Knez Milo Obrenovi (18. mart 1780 - 26. septembar 1860) vladao je Srbijom od 1815 1839. i od 1858 1860.

0. godine. Bio je veliki dravnik i diplomata. Jedan je od najzaslunijih za dobar politiki status Srbije u Evropi. Miloevo prezime je bilo Teodorovi. Prezime Obrenovi preuzeo je 1810. godine, posle smrti svog brata po majci Milana. Pretpostavlja se da je to uradio jer je Milan, kao istaknuti vojvoda, imao veliki ugled u narodu. Uz njega je Milo proao kroz gotovo sve vee bitke u Prvom srpskom ustanku. Zbog pokazane hrabrosti, Karaore mu je poverio Uiku nahiju na upravu i odbranu. Posle propasti ustanka, Milo je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao oborknez Rudnike, a zatim Poeke i Kragujevake nahije. Godine 1815, 23. aprila Milo je stao na elo Drugog srpskog ustanka. Uestvovao je u najvanijim bitkama i lino vodio pregovore sa Turcima. Tako je 25. oktobra 1815. godine sklopio usmeni dogovor sa Ali-paom o meovitoj srpsko-turskoj upravi u Beogradskom paaluku. Dogovor je regulisan posebnim fermanom, kojim je Srbija i zvanino dobila nekoliko znaajnih povlastica. Milo nije birao naina da uvrsti svoj poloaj i da izbori to veu autonomiju za Srbiju. Turke je potkupljivao, a potencijalne konkurente za vlast je uklanjao. Kada je jula meseca 1817. godine u Srbiju tajno doao Karaore radi dogovora o organizovanju zajednikog ustanka Grka, Srba i Bugara, Milo je iz "dravnih razloga" naredio da se Karaore ubije. Upornom diplomatijom i uz mnogo politikog takta, Milo je 1830. zadobio poseban sultanov akt o deliminoj unutranjoj samoupravi i slobodnoj koli, takozvani Hatierif. Posebnim beratom Milou je bilo priznato nasledno kneevsko dostojanstvo. Iako je sam bio nepismen, knez je dobro oseao potrebe novog vremena. Zahvaljujui njemu, srpski mladii su poeli da se koluju u Rusiji, Ugarskoj, Austriji i Nemakoj, dok su, po kneevom pozivu, u Srbiju stali da dolaze lekari, profesori, inenjeri. Privreda cele zemlje se unapreuje, tako to se novi stanovnici alju u opustele oblasti i za to dobijaju znaajne poreske olakice.

Meutim, Miloev despotski nain vladanja uinio je da se stareinski sloj ujedini i postane ozbiljna pretnja njegovoj samovlasti. Njegovi politiki protivnici uspeli su da 1835. godine nametnu prvi Ustav srpske moderne drave, poznatiji kao "Sretenjski ustav". Taj ustav je brzo suspendovan jer nije odgovarao velikim silama Rusiji, Austriji i Turskoj. Na mesto njega, godine 1838. je donet jedan hatierif, nazvan "Turski ustav". Ovim ustavom kneeva vlast je ograniena Sovjetom, sastavljenim od izvesnog broja savetnika, koje knez nije mogao da otpusti. Ne mirei se sa takvom podelom vlasti, Milo je 1. juna 1839. godine bio prinuen da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga je teko oboleli stariji sin Milan, koji je umro posle mesec dana, pa je presto pripao Miloevom mlaem sinu Mihailu. Mihailo je nastavio da vlada po uzoru na svog oca, pa je i on ubrzo prognan iz zemlje. Ustavobranitelji su 1842. godine doveli Karaorevog sina Aleksandra, koji je vladao do 1858. godine. Nakon devetnaest godina izganstva, Milo se vratio u Srbiju i zapoeo svoju drugu, kratkotrajnu vladavinu, koja je trajala do 1860.