Word Kurs

WORD 2000 UVOD
kola raunara Omega, Dorda Vaingtona 40, Beograd, Jugoslavija,

tel- +381 11 30 30 666, www.omega.edu.yu
1
UVOD
Kao to i sami znate, raunari su uli u praktino sve domene ivota ak i novi
friideri imaju neku vrstu kontrolera, a o mikrotalasnim penicama da i ne
govorimo. Ipak, verovatno ne znate da je obrada teksta daleko najzastupljeniji vid
njihove primene. to bi se reklo, kao stvoreni su za taj posao. Uostalom, u to ete
se uveriti u toku ovog kursa.
Koje su glavne prednosti obrade teksta na raunaru? U prvom redu, to je
mogunost jednostavne ispravke teksta, to ni na jednoj pisaoj maini nije mogue
elegantno izvriti. Posle toga dolazi napredno formatiranje margine, razliite vrste
i veliine slova, primena boja, grafika, jednaine, tabele... Mogunosti se otvaraju
velikom brzinom.
Ali, naravno, daleko smo od kraja - raunari omoguuju jednostavno kopiranje
delova ili celih tekstova: zbogom, prekucavanje! Potrebno vam je vie kopija?
Naravno da vam nije potrebna kopir maina, jednostavno odtampajte u vie
primeraka. O obrascima i automatizovanim operacijama kao to je paginacija,
brojevi strana, kreiranje sadraja i mnogo emu drugom nema potrebe sada da
govorimo do kraja kursa ete biti mnogo produktivniji i sreniji. Da, sreniji, jer
ete mnogo vie moi da uradite za mnogo manje vremena! Jo uvek ste
nepoverljivi? Saekajte dok ne stignete do zakljuka...

WORD 2000 OSNOVNI DELOVI PROZORA
2
OSNOVNI DELOVI PROZORA
Pre nego to krenemo dalje, moramo uvesti odgovarajuu nomenklaturu za delove
Word ovog prozora, koji se nalazi pred vama, ime e se izbei nesporazumi.

Slika 1 Osnovni delovi prozora
Na vrhu je, naravno, naslovna linija, ispod koje se nalazi meni linija. Neposredno
ispod nje je standardni tasterski meni. Ispod njega se nalazi tasterski meni za
formatiranje. Ispod njih je horizontalni lenjir (Ruler), ija je namena da olaka
snalaenje sa marginama i drugim elementima horizontalnog pozicioniranja u radu.
Na levoj strani ekrana se nalazi vertikalni lenjir.
Najvei deo ekrana, naravno, zauzima radna povrina, koja predstavlja zamiljeni list
papira, na kome se pojavljuje tekst. Detaljniji opis naina prikazivanja nai ete u
poglavlju o izmenama u dokumentu.
Na desnoj strani je vertikalna traka za pomeranje sadraja (Scroll bar). Na njenom
dnu se nalazi dugmad za bre kretanje. Njen horizontalni ekvivalent je ispod radnog
dela prozora, a na levoj strani je dugmad za izbor vrste prikaza. Ispod horizontalne
trake se nalazi tasterski meni za crtanje. Pod njim je statusna linija, u kojoj se sve
Meni linija
Standardni
tasterski
meni
Vertikalna
traka za
pomeranje
Dugmad za
bre
kretanje
Tasterski
meni za
crtanje
Statusna
linija
Tasterski
meni za
formatiranje
Izbor vrste
prikaza
WORD 2000 OSNOVNI DELOVI PROZORA
3
vreme ispisuju informacije o veliini teksta i vaoj poziciji u njemu, kao i aktivni
jezik i status kontrolnih tastera.
Pomenimo na koji nain se tasterski meniji ukljuuju i iskljuuju. Dovoljno je da na
bilo koji od njih, na bilo kom mestu, kliknete desnim tasterom mia, ime ete
otvoriti meni sa njihovom listom. U njoj se tasterski meniji aktiviraju i deaktiviraju
prostim klikom. Isto moete da postignete komandom View/Toolbars.

Slika 2 Deo liste za ukljuivanje i iskljuivanje tasterskih menija

WORD 2000 RAD NA DOKUMENTU
4
RAD NA DOKUMENTU
KREIRANJE DOKUMENTA
Kada prvi put aktivirate Word, na ekranu se pojavljuje prazan dokument, koji je
spreman za kucanje teksta. On se zove Document1, sledei novi Document2 itd. Novi
dokument kreirate klikom na ikonu New Blank Document (prazan list papira ispod
opcije File) na standardnom tasterskom meniju ili, jednostavnije, preko tastature,
kombinovanjem tastera Ctrl+N. Obratite panju da se novi dokument pojavljuje
kao zaseban prozor (u prethodnim verzijama Word a to nije sluaj), ije dugme
vidite na Taskbar u.
OTVARANJE DOKUMENTA
Da biste otvorili neki dokument, potrebno je da aktivirate komandu File/Open
(Ctrl+O) ili da kliknete jednom na ikonu Open, sa Standard linije alatki. U oba sluaja
se dobija isti dijalog prozor:

Slika 3 Dijalog prozor komande File/Open
5
Na levoj strani dijaloga je lista fascikli u kojima se nalazi vertikala sa nekoliko
najposeenijih mesta na vaem disku to su: History lista, u kojoj se nalazi nekoliko
desetina lokacija koje ste posetili, meu kojima mogu biti i fascikle ili dokumenti
koji nisu kreirani u samom Word-u; My Documents, koji ete najee koristiti, jer
predstavlja logino mesto za uvanje tekstova; Desktop, tj. radna povrina, na koju,
takoe, moete smestiti neki dokument; Favorites, fascikla u koju smetate
dokumente koje najee koristite ili ih jednostavno najvie volite; i na kraju Web
Folders, preko koga moete da pristupite dokumentima na lokalnoj mrei ili na
Internetu.
Sa te liste fascikli odaberete onu u kojoj se nalazi dokument koji elite da otvorite.
Nakon toga e se u desnom delu prozora prikazati njen sadraj. Dalje, oznaite
eljeni dokument (na gornjoj slici je prikazan primer sa fasciklom My Documents i
dokumentom Ana3), a zatim kliknite na dugme Open.
Ako se traeni dokument ne nalazi ni u jednoj od ponuenih fascikli, do njega ete
doi na standardan nain, preko polja Look In.
NAPOMENA U polju Files of type definiete koji dokumenti e biti
prikazani u dijalogu Open. Ono funkcionie kao maska koja dozvoljava
da se prikau samo dokumenti odreene ekstenzije; u naem primeru
dozvoljene ekstenzije su doc, dot itd. To je i najei sluaj u praksi.
Time, jednostavno, iz prikaza uklanjate one dokumente koji su u
formatu koje Word, najverovatnije, ne bi ispravno otvorio.
UVANJE DOKUMENTA
Kada se dokument uva prvi put, potrebno je da mu date ime i da ga smestite na
eljeno mesto na disku. Da biste to uradili, odaberite komandu File/Save As. Na
ekranu e se pojaviti dijalog prozor komande File/Save As.
6

Slika 4 Dijalog prozor komande File/Save As
U polju Save in pronaite fasciklu (mesto) gde ete sauvati dokument, a u polje File
name unesite ime pod kojim elite da ga snimite. U polju Save as type birate u kom
formatu e dokument biti sauvan. Format uvanja je, u veini sluajeva, Word
Document (*.doc). To je klasian format verzije Word a, koju trenutno koristite. Ako
elite da va dokument bude otvoren u nekoj starijoj verziji ili npr. u verziji pisanoj
za Macintosh raunare, u tom polju ete izabrati eljenu stavku. Nakon toga kliknite
na dugme Save.
UPOZORENJE! Ako dokumente razmenjujete sa ljudima koji koriste
razliitu verziju programa za obradu teksta i ako elite da ti ljudi va
tekst otvore bez problema, prilikom uvanja morate da vodite rauna o
formatu dokumenta.
Ako je dokument ve jednom imenovan, sve naredne izmene u njemu se uvaju
komandom File/Save ili sa Ctrl+S, preko tastature.
PRAKTAN SAVET Naalost, deava se da u toku rada nestane
struje, padne Windows, pukne Word i sl. U tom sluaju, najee
gubite delove teksta koje niste na vreme sauvali. Najjednostavniji nain
da ublaite posledice toga, je da, s vremena na vreme, pritisnete Ctrl+S.
Time uvate izmene u dokumentu da kasnije (nakon neplaniranog
prekida rada) ne biste morali kucati ceo tekst ispoetka, ve samo onaj
deo koji izgubite nakon poslednjeg uvanja izmena.
7
Postojei (imenovani) dokument moete sauvati pod novim imenom, komandom
File/Save As. Time uvate prethodnu verziju dokumenta, a sve nove izmene bie
sauvane pod novim imenom.
Pri snimanju dokumenta moete da primenite i neke napredne opcije, koje su
smetene u meniju koji dobijate klikom na dugme Tools u samom dijalogu. Iz
prikazanog menija izaberite General Options, posle ega se pred vama pojavljuje
dijalog kao na slici.

Slika 5 Dodatne opcije prilikom uvanja dokumenta
Prva opcija je Allways Create Backup Copy, na koju, svakako, treba da obratite panju i
koju preporuujemo da ukljuite. U tom sluaju e Word, pri svakom snimanju
dokumenta, u istoj fascikli, ostaviti snimljenu i prethodnu verziju, samo e joj
promeniti ekstenziju iz doc u wbk. Ako ste se negde prevarili ili vam dokument
jednostavno pukne, nee sve biti igubljeno jednostavno pronaite bekap
dokument i nastavite sa radom.
Pored ove mogunosti, moete primeniti ifru - najosnovniji nivo zatite
dokumenta, koji treba zatiti od neeljenih pogleda. Ako je unesete u polje Password
to open, pri otvaranju dokumenta e biti traeno da korisnik unese ifru. Ako je ne
8
zna, nee moi da pogleda njegov sadraj eto jednostavnog naina da zatitite
ljubavnu prepisku. Unoenje ifre u polje Password to modify e omoguiti otvaranje
dokumenta, ali ne i snimanje promena koje se u njemu eventualno naprave. Pored
zatite, moete ukljuiti i upozorenje da se preporuuje samo itanje a ne i promena
dokumenta. Aktiviranje opcije Read-only recommended e pri otvaranju dokumenta
ispisati odgovarajue upozorenje. Ne zaboravite da ovo upozorenje ne spreava
pravljenje promena.
UPOZORENJE! Ako zaboravite ifru, vie neete moi da otvorite
dokument, bez obzira to ste ga sami kreirali!
ZATVARANJE DOKUMENTA
Poto ste zavrili rad na dokumentu, zatvoriete ga tako to ete aktivirati komandu
File/Close ili jednostavno kliknuti na dugme za zatvaranje prozora. Ako nisu izvrene
promene izmeu poslednjeg uvanja podataka i zatvaranja, prozor dokumenta e se
zatvoriti.
Ako ste izvrili promene od poslednjeg uvanja dokumenta do zatvaranja, pojavie
se dijalog u kome e se traiti potvrda da se promene sauvaju.

Slika 6 Dijalog pri zatvaranju dokumenta
Ako izaberete opciju Yes, a dokument nije ranije sauvan, na ekranu e se pojaviti
dijalog prozor komande File/Save As, u koji treba uneti ime dokumenta i lokacije na
kojoj elite da sauvate dokument. Ako je dokument ranije uvan, Word e
jednostavno njegovu poslednju verziju (onu koju u tom trenutku vidite na ekranu)
sauvati na istom mestu, pod istim imenom.
Izborom opcije No, dokument e se zatvoriti bez uvanja izmena u njemu,
odnosno, ostae verzija dokumenta koju ste posljednju sauvali.
UPOZORENJE! Uvek paljivo proitajte koje ime dokumenta se
pojavljuje u gornjem dijalog prozoru. Obino je na ekranu otvoreno
vie dokumenata, a najea greka je da se, bez razmiljanja, klikne na
taster No i time ne sauvaju izmene u njemu.
9
IZGLED DOKUMENTA NA EKRANU
Vrsta prikaza (izgled) dokumenta na ekranu se podeava komandom
View/Normal,Web, Print Layout, Outline ili preko tastera u donjem levom uglu ekrana
(pogledati sliku u poglavlju Osnovni delovi prozora). Razlike se svode na nain
prikazivanja i nemaju nikakvog uticaja na sam sadraj dokumenta. Najbitniji su
Normal, koji je pogodan za sporije raunare, jer tekst prikazuje bez iscrtanih strana,
zaglavlja, podnoja i slinog; i Print Layout, koji tekst i cele strane prikazuje ba
onako kako e se pojaviti na papiru.

Slika 7 Prikaz Print Layout
Osim toga, izgled Normal je praktian za upotrebu na monitorima manje dijagonale,
npr. 14 to innim, jer maksimalno iskoriava raspoloivi prostor.
PRAKTIAN SAVET Izgled Print Layout (u ranijim verzijama Word
a se zvao Page Layout) se preko tastature ukljuuje sa Ctrl+Alt+P, a
izgled Normal se ukljuuje preicom Ctrl+Alt+N.
10

Slika 8 Prikaz Normal
ZOOM : UVEANJE I SMANJENJE IZGLEDA DOKUMENTA
Komandom View/Zoom dobija se sledei dijalog prozor:

Slika 9 Prozor komande View/Zoom
Izbor broja
prikazanih
strana
11
Lista Zoom omoguuje da definiete odnos veliine prikaza sadraja na ekranu i
njegove realne veliine na papiru u procentima (isto se moe podesiti i ikonom sa
Standard linije alatki). Postoje jo i tri vrlo praktine opcije za automatsko
podeavanje, a to su Page width, koja e stranu prikazati tako da se njena irina
poklapa sa irinom ekrana, a pomou opcije Text width se postie isto, ali samo za
tekst bez margina. Whole page prikazuje celu stranu odjednom pa je pogodna za
pregled njene estetske kompozicije. Many pages omoguuje prikaz vie celih strana
odjednom, a njihov broj birate klikom na dugme pored. Sve vreme dok menjate
uveanje, na desnoj strani dijaloga vidite stilizovan monitor i prikaz strane na njemu,
kao i primer veliine primenjenih slova.
PRAKTIAN SAVET Posebnom komandom View/Full Screen se
prikazuje tekst preko celog ekrana, ali bez ikakvih drugih elemenata kao
to je meni linija (koja se ipak pojavi ako pokaziva mia postavite na
vrh ekrana) i tasterski meniji. Naravno, sve komande koje se aktiviraju
preko tastature su i dalje aktivne. Taj prikaz je posebno praktian kada
je prostor na ekranu skuen za ono to treba da se prikae.
PONITAVANJE IZVRENE OPERACIJE
Komanda Undo ponitava poslednju izvrenu operaciju. Posle uinjene greke treba
da kliknute na alatku Undo, koja se nalazi na standardnom tasterskom meniju ili
izaberete komandu Edit/Undo (Ctrl+Z). Moete da ponitite i nekoliko poslednjih
operacija ponavljanjem komande Undo, ili otvaranjem liste klikom na strelicu na
desnoj strani dugmeta i prostim biranjem akcije od koje elite da ponitite sve
promene.

Slika 10: Dugmad Undo i Redo
Za ponitavanje ponitene operacije koristi se komanda Redo. Aktivira se klikom na
alatku Redo ili komandom Edit/Redo (Ctrl+Y), kao i kod liste promena za Undo.
PRAKTIAN SAVET Kada napravite neku greku, najjednostavniji
nain da je ispravite je komanda Undo, naroito ako je aktivirate preko
tastature.
KRETANJE KROZ TEKST KORIENJEM MIA
Kretanje kroz tekst korienjem mia objanjeno je sledeom tabelom.
12
Pomeranje Kliknuti
Jedan red Gornju ili donju skrol strelicu
Jedan ekran gore ili dole Sivu povrinu iznad ili ispod
skrol kvadrata na vertikalnoj
skrol traci
Znaajno pomeranje u vertikalnom pravcu Povui skrol kvadrat na
vertikalnoj skrol traci na novu
poziciju
Malo horizontalno pomeranje Desnu ili levu skrol strelicu
Znaajno horizontalno pomeranje Povui skrol kvadrat na
horizontalnoj skrol traci na novu
poziciju
Tabela 1 Kretanje koroz tekst korienjem mia
KRETANJE KROZ TEKST KORIENJEM
TASTATURE
Kretanje kroz tekst korienjem tastature je daleko praktinije i jednostavnije od
kretanja korienjem mia. Ljudi koji se profesionalno bave obradom teksta,
obavljaju na taj nain veinu operacija, a ne samo kretanje. Preporuujemo i vama
da sledite njihov primer iz vie razloga. Ovde emo navesti samo dva: estim
pomeranjem desne ruke, od tastature prema miu i obrnuto, zamarate praktino
itavu desnu stranu tela. To moda i neete primetiti ako raunar koristite tridesetak
minuta dnevno, ali posle nekoliko sati rada....
Drugi razlog je brzina rada. Neuporedivo bre se neku komandu aktivira preko
tastature nego preko tasterskog menija. Ovo vai za sve programe koje koristite.
Npr. izraunato je da se prilikom obrade slike u programu Adobe Photoshop, gotovo
40% vremena gubi na pomeranje ruke do mia, precizno postavljanje pokazivaa na
eljeni taster itd. Dakle, nastojte da to vie stvari uradite preko tastature...
U sledeoj tabeli je objanjeno kretanje kroz tekst korienjem tastature.
13

Pomeranje Pritisnuti
Jedno slovo u levo
Jedna re u levo Ctrl +
Jedno slovo u desno
Jedna re u desno Ctrl +
Jedan red na vie
Jedan red na nie
Jedan pasus na nie Ctrl +
Jedan pasus na vie Ctrl +
Kraj reda End
Poetak reda Home
Jedan prozor na vie Page up
Jedan prozor na nie Page down
Kraj dokumenta Ctrl+End
Poetak dokumenta Ctrl+Home
Tabela 2 Kretanje kroz tekst korienjem tastature

OZNAAVANJE TEKSTA KORIENJEM MIA
Kada elite da obavite neku operaciju nad bilo kojim delom teksta, npr. da
promenite vrstu ili veliinu slova, ili da ih iskosite, potrebno je prvo da ih oznaite.
Oznaavanje je postupak koji e Word-u rei nad kojim delom teksta elite da
14
primenite sledee operacije. U osnovi, oznaavanje je identino pomeranju kurzora,
uz dranje tastera Shift. Za poetak, najlake se obavlja korienjem mia, kao to je
objanjeno u sledeoj tabeli, ali ete vremenom, verovatno, prei na obavljanje ove
operacije putem tastature.
Oznaeni deo teksta Operacija miem
Mali deo teksta Postaviti pokaziva mia na poetak
teksta, pritisnuti taster i pomeriti ga u
pravcu teksta koji treba da se oznai
Re Dvostruki klik na re
Slika Jedan klik na sliku
Red Pomerite pokaziva mia u levo (u
prostor izmeu leve margine i teksta), sve
dok se ne pojavi desno usmerena strelica
pa kliknite
Vie redova Na isti nain, samo drei pritisnut taster,
pomerite pokaziva mia prema gore ili
dole (u zavisnosti koje redove hoete da
obeleite)
Reenica Pritisnuti Ctrl i kliknuti unutar reenice
Paragraf Dvostruki klik u izbornoj liniji (u
prostoru izmeu leve margine i teksta)
Vie paragrafa Na isti nain, samo drei pritisnut taster,
pomerite pokaziva mia prema gore ili
dole (u zavisnosti koje paragrafe hoete
da obeleite)
Veliki deo teksta Kliknite jednom na poetak izabranog
dela da biste tu postavili kurzor. Drite
pritisnut taster Shift i kliknite na kraj
teksta
Ceo dokument Ctrl+ jedan klik u izbornoj liniji
Ctrl+A preko tastature
Tabela 3 Oznaavanje teksta korienjem mia

15
OZNAAVANJE TEKSTA KORIENJEM
TASTATURE
Kao to je ve objanjeno u prethodnom tekstu, oznaavanje teksta pomou
tastature je identino pomeranju kurzora kroz tekst, uz dranje tastera Shift. Npr.
ako elite da oznaite jednu re, postavite kurzor ispred te rei, drite pritisnut taster
Shift, taster Ctrl i pritisnite strelicu za pomeranje kurzora u desno.
PRAKTIAN SAVET Sve prednosti korienja tastature u odnosu na
korienje mia vae i u ovom sluaju. Dakle, ako elite da radite bre i
lake, nauite kako se komande aktiviraju preko tastature. Uloeni trud
e vam se sigurno viestruko isplatiti.
BRISANJE TEKSTA
U sledeoj tabeli je objanjeno brisanje teksta.
Za brisanje Pritisnuti
Slova sa desne strane kurzora Delete
Slova sa leve strane take umetanja kurzora Backspace (strelica iznad tastera
Enter)
Rei sa desne strane kurzora Ctrl + Delete
Rei sa leve strane kurzora Ctrl + Backspace
Tabela 4 Brisanje teksta
PRAKTIAN SAVET Za brisanje veih delova teksta odjednom,
jednostavno ih prethodno oznaite i pritisnite taster Delete ili Backspace.
PRETRAIVANJE
Dok je tekst u okvirima veliine od nekoliko strana, ova komanda vam nee mnogo
koristiti. Ali, im imate tekst veeg obima, ona postaje nezamenljiva. Kao i sve
ostalo, upotreba je intuitivna Ctrl+F e prikazati dijalog kao na slici, gde u polje
Find What unesete niz znakova koje traite, posle ega e ih Word sam pronai. Find
16
Next trai sledeu pojavu, dok taster More otvara dodatne opcije, pa moete, izmeu
ostalog, da zahtevate razlikovanje malih i velikih slova ili traenje specijalnih
formata.

Slika 11 Kartica Fnd
ZAMENA
Zamena je operacija koja predstavlja proirenje operacije pretraivanja. Koristi se na
isti nain kao operacija pretraivanja, s tim to unosite i niz kojim menjate traeni.
Svaki put kada Word nae eljeni niz, pita vas da li elite da ga zamenite novim, pri
emu klikete na Replace ili Find Next. Ako ste sigurni da elite da napravite sve
izmene, kliknite na Replace All. Naroito je praktino to to Word sam pazi na
veliinu slova tako da veliko slovo u staroj rei ostaje veliko i u novoj.

Slika 12 Kartica Replace
17
PRAKTIAN SAVET Naveemo primer iz nae kole. Koleginica je
grekom upisala imena i prezimena tridesetak polaznika, a da pri tome
nije koristila slova i pa je tako Jovanovi upisan kao Jovanovic i
sl. Naknadno ispravljanje greke je bilo vrlo jednostavno: u polje Find
what unela je ic, a u polje Replace with i, a nakon toga je jednostavno
pratila gore opisanu proceduru zamene. Greku je ispravila za minut.
SKOK NA ZADATU LOKACIJU
Pri radu sa dokumentima velikog obima esto vie nije lako pronai konkretno
mesto koje traite. Tu pomae komanda Go To, koja se poziva sa Ctrl+G. Pored
onoga to i sami oekujete skoka na eljenu stranu, iz liste Go to what moete da
izaberete i skok na poetak neke sekcije, jednainu, grafik, fusnotu, komentar i
drugo. Unesite redni broj traenog objekta i kliknite na Go To.

Slika 13 Kartica Go To
PRAKTIAN SAVET esto je potrebno da se vratite na poslednje
mesto u tekstu, u kom ste izvrili neke izmene. Ve pogaate da se to
najlake radi preko tastature, kombinacijom tastera Shift + F5.
MAPA DOKUMENTA
Izborom komande View/Document Map ili klikom na ikonu Document Map sa
standardnog tasterskog menija, pojavie se podruje na levoj strani prozora, u kome
se nalazi lista svih naslova u dokumentu.
18

Slika 14 Ikona Document Map
Da biste postavili kurzor na eljeno mesto u dokumentu, dovoljno je da kliknete na
odgovarajui naslov. Iz ovoga se jasno vidi da je korienje mape dokumenta
najjednostavniji nain kretanja kroz sloeni dokument.

Slika 15 Aktivirana mapa dokumenta
Mapu dokumenta zatvarate ponovnim izborom komande View/Document Map, ili
ponovnim klikom na ikonu Document Map. Nain unoenja naslova u dokument e
biti objanjen u poglavlju o stilovima.

WORD 2000 FORMATIRANJE
19
FORMATIRANJE
FORMATIRANJE ZNAKOVA (FONTOVA)
Pisae maine su za nas daleka prolost, zar ne? Raunari omoguuju mnogo vie od
proste primene jedne jedine vrste slova u jednoj jedinoj veliini i osnovnog
formatiranja, koje ne ukljuuje ni poravnavanje desne ivice teksta. Dobro, neke
novije maine to omoguuju, ali na neuporedivo tei nain, nego to to moete da
uradite u Word-u. Ovde jednostavno nema ogranienja u primeni raznih vrsta slova,
njihovih veliina, boja, iskoenja, senki, poloaja, podebljanja i drugog, i to u jednoj
jedinoj liniji, ili jednoj rei, ako vam ba tako odgovara. Sve se to lepo vidi na
ekranu, upravo onako kako e izgledati na papiru (tzv. WYSIWYG tehnologija), jo
pre nego to tekst odtampate.
FORMATIRANJE FONTOVA KOMANDOM FORMAT/FONT
ta su to fontovi? Jednostavno reeno, to su znakovi koje koristite prilikom kucanja
teksta. Tu spadaju slova, brojke, upitnici, take, zagrade... Dakle, ta se moe uiniti
po pitanju njihovog formatiranja? Najbolji odgovor na to e dati dijalog koji
dobijate sa Format/Font, koji sadri vie parametara koje moete menjati.
PRAKTIAN SAVET Praksa je pokazala da je prijatnije itati tekst sa
ekrana ako je kucan bezserifnim fontom (font bez stopica, kakavi su
npr. Arial i Tahoma), dok se tekst odtampan na papiru lake ita
ako je kucan serifnim fontom. Serifni fontovi su npr. Garamond i
Times New Roman.
20

Slika 16 Dijalog prozor komande Format/Font
Lista Font nudi izbor vrste slova, kao to je Arial ili Times New Roman (dva najee
koriena fonta), a njena upotreba ne moe biti jasnija. Lista Font style omoguuje
iskoenje slova (Italic), njihovo podebljanje (Bold), kombinacije ova dva (Bold Italic) ili
obinih (Regular).
Size lista slui za promenu veliine slova, koja se izraava u tipografskim takama
(points, ili skraeno pt) veliine 1/72 ina. Standardna veliina slova je 12pt, kao i
kod veine klasinih pisaih maina. Sa Font color menjamo boju slova, to postaje
sve potrebnije masovnom upotrebom kolor ink-jet tampaa. Uostalom, crvena
slova u crnom tekstu su svakako upadljivija od bilo kako napisanih crnih, zar ne?
Underline style sadri vie vrsta linija za podvlaenje. Primetimo u njoj opciju Words
only, koja podvlai samo rei, ali ne i prazan prostor izmeu njih. Ako ste ve
ukljuili podvlaenje, moete da izabrate njegovu boju u polju Underline color.
Podvlaenje se iskljuuje izborom opcije none iz liste Underline style.
Efekti (Effects), meu kojima su precrtavanje (Strikethrough), duplo precrtavanje
(double strikethrough), eksponenti (Superscript), indeksi (Subscript), senenje (Shadow) i
drugi, se mnogo ree koriste od ostalih naina formatiranja.
Sve promene koje napravite e biti prikazane u Preview prozoru.
21
PRAKTIAN SAVET Mnogi od efekata imaju svoju kombinaciju na
tastaturi, ime se znatno ubrzava njihova primena, a najbitniji su
podvlaenje (Ctrl+U), iskoavanje (Ctrl+I) i podebljavanje (Ctrl+B).
Poveanje i smanjivanje veliine slova se vri sa Ctrl+] i Ctrl+[.
Kartica Character Spacing omoguuje promenu razmaka izmeu znakova, a Text
Effects primenu efekata kao to je svetlucanje slova ili treptanje pozadine (sea li se
neko Spectrum-a i Commodore-a 64?).
UPOZORENJE! I pored ovolikih mogunosti, ne treba preterivati u
njihovom meanju. Mnogo razliitih vrsta slova i njihovih veliina
runo izgledaju, a na to, svakako, treba obratiti panju. Smatra se da, u
veini sluajeva, broj razliitih vrsta fontova ne bi trebao da bude vei
od dva. Ovo je gotovo pravilo prilikom kucanja poslovnih pisama i
slinih tekstova.
FORMATIRANJE FONTOVA KORIENJEM TASTERSKOG
MENIJA
Neke najee koriene opcije za formatiranje fontova su predstavljene ikonama na
tasterskom meniju za formatiranje. Postupak formatiranja je identian prethodnom,
samo se nakon oznaavanja teksta ne poziva dijalog Format/Font, nego se klikne na
odgovarajuu ikonu.
Izbor vrste fonta vri se preko liste Font, a veliine preko liste Font Size. Moete ih
podebljati klikom na Bold, iskositi klikom na Italic ili podvui klikom na Underline.
Naravno, svi ovi efekti se mogu meusobno kombinovati tako da fontovi mogu
istovremeno biti kosi i podvueni, podebljani i iskoeni i sl.

Slika 17 Deo tasterskog menija za formatiranje
Alatkom Highlight sa tasterskog menija za formatiranje moete delovima teksta
dodeliti pozadinsku boju, to podsea na upotrebu marker flomastera. Boja samog
fonta se menja susednom ikonom Font Color.
FORMATIRANJE PARAGRAFA
Postavlja se pitanje ta Word smatra paragrafom, tj. odeljkom ili pasusom? To je
tekst od poetka do kraja novog reda, tj. sledeeg pritiska na taster Enter. Poto se
22
znak koji oznaava novi red obino ne vidi, moete aktivirati prikaz svih
specijalnih znakova, koji se ne tampaju, ali koje Word interno obrauje klikom na
dugme na standardnom tasterskom meniju. Za razliku od formatiranja fontova,
moete, a ne morate oznaiti paragraf pre njegovog formatiranja dovoljno je da u
njega postavite kurzor.
FORMATIRANJE PARAGRAFA KOMANDOM
FORMAT/PARAGRAF
Preimo na podeavanje izgleda paragrafa. Otvorite meni Format/Paragraph, koji
izgleda kao na sledeoj slici.

Slika 18 Dijalog prozor komande Format/Paragraph
Prva lista je Alignment, u kojoj birate poravnavanje. Ako je potrebno da se pasus
poravna samo po levoj ivici, izabraete Left, a ako to treba obaviti po desnoj (gde
leva ostaje neravna), ukljuite Right. Obostrano poravnavanje obavlja opcija Justified,
a njegovo centriranje Center, to se esto koristi u naslovima.
PRAKTIAN SAVET Ove komande se mogu jednostavnije primeniti
preko tastature Ctrl+L (levo), Ctrl+R (desno), Ctrl+J (obostrano
poravnvanje), Ctrl+E (centriranje).
23
Ivice paragrafa mogu biti postavljene nezavisno od margina ostatka teksta, to ete
obaviti u sekciji Indentitation. Leva se postavlja unoenjem vrednosti u polje Left, a
desna u polje Right. Ako je vrednost nula, nema promene. Pozitivne vrednosti
pomeraju ivice paragrafa ka unutra u odnosu na margine teksta, dok negativne rade
obrnuto dotini paragraf, ako je potrebno, moe biti iri od ostatka teksta.
Special lista omoguuje postavljanje prvog reda nezavisno od ostatka paragrafa, i to
njegovim uvlaenjem (First line) ili izvlaenjem (Hanging). Polje By odreuje koliko e
to pomeranje iznositi. Moete da definiete i prostor koji ete kreirati ispred (Before),
iza (After) i izmeu redova samog paragrafa (Line spacing). Poslednji parametar ete,
gotovo sigurno, postaviti ili na Single ili na 1.5 lines. Polje Preview sve vreme prikazuje
ta ete na kraju dobiti.
Velika pomo pri formatiranju je lenjir, koji se ukljuuje i iskljuuje preko menija
View/Ruler.

Slika 19 Horizontalni lenjir (Ruler)
Na levoj i desnoj strani su prikazani trouglasti markeri, koji oznaavaju levu i desnu
ivicu paragrafa, kao i eventualno uvuen ili izvuen prvi red, to obavlja gornji
marker na levoj strani. Umesto u gore opisanom dijalogu ovo podeavanje moete
da obavite i odvlaenjem odgovarajuih markera na eljena mesta, levim tasterom
mia. Krajnjim desnim markerom podeavate uvlaenje paragrafa u odnosu na
desnu marginu, desnim donjim markerom (trouglastim) uvlaite sve redove osim
prvog, u odnosu na levu marginu. Pomou desnog donjeg markera u obliku malog
kvadrata istovremeno uvlaite sve redove paragrafa, takoe u odnosu na levu
marginu.
Izbor merne jedinice na lenjiru vri se preko Tools/Options/General. U polju
Measurement units prozora koji se pojavi, odaberite eljenu stavku.
PRAKTIAN SAVET Brz nain pozivanja komande Format/Paragraph
se sastoji u tome da kliknete desnim tasterom mia unutar paragrafa koji
elite da formatirate i, nakon toga, u meniju koji se pojavi, odaberete
opciju Paragraph.
LISTE
Word prua zaista veliku pomo i pri kreiranju lista koje mogu biti numerisane i
nenumerisane. U engleskom jeziku znaci koji oznaavaju stavke u listi se nazivaju
Bullets. Dobijaju se primenom komande Format/Bullets and Numbering, u vidu
dijaloga kao na slici.
24

Slika 20 Dijalog prozor komande Format/Bullets and Numbering
Na kartici Bulleted jednostavno izaberete odgovarajui simbol, a klik na Customize
otvara mogunost izbora bilo kog simbola i definisanja njegove veliine i pozicije.
Klik na karticu Numbered otvara sline mogunosti, ali uz numeraciju stavki, i to
arapskim ili rimskim brojevima, kao i abecedom. Poslednja kartica, Outline Numbered,
nudi numerisanje u vie podnivoa i kombinovanje njihovih stilova tako da se mogu
upotrebiti istovremeno npr. arapski i rimski brojevi.
Automatsko umetanje elemenata liste moe da se prekine jednostavnim brisanjem
poslednjeg (nepotrebnog) elementa, pritiskom na taster Enter nakon poslednjeg
elementa, ili jednostavnim iskljuivanjem na tasterskom meniju za formatiranje
(objanjeno u poglavlju Formatiranje paragrafa korienjem tasterskog menija).
Posle ovolikog rada na ulepavanju i formatiranju teksta, verovatno e vam zatrebati
i njegovo posebno isticanje kada je npr. potrebno uokviriti neko pravilo.
Uokviravanje se moe obaviti samo na nivou jednog ili vie paragrafa, komandom
Format/Borders and Shading, koja e detaljno biti objanjena kasnije, u prii o
tabelama.
PRAKTIAN SAVET Postoji jednostavniji nain da zaponete listu.
Dovoljno je da unesete njen prvi element, npr. a), 1) ili neto slino.
Otkucajte tekst iza tog elementa i pritisnite taster Enter. Word e
automatski ubaciti sledei element (b) ili 2)) itd.
25
FORMATIRANJE PARAGRAFA KORIENJEM TASTERSKOG
MENIJA
Formatiranje teksta je efikasno i primenom odgovarajueg tasterskog menija
(formatting toolbar), gde sliice na tasterima jasno odraavaju njihovu funkciju. To su
(sleva nadesno): poravnavanje paragrafa po levoj ivici, njegovo centriranje,
poravnavanje po desnoj ivici, obostrano poravnavanje, nenumerisana lista,
numerisana lista, poveanje i smanjenje uvlaenja.

Slika 21 Deo tasterskog menija za formatiranje
UPOZORENJE! Iskustvo iz kole govori da veina ljudi jednostavno
zaboravi kako se pravilno uvlae paragrafi. Svima je nekako zgodnije
da pritisnu razmaknicu nekoliko puta i na taj nain pozicioniraju kurzor
nekoliko centimetara od leve margine. To je, verovatno, navika zaostala
od upotrebe pisae maine. Takav nain formatiranja paragrafa je
apsolutno neodgovarajui iz prostog razloga to pritisak na razmaknicu
ne pomera kurzor uvek za istu vrednost. Paragrafi podeavani na taj
nain moda na ekranu i mogu da, koliko toliko, izgledaju dobro, ali
nakon tampanja se vide sve greke.
JEDNAINE
Mnogi korisnici imaju, s vremena na vreme (ili neprestano), potrebu da u tekst
unesu neku formulu koja se korienjem uobiajenih znakova ne moe dobiti. Word
za te potrebe koristi poseban program Microsoft Equation, koji se upotrebljava preko
mehanizma koji se naziva OLE (Object Linking and Embedding). Upotreba je
jednostavna, nevezano od zastraujueg imena iz menija Insert izaberete opciju
Object, kada, kao na slici, izaberete pomenuti Microsoft Equation 3.0 i kliknete na OK.
26

Slika 22 Dijalog prozor komande Insert/Object
Pojavie se okvir u kome se jednaina iscrtava na nain kako se od raunara to i
oekuje svi operatori se sami poveavaju i smanjuju zavisno od njihovog sadraja,
broj ugnjedavanja je veliki, a veliina indeksa i eksponenata se odreuje (skoro)
automatski. Kaemo skoro, jer je naravno mogua i kontrola kroz meni
Size/Define, gde je sve jasno.

Slika 23 Tasterski meni za unos jednaina
Obratite panju da su standardni Word-ovi meniji nestali korienjem OLE-a,
spoljna aplikacija se privremeno ugrauje u Word i dok je aktivan okvir u kome
iscrtavate formulu, aktivan je meni Equation-a. Najbitniji je, ipak, tasterski meni, u
kome su iscrtane grupe matematikih simbola, koje aktivirate klikom kada se
otvaraju meniji iz kojih, zatim, birate odgovarajui simbol. Iako u poetku to izgleda
sporo, vrlo brzo ete nauiti gde je ta, i naravno, znatno ubrzati rad. Samo kreiranje
formula je postupak unoenja eljenih simbola na odgovarajua mesta, a kurzor je,
naravno, malo drugaiji da bi se lake prepoznala njegova pozicija. Sve u svemu,
jednostavniji nain za kreiranje formula proizvoljne sloenosti ne postoji.
27
( ) } {
3030666
12 87
7
=
+ +

dx x
r Q
a
b
a
n
n

Gornja jednaina ba i nije jednostavna za raunanje, ali je napisana za manje od dva
minuta.
UPOZORENJE! Standardna instalacija Word a ne podrazumeva i
Equation editor, ve se ta opcija mora posebno ukljuiti u toku
instaliranja. Ako izaberete opciju Insert/Object i u ponuenoj listi ne
vidite Microsoft Equation, moraete dodatno instalirati tu mogunost.
SIMBOLI
Uopte nije retko da u svoj dokument treba da unesete neki specijalni znak grko
slovo, ukras... Ovi znakovi su sadrani u posebnim fontovima, meu kojima su
najpoznatiji Symbol i Wingdings. Aktivirajte opciju Insert/Symbol, posle ega se
pojavljuje dijalog kao na slici.

Slika 24 Dijalog prozor komande Insert/Symbol
Jednostavno, u polju Font izaberite eljeni font, iji se svi znakovi prikazuju u tabeli,
kliknite na onaj koji vam je potreban i zatim kliknite na Insert (ili samo pritisnite
28
Enter). Ako su znakovi sitni (kao to su na malim monitorima i velikim
rezolucijama), dovoljno je da oznaku simbola pomerate strelicama na tastaturi i
zahvaeni znakovi e biti prikazani uveano.
PRAKTIAN SAVET Ako je potrebno da u tekst unesete
kombinaciju standardnih znakova i nekih simbola, ne morate zatvarati
Symbol prozor dok unosite znakove preko tastature.
FUSNOTE
Iako ih veina korisnika nikada nee upotrebiti, prevodiocima i korisnicima u
pravnim ustanovama predstavljaju nezamenljiv alat dodatnog objanjenja mnogih
pojmova. U samom tekstu se pojavljuju kao mali eksponent, uz odgovarajue
objanjenje na dnu strane (Footnote) ili na kraju dokumenta (Endnote).
Kreiraju se tako to se na eljenom mestu (obino na kraju neke rei) iz menija Insert
izabere opcija Footnote, kada se pojavljuje meni kao na slici. Prve dve opcije smo ve
objasnili. Sekcija Numbering omoguuje automatsko numerisanje (to vas oslobaa
muenja oko pamenjem brojeva koji su upotrebljeni), a opcijom Custom Mark
unosite neki proizvoljan identifikator, koji moe biti i specijalni znak, koji se bira
klikom na taster Symbol.

Slika 25 Dijalog prozor komande Insert/Footnote
Jasno, fusnote i endnote se mogu formatirati. U dijalogu za njihovo kreiranje
kliknite na Opitions i dobiete novi dijalog, u kome moete izabrati njihovu poziciju,
format brojeva ili simbola, kao i broj od koga se kree (Start at). Opcije obuhvataju i
mogunost kontinualnog numerisanja celog teksta (Continious), kao i mogunost da
se poinje od poetka u svakoj sekciji ili na svakoj strani.
29
KOMENTARI
Ako pregledate neki tekst, bilo svoj ili tui, moe vam zatrebati da na odreenim
mestima ostavite komentare koje ete kasnije upotrebiti kao podsetnik ili e oni,
jednostavno, biti poruka za nekog drugog. Komentari se vezuju za re koja je
trenutno pod kurzorom ili za selekciju. Umetanje se aktivira komandom
Insert/Comment, kada se na dnu ekrana otvara poseban prozor sa listom svih
komentara u tekstu.
PRAKTIAN SAVET Komentari su veoma korisni. Mnogo je lake
da umetnete komentar, nego da pokuavate upamtiti sve ideje kojih se
setite, ili da nekome dajete uputstva tipa: Obrati panju na reenicu pri
kraju 5. strane, u kojoj se kae... Prilikom pisanja ove skripte bilo ih je
barem trideset. Naravno, najbri nain da umetnete komentar je
korienjem tastature. Potrebno je da pritisnete tastere Alt+I, nakon
toga taster M.

Slika 26 Komentari
Mesto za koje je komentar vezan se obeleava utom bojom, a moe se lako
ukloniti desnim klikom na uto polje i izborom Delete comment. Promena sadraja
komentara se izvodi na isti nain, samo se umesto Delete comment izabere opcija Edit
comment.

Slika 27 Brisanje komentara ili promena njegovog sadraja
30
itanje ne moe biti lake postavite pokaziva mia iznad njega i pojavie se u
baloniu.

Slika 28 Komentar
Poto se svi komentari smetaju u jedinstvenu listu, a onih koji su ih postavljali
moe biti vie, moete izabrati ije komentare elite da pregledate listom Comments
from. Svaki komentar ima svoju brojnu oznaku sa inicijalima autora. Primetite dugme
sa ucrtanom kasetom. Klik na njega otvara Sound Recorder, program za snimanje
zvuka. Ako imate zvunu kartu i mikrofon, nije nikakav problem da ostavite
govorni zapis, ali imajte u vidu da to zanajno utie na veliinu dokumenta. Klik na
Close, naravno, zatvara ovaj prozor.

WORD 2000 DEFINISANJE IZGLEDA STRANE
31
DEFINISANJE IZGLEDA STRANE
Word vas ne ograniava samo na jednu veliinu strane, kao to je to A4 format. Kao
to ste do sada ve navikli, sve se moe menjati, pa samim tim i veliina i izgled
strane. Sve opcije koje su vam potrebne se nalaze u dijalogu koji pozivate sa
File/Page setup.

Slika 29 Dijalog prozor komande File/Page Setup
Kartica Margins, naravno, slui za definisanje margina teksta, koje predstavljaju
prazan prostor od ivica teksta do ivica papira. U odgovarajua polja se unose eljeni
prostori za gornju (Top), donju (Bottom), levu (Left) i desnu (Right) marginu. Obratite
panju da margine ne treba postavljati na nulu, jer praktino nijedan tampa to ne
moe da prenese na papir uvek postoji prostor od nekoliko milimetara uz ivice
papira, koji mora ostati prazan.
Sekcija From edge slui za odreivanje razmaka zaglavlja i podnoja (bie objanjeni
malo kasnije) od ruba papira. Mirror margins je parametar koji e uiniti da parne i
neparne strane izgledaju simetrino tako da se leva i desna margina pretvaraju u
unutranju (Inside) i spoljanju (Outside). Ovu opciju ete ukljuiti ako radite na
dokumentu koji treba da se odtampa dvostrano, kao to je knjiga. Ukoliko su vam
potrebne dve strane po jednom listu, ukljuite opciju 2 pages per sheet.
Lista Apply to takoe moe biti bitna, jer odreuje na koji deo teksta e se promene,
koje ste napravili, primeniti. To moe biti ceo tekst (Whole document), od take na
32
kojoj se nalazite nadalje (This point forward), i sekcija u kojoj se nalazite (This section).
Sekcije e ubrzo biti objanjene.
Kartica Paper size slui za izbor veliine papira na kome tekst treba da se odtampa.
Word nudi mnoge predefinisane formate, smetene u listi Paper size, ali ete sasvim
sigurno najvie koristiti obian A4 (210 x 297mm) format. U sluaju da nema
veliine koja vam je potrebna, moete je sami definisati u poljima za irinu (Width) i
visinu (Height).

Slika 30 Kartica Paper Size
Pored definisanja veliine moe se promeniti i njegova orijentacija. Portrait je
uspravna i na nju smo svi navikli, ali nekad moe dobro doi i Landscape, tj.
horizontalna; recimo kada se tampaju vrlo iroke tabele. Ne treba da brinete oko
okretanja sadraja papira pri tampanju o tome za vas misli sam Word.
ZAGLAVLJE I PODNOJE STRANE
Sigurno ste u veini publikacija primetili da na vrhu svake strane postoji zaglavlje
(Header), a na dnu podnoje (Footer), u koje su smeteni broj strane i, eventualno, jo
neke informacije. Naravno, i Word omoguuje njihovo ukljuenje u tekst,
komandom View Header/Footer.
PRAKTIAN SAVET Ponekad primena i zaglavlja i podnoja
vizuelno pretrpava stranu. Pored toga, korienje tanke linije ispod
zaglavlja ili iznad podnoja ulepava njen izgled. Umetanje linije je
objanjeno u poglavlju o tabelama.
33
Za razliku od veine drugih komandi koje ovde primenjujemo, ne pojavljuje se
nikakav poseban dijalog, ve samo odgovarajui tasterski meni i polje u kome treba
da definiete zaglavlje, pri emu ostatak teksta izbledi, stavljajui vam do znanja da
je nedostupan.
Kreiranje je vrlo jednostavno, i verovali ili ne ve ga znate, jer se to radi kao i u
ostatku teksta. Samo treba otkucati tekst koji se pojavljuje na svakoj strani,
formatirati ga po elji (veliina slova, iskoenje, podvlaenje...) i to je to! Taj tekst e
se pojavljivati na svim stranama unutar iste sekcije. Dakle, moete definisati razliita
zaglavlja i podnoja za svaku sekciju. Npr. svako poglavlje ove skripte je nezavisna
sekcija sa razliitim sadrajima u zaglavlju i podnoju. Meutim, da bi
funkcionalnost bila jo vea, pozabaviemo se prikazanim tasterskim menijem.

Slika 31 Tasterski meni Header and Footer
Lista Insert Auto Text nema mnogo znaaja jer je vezana za engleski jezik. Slede tri
dugmeta klikom kojih ete (redom), na mesto kurzora, uneti broj strane, ukupan
broj strana u dokumentu, a poslednje dugme slui za napredno definisanje broja
strane, kojim se ovde neemo baviti (mogu se ukljuiti i brojevi poglavlja, koristiti
slova, i drugo). Na red dolaze dva dugmeta kojima umeete tekui datum i vreme.
Sledi dugme za pozivanje definicije izgleda strane (poznati Page setup), pored koga se
nalazi dugme kojim moete u potpunosti iskljuiti prikaz glavnog teksta na kome
radite. Sledee dugme ima namenu da preslika zaglavlje ili podnoje iz prethodne
sekcije.
Na redu je grupa od tri dugmeta od kojih vas prvo prebacuje izmeu zaglavlja i
podnoja, a sledea dva vas prebacuju u prethodnu i sledeu sekciju teksta.
Poslednje dugme, Close, vas vraa u sam tekst.
PRAKTIAN SAVET Ako elite da izvrite neke izmene u ve
kreiranom zaglavlju ili podnoju, ponovo ete aktivirati komandu
View/Header and Footer, ime postavljete kurzor u zaglavlje. Drugi nain
postavljanja kurzora, bilo u zaglavlje ili u podnoje, se sastoji u tome da
duplo kliknete na eljeno mesto.
NUMERACIJA STRANA
Sigurno vam je jasno da se zaglavlje i podnoje mogu efikasno upotrebiti za unos
broja strana, ak i tipa strana X od Y. Meutim, ako vam nije stalo do naroitog
izgleda, ve samo da imate orijentir u odtampanom tekstu, Word nudi i jednostavnu
komandu Insert/Page numbers. Pred vama se pojavljuju dve liste.
34

Slika 32 Dijalog prozor komande Insert/Page Numbers
U prvoj birate vertikalnu poziciju brojeva na dnu (Bottom of page) ili na njenom
vrhu (Top). Lista Alignment odreuje horizontalnu poziciju brojeva: levo (Left),
centrirano (Center), desno (Right), unutra (Inside) i spolja (Outside), od kojih se
poslednja dva koriste pri ranije pomenutoj dvostranoj tampi. Mala crna taka na
listu u polju Preview prikazuje izabranu poziciju. Ako kreirate posebnu naslovnu
stranu, opciju Show number on first page treba iskljuiti pa se numeracija na njoj nee
pojaviti.
Na kraju, svakako, treba pomenuti kako da brojeve strana uklonite iz teksta.
Operacija ne moe biti jednostavnija duplo kliknite na njega, zatim samo jednom
(broj e postati siv) i pritisnite Delete na tastaturi.
PRAKTIAN SAVET U veini sluajeva je najjednostavniji i
najefikasniji nain numeracije strana korienje komande Insert/Page
Numbers.
SEKCIJE I PREKID
Posle cele prie o formatiranju strana, zaglavlja i podnoja, sekcije zaista ne nisu
nikakav problem. Zato? Zato to, u sutini, predstavljaju dokument u
dokumentu, u kome posebno moete definisati sve paramete izgleda strane. Sekcije
se koriste u sloenim dokumentima, gde, naravno, i potrebe za formatiranjem jako
rastu. Ako piete knjigu, u najmanju ruku ete eleti razliita zaglavlja po
poglavljima. Tu e sekcije priskoiti u pomo. Kreiraju se jednostavno, komadnom
Insert/Break.
35

Slika 33 Dijalog prozor komande Insert/Break
Kao to vidite, postoji vie tipova prekida teksta izmeu sekcija. Opcija Next page e
poetak nove sekcije smestiti na poetak nove strane, Continious e tekst samo
nastaviti bez ikakvog prekida, Even page e ga smestiti na prvu sledeu parnu, a Odd
page na prvu sledeu neparnu stranu. Poslednjim opcijama moete postii da vam
poglavlje uvek poinje na npr. desnoj stranici knjige.
PRAKTIAN SAVET Mesta u tekstu na kojima su umetnute granice
sekcija i prekidi se jasno vide ako aktivirate dugme , sa standardnog
tasterskog menija. Takav prikaz dokumenta je praktino neophodan ako
elite da ih briete.
Kad smo ve kod poetaka sekcija, pomenimo da se prekidi teksta mogu forsirati
tamo gde elite i bez definisanja nove sekcije. Prve tri opcije omoguuju da se na
mestu kurzora umetne prekid strane (Page break), od koga e tekst nastaviti na
poetku prve sledee strane, bez obzira na slobodan prostor do kraja tekue. Column
break radi slinu stvar, ali tekst poinje na vrhu sledee kolone.
PRAKTIAN SAVET Ako elite da neki deo teksta premestite na
poetak sledee strane, nije mudro, a ni pravilno, da to uinite tako to
ete postaviti kurzor ispred tog dela teksta i pritisnuti taster Enter
dovoljan broj puta. Ispravan nain bi bio da nakon postavljanja kurzora
na to mesto aktivirate komandu Insert/Break i odaberete opciju Page
break.

WORD 2000 TABELE
36
TABELE
Tabele su izvanredan alat za organizovanje podataka sloenih u kolone i redove.
Presek reda i kolone se zove elija. U svaku eliju se mogu uneti tekst, brojevi, slike i
formule. Ako je duina teksta vea od irine elije, viak teksta e biti prebaen u
novi red u istoj eliji. Sva pravila i mogunosti unosa i formatiranja teksta vae i
unutar tabele.
KREIRANJE TABELE
Ovaj postupak se moe obaviti na vie naina. kolski nain je da iz menija Table
izaberete komandu Insert/Table i unesete broj redova (Rows) i kolona (Columns) koje
elite da dobijete. Drugi nain kreiranja je da na standardnom tasterskom meniju
kliknete na taster Insert Table, oznaite koliko vam je redova i kolona potrebno i
kliknete. Poslednji nain je da tabelu bukvalno sami iscrtate sa Table/Draw table.

Slika 34 Taster Insert Table
PRAKTIAN SAVET Ako ne znate koliko redova je potrebno, nema
problema ubacite samo 2-3, a ostale e Word dodavati sam po potrebi
ako se kroz tabelu kreete tasterom Tab (to je sasvim uobiajeno).
Pritisak na Tab vas pomera za jednu eliju udesno, a Shift+Tab ulevo.
Naravno, u eljenu eliju moete preskoiti i direktnim klikom u nju.
U okviru same elije vae isti tasteri za kretanje kao i kroz slobodan tekst, a
funkcionie i povuci-i-pusti mehanizam (drag and drop).
OZNAAVANJE
Oznaavanje cele tabele se najlake obavlja tako to u nju kliknete, a zatim iz menija
Table izaberete komandu Select table. Oznaavanje kolone je jednostavnije
korienjem mia, tako to pokaziva postavite na gornju ivicu kada se on pretvara u
malu crnu strelicu, okrenutu nadole. Kliknete, i to je to. Oznaavanje redova je isto
kao kod obinog teksta, pokaziva postavite levo od eljenog reda kada se on
pretvara u normalnu strelicu okrenutu udesno i kliknete. Oznaavanje jedne elije
se, takoe, obavlja miem, isto kao i za ceo red, ali se strelica postavlja unutar elije
WORD 2000 TABELE
37
uz njenu levu ivicu, pri emu se pretvara u malu crnu strelicu okrenutu udesno.
Potrebno je samo da kliknete. Jasno, sve ove operacije mogu oznaiti i vie
elemenata ako preko njih prevuete strelicu drei levi taster mia.
PROMENA STRUKTURE
BRISANJE
Kada neki deo tabele oznaite, pored formatiranja njegovog sadraja, moete da ga i
obriete, i to na dva naina brisanje sadraja, pri emu struktura tabele ostaje
netaknuta, se obavlja prostim pritiskom na Delete, dok brisanje kompletnih redova,
kolona ili elija mora da se obavi kroz Table/Delete meni, u kome birate ta briete.
PRAKTIAN SAVET Da biste obrisali neki deo tabele, ne morate ga
oznaiti. Dovoljno je da postavite kurzor u njega, a nakon toga
aktivirate Table/Delete meni.
SPAJANJE I RAZDVAJANJE ELIJA
Pored brisanja, povremeno je potrebno neke elije spojiti i podeliti. Spajanje se,
naravno, moe obaviti samo nad susednim elijama. Prvo ih oznaite, a zatim
primenite komandu Table/Merge cells. Na ovaj nain se esto pravi naslov u prvom
redu, kada vie ne predstavlja problem da se on, centriran, prostire celom irinom
tabele. Podela se obavlja tako to eliju oznaite, a onda primenite komandu
Table/Split cells, koja omoguuje delenje na proizvoljan broj redova i kolona.
Primetite da ove operacije ne menjaju poloaj i veliinu ostatka tabele.
UMETANJE REDA ILI KOLONE
Pre ili kasnije zatrebae vam umetanje novog reda ili kolone. Postavite kurzor u
eliju pored koje elite novi deo tabele. U meniju Table/Insert se nalaze komande za
umetanje. Prva je Table, kojom u eliju, bukvalno, moete da unesete jo jednu
tabelu. Komande Columns to the left i Columns to the right umeu kolonu sa leve i desne
strane elije, u kojoj je kurzor. Komande Rows above i Rows below rade slinu stvar, tj.
umeu redove iznad ili ispod. Komanda Cell umee eliju, pomerajui ostale udesno
(Shift cells right) ili nadole (Shift cells down).
WORD 2000 TABELE
38
FORMATIRANJE
Inicijalno, Word e svim elijama dodeliti istu visinu i irinu, to esto nije dovoljno
dobro pa postoji mogunost promene. Postavite pokaziva mia na bilo koju liniju
razdvajanja elija i on e promeniti oblik u duplu liniju sa suprotno orijentisanim
strelicama. Pritisnite taster na miu i odvucite liniju na novu poziciju. Posebno
pogodna mogunost je automatsko podeavanje irine elija (visina se sve vreme
podeava) koje obavlja sam Word, prema sadraju svakog reda i kolone ponaosob.
Aktivira se sa Table/AutoFit/AutoFit to contents.
Kao i u obinom tekstu, i u okviru elija moramo postaviti sadraj na pravo mesto.
Oznaite celu tabelu ili njen deo, ili samo kliknite u eliju koju formatirate. Zatim
kliknite desnim tasterom mia pa u prikazanom meniju postavite pokaziva na Cell
alignment (bez klika). Pojavie se podmeni sa sliicama poravnavanja, koje ne mogu
biti jasnije. Kliknite na onu koja vam odgovara i posao je zavren.
Ponekad se mora promeniti orijentaciju teksta unutar elije. Za to upotrebljavamo
komandu Format/Text direction, koja prikazuje dijalog kao na slici. Objanjavanje nije
potrebno.

Slika 35 Dijalog prozor komande Format/Text directiom
Word nudi i posebnu komandu za primenu unapred definisanih formata tabela.,
ime znatno tedi vreme rada verovali ili ne; iskustvo pokazuje da na formatiranje
tabele obino utroi vie od pola vremena od onogutroenog na kreiranje njenog
sadraja. Pokree se sa Table/Table Auto format, pre ega u tabelu treba postaviti
kurzor. Iz liste Formats birate eljeni izgled, koji se vidi u prozoru sa strane.
Eksperimentiite i sa parametrima u sekcijama Formats to apply i Apply special formats
to, kojima moete uticati na izgled pojedinih delova tabele.
WORD 2000 TABELE
39

Slika 36 Unapred definisani formati tabela
OIVIAVANJE
Kao to i sami znate, veina tabela je izmeu elija podeljena nekakvim linijama.
Word ne bi bio to to jeste da, i na ovom, polju ne nudi mogunosti o kojima
prosean korisnik ni ne razmilja. Jasno, treba ih upotrebljavati bez preterivanja i uz
samo nekoliko poteza, i vae tabele e izgledati vrlo profesionalno i upadae u oi.
WORD 2000 TABELE
40

Slika 37 Dijalog prozor komande Format/Borders and Shading
Za definisanje izgleda linija se koristi posebna komanda, Borders and Shading,
smetena u meniju Format. Sve linije koje ovde definiete e biti primenjene samo na
oznaenu oblast. Dakle, ako je potrebno iscrtati neku oblast, prvo je morate
oznaiti! Izuzetak je rad na celoj tabeli, kada je dovoljno prvo u nju postaviti kurzor.
Pogledajmo dijalog ove komande.
UPOZORENJE! Iskustvo sa kurseva pokazuje da polaznici esto
zaborave da oznae eljenu oblast, to dovodi do neeljenih efekata.
Na levoj vertikali se nalazi sekcija Setting, kojom ete na tabelu (ili njenu selekciju)
primeniti najee koriene formate, koji su zbog toga predefinisani. Dovoljno je
da kliknete na format koji vam odgovara i u prozoru Preview, na desnoj strani, e
odmah biti prikazan njen efekat.
Poslednja mogunost, Custom omoguuje da svakom delu oivienja tabele dodelite
poseban izgled. Obratite panju da se levo i ispod Preview prozora nalaze po tri
tastera sa ucrtanim linijama. Kada kliknete na neki od njih, ukljuujete ili iskljuujete
prikaz upravo te linije na tabeli ili njenoj selekciji. Isto se moe postii i direktnim
klikom na eljenu liniju u pomenutom prozoru za pregled. eljeni izgled linije se
definie u sredinjoj sekciji dijaloga. U listi Style birate vrstu linije obinu,
dvostruku, talasastu, isprekidanu... Listu Color ne treba vie objanjavati. Ispod nje se
nalazi lista za izbor irine linije (Width), a ona se izraava u takama (pt) koje su
jednake 1/72 ina. Kada zavrite postavljanje linija, kliknite na OK i sve promene e
biti usvojene.
WORD 2000 TABELE
41
Obratite panju na listu Apply to. Ako je izabrana stavka Table, promene e biti
naneene na celu tabelu. Ako je tu Cell, onda na eliju u kojoj se kurzor nalazi ili na
selekciju. Opcija Paragraph omoguuje da oiviite bilo koji odeljak teksta ili njegov
naslov, a Text da se isto uradi sa proizvoljno oznaenim tekstom.
PRAKTIAN SAVET Podvlaenje zaglavlja, odnosno nadvlaenje
podnoja se jednostavno izvodi na ovaj nain. Potrebno je da prvo
aktivirate komandu View/Header and Footer, a nakon toga komandu
Format/Borders and Shading. Zatim dovrite postavljanje linija kao to je
opisano u prethodnom delu teksta.
Dugme Horizontal line omoguuje da se na proizvoljnom mestu u tekstu i tabeli
postavi horizontalna linija, iji se izgled bira iz velike kolekcije oblika (tu je ak i red
kuica i hrastovog lia).
Postavljanje obinih (jednostrukih tankih) linija moete obaviti i preko dugmeta
Borders na tasterskom meniju za formatiranje. Posebno obratite panju na
jednostavno dodavanje horizontalnih linija, koji zaglavlje i podnoje u jednom
potezu pretvaraju, iz dosade, u interesantan deo strane.

Slika 38 Dugme Borders
Sledea kartica (Page border), u gore prikazanom dijalogu, ima istu namenu, ali se
odnosi, ne na tabele ili tekst, ve na same stranice celog dokumenta (ili sekcije).
Obratite panju na dodatak Art liste, u kojoj moete izabrati neoekivane objekte
od kojih e se okvir sastojati, meu kojima su i jabuke, kolai i naravno - srca.
Poslednja kartica, Shading, omoguuje postavljanje boje i eme pozadine elija ili
oznaenog teksta. Klik na dugme Show toolbar poziva tasterski meni sa raznovrsnim
alatkama, namenjenim ulepavanju i drugim komandama vezanim za tabele.
PRAKTIAN SAVET Prilikom formatiranja tabele, vodite rauna o
tome da e ona moda biti odtampana na crno belom tampau.
Takoe, bilo bi dobro da tabela zadri funkcionalnost i itljivost nakon
slanja faksom, dakle opet postoji mogunost gubitka informacija o
bojama. Zbog toga bi bilo dobro da delove tabele naglaavate
kombinovanjem sivih nijansi i sekcije Patterns sa karice Shading.
Pokuajte da napravite sledee tabele.
WORD 2000 TABELE
42

GRAEVINSKI RADOVI
PRIPREMNI
RADOVI
KOLIINA CENA
(DIN)
UKUPNO
(DIN)
1. Ruenje zida od pune
opeke d=12cm, u
produnom malteru

m
2

55.00

120

2. Demontaa postojeih
drvenih vrata

kom.

5

320

3. Odvoz uta sa gradiline
deponije

m
3

30

270

SVEGA PRIPREMNIH RADOVA
Tabela 5 Prvi primer tabele
WORD 2000 TABELE
43

1. Kvartal
Jan Feb Mar Apr
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
1
9
9
9

Jan Feb Mar Apr
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
1
9
9
8

Tabela 6 Drugi primer tabele
PRAKTIAN SAVET Ne zaboravite da sva pravila i mogunosti
unosa i formatiranja teksta vae i unutar tabele. Takoe vam skreemo
panju da je u veini sluajeva neophodno da oznaite onaj deo tabele
nad kojim elite izvriti neku operaciju.

WORD 2000 GRAFIKI OBJEKTI
44
GRAFIKI OBJEKTI
Nikako ne treba izbegavati mogunost lakog ubacivanja grafikih elemenata u va
dokument. Oni se mogu kreirati na dva naina uitavanjem gotovih objekata
(slika) ili njihovim iscrtavanjem direktno na radnoj povrini.
Prvi metod se obavlja preko menija Insert/Picture, koji ima podmeni kao na gornjoj
slici. Clip Art nudi izbor sliice iz velikog broja unapred pripremljenih, ija je
namena da diskretno ulepaju va rad, obino asocirajui na poentu.

Slika 39 Dijalog prozor komande Insert/Picture
Daleko ee ete koristiti From File, koji e uitati sliku u bilo kom poznatom
formatu (kao to su JPG, TIFF, BMP i drugi) i smestiti je na trenutno mesto
kurzora u tekstu.

45
Slika 40 Dijalog prozor komande Insert/Picture/From file
Prozor je veoma slian prozoru komande File/Open. Razlika je u tome to izabrana
slika nee biti otvrena, nego umetnuta u tekst na poziciji kurzora.
AutoShapes otvara tasterski meni namenjen crtanju i posebnim alatima, kao i
poseban tasterski meni samo za ovu alatku.

Slika 41 Tasterski meni AutoShapes
Klik na bilo koje dugme na njemu otvara podmeni sa gomilom varijacija osnovnog
oblika ako npr. kliknete na duplu debelu strelicu, otvorie se podmeni sa velikom
grupom slinih oblika. Odmah moramo napomenuti da ovi oblici nisu samo prosti
crtei, jer im se oblik moe menjati na inteligentan nain. Pored klasine promene
oblika putem ruki na osam znaajnih taaka oko objekta, svi imaju bar po jednu
utu ruku, koja menja sam oblik objekta, npr. na strelici se moe menjati debljina
linije i oblik vrha.
WordArt je namenjen promeni oblika teksta tako da sa lakoom moete napraviti
talasasti trodimenzionalni oblik naslova, koji se preliva u spektru boja. Moe se
aktivirati i sa tasterskog menija za crtanje, klikom na dugme sa nakrenutim slovom
A. Dovoljno je da oznaite eljeni tekst, pozovete WordArt dijalog i izaberete
oblik koji vam se dopadne. Posle toga izaberete font, veliinu, iskoenje i
podebljanje, kada se posle potvrivanja pojavljuje va tekst i novi tasterski meni. Na
njemu su komande za rukovanje mnogobrojnim parametrima izgleda, kao to je
razmak slova i rotacija.

Slika 42 Interesantna slika
Poslednje dve stavke su From Scanner or Camera, koja sliku preuzima direktno sa
skenera ili digitalnog fotoaparata (koristei poseban standard), a Chart poziva
46
poseban program za kreiranje dijagrama MS Chart, koji je detaljno opisan na kursu
Excel-a.
Tasterski meni za crtanje (Drawing toolbar) krije i mogunost crtanja osnovnih oblika
direktno na papiru. Neemo ulaziti u detalje, nego emo se zadrati na
najosnovnijem.

Slika 43 Tasterski meni za crtanje (Drawing toolbar)
Kliknite na alat za crtanje linije.(Line) Kurzor se menja u krst koji postavite na
poetnu taku, pritisnete levi taster mia i zatim ga odvuete do krajnje take.
NAPOMENA! Ime alatke, npr. Line, e se pojaviti pored nje ako nad
njom zadrite pokaziva mia nekoliko trenutaka. Ovo pravilo vai i za
ostale tasterske menije.
Na krajevima se pojavljuju ruke (mali beli kvadrati) koje moete pomerati na
eljena mesta, odvlaenjem pomou mia. Pomeranje objekta se obavlja njegovim
oznaavanjem, a zatim odvlaenjem na drugo mesto, kada pokaziva mia postavite
nad njega i on promeni oblik u ukrtenu dvostruku strelicu. Na isti nain se crtaju i
ostali objekti pravougaonici i elipse, koji oko sebe imaju osam ruki. One na
sredinama strana slue za promenu oblika samo po jednoj dimenziji, dok ruke na
uglovima oblik menjaju po dve dimenzije odjednom. Oigledno je da se debljina
linija, njihov izgled i boja menjaju komandama na desnoj strani tasterskog menija.
Pored njih su i dva tastera za dodavanje senke (Shadow) i perspektive (3-D). Meu
ovim komandama je i ona za iscrtavanje pravougaone kutije za tekst (Text box), na
bilo kom mestu na strani. U nju tekst unosite na uobiajen nain.

Slika 44 Primer crtea nastalog korienjem grafikih objekata
PRAKTIAN SAVET Ako crtate blok eme u samom Word - u,
korienje alatke Text Box je jedini ispravan nain.
V
47
Korienjem alatke Text box, alatke za crtanje linija i alatke za dodavanje senke je
nastala sledee blok ema.

Slika 45 Primer blok eme nastale korienjem alatke Text Box
Prilikom crtanja veliku pomo vam prua i korienje mree, odnosno Grid a, koji
se aktivira komandom Draw/Grid sa tasterskog menija za crtanje. Ukljuivanjem
opcije Snap objects to grid dozvoljavate crtanje grafikih objekata, ije ivice se
poklapaju sa mreom na papiru, koja e biti vidljiva ako ukljuite i opciju Display
gridlines on screen. Gustinu mree odreujete u poljima Horizontal i Vertical Spacing.
Rukovodilac
prodaje
Rukovodilac
predstavnitva
Rukovodilac
marketinga
Umetniki
direktor
PREDSEDNIK
KOMPANIJE
Predsednik za odsek
prodaje
Predsednik odsek
marketinga
48

Slika 46 Dijalog prozor komande Draw/Grid

WORD 2000 STILOVI
49
OBRASCI (TEMPLATES)
Obrasci predstavljaju skup svih parametara formatiranja nekog teksta, zajedno sa
(ako je potrebno) zaglavljima, podnojima, delovima teksta, slikama... U stvari, to je
obian dokument koji se tretira na malo drugaiji nain - kada bazirate novi tekst na
nekom obrascu, sam obrazac nee biti izmenjen. Zato se tako jednostavno kreiraju i
koriste, kao i svaki drugi tekst. Njihovom primenom se reavate ponavljanja istih
dosadnih postupaka. Ako, recimo, jednom kreirate memorandum svoje firme, u
kome se nalaze telefoni, logo, imena kljunih ljudi i iro raun, uz malo grafike,
najbolje je da ga snimite kao obrazac sa File/Save as i u listi Save as Type izaberete
Document Template (*.doc). Na ovaj nain, kada vam memorandum zatreba,
komandom File/New bie ponuen u listi pored poznatog Normal.dot-a. Kada ga
otvorite, sve to treba da uradite je da unesete novi tekst, sve ostalo je sauvano.
Pomenuti obrazac Normal.dot ima funkciju objedinjavanja i uvanja osnovnih
parametara teksta, veina novih tekstova koje kreirate se zasniva upravo na njemu.
Word ima veliki broj obrazaca i arobnjaka (koji snagu pokazuju pri radu na
engleskom jeziku pa ih neemo posebno obraivati), sortiranih u nekoliko
kategorija. Sa File/New se otvara dijalog u kome su grupe predstavljene kao kartice
pa ete, recimo u izvetajima (Reports), nai tri unapred pripremljena obrasca. U
polju Preview se odmah vidi i umanjen izgled izabranog obrasca. Naravno, i sami
moete dodavati nove ili modifikovati postojee. Svakako preporuujemo da
pregledate gotove obrasce, koje vam nudi sam Word, jer je sasvim sigurno da e vam
mnogi odgovarati za razne namene. Dodatne obrasce moete instalirati i iz Value
Pack-a i sa www.microsoft.com-a.
PRIMER KREIRANJA OBRASCA
Kliknete na File/New. U dobijenom prozoru ukljuite opciju Template (dole desno),
izaberete neki od ponuenih obrazaca (obino Blank Document) i zatim kliknete na
OK. Pojavljuje se prazan dokument.
WORD 2000 STILOVI
50

Slika 47 Dijalog prozor komande File/New
Unesite potrebne elemente u ovaj dokument, ba kao to biste i inae uradili.
Podesite veliine i vrste slova, stilove, zaglavlja podnoja... Npr. kreirajte
memorandum firme.
Kada zavrite sa podeavanjem izgleda dokumenta, odaberite opciju File/Save as i
sauvajte ga. Obratite panju da je ekstenzija dokumenta .dot. Time ste zavrili
kreiranje novog obrasca.
Prilikom kreiranja novih dokumenata moi ete da koristite svoj obrazac izborom
opcije File/New. Ako ste ga u prethodnom koraku sauvali u fascikli Templates (to se
i preporuuje), pojavie se kao jedna od opcija na kartici General.

WORD 2000 STILOVI
51
STILOVI
Stilovi predstavljaju jedan od najznaajnijih oblika formatiranja teksta. Sastoje se od
skupa karakteristika za formatiranje, kao to su veliina slova, font, boja
poravnavanje, margine i drugo. Njihovim korienjem ne morate svaki odeljak
ponovo formatirati, ve je dovoljno da iz liste izaberete odgovarajui stil. Pored
olakanog formatiranja u toku pisanja teksta, jednostavno je i promeniti neke
osobine kasnije, kada se sav tekst, formatiran promenjenim stilom, automatski
menja prema novim parametrima. Zamislite samo ta to znai kada hoete da
promenite, recimo, font u nekoliko desetina istih naslova!
Postoji veliki broj ve ugraenih stilova, koje moete modifikovati, a lako se dodaju
i novi. Svi se nalaze u padajuoj listi Style na Formatting tasterskom meniju.

Slika 48 Lista Style
U njoj je svako ime ispisano ba onako kako dotini stil izgleda, dok su na desnoj
strani i informacije o veliini slova, poravnavanju i tome da li se odnosi na pasus ili
na neki deo teksta. Traenje eljenog stila je bre ako otkucate prvo slovo njegovog
imena.
Primena stilova je najoiglednija prilikom formatiranja naslova. Dovoljno je da
kurzor postavite u paragraf u kojem se nalazi naslov i nakon toga izaberete neki od
ponuenih stilova u listi Style.
WORD 2000 STILOVI
52
PRAKTIAN SAVET Za nekoliko najee korienih stilova postoje
preice preko tastature. Normal se dobija sa Ctrl+Shift+N, Heading 1, 2 i
3 sa Alt+Ctrl+1, 2 i 3, dok se lista (za nabrajanja) dobija sa
Ctrl+Shift+L.
Postoje dva naina da definiete novi stil. Prvi je kolski i obavlja se procedurom
kroz meni Format/Style, prikazan u poglavlju Primer kreiranja stila. Pojavie se
dijalozi u kojima se podeavaju vrsta slova, njihova veliina i boja, uokvirenje,
poravnavanje margina, proredi, tabovi i mnogi drugi parametri. Novi stil se moe
dodati i obrascu (Template), na osnovu koga pravite neki dokument, aktiviranjem
opcije Add to Template. Na taj nain ete stil uiniti dostupnim iz svih dokumenata, a
ne samo iz trenutno aktivnog.
Ako kreirate stil slian postojeem, najbolje je da ga u listi Based On izaberete i onda
unesete samo razlike. Na ovaj nain, promene koje unesete u baznom stilu, e se
automatski reflektovati i na sve stilove koji su na njemu bazirani.
Drugi nain je praktiniji. Sastoji se u tome da formatirate neki pasus (npr. uvuete
ga nekoliko centimetara, postavite lnijski prored na 1.5 i sl.) i zatim u polje Style
upiete ime tako dobijenog stila i pritisnite taster Enter. Word e po pritisku na Enter
shvatiti da ste definisali novi stil.
Kada imate postojei tekst, primenjeni stil na mestu kurzora vidite u polju Style na
tasterskom meniju za formatiranje. Ali, kada to nije dovoljno, moete iz menija Help
izabrati opciju What's This? (strelica dobija i znak pitanja) i kliktati na eljena mesta,
dobijajui opirnije informacije u posebnom dijalogu. Opoziv operacije se vri sa
Esc.
Lista stilova se moe i odtampati, preko File/Print dijaloga, gde ete u listi Print
what izabrati Styles. Ako revidirate neki tekst, praktino je da na levoj strani imate
stalno prikazana imena stilova. To se postie preko Tools/Options dijaloga, u koji
upiete irinu rezervisanog prostora u centimetrima, u polje Style Area Width.
Kada napravite svoje stilove, koje elite da primenite i u drugim dokumentima,
morate da ih snimite u obrasce. To se obavlja sa Format/Style/Organizer/Styles, tako
to ih jednostavno premetate iz liste u listu. Ako ih snimite u obrazac Normal.dot,
bie dostupni u praktino svim novim dokumentima.
PRIMER KREIRANJA STILA
Izborom stavke Format Style dobija se prozor kao na slici, u kome se moe izabrati
izmene postojeeg stila ili kreiranje novog.
WORD 2000 STILOVI
53

Slika 49 Dijalog prozor komande Format/Style
U ovom prozoru odaberete opciju New ukoliko elite da kreirate novi stil, a opciju
Modify ukoliko samo vrite promene nekog od stilova navedenih u polju Styles.
Nakon to ste odabrali opciju New, pojavie se prozor kao na sledeoj slici .

Slika 50 Kreiranje novog stila
Ukoliko pravite stil kojim ete kucati naslove dokumenata, u polje Name upiite ime
tog stila, recimo Moj naslov. U polju Style Paragraph birate da li se stil odnosi na
paragrafe ili fontove. U naem sluaju, ukljuite opciju Paragraph.
WORD 2000 STILOVI
54
U polju Based on odreujete na osnovu kog stila pravite svoj, odnosno birate neki
najsliniji vaem buduem stilu, jer time skraujete sebi posao. Stil koji e se ukljuiti
u dokumentu u sledeem paragrafu (dakle, nakon to otkucate naslov stilom Moj
naslov i pritisnete Enter) odreujete u polju Style for following paragraph. Ukoliko
ukljuite opciju Add to template, va novi stil Moj naslov bie vam dostupan u svim
ostalim dokumentima, koje kreirate na osnovu trenutnog obrasca.
PRIMER KORIENJA STILA
Pokazaemo jedan primer korienja stilova, koji e pomoi da se lake objasni
kreiranje sadraja.
Ako kucate neki tekst za koji ete kasnije kreirati sadraj (npr. neku knjigu),
neophodno je (nije ba neophodno, ali je najjednostavnije i najelegantnije reenje)
da sve naslove i podnaslove unosite korienjem stilova Heading x, pri emu je x
broj nivoa.
Dakle, ukljuite stil Heading 1 i otkucajte naslov prvog poglavlja knjige. Nakon toga
stilom Normal nastavite unos teksta, do prvog podnaslova, koji otkucajte
korienjem stila Heading 2. Ponovo ukljuite stil Normal itd. Naslov sledeeg
poglavlja kucate u poznatom vam stilu Heading 1, sledei podnaslov u stilu Heading
2, dalje znate i sami... Naravno, ne morate otkucati ba itavu knjigu od 200 strana
:)). Znaenje ovih zagrada moete pronai na kursu Interneta :o)).
emu to sve slui? Proitajte sledee poglavlje, u kojem ete saznati kako da
iskoristite svoj trud oko ukljuivanja stilova
SADRAJ I DRUGE TABELE
Word omoguuje automatizovano kreiranje specijalnih tabela, u koje spadaju sadraj,
indeks, lista slika i lista referenci. U tekst se ubacuju sa Insert/Index and Tables i svaka
zahteva potovanje odreenih pravila.
Najee je u upotrebi unoenje sadraja. Prednosti u odnosu na runo kreiranje su
velike pored automatskog pronalaenja naslova, i brojevi strana se automatski
unose. Ceo sadraj se tretira kao jedno posebno polje, to se vidi i pri oznaavanju.
Tako, kada pravite izmene u tekstu, osveavanjem ovog polja se automatski unesu
izmene u naslove i brojeve strana na kojima one poinju. Ipak, da bi se naslovi
pravilno pronali, morate koristiti stilove koji se zovu Heading x, gde je x broj nivoa.
Naravno, kao to je ranije pomenuto, stilovi se mogu modifikovati tako da ete sami
napraviti Heading stilove po elji, ukoliko vam ne odgovaraju ugraeni.
WORD 2000 STILOVI
55
PRIMER KREIRANJA SADRAJA
Proverite da li se nalazite u dokumentu kojeg ste (nadamo se) otkucali pratei
uputstva u poglavlju Primer korienja stila. Postavite kurzor u tekst na mesto gde
elite da kreirate sadraj, zatim iz menija Insert izaberite opciju Index and Tables.
Kliknite na karticuTable of Contents, posle ega e se pred vama pojaviti dijalog kao
na slici.

Slika 51 Kartica Table of Contents
U dijalogu birate da li e se prikazivati redni brojevi strana i da li e oni biti
poravnati po desnoj ivici (to je uobiajeno) i, naravno, moete izabrati lider do
tih brojeva (prazan prostor, takice, crtice ili linija). Birate i proizvoljan broj nivoa
naslova za sadraj, to znai da ne moraju svi biti prikazani.
Klik na dugme Options otvara dijalog za dodeljivanje nivoa odgovarajuim naslovima
recimo, naslovi nivoa 3 i 4 mogu biti prikazani na isti nain u sadraju. Sadraj ima
posebne stilove koje primenjuje i koji se nazivaju TOC (Table of Contents). To
omoguuje posebno formatiranje naslova u sadraju, nezavisno od njihovog izgleda
u tekstu. Njihovo formatiranje se vri klikom na dugme Modify.
Po zavrenom unosu eljenih parametara, kliknite na OK i na mestu kurzora e se
pojaviti sadraj vaeg dokumenta.
WORD 2000 STILOVI
56
Nakon unoenja izmena u dokument, korisno je da osveite informacije u
njegovom sadraju. Kliknite desnim tasterom unutar sadraja i u prozoru koji se
pojavi odaberite opciju Update Field. Pojavie se prozor kao na slici.

Slika 52 Dijalog prozor komande Update Field
Sada odaberite opciju Update entire table i kliknite na OK.
PRAKTIAN SAVET Ako izvrite neku izmenu u dokumentu, makar
to bilo i dodavanje jednog zareza, pre tampanja obavezno osveite
njegov sadraj. Postoje anse da se numeracija strana promenila, a te
promene se nee odraziti na sadraj dok vi to runo ne uradite.
Tabela slika, tabela u tekstu i tabela jednaina se kreira na vrlo slian nain, ali ne
preko stilova. Potrebno je da u toku rada potpise slika, tabela i jednaina unosite sa
Insert/Caption, gde u padajuoj listi birate ta ste uneli. Nije elegantno kao sa
stilovima, ali ima i svojih prednosti formatiranje svih potpisa ne mora biti isto.
Koristei ove informacije, Word kasnije kreira odgovarajue tabele
Kako da to izvedete? Pogledajte uputstvo u sledeem odeljku.
PRIMER KORIENJA KOMANDE INSERT /CAPTION
Postavite kurzor na mesto gde elite da unesete opis slike (obino je to ispod same
slike), nakon toga iz menija Insert izaberite opcije Caption.

Slika 53 Dijalog prozor komande Insert/Caption
WORD 2000 STILOVI
57
Ovde postoji stavka Figure, uz koju se automatski postavlja i broj. Da bi se
automatski postavljala re Slika, kliknite na New Label i kreirajte je. Sada se u polju
Caption automatski pojavljuje Slika n, gde je n redni broj.
Klikom na numbering ete odrediti kako e se vriti numeracija. Tu je i opcija
Include Chapter Number, kojom e se ispred broja slike automatski upisivati i broj
poglavlja. Iz liste Separator izaberite ime ete ta dva broja razdvajati (taka, crtica...).
PRIMER KREIRANJA LISTE SLIKA
Postavite kuzor u tekst na mesto gde elite da kreirate sadraj slika. Zatim iz menija
Insert izaberite opciju Index and Tables. Kliknite na karticu Table of Figures, posle ega
e se pred vama pojaviti dijalg kao na slici.

Slika 54 Kartica Table of Figures
Ovaj prozor je veoma slian prozoru u kojem ste postavljali parametre za umetanje
sadraja dokumenta. Zbog toga emo samo objasniti da se u polju Caption label
odreuje potpis na osnovu kojeg se formira lista.
PRAKTIAN SAVET Ako kucate obimniji tekst, npr. diplomski rad,
obavezno koristite stilove za formatiranje naslova, a slike, tabele i sl.
potpisujte pomou komande Insert/Caption. To je jedini nain da Word
automatski kreira npr. sadraj i, to je jo bitnije, aurira.

WORD 2000 TAMPANJE
58
TAMPANJE
Iako ivimo u elektronskom vremenu, ne treba ni pominjati znaaj dobijanja
kreiranog dokumenta na papiru. Postoje dva naina ako elite da tekst dobijete u
samo jednoj kopiji, kliknite na dugme sa tampaem na tasterskom meniju, to
izvrava operaciju bez dodatnih pitanja. Ipak, neretko su potrebne modifikacije
naina tampanja pa do dijaloga koji nam to omoguuje dolazite sa File/Print ili
Ctrl+P.

Slika 55Dijalog prozor komande File/Print
Ako se nalazite na raunarskoj mrei, velika je ansa da imate mogunost tampe na
vie tampaa. Ciljni izaberite iz padajue liste Name. Dodatne parametre tampaa,
koji e vaiti samo u Word-u, postavljate klikom na Properties.
Ako je dokument obiman, mogu vam zatrebati samo neki njegovi delovi. Zato u
sekciji Page Range birate da li se tampa sve (All), samo strana na kojoj je kurzor
(Current Page), ono to ste oznaili (Selection) ili neke odreene strane, koje su
WORD 2000 TAMPANJE
59
odvojene zarezima, a unosite ih u polje Pages. Mogu se odrediti i opsezi pa je sasvim
ispravno da unesete neto kao 1, 3, 7-10, 15-16, 20-.
Broj kopija ne treba posebno objanjavati, a sekcija Zoom omoguuje sabijanje vie
strana na jednu.
Ako elite da dokument odtampate obostrano, najverovatnije ete morati
odtampati prvo neparne strane, presloiti ih na odgovarajui nain nakon
tampanja, ponovo vratiti u tampa i, na kraju, ukljuiti tampanje parnih strana.
Ovaj postupak je neophodan jer veina tampaa nema mogunost automatske
obostrane tampe. tampanje neparnih strana se zadaje u polju Print, ukljuivanjem
opcije Odd pages, a opcija Even pages se odnosi na parne strane.
Pre nego to dokument odtampate, nije zgoreg proveriti kako e to sve izgledati na
papiru. Komanda koja to omoguuje se naziva Print Preview i nalazi se u meniju File.

PRAKTIAN SAVET Neophodno je da za tampanje koristite papir
odgovarajueg kvaliteta. U veini sluajeva to je papir za fotokopiranje.
Lo papir se esto zaglavljuje u tampau, to znai da morate prekinuti
tampanje, otvoriti tampa, izvaditi ga, nakon svega oprati ruke itd. U
svakom sluaju se vie isplati da kvalitetniji papir platite malo vie, to
vas oslobaa daljih briga.

WORD 2000 TAMPANJE
60
ZAKLJUAK
Samo recite da li smo vas lagali u uvodu?

WORD 2000 SADRAJ
61
SADRAJ
UVOD ............................................................................................................... 1
OSNOVNI DELOVI PROZORA....................................................................2
RAD NA DOKUMENTU................................................................................4
Kreiranje dokumenta.....................................................................................4
Otvaranje dokumenta....................................................................................4
uvanje dokumenta ......................................................................................5
Zatvaranje dokumenta ..................................................................................8
Izgled dokumenta na ekranu........................................................................9
ZOOM : uveanje i smanjenje izgleda dokumenta .............................................. 10
Ponitavanje izvrene operacije .................................................................. 11
Kretanje kroz tekst korienjem mia......................................................... 11
Kretanje kroz tekst korienjem tastature .................................................. 12
Oznaavanje teksta korienjem mia........................................................ 13
Oznaavanje teksta korienjem tastature ................................................. 15
Brisanje teksta............................................................................................. 15
Pretraivanje................................................................................................ 15
Zamena........................................................................................................ 16
Skok na zadatu lokaciju .............................................................................. 17
Mapa dokumenta ........................................................................................ 17
FORMATIRANJE.......................................................................................... 19
Formatiranje znakova (fontova).................................................................. 19
Formatiranje fontova komandom Format/Font..................................................... 19
Formatiranje fontova korienjem tasterskog menija .......................................... 21
Formatiranje paragrafa ............................................................................... 21
Formatiranje paragrafa komandom Format/Paragraf ......................................... 22
Liste ............................................................................................................................. 23
WORD 2000 SADRAJ
62
Formatiranje paragrafa korienjem tasterskog menija........................................ 25
Jednaine..................................................................................................... 25
Simboli ........................................................................................................ 27
Fusnote........................................................................................................ 28
Komentari.................................................................................................... 29
DEFINISANJE IZGLEDA STRANE........................................................... 31
Zaglavlje i podnoje strane ...................................................................................... 32
Numeracija strana...................................................................................................... 33
Sekcije i prekid............................................................................................ 34
TABELE......................................................................................................... 36
Kreiranje tabele ........................................................................................... 36
Oznaavanje................................................................................................ 36
Promena strukture....................................................................................... 37
Brisanje........................................................................................................................ 37
Spajanje i razdvajanje elija ...................................................................................... 37
Umetanje reda ili kolone........................................................................................... 37
Formatiranje................................................................................................ 38
Oiviavanje.................................................................................................. 39
GRAFIKI OBJEKTI..................................................................................... 44
OBRASCI (TEMPLATES)............................................................................. 49
Primer kreiranja obrasca........................................................................................... 49
STILOVI ......................................................................................................... 51
Primer kreiranja stila ................................................................................................. 52
Primer korienja stila............................................................................................... 54
Sadraj i druge tabele.................................................................................. 54
Primer kreiranja sadraja .......................................................................................... 55
Primer korienja komande Insert /Caption ............................................................ 56
Primer kreiranja liste slika ........................................................................................ 57
WORD 2000 SADRAJ
63
TAMPANJE.................................................................................................. 58
ZAKLJUAK................................................................................................... 60
SADRAJ ........................................................................................................ 61

Word Kurs

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Word Kurs

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

WORD 2000 UVOD

kola raunara Omega, Dorda Vaingtona 40, Beograd, Jugoslavija,

You might also like