PREDLOG

ZAKON
O UTVRIVANJU MAKSIMALNE ZARADE U JAVNOM SEKTORU
lan 1. Ovim zakonom odreuje se maksimalna zarada u javnom sektoru, i to: u javnim agencijama, organizacijama na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, javnim preduzeima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, pravnim licima nad kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad vie od 50% kapitala ili vie od 50% glasova u upravnom odboru, kao i u drugim pravnim licima u kojima javna sredstva ine vie od 50% ukupnih prihoda (u daljem tekstu: isplatilac zarada u javnom sektoru). Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na: Narodnu banku Srbije, Agenciju za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore, Agenciju za borbu protiv korupcije, Dravnu revizorsku inistuticiju i Fiskalni savet. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na javna preduzea i pravna lica iz stava 1. ovog lana koji kao uesnici na tritu imaju konkurenciju. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na visokoobrazovne i naune ustanove. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na vazduhoplovno osoblje iji poslovi neposredno utiu na bezbednost vazdunog saobraaja i strunjake informacionih tehnologija. Kriterijume i merila za odreivanje javnih preduzea i pravnih lica koji kao uesnici na tritu imaju konkurenciju, ureuje Vlada. lan 2. Maksimalna zarada u javnom sektoru ne moe biti vea od iznosa koji se dobija mnoenjem najveeg koeficijenta za poloaj, utvrenog zakonom kojim se ureuju plate dravnih slubenika i nametenika i osnovice utvrene zakonom o budetu za tekuu godinu. Zaradom iz stava 1. ovog lana smatra se osnovna zarada, deo zarade za radni uinak, naknada trokova za ishranu u toku rada, naknada trokova za regres za korienje godinjeg odmora, u skladu sa zakonom o radu, kao i druga primanja koja u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad ine zaradu. lan 3. Zarada zaposlenih u javnom sektoru koji obavljaju pratee i pomonotehnike poslove koji su istovrsni poslovima nametenika iz etvrte, pete i este vrste radnih mesta prema propisima o dravnim slubenicima i nametenicima, ne moe biti vea od iznosa koji se dobija mnoenjem koeficijenta za radno mesto nametenika prema platnoj grupi u kojoj se radno mesto nalazi i osnovice utvrene zakonom o budetu za tekuu godinu. Zaradom iz stava 1. ovog lana smatra se osnovna zarada, deo zarade za radni uinak, naknada trokova za ishranu u toku rada, naknada trokova za regres za korienje godinjeg odmora, u skladu sa zakonom o radu, kao i druga primanja koja u skladu sa zakonom o radu ine zaradu.

-2lan 4. Zaposleni kod isplatioca zarada u javnom sektoru ima pravo na uveanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu 0,4% od osnovne zarade. lan 5. Iznos maksimalne zarade utvrene u skladu sa lanom 2. ovog zakona, moe se uveati samo po osnovu vremena provedenog na radu, u skladu sa lanom 4. ovog zakona. lan 6. Izuzetno, u sluaju uspenog poslovanja i ostvarivanja dobrih rezultata u radu javnog preduzea i pravnog lica iz lana 1. stav 1. ovog zakona, zarada rukovodilaca u tom javnom preduzeu i pravnom licu, uz saglasnost osnivaa, moe po osnovu njihovog varijabilnog dela zarade, biti i vea od iznosa iz lana 2. stav 1. ovog zakona. Merila za obraun i isplatu varijabilnog dela zarade utvruje Vlada. lan 7. Isplatilac zarada u javnom sektoru duan je da prilikom konane isplate zarada za odreeni mesec uplati u budet Republike Srbije razliku sredstava izmeu ukupnog iznosa zarada zaposlenih isplaenog za mesec koji prethodi mesecu poetka primene ovog zakona i ukupnog mesenog iznosa zarada koji se isplauje u skladu sa ovim zakonom. Odredba stava 1. ovog lana primenjivae se zakljuno sa isplatom zarade za decembar 2012. godine. Raun budeta za uplatu sredstava iz stava 1. ovog lana propisuje ministar nadlean za poslove finansija u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 8. Isplatilac zarada u javnom sektoru duan je da, u roku od 10 dana od dana konane isplate zarada za odreeni mesec, ministarstvu nadlenom za poslove finansija dostavi izvetaj o isplaenim zaradama za taj mesec. Izvetaj iz stava 1. ovog lana sadri spisak zaposlenih sa isplaenim zaradama, i to naroito: ime i prezime zaposlenog, radno mesto zaposlenog i isplaenu zaradu. Obrazac izvetaja iz stava 2. ovog lana propisuje ministar nadlean za poslove finansija u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 9. Isplatilac zarada u javnom sektoru duan je da svoja akta uskladi sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 10. Nadzor nad primenom ovog zakona vri ministarstvo nadleno za poslove finansija. lan 11.

-3Novanom kaznom u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj isplatilac zarada u javnom sektoru: - ako isplati zaradu suprotno odredbama l. 2. i 3 ovog zakona; - ako postupi suprotno odredbama lana 5, lana 7. stav 1, lana 8. stav 1. i lana 9. ovog zakona. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice kod isplatioca zarada u javnom sektoru novanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara. lan 12. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.

-4-

O B R A Z L O E NJ E I. USTAVNI OSNOV ZA DONOENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donoenje ovog zakona sadran je u odredbama lana 97. ta. 8. i 17. Ustava Republike Srbije kojima je propisano da Republika Srbija ureuje i obezbeuje, izmeu ostalog, sistem u oblasti radnih odnosa, ekonomske i socijalne odnose od opteg interesa, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju.

II. RAZLOZI ZA DONOENJE ZAKONA

Analizom postojeeg stanja, utvreno je da su zarade u javnim agencijama, organizacijama na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, javnim preduzeima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, pravnim licima nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad vie od 50% kapitala ili vie od 50% glasova u upravnom odboru, kao i u drugim pravnim licima u kojima javna sredstva ine vie od 50% ukupnih prihoda, znatno vee od plata dravnih slubenika i nametenika. Imajui u vidu da se veliki broj isplatilaca zarada u javnom sektoru finansira iz budeta, proizlazi da je, radi obezbeivanja vee pravinosti, kao i radi uteda u javnom sektoru, ovim zakonom potrebno urediti maksimalni iznos zarade kod isplatioca zarade u javnom sektoru. Odredbom lana 2. stav 1. ovog zakona utvruje se maksimalna zarada u javnom sektoru, koja ne moe biti vea od iznosa koji se dobija mnoenjem najveeg koeficijenta za poloaj, utvrenog zakonom kojim se ureuju plate dravnih slubenika i nametenika i osnovice utvrene zakonom o budetu za tekuu godinu. Prema trenutno vaeim propisima, maksimalna zarada u javnom sektoru, bez poreza i doprinosa i bez minulog rada, iznosie 162.740 dinara. Posebno je znaajna odredba lana 2. stav 2. ovog zakona, kojom je utvren pojam zarade, tako da se pod zaradom smatra osnovna zarada, deo zarade za radni uinak, naknada trokova za ishranu u toku rada, naknada trokova za regres za korienje godinjeg odmora, u skladu sa zakonom o radu, kao i druga primanja koja u skladu sa zakonom o radu ine zaradu. Navedena odredba onemoguie isplatioca zarada u javnom sektoru da kroz druga primanja isplauju veu zaradu od iznosa utvrenog ovim zakonom. Odredbom lana 3. ovog zakona utvruje se maksimalna zarada za zaposlene kod isplatilaca zarada u javnom sektoru, koji obavljaju pratee i pomonotehnike poslove (vozai, kuriri, kafe-kuvarice i dr.). Analizom je utvreno da su zarade zaposlenih u javnim agencijama, javnim preduzeima i dr. koji obavljaju te poslove, znatno vee od plata nametenika koji obavljaju istu vrstu posla. Ovaj zakon omoguie da ti poslovi budu na isti nain vrednovani kod isplatilaca zarada u javnom sektoru, kao i u organima dravne uprave. Prema trenutno vaeim propisima, maksimalna zarada za pratee i pomono-tehnike poslove, bez poreza i doprinosa i bez minulog rada, iznosie 27.123 dinara. Odredbe ovog zakona koje se odnose na obavezno izvetavanje ministarstva nadlenog za poslove finansija o isplaenim zaradama, dovee do jedinstvene evidencije svih zaposlenih i njihovih zarada u javnom sektoru. Takoe, zakonom se utvruje obaveza svih isplatilaca zarada u javnom sektoru da razliku izmeu visine mesene zarade pre stupanja na snagu ovog zakona i zarade koja e se isplaivati u skladu sa ovim zakonom, uplauju u budet

-5Republike Srbije, po svakoj konanoj isplati zarade, zakljuno sa isplatom zarade za decembar 2012. godine, to e predstavljati prihod budeta.

III. OBJANJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINANIH REENJA

lanom 1. predloeno je odreivanje maksimalne zarade u javnom sektoru i u stavu 1. pobrojani su isplatioci zarada u javnom sektoru; st. 2, 3, 4. i 5. ovog lana predvieni su subjekti na koje se nee primenjivati odredbe ovoga zakona. U stavu 6. predloeno je da kriterijume i merila za odreivanje javnih preduzea i pravnih lica koji kao uesnici na tritu imaju konkurenciju, ureuje Vlada. lanom 2. predvieno je da maksimalna zarada u javnom sektoru ne moe biti vea od iznosa koji se dobija mnoenjem najveeg koeficijenta za poloaj, utvrenog zakonom kojim se ureuju plate dravnih slubenika i nametenika i osnovice utvrene zakonom o budetu za tekuu godinu. Istim lanom je precizirano da se zaradom smatra osnovna zarada, deo zarade za radni uinak, naknada trokova za ishranu u toku rada, naknada trokova za regres za korienje godinjeg odmora, u skladu sa zakonom o radu, kao i druga primanja koja u skladu sa zakonom o radu ine zaradu. lanom 3. predvieno je da zarade zaposlenih u javnom sektoru koji obavljaju pratee i pomono-tehnike poslove koji su istovrsni poslovima nametenika iz etvrte, pete i este vrste radnih mesta prema propisima o dravnim slubenicima i nametenicima, ne moe biti vea od iznosa koji se dobija mnoenjem koeficijenta za radno mesto nametenika prema platnoj grupi u kojoj se radno mesto nalazi i osnovice utvrene zakonom o budetu za tekuu godinu. Takoe, i u ovom lanu je precizirano da se zaradom smatra osnovna zarada, deo zarade za radni uinak, naknada trokova za ishranu u toku rada, naknada trokova za regres za korienje godinjeg odmora, u skladu sa zakonom o radu, kao i druga primanja koja u skladu sa zakonom o radu ine zaradu. l. 4. i 5. predvieno je da zaposleni kod isplatilaca zarada u javnom sektoru ima pravo na uveanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u iznosu od 0,4% od osnovne zarade, te u skladu sa navedenim zarada iz lana 2. ovog zakona moe biti utvrena u veem iznosu samo po osnovu vremena provedenog na radu. lanom 6. predvieno je da izuzetno, u sluaju uspenog poslovanja i ostvarivanja dobrih rezultata u radu javnog preduzea i pravnog lica iz lana 1. stav 1. ovog zakona, zarada rukovodilaca u tom javnom preduzeu i pravnom licu, uz saglasnost osnivaa, moe po osnovu njihovog varijabilnog dela zarade, biti i vea od iznosa iz lana 2. stav 1. ovog zakona, kao i da merila za obraun i isplatu varijabilnog dela zarade utvruje Vlada. lanom 7. predviena je dunost isplatioca zarada u javnom sektoru da prilikom konane isplate zarada za odreeni mesec uplati u budet Republike Srbije razliku sredstava izmeu ukupnog iznosa zarada zaposlenih isplaenog za mesec koji prethodi mesecu poetka primene ovog zakona i ukupnog mesenog iznosa zarada koji se isplauje u skladu sa ovim zakonom, zakljuno sa isplatom zarade za decembar 2012. godine. Raun budeta za uplatu sredstava iz stava 1. ovog lana propisuje ministar nadlean za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. lanom 8. predviena je dunost isplatioca zarada u javnom sektoru da u roku od deset dana od dana konane isplate zarada za odreeni mesec, ministarstvu nadlenom za poslove finansija dostavi izvetaj o isplaenim zaradama za taj mesec. Navedeni izvetaj treba da sadri spisak zaposlenih sa isplaenim zaradama, i to,

-6naroito: ime i prezime zaposlenog, radno mesto zaposlenog i iznos isplaene zarade, a predvieno je i da obrazac izvetaja propie ministar nadlean za poslove finansija u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. lanom 9. utvrena je obaveza isplatioca zarada u javnom sektoru da svoja akta uskladi sa odredbama zakona u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu. lanom 10. predvieno je da nadzor nad primenom zakona vri ministarstvo nadleno za poslove finansija. lan 11. predvia novane kazne za prekraje, za isplatioca zarada u javnom sektoru i odgovorno lice, ime se eli obezbediti potovanje zakona i delovati preventivno. U lanu 12. predlae se da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOENJE ZAKONA

Za sprovoenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donoenje ovog zakona po hitnom postupku predlae se u skladu sa lanom 167. Poslovnika Narodne skuptine. Razlozi za donoenje ovog zakona po hitnom postupku proizlaze iz potrebe da se, nakon usvajanja zakona, donesu odgovarajui podzakonski akti, kao i da bi se u budetu u to kraem roku obezbedili prihodi, i kako bi se spreilo nastajanje tetnih posledica po rad isplatilaca zarada u javnom sektoru.

VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U SLUBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE
Stupanje na snagu zakona narednog dana od dana objavljivanja, predlae se kako bi zakon to pre poeo da se primenjuje, iz razloga da se to pre obezbede prihodi u budet Republike Srbije.