KOMPARATISTIKA 1. Postavite poziciju komparatistike u podeli nauke o knjizevnosti?

Komparatistika / uporedna knjizevnost jedna je od cetiri osnovne discipline nauke o knjizevnosti, pored istorije knjizevnosti, teorije knizevnosti i knjizevne kritike. Nastala je iz potrebe se pojave u literaturi prate i prenose i preko jezickih granica svake od nacionalnih knizevnosti, kako bi se otkrile sire povezanosti u kome odredjene knjizevne pojave pocivaju. Zadatak komparatistike je da objedini traganje za istorijskim uslovljenostima u literaturi (uporedna istorija knjizevnosti) i zapazanje vanistorijskih estetskih vrednosti. Ova disciplina je nastala u rancuskoj, a dalje se sirila po evropskim zemljama gde je dobijala i zvanicene nazive na domacim jezicima, tako da se iz toga razvio problem u samom de!inisanju komparatistike. Komparatistika kao i svaka nauka ima svoj sistem, metode proucavanja i analize, teorijska saznanja.... . Sta je opsta knjizevnost? Opsta knizevnost je karaterizacija knjizevnog dela, opstim izrazom, odnosno niz istrazivanja koja se odnose na konvencije koje su zajednicke raznim knjizevnostima bilo da je upitanju medjzavisnost ili podudaranje(pre svega pracenje knjizevnih pojava koje su postojale u toku odredjenih knjizevnih perioda, motiva, modela). "azlikuje se od teorije knjizevnosti, knjizevne istorije i knjizeven kritike. #ojavila se istovremeno sa komparativnom i svetskom knjizevnoscu, zbog potrebe da se ukaze na nuznost sagledavanja knjizevnog stvaralastva kompletnog evropskog kulturnog kruga, pa tako i civilizacijskog kruga kao jedinstvene celine. #rvi put ovaj pojam upotrebljava !rancuski komparatista #ol van $igem, i njime oznacava posebnu naucnu oblast koja se razlikuje od ostalih knjizevnih metoda. Najznacajnije kod opste knjizevnosti jeste da ona izdvaja knjizevna ostvarenja koja su po svom uticaju i estetskim vrednostima prevazisla jezike i nacije i postala zajednicko %dobro&. 'ako je posebna disciplina ona preuzima predmet proucavanja od svetske knjizevnosti, a metode istrazivanja od komparatistike. #ojam nestaje iz upotrebe pocetkom (( veka i izjednacava se sa komparativnom knjizevnoscu. !. O"jasnite #eteovo s$vatanje svetske knjizevnosti? #re svega vazno je napomenuti da je )ete prvi put upotrebio ovaj pojam, *+,-. godine (.eltliteratur), koja se nalazi nasuprot nacionalnoj knjizevnosti (Nationalliteratur). Ono na sta je najvise ukazivao )ete pominjuci ovaj termin jeste speci!ican odnos izmedju %opsteg& i %posebnog&, jer je to zapravo njegova omiljena misao / harmonicno stapanje posebnog u opste. 0 ovo stapanje za njega predstavlaj sistem pozitivnih vrednosti, uzajamno delovanje svih knjizevnosti, pa i onih najmanjih u okviru velikog knjizevnog sveta. 1akle ovaj pojam za )etea nikada nije bio zbir svih nacionalnih knjizevnosti ili zbir knjizevnosti velikih naroda ili mozda kanon najboljih ostvarenja, vec je sistem pozitivnih vrednosti na kojima pociva civilizacija. 2. Svetska knjizevnost predstavlja sintezu.... svih nacionalnih literatura, naprekidni proces komunikacije i najvise vrednosno merilo. %. &a primeru S.Ricardsona I Rusoa i nje'ovo' romana (&ova )loiza*+ o"ajsniti predmet proucavanja nacionalni$ knizevnosti+ komparatistike i opste knjizevnosti? 3to se tice nacionalne knjizenosti "uso je u okviru svoje nacionalne knizevnosti

napisao znacajno delo u okviru (4''' veka i !rancuskog romana. Na planu komparativne knjizevnosti govorimo o "icardsonovom uticaju na "usoa, a zatim uticaj "usoove %Nove 5loize& na )etea i njegove %6ade mladog 4ertera&, a zatim i na #uskinovog %5vgenija Onjegina&. 0 na planu opste knjizevnosti govorimo o zajednickim karakteristikama ovih romana, a to su karakteristike sentimentalizma. ,. Sta je medjunarodna knjizevna razmena? 7 medjunarodnu knjizevnu razmenu pre svega ubrajamo sredstva koja se prenose iz jedne zemlje u drugu, ideje i knjizevne vrste, teme i slike, integralna i !ragmentalna dela. #ored toga same predmete koje pojedine zemlje razmenjuju. Ovi trans!eri su distribucija koja se nalazi izmedju proizvodnje (knjizevno stvaralastvo podlozno estetskom sudu) i potrosnje (aktivna i pasivna publika). #ol van $igem dao je ime posrednika koji potpomazu razmenu / pisac ili zemlja koja proizvodi dobila je ime odasiljac, a pisac ili zemlja koja trosi dobila je ime primalac. -. O"jasnite razliku izmedju svesni$ i nesvesni$ uticaja? 3vesni uticaji podrazumevaju oponasanje tj. imitaciju, dok za razliku od njih nesvesni uticaji su jednaki knjizevnoj energiji tj. to su tajnoviti mehanizmi kojima jedno delo prati drugo. .. O"jasnite 'eo'ra/ski opse' kao "itno o"elezje opste knjizevnosti? Za opstu knjizevnost je vrlo bitna prostorna sirina. $o znaci da ona moze izucavati i vrlo ogranicene knjizevne !enomene u vrlo kratkim vremenskim razmacima, ali pod uslovom da se stave na dovoljno siroko medjunarodno glediste. 0. Sta su interliterarne zajednice? Knjizevna okruzenja raznih tipova, posebne literarne zajednice kojima su svojstveni tipoloski i istorijski bliski obloci udruzivanja i integrisanja pojedinih nacionalnih knizevnosti (npr. zajednica ceske i slovacke knjizevnosti, angloamericka knizevnost, balticke knjizevnosti, juznoslovenske knjizevnosti....) 11. O"jasnite pro"lem pristupa istoriji svetske knjizevnosti? 'storija svetske knjizevnosti ne bi trebala biti iskljucivo zbir nacionalnih istorija knjizevnosti. Knjizevnost se oduvek posmatra sa evropocentricnog gledista, a neko vremen se poricalo i istorijsko kretanje u 8egelovom smislu, pa se govorilo i o %krizi istroije& tacnije da uposte ne postoji istorijski razvoj, vec se jedino menjaju neki oblici, evoluiraju u odredjenoj meri. "azmisljanje o svetskoj knjizevnosti ne bi trebalo da bude u vezi sa odredjenim rodovima i zanrove ili za %lepu knjizevnost&. 3amim tim doslovna podela na liriku, epiku i dramu proizvod su anticke tradicije u krugu evropske kulture. Osnovni zadatak istorijie svetske knjizevnosti jeste da izdvoji pojedine uocljive ili karakteristicne pojave, da na nastoji na njihovom ukljucivanju u neki sistem i da prati njihove povezanosti u sinhroniji i dijahroniji. 11. O"jasnite pojam $orizont ocekivanja? Naziv potice od 8.". 6ausa, a preuzet je iz sociologije od 9ajhanma. 'zmedju autora, dela i citaoca postoji dinamican dijaloski odnos, koji je odredjen prihvatanjem i razmenom odredjenih sadrzina. Nema knjizevnog dela koje pociva u nekom hermeticki zatvorenom prostoru, vec svako delo svojim iskazima (prikrivenim / otvorenim) podstice publiku da ga na odredjeni nacin zainteresuje, jer budi secanja na ono sto je vec procitano, izaziva speci!icne emocije. Od samog pocetka zasniva ocekivanje o tome kako ce se pripovedanje nastaviti i zavrsiti. 3hvatanje knjizevnog dela je proces neprekidnog menjanja i oblikovanja horizonta ocekivanja. 1 . Sta je uporedna metodolo'ija? 7poredna metodologija je poredjenje razlika u pristupima, koji su izgradjivani u

okvirima shvatanja pojedinih nacionalnih nauka o knjizevnosti. 1!. &a"roj najdominantnije pristupe komparatistickim istrazivanjima? rancuski, americki, ruski, nemacki pristup / skola, madjarska skola, slovenska akademija nauka, rumunska komparatisticka skola. 12. 3a cije ime se vezuju prva predavanja iz uporedne knjizevnosti? 4ezuju se za ime !rancuskog predavaca na 3orboni iz *+,-/,+. godine, 0bena ransoe 4ilmen. 1%. Sta znaci pojam mo"ilite? 7 centru proucavanja neke pojave koja vodi sve do njenog genetickog ishodista, u procesu pracenja umetnickog preobrazaja nalazi se pokretacka snaga ili 9O:';'$5 (pokretljivost, promenjivost), jer je pojavama u literaturi svojstveno da se krecu i i tom kretanju trpe odredjene promene. 1,. O"jasnite 4aldensperzeov pristup komparatistickim istrazivanjima? #rvi naucno obradjen pokusaj da se odrede granice uporednog proucavanja knjizevnosti bio je *<,*. godine / ;iteratura comparee. 3matra se da se izucavanjem gradje ne moze izucavati celokupan proces, tj. delo nekog pisca ne bi trebalo shvatati konacnim i dovrsenim po sebi vec bi ga trebalo posmatrati u njgovom nastajanju. 7 srediste proucavanja treba postaviti litetararni proces, a ne konacne rezultate. On de!inise pojame genetskih ishodista i to je ono sto je kljucno u istrazivanju. Njegovo istrazivanje vodi od genetskih istrazivanja prateci umetnicki preobrazaj da bi se otkrila pokretacka snaga, mobilite. "azvija stav da se u tumacenju knjizevnosti mora obratiti paznja i na male pisce, jer su oni karakteristicne pojave za sebe. 1-. Sta je ima'olo'ija? Naucna disciplina koja se bavi proucavanjem slike stranaca u nekoj knjizevnosti drugog naroda. 7 svakoj knjizevnosti postoji slika o drugom narodu, koja moze biti samo prividna, nekompletna i nekompatabilna stvarnim prilikama, sto znaci da je zapravo upitanju mirage (!atamorgana ili prividna slika) ono sto se javlja u ovom slucaju. 1.. &a"rojte najvaznije predstavnike skole 4loomin'ton trend i o"asnite koji tip komparativno' proucavanja je karakterise? Najpoznatiji predstavnici :loomington trend skole su 8. renc, 7. 4ajsstajn i 8. "emak. #rema 4ajsstajnu, koji je dao najsiru de!iniciju komparatistike (%Komparatistika jeste proucavanje knjizevnosti van granica neke posebne zemlje&) smatra da je komparatistika pored proucavanja odnosa izmedju knjizenosti, zapravo proucavanje raznih podrucija znanja i verovana (npr. umetnosti, prirodnih nauka, religije. 3matra da je vazna interdisciplinarnost / poredjenje literature sa drugim s!erama ljudskog delovanja. 10. &avedite najznacajnija imena ruske komparatistike i o"jasnite taj tip komparativno' proucavanja knjizevnosti? Zirmunski istice da je nalazenje slicnosti u istorijskim pojavama i njihovo tumacenje sa istorijskog stanovista, sastavni deo svakog istorijskog proucavanja i istrazivanja. 7metnost i knjizevnost su pojave ideoloske nadogradnje, posledice ovih procesa su '3$O"'63KO=$'#O;O3K5 0N0;O)'65 (dolaze do izraza kroz idejnu sadrzinu tema, motiva, slizea, kompozicije, speci!icnost slika i situacija). 7 raznim nacionalnim knjizevnostima dolazi do istih pojava, a date knjizevnosti nisu dolazile u kontakt, koji je mikrosistem sa opstim tendencijama istorijskog kretanja u okviru makrosistema. Neupokojeva kritikuje stavove americke skole i smatra da bi nacionalno trebalo

posmatrati u okviru sistema svetskog, te da se time delo oslobadja od elemenata nacionalnog. $akodje smatra da je nemoguce razdvojiti idejnu sadrzinu od estetske vrednosti. ' u komparativno vidjenje trebalo bi ukljuciti istorijsku analizu. 1. Koje su osnovne karakteristike nemacke komparatistike i ko je njen najvazniji predstavnik? Nemacka komparatistika priznaje pre svega drustveni kontekst, shvatanje literature kao jedinstvene celine i pod literaturom se podrazumeva lepa knjizevnost, dokumentarna knjizevnost i teorijske rasprave. Nemacki komparatista "idiger smatra da je knjizevnost jedinstvena celina ne samo u prostornom, nego i u istorijskom pogledu. Za njega komparatistika ne poznaje ogranicenja u pogledu pitanja i oblasti proucavanja, opet s druge strane one nije superdisciplina, ni zamena za opste proucavanje kulture. Zadatak komparatistike je da uporedjivanjem ispita knjizevne oblike i !orme, a najvaznije je potiskivanje nacionalnog u drugi plan. :raca 3legel, ridrih i 0ugust 4ilhelm smatraju da komparatistika daje predstavu o univerzalnoj poeziji. 9.Koh smatra da je komparatistika pomocna nauka, ciji je zadatak da posluzi boljem upoznavanju nemacke knjizevnosti. Za 6.#etersena komparatistika predstavlja disciplinu koja vrsi poredjenje samo u okviru nemacke knjizevnosti (npr. poredjenje odlika romantizma i realizma). 1ok 0.K. vajs smatra da je zadatak komparatistike taj da poredi nemacku knjizevnost sa drugim knjizevostima, ako bi se istakla velicina nemacke knjizevnosti. 1. 3a koju 'odinu i koje ime se vezuje pocetak predavanja iz uporedne knjizevnosti kod Sr"a? 4ezuje se za 9atija ban i njegovu doktorsku disertaciju %#oceci istorije opste knjizevnosti kod 3rba& iz *+>,.. godine, i predstavlja najkompleksniju studiju o razvoju komparatisktike kod 3rba. . O"jasnite razliku izmedju 4anovo' i 5ilmenovo' pristupa nastavi uporedne knjizevnosti kod Sr"a? 9atija :an smatra da poredjenje sa !rancuskom knjizevnoscu moze stvoriti srpskoj knjizevnosti odredjene mogucnosti za razvoj i otkriti joj sopstvene elemente originalnosti. Za razliku od njega 4ilmen !rancusku knjizevnost (4''' veka stavlja na pijedestal najbolje evropske knjizevnosti koja je uticala na ostale knjizevnosti i da bi poredjenjem sa srpskom knjizevnoscu samo jos vise !rancuske stekla reputaciju najbolje. !. Koje 'odine je /ormirana Katedra za opstu istoriju knjizevnosti i ko je "io prvi pro/esor na Katedri? Katedra je !ormirana *+-?. godine, a prvi pro!esor na katedri je bio 3vetomir Nikolajevic. 2. Koje su osnovne razlike izmedju dela i teksta+ prema Rolanu 4artu? 1elo, prema "olanu :artu ne pripada istoriji sem ukoliko ga ispitujemo sa socioloskog stanovista. 3vaka epoha daruje delu novo znacenje i stalno se menjaju potencijalno moguce interpretacije. 3a promenom drustvene strukture menja se tumacenje dela. Knjiga je supstanca koja zauzima deo prostora i moze se drzati u rukama. 1elo omogucava reprodukciju teksta. 0utor je otac i vlasnik dela. $ekst s druge strane, nije stalan, vec ga svaki citalac mora iznova otkriti i izmisliti. $ekst je sadrzan u jeziku i egzistira u pokretu govora i samim tim postaje deo metodoloskog podrucija. %. Sta su reminiscencije 6pominjanja7? Navodjenje nekog doslovnog citata / pozivanje na odredjenji umetnicki postupak, na

neki motiv ili na misao. Nije razvijeni oblik veze nego jasno !ormulisana asocijacija. @itaocu se ukazuje na litararnu tradiciju unutar koje on zeli da posmatra kontekst. #odrazumeva i autorovo indenti!ikovanje ili distanciranje od citiranog teksta. #ostoji cetiri nacina iskazivanja reminiscencijeA neposredno / direktno, skirveno / aluzija, u naslovu, moto / konkretna veza za odredjenog pisca, kojom se naglasava neka ideja, umetnicka tendencija, isticanje najrelevantnijih motivca za pisanje tog dela ili poglavlja). ,. Sta su impulsi 6podsticaji7? 4isi oblikm literarnog delovanja, komponenta koja dublje zahvata delo kao celinu. 'mpulsi cine poseban sloj u strukturi literarne povezanosti i predhode uticajima. -. Sta su kon'ruencije 6podudarnosti7? #odrucije u kome se kroz literarni tekst ogleda prisustvo neke druge knjizevnosti. Kongruencije su rezultat neposrednog preuzimanja izvesnih literarnih elemenata. Zadatak uporednog proucavanja po pitanju kongruencija jeste da odredi stepen podudarnosti sa elementima koji su preuzeti, te polozaju preuzetog u celokupnoj strukturi teksta, te autorov odnos prema svakoj podudarnosti.#ostoji i suprotna kongruencija kada je u pitanu odstupanje od originala. .. &a"roj i o"jasni o"like kon'ruencije? pozajmice / preuzimanje pojedinih tema, umetnickih slika, postupaka podrazavanje / (imitacija) predstavlja obuhvatniju vezu sa datim uzorom (npr. 1ositej podrazava ;esingove basne) prila'odjavanje 8 (adaptacija) kada se neki tekst iz druge jezicke sredine prenosi u nasu, pa se zeli uciniti dostupniji ili se oblikuje da obavi odredjenu !unkcijuB zadatak komparatistike je da vidi u kojoj meri je adaptiran izvorni tekst, a to zavisi od prevodiocevog odnosa prema originalu, njegove literarne tradicije, te od osobenosti knjizevnosti u koju se prevodi delo. posr"ljavanje proucavanje / uporedjivanje vise prevoda (npr. C*. sonet #etrarka / "anjina i 9encetic) varijacije / (para!raza) podudara se sa jednim delom originala uz prilagodjavnja parodija 8 npr. %1on Kihot& u odnosu na viteske romane 0. Sta si /iliacije? #redstavljau svako srodstvo u knjizevnosti, tj. davanje odredjenih pojava, motiva, likova, oblika i izraza u nasledje (npr. 1on Zuan / 3panija, 'talija, rancuska / isti principDDD) !1. Sta je intertekstualnost i za cije ime je vezan pocetak intertekstualni$ proucavanja knjizevnosti? $ermin intertekstualnost je vazan za 6uliju Kristevu i njeno tumacenje da su literarni tekstovi nastali iz neprekidnog komuniciranja , te da su zato povezani kako u sinhroniji, a tako i u dijahroniji. Odtud nema teksta koji nije apsorbovao neki drugi tekst, svaki je na neki nacin u vezi sa drugim tekstom i u svakom je sacuvan dijalog. 1ijalog ne vodi sam tekst, vec ga je vodio autor teksta, a taj dijalog je ostao sacuvan u tekstu. Kristeva polazi od korpusa tekstova tj. hiperteksta kojim autor raspolaze, na osnovu knjiga koje je procitao i iz kojih je sabrao ponesto sto ce kroz dijalog preneti u svoj tekst. #ritom ona istice da se sve ono sto nas podseca na neki drugi tekst oznacava kao citat, pa je tekst za nju mozak citata. Ona govori i o indikatu kao mestu koje u tekstu ukazuje na njegovu povezanost sa drugim tekstovima. Svaki citat u autorovom tekstu dijalog menja i daje mu drugi smisao, te stari izvori tekst

menja njegov smisao, pretvara ga u novi znak koji moze odrzati i estetski izraz drugog kvaliteta, koji se naziva semion. Kroz promenu smisla ( do kojeg je doslo uz pomoc dijaloga), menja se i autor, pa se kroz ovakve promene u svetu pisaca i pesnika menja bogata i raznovrsna knjizevnost njihovog naroda, a samim tim i kultura naroda, a zatim i duh i mentalitet. !1. O"jasnite pojam ar$iteksta prema 3eraru 3enetu+ kao i /aze nje'ovo' odvijanja? Za Zerara Zeneta je arhitekst skup diskursa i nacina iskazivanja iz kojih izrasta pojedinu tekst. aze odvijanja su fonotekst (povezivanje prvih asocijacija / slike i secanja koje su u nejasnom obliku) i genotekst (prelivanje !onoteksta u jezicki izraz sa jasnim konturama, koje nose izvesna zanrovska obelezija). ! . O"jasnite sta je prototekst+ pretekst+ pratekst i metatekst? #rototekst je jednom stampano delo ili poslednji tekst koji pisac nije uspeo da zavrsi (osnova istrazivanja), dok je svaki prethodi tekst pretekst. #ratekst je svako piscevo objasnjenje pojedinih segmenata dela (!usnote, recnik nepoznatih reci i sl.), a metatekst su svi tekstovi koji nam pomazu pri razumevanju kontinuiranog teksta (a cine ga protekst,pretekst i paratekst) bilo da je rec o nekim drugim delima istog autora ili drugih autora koji su se osvrtali na ovaj tekst i pisali o njemu (pisma, iskazi savremenika...) !!. Sta je palimpsest? #ostoje citati koji izviru iz dubine teksta. $o je slucaj kod pojedninih meta!ora, a pogotovo kada je rec o meta!izickom kavalitetu, o tragicnosti i komicnosti, te nas takav kvalitet podseca na nekog stranog pisca. !2. Sta je $ipertekst? Opus tekstova kojima svaki autor raspolaze na osnovu knjiga koje je procitao i iz kojih je odabrao ponesto sto ce kroz dijalog preneti u svoj tekst. !%. O"asni razliku izmedju citata i indikata? @itat je sve ono sto nas iole podseca na neki drugi tekst, koji je mozak citata. 3amim tim citat postaje mnogo siri pojam nego sto smo navikli da ga de!inisemo, pa odtuda i predlog da se govori o indikatima kao mestima koja u tekstu na neki nacin ukazuju na njegovu povezanost sa drugim tekstovima, sto je sire shvatanje citata. !,. O"asniti9 citatnost u uzem smislu+ autocitatnost+ metacitatnost+ citati iz dru'i$ medija+ /aktocitatnost: @itatnost u uzem smislu / kada se citira iz nekog teksta istog medijalnog ranga / iz jednog knjizevnog dela u drugoB autocitatnost / citiranje samog sebeB matacitatnost / kada se u tekstu citiraju iskazi iz knjizevnostiB citati iz drugih medija / citati koji !unkcionisu na relaciji knjizevnostAslikarstvo ili knjizevnostAmuzikaB !aktocitatnost / kada se u literarnom tekstu citiraju izvan estetski tekstovi / isecci iz novina, dokumentarna gradja.../B (primeriDDD) !-. Sta su intermedijalni citati? 'ntermedijalni citati su citati preuzeti iz drugih medija / slikarstva, muzike, !ilma.../. #rve primere za ovakve citate dali su !rancuski nadrealisti, a najposebniji primer ovakvog citata prisutan je u pesmi %"at& 4. 9ajakovskog, gde su u tekst ubacene note, koje lirski izraz upotpunjuju zvucima mitraljeza, taktovima tanga i odlomcima pojanja iz pravoslavne liturgije. 7 nasoj knjizevnosti izdvaja se knjiga 4ladana "adovanovica %4okovizuel& iz *<+-. godine. !.. Sta su posr"ljavanja? #osrblajvanje je speci!ican oblik prilagodjavanja/adaptacije koji moze sadrzati razne

pozajmice, imitacije, varijacije i para!raze. #rvi je 5milijan 6ankovic, posrbio delo strane knjizevnosti pod uticajem Obradovica, kada je adaptirao seosku veselu igru nemackog porekla %:lagorodni sin&. #osrba potice iz *-+<. godine. ;ikovima su data nasa imena, a radnja je smestena u :anat. !0. O"jasnite intertekstualnost u sin$roniji i intertekstualnost u dija$roniji? 7 sinhroniji vidimo tekstove kao horizontalne preseke dijaloga u datom trenutku, a kroz dijahroniju pratimo po vremenskoj vertikali kroz speriod u knjizevnosti i kulturi kao odraz dijaloga. 21. Kako se zove prvi komparatisticki casopis u Rumuniji? %@asopis za uporednu istoriju knjizevnosti&, koji je poceo da izlazi *+--. godine. 21. Kako se zove studija Svetozara Koljevica+ koja daje pre'led strane kritike o nasoj narodnoj poeziji? %Ka poetici narodnog pesnistva& 2 . Ko je napisao studiju (Tomas Man u nasoj knjizevnoj kritici*? $omislav :ekic 2!. &a"rojte najmanje tri studije Tomislava 4ekica? %Ka!ka kod 6ugoslovena&, %8ajnrih 9an kod 3rba i 8rvata&, %3te!an )eorge na srpskohrvatskom jezickom podruciju& 22. Ko je napisao studiju (;ostojevski kod Sr"a*? 9iroslav :abovic 2%. Ko je napisao studiju (<aza Kostic i svetska knjizevnost*? 9iodrag "adovic 2,. &a"roj pet casopisa koji izmedju dva rata posreduju primanju strani$ knjizevnosti? %3rpski knjizevni glasnik&, %Zora&, %7metnost&, %#utevi&, %Nasa stvarnost&