth Centre. 1995. All Different All Equal (Education Pack). Dostupno na adresi: http://www.coe.int/T/E/human_rights/Ecri/3-Educational_resources/ Defence for Children: http://www.defence-for-children.org/ Detrick, Sharon (ur.). 1992. The United Nations Convention on the Rights of the Child: A Guide to the Travaux Prparatoires. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Detrick, Sharon. 1999. A Commentary on the United Nations Convention on the Rights of the Child. Kluwer Academic Publishers, The Hague. Dorsch, Gabriele. 1994. Die Konvention der Vereinten Nationen ber die Rechte der Kindes [The UN Convention on the Rights of the Child]. Berlin: Duncker & Humblot. End Child Prostitution, Pornography, and Trafficking (ECPAT): http://www.ecpat.net/ European Centre for Social Welfare Policy and Research/Childhood and Youth Programme: http://www.euro.centre.org/ec_pa5.htm European Children s Network (EURONET): http://europeanchildrensnetwork.gla.ac.uk/ European Network of Ombudsmen for Children (ENOC): http://www.ombudsnet.org/ Focal Point against Sexual Exploitation of Children: http://www.focalpointngo.org/ Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children: http://www.endcorporalpunishment.org/
DODATNE INFORMACIJE
African Network for the Prevention and Protection Against Child Abuse and Neglect (ANPPCAN): http://www.anppcan.org/ Alston, Philip (ur.). 1994. The Best Interests of the Child: Reconciling Culture and Human Rights. Clarendon Press, Oxford. Amnesty International Childrens Action 1999: http://www.amnesty.org/ailib/intcam/children/kids99/kidindex.htm Asquith, Stewart, i Malcolm Hill (ur.). 1994. Justice for Children. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Brett, Rachel, i Margaret McCallin. 1996. Children the Invisible Soldiers. Save the Children Sweden, Stockholm. Casa Alianza (Guatemala): http://www.casaalianza.org/ Centre for Europes Children: http://eurochild.gla.ac.uk/ Child-hood.com (internet platform against sex tourism): http://www.child-hood.com/ Childrens House: http://www.child-abuse.com/childhouse/ Child Rights Information Network (CRIN): http://www.crin.org/ Child Soldiers Coalition: http://www.child-soldiers.org/
214
Global March Against Child Labour: http://www.globalmarch.org/ Goodwin-Gill, Guy i Ilene Cohn. 1994. Child Soldiers. Oxford University Press, Oxford. Fountain, Susan. 1993. Its Only Right!. UNICEF, New York. Franklin, Bob (ur.). 2001. The New Handbook of Childrens Rights: Comparative Policy and Practice (2. izdanje). Routledge, London/New York. Freeman, Michael (ur.). 1996. Childrens Rights: A Comparative Perspective. Dartmouth Publishing Company, Aldershot. Freeman, Michael i Philip Veerman. (ur.). 1992. The Ideologies of Childrens Rights. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Hammarberg, Thomas. 1995. The Rights of Disabled Children: The UN Convention on the Rights of the Child. u: Degener/Koster-Dreese (ur.). Human Rights and Disabled Persons: Essays and Relevant Human Rights Instruments. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Hayward, Ruth Finney. 2000. Breaking the Earthenware Jar: Lessons from South Asia to end violence against women and girls. Kathmandu: UNICEF Regional Office for Southeast Asia. Himes, James R.. 1995. Implementing the Convention on the Rights of the Child: Resource Mobilization in Low-Income Countries. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Human Rights Watch Childrens Rights Division: http://www.hrw.org/children International Programme on the Elimination of Child Labour (IPEC): http://www.ilo.org/public/english/standards/ipec/
Jensen, An-Magritt i Angelo Saporiti. 1992. Do Children Count? Childhood as a Social Phenomenon A Statistical Compendium (EUROSOCIAL Reports No. 36). European Centre for Social Welfare Policy and Research, Vienna. Kuper, Jenny. 1997. International Law Concerning Child Civilians in Armed Conflict. Clarendon Pres, Oxford. National Coalition to Abolish the Death Penalty (US): http://www.ncadp.org/ NGO Group for the CRC: http://www.crin.org/NGOGroupforCRC NGO Watchlist on Children and Armed Conflict: http://www.watchlist.org/ Save the Children Alliance. 1997. CRC Training Kit. London Sax, Helmut Christian Hainzl. 1999. Die verfassungsrechtliche Umsetzung der UN-Kinderrechtskonvention in sterreich [The Constitutional Implementation of the CRC in Austria]. Verlag sterreich, Vienna. Separated Children in Europe Programme. Dostupno na adresi: http://www.sce.gla.ac.uk/ SOS Kinderdorf International: http://www.sos-childrensvillages.org/ Special Representative for the UN Secretary-General on the impact of armed conflict on children: http://www.un.org/special-rep/children-armed-conflict Terre des Hommes: http://www.terredeshommes.org/ UNICEF. The State of the Worlds Children Report (annual publication). UNICEF Innocenti Research Centre: http://www.unicef-icdc.org/
UNICEF Statistical Database: http://www.childinfo.org/ Van Bueren, Geraldine (ur.). 1993. International Documents on Children.: Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Van Bueren, Geraldine. 1995. The International Law on the Rights of the Child. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London. Verhellen, Eugeen (ur.). 1996. Understanding Childrens Rights. Ghent: Childrens Rights Centre. Woll, Lisa. 2000. International Convention on the Rights of the Child Impact Study. Save the Children Sweden, Stockholm. Working Group on Girls: http://www.girlsrights.org/ World Organisation Against Torture (OMCT) Childrens Rights Programme: http://www.omct.org/ World Vision International: http://www.wvi.org/ World Congress against Commercial Sexual Exploitation of Children: http://www.csecworldcongress.org/
LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU

MEUNARODNO HUMANITARNO PRAVO: AK I RATOVI IMAJU OGRANIENJA
zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na svakom mestu, prema gore navedenim licima sledei postupci [...] - povrede koje se nanose ivotu i telesnom integritetu, naroito sve vrste ubistva, sakaenja, svireposti i muenja; - uzimanje talaca; - povrede linog dostojanstva, naroito uvredljivi i poniavajui postupci; izricanje i izvravanje kazni bez prethodnog suenja od strane redovno ustanovljenog suda i propraenog svim sudskim garancijama [...] - Ranjenici i bolesnici bie prihvaeni i negovani.
LAN 3 (1) I (2) ETIRI ENEVSKE KONVENCIJE IZ 1949.
216
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Imao sam 19 godina kada sam otiao u Vijetnam i bio sam strelac specijalista etvrte klase. Bio sam treniran za ubijanje, ali ubiti nekoga u stvarnosti i vebati potezanje obaraa dve su sasvim razliite stvari. Nisam znao da u to raditi. Znao sam da su tamo bile ene i deca, ali da mi je neko rekao da u ih ubijati, to nisam znao dok se nije dogodilo. Nisam znao da u bilo koga ubiti. Nisam ni eleo nekoga ubiti. Ja nisam bio tako odgajan. ena je trala leima okrenutim drvoredu, ali neto je nosila. Nisam znao da li je to oruje ili neto drugo. Video sam da je to bila ena, nisam hteo pucati u enu, ali dobio sam nareenje da pucam. Zato sam i mislio da nosi oruje i pucao sam. Kad sam je preokrenuo, video sam da je nosila dete. Ispalio sam otprilike etiri metka koji su prostrelili njeno telo i telo deteta. Kada sam je okrenuo, video sam da nema polovine detetovog lica. Samo sam zanemeo. Bio sam programiran za ubijanje i jednostavno sam poeo da ubijam. Varnado Simpson, ameriki veteran iz Vijetnama, opisuje dogaaje iz 1968.
IZVOR: PRILAGOENO PREMA ONCE A WARRIOR KING: MEMORIES OF AN OFFICER IN VIET NAM DAVIDA DONOVANA, NAVEDENO U EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2001.
Uzevi u obzir [... ] Da je jedini legitimni cilj kome drave treba da tee u ratu slabljenje neprijateljskih snaga; Da je u tu svrhu dovoljno onesposobiti to vei broj ljudstva; Da bi ovaj cilj bio premaen upotrebom oruja koje nepotrebno poveava patnje onesposobljenog ljudstva ili njihovu smrt ini neizbenom.
PREAMBULA DEKLARACIJE IZ SANKT PETERBURGA KOJOM SE ZABRANJUJE UPOTREBA ODREENIH PROJEKTILA U RATU, 1886.
PITANJA ZA RASPRAVU 1. Zato je ovaj vojnik odluio da puca iako je znao da ene i deca nisu legitimni ciljevi? 2. Po vaem miljenju, zato su u oruanom sukobu ene i deca zatiena lica? 3. Mislite li da je poslunost u ratu vana? Da li treba vojnici uvek da sluaju nareenja? 4. Ko po vaem miljenju odreuje ta je zakonito, a ta protivzakonito ponaanje u ratu? 5. Koliko je vano da vojnici naue ta je protivzakonito ponaanje? Zato postoje pravila? 6. Kako se mogu spreiti tragedije kao ova upravo opisana?
217
POTREBNO JE ZNATI
1. AK I RATOVI IMAJU OGRANIENJA Malo je situacija koje ugroavaju bezbednost ljudi na tako drastian nain kao rat. U ekstremnim okolnostima kakav je oruani sukob, vlasti moraju donositi teke odluke, birajui izmeu potreba drutva i potreba pojedinca. Ljudska prava nikad ne prestaju da vae, ali pojava organizovanog i sistematskog nasilja koje karakterie oruani sukob napad je na sama naela na kojima se zasnivaju ljudska prava. Situacija oruanog sukoba kao takva zahteva dodatna, zasebna pravila koja se zasnivaju na veoma jednostavnoj ideji da ak i ratovi imaju ogranienja. Ta pravila su poznata pod nazivom meunarodno humanitarno pravo (MHP) ili pravo oruanog sukoba. Meunarodno humanitarno pravo moe se saeti kao naela i pravila koja postavljaju ogranienja primeni nasilja tokom oruanog sukoba radi: zatite lica koja nisu neposredno ukljuena u sukobe (civili); ograniavanja uinaka nasilja (ak i nasilja usmerenog na vojnike), koje je doputeno samo u meri u kojoj je neophodno za vojni cilj. MHP i ljudska bezbednost Postoje dileme o tome da pravo moe regulisati ponaanje ljudi u vanrednoj, haotinoj i nasilnoj situaciji oruanog sukoba. Kako se moe oekivati da e u situaciji kad je ugroen opstanak pojedinca ili drutva, pravni razlozi zauzdati ljudsko ponaanje? Iako na prvi pogled moe izgledati neobino, postoje mnogi uverljivi razlozi zbog kojih napadai i napadnuti treba da se pokoravaju pravilima ponaanja koje odreuje meunarodno humanitarno pravo. Mada nasilje predstavlja negaciju samog pojma bezbednosti, vano je da se shvati da meunarodno humanitarno pravo doprinosi ljudskoj bezbednosti idejom da ak i ratovi imaju ogranienja. MHP prepoznaje stvarnost oruanog sukoba i reaguje na nju na pragmatian nain, razraenim i praktinim normama, iji su predmet interesa pojedinci. Cilj ove grane prava nije da utvruje da li neka drava ili pobunjenika grupa ima pravo da pribegne oruanoj sili ili nema. MHP, pre svega, tei tome da ogranii patnje koje rat moe izazvati. U tenji da ouva ljudsko dostojanstvo, MHP takoe pomae konano uspostavljanje mira jer doprinosi mogunosti pomirenja.
Rat uvek treba voditi imajui na umu mir.

HUGO DE GROOT (GROTIUS)
Nastanak meunarodnog humanitarnog prava Iako se naunici uglavnom slau da je moderno meunarodno humanitarno pravo stvoreno 1864. godine, usvajanjem Prve enevske konvencije, jasno je da pravila koje ta konvencija sadri nisu bila potpuno nova. Zapravo, veliki deo Prve enevske konvencije potekao je iz postojeeg meunarodnog obiajnog prava. U stvari, pravila kojima se tite neke kategorije rtava u oruanim sukobima i obiaji vezani za sredstva i metode, doputene i zabranjene naine borbe meu neprijateljima, datiraju jo od 1000. godine pre Hrista. Do polovine 19. veka kodeksi i obiaji od kojih se sastoji meunarodno humanitarno pravo bili su geografski ogranieni i nisu odraavali sveopti konsenzus. Podsticaj prvom sveoptem sporazumu o meunarodnom pravu dao je, najveim delom, vajcarski poslovni ovek po imenu Henry Dunant. Videvi klanicu koja se dogodila kod Solferina u se-
218
vernoj Italiji 1859. godine, u bici u kojoj su se sukobile francuske i austrijske snage, Dunant je odluio da napie knjigu u kojoj je opisao uase bitke i pokuao da sugerie i objavi mogue mere za olakanje sudbine rtava rata. enevska konvencija za unapreenje statusa ranjenika oruanih snaga na bojnom polju, usvojena 1864. godine, predstavlja meunarodni sporazum otvoren za optu ratifikaciju u dravama koje dobrovoljno pristaju da ogranie upotrebu sile, a u korist pojedinca. Tako je oruani sukob prvi put regulisan pisanim optim pravom. MHP kao meunarodno pravo Pravila i naela meunarodnog humanitarnog prava su optepriznate pravne norme, a ne samo moralna i filozofska naela ili drutveni obiaji. S obzirom na to da je re o pravnim normama, postoji razraeni reim prava i obaveza razliitih uesnika u oruanom sukobu. Oni koji ne potuju pravila meunarodnog humanitarnog prava odgovarae pred sudom. Meunarodno humanitarno pravo treba razumeti i prouavati kao poseban deo jednog ireg okvira: pravila i naela kojima se regule koordinacija i saradnja meu lanovima meunarodne zajednice, to jest kao deo meunarodnog javnog prava.
Kada je dvadeset petog juna 1859. godine sunce izalo, ukazao se najuasniji prizor koji se mogao zamisliti. Leevi ljudi i konja pokrivali su bojno polje; leevi su bili razasuti po putevima, jarkovima, gudurama, gustiima, poljima Siroti ranjenici koje su skupljali celog dana bili su sablasno bledi i izmodeni. Neki, koji su bili najtee ranjeni, gledali su tupo kao da ne mogu shvatiti to im se govori drugi su bili nemirni i uzbueni od nervne napetosti i tresli su se u grevima. Neki, sa otvorenim ranama koje su ve poele pokazivati znake infekcije, bili su skoro ludi od bolova. S licima iskrivljenim u samrtnoj borbi molili su da ih oslobode muka.
HENRY DUNANT, SEANJE NA SOLFERINO, ICRC
brana svake retroaktivne primene zakona. Za razliku od drugih prava (kao to su sloboda govora, kretanja ili udruivanja) koja se u vanrednim stanjima za dravu mogu ukinuti, osnovna zatita koju prua meunarodno humanitarno pravo ne moe se nikada suspendovati. Budui da se meunarodno humanitarno pravo primenjuje upravo na vanredne situacije, to, po svojoj prirodi, jesu oruani sukobi, sadraj vrstog jezgra ljudskih prava odgovara osnovnim pravnim jemstvima koja obezbeuje humanitarno pravo. Naini na koje meunarodno humanitarno pravo titi osnovna ljudska prava u oruanom sukobu jesu sledei: Zatita koja se prua rtvama rata mora biti liena svake diskriminacije. Veliki deo humanitarnog prava posveen je zatiti ivota, posebno ivota civila i lica koja ne uestvuju u sukobu; meunarodno humanitarno pravo takoe ograniava izricanje smrtne kazne. Meunarodno humanitarno pravo ire je od tradicionalnog graanskog prava na ivot, jer titi sredstva neophodno za ivot, to je pravo koje se moe uvrstiti u ekonomska i socijalna prava u okviru ljudskih prava. Meunarodno humanitarno pravo apsolutno zabranjuje muenje i neoveno postupanje.
Meunarodno humanitarno pravo i ljudska prava U nastojanju da se umanje patnje i tete koje prouzrokuje oruani sukob, meunarodno humanitarno pravo titi vrsto jezgro ljudskih prava u vreme sukoba. To zatieno jezgro ine: pravo na ivot, zabrana ropstva, zabrana muenja i neovenog postupanja i za-
219
Meunarodno humanitarno pravo izriito zabranjuje ropstvo: ratni zarobljenici ne mogu se tretirati kao vlasnitvo onih koji su ih zarobili. Pravosudna jemstva kodifikovana su u enevskim konvencijama i Dodatnim protokolima. Zatita ivota dece i porodice jasno je naglaena u meunarodnom humanitarnom pravu: primeri obuhvataju pravila o uslovima zatoenja dece i pravila koja zabranjuju odvajanje lanova porodice. Pri utvrivanju pravila za ratne zarobljenike, kao i kod pogrebnih obiaja, mora se voditi rauna o veroispovesti lica.
MHP
Ljudska prava
- zabrana uzimanja talaca - potovanje pravosudnih jemstava - briga o bolesnima i ranjenima: humano postupanje s licima koja ne uestvuju u neprijateljstvima - pravila o voenju sukoba
- zabrana ropstva - zabrana retroaktivne primene krivinih pro- pravo na ivot pisa - zabrana muenja i - pravo na priznanje kao okrutnog, neovenog linosti pred sudom ili poniavajueg - pravo na slobodu savepostupanja sti i veroispovesti - zabrana diskrimina- zabrana zatvaranja cije (na osnovu rase, boje koe, pola ili zbog nemogunosti vere) ispunjenja ugovorne obaveze
Kada se primenjuje MHP? Meunarodno humanitarno pravo primenjuje se u dvojakim situacijama, tj. ono prua dva sistema zatite: jedan koji se primenjuje u meunarodnim oruanim sukobima i drugi, koji se primenjuje u oruanim sukobima koji nisu meunarodni. Pre nego to definiemo te dve situacije u kojima se primenjuje meunarodno humanitarno pravo, treba neto rei o pojmu oruani sukob koji je od 1949. godine zamenio tradicionalni pojam rata. Meunarodni oruani sukobi su sukobi u kojima se dve drave ili vie njih bore upotrebljavajui oruje, kao i sukobi u kojima ljudi ustaju u
U SVIM OKOLNOSTIMA ...

borbi protiv kolonijalne sile, strane okupacije ili rasistikih zloina, poznatih pod zajednikim nazivom kao ratovi za nacionalno osloboenje. Iznad i van pravne zatite ljudskih prava, takve situacije su predmet irokog raspona pravila meunarodnog humanitarnog prava, ukljuujui i pravila iz etiri enevske konvencije iz 1949. godine i Dodatnog protokola I. Neto manji skup pravila primenjuje se u unutranjim oruanim sukobima. Ona su sadrana naroito u lanu 3 koji je zajedniki za sve etiri enevske konvencije i Dodatnom protokolu II. lan 3 predstavlja minimalni humanitarni standard i zbog toga se odnosi na sve oruane sukobe. tavie, taj skup pravila istovremeno se primenjuje sa aspektima ljudskih prava koji se odnose na vanredna stanja. Meunarodno humanitarno pravo ne odnosi se na situacije u kojima nasilje po intenzitetu ne prerasta u oruani sukob. U tim sluajevima postupanje prema poiniocima nasilnih dela ureeno je zakonima o ljudskim pravima i drugim relevantnim nacionalnim zakonima.
220
2. DEFINICIJA I OPIS PRAVA KOJA SE TITE Koja su osnovna pravila meunarodnog humanitarnog prava u oruanom sukobu?
1. Lica koja su van borbe kao i lica koja ne uestvuju neposredno u neprijateljstvima imaju pravo na potovanje vlastitog ivota i moralnog i telesnog integriteta. Oni u svim okolnostima moraju uivati zatitu i prema njima treba postupati oveno, bez razlike i iskazivanja neprijateljskog stava. 2. Zabranjeno je ubijati ili ranjavati neprijatelja koji se predao ili je van borbe. 3. Ranjena i bolesna lica moraju se okupiti i o njima se mora brinuti ona strana u sukobu pod ijom se vlau nalaze. Zatita se odnosi i na medicinsko osoblje, zgrade, prevoz i opremu. Simbol Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca znak je takve zatite i mora se potovati. 4. Zarobljeni vojnici i civili koji su u vlasti protivnike strane imaju pravo na potovanje vlastitog ivota, dostojanstva, linih prava i
Rat ni u kom sluaju nije odnos oveka sa ovekom, ve je odnos izmeu drava, u kom su pojedinci neprijatelji samo sticajem okolnosti; ne kao ljudi, ak ne ni kao dravljani, ve kao vojnici (...). Kako je cilj u ratu da se uniti neprijateljska drava, opravdano je ubijati one koji je brane dokle god oni nose oruje; ali im oni poloe oruje i predaju se, oni prestaju da budu neprijatelji ili izvrioci neprijatelja, i ponovo postaju samo ljudi, i vie nije opravdano da im se oduzme ivot.
JEAN-JACQUES ROUSSEAU
naina i sredstava ratovanja. Zabranjena je upotreba oruja, ili naina ratovanja koji, po svojoj prirodi, prouzrokuju nepotrebne gubitke ili prekomerne patnje. 7. Strane u sukobu moraju u svakom trenutku razlikovati civilno stanovnitvo od boraca, kako bi se potedelo civilno stanovnitvo i imovina. Civilno stanovnitvo kao takvo i civilna lica ne mogu biti ciljevi napada. Napadi se moraju usmeravati samo na vojne ciljeve. Napomena: Ova pravila, kako ih je utvrdio Meunarodni komitet Crvenog krsta, saimaju bit meunarodnog humanitarnog prava. Ona nisu pravno obavezujua i ni na koji nain ne zamenjuju sporazume koji su na snazi. Sroena su sa ciljem da se omogui unapreivanje meunarodnog humanitarnog prava.
uverenja. Oni moraju biti zatieni od svih nasilnih radnji ili odmazde. Imaju pravo da se dopisuju s porodicom i da primaju pomo. 5. Svako ima pravo na osnovna sudska jemstva. Niko ne moe biti pozvan na odgovornost za radnje koje nije poinio. Niko ne moe biti podvrgnut fizikoj ili mentalnoj torturi, telesnom kanjavanju ili okrutnim ili poniavajuim postupcima. 6. Strane u sukobu i pripadnici njihovih oruanih snaga nemaju neogranien izbor
221
ta meunarodno humanitarno pravo titi i kako?
ovenost titei podruje ovenosti usred oruanog sukoba, meunarodno humanitarno pravo uva otvorena vrata pomirenju i doprinosi ne samo ponovnom uspostavljanju mira meu zaraenim stranama, nego jaa i sklad meu ljudima.
INTERPARLAMENTARNA UNIJA, 90. KONFERENCIJA, SEPTEMBAR 1993.
utvruje odreeni broj jasno prepoznatljivih simbola i znakova naroito znak Crvenog krsta i Crvenog polumeseca kojim se raspoznaju zatiena lica i mesta. Takoe su zatieni istorijski spomenici, umetnika dela ili verska obredna mesta. Upotreba takvih objekata u vojne svrhe strogo je zabranjena. tavie, meunarodno humanitarno pravo obuhvata i ivotnu sredinu, tako da zabranjuje metode i sredstva ratovanja koja imaju za cilj, ili se moe oekivati da e prouzrokovati, veliko, dugorono i ozbiljno razaranje prirodne sredine. Mora se praviti razlika izmeu boraca i civila tokom neprijateljstava, ali i izmeu civilnih objekata i vojnih ciljeva. To znai da nisu zatieni samo civili, ve i dobra koja su ovima potrebna za preivljavanje ili odranje (namirnice, stoka, voda za pie itd.). Meunarodno humanitarno pravo prua zatitu od nepotrebne patnje zabranom upotrebe oruja ije je dejstvo nesrazmerno oekivanoj vojnoj koristi, kao to su rasprskavajui meci kojima se izazivaju nezaleive rane. Naela ovenosti, nune vojne svrhe i srazmernosti kljuna su za postizanje ciljeva zatite civila od sluajnih i kolateralnih dejstava i zatite boraca od nepotrebne patnje.
Razlikovanje rtve dananjih sukoba su ne samo anonimne, ve doslovno nebrojene (). Strana istina je da danas civili nisu samo uhvaeni u unakrsnoj vatri, nisu tek sluajne rtve ili kolateralna teta, kako to kae moderni eufemizam. Preesto oni jesu planirani ciljevi.
KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UJEDINJENIH NACIJA
Meunarodno humanitarno pravo titi pojedince koji ne uestvuju (ili vie ne uestvuju) u borbama, kao to su civili, ranjenici, bolesni, ratni zarobljenici, brodolomci, medicinsko i versko osoblje. Zatita je zagarantovana time to strane u sukobu imaju obavezu da im prue materijalnu pomo i postupaju prema njima u svakom trenutku na human nain bez razlike i iskazivanja neprijateljskog stava. Neka mesta i objekti, kao to su bolnice i ambulante, takoe su zatieni i ne smeju se napadati. Meunarodno humanitarno pravo
Nuna vojna svrha definie se kao akcije koje su nune za savladavanje protivnika, to pravila meunarodnog humanitarnog prava u potpunosti uvaavaju. Rezultat toga je da u nekim svojim delovima humanitarno pravo moe nekom braniocu ljudskih prava izgledati prilino nehumano, ali pozitivna strana meunarodnog humanitarnog prava je to je precizno i realno.
222
Ko mora potovati meunarodno humanitarno pravo? Budui da strane ugovornice meunarodnih ugovora mogu biti jedino drave, isto vai i za enevske konvencije iz 1949. godine i njihove Dodatne protokole iz 1977. godine. Meutim, meunarodno humanitarno pravo obavezuje sve strane u oruanom sukobu bez obzira na to da li je re o dravama ili disidentskim snagama. 191 drava je strana ugovornica etiri enevske konvencije iz 1949. godine. injenica da je te ugovore prihvatio najvei broj zemalja svedoi o njihovoj univerzalnosti. U ovom trenutku 160 drava su strane ugovornice Dodatnog protokola I, koji se odnosi na zatitu rtava meunarodnih oruanih sukoba, dok su Dodatni protokol II, koji se odnosi na zatitu rtava nemeunarodnih oruanih sukoba, prihvatile 153 drave. Ako elite proveriti da li je vaa zemlja strana ugovornica enevskih konvencija i Protokola, kontaktirajte s MKCK ili posetite njihovu web stranicu http://www.icrc.org .
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Vanost kulturne osveenosti Ljudi oduvek nastoje da obuzdaju brutalnost rata. U istoriji su mnoge kulture traile naine da se ogranii primena nasilja, kako bi se umanjile nepotrebne patnje i razaranje. Iako u poetku enevske i Hake konvencije nisu bile univerzalnog karaktera budui da su ih formulisali i usvojili pravnici i diplomati koji su pripadali evropskoj hrianskoj kulturi, vrednosti koje su sadrane u njihovim osnovama jesu univerzalne. Dimenziju univerzalnosti meunarodnog humanitarnog prava nikada ne treba potceniti niti zaboraviti: veoma esto potovanje i sprovoenje pravila zapravo zavisi od uspostavljanja vidljive usklaenosti izmeu ugovora i lokalnih tradicija i obiaja. Sukobljena miljenja u pogledu sprovodivosti meunarodnog humanitarnog prava Iako postoji kvaziuniverzalna saglasnost o naelima meunarodnog humanitarnog prava, mogui su problemi u njegovom sprovoenju zbog suprotstavljenih ideja o tome u kom trenutku nasilje postaje oruani sukob.
Kvalifikacija sukoba kao oruanog najvaniji je korak, jer je to prvi uslov za primenu meunarodnog humanitarnog prava. Kada se drave suoe s delima nasilja na svojoj teritoriji, esto su sklonije takve situacije reavati kao svoje unutranje stvari. To se dogaa ak i kada je druga drava posredno umeana u te probleme. Prihvatanje postojanja oruanog sukoba znai i prihvatanje injenice da bi oni koji su odgovorni za sprovoenje nasilja mogli biti zatieni normama meunarodnog humanitarnog prava, to znai bolje zatieni nego to to nalae osnovna zatita koju pruaju norme ljudskih prava. Stoga nije iznenaujue da su vlade sklonije da poinioce karakteriu kao zloince, bandite ili teroriste, nego kao vojnike, ime izbegavaju norme meunarodnog humanitarnog prava. Jedan od naina da se meunarodno humanitarno pravo uini prihvatljivim dravama u takvim situacijama jeste jemstvo da primena normi meunarodnog humanitarnog prava nee dati legitimnost grupama koje uestvuju u sukobu. Realistian i pragmatian pristup meunarodnog humanitarnog prava ima cilj da zatiti rtve sukoba, bez obzira na to kojoj strani pripadaju. Vano je da se primeti da meunarodno humanitarno pravo predstavlja ravnoteu izmeu sukobljenih koncepata nune vojne svrhe, na jednoj strani, i humanitarnih razloga, na drugoj strani.
4. PRIMENA I PRAENJE S obzirom na tekoe u sprovoenju zakona u oruanom sukobu, predstavnici drava koji su formulisali ugovore koji ine meunarodno humanitarno pravo morali su osmisliti posebne mehanizme za sprovoenje i usvojiti opte mehanizme meunarodnog prava radi posebnih potreba rtava oruanog sukoba. Naalost, opti i posebni mehanizmi zajedno ne mogu jemiti ni minimum potovanja pojedinca u oruanim sukobima. To se moe postii samo putem obrazovanja i usavravanja kako bi svako bio svestan da je neprijatelj u oruanom sukobu jo uvek ljudsko bie koje zasluuje potovanje. Uopteno govorei, postoje tri vrste strategija koje se koriste u meunarodnom humanitarnom pravu kako bi se obezbedila njegova primena: preventivne mere; mere za obezbeenje sprovoenja tokom oruanog sukoba; represivne mere.
Moemo videti kako je lako da pojedinac, bilo koje nacionalnosti, upadne u zamku psihologije brutalnosti kada je uvuen u rat. Takvu brutalnost esto izaziva mrnja drugih, kao to jasno pokazuju rasistika dela. Najosnovniji problem koji moramo da reimo kada se radi o bilo kom ratnom zloinu jeste duboki strah od smrti koji obuzima vojnike. Da bi nadvladali taj strah tokom rata, ljudi su skloni da pribegnu nasilju, koje pak unitava njihov moral i ogleda se kao provala brutalnosti.
YUKI TANAKA, JAPANSKI NAUNIK
223
vreme mira da bi autentini humanitarni refleks zaista zaiveo. Mere za praenje primene Meunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) ima veliku ulogu u podseanju drava da su se obavezale da upoznaju ljude sa odredbama humanitarnog prava i da moraju preduzeti sve potrebne mere kako bi obezbedile da se ono efikasno sprovodi i u potpunosti potuje. Represivne mere Meunarodno humanitarno pravo obavezuje drave na suzbijanje svih krenja njegovih normi. Meunarodno pravo kriminalizuje neka teka krenja ljudskih prava, poznata kao ratni zloini. Postoji zahtev da drave donesu nacionalne propise o kanjavanju ratnih zloina, da trae navodne poinioce ratnih zloina i da im sude pred vlastitim sudovima, ili ih izrue drugim dravama radi suenja. Ove represivne mere mogu posluiti i kao mere odvraanja i spreiti ponavljanje krenja ljudskih prava. Meunarodna zajednica je nedavno osnovala stalni Meunarodni krivini sud, u ijoj e nadlenosti biti suenja za ratne zloine, zloine protiv ovenosti i genocid. Za razliku od ad hoc tribunala koji su osnovani zbog sukoba u Jugoslaviji i Ruandi, Meunarodni krivini sud imae optu nadlenost.
Preventivne mere Drave strane ugovornice enevskih konvencija to znai skoro sve drave sveta imaju obavezu da ire znanje o meunarodnom hu-
manitarnom pravu to je mogue vie. Nije dovoljno da se o meunarodnom humanitarnom pravu obuavaju samo oruane snage: veoma je vano da i civilno drutvo i mladi ljudi budu upueni u humanitarne aspekte oruanog sukoba. Najneposredniji cilj meunarodnog humanitarnog prava jeste zatita ivota i ljudskog dostojanstva u vreme rata; meutim, meunarodno humanitarno pravo, takoe, titi te vrednosti u svim okolnostima u kojima se moemo nai. Kao takvo, meunarodno humanitarno pravo, uz obrazovanje za ljudska prava, predstavlja jedinstven doprinos obrazovanju graana na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou. Obrazovanje i usavravanje moraju poeti u
224
DOBRO JE ZNATI
Pokret Meunarodnog Crvenog krsta i Crvenog polumeseca sastoji se od Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, oko 180 nacionalnih drutava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i Meunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Nacionalna drutva deluju kao tela javne vlasti svojih zemalja na humanitarnom polju, pruaju pomo u irokom rasponu, ukljuujui pomo u razliitim nesreama, kao i zdravstvene i socijalne programe. Federacija je organizacija koja promovie saradnju meu nacionalnim drutvima i jaa njihove kapacitete. Kao uvar i promoter meunarodnog humanitarnog prava, Meunarodni komitet Crvenog krsta ima vanu ulogu u nastojanjima da se ouva mera ovenosti u oruanim sukobima. zlostavljanje, progon, prisilno preseljenje i pljake, namerno uskraivanje pristupa vodi, hrani i zdravstvenoj nezi, neke su od praksi kojima se iri teror i patnja meu civilnim stanovnitvom. Meunarodni komitet Crvenog krsta stalno je prisutan u podrujima gde postoji izraziti rizik za civilno stanovnitvo. Posebna panja usmerava se prema enama i deci, jer meunarodno humanitarno pravo njima posveuje posebnu zatitu. ene u oruanom sukobu su viestruko izloene od aktivnog uea u borbi do toga da se izlau napadu kao deo civilnog stanovnitva zbog same injenice da su ene. ensko iskustvo u ratu ima vie aspekata ono nosi odvajanje, gubitak lanova porodice i sredstava za ivot, kao i poveani rizik seksualnog nasilja, ranjavanja i smrti. Odgovor na to ukljuuje: obuavanje o pravima ena za one koji nose oruje; pruanje pomoi medicinskim objektima i mestima koja pruaju rtvama ginekoloku brigu; podseanje zatvorskih ili logorskih vlasti da ene zarobljenici moraju biti pod neposrednim nadzorom ena i da njihove spavaonice
Dezintegracija porodice u vreme rata ini ene i devojke posebno izloenim nasilju. Skoro 80% od 53 miliona ljudi koji su se zbog rata nali van svog mesta stanovanja, ine ene i deca. Kada oevi, muevi, braa i sinovi odu u borbu, oni ostavljaju ene, najmlae i starije da se sami snalaze. Izbegle porodice navode strah od silovanja kao kljuni faktor u njihovoj odluci da potrae sklonite.
STANJE DECE U SVETU, 1996.
i sanitarne prostorije moraju biti odvojene od slinih prostorija za mukarce; rad na ponovnom uspostavljanju kontakta meu lanovima porodice razdvojenim zbog oruanog sukoba; podrku porodicama nestalih. Deca su preesto neposredni svedoci brutalnosti kojima su podvrgnuti njihovi roditelji ili drugi lanovi porodice. Decu ubijaju, sakate, zatvaraju, ili na druge naine odvajaju od porodice. Odvojeni od sredine koja im je bliska, ak i oni koji uspeju da pobegnu, nemaju nikakvu izvesnost u pogledu svoje budunosti i budunosti svojih voljenih. esto moraju da bee, preputeni sami sebi i odbaeni bez identiteta. Osim toga, deca koja ive sa svojim
1. DOBRA PRAKSA Zatita civila Humanitarno pravo zasniva se na naelu imuniteta civilnog stanovnitva. Ljudi koji ne uestvuju u neprijateljstvima ne mogu ni u kakvim okolnostima biti cilj napada; oni moraju biti poteeni i zatieni. Meutim, u dananjim sukobima civili esto trpe strano nasilje, a ponekad su neposredni cilj tog nasilja. Masakri, uzimanje talaca, seksualno nasilje,
porodicama, ili deca koja su preputena sama sebi u zonama sukoba, potencijalni su kandidati za regrutovanje u vojne jedinice. Bez porodice ta deca vojnici vie ne mogu ni zamisliti ivot bez rata. Pristupanje vojsci nain je da preive. Odgovori na ove situacije ukljuuju: promovisanje potovanja prava dece meu nosiocima oruja; zabranu regrutovanja i uea dece u oruanim sukobima; pruanje odgovarajue medicinske, psiholoke i socijalne podrke deci koja su rtve sukoba; rad na ponovnom uspostavljanju porodinih veza putem zatite naputene dece i traenja nestalih lica; nadziranje uslova ivota dece u pritvoru treba obezbediti da deca budu odvojena od odraslih, osim ako se radi o lanovima iste porodice kao i nastojanje na oslobaanju dece iz zarobljenitva.
Postoje deca koja se pridruuju na takozvanoj dobrovoljnoj osnovi, ali mislim da treba biti veoma oprezan u takvoj oceni jer tako neto ne postoji, pa velika veina dece koja su dobrovoljno pristupila vojsci to ine iz nude, zato to su rtve, iz straha ili potrebe za bezbednou. Naputena deca koja nemaju roditelja da ih tite, ljudi koji se boje da e umreti od gladi, ili imaju neprimerenu zdravstvenu negu dobrovoljno pristupaju vojsci.
DR MIKE WESSELLS
225
Zatita zarobljenika Jedna od posledica oruanog sukoba je uzimanje i dranje zarobljenika. Lieni slobode, ljudi postaju ranjivi u odnosu prema zatvorskim ili logorskim vlastima i u okruenju zatvora. Ta ranjivost posebno je naglaena u situaciji sukoba ili unutranjeg nasilja, kada je prekomerna i nezakonita upotreba sile uobiajena, a strukturni nedostaci jo vie dolaze do izraaja. Meunarodno humanitarno pravo obuhvata mere koje su posebno usmerene na zatitu zarobljenika. Naini da se obezbedi potovanje ivota i dostojanstva zarobljenika su: oni koji upravljaju mestima na kojima se zarobljenici nalaze treba da dobiju obuku o
pravilima i da budu kanjeni ako ih se ne pridravaju; vlasti treba da obezbede odgovarajue fondove i sredstva za mesta na kojima se nalaze zarobljenici; doputanje neutralnim humanitarnim organizacijama, kao to je Meunarodni komitet Crvenog krsta, da poseuju zarobljenike i nadziru kako se s njima postupa; uspostavljanje prekinutih porodinih veza; podrka organizacijama za ljudska prava, kao to su Amnesty International, Human Rights Watch ili lokalne organizacije za ljudska prava, da objave javnosti ono to su saznali o zlostavljanju zarobljenika od strane onih koji su ih zarobili.
Ponovno uspostavljanje porodinih veza U skoro svim vanrednim situacijama oruanim sukobima, masovnim raseljenjima stanovnitva, ili drugim kriznim situacijama deca se odvajaju od roditelja, porodice ili drugih osoba koje su za njih odgovorne. Budui da je njihov status retko kad odmah jasan, oni se definiu kao odvojena ili deca bez pratnje, pre nego siroad. Ostali, kao to su stare i nemone osobe, takoe, mogu biti u tekoj situaciji tokom sukoba. Mogu biti
226
ostavljeni, izolovani i odvojeni od porodice, a nesposobni su da se brinu o sebi. Zbog njihove naroite ranjivosti, Meunarodni komitet Crvenog krsta preduzee, tamo gde je to potrebno, posebne mere za njihovu zatitu i spajanje porodica. Neke od tih mera su: obavetavanje porodica putem radio emisija, telefona i Interneta, putem Crvenog krsta i Crvenog polumeseca; organizovanje repatrijacija i spajanja porodica; omoguavanje porodinih poseta zarobljenim roacima ili poseta s druge strane linije borbi; izdavanje putnih isprava Crvenog krsta onim licima koja zbog sukoba nemaju ili vie nemaju identifikaciona dokumenata, a treba da se vrate u domovinu ili presele u tree zemlje; informisanje i podrka porodicama nestalih lica.
O simbolu U enevskim konvencijama spominju se tri simbola: crveni krst, crveni polumesec i crveni lav i sunce, iako su samo prva dva danas u upotrebi. Meunarodno humanitarno pravo regulie upotrebu, veliinu, namenu i postavljanje simbola, lica i imovinu koju oni tite, ko ih moe upotrebljavati i kakve su kazne za njihovu zloupotrebu. U situaciji oruanog sukoba simbol mogu koristiti kao zatitu samo: medicinske slube oruanih snaga; nacionalne organizacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca koje su regularno priznate i ovlaene od strane svojih vlada da pruaju pomo medicinskoj slubi oruanih snaga; civilne bolnice i drugi medicinski objekti koji su kao takvi priznati od strane vlade;
ostale dobrovoljne agencije za pomo koje podleu istim uslovima kao i nacionalne organizacije. Postoje tri vrste zloupotrebe simbola: 1. imitacija: ako humanitarna organizacija koristi zbunjujue slian simbol za svoju identifikaciju; 2. uzurpacija: ako apotekar oznaava svoju firmu koristei zastavu Crvenog krsta; 3. prevara: ako borci koriste bolnika vozila sa simbolom Crvenog krsta za prevoz oruja. Drave moraju preduzeti mere kako bi spreile i kaznile zloupotrebu simbola. Najtei sluajevi zloupotrebe smatraju se ratnim zloinom.
Radna naela humanitarnog delovanja Da bi bila kvalifikovana kao humanitarna, svaka organizacija mora da potuje odreena kljuna naela. Najvanija od ovih naela su neutralnost i nepristrasnost. Neutralnost se moe shvatiti kao nezauzimanje strana. To naelo omoguuje humanitarnim radnicima da pridobiju i ouvaju poverenje svih uesni-
ka u sukobu. Nepristrasnost znai odreivanje prioriteta na osnovi potreba. Zaista, humanitarni radnici ne prave razliku na osnovu nacionalnosti, rase, vere, socijalne pripadnosti ili politikih uverenja. Njih vode samo potrebe pojedinca, a prioritet moraju dati najhitnijim sluajevima.
227
Osnovna naela Crvenog krsta i Crvenog polumeseca ovenost zatita ivota, zdravlja i potovanje ljudskih bia. Nepristrasnost ukidanje diskriminacije po nacionalnosti, rasi, veri, klasi ili politikim uverenjima; u delovanju vodi se samo potrebama. Neutralnost u neprijateljstvima se ne zauzimaju strane. Nezavisnost puna autonomija od svih vrsta spoljnih vlasti. Dobrovoljna sluba neprofitna organizacija. Jedinstvenost u jednoj zemlji moe postojati samo jedna organizacija Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca. Univerzalnost prisustvo u celom svetu.
rtava, ili omesti pristup onima kojima je potrebna pomo humanitarnih radnika. 2. TRENDOVI
140
GUBICI LJUDSKIH IVOTA
120
Milioni ljudskih ivota
100
80
60
40
20
0 18. vek 19. vek 20. vek
Zbog politiki osetljive prirode rada Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, bilo da se radi o posetama zarobljenicima ili preuzimanju uloge neutralnog posrednika meu zaraenim stranama, a i zbog toga to Komitet eli da bude prisutan i u najmanju ruku tolerisan od svih strana, poverljivost ima vanu ulogu u radu Komiteta. To naelo, s naelima neutralnosti i nepristrasnosti, otvara neke etike dileme za humanitarne radnike koji ne smeju prijaviti zlostavljanja kad to moe ugroziti ivote
18. vek: 5,5 miliona 19. vek: 16 miliona Prvi svetski rat: 38 miliona Drugi svetski rat: > 60 miliona 19491995: 124 miliona
IZVOR: THE 20TH CENTURY, THE DEADLIEST OF ALL, THE PARLIAMENTARIAN HANDBOOK
nevladinih organizacija neumorno su radili na zabrani protivpeadijskih mina i na pomoi rtvama mina i zajednicama koje su ugroene minama. Taj rad je kulminirao sporazumom iz Otave 1997. godine i usvajanjem Konvencije o zabrani upotrebe, uvanja, proizvodnje i prenosa protivpeadijskih mina i o njihovom unitenju, koja je stupila na snagu 1. marta 1999. godine. To je prva konvencija kojom se zabranjuje, u skladu s meunarodnim humanitarnim pravom, neko oruje u irokoj upotrebi i koja je stupila na snagu bre nego ijedan prethodni multilateralni sporazum o oruju. Kao rezultat procesa priprema i usvajanja Konvencije iz Otave stvorena je Mrea za ljudsku bezbednost. Prioriteti u programu Mree i zalaganje drava lanica odnose se na smanjenje broja lakog oruja i zabranu protivpeadijskih mina. Do 23. oktobra 2003. godine 150 drava potpisalo je Konvenciju o zabrani mina, a dosada ju je ratifikovala 141 drava. Drave lanice Mree za ljudsku bezbednost bile su meu najeim zagovornicima sporazuma, a Mrea je takoe postala jedna od vodeih meunarodnih koalicija za potpunu i blagovremenu primenu sporazuma.
Zabrana protivpeadijskih mina Tokom devedesetih godina dvadesetog veka Meunarodni Crveni krst i Crveni polumesec, meunarodne organizacije i iroka koalicija
228
Nekoliko podataka o pomoi Meunarodnog komiteta Crvenog krsta u 2001. godini Posete zatvorima 346.807 poseenih zarobljenika; 1.988 mesta na kojima su smeteni zarobljenici u vie od 70 zemalja, ukljuujui 24.479 zarobljenika koji su bili registrovani i koje do tada niko nije posetio; 70.164 lica su posetila zarobljenog lana porodice uz pomo ICRC; 32.815 izdatih potvrda o zarobljavanju. Uspostavljanje porodinih veza 447.004 prikupljenih poruka Crvenog krsta; 418.461 poruka Crvenog krsta je distribuirana; 1.897 lica je pronaeno poto su porodice
podnele zahtev za traenje; 1.662 lica su spojena s porodicama; 7.463 lica su dobila putne isprave uz pomo kojih su se mogli vratiti kuama ili se nastaniti na drugom mestu. Pomo 1.000.000 lica dobilo je neposrednu pomo, a mesena pomo je obezbeena za 320.000 interno raseljenih lica i oko 260.000 domaih stanovnika. 96.000 lica lienih slobode dobijalo je redovno pomo. Ukupno, 135.000 tona hrane, odee, pokrivaa, atora i drugih potreptina u vrednosti 128 miliona vajcarskih franaka, a i 29 miliona lekova, vode i sanitetskog i ortopedskog materijala distribuirano je u 60 zemalja.
3. HRONOLOGIJA Neki oruani sukobi imali su vie ili manje neposredno dejstvo na razvoj humanitarnog prava. Prvi svetski rat doneo je metode ratovanja koje su primenjene ako ne prvi put, onda u dotada nevienim razmerama. To se odnosi na otrov-
ni gas, prvo bombardovanje iz vazduha i zarobljavanje desetina hiljada zarobljenika. Sporazum iz 1925. godine, kojim se zabranjuju neki naini ratovanja, i sporazumi iz 1929. godine, kojima se propisuje postupanje s ratnim zarobljenicima, bili su reakcija na ta dogaanja. Drugi svetski rat (19391945) doneo je podjednak broj rtava meu civilima i vojnicima,
dok je u Prvom svetskom ratu taj odnos bio 1:10. Godine 1949. meunarodna zajednica, kao odgovor na ove tragine brojke, a naroito na strano dejstvo rata na civilno stanovnitvo, revidirala je tada vaee konvencije i usvojila jedan novi instrument: etvrtu enevsku konvenciju za zatitu civila. Dodatni protokoli doneseni 1977. godine bili su odgovor na nove izazove u zatiti civila u ratovima za osloboenje kolonija, kao i u razvoju nove vojne tehnologije. Posebno Dodatni protokol II ukljuuje disidentske oruane snage i druge organizovane vojne grupe koje pod odgovornom komandom dre kontrolu nad nekom teritorijom.
229
Glavni instrumenti meunarodnog humanitarnog prava i drugi srodni instrumenti 1864: enevska konvencija za unapreenje poloaja ranjenika oruanih snaga 1868: Deklaracija iz Sankt Peterburga (zabrana upotrebe u ratu nekih vrsta projektila) 1899: Haka konvencija o zakonima i obiajima rata na kopnu i prilagoavanju ratovanja na moru naelima enevske konvencije iz 1864. 1906: Revizija enevske konvencije iz 1864. 1907: Revizija Hake konvencije iz 1899. godine i usvajanje nove konvencije 1925: enevski protokol o zabrani upotrebe zaguljivca, otrovnih i drugih gasova i bakteriolokih metoda ratovanja 1929: Dve enevske konvencije Revizija enevske konvencije iz 1906. enevska konvencija koja se odnosi na postupanje prema ratnim zarobljenicima (nova) 1949: enevske konvencije I Konvencija za unapreenje poloaja ranjenika i bolesnika u oruanim snagama u ratu II Konvencija za unapreenje poloaja ranjenika, bolesnika i brodolomaca oruanih snaga u ratu III Konvencija o postupanju s ratnim zarobljenicima IV Konvencija o zatiti civilnih lica u vreme rata 1954: Haka konvencija o zatiti kulturnih dobara u uslovima ratnog sukoba 1972: Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje i skladitenja biolokog oruja i bojnih otrova i njihovom unitavanju 1977: Dva dodatna protokola uz etiri enevske konvencije, koja jaaju zatitu rtava u meunarodnim (Protokol I) i nemeunarodnim (Protokol II) oruanim sukobima 1980: Konvencija o zabrani ili ogranienju upotrebe odreenih konvencionalnih oruja koja se mogu smatrati preterano razornim ili imaju nediskriminaciona dejstva, to ukljuuje: Protokol (I) o fragmentima koji se ne mogu detektovati Protokol (II) o zabrani ili ogranienju upotrebe mina i drugih sredstava Protokol (III) o zabrani ili ogranienju upotrebe oruja koje izaziva poar 1993: Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladitenja i upotrebe hemijskog oruja i njegovom unitenju 1995: Protokol koji se odnosi na zaslepljujua laserska oruja (Protokol IV /novi/ uz Konvenciju iz 1980) 1996: Revidirani Protokol o zabrani ili ogranienju upotrebe mina i drugih sredstava 1997: Konvencija o zabrani upotrebe, skladitenja, proizvodnje i prenosa protivpeadijskih mina i o njihovom unitenju 1998: Rimski statut Meunarodnog krivinnog suda 1999: Protokol uz Konvenciju o kulturnim dobrima iz 1954. 2000: Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta, o ukljuivanju dece u oruani sukob 2001: Amandman na lan 1 Konvencije o konvencionalnom oruju 2002: Stupanje na snagu Rimskog statuta kojim se osniva prvi stalni meunarodni krivini sud 2002: Stupanje na snagu Fakultativnog protokola uz Konvenciju o pravima deteta, o ukljuivanju dece u oruani sukob
IZVOR: EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002.
230
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: ZATO TREBA POTOVATI MEUNARODNO HUMANITARNO PRAVO? DEO I: UVOD Za mnoge ljude izgleda besmisleno da u ratu mogu postojati pravila, jer smatraju da je sama ideja rata suprotna pojmu zakona ili ljudskih prava. Ali, injenica je da veina zemalja u svetu prihvata norme meunarodnog humanitarnog prava i pridrava ih se. Zato? U predloenoj raspravi uesnici e dobiti nekoliko pitanja koja e im pomoi u razumevanju razloga zato drave potuju svoje humanitarne obaveze u vreme ratnog sukoba. Tip aktivnosti: rasprava Pitanja za raspravu: 1. Ako pobeujem u ratu, zato bih se pokoravao pravilima koja ograniavaju moje ponaanje? 2. Ako se ta pravila stalno kre, zato su nam uopte potrebna? 3. Da li nam zaista treba meunarodno humanitarno pravo s obzirom na to da postoji niz instrumenata ljudskih prava? Zato drave jednostavno ne onemogue suspendovanje obaveze potovanja ljudskih prava u vreme rata? 4. Kako meunarodno humanitarno pravo moe imati za cilj unapreenje izgleda za mir i ljudsku bezbednost ako prihvata stvarnost rata? DEO II: OPTE INFORMACIJE Ciljevi: razumeti neke od razloga zbog kojih su u oruanim sukobima potrebna pravila osvestiti injenicu da meunarodno humanitarno pravo postavlja neka teka pitanja upoznati se s razlozima zbog kojih se zemlje pridravaju meunarodnog humanitarnog prava razumeti komplementarnost izmeu prava ljudskih prava i meunarodnog humanitarnog prava upoznati neke od osnovnih normi meunarodnog humanitarnog prava Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: izmeu 12 i 20 Vreme: 90 minuta Priprema i materijal: Podelite uesnicima primerke osnovnih normi meunarodnog humanitarnog prava i grafiki prikaz koji pokazuje komplementarnost meunarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava. Potrebna je ploa na vidnom mestu, na koju e se zapisivati neke od kljunih ideja iz rasprave. Podelite pitanja za raspravu nedelju dana pre same aktivnosti, tako da uesnici imaju priliku da razmisle i raspravljaju o njima meusobno, s prijateljima ili lanovima porodice. Potrebne vetine: sposobnost argumentacije sposobnost kritikog miljenja sposobnost delotvorne komunikacije sposobnost suoavanja sa suprotstavljenim miljenjima DEO III: POSEBNE INFORMACIJE Uvod u temu: Rasprava se bavi nekim sloenim pitanjima na koja ne postoje laki odgovori. Uesnike treba podstai na kreativno i kritiko miljenje, tako da ne gube vreme u traenju pravog odgovora. Takoe je vano da se ne ignoriu cinini odgovori, jer je cilj aktivnosti da uesnici otkriju kako drave imaju razloga da se pridravaju meunarodnog humanitarnog prava ne samo zbog toga to im to nalau moralne ili pravne obaveze. Cinine komentare moete iskoristiti da se razotkriju ti razlozi i pokae pragmatini karakter meunarodnog humanitarnog prava.
231
Tok rasprave: Uesnici su podeljeni u etiri manje grupe i svakoj je dato jedno od pitanja za raspravu. Svaka manja grupa ima 30 minuta za raspravu, a za to vreme moderator moe obilaziti pojedine grupe i pomoi im da se rasprava razvije postavljajui neka od pitanja koja su navedena u nastavku teksta. Svaka manja grupa treba da imenuje izvestioca koji e posle 30 minuta ostale izvestiti o zakljucima rasprave. U sledeih sat vremena svi mogu raspravljati o svakom od pitanja u kontekstu onoga to su izvestioci izloili. Pitanje 1 Razmislite o dugoronom interesu zemlje. ta ako vaa strana pone da gubi rat? Kakvu ulogu ima javno mnjenje? Pitanje 2 Da li je situacija u kojoj se potuju pravila predmet vesti u medijima? Kako znamo da se pravila stalno kre? Moe li ak i nepotpuno potovanje pravila ipak da zatiti neke ljude? ta bi bilo kad bi se sankcije za krenje pravila sprovodile doslednije? Pitanje 3 Razmislite o valjanim razlozima za suspendovanje nekih prava tokom oruanog sukoba.
Da li meunarodno humanitarno pravo titi ljudska prava? Da li se moe od vojnika traiti da potuju pravo na ivot dok se bore u ratu? Da li instrumenti za ljudska prava govore ita o sredstvima i metodama ratovanja? Pitanje 4 Mislite li da sukobljene strane nakon zavretka sukoba zaborave to se dogaalo za vreme neprijateljstava? Moe li spreavanje masovnog razaranja doprineti miru? Razmislite o represivnim merama koje se mogu primeniti da bi se obezbedila pravda posle sukoba. Kako one doprinose miru? Ili, doprinose li uopte? Povratna informacija: Na kraju posvetite desetak minuta ispitivanju grupe o tome to im se svidelo, a ta nije u vezi s raspravom. Ako su u raspravi neka pitanja ostala otvorena, treba ih zabeleiti na tabli i moda obraditi u buduim raspravama. Metodoloki saveti: Podstaknite uesnike da u istraivanju pou dalje od ideje o pogrenom i pravilnom, uputite ih na istraivanje zato je u interesu drava da se pridravaju pravila meunarodnog humanitarnog prava.
Predlozi za varijacije: Posle rasprave u manjim grupama organizujte predstavu u kojoj svaka grupa ima deset minuta da iskoristi odgovore do kojih se dolo kako bi uverila svoju vladu da ratifikuje ugovore meunarodnog humanitarnog prava. Jednog uesnika moete zamoliti da igra ulogu sumnjiavog efa drave koji ne vidi smisao meunarodnog humanitarnog prava. DEO IV: NASTAVAK U novinama u rubrici Vesti iz sveta potraite primere krenja meunarodnog humanitarnog prava u razliitim sukobima. Prihvataju li mediji, vlade ili Ujedinjene nacije takve dogaaje kao uobiajeni deo oruanih sukoba, ili uoavate da se takvo ponaanje osuuje? Sledee oblasti istraivanja: Komplementarnost ljudskih prava i meunarodnog humanitarnog prava
IZVOR: EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002, STR. 93.
232
AKTIVNOST II ETIKA HUMANITARNOG DELOVANJA DEO I: UVOD Etika dilema moe se definisati kao situacija u kojoj je ostvarivanje jednog vrednog cilja u suprotnosti s drugim vrednim ciljem, ili pak proizvodi isto toliko loih uinaka koliko i dobrih. Humanitarni radnici u svom radu esto doivljavaju etike dileme. Posledica toga je da humanitarne akcije uopte postaju predmet kritika. Vano je da se razume kakve se dileme javljaju pri pruanju humanitarne pomoi i da se raspravi o tome postoje li odrive alternative. U predloenoj aktivnosti uesnici treba da analiziraju situacije u kojima postoji etika dilema i da odlue ta bi oni uinili. Pri tome treba da razrade argumente kojima e pobiti kritike. Tip aktivnosti: studija sluaja DEO II: OPTE INFORMACIJE Ciljevi: znati da su naela kao to su neutralnost i nepristranost vodilje humanitarnih akcija razumeti neke dileme s kojima se suoavaju humanitarni radnici u svom radu razumeti da ak i u pat situacijama huma-
nitarni radnici ne mogu izbei donoenje odluke: ne initi nita je odluka jednako kao i uiniti neto odreeno Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: izmeu 12 i 20 Vreme: 60 minuta Priprema i materijal: Podeliti primerke etiri sluaja opisana u nastavku i postaviti pitanja o svakom od njih na vidno mesto. Potrebne vetine: sposobnost sagledavanja problema s razliitih gledita sposobnost razvijanja linog miljenja sposobnost reavanja problema sposobnost empatije
im spreava da otkriju imena lica koja su im dala informaciju ako bi time ugrozili privatnost tih lica. Pogledajte deo modula pod naslovom Radna naela humanitarnog delovanja i nastojte da uesnici shvate ta znae naela neutralnosti i nepristrasnosti. Ispiite na tabli ciljeve prema kojima humanitarni radnici postupaju u svom u delovanju: pomo i zatita onima kojima su potrebne. Obrada studije sluaja: Podelite studije sluajeva, neka ih uesnici proitaju naglas. Zatim moraju odrediti etike dileme u njima. Rasprava treba da se koncentrie na pitanje treba li nastaviti s humanitarnim naporima s obzirom na utvrene etike dileme. A. Humanitarne agencije pristigle su u pomo oajnim civilima na ratom pogoenom podruju. Budui da su agencije donele pomo spolja radi preivljavanja civila, zaraene grupe mogle su da ignoriu potrebe sopstvenog civilnog stanovnitva. Strana pomo omoguila im je da svoje nacionalne resurse koriste za snabdevanje vojnika, to je produilo rat. Produavamo li rat?
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE Uvod u temu: Pitajte poznaje li neko od uesnika neke kodekse koji obavezuju na odreeno ponaanje u pojedinim profesijama. Odgovori se mogu odnositi na pravila i obaveze koje mora potovati lekar, ili na novinarski etiki kodeks koji
233
B. Civili su pobegli u zatienu zonu uspostavljenu za rtve etnikog ienja u njihovoj zemlji. Humanitarci su pomagali njihovu evakuaciju iz zone sukoba u izbeglike centre van zemlje. Time je humanitarni rad podrao etniko ienje tako to je njegove rtve jo vie udaljio od njihovog zaviaja. Pomaemo li politiku etnikog ienja? C. Dve zemlje su zaratile, rtve meu civilnim stanovnitvom su mnogobrojne. U drugim zemljama uju se zahtevi za pomo rtvama, ali nijedna strana vlada nije spremna da intervenie kako bi naterala zaraene strane da obustave sukobe, ili izvrila pritisak na njih da potede civilno stanovnitvo. ta znai nastojati da se donese humanitarna pomo kada dobro znamo da e to biti samo kap u moru i da bez spoljnog politikog pritiska ili vojne intervencije mi, humanitarne organizacije, samo umirujemo savest sveta, lamentiraju humanitarci. Prua li humanitarni rad politiarima izgovor za nedelovanje?
D. Da bi zadobile bolju kontrolu nad jednim selom u zoni borbi, koje pobunjenici koriste kao sklonite, vlasti su prisilile civile da odu u logor udaljen 30 km od njihovih kua. Humanitarne agencije zamoljene su da odnesu vodu i medicinsku pomo u logor. Meutim, time bi podrale prisilno raseljavanje stanovnitva. Podravamo li prisilno raseljavanje civilnog stanovnitva? Da bi pomogao uesnicima da misle o ovoj situaciji, moderator treba da pita da li je neinjenje opravdana alternativa. Povratna informacija: Na kraju posvetite desetak minuta ispitivanju grupe o tome ta im se u raspravi svidelo, a ta nije. Ako su tokom rasprave bila postavljena pitanja o radu konkretnih organizacija, treba ih zabeleiti jer mogu biti polazite za neku buduu aktivnost. Metodoloki saveti: Ova aktivnost moe da frustrira uesnike, jer nee dobiti jasne odgovore. Ali vano je usmeriti analizu na gledita humanitarnih radnika, kao i da se uesnici stalno vraaju na potrebu zatite i pomaganja onima kojima je to nuno, ali i na naela neutralnosti i nepri-
strasnosti. Ako se razgovor udalji od ovih referentnih taaka, moderator moe naglasiti injenicu da u oruanom sukobu postoji mnogo uesnika ije delatnosti nadopunjuju delatnosti humanitaraca. Predlozi za varijacije: Posle rasprave, zamolite nekoliko uesnika da odigraju sledeu situaciju: Jedan humanitarac stoji na ulazu izbeglikog logora. Ispred njega je porodica koja eli da ue, ali se boji neprijatelja u logoru. Otac istrajava na tome da zadri svoj pitolj kako bi zatitio enu i bolesno dete. Porodica se takoe boji razdvajanja. Poto izvedu ovaj scenario, uesnici razgovaraju o naelima koje humanitarni radnici moraju da uzmu u obzir, kao i da li su u ovoj situaciji neka naela u sukobu s drugima naelima. DEO IV: NASTAVAK Sledee oblasti istraivanja: Suoavaju li se aktivisti za ljudska prava sa etikim dilemama u svom radu?
IZVOR: EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002, STR. 359.
234
REFERENCE
Bouvier, Antoine. 2000. International Humanitarian Law and the Laws of Armed Conflict, Distance Learning Course Designed for the United Nations Institute for Training and Research, UNITAR POCI. Discover the ICRC, ICRC May 2002. Dostupno na adresi: http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/iwpList2/About_ the_ICRC:Discover_the_ICRC. Dunant Henry. 1986. A Memory of Solferino. ICRC. ICRC. 2001. Human Rights and the ICRC, International Humanitarian Law, ICRC July 2001. ICRC. 2002. Exploring Humanitarian Law, Education modules for young people. ICRC. ICRC. 2002. International Humanitarian Law: Answers to your Questions. ICRC. International Committee of the Red Cross: http://www.icrc.org International Council of Voluntary Agencies (CVA): http://www.icva.ch Inter-American Development Bank (IDB): http://www.iadb.org International Humanitarian Law Research Initiative: http://www.ihlresearch.org/portal/ihli/portalhome.php International Save the Children: http://www.savethechildren.net Liaison Committee of Development NGOs to the European Union: http://www.ids.ac.uk/eldis/data/d021/e02162.html. Mac Coubrey, Hilaire. 1990. International humanitarian Law. The regulation of armed conflicts. Mdecins du Monde: http://www.medecinsdumonde.org Mdecins sans Frontires (MSF): http://www.msf.org NGO Millennium Forum: http://www.millenniumforum.org Organization of African Unity (OAU): http://www.africa-union.org/fr/home.asp Voluntary Organizations in Cooperation in Emergencies (VOICE): http://www.ngovoice.org World Vision International: http://www.wvi.org Fleck, Dieter. 1999. The Handbook of humanitarian law in armed conflicts. Handicap International: http://www.handicap-international.org Human Rights Watch: http://www.hrw.org InterAction: http://www.interaction.org Organization of American States (OAS): http://www.oas.org Organization of the Islamic Conference (OIC): http://www.oic-oci.org OXFAM: http://www.oxfam.org Provost, Rene. 2002. International human rights and humanitarian law. Save the Children-UK: http://www.savethechildren.org.uk The Food and Agriculture Organization (FAO): http://www.fao.org The Office of the United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR): http://www.unhcr.ch The United Nations Department of Peacekeeping Operations (UNDPKO): http://www.un.org/Depts/dpko/dpko/home.shtml The United Nations High Commissioner for Human Rights (UNHCHR): http://www.unhchr.ch The United Nations Office of the Coordinator for Humanitarian Affairs (OCHA): http://www.reliefweb.int/ocha_ol The World Food Program (WFP): http://www.wfp.org Conference of NGOs in Consultative Relationship with the United Nations (CONGO): http://www.ids.ac.uk/eldis/data/d021/e02162.html Disasters Emergency Committee (DEC): http://www.dec.org.uk European Community Humanitarian Office (ECHO): http://europa.eu.int/comm/echo/index_en.htm.
DODATNE INFORMACIJE
Action contre la Faim (ACF): http://www.acf-fr.org CARE International: http://www.care.org Caritas Internationalis: http://www.caritas.org
RAD
LJUDSKA PRAVA U SVETU RADA PRAVO NA RAD I LJUDSKA PRAVA U VEZI S RADOM
Opti i trajni mir moe se uspostaviti samo ako je zasnovan na socijalnoj pravdi
USTAV MEUNARODNE ORGANIZACIJE RADA
236
RAD
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Zastraujui uslovi rada u zoni slobodne trgovine Xiao Shen, mlada devojka koja je ivela u malom ruralnom naselju po imenu Zonguan u srednjoj Kini, imala je teak ivot. Imala je tek malo pirina za jelo i nikakvih izgleda za budunost. Dan za danom morala je kleati u dubokoj vodi pomaui ocu u etvi pirina. Konano, jednog dana odluila je da ode. ula je da postoji bolje mesto u nekoj drugoj zemlji, daleko iza zabranjenih planina. Tako je jednog dana pre izlaska sunca s nekoliko prijateljica, koje su sanjale o boljem ivotu, otila od kue. Nakon dve hiljada kilometara i beskrajnih dana punih napora, napetosti i nebrojenih suza, stigle su na odredite grad enen, zonu slobodne trgovine na jugu Kine, uz granicu s Hong Kongom. Nadale su se da e tamo nai posao, zaraditi novac i ispuniti snove. Xiao Shen namerila se na dvojicu poslovnih ljudi, Huanga Guoguanga i Laoa Zhaoquana, koji su zapoljavali radnike u svojoj fabrici igraaka Zhili Handicrafts Factor. Xiao Shen bila je jedna od 472 radnika i uskoro je osetila da joj je sada gore nego u njenom seocetu. Od zore do mraka crnila je u fabrici Zhili za bednu crkavicu tek koliko joj je bilo dovoljno za preivljavanje (26 - 40 evra meseno). Vlasnici su se bojali da bi radnici mogli ukrasti robu pa su fabriku uredili poput zatvora, u kojem su radnici iveli 24 sata dnevno. Svi prozori su bili blindirani. Dravni inspektori bili su potplaeni i pravili su se da ne vide takve uslove. Dan za danom Xiao Shen ivela je iza reetaka, onemoguena da napusti zgradu i da vodi normalan ivot. U poslepodnevnim satima 19. novembra 1993. godine izbila je vatra i proirila se po celoj zgradi nekontrolisanom brzinom. Po itavoj zgradi bile su smetene visokozapaljive hemikalije, to je prouzrokovalo poar stravinih razmera. Xiao Shen i ostali oajniki su pokuavali da pobegnu od vatre ali kako? Svi prozori bili su blindirani, a vrata zakljuana. Dvesta mukaraca i ena, od kojih je mnogima bilo tek esnaest godina, vritali su, okrueni plamenom. Xiao Shen uspela je da probije jedan od blindiranih prozora na drugom spratu i nala se pred izborom: skoiti ili iva izgoreti. Odluila je da skoi i slomila je oba nona zgloba - ali je preivela. Tog popodneva ivot je izgubilo ukupno 87 ljudi, a vie od 47 ljudi je teko ranjeno.
IZVOR: OVAJ DOGAAJ, KOJI SU ISTRAIVALA DVOJICA NOVINARA, KLAUS WERNER I HANS WEISS, PREUZET JE IZ NJIHOVE KNJIGE CRNA KNJIGA VELIKIH KOMPANIJA. INJENICA JE DA SU MEUNARODNA TELA ZA LJUDSKA PRAVA I NEVLADINE ORGANIZACIJE SVE VIE ZABRINUTI ZBOG LOIH USLOVA RADA U TAKOZVANIM ZONAMA SLOBODNE TRGOVINE.
PITANJA ZA RASPRAVU 1. Koja su ljudska prava prekrena uslovima u kojima radi Xiao Shen? 2. Koji su glavni problemi u vezi s pravom na rad? 3. Koje se mere mogu preduzeti na meunarodnom nivou za poboljanje mogunosti, ili barem uslova rada radnika poput Xiao Shen?
RAD
237
POTREBNO JE ZNATI
1. SVET RADA U 21. VEKU Nove tehnologije i globalna razmena podataka imaju potencijal da dovedu do preobraaja sveta rada jo i vie nego industrijska revolucija. Zahvaljujui trajnoj industrijalizaciji, u 20. veku dolo je do daljeg propadanja poljoprivrednog sektora i porasta vanosti uslunog sektora. Liberalizacija svetskog trita i kibernetska revolucija znae da mogunosti u globalnoj ekonomiji veoma rastu. Nova globalna ekonomija trai visoko specijalizovane radnike, koji moraju biti dobro obrazovani, fleksibilni i visoko motivisani, kao i voljni da se sve bre prilagode trenutnim zahtevima trita. Radnici se susreu sa sve veim stresom i promenjivim uslovima rada u svetlu ubrzanih tehnolokih i strukturalnih promena. Sve vie ljudi je zaposleno na pola radnog vremena, imaju status privatnika, ili se suoavaju s nesigurnim radnim uslovima. U tom smislu globalizacija razotkriva duboke socijalne razlike izmeu ljudi sa obrazovanjem, vetinama i pokretljivou koji im omoguuju uspeh u integrisanoj svetskoj ekonomiji i ljudi bez tih preduslova. Te nove nejednakosti i nesigurnosti vode napetostima izmeu razliitih sektora drutva. Poveana konkurencija kao posledica liberalizacije trgovine i finansijskih reima vri veliki pritisak na preduzea za smanjenjem trokova proizvodnje. Kako bi ostvarile te ciljeve, preduzea mogu ili da smanje rastue trokove proizvodnog rada putem automatizacije, kojom se rad ini suvinim, ili da prenesu proizvodnju u zemlje gde radnici imaju niske prihode i gde su socijalni standardi mnogo nii. Uopte, plata i uslovi rada mogu se sniavati. Posledice toga veoma esto su iskoriavanje, prisilni rad i deji rad. Globalizacija utie na ljude u svim delovima sveta, ali njeni pozitivni rezultati nejednako su raspodeljeni. Vlade imaju sve manju mo ublaivanja negativnih uinaka smanjenja prepreka trgovini, veinom zbog novih svetskih igraa: multinacionalnih korporacija. Drutvena dimenzija globalizacije treba da postane glavni predmet interesa meunarodne politike. Vie nego ikad vano je promovisati drutvene standarde i ljudska prava na meunarodnom nivou kako bi se obezbedila drutvena stabilnost, mir i razvoj, a globalnoj ekonomiji dala ljudska dimenzija. Rad i ljudska bezbednost Drutvena i ekonomska bezbednost predstavlja vaan aspekt ljudske bezbednosti. U tom smislu pravo na rad i prava radnika igraju odluujuu ulogu u ostvarenju ljudske bezbednosti. Ljudi koji nemaju mogunost da rade su zavisni od socijalne pomoi, ili nemaju nikakvih izgleda. Pravo na rad kao standard ljudskih prava see mnogo dalje od pukog preivljavanja, zbog toga to zadovoljenje osnovnih potreba nije dovoljno za poveanje ljudske bezbednosti. Prava radnika obezbeuju pristojne uslove rada, ali i tite od diskriminacije i izrabljivanja na radnom mestu. Rad ne sme samo obezbediti preivljavanje i blagostanje, nego je takoe povezan sa odnosom i ueem oveka u drutvu. Rad je usko povezan sa samoodreenjem, samopotovanjem, samoostvarenjem, a time i s ljudskim dostojanstvom. Opasni, nezdravi ili nehumani uslovi rada, nezaposlenost i zabrana radnikih sindikata, osim to vode linoj nesigurnosti, takoe prouzrokuju nemire i tako stvaraju nesigurnost i nestabilnost u drutvu. Zbog tih razloga promovisanje standarda dostojnog rada bez izrabljivanja predstavlja preduslov za poveanje ljudske sigurnosti.
238
RAD
Radi razumevanja napredovanja ljudske dimenzije, potreban je POGLED UNAZAD U ISTORIJU Uloga drutvene pravde i pravednih uslova rada u promovisanju mira i razvoja ne sme se potceniti. Nepravda, teki uslovi rada i oskudne mogunosti za rad mogu prouzrokovati nerede. injenica da je dostojan rad preduslov ljudskog dostojanstva, danas je opteprihvaena preteno zahvaljujui borbi radnika za svoja prava. Efekat te borbe bilo je ukljuivanje radnih prava u radno zakonodavstvo Meunarodne organizacije rada od 1912. godine i u postavljanje standarda pri UN posle Drugog svetskog rata. 18. vek: Ideja da je rad osnovno pravo svih lanova drutva prvobitno je istaknuta u Francuskoj revoluciji. Charles Fourier, utopistiki socijalni filozof, prvi je iskoristio pojam pravo na rad i naglasio vanost rada ne samo za drutveno nego i za psihiko blagostanje pojedinca. Smatrao je da drave imaju obavezu da obezbede jednake mogunosti i zakljuio da ostvarenje tog prava zahteva potpunu reorganizaciju drutva. Takvi pogledi o pravu na rad susreu se takoe u socijalistikim teorijama; kasnije su
slina stajalita promovisale komunistike vlade. Stoga moemo rei da pravo na rad ima prilino socijalistiku tradiciju. 19. vek: Industrijska revolucija dovela je do pojave radnike klase, drutvene grupe zavisne od plaenog rada zbog neposedovanja sredstava za proizvodnju. Radnici su bili iskoriavani i trpeli su opasne radne uslove u fabrikama, predionicama i rudnicima. Osiromaenje radnika razvilo je oseaj solidarnosti meu njima i oni su se poeli organizovati (Karl Marx u Proleteri svih zemalja, ujedinite se!). Postupno je glas radnika postajao jai i o njihovom poloaju sve se vie pisalo. Zahvaljujui pritisku prvih radnikih sindikata, u izvesnom broju zemalja izglasani su reformski zakoni u vezi s radnim vremenom i uslovima rada. Meutim, stalni radniki neredi naterali su industrijalce i vlade da razmotre dalje mere. 20. vek: Neki industrijalci predloili su uspostavljanje jedinstvenih meunarodnih standarda kako bi se izbegle relativne prednosti nacija koje ne potuju radne standarde, pa su tako konano 1905. i 1906. godine usvojene prve dve meunarodne konvencije o radu. Inicijative za nacrt i usvajanje daljih konven-
cija prekinuo je Prvi svetski rat. Versajski ugovor je nakon zavretku rata konano priznao meuzavisnost uslova rada, socijalne pravde i opteg mira na meunarodnom nivou, oznaavajui osnivanje Meunarodne organizacije rada kao mehanizma za meunarodno odreivanje standarda u oblasti rada i zaposlenja. U tom kontekstu razvio se i osnaio pojam rada kao ljudske vrednosti, drutvene potrebe i sredstva samoostvarenja. Izmeu 1919. i 1933. godine Meunarodna organizacija rada sainila je etrdeset konvencija koje se odnose na irok obim pitanja u vezi s radom. Propast trita akcija 1929. godine, poznata pod imenom Crni petak, imala je za posledicu ozbiljno nazadovanje, prouzrokujui veliki ekonomski zastoj koji je pratila velika nezaposlenost. Usledile su demonstracije i neredi nezaposlenih radnika. U Nemakoj je svetsku ekonomsku krizu pratila ozbiljna politika kriza, koja je doprinela usponu Adolfa Hitlera i na kraju dovela do Drugog svetskog rata.
RAD
239
Posle Drugog svetskog rata: Ujedinjene nacije su shodno tome ukljuile ekonomske i socijalne probleme u svoje ciljeve i programe za novi svetski poredak, kako bi spreile ponavljanje krize. Veza izmeu rada i ljudskog dostojanstva istaknuta je u Deklaraciji u vezi s ciljevima i svrhom Meunarodne organizacije rada, usvojenoj u Filadelfiji 1944. godine (poznatoj pod nazivom Deklaracija iz Filadelfije i ukljuenoj u Statut Meunarodne organizacije rada 1946. godine), u kojoj se tvrdi da Rad nije roba i da svi ljudi ... imaju pravo da tragaju za materijalnim blagostanjem i duhovnim razvojem u uslovima slobode i dostojanstva, ekonomske sigurnosti i jednakih prilika. To je takoe utvreno i u papskoj enciklici Laborem exercens iz 1981. godine, gde se promovie unapreenje poloaja radnika, koji su s filozofskog i religijskog stajalita vieni kao subjekti, a ne objekti. Meunarodna organizacija rada i Ujedinjene nacije uinili su mnogo na poboljanju sudbine radnika u celom svetu. Danas, meutim, u svetlu globalne ekonomije, novi izazovi i nove nesigurnosti zahtevaju nova i sloenija reenja.
Dostojan rad danas predstavlja globalni zahtev s kojim se suoavaju politika i poslovna vostva u celom svetu. Veliki deo nae zajednike budunosti zavisi od toga kako emo na taj izazov odgovoriti.
MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA, 1999.
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA Primeri krenja ljudskih prava u kontekstu rada kreu se od dece koja rade u rudnicima uglja, pritvorenih lanova sindikata, do modernog robovlasnitva, poput odraivanja obaveze ili komercijalnog seksualnog iskoriavanja dece. Ljudska prava s tog gledita takoe se bave loim uslovima rada, poput nezdravog ili opasnog mesta rada ili nepravednog radnog vremena. Pitanja u vezi s tim odnose se na zatitu posebno osetljivih grupa u svetu rada, kao to su ene ili migranti. I na kraju, ali podjednako vano, treba analizirati vezu izmeu ljudskog dostojanstva, ljudske bezbednosti i dostojnih uslova rada. U sledeem delu izloiemo dva glavna meunarodna mehanizma za zatitu prava na rad i prava radnika: sistem Meunarodne organizacije rada i Meunarodnu povelju o ljudskim pravima.
MEUNARODNO RADNO ZAKONODAVSTVO Meunarodna organizacija rada (ILO) Meunarodna organizacija rada osnovana je 1919. godine. Njeno osnivanje odraz je rastueg nastojanja na socijalnim reformama posle Prvog svetskog rata. Organizacija se zasniva na snanom uverenju da siromatvo ugroava napredovanje i bezbednost svuda, a cilj joj je poboljanje uslova za radnike u celom svetu, bez diskriminacije u pogledu rase, pola ili drutvenog porekla. Godine 1947. Meunarodna organizacija rada postala je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, a 1969. godine dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir. Meu agencijama UN Meunarodna organizacija rada jedinstvena je zbog toga to ima tripartitnu strukturu u kojoj odluke koje njena tela donose predstavljaju stajalita poslodavaca i radnika kao i vlada. Meunarodna organizacija rada oblikuje politiku i programe za promovisanje osnovnih ljudskih prava, poboljanje uslova rada i ivota, kao i poveanje prilika za zaposlenje; utvruje meunarodne standarde (konvencije i preporuke) u ovim podrujima i prati njihovu nacionalnu primenu;
240
RAD
sprovodi obiman program tehnike saradnje kako bi pomogla zemljama u efikasnoj primeni relevantnih politika. Meunarodna organizacija rada izradila je nacrte oko 180 konvencija, postavljajui standarde u podrujima uslova rada, bezbednosti i zdravlja na radu, socijalnog osiguranja, politike zapoljavanja, strune obuke i zatite
ena, migranata i starosedelakih naroda. Samo nekoliko konvencija Meunarodne organizacije rada naziva se osnovnim konvencijama o ljudskim pravima. U nastavku teksta moete nai popis tih najvanijih konvencija Organizacije i podatke o njihovoj ratifikaciji.
Najvanije konvencije Meunarodne organizacije rada Ratifikacija osnovnih konvencija Meunarodne organizacije rada (do 15. marta 2004) Naelo Sloboda udruivanja i zatita prava na organizovanje i kolektivno pregovaranje Najmanja doputena starost radnika Zabrana prisilnog rada Konvencije Konvencija 87 (1948) Konvencija 98 (1949) Konvencija 138 (1973) Konvencija 29 (1930) Konvencija 105 (1957) Pravo na jednaku naknadu i zabrana diskriminacije pri zapoljavanju i obavljanju posla
IZVOR: ILO, 2004.
Broj drava koje su ratifikovale 142 154 132 163 158 161 159
Konvencija 100 (1951) Konvencija 111 (1958)
Kao odgovor na nove izazove stvorene globalizacijom, 18. juna 1998. godine Organizacija je usvojila Deklaraciju o osnovnim naelima i pravima na rad i njen nastavak. Deklaracija precizno definie koji su radni standardi ili prava radnika osnovni, a to su ve pomenute osnovne konvencije Organizacije. Deklaracija predstavlja vaan prvi korak ka paljivo usmerenim meunarodnim naporima na suoavanju s tim izazovima. To odraava opredeljenost drava za zajedniki skup vrednosti izraenih u odreenom broju pravila koja ine socijalni minimum. Deklaracijom se obavezuju sve lanice Meunarodne organizacije rada, bez obzira na to da li su ili nisu ratifikovale dotine konvencije. Od drava koje nisu ratifikovale osnovne konvencije zahteva se da podnesu izvetaje o napretku postignutom u primeni naela iznesenih u Deklaraciji. Meunarodna organizacija rada takoe objavljuje globalni izvetaj svake etiri godine o napretku postignutom na primeni osnovnih naela svih lanica, to slui kao osnova za ocenu efikasnosti akcija preduzetih u prethodnom periodu.
RAD
241
LJUDSKA PRAVA U VEZI S RADOM U MEUNARODNOJ POVELJI O LJUDSKIM PRAVIMA Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima sadri iroki obim ljudskih prava u vezi s radom. Sva ta prava su dalje obraena u ugovorima koji obavezuju drave ugovornice na potovanje tih prava. U nastavku teksta naveden je odlomak iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u kojoj se navode dotina pitanja, koja e naknadno biti detaljno opisana. Niko se ne sme drati u ropstvu ili potinjenosti ... Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruivanja ... Svako ima pravo na rad, slobodan izbor zaposlenja, pravedne i zadovoljavajue uslove rada i na zatitu od nezaposlenosti. Svako bez ikakve razlike ima pravo na jednaku platu za jednak rad. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuu naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbeuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja e, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zatite. Svako ima pravo da osniva i da se ukljui u sindikate radi zatite svojih intere-
sa ... Svako ima pravo na odmor i razonodu, ukljuujui razumno ogranienje radnog vremena... Svako ima pravo na standard ivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice ... i pravo na osiguranje u sluaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja ... ili drugih sluajeva gubljenja sredstava za izdravanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.
UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA L. 4, 20, 23, 24 i 25
esto ne naziva ropstvom, uslovi su jednaki kao i kod ropstva. Rob je: prisiljen na rad putem psiholoke ili fizike pretnje; u vlasnitvu ili pod kontrolom poslodavca, obino putem psiholokog ili fizikog zlostavljanja; dehumaniziran, tretiran kao roba, kupljen ili prodan kao vlasnitvo; fiziki sputan ili mu je sloboda kretanja ograniena. Koje vrste ropstva postoje danas? Duniki rad pogaa najmanje 20 miliona ljudi u svetu. Ljudi postaju duniki radnici uzimajui, ili su na prevaru navedeni da uzmu zajam, ak za tako malu sumu novca koliko iznosi lek za bolesno dete. Da bi otplatili dug, prisiljeni su da rade prekovremeno, sedam dana nedeljno, 365 dana godinje. Dobijaju najosnovniju hranu i sklonite kao platu za svoj rad, ali esto nikada ne uspevaju da otplate zajam, koji moe prei i na nekoliko sledeih generacija. Prisilni rad pogaa ljude koje vlade, politike stranke ili privatna lica ilegalno vrbuju i prisiljavaju na rad obino pod pretnjom nasilja ili drugih kazni.
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima Sloboda od ropstva lanom 8 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima utvruje se da se niko ne sme drati u ropstvu ... Niko se ne sme prisiljavati na prinudni ili obavezan rad ... Ropstvo i prisilni rad, iako su opte osueni, danas jo uvek postoje u razliitim oblicima. esto imaju duboke korene u ideologiji ili u nasleu tradicionalnih kulturnih sredina. Prema Meunarodnoj organizaciji rada, postoji oigledna povezanost ropstva i prisilnog rada s nedemokratskim strukturama. Milioni mukaraca, ena i dece u svetu prisiljeni su da ive kao robovi. Iako se to izrabljivanje
242
RAD
Najgori oblici dejeg rada odnose se na decu koja rade u nepravednim ili opasnim uslovima. Desetine miliona dece u celom svetu radi puno radno vreme, lieni su obrazovanja i razonode koji su kljuni za njihov lini i drutveni razvoj. Komercijalno seksualno iskoriavanje dece deca se iskoriavaju radi njihove komercijalne vrednosti putem prostitucije, trgovanja i pornografije. esto su kidnapovana, kupljena ili prisiljena da uu na seksualno trite. Trgovina ukljuuje prevoz i/ili trgovinu ljudima, obino enama i decom za ekonomsku dobit, uz upotrebu sile ili prevare. ene migrantkinje esto su uhvaene na prevaru i prisiljene na rad u kui ili prostituciju. Rani brak ili prisilni brak pogaa ene i devojice koje su udate bez prava na izbor i prisiljene na ivot proveden u sluenju, esto uz izloenost fizikom nasilju. Tradicionalno ili imovinsko ropstvo ukljuuje kupovinu i prodaju ljudi. Ljudi se otimaju iz njihovih domova, nasleuju ili poklanjaju.
IZVOR: PROTIV ROPSTVA, 2002.
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Pravo na rad lanom 6 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima odreuje se pravo na rad, koje ukljuuje pravo svakog lica na priliku da zarauje za ivot radom koji je slobodno izabralo i prihvatilo. Mere koje treba preduzeti ... za postizanje punog ostvarenja ovoga prava moraju ukljuiti programe tehnikog i strunog vostva i obuke. Rad: pravo ili obaveza? Zato nam treba ljudsko pravo na neto to je obaveza, vezana uz mentalni ili fiziki napor? Zbog tih negativnih implikacija esto se javljaju nejasnoe u vezi s pojmom prava na rad. Rad je usko povezan s ljudskim dostojanstvom i ueem pojedinca u drutvu, dok nezaposlenost moe da dovede do ozbiljne frustracije, pa ak i depresije. Rad moe biti i sredstvo samoostvarenja i doprinosi razvoju linosti. Pravo na rad obezbeuje da niko ne bude iskljuen iz sveta rada per se, tj. ovo pravo odnosi se najveim delom na pristup radu, ali takoe pokriva i zatitu od nepotenog otputanja. Meutim, ono ne ukljuuje jemstvo na rad. Nezaposlenost postoji u svim drava-
ma, ali vlade treba da preduzmu mere svim odgovarajuim sredstvima kako bi postigle postupno puno ostvarenje prava na rad (lan 2 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima). Pravo na pravedne i povoljne uslove rada lan 7 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ... Drave ugovornice ... priznaju pravo svakome na ... pravedne i povoljne uslove rada kojima se obezbeuje ... pravedna plata i jednaka naknada za rad iste vrednosti bez ikakvog razlikovanja ...; pristojan ivot ... bezbedne i zdrave radne uslove, svakome jednaka mogunost napredovanja u zaposlenju na odgovarajui vii stepen ...; odmor, slobodno vreme i razumno smanjenje radnih sati ... Ovim lanom, izmeu ostalog, predvia se minimalna naknada koja garantuje pristojan ivot i pravedne i povoljne uslove rada. Usko je povezan s velikim brojem konvencija koje je usvojila Meunarodna organizacija rada, a koje takoe koristi Komisija za ekonomska, socijalna i kulturna prava u svrhu konkretizovanja obaveza drava koje proizlaze iz ove odredbe.
RAD
243
Pravo na osnivanje sindikata i ukljuivanje u radnike sindikate lan 8 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ... Drave ugovornice priznaju svakome pravo da osniva sindikate i pristupi sindikatu po svom izboru ... radi unapreenja i zatite svojih ekonomskih i socijalnih interesa ...; pravo na trajk ... Okupljanje u organizacije uvek je bio nain na koji su ljudi pojaavali svoju sigurnost, bilo na radnom mestu, ili u zajednici ili naciji. lan 8 Pakta usko je povezan uz pravo na slobodu udruivanja. Pravo na zajedniko pregovaranje ini slobodu udruivanja efikasnom u svetu rada. Ova prava smatraju se tako vanim zato to esto sadre klju za ostvarenje ostalih osnovnih prava i prava na radu. Ipak, ona nisu javno priznata i obavezna kao to je, na primer, nastojanje na suzbijanju dejeg rada. Jednakost postupanja i prava nediskriminacije Kad raspravljamo o pravima u vezi s radom, ne moemo izostaviti odredbe o naelima nediskriminacije i jednakosti postupanja. Pravila o nediskriminaciji i jednakom postupanju prevladavaju u itavom zakonodavstvu o socijalnim pravima. Posebnu panju treba pokloniti pravilima koja obezbeuju jednako postu-
panje prema enama na tritu rada. vinjeta Modul Ljudska prava ena. Vano dostignue u priznavanju jednakih prava ena u pristupu ekonomskim prilikama bilo je usvajanje Konvencije UN o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW), meunarodnog instrumenta koji se takoe bavi reproduktivnim pravima ena. Radi spreavanja diskriminacije ena u pogledu braka ili majinstva i obezbeenja njihovog prava na rad, drave ugovornice moraju zabraniti otputanje zbog trudnoe ili porodiljskog odsustva, kao i diskriminaciju u pogledu braka. Zatim, one moraju uvesti plaeno porodiljsko odsustvo ili porodiljsko odsustvo sa slinim socijalnim povlasticama bez gubitka zaposlenja. Nivoi obaveza Krajnje dejstvo meunarodnih instrumenata uvek je uslovljeno merama koje vlade preduzimaju kako bi sprovele svoje meunarodne pravne obaveze. Dunosti drava u vezi s gore navedenim pravima ukljuuju: obavezu potovanja: Najosnovnija obaveza drava je da potuju slobodu od ropstva i prisilnog rada. Drugi ve-
oma vaan aspekt je potovanje slobode udruivanja, ukljuivanja i osnivanja radnikih sindikata. Ta prava se esto kre budui da pomou njih radnici mogu izvriti pritisak na dravu da sprovodi druga vana radnika prava. obavezu zatite: Drave ugovornice obavezne su da odrede minimalne standarde koji oznaavaju najnie dopustive uslove rada svakog radnika. Pravo na rad zahteva i zatitu od nepotenih otputanja, a drave u svakom sluaju moraju obezbediti zatitu od diskriminacije u pristupu radu. obavezu promovisanja: U vezi s pravom na rad, ova obaveza se moe shvatiti kao obaveza za olakavanjem pristupa radu, obezbeenjem strunog vostva i mogunosti obuke. obavezu ispunjavanja: Iako je pravo na rad esto pogreno shvaeno u tom pogledu, ono ne zahteva da drave jeme posao svakome, ali poziva drave da izrauju politike za ostvarenje uravnoteenog ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja, kao i punog i produktivnog zaposlenja.
244
RAD
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA U ovom meunarodnom pravnom okviru aktivnosti na primeni treba uzeti u obzir razvoj i institucionalnu raznolikost ljudi koji na razliite naine doivljavaju sve iri zajedniki svet rada. Poznata parabola o ribaru dobra je ilustracija za injenicu da rad ima razliitu vrednost u razliitim kulturnim sredinama i da mere za promenu obrazaca rada moraju biti dobro uravnoteene. Parabola: Ribar Jednog kasnog popodneva neki ribar leao je na prekrasnoj plai, uz mree rasute po pesku, uivajui u toplini sunca, gledajui bljetavo plavetnilo mora. Upravo tada plaom je hodao neki turista. Primetio je ribara koji je sedeo na plai i odluio da sazna zbog ega se ovaj ribar odmara umesto da se baci na posao i zaradi za ivot sebe i svoje porodice. Ovako nee uloviti puno ribe, rekao je turista. Zato se ne da na posao, umesto da se izleava na plai?
Ribar je podigao glavu, nasmeio se i odgovorio: A ta u time dobiti? Pa, moe kupiti vee mree i uloviti vie ribe!, odgovorio je turista. A ta u onda dobiti time?, pitao je ribar i dalje se smeei. Turista je odgovorio: Zaradie vie novca i moi e sebi kupiti amac kojim e moi uloviti jo vie ribe! I ta u onda dobiti time?, opet je upitao ribar. Turista je ve bio iritiran ribarevim odgovorima. Kupie vei brod, uposliti ljude da rade za tebe!, rekao je. I ta u onda dobiti time? Turista se poeo ljutiti. Pa zar ne razume? Moe izgraditi itavu flotu ribarskih brodova, ploviti po svetu, a tvoji radnici neka rade za tebe! I opet je ribar upitao: I ta u onda dobiti time?
Turista je pocrveneo od besa i povikao na ribara. Pa zar ne razume da moe postati tako bogat da vie nikada ne bude morao raditi u ivotu! Moe provesti ostatak ivota sedei na ovoj plai, gledajui zalazak sunca. Nee vie ni o emu morati da brine!. Ribar, i dalje se smeei, pogledao ga je i rekao: A ta misli da sada radim?
4. PRIMENA I PRAENJE Konvencije koje su drave potpisale obavezujue su. Ipak, efikasnost meunarodnih instrumenata zavisi od volje drava da ih sprovode putem nacionalnih zakona i da se ravnaju prema zakljucima tela za praenje. Ograniene su mogunosti sankcija prema dravi koja ne ispunjava svoje obaveze; primena esto zavisi od mobilizacije srama. U globalnoj ekonomiji slabi mehanizmi sprovoenja doveli su do ideje da se povezuju ljudska prava, posebno prava u vezi s radom, s trgovinom. To bi otvorilo mogunost trgovinskih sankcija prema dravama koje kre meunarodne standarde. To pitanje je, meutim, veoma kontroverzno. Trgovinske sankcije prisilile bi drave da preduzmu mere, npr. zabrane deji rad, ali
RAD
245
obino problemi zahtevaju puno sloenija reenja. Za sprovoenje meunarodnih standarda Meunarodna organizacija rada i UN odreuju razliite postupke nadzora i tubi. Drave ugovornice konvencija Meunarodne organizacije rada treba povremeno da podnose izvetaje koje analizira i tumai Komisija strunjaka za primenu konvencija i preporuka. Izvetaji Komisije se potom podnose godinjoj Meunarodnoj konferenciji o radu. Iako se ovaj postupak moda ini nedelotvornim instrumentom primene, od 1967. godine primeeno je oko 2.000 promena u nacionalnim radnim i socijalnim zakonodavstvima u vie od 130 zemalja! Osim tog mehanizma nadzora, Meunarodna organizacija rada omoguuje dva tubena postupka za primenu standarda rada. Prvi postupak doputa organizacijama poslodavaca ili radnika da uloe predstavku protiv drave lanice. Drugi postupak doputa dravama lanicama da uloe predstavku protiv drugih drava lanica. Posle toga moe se osnovati istrana komisija. Zakljuke tih komisija redovno primaju vlade drava na koje se sluaj odnosi.
Potrebno je spomenuti da osim navedene komisije, postoji i posebna Komisija o slobodi udruivanja koja ispituje navodna krenja prava sindikata. Predstavke se mogu uloiti protiv bilo koje vlade, bez obzira na to da li jeste ili nije ratifikovala dotinu konvenciju. Od svog osnivanja 1950. godine Komisija je bila uspena u donoenju zakonskih amandmana, ponovnom nametanju otputenih radnika i u putanju na slobodu pritvorenih lanova sindikata. Telo UN koje prati odgovarajuu primenu Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je Komisija o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Za razliku od drugih ugovornih tela za ljudska prava, ta komisija nije osnovana samim instrumentom, nego joj je 1985. godine Ekonomski i socijalni savet UN (ECOSOC) poverio praenje sprovoenja Pakta. ini je 18 nezavisnih strunjaka. Drave potpisnice Pakta moraju podnositi izvetaje svake pete godine, istiui sudske, politike i druge mere koje su preduzele u svrhu garantovanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Nakon to izvetaji budu proueni u Komitetu i preko diskusija sa delegatima odnosne drave, Komitet objavljuje svoje zakljuke. U nekoliko sluajeva Komitet je iden-
tifikovao krenja Pakta i shodno tome naloio dravama da se suzdre od buduih krenja odnosnog prava. Ipak, jo uvek nije mogue da pojedinci ili grupe podnesu formalne pritube Komitetu na krenja njihovih prava.
246
RAD
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA Meunarodni program za ukidanje dejeg rada (IPEC) Meunarodna organizacija rada razvila je Meunarodni program za ukidanje dejeg rada (IPEC). Radei zajedno s nacionalnim vladama, kao i s nevladinim organizacijama, Organizacija razvija posebne programe, vodei rauna o sloenosti pitanja i neophodnosti promiljenih i doslednih metoda za ispravljanje problema. IPEC ima za cilj da pronae alternative dejem radu, na primer, pokretanjem programa za povlaenje dece iz rada i obezbeenje obrazovnih alternativa deci, kao i obezbeenje drugih izvora zarade i sigurnosti njihovim porodicama. Tokom desetogodinjeg postojanja, IPEC je uspeo da povea operativno delovanje od poetnih 6 do trenutno 82 zemlje. Globalne procene o broju ekonomski aktivne dece starosti od pet do sedam godina u 2000. godini Starosna Udeo broja zaposlenih u grupa ukupnom stanovnitvu (%) 5-9 12,2 10 - 14 23,0 Ukupno (5 - 14) 17,6 15 - 17 42,4 Ukupno (5 - 17) 23,0
IZVOR: MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA
dravi, pa su nacionalni mediji vie drava dali veliki publicitet kampanji. Pretpostavlja se da je 12 miliona ljudi ulo poruku u Keniji i pet miliona u Zambiji. U nekim afrikim zemljama, poput Egipta i Gane, oduevljenost kampanjom bila je tako velika da je i dalje prisutna u mnogim nacionalnim i lokalnim fudbalskim takmienjima i drugim javnim manifestacijama.
U saradnji sa Afrikom fudbalskom konfederacijom i organizatorima Afrikog kupa nacija (COCAN), IPEC je sproveo veliku kampanju kako bi podigao svest o pitanjima rada dece povodom fudbalskog prvenstva u Maliju 2002. godine. Jednostavnom i jasnom porukom Crveni karton dejem radu, razumljivom svakome ko poznaje fudbal, kampanja se sluila raznim medijima videom, popularnom muzikom i tampom, distribucijom putem televizije, radija, dve meunarodne aviokompanije i samim fudbalskim utakmicama kako bi dospela do miliona ljudi u Africi i van nje. Aktivnosti su se sprovodile u 21 afrikoj
DA LI STE ZNALI DA... ... oko 250 miliona dece starosti od 5 do 14 godina radi ili puno radno vreme, ili pola radnog vremena. To znai da od 100 dece na svetu, njih 16 zarauje za ivot. ... skoro polovina njih, otprilike 120 miliona, radi puno radno vreme, svaki dan, tokom cele godine. ... 70% te dece radi u poljoprivredi. ... 70% te dece radi u opasnim uslovima. ... od tih 250 miliona dece, oko 50 60 miliona starosti od 5 do 11 godina radi, po definiciji, u opasnim situacijama, uzimajui u obzir njihovu starost i osetljivost. ... rad dece est je i u razvijenim zemljama. U Sjedinjenim Amerikim Dravama, na primer, vie od 230.000 dece radi u poljoprivredi, a 13.000 u fabrikama koje eksploatiu radnike.
IZVOR: UJEDINJENE NACIJE
RAD
247
Kodeks ponaanja velikih kompanija u vezi s radom i ljudskim pravima Multinacionalne kompanije ne mogu vie izbegavati odgovornost za svoje delovanje. Potroai i nevladine organizacije vre veliki pritisak na njih kako bi poboljali uslove rada u svojim kompanijama. Taj pritisak sve ee vodi usvajanju kodeksa ponaanja velikih kompanija, koji ukljuuju ljudska prava, radne standarde kao i ekoloka pitanja. Za dalje primere pogledajte http://ww1.umn.edu/humanrts/links/sicc.html Najpoznatiji primer verovatno su Uslovi poslovanja i smernice za izbor zemlje kompanije Levi Strauss & co. namenjeni saradnicima i dobavljaima. Oni pokrivaju, izmeu ostalog, profesionalnu sigurnost i zdravlje, slobodu udruivanja, plate i povlastice, radno vreme, deji rad, prisilni rad i nediskriminacione postupke pri zapoljavanju. Ti napori sigurno imaju pozitivan uticaj na drutvene okolnosti, ali esto ne tee veoma visokim standardima, kakvi su predvieni meunarodnim instrumentima za ljudska prava, nego zadovoljavaju nacionalne standarde. Uprkos tome, predstavljaju korak u pravom smeru, u susret poveanoj drutvenoj odgovornosti.
Etiketiranje proizvoda Etiketiranje proizvoda proizvedenih u skladu s dobrom drutvenom praksom sve ee se istie kao doprinos boljoj drutvenoj praksi i zatiti ljudskih prava. Na taj nain potroaima se omoguuje da svojom kupovnom moi utiu na proizvodnu praksu kako bi je podrali. Inicijative za etiketiranje proizvoda danas postoje u 17 zemalja, veinom u Evropi i Severnoj Americi, a meu proizvodima koji se tako obeleavaju su kafa, okoladni napici, okolada, sok od pomorande, aj, med, eer i banane. Rugmark, na primer, svetska neprofitna organizacija koja deluje na ukidanju dejeg rada, prua prilike za obrazovanje deci u Indiji, Nepalu i Pakistanu. Etiketa RUGMARK garantuje da u proizvodnji tepiha ili prostiraa nije korien nelegalni rad dece.
c
Zadubina Fairtrade postoji kako bi obezbedila bolje uslove za proizvoae Treeg sveta koji su marginalizovani, ili u loijem poloaju u odnosu na druge. Zadubina dodeljuje etiketu marke FAIRTRADE proizvodima koji ostvaruju meunarodno priznate standarde potenog poslovanja. Roba s tom etiketom prodaje se u veini velikih evropskih trgovakih lanaca. Globalni sporazum
Neka na izbor bude ujediniti snagu trita sa autoritetom sveoptih naela.

Globalni sporazum (GC) zasniva se na ideji koju je predloio generalni sekretar UN Kofi Annan u obraanju Svetskom ekonomskom forumu 31. januara 1999. godine, pozivajui poslovne kompanije da se pridravaju sveoptih i opteprihvaenih vrednosti. Novom trendu odgovornosti velikih kompanija nedostajao je meunarodni okvir za pomo kompanijama u razvijanju i promovisanju global-
248
RAD
nog upravljanja zasnovanog na vrednostima. Taj nedostatak ispunio je Globalni sporazum, odlino prihvaen u poslovnom svetu. On postavlja devet glavnih vrednosti, obuhvatajui pitanja ljudskih prava, rada i okoline. U vezi s radom ukljuuje obaveze potovanja najosnovnijih radnih standarda Meunarodne organizacije rada. sloboda udruivanja i stvarno priznavanje prava na kolektivno pregovaranje ukidanje svih oblika prisilnog ili prinudnog rada stvarno ukidanje rada dece, ukidanje diskriminacije u pogledu zapoljavanja i zanimanja. Meunarodna organizacija rada pomae u oblikovanju konkretnih mera za promovisanje tih standarda na efikasan nain. Webstranica http://www.unglobalcompact.org prua lak pristup informacijama o naelima te inicijative, ukljuujui popis kompanija koje uestvuju u njoj. Otkada je pokrent Globalni sporazum, pristupilo mu je stotine kompanija i organizacija. Globalni sporazum je dobrovoljni skup naela. Iako je optepriznat kao pozitivan ko-
rak u podsticanju korporacija na odgovorno delovanje, neki sumnjaju u njegovu efikasnost u praksi. Kritiari tvrde da su izazovi efikasnosti inicijative nedostatak pravno obavezujuih standarda, nezavisnog praenja i mehanizama sprovoenja, kao i nejasnoe u pogledu znaenja samih standarda.
Zone proizvodnje radi izvoza postoje u najmanje 70 zemalja. U svetu postoji 845 zona koje zapoljavaju 27 miliona radnika.
IZVOR: UNDP 2000.
Propadanje sindikata U nekim razvijenim zemljama broj lanova u radnikim sindikatima mali je kao nikad do sada. Na primer, u SAD je samo oko 15% radnika ukljueno u radnike sindikate. Snaga sindikata mnogo je manja nego u ne tako dalekoj prolosti. U veini zemalja u razvoju sloboda udruivanja u sindikate jedva da i postoji; prepreke raznih vrsta postavljaju se na put organizovanju radnika, a u nekim zemljama nasilje, muenje, proizvoljna ubistva i hapenja rutinski se koriste u spreavanju radnika da se udrue u traenju svojih prava.
2. TRENDOVI Zone proizvodnje radi izvoza (EPZs): Radi privlaenja stranih ulagaa, sve vie zemalja osniva takozvane zone slobodne trgovine, koje nude izuzea ne samo od fiskalnih poreza nego i od odgovornosti za pridravanje zakona koji tite prava radnika. Iako multinacionalne kompanije imaju koristi od niskih trokova radne snage, radnici hrle u te zone zbog toga to su plate ipak vee nego za istu vrstu posla van tih zona. Meutim, ostali radni uslovi mogu biti manje zadovoljavajui, na primer, bezbednosni i zdravstveni uslovi. Nepotovanje protivpoarnih pravila, nepristupanost stanice za pruanje hitne medicinske pomoi, kao i nesigurna postrojenja samo su neki od problema koji se javljaju u zonama proizvodnje radi izvoza. Uslovi su se svakako poboljali porastom publiciteta, ali problemi i dalje traju.
Poveana meunarodna pokretljivost: migracije radnika Siromatvo i nasilje danas prisiljavaju milione ljudi da napuste svoje domovine u potrazi za boljom budunou. Taj trend je u porastu zbog nesrazmere u ekonomskom razvoju. Radnici migranti esto su izloeni raznim oblicima diskriminacije i eksploatacije. Ukupno postoji 150 miliona migranata, koji predstavljaju 2% svetskog stanovnitva. Njih 50 miliona ivi u Africi. Prema Meunarodnoj organizaciji rada vie od 100 miliona migranata su radnici, ukljuujui veoma veliki udeo ena (47,5%). Osim toga, raste broj radnika na crno, tj. bez dozvole (30 do 40 miliona). Ove brojke e verovatno porasti, osim ako se nejednakosti u naem globalizovanom svetu ne budu reavale na odgovarajue naine. Relevantne konvencije o radnicima migrantima Meunarodne organizacije rada (konvencije 97 i 143) ratifikovao je naalost relativno mali broj zemalja zbog toga to se drave boje daljeg uslovljavanja svoje imigracone politike. Pozitivan razvoj predstavlja stupanje na snagu Konvencije UN o zatiti prava svih radnika migranata i lanova njihovih porodica u januaru 2002. godine (zahvaljujui tome to ju je ratifikovao Istoni Timor, preena je kritina granica od 20 drava lanica), to otvara bolje izglede migrantima u celom svetu.
Mladi ine vie od 40% svih nezaposlenih u svetu. Danas u svetu ima otprilike 66 miliona nezaposlenih mladih ljudi to je gotovo 10 miliona vie nego 1965. godine. Nedovoljna zaposlenost je jo jedan rastui problem. Veina novih poslova slabo su plaeni i nestabilni. Mladi ljudi sve vie se obraaju neformalnom sektoru za zaraivanje za ivot, uz malu, ili nikakvu zatitu posla, povlastice ili izglede za budunost.
KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN, 2001.
RAD
249
Nezaposlenost mladih Jedan od zastraujuih problema s kojim se podjednako suoavaju razvijene zemlje i zemlje u razvoju, predstavlja veliki broj nezaposlenih mladih ljudi, koji i dalje raste. Najvie pogoena podruja su juna Evropa (Grka, Italija i panija), istona Evropa (posebno Bugarska, Letonija, Makedonija i Poljska) i Karibi (ukljuujui Jamajku i Trinidad, kao i Tobago). Meutim, nezaposlenost mladih nije velika u svim zemljama. U Austriji, Japanu, Meksiku, Singapuru, Junoj Koreji i Tanzaniji nezaposleno je manje od jednog na 12 mladih radnika, pa je razlika izmeu stopa nezaposlenosti mladih i odraslih relativno mala. (Podaci o zemljama preuzeti su od Meunarodne organizacije rada i odnose se na 1997. godinu ili prethodne godine.)
... prema proceni Ujedinjenih nacija, danas u svetu ivi vie od 510 miliona devojaka i 540 miliona mladia. ... to znai da otprilike svaka peta osoba u svetu ima izmeu 15 i 24 godine, tj. mladi ine skoro 18% svetskog stanovnitva. ... u proseku, skoro svuda, na svaku nezaposlenu odraslu osobu dolaze dve mlade osobe bez posla. ... otprilike 70 miliona mladih u svetu je nezaposleno, prema proceni Meunarodne organizacije rada. ... u zemljama tako razliitim kao to su Kolumbija, Egipat, Italija i Jamajka, od tri mlade osobe, vie od jedne je nezaposleno - tj. smatraju da su bez posla, u potrazi za poslom i/ili su slobodne za posao.
Pojave poput dugotrajne nezaposlenosti prouzrokuju drutvene potekoe, a posledice nezaposlenosti mladih mogu biti ozbiljne. Nezaposlenost mladih esto je povezana s ozbiljnim drutvenim problemima, kao to su nasilje, kriminal, samoubistvo i zloupotreba droga i alkohola, to ini zatvoreni krug. Efikasna politika i programi za mlade treba da se paljivo usmere kako bi uzeli u obzir posebne mogunosti, potrebe i razlike.
250
RAD
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: ENE DECA RAD DEO I: UVOD Ova aktivnost ukljuuje igru uloga o pitanjima reproduktivnih prava ena na radnom mestu. Reproduktivna prava ukljuuju pravo na izbor da li se ele da imaju ili nemaju deca. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: Cilj ove igre je da povea znanje o reproduktivnim pravima ena. Uesnicima se eli pokazati kako se osea diskriminisano lice i promovisati jednakost, pravinost i odgovornost. Ciljna grupa: mladi, odrasli Veliina grupe/organizacija: 15 - 25 Vreme: oko 1 1/2 sat Potrebne vetine: kritiko miljenje, izgradnja stavova, jezike vetine i empatija DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Uvod u temu: Naglas proitajte scenario za igru uloga Maria je nezaposlena ve skoro godinu dana i intenzivno trai novi posao. Pre deset dana bila je na intervjuu za posao koji bi bio idealan za nju. Sve je teklo dobro i posao joj je ponuen. Kompanija je zatraila da ode na sastanak s gospodinom W., kadrovskim referentom, kako bi potpisala ugovor. Za vreme intervjua ve su joj bile objanjene dunosti i ostala pitanja u vezi s poslom, ali ba kad se Maria spremala da potpie ugovor, gospodin W. rekao je da je uslov za posao potpisivanje izjave da nee roditi dete u sledee dve godine. Odvijanje igre uloga: Podelite uesnike u manje grupe (4 - 6 osoba u svakoj grupi). Proitajte naglas scenario i dajte svakoj grupi dvadeset minuta da odlue o zavretku prie i razrade je u igru uloga. Igra uloga treba da pone sastankom izmeu Marie i gospodina W. i ne sme da traje vie od 5 minuta. Pozovite svaku grupu da izvedu svoju scenu moete se takoe koristiti sledeim metodama: Zamena uloga: bez upozorenja zaustavite akciju, zamolite glumce da zamene uloge i nastave akciju od tog trenutka. Sprovedite temeljno propitivanje o tome. Ponovno odigravanje: posle igre uloga promenite situaciju (npr. ne moete da zatrudnite, ve ste trudni...) i zatraite od uesnika da ponovo odigraju istu scenu s tom promenom. Komentare ostavite za propitivanje. Povratna informacija: Zatraite povratnu informaciju od svake manje grupe (kako su razvili igru uloga, da li je bilo teko?), zatim razgovarajte o implikacijama i o tome ta treba uiniti u vezi s diskriminacijom te vrste. Da li je koga iznenadila takva situacija? Na kakav su se zavretak grupe odluile (realistini zavretak?; dobre strane loe strane?; da li je bolje biti nepopustljiv, agresivan ili posluan?) Koja prava imaju ene u vaoj zemlji (posebno kad zatrudne?) Zato je kompanija reagovala na takav nain; da li je to bilo poteno?) Da li je dolo do krenja ljudskih prava? Ako jeste, kojih prava? Da je Maria mukarac, da li bi joj se dogodila ista stvar? Na koji nain mukarci vide ovaj problem; da li se njihova vienja razlikuju od vienja ena?
RAD
251
ta se moe uiniti za promovisanje i zatitu reproduktivnih prava ena? Metodoloki saveti: Objasnite grupi ta su reproduktivna prava. Moda biste mogli da pokuate da formirate grupe po polu, koje bi mogle doi do provokativnijih zakljuaka. Imajte na umu da moe doi do rasprave o pobaaju, to zahteva od uesnika da odbace stereotipe i unapred izgraene stavove. Predlozi za varijacije: Ponite s dva dobrovoljca koji e odigrati igru uloga, dok ostatak grupe posmatra. Zaustavite izvoenje u odreenim trenucima i zatraite komentare. Neka posmatrai zamene uloge s glumcima. Uvedite druge likove u situaciju (suprug, predstavnik sindikata). Neka grupa istrai reproduktivna prava u vaoj zemlji (intervjui, uee u scenskim prikazima ljudskih prava na javnim mestima pozovite posmatrae neka se ukljue).
DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: socijalna prava, rodna jednakost, diskriminacija, ksenofobija Izvori: Preraeno iz: Kompas: Prirunik o obrazovanju mladih za ljudska prava. 2002. Strasbourg Cedex: Council of Europe Publishing.
DEO II: OPTE INFORMACIJE O STUDIJI SLUAJA Ciljevi i zadaci: Ova aktivnost pomae uesnicima da poveu svoju odeu i ljude koji je izrauju. Osim toga, postavljaju pitanja o naim odgovornostima. Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/ organizacija: oko 25
AKTIVNOST II: EKONOMSKA PRAVDA DEO I:UVOD Raspodela bogatstva i moi u drutvu obino utie na mogunosti pojedinca za potpuno ostvarenje svojih ljudskih prava i ivot u dostojanstvu. U ovom sluaju uesnici ispituju zamisao pravednosti sa osvrtom na vlastitu situaciju. Uspostavljaju veze izmeu svoje odee i ljudi koji je izrauju. Tip aktivnosti: studija sluaja
Vreme: oko 1 1/2 sat Materijal: veliki blok na preklapanje ili ploa, flomasteri ili kreda, pitanja za raspravu Umnoeni materijal: tekst matematika majice Potrebne vetine: analiza, razmiljanje, jezike vetine i vetine kritinog miljenja, vetina pisanja DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O STUDIJI SLUAJA Uvod u sluaj: Matematika majice (umnoeni materijal): Majicu koja se prodaje za 20 dolara u Sjedinjenim Amerikim Dravama proizvela je
252
RAD
meunarodna kompanija u jednoj od svojih fabrika u El Salvadoru. Ova fabrika je primer maquiladore, tj. fabrike u stranom vlasnitvu koja sastavlja proizvode za izvoz. Salvadorski radnici su za izradu majice bili plaeni 0,56 dolara po satu. U proseku radnik moe da saije otprilike 4,7 majica za sat vremena. Koristei se gornjim podacima, izraunajte sledee: Koliko radnik dobije po majici? Godine 1994. salvadorska vlada izraunala je da je za izdravanje porodice na granici preivljavanja potrebno oko etiri plate koje dobije radnik u maquiladori. Ako bi se plate radnika poveale za etiri puta, koliko bi zaraivali po satu? Koliko bi zaraivali po majici? Ako bi kompanija uraunala ovo poveanje trokova u cenu majice, koliko bi majica kotala? Sada zamislite da se plate radnika poveaju deseterostruko: Kolika bi bila zarada po satu? Koliko bi zaraivali po majici? Ako bi kompanija uraunala ovo poveanje trokova u cenu majice, koliko bi trebalo platiti za jednu majicu?
Uputstva za studiju sluaja: Zagrevanje: Zamolite polovinu lanova grupe da provere etikete na svoj odei koju nose. Nainite popis (blok, papir, ploa) i zapiite sve podatke o etiketama i zemljama u kojima je odea izraena. Kada zavrite s popisom, zamolite uesnike da analiziraju rezultate. U skoro svakom sluaju pokazuje se da je najvie odee proizvedeno u siromanim zemljama. Raspravite s itavom grupom o sledeim pitanjima: KO mislite da je proizveo vau odeu, sunane naoare, cipele, dugmad, patentne zatvarae, ostale ukrase ... ? Mislite li da je to bio mukarac, ena, dete??? KAKVE plate mislite da su primili ti radnici? uslove rada imaju? Ispiite rezultate na blok/plou.
Ocena sluaja: Objasnite grupi da na osnovu gore opisanog sluaja treba da ocene istinitost tvrdnje koju esto izriu prodavci odee kada se od njih trae bolje plate za radnike koji proizvode nau odeu. Oni esto tvrde da plate moraju ostati niske kako bi potroai mogli dobiti jeftine proizvode. Dajte studiju sluaja svima, uesnici odgovaraju na pitanja u parovima. Podelite svakoj grupi sledea pitanja: Da li biste bili spremni platiti vie za majicu? Ako jeste, koliko? Da li su prekrena ljudska prava iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima? Navedite tane lanove. Zato proizvoai prodaju robu u zapadnim zemljama, a proizvode je u El Salvadoru? Ko treba da snosi odgovornost za obezbeenje plata salvadorskim radnicima, dovoljnih za izdravanje sebe i svoje porodice? Raspravite o tim pitanjima u grupi.
RAD
253
Povratna informacija: Postavite pitanje za zakljuke: Koje ste informacije danas ovde uli, a koje ete posebno zapamtiti kao znaajne? Pokuajte da iskaete svoje oseaje jednom reju ili reenicom. Zamolite uesnike da odgovaraju redom. Metodoloki saveti: Opisi pojedinog sluaja esto se koriste za pokretanje snanih rasprava. U ovom sluaju neophodno je stvoriti okolinu poverenja i potovanja kako bi uesnici uestvovali u raspravi. Stoga itava grupa treba da izloi naela rasprave za koja smatraju da bi svi trebalo da ih slede. Ispiite sve predloge i izloite ih negde gde svi mogu da ih vide. Predlozi za varijacije: Neka cela grupa izvede neku (besmislenu) vebu. Podelite nalepnice koje oznaavaju pol, starost i koliko ta osoba zarauje za svoj rad (npr. 10 slatkia za pet minuta rada; 2 slatkia za 10 minuta ...). Kad je zadatak zavren, platite svakoj osobi prema starosti, polu i onako kako je oznaeno na njihovim listiima. Izbrojte novac (slatkie) naglas tako da svi vide koliko drugi dobijaju za ISTI posao koji je SVAKO izvrio. Razgovarajte o tome kako se oseaju. Podelite matematiku majice.
DEO IV: NASTAVAK Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: socijalna, politika i ekonomska prava
IZVORI: PRERAENO IZ: DAVID A. SHIMAN. 1999. EKONOMSKA I SOCIJALNA PRAVDA. GLEDITE LJUDSKIH PRAVA. MINNESOTA: RESURSNI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA PRI UNIVERZITETU U MINESOTI.
254
RAD
REFERENCE
Anti-Slavery and ICFTU. 2001. Forced Labour in the 21st Century. London: Anti-Slavery International. Anti-Slavery International: http://www.antislavery.org Craven, Matthew. [1995] 2002. The International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights, A Perspective on its Development. Oxford: Clarendon Press. Deutsche Gesellschaft fr die Vereinten Nationen. 2001. Menschenrechte und menschliche Entwicklung. Anregungen zur Arbeit mit dem UNDP-Bericht ber die menschliche Entwicklung 2000 in Schulen. Bonn: DGVN. Drzewicki, Krzystof. 2001. The Right to Work and Rights at Work. Uredili Eide, Asbjorn, Catarina Krause i Allan Rosas. Economic, Social and Cultural Rights, A Textbook. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers. Goldewijk, Berma Klein, Adalid Contreras Baspineiro i Paulo Csar Carbonari. 2002. Dignity and Human Rights, The Implementation of Economic, Social and Cultural Rights. Antwerp: Intersentia. Human Rights Resource Center. Circle of Rights. Economic, Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Dostupno na adresi: http://hrusa.org/hrmaterials/IHRIP/circle/toc.htm International Labour Office. 1999. Decent Work. International Labour Conference, 87th Session 1999. Geneva: ILO Publications. International Labour Office. 2000. Your voice at Work. Global Report under the Follow-up to the ILO Declaration on Fundamental Principles and Rights at Work. Geneva: ILO Publications. International Labour Office. 2001. Stopping forced labour, Global Report under the Follow-up to the ILO Declaration on Fundamental Prinicples and Rights at Work. Geneva: ILO Publications. Leary, Virginia A. 1995. A Violations Approach to the Right to Work (Labour Rights). Uredili Van Boven, Theo, Cees Flinterman i Ingrid Westendorp. The Maastricht Guidelines on Violations of Economic, Social and Cultural Rights. SIM Special No. 20, Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights. Leary, Virginia A. 1998. Globalisation and Human Rights. Uredio Symonides, Janusz. Human Rights: New Dimensions and Challenges. Aldershot: Dartmouth Publishing Company Limited. Levin, Leah. [1981] 1996. Human Rights. Questions and Answers. Paris: UNESCO Publishing. McChesney, Allan. 2000. Economic, Social and Cultural Rights. New York: American Association for the Advancement of Science. Shiman, David A. 1999. Economic and Social Justice. A Human Rights Perspective. Minneapolis: The Human Rights Resource Center. United Nations Development Programme. 2000. Human Development Report. Human Rights and Human Development. New York: Oxford University Press. United Nations. 1996. The Committee on Economic, Social and Cultural Rights, Fact Sheet No. 16. Geneva: United Nations. United Nations. 1998. The United Nations in our daily lives, A brief description of the UN and its Specialized Agencies. Geneva: United Nations Publishing. United Nations. 2001. We the peoples: the Role of the United Nations in the 21st Century, Briefing Papers for Students. New York: UN Publishing. ILO. What are International Labour Standards? Dostupno na adresi: http://www.ilo.org/public/english/standards/norm/whatare/index.htm
DODATNE INFORMACIJE
Anti-Slavery International: http://www.antislavery.org Bread and Roses: http://www.bread-and-roses.com/ China Labour Bulletin http://www.china-labour.org.hk Child Workers in Asia http://www.cwa.tnet.co.th Global March Against Child Labour: http://www.globalmarch.org/ International Confederation of Free Trade Unions: http://www.icftu.org International Labour Organisation: http://www.ilo.org International Organization for Migration: www.iom.int The Anti-Slavery Portal: http://www.iabolish.com The Concerned for Working Children (CWC): http://www.workingchild.org/htm/cwc.htm The Fairtrade Foundation: http://www.fairtrade.org.uk/ The Reference Centre on Corporate Social Responsibility: http://www.csreurope.org/home/default.asp UNICEF: http://www.unicef.org/crc/
SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA

Svako ima pravo na slobodu izraavanja: pod tim pravom podrazumeva se sloboda traenja, primanja i irenja obavetenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem tampe ili u umetnikom obliku, ili ma kojim drugim sredstvom po svom izboru.
256
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Nae prirodno pravo je da se koristimo perom i jezikom uprkos opasnosti, riziku i neizvesnosti.
SLOBODA MEDIJA U RENIKU FILOZOFIJE (1764)
zultat vau smrt u najneoekivanijem trenutku Jedino vas utnja moe zatiti. (Jan Bauer, Jedino vas utnja moe zatiti; ene, sloboda izraavanja i jezik ljudskih prava, Meunarodni centar za ljudska prava i demokratski razvoj 1996) U novembru 2002. godine Fond za humanitarno pravo u Beogradu obavestio je javnost da je gradonaelnik jednog grada u Srbiji otvoreno pretio da e ubiti i unititi novinara i njegovu porodicu zbog izvetavanja o njegovoj umeanosti u mutne poslovne transakcije. Kad je lanak objavljen, policija je bez ikakvog
naloga privela novinara na ispitivanje. Protiv njega je takoe podignuta tuba za klevetu i naknadu tete.
PITANJA ZA RASPRAVU 1. Koja su ljudska prava u navedenim primerima bila prekrena i ko ih je krio? 2. Zbog kojih razloga je mogue ograniiti slobodu izraavanja i slobodu medija? 3. ta bi trebalo uiniti da se na efikasniji nain zatite ove slobode? 4. ta mogu uiniti rtve krenja ljudskih prava? 5. Koje su obaveze odgovornih novinara?
Kao odgovor na tragine dogaaje u moskovskom pozoritu u oktobru 2002. godine, ruski parlament je po hitnom postupku na zahtev predsednika Rusije usvojio novi zakon, prema kome je ruska vlada ovlaena da ogranii izvetavanje o teroristikim napadima u Rusiji Dr. Manorani Saravanamuttu je majka Richarda de Zoysa, novinara koji je bio otet i ubijen u ri Lanki u februaru 1990. godine. Dr. Saravanamuttu je pokrenula kampanju da bi obelodanila istinu o ubistvu svog sina. Pribavila je podatke i obavestila nadlene da pokrenu istragu o ubistvu, ali jedini odgovor koji je ikada dobila bilo je pismo u kome se navodi: Oplakujte smrt svoga sina. Kao majka to morate uiniti. Bilo koji drugi korak imae za re-
257
POTREBNO JE ZNATI
1. ODNOS PROLOG I SADANJEG Sloboda miljenja i izraavanja ukljuujui slobodu primanja i irenja informacija i ideja putem bilo kojeg sredstva javnog informisanja i bez obzira na granice, (lan 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima) jedno je od osnovnih ljudskih i politikih prava, koje je primereno ugraeno u sve instrumente o ljudskim pravima. Koreni tog prava su u borbi za line slobode u 18. i 19. veku, to je u to vreme bilo ugraeno u evropskim ustavima i ustavu SAD. Britanski filozof John Stuart Mill nazvao je slobodu tampe osiguranjem od korupcije i tiranskih vlada (O slobodi, 1859) To je takoe ustavno pravo za demokratske sisteme u kojima svako, a ne samo dravljani, ima ljudsko pravo da kae ta misli i kritikuje vladu. U januaru 1941. godine predsednik Roosevelt objavio je slobodu govora i izraavanja kao jednu od etiri slobode na kojima e se zasnivati budui svetski poredak posle Drugog svetskog rata. Pristup i slobodan protok informacija preko granica su glavni elementi otvorenog i pluralistikog drutva. Ljudska bezbednost, sloboda izraavanja i sloboda medija Pod Slobodom od straha takoe se podrazumeva sloboda izraavanja vlastitog miljenja i sloboda medija. Budui da se koncept ljudske bezbednosti, takoe, zasniva na pravu pojedinca da trai i dobija informacije i ideje bilo koje vrste, ukljuujui i one koje se tiu kritike vladajuih snaga, zastraivanja novinara i nadziranja medija kao glavnih pretnji ljudskoj bezbednosti. Nove pretnje ljudskoj bezbednosti, ali, isto tako, i nove mogunosti dolaze s novim tehnologijama. Nova povezanost moe se koristiti u obrazovne svrhe jednako kao za organizovani kriminal. Meunarodne kampanje protiv upotrebe peadijskih mina i za Meunarodni krivini sud se lake sprovode, ali novi rizici se javljaju u obliku kibernetskog kriminala. Kako ekonomije postaju zavisnije od novih tehnologija, tako se razvijaju novi oblici ukljuenosti i iskljuenosti. Na primer, Organizacija za medije u jugoistonoj Evropi, sa seditem u Beu (SEEMO), prigovarala je da Telekom Srbija ograniava zakup internetskih linija kako bi prisilio privatne internet operatere da se koriste internet uslugama Telekoma Srbija.
Gospodine, ne delim vae stavove, ali u rizikovati sopstveni ivot da biste imali pravo da ih izrazite.
VOLTAIRE (1694-1778)
CNN-faktor koji bilo koji sukob unosi neposredno u dnevnu sobu, promenio je ulogu medija. Zbog vanosti javnog mnjenja, mediji su postali vaan deo ratnog pohoda, kao to se videlo u sluaju Kosova.Inforatovi i infozabava predstavljaju trend po kome su informacije podreene drugim ciljevima. Stari i novi izazovi Sloboda informisanja, izraavanja i medija bila je naroito vana tokom hladnog rata, kada ljudi u socijalistikim zemljama istone Evrope nisu imali pristup stranim ili nezavisnim novinama i asopisima. Kasnije je kineska vlada pokuala ograniiti upotrebu satelitskih antena kako bi spreila svoje graane da prate zapadnjake kanale. I danas odreene zemlje ograniavaju pristup Internetu kako bi spreile svoje graane da pretrauju web-stranice koje one smatraju nepoeljnima. Mediji mogu imati dvojaku ulogu onu koja omoguava i kri slobodu izraavanja. Uloga
258
medija moe biti obavetavanje o globalnim problemima, jaajui globalnu solidarnost, ali isto tako moe biti jedan od instrumenata dravne propagande ili pojedinanih i drugih interesa. Prema Uneskovom Predstavnitvu za kulturu i razvoj, savremene komunikacijske tehnologije sve vie oteavaju kontrolu dotoka informacija, stvarajui nove mogunosti, ali i nove pretnje, posebno ako mediji postanu cilj napada ili politike kontrole. Raznovrsnost i kvalitet programa kao posledica komercijalizacije mogu biti redukovani kako bi se postigla vea gledanost ili doprlo do veeg broja italaca i istomiljenika koncentriui se na prie o seksu i kriminalu. Glavna pretnja slobodi medija je koncentracija medija, na lokalnom i na globalnom nivou. Stoga, u mnogim zemljama i Evropskoj uniji postoje zakoni protiv koncentracije medija kako bi se obezbedio medijski pluralizam. Dalji i ire elaborirani novi izazovi za slobodu informisanja i medija rezultat su tehnolokog razvoja, poput irenja satelitskih komunikacija i pojaanog pristupa Internetu. Veoma esto drave pokuavaju ograniiti pristup novim medijima zbog suprotnih gledita ili sadraja za koje se boje da su protiv njihovih
nacionalnih politika, a tiu se temelja religije i morala. Budui da postoji mnotvo web-stranica koje nude rasistiku i ksenofobinu propagandu ili deju pornografiju, takva zabrinutost zaista nije uvek neopravdana. Ipak, postavlja se pitanje kako odrati krhku ravnoteu izmeu slobode izraavanja i legitimne zatite interesa demokratskih drava. S obzirom na bezgraninu prirodu Interneta, odgovore je mogue pronai uglavnom na meunarodnom nivou. Konvencija o kibernetskom kriminalu OECD ve je osudila deju pornografiju i pokuala proiriti nacionalnu odgovornost jednako kao i meunarodnu saradnju u podruju krivinog gonjenja; u toku je rad na dodatnom protokolu koji se bavi rasistikom i ksenofobinom propagandom. Konvencija jo nije stupila na snagu. Zasedanja Ujedinjenih nacija o informacionom drutvu, u enevi 2003. godine i u Tunisu 2005. godine bave se jo jednim vanim pitanjem: ukljuenou i iskljuenou u doba komunikacije, takoe nazvano digitalno doba. Glavni cilj je da se razvije akcioni plan kako premostiti digitalni i jaz znanja izmeu onih koji imaju i onih koji nemaju pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama. Budui da se takozvana digitalna podela na Sever i Jug dramatino iri (ali i na Seve-
ru gde ruralna i manje prosperitetna podruja znaajno zaostaju), zaista je krajnje vreme da se pronae globalni pravac delovanja. Za slobodu izraavanja od presudnog je uticaja nedostatak pristupa informacionoj infrastrukturi, jer rastua vanost Interneta omoguava da se pronau ili proire ideje, to nije tako lako mogue u bilo kom drugom mediju. U svakom sluaju, potrebno je istai da nema slobode bez odgovornosti i da neograniene slobode mogu voditi u krenja drugih ljudskih prava, kao to je pravo na privatnost. Ipak, restrikcije iz legitimnih razloga moraju biti opravdane od strane vlada, mora ih podrati javnost i, u krajnjoj nudi, institucije pravosua.
259
2. SADRAJI I KRENJA Sloboda izraavanja zapravo je okvir koji sadri nekoliko elemenata, kao to je sloboda informisanja i sloboda tampe i medija uopte. Zasniva se na slobodi miljenja i istinski je s njom povezana. Njene manifestacije proteu se od linog izraavanja miljenja do institucionalne slobode medija. Sloboda miljenja je apsolutno graansko pravo, dok je sloboda izraavanja politiko pravo, koje se moe podvrgnuti odreenim ogranienjima. Sloboda izraavanja dvostruko je pravo u smislu slobode saoptavanja, tj. izraavanja miljenja i ideja bilo koje vrste i slobode da se trae i primaju informacije i ideje, u bilo kom obliku izgovorene, napisane ili tampane, u formi umetnikog dela, ili u bilo kom od medija, ukljuujui nove tehnologije. Granice ne bi trebalo da zaustavljaju to pravo. Dosledno, sloboda izraavanja je integralni deo prava na komunikaciju. Deklaracija o ovom pravu trenutno se izrauje, ali budui da je kompilacija ve postojeih ljudskih prava (kao to je osim slobode izraavanja, pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti, pravo na uee u kulturnom ivotu i pravo na privatnost), a ne novo pravo samo po sebi, koncept jo nije do kraja jasan. Glavni elementi slobode izraavanja su: sloboda da se ima miljenje bez meanja (sloboda miljenja); sloboda da se trae, primaju i daju informacije i ideje (sloboda govora, sloboda informisanja) - govorom, pisanjem ili tampanjem, u formi umetnikog dela - putem bilo kog medija (sloboda medija) - bez obzira na granice (sloboda meunarodnog komuniciranja).
IZVORI: LAN 19 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA (UDHR); LAN 19 MEUNARODNOG PAKTA O GRAANSKIM I POLITIKIM PRAVIMA (ICCPR); LAN 10 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA (ECHR); LAN IV AMERIKE DEKLARACIJE O PRAVIMA I DUNOSTIMA OVEKA (ADRDM) I LAN 13 AMERIKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA (ACHR); LAN 9 AFRIKE POVELJE O LJUDSKIM PRAVIMA I PRAVIMA NARODA (ACHPR).
Odreeni elementi prava na izraavanje takoe su povezani s drugim ljudskim pravima, kao to je: pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti (lan 18 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima) vinjeta Modul Verske slobode; pravo autora na korist od zatite moralnih i materijalnih interesa koji proizlaze iz bilo kog naunog, literarnog ili umetnikog proizvoda, tj. autorsko pravo (lan 15 (2) Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima); pravo na obrazovanje (lan 13 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima), pravo na objavljivanje rezultata u okviru akademskih sloboda i autonomija institucija visokog obrazovanja da zatiti te slobode. Glavna kvalifikacija slobode izraavanja je navedena u lanu 20 Meunarodne konvencije o graanskim i politikim pravima, kojim se zabranjuje ratna propaganda i bilo koje zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrnje kojima se podstie diskriminacija, neprijateljstvo i nasilje. Drava ima obavezu da nacionalnim zakonodavstvom sprovede ove zabrane. vinjeta Modul Nediskriminacija.
260
Krenja prava, pretnje i opasnosti U praksi smo svedoci iroke rasprostranjenosti krenja osnovnih ljudskih prava kroz ogranienja slobode izraavanja i medija u mnogim zemljama sveta kao to se vidi iz godinjih izvetaja Amnesty Internationala ili Human Rights Watcha. Prema Reporterima bez granica, 31 novinar je ubijen i 489 novinara je bilo u zatvoru zbog izvravanja svojih dunosti u 2001. godini. Organizacija Reporteri bez granica je zbog toga predloila posebne pravne instrumente, kao to je Povelja o bezbednosti novinara na radu u ratnim zonama i opasnim podrujima. Rat protiv terorizma posle 11. septembra 2001. godine doneo je nove pretnje slobodi informisanja od strane razliitih vlada. Na primer, udruenje pisaca, PEN, u tom smislu je pokrenulo pregled amerikog Patriotskog zakona. Meutim, sloboda izraavanja i medija moe se takoe zloupotrebiti za podsticanje mrnje i sukoba, kao to je organizacija International Helsinki Federation dokumentovala u svojoj publikaciji o Govoru mrnje u balkanskim zemljama. Postoji pretnja cenzurom, koja se javlja u obliku dravne cenzure ili cenzure ekonomskim ili drugim sredstvima. To moe znaiti da se
lanci mogu objaviti poto ih odobri autoritet, kao to je bila praksa u veini socijalistikih zemalja istone Evrope pre kraja hladnog rata 1989. godine. To takoe moe da znai da ekonomski interesi mogu spreiti objavljivanje odreenih miljenja, na primer, ako vojna industrija zabranjuje lanke koji izraavaju kritian stav prema ratu. Takoe, cenzura se moe pojaviti kroz autocenzuru, kada su politiki ili drugi interesi ve uzeti u obzir od strane novinara ili urednika medija. Konano, odluka o autocenzuri moe da iskljui informacije za koje se smatra da nije oportuno da ih objavljuje, stavove manjina ili neto to se dobro ne prodaje. Odluka ta objaviti esto e biti sporna. Kodeks dobre prakse moe dati smer. S druge strane, svrha medijskog pluralizma je da se obezbedi da se razliiti stavovi itaju, uju i vide.
drugih. lan 19 (3) Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima podsea da prava koja se navode sadre posebne dunosti i odgovornosti. To pokazuje da je sloboda izraavanja i medija veoma osetljivo pravo, kojim se mora upravljati sa odgovarajuom panjom. Dunosti i odgovornosti nisu utvrene, ali su obino u kodeksima profesionalne etike ili dravnog zakonodavstva, koje naravno ne sme ograniiti sadraj ljudskih prava. Tipine dunosti i odgovornosti odnose se na dunost objektivnog informisanja, tj. traenje istine ili barem dozvoljavanje razliitog miljenja itd. Neke odgovornosti podudaraju se s razlozima za ograniavanje slobode izraavanja, dok naprotiv nema legitimnih ogranienja slobode miljenja. Prema lanu 19 (3), mogua su tri tipa ogranienja, a omoguuju se kroz zakonodavstvo i smatraju se potrebnim za: potovanje prava i ugleda drugih lica; zatitu nacionalne bezbednosti ili javnog poretka; zatitu javnog zdravlja i morala.
Legitimna ogranienja prava Prema lanu 29 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, praktikovanje prava i sloboda za sve mogu biti ogranieni pod uslovima odreenim zakonom, posebno ako su neophodna za potovanje prava i sloboda
261
Ogranienja prava treba tumaiti restriktivno, tj. glavno pravo ne bi trebalo oslabiti ili ogranienja ne bi trebalo da budu vea nego to je potrebno da bi se zatitila prava drugih i pomenuta prava javnih dobara. U lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, lista moguih ogranienja je ak dua i jasnija. Navodi se da korienje slobode izraavanja moe biti predmet uslova, ogranienja ili kazni propisanih zakonom i u skladu s potrebama demokratskog drutva. Takva ogranienja mogu biti opravdana zbog: interesa nacionalne bezbednosti, teritorijalne celovitosti ili javne bezbednosti, spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja i morala, zatite ugleda ili prava drugih, spreavanja otkrivanja tajno prikupljenih informacija, odbrane autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Nijedno drugo pravo nema toliki popis razloga za izuzetke. Meutim, dva glavna preduslova treba da se ispune da bi se opravdalo ogranienje prava. Izuzeci moraju biti: propisani zakonom i
u skladu s potrebama demokratskog drutva. Propisano zakonom znai da ogranienje mora biti utvreno aktom skuptine, a ne izvrnom odlukom vlade. Od posebne vanosti je kvalifikacija u skladu s potrebama demokratskog drutva. To povezuje slobodu izraavanja i medija s konceptom otvorenog i pluralistikog drutva voenog demokratskim sredstvima. Evropski sud za ljudska prava je veoma strog u vezi s tim zahtevima, kao to se vidi iz tzv. Lingens sluaja. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je 1986. godine odluio da politiar mora da prihvati vii nivo kritike nego obino lice i ne moe uutkati novinara pozivajui se na potrebu zatite svog ugleda. Shodno tome, propisi o kleveti, koji dozvoljavaju gonjenje novinara koji kritikuju lica na javnim funkcijama, moraju se uskladiti sa slobodom tampe.
ve za navodna krenja. Shodno tome, pravo se moe nai regulisano u veini ustava kao sastavni deo osnovnih prava i sloboda. Minimum standarda proizlazi iz meunarodnih obaveza na globalnom i, ako postoji, na regionalnom nivou. Razliiti zakoni i pravila kojima se reguliu mediji i komunikacije takoe su veoma vani. Njima se dalje ureuje pravo i njegova ogranienja u svakodnevnoj praksi, a u skladu s meunarodnim obavezama i nacionalnim ustavnim zakonodavstvom. Mogue je uspostaviti nacionalno telo za nadzor koje regulie medije - kao to su saveti za tampu ili medije najee sastavljeno od eksperata i/ili predstavnika civilnog drutva. Da bi se regulisao sektor medija, obezbedili standardi kvaliteta i stimulisala konkurencija, drava moe dodeljivati licence, koje moraju biti dostupne bez diskriminacije. Udovoljavanje standardu nadzora od strane drave zadatak je nekoliko kontrolnih ili nadzornih mehanizama. Na primer, prema Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima iz 1966. godine, drave imaju obavezu da u redovnim razmacima (svakih pet godina) o sprovoenju svojih obaveza podnose dravne izvetaje, koji su predmet
3. PRIMENA I PRAENJE Postoji velika raznolikost instrumenata i postupaka za primenu ljudskog prava na slobodu izraavanja i pripadajuih prava. Najpre, obaveza drava je da ugrade slobode u nacionalno zakonodavstvo i obezbede pravne leko-
262
razmatranja Komiteta za ljudska prava UN. Komitet je dao tumaenje lana 19 u svom Optem komentaru br. 10 iz 1983. godine. Komitet, takoe, moe primati predstavke, tj. prigovore pojedinaca, ako je odreena drava ratifikovala Prvi fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (104 od 149 drava do kraja 2002). Regionalni mehanizmi nadzora, kao to su interameriki i afriki sistemi, omoguuju komunikaciju pojedinaca s komisijama koje mogu davati zakljuke ili preporuke. U sluaju evropskog i interamerikog sistema, sud moe odluiti da obavee drave odreujui ujedno i naknadu tete. Osim toga, postoji procedura praenja od strane Komiteta ministara, koja, izmeu ostalog, takoe pokriva slobodu izraavanja i informisanja u zemljama lanicama. Takoe, svim konvencijama predvia se mogunost prigovora drave, to se retko koristi. Osim postupaka zasnovanih na konvencijama, postoje, takoe, tzv. postupci zasnovani na poveljama, kao to su izvetaji Posebnog izvestioca za irenje i zatitu slobode miljenja
i izraavanja, koji izvetava Visokog predstavnika za ljudska prava UN o stanju slobode izraavanja irom sveta i omoguuje davanje preporuka i miljenja o elementima ovog ljudskog prava. Za 55 lanica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), Predstavnik za slobodu medija postavljen je 1997. godine. Njegov mandat obuhvata praenje razvoja u podruju medijskog sektora u zemljama lanicama radi promovisanja slobodnih, nezavisnih i pluralistikih medija, koji su od presudne vanosti za slobodno i otvoreno drutvo i odgovorni sistem vlasti, zasnovan na meunarodnim obavezama i standardima OSCE usvojenim na nizu konferencija i sastanaka eksperata, poevi od Helsinkog zavrnog dokumenta iz 1975. godine. Uloga strukovnih udruenja i drugih nevladinih organizacija Strukovna udruenja kao Meunarodna federacija novinara, Meunarodni press institut (IPI), Meunarodni PEN ili Meunarodno udruenje izdvaa (IPA) imaju sveobuhvatne informacije o stanju slobode medija u razliitim zemljama ili regionima sveta i podravaju svoje lanove u borbi protiv ogranienja. One upozoravaju na situacije gde su
te slobode zanemarene, objavljuju ogranienja, lansiraju kampanje ili hitne pozive na delovanje i pripremaju izvetaje o odreenim problemima, kao to su koncentracija medija, dravne tajne i transparentnost u skladu s pravilima slobode informisanja, ili o korupciji. U njihovom radu podravaju ih nevladine organizacije specijalizovane za zatitu slobode tampe i medija, poput lana 19 ili Reportera bez granica (videti popis institucija u Dodatnim izvorima), kao i nevladine organizacije za opta ljudska prava, kao to je Amnesty International ili Meunarodni savet za politiku ljudskih prava. Sarauju s meunarodnim organizacijama i njihovim posebnim institucijama, kao to je Posebni izvestilac UN za slobodu izraavanja i OSCE Predstavnik za slobodu medija. Meunarodna tela za nadzor ili strukovna udruenja i nevladine organizacije skoro uvek imaju za cilj spreavanje krenja ljudskih prava na koja se odnose, preterano nepravednih zakona i prakse kojima se mogu uutkati kritiki nastrojeni novinari.
263
4. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTROVERZNA PITANJA Kulturne razlike vode pluralizmu u primeni prava. U poreenju sa SAD, Evropa i druge drave imaju razliit stav u sluaju govora mrnje kojim se napada dostojanstvo odreene grupe. Evropa ne tolerie zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrnje, posebno antisemitizma, nacistike propagande ili negiranje holokausta, ili drugih oblika desnog ekstremizma, dok je to barem delomino pokriveno slobodom izraavanja (Prvi amandman) u ustavu Sjedinjenih Amerikih Drava. Ponekad se jedva primetne razlike mogu videti u sluaju Jersild protiv Danske Evropskog suda za ljudska prava, kada je Sud ustanovio da je kanjavanje novinara, koji je objavio intervju s mladim rasistom, navodei rasistike izjave, bilo krenje slobode informisnja iz lana 10 Evopske konvencije o ljudskim pravima, dok prema tom istom lanku nisu bili zatieni oni koji su davali izjave. Prema naelu procene uvaavanja razlika Evropskog suda za ljudska prava, takoe postoji prostor za razlike izmeu evropskih drava. To je od posebne vanosti za zatitu
morala s obzirom na govor, pisanje ili emitovanje koji se smatraju pornografskim. Pitanje drutvene norme ponaanja ili zatite maloletnika, kao i drugih osetljivih sadraja, ostavljeno je dravama, koje za tu svrhu obino osnivaju nezavisna tela za nadzor medija. Razliiti standardi, takoe, postoje s obzirom na javnu kritiku politiara ili verskih institucija. Na primer, ono to neki smatraju umetnikom slobodom drugi smatraju bogohuljenjem. Shodno tome, sloboda izraavanja i medija je veoma osetljivo pravo koje mora potovati odreena ogranienja, ali, takoe, mora biti zatieno od tendencije drave i uticajnih pojedinaca da uutkaju kritiku na sopstveni raun. U azijskim zemljama ozbiljna ogranienja slobode izraavanja i medija dugo su bila opravdavana uspostavljenom stabilnou zemlje kojoj preti neodgovorno izvetavanje tampe ime se podstie politiki sukob. Meutim, na ASEM seminaru odranom 2000. godine, koji se bavio pitanjem evroazijskog dijaloga, zakljueno je da vlade imaju tendenciju da prekomerno reaguju i na taj nain ograniavaju slobodu medija vie nego to je potrebno. Utvreno je da su mnogo vei od regionalnih razlika uobiajeni proble-
mi koncentracije medija ili nedostatak nezavisnosti novinara. U sluaju spora, odgovornost je na nezavisnom sudstvu da odredi tanku liniju razgranienja izmeu slobode izraavanja i medija i legitimnih ogranienja za dobro stabilnosti demokratske drave i moralnog integriteta pojedinca, koja je postala predmet neopravdanih optubi u medijima. U Banjaluci u Bosni i Hercegovini, na primer, nekoliko godina posle zavretka graanskog rata, novine su objavile listu lica optuenih da su poinili ratne zloine. To je bilo zakonski zabranjeno od strane vlasti zbog opasnosti da bi ova lica, koja nisu (jo) bila slubeno optuena, mogla postati predmet line osvete. U sluaju spora Constitutional Rights Project, Civil Liberties Organisations and Media Rights Agenda protiv Nigerije, Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda morala se baviti sluajem kada je vojna vlada Nigerije naredbom zabranila novine, to je bilo usmereno protiv opozicije. Komisija je zakljuila: Naredbe poput ove predstavljaju ozbiljnu pretnju pravu javnosti da dobije informacije koje nisu u skladu sa onim to bi vlada volela da javnost zna. Pravo da se dobiju informacije je vano: lanom 9 (Afrike povelje o ljud-
264
skim pravima i pravima naroda) ne dozvoljava se ukidanje bez obzira na predmet informacije ili miljenja i bez obzira na politiku situaciju u zemlji. Stoga Komisija zakljuuje da je zabrana novina krenje lana 9 (1). (Trinaesti izvetaj o radu 19992000, Aneks V, paragraf 38 Afrike komisije za ljudska prava i prava naroda) S obzirom na mere protiv novinara posle dravnog udara u Gambiji, Afrika komisija je zakljuila: Zastraivanje i hapenje ili pritvor novinara zbog objavljenih lanaka i postavljenih pitanja uskrauje ne samo novinarima njihovo pravo na slobodno izraavanje i irenje sopstvenog miljenja, ve i javnosti pravo na informacije. Ovakva dela su jasno krenje odredbe lana 9 Povelje. (Trinaesti izvetaj o radu 19992000, Aneks V, paragraf 65 Afrike komisije za ljudska prava i prava naroda)
Govoriti nije lako, utati je opasno.

POSLOVICA; IZVOR: CUN CA KI CA, KALILU TERA, ABIDJAN: IZDANJE EDILS, 2002.
HRONOLOGIJA 1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1966: Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima 1978: Deklaracija UNESCO o osnovnim naelima doprinosa medija jaanju mira i meunarodnog razumevanja, promovisanju ljudskih prava protiv rasizma, apartheida i izazivanja rata 1983: Opti komentar lana 19 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima Komiteta za ljudska prava UN 1993: Posebni izvestilac UN za zatitu i promovisanje prava na slobodu miljenja i izraavanja 1999: Rezolucija (1999/36) Visokog predstavnika za ljudska prava o slobodi miljenja i izraavanja 2003: Svetski sastanak o informisanju, prvi deo, u enevi 2005: Svetski sastanak o informisanju, drugi deo, u Tunisu
265
DOBRO JE ZNATI
1. ULOGA SLOBODNIH MEDIJA ZA DEMOKRATSKO DRUTVO
Informacije su kiseonik za demokratiju.

LAN 19 (NEVLADINA ORGANIZACIJA SA SEDITEM U LONDONU)
Centralna uloga medija u demokratiji je informisanje javnosti i istraivanje postupaka u javnim poslovima bez straha od gonjenja, tube ili zabrane.
KEVIIN BOYLE, JEDAN OD AUTORA LANA 19 U: OGRANIENJA SLOBODE IZRAAVANJA, 2000.
Medijski pluralizam je preko potreban element pluralistike demokratije. Vanost vladavine medija kao takozvane etvrte vlasti, osim zakonodavne, izvrne i sudske, od novinara i vlasnika medija ujedno zahteva posebnu brigu i odgovornost da se zbog slobode medija ne kre prava drugih. vinjeta Modul Demokratija. Sloboda odreenog drutva lako se moe odrediti slobodom tampe i medija. Prvi korak koji autoritarne vlade ili diktature obino preduzimaju je ogranienje ili ukidanje slobode izraavanja i medija. Za obnovu i rehabilitaciju demokratskih drutava posle rata i sukoba, od najvee vanosti je pluralistiki medijski sistem, koji radi na osnovama potovanja i tolerancije dru-
gih miljenja suzdravajui se od podsticanja mrnje i nasilja. To zahteva odgovarajui pravni okvir kojim se obezbeuje nezavisnost javnih medija i pluralizam meu privatnim medijima, prati aktivnosti medija s obzirom na standarde objektivnosti, pravinosti i pristojnosti.
2. MEDIJI I MANJINE Manjine se esto suoavaju s problemom pristupa medijima i mogunou da raspolau medijima na svom jeziku. U Evropi postoje posebni obavezujui standardi na osnovu lana 19 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima i lana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, odnosno u lanu 9.
Evropske okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina Saveta Evrope iz 1995. godine. U skladu s tim, lica koja pripadaju nacionalnim manjinama, takoe, imaju pravo na slobodu miljenja i izraavanja. Javne vlasti moraju da potuju njihovu slobodu da trae, primaju ili dele informacije ili ideje na manjinskim jezicima bez obzira na granice. Vlade moraju da obezbede da lica koja pripadaju nacionalnim manjinama ne budu diskriminisana u pristupu medijima. Mediji bi trebalo da im budu pristupani. Ne bi smeli da budu spreeni da stvaraju sopstvene tampane medije i u skladu sa zakonom, sopstvene elektronske medije. Dalji standardi postoje u okviru OSCE. Situacija je, meutim, esto problematinija kad su u pitanju nove manjine nastale migracijom. Nasuprot nacionalnim ili starim manjinama, ove manjine obino nemaju nikakva pravno zasnovana prava koja im obezbeuju pristup medijima. To posebno zabrinjava kad se uzme u obzir ksenofobini nain na koji se ponekad prikazuju u konvencionalnim medijima, a njihove mogunosti da ih demantuju su ograniene. Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope iz 1992. godine, u lanu 11 obavezuju se drave potpisnice da primereno omogue ponudu programa koji bi
266
se emitovali na regionalnim ili manjinskim jezicima, ili da obezbede, podstaknu i/ili omogue otvaranje barem jedne radiostanice i jednog televizijskog kanala na regionalnim ili manjinskim jezicima. 3. SLOBODA MEDIJA I EKONOMSKI RAZVOJ Sloboda medija i ekonomski razvoj su tako usko povezani kao to su povezani sloboda i strah ili sloboda i siromatvo. Meuzavisnost i nedeljivost ukupnih ljudskih prava, to zahteva sveobuhvatni pristup ljudskim pravima, mogue je takoe sagledati kao vanost slobode izraavanja i slobode medija za ekonomski razvoj, prevazilaenje siromatva i omoguavanje ostvarivanja osnovnih socijalnih i ekonomskih prava ljudi. Bez medijskog izvetavanja mogli bi proi neprimeeni nedostaci pristupa resursima ili njihova preraspodela i korupcija.
Kad se objavi rat, istina je prva rtva.

ARTHUR PONSONBY, BRITANSKI POLITIAR, 1871-1946.
Rei prve ubijaju, meci naalost kasnije.

ADAM MIHNIK, POLJSKI PISAC
vajui Hutue da zakolju Tutse i one Hutue kojima su bile bliske ideje Tutsa. Samu radiostanicu osnovali su 1993. godine lanovi porodice Habyarimana, predsednika Hutua, ija je smrt bila jedan od glavnih razloga za poetak genocida. Veina novinara Radio Mille Collinesa odgovornih za ratno hukanje bili su posle krize uhapeni.
Bilo koje zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrnje kojim se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, bie zabranjeno zakonom.
LAN 20 (2) MEUNARODNOG PAKTA O GRAANSKIM I POLITIKIM PRAVIMA
4. RATNA PROPAGANDA I ZAGOVARANJE MRNJE Prema lanu 20 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, svaka propaganda rata bie zabranjena zakonom. Shodno tome, zakljueno je da mediji snose deo odgovornosti za ratove u bivoj Jugoslaviji propagirajui rat ili podstiui na mrnju i etniko ienje. Utvreno je da je emitovanje Radio Mille Collinnes imalo glavnu ulogu u nasilju u Ruandi 1994. godine, tokom kog je vie od milion ljudi bilo ubijeno. Ne ubijaj te bubavabe metkom, saseci ih maetom na komadie jedna je od izjava koje su emitovane na radiju, pozi-
5. DOBRA PRAKSA UNESCO je inicirao Svetski dan slobode tampe koji se obeleava 3. maja i Svetsku nagradu za slobodu tampe. Projekat o ratnim zloinima okuplja novinare, pravnike i univerzitetske profesore kako bi se osvetlile zakonitosti rata meu medijima, vladama i nevladinim organizacijama za ljudska prava i humanitarno pravo (www.crimesofwar.org).
nikada nije postojala istinska beda u zemlji s demokratskim oblikom vlasti i relativno slobodnom tampom.
AMARTYA SEN, NOBELOVA NAGRADA ZA EKONOMIJU
267
U sluaju Bosne i Hercegovine, uspostavljeno je nezavisno telo za medije, kasnije nazvano Agencija za regulaciju medija (CRA), koja putem svog saveta i izvrnog odbora za primenu nadzire sprovoenje standarda sadranih u njenom Kodeksu emitovanja. Takoe je nadlena za davanje koncesija. Javni pravobranilac za Bosnu i Hercegovinu je 2001. godine izvestio o zajednikom praenju tog procesa i u nekoliko sluajeva je intervenisao s obzirom na transparentnost i jednake uslove za sve koji su se prijavili na tender za licence. Agencija je prihvatila te preporuke koje su imale pozitivan uticaj i na javnost i na novinare. Na inicijativu Republike Austrije, Savet Evropske unije je 29. maja 2000. godine doneo odluku o merama koje treba preduzeti u borbi protiv deje pornografije na Internetu.
meunarodnim ugovorima i mehanizmima ljudskih prava. esto ne razumeju razliku izmeu zakona o ljudskim pravima i zakona rata. Rezultat toga je da se ljudska prava esto pogreno smatraju relevantnim jedino kad se izvetava o sukobu.
IZVOR: MEUNARODNI ODBOR O POLITICI LJUDSKIH PRAVA, NOVINARSTVU, MEDIJIMA, IZAZOVU IZVETAVANJA O LJUDSKIM PRAVIMA, 2002.
2000. godine. U 2005. godini vie od jedne milijarde ljudi e koristiti Internet. Taj porast World Wide Web-a ima vaan uticaj na medije, nudei raznovrsnost novih mogunosti i novinarima i izdavaima. Sada ak i manje medijsko preduzee ima mogunost da dosegne globalnu javnost. Dravna kontrola i cenzura mogu se lake izbei. Rast medija u zemljama u razvoju Tokom poslednjih trideset godina tira dnevne tampe u zemljama u razvoju se vie nego udvostruio; 1996. godine tira je bio 69 primeraka na 1.000 stanovnika u poreenju s 1970. godinom kada je iznosio 29 primeraka. U poreenju s razvijenim zemljama, gde broj ljudi koji itaju dnevne novine lagano pada, s 292 na 1.000 stanovnika u 1970. godini, na 226 stanovnika u 1996. godini, taj podatak nije u potpunosti zadovoljavajui, ali je znaajan. Pojaani pristup stvara novo i efikasnije trite ideja na kome je dostupna mnogo ira raznolikost miljenja i pogleda. Informacije se mogu lake objaviti i pronai, to omoguuje stabilne osnove za demokratske strukture i dobru upravu.
Meunarodno udruenje izdavaa (IPA), koje predstavlja 78 institucija u 65 zemalja, u svom izvetaju o Deceniji obrazovanja za ljudska prava UN, istaklo je vanost aktivnosti za osveivanje u vezi sa slobodom izraavanja i slobodom tampe.
IZVOR: IZVETAJ VISOKOG PREDSTAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA UN O SPROVOENJU DECENIJE OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA UN, E/CN.4/2003/100.
6. SLOBODA MEDIJA I OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA U novinarstvu postoji ozbiljan nedostatak znanja ta su to ljudska prava. Mnogi novinari kao mnogi politiari i drugi koji rade u javnim slubama nisu upoznati s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i
7. TRENDOVI Mediji i Internet Prema Izvetaju o ljudskom razvoju UNDP iz 2001. godine, Internet se eksponencijalno razvio tokom poslednjih deset godina, od 16 miliona korisnika 1995. godine do 400 miliona
268
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: NASLOVNA STRANA DEO I: UVOD Ovo je igra uloga grupe saradnika koji rade naslovnu stranu novina spremnih za tampu. Uesnici e raspravljati o pitanjima cenzure, stereotipa i objektivnosti u medijima. Tip aktivnosti: igra uloga DEO II: OPTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci: razmisliti o medijima i njihovom pristupu pitanjima ljudskih prava istraiti i razmisliti o senzacionalizmu, stereotipima i objektivnosti u medijima prepoznati mehanizme cenzure i problema slobode izraavanja i medija Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: 8 do 25 Vreme: oko 90 minuta Priprema: odaberite naslovne strane lokalnih ili meunarodnih novina Potrebne vetine: komunikacija, analitiko i kritiko miljenje DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGA Izvoenje igre uloga: Objasnite da se radi o oponaanju radne grupe o slobodi tampe i njenim granicama i da e to biti emitovano na lokalnoj TV stanici. Obavestite uesnike da e se rasprava zasnivati na nekim naslovnim stranama koje ste doneli za bolju ilustraciju miljenja i pokaite ih. Odredite grupu od etiri osobe za igru uloga: Aktivista za ljudska prava: On/a e naglasiti dvostruki karakter medija. S jedne strane, mediji izvetavaju o krenjima ljudskih prava, a s druge pak strane, i sami kre ljudska prava, irei neistinine ili podstiui mrnju. Aktivista e potkrepiti svoju izjavu na primerima pria prikazanih na naslovnoj strani. Novinar: On/a e se zalagati za ljudsko pravo na slobodu izraavanja i slobodu medija. On/a e govoriti o potrebi slobodnog izvetavanja medija i argumentovae svoje miljenje priama prikazanim na naslovnim stranama. ta ako ljudi uopte ne budu imali priliku da proitaju takve prie? Novinari imaju obavezu da istrae i odre svoju italaku publiku obavetenom. Dravni predstavnik za regulisanje medija: On/a e jasno istai ogranienja slobode izraavanja i medija. Ona se javljaju kada su u sukobu s drugim pravima, kao to je pravo na privatnost. On/a e podsetiti na odgovornosti drave kao zatitnika i na posebnu ulogu odreenog autoriteta, kao to su predsednik drave, verske voe, vladajua stranka ili policija. Moderator: On/a e voditi raspravu o slobodi tampe i postavljati pitanja uesnicima. On/a e se osvrnuti na prikazane naslovne strane da bi se postigli konkretni odgovori. Sada postavite uesnike zajedno ukrug i pustite moderatora da zapone raspravu. On/a bi trebalo da zavre raspravu posle 30 minuta. Povratna informacija: Neka se svi zajedno okupe. Sada se osvrnite na igru uloga postavljajui pitanja za raspravu: - Koji je glavni problem slobode izraavanja i medija? - Koje oblike moe poprimiti cenzura u sluaju javne ili privatne cenzure? - Da li ste lino iskusili neki oblik cenzure ili autocenzure u vlastitom ivotu? - Zato je sloboda miljenja, tampe i medija tako vana?
269
- ta se moe uiniti za bolju zatitu tih sloboda? - Postoje li linosti ili institucije koje se ne smeju kritikovati? - Da li bi neki oblici cenzure trebalo da budu dozvoljeni da bi se uvala (demokratska) stabilnost, verski mir, meuetniko poverenje, itd? Metodoloki saveti: to paljivije odaberete naslovne strane, ivlja e biti igra i rasprava. Najpre odluite hoete li odabrati lokalne ili meunarodne novine. Neka budu sa ilustracijama i po mogunosti pisane stilom koje privlai panju. Predlozi za varijacije: Koristite novinske lanke s fotografijama. Odvojite sliku od naslova i pustite uesnike da pogode koja slika pripada kojem lanku. Ukljuite ih u raspravu. DEO IV: NASTAVAK Mnoge lokalne radio ili TV stanice imaju komunikacione grupe za sopstveni program emitovanja. Radite na grupnom projektu da biste istraili i proizveli emisiju o pitanjima koja ih zanimaju. Koristite se naslovom kao Misli globalno, deluj lokalno i sl.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: pravo na slobodu misli, miljenja i izraavanja, pravo na razvoj, ivot i zdravlje, pravo na privatnost
Priprema: letak, tabla Materijal: kopije prirunika, flipart Potrebne vetine: analitike vetine, izraavanje razliitog miljenja, razvijanje vetina timskog rada DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI Uvod u temu: Predstavite aktivnost dajui neka opta znanja, dajte grupi nekoliko osnovnih podataka o Internetu, tj. kao to je izloeno u modulu; zamolite ih da razgovaraju u parovima o sopstvenim iskustvima sa Internetom i o prednostima i nedostacima korienja/nekorienja. Neka to traje oko 10 minuta. Tok rasprave: Podelite prethodno pripremljene letke. Na osnovu toga raspravite o uticaju Interneta, njegovim nedostacima, ali i prednostima, postavljajui sledea pitanja: Znaju li uesnici za krenja ljudskih prava putem Interneta (kao to je deja pornografija, kibernetski kriminal)? Zato ta krenja pojaano utiu na drutvo?
AKTIVNOST II: UTICAJ INTERNETA DEO I: UVOD Ova aktivnost ukljuuje rad u malim grupama i plenarne rasprave za analizu pozitivnih i negativnih aspekata korienja Interneta, njegove implikacije na slobodu izraavanja i izazove za budunost Interneta. Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPTE INFORMACIJE O RASPRAVI Ciljevi i zadaci: podii svest o uticaju Interneta na pristup informacijama irom sveta prepoznati uticaj Interneta na ljudska prava istraiti fenomen Interneta Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: bilo koja Vreme: oko 45 minuta
270
ta moe uiniti Internet da bi se spreile takve stvari? Neka jedan ili dva uesnika napiu kljune pojmove na tabli. Povratna informacija: Ponite s tim ta su uesnici nauili o Internetu. Koliko ljudi ve znaju o Internetu? Kako ga koriste? Zato ga koriste? Pogledajte koje ste prednosti popisali na tabli. Preteu li prednosti korienja Interneta nad nedostacima? ta bi trebalo uiniti da se otklone nedostaci? Metodoloki saveti: Procenite pre nego to ponete aktivnost koliko su uesnici upoznati sa Internetom tako da moete da podignete nivo aktivnosti i celovito pristupite problemu. Za povratni uinak treba se dobro usredsrediti na globalna jednako kao i na lokalna pitanja pristupa novim informacionim tehnologijama, tako da obezbedite da se uje glas onih koji nemaju uopte pristup Internetu ili imaju tekoa u pristupu.
Predlozi za varijacije: Internet za ljudska prava moe biti varijacija ili sledea aktivnost. Prikupite informacije o razliitim organizacijama za ljudska prava na meunarodnom i/ili lokalnom nivou. Ako imate pristup Internetu, odtampajte njihove web-stranice i podelite kopije. Pitajte uesnike da li su im poznate te organizacije. Uporedite njihove aktivnosti i njihovo promovisanje putem Interneta. Na osnovu toga raspravite o najvanijim prednostima ili upotrebama Interneta za promovisanje ljudskih prava. DEO IV: NASTAVAK Podstaknite uesnike da posete web-stranice organizacija za ljudska prava. Tada mogu da nastave razmiljanje o projektu za upotrebu dostupnih resursa za podizanje svesti o pitanjima ljudskih prava u svom susedstvu, stvaranje vlastite web-stranice i povezivanje s drugim organizacijama za mlade u borbi za odreeno ljudsko pravo koje je ugroeno u njihovoj zajednici. Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: bilo koje ljudsko pravo
IZVOR: PRILAGOENO IZ KOMPASA - PRIRUNIK O OBRAZOVANJU MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA, IZDANJA SAVETA EVROPE: STRAZBUR 2002.
271
REFERENCE
Letak: TROVANJE WEBA: MRNJA ONLINE Internet, a naroito WWW, dramatino su se razvili od stvaranja Stormfronta, prve ekstremistike stranice iz 1995. godine i njihov rast ne pokazuje znakove jenjavanja. Budui da sve vei broj ljudi koristi Internet, vie ih je potencijalno izloeno rastuoj koliini netolerancije koja je lako dostupna. Stavovi i ponaanje korisnika mogu doi pod uticaj njene zlokobne prisutnosti i podmuklih apela. Pojava stranica koje propagiraju mrnju sa sadrajima posebno stvorenim od strane ena ekstremista i za njih, kao to su Her Face (Njeno lice), Women for Aryan Unity (ene za arijevsko jedinstvo) i World Church (Svetska crkva) od strane Womens Frontier (Granica ena), najavljuje novi razvoj mrnje na Internetu. Govorei i radei na definisanju svoje uloge u belom rasistikom pokretu, ove ene ekstremisti prisvojile su feministiku borbu za ene u svrhu propagiranja podlog irenja netolerancije. Neke omraene ene na webu oponaaju poziciju koju promoviu njihovi muki pandani: otpor prema nebelcima, meanju rasa i bes na protivbelaku kontrolu medija. S web-stranice Her Face, koja je smetena na Stormfront, proizlazi: Gaia: Majka svih. Kae se: Belci se suoavaju sa izumiranjem to se vie nebelaca raa i zauzima nau zemlju. Tvrdi se da belci imaju pravo da imaju vie dece nego nearijevci. Antisemiti i rasisti nisu jedini koji ire mrnju na Internetu. Web-stranice protiv homoseksualnosti, abortusa, kao i protivvladin nastup raznih policija i pokreta pridruili su im se, jednako kao stranice za izradu bombi, koje promoviu nasilni ekstremizam svih vrsta. Suzbijanje ekstremizma na Internetu postavlja ogromne tehnoloke i pravne tekoe. ak i kad bi bilo mogue zadrati stranice van Interneta, zbog meunarodne prirode ovog medija, potpuno pravno ureenje virtualno je nemogue.
IZVOR: TROVANJE INTERNETA: MRNJA ONLINE; ADL IZVETAJ O MRNJI, EKSTREMIZMU I NASILJU NA INTERNETU; ADL IZDANJE, SAD, 1999. Asia-Europe Foundation. 2000. The Third Informal ASEM Seminar on Human Rights. Singapore. Asia Media Information and Communication Centre. 2000. Media and Human Rights in Asia. Singapore: AMIC. Boyle, Kevin. 2000. Restrictions on the Freedom of Expression, in: Asia-Europe Foundation (ASEF), The Third Informal ASEM Seminar on Human Rights. Singapore, 27-37. Burnheim, Sally. 1999. The Right to Communicate The Internet in Africa. London: lanak 19. Carver, Richard. 1995. Who Rules the Airwaves Broadcasting in Africa. London: Article 19 and Index on Censorship. Chrtien, Jean-Pierre, i dr 1995. Rwanda Les Mdias du Gnocide. Paris: Karthala. Cohen, Stanley. 1995. Denial and Acknowledgement: The Impact of Information about Human Rights Violations. Jerusalem: Centre for Human Rights, the Hebrew University of Jerusalem. Council of Europe. 2002. Freedom of Expression in Europe, Case law concerning Article 10 of the European Convention on Human Rights. Strasbourg. Council of Europe. 2002. The media in a democratic society: reconciling freedom of expression with the protection of human rights, Conference. Luxembourg: 30 September 1 October 2002. Dostupno na adresi: http://www.coe.int/MediaLuxembourgE. Emirates Centre for Strategic Studies and Research. 1998. The Information Revolution and the Arab World Its Impact on State and Society. London: I. B. Tauris. Fallows, James. 1997. Breaking the News How the Media Undermined American Democracy. New York: Vintage.
272
Freire, Antonio. 1999. El Kike, la Checchi, La Elvira, El Gonzato y El Malo: La Tevedcada de los Noventa. Santiago de Chile: Ediciones Eace. Goff, Peter (ur.). 1999. The Kosovo News and Propaganda War. Vienna: International Press Institute. Gutman, Roy i David Rieff (ur.). 1999. Crimes of War What the Public Should Know. New York: W. W. Norton. Hammond, Philip i Edward Herman (ur.). 2000. Degraded Capability The Media and the Kosovo Crisis. London: Pluto Press. Heyns, Christof. 2002. Civil and political rights in the African Charter, u: Evans, Malcolm D. i Rachel Murray , The African Charter on Human and Peoples Rights, The System in Practice, 1986-2000. Cambridge University Press, 137-177, 164ff. Human Rights Watch. 1998. Los Limites de la Tolerancia: Libertad de Expresin y Debate Publico en Chile, LOM. International Council on Human Rights Policy. 2002. Journalism and the challenge of human rights reporting. Geneva. Keane, John. 1991. The Media and Democracy. Cambridge: Polity Press. Lenkova, Mariana (ur.). 1998. Hate Speech in the Balkans. Athens: International Helsinki Federation. McRae, Rob. 2001. Human Security, Connectivity, and the New Global Civil Society, u: McRae, Rob i Don Hubert (ur.), Human Security and the New Diplomacy. McGill-Queens University Press, 236-249. Moeller, Susan D. 1999. Compassion Fatigue How the Media Sell Disease, Famine, War and Death. New York: Routledge. Nowak, Manfred. 1993. Commentary on the U.N. Covenant on Civil and Political Rights. Kehl am Rhein: N. P. Engel.
Pritchard, David (ur.). 2000. Holding the Media Accountable Citizens, Ethics and the Law. Bloomington: Indiana University Press. Rothberg, Robert I. i Thomas G. Weiss. 1996. From Massacres to Genocide The Media, Public Policy, and Humanitarian Crises, Washington. D. C.: The Brookings Institution Press. Said, Edward. 1997. Covering Islam: How the Media and the Experts Determine How We See the Rest of the World. London: Vintage. South African Human Rights Commission. 2000. Faultlines Inquiry into Racism in the Media. Johannesburg. Todorovi, Mirjana. 2003. Freedom of Expression and the Right to Dignity and Reputation, u: Todorovic, M. (ur.), Culture of Human Rights. Belgrade Human Rights Centre, 161-175. United Nations Children Fund. 1999. The Media andChildrens Rights A Practical Introduction for Media Professionals. London: PressWise, 1999. Uribe, Hern n. 1999. La Invisible Mordaza: El Mercado Contra la Prensa. Chile: Cuarto Proprio. Welch, Claude E. 1998. The African Charter and Freedom of Expression in Africa. Buffalo Human Rights Law Review 4. White, Aidan. 2002. Journalism, Civil Liberties and the War on Terrorism, Final Report on The Aftermath of September 11 and the Implications for Journalism and Civil Liberties. International Federation of Journalists.
Asia Media Information and Communication Centre: http://www.amic.org.sg Crimes of War Project: http://www.crimesofwar.org International Federation of Journalists: www.ifj.org International P.E.N: www.internatpen.org International Publishers Association (IPA): http://www.ipa-uie.org Media Foundation for West Africa: http://www.mediafoundationwa.org Reporters Without Borders, Annual Report 2002: http://www.rsf.fr South East Europe Media Organization (SEEMO): http://www.freemedia.at/seemo UNESCO Advisory Group for Press Freedom: http://www.unesco.org/webworld/fed/temp/communic ation_democracy/group.htm
DODATNE INFORMACIJE
Relevant Institutions and Associations/NGOs African Womens Media Centre: http://www.awmc.com
DEMOKRATIJA
REPREZENTACIJA I PARTICIPACIJA PLURALIZAM DEMOKRATIZACIJA
Svako ima pravo da uestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu slubu u svojoj zemlji. Volja naroda je osnov dravne vlasti: ova volja treba da se izraava na povremenim i slobodnim izborima, koji e se sprovoditi optim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajuim postupkom kojim se obezbeuje sloboda glasanja.
274
DEMOKRATIE
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Stvaranje demokratije u Istonom Timoru Godine 1999, posle 450 godina strane vlasti i 25 godina indoneanske okupacije, stanovnici Istonog Timora glasali su za nezavisnost na referendumu koji su nadgledale UN. Zahtev za nezavisnou u Indoneziji je odmah bio propraen lokalnim nasiljem. Potpomognute indoneanskim oruanim snagama, proindoneanske policijske snage ubile su najmanje hiljadu i deportovale stotine hiljada ljudi u indoneanski Zapadni Timor. Vojnici su razorili gradove i sela. Kao odgovor na krizu UN su 20. septembra 1999. godine rasporedile vojnike u Istoni Timor, a 26. oktobra uvele prelaznu vlast (UNTAET). Uz pomo UN, Demokratska Republika Istoni Timor zvanino je uspostavljena 20. maja 2002. godine. Na prvim slobodnim demokratskim izborima u Istonom Timoru, 30. avgusta 2001. godine, izabrana je ustavotvorna skuptina koja ima 88 lanova. Skuptina je izradila ustav na osnovu koga je uspostavljena demokratska republika s parlamentom, premijerom i ceremonijalnim predsednikom. Prvi presedniki izbori odrani su 14. aprila 2002. godine. Na tim izborima pobedio je Xanana Gusmao, bivi voa gerilaca u borbi za nezavisnost. Gusmao je postao legenda u svom narodu, zbog ega se veruje da e njegova popularnost doprineti stabilizaciji zemlje. UNTAET je u maju 2003. godine zamenjen Misijom podrke Istonom Timoru UN (UNMISET). Sa svojih 5.000 vojnika i 1.250 policajaca, UNMISET pomae vlastima da prue bezbednost svojim graanima tokom prve godine svog postojanja. Godine 2002, 27. septembra, Istoni Timor je postao 191. lanica Ujedinjenih nacija. Pravda i pomirenje Prelaz Istonog Timora na demokratiju zasenjen je injenicom da veina ljudi koji su poinili zloine 1999. godine nije optuena. Veina lica ivi u Indoneziji, ija Vlada odbija da osumnjiene izrui vlastima Istonog Timora. Na inicijativu i preporuku meunarodne zajednice indoneanska vlada je osnovala Tribunal za ljudska prava u Dakarti radi gonjenja zloina protiv ovenosti poinjenih 1999. godine. Sud je uspostavljen kako bi sudio vladinim zvaninicima i lanovima bezbednosnih snaga. Mnogi posmatrai kritikovali su Tribunal zbog toga to nije uspeo da optui glavnog osumnjienog, generala Wiranta, vrhovnog zapovednika indoneanskih oruanih snaga iz doba pokolja. tavie, zvaninici kojima je sueno su ili osloboeni ili su dobili blage presude. I Komisija za ljudska prava Ujedinjenih nacija i grupe za ljudska prava, poput Amnesty Internationala i Human Rights Watcha, tvrdili su da je od samog poetka suenje imalo puno propusta. Zagovornici ljudskih prava smatraju da bi za Istoni Timor trebalo uspostaviti meunarodni krivini sud pod pokroviteljstvom UN, na isti nain na koji je to uinjeno za zloine poinjene u bivoj Jugoslaviji i Ruandi. Meutim, voe Istonog Timora su podeljene oko pitanja sudbine pripadnika policijskih snaga koji su poinili zloine. Radi promovisanja nacionalnog jedinstva i pomirenja, predsednik Gusmao je traio amnestiju za one koji su bili optueni za nasilje.
DEMOKRATIJA
275
Ali, premijer Mari Alkatiri tvrdi da pravda mora biti zadovoljena. Vie izazova u budunosti Vlada se, takoe, mora suoiti s pitanjem povratka hiljada izbeglica. Posle referenduma za nezavisnost 1999. godine, vie od 250.000 stanovnika Istonog Timora pobeglo je u Zapadni Timor; mnogi pod pretnjom sile. Iako su se proteklih meseci i godina mnogi vratili u Istoni Timor, procenjuje se da oko 30.000 graana Istonog Timora i dalje ive kao izbeglice u indoneanskim kampovima. Prema izjavama UN, sve izbeglice koje ostanu u Zapadnom Timoru do kraja 2002. godine smatrae se graanima Indonezije. Pred novom nacijom stoje mnogi izazovi, ukljuujui odnos prema poiniocima zloina, stotinama hiljada izbeglica i siromatvu, i, tavie, jaanje novouspostavljenih demokratskih struktura.
IZVOR: PRILAGOENO IZ: BBC WORLD SERVICE, DOSTUPNO NA: HTTP://WWW.BBC.CO.UK/WORLDSERVICE/PEOPLE/FEATURES/IHAVERIGHTTO/INDEX.SHTML
PITANJA ZA RASPRAVU 1. Da li su vam poznate neke druge drave koje se bore za demokratiju? S kojim problemima se one suoavaju? 2. Koje kljune elemente treba imati i koje treba jaati u procesu demokratizacije? 3. Kako se demokratski moe odgovoriti izazovima s kojima se suoava nova administracija Istonog Timora? 4. Kako aktivni graani mogu doprineti procesu demokratizacije u svojim zemljama? Pokuajte da date konkretne predloge.
276
DEMOKRATIJA
POTREBNO JE ZNATI
1. DEMOKRATIJA U USPONU? Pravo na uee nalazi se u samoj sri ljudskih prava i temelj je naela, vizija i vrednosti koje odraava Mrea za ljudsku bezbednost. Poseban politiki program koji slede zemlje lanice - unapreivanje ljudske bezbednosti oslanja se i na uee i na demokratiju. Demokratija se obino shvata kao vladavina naroda. Meutim, demokratiju je teko odrediti ona je oblik vladavine, ali i ideja kojom se naglaava drutveno-politika i pravna organizacija drave. Moe se posmatrati i kao ideologija. Pojavljuje se u velikom broju modela, kako u stvarnosti tako i u naunoj teoriji. Uopte uzevi, demokratija je pojam s veoma mnogo razliitih znaenja. Demokratija je vrsto povezana s naelima ljudskih prava i ona ne moe funkcionisati bez obezbeenja punog potovanja i zatite ljudskog dostojanstva. Postoji jasna veza izmeu nedemokratskih struktura i krenja ljudskih prava. Demokratija je nedvosmisleno sistem koji do danas najbolje osigurava zatitu ljudskih prava i ljudsku bezbednost. GLOBALNI DEMOKRATSKI NAPREDAK Od 1980. godine 81 zemlja je napravila znaajne korake prema demokratiji, ukljuujui 33 vojna reima koja su zamenjena civilnim vladama. GLOBALNA FRAGMENTACIJA Od 81 nove demokratije svega je 47 potpuno demokratskih. Mnoge druge, ini se, jo nisu ule u proces prelaza u demokratiju ili su ponovo skrenule u autoritarnost ili sukob. Samo 82 zemlje (57% svetske populacije) u potupnosti su demokratske.
140 od oko 200 zemalja koliko ih je danas u svetu, sprovodi viestranake izbore, to je vie nego ikad u istoriji. 125 zemalja (62% svetske populacije) ima slobodne ili delimino slobodne medije. Broj zemalja koje su ratifikovale est najvanijih konvencija o ljudskim pravima znatno se poveao od 1990. godine. Broj ratifikacija meunarodnih paktova o ljudskim pravima poveao se sa 90 na skoro 150. 38 zemalja nije ratifikovalo ili potpisalo ICCPR, a 41 zemlja jo nije ratifikovala ili potpisala ICESCR.
61 zemlja (38% svetske populacije) jo nema slobodne medije. 106 zemalja i danas ograniava bitne graanske i politike slobode. 38 zemalja nije ratifikovalo ili potpisalo ICCPR, a 41 jo nije ratifikovala ili potpisala ICESCR.
U svetu je svega 14% ena parlamentarnih poslanika, a u 10 zemalja nema ih uopte.
U parlamentima 10 zemalja vie od 30% poslanika ine ene.

IZVOR: UNDP, IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2002.
DEMOKRATIJA
277
Demokratija zavisi od zainteresovanosti i aktivnog uea njenih korisnika. Informisanost i pristup znanju preduslovi su znaajnijeg uea u demokratskom sistemu. Samo oni koji razumeju funkcionisanje sistema i poznaju mehanizame i institucije mogu doprineti i imati koristi od demokratskog drutva. Saoptavanje ove poruke jedna je od najbitnijih funkcija demokratskog obrazovanja iji je cilj stvaranje odgovornih graana. Cilj ovog modula je da predstavi demokratiju i ljudska prava kao proces koji zahteva neprestani rad i obavezu, a ne kao neto to se stie jednom i zasvagda.
vezana i koja ine jezgro vizije jednog novog svetskog poretka mogu se uistinu ukoreniti samo u drutvima u kojima se demokratske vrednosti ne samo propagiraju ve i primenjuju. Samo u demokratiji potovanje ljudskih prava ukljuuje slobodu od straha i pretnji egzistenciji pojedinca. Ljudska bezbednost istie pravo na sposobnosti i slobode koje pojedinac mora razviti kako bi u potpunosti razvio svoj ljudski potencijal. Ljudska bezbednost poziva na slobodu od gladi, rata, ekolokih katastrofa, korumpirane vlasti i ostalih prepreka ivotu u pravdi, solidarnosti i jednakim mogunostima za sve. Uopte uzevi, jedino ravnopravno, slobodno i demokratsko uee u politikom, drutvenom i ekonomskom ivotu drave ili zajednice moe promovisati ljudsku bezbednost. Samo potpuno garantovanje ljudskih prava, participativna vlast, vladavina prava, odrivi razvoj i jednak pristup resursima mogu osigurati da ljudska bezbednost pree iz nove diplomatske paradigme u iroko polazite za demokratsko donoenje odluka i meunarodnu saradnju.
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA ta je demokratija i kako se ona razvila? Demokratija je oblik vladavine u kom dravna vlast proizlazi iz naroda. Re demokratija potie od antikih grkih rei demos to znai narod, i kratos to znai mo. Naela moderne demokratije postupno su se razvijala iz kalvinistikog verskog pokreta tokom 17. veka, posebno u kotskoj, Engleskoj i Holandiji gde zajednice poinju podravati i deliti ne samo verske nego i politike ideje. Potom se pojavljuje filozofija slobode i jednakosti za sve koja se dalje unapreuje tokom ere Prosvetiteljstva, posle ega postaje priznata kao centralna vrednost demokratije. Prva moderna demokratska drava bila je uspostavljena u SAD, dok je Francuska bila prva evropska drava zasnovana na demokratskim naelima, posle Francuske revolucije. Posle 1945. godine liberalna zapadna demokratija iri se u Evropi i svetu zamenjujui autoritarne oblike vlasti. Posle poraza faistikih reima, inilo se da je prevaziena kriza s kojom se demokratija suoila u 20. veku. Dug i muan proces dekolonizacije u kom su zapadne zemlje priznale pravo na sa-
Demokratija i ljudska bezbednost Program ljudske bezbednosti usmeren je na slobodu od sveprisutnih pretnji ljudskom ivotu ili uslovima ivljenja, kako politikim, drutvenim tako i ekonomskim pretnjama, a polazi od ideje da je potovanje ljudskih prava i demokratskih sloboda, kao i osnaivanje ljudskog razvoja, nezamenjivo u ouvanju i promovisanju ljudske bezbednosti. Napredak ljudskih prava, ljudskog razvoja i ljudske sigurnosti tri koncepta koja se preklapaju, koja su meusobno po-
278
DEMOKRATIJA
moopredeljenje, napokon je uveo demokratiju u veinu bivih kolonija. Diktature u paniji, Portugalu, Grkoj, Argentini i Urugvaju prerasle su u demokratije tokom proteklih nekoliko decenija. Padom Berlinskog zida 1989. godine i propau staljinistikih sistema u srednjoj i istonoj Evropi inilo se da je demokratija napokon uistinu uspela. Meutim, jo uvek mnoge zemlje koje teorijski podravaju demokratiju kao oblik vlasti u celosti ne potuju demokratska naela ili ne ostvaruju demokratiju u praksi. Taj skoro paradoksalan razvoj potvruje neophodnost kritike rasprave o demokratiji i demokratizaciji. Kljuni elementi moderne demokratije Teko je odrediti u kojoj meri je neko drutvo demokratsko. Ali, postoji nekoliko kljunih elemenata koji ine osnovu svakog demokratskog drutva. Obrazovanje i uenje na svim nivoima imaju kljunu ulogu u boljem razumevanju tih elemenata. Jednakost Princip jednakosti znai da su sva bia roena jednaka i da treba da uivaju jednake mogunosti i jednako uestvuju u politikom ivotu zajednice, kao i da imaju pravo na jednak postupak pred zakonom.
Moja predstava demokratije je ona u kojoj najslabiji treba da imaju iste mogunosti kao i najjai.
MAHATMA GANDHI
kratskih vrednosti u drutvu. vinjeta Modul Nediskriminacija. Vladavina prava i pravino suenje Demokratija bi trebalo da sprei pojedinca ili grupu da vladaju narodom na arbitraran nain. Vladavina prava osigurava da drava ima nezavisan pravni poredak koji osigurava jednakost pred zakonom, ograniavanjem moi javne vlasti i obezbeivanjem jednakog pristupa nezavisnom i pravinom pravnom sistemu. vinjeta Modul Vladavina prava i pravino suenje. Potovanje ljudskih prava Prihvatanje da se sva ljudska bia raaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima je osnov funkcionisanja demokratske zajednice. Demokratska drava ima obavezu da obezbedi potovanje, zatitu i ispunjavanje ljudskih prava kako bi obezbedila da njeni graani mogu iveti slobodni od straha i nematine. U demokratiji bi trebalo posvetiti posebnu panju onim pravima koja su kljuna za uee graana, kao to su pravo na okupljanje, sloboda govora i sloboda miljenja, savesti i veroispovesti. Graanska i politika prava sama po sebi ne mogu jemiti mir i ljudsku bezbednost. Samo ako se u obzir
To, takoe, ukljuuje drutvenu i ekonomsku jednakost mukaraca i ena. vinjeta Modul Ljudska prava ena. Uee Demokratija je besmislena bez uea u drutvenom ivotu. Uee u zajednici i politikim pitanjima preduslov je za izgradnju demokratskog sistema. Demokratija je oblik uea, ali je uee iri pojam koji nema samo snane politike implikacije nego i drutvene i ekonomske. Meutim, samo uee ne moe biti jemstvo demokratije. Vladavina veine i prava manjina Iako je demokratija po definiciji vladavina naroda, ona je zapravo vladavina veine. Pod njom se, takoe, podrazumeva obaveza veine da vodi rauna o pravima i potrebama manjinskih grupa. Mera u kojoj se ispunjava ta obaveza je pokazatelj unapreenja demo-
DEMOKRATIJA
279
uzmu osnovne ekonomske, drutvene i kulturne potrebe, mogue je uspostaviti povoljno okruenje za demokratiju. Politiki pluralizam Tradicionalni zadatak politikih stranaka je da konsoliduju raznolikost ideja i miljenja i da ih predstave u javnoj debati. Jedino politiki pluralizam moe obezbediti strukture koje su dovoljno fleksibilne da se mogu prilagoditi novim potrebama, pri emu, ipak, ostaju vrsto tlo za demokratsko upravljanje. Ali, politika sloboda se, takoe, moe zloupotrebiti za irenje ideja koje podstrekavaju mrnju, izazivaju nasilje i na taj nain predstavljaju pretnju demokratskom drutvu i poretku. Takve tendencije je teko savladati na demokratski nain, a da se ne ogranii sloboda izraavanja i da se pri tom zatiti interes drutva u celini. Do odreene mere demokratije moraju titi i same sebe, na primer, protiv terorizma. Slobodni i poteni izbori Izbori su osnovno i jedinstveno obeleje demokratije. Nijedan drugi reim ne preputa odluku o politikom vostvu onima na koje prvenstveno utie sistem vlasti narodu. Na bilo kojim izborima oni mogu izraziti svoju elju za promenom kao i svoje slaganje s trenutnom
politikom i uestvovati u stalnom procesu evaluacije. Ali, istorija je pokazala da nije samo po sebi oigledno ko ima, a ko nema mogunost uea. ene su, na primer, veoma dugo bile iskljuene iz tog procesa. U Apenzel-Inerhodenu, delu vajcarske, koji je veoma poznat po svojim visoko razvijenim demokratskim strukturama, one su dobile pravo glasa tek poetkom 1990-ih. Od najvee vanosti je da se obezbedi da pravo glasa bude opte, slobodno, jednako, tajno i neposredno. Podela vlasti Podela vlasti, koju je kao koncept uveo Lok (Dve rasprave o vladi, 1690), a unapredio Monteskje (O duhu zakona, 1748) borei se protiv apsolutistike drave, predstavlja osnovno naelo modernih demokratija. U skladu s tim naelom dravna vlast podeljena je izmeu zakonodavnih, izvrnih i sudskih tela koja funkcioniu nezavisno, ali su odgovorna jedna drugima i narodu. Takav sistem konica i ravnotea obezbeuje adekvatne kontrolne mehanizme i kao takav spreava zloupotrebu dravne vlasti. Teorije demokratije Zbunjujua sloenost demokratske stvarnosti proizvela je irok spektar teorija i modela.
Ovde emo spomenuti jednu razliku izmeu grupa teorija zbog njene tradicionalne uloge, uprkos tome to je ona suvie jednostavna za savremenu debatu: razliku izmeu teorije identiteta i teorije demokratske utakmice. Ukratko, gledanje na demokratiju kao na utakmicu omoguava nadmetanje razliitih legitimnih miljenja (miljenja koje se obino usaglaavaju po pravilu vladavine veine). Demokratija kao identitet vidi identitet kao neto to se nalazi izmeu vladara i onih kojima se vlada, osporavajui postojanje legitimnih razlika, ali tei da postupno ozakoni ono to Ruso naziva volont gnrale opta volja.
280
DEMOKRATIJA
Oblici demokratije Danas se demokratije umnogome razlikuju po obliku i strukturi. Tradicionalno se, u sklopu liberalne demokratije, razlikuju modeli neposredne i predstavnike demokratije.
Tipovi demokratije
Neposredna demokratija Predstavnika demokratija
Neposredna demokratija je oblik vlasti u kom pravo na donoenje politikih odluka ostvaruju neposredno svi graani prema postupku vladavine veine. Takav oblik je mogu samo u malim zajednicama. Nijedan savremeni demokratski sistem nije potpuna neposredna demokratija, iako skoro svi sadre elemente neposredne demokratije. Institucije neposredne demokratije su neposredna izjanjavanja naroda, zakonodavne inicijative, opozivi, referendumi, itd. Drugi osnovni oblik je predstavnika demokratija. To je oblik vlasti u kom graani ostvaruju isto pravo, ali ne neposredno nego preko predstavnika koga su odabrali i koji im je odgovoran. Dva bitna elementa predstavnike demokratije su razdvajanje onih koji vladaju od onih nad kojima se vlada i povremeni izbori kao sredstvo kontrole nad vladajuima od strane onih nad kojima se vlada. Predstavnika demokratija se povezuje s dva osnovna sistema vlasti: parlamentarnom i predsednikom demokratijom. Parlamentarna demokratija: U tom obliku vlasti parlament ima centralnu ulogu. Na elu izvrnog tela je premijer, a izvrna vlast zavisi od poverenja parlamenta. ef drave
uglavnom ima malu ili nikakvu izvrnu vlast. Ona ima samo reprezentativnu funkciju. Predsednika demokratija: Izvrno telo vodi sam ef drave koji je neposredno izabran od naroda i ne zavisi od poverenja parlamenta. Kada se ta dva modela uporede, pojavljuju se sledee razlike: - U predsednikom sistemu odravaju se posebni izbori za vladu i parlament, dok u parlamentarnim demokratijama isti izbori odluuju o jednom i drugom (a ef drave moe se birati posebno). - U parlamentarnim sistemima parlament odobrava vladu i moe je opozvati. Ta opcija je uskraena parlamentima u predsednikim sistemima, osim kad je re o javnoj optunici zbog koje se moe opozvati ef drave. - S druge strane, ef drave u parlamentarnim sistemima, po pravilu, moe raspustiti parlament pod odreenim uslovima. - lanstvo u parlamentu je uslov za lanstvo u vladi u mnogim parlamentarnim sistemima, to nije sluaj u veini predsednikih sistema. - Parlament i vlada, po pravilu, jae su meusobno povezani u parlamentarnim de-
Parlamentarna demokratija
Predsednika demokratija
Stvarnost: meoviti oblici demokratije

IZVOR: D@DALOS
DEMOKRATIJA
281
mokratijama, dok u predsednikim sistemima postoji jasnija podela vlasti. Izvrna vlast, pak, sama je esto podeljena izmeu efa drave, s jedne strane, i premijera, s druge strane. - Zakonodavna inicijativa u parlamentarnim demokratijama u velikoj meri se zasniva na inicijativi vlade. - Stranke, a posebno stranke opozicije, imaju znantno vaniju ulogu u predstavnikim demokratijama. Danas je meu brojnim meovitim modelima uobiajen oblik parlamentarne demokratije s jaom ulogom efa drave. Oblici demokratije u stvarnosti Najvei broj postojeih demokratija je kombinacija tih idealnih tipova, pa oni sadre elemente koji pripadaju svim oblicima.
Primeri: Klasini primeri koji odslikavaju pomenute modele su: parlamentarna demokratija kao model koji ini podlogu sistema u Velikoj Britaniji i veini zapadnoevropskih drava i SAD kao najpoznatiji primer predsednike demokratije. ak su i u Zapadnoj Evropi posebni modeli dosta esti: vajcarska, Francuska (polupredsednika demokratija), Portugal. Razlike se mogu nai u ostalim demokratijama irom sveta, iako one ne moraju nuno slediti iste tradicije koje proizlaze iz liberalizma.
Glavna linija kritike u ovom kontekstu odnosi na evrocentrizam koji je u velikoj meri ukljuen u politiku misao, kao i teoriju i praksu demokratije. Takvo neto kao to je savrena demokratija ne postoji ni na istonoj ni na zapadnoj hemisferi. Moemo se uopteno sloiti oko nekoliko konstitutivnih elemenata demokratije, ali se vanost koja se pridaje tim elementima i njihovoj realizaciji esto razlikuje meu kulturama. Zapadnjako shvatanje demokratije najee se zasniva na ideji pojedinca koji u demokratskom drutvu stie maksimum slobode i prava na izraavanje u odnosu na druge slobodne pojedince. Preveliki naglasak na graanskim i politikim pravima, koji ini podlogu ovoga modela, predstavlja problem za neke druge zemlje. Debata o azijskim vrednostima Neki azijski drutveni modeli zasnivaju se na konceptu uea, ali oni imaju veoma malo zajednikog s demokratijom kako je ona shvaena na Zapadu. Oni se zasnivaju na privrenosti zajednici i tradicionalnim konceptima oligarhijskog vostva, a ne na ideji maksimalne slobode pojedinca. Taj model nije nuno nespojiv sa ueem i demokratijom. On potie od osnovnog konfuijanskog
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KONTRAVERZNA PITANJA Demokratija poprima mnoge oblike, razliito se manifestuje i drugaije shvata u razliitim kulturama. Dok neke demokratije stavljaju naglasak na podelu vlasti i vladavinu prava, druge mogu biti preteno organizovane oko koncepta uea. Razlike koje se pojavljuju uglavnom se zasnivaju na razlikama u meudelovanju kljunih elemenata koji ine demokratiju.
282
DEMOKRATIJA
uenja i zahteva aktivno uee moralne i praktine vladajue elite koja deluje u interesu opteg dobra. Takozvani jaz izmeu azijskih i zapadnih vrednosti i zamisli demokratije potie od pogrenog shvatanja demokratije i uea. Zato je kritika singapurskog voe/filozofa Lee Kuan Yewa i ostalih, umesto da napada samu demokratiju, usmerena protiv drutvenog i kulturnog poretka SAD i nekih drugih zapadnih zemalja. Izazovi demokratije u muslimanskom svetu Definisanje odnosa izmeu islama i demokratije predstavlja problem i za muslimane i za nemuslimane. Zapadni posmatrai koji su tvrdili da su islam i demokratija nespojivi zasnivali su svoje argumente na islamskom shvatanju vrhovne vlasti Boga kao jedinog izvora politikog autoriteta iz ijih boanskih zakona proizlaze sva pravila koja vae za vladanje zajednicom vernika. Muslimani su, takoe, estoko podeljeni u svojim shvatanjima i pristupima demokratiji. I dok voe vodeih struja islamskih pokreta i mnogi strunjaci smatraju islam i demokratiju spojivima, ekstremisti ili radikalni islamisti propagiraju suprotno. Ovi poslednji odbacuju demokratiju tvrdei da koncept narodnog suvereniteta negira fundamentalno islamsko ve-
rovanje u suverenitet Boga. Alah je odredio osnovni zakonodavni okvir i on se ne moe menjati. Njegove zakone moe primenjivati samo njegov predstavnik. Takav radikalan pristup je u suprotnosti sa osnovnim demokratskim vrednostima, kao to su otvorenost, pluralizam i raspodela vlasti. Islamska vizija demokratije manifestuje se u Shuri, islamskom konceptu konsultacije u reavanju zajednikih pitanja. Konsultacija je potrebna kod zajednikih pitanja koja utiu na ivot zajednice, a preko nje narod ima punu slobodu izraavanja. Meutim, Shura je ograniena Alahovim zakonima, zbog ega taj nain islamskog uea, takoe, predstavlja prepreku demokratiji kako je shvaena na Zapadu. vinjeta Modul Verske slobode.
PITANJA ZA RASPRAVU Zato su neki elementi demokratije bitniji od drugih u razliitim kulturama? Da li je prihvatljivo imati razliite pojmove o demokratiji u razliitim kulturama? Ako su razliite interpretacije demokratije neizbene i prihvatljive, gde se nalaze granice, tj. koji se osnovni elementi moraju zadrati bez obzira na okolnosti kako bi se pojedina drava mogla odrediti kao demokratska? Koja je uloga medija u oblikovanju pojma demokratije u razliitim kulturama? Jo nekoliko pitanja za razmiljanje Odnos izmeu veine i manjine, a posebno zatita politike manjine, kljuno je pitanje. Demokratsko naelo izbora na osnovu glasova veine koja time dobija pravo na korienje moi znai da se time stvara manjina koja je esto iskljuena iz politikog donoenja odluka. Manjina se mora povinovati odlukama veine. Manjine, stoga, zahtevaju posebnu zatitu kako bi im se obezbedilo potovanje njihovih prava i odgovarajui nivo uvaavanja njihove politike volje.
DEMOKRATIJA
283
Civilno drutvo je postalo jedna od kljunih tema u raspravi o praksi demokratije. Demokratiji su potrebna slobodna i aktivna ljudska bia, a isto tako i odgovoran narod. Bertolt Brecht je jednom prilikom ironino sugerisao da bi vlada, kad je ve toliko nezadovoljna narodom, trebalo da raspusti narod i izabere novi. Jedino se slobodni i aktivni graani mogu suprotstaviti svojoj vladi i drati je odgovornom za ispunjavanje predizbornih obeanja. Slobodni i nezavisni mediji su vana podrka svakoj demokratiji. Kontrola nad sredstvima informisanja je u dananje doba skoro istovetna kontroli nad donoenjem odluka u demokratiji. Mediji imaju odluujuu ulogu u svakodnevnom ivotu demokratije, bez obzira na to da li je re o novinama, televiziji, radiju, industriji zabave ili Internetu. Pojedinci, drutva i drave moraju biti sposobni da komuniciraju jedni s drugima. Da bi se birakom telu olakalo donoenje odluka, ono mora biti obaveteno o ciljevima i namerama onih koji ele da budu izabrani. Sloboda izraavanja je, stoga, jo jedno bitno i veoma osetljivo ljudsko pravo za realizaciju delotvorne demokratije. vinjeta Modul Sloboda izraavanja i sloboda medija.
Demokratija i ljudska prava su neodvojivi odnos varira od meudelovanja do identiteta. U tom smislu, sva su ljudska prava od odluujue vanosti za demokratiju i u demokratiji. Pravni sistemi nekih zemalja prave razliku izmeu graanskih prava i ljudskih prava, to znai da su neka prava, posebno neka politika prava, zajemena samo graanima, dok se druga jeme svim ljudskim biima. Ljudska prava se mogu jemiti samo u demokratiji i kroz demokratiju koja je delotvorna. Formalna demokratija, sama po sebi, ne moe jemiti ljudska prava i ljudsku bezbednost. Ostvarivanje ljudskih prava je, stoga, pokazatelj vitalnosti demokratije.
4. PRIMENA I PRAENJE Ne postoje i nikada nisu postojale savrene demokratije. Savremene demokratije u odreenoj meri integriu sve osnovne elemente demokratije u javni ivot kao merilo jednakosti, nediskriminacije i drutvene pravde. Demokratija je neprestani proces interakcije, usavravanja i usklaivanja osnovnih potreba drutva s drutvenim strukturama koje postoje da bi zadovoljavale te potrebe.
Na regionalnom nivou postoje razliiti mehanizmi ouvanja naela demokratije. Primer koji to potvruje je Evropska konvencija o ljudskim pravima, koja prua mogunost da se tui drava lanica za krenja Konvencije. Budui da je demokratija jedini oblik upravljanja koji se spominje u Konvenciji, ona je ujedno i jedini oblik koji je kompatibilan s njom. Godine 1967. Danska, Norveka i vedska odluile su da uloe albu protiv Grke, poto je okrutni vojni reim tamo preuzeo kontrolu. Grka vlast se, potom, odluila na ogradu od Konvencije, ali uprkos tome suenje je nastavljeno, i zavrilo je suspenzijom Grke iz Saveta Evrope. Ponovnim uspostavljanjem demokratske vlasti 1974. godine, u Grkoj je Konvencija ponovo stupila na snagu, a morala se isplatiti i kompenzacija rtvama vojnog reima. Nisu svi mehanizmi tako uspeni kao to je onaj koji je uspostavio Savet Evrope, ali postoje i razne druge organizacije koje se bore za zatitu demokratije. Godine 1990. OSCE je u Varavi uspostavio Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) sa zadatkom da, izmeu ostalog, pomae dravama lanicama u izgradnji, jaanju i zatiti demokratskih institucija. Organizacija je zaduena za nadgledanje nacionalnih izbora,
284
DEMOKRATIJA
ime obezbeuje vernost demokratskim naelima. Na meunarodnom nivou, vanu ulogu ima Interparlamentarna unija (IPU). IPU je sastavljena od parlamenata suverenih nacionalnih drava i cilj joj je negovanje dijaloga i saradnje meu narodima radi jaanja demokratije u svetu. Osnovana je jo 1889. godine i do dananjeg dana postoji kao organizacija koja pomae u umreavanju nacionalnih parlamenata i promovisanju demokratije. Program za razvoj Ujedinjenih nacija je u Izvetaju o ljudskom razvoju iz 2002. godine predstavio izvestan broj objektivnih pokazatelja za merenje napretka demokratije. Oni ukljuuju: datum poslednjih izbora broj biraa na izborima godinu kada su ene stekle pravo glasa broj mesta u parlamentu koja zauzimaju ene lanstvo u sindikatu nevladine organizacije ratifikaciju Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima ratifikaciju Konvencije ILO o slobodi udruivanja i kolektivnog pregovaranja
Osim toga, izvestan broj subjektivnih pokazatelja, a meu njima su graanske slobode i politika prava, sloboda i odgovornost tampe, politika stabilnost i izostanak nasilja, vladavina prava i indeks opaanja korupcije, predstavljaju korisna sredstva za procenu demokratskog upravljanja. Svi ti pokazatelji ukazuju do kojeg stepena se isprepliu i kroz vreme razvijaju osnovni elementi koji ine demokratiju. Oni obezbeuju osnov za uporeivanje demokratija i drugih reima, kao i za procenjivanje napretka prema demokratiji, a isto tako i kvalitativno i kvantitativno merenje dostignutog napretka ili pretnji s kojima se neka zemlja susree. U svim pravim demokratijama, nacionalno ili lokalno javno glasanje je najjai mehanizam nadzora uz slobodne i nezavisne medije i razvijeno civilno drutvo. Takvo javno glasanje, koje nezavisno kontrolie nivo sprovoenja obaveza preuzetih od strane demokratski izabranih predstavnika, moe za rezulat imati promenu vladinog programa ili struktura koje dre vlast. Ne postoji univerzalna saglasnost o standardima koje demokratija mora ispuniti. Meutim, standardi na osnovu kojih se moe doi do ireg konsenzusa su standardi ljudskih prava.
Obezbeenje ljudskih prava je, stoga, kljuni deo obezbeenja demokratije. Zbog tog razloga su garanti ljudskih prava, uistinu, garanti demokratije. Ostvarivanje demokratije irom sveta zavisi od svakog pojedinca, drava i meunarodnih institucija koji su potrebni da bi u nju udahnuli ivot i pomogli joj da pretrpi sva autoritarna kretanja. Korienje prava pojedinca da glasa, da izraava miljenje i da uestvuje u politikom ivotu i donoenju odluka od kljune je vanosti. Uee u aktivnom civilnom drutvu u potpunosti pogoduje demokratiji. Obrazovanje ima kljunu ulogu u tom procesu s obzirom na to da stvara znanje koje u stvarnosti omoguava uee na prvom mestu. Upravo e na te elemente civilnog sektora izgradnje demokratije biti usmerena panja i oni e se i dalje razvijati kako bi omoguili demokratiji procvat koji e dati rezultate za sve, jednako i ravnopravno.
DEMOKRATIJA
285
DOBRO JE ZNATI
DOBRA PRAKSA Na putu prema demokratiji 2. TRENDOVI Politiko uee ena Ni danas uee ena u politikom ivotu nije srazmerno ueu mukaraca, iako ene ine vie od polovine svetske populacije. Ta oigledna nesrazmera ukazuje na niz nedostataka nacionalnih institucija koje se, inae, smatraju demokratskim. Uvoenje kvota radi ohrabrivanja i podravanja uea ena u politikom ivotu upotrebljavalo se kao sredstvo da se unapredi situacija koja je okarakterisana kao neproporcionalna zastupljenost i nejednak status mukaraca i ena u nacionalnim parlamentima. Dosada je u svetu u samo 10 zemalja postignuta zastupljenost ena u parlamentu vea od 30%, uglavnom, uvoenjem kvota (utvreni postoci koji su uvedeni u zakon i koji obezbeuju prisutnost ena u parlamentima). Ako se napredak nastavi sadanjim tempom bie potrebno vie od 50 godina da se postigne potpuno proporcionalna i pravedna zastupljenost ena.
U februaru 1990. godine, u svom istorijskom govoru, Fredrik Willem de Klerk je govorio u korist kraja apartheid reima i u korist demokratske June Afrike. Njegova politika bila je potvrena na referendumu na kojem je 70% bele populacije podralo njegove reforme. Prvi demokratski izbori u Junoj Africi odrani su u aprilu 1994. godine, a u maju 1994. godine Nelson Mandela je postao prvi crni predsednik June Afrike. Time je otvoreno novo poglavlje u razvoju zemlje. Srednja i istona Evropa, srednja Azija: Od 1989. godine zemlje biveg komunistikog bloka su prole talas demokratizacije. Nove slobodne i demokratske stranke su stvorene u Poljskoj, Bugarskoj, ekoj Republici, Istonoj Nemakoj, Maarskoj, Rumuniji, Slovakoj i u izvesnom broju bivih sovjetskih republika, pa je mirna demokratska tranzicija poela da menja njihove nacionalne politike pejzae. Od tada se u njima odravaju demokratski parlamentarni i predsedniki izbori u
pravilnim razmacima na osnovu viestranakih ustava. ile: Za razliku od drugih junoamerikih zemalja, ile ima 150 godina dugu istoriju kao ustavna republika s demokratski izabranim vladama. Ponovno uspostavljanje demokratije u ileu 1990. godine, posle 17 godina vojne vladavine pod generalom Augustom Pinochetom, dalo je novi podsticaj demokratskom dijalogu i regionalnoj i meunarodnoj saradnji. Danas je ile demokratija koja se uvruje i aktivno iri ljudska prava i ljudsku bezbednost u itavom regionu. Filipini: Diktatura Ferdinanda Marcosa na Filipinima trajala je od 1965. do 1986. godine. Godine 1986. predsednik je postala Corazon Aquino koja je obnovila osnovne graanske slobode (slobodu govora, slobodu okupljanja i slobodu tampe) Filipini su krenuli putem prema uspostavljanju prave demokratije.
286
DEMOKRATIJA
Pitanje za raspravu: Moete li se setiti ijednog drugog podsticaja ili orua kojim je premoen jaz u zastupljenosti izmeu mukaraca i ena u politikom ivotu?
Godina Broj parlamenata % ena poslanika % senatorki
1945. 26 3,0 2,2
1955. 61 7,5 7,7
1965. 94 8,1 9,3
1975. 115 10,9 10,5
1985. 136 12,0 12,7
1995. 176 11,6 9,4
ene u parlamentu: 19451995. U 50 godina, od 1945. do 1995. broj suverenih drava koje imaju parlamente poveao se sedam puta; postotak ena parlamentarnih poslanika se u svetu poveao etiri puta; rekordni proseni nivo postignut je 1988. godine kada je 14,8% od svih poslanika bilo ena. vinjeta Modul Ljudska prava ena. Online demokr@tija Kada se sredinom 1990-ih poela iriti upotreba Interneta neki su gajili snove o boljem svetu svetu u kojem bi svako uestvovao u procesu donoenja politikih odluka zahvaljujui online komunikaciji, svetu koji bi bio blii nego ikada ranije grkom idealu demokratije. Ti snovi se jo nisu ostvarili. Uistinu, veoma je neizvesno hoe li se ikada ostvariti.
IZVOR: INTERPARLAMENTARNA UNIJA, WWW.IPU.ORG, 2003.
Jedini dom ili donji dom Nordijske zemlje Evropa zemlje lanice OSCE, ukljuujui nordijske zemlje Severna i Juna Amerika Evropa zemlje lanice OSCE, iskljuujui nordijske zemlje Azija Supsaharska Afrika Pacifik Arapske zemlje
IZVOR: INTERPARLAMENTARNA UNIJA, WWW.IPU.ORG, STANJE 29. MARTA 2004.
Gornji dom ili senat
Oba doma zajedno 39,7%
39,7%
17,7% 18,2%
15,4% 18,2%
17,3% 18,2%
15,6% 15,4% 15,1% 10,9% 6,0%
14,8% 13,0% 17,3% 20,5% 7,5%
15,5% 15,2% 15,3% 12,2% 6,2%
DEMOKRATIJA
287
Dostupnost Interneta nije zamena za demokratske strukture i sama po sebi ne stvara politiku svest, ali uprkos tome ima svoje prednosti. Informacija se moe traiti i dobiti irom sveta u stvarnom vremenu i, to je mnogo vanije, moe se razmenjivati i koristiti za stvaranje neformalnih organizacijskih struktura. To se esto dogaa tokom poslednjih godina. Aktivnosti nevladinih organizacija irom sveta znatno su se poveale zahvaljujui online komunikaciji, pa su uspostavljene veze meu pokretima sa svih strana sveta. Kampanje mogu stii do veeg broja ljudi bre nego ikada ranije i mobilisati nove oblike prekogranine saradnje orijentisane na odreena pitanja. Totalitarni reimi ili uopte nemaju ili imaju veoma ograniena sredstva kojima bi mogli zabraniti online razmenu revolucionarnih ideja. Pojedinci mogu lake izraavati svoje miljenje i uiniti ga iroko dostupnim, nalazei tako podrku istomiljenika. U tome postoje novi potencijali za demokratiju, ali i novi rizici. Nedostatak politike svesti i demokratskih struktura u offline svetu odraava se i online.
Danas se otprilike 400 miliona ljudi irom sveta zna koristiti Internetom, dok se 5,8 milijardi nalazi van toga. Takozvana digitalna podela izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja (kao i izmeu urbanih i ruralnih podruja u razvijenim zemaljama) ima ozbiljan uticaj na svaki demokratski model. Ako je vei deo populacije kompjuterski nepismen, ona ne moe lako uestvovati u online aktivnostima. Demokratski izazovi ne odnose se samo na obezbeenje pristupa, nego i na sadraje. Na primer, izuzetno rasistiki ameriki Ku-KluxKlan tvrdi da se zahvaljujui onlineu broj njegovih lanova bitno poveao, kao i njihov stepen organizovanosti. U Francuskoj je Internet portal Yahoo! tuen zbog ponude neonacistikih memorabilia na svojim aukcijskim stranicama. Meutim, ponude postoje i u SAD, gde takvo ponaanje nije nezakonito. U meuvremenu je Yahoo! izjavio da e dobrovoljno nadgledati i spreavati takve radnje. Demokratija je sloen proces. Da bi pravilno funkcionisala, potrebna joj je naa potpuna predanost. Internet moe biti medij koji olakava komunikaciju, ali nikada nee biti zamena za nedostatak predanosti u offline svetu. vinjeta Modul Sloboda izraavanja i sloboda medija.
Globalizacija i demokratija Tradicionalno se linija razgranienja politikog uea odreuje kao nacionalna granica, a odluke koje utiu na ivote ljudi donose se uz uvaavanje teritorije. U doba globalizacije mnoge odluke i njihovi ishodi proteu se van nacionalnih granica. Novi snani globalni akteri poput multinacionalnih kompanija i meunarodnih organizacija odgovorni su za dalekosene socioekonomske promene u svetu. Globalizacija, takoe, moe olakati irenje demokratije inei dostupnijima nove tehnologije i informacije. Odgovor na propust demokratije u svetu globalizacije, u kome je donoenje odluka esto u rukama ekonomskih sila ili monih institucija, jedan je od najirih meunarodnih drutvenih pokreta koji su pokrenuti u poslednje vreme antiglobalistiki pokret. Pristalice antiglobalizma diu glas radi niza razliitih razloga, ukljuujui zatitu okoline, otpis dugova, prava ivotinja, zatitu dece, antikapitalizam, mir i ljudska prava. Ono to im je zajedniko jeste da globalizovanom svetu nedostaje demokratskog prostora za javnu raspravu.
288
DEMOKRATIJA
Kljuna metoda sprovoenja kampanje u pokretu su masovne demonstracije. Prvi put je privukao panju meunarodnih medija 1999. godine kada je 100.000 demonstranata mariralo prilikom otvaranja Treeg ministarskog sastanka Svetske trgovinske organizacije (WTO) u Sijetlu. Posle toga su se pojavili i drugi protesti na sastanku Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda (IMF) u Vaingtonu i Pragu, pa na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu (vajcarska), samitu Evropske unije u Geteburgu (vedska) i samitu Grupe 8 u enovi (Italija). Za razliku od veine demonstranata koji nisu nasilni, postoji grupa radikalnih demonstranata koji aktivno raspiruju nasilje bacajui pirotehnika sredstva ili unitavajui imovinu. Oni odvraaju panju od glavnog programa pokreta jer privlae previe panje medija na sebe, to mnogi smatraju nesrenom okolnou. Stoga su se u februaru 2002. godine aktivisti okupili na Svetskom socijalnom forumu u Porto Alegreu u Brazilu, i jo jednom u Mumbaiju (Indija) 2004. godine, kao alternativa eksplozivnim masovnim demonstracijama. Oko 60.000 uesnika skupa raspravljalo je o alternativama globalnom kapitalizmu, opoziciji militarizmu i podrci miru i drutvenoj pravdi.
Koristei svoje pravo na okupljanje civilno drutvo je podstaklo javnu debatu o globalnom demokratskom upravljanju, demokratizaciji meunarodnih ekonomskih odnosa i ueu civilnog drutva u meunarodnim institucijama. Pokret upozorava na stalnu opasnost od ekonomskog liberalizma koji bi mogao da potkopa svoje vlastite temelje u graanskim i politikim slobodama ignorisanjem vanosti ekonomskih i socijalnih prava. Iako su, kako izgleda, promene scene na kojoj se donose meunarodne odluke i praktikuju novi naini uea nedostini snovi, (novi) globalni akteri sve vie moraju odgovarati o tome ta rade zbog poveanog interesa javnosti i primorani su da razmiljaju o novim nainima demokratskog predstavljanja, transparentnosti i odgovornosti. Modul Sloboda od siromatva i Modul Rad
Demokratski deficit u meunarodnim organizacijama, multinacionalnim korporacijama i nevladinim organizacijama Uloga drave se menja i na regionalnom i na globalnom nivou. Na scenu su stupile meunarodne organizacije, multinacionalne korporacije i nevladine organizacije kao vani protagonisti svetske politike. Njihove odluke i pravila utiu na politike drava i ivote miliona ljudi. Stoga, jedno od glavnih pitanja na koje je potrebno odgovoriti jeste: Koliko su demokratski, odnosno nedemokratski ti nedravni protagonisti? Pronalaenje odgovora na to pitanje trai istraivanje praksi i politika, kao i procesa odluivanja svake meunarodne organizacije, multinacionalne kompanije i nevladine organizacije, kao i ostvarenosti naela demokratije odgovornosti, zakonitosti, uea, zastupanja i transparentnosti. Nairoko se razmatraju predlozi demokratizacije nedravnih protagonista. Primeri ukljuuju reformu Saveta bezbednosti; stvaranje Globalne skuptine naroda i demokratskijeg i efikasnijeg sistema donoenja odluka u WTO, IMF i Svetskoj banci, kao i uvoenje Kodeksa ponaanja i Etikih kodeksa za nevladine organizacije i multinacionalne kompanije.
DEMOKRATIJA
289
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: POKRETANJE KAMPANJE DEO I: UVOD Ova aktivnost zasniva se na raspravi kojom se preispituju prava i odgovornosti povezane s demokratijom i demokratskom debatom Tip aktivnosti: rasprava DEO II: OPTE INFORMACIJE O RASPRAVI Ciljevi i zadaci: vebati i razvijati vetine koje su potrebne za sluanje, raspravu i uveravanje podstaknuti saradnju i timski rad Ciljna grupa: odrasli i mladi Veliina grupe/organizacija: bilo koja Vreme: 60 minuta Materijal: papir i olovke u boji za pripremu znakova, lepljiva traka, papir i olovke za beleke Priprema: Izradite dva znaka, Slaem se i Ne slaem se i zalepite ih ili na dva suprotna kraja dugog zida ili na pod. DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O RASPRAVI Pokaite oba znaka na krajevima zidova/podu i objasnite da ete proitati stav s kojim se uesnici mogu slagati u veoj ili manjoj meri. Odaberite jedan stav s donje liste i proitajte ga grupi. Recite uesnicima da se postave uza zid izmeu dva znaka prema stepenu slaganja sa stavom Kada se uesnici postave u dva reda, pozovite dvoje s krajeva da zauzmu mesta na stolicama. Ostali treba da se okupe oko stolica, tako da stanu iza osobe sa ijim se stavom slau u veoj meri; ili da ostanu u centru ako su neodluni. Dajte uesnicima na stolicama minut vremena da iznesu svoje razloge za slaganje ili neslaganje sa stavom. Niko ih ne bi smeo Postavite dve stolice u sredinu prostorije, ostavljajui prostor oko njih da bi se ljudi mogli kretati okolo. Potrebne vetine: komunikacija, saradnja, izraavanje razliitih pogleda o nekom pitanju, potovanje tuih miljenja prekidati ili im pomagati. Svi treba da budu tihi. Posle njihovih objanjenja zatraite od ostalih da se postave iza jednog ili drugog govornika (nema uzdranih), tako da se na kraju dobije jedna grupa koja je za i druga koja je protiv stava. Dajte grupama deset minuta da pripreme argumente kojima e podrati svoju poziciju i da izaberu druge govornike koji e izneti te argumente. Dajte govornicima po tri minuta da iznesu svoje argumente. Posle toga pristalice jedne ili druge grupe mogu prei u drugu grupu ako im se argumenti suprotne strane ine uverljivijim. Povratna informacija: Okupite grupu ponovo radi povratne informacije. Sada preite na razmatranje procesa i svrhe diskusije kao oblika, kao i na razloge zbog kojih se na pluralistiko drutvo moe gledati kao na najveu vrednost. Ne vraajte se na raspravu o temi. Da li je neko promenio miljenje tokom rasprave? Ako jeste, koji su ga argumenti uverili? Smatraju li uesnici da je neki drugi faktor, osim pomenutih faktora, uticao na njih? Primeri mogu biti pritisak grupe, emocionalni govor ili oseaj rivalstva.
290
DEMOKRATIJA
Za one koji nisu promenili svoj stav, da li je postojao neki razlog u pozadini i u vebi? Da li se mogu setiti nekog dokaza koji bi ih mogao prisiliti na promenu svojih stavova? Zato ljudi imaju razliita miljenja? Da li je to prihvatljivo ili bi neto u vezi s tim trebalo u demokratiji? Da li treba da se sva miljenja toleriu u demokratiji? Metodoloki saveti: Prvi deo aktivnosti kada uesnici zauzimaju mesta ne bi trebalo da traje due od nekoliko minuta. Cilj aktivnosti zagrevanja je uspostavljanje startnih pozicija. Svrha te aktivnosti je vebanje vetina komuniciranja i uveravanja, kao i razmatranje pitanja. Uesnike bi trebalo podsticati da ne razmiljaju samo o sadraju i predstavljanju vlastitih stavova, nego i o tipu i obliku argumenta koji su najuverljiviji. Napomena: Bie potrebno oko 30 minuta da bi se raspravio jedan stav prolazei kroz sve krugove rasprave. Treba biti fleksibilan u odreivanju redosleda dogaaja, zavisno od grupe. Uopte uzevi, nemir u grupi ima prednost pred samom raspravom.
Predlozi za varijacije: Moete postaviti pitanje da li bi pluralizam ili slobodu izraavanja trebalo ograniiti u demokratskom drutvu. Da li bi, na primer, rasistike ili nacionalistike demonstracije trebalo zabraniti? Gde u demokratiji treba povui crtu izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog? U tom kontekstu, moe se raspravljati o ideji tolerancije i nainu na koji ljudi razumeju taj pojam. DEO IV: NASTAVAK Izaberite iz novina i asopisa slike koje ilustruju kontroverzna pitanja iz najnovije debate. Pokuajte da obradite teme diskriminacije pojedinih grupa (dece, ena, stranaca, verskih grupa, osoba sa invaliditetom itd.), zagaenja, nezaposlenosti, siromatva, dravne represije i, uopte, krenja ljudskih prava. Izreite slike i pokaite ih uesnicima. Neka svako od njih izabere jednu sliku koju moe i jednu koju ne moe tolerisati. Uesnici treba da iznesu razloge zbog kojih su odabrali odreene slike, ali bez pokretanja rasprave. Upozorite ostale da moraju potovati miljenje svakog uesnika.
IZVOR: DODATAK JE PRILAGOEN IZ: SUSANNE ULRICH. 2000. ACHTUNG (+) TOLERANZ WEGE DEMOKRATISCHER KONFLIKTLOSUNG. VERLAG BERTELSMANN STIFTUNG.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: sloboda izraavanja i bilo koje drugo ljudsko pravo
IZVOR: AKTIVNOST POSVEENA RASPRAVI PRILAGOENA JE IZ: COMPASS A MANAL ON HUMAN RIGHTS EDUCATION WITH YOUNG PEOPLE. 2002. COUNCIL OF EUROPE PUBLISHING: STRASBOURG.
Stavovi koji se mogu koristiti u raspravi: Imamo moralnu obavezu da koristimo na glas na izborima. Treba da potujemo sve zakone, ak i one koji su nepravedni. U demokratiji jedino politiari imaju mo. Ljudi dobijaju voe kakve zasluuju. U demokratiji svako ima pravo da bude zastupan, ak i kreteni. (Chris Patten) 51% nacije moe da uspostavi totalitarni reim, potisne manjinu i jo ostane demokratski. Posao graanina je da dri svoja usta otvorena. (Gunter Grass, pisac) Najbolji argument protiv demokratije je pet minuta razgovora s prosenim glasaem. (Winston Churchill) Napomena: Moete pronai druge stavove vezane za bilo koje drugo ljudsko pravo. Stavove bi trebalo formulisati na takav nain da podstiu razliita miljenja.
DEMOKRATIJA
291
AKTIVNOST II: MINARET U NAOJ ZAJEDNICI? DEO I: UVOD Ova aktivnost simulira otvorenu sednicu lokalnog vea u vaoj zajednici ili zamiljenom malom selu. To je scena u kojoj se razliiti interesi i briga za razliite drutvene i politike pokrete sudaraju nad tzv. vruom temom. Novinari prate i vode beleke o sastanku. Tip aktivnosti: simulacija - igra DEO II: OPTE INFORMACIJE O SIMULACIJI Ciljevi i zadaci: upoznati procese koji se odvijaju kada ljudi/zajednica nastoje da razumeju ono to se dogaa prepoznati i shvatiti politike kontekste i mehanizme elaborirati i izneti razliita gledita prepoznati granice demokratskog i dostojanstvenog ponaanja razviti simpatiju za sve strane koje uestvuju u sukobu Ciljna grupa: mladi i odrasli Veliina grupe/organizacija: 15-30
Vreme: 2-3 sata Priprema: listii papira za imena, tabla i papir Potrebne vetine: komunikacija, saradnja, izraavanje razliitih gledita o nekom pitanju, potovanje tuih miljenja DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O SIMULACIJI Uvod u temu: Predstavite aktivnost objanjavajui zamiljenu situaciju u kojoj e grupa uestvovati. Namera da se podigne minaret izaziva nemir u vaoj zajednici. U kratkom roku saziva se otvoreno vee zajednice da bi se odluilo o zahtevu islamske zajednice da sagradi minaret koji bi nadvisio zvonik crkve. Ispiite na tabli popis razliitih uloga koje e imati uesnici. Sledee osobe mogu da uestvuju u otvorenom veu: gradonaelnik zajednice kao presedavajui sednice lanovi gradskog vea (3-5 osoba) koji predstavljaju razliite stranke
lanovi radne grupe Za jedan svet protiv ksenofobije (3-6 osoba) lanovi odbora graanske akcije Dobrodoli u nau lepu zajednicu (3-5 osoba) lanovi islamske zajednice (3-5 osoba) tampa: novinari dveju lokalnih novina suprotnih politikih pristupa (1-2 osobe za svake novine) graani (ako ima dovoljno uesnika) Imajte na umu da e simulacija biti utoliko efikasnija ukoliko se bolje opiu razliite uloge. Ako elite, moete zapisati karakteristike pojedinih uloga na tabli. Pokuajte uspostaviti niz uloga koje sadre suprotstavljena obeleja kako bi podstakli bolju raspravu. Sada odredite vremenski okvir: Pre poetka simulacije uesnici odreuju svoje osobine i piu ih kao kljune rei (oko 15 minuta). Svi uesnici moraju se drati dobijenih uloga i zagovarati odgovarajue stavove. Simulacija: Elementi koji su potrebni da bi se odredilo trajanje. Faza 1: Priprema (20 minuta) Zamolite uesnike da se razvrstaju u grupu koju su odabrali. Ako je mogue, oni bi treba-
292
DEMOKRATIJA
lo da mogu da izau iz uionice i da imaju dovoljno prostora za sebe. Likovi e se moi meusobno upoznati i odabrati i pripremiti svoju strategiju za otvoreno vee. tampa poinje da ureuje novine i vodi prve intervjue. Tokom ove faze vi pripremate prostoriju za vee: grupe treba da se smeste uz etiri stola. Oznake sa imenima stavljaju se na svaki sto. Gradonaelnik sedi na uzvienom poloaju na kojem se nalazi zvono i sat. Pravila postupka tokom sednice treba zasebno objasniti osobi koja ima ulogu gradonaelnika. Faza 2: Sastanak vea (45 minuta) Gradonaelnik predsedava sednici. On otvara sednicu kraim govorom u kom predstavlja temu i izraava dobrodolicu uesnicima. Njegov/njen glavni zadatak je upravljanje sednicom. Od grupa se redom trai da iznesu svoje stavove i ciljeve. Smernice za izlaganje su pripremljene skice uloga. Potom, gradonaelnik poziva na glasanje kojim bi se trebalo da odlui da li e islamskoj zajednici dopustiti gradnja minareta u punoj veliini. Faza 3: Povratna informacija (45 minuta) Postavite uesnike ponovo ukrug za raspravu i povratnu informaciju pozdravljajui svakoga pravim imenom. To je posebno vano jer omoguava uesnicima da izau iz uloga koje
su igrali i da se ponu ponaati shodno samima sebi. Na linom nivou, pitajte uesnike: Odraava li rezultat simulacije zadatak vae uloge? Koliko ste vi (u vaoj ulozi) uticali na rezultat? Da li je interakcija sa ostalima dovela do promena u vaoj strategiji? Nastojte da izbegnete nastavak simulacije i drite se razmatranja. Kako bi analizirali simulaciju u odnosu na stvarno otvoreno veanje, pitajte: Da li ste se lako ili teko identifikovali s vaom ulogom? Koliko je simulacija bila slina stvarnoj situaciji? Metodoloki saveti: Ako je mogue, ovu aktivnost trebalo bi sprovoditi s jo jednim trenerom kako biste mogli istovremeno odgovoriti na pitanja i koordinirati svaki korak tokom aktivnosti. Kada dodeljujete uloge, imajte na umu da je uloga gradonaelnika veoma zahtevna s obzirom na to da ona odreuje tok simulacije. Stoga bi trebalo da, zajedno sa uesnikom koji glumi
gradonaelnika, proete sve korake pre simulacije. Meutim, znajte da vi vodite aktivnost i da e moda biti potrebna i vaa intervencija tokom simulacije ako uesnici ponu da vreaju jedni druge. Prekinite simulaciju ako je ne moete kontrolisati (izmislite nove injenice, promenite temu). Ako otvoreno vee ne postigne dogovor, istaknite da do toga moe doi i u stvarnom ivotu i da to ne znai da aktivnost nije uspela. Predlozi za varijacije: Zavisno od konteksta vae zajednice, temu o minaretu moete i morate promeniti u temu Crkva u naoj zajednici ili Budistiki hram u naoj zajednici. DEO IV: NASTAVAK Ako je mogue, neka lica koja predstavljaju tampu u igri simulacije snime sednicu otvorenog vea, a tu dokumentaciju upotrebite kao polazite za analizu rasprave i njenih pravila u sledeoj aktivnosti. U pristupu temi lokalne demokratije u razliitim okruenjima, uesnici mogu dobiti uvid u svoju okolinu pronalaenjem stvarnih sluajeva koje mogu dokumentovati. Njihovi rezultati se mogu izloiti na manjoj izlobi.
DEMOKRATIJA
293
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: diskriminacija, verske slobode, sloboda izraavanja i sloboda medija
IZVOR: PRILAGOENO IZ: SUSANNE ULRICH. 2000. ACHTUNG (+) TOLERANZ WEGE DEMOKRATISCHER KONFLIKTLOSUNG. VERLAG BERTELSMANN STIFTUNG.
294
DEMOKRATIJA
REFERENCE
Annan A. Kofi. 2000. We the Peoples: The Role of the United Nations in the 21st Century. New York: United Nations. Dostupno na adresi: http://www.un.org/millennium/sg/report/ Democracy Coalition Project: http://www.demcoalition.org/html/home.html Fox, Jonathan. 1999. The World Bank Inspection Panel: Will it increase the Banks Accountability?. Santa Cruz: University of California. Dostupno na adresi: http://hypatia.ss.uci.edu/brysk/Fox.html IDEA International: www.idea.int Inter-Parliamentary Union: www.ipu.org UNDP. 2002. Human Development Report. Oxford: Oxford University Press. Kovach Hetty, Neligan Caroline i Benall Simon. 2003. The Global Accountability Report 2003: Power without accountability?. London: One World Trust. Dostupno na adresi: http://www.wto.org/english/news_e/news03_e/gar2003_e.p df Nayyar Deepak i Court Julius. 2002. Governing Globalization: Issues and Institutions. Helsinki: UNU/WIDER. Nye Joseph S. 2001. Globalizations Democratic Deficit: How to make International Institutions more accountable. Foreign Affairs (Volume 80, Issue 4). New York: Coucil on Foreign Relations. Porter Tony. 2001. The democratic deficit in the institutional arrangements for regulating global finance. Global Governance: A Review for Multilaterism (Vol. 7, Issue 2, 2001). California: Lynne Rienner Publishers, ACUNS + UNU. Reinalter Helmut. 2002. Die Zukunft der Demokratie. Innsbruck: Studien Verlag. Resolution establishing the Inspection Panel: Resolution No.IBRD 93-10 = Resolution No.IDA 93-6 Scholte Jan Aart. 2002. Civil Society and Democracy in Global Governance. Global Governance: A Review for Multilaterism (Vol. 8, Issue 3, 2002). California: Lynne Rienner Publishers, ACUNS + UNU. UNDP. 2002. Human Development Report 2002: Deepening Democracy in a fragmented world. New York: Oxford University Press. Dostupno na adresi: http://hdr.undp.org/reports/global/2002/en/ Woyke Wichard. 2000. Handwrterbuch Internationale Politik. Opladen: Leske+Budrich. Bank Information Center: www.bicusa.org Bretton Woods Project: www.brettonwoodsproject.org Charter99: www.charter99.org Foreign Policy in Focus: www.foreignpolicy-infocus.org Inspection Panel of the World Bank: www.inspectionpanel.org One World Trust: www.oneworldtrust.org Open Society Foundation: www.soros.org United Nations: www.un.org United Nations Development Programme: www.undp.org World Bank: www.worldbank.org
DODATNE INFORMACIJE
Beetham David i Kevin Boyle. 1995. Introducing Democracy: 80 Questions and Answers. Cambridge: Polity Press. Inoguchi Takashi, Newman Edward i Keane John. 1998. The changing nature of democracy. United States: United Nations University Press. Held David. 1995. Democracy and the global order: From the Modern State to Cosmopolitan Governance. Oxford: Polity Press. Keohane O. Robert i Nye S. Joseph. 2001. Global Governance and Democratic Accountability. Paper. Durham: Duke University. Dostupno na adresi: http://www.poli.duke.edu/people/Faculty/docs/millpaper.pdf
World Trade Organization: www.wto.org
III. DODATNI IZVORI

LITERATURA IZVORI KONTAKTI
Obrazovanje i uenje u oblasti ljudskih prava moe dati presudni doprinos ljudskoj bezbednosti postavljajui ciljeve ljudske bezbednosti u okvire ljudskih prava. S obzirom na ovo, razvijae se saradnja meu lanovima HSN.
DEKLARACIJA IZ GRACA O PRINCIPIMA OBRAZOVANJA U OBLASTI LJUDSKIH PRAVA I LJUDSKOJ BEZBEDNOSTI, 2003.
296
DODATNI IZVORI
A. LJUDSKA PRAVA BORBA KOJA TRAJE HRONOLOGIJA

BORBA I ISTORIJSKI DOGAAJI Mnogi religijski tekstovi naglaavaju jednakost, dostojanstvo i dunost pomaganja drugima Pre vie od 3.000 godina indijske Vede, Agame i Upaniade; jevrejski tekstovi i Tora Pre 2.500 godina budistika Tripitaka i Aguttara-Nikaya i konfuijski analekti Nepokolebljiva sredina i Veliko uenje Pre 2.000 godina hrianski Novi zavet; 600 godina kasnije islamski Kuran KONFERENCIJE, DOKUMENTI I DEKLARACIJE Etiki kodeksi Menes, Aoka, Hamurabi, Drakon, Cyrus, Mojsije, Solomon i Manu 1215. Potpisana Magna Carta, po kojoj suveren nije iznad zakona 1625. Holandski pravnik Hugo Grotius stvara poetke meunarodnog prava 1690. John Locke razvija ideju prirodnih prava u Drugoj raspravi o vladi INSTITUCIJE
1819. VEK 1789. Francuska revolucija i Deklaracija o pravima oveka i graanina 1815. Pobune robova u Latinskoj Americi i Francuskoj 1830-te Pokreti za socijalna i ekonomska prava - Ramakrishna u Indiji, verski pokreti na Zapadu 1840. Pokret Chartista u Irskoj trai opte pravo glasa i prava radnika i siromanih 1847. Liberijska revolucija 1861. Ukidanje kmetstva u Rusiji
1792. Mary Wollstonecraft objavljuje Odbranu prava ena 1860-te Mirza Fath Ali Akhundzade u Iranu i Tan Sitong u Kini zalau se za ravnopravnost polova 1860-te asopis La Camelia Rose Guerra zagovara ravnopravnost ena u celoj Latinskoj Americi 1860-te U Japanu Toshiko Kishida objavljuje esej Govorim vam, sestre moje 186080. Vie od 50 bilateralnih sporazuma o ukidanju trgovine robljem u svim podrujima
1809. U vedskoj osnovana institucija ombudsmana 1815. Odbor za pitanje meunarodne trgovine robljem na Bekom kongresu 1839. Udruenje protiv ropstva u Britaniji, posle kog sledi Confederao Abolicionista u Brazilu tokom 1860-ih 1863. Meunarodni komitet Crvenog krsta 1864. Meunarodno udruenje radnika 1898. Liga za ljudska prava, nevladina organizacija osnovana zbog afere Dreyfus
20. VEK 190029. 190015. Narodi u kolonijama Azije i Afrike ustaju protiv imperijalizma 1905. Radniki pokreti u Evropi, Indiji, i SAD; u Moskvi 300.000 radnika izlazi na ulice 1910. U Meksiku seljaci se mobiliu radi prava na zemlju 191418. Prvi svetski rat 1914. Poinju pokreti za nezavisnost i nemiri u Evropi, Africi i Aziji 1915. Pokolj Jermena u Turskoj 1917. Ruska revolucija 1919. Opti protesti protiv izostavljanja rasne jednakosti iz Konvencije o Drutvu naroda
1900. Prvi sveafriki kongres u Londonu 1906. Meunarodna konvencija o zabrani nonog rada ena u industriji 1907. Mirovna konferencija u Srednjoj Americi daje strancima pravo albe pred sudom u mestu boravka 1916. Lenjin se bavi pravom na samoopredeljenje u delu Imperijalizam, najvii stadijum kapitalizma 1918. Wilson govori o samoopredeljenju u tekstu etrnaest taaka 1919. Versajski ugovor naglaava pravo na samoopredeljenje i manjinska prava 1919. Sveafriki kongres trai pravo na samoopredeljenje kolonija
1902. Meunarodni savez za pravo glasa i ravnopravno graanstvo 1905. Sindikati osnivaju meunarodne federacije 1910. Meunarodni sindikat radnika u industriji enske odee 1919. Drutvo naroda i Meunarodni sud pravde 1919. Meunarodna organizacija rada (ILO), zastupa ljudska prava u radnom pravu 1919. Meunarodna liga ena za mir i slobodu 1919. Nevladine organizacije za prava ena poinju se baviti pravima dece; Save the Children (Velika Britanija)
DODATNI IZVORI
297
1920-te Kampanje za prava ena na kontracepciju, pod vostvom Ellen Key, Margaret Sanger, Shizue Ishimoto 1920-te Opti trajk i oruani sukob izmeu radnika i vlasnika u industrijskim zemljama
1923. Peta konferencija amerikih republika u Santjagu u ileu bavi se pravima ena 1924. enevska deklaracija o pravima deteta 1924. Kongres SAD usvaja Snyderov zakon koji daje svim amerikim starosedeocima puna graanska prava 1926. enevska konferencija usvaja Konvenciju o ropstvu
1922. 14 nacionalnih liga za ljudska prava osniva Meunarodnu federaciju liga za ljudska prava 1920-te Nacionalni kongres Britanske zapadne Afrike u Akri promovie samoopredeljenje 1925. Predstavnici osam nerazvijenih zemalja osnivaju Obojene sveta radi okonanja rasne diskriminacije 1928. Meuamerika komisija o enama osnovana radi borbe za priznavanje graanskih i politikih prava ena
1930-49. 1930. U Indiji Gandhi predvodi stotine ljudi u maru ka Dandiju kao protest protiv poreza na so 193945. Hitlerov nacistiki reim ubija est miliona Jevreja; u koncentracionim logorima ubija Rome, komuniste, sindikalne voe, Poljake, Ukrajince, Kurde, Jermene, hendikepirane, Jehovine svedoke i homoseksualce 1942. U Francuskoj Ren Cassin zalae se za osnivanje meunarodnog suda za ratne zloine 1942. Vlada SAD internira oko 120.000 amerikih Japanaca tokom Drugog svetskog rata 194245. Antifaistika borba u mnogim evropskim zemljama 1949. Kineska revolucija
1930. Konvencija Meunarodne organizacije rada o prinudnom i prisilnom radu 1933. Meunarodna konvencija o suzbijanju trgovine punoletnim enama 1941. Predsednik SAD Roosevelt definie etiri osnovne slobode slobodu govora i vere, slobodu od siromatva i straha 1945. Povelja UN, u kojoj se naglaavaju ljudska prava 1948. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. Konvencija Meunarodne organizacije rada o slobodi udruivanja i zatiti prava na organizovanje 1949. Konvencija Meunarodne organizacije rada o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje
1933. Organizacija izbeglica 193536. Meunarodno poverenitvo za kazne i kaznene zavode s ciljem promovisanja osnovnih prava zatvorenika 1945. Suenja u Nirnbergu i Tokiju 1945. Ujedinjene nacije 1946. Komisija za ljudska prava UN 1948. Organizacija amerikih drava 1949. Savet Evrope
195059. 1950-te Ratovi za nacionalno osloboenje i pobune u Aziji; neke afrike zemlje izborile nezavisnost 1955. Pokret za politika i graanska prava u SAD; Martin Luther King Jr. predvodi bojkot autobusa u Montgomeriju (381 dan)
1950. Evropska konvencija o ljudskim pravima 1951. Konvencija Meunarodne organizacije rada o jednakim naknadama 1957. Konvencija Meunarodne organizacije rada o ukidanju prisilnog rada 1958. Konvencija Meunarodne organizacije rada o diskriminaciji u zapoljavanju i zanimanju
1950. Komisija Meunarodne organizacije rada za utvrivanje injenica bavi se povredama sindikalnih prava 1951. Odbor Meunarodne organizacije rada za slobodu udruivanja 1954. Evropska komisija za ljudska prava 1959. Evropski sud za ljudska prava
1960-69. 1960-te U Africi 17 zemalja ostvaruju pravo na samoopredeljenje kao i druge zemlje u svetu 1962. Ujedinjeni poljoprivrednici Amerike organizuju protest radi zatite radnika migranata u SAD 1960-te70-te Feministiki pokreti trae ravnopravnost
1965. Meunarodna konvencija UN o ogranienju svih oblika rasne diskriminacije 1966. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima 1966. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima 1968. Prva svetska konferencija o ljudskim pravima u Teheranu
1960. Interamerika komisija za ljudska prava odrava prvu sednicu 1961. Amnesty International 1963. Organizacija afrikog jedinstva 1967. Pontifikalna komisija za meunarodnu pravdu i mir
298
DODATNI IZVORI
197079. 1970-te Ljudska prava izazivaju iru panju apartheid u Junoj Africi, postupanja prema Palestincima na okupiranim podrujima, muenje politikih protivnika u ileu, prljavi rat u Argentini, genocid u Kambodi 1970-te Protesti protiv arapsko-izraelskog sukoba, vijetnamskog rata, graanskog rata u Nigeriji - Bijafri 1976. Amnesty International dobija Nobelovu nagradu za mir 198089. 1980-te Kraj junoamerikih diktatura u Argentini, Boliviji, Paragvaju, Urugvaju 1988. Na Filipinima mirni Pokret Snaga naroda zbacuje Markosovu diktaturu 1989. Trg Tiananmen 1989. Pad Berlinskog zida 1990-2003. 1990-te Demokratija se iri Afrikom; Nelson Mandela osloboen iz zatvora i izabran za predsednika June Afrike 1990-te Etniko ienje u bivoj Jugoslaviji, genocid i masovna krenja ljudskih prava u Ruandi 1998. panija pokree postupak izruenja ileanskog generala Pinocheta 1999. Lekari bez granica dobijaju Nobelovu nagradu za mir 2000. Sud u Senegalu optuuje biveg adskog diktatora H. Habrea za muenje i varvarstvo 2000. Eskalacija nasilja izmeu Izraelaca i Palestinaca od 2000. (Al-Aqsa Intifada) 2001. UN i Kofi Annan dele Nagradu za mir 2001. Teroristiki napad na Svetski trgovinski centar i Pentagon; predsednik Bush zapoinje rat protiv terorizma napadajui teroristiku infastrukturu u Avganistanu 2002. Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju (ICTY) poinje suenje Slobodanu Miloeviu mart 2003. SAD napadaju Irak
1973. Meunarodna konvencija UN o suzbijanju i kanjavanju zloina apartheida 1973. Konvencija Meunarodne organizacija rada o minimalnom uzrastu 1974. Svetska konferencija o hrani u Rimu 1979. Meunarodna konvencija UN o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW)
1970. Prve komisije za pomirenje i pravdu u Paragvaju i Brazilu 1978. Helsinki Watch (Human Rights Watch) 1979. Interameriki sud za ljudska prava
1981. Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda 1984. Konvencija UN protiv muenja i okrutnog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanavanja 1986. Deklaracija UN o pravu na razvoj 1989. Konvencija UN o pravima deteta 199096. Globalne konferencije UN i sastanci na vrhu o deci, obrazovanju, okolini i razvoju, stanovnitvu, enama, socijalnom razvoju i ljudskim naseljima 1998. Rimski statut Meunarodnog krivinog suda 1999. Fakultativni protokol uz CEDAW za pojedinane tube 1999. Konvencija Meunarodne organizacije rada o najgorim oblicima dejeg rada 2000. Milenijumski sastanak na vrhu: Uloga UN u 21. veku (Njujork, 6 8. septembra) 2000. Peking + 5 Konferencija o pravima ena 2000. Fakultativni protokol uz CEDAW za pojedinane tube stupa na snagu 2001. Svetska konferencija o rasizmu, rasnoj diskriminaciji, ksenofobiji i netoleranciji (Durban, Juna Afrika, od 31. avgusta do 7. septembra) 2002. Usvaja se Fakultativni protokol uz Konvenciju UN protiv muenja (opti sistem poseta radi praenja sprovoenja Konvencije) 2002. Maj 2002: Generalna skuptina UN: Posebna sednica o deci
1983. Arapska organizacija za ljudska prava 1985. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava 1988. Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda
1992. Prvi Visoki predstavnik OSCE (OEBS) za nacionalne manjine 1993. Prvi Visoki predstavnik OSCE (OEBS) za ljudska prava imenovan na Bekoj konferenciji 199394. Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju i Ruandu 1995. Junoafrika komisija za utvrivanje istine i pomirenje 1995-99. Deset zemalja iniciraju nacionalne akcione planove zatite i irenja ljudskih prava 1999. Osniva se Mrea za ljudsku bezbednost 2002. Rimski statut Meunarodnog krivinog suda (ICC) stupa na snagu (1. jula 2002) 2003. ICC poinje s radom 1. januara 2003.
IZVOR: PRILAGOENO IZ UNDP, IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000.
DODATNI IZVORI
299
B. PREDLOENA LITERATURA O LJUDSKIM PRAVIMA

Sledee knjige sadre osnovne informacije o meunarodnom sistemu ljudskih prava i njegovim izvorima. One predstavljaju korisnu osnovu za svakoga koga zanimaju pitanja ljudskih prava, posebno za one koji se bave obrazovanjem za ljudska prava. One, takoe, daju osnovno znanje i informacije za budua istraivanja. Naslov: A Guide to Human Rights: Institutions, Standards, Procedures (Vodi o ljudskim pravima: Institucije, standardi, postupci) Autor/urednik: Janusz Simonides, Vladimir Volodin Mesto izdanja: Francuska Izdava: UNESCO Godina izdanja: 2001. Sadraj: Ova publikacija daje saetu informaciju o najvanijim instrumentima ljudskih prava; postupcima i mehanizmima za zatitu ljudskih prava; glavnim dogaajima i institucijama koje se bave pitanjima ljudskih prava. Namenjena je svima koji se zanimaju za ljudska prava, naroito nastavnicima, onima koji ue o ljudskim pravima, aktivistima i radnicima u masovnim medijima. Naslov: An Introduction to the International Protection of Human Rights (Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava) Autor/urednik: Hanski Raija i Suksi Markku (ur.) Mesto izdanja: Turku/Abo Izdava: Abo Akademy University; Institute for Human Rights Godina izdanja: 1999, drugo izdanje ISBN: 952-12-047-5 Sadraj: Cilj ove knjige je da se da opta i ujedno iscrpna slika meunarodne zatite ljudskih prava. Ona je uvod u glavne sisteme i standarde, a namera joj je da poslui kao dopuna specijalizovanim studijama. Knjiga e naroito zanimati nediplomirane studente, ali je mogu na teajevima o ljudskim pravima koristiti i radnici i aktivisti nevladinih organizacija, kao i svi drugi koje zanima ova oblast. Naslov: Economic, Social and Cultural Rights: A Textbook (Second revised edition) (Ekonomska, socijalna i kulturna prava, udbenik, drugo izmenjeno izdanje) Autor/urednik: Asbjorn Eide, Catarina Krause, Allan Rosas Mesto izdanja: Dordrecht; Boston; London Izdava: Martinus Nijhoff Godina izdanja: 2001. ISBN: 90-411-1595-1 Sadraj: Ova knjiga je iscrpan udbenik o meunarodno priznatim ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Takoe analizira u kakvom su odnosu ove kategorije s graanskim i politikim pravima. Drugo izmenjeno izdanje sadri poglavlja o ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava u pojedinim zemljama. Naslov: Effective Strategies for Protecting Human Rights: Economic Sanctions, Use of National Courts and International Fora and Coercive Power (Efikasne strategije za zatitu ljudskih prava: Ekonomske sankcije, obraanje nacionalnim sudovima i meunarodnim forumima i sredstva prinude) Autor/urednik: David Barnhizer (ur.) Mesto izdanja: Dartmouth Izdava: Ashgate Godina izdanja: 2001. Sadraj: Ovaj tekst objedinjuje iskustva iz razliitih oblasti vodeih promotera i aktivista za ljudska prava, iz kojih se mogu videti strategije za zatitu ljudskih prava. Knjiga utvruje strateke probleme i pristupe i nudi raspon strategija za sankcionisanje prekrilaca ljudskih prava i za spreavanje ponaanja koja bi mogla voditi krenju ljudskih prava. Autori priloga u knjizi su Noam Chomsky, Richard Goldstone, sudija Ustavnog suda June Afrike i David Rawson, ambasador SAD u Ruandi u vreme traginog genocida. Naslov: Human Rights: Concept and Standards (Ljudska prava: Koncept i standardi) Autor/urednik: Janusz Simonides (ur.) Mesto izdanja: Aldershot Izdava: Dartmouth Publishing Company Limited Godina izdanja: 2000. ISBN: 92-3-103589-4 Sadraj: Ova knjiga sadri razmiljanja o istorijskim perspektivama i filozofskim osnovama ljudskih prava. Knjiga daje iscrpnu analizu graanskih, politikih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, kao i prava lica koje pripadaju ranjivim grupama, kao to su ene, deca, manjine, starosedelaki narodi i radnici migranti. Prikazuje i veze izmeu humanitarnog prava i ljudskih prava. Naslov: Human Rights: New Dimensions and Challenges: Manual on Human Rights (Ljudska prava: Nove dimenzije i izazovi: Prirunik o ljudskim pravima) Autor/urednik: Janusz Simonides Mesto izdanja: Brookfield (ao)
300
DODATNI IZVORI
Izdava: UNESCO, Ashgate Godina izdanja: 1998. ISBN: 1 84014 426 2 Sadraj: U knjizi je pokazana povezanost i meuzavisnost ljudskih prava, mira, demokratije, razvoja i okoline. Analizirane su prepreke i opasnosti za ljudska prava, predlaeni naini i sredstva za njihovo prevazilaenje i razmatrani su pozitivni i negativni uticaji globalizacije, informatike revolucije i naunog i tehnolokog napretka na ljudska prava. Naslov: Human Rights: Questions and Answers (Ljudska prava: Pitanja i odgovori) Autor/urednik: Leah Levin Mesto izdanja: Paris Izdava: UNESCO Godina izdanja: 1996. ISBN: 92- 3-103261-5 Sadraj: Knjiga sadri osnovne informacije o najvanijim instrumentima ljudskih prava, postupcima njihove primene i aktivnostima meunarodnih organizacija na irenju i zatiti ljudskih prava. Knjiga koristi uenicima i nastavnicima, kao i svima koji uestvuju ili su zainteresovani za irenje i zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Naslov: Human Rights Protection: Methods and Effectiveness (Zatita ljudskih prava: Metode i delotvornost) Autor/urednik: Frances Butlet Mesto izdanja: The Hague Izdava: Kluwer Godina izdanja: 2002. ISBN: 90-411-1702-4
Sadraj: U knjizi se istrauju mehanizmi zatite ljudskih prava i njihova efikasnost u praksi. Sadri obilje materijala koji pokazuju da je zatita ljudskih prava danas ne manje vana nego ranije. U knjizi se istrauje ta je potrebno za efikasno ostvarivanje ljudskih prava. Naslov: Human Rights Reference Handbook (Referentni prirunik o ljudskim pravima) Autor/urednik: Theo R.G. van Banning, Willem J.M. van Genugten Mesto izdanja: Netheralnds Izdava: Ministarstvo spoljnih poslova Holandije, Odeljenje za ljudska prava, dobru upravu i demokratizaciju Godina izdanja: 1999. Sadraj: Cilj knjige je da pomogne meunarodnoj zajednici da razvije koherentniju i dosledniju politiku ljudskih prava, koja bi omoguila unapreenje potovanja ljudskih prava irom sveta. Dostupno na Internetu: http://www.minbuza.nl Naslov: Human Rights Standards and the Responsibility of Transnational Corporations (Standardi ljudskih prava i odgovornost transnacionalnih korporacija) Autor/urednik: Michael K. Addo Mesto izdanja: The Hague Izdava: Kluwer Law International Godina izdanja: 1999. Sadraj: U knjizi se razmatraju pitanja prirode i obima odgovornosti korporacija u pogledu ljudskih prava. Da li treba korporacije da budu odgovorne za krenje ljudskih prava u koje su upletene one ili njihove filijale (zavisna preduzea)? Kojim naeli-
ma treba da se rukovode preduzea koja rade u zemljama poznatim po krenju ljudskih prava? Da li je samoregulacija dovoljna, ili je ponaanje korporacija bolje regulisati nacionalnim zakonima ili meunarodnim kodeksima? Na emu ti kodeksi treba da se zasnivaju? Naslov: Human Rights Today. UN Briefing Papers (Ljudska prava danas. Dokumenti UN) Autor/urednik: United Nations Mesto izdanja: New York Izdava: United Nations Publications Godina izdanja: 1998. ISBN: 92- 1-100797-6 Sadraj: U dokumentu se navode konkretne mere koje su UN preduzele na meunarodnom i nacionalnom nivou na unapreenju svojih programa za ljudska prava i efikasnijem delovanju u saradnji s partnerima u vladama i civilnom drutvu radi jemenja ljudskih prava za sve. Takoe, daje se prikaz rada razliitih meuvladinih tela za ljudska prava. Naslov: International Encyclopedia of Human Rights: Freedoms, Abuses and Remedies (Meunarodna enciklopedija ljudskih prava: Slobode, zloupotrebe i pravni lekovi) Autor/urednik: Robert L.Maddex Mesto izdanja: Washington D.C. Izdava: CQ Press Godina izdanja: 2000. ISBN: 1-56802-490-8 Sadraj: Ilustrovani referentni izvor koji sadri pojmove i termine, sporazume, lica i organizacije koje slue jemenju ljudskih prava irom sveta.
DODATNI IZVORI
301
Naslov: Manual on Human Rights Reporting (Prirunik o izvetavanju o ljudskim pravima) Autor/urednik: United Nations Mesto izdanja: Geneva Izdava: United Nations Publications Godina izdanja: 1997. ISBN: 92- 1-100752-6 Sadraj: Glavna svrha Prirunika je da bude praktino sredstvo za vladine slubenike u pripremi i podnoenju izvetaja koji su njihova obaveza prema meunarodnim ugovorima o ljudskim pravima UN. Naslov: International Human Rights in Context: Law, Politics, Morals (Meunarodna ljudska prava u kontekstu: Pravo, politika, moral) Autor/urednik: Henry J. Steiner, Philipp Alston Mesto izdanja: Oxford Izdava: Oxford University Press Godina izdanja: 2000. ISBN: 0-19-829849-8 Sadraj: Ovaj prirunik sadri raznovrstan izbor paljivo ureenih primarnih i sekundarnih materijala sa iscrpnim tekstovima, komentarima urednika i pitanjima za istraivanje. Pokriva iroki raspon tema o ljudskim pravima: osnovne karakteristike meunarodnog prava, razvoj pokreta za ljudska prava; graanska, politika, ekonomska i socijalna prava; meunarodno humanitarno pravo; globalizacija; samoopredeljenje; prava ena; primena i sprovoenje. Naslov: International Human Rights Regime (Meunarodni reim ljudskih prava) Autor/urednik: Manfred Nowak
Izdava: Kluwer Law International Godina izdanja: 2003. Sadraj: Ovaj udbenik daje kratak, ali sveobuhvatan uvod u ideju i doktrinu ljudskih prava, kao i u strukturu, mehanizme i postojee izazove za meunarodni sistem zatite ljudskih prava. Naslov: Textbook on International Human Rights (Udbenik o meunarodnim ljudskim pravima) Autor/urednik: Rhona K.M. Smith Izdava: Oxford University Press Godina izdanja: 2003. Sadraj: Ovaj udbenik uvodi nas u istoriju ljudskih prava, opte i regionalne standarde i metode zatite ljudskih prava, kao i u niz konkretnih prava kao to su jednakost i nediskriminacija, pravo na ivot i prava manjina. Naslov: UNDP Report 2000 (UNDP Izvetaj 2000) Autor/urednik: United Nations Mesto izdanja: New York, Oxford Izdava: United Nations Publishing, Oxford University Press Godina izdanja: 2000. Sadraj: Izvetaji o ljudskom razvoju UNDP, koji se objavljuju svake godine, izvrstan su izvor informacija o tome ta se dogaa u oblastima ljudskih prava u irem kontekstu. Izvetaj UNDP za 2000. godinu posmatra ljudska prava kao neodvojivi deo razvoja i razvoj kao sredstvo ostvarivanja ljudskih prava. Naslov: Universal Human Rights in Theory and Practice (Univerzalna ljudska prava u teoriji i praksi) Autor/urednik: Jack Donnelly
Mesto izdanja: Ithaca, London Izdava: Cornell University Press Godina izdanja: 2003, drugo izdanje Sadraj: Jack Donnelly razrauje teoriju ljudskih prava, bavi se argumentima kulturnog relativizma i istrauje efikasnost bilateralnih i multilateralnih meunarodnih aktivnosti. U potpuno novom poglavlju drugog izdanja re je o istaknutim pitanjima koja su se pojavila posle hladnog rata, meu kojima su humanitarne intervencije, demokratska i ljudska prava, azijske vrednosti, kolektivna prava, diskriminacija seksualnih manjina.
302
DODATNI IZVORI
C. IZVORI U OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA

U nastavku teksta navodi se poglavlje koje sadri informacije o knjigama i materijalima u obrazovanju za ljudska prava, u rasponu od metodolokih uvoda do sveobuhvatnih prirunika u obrazovanju za ljudska prava. Sadraj: Ova knjiga prethodno neobjavljenih eseja odnosi se na konceptualne i praktine probleme i na izazove obrazovanja za ljudska prava. Knjiga je namenjena praktiarima, ne samo kao teorijski vodi nego i kao osnovni savetnik u pogledu planiranja i primene programa formalnih i neformalnih aktivnosti obrazovanja za ljudska prava. Naslov: Human Rights Here and Now: Celebrating the Universal Declaration of Human Rights (Ljudska prava ovde i sad: Uz proslavu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima) Autor/urednik: Nancy Flowers Mesto izdanja: University of Minnesota Izdava: Human Rights Resource Center Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadraj: Poetni prirunik u obrazovanju za ljudska prava koji sadri osnovne informacije i strategije za obuavanje o ljudskim pravima i aktivnosti za razliite starosne grupe i situacije. Dostupna online: http://www.hrusa.org/hrh-and-n/default.htm Naslov: Methodologies for Human Rights Education (Metodologije obrazovanja za ljudska prava) Autor/urednik: Richard Pierre Claude Mesto izdanja: New York Izdava: NY: People Decade for Human Rights Education Godina izdanja: 1995. Jezici: engleski Sadraj: Praktini uvod u pedagogiju obrazovanja za ljudska prava, koji ukljuuje i esej o pravu na poznavanje svojih prava, vodi za planiranje kurikuluma, predloge za osnaivanje i rad s posebnim grupama korisnika, kao i metode vrednovanja. http://www.pdhre.org Naslov: Tips for the Classroom (Uputstva za uionice) Autor/urednik: Felisa Tibbitts Mesto izdanja: Cambridge, MA, Amsterdam Izdava: HREA Godina izdanja: 1996. Jezici: engleski Sadraj: Praktine vebe koje se mogu koristiti u usavravanju nastavnika. Ukljuuje uputstva za voenje rasprave, utvrivanje pravila rasprave, rad u parovima i malim grupama, razvijanje nastavnog asa i njegovo vrednovanje. Dostupno na: http://www.hrea.org/pubs/tips.html
OSNOVNE INFORMACIJE Naslov: Amnesty International Educators Network Human Rights Education Resource Notebooks (Prirunici o izvorima u obrazovanju za ljudska prava Mree nastavnika Amnesty Internationala) Autor/urednik: Amnesty International Mesto izdanja: New York Izdava: Amnesty International Educators Network Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadraj: Zbirka programa obrazovanja za ljudska prava o specifinim pitanjima, ukljuujui ljudska prava ena; prava dece; religija, rasa i etnika pitanja; starosedeoci; smrtna kazna; reavanje sukoba i mir; obuavanje ljudskih prava putem knjievnosti. Naslov: Human Rights Education for the TwentyFirst Century (Obrazovanje za ljudska prava za dvadeset prvi vek) Autor/urednik: George J. Andreopoulos; Richard Pierre Claude (urednici) Mesto izdanja: Philadelphia Izdava: University of Pennsylvania Press Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski
PRIRUNICI I NASTAVNI MATERIJALI Za decu Naslov: ABC of Teaching Human Rights: Practical Activities for Primary and Secondary Schools (Abeceda obuavanja ljudskih prava: Praktine aktivnosti za osnovne i srednje kole) Autor/urednik: UN Publications Mesto izdanja: New York, Geneva Izdava: UN Centre for Human Rights Godina izdanja: 1989. Jezici: engleski Sadraj: Cilj ove knjige je da podstakne osveivanje i razumevanje ljudskih prava pruajui osnovne
DODATNI IZVORI
303
informacije o pravima i potovanju sebe i drugih, u kontekstu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Predloene su aktivnosti za decu svih starosnih grupa; aktivnosti za mlau decu usmerene su na negovanje oseaja samopotovanja i potovanja drugih. Naslov: All Human Beings A Manual for Human Rights Education (Sva ljudska bia ... Prirunik za obrazovanje za ljudska prava) Autor/urednik: UNESCO Mesto izdanja: Paris Izdava: UNESCO Publishing Godina izdanja: 1998. Jezici: engleski Sadraj: tampan povodom pedesete godinjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ovaj prirunik ima za cilj da pomogne uenicima i uiteljima osnovnih i srednjih kola u razumevanju optih naela ljudskih prava. Sadri osnovnu dokumentaciju, posebne nastavne materijale i praktine vebe. Naslov: Educating for Human Dignity: Learning about Rights and Responsibilities (Obrazovanje za ljudsko dostojanstvo: Uenje o pravima i odgovornostima) Autor/urednik: Betty A. Reardon Mesto izdanja: Philadelphia Izdava: Pennsylvania Studies in Human Rights Godina izdanja: 1995. Jezici: engleski Sadraj: Ovo je jedna od najvanijih knjiga iz oblasti obrazovanja za ljudska prava za osnovnokolski i srednjokolski nivo. Pisana je za nastavnike kao i
za trenere nastavnika. To je izvor koji prua vostvo i radne materijale za nastavnike u obrazovanju za ljudska prava od dejeg vrtia do srednje kole. Otvara mogunosti holistikog pristupa obrazovanju za ljudska prava. Naslov: First Steps: A Manual for Starting Human Rights Education (Prvi koraci: Prirunik za poetno obrazovanje za ljudska prava) Autor/urednik: Amnesty International Mesto izdanja: London Izdava: Amnesty International Godina izdanja:1996. Jezici: engleski Sadraj: Ovaj prirunik je izradio Amnesty International posebno za korienje u istonoj i srednjoj Evropi. Prirunik se upotrebljava u velikom broju zemalja regiona. Prvi koraci su zamiljeni kao obrazovno sredstvo nastavnika i kao izvor za organizovane aktivnosti u obrazovnom okruenju. Tekst sadri ukupno 27 lekcija za mlau decu (do 12 godina) i 18 lekcija za decu starijeg uzrasta. Naslov: Human Rights for Children: A Curriculum for Teaching Human Rights to Children Ages 3 12 (Ljudska prava za decu: Kurikulum za obuavanje o ljudskim pravima dece od 3 do 12 godina) Autor/urednik: Virginia Hatch, Patsy Hegstad, Norman Heimgarten Mesto izdanja: Alameda, California Izdava: Hunter House, Inc. Publishers Godina izdanja: 1992. Jezici: engleski Sadraj: Ova knjiga sa izvorima za nastavnike
usmerena je na deset osnovnih naela koja proizlaze iz Konvencije o pravima deteta. Knjiga sadri strategije i aktivnosti obuavanja za nastavnike. Naslov: Raising Children with Roots, Rights & Responsibilities: Celebrating the UN Convention on the Rights of the Child (Vaspitavati decu o korenima, pravima i odgovornostima: Uz proslavu UN Konvencije o pravima djeteta) Autor/urednik: Lori Dupont, Joanne Foley, Annette Gagliardi Mesto izdanja: University of Minnesota Izdava: Human Rights Resource Center, Stanley Foundation Godina izdanja: 1999. Jezici: engleski Sadraj: Knjiga predstavlja odgovor na zahtev utvren u preambuli Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, jer podstie svakog pojedinca i svako drutveno telo da nastoji obuavanjem i obrazovanjem da promovie potovanje tih prava i sloboda. Naslov: Siniko: Towards a Human Rights Culture in Africa (Siniko: U susret kulturi ljudskih prava u Africi) Autor/urednik: Amnesty International International Secretariat Mesto izdanja: London Izdava: Amnesty International Godina izdanja: 1999. Jezici: engleski i francuski Sadraj: Ovaj prirunik za nastavnike i vaspitae u Africi koji rade s mladim ljudima u formalnom i neformalnom obrazovnom okruenju i ele uvesti
304
DODATNI IZVORI
ljudska prava u svoju vaspitnu praksu, zamiljen je kao osnovni uvod sa savetima o metodologiji, aktivnostima za stariju i mlau decu, kao i idejama za aktivnosti. Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Primary School Resource Unit (Tolerancija Prag mira: Izvor za osnovnu kolu) Autor/urednik: Betty A. Reardon Mesto izdanja: Paris Izdava: UNESCO Publishing Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadraj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije Ujedinjenih nacija, 1995. godine i poetku Decenije obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i demokratiju. Naslov: One World, One Earth, Educating Children with Social Responsibility (Jedan svet, jedna Zemlja: Obrazovati decu za drutvenu odgovornost) Autor/urednik: Rob Collins i Merryl Hammond Mesto izdanja: Gabriola Island, British Columbia Izdava: New Society Publishers Godina izdanja: 1993. Jezici: engleski Sadraj: Jedan svet, jedna Zemlja je udbenik za odrasle koji ele raditi s decom u istraivanju mira, u pitanjima okoline i socijalne pravde. Sadri osetljive rasprave o tome kako uiti zajedno s mladima i voditi mlade ljude, kao i detaljne napomene za organizovanje grupe u okviru postojeih institucija
(kola, izviakih grupa, crkava), stvarajui kooperativno okruenje za uenje, to ukljuuje iru zajednicu i odravanje entuzijazma. Mladi Naslov: Compass A Manual on Human Rights Education with Young People (Kompas Prirunik o obrazovanju za ljudska prava za mlade ljude) Autor/urednik: Savet Evrope Mesto izdanja: Strasbourg Izdava: Savet Evrope Godina izdanja: 2002. Jezici: engleski, ruski, hrvatski Sadraj: Ovaj obrazovni vodi predstavlja irok raspon pristupa temama i metodama koje bi trebalo da nadahnjuju sve koje zanimaju ljudska prava, demokratija i graansko drutvo. Vodi, takoe, sadri 49 radnih listia za celovite praktine aktivnosti, nudei detaljni okvir za radne aktivnosti u koli i odgovarajue tekstove i dokumente. Naslov: Economic and Social Justice: A Human Rights Perspective (Ekonomska i socijalna pravda: Perspektive ljudskih prava) Autor/urednik: David A. Shiman Mesto izdanja: University of Minnesota Izdava: Human Rights Resource Center; Stanley Foundation Godina izdanja: 1999. Jezici: engleski Sadraj: Knjiga nudi informacionu podlogu, ideje za preduzimanje akcija i interaktivnih aktivnosti koje ljudima mogu pomoi da o ljudskim pravima
razmiljaju na iri nain. Nastoji da pomogne u odreenju pitanja kao to su beskunitvo, siromatvo, glad i neodgovarajua zdravstvena briga, ne samo u smislu ekonomskih i socijalnih problema nego i kao izazova za ljudska prava. Naslov: Education Pack: Ideas, Resources, Methods and Activities for Informal Intercultural Education with Young People and Adults (All Different All Equal Campaign) (Obrazovni paket: Ideje, izvori, metode i aktivnosti za neformalno interkulturalno obrazovanje mladih ljudi i odraslih: Kampanja Svi razliiti Svi jednaki) Autor/urednik: Mark Taylor, Pat Brander, Carmen Cardenas, Rui Gomes i Juan de Vincente Abad Mesto izdanja: Strasbourg Izdava: Savet Evrope Godina izdanja: 1995. Jezici: engleski, francuski Sadraj: Obrazovni paket Svi razliiti Svi jednaki razvila je Uprava za mlade Saveta Evrope kao deo Kampanje evropske omladine protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije. Obrazovni paket je knjiga ija je namera da koristi okruenje neformalnog obrazovanja, ali aktivnosti mogu biti ukljuene i u okruenje uionica. Knjiga ima dva glavna dela, prvi deo sadri kljune pojmove interkulturalnog obrazovanja, a u drugom delu predlau se aktivnosti, metode i izvori. Naslov: Human Rights for All (Ljudska prava za sve) Autor/urednik: Edward OBrien, Eleanor Greene i David McQuoid-Mason Mesto izdanja: Minneapolis
DODATNI IZVORI
305
Izdava: National Institute for Citizenship Education in the Law (NICEL) Godina izdanja: 1996. Jezici: engleski, ruski, rumunski, maarski, panski Sadraj: Ljudska prava za sve je udbenik namenjen upotrebi u celogodinjem kurikulumu. To je udbenik za uenike, a ujedno prirunik za nastavnike. Namenjen je srednjim kolama (uzrast od 12 do 18 godina), ali se moe koristiti i za odrasle. Lekcije se niu logiki od izvora i klasifikacije ljudskih prava do sadraja politikih, socijalnih i ekonomskih prava, kao i postupaka za suoavanje s krenjima ljudskih prava. Naslov: Its Only Right! A Practical Guide to Learning about the Convention on the Rights of the Child (To je samo pravo! Praktini vodi u uenju o Konvenciji o pravima deteta) Autor/urednik: Susan Fountain Mesto izdanja: New York Izdava: UNICEF Godina izdanja: 1993. Sadraj: Knjigu je izdao UNICEF, a namenjena je nastavnicima koji rade sa uenicima od trinaest godina navie. Knjiga je izraena u saradnji sa strunjacima iz Latinske Amerike, Azije, Afrike, Zapadne Evrope i Severne Amerike, a namenjena je razliitim nacionalnim kontekstima. Glavna snaga ovog vodia je njegov multikulturalni pristup. Navedeni su primeri iz razliitih zemalja, koji ohrabruju uenike da koriste komparativni pristup u razumevanju situacija u kojima se nalaze deca. Druga znaajna osobina ove knjige je poglavlje o preduzimanju akcija, koje vodi uenike
kroz pitanja identifikacije problema i istraivanja i planiranja projekta. Naslov: Lesbian, Gay, Bisexual and Transgender Rights: A Human Rights Perspective (Prava homoseksualaca, biseksualaca i transseksualaca: Gledite ljudskih prava) Autor: Dave Donahue Mesto izdanja: Minneapolis Izdava: University of Minnesota Human Rights Resource Center Godina izdanja: 2000. Jezik: engleski Sadraj: Program razvija iscrpno istraivanje i odgovorno delovanje meu srednjokolcima u odnosu na prava homoseksualaca, biseksualaca i transseksualaca. Naslov: Our World, Our Rights (Na svet, naa prava) Autor: Margot Brown Mesto izdanja: London Izdava: Educators in Human Rights Network Godina izdanja: 1995. Jezici: engleski Sadraj: Na svet, naa prava sastavila je Mrea nastavnika o ljudskim pravima (Educators in Human Rights Network) i britanski ogranak organizacije Amnesty International za vie razrede osnovne kole (uzrast 8 - 12). Namena knjige je da upozna decu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Sadri 20 lekcija koje se mogu koristiti u koli, ali i u vankolskom okruenju. Iako je prvenstveno osmiljena za korienje u Ujedinjenom Kraljevstvu, vaspitai iz drugih zemalja mogu prilagoditi
nastavne jedinice kako bi odgovarale njihovom lokalnom kontekstu. Naslov: The Human Rights Education Handbook: Effective Practices for Learning, Action and Change (Udbenik za obrazovanje za ljudska prava: Efikasni zadaci za uenje, akciju i promene) Autor/urednik: Nancy Flowers Mesto izdanja: University of Minnesota Izdava: Human Rights Resource Center, Stanley Foundation Godina izdanja: 2000. Jezici: engleski Sadraj: Namena prirunika je da pomogne vaspitaima u oblasti ljudskih prava u njihovom radu. Radi unapreenja obrazovanja za ljudska prava u svim oblicima knjiga donosi iskustva mnogih vaspitaa i organizacija, ilustrujui njihovu efikasnu praksu i uvide. Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Secondary School Resource Unit (Tolerancija Prag mira: Izvor za srednju kolu) Autor/urednik: Betty A. Reardon Mesto izdanja: Paris Izdava: UNESCO Publishing Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadraj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije Ujedinjenih nacija, 1995. godine i poetku Decenije obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i demokratiju.
306
DODATNI IZVORI
Odrasli Naslov: A Call for Justice (Zov pravde) Autor/urednik: PDHRE Mesto izdanja: New York Izdava: PDHRE Godina izdanja: 2000. Jezici: engleski Sadraj: U knjizi je re o obavezama vlada u sprovoenju ljudskih prava i o okviru ljudskih prava kojim se osnauje delovanje nevladinih organizacija, zajednice i svih onih koji su posveeni potovanju ljudskih prava. GRUPE: starije osobe, deca i mladi, osobe drugaijih sposobnosti, starosedeoci, radnici migranti, manjinske i etnike grupe, izbeglice, ene. PITANJA: razvoj, diskriminacija, obrazovanje za zdravu okolinu i stanovanje, zaraivanje za ivot i zemlja, uee; mir i razoruanje, siromatvo, rasa, vera, seksualna orijentacija, rad. Naslov: Learning, Reflecting and Acting: 149 Activities Used in Learning Human Rights (Uenje, razmiljanje i delovanje: 149 aktivnosti u uenju ljudskih prava) Mesto izdanja: New York Izdava: PDHRE Sadraj: Ova knjiga PDHRE je kompilacija programa obuke iz celog sveta. Naslov: Passport to Dignity (Paso za dostojanstvo) Autor/urednik: PDHRE Mesto izdanja: New York Izdava: PDHRE
Godina izdanja: 2001. Jezici: engleski Sadraj: 536 stranica vodia i radne belenice prikazuje holistiku prirodu ljudskih prava kao monog oruja za akcije u postizanju pune jednakosti, dobrobiti i uea u odluivanju koje odreuje ivote ena. Uz ovaj prirunik preporuujemo video-seriju ene dre nebo koja sadri osam kratkih pria. Naslov: Popular Education for Human Rights: 24 Participatory Exercises for Facilitators and Teachers (Popularno obrazovanje za ljudska prava: 24 participativne vebe za moderatore i nastavnike) Autor/urednik: Richard Pierre Claude Mesto izdanja: Amsterdam Izdava: Human Rights Education Associates Godina izdanja: 2000. Sadraj: Prirunik za obuku sa vebama smiljenim za neformalno osnovno obrazovanje koji, izmeu ostalog, naglaava: ensko pitanje i pitanje dece, odreene vrednosti, npr. potovanje dostojanstva i potena pravila, veze izmeu ljudskih prava i odgovornosti, izgradnju civilnog drutva, suprotstavljanje predrasudama, informacije za osnaivanje, itd. Metode koje trae visok stepen uea iz prirunika mogu se primeniti na razliite sredine i kulture pa se, iako su osmiljene za popularno obrazovanje, ipak mogu uspeno koristiti i u programima formalnog obrazovanja. Engleska verzija celog teksta dostupna je na: http://www.hrea.org/pubs/claude00.html Naslov: Self-Help Human Rights Education Handbook (Prirunik za samopomo u obrazovanju za
ljudska prava) Autor/urednik: J. Paul Martin Mesto izdanja: New York Izdava: Center for Study of Human Rights, Columbia University Godina izdanja: 1996. Jezici: engleski Sadraj: Ovaj online-prirunik osmiljen je kao pomo iskusnim i buduim nastavnicima u oblasti ljudskih prava. Postavlja jasne obrazovne ciljeve za programe o ljudskim pravima, nastoji da unapredi sposobnosti nastavnika u pogledu planiranja i vrednovanja programa, kao i da ih veba kako da izvuku najvie to mogu od dostupnih nastavnih materijala i kreiraju vlastite materijale kad je to nuno ili mogue. Dostupan online na: http://www.hrea.org/erc/Library/curriculum_methodology/SELFHELP.html Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Teacher-training Resource Unit (Tolerancija Prag mira: Izvor za obuku nastavnika) Autor/urednik: Betty A. Reardon Mesto izdanja: Paris Izdava: UNESCO Publishing Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadraj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije Ujedinjenih nacija, 1995. godine i poetku Decenije obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i demokratiju.
DODATNI IZVORI
307
Naslov: We the Peoples: The Role of the United Nations in the Twenty-first Century: Briefing Papers for Students (Mi narodi: Uloga Ujedinjenih nacija u dvadeset prvom veku: Podsetnici za uenike) Autor/urednik: Ujedinjene nacije Mesto izdanja: New York Izdava: UN Godina izdanja: 2001. Jezici: engleski Sadraj: Publikacija je izvor za nastavnike o izazovima s kojima se danas suoava oveanstvo i o tome ta vlade i narodi mogu da uine da se s njima suoe. Sadri osnovne informacije, statistike podatke, prie, izvore i predloge aktivnosti za uenike u razredu. OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA NA INTERNETU Nastavni materijali Baza podataka o obrazovanju za ljudska prava UNHCHR http://193.194.138.190/hredu.nsf Ova baza podataka Visokog predstavnika za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UNHCHR) daje informacije o organizacijama, materijalima i programima za obrazovanje za ljudska prava. Baza podataka je doprinos Deceniji obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19952004) i cilj joj je da olaka razmenu informacija u oblasti obrazovanja za ljudska prava i usavravanje svih zainteresova-
nih uesnika. Vidi takoe: http://193.194.138.190/education/main.htm Ovo je glavna UNHCHR stranica o obrazovanju i obuci za ljudska prava. Sadri, izmeu ostalog, materijale i aktivnosti UNHCHR i linkove na internet stranice o obrazovanju za ljudska prava. Council of Europe Portal (Portal Saveta Evrope) http://www.coe.int/portalT.asp Stranice Saveta Evrope pod rubrikom Odnosi s javnou nude dve stranice s linkovima: injenice o obrazovanju i injenice o ljudskim pravima. One nude opte informacije o istoriji Saveta Evrope, evropskoj istoriji, kulturi i jezicima, ali i informacije o ljudskim pravima i njihovoj zatiti. injenice o ljudskim pravima sadre zatitu ljudskih prava, daju pojednostavljenu verziju Evropske konvencije o ljudskim pravima i sadre veliki broj vebi i igara. UNICEF http://www.unicef.org UNICEF pod linkom obrazovanje za ljudska prava nudi niz tema u oblasti obrazovanja za ljudska prava, kao i niz drugih linkova. Na primer, moe se pronai link na stranicu s crtanim filmovima o pravima dece. United Nations Cyberschoolbus (Kiber-kolski autobus Ujedinjenih nacija) http://www.cyberschoolbus.un.org
Kiber-kolski autobus Ujedinjenih nacija osnovan je 1996. godine kao obrazovni online-deo Projekta o globalnom obuavanju i uenju, ija je misija promovisanje obrazovanja o meunarodnim pitanjima i Ujedinjenim nacijama. Projekt stvara visokokvalitetne nastavne materijale i aktivnosti koji su osmiljeni za korienje u obrazovanju (na nivou osnovne i srednje kole) i za usavravanje nastavnika. Na toj internet stranici mogu se pronai brojne aktivnosti i projekti koji uenike uvode u globalna pitanja na interaktivni, angaujui i zabavni nain. Human Rights Education Associates (Udruenje za obrazovanje za ljudska prava) http://www.erc.hrea.org Udruenje za obrazovanje za ljudska prava (HREA) je meunarodna nevladina organizacija koja prua podrku uenju o ljudskim pravima; osposobljava aktiviste i profesionalce; razvija nastavne materijale i programe; deluje na razvoju zajednica putem online-tehologija. Elektronski centar o izvorima HREA je online-knjiara materijala za obrazovanje i obuku o ljudskim pravima. Tu je i online-forum, baza podataka i linkovi na druge organizacije i izvore. To je novi deo internet stranica HREA. Peoples movement for Human Rights Education (Narodni pokret obrazovanja za ljudska prava) http://www.pdhre.org Internet stranice ove organizacije u obrazovanju za ljudska prava posveene su uenju o ljudskim pravima radi socijalnih i ekonomskih promena. Strani-
308
DODATNI IZVORI
ce nude linkove na metodologiju i nastavne materijale u obrazovanju za ljudska prava. Takoe su koristan izvor za sve koje zanima da doznaju vie o inicijativi Gradovi za ljudska prava. Human Rights Internet (Ljudska prava na Internetu) http://www.hri.ca Organizacija Ljudska prava na Internetu (HRI), osnovana 1976. godine, vodea je organizacija u razmeni informacija o ljudskim pravima na nivou svetske zajednice. HRI se posvetio jaanju statusa aktivista i organizacija za ljudska prava kao i obrazovanju vladinih i nevladinih agencija, slubenika i ostalih uesnika u javnoj i privatnoj sferi. Cilj mu je da ojaa ulogu civilnog drutva u podizanju svesti o razliitim pitanjima ljudskih prava. National Center for Human Rights Education (Nacionalni centar za obrazovanje za ljudska prava) http://www.nchre.org Misija Nacionalnog centra za obrazovanje za ljudska prava (NCHRE) ima zadatak da razvija pokret za ljudska prava u Sjedinjenim Amerikim Dravama, poduavajui lidere u zajednicama i studente aktiviste da primenjuju standarde ljudskih prava na probleme nepravde. Programi NCHRE odraavaju uverenje da e viestrani pristup socijalnim promenama stvoriti snaan pokret za ljudska prava. Human Rights Education Programme (Program obrazovanja za ljudska prava)
http://www.hrep.com.pk Program je pokrenut u avgustu 1995. godine kao nezavisna, neprofitna organizacija. Uglavnom je usmeren na kolsku decu i nastavnike, a koristi celokupni spektar prava kao osnov svog delovanja. Krajnji cilj programa je doprinos razvoju civilnog i humanog drutva obezbeujui deci i mladima obrazovanje koje karakterie socijalna i osetljivost na ljudska prava. The Human Rights Resource Center (Resursni centar za ljudska prava) http://www.hrusa.org Ovaj centar je sastavni deo Centra za ljudska prava Univerziteta u Minnesoti i deluje sa Univerzitetskom bibliotekom za ljudska prava na stvaranju i distribuciji grae o obrazovanju za ljudska prava elektronskim putem i u tampanim verzijama, kao i na obuci aktivista, profesionalaca i studenata, na irenju mrea za podsticanje efikasnog praktinog rada u obrazovanju za ljudska prava, a takoe i kao podrka Deceniji obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19952004). D@dalos http://www.dadalos.org D@dalos ima za cilj da doprinese izgradnji kulture mira, demokratije i aktivnog graanstva putem programa obrazovanja za mir i da prua tehniku pomo na povezivanju graanske inicijative u BiH i ostalim zemljama jugoistone Evrope. Deluje u uskoj saradnji sa kolama, nevladinim organizacijama i organizacijama osnovanim u zajednici i stavlja poseban naglasak na osnaivanje organizovanja
mladih ljudi i onih koji rade s mladima i decom za drutvene akcije koje promoviu vrednosti jednakosti, pravde i graanske odgovornosti u zajednici. The Amnesty International USA Human Rights Education Network (Mrea obrazovanja za ljudska prava organizacije Amnesty International SAD) http://www.amnesty-volunteer.org/usa/education/educate.html Ova stranica sadri linkove na nastavne materijale i izvore, primere nastavnih jedinica, nastavne planove za ljudska prava, informacije o daljim izvorima, posebno o pravima dece (sa studijama sluaja). Teaching Human Rights Online (Online-uenje o ljudskim pravima) http://www.oz.uc.edu/thro/index.html Ova stranica nastoji da unapredi etiko razmiljanje i meukulturnu komunikaciju meu uenicima srednjih kola i studentima drutvenih smerova. Sadri vebe kritikog miljenja za individualno uenje, zbirku studija sluaja i vodi za vaspitae. BBC World Service / I have right to (Imam pravo na ) http://www.bbc.co.uk/worldservice/people/features/ihaverightto/index.html Imam pravo na je globalni obrazovni program koji je razvio BBC World Service Trust. Cilj mu je da pomogne ljudima da budu informisani pre nego to se odlue o stvarima koje se tiu njihovih ivo-
DODATNI IZVORI
309
D. KORISNI KONTAKTI
ta i da uestvuju u raspravama i debatama. Obuhvata radijske programe na 25 jezika, dogaaje kojima je cilj podizanje meunarodne svesti, debate i poznatu internet stranicu, a pokrenut je u oktobru 2000. godine. Deluje kao globalni vor za informacije o ljudskim pravima. Online biblioteke ORGANIZACIJE Stephen A. Hansen, Getting Online for Human Rights. Frequently Asked Questions and Answers About Using the Internet in Human Rights Work: http://shr.aaas.org/online/cover.htm Concise Guide to Human Rights on the Internet (Derechos, Septiembre 1998): http://www.derechos.org/human-rights/manual.htm Projekt DIANA Online Human Rights Archive: http://diana.law.yale.edu University of Minnesota Human Rights Library: http://www.umn.edu/humanrts International Law and Human Rights putem posluitelja: http://doddel.cs.unimaas.nl Human Rights Education Bibliography: http://soros.org/fmp2/html/bib_intro.html Za audiovizuelne materijale pogledajte sledeu internet stranicu: http://www.hrea.org/pubs/HREsourcebook/2nd/ Meunarodne organizacije Ujedinjene nacije United Nation (UN) UN Headquarters First Avenue at 46th Street New York, NY 10017; USA Web-stranica: www.un.org Email adresa: inquiries@un.org Web-stranica UN sadri sve informacije o specijalizovanim organizacijama ili podorganizacijama koje su date u nastavku teksta. Meutim, tim stranicama esto nije lako pristupiti, pa zbog toga dajemo spisak najvanijih institucija koja se bave oblau ljudskih prava i obrazovanja za ljudska prava. Visoki predstavnik UN za ljudska prava United Nations High Commissioner for Human Rights (OHCHR-UNOG) 814 Avenue de la Paix 1211 Geneva 10 Switzerland Telefon: + 41 22 917 9000 U nastavku tekstu navedene su informacije o meunarodnim institucijama i organizacijama koje se bave oblau ljudskih prava i obrazovanja za ljudska prava. Mnoge od njih izdaju materijale o ljudskim pravima, odravaju radionice i pruaju informacije i savete o ljudskim pravima. Web-stranica: http://www.unhchr.ch/ Email adresa: videti na adresi http://www.unhchr.ch/html/hchr/contact.htm Radni jezici: engleski, francuski, panski Program: razvoj nacionalnih planova delovanja, podrka nevladinim organizacijama, obuka razliitih grupa strunjaka, izvetavanje o primeni meunarodnih ugovora i obaveza, razvoj kurikuluma Ciljne grupe: zakonodavci, sudije, advokati, policijski slubenici, zatvorski slubenici, nastavnici, vladini slubenici, mediji, pripadnici javnih slubi Baza podataka prua informacije o organizacijama, materijalima i programima obrazovanja za ljudska prava. Baza podataka predstavlja doprinos Deceniji obrazovanja za ljudska prava UN (19952004) i omoguuje irenje informacija o brojnim resursima u oblasti obrazovanja i obuke za ljudska prava. Moe se pretraivati pet odeljaka po geografskom kriterijumu, ciljnim grupama, temama, zemlji/regionu, vrsti i jeziku. Informacije u bazi podataka dostupne su na engleskom, francuskom i panskom jeziku. Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu United Nations Educational, Scientific and Cultural Organisation (UNESCO) 7 Place de Fontenoy 75352 PARIS 07 SP France Telefon: + 33 1 45 68 10 00 Web-stranica: www.unesco.org Email adresa: geneva@unesco.org Radni jezici: francuski, engleski Program: formulisanje politike obrazovanja za ljud-
310
DODATNI IZVORI
ska prava, tampanje publikacija, jaanje istraivakih mrea za ljudska prava i obrazovanje za ljudska prava; obrazovanje za ljudska prava u kolama; obuka razliitih grupa (parlamentarci, lokalni politiari, lanovi nevladinih organizacija); obrazovanje za ljudska prava na univerzitetskom nivou. Ciljne grupe: srednje kole i univerziteti; grupe strunjaka UNESCO za glavni cilj ima doprinos miru i bezbednosti u svetu irenjem saradnje meu zemljama kroz obrazovanje, nauku, kulturu i komunikaciju radi unapreivanja opteg potovanja pravde, vladavine prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda koje se u Povelji Ujedinjenih nacija utvruju za sve ljude sveta, bez razlike na osnovu rase, pola, jezika ili religije. Visoki predstavnik UN za izbeglice United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR) P. O. Box 2500, 1211 Geneva 2 Depot 2 Switzerland Telefon: + 41 22 739 8111 Web-stranica: www.unhcr.ch Emaila adresa: towle@unhcr.ch Radni jezici: engleski, francuski Program: javno obrazovanje; javne kampanje podizanja svesti; izrada tekstova Ciljne grupe: nastavnici, izbeglice, vladine agencije Kancelarija Visokog predstavnika UN za izbeglice ima zadatak da vodi i koordinira meunarodne akcije radi zatite izbeglica i reavanja problema izbeglica irom sveta. Njegov osnovni cilj je zatita pra-
va i dobrobiti izbeglica. Nastoji obezbediti da svako moe uivati pravo na traenje azila i nai sigurno utoite u drugoj dravi, s mogunou da se dobrovoljno vrati u svoje prebivalite, integrie u lokalnu sredinu ili preseli u drugu zemlju. Fond za decu UN United Nations Children Fund (UNICEF) UNICEF House 3 United Nations Plaza New York, NY 10017 USA Telefon: + 1 212 326 7000 Web-stranica: www.unicef.org Email adresa: info@unicef.org Radni jezici: engleski, francuski, panski UNICEF je od Generalne skuptine UN dobio mandat da promovie zatitu prava dece, pomae zadovoljavanje njihovih osnovnih potreba i omoguava da dostignu svoj puni potencijal. UNICEF se rukovodi Konvencijom o pravima deteta i deluje na ostvarenju prava dece, istrajui na etikim naelima i meunarodnim standardima ponaanja prema deci. Meunarodna organizacija rada International Labor Organization (ILO) 4 Route des Morillons CH-1211 Geneva 22, Switzerland Telefon: + 41 22 799 6111 Web-stranica: www.ilo.org Email adresa: ilo@ilo.org Radni jezik: engleski Meunarodna organizacija rada je specijalizovana
agencija UN koja promovie socijalnu pravdu i meunarodno priznata ljudska prava i prava radnika. ILO formulie meunarodne radne standarde u obliku konvencija ili preporuka koje postavljaju minimalne standarde osnovnih radnih prava. Promovie razvoj nezavisnih organizacija poslodavaca i radnika i prua obuku i savetodavne usluge tim organizacijama. Regionalne organizacije AFRIKA Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda African Commission on Human and Peoples Rights (ACHPR) 90 Kairaba Avenue, P. O. Box 673 Banjul, The Gambia Telefon: + 220 392962; 372070 Faks: + 220 390764 Web-stranica: www.achpr.org Email adresa: achpr@achpr.org, idoc@achpr.org Radni jezici: engleski, francuski, arapski i panski Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda je glavno telo u afrikom sistemu zatite ljudskih prava. Njen glavni zadatak je irenje i zatita ljudskih prava - ona iri informacije o afrikom sistemu ljudskih prava i organizuje radionice i konferencije i prima predstavke od pojedinaca ili grupa o krenjima ljudskih prava. Sedite Komisije je u Bandulu u Gambiji; Komisija je telo Afrike unije, bive Organizacije afrikih jedinstva. Nakon stupanja na snagu Dodatnog protokola uz Afriku povelju bie osnovan Afriki sud za ljudska prava i prava naro-
DODATNI IZVORI
311
da, koji e dopunjavati delatnost Afrike komisije. Odluke Suda moi e da sadre nalog za naknadu tete i bie pravno obavezujue. SEVERNA I JUNA AMERIKA Interamerika komisija za ljudska prava Inter-American Commission on Human Rights (IACHR) 1889 F Street, N. W. Washington D.C., 20006 USA Telefon: +1 202 458 6002 Web-stranica: www.cidh.oas.org/DefaultE.htm Email adresa: cidhoea@oas.org Radni jezici: engleski, francuski, portugalski, panski Program: praenje; teajevi o ljudskim pravima, postdiplomske stipendije za prouavanje ljudskih prava Ciljne grupe: univerziteti, starosedelaki narodi Interamerika komisija za ljudska prava jedno je od dva tela u interamerikom sistemu irenja i zatite ljudskih prava. Komisija ima sedite u Waingtonu, D.C. Drugo telo je Interameriki sud za ljudska prava u San Hozeu u Kostariki. Komisija je autonomno telo Organizacije amerikih drava (OAS). Glavna funkcija joj je promovisanje potovanja i odbrane ljudskih prava u optem kontekstu ljudskih prava i na nivou pojedinca. Svaki pojedinac, grupa ili nevladina organizacija moe predati prijavu Komisiji, navodei krenje prava zatienih Amerikom konvencijom i/ili Amerikom deklaracijom.
Interameriki institut za ljudska prava Inter-American Institute of Human Rights (IIDH) P. O. Box 10081-1000 San Jos, Costa Rica Telefon: + 506 234 04 04 Web-stranica: www.iidh.ed.cr Email: cre@iidh.ed.cr Radni jezici: engleski, panski Program: praenje; izdavatvo; razliiti teajevi i obuka o regionalnim i meunarodnim mehanizmima za zatitu ljudskih prava i meunarodnog prava, obrazovanje za ljudska prava u srednjim kolama Ciljne grupe: aktivisti nevladinih organizacija, grupe strunjaka, vladini slubenici, nastavnici Institut radi na irenju i ostvarivanju prava iz Amerike konvencije o ljudskim pravima i doprinosi konsolidaciji demokratije putem obrazovanja, istraivanja, politikog posredovanja, programa obuke, tehnike pomoi vezane za ljudska prava, kao i irenjem znanja putem specijalizovanih publikacija. Rad Instituta zasniva se na naelima predstavnike demokratije, vladavine prava, ideolokog pluralizma i potovanja osnovnih prava i sloboda. Institut sarauje sa Interamerikim sudom i Interamerikom komisijom za ljudska prava, svim sektorima civilnog drutva i dravnim telima u zemljama zapadne hemisfere, kao i s meunarodnim organizacijama.
EVROPA Savet Evrope Council of Europe (CoE) F-67075 Strasbourg Cedex Strasbourg, France Telefon: + 33 3 88 412 000 Web-stranica: www.coe.int Email adresa: dhr@coe.fr Radni jezici: engleski, francuski Program: dokumentacioni centri; izdavatvo; obuka nastavnika Ciljne grupe: osnovna i srednja kola, profesionalne grupe Savet Evrope pokriva sva najvanija pitanja s kojima se suoava evropsko drutvo, osim odbrane. Njegovi radni programi ukljuuju sledea podruja delovanja: ljudska prava, mediji, pravna saradnja, socijalna kohezija, zdravlje, obrazovanje, kultura, naslee, sport, mladi, lokalna demokratija i prekogranina saradnja, okolina i regionalno planiranje. Savet Evrope ne treba meati sa Savetom Evropske unije. Te dve organizacije su sasvim razliite. Meutim, sve drave lanice EU lanice su Saveta Evrope, koji ima 45 drava lanica. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Organization for Security and Cooperation in Europe (OSCE) Kaerntner Ring 57 1010 Vienna, Austria Telefon: + 43-1 514 36 180 Web-stranica: www.osce.org Email adresa: info@osce.org
312
DODATNI IZVORI
Radni jezik: engleski OSCE je najvea regionalna bezbednosna organizacija u svetu, s 55 zemalja lanica iz Evrope, Azije i Severne Amerike. Deluje na ranom upozoravanju, spreavanju sukoba, upravljanju krizama i drutvenoj obnovi posle sukoba. OSCE ima pristup bezbednosti koji je sveobuhvatan i ukljuuje iroki raspon bezbednosnih pitanja kao to su nadzor naoruanja, preventivna diplomatija, mere izgradnje poverenja, ljudska prava, demokratizacija, posmatranje izbora i ekonomska i ekoloka bezbednost. OEBS Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR) Al. Ujazdowskie 19 00557 Warsaw, Poland Telefon: + 48 22 520 0600 Web-stranica: www.osce.org/odihr Email: office@odihr.pl Radni jezik: engleski Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava je glavna institucija OSCE odgovorna za ljudsku dimenziju. ODIHR promovie demokratske izbore putem paljivog posmatranja nacionalnih izbora i projekata kojima pomae jaanje demokratije, dobrog upravljanja i stabilnosti. Prua praktinu podrku osnaenju demokratskih institucija i potovanja ljudskih prava, kao i razvoju civilnog drutva. Slui kao mesto kontakta za pitanja Roma. Takoe, doprinosi ranom upozoravanju i spreavanju sukoba posmatranjem ispunjenja obaveza koje proizlaze iz ljudske dimenzije OSCE.
Nevladine organizacije Meunarodne nevladine organizacije Liga za borbu protiv kleveta Anti-Defamation League (ADL) 823 United Nations Plaza New York, NY 10017 USA Telefon: + 1 212 885 7805 Faks: + 1 212 885 5860 Web-stranica: www.adl.org Email adresa: webmaster@adl.org Radni jezik: engleski Program: izvori za kole i zajednice, razliiti interaktivni oblici obuke za izvrna tela vlasti koja sprovode zakone (obuka o ekstremizmu, zloinima iz mrnje, o nepristranosti), uputstva o reagovanju na zloin mrnje; studentski filmski i video-radovi Ciljne grupe: predkolska deca, uenici osnovnih i srednjih kola, studenti, civilno drutvo u celini Amnesty International (AI) 1 Easton Street London WC1 8DJ United KIngdom Telefon: + 44 20 7413 5500 Web-stranica: www.amnesty.org Email: jluck@amnesty.org; cthomas@amnesty.org Radni jezici: engleski, arapski, francuski, panski Program: materijali za obrazovanje za ljudska prava; obuka nastavnika; obuka policajaca, vojnih i drugih strunjaka Ciljne grupe: osnovna i srednja kola; profesional-
ne grupe Amnesty International je pokret za kampanje aktivan irom sveta radi irenja meunarodno priznatih ljudskih prava. Njegova misija je istraivanje i delovanje na spreavanju i okonanju tekih krenja prava na telesni i mentalni integritet pojedinca, prava na slobodu savesti i slobodu izraavanja, kao i slobodu od diskriminacije, u kontekstu njihovog rada na irenju svih ljudskih prava. Amnesty International ima vie od milion lanova i pobornika u vie od 140 zemalja. Udruenje za obrazovanje za ljudska prava Human Rights Education Associates (HREA) P. O. Box 382396 Cambridge, MA 02238 2396, USA Telefon: + 1 617 625 0278 Web-stranica: www.hrea.org Email: info@hrea.org Radni jezik: engleski HREA je meunarodna nevladina organizacija koja podrava uenje za ljudska prava, obuku aktivista i strunih radnika; razvoj edukativnih materijala i programa, kao i izgradnju zajednice putem online tehnologija. Posveena je kvalitetnom obrazovanju, stavovima i delovanju na zatiti ljudskih prava i jaanju razvoja slobodnih i pravednih zajednica posveenih miru. Human Rights Watch 350 Fifth Avenue, 34th Floor New York, NY 10118-3299, USA Telefon: + 1 212 290 4700 Web-stranica: www.hrw.org Email: hrwnyc@hrw.org
DODATNI IZVORI
313
Radni jezici: engleski Human Rights Watch je najvea organizacija posveena ljudskim pravima u SAD. Istraivai Human Rights Watcha vode operacije utvrivanja injenica o krenju ljudskih prava u svim podrujima sveta. Human Rights Watch svake godine objavljuje svoje nalaze u knjigama i izvetajima, koje iscrpno prenose nacionalni i meunarodni mediji, na osnovu kojih Human Rights Watch trai od vladinih slubenika da izmene politiku i praksu. Meunarodni komitet Crvenog krsta International Committee of the Red Cross (ICRC) 19 Avenue de la Paix 1202 Geneva, Switzerland Telefon: + 41 22 734 60 01 Web-stranica: www.icrc.org Email: webmaster.gva@icrc.org Radni jezici: engleski, francuski, panski Meunarodni komitet je nepristrasna, neutralna i nezavisna organizacija ija je humanitarna misija iskljuivo zatita ivota i dostojanstva rtava rata i meunarodnih sukoba i pruanje pomoi. Komitet usmerava i koordinira akcije meunarodne pomoi u situacijama sukoba. Takoe nastoji da sprei patnje irenjem i jaanjem naela humanitarnog prava, kao i njihovu primenu. Decenija naroda za obrazovanje za ljudska prava Peoples Decade of Human Rights Education (PDHRE) 526 West 111th Street, Suite 4E New York, NY 100025, USA
Telefon: + 1 212 749 3156 Web-stranica: http://www.pdhre.org Email: pdhre@igc.apc.org Program: resursni centri za istraivanje i razvoj obrazovnih materijala, obuka odraslih, konferencije i stvaranje saveza Ciljne grupe: formalni i neformalni sektori obrazovanja Decenija posmatra ljudska prava kao vrednosni sistem koji moe ojaati demokratske zajednice i drave naglaavanjem odgovornosti, reciprociteta i ravnopravno i informisano uee u odlukama koje se tiu njihovih ivota. Bilo je presudno pri lobiranju Ujedinjenih nacija da proglase Deceniju obrazovanja za ljudska prava i pri formulisanju i lobiranju za razliite rezolucije Svetske konferencije o ljudskim pravima, Generalne skuptine UN, Visokog predstavnika UN za ljudska prava, ugovorna tela u okviru UN i etvrte svetske konferencije o enama. Svetsko udruenje za kolu kao instrument mira World Association for the School as an Instrument for Peace (EIP) 5, Rue de Simpion CH-1207 Geneva, Switzerland Telefon: + 41 22 7352422 (fax) Web-stranica: http://www.eip-cifedhop.org/ Email: cifedhop@mail-box.chT Program: Meunarodni centar za obuku o ljudskim pravima i izgradnji mira (International Training Center on Human Rights and Peace Twining - CIFEDHOP);
sa engleskim, francuskim i panskim sekcijama Ciljne grupe: edukatori ljudskih prava EIP obavlja svoje aktivnosti u oblasti obrazovanja za ljudska prava, mir i graanstvo. irom sveta doprinosi tome da obrazovni krugovi, vladina tela i javnost postanu svesni potreba za takvim obrazovanjem u kolama i u zajednici. Tako, predlae obuku nastavnika, strategiju i sadraj kurikuluma, kao i konkretne akcije koje doprinose razvitku gledita, vetina i znanja za jaanje ljudskih prava, osnovnih sloboda i nenasilno reavanje sukoba. Regionalne nevladine organizacije Afrika i Bliski istok Afrika prava African Rights Direktor: Rakiya Omaar P.O. Box 18368 London EC4 A4JE England/U.K Telefon: + 44 20 7947 3276 Fax + 44 20 7947 3253 Program: Afrika prava je organizacija posveena radu na pitanjima tekih krenja ljudskih prava, sukoba, gladi i graanske obnove u Africi. African Rights naroito istrauje krenja ljudskih prava u Ruandi, Somaliji, Sudanu i nastoji da utvrdi strukture i elemente za trajni mir i odrive reime ljudskih prava. Afronet P. O. Box 31145
314
DODATNI IZVORI
Lusaka, Zambia Telefon: + 260 1 251813/4 Fax.: + 260 1 251776 Web-stranica: http://afronet.org.za E-mail: info@afronet.org.zm Program: Afronet tei omoguavanju umreavanja, saradnje i organizovanja meu nevladinim organizacijama u Africi. Preduzima programe koji omoguavaju da afrike drave sprovode Afriku povelju o ljudskim pravima i pravima naroda kao i druge regionalne sporazume i instrumente koje afrike drave usvajaju radi podizanja ivotnog standarda u Africi. Bori se protiv korupcije pomou programa poveanja narodne participacije radi osiguranja javne odgovornosti na svim nivoima afrikog drutva. Arapski institut za ljudska prava Arab Institute for Human Rights (AIHR) 10, rue Ibn Masoud El Manzah, 1004 Tunis, Tunisia Telefon: + 216 1 767 889/767 003 Web-stranica: www.aihr.org.tn Email: aihr.infocenter@gnet.tn Radni jezici: engleski, francuski, arapski Program: razliiti programi obuke za nevladine organizacija za ljudska prava; teajevi o ljudskim pravima za studente; dokumentacija; istraivanja Ciljne grupe: nevladine organizacije; grupe strunjaka; nastavnici; uenici; deca; ene Osnovan 1989. godine Arapski institut za ljudska prava je nezavisna arapska nevladina organizacija. Institut radi na podizanju svesti o graanskim, politikim, kulturnim, socijalnim i ekonomskim ljudskim pravima. Takoe, iri informacije i promovie
obrazovanje za ljudska prava putem seminara, radionica, istraivanja, anketa o pravima ena, pravima dece itd. Kairski institut za prouavanje ljudskih prava Cairo Institute for Human Rights Studies (CIHRS) P.O. B o x 11 7 Maglis El Shaab Cairo, Egypat Telefon: + 202 354 3715 Web-stranica: http://www.cihrs.org/ Email: cihrs@idsc.gov.eg Program: istraivanje; obuka nastavnika; obuka o CEDAW i Konvenciji o pravima deteta; Filmski klub ljudskih prava; tampanje publikacija; godinji regionalni arapski programi obuke, godinji letnji obrazovni teaj o ljudskim pravima za studente Ciljne grupe: nevladine organizacije za ljudska prava, verske zajednice, ene, nastavnici Radni jezici: engleski, arapski Kairski institut je istraivaki centar specijalizovan za ljudska prava. Glavni zadatak mu je da analizira i objasni tekoe u procesu sprovoenja ljudskih prava u arapskom svetu. Radi na irenju ljudskih prava u arapskim zemljama putem razvoja intelektualno snanih i novih pristupa u reavanju problema implementacije ljudskih prava. Institut za ljudska prava i razvoj u Africi Institute for Human Rights and Development in Africa P.O. Box 1896 Banjul The Gambia
Telefon: + 220 496421, Fax.: + 220 494 178 Web-stranica: www.AfricanInstitute.org Email: info@AfricanInstitute.org Cilj Instituta je davanje doprinosa ljudskim pravima i razvoju Afrike koristei instrumente sporazuma o ljudskim pravima, naroito Povelju o ljudskim pravima i pravima naroda. Takoe ima savetodavnu funkciju za pojedince i nevladine organizacije zastupajui njihove predmete u sporovima protiv drava stranaka pred Afrikom komisijom. Pravnici za ljudska prava Lawyers for Human Rights (LHR) National Office, Kutlwanong Democracy Centre 357 Visagie Street (cnr. Prinsloo Street) Pretoria 0002, South Africa Telefon: + 27 12 320 2943 (fax) Web-stranica: http://www.lhr.org.za Email: lhr@lhr.org.za Program: edukacija glasaa, pravni saveti, zastupanje u parnicama, obuka pomonog pravnog osoblja, krivinopravna reforma, pravna reforma; prava izbeglica, prava ena Ciljne grupe: grupe strunjaka; kole, javni slubenici, opta javnost Zemlje: Juna Afrika, junoafrike zemlje, supsaharska Afrika Pravnici za ljudska prava je nevladina, neprofitna organizacija ija je vizija da bude vodei i efikasan pobornik i zatitnik ljudskih prava i ustavnosti; meunarodna snaga u razvoju i realizaciji ljudskih prava, s prvenstvenom panjom ka Africi i prvorazredni saradnik u definisanju jasne strateke politike socijalnih i ekonomskih prava za one kojima je to po-
DODATNI IZVORI
315
trebno. Organizacija je ubrzo postigla izvrsne rezultate u borbi protiv represije i krenja ljudskih prava u reimu apartheida. Kasnije je pomogla u tranziciji ka demokratiji putem edukacije glasaa i nadzora. Azija i Pacifik Azijski regionalni resursni centar za obrazovanje za ljudska prava Asian Regional Resource Center for Human Rights Education (ARRCHR) 2738 Ladprao, 128/3 Klongchan, Bangkapi Bangkok 10240, Thailand Telefon: + 66 2 377 5641 Web-stranica: www.arrc-hre.com Email: arrc@ksc.th.com Radni jezici: engleski Program: mesto razmene materijala u vezi sa obrazovanjem za ljudska prava u Aziji i pacifikom regionu; obuka nastavnika u obrazovanju za ljudska prava; popularna edukacija Ciljne grupe: formalna edukacija; neformalna edukacija; grupe strunjaka Centar tei popularisanju i institucionalizovanju obrazovanja za ljudska prava u azijsko-pacifikom regionu. Radi na mobilisanju ljudi na ueu u transformisanju drutva ka osetljivosti na ljudska prava i u razvijanju kulture mira, demokratije i pravde. Centar je takoe institucija i mrea za obrazovanje za ljudska prava u azijsko-pacifikom regionu, pruajui obuku u pitanjima ljudskih prava, odravanjem radionica, razvijanjem i razmenom obrazovnih i drugih materijala, istraivanje i kampanje za obrazovanje za ljudska prava.
Azijska komisija za ljudska prava Asian Human Rights Commission (AHRC) Unit D, 7th Floor, Mongkok Commercial Centre, 16-16B Argyle Street, Kowloon Hong Kong, Republic of China Telefon: + 852 26986339 Web-stranica: http://www.ahrchk.org Email: ahrchk@ahrchk.org Radni jezici: engleski, kineski Program: edukacija na lokalnom nivou radi irenjem svesti o ljudskim pravima; izvetavanje; nadzor; obuka kroz praksu Ciljne grupe: lokalne grupe, nevladine organizacije, struni radnici, uenici Komisiju je 1986. godine osnovala grupa uglednih pravnika i aktivista za ljudska prava u Aziji, kao nezavisno nevladino telo koje radi na irenju svesti i ostvarenju ljudskih prava u Aziji, kao i na mobilizaciji azijskog i meunarodnog javnog mnjenja u cilju pomoi rtvama krenja ljudskih prava. Komisija promovie graanska i politika, ekonomska, socijalna i kulturna prava i tei ostvarenju ciljeva zapisanih u Azijskoj povelji. Evropa Danski centar za ljudska prava Danish Centre for Human Rights Grundtvigs Hus Studiestraede 38 DK1455 Copenhagen K, Denmark Telefon: +45 33 30 88 68, Fax: +45 33 30 88 00 E-mail: DB@humanrights.dk Web-stranica: www.humanrights.dk
Cilj Centra je da okupi i razvije znanja o ljudskim pravima na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou. Rad Centra obuhvata istraivanje, informisanje i tampanje, obrazovanje, dokumentacione i interdisciplinarne projekte. U njemu rade strunjaci iz razliitih oblasti, poevi od prava, antropologije, sociologije, ekonomije, istorije do medija. Od 1999. godina vii savetnik radi na pitanjima prava ena i polnim i reproduktivnim pravima. Centar sarauje s nevladinim organizacijama i telima vlasti na nacionalnom i meunarodnom nivou. Takoe sarauje i s Nordijskim savetom, Savetom Evrope, OEBS i Ujedinjenim nacijama. Helsinka fondacija za ljudska prava Helsinki Foundation for Human Rights (HFHR) 18 Bracka street apt. 62, 00-028 Warsaw, Poland Telefon: +48 22 828 10 08/828 69 96 Web-stranica: www.hfhrpol.waw.pl/En/index.html Email: hfhr@hfhrpol.waw.pl Radni jezik: engleski Program: obrazovanje i obuka strunjaka za ljudska prava; kola ljudskih prava; kampanje javne edukacije; nadzor; zakonodavne inicijative Ciljne grupe: pravnici, parlamentarci, predstavnici nevladinih organizacija; sudije, policajci; zatvorsko osoblje Helsinka fondacija za ljudska prava je neprofitna organizacija nezavisna od drave i politikim strankama, deluje u obrazovanju za ljudska prava, o vladavini prava i ustavnosti pripadnika nevladinih oragnizacija, dravnih institucija i medija. Takoe
316
DODATNI IZVORI
ui delotvornim akcijama za zatitu i irenje ljudskih prava. Meunarodna helsinka federacija International Helsinki Federation (IHF) Rummelhardtgasse 2/18 A-1090 Vienna, Austria Telefon: + 43-1408 88 22 Web-stranica: www.ihf-hr.org Email: office@ihf-hr.org Radni jezik: engleski Program: obuka grupa strunjaka; nadzor stanja ljudskih prava Ciljne grupe: lanovi organizacija Meunarodne helsinke federacije; pravosudni radnici, aktivisti ljudskih prava Zemlje: drave lanice OSCE Meunarodna Helsinka federacija za ljudska prava je samostalna grupa nevladinih neprofitnih organizacija koje rade na zatiti ljudskih prava irom Evrope, Severne Amerike i srednje Azije. Glavni cilj joj je nadzor nad primenom odredbi o ljudskim pravima Zavrnog helsinkog akta i iz njega proisteklih dokumenata. Sekretarijat Federacije u Beu daje podrku i odrava vezu izmeu 41 lanice Helsinkog komiteta i pridruenih grupa za ljudska prava i predstavlja ih na meunarodnoj politikoj sceni. Federacija takoe povezuje pojedince i grupe za ljudska prava u zemljama u kojima nema Helsinkog komiteta. Institut za ljudska prava i humanitarno pravo Raoul Wallenberg Raoul Wallenberg Institute of Human Rights and Humanitarian Law
P. O. Box 1155 S-22105 Lund Sweden Tel: +46 46 222 12 08, Fax: +46 46 222 12 22 Web-stranica: http://www.rwi.lu.se E-mail : secretariat@rwi.lu.se Institut za ljudska prava i humanitarno pravo Raoul Wallenberg je akademska institucija osnovana 1984. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Lundu u vedskoj. Cilj Instituta su istraivanja, obuka i akademsko obrazovanje u oblasti ljudskih prava i humanitarnog prava. Severna i Juna Amerika Komisija za odbranu ljudskih prava u Srednjoj Americi Comisin para Defensa de los Derechos Humanos en Centroamrica (CODEHUCA) 189-1002, San Jos, Costa Rica Telefon: + 506 224 5970 Web-stranica: www.codehuca.or.cr/ Email: codehuca@codehuca.or.cr Radni jezici: panski, engleski Komisija za odbranu ljudskih prava u Srednjoj Americi je nezavisna, neprofitna, nevladina, neverska regionalna asocijacija. Od svog osnivanja 1978. godine ona je kao institucija duboko ukorenjena u graansko drutvo Srednje Amerike. Najvaniji cilj joj je da osnai potovanje ljudskih prava u Srednjoj Americi. U tu svrhu razvija i sprovodi integralni koncept ljudskih prava, produbljuje srednjoameriki koncept ljudskih prava, naglaava prevenciju krenja ljudskih prava i podupire najugroenije delove srednjoamerikog drutva.
POSTDIPLOMSKI PROGRAMI O LJUDSKIM PRAVIMA Evropski postdiplomski program o ljudskim pravima i demokratizaciji European Masters Degree in Human Rights and Democratisation European Inter-University Centre (EIUC) for Human Rights and Democratisation E.MA Secretariat: Monastery of San Nicol, Riviera San Nicol, 26, I-30126 Venice The Lido Tel: + 39 041 2720 923 (direktan) Tel: + 39 041 2720 911 (secretarijat) Email: ema-info@venis.it, secretariat@ema-humanrights.org http://hrd-euromaster.venis.it Evropski regonalni postdiplomski program za demokratizaciju i ljudska prava u jugoistonoj Evropi European Regional Master in Democracy and Human Rights in South-East Europe Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije Univerzitet u Sarajevu, Obala Kulina bana 7/I, 71 000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina Tel. + 387 33 668 685 Email: coordination@cps.edu.ba, law@cps.edu.ba http:// www.eurobalk.net Mediteranski postdiplomski program u ljudskim pravima i demokratizaciji Mediterranean Masters Degree in Human Rights and Democratisation University of Malta Old University Building, St, Paul Street, Valletta
DODATNI IZVORI
317
VLT 07, Malta Tel: (356) 242791, 234121 ext 242 E-mail: hrights@maltanet.net http://home.um.edu.mt/laws/test/hrd/ Afriki postdiplomski program u ljudskim pravima i demokratizaciji African Master on Human Rights and Democratisation Centre for Human Rights, University of Pretoria, Pretoria 0002, South Africa Tel: + 27 12 420 3228 Email: chheyns@hakuna.up.ac.za http://www.up.ac.za/chr/newmasters/masters.html Azijski postdiplomski program u ljudskim pravima Asian Master in Human Rights Centre for Comparative and Public Law, 4th Floor K. K. Leung Building, Pokfulam Road, University of Hong Kong Tel.: (852) 2859 2951 Email. awpgs@hkusua.hku.hk http://www.hku.hk/ccpl/hr-programs/i Postdiplomski program studija meunarodnog prava i ljudskih prava Graduate Program in International Law and Human Rights Studies University for Peace, Apdo. 138 6100, Ciudad Colon, Costa Rica Tel: + 506-205-9000 Email: acadmin@upeace.org http://www.upeace.org/academic/masters/int_law.htm
Postdiplomski program o ljudskim pravima Instituta Raoul Wallenberg Master Program in Human Rights Law of the Raoul Wallenberg Institute Faculty of Law, University of Lund, Box 207, SE-221 00 LUND, Sweden Tel: + 46 46 222 1249 E-mail: frida.ericmats@jur.lu.se ili frida.nilsson@jur.lu.se http://www.rwi.lu.se
318
DODATNI IZVORI
E. ODABRANE ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA U OKVIRU MREE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST

U ovom odeljku nai ete korisne informacije o svim dravama lanicama Mree za ljudsku bezbednost, ukljuujui podatke o njihovim nacionalnim i meunarodnim inicijativama i programima u podruju ljudskih prava, obrazovanja za ljudska prava i ljudske bezbednosti. nezavisne nacionalne institucije za ljudska prava, policijski slubenici, itd. Institut za ljudska prava Ludwig Boltzmann Ludwig Boltzmann Institute for Human Rights Vienna (BIM) Adresa: Hegasse 1, A-1010 Wien, Austria Telefon/faks: + 43 1 4277 27420, +43 1 4277 27429 Web-stranica: www.univie.ac.at/bim Email: bim.staatsrecht@univie.ac.at Radni jezici: engleski, nemaki Programi: istraivaki programi; Institut je domain Uslunog centra u obrazovanju za ljudska prava (Human Rights Education Service Center) i redovno organizuje obuku, radionice i seminare. Ciljne grupe: uenici, nastavnici, civilno drutvo, itd. Austrijski institut za ljudska prava The Austrian Human Rights Institute Adresa: Mnchsberg 2, Edmundsburg, A-5020 Salzburg, Austria Telefon/faks: + 43 662 84 25 21 181, + 43 662 84 25 21 182 Web-stranica: www.sbg.ac.at/oim/home.htm Email: human.rights@sbg.ac.at Radni jezici: engleski, nemaki Ciljne grupe: pravnici, univerziteti, uprava Programi: Bilten (Newsletter) o praksi Evropske konvencije za ljudska prava, seminari, istraivanja KANADA Kanadska fondacija za ljudska prava Canadian Human Rights Foundation (CHRF) Adresa: 1425 Ren-Lvesque Blvd. West, Suite 407Montral, Qubec, H3G 1T7, CANADA Telefon/faks: + 1 514 954-0382, +1 514 954-0659 Web-stranica: www.chrf.ca Email: chrf@chrf.ca Radni jezici: engleski, francuski, ruski, indoneanski Programi: Meunarodni program obuke za ljudska prava: godinji teaj obuke za jaanje sposobnosti organizacija za ljudska prava u aktivnostima obrazovanja za ljudska prava, programi obrazovanja za ljudska prava u Aziji, Africi i srednjoj i istonoj Evropi i centralnoj Aziji; konferencije i radionice Ciljne grupe: civilno drutvo, posebno nevladine organizacije angaovane u obrazovanju za ljudska prava, vladini slubenici, nezavisne nacionalne institucije za ljudska prava Centar John Humphrey John Humphrey Centre Adresa: Box/PC 11661, Edmonton, AB, T5J 3K8, CANADA Telefon/faks: + 1 780 4532638, +1 780 4821519 Web-stranica: www.johnhumphreycentre.org Email: info@johnhumphreycentre.org Programi: letnji kampovi i programi u ljudskim pra-
AUSTRIJA Evropski centar za obuku i istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji European Training and Research Center for Human Rights and Democracy, (ETC) Adresa: Schubertstrae 29, A-8010 Graz, Austria Telefon/faks: + 43 316 322 8881, +43 316 322 888 4 Web-stranica: www.etc-graz.at Email: office@etc-graz.at Radni jezici: engleski, nemaki Programi: obrazovanje za ljudska prava na lokalnom, regionalnom i meunarodnom nivou i programi obuke; godinja letnja kola za ljudska prava; konceptualizacija i koordinacija programa obrazovanja za ljudska prava u jugoistonoj Evropi posredstvom Mree univerzitetskih centara za ljudska prava u jugoistonoj Evropi; konferencije i radionice, istraivaki projekti Ciljne grupe: uenici i studenti, nastavnici srednjih kola, mladi istraivai i univerzitetski nastavnici, nastavnici u obrazovanju za ljudska prava, predstavnici nevladinih organizacija, vladini slubenici,
DODATNI IZVORI
319
vima za mlade, publikacije o ljudskim pravima Ciljne grupe: posebno deca i mladi ILE Interdisciplinarni program istraivanja i edukacije Programa Inter-disciplinario de Investigaciones en Educacin (PIIE) Adresa: Enrique Richard 3344, uoa, Santiago de Chile, CHILE Telefon/faks: + 56-2209 66 44, +56-22204 74 60 Web-stranica: www.piie.cl Email: piie@academia.cl Programi: teajevi i projekti o ljudskim pravima, seminari i publikacije o ljudskim pravima, itd. GRKA Centar za odbranu ljudskih prava Human Rights Defence Centre Adresa: 3, Lempessi Street, Makrygianni, Athens 117 42, GREECE Telefon/faks: + 30 210-92 10 977, +30 210-92 46 056 Web-stranica: www.kepad.gr Email: info@kepad.gr Radni jezik: engleski Programi: obrazovanje za ljudska prava Ciljne grupe: mladi, osobe od 20 do 30 godina (uenici, studenti, pripadnici nevladinih organizacija, novinari i drugi lanovi drutva) iz zemalja jugoistone Evrope (uskoro i s Bliskog istoka i istone Evrope)
Fondacija za ljudska prava Marangopoulos Marangopoulos Foundation for Human Rights Adresa: 1, Lycavittou Street, Athens 106 72, GREECE Telefon/faks: + 30 10 3637455, + 30 10 3613527, +30 10 3622454 Web-stranica: www.mfhr.gr Email: info@mfhr.gr Radni jezici: engleski, francuski, grki, italijanski Programi: teajevi i seminari u obrazovanju za ljudska prava, stipendije za studente koji se specijalizuju za ljudska prava, publikacije i predavanja iz oblasti ljudskih prava IRSKA Irski centar za ljudska prava Irish Centre for Human Rights Adresa: National University of Ireland Galway, Galway, IRELAND Telefon/faks: + 353 91 750464, +353 91 750575 Web-stranica: www.nuigalway.ie/human_rights Email: humanrights@nuigalway.ie Radni jezik: engleski Programi: konferencije o ljudskim pravima, letnja kola, programi obuke, studijski programi, publikacije i projekti o pitanjima vezanim za ljudska prava Ciljne grupe: studenti, istraivai JORDAN Amanski Centar za prouavanje ljudskih prava Amman Center for Human Rights Studies (ACHRS)
Adresa: Amman-1121, P. O. box 212524, JORDAN Telefon/faks: + 962-6-4655043 Web-stranica : www.achrs.org Email: achrs@joinnet.com.jo Radni jezik: arapski Programi: obrazovni teajevi o ljudskim pravima, pravima ena i dece, radu s mladima i dobrovoljnom radu, reformi pravosua i krivinopravnog sistema; programi irenja socijalnih, obrazovnih i ekonomskih ljudskih prava Ciljne grupe: ene, deca, adolescenti, volonteri, novinari, kolski nastavnici, pravnici, sudije, itd. MALI Malijsko udruenje za ljudska prava Association Malienne des Droits de lHomme (AMDH) Adresa: Avenue Mamadou KONATE, Porte 400, Bamako-Coura, Bamako, B. P. 3129, Mali Telefon/faks: + 223-222-34-62 Web-stranica: www.afrdh.org/amdh Email: amdh@malinet.ml Programi: irenje i zatita ljudskih prava (seminari, konferencije, radionice) dokumentacija, obrazovanje za ljudska prava Pokret naroda za obrazovanje za ljudska prava i Afriki institut za obuavanje u obrazovanju za ljudska prava Mouvement de People pour lEducation aux Droits Humains, (PDHRE/DPEDH-MALI, and the Institut Africain dApprentissage pour lEducation aux Droits Humains (INAFAEDH/ALIHRE) Adresa: B. P. E 5168 Bamako Mali
320
DODATNI IZVORI
Telefon/faks: + 223 220 4173, +223 220 4174 Email: pdhre@afribone.net.ml Programi: programi obrazovanja za ljudska prava, Grad ljudskih prava (Kati) HOLANDIJA Holandski institut za ljudska prava Netherlands Institute of Human Rights (SIM) Adresa: Utrecht University, Janskerkhof 3, 3512 BK Utrecht, The NETHERLANDS Telefon/faks: + 31 30 2538033, +31 30 2537168 Web-stranica: www2.law.uu.nl Email: sim@law.uu.nl Programi: istraivaki projekti, distribucija informacija o ljudskim pravima na nacionalnom i meunarodnom nivou, teajevi, konferencije, simpozijumi, predavanja NORVEKA Norveki centar za ljudska prava (ranije: Norveki institut za ljudska prava) Norwegian Centre for Human Rights Adresa: University of Oslo Faculty of Law, Norwegian Centre for Human Rights (NCHR), P. b. 6706 St. Olavs plass, 0130 Oslo, NORWAY Telefon/faks: + 47 22842001, +47 22842002 Web-stranica: http://www.humanrights.uio.no/engleski/ Email: admin@nchr.uio.no Radni jezici: norveki, engleski Programi: studijski programi za ljudska prava, teajevi, druge aktivnosti vezane uz obrazovanje za ljudska prava, projekti izrade udbenika
Ciljne grupe: studenti, nastavnici u srednjim kolama, nastavnici u osnovnim kolama Norveki savet za izbeglice The Norwegian Refugee Council (NRC) Adresa: P. O. Box 6758 St. Olavs Plass, N-0130 Oslo, NORWAY Telefon/faks: + 47-23 10 98 00, +47-23 10 98 01 Web-stranica: www.nrc.no Email: Eldrid.Midttun@nrc.no Radni jezici: engleski, francuski, portugalski i lokalni slubeni jezici (jermenski, azerski, gruzijski, burundi) Programi: podrka drutvima sa akutnim i hroninim potrebama ili drutvima u fazi tranzicije Glavni ciljevi: obrazovanje za ljudska prava, radionice, proizvodnja nastavnih materijala na nacionalnim jezicima Ciljne grupe: nacionalna tela nadlena za obrazovanje, regionalni slubenici u oblasti obrazovanja, donosioci odluka i kolski direktori, nastavnici i mentori nastavnika, uenici i roditelji SLOVENIJA Centar za istraivanje obrazovanja Educational Research Institute (ERI) Adresa: Gerbizceva 62, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon/faks: + 386 1 420 12 40, +386 1 420 12 66 Web-stranica: www2.arnes.si/~uljpeins/ Email: pedagoski.institut@guest.arnes.si Programi: fundamentalni, istraivaki, razvojni i primenjeni projekti u obrazovanju i srodnim oblastima, obuka i postdiplomsko usavravanje
istraivaa, organizacija seminara, struni sastanci i meunarodne konferencije Fondacija Zajedno Regionalni centar za psihocosijalnu dobrobit dece Foundation Together Regional Centre for Psychosocial Wellbeing of Children Adresa: Resljeva 30, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon/faks: + 386 1 430 12 99, +386 1 430 12 98 Web-stranica: www.together-foundation.si Email: Eva.Marn@together-foundation.si Programi: programi jaanja lokalnih struktura u podruju brige o deci i razvoja modela psihosocijalne zatite i osnaivanja dece pogoene ratom i socijalnim tekoama u jugoistonoj Evropi Ciljne grupe: nastavnici, kolsko osoblje, zdravstveni radnici, nevladine organizacije, itd. Institut za etnika istraivanja Institute for Ethnic Studies (IES) Adresa: Erjavzceva 26, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon/faks: + 386 1 200 18 70, +386 1 251 09 64 Web-stranica: www.inv.si Email: INV@inv.si Programi: istraivaki programi i projekti u oblasti etnikih studija, strune studije naroito za dravne institucije koje se bave manjinskim i kulturnim politikama Mirovni institut Peace Institute Adresa: Metelkova ulica 6, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon/faks: + 386 1 234 77 20, +386 1 234 77 22
DODATNI IZVORI
321
Web-stranica: www.mirovni-institut.si Email: info@mirovni-institut.si Programi: konferencije, seminari, istraivanja i projekti u oblasti ljudskih prava, demokratizacije, mira i rata, rasizma, rodnih i kulturnih studija itd. HUMANITAS Adresa: Gosposka 10, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA Telefon: + 386 1 43 00 343 Web-stranica: www.humanitas-slovenia.org Email: humanitas@siol.net Programi: projekti podrke i zatite deprivilegovanim lanovima drutva u zemlji i u svetu; zastupanje njihovih interesa, posebno interesa dece; irenje i omoguavanje obrazovanja i saveta na temelju ljudskih prava JUNA AFRIKA Centar za ljudska prava Univerzitet u Pretoriji Centre for Human Rights University of Pretoria Adresa: University of Pretoria, 0002, Pretoria, SOUTH AFRICA Telefon/faks: + 27 12 4204111, +27 12 3625168 Web-stranica: www.up.ac.za/chr Email: scs@up.ac.za Programi: radionice, seminari, konferencije, specijalizovani programi obuke, obrazovni programi, projekti o obrazovanju za ljudska prava i zakonima o ljudskim pravima u Africi Ciljne grupe: socijalni radnici, nastavnici, pravnici, policijski radnici, nevladine organizacije
UNESCO katedra za ljudska prava Oliver Tambo UNESCO Oliver Tambo Chair of Human Rights Adresa: University of Fort Hare, Private Bag X1314, Alice 5700, SOUTH AFRICA Telefon/faks: + 2740 602 2220, +2740 602 2544 Web-stranica: http://www.ufh.ac.za (search under: departments/research) Email: nrembe@ufh.ac.za Radni jezik: engleski Programi: obrazovanje za ljudska prava, struna obuka, dokumentacija u oblasti ljudskih prava, demokratije, vrednosti, mira i tolerancije Ciljne grupe: profesionalne grupe, nacionalne institucije za ljudska prava, nevladine organizacije, uenici i nastavnici u srednjim kolama i na univerzitetu, nosioci drutvenih promena, strukture civilnog drutva VAJCARSKA Informacioni i dokumentacioni sistemi za ljudska prava Human Rights Information and Documentation Systems, International (HURIDOCS) Adresa: 48, chemin du Grand-Montfleury, CH1290 Versoix, SWITZERLAND Telefon/faks: + 41-22 755 52 52, +41-22 755 52 60 Web-stranica: http://www.huridocs.org Email: info@huridocs.org Radni jezici: engleski, francuski, panski (prevodi publikacija i na arapski, ruski i druge jezike) Programi: regionalni susreti i obuka o upravljanju informacijama i dokumentaciji o ljudskim pravima, teajevi za usavravanje instruktora nastavnika
Ciljne grupe: radnici na informacionim i dokumentacionim sistemima organizacija koje se bave ljudskim pravima Meunarodni centar za obuavanje o ljudskim pravima i miru International Training Centre on Human Rights and Peace Teaching (CIFEDHOP) Adresa: 5, rue du Simplon, 1207 Geneva, Switzerland Telefon/faks: + 41-22 735 24 22, +41-22 735 06 53 Web-stranica: www.eip-cifedhop.org Email: cifedhop@mail-box.ch Radni jezici: francuski, engleski Programi: meunarodni skupovi u obrazovanju za ljudska prava, regionalni i nacionalni skupovi u nekoliko zemalja; publikovanje i distribucija materijala u oblasti obrazovanja za ljudska prava; podrka istraivanjima i studijama i izrada nastavnih materijala Ciljne grupe: nastavnici u osnovnim, srednjim i strukovnim kolama, na uiteljskim fakultetima koji se bave ljudskim pravima i mirom Ljudska prava vajcarska Menschenrechte Schweiz MERS Adresa: Gesellschaftsstrae 45, 3012 Bern, SWITZERLAND Telefon/faks: + 41-31 302 01 61, +41-31 302 00 62 Web-stranica: www.humanrights.ch Email: info@humanrights.ch Radni jezik: nemaki Programi: online-informacije, obrazovanje odraslih Ciljne grupe: uprava, socijalni radnici, policija, itd.
322
DODATNI IZVORI
TAJLAND Azijski regionalni resursni centar u obrazovanju za ljudska prava Asian Regional Resource Center for Human Rights Education (ARRC) Adresa: 2738 Ladprao, 128/3 Klongchan, Bangkapi, Bangkok 10240, THAILAND Telefon/faks: + 66 2 377 5641, +66 1 642 7278 Web-stranica: www.arrc-hre.com Email: arrc@ksc.th.com Radni jezik: engleski Programi: organizacija obuke u obrazovanju za ljudska prava na regionalnom i nacionalnom nivou, izvetavanje i izdavanje publikacija u oblasti obrazovanja za ljudska prava Ciljne grupe: nastavnici u organizacijama koje se bave obrazovanjem za ljudska prava Kancelarija za studije ljudskih prava i socijalni razvoj, Univerzitet Mahidol Office of Human Rights Studies and Social Development, Mahidol University Adresa: Faculty of Graduate Studies, Mahidol, University, Salaya Campus, Nakhon Pathom 73170, THAILAND Telefon/faks: (66 2) 441-4125 ext. 400, 401 Email: tencs@mahidol.ac.th
UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
323

Uvod Poto je priznavanje uroenog dostojanstva i jednakih i neotuivih prava svih lanova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu; poto je nepotovanje i preziranje ljudskih prava vodilo varvarskim postupcima, koji su vreali savest oveanstva, i poto je stvaranje sveta u kojem e ljudska bia uivati slobodu govora i ubeenja i biti slobodna od straha i nestaice proglaeno kao najvia tenja svakog oveka; poto je bitno da ljudska prava budu zatiena pravnim poretkom kako ovek ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja; poto je bitno da se podstie razvoj prijateljskih odnosa meu narodima; poto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju veru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrednost ovekove linosti i ravnopravnost mukaraca i ena i poto su odluili da podstiu drutveni napredak i poboljaju uslove ivota u veoj slobodi; poto su se drave lanice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbede opte potovanje i primenu ljudskih prava i osnovnih sloboda; poto je opte shvatanje ovih prava i sloboda od najvee vanosti za puno ostvarenje ove obaveze; Generalna Skuptina proglaava ovu univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima kao zajedniki standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ drutva, imajui ovu deklaraciju stalno na umu, teio da uenjem i vaspitavanjem doprinese potovanju ovih prava i sloboda i da postupnim unutranjim i meunarodnim merama obezbedi njihovo opte i stvarno priznanje i potovanje kako meu narodima samih drava lanica, tako i meu narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom. lan 1 Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i sveu i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva. lan 2 Svakom pripadaju sva prava i slobode proglaene u ovoj deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog ili drugog miljenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, imovine, roenja ili drugih okolnosti. Dalje, nee se praviti nikakva razlika na osnovu politikog, pravnog ili meunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na ma koji drugi nain ograniena. lan 3 Svako ima pravo na ivot, slobodu i bezbednost linosti. lan 4 Niko se ne sme drati u ropstvu ili potinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima. lan 5 Niko se ne sme podvrgnuti muenju ili svirepom, neovenom ili poniavajuem postupku ili kanjavanju. lan 6 Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt. lan 7 Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zatitu zakona. Svi imaju pravo na jednaku zatitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se kri ova deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju.
324
lan 8 Svako ima pravo na delotvorni pravni lek pred nadlenim nacionalnim sudovima protiv dela kojima se kre osnovna prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima. lan 9 Niko ne sme biti proizvoljno uhapen, pritvoren, niti proteran. lan 10 Svako ima potpuno jednako pravo na pravino javno suenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji e odluiti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake krivine optube protiv njega. lan 11 Svako ko je optuen za krivino delo ima pravo da se smatra nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokae na javnom pretresu na kojem su mu obezbeena sva jemstva potrebna za njegovu odbranu. Niko se ne sme osuditi za dela ili proputanja koja nisu predstavljala krivino delo po unutranjem ili meunarodnom pravu u vreme kada su izvrena. Isto tako, ne sme se izricati tea kazna od one koja se mogla primeniti u vreme kada je krivino delo izvreno.
lan 12 Niko se ne sme izloiti proizvoljnom meanju u privatni ivot, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na ast i ugled. Svako ima pravo na zatitu zakona protiv ovakvog meanja ili napada. lan 13 Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine drave. Svako ima pravo da napusti svaku zemlju, ukljuujui svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju. lan 14 Svako ima pravo da trai i uiva u drugim zemljama azil od proganjanja. Na ovo pravo se ne moe pozvati u sluaju gonjenja koje se istinski odnosi na krivina dela nepolitike prirode ili na postupke protivne ciljevima i naelima Ujedinjenih nacija. lan 15 Svako ima pravo na dravljanstvo. Niko ne sme samovoljno biti lien svog dravljanstva niti prava da promeni dravljanstvo. lan 16 Punoletni mukarci i ene, bez ikakvih ogranienja u pogledu rase, dravljanstva ili vero-
ispovesti, imaju pravo da sklope brak i da zasnuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda. Brak se moe sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stupaju u brak. Porodica je prirodna i osnovna elija drutva i ima pravo na zatitu drave i drutva. lan 17 Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam i u zajednici s drugima. Niko ne sme biti samovoljno lien svoje imovine. lan 18 Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo ukljuuje slobodu promene veroispovesti ili uverenja i slobodu da ovek sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili uverenje poduavanjem, obiajima, molitvom i obredom. lan 19 Svako ima pravo na slobodu miljenja i izraavanja, to obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog miljenja, kao i pravo da trai, prima i iri obavetenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.
325
lan 20 Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruivanja. Niko se ne moe primorati da pripada nekom udruenju. lan 21 Svako ima pravo da uestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu slubu u svojoj zemlji. Volja naroda je osnova dravne vlasti: ova volja treba da se izraava na povremenim i slobodnim izborima, koji e se sprovoditi optim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajuim postupkom kojim se obezbeuje sloboda glasanja. lan 22 Svako, kao lan drutva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, drutvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje linosti, uz pomo drave i putem meunarodne saradnje, a u skladu sa organizacijom i sredstvima svake drave.
lan 23 Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravine i zadovoljavajue uslove rada i na zatitu od nezaposlenosti. Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuu naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbeuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja e, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zatite. Svako ima pravo da osniva sindikat i ulanjuje se u njega radi zatite svojih interesa. lan 24 Svako ima pravo na odmor i razonodu, ukljuujui razumno ogranienje radnog vremena i povremeno plaeni odmor. lan 25 Svako ima pravo na standard ivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljuujui hranu, odeu, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne slube, kao i pravo na osiguranje u sluaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja, udovitva, starosti ili drugih sluajeva gubljenja sredstava za izdravanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.
Majke i deca imaju pravo na naroito staranje i pomo. Sva deca, roena u braku ili van njega, uivaju jednaku socijalnu zatitu. lan 26 Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i niim kolama. Osnovno obrazovanje je obavezno. Tehniko i struno obrazovanje treba da bude svima podjednako dostupno na osnovu njihove sposobnosti. Obrazovanje treba da bude usmereno ka punom razvitku ljudske linosti i uvrivanju potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da unapreuje razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo meu svim narodima, rasnim i verskim grupama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za odranje mira. Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu obrazovanja za svoju decu. lan 27 Svako ima pravo da slobodno uestvuje u kulturnom ivotu zajednice, da uiva u umetnosti i da uestvuje u naunom napretku i u dobrobiti koja otuda proistie. Svako ima pravo na zatitu moralnih i materijalnih interesa koji proistiu iz svakog naunog, knjievnog ili umetnikog dela iji je on tvorac.
326
lan 28 Svako ima pravo na drutveni i meunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u ovoj deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni. lan 29 Svako ima obaveze prema zajednici u kojoj je jedino mogu slobodan i pun razvitak njegove linosti. U vrenju svojih prava i sloboda svako se moe podvrgnuti samo onim ogranienjima koja su predviena zakonom iskljuivo u cilju obezbeenja potrebnog priznanja i potovanja prava i sloboda drugih, kao i zadovoljenja pravinih zahteva morala, javnog poretka i opteg blagostanja u demokratskom drutvu. Ova prava i slobode se ni u kom sluaju ne mogu ostvarivati protivno ciljevima i naelima Ujedinjenih nacija. lan 30 Nijedna odredba ove deklaracije ne moe se tumaiti kao pravo za ma koju dravu, grupu ili lice da obavlja bilo koju delatnost ili da vri bilo kakvu radnju usmerenu na ruenje prava i sloboda koji su u njoj sadrani.
OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA
327
OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA Obrazovanje za ljudska prava je uenje koje razvija znanje, vetine i vrednosti ljudskih prava. Ono afirmie odgovornost drava i pojedinaca za potovanje, zatitu i promovisanje ljudskih prava svih ljudi bez obzira na rasu, pol, starost, etniku i nacionalnu pripadnost i uverenja. Aktivnosti razraene u modulima ovog prirunika pomoi e onima koji ue da razumeju glavna naela ljudskih prava i razvijaju komunikacione vetine, kreativnost i vetine uveravanja, koje su od vitalne vanosti za demokratiju. U aktivnostima se opta borba za pravdu i dostojanstvo stavlja u multikulturni, socioekonomski i istorijski kontekst. Osim toga, u ponuenim aktivnostima potrebno je angaovati i srce i razum, budui da su oni koji ue o ljudskim pravima pozvani da razumeju ta ona znae za njih lino, a i ohrabreni da svoje razumevanje pretvore u promiljeno, nenasilno delovanje. Na kraju, ali ne i nevano, cilj aktivnosti je da se istrae pitanja ljudskih prava u svoj njihovoj sloenosti, nepristrasno i iz razliitih perspektiva, putem razliitih obrazovnih praksi. Stoga je krajnji cilj svih aktivnosti pokazati da svako moe
neto da promeni i doprinese ostvarenju ljudskih prava, pravde i dostojanstva za sve. Aktivnosti ukljuene u prirunik obuhvataju razgovore, studije sluaja, igre uloga i alternativno, slobodne aktivnosti. Glavne odlike svake metode date su u nastavku teksta zajedno s drugim korisnim savetima o metodi, to bi trebalo da pomogne moderatorima u razvijanju kreativnog i inovativnog pristupa kompleksnim problemima predstavljenim u pojedinanim aktivnostima.
reju ili kratkim reenicama; beleenjem odgovora na tabli (imati na umu da su esto najkreativniji ili najgori predlozi najkorisniji i najzanimljiviji); odreivanjem prioriteta, analizom ishoda i grupisanjem odgovora. Sesije oluje ideja dobre su za razbijanje leda i uvoenje u razliite teme, a mogu se primeniti i kao podsticaj dijalogu, igri ili aktivnosti.
RASPRAVA OLUJA IDEJA Oluja ideja podstie kreativnost i brzo raanje mnogih ideja. Moe se koristiti u nalaenju alternativnih naina reavanja konkretnih problema, odgovora na pitanja, uvoenju novih tema, izazivanju zainteresovanosti i ispitivanju nivoa znanja i stavova. Sesija oluje ideja moe se odvijati u sledeim oblicima: postavljanjem pitanja, problema ili teme (usmenim i/ili pismenim putem); pozivanjem lanova grupe da odgovore na to vie ideja ili sugestija, najbolje jednom Rasprave podstiu razmiljanje, analizu i kritiko miljenje, omoguuju nehijerarhijsko, demokratsko, saradniko uenje i pomau uesnicima da prihvate i potuju razliita gledita i miljenja. Da bi se razgovor drao teme, moete na poetku postaviti nekoliko kljunih pitanja. to je grupa vea, to je verovatnije da e neki njeni lanovi dominirati, a drugi utati. Zato grupu moete podeliti na nekoliko manjih grupa kako bi svako dobio priliku da govori. Nakon zavretka rasprave usmeno samite glavne ideje, a zatim ih i zapiite. Moderatori treba jasno da imaju na umu cilj rasprave i da postavljaju pitanja koja podstiu angaman i analizu.
328
Hipotetiko: ta bi uinio/la, kad bi ...? Spekulativno: Kako moemo reiti taj problem? Odreujue: Moe li nam rei kako e to da funkcione? Ispitivaki: Zato to misli? Razjanjujue/sumirajue: Jesam li u pravu kad kaem da ti misli ...? Jedan od naina stvaranja klime poverenja i uzajamnog potovanja je da uesnici stvore sopstvena pravila rasprave: Traite da razmisle o nekim naelima rasprave kojih se, po njihovu miljenju, svi treba da pridravaju. Zapiite sve predloge tako da svako moe da ih vidi, spajajui ih i pojednostavljujui gde je to potrebno. Ako niko ne predloi sledea pravila, dodajte ona za koja mislite da su apsolutno neophodna: Sluajte onoga ko govori. Ne mogu istovremeno govoriti dve osobe ili vie njih. Dogovorite znak za javljanje kad neko eli neto da kae. Izbegavajte da prekidate druge dok govore. Ako se s nekim ne slaete, pobrinite se da kritikujui ideju ne kritikujete i osobu.
Ne smejte se dok neko govori osim ako je ispriao alu. Ohrabrite svakoga da uestvuje. Na kraju, ali ne i najmanje vano, umnoite pravila i istaknite ih tako da ih svi mogu videti i dopisati ili uneti izmene ako je potrebno. STUDIJE SLUAJA Sluajevi mogu podstai analizu, kritiko miljenje, vetine reavanja problema i planiranja, kao i saradnju i izgradnju tima. Oni se mogu koristiti i za otvaranje delotvornih rasprava (npr. kada grupe imaju zadatak da rasprave utvrena gledita o nekom pitanju) i poreenja (npr. razliite analize ili reavanje problema u datom sluaju). Sluaj koji ste izabrali moe biti: Stvarni sluaj, izveden iz prolih ili aktuelnih zbivanja. Izmiljeni ili hipotetiki sluaj koji govori o konkretnom pitanju ili temi radionice. Izmiljene situacije mogu esto otvoriti pitanja koja su osetljiva za neke sredine, a da pri tom ne izazovu reakcije o konkretnim pojedincima, organizacijama, drutvenim grupama ili geografskim podrujima. Sluaj s terena koji moe navesti uesnike da deluju i reaguju u svojim zajednicama.
Igra uloga U igri uloga uesnici se stavljaju u izmiljene okolnosti. Moderatori mogu ili da zadaju ve razraenu igru uloga, ili da daju tek informaciju o igri i ostave uesnicima da je sami razviju. Uesnici u igri mogu se praviti da su neko drugi, ili ak glumiti sebe u novoj situaciji. Meutim, potrebno je na samom poetku jasno rei da igra ne sme da bude suvie duga ili suvie razraena u detaljima, kako bi je uesnici i gledaoci mogli pratiti. Meutim, paljivo ispitivanje na kraju igre neophodno je da bi uesnici izvukli paralele izmeu svog iskustva i situacija u stvarnom svetu. Moderatori moraju biti veoma osetljivi na injenicu da se neki ljudi mogu oseati neugodno, uznemireno ili ak bespomono u zadatim situacijama.
UVOD / ZAGREVANJE Na poetku aktivnosti navedite ljude da se predstave i uloite napor da se oseaju dobrodoli. Ako je potrebno, pribegnite razbijanju leda, to je aktivnost koja pomae uesnicima da saznaju vie jedni o drugima i da se oseaju slobodno u izraavanju.
329
RAZBIJANJE LEDA: Grupna mrtva priroda: Svako donese od kue neki njemu/njoj znaajan predmet koji se izloi na poetku aktivnosti kao nain da predstavi neto vano o sebi. Vrsta: Uesnici stanu jedni pored drugih prema visini, godinama, mesecu roenja, broju cipela itd. Razgovori: Svako formira par s nekim i postavlja toj osobi nekoliko pitanja. Tada svaki partner predstavlja drugog celog grupi. I ja, i ja! Jedna osoba kae svoje ime i poinje govoriti o sebi. im neko uje neto to mu je zajedniko s govornikom, upada u razgovor predstavljajui se i poinje priati o sebi. Nastavlja se dok se svi u grupi ne predstave na ovaj nain. Muzike stolice: Postavite stolice ukrug i zamolite uesnike da sednu. Stanite u sredinu i kaite svoje ime i neto o sebi. Zatim svako za koga vai to isto moe da promeni stolicu (npr. ja sam X i imam dvoje dece; ja sam X i mrzim pacove...) Nastojte da sebi naete stolicu. Osoba koja ostaje bez stolice predstavlja se i kae neto to moe biti i zajedniko s nekim drugim (kao u navedenom sluaju). vorovi: Recite svima da stanu ukrug leima okrenuti jedni prema drugima, sa is-
pruenim rukama. Zatim treba da hvataju ruke u krugu. Niko ne sme da uhvati ruku svog suseda. Tada im recite da razveu vor, a pri tom ne puste ruke. Nakon to se uesnici upoznaju, moderatori treba da naglase nekoliko stvari celoj grupi kako bi najbolje iskoristili aktivnost: Odredite vreme za ovu aktivnost i istaknite da vam je namera da potujete vreme uesnika pomou brzog poinjanja i zavravanja. Moete nekoga zamoliti da pazi na vreme, naroito pri radu u maloj grupi. Objasnite svrhu aktivnosti i zamolite uesnike da iznesu svoja oekivanja: zapiite ih na tabli, zatim pregledajte popis i poteno ocenite hoe li sesija ispuniti iznesena oekivanja. Pitajte grupu ta ne ele i to takoe zapiite. Ovo predstavlja dobru osnovu za definisanje pravila grupe. Zajedno s grupom uspostavite osnovna pravila, to e doprineti da se stvori klima poverenja i da se u grupi komunicira s potovanjem, poverenjem i uspeno. Povratna informacija Povratna informacija vaan je deo aktivnosti. Postoje razliiti naini da se ona dobije od
uesnika i uzvrati uesnicima. U tu svrhu moderatori moraju sebi postaviti ova pitanja: ta uesnici misle o ovoj aktivnosti? Da li je bila tea, ili laka nego to su u poetku zamiljali? Koji su njeni aspekti bili najtei, ili ta je bilo najtee predstaviti? Jesu li ljudi nauili ita novo o ljudskim pravima? Koje su bile razlike, ili slinosti meu grupom/grupama? Da li je bilo ikakvog bitnog neslaganja u pogledu ideje ljudskih prava? Zato? Kod povratne informacije vano je potovati druge, usredsrediti se na ono to kau, ili ine i dati obrazloenje za svoj stav. Nekoliko naina za ostvarenje povratne informacije: Kutija: Svi uesnici napiu svoje miljenje o aktivnosti na listu papira koji stave u kutiju. Tada svako uzme po jedan list i proita ga naglas, a zatim cela grupa raspravlja o tome. Nastavi, sluam te: Svaki uesnik ima pet minuta da kae svoje miljenje o aktivnosti.
330
Ljudska maina: Uesnici naine krug drei se za ruke, a jedna osoba pone da govori ta joj se svia, ili ne svia. Sledea osoba ponavlja ovo miljenje, da li se slae ili se ne slae s njom, a zatim daje miljenje o neem drugom. Vremenska prognoza: Uesnici opisuju kako vide aktivnost kao da daju vremensku prognozu.
Slajdovi: Moderator fotografie sesiju i sve uesnike. Kao refleksiju o aktivnosti svaki uesnik moe dati kratki osvrt na svoj doprinos i na svoje miljenje pre, tokom i posle sesije.
Ljudska prava su tenja, ali ona se takoe odnose na svakodnevni ivot. Ona otelovljuju nade i ideale veine ljudi, ali im daju i sredstva da ih postignu. Obrazovanje za ljudska prava, takoe, sadri sve te aspekte. Ono postavlja standarde, ali donosi i promene. Tako obrazovanje za ljudska prava moe: promeniti vrednosti i stavove; promeniti ponaanje; dati sredstva za ostvarenje drutvene pravde; doprineti razvoju solidarnosti u mnogim pitanjima, meu zajednicama i meu dravama; doprineti razvoju znanja i analitikih vetina; ohrabriti participacitivno obrazovanje. U toj novoj oblasti pojavili su se mnogi ciljevi, a sadraj kojim treba ispuniti te ciljeve predmet je stalne i kreativne rasprave. Neki od ciljeva koji najvie motiviu su: razvoj kritike analize ivotne situacije pojedinca; promena stava; promena ponaanja; razjanjenje vrednosti; razvoj solidarnosti;
ZATO OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA? METODIKA OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA Obrazovanje za ljudska prava je od temeljne vanosti za aktivno graanstvo u demokratskom i pluralistikom drutvu. Graani moraju imati sposobnost kritikog miljenja, moralnog izbora, zauzimanja naelnih stavova o nekom pitanju i osmiljavanja demokratskih akcija. Samo osobe koje razumeju ljudska prava radie na obezbeenju i odbrani svojih i tuih ljudskih prava. No, za takav angaman potrebna je dobra informisanost. Delotvorno obrazovanje za ljudska prava ima dva osnovna cilja: uenje O ljudskim pravima i uenje ZA ljudska prava. Uenje O ljudskim pravima je uglavnom kognitivno, obuhvata istoriju prava, dokumente i primenu mehanizama. Obrazovanje ZA ljudska prava znai razumevanje i prihvatanje naela jednakosti i dostojanstva, kao i obaveze potovanja i zatite prava svih ljudi. Ne radi se toliko o tome ta znamo, nego o tome kako se ponaamo.
ZAVRETAK AKTIVNOSTI Veoma je vano na odgovarajui nain zavriti aktivnost. Uesnici naroito treba da imaju priliku da rezimiraju ono to su nauili, pojedinano, ali i zajedno. Uopte, nain zakljuivanja aktivnosti zavisi u velikoj meri od ciljeva i duha. Evo nekoliko ideja: Dodavanje lopte: Uesnici dodaju loptu jedni drugima. Svako ko uhvati loptu iznese jednu stvar koju je nauio/nauila, ili je moe iskoristiti s te sesije. Zajedniki saetak: Postavite rezimirajue pitanje (koje dananje napomene ete pamtiti kao posebno znaajne?), ili izjavu koja poziva na razgovor (pokuajte da smislite re, ili frazu koja saima vae miljenje). Zamolite uesnike da redom odgovore.
331
analiza situacije u kontekstu ljudskih prava; definisanje strategije i primerena reakcija na nepravde. Cilj prirunika Razumevanje ljudskih prava je da doprinese aktuelnoj raspravi o obrazovanju za ljudska prava ne samo u pogledu sadraja nego i forme, kao i da obogati proces oblikovanja autentine kulture ljudskih prava irom sveta. Naa namera je da pomognemo uenicima da steknu znanja i vetine kojima mogu preuzeti kontrolu nad svojim ivotom. Verujemo da razumevanje ljudskih prava, proces u kom obrazovanje za ljudska prava ima kljunu ulogu, znai osposobljavanje za bolji ivot za mnoge ljude. Samo potovanje naela ljudskih prava u neijem ivotu moe stvoriti temelje za suivot i potovanje prava drugih. REFERENCE:
Flowers, Nancy, 2000. Obrazovanje za ljudska prava, Prirunik. Postojee prakse uenja, delovanja i promena. Serija Obrazovanje za ljudska prava. Tematska sveska 4. University of Minnesota: Human Rights Resource Center i Stanley Foundation.
RENIK
333
RENIK Afirmativna akcija: skup izriitih delovanja ili programa osmiljenih za poveanje obrazovnih ili radnih prilika pojedinaca ili grupa kojima je uskraena puna participacija ili pristup dotinim oblastima obrazovanja ili zapoljavanja. Antisemitizam: mrnja, predrasude, ili represija usmerena ka Jevrejima ili jevrejstvu odnosno diskriminacija Jevreja. Zapravo, ovo je pogrena upotreba pojma, jer je izraz semitski izvorno naziv za narode koji potiu od Shema, meu koje spadaju i Jevreji i Arapi na Bliskom istoku. Danas se pojam odnosi uglavnom na Jevreje. Apartheid: burska re za sistemsku i legalizovanu diskriminaciju koja je bila na snazi u Junoj Africi od 1948. do 1994. godine. Zakonom o registraciji stanovnitva iz 1950. godine stanovnici su razvrstani u rasne kategorije, a obrazovanje, stanovanje i brakovi bili su dozvoljeni samo unutar iste kategorije ljudi. Izborom Nelsona Mandele na mesto predsednika drave 1994. godine taj sistem je ukinut, iako neke apartheidske prakse na neformalnom nivou jo uvek opstaju.
Apsolutistika drava: pojam oznaava da je jedini legitimni izvor vlasti u takvim dravama monarh. Posebno su vladari u takvim dravama nastojali da lie plemstvo i crkvu sposobnosti da se takmii s monarhom. Pojam ne oznaava da je monarh imao neposredni nadzor nad svakodnevnim ivotom. Arbitraa: (pravno) rasprava i razreenje spora, naroito ekonomskog, od strane nepristranog sudije koga izaberu i o kom se saglase stranke u sporu; u meunarodnom pravu postupak za reavanje meunarodnih sporova. Bioetika: istraivanje moralnih pitanja koja proizlaze iz naela i praksi irokog raspona naunih disciplina. Oblast bioetike obuhvata istraivanje moralnih pitanja koja se javljaju u naunim praksama, kao i filozofsko preispitivanje vrednosti i istraivanje o pitanjima javne politike. Borac: osoba koja neposredno uestvuje u neprijateljstvima ili je pripadnik oruanih snaga drave ili organizacije koja uestvuje u oruanom sukobu. Civil: osoba koja nije borac.
Civilni objekt: svaki objekt koji nema vojnu namenu. Civilno drutvo: skup institucija, organizacija i ponaanje koje se odvija u prostoru izmeu drave, privrednog sveta i porodice. Konkretno, ono ukljuuje raznovrsne dobrovoljne i neprofitne organizacije, dobrotvorne institucije, drutvene i politike pokrete, druge oblike drutvene participacije i delovanja i s njima povezane vrednosti i kulturne modele. (izvor: London School of Economics). ovenost: ljudska priroda svih ljudi, bez obzira na to ko su i bez obzira na njihovu nacionalnost, rasu, verska uverenja, drutvenu klasu, politika uverenja ili druge line ili kolektivne osobine. Deja pornografija: vizuelni prikaz osobe koja je mlaa od 18 godina ili izgleda mlaa od 18 godina u situaciji oiglednog seksualnog ponaanja. Vizuelni prikaz takoe moe predstavljati deju pornografiju ako se oglaava, promovie ili prikazuje tako da odaje utisak da materijal sadri prikaz maloletnog lica u oigledno seksualnom kontekstu. Deja pornografija moe biti sadrana na video-trakama, fotografijama, nerazvijenim filmovima i dokumentima kompjuterske grafike.
334
RENIK
Deji rad: rad koji decu liava detinjstva, njihovih potencijala i dostojanstva, i koji je tetan za njihov fiziki i mentalni razvoj. U Konvenciji UN o pravima deteta iz 1989. godine propisuje se zatita deteta od ekonomskog izrabljivanja i obavljanja svakog rada koji bi za njega bio pogibeljan ili ometao njegovo obrazovanje, ili bio tetan za njegovo zdravlje ili njegov telesni, duevni, duhovni, moralni ili socijalni razvoj (lan 32). Deklaracija: sveana izjava koju daje ugovorno telo, moe sadravati preporuke, ali nije pravno obavezujua. Deklaracija moe biti i izjava jedne drave o tumaenju neke obaveze. Deprivacione tehnike: metode psiholokog muenja koje ukljuuje drutvenu i obrazovnu deprivaciju, ogranienje slobode, uskraivanje zaposlenja i kulturnih, politikih i verskih aktivnosti, ulnu deprivaciju, uskraivanje fizikog prostora, sna, komunikacije, higijene, prehrane, medicinske nege, itd. Derogacija: ukidanje neke obaveze koja se odnosi na ljudska prava u odreenim jasno definisanim okolnostima kao to su krizna stanja.
Dete: Konvencija UN o pravima deteta iz 1989. godine definie dete kao svako ljudsko bie mlae od 18 godina, osim ako se prema zakonu primenjivom na dete punoletnost ne stie ranije. Dete izbeglica: dete izbeglica ili prognanik je svaka osoba mlaa od 18 godina koja trai status izbeglice ili drugi oblik meunarodne zatite, a koja se smatra izbeglicom u smislu vaeih meunarodnih ili nacionalnih zakona i postupaka, bilo da dete nema pratnju ili ga prate roditelji ili druge odrasle osobe, ili je prisiljeno da bei preko meunarodne granice (na primer zbog rata, graanskog rata ili opteg nasilja). Diskriminacija: uskraivanje osobama ili grupama jednakog postupanja, graanskih sloboda ili prilika za obrazovanje, smetaja, zdravstvene brige, zapoljavanja, ili pristupa uslugama, dobrima ili sredstvima. Diskriminacija se sprovodi na osnovu rase, nacionalnosti, pola, vere, politike ili etnike pripadnosti, branog ili porodinog statusa, telesnog, razvojnog ili mentalnog nedostatka. Dokumenti strategije smanjenja siromatva: 1999. godine Svetska banka je, u saradnji s Meunarodnim monetarnim fondom,
uvela koncept Dokumenata za strategiju borbe protiv siromatva. Svrha Dokumenata je da opie makroekonomsku situaciju zemlje, ukljuujui i strukturalne i socijalne politike. Pripremaju ih vlade, ali putem novih participacijativnih procesa kako bi se ukljuili brojni inioci civilnog drutva. Endemska bolest: stalna prisutnost bolesti ili uzronika zaraze u datom geografskom podruju; moe se odnositi i na estu dominaciju dotine bolesti u nekom podruju. Epidemijska bolest: bolest koja napada ili pogaa istovremeno mnogo ljudi u nekoj zajednici ili podruju. Etniko ienje: prisilno raseljavanje ili istrebljenje jedne etnike populacije iz nekog podruja da bi se nametnuo identitet i mo druge etnike grupe. Evrocentrizam: proces isticanja evropskih (i uopte zapadnih) teorija i ideja, nautrb drugih kultura. Pod ovom definicijom podrazumeva se pretpostavka da se zapadne ideje u osnovi razlikuju od ideja drugih kultura i civilizacija. Poneto kontradiktorna, ali takoe vana implikacija tog pojma je pretpostavka o univerzalnosti evropskih ideja. Drugim
RENIK
335
reima, pretpostavlja se da su one postale neka vrsta univerzalne kulturne monete u koju se elementi drugih kultura mogu relativno lako konvertovati. Postoji mnotvo takvih evropskih ideja, uvek u opticaju. Obino se pod idejama definisanim kao zapadnim podrazumevaju individualizam, ljudska prava, sekularna vlast i pravo, kao i odvajanje vere od drave. Genetska modifikacija: brisanje, izmena ili uklanjanje gena u organizmu, kao i prenos gena iz jednog organizma u drugi organizam. Takoe, moe znaiti preinaenje postojeih gena ili konstruisanje novih gena i njihovo ugraivanje u bilo koji organizam. Genitalno sakaenje ena: sastoji se od postupaka deliminog ili potpunog uklanjanja spoljnih genitalija ene i/ili povreivanja enskih genitalnih organa, zbog kulturnih ili bilo kojih drugih razloga koji nisu uslovljeni leenjem (definicija Svetske zdravstvene organizacije iz 1995). Genocid: smiljeno i sistematsko unitenje neke rasne, etnike, verske ili kulturne grupe, ubijanjem, ranjavanjem, pogoranjem ivotnih uslova spreavanjem raanja ili preseljenjem dece.
Ekonomska prava: ljudska prava koja se odnose na proizvodnju, razvoj i upravljanje resursima neophodnim za ivot. Ekonomski i socijalni savet UN: telo Ujedinjenih nacija koje se sastoji od 54 lana. Prvenstveno se bavi stanovnitvom, ekonomskim razvojem, ljudskim pravima i krivinim pravom. To visoko telo dobija i objavljuje izvetaje o ljudskim pravima u brojnim prilikama. Skraeni naziv: ECOSOC. Indeks siromatva: Program za razvoj UN (UNDP) formirao je indeks siromatva kako bi kvantifikovao siromatvo na nain kojim se obuhvataju i drugi elementi, osim distribucije dohotka. Pet realnih elemenata siromatva koji se obuhvataju jesu nepismenost, pothranjenost dece, prerana smrt, loe zdravlje i nedovoljan pristup sigurnoj pitkoj vodi. Individualni rasizam: oblik rasne diskriminacije iji je uzrok svesna lina predrasuda pojedinaca. Internirano lice: civil ili borac koji nije optuen za zloin, ali je zatoen u smislu preventivne bezbednosne mere tokom oruanog sukoba.
Izbaeni iz stroja (hors de combat): borci koji su zarobljeni ili ranjeni, bolesni ili su preiveli brodolom pa vie nisu u stanju da uestvuju u borbi. Jednakost: nepristrasno, odnosno pravino postupanje koje trai da se u slinim sluajevima postupa na slian nain. Kolateralna teta: teta ili gubitak prouzrokovan sluajno tokom napada, koji se dogodio uprkos svim potrebnim merama opreza kojima je cilj spreavanje ili, u svakom sluaju, svoenje na najmanju moguu meru, pogibije i ranjavanja civila i oteenja civilnih objekata. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava: osnovao ga je ECOSOC 1985. godine; primarna funkcija Komiteta je da nadzire kako drave sprovode Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Komitet tei razvijanju konstruktivnog dijaloga s dravama i nastoji, korienjem razliitih sredstava, da odredi da li se norme sadrane u Paktu (koje se odnose na osnovne ivotne potrebe rad, hrana, stanovanje, zdravstvena briga, obrazovanje i kultura) odgovarajue primenjuju u dravama, kao i kako se primena Pakta moe unaprediti na nain da osobe kojima ta prava
336
RENIK
pripadaju, uivaju svoja prava u punom obimu. Konvencija: multilateralni ugovor koji prema meunarodnom pravu obavezuje sve stranke. Ksenofobija: mrnja i strah od stranaca. Kada se ovi oseaji usmere ka vidljivoj manjini, esto se koristi pojam rasizam. Verovatno je bolje rasizam posmatrati kao posebni sluaj ksenofobije, nego ga upotrebljavati u suvie slobodnom znaenju. Kulturna prava: prava kojim se uva i ostvaruje neiji kulturni identitet ili razvoj. Legitimitet: stepen do kog su postupci vlasti u donoenju ili primeni zakona ljudima prihvatljivi; legitimni sistem je zakonit i, to je jo vanije, graani imaju poverenja u njegovu ispravnost i pridravaju se njegovih pravila. Legitimnost je takoe tesno vezana s vladavinom: dobrovoljno pridravanje zakona i propisa vodi veoj delotvornosti nego oslanjanje na prinudu i line lojalnosti. Maquiladora: fabrika, obino u stranom vlasnitvu, koja slae proizvode za izvoz. Re potie iz panskog i obino se upotrebljava u skraenom obliku maquila (makila).
Medijacija: proces pregovora s ciljem reavanja problema u kojem trea strana radi sa stranama u sporu kako bi im pomogla da dou do zadovoljavajueg sporazuma. Medijatori nemaju ovlaenja da odluuju o sporu meu strankama (kao arbitri); umesto toga stranke daju medijatoru punomoje da im pomogne da ree spor meu njima. Meunarodna organizacija rada (ILO): osnovana 1919. godine na osnovu Versajskog mirovnog ugovora, radi poboljanja uslova rada i promovisanja socijalne pravde; ILO je 1946. postala specijalizovana agencija UN. Meuverski dijalog: pokuaj iniciranja dijaloga, saradnje i razumevanja meu pojedincima razliitih vera. Meureligijski dijalog ima isto znaenje. Muenje: svaka radnja kojom se namerno nanosi teki bol ili patnja, bilo telesna ili mentalna, licu u zatoenitvu ili pod nadzorom u svojstvu optuenoga; muenje ne ukljuuje bol ili patnju koji potiu iskljuivo iz zakonitih sankcija, bilo da su im svojstvene ili ih prate. Nepismenost: nesposobnost osobe da ita i pie.
Neposredna diskriminacija: pojava kada se prema jednoj osobi ili grupi ljudi postupa nepovoljnije nego to bi se postupalo prema drugoj osobi ili grupi u istoj situaciji, a zbog njihove rase, boje, porekla ili nacionalne ili etnike pripadnosti. Nepristrasnost: odluivanje o ljudima iskljuivo na osnovu njihovih potreba, bez osvrtanja na njihovu nacionalnost, rasu, verska uverenja, drutvenu klasu ili politika uverenja. Nereligijski: naturalistiki pogledi na svet i uverenja u sferi ljudske misli koja se odnose na konana uverenja i naela svesti po kojima pojedinci ive svoj ivot. Netolerancija: nespremnost da se prihvate i/ili potuju uverenja i prakse drugih osoba. Rasna netolerancija odnosi se na spreavanje pripadnika drugih rasnih grupa da u jednakoj meri uestvuju ili u punoj meri koriste prilike koje postoje u zajednici, a verska netolerancija odnosi se na odbijanje prihvatanja ili potovanja tuih verskih uverenja. Neutralnost: nezauzimanje strane u nekom sukobu.
RENIK
337
Nevladina organizacija: svaka neprofitna, dobrovoljna grupa graana koja je organizovana na lokalnom, nacionalnom ili meunarodnom nivou. Voene ciljem ostvarenja zadataka, od strane ljudi koji imaju zajednike interese, nevladine organizacije obavljaju raznovrsne humanitarne funkcije, iznose probleme graana pred vlasti, zalau se za i nadziru politike i promoviu politiku participaciju posredstvom informisanja. Obrazovanje: disciplina koja se, u ovom kontekstu, bavi uglavnom metodama obuavanja i uenja u kolama i slinim sredinama, koja se razlikuju od raznih neformalnih oblika socijalizacije (npr. izmeu roditelja i dece). Odrivi razvoj: razvoj koji zadovoljava sadanje potrebe, a ne ugroava sposobnost buduih generacija da zadovolji svoje potrebe. Ombudsman: instutucija iji je posao da istrauje i izvetava o pritubama graana na rad vlade ili organa javne vlasti. Oruani sukob: situacija u kojoj su dve organizovane grupe ili vie njih u oruanoj borbi, bilo meunarodnoj ili unutranjoj. Svako neslaganje izmeu dveju drava koje za ishod ima intervenciju oruanih snaga jeste oruani
sukob, ak ako jedna od strana opovrgava postojanje ratnog stanja. Osnovno obrazovanje: prva faza tradicionalnog formalnog obrazovanja, poinje u uzrastu od 5 do 7 godina, a zavrava u uzrastu od 12 do 15 godina. Posebni izvestilac: osoba koju imenuje telo na globalnom ili regionalnom nivou, kao npr. Komisija za ljudska prava UN, sa zadatkom izrade redovnih izvetaja o stanju ljudskih prava u nekoj zemlji ili nekom polju ljudskih prava (tematski izvestilac). Ako ga imenuje generalni sekretar UN, ta funkcija naziva se posebni predstavnik. Slina funkcija moe se dati i nezavisnom strunjaku. Posebni predstavnik: vidi Posebni izvestilac. Posredna diskriminacija: prakse ili politike koje izgledaju neutralne ili pravine, ali nepovoljno utiu na veliki broj ljudi neke rasne, nacionalne ili etnike grupe. Moe postojati ak i tamo gde ne postoji namera diskriminacije. Poverljivost: sposobnost da se neto dri u tajnosti. Poverljivost je uzeta kao standardna radna metoda Meunarodnog komiteta Crve-
nog krsta iji je cilj ostvarenje pristupa rtvama i zatite putem delotvornog dijaloga sa organima vlasti. Pravian postupak (due process): propisani zakonski postupak pravosudnih organa. Jemstvo pravinog postupka zahteva da svako lice uiva zatitu pravinog suenja. Predrasuda: stanje duha koje tei da unapred prosuuje o osobi ili grupi u negativnom svetlu. Takav negativan sud obino se donosi bez odgovarajuih dokaza. Ti negativni stavovi esto se ne prepoznaju kao neosnovane pretpostavke, jer se uestalo ponavljaju. One postaju iroko prihvaene zdravorazumske ideje i koriste se kao opravdanje za dela diskriminacije. Predstavka: pojedinana ili grupna tuba upuena ugovornom telu o krenju ljudskih prava. Takoe se zove tuba ili peticija. Prisilna prostitucija: prisiljavanje osobe na prostituciju, koje se koristi kao sredstvo oruanog sukoba. Prisilna trudnoa: bespravno ogranienje slobode ene koja je zatrudnela pod prisilom, s namerom da se utie na etniki sastav bilo
338
RENIK
koje populacije ili izvre drugi teki zloini prema meunarodnom pravu. Prognanik: lice koje je napustilo svoj dom, ali nije napustilo svoju zemlju, zbog straha od progona, da bi izbeglo od posledica oruanog sukoba ili nasilja, krenja ljudskih prava ili prirodnim ili tehnolokim katastrofama. Program strukturnog prilagoavanja: veina zajmova Meunarodnog monetarnog fonda je uslovljena, jer MMF postavlja razliite zahteve koje zemlja mora ispuniti da bi dobila sredstva. Budui da su ti uslovi tzv. programi strukturnog prilagoavanja usmereni ka sniavanju trokova u socijalnom sektoru i ka liberalizaciji trita, esto su predmet kritika. Prosvetiteljstvo: intelektualni pokret koji je poeo u Engleskoj u 17. veku, a karakterie ga intelektualni skepticizam prema tradicionalnim uverenjima i dogmama, oznaava prosvetljenu suprotnost pretpostavljanom mraku i praznoverju Srednjeg veka. Od svog poetka prosvetiteljstvo se usredsreuje na snagu i dobrotu ljudskog razuma. Rasa: pojam rasa je vetaka konstrukcija koja se koristi za svrstavanje ljudi na osnovu
pretpostavljenih telesnih i kulturnih slinosti koje potiu iz njihovog zajednikog porekla. Moderna nauka je pokazala da je bioloka kategorija rase beznaajna kada se primenjuje na ljudsku vrstu. Bioloki, ljudska vrsta ima isti genetski fundus, a genetske varijacije su mnogo vee u jednoj tzv. rasnoj grupi nego izmeu njih. Ponekad je ova ideologija osnova za drutvene akcije, vladine politke i opravdanje za razliito postupanje prema razliitim grupama. Rasizam: skup pogrenih pretpostavki, miljenja i akcija koje dolaze iz uverenja da je jedna grupa, sama po sebi, superiornija od druge. Rasizam je ne samo drutveni stav prema etnokulturnim manjinskim grupama, ve i socijalna struktura koja iskljuuje takve pojedince i grupe. Rasizam moe biti prisutan u organizacionim i institucionalnim strukturama i programima, kao i u stavovima i ponaanju pojedinaca. Ratifikacija: postupak u kome se drava, ponekad posle saglasnosti parlamenta, proglaava pravno vezanom nekim ugovorom. Ratni zarobljenik: zarobljeni borac u meunarodnom oruanom sukobu. Samo borci koji ispunjavaju odreene uslove imaju
pravo na taj status (uglavnom pripadnici oruanih snaga). Rehabilitacija od muenja: in osposobljavanja rtava muenja da povrate sposobnost, pouzdanje i snagu kako bi mogle to normalnije iveti. Rehabilitacioni centri i programi usvajaju i primenjuju razliite postupke, vodei rauna o specifinim telesnim i psihikim potrebama pojednih rtava muenja, kao i kulturnom, socijalnom i politikom okruenju u kom deluju. Rezervacija: izjava drave povodom ratifikacije nekog ugovora kojom iskljuuje ili menja pravna dejstva neke odredbe na tu dravu. Rod: lan 7 stav 3 Rimskog statuta Meunarodnog krivinog suda definie rod kao dva pola, muki i enski, u kontekstu drutva. Pojam rod nema nikakvo znaenje razliito od navedenog. Liberalnije definicije, takoe, obuhvataju poloaj ena i mukaraca u drutvu. Ropstvo: prepoznaje se po elementu vlasnitva ili kontrole nad neijim ivotom, prisilom, ogranienjem kretanja ili injenicom da lice nije slobodno da napusti ili promeni poslodavca. Savremeno ropstvo nije uvek lako prepoznati ili iskoreniti jer je esto pri-
RENIK
339
hvaeno u nekim kulturama. Duniko ropstvo se praktikuje u mnogim podrujima sveta. Seksualno nasilje: nasilno ponaanje zasnovano na polu iji je cilj da se povredi ili ubije neka osoba. Sekularan: oznaen sekularizmom; koji se odnosi na svetovne stvari i razlikuje od stvari koje su povezane s religijom. Sekularizam je uverenje da religija i crkveni poslovi ne treba da se meaju u funkcionisanje drave, npr. u javno obrazovanje. Sindikat: organizacija radnika stvorena radi zatite i unapreenja interesa svojih lanova putem pregovora s poslodavcima o platama i uslovima rada. Sindikati takoe pruaju pravne savete, finansijsku pomo, podrku za bolovanje i mogunosti obrazovanja. Nezavisni sindikat nije podreen niti pod kontrolom poslodavca i finansijski je nezavisan od poslodavca. Siromatvo: siromatvo karakteriu nedostatak prihoda/novca i proizvodnih resursa dovoljnih da obezbede stalna sredstva za ivot; nedostatak hrane, glad i pothranjenost; loe zdravstveno stanje; rastua smrtnost; ogra-
nieni ili nepostojei pristup obrazovanju; beskunitvo i socijalna diskriminacija i iskljuenje. Siromatvo radnih slojeva: siromatvo ima i druga znaenja osim pothranjenosti i iznemoglosti. Ono se takoe moe odnositi i na radnike one koje imaju posao, ali ne mogu sastaviti kraj s krajem. Socijalna i ekonomska prava: prava koja daju ljudima socijalnu i ekonomsku sigurnost, a ponekad se nazivaju i bezbednosna ili prava druge generacije. Primer su prava na hranu, stanovanje i zdravstvenu zatitu. Srazmernost: naelo po kome civilni gubici i tete na civilnim objektima ne smeju biti nesrazmerni vojnoj koristi koja se oekuje od napada na neki vojni objekt. Stopa naputanja: postotak osoba koje naputaju kolu ili fakultet pre zavretka kolovanja. Strukturni rasizam: nejednakosti ukorenjene u sistemskom delovanju drutva, koje iskljuuje veliki broj pripadnika odreenih etnikih kategorija iz znaajnijeg uea u vanijim drutvenim institucijama.
Sufraetkinja: naziv za britanske i amerike feministkinje koje su se borile za prava ena, naroito za njihovo prava glasa. Trgovina ljudima: nezakonita trgovina ljudima, naroito enama i decom; nedoputeno, tajno kretanje ljudi preko nacionalnih i meunarodnih granica, veinom iz zemalja u razvoju i nekih tranzicionih zemalja, sa ciljem prisilnog dovoenja ena, devojaka i dece u seksualno i ekonomski represivne i izrabljivake situacije radi ostvarivanja profita trgovaca, kriminalnih organizacija i radi drugih nezakonitih aktivnosti vezanih uz takvu trgovinu, kao to je prisilni kuni rad. Tuba: pojedinana ili grupna predstavka upuena ugovornom telu zbog krenja ljudskih prava. Vidi i pojam predstavka. Upis: in slubenog ukljuenja u teaj, kolu itd. Vera: religija ili svaki oblik priznate zajednice lica koja dele religiozna uverenja. Vladavina prava: vladavina prava je iznad vlade, titi graane od samovoljnog delovanja drave, kao i drutva uopte, jer upravlja odnosima privatnih interesa. Obezbeuje da se
340
RENIK
prema svim graanima postupa jednako i da podleu zakonu, a ne hirovima monika. Vladavina prava je bitan preduslov odgovornosti i predvidivosti i u javnom i privatnom sektoru. Uspostavljanje i odranje vladavine prava zavise od jasne komunikacije pravila, nediskriminacione primene, delotvornog sprovoenja zakona, predvidivih i pravno sprovodivih metoda izmena zakona, kao i od toga da li graanstvo vidi zakone kao pravedne, potene i legitimne i da li je spremno da ih potuje. Vojna nuda: pojam po kome je upotreba sile u stepenu neophodnom da bi se postigao cilj rata opravdana, ako je cilj potpuno potinjavanje neprijatelja to je bre mogue i s minimumom ljudskih, materijalnih i finansijskih gubitaka. Vojni ciljevi: objekti koji po svojoj prirodi, mestu, nameni ili upotrebi delotvorno doprinose vojnom delovanju i ije unitenje nedvosmisleno predstavlja vojnu korist.
kom su svetlo, zvuk, ishrana, literatura, fizika veba i ponekad toplota uglavnom oskudni. Zloini protiv ovenosti: ubijanje, istrebljenje, porobljavanje, deportacija, zatoenje ili muenje, kada su poinjeni kao deo iroko rairenog i sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovnitva. Zloini protiv mira: planiranje, priprema, zapoinjanje ili voenje rata ili agresije ili rat kojim se kre meunarodni sporazumi. Zona slobodne trgovine: podruje u kom drava dozvoljava stranim kompanijama da uvoze materijal za proizvodnju i izvoze finalne proizvode bez plaanja visokih poreza ili carina (davanja dravi). Na taj nain zone slobodne trgovine kompanijama sniavaju trokove proizvodnje.
Zatvorska izolacija: odvojeni pritvor zatvorenika sa ogranienim ili povremenim pristupom drugih lica, u okruenju koje ima samo najosnovnije uslove za odranje ivota i u
INDEKS POJMOVA
341
INDEKS POJMOVA Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda 310 Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda 36, 37, 43, 44, 81, 150, 158, 174, 178, 182, 259, 263, 272, 298 Afrika unija 36, 138, 310 Afriki sud za ljudska prava i prava naroda 28, 37 Amerika deklaracija o pravima i dunostima oveka 35, 36, 259 Amerika konvencija o ljudskim pravima 36, 150, 155, 158, 174, 259, 311 Apartheid 13, 22, 26, 89, 93, 100, 102, 106, 264, 285, 298, 314, 333 Apostaza 14, 170 Arapska povelja o ljudskim pravima 38 Azijske vrednosti 15, 43, 281, 301 Deiji rad 208, 242, 334 Dete, definicija 14, 202, 334 Dete, ljudska prava deteta 14, 199, 200 Diskriminacija, zabrana 89, 91, 240, 334 Drutvo naroda 23, 296 Evropski centar za praenje rasizma i ksenofobije 35 Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava 35 Evropski komitet za spreavanje muenja 12, 57, 64
Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava 174 Evropska okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina 32 Evropska povelja za zatitu ljudskih prava u gradu 40 Evropska socijalna povelja 31, 44, 81, 111 Evropski sud za ljudska prava 11, 32, 33, 48, 64, 178, 263, 297 Evropska unija 11, 25, 31, 32, 34, 43, 267, 288 Genocid 26, 27, 39, 40, 90, 134, 223, 266, 298, 299, 335 Globalizacija i ljudska prava 21 Globalni sporazum 15, 42, 247, 248 Gradovi ljudskih prava 37 Humanitarno pravo, meunarodno 15, 139, 215, 217, 220-223, 234 Interamerika komisija za ljudska prava 126, 143, 297 Interameriki sud za ljudska prava 298, Iscrpenost domaih pravnih lekova 33, 56 Istorija i filozofija ljudskih prava 22 Jednaka naknada 240, 242 Jednakost pred zakonom 150, 278, Jednakost ena 25 Kairska deklaracija o ljudskim pravima u islamu 23, 174 Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) 32, 34, 312 Kancelarija Visokog predstavnika UN za
ljudska prava (OHCHR) 64, 309 Komisija UN za ljudska prava 29 Komitet ministara (Savet Evrope) 32, 33, 262 Komitet UN protiv muenja (CAT) 54 Komitet UN za ljudska i graanska prava 27 Komitet UN za prava deteta 205 Komitet UN za rasnu diskriminaciju 92 Konvencija o pravima deteta (CRC) 14, 27, 81, 197, 202, 207, 298 Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW) 24-26, 81, 112, 243 Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) 102, 106, 112, 194 Konvencija protiv muenja 27, 54, 60, 298 Ljudska bezbednost 17, 20-21, 28, 42, 49, 50, 69, 90, 110, 128, 149, 165, 181, 199, 200, 217, 227, 237, 257, 276, 277, 278, 283, 285, 298 Ljudska dimenzija (OSCE) 33, 43 Ljudska prava, pojam i priroda 24 Ljudska prava, standardi 26, 300 Ljudska prava ena 25, 37, 43, 71, 125-133, 135-144, 189, 205, 243, 278, 286 Manjine, zatita (manjina) 24, 38, 265, 282 Mediji, sloboda (medija) 30, 34, 255, 256-259, 262-267 Meunarodna organizacija rada (ILO) 42, 238, 239-242, 245, 246, 248, 249, 254, 284, 296-298, 310, 336
342
INDEKS
Meunarodni komitet crvenog krsta (ICRC) 218, 220, 222-229, 234, 313 Meunarodni krivini sud (ICC) 39, 40, 134, 139, 207, 223, 298 Meunarodno krivino sudstvo 39 Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju (ICTY) 39, 40, 139, 298 Meunarodni krivini tribunal za Ruandu (ICTR) 40, 134, 139, 298 Meunarodni monetarni fond (IMF) 42, 69, 74, 78, 86, 186, 288, 334, 338 Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR) 24, 26-28, 111, 113, 120, 182, 242, 243, 245, 259, 276, 335 Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (ICCPR) 24-28, 111, 148, 150, 152155, 158, 178, 183, 184, 259, 260, 264-266, 276, 335 Mehanizam predstavke 155, 204 Metodologija obrazovanja za ljudska prava 330 Milenijumski razvojni ciljevi 191 Mrea za ljudsku bezbednost (HSN) 20, 200, 209, 227, 276, 298, 318 Mrnja, zagovaranje (mrnje) 15, 266, 271 Muenje, zabrana (muenja) 27, 47-51, 52, 54, 56-60, 111, 218, 219 Nevladine organizacije (NVO) 30, 37, 58, 199, 284, 288, 312, 313, 337
Obrazovanje i uenje za ljudska prava 19, 30, 75, 267, 295, 330 Obrazovanje, pravo na 11, 14, 19, 67, 179-185, 187, 188, 196, 259, 325 Opti komentari 28, 155 Organizacija afrikog jedinstva (OAU) 36, 37, 234, 297 Organizacija amerikih drava (OAS) 35, 126, 129, 144, 234, 297, 311 Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) 30, 102, 106, 187, 190, 192, 258, 266, 272, 299, 300, 303, 305, 306, 309 Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS (OSCE) 31-34, 44, 156, 262, 283, 286, 298, 311 Oruani sukob, predgovor 14, 15, 22, 39, 60, 134, 156, 157, 181, 185, 189, 198, 203, 207, 208, 209, 217, 226, 228, 229-234, 297, 337 Osnovna prava 24, 31, 32, 34, 183, 243, 261, 323 Pakt stabilnosti za jugoistonu Evropu 38 Posebni izvestilac/predstvanik 25, 28, 29, 36, 37, 51, 54, 56, 75, 98, 120, 133, 156, 158, 171, 184, 190, 262, 263, 337 Potkomisija UN za irenje i zatitu ljudskih prava 29, 86 Povelja osnovnih prava Evropske unije 31, 32, 34 Prava graana 24, 296
Pravini sudski postupak 42, 337 Pravino suenje 11, 13, 37, 39, 126, 145-156, 158, 162, 278 Prisilna prostitucija/trudnoa 139, 337 Pritvor, uslovi (pritvora) 54, 224 Protivpeadijske mine 227 Rasizam 32, 35, 87, 89, 90-102, 105, 106, 124, 263, 298, 304, 338 Ratna propaganda 15, 259, 266 Rod 13, 14, 19, 22, 24, 40, 69, 78, 80, 90, 91, 95, 112, 115, 125, 127-129, 131, 132, 137, 142, 185, 186, 190 ,191, 200, 201, 239, 296, 338 Ropstvo ili poloaj slian ropstvu 23, 96, 111, 133, 218, 219, 241-243, 296, 297, 323, 338 Savet Evrope 11, 27, 31-33, 43, 57, 101, 105, 155, 184, 213, 265, 271, 297, 304, 307, 311 Sloboda medija 15, 30, 32, 34, 256, 257, 259, 266-268 Sloboda misli, savesti i veroispovesti 18, 27, 116, 163, 167, 259, 278, 324 Sloboda miljenja i izraavanja 93, 255, 257, 259, 260, 262, 324 Sloboda udruivanja 30, 240, 243, 248, 284, 298 Smrtna kazna 35, 36, 143, 148, 202, 218, 302 Sporazum iz Kotonua 12, 80 Starosedelaki narodi 25, 40, 70, 115, 119, 128, 240, 299, 302, 306 Svetska banka 42, 69, 72, 74, 78, 86, 186, 192,
INDEKS POJMOVA
343
288, 334 Svetska konferencija o ljudskim pravima (Be) 131, 299 Svetska konferencija protiv rasizma 102.106, 124, 292 Svetska konferencija UN o ljudskim pravima 23, 124, 131, 135, 147, 299 Ujedinjene nacije 24, 26-30, 64, 69, 80, 102, 110, 120, 124, 140, 144, 181, 196, 200, 205, 207, 239, 246, 254, 258, 284, 294, 297, 300, 301, 309, 323, 335 Unapreivanje ena 86, 130, 138, 144 UNICEF 115, 136, 186, 187, 190, 192, 196, 199, 208, 214, 305, 307, 310 UN Program za razvoj (UNDP) 22, 70, 72, 86, 124, 191, 192, 254, 276, 301, 335 Utvrivanje injenica 37, 297, 312 Visoki predstavnik za nacionalne manjine (OSCE) 32, 34 Vladavina prava 145-147, 150-157, 162, 278, 339 Zavrni akt iz Helsinkija 33 Zdravlje, pravo na 11, 13, 107, 110-116, 118, 123 Zloini protiv ovenosti 39, 44, 139, 223, 340 ene, Svetska konferencija o (enama) 120, 131, 140 enevske konvencije 60, 215, 219, 222, 223, 226, 229 enska prava 71, 296, 297
ensko dete/devojica 13, 131, 135, 136, 143, 207
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 341.231.14(035) 342.72/.73(035) RAZUMEVANJE ljudskih prava : priru~nik o obrazovanju za ljudska prava. - Beograd : Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore : Beogradski centar za ljudska prava, 2005 (Beograd : ^ugura print). - 343 str. ; 24 cm Prevod dela: Understanding human rights manual on human rights education. - Tira` 1.000. - Re~nik: str. 333-340. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija uz svako poglavlje. Registar. ISBN 86-84849-10-8 a) Prava ~oveka - Priru~nici COBISS.SR-ID 126855692
Mrea za ljudsku bezbednost (HSN) je meuregionalna grupa zemalja koja obuhvata trajnu saradnju akademskih istraivakih institucija. Politika vizija Mree je humani svet u kom ljudi ive u bezbednosti i dostojanstvu, slobodni od pretnji nasiljem, siromatva i oaja. Mrea je pokrenuta 1999. godine, a proizala je iz kampanje protiv nagaznih mina. Drave lanice Mree su: Austrija, Kanada, ile, Grka, Irska, Jordan, Mali, Holandija, Norveka, vajcarska, Slovenija, Tajland i Juna Afrika kao posmatra. Austrijska ministarka spoljnih poslova, gospoa Benita Ferrero-Waldner, u svojstvu predsedavajue Mree, proglasila je obrazovanje za ljudska prava i decu zahvaenu oruanim sukobom prioritetnim temama Mree u periodu 2002/2003. Ovaj prirunik, kao inventivno sredstvo za obrazovanje za ljudska prava koji se moe koristiti u celom svetu na kulturno osetljiv nain, dostupan je na Internetu na adresi: http://www.bmaa.gv.at
Prirunik je nastao na inicijativu austrijske ministarke gospoe Benite Ferrero-Waldner, u svojstvu predsedavajue Mree za ljudsku bezbednost, a izradio ga je Evropski centar za obuku i istraivanje u ljudskim pravima i demokratiji iz Graca, Austrija, u saradnji s partnerima iz Mree, odnosno vie od trideset institucija i strunjaka. Svrha prirunika je da poslui kao konkretan doprinos osnaenju ljudske bezbednosti putem obrazovanja i uenja za ljudska prava. On odraava kulturno osetljivi pristup koji se zasniva na univerzalnosti ljudskih prava. Prirunik je namenjen svima koji se bave obrazovanjem za ljudska prava i ue o tome irom sveta i moe posluiti nastavnicima u obrazovanju za ljudska prava u formalnom i neformalnom obrazovanju. Sadri niz pedagokih materijala koji se mogu koristiti u obrazovanju za ljudska prava mladih i odraslih. Zamiljen je kao otvoreno tivo, koje treneri i uenici mogu dopunjavati sopstvenim iskustvima.
Evropski centar za obuku i istraivanja o ljudskim pravima i demokratiji (ETC) iz Graca poeo je s radom 2000. kao centar za obrazovanje, uenje i istraivanje u ljudskim pravima, uz veliku podrku grada Graca, prvog Grada ljudskih prava u Evropi. ETC koordinira uee Univerziteta u Gracu u Evropskim postdiplomskim programima u ljudskim pravima i demokratiji u Veneciji i Sarajevu, a deluje i kao evropski partner organizacije Narodni pokret obrazovanja za ljudska prava (PDHRE). ETC je pomogao stvaranje mree centara za ljudska prava u jugoistonoj Evropi (HRC-Net). Obrazovne i istraivake delatnosti ETC podrava meunarodni savetodavni odbor. arite obrazovnih i istraivakih programa ETC je u odnosu izmeu ljudskih prava, ljudske bezbednosti i ljudskog razvoja, nediskriminacije, migracije, demokratije i ljudskih prava na lokalnom nivou. Za dalje informacije pogledajte: http://www.etc-graz.at

Razumevanje Ljudskih Prava

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Razumevanje Ljudskih Prava

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA

PRIRUNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GORE

MENSCHENRECHTE DER FRAU

KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUNIK

KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUNIK

interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja za detaljnije informacije pogledati

327 333 341

II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA

DOBRO JE ZNATI A. ZABRANA MUENJA PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI 47 48 49

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

C. NEDISKRIMINACIJA PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

DOBRO JE ZNATI B. SLOBODA OD SIROMATVA PRIA ZA ILUSTRACIJU

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

D. PRAVO NA ZDRAVLJE PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI

107 108 110

Aktivnost I: Parafraziranje CEDAW Aktivnost II: Govor tela ena i mukaraca

143 145 146 147

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

E. LJUDSKA PRAVA ENA PRIA ZA ILUSTRACIJU

125 126 127

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

G. VERSKE SLOBODE PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI

163 164 165

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

I. LJUDSKA PRAVA DETETA PRIA ZA ILUSTRACIJU

197 198 199

ODABRANE AKTIVNOSTI REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

H. PRAVO NA OBRAZOVANJE PRIA ZA ILUSTRACIJU

179 180 181

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

J. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI

215 216 217

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

L. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA PRIA ZA ILUSTRACIJU POTREBNO JE ZNATI

255 256 257

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

K. RAD PRIA ZA ILUSTRACIJU

235 236 237

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

M. DEMOKRATIJA PRIA ZA ILUSTRACIJU

Stvaranje demokratije u Istonom Timoru Pravda i pomirenje Vie izazova u budunosti

ODABRANE AKTIVNOSTI REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE

Aktivnost I: Pokretanje kampanje Aktivnost II: Minaret u naoj zajednici?

I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA

A. RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA

Sva ljudska prava za sve

B. LJUDSKA PRAVA I LJUDSKA BEZBEDNOST

C. ISTORIJA I FILOZOFIJA LJUDSKIH PRAVA

Ja sam ljudsko bie zato to me tvoje oi vide takvim ...

D. POJAM I PRIRODA LJUDSKIH PRAVA

E. STANDARDI LJUDSKIH PRAVA NA OPTEM NIVOU

F. PRIMENA OPTIH INSTRUMENATA O LJUDSKIM PRAVIMA

G. LJUDSKA PRAVA I GRAANSKO DRUTVO

H. REGIONALNI SISTEMI ZATITE I IRENJA LJUDSKIH PRAVA

I. UNIVERZALNA JURISDIKCIJA I PROBLEM NEKANJIVOSTI

J. MEUNARODNO KRIVINO SUDSTVO

K. INICIJATIVE ZA LJUDSKA PRAVA U GRADOVIMA

L. GLOBALNI IZAZOVI I MOGUNOSTI ZA LJUDSKA PRAVA

II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA

ovek koji mui drugog oveka neizrecivi je zlotvor.

2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA