EKOLOGIJA ODGOVORI NA ISPITNA PITANJA 1. pojmovna odredjenja i definisanje e o!o"ije ao na# e Ekologija je relativno mlada nauka.

To je posebna nauka koja prouava odnose ivih bia prema ivoj i neivoj prirodi. Naziv ekologija potie od grkih rei oikos kua,dom, stanite i logos uenje, nauka i uveo ga je nemaki biolog Ernest ekel. Ekologija je bioloka dis!iplina koja se bavi odnosom prirode i ivih bia kao i odnosmom izmedju samih ivih bia. "snivaima ekologije kao bioloke dis!ipline smatra se engleski biolog #alrls $arvin. %oto ekologija i ekonomija potiu od iste rei oikos. Ekologija se moe shvatiti i kao nauka o ekonomiji ive prirode tj odravanju ivog sveta u !elini. $. me%ode i&#'avanja( &na'aj i pode!a ) ana!i%i' a i sin%e%i' a e o!o"ija( a#%* dem i sine o!o"ija &eliki podsti!aj razvoju ekoloke nauke predstavlja poveanje brojnosti svetskog stanovnitva, naglo smanjivanje raspoloivih prirodnih sirovina i nagomilavanje otpadnih i zagaujuih materija i oni pretei nagovetavaju nastanak krize ivotne sredine. 'storijski najstarija podela ekologije je podela na( )ekologija biljaka *+itoekologija, )ekologija ivotinja *zooekologija, )neto kasnije kao posebna oblast izdvojena je ekologija mikroorganizama. %odela ekologije prema stupnjevima organiza!ije ( -.analitika tj ekologija individualnih organizama tj ekologija vrste, gde osnovni postupak ispitivanja analitiki. ..sintetika koja polazi od sintetikog postupka istraivanja u prouavanju nadindividualnih sistema ili biolokih makrosistema. "na obuhvata ekoloka istraivanja / osnovna stupnja organiza!ije ivog sveta( a,popula!ija ispitivanje ekologije skupova jedinki pojedinih organskih vrsta b,ivotnih zajedni!a ili bio!enoza ispitivanje ekologije skupova popula!ija razliitih vrsta !,ekosisteme ispitivanje jedinstvene !eline koju ine ivotna zajedni!a i odgovarajue stanite. Takodje bitna podela je i podela na ( -. aut)dem ili idioekologija prouava odnose jedinke i ivotne sredine .. sinekologija prouava odnose unutar popula!ije, ekosistema u zavisnost od spoljanjih +aktora. %ored ovih podela ekologija se moe podeliti i na oblast opte ili teorijske ekologije i razliite oblasti primenjene ekologije. +.,ivo%na sredina ao omp!e s fa %ora- ,ivo%na sredina( ,ivo%no s%ani.%e( #s!ovi ops%an a

)0ivotna sredina organizma obuhvata sve ono to okruuje organizam i ppsredno ili neposredno deluje na njegovo stanje, razvie, rast, duinu ivota, razmnoavanje itd. )%od ivotnom sredinom organizama podrazumeva se skup raznovrsnih ekolokih +aktora ili odgovarajuih elemenata spoljanje sredine *+izike, hemiske ili bioloke prirode, u odgovarajuem prostornom okviru, koji neprekidno deluje na organizme i za koje su vezani svojim ivotnim potrebama. 1astavni delovi ivotne sredine na 2emlji su vodo, kopno i vazduh. )3slovi opstanka ili 0ivotni uslovi predstavljaju kompleks elemenata ivotne sredine neophodnih 4a organizam, sa kojima on ini neraskidivo jedinstvo i bez kojih nije mogu njegov opstanak. )Elementi ili +aktori sredine, neophodni organizmu ili sa negativnim uti!ajem na njega, nazivaju se ivotnim ili ekolokim +aktorima. 1kup ekolokih +aktora bez kojih organizam nemoe da opstane predstavlja uslov opstanka ili uslov ivota svakog organizma. )%rostorno ograniena jedini!a koja se odlikuje spe!i+inim kompleksom abiotikih +aktora naziva se biotop. %oto svaki biotop naseljava odredjena ivotna zajedni!a on se moe de+inisati i kao mesto koje zauzuma jedna ivotna zajedni!a. )5edjutim, kada treba oznaiti mesto gde jedna vrsta obino ivi i gde se najlake moe pronai, ee se koristi izraz ivotno stanite, podrazumevajui pod tim pojmom kompleks i abiotikih i biotikih +aktora sredine. 0ivotno stanite je na primer jezero, obala mora, potok... 1lini tipovi ivotnih stanita sainjavaju vie klasi+ika!ione kategorije)6'" "7E. 7azliite biohore mogu se grupisati u tri ivotne oblasti na 2emlji( ivotne oblasti mora, kopnenih voda i kopna. /.e o!o. a ni.a 0s%ani.na( %rofi' a( vi.edimen&iona!na1 )To je mosto i uloga koju jedan organizam ima u ekosistemu, kao i poloaj koji zauzima u odnosu na dejstvo ekolokih +aktora. Ekoloka nia podrazumeva ne samo +iziki prostor u kome ivi neki organizam, ve i njegovu +unk!ionalnu ulogu u ivotnoj zajedni!i*nap. &rstu hrane,, kao i poloaj koji zauzima u spektru ekolokih +aktora)u odnosu na temperaturu, vlanost... "va tri aspekta ekoloke nie oznaavaju se kao %7"1T"7N8*1T8N'9N8,, 78N'$6EN8*T7":'#;8, ' &'9E$'5EN2'"N8<N8 N'98. )=rupe ratliitih vrsta u ivotnoj zajedni!i sa slinom ulogom i slinim razmerama ekoloke nie ine tzv. E1N8:E. &rste koje zauzimaju iste ili sline ekoloke nie u razliitim geo. 7egionima sveta nazivaju se E;"<"9;' E;&'&8<ENTNE &71TE. 2.de!ovanje e o!o. i3 fa %ora( e o!o. a va!en4a( ardina!ne %a' e( s%eno i e#riva!en%ni or"ani&mi *8ko prouavamodejstvo nekog eko. +aktora na organizam, najpre emo zapaziti da on moe delovati posredno ili neposredno. 'pak za svaki organizam*biljka, ivotinj ili mikroorganizam, postoji tano odredjeni intezitet optimalnog dejstva eko. +aktora.

)1manjivanje ili pojaavanje delovanja +aktora sredine, u odnosu na ovaj optimalni opseg dejstva, smanjujue ivotnu aktivnost organizma, tj. Nestaju neophodni uslovi opstanka i nije mogua dalja egzisten!ija organizma. )=rani!e izvan kojih vie nije mogu opstanak organizma nazivaju se $"N>8*minimum, i ="7N>8*ma?imum, grani!a izdrljivosti. )Najpovoljnije dejstvo eko. :aktora na ivotnu aktivnost organizma oznaava se kao "%T'535, a najnepovoljnije kao %E1'535. );ardinalne take( optimum, minimum, ma?simum. )1posobnost prilagodjavanja vrste na odredjen opseg dejstva +aktora sredine naziva se E;"<"9;8 &8<EN@8 tj. Ekoloka plastinost ili toleran!ija vrste. )"rganizmi sa uzanom ekolokom valen!om na dejstvo +aktora spoljanje sredine nazivaju se 1TEN"&8<ENTN', a organizmi sa irokom ekolokom valen!om su E37'&8<ENTN'. ):aktor koji po intezitetu delovanja najvie odstupa od optimalne vrednosti postaje ograniavajui ili limitirajui +aktor aktivnosti organizma. )1vi ekoloki +aktori na organizme deluju istovremeno i kompleksno, kao jedinstvene !eline. 5. a%e"ori&a4ija e o!o. i3 fa %ora Ekoloki +aktori se mogu podeliti na razliite naine i prema razliitim kriterijumima. "snovna podela je na( )86'"T'#;E )6'"T'#;E )8NT7"%"=ENE 6. a7io%i' i fa %ori Njih ini skup +aktora neorganske sredine koji deluju na ive organizme. 3 ovu grupu spadaju( )hemijski *obuhvataju hemijski sastav atmos+ere, morskih i slatkih voda, zemljita i dubljih slojeva zemlje, )oreogra+ski *osobina relje+a, i )klimatski +aktori *tj meteoroloki elementi atmos+ere( temperatura, trajanje sunevog zraenja, vlanost vazduha, padavine, vazduna strujanja i barometarski pritisak,. 8. %empera%#ra ao e o!o. i fa %or Toplota je +aktor koji se moe pre!izno meriti. "na deluje na metabolizam, razmnoavanje, razvie, rast, ponaanje, sezonsku aktivnost, brojnost i na rasprostranjene. Takodje ona utie i na druge ekoloke +aktore. =lavni izvor toplote u bios+eri je sunevo zraenje. 5era intenziteta toplote je temperatura, a koliina toplote se izraava u dulima. Termiki uslovi u bios+eri se kreu u temperaturnim grani!ama od )AB @ *sibir, aljaska, do preko CDB @ *pustinjski predeli,. Temperaturna kolebanja u vazdunoj

sredini su znatno vea u odnosu na kolebanja u vodenoj sredini. Najvea kolebanja temperature na povrini zemlje su u pustinjama i u kontinentalnim krajevima, a najmanja u tropima. 'zmedju organizama i sredine postoji stalna termika razmena koja uslovljava telesnu temperaturu. %ostoje dva osnovna tipa razmene toplote( )poikilotermija i )homeotermija Telesna toplota polikolotermnih organizama, njihova aktivnost i metabolizam su vezani za temperaturu spoljanje sredine *ova osobina je svojstvena svim biljkama i veini ivotinja,, a homeotermi imaju sposobnost stalnog odravanja temperature tela, nezavisno od temperature spoljanje sredine *pti!e i sisari,. 9.v!a,nos% ao e o!o. i fa %or &oda ima veliki ekoloki znaaj zaopstanak ivih bia. "na je primarna sredina postanka ivota i njegovog odravanja. "na je unutranja sredina organizma. %ored toga uestvuje u reak!ijama +otosinteze i u transportu hranjivih materija. 'stovremeno je regulator telesne temperature suvozemnih organizama. @elokupni ivi svet je ukljuen u pro!es kruenja vode na nivou bios+ere. 3 tom pro!esu vodena para se kondenzuje u atmos+eri i trans+ormie u teno i vrsto stanje, akumulirajui se u vodenim bazenima *okeani, mora, jezera, reke,, zemljitu snegu i ledni!ima. 1uvozemni organizmi se snabdevaju vodom tako to piju, unose preko sone hrane ili apsorbuju iz vazduha. 3 sunom periodu kopneni organizmi koriste metabolinu vodu pro!esom oksida!ije rezervnih materija, posebno masti. &lanost vazuha kod suvozemnih organizama utie na rasprostranjenje, aktivnost, ponaanje, razmnoavanje... 8psolutna vlanost podrazumeva ukupnu koliinu vodene pare u atmos+eri izraenu u gEm/. %oto je koliina vodene pare koja je potrebna da zasiti vazduh uslovljena temperaturom, relativna vlanost predstavlja stepen zasienosti vazduha na datoj temperaturi i iskazuje se u pro!entima. %o odnosu na potrebe za vlagom ivotinjski organizmi mogu biti( -.;1E7":'<N' sreu se u sunim predelima i kod njih je osnovni ekoloki problem zatita od suvinog gubitka vode *neke vrste insekata, pueva, gmizav!i, pti!e, sisari, .. '=7":'<N' mogu se odrati samo u vlanoj sredini *kine gliste, puevi golai, vodozem!i...,. /.5E2":'<N' veina suvozemnih ivotinja

1:.1&ET<"1T ;8" E;"<"9;' :8;T"7 1vetlost je jedan od osnovnih +aktora opstanka ivota na 4emlji i deluje posredno i neposredno. =lavni izvor svetlosne energije u bios+eri je sunevo zraenje. Na sun!u se stvara velika koliina energije termonuklearnim reak!ijama putem spajanja jezgara vodonika u helijum. Ta energija se oslobadja u vidu svetlosti i toplote. 2auzimanje odredjenog poloaja organizma prema svetlosnom izvoru naziva se :"T"T7"%'285.%ojava kretanja ivotinja pod uti!ajem svetlosnog izvora bez odredjenog prav!a je :"T";'NE28. 8ko se jedinke kreu u prav!u svetlosti tada su %"2'T'&N" :"T"T8;1'#NE, a one koje se kreu od izvora svetlosti su NE=8T'&N" :"T"T8;1'#NE. 3 zavisnosti od ritmikih i periodinih promena intenziteta svetlosti, kao to su smena dana i noi ili godinjih sezona, razlikujemo etiri kategorije ivotinja( -. dnevne *veina insekata, pti!e, guteri, rakovi, svinje, .. none *stonoge, abe, glodari, none pti!e, /. sumrane * npr. %atuljasti som vee)zora, F. indi+erentne *mlada guseni!a, stepski tvor)ne reaguju na promenu svetlosnog intenziteta, #itav niz ivotnih promena zavisi od !iklinih promena svetlosnog reima i ovaj +enomen se naziva :"T"%E7'"$'285. 11. oro"rafs i fa %ori 0oso7ine re!jefa1 1$.edafs i fa %or ) &em!ji.%e %E$"1:E78 je vsti povrinski sloj zemlje za koji su vezani biljni i ivotinjski organizmi. 2a kopnene organizme ova sredina je eda+ski +aktor koji predstavlja neophodan uslov za ivot. E$8:1;' :8;T"7 obuhvata +iziko)hemijske osobine podloge vezan je za klimatske uti!aje na njenoj povrini.*temperatura, vlanost, svetlost,. Nauka koja se bavi prouavanjem zemljita zove se %E$"<"='>8. 3 +ormiranju zemljita uestvuju pored niza abiotikih +aktora *temperatura, voda, vazduni pokreti i gravita!ija, i biotiki inio!i, biljke i ivotinje i to kako svojom aktivnou, tako i u vidu organskih i mineralnih ostataka. 2emljite je sistem koji obuhvata / +aze( vrstu, tenu i gasovitu. #vrstu +azu ini smea mineralne i organske maerije *m.m su( grubi i +ini pesak, prah, mulj i glina, a o.m. je humus,, tena +aza je voda, a gasovitu +azu ini vazduh zasien vodenom parom i bogat je sa @".. 2emljite ima / horizonta( gornji *povrinski sloj, nagomilavaju se i razgradjuju biljni i ivotinjski ostat!i. 'z gornjeg horizonta isprani materijal se nagomilava u srednjem horizontu *prelazni sloj,G donji horizont je HHHHHH . Temperatura je veoma vana u +ormiranju zemljita i ivota u njemu. &lana zemljita se sporije zagrevaju od manje vlanih ili suvih. 2agrevanje i hladjenje tla ne zavisi samo od klimatskih +aktora, nego i od njegove prirode, mehanikog sastava, boje i stepena vlanosti.

&oda koju sadri zemljite javlja se u F stanja i to kao( gravita!iona ini vodeni talog koji prolazi kroz razliite slojeve do nepropustive podlogeG kapilarna ispunjava sitnije upljine i zadrava se u njimaG higroskopska u vidu +inog omotaa oblae haloidne esti!eG vodena para nalazi se u vazdunim upljinama. &lanost zemljita deluje najee kao posredan +aktor, koji na ivotinjske organizme deluje preko biljaka. Nedostatak svetlosti u zemljitu javlja se kao znaajan +aktor za mnoge zivotinje . Neke od njih imaju zakrljale oi *krti!a,, a druge su slepe. E$8:1;' :8;T"7' zajedno sa "7"=78:1;'5 :8;T"7'58 su vrlo znaajni za ivi svet i deluju kompleksno sa klimatskim +aktorima. 1+. 7io%i' i fa %ori "ni obuhvataju komleks medjusobnih dejstava svih ivih organizama. 6iotiki +aktori ine odnose koji se baziraju na ishrani, traenju zaklona, zatiti, razmnoavanju, korienju prostora za stanovanje i drugim ivotnim poterbama. 5edjusobni dejstvo izmedju jedinki iste vrste nazivaju se 'NT781%E@':'#;' "$N"1', a izmedju individua razliitih vrsta vladaju 'NTE71%E@':'#;' "$N"1'. 6iotiki +aktori ne deluju samo direktno ve i posredno preko okolne neive prirode. "dnosu izmedju organizama razliitih vrsta mogu biti pozitivni, negativni i neutralni, uz jednostrano ili re!iprono dejstvo. 3 okviru ovih odnosa, prema "$35)u izdvajaju se sledee kategorije( -.NE3T78<'285 organizmi 8 i 6 ne deluju aktivno jedan na drugog ..;"5%ET'@'>8 oba organizma deluju aktivno jedan na drugog /.53T38<'285 oba organizma deluju pozitivno jedan na drugog uz obostranu korist i odnos je obligatoran *obavezan,. F.%7"T";""%E78@'>8 oba organizma svojim prisustvom koriste jedan drugom, aodnos je +akultativan *neobavezan,. I.;"5EN18<'285 odnos je jednostran i pozitivan samo na organizam 8, a neutralan na organizam 6. D.85EN18<'285 jednostran odnos, negativan samo na organizam 6, a neutralan na organizam 8. A.%8782'T'285 pozitivan i obligatan samo za organizam 8, a negativan za 6. J.%7E$8T"71T&" uzajamni odnos grabljivi!e i plena, pozitivan za organizam 8, a negativan za 6. 1/.an%ropo"eni fa %ori "buhvataju !elokupno delovanje oveka na ivu prirodu. #ovek je ve svojom pojavom uti!ao znatno na okolnu sredinu. Npr. 3 pro!esu disanje se svake godine oslobadjaju velike koliine ugljen dioksida, a i godinje potrebe oveanstva za hranom su takodje ogromne. 8li, na prirodu u veoj meri utiu raznovrsne proizvodne aktivnosti oveka i time se menjaju relje+ i hemijsski sastav zemljine povrine, sastav atmos+ere, nestaju pojedini prirodni ekosistemi +avorizuju korisne, a unitavaju biljne i ivotinjske vrste tetne po oveka.

#esto se kao etvrti ekoloki +aktori navode '$7"E$8:1;' ili &"$EN") 2E5<>'9N' :8;T"7', koji se odnose na +izike, hemijske, i bioloke osobine vode, odnosno zemljita kao ivotne sredine odgovarajuih vodenih ili kopnenih organizama. 5notvo promena uslovljenih antorpogenim +aktorima( ) krenje i unitavanje uma unoenje alotomnih boljnih i ivotinjskih vrsta ) prekomeran lov i ribolov zagadjenje sredine ) unitavanje i istrebljenje tetoina 12. e o!o. e adap%a4ije ,ivi3 7i;a 0,ivo%na forma1 0'&"TN8 :"758 je skup mor+olokih *mor+ologija nauka o postanku i razvitku oblika, i +iziolokih prilagodjenosti jedne vrste, usaglaenih odgovarajuim uslovima ivotne sredine. 0ivotna +orma nije vezana ni za jednu sistemsku grupu. Npr. ;rti!a i slepo kue su biljojedi i rova! insekt vode slian nain ivota i pripadaju istoj ivotnoj +ormi +ormi podzemnih ivotinja, a istovremeno potiu iz veoma udaljenih sistematskih grupa. 8 nasuprot tome , npr. dabar, veveri!a i slepo kue, koji spadaju u red glodara, istovremeno predstavljaju razliite ivotne +orme, odnoso adapta!ije na uslove i nain ivota pored vode, u kronjama drvea i ispod zemlje. %ostoje razni pokuaji grupisanja ivotnih +ormi. %rema nainu kretanja ivotinje se mogu podeliti( vodene predstavnike koji mogu aktivno da plivaju, pasivno da lebde ili ive na dnu i kopnene organizme, jedni se kreu obinim hodom, drugi puze, neki skakanjem, veranjem, letenjem ili u zemlji vode rijui noni ivot. %rema prilagodjenostima u odnosu na mesto stanovanja ivotinje se mogu podeliti( na raznovrsne stanovnike tla, na one koje ive na biljkama i na one koje ive na drugim ivotinjama. %rema tipu stanita koje naseljavaju ivotinje se mogu podeliti na A ivotnih +ormi prilagodjenih na ivot( ) u kamenjaru i stenju ) na otvorenim terenima bez ume ) na peanim terenima ) u predelima sa mnogo snega ) u vodenoj sredini ) u bunju ) u umi ili na visokom drveu ;lasi+ika!ija ivotnih +ormi biljaka je veoma sloena s obzirom na postojanje veeg broja razliitih kriterijuma i podela. 15. 3ijerar3ija i or"ani&a4ija ,ivo" sve%a 0iva bia se u prirodi javljaju kao jedin e koje spe!i+ino deluju na okolinu i reaguju na njeno dejstvo. 'ndividualni organizam se odrava zahvaljujui svojoj prilagodjenosti sredini i reaguje na kolebanje ivotnih uslova. 1vaka organska vrsta realno postoji u prirodi kao grupa organizama ili pop#!a4ija. %opula!ija je skup jedinki iste vrste koji ive na odredjenom prostoru, koji se medjusobno

razmnoavaju i svaka popula!ija ima svoju strukturu, prostorni raspored i veliinu. 3 prirodi popula!ije razliitih biljnih i ivotinjskih vrsta ine lanove biotikih sistema ivotnu zajedni!u ili 7io4eno&#. &eliki broj biljnih i ivotinjskih vrsta koje ulaze u sastav jedne bio!enoze zajedno sa +iziko)hemijskim i biolokim zbivanjima ini jo veu !elinu e osis%em. Ekosistem je prirodna !elina koju sainjava jedna ivotna zajedni!a *bio!enoza, i okolni prostor koji ona naseljava. 1kup veeg broja ekosistema je 7iom, a najvii stepen integra!ije ekosistema je 7iosfera. 6ios+era je !elokupan prostor na zemlji naseljen biljnim svetom. 16. pojam pop#!a4ije 0osnovne ara %eris%i e1 %opula!ije su skupovi jedinki iste vrste koji se medjusobno razmnoavaju i naseljavaju neki ekoloki ili topogra+ski ogranien prostor, 'z prve de+ini!ije proistiu tri osnovna svojstva svake popula!ije( -. popula!ija predstavlja zajedni!u pripadnika jedne vrste .. prostorna ogranienost *pod popula!ijom se ne podrazumevaju bilo kakvi pripadni!i jedne vrste, ve samo oni koji se nalaze unutar jednog prostorno de+inisanog podruja, /. pripadnost lanova reproduktivnoj zajedni!i *jedinke su pre svega povezane odnosom razmnoavanja,. 1vaka popula!ija je izloena dejstvu +aktora spoljanje sredine, kao i dejstvu +aktora unutranje sredine. 1vaka popula!ija se odlikuje odgovarajuom strukturom i elementi strukture popula!ije se mogu podeliti na( a, +ormalnu *vezani za spoljni izgled lanova,, tu spadaju gustina popula!ije, prostorni raspored lanova,spoljni izgled, uzrasna struktura, polna struktura i zdravstveno stanje popula!ije b, +unk!ionalne *vezani za unutranja svojstva lanova,, tu spadaju ponaanje lanova, +izioloka sposobnost, sposobnost produk!ije potomaka i sposobnost preivljavanja tj. smrtnost popula!ije. %osebna nauna oblast koja izuava odnose izmedju popula!ije i okolne ivotne sredine zove se $E5E;"<"='>8. 18. pop#!a4ija 0"#s%ina i pros%orni raspored1 =31T'N8 %"%3<8@'>E je prosean broj jedinki jedne vrste svedene na jedini!u prostora * povrine tj. 2apremine,. "na se moe iskazati brojem jedinki, ali isto tako njihovom teinom tj. 6iomasom na jedini!u naseljene povrine ili zapremine ivotnog prostora. 3koliko su jedinke linearno rasporedjene potrebna je dunska mera, kod povrinskog rasporeda u obzir dolazi povrinska mera, a kod zapreminskog rasporeda su neophodne zapreminske mere. 3koliko postoji mogunost da se tano izbroje jedinke u nekom prostoru, dobija se apsolutna gustina odgovarajue popula!ije. 8psolutna gustina se utvrdjuje apsolutnim metodama kojima se utvrdjuje ukupan broj jedinki jedne popula!ije po jedini!i naseljenog prostora primenom sledeih postupaka(

-. totalno prebrojavanje *!enzus, je postupak prebrojavanja jedinki !ele popula!ije bez obzira na uzrast i ova metoda se koristi pri analizi popula!ije kolonija i stada krupnijih pti!a i sisara. .. metoda kvadrata sastoji se u utvrdjivanju broja jedinki na odredjenoj jedini!i naseljenog prostotra. /. markiranje ulovljenih individua, njihovom putanju na slobodu i ponovnom sakupljanju. 7elativne metode se koriste kada je zbog tehnikih potekoa nemogue koristiti apsolutne metode. "vom metodom se mogu odrediti relativna brojnost *abundan!a, i indeks gustine popula!ije. %rostorni raspored podrazumeva raspored jedinki jedne popula!ije u ivotnom stanitu u datom trenutku vremena. "n je uslovljen( )ivotnim potrebama lanova popula!ije )prirodnim resursima ivotne sredine, a ukoliko se radi o ivotinjskoj popula!iji onda on zavisi i od stepena pokretljivosti te popula!ije i od njihovog drutvenog i teritorijalnog naina ponaanja. %ostoje / tipa prostornog rasporeda( -.neravnomeran raspored po prin!ipu sluajnosti, koji se javlja u ujednaenim uslovima povoljne sredine ..ravnomeran raspored, u ujednaenim uslovima nepovoljne sredine /.grupni raspored lanova popula!ije, neravnomerno okupljenih oko prirodnih resursa. %ojedini lanovi ili manje grupe lanova popula!ije ispoljavaju svoje svakodnevne ivotne aktivnosti u okviru odredjenog dela stanita koje se naziva areal aktivnosti. Neke ivotinje same ili u manjim grupama brane areal aktivnosti ili samo jedan njegov deo od drugih lanova popula!ije i taj branjei deo stanita naziva se teritorija. 3 vezi sa prostornim rasporedom je i pojava migra!ije, imagra!ija i emigra!ija. 5igra!ija je ogranieno periodino kretanje individua ili grupa u oba smera i moe se izvoditi u okviru ili izvan biotopa. 'migra!ija je kada primer!i jedne popula!ije nastanjuju lokalitet druge. Emigra!ija je periodino kretanje individua ili delova popula!ije samo u jednom smeru. 19.pop#!a4ija 0na%a!i%e%( mor%a!i%e%( #&rasna s%r# %#ra1 Natalitet *radjanje, podrazumeva produk!iju novih lanova popula!ije koji se putem razmnoavanja pridodaju ve postojeim. "n se izraava brojem rodjenih jedinki u jedini!i vremena ,danu, mese!u ili godini, i u odnosu na broj lanova popula!ije. Najvei mogui broj rodjenih u popula!iji naziva se +izioloki ili maksimalni natalitet. 5ortalitet *smrtnost, je suprotan natalitetu i on je +aktor negativnog rasta popula!ije. 'zraava se brojem uginulih jedinki u jedini!i vremena i u odnosu na broj lanova popula!ije. 5inimalna ili +izioloka smrtnost predstavlja smrtnost nastalu usled +izioloke starosti, a ekoloki mortalitet nastaje kao rezultat nepovoljnih ekolokih +aktora.

3zrasna struktura je propor!ionalni udeo pojedinih starosnih stupnjeva koji ulaze u sastav jedne popula!ije. 3 strukturi popula!ije razlikuju se sledee grupe uzrasnih klasa( )prereproduktivna to su individue u +azi razvoja od oplodjenog jajeta do polno zrelog stadijuma )reproduktivna polno zrele jedinke sve dok su sposobne za razmnoavanje )postreproduktivna jedinke u postproduktivnoj +azi koja traje do smrti. $:. pop#!a4ija 0ras%enje pop#!a4ije( 7io%i' i po%en4ija!( o%por i sredine1 apa4i%e%

%opula!ija u !elini, ali i sva njena svojstva ponaosob promenjive su veliine, podlone neprekidnim promenama u vremenu i prostoru. 3zro!i promena u popula!iji mogu biti radjanje *natalitet, i smrtnost *mortalitet, ili seobe ivotinja *odlazak ili priliv novih lanova,. 1ve promene u popula!iji mogu biti uslovljene unutranjim +aktorima ili +aktorima spoljne sredine. "snovni +aktor rasta popula!ije je poten!ijal razmnoavanja, ostvaren kroz stopu nataliteta. 5edjutim poten!ijalu razmnoavanja suprotstavlja se odgovarajui otpor sredine tj dejstvo niza ograniavajuih +aktora sredine. :aktore rasta popula!ije moemo podeliti na( )+aktore pozititvnog rasta popula!ije *natalitet, imigra!ije, )+aktore negativnog rasta popula!ije *mortalitet, emigra!ija,. %oten!ijalna mo rasta popula!ije moe se izraziti preko biotikog poten!ijala, koji ukljuuje poten!ijal razmnoavanja i stope preivljavanja. 6iotiki poten!ijal predstavlja kapa!itet rasta popula!ije i oznaava unutranju brzinu popula!ionog rasta. 1tvarni rast jedne popula!ije je rezultat uzajamnog dejstva biotikog poten!ijala i otpora sredine. 3koliko je otpor vei neophodan je i vei biotiki poten!ijal da bi vrsta opstala. Tok rasta popula!ije karakterie nekoliko uzastopnih +aza( -.+aza pozitivnog rasta je poetna +aza kretanja rasta popula!ije. 3 prirodnim uslovima kada je sredina ograniena u prostornom smislu, a ogranien je i njen kapa!itet, rast popula!ije ostvaruje jedan maksimum, a zatim sledi, progresivno opadanje. ..+aza sta!ionarnog rasta nastupa posle pozitivnog rasta popula!ije, kada je popula!ija dostigla maksimalni nivo. "vaj nivo se esto oznaava kao stanje ravnotee. /.+aza os!ila!ija i +luktua!ija nastaju u vremenskom intervalu izmadju indiviualnog porasta do maksimalne gustine polno zrelih jedinki i dejstva +aktora kompeti!ije ))> os!ila!ije rasta popula!ijeG +luktua!ije rasta popula!ije )) > predstavljaju neperiodina kolebanja brojnosti mnogih organskih vrsta. F.+aza negativnog rasta I.+aza isezavanja

10

$1. <IO=ENO>A- sas%av i s%r# %#ra( ver%i a!na i 3ori&on%a!na s%ra%ifi a4ija( se&ons a promen!jivos% i s# 4esije 0ivotne zajedni!e ili bio!enoze su organizovane grupe popula!ija biljaka, ivotinja i mikroorganizama, koje ive zajedno u istim uslovima. 8 prostor koji naseljava ivotna zajedni!a i koji karakteriu odredjene kombina!ije ekolokih +aktora naziva se ivotno stanite ili biotop. 6io!enoza i biotop ne mogu postojati odvojeno, ve su povezani u jedinstvenu ekoloku !elinu. 6io!enoza pritom predstavlja biotiku, a biotop abiotiku komponentu tog skupa. %osebna oblast ekologije koja izuava bio!enoze naziva se bio!enologija. 6io!enoza ime svoju biljnu i ivotinjsku komponentu. 0ivotne zajedni!e ili bio!enoze odlikuje odredjena struktura. 1trukturu jedne bio!enoze sainjavju odgovarajue ekoloske nie, struktura sastava vrsta, prostorna i ekoloka struktura. E;"<"9;8 N'98 je mesto i uloga koju jedan organizam ima u ekosistemu. $rugo strukturno svojstvo bio!enoze predstavlja 181T8& &71T8 koje sainjavaju. Naj4naajniji +aktori koji utiu na raznovrsnost bio!enoze su( klimatski, kompetitivni, topogra+ski i istorijski. &rste koje karakteriu jednu bio!enozu su dominantne vrste. %7"1T"7N8 1T73;T378 obuhvata horizontalni i vertikalni raspored organizama, tj. orizontalnu i vertikalnu strati+ika!iju. E;"<"9;8 1T73;T378 predstavkja sastav ekolokih grupa organizama koji u okviru pojedinih ekolokih nia igraju odovarajuu ulogu.

$$. on4ep4ija e osis%ema( sas%av( s%r# %#ra i me%a7o!i&am e osis%ema Ekosistem je ekoloki sistem koji predstavlja kompleksno strukturno)+unk!ionalno jedinstvo ive i neive prirode, tj. 6iotopa i bio!enoze. 3 okviru ekosistema izmedju organizama i sredine se odvija stalna razmena materije i protok energije, to uslovljava njegov nastanak, odravanje i razvoj. %ostoje / vrste odnosa izmedju biotopa i bio!enoze( -. 8;@'>8 je dejstvo kompleksa +aktora biotopa na organizme, njihove popula!ije i boi!enozu. .. 7E8;@'>8 je odgovor bio!enoze na dejstvo biotopa. /. ;"8;@'>8 oznaava uzajamne odnose izmedju popula!vije jedne ivotne zajedni!e u vidu razliitih odnosa kao to su kompeti!ija, mutualizam, predatorstvo, parazitizam itd. >edna od osnovnih svojstava svakog ekosistema je pro!es neprekidne razmene materije i energije izmedju ive i neve prirode, tj izmedju biotopa i bio!enoze. "vi pro!esi razmene, koji ine dva aspekta materijalni i energetski, oznaen je kao metabolizam ekosistema. "n obuhvata sledee +aze( )vezivanje suneve energije putem +otosinteze i stvaranje primarne organske materije od strane organizama proizvodjaa, )korienje ove materije zajedno sa vezanom energijom od strane organizama potroaa, )razlaganje od strane razlagaa i mineraliza!ija,

11

)ponovno korienje materije od strane organizama proizvodjaa ;riterijumi podele ekosistema mogu biti vegeta!ija, biotop, +auna, abiotiki +aktori... %rema tipu zemljita(glinovito, peskovito i stenovito stanite. %rema ptirodi stanita( kopneni i vodeni ekosistem. %rema vrsti vegeta!ije( drvenasta, travna i pustinjska vegeta!ija. $+. %rofi' i odnosi # e osis%em#- prod#4en%i( on&#men%i i red#4en%i Najznaajniji pro!es za odravanje ivota na naoj planeti je +otosinteza. :"T"1'NT828 je +izioloki pro!es u okviru koga zelene biljke pomou svetlosne energije i hloro+ila iz biljaka stvaraju organska jedinjenja iz neorganskih *@". i .",. %ored zelenih biljaka sa hloro+ilom postoje i neke vreste bakterija koje su sposobne da samostalno izgradjuju organsku materiju iz neorganskih jedinjenja. Na ovaj nain ove grupe organizama predstavljaju osnovni izvor ishrane za itavu ivotnu zajedni!u i nazivaju se 83T"T7":N' "7=8N'25'. 1vi ostali lanovi zajedni!e oznaavaju se kao ETE7"T7":N' "7=8N'25'. %oto su 83T"T7":N' "7=8N'25' jedini lanovi koji stvaraju organsku materiju u ekosistemu oni se zovu i lanovi %7"'2&"$>8#' *%7"$3@ENT',. 1vi ostali lanovi ili ETE7"T7":N" "., koji se direktno ili indirektno hrane organskom materijom koju su izgradili proizvodjai, predstavljaju lanove %"T7"98#E *;"N235ENTE,. 'nae svi heterotro+ni organizmi se prema tipu ishrane mogu podeliti na( biljojede *+ito+age,, mesojede *zoo+age, i sapro+age*organizmi koji se hrane raspadnutim organskim materijama,. 18%7":8=E koristei takvu hranu, oni je razlau i mineralizuju, predstavljaju takodje znaajne lanove ekosistema i nazivaju se 782<8=8#' *7E$3@ENT',. $/.!an4i i mre,e !ana4a is3rane 1ve tri kategorije lanova jednog ekosistema *produ!enti, konzumenti i redu!enti,, medjusobno su povezane odnosima ishrane. <8N8@ '1 78NE predstavlja pre!izno odredjen niz lanova, poev od proizvodjaa do potroaa organskih materija razliitih kategorija, vezanih odnosima ishrane. %ostoje tri osnovna tipa lan!a isharne( )<8N@' =786<>'&'@8 *%7E$8T"78,, koji zapoinju biljnim organizmima, nastavljaju sitnijim, a zavravaju krupnim ivotinjama. )%8782'T1;' <8N@' '1 78NE, u sluajevima kada jedna parazitska vrsta predstavlja domaina za neku drugu parazitsku vrstu, tj ide od krupnijih ka sitnijim predstavni!ima u lan!u. )18%7":'T1;' <8N@', koji se pruaju od mrtve materije ka mikroorganizmima. 1 obzirom da se veina potroaa neograniava samo na jednu vrstu hrane, time se veina lanova istovremeno ukljuuje u sastav vie razliitih lana!a ishrane i na taj nain se +ormiraju 57E0E <8N8@8 '1 78NE.

12

$2.s#vo&emne o7!as%i ) osnovni %eres%ri'ni 7iom )6'"5' su skup svi prirodnih ekosis. na 2emlji. "ni se mogu grupisati u tri osnovne oblasti ivota na 2emlji( )oblast mora i okeana, )oblast kopnenih voda, )suvozemna oblast. )"snovne tipove u okviru suvozemne oblasti ivota ine biomi( )tropskih vlanih uma)zauzimaju ekvatorijalni pojas zemlje, predstavljaju i umske ekosis. sa najveim bogatstvom i raznovrnou ivog sveta. "snovu ovih uma ine visoka stabla sa velikim listovima i brojnim lijanama, veina ivotinja ivi u kronjama drvea u njima ivi veliki broj bezkimenjaka, pti!e, gmizav!i, vodozem!i i sisari. )listopadnih uma umerenih oblasti)karakterie smanjivanje letnje i zimske vegeta!ione prirode, koja odlikuje opadanje lia. %rema reimu vlage dele se na( vlane, srednje v., i suve. "vde postoji raznovrstan ivotinjski svet glist, puevi, insekti... )severnih etinarskih uma*tajge,)su prostrani umski pojas koji zahvata severne delove Evrope, 8zije i 8merike, a prostiru se junije od zone tundre. "vde je klima hladna postoji nekoliko vrsta etinar, listopadnog drvea, a od sisara najzastupljenije su zveri i postoje razni insekti i pti!e. )tundre)je najsevernija oblast vegeta!ije i zahvata prostrane oblasti juno od arktikog pojasa veitog leda. "vde je temp. Niska od biljaka tu su( nisko krljavo iblje, trave, liajevi, mahovina a od ivotinja tu su( polarni vuk, lisi!a, beli ze!, komar!i... )stepe)su prostrane travne zajedni!e bez umskog drvea u ravniarskim podruijima svih kontinenata. "ve travne zajedni!e su na podruju severne 8zije i 7usije poznate kao stepe u sev. 8meri!i kao prerije i u 8+ri!i kao savane. "vde postoje brojne vrste trava, antilope, zebre, mravi... )pustinje)karakteriu male koliine padavina, visoke temperature i velika temperaturana kolebanja. "vde postoje agave, kaktusi, antilope, gazele, kamile.. )zimzelene ume i ikare)rasprostranjene su u primorskim podruijima raznih kontinenata. Njih karakterie dugo i suno leto i blage zime sa obilnim padavinama. "vde postoje primorski bor, empres, maslina, lovor, puevi, pti!e.. $5.o7!as% opneni3 voda0s%aja;e i %e #;e1 )sve slatke vode obuhvaene su u jedinstven biom kopnenih voda zemlje. "ne se mnogu podeliti na stajae*jezera, bare, i tekue*reke, poto!i,. )3 jezerima se mogu razlikovati sledee ivotne zone( )obalska ili litoralna koja obuhvata zonu osvetljene jezerske vode kraj obale. )zona povrinskih slojeva vode udaljenih od obale*limnetika zona, )zona dubljih slojeva jezerske vode)pro+undalna zona. )2a bare je karakteristino da nemaju izraenu zonalnost i nedostaju im ove dve poslednje zone i mogu delimino i potpuno da presuuju. )3 tekuim vodama razlikuju se dve glavne zone( zona brzaka i zona virova )2ivotne +orme slatkovodnih organizama( )organizmi koji ive na dnu*bentos,

13

)biljni i zivotinski organizmi privreni za plutajue predmete u vodi *peri+iton, )organizmi koji lete i pasivno se kreu u vodi *plankton, )ivotinjski organizmi koji se aktivno kreu kroz vodu *nekton, )organizmi koji ive na samoj povrini vode *neuston, $6.o7!as% mora i o eana )9iroka prostranstva mora se mogu podeliti prema ivim organizmima u njima i ekolokim +aktorima koji na njih deluju na odredjene zone( horizontalno i po dubini )"snovne dubinske zone odredjene su prodiranjem suneve svetlosti kroz vodu. Njih ine( ) gornji, osvetljeni deo mora*eu+otina zona, ) dublji, neosvetljeni deo mora*batilna zona, ) najdublji delovi okeanskog podruja*abisalna ivotna zone, )5orsko dno, koje se od obale postepeno sputa u vidu kontinentalne padine, pripada NE7'T1;">, a podruje otvorenog mora pripada ";E>8N1;"> ivotnoj zoni. )1vi ivi organizmi se mogu podeliti na dve osnovne grupe( )na organizme slobodne vode mora*pelake organizme, )na organizme morskog dna*bentos, )"rganizme slobodne vode mora ine aktivni plivai *nekton, i organizmi koji se kreu pasivno pokretima vode*plankton,. )5ora i okeane naseljavaju morske alge, trave, bodljoko!i, meku!i, rakovi, ribe... $8.pro%i4anje ener"ije( r#,enje ma%erije i "ravi%a4ija >edno od osnovnih svojstava svkog ekosistema predstavlja pro!es neprekidne 7825ENE 58TE7'>E ' ENE7='>E izmedju ive i neive komponente. 5edjutim ivot na zemlji tj u bios+eri osim kruenja materije i proti!anja energije ne bi bio takav da nema gravita!ije, koja je prvenstveno uslovljena privlaeim silama izmedju 1un!a i 2emlje. 2ahvaljujui gravita!iji zemlja oko sebe zadrava sloj atmos+ere, a gravita!ija obezbedjuje i +unk!ionisanje bio)geo)hemijskih !iklusa. %ro!es razmene materije i energije, koji ine materijalni i energetski aspekt naziva se metabolizam ekosistema. "n obuhvata sledee +aze( )vezivanje suneve energije putem +otosinteze i stvaranje primarne organske materije od strane organizama proizvodjaa *autotro+nih organizama, )korienje ove materije zajedno sa vezanom energijom od strane organizama potroaa *heterotro+nih organizama,. eterotro+ni o. 1e mogu podeliti na biljojede *+ito+age,, mesojede *zoo+age, i sapro+age. )razlaganje od strane razlagaa i mineraliza!ija )ponovno korienje materije od strane organizama proizvodjaa 2nai ovi odnosi izmedju organizama proizvodjaa *produ!enata,, organizama potoaa *konzumenata, i organizama razlagaa *redu!enata, se mogu prikazati

14

uz pomo linearnog niza. 1vaki takav niz zapoinje produ!entima na koji se nastavljaju konzumenti -, ., i / reda, a na kraju niza se nalaze redu!enti. $9.osnovni 7io3emijs i 4i !#si - a%mosfers i( pedo!o. ii 3idro!o. i 6'"1:E78 je globalni ekoloki sistem koji predstavlja vrhunsko jedinstvo ive i neive prirode ma 2emlji i obuhvata itav prostor naseljen ivim svetom. 6'"1:E78 predstavlja sloen sistem koji obuhvata donje slojeve atmos+ere, hidros+eru i gornje slojeve litos+ere *tj 2emljine kore,. 1ve ove komponente bios+ere su vezane biogeohemijskim !iklusima razmene materije i energije. 6iogeohemijski !iklusi su kruni pro!esi u bios+eri tj to su pro!esi kruenja hemijskih elemenata koji ulaze u sastav ive materije. %ored pro!esa kruenja vode u bios+eri poseban znaej na ive organizme imaju biogeohemijski !iklusi vodonika * ,, ugljenika *@,, azota *N,, +os+ora *:, i sumpora *1,. +:.4i !#s r#,enja vode( iseoni a( a&o%a( #"!jeni a( fosfora i s#mpora %ro!es ;730EN>8 &"$E obuhvata njeno neprekidno kruenje izmedju mora, vazduha i kopna , prolazei pri tom iz tenog u gasovito ili vrsto stanje i ulazei takodje u sastav ivih organizama. ;roz ivu materiju voda neprekidno protie zahvaljujui prvenstveno pro!esima transpira!ije ili ispiranja. ;730EN>E 3=<>EN';8 podrazumeva kruenje njegovih atoma, tj jedinjenja kroz atmos+eru, vodu, zemljite, stene i iva bia. =lavni pro!es kruenja ugljenika u ekosistemima i bios+eri odvija se kruenjem ugljen)dioksida iz okolne sredine. 3 pro!esu +otosinteze dospeva do biljnih, a putem ishrane i do ivotinjskih organizama, a potom se vraa u spoljanju sredinu. 3gljen)dioksid naputa ive organizme disanjem ili razlaganjem organske materije uginulih organizama i tako dospeva ponovo u soljanju sredinu. >edan deo ugljenika u pro!esu razlaganja organske materije ostaje vezan u +osilnim gorivima *uglju i na+ti,, dok se ogromne koliine izdvajaju i taloe u sedimentnim stenama. ;730EN>E ;'1E"N';8 je prisno vezano za kruenje ugljenika. %rilikom +otosinteze zelene biljke odaju vee koliine kiseonika nego to ih organizmi putem disanja troe. Tako oslobodjeni kiseonik, odlazi u atmos+eru odakle je korien za disanje organizama, delom i za oksidovanje mineralnih materija. %ro!es ;730EN>8 82"T8 kroz ekosisteme i bios+eru je sloen i obuhvata njegovo kruenje kroz atmos+eru, vodu, zemljite i iva bia. 3 ivim biima azot ulazi u sastav belanevinastih jedinjenja, a njihovim razlaganjem pretvara se u elementarni azot, nastavljajui kruenje. 2ato ini glavni deo atmos+ere *AKL,, on se tu nalazi u vidu internog gasa i veina ivih organizama ga ne moe koristiti. ;ada organizmi uginu, sloena azotna jedinjenja iz njihovih tela razlau odredjenu koliinu bakterija *do nitrata,, ime se kruni pro!es nastavlja. %ro!es ;730EN>8 :"1:"78 je jednostavniji. "snovni izvor +os+ora predstavlja neorganski +os+or iz minerala i organski iz naslaga ivotinjskog izmeta, odakle rastvoren u vidu +os+ata dospeva do biljaka. 6iljke koriste +os+or iz +os+ata za sintezu mnogobrojnih organskih jedinjenja. 0ivotinje unose +os+or iz +os+ata rastvorenih u vodi ili iz biljaka u vidu neorganskih ili organskih jedinjenja.

15

"rganski +os+or se izleeva ivotinja razlaganjem, uz pomo heterotro+nih mikroorganizama, pretvara do stupnja rastvorljivosti +os+ata. 3 ovom pro!esu koriste ga zelene biljke, te se tako +os+or opet ukljuuje u kruenje materije. ;730EN>E 135%"78 u ekosistemu omogueno je zahvaljujui rastvorljivosti sul+ata kao glavnih izvora neorganskog sumpora. 6iljke upijaju sumpor iz sul+ata i izgradjuju odredjene amino)kiseline, koje slue kao osnove za stvaranje belanevina, a takodje stvaraju i vitamne i druga znaajna jedinjenja. "rganska jedinjenja koja stvaraju biljke u lan!ima ishrane koriste i ivotinjski organizmi. 2avrna +aza kruenja sumpora sastoji se u njegovom postepenom taloenju i na taj nain se stvaraju sedimentne stene koje su najznaajniji izvor sumpora u bios+eri. +1.#&ajamni #%i4aj 'ove a i 7iosfere +$.is%orijs i odnos 'ove a i prirode "dnos oveka prema okolnoj ivoj i neivoj prirodi izuzetan je i veoma spe!i+ian. Ta spe!i+inost se ogleda pre svega u dvostrukoj ulozi koju ima u okviru svakog ekosistema na zemlji. 1 jedne strane on je sastavni deo prirode, lan odgovarajueg ekosistema jedne oblasti, a sa druge strane, ovek je postao aktivan inila!, tj kontrolni mehanizam u +unk!ionisanju svakog ekosistema, odnosno !elokupnog prostora na 2emlji ili bios+eri. "svajajui i menjajui nove prostore, ovek ih je postupno pretvarao u obradive povrine. %ri tome je mnoge jedinke progonio i suzbijao, dok je druge gjio i podsti!ao rast njihovih popula!ija. 7ezultat takvih njegovih aktivnosti bile su promene postojeih i stvaranje novih tipova stanita i ivotnih zajedni!a. "d samog poetka ovekove istorije do dananjih dana, oveanstvo je prolazilo kroz niz razvojnih etapa( )sakupljanje prirodnih proizvoda )lov i ribolov )gajenje domaih ivotinja i nomadsko stoarstvo )obrada zemlje )industrijaliza!ija )urbaniza!ija 3ti!aji i promene koje je ovek inio u odnosu na okolnu sredinu bile su u prvim etapama razvoja oveanstva male i beznaajne i uglavnom lokalnog znaaja. 5edjutim, tokom hemijskih etapa, one postaju sve dublje i trajnije, obuhvatajui postepeno i itav globalni ekosistem bios+eru. 1ve ove promene okolne ivotne sredine, kao i bios+ere u !elini, su raznovrsne. Neke od njih su( )promene +izikih uslova i izgleda sredine )promene u pogledu sastava ivog sveta )naseljavanje organizama u krajeve u kojima ih ranije nije bilo )ekoloke promene kao posledi!a naseljavanja novih vrsta )gajenje kulturnih biljaka i domaih ivotinja i stvaranje obradivog zemljita )podizanje naselja i urbaniza!ija )pro!es industrijaliza!ije )zagadjivanje ivotne sredine

16

)zdravstveni e+ekti naruavanja i zagadjivanja ivotne sredine )genetike posledi!ezagadjivanja ivotne sredine Takodje je bitno napomenuti, da odnos oveka i okolne prirode treba shvatiti kao dva aktivna i promenjiva sistema koji se nalaze u odnosima uzajamne zavisnosti. #ovekov poloaj u bios+eri je, u odnosu na ostala iva bia, svojstven i izuzetan po tome to je on misaono bie i jedan od najmonijih ekolokih +aktora na 2emlji. 'zuzetno krupne promene ovek postie i zahvaljujui svojoj spe!i+inoj drutvenoj organiza!iji. Naime, kolektivnim naporima organizovanih grupa ljudi, uz pomo nauke i tehnike, izazivaju se promene nepovratnog i trajnog karaktera i obuhvataju bios+eru u !elini. ++.demo"rafs i ra&voj 'ove ovi3 pop#!a4ija "d najranijih poetaka postojanja, kada je na tlu a+rikog kontinenta nastala prva mala popula!ija vrste "5" 18%'EN1, preko njenog kasnijeg razdvajanja na manje !eline zbog poveanja brojnosti, koje se gube u irokim prostranstvima kopna, a kasnije grupiu u svojevrsne kolevke !iviliza!ije, zapoeo je pro!es ekspanzije vrste u tenji za potpunim naseljavanjem kopna planete. "vaj se pro!es intenzivirao u toku poslednja dva stolea, kada je dolo do prve eksplozije svetskog stanovnitva. 9to se tie istorije kretanja brojnosti oveanstva najpotpuniji su savremeni poda!i, a manje poznati su oni iz bliske, a najmanje poznati poda!i su iz daleke prolosti. &remenom se brojnost popula!ije poveavala, ali to nije u tolikoj meri rezultat promena stope radjanja koliko posledi!a promene stopa smrtnosti. 3 predindustrijskom periodu *-DIB -JIB, zapoeo je pro!es ubrzanijeg rastenja popula!ije. To je bila posledi!a trgovake, akasnije i nove poljoprivredne revolu!ije, zahvaljujui napretku privrednih orudja i tehnika, zatim perioda relativnog mira i nastanka kuge i zaraznih bolesti *tuberkuloze i malih boginja,, zatim poboljanje higijene, zdravstva i stanja ivotne sredine u !elini. 3 periodu tzv demogra+skog prelaza *-JIB -K/B,, stope smrtnosti su nastavile da opadaju, verovatno zbog poboljanih uslova ivota koji su pratili industrijsku revolu!iju. ;rajem prolog veka dolo je i do drugog znaajnog demogra+skog trenda( stope radjanja su u nizu zapadnih zemalja takodje opale. 5edjutim FB)ih godina MM veka dolazi do ponovnog rasta stope radjanja zbog poboljanja ekonomskih uslova. ;asnije dolazi do naglog pada stopa radjanja i u nekim zemljama *AB)ih godina, je zabeleeno nulto ratenje popula!ije. Na kraju treba istai da postoje znatne razlike u pogledu demogra+skih trendova u razliitim delovima i regionima sveta, kao i odredjene spe!i+inosti u pogledu popula!ione strukture i uslova ivotne sredine. 1ve ovo, oteava dalju pro!enu rasta svetske popula!ije.

17

+/.'ove i res#rsi ) on4ep% odr,ivo" ra&voja ;on!ept odrivog razvoja moe biti de+inisan na razliite naine. 1vetska komisija za razliite ivotne sredine i razvoj, de+inie odrivi razvoj na sledee naine( N"drivi *uskladjeni, razvoj je razvoj koji zadovoljenje onoga to nam je sada neophodno vidi bez ugroavanja sledeih genera!ija u pogledu zadovoljenja onoga to one budu trebaleO. $ruge de+ini!ije istiu pravednost raspodele resursa izmedju sadanjosti i budunosti, pravednost u raspodeli izmedju zemalja, pravednost u raspodeli izmedju rasa i klasa, pravednost u raspodeli izmedju polova i starosnih kategorija. ;ao osnovni kriterijum zatite i korienja biolokih resursa, javljaju se sledei( );"<'#'N8 7E13718 brojnost i gustina popula!ije, uzrasna struktura, broj lokaliteta, zdravsveno satnje popula!ije. )3%"T7E6<'&"1T 7E13718 ako se radi o upotrebljivoj ivotnoj vrsti, a da su parametri njene brojnosti i obnovljivosti u prirodnim uslovima ogranieni treba primeniti institu!ije e?)situ zatite *zooloki vrtovi, spe!ijalizovane +arme, )3=7"0EN"1T ' "1ET<>'&"1T 7E13718 +aktori ugroavanja mogu biti brojniG prekomerna eksploata!ija, unitenje stanita i introdukovanje alohtomih vrsta )"6N"&<>'&"1T 7E13718 na ovo treba gledati sa rezervom, jer obnovljivost biolokih resursa je u direktnoj korela!iji sa njihovom ne produktivnom sposobnou, koje, zbog koliine ulova koji prevazilazi stopu reproduk!ije, je toliko smanjena da ne obezbedjuje obnovu popula!ije.

18