II.

PREKIDAKE FUNKCIJE
II.1 OSNOVNI POJMOVI II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.1 PROIZVODI I SUME II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME II.2.3 PREKIDAKE FUNKCIJE JEDNE I DVE PROMENLJIVE II.3 PREDSTAVLJANJE NORMALNIH FORMI POMOU KUBOVA

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.1 OSNOVNI POJMOVI Prekidakim ili logikim funkcijama se nazivaju preslikavanja {0,1} {0,1}.
n

Elementi skupa {0,1} su ureene n-torke (x1, x2, ..., xn) u kojima x1, x2, ..., xn uzimaju vrednosti iz skupa {0,1}. Pri tome ureene n-torke (x1, x2, ..., xn) se nazivaju vektori, a x1, x2, ..., xn se nazivaju koordinate.
n

Svaki vektor iz skupa {0,1} se moe jednostavnije predstavljati pomoi indeksa vektora do koga se u decimalnom sistemu dolazi na sledei nain: 1. vektor (x1, x2, ..., xn) se uproeno pie x1 x2 ... xn; 2. uproeno napisan vektor x1 x2 ... xn se interpretira kao binarni broj i; 3. binarni broj i pridruen vektoru (x1, x2, ..., xn) se naziva indeks vektora; 4. indeks vektora se u decimalnom sistemu izraunava po formuli
n
n

i=

x 2
j=1 j

n j

gde je xj {0,1}, a suma oznaava obino sabiranje. Primeri odreivanja indeksa vektora: 1. za vektor (0, 0, 0, 1, 0), koji se pie i kao 00010, indeks je i = 2; 2. za vektor (0, 1, 1, 0, 0, 1), koji se pie i kao 011001, indeks je i = 25; Broj vektora u skupu {0,1} je 2n.
n

Za oznaavanje prekidakih funkcija koriste se uobiajene oznake koje se koriste i za funkcije realne promenljive. Primeri: f(x1, x2, ..., xn), g(x1, x2, ..., xn) itd.

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.1 OSNOVNI POJMOVI Prekidake funkcije imaju konanu oblast definisanosti i mogu se predstavljati tablicama koje se nazivaju kombinacione tablice ili tablice istinitosti. Tablica sa slike 1 predstavlja najjednostavniji oblik kombinacione tablice. i 0 1 . . . n 2 -1 x1 0 0 . . . 1 x2 0 0 . . . 1 ... ... ... ... ... ... ... xn f(i) 0 f(0) 1 f(1) . . . . . . n 1 f(2 -1)

Slika 1 Kombinaciona tablica Kombinaciona tablica sa slike 1 sadri tri kolone: 1. prva kolona sadre indekse vektora 2. druga kolona sadri vektore 3. trea kolona sadri vrednosti funkcije na odgovarajuim vektorima Napomena: Prekidaka funkcija je potpuno odreena 1. prvom i treom kolonom ili 2. drugom i treom kolonom, ali se veoma esto u kombinacionu tablicu stavlja i prva kolona sa indeksima vektora i druga kolona sa vektorima. Prekidaka funkcija kod koje je vrednost definisana na svakom vektoru iz skupa {0,1}n , naziva se potpuno definisana prekidaka funkcija.
Nepotpuno ili delimino definisana prekidaka funkcija je ona funkcija kojoj n nisu definisane vrednosti na svim vektorima iz skupa {0,1} . Da bi se u kombinacionoj tablici naznailo da vrednost prekidake funkcije na nekom vektoru nije definisana, simbol " b " se upisuje u odgovarajuu eliju kolone f(i).

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.1 OSNOVNI POJMOVI Prekidaka funkcija se moe predstaviti i skupovima indeksa koji odgovaraju vektorima na kojima funkcija ima vrednost 1, na kojima funkcija ima vrednost 0 i na kojima vrednost funkcije nije definisana i koji se oznaavaju sa f(1), f(0) i f(b), respektivno. Potpuno definisana prekidaka funkcija se zadaje skupovima f(1) i f(0), dok se nepotpuno definisana prekidaka funkcija zadaje skupovima f(1), f(0) i f(b). Potpuno definisana prekidake funkcija se moe zadati i samo jednim od dva n skupa f(1) i f(0), jer je f(1) f(0) = {0,1} , dok se nepotpuno definisana prekidaka funkcija moe zadati i samo sa dva od tri skupa f(1), f(0) i f(b) jer je n f(1) f(0) f(b) = {0,1} .

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.1 OSNOVNI POJMOVI Primer II.1.1. Prekidaku funkciju f(x1, x2, x3), koja je zadata skupovima indeksa f(1) = {0, 4, 7) i f(b) = {1, 5), predstaviti kombinacionom tablicom. Reenje: Kombinaciona tablica date funkcije je data na slici 2. i 0 1 2 3 4 5 6 7 x1 0 0 0 0 1 1 1 1 x2 0 0 1 1 0 0 1 1 x3 0 1 0 1 0 1 0 1 f(i) 1 b 0 0 1 b 0 1

Slika 2 Kombinaciona tablica za primer II.1.1.

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.1 OSNOVNI POJMOVI Veliine koje dobijaju samo dve vrednosti nazivaju se binarnim veliinama. Zato se za prekidake funkcije kae da su to binarne funkcije koje zavise od binarnih promenljivih. Prekidake funkcije se mogu uvrtavati umesto nezavisno promenljivih u druge prekidake funkcije. Takvo uvrtavanje se naziva superpozicija prekidakih funkcija. Kombinacione tablice nisu pogodan nain predstavljanja prekidakih funkcija veeg broja promenljivih. Zato se neki drugi naini predstavljanja prekidakih funkcija razmatraju u sledeim poglavljima.

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.1 PROIZVODI I SUME II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME II.2.3 PREKIDAKE FUNKCIJE JEDNE I DVE PROMENLJIVE

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.1 PROIZVODI I SUME Svaki Bulov izraz predstavlja prekidaku funkciju ako se simboli elemenata posmatraju kao nezavisne promenljive koje dobijaju vrednosti iz skupa {0,1}. Da bi se dokazalo da vredi i obrnuto i da se svaka prekidaka funkcija moe predstaviti nekim Bulovim izrazom, analiziraju se, najpre, osobine jednostavnih Bulovih izraza koji se nazivaju proizvodi i sume. Oznaimo sa ~ x i nazovimo slovom promenljivu x i njenu negaciju x , tako da je ~ ~ x = x ili x = x . Posmatrajmo najpre izraze ~ xj ~ x j ...~ xj i ~ xj + ~ x j + ... + ~ xj
1 2 k 1 2 1 2 k

gde su j1, j2, ..., jk po parovima razliiti brojevi iz skupa {1, 2, ..., n}. 1. Izraz ~ xj ~ x j ...~ x j nazivaemo elementarnim proizvodom. 2. Izraz ~ x +~ x + ... + ~ x nazivaemo elementarnom sumom.
j1 j2 jk

Promenljiva x se moe pojaviti u elementarnom proizvodu i elementarnoj sumi najvie jedanput i to bez negacije i sa negacijom. Definicija ukljuuje i sluaj k = 1. Tada elementarni proizvod ili suma ima samo jedno slovo i to nezavisno promenljivu ili njenu negaciju. Konstanta jedinica se smatra elementarnim proizvodom, a konstanta nula elementarnom sumom. Primeri: 1. elementarni proizvod: 1, x 1 , x 2 , x 1 x 2 , x 1 x 2 x 3 x 5 2. elementarna suma: 0, x 1 , x 3 , x 1 + x 3 , x 1 + x 2 + x 4 + x 5

Broj r = n k naziva se rang elementarnog proizvoda ili elementarne sume. Rang pokazuje koliko se promenljivih iz posmatranog skupa ne pojavljuje u elementarnom prouzvodu ili elementarnoj sumi.

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.1 PROIZVODI I SUME Elementarni proizvod i elementarna suma ranga 0 u koje ulaze sve promenljive i piu se ~ xj ~ x j ...~ xj i ~ xj + ~ x j + ... + ~ x j , nazivaju se potpuni proizvod i potpuna suma.
1 2 n 1 2 n

Potpuni proizvod ~ xj ~ x j ...~ x j ima vrednost 1 samo na jednom vektoru iz skupa n {0,1} . To je vektor (a1, a2, ..., an) u kojem je aj = 1 ako je ~ x = x i aj = 0 ako je ~ ~ ~ ~ x = x . Na svim ostalim vektorima x x ...x ima vrednost 0.
1 2 n

j1

j2

jn

Primer: Potpuni proizvod x 1 x 2 x 3 x 4 ima vrednost 1 samo na vektoru (0, 1, 0, 1).

xj + ~ x j + ... + ~ x j ima vrednost 0 samo na jednom vektoru iz Potpuna suma ~ n skupa {0,1} . To je vektor (a1, a2, ..., an) u kojem je aj = 0 ako je ~ x = x i aj = 1 ~ ~ ~ ~ ako je x = x . Na svim ostalim vektorima x + x + ... + x ima vrednost 1.
1 2 n

j1

j2

jn

Primer: Potpuna suma x1 + x 2 + x 3 + x 4 ima vrednost 0 samo na vektoru (1, 0, 1, 0). Svakom vektoru iz skupa {0,1} odgovara samo jedan potpuni proizvod i samo jedna potpuna suma, pa je ukupan broj potpunih proizvoda 2n i ukupan broj potpunih suma 2n.
n

Potpuni proizvodi i potpune sume se mogu numerisati na isti nain kao i vektori n iz skupa {0,1} za koje se formiraju. Primer: Potpuni proizvod x 1 x 2 x 3 x 4 , formiran za vektor (0, 1, 0, 1) iji je indeks 5, se oznaava kao P5. Potpuna suma x1 + x 2 + x 3 + x 4 , formirana za vektor (1, 0, 1, 0) iji je indeks 10, se oznaava kao S10.

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.1 PROIZVODI I SUME Neka je p = ~ xj ~ x j ...~ x j jedan od elementarnih proizvoda u kojima se od n promenljivih pojavljuje k promenljivih, pa je njegov rang r = n k.
1 2 k

Neka se sa promenljivom xi, koja predstavlja jednu od promenljivih koja se ne pojavljuje u elementarnom proizvodu p, izvri sledea transformacija p = p 1 = p ( x i + x i ) = px i + px i Ova transformacija se naziva razvijanje elementarnog proizvoda. Ako se razvijanje produi i realizuje i po promenljivoj xj, koja se, takoe, ne pojavljuje u elementarnom proizvodu p, dobija se: p = px i + px i = p 1 = (px i + px i ) 1 = (px i + px i ) ( x j + x j )
p = px i + px i = (px i + px i ) ( x j + x j ) = px i x j + px i x j + px i x j + px i x j Ako se razvijanje elementarnog proizvoda p nastavi po svim promenljivima koje se ne pojavljuju u njemu, dobija se suma od 2r potpunih proizvoda, gde je r rang elementarnog proizvoda p. Ovih 2r potpunih proizvoda imaju k jednakih slova, i to ~ xj ~ x j ...~ x j , a razlikuju se u preostalih r = n k slova, koja predstavljaju 2r potpunih proizvoda formiranih od slova koja se ne pojavljuju u elementarnom proizvodu p.
1 2 k

10

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.1 PROIZVODI I SUME Odavde se uoava sledee praktino pravilo za razvijanje elementarnog proizvoda od k promenljivih po svih r = n k promenljivih koje se u njemu ne pojavljuju: 1. najpre treba formirati 2r potpunih proizvoda od r = n k promenljivih koje se ne pojavljuju u elementarnom proizvodu p, 2. zatim treba svaki tako formirani potpuni proizvod pomnoiti elementarnim proizvodom p i 3. na kraju treba tako formiranih 2r potpunih proizvoda od n promenljivih sabrati. Primer: Ako se elementarni proizvod x 2 x 4 u kome se javljaju samo dve promenljive posmatra kao funkcija etiri promenljive, onda se njegovo razvijanje po r = 4 2 promenljivih x1 i x3 koje se u njemu ne javljaju moe realizovati na sledei nain: 1. najpre se formira 2r = 22 = 4 potpuna proizvoda x 1 x 3 , x 1 x 3 , x 1 x 3 i x 1 x 3 , 2. zatim se svaki od njih mnoi sa x 2 x 4 i 3. na kraju se formirani potpuni proizvode etiri promenljive x 1 x 2 x 3 x 4 , x 1 x 2 x 3 x 4 , x 1 x 2 x 3 x 4 i x 1 x 2 x 3 x 4 sabiraju , ime se dobija da je x 2 x 4 = x1x 2 x 3 x 4 + x1x 2 x 3 x 4 + x1x 2 x 3 x 4 + x1x 2 x 3 x 4
Zakljuak: Elementarni proizvod ranga r ima vrednost 1 na 2r vektora iz skupa {0,1}n. Ti vektori pripadaju elementarnom proizvodu i imaju k = n r jednakih koordinata.

11

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.1 PROIZVODI I SUME Neka je s = ~ xj + ~ x j + ... + ~ x j jedna od elementarnih suma u kojoj se od n promenljivih pojavljuje k promenljivih, pa je njen rang r = n k.
1 2 k

Neka se sa promenljivom xi, koja predstavlja jednu od promenljivih koja se ne pojavljuje u elementarnoj sumi s, izvri sledea transformacija s = s + 0 = s + x i x i = (s + x i )(s + x i ) Ova transformacija se naziva razvijanje elementarne sume. Ako se razvijanje produi i realizuje i po promenljivoj xj, koja se, takoe, ne pojavljuje u elementarnoj sumi s, dobija se: s = (s + x i )(s + x i ) + 0 = (s + x i )(s + x i ) + x j x j =
s = ((s + x i )(s + x i ) + x j )((s + x i )(s + x i ) + x j ) = s = ((s + x i + x j )(s + x i + x j )((s + x i + x j )(s + x i + x j ) Ako se razvijanje elementarne sume s nastavi po svim promenljivima koje se ne pojavljuju u njoj, dobija se proizvod od 2r potpunih suma, gde je r rang elementarne sume s. Ovih 2r potpunih suma imaju k jednakih slova, i to ~ xj + ~ x j + ... + ~ x j , a razlikuju se u preostalih r = n k slova, koja predstavljaju 2r potpunih suma formiranih od slova koja se ne pojavljuju u elementarnoj sumi s.
1 2 k

12

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.1 PROIZVODI I SUME Odavde se uoava sledee praktino pravilo za razvijanje elementarne sume od k promenljivih po svih r = n k promenljivih koje se u njoj ne pojavljuju: 1. najpre treba formirati 2r potpunih suma od r = n k promenljivih koje se ne pojavljuju u elementarnoj sumi s, 2. zatim treba svaku tako formiranu potpunu sumu sabrati sa elementarnom sumom s i 3. na kraju treba tako formiranih 2r potpunih suma od n promenljivih pomnoiti. Primer: Ako se elementarna suma x 1 + x 3 , u kojoj se javljaju samo dve promenljive, posmatra kao funkcija etiri promenljive, onda se njeno razvijanje po r = 4 2 promenljivih x2 i x4 koje se u njoj ne javljaju moe realizovati na sledei nain: 1. najpre se formira 2r = 22 = 4 potpunih suma x 2 + x 4 , x 2 + x 4 , x 2 + x 4 i x2 + x4, 2. zatim se svaka od njih sabira sa x 1 + x 3 i 3. na kraju se formirane potpune sume etiri promenljive x 1 + x 2 + x 3 + x 4 , x 1 + x 2 + x 3 + x 4 , x 1 + x 2 + x 3 + x 4 i x 1 + x 2 + x 3 + x 4 mnoe , ime se dobija da je x1 + x 3 = (x1 + x 2 + x 3 + x 4 ) (x1 + x 2 + x 3 + x 4 ) (x1 + x 2 + x 3 + x 4 ) (x1 + x 2 + x 3 + x 4 )
Zakljuak: Elementarni suma ranga r ima vrednost 0 na 2r vektora iz skupa {0,1}n. Ti vektori pripadaju elementarnoj sumi i imaju k = n r jednakih koordinata.

13

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.1 PROIZVODI I SUME Transformisanje sume od 2r potpunih proizvoda u elementarni proizvod ranga r je procedura inverzna razvijanju. Meutim, ne moe se svaka suma od 2r potpunih proizvoda transformisati u elementarni proizvod ranga r. Ovo transformisanje je mogue samo ukoliko 2r potpunih proizvoda ima k = n r zajednikih slova. Isto vai i za transformisanje proizvoda od 2r potpunih suma u elementarnu sumu ranga r.

14

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME Suma elementarnih proizvoda p1 + p2 + ... + pm, gde je pi = ~ xj ~ x j ...~ x j , naziva se disjunktivna normalna forma (DNF).
1 2 k

Proizvod elementarnih suma s1s2 ... sm, gde je si = ~ xj + ~ x j + ... + ~ x j , naziva se konjuktivna normalna forma (KNF).
1 2 k

DNF u kojoj su svi elementarni proizvode potpuni proizvodi, naziva se savrena DNF (SDNF). KNF u kojoj su svi elementarne sume potpune sume, naziva se savrena KNF (SKNF). SDNF i DNF predstavljaju Bulove izraze prekidakih funkcija. Svaki potpuni proizvod koji se pojavljuje u SDNF daje vrednost 1 na vektoru za koji je formiran. Koliko ima potpunih proizvoda u SDNF na toliko vektora prekidaka funkcija ima vrednost 1. Na svim ostalim vektorima prekidaka funkcija ima vrednost 0. Svaki elementarni proizvod koji se pojavljuje u DNF daje vrednost 1 na 2r vektora, pri emu je r rang datog elementarnog proizvoda. Na svim ostalim vektorima prekidaka funkcija ima vrednost 0. SKNF i KNF predstavljaju Bulove izraze prekidakih funkcija. Svaka potpuna suma koja se pojavljuje u SKNF daje vrednost 0 na vektoru za koji je formirana. Koliko ima potpunih suma u SKNF na toliko vektora prekidaka funkcija ima vrednost 0. Na svim ostalim vektorima prekidaka funkcija ima vrednost 1. Svaka elementarna suma koja se pojavljuje u KNF daje vrednost 0 na 2r vektora, pri emu je r rang date elementarne suma. Na svim ostalim vektorima prekidaka funkcija ima vrednost 1. Videemo da ukoliko je neka prekidaka funkcija data skupovima indeksa vektora na kojima prekidaka funkcija ima vrednost 1 i 0, data prekidaka funkcija moe da se predstavi u obliku SDNF i SKNF.

15

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME Teorema 2.2.1. Svaka prekidaka funkcija f(x1, x2, ..., xn), izuzev konstante nula, moe se na jedinstven nain napisati u obliku f(x1, x2, ..., xn) = Pi + Pi + ... + Pi ,
1 2 m

gde su Pi , Pi , ..., Pi potpuni proizvodi koji odgovaraju vektorima na kojima funkcija ima vrednost 1, koji predstavlja SDNF.
1 2 m

Dokaz. U skupu {0,1}n uoimo proizvoljan vektor. 1. Ako je vrednosti funkcije na uoenom vektoru 1, onda se potpuni proizvod koji odgovara tom vektoru mora nalaziti na desnoj strani relacije. Iz osobina potpunog proizvoda i pravila Bulove algebre proizlazi da desna strana relacije ima u ovom sluaju vrednost 1. 2. Ako je vrednosti funkcije na uoenom vektoru 0, onda svi potpuni proizvodi na desnoj strani relacije imaju na tom vektoru vrednost 0. Zbog toga proizlazi da desna strana relacije ima u ovom sluaju vrednost 0. 3. Budui da je vektor proizvoljno izabran, zakljuujemo da je desna strana relacije jednaka levoj za sve vektore iz skupa {0,1}n. 4. Konstanta nula ima vrednost 0 na svim vektorima iz skupa{0,1}n, pa se ne moe napisati u obliku SDNF.

16

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME Teorema 2.2.2. Svaka prekidaka funkcija f(x1, x2, ..., xn), izuzev konstante jedinica, moe se na jedinstven nain napisati u obliku f(x1, x2, ..., xn) = Si Si ...Si ,
1 2 m

gde su Si , Si , ..., Si potpune sume koje odgovaraju vektorima na kojima funkcija ima vrednost 0, koji predstavlja SKNF.
1 2 m

Dokaz. U skupu {0,1}n uoimo proizvoljan vektor. 1. Ako je vrednosti funkcije na uoenom vektoru 0, onda se potpuna suma koja odgovara tom vektoru mora nalaziti na desnoj strani relacije. Iz osobina potpunog proizvoda i pravila Bulove algebre proizlazi da desna strana relacije ima u ovom sluaju vrednost 0. 2. Ako je vrednosti funkcije na uoenom vektoru 1, onda sve potpune sume na desnoj strani relacije imaju na tom vektoru vrednost 1. Zbog toga proizlazi da desna strana relacije ima u ovom sluaju vrednost 1. 3. Budui da je vektor proizvoljno izabran, zakljuujemo da je desna strana relacije jednaka levoj za sve vektore iz skupa {0,1}n. 4. Konstanta jedinica ima vrednost 1 na svim vektorima iz skupa{0,1}n, pa se ne moe napisati u obliku SKNF.

17

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME Ovim se dolo do analitike forme predstavljanja prekidakih funkcija u obliku SDNF i SKNF. Ako se za svaki vektor na kome prekidaka funkcija ima vrednost 1 napie potpuni proizvod, pa se zatim ti potpuni proizvodi poveu znacima disjunkcije, dobija se SDNF posmatrane funkcije. Ako se za svaki vektor na kome prekidaka funkcija ima vrednost 0 napie potpuna suma, pa se zatim te potpune sume poveu znacima konjunkcije, dobija se SKNF posmatrane funkcije. Primer 2.2.1. Prekidaku funkciju f(x1, x2, x3) zadatu skupom indeksa f(1) = {2, 4, 5, 7} napisati u obliku SDNF i SKNF. Reenje: SDNF zadate funkcije se dobija na sledei nain: 1. Funkcija ima vrednost 1 na vektorima sa indeksima 2 = 010, 4 = 100, 5 = 101 i 7 = 111. 2. Potpuni proizvodi koji odgovaraju ovim vektorima su: P2 = x 1 x 2 x 3 , P4 = x 1 x 2 x 3 , P5 = x 1 x 2 x 3 , P7 = x1x 2 x 3 , 3. SDNF zadate funkcije je: f(x1, x2, x3) = x 1 x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 + x1x 2 x 3
SKNF zadate funkcije se dobija na sledei nain: 1. Funkcija ima vrednost 0 na vektorima sa indeksima 0 = 000, 1 = 001, 3 = 011 i 6 = 110. 2. Potpune sume koje odgovaraju ovim vektorima su: S0 = x 1 + x 2 + x 3 , S1 = x 1 + x 2 + x 3 , S3 = x 1 + x 2 + x 3 , S6 = x 1 + x 2 + x 3 , 3. SKNF zadate funkcije je: f(x1, x2, x3) = ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x 1 + x 2 + x 3 ) ( x 1 + x 2 + x 3 ) ( x 1 + x 2 + x 3 )

18

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME Prekidaka funkcija se moe predstaviti i u obliku dve savrene normalne forme i to SDNF i SKNF. U optem sluaju se transformacijama moe doi od jedne do druge normalne forme, ali je ovaj put po pravilu veoma dug. Mnogo je jednostavnije na osnovu zadate savrene normalne forme odrediti skupove f(1) i f(0), pa napisati drugu savrenu normalnu formu na prethodno opisani nain. Primer 2.2.2. Napisati SKNF prekidake funkcije f(x1, x2, x3) = x 1 x 2 x 3 + x1x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3
Reenje: SKNF zadate funkcije se dobija na sledei nain: 1. Prekidaka funkcija je data u obliku SDNF, pa se utvruje da je f(1) = {0, 3, 4, 6} i f(0) = {1, 2, 5, 7} 2. Funkcija ima vrednost 0 na vektorima sa indeksima 1 = 001, 2 = 010, 5 = 101 i 7 = 111. 3. Potpune sume koje odgovaraju ovim vektorima su: S1 = x 1 + x 2 + x 3 , S2 = x 1 + x 2 + x 3 , S5 = x 1 + x 2 + x 3 , S7 = x 1 + x 2 + x 3 , 4. SKNF zadate funkcije je: f(x1, x2, x3) = ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 )

19

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME DNF i KNF predstavljaju Bulove izraze nekih prekidakih funkcija. Poto se svaka prekidaka funkcija moe predstaviti u obliku SDNF i SKNF, pokazaemo kako se DNF transformie u SDNF i KNF u SKNF. Transformisanje DNF u SDNF se zasniva na razvijanju svih elementarnih proizvoda u zadatoj DNF do potpunih proizvoda i eliminaciji suvinih lanova. Transformisanje KNF u SKNF se zasniva na razvijanju svih elementarnih suma u zadatoj DNF do potpunih suma i eliminaciji suvinih lanova. Primer 2.2.3.a. DNF prekidake funkcije f(x1, x2, x3) = x1 + x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 transformisati u SDNF. Reenje: Transformisanje DNF u SDNF f(x1, x2, x3) = x1 + x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 = = x1 ( x 2 + x 2 ) ( x 3 + x 3 ) + x 2 x 3 ( x 1 + x 1 ) + x 1 x 2 x 3 = = x1x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 + x1x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 = = x1x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 + x 1 x 2 x 3 Napomena: 1. Potpuni proizvod x1x 2 x 3 je sadran i u elementarnom proizvodu x1 i u elementarnom proizvodu x 2 x 3 , pa se javlja dva puta. Jedan od dva potpuna proizvoda x1x 2 x 3 je suvian, pa se eliminie iz konanog izraza za SDNF. 2. Do SDNF se moglo doi i na drugi nain. Od elementarnog proizvoda x1 je trebalo formirati etiri potpuna proizvoda x1x 2 x 3 , x 1 x 2 x 3 , x 1 x 2 x 3 i x 1 x 2 x 3 , a od x 2 x 3 je trebalo formirati dva potpuna proizvoda x1x 2 x 3 i x 1 x 2 x 3 i njih zajedno sa potpunim proizvodom x 1 x 2 x 3 iz DNF povezati znakom disjunkcije.

20

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME Primer 2.2.3.b. KNF prekidake funkcije g(x1, x2, x3) = x 2 ( x 1 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) transformisati u SKNF, Reenje: Transformisanje KNF u SKNF g(x1, x2, x3) = x 2 ( x 1 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) = = ( x 2 + x 1 x 1 + x 3 x 3 ) ( x 1 + x 3 + x 2 x 2 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) = = (( x 2 + x1 )( x 2 + x1 ) + x 3 x 3 ) (( x1 + x 3 + x 2 )( x1 + x 3 + x 2 )) ( x1 + x 2 + x 3 ) = = (( x 2 + x1 )( x 2 + x1 ) + x 3 )((x 2 + x1 )( x 2 + x1 ) + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 )( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) = = ( x 2 + x1 + x 3 )( x 2 + x1 + x 3 )( x 2 + x1 + x 3 )( x 2 + x1 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 )( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) = = ( x1 + x 2 + x 3 )( x1 + x 2 + x 3 )( x1 + x 2 + x 3 )( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 )( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) = = ( x1 + x 2 + x 3 )( x1 + x 2 + x 3 )( x1 + x 2 + x 3 )( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) Napomena: 1. Potpuna suma ( x1 + x 2 + x 3 ) je sadrana i u elementarnoj sumi x 2 i u elementarnoj sumi ( x 1 + x 3 ) , pa se javlja dva puta. Jedna od dve potpune sume ( x1 + x 2 + x 3 ) je suvina, pa se eliminie iz konanog izraza za SKNF. 2. Do SKNF se moglo doi i na drugi nain. Od elementarne sume x 2 je trebalo formirati etiri potpune sume ( x1 + x 2 + x 3 ) , ( x1 + x 2 + x 3 ) , ( x1 + x 2 + x 3 ) i ( x1 + x 2 + x 3 ) , a od elementarne sume ( x 1 + x 3 ) je trebalo formirati dve potpune sume ( x1 + x 2 + x 3 ) i ( x1 + x 2 + x 3 ) i njih zajedno sa potpunom sumom ( x1 + x 2 + x 3 ) iz KNF povezati znakom konjukcije.

21

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME Svaka prekidaka funkcija se moe predstaviti u obliku SDNF i SKNF. Meutim u optem sluaju SDNF se moe transformisati u DNF, a SKNF u KNF. Do DNF se dolazi uproavanjem SDNF. Primer 2.2.4. Nai neke jednostavnije DNF prekidake funkcije f(x1, x2, x3) = x 1 x 2 x 3 + x1x 2 x 3 + x1x 2 x 3 + x1x 2 x 3 Reenje: Saimanjem potpunih proizvoda x 1 x 2 x 3 i x1x 2 x 3 po x1 i potpunih proizvoda x1x 2 x 3 i x1x 2 x 3 po x2, dobija se: f(x1, x2, x3) = x 1 x 2 x 3 + x1x 2 x 3 + x1x 2 x 3 + x1x 2 x 3 = = x 2 x 3 ( x 1 + x1 ) + x1x 3 ( x 2 + x 2 ) = x 2 x 3 + x1 x 3 Meutim, ako se izvri saimanje x1x 2 x 3 i x1x 2 x 3 po x3, dobija se: f(x1, x2, x3) = x 1 x 2 x 3 + x1x 2 x 3 + x1x 2 x 3 + x1x 2 x 3 = = x 1 x 2 x 3 + x1x 2 ( x 3 + x 3 ) + x1x 2 x 3 = x 1 x 2 x 3 + x1x 2 + x1x 2 x 3
Iz ovog primera se vidi da je potreban formalan postupak kojim se od SDNF dolazi do minimalne DNF.

22

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME Do KNF se dolazi uproavanjem SKNF. Primer 2.2.5. Nai neke jednostavnije KNF prekidake funkcije f(x1, x2, x3) = ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) Reenje: Saimanjem potpunih suma ( x1 + x 2 + x 3 ) i ( x1 + x 2 + x 3 ) po x1 i potpunih suma ( x1 + x 2 + x 3 ) i ( x1 + x 2 + x 3 ) po x2, dobija se: f(x1, x2, x3) = ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) = = ( x 1 x 1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 3 + x 2 x 2 ) = ( x 2 + x 3 ) ( x1 + x 3 ) Meutim, ako se izvri saimanje ( x1 + x 2 + x 3 ) i ( x1 + x 2 + x 3 ) po x3, dobija se: f(x1, x2, x3) = ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) = = ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x 1 + x 2 + x 3 x 3 ) ( x1 + x 2 + x 3 ) = = ( x1 + x 2 + x 3 ) ( x1 + x 2 ) ( x1 + x 2 + x 3 )
Iz ovog primera se da je potreban formalan postupak kojim se od SKNF dolazi do minimalne KNF.

23

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.2 DISJUNKTIVNE I KONJUKTIVNE NORMALNE FORME Postoje Bulovi izrazi prekidakih funkcija koji nisu u obliku neke od normalnih formi. Takav izraz se moe uvek prevesti u neku normalnu formu korienjem raznih transformacionih relacija Bulove algebre. Primer 2.2.6. Bulov izraz prekidake funkcije f(x1, x2, x3, x4) = ( x 1 + x 2 )( x 3 + x 3 x 4 ( x 1 + x 2 x 4 )) transformisati u neku DNF i neku KNF. Reenje: Transformacija u DNF. f(x1, x2, x3, x4) = ( x 1 + x 2 )( x 3 + x 3 x 4 ( x 1 + x 2 x 4 )) = = ( x 1 + x 2 )( x 3 + x 3 x 4 x 1 x 2 x 4 ) = ( x 1 + x 2 )( x 3 + x 3 x 4 x 1 ( x 2 + x 4 )) = = ( x1 + x 2 )( x 3 + x 3 x 4 x1x 2 + x 3 x 4 x1x 4 ) = ( x1 + x 2 )( x 3 + x1x 2 x 3 x 4 + x1x 3 x 4 ) = = ( x1 + x 2 )( x 3 + x1x 3 x 4 ( x 2 + 1)) = ( x1 + x 2 )( x 3 + x1x 3 x 4 ) = = ( x1x 3 + x1 x1x 3 x 4 + x 2 x 3 + x 1x 2 x 3 x 4 ) = ( x1 x 3 + x 2 x 3 + x1 x 2 x 3 x 4 ) Transformacija u KNF. f(x1, x2, x3, x4) = ( x 1 + x 2 )( x 3 + x 3 x 4 ( x 1 + x 2 x 4 )) = = ( x1 + x 2 )( x 3 + x 3 x 4 )( x 3 + ( x1 + x 2 x 4 )) = = ( x 1 + x 2 )( x 3 + x 3 )( x 3 + x 4 )( x 3 + x 1 x 2 x 4 ) = = ( x 1 + x 2 )( x 3 + x 3 )( x 3 + x 4 )( x 3 + x 1 ( x 2 + x 4 )) = = ( x1 + x 2 )( x 3 + x 4 )( x 3 + x1 )( x 3 + ( x 2 + x 4 )) = = ( x1 + x 2 )( x 3 + x 4 )( x1 + x 3 )( x 2 + x 3 + x 4 )

24

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.3 PREKIDAKE FUNKCIJE JEDNE I DVE PROMENLJIVE Operacije negacije, disjunkcije i konjukcije, kojima je definisana Bulova algebra na skupu sa dva elementa, predstavljaju prekidake funkcije jedne i dve promenljive. Negacija je prekidake funkcija jedne promenljive, a disjunkcija i konjukcija su prekidake funkcije dve promenljive. Skup prekidakih funkcija pomou kojih se superpozicijom moe napisati bilo koja prekidaka funkcija, naziva se bazis. Mada se bazisi mogu obrazovati i od prekidakih funkcija sa vie promenljivih, praktian znaaj imaju samo bazisi koje obrazuju prekidake funkcije sa najvie dve promenljive. Stoga se dalje razmatraju prekidake funkcije jedne promenljive (slika 3) i dve promenljive (slika 4). x f0 f1 f2 f3 01 00 01 10 11 Naziv funkcije Oznaka Konstanta nula 0 Promenljiva x x Negacija x x Konstanta jedinica 1 Bulov izraz f0 = 0 f1 = x f2 = x f3 = 1

Slika 3 Prekidake funkcije jedne promenljive

25

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.3 PREKIDAKE FUNKCIJE JEDNE I DVE PROMENLJIVE x1 x2 f0 f1 f2 f3 f4 f5
f6

f7 f8

f9 f10 f11 f12 f13 f14 f15

0011 Naziv funkcije 0101 0 0 0 0 Konstanta nula Konjukcija, 0 0 0 1 Logiki proizvod I funkcija 0 0 1 0 Zabrana po x2 0 0 1 1 Promenljiva x1 0 1 0 0 Zabrana po x1 0 1 0 1 Promenljiva x2 Suma po modulu 2 0 1 1 0 Logika nejednakost Ekskluzivno ILI Disjunkcija, 0 1 1 1 Logika suma ILI funkcija 1 0 0 0 Pierce-ova strelica NILI funkcija 1 0 0 1 Logika jednakost Ekskluzivno NILI 1 0 1 0 Negacija x2 1 0 1 1 Implikacija od x2 ka x1 1 1 0 0 Negacija x1 1 1 0 1 Implikacija od x1 ka x2 Sheffer-ova crtica 1110 NI funkcija 1 1 1 1 Konstanta jedinica

Oznaka 0 x1x2 x1 x2 x1 x2 x1 x2
x1 x2 x 1+ x 2 x1 x2

Bulov izraz f0 = 0 f1 = x 1 x 2 f2 = x 1 x 2 f3 = x 1 f4 = x 1 x 2 f5 = x 2
f6 = x1 x2+x1 x 2

f7 = x1 + x2 f0 = x 1 + x 2

x 1 x 2 f9 = x 1 x 2 + x 1 x 2 x2 x2 x1 x1 x1 x2 x1 x2 1 f10 = x 2 f11 = x1 + x 2 f12 = x1 f13 = x1 + x2 f14 = x 1 x 2 f15 = 1

Slika 4 Prekidake funkcije dve promenljive

26

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.2 PREDSTAVLJANJE PREKIDAKIH FUNKCIJA BULOVIM IZRAZIMA II.2.3 PREKIDAKE FUNKCIJE JEDNE I DVE PROMENLJIVE Prve dve kolone tablica predstavljaju kombinacione tablice prekidakih funkcija jedne i dve promenljive. U njima su dati ulazni vektori i vrednosti funkcija za svaki od tih vektora. U sluaju prekidake funkcije jedne promenljive ulazni signal je x. Zbog toga su ulazni vektori 0 i 1, a njihovi indeksi 0 i 1. U sluaju prekidake funkcije dve promenljive ulazni signali su x1 i x2. Zbog toga su ulazni vektori 00, 01, 10 i 11, a njihovi indeksi 0, 1, 2 i 3. Prekidakim funkcijama jedne promenljive f0 do f3 dodeljeni su indeksi 0 do 3 tako to se ureeni niz vrednosti funkcije za ulazne vektore sa indeksima 0 i 1 posmatra kao binarni broj. Prekidakim funkcijama dve promenljive f0 do f15 dodeljeni su indeksi 0 do 15 tako to se ureeni niz vrednosti funkcije za ulazne vektore sa indeksima 0 do 3 posmatra kao binarni broj. U treoj, etvrtoj i petoj koloni su dati nazivi funkcija, oznake i Bulovi izrazi. Prekidake funkcije u drugoj polovini obe tablice su komplementi prekidakih funkcija iz prve polovine tih tablica. Od etiri prekidake funkcije jedne promenljive, dve zavise od te promenljive, a dve su konstante nula i jedinica. Od 16 prekidakih funkcija dve promenljive, 10 zavise od obe promenljive, etiri zavise od jedne promenljive, a dve su konstante nula i jedinica.

27

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.3 PREDSTAVLJANJE NORMALNIH FORMI POMOU KUBOVA Ureena n-torka a1a2 ... an naziva se kub. Elementi a1, a2, ..., an predstavljaju koordinate kuba. Koordinate kuba uzimaju vrednosti iz skupa {0, 1, X}. Simbol "X" oznaava koordinatu koja moe da dobije proizvoljnu vrednost iz skupa {0, 1}. Broj koordinata sa vrednou "X" naziva se rang kuba. Kub ranga r predstavlja skup od 2r vektora koji imaju k=nr jednakih koordinata. Za te vektore se kae da propadaju kubu. Primer: Dat je kub 0X1X1. Kod ovog kuba broj koordinata je n = 5, a rang je r = 2. Stoga ovaj kub predstavlja skup od 2r = 22 = 4 vektora koji imaju k = n-r = 5-2 = 3 zajednike koordinate, a razlikuju se u vrednostima r = 2 koordinate. To su vektori: 00101, 00111, 01101 i 01111. Na osnovu definicije kuba mogue je uspostaviti korespondenciju izmeu kubova i elementarnih proizvoda i izmeu kubova i elementarnih suma.

28

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.3 PREDSTAVLJANJE NORMALNIH FORMI POMOU KUBOVA Uspostavljanje korespondencije izmeu kubova i elementarnih proizvoda. Elementarnom proizvodu p= ~ xj ~ x j ...~ xj , koji se posmatra kao funkcija n promenljivih, pridruuje se kub a1a2 ... an, u kojem je aj = 0, ako se promenljiva xj pojavljuje u p sa negacijom, aj = 1, ako se promenljiva xj pojavljuje u p bez negacije i aj = X, ako se promenljiva xj ne pojavljuje u p.
1 2 k

Primer: Elementarnim proizvodima x1 , x 2, x1x 3 , x 2 x 3 x 4 i x1x 2 x 3 x 4 koji se smatraju funkcijama etiri promenljive odgovaraju kubovi 0XXX, X1XX, 1X0X, X011 i 1001.
Rang kuba pridruenog elementarnom proizvodu je jednak rangu tog elementarnog proizvoda. Kub pridruen elementarnom proizvodu predstavlja skup vektora na kojima taj elementarni proizvod ima vrednost 1. Potpunom proizvodu pridruuje se kub ranga 0. Kub ranga 0 pridruen potpunom proizvodu poklapa se sa vektorom na kojem taj potpuni proizvod ima vrednost 1.

29

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.3 PREDSTAVLJANJE NORMALNIH FORMI POMOU KUBOVA Uspostavljanje korespondenciju izmeu kubova i elementarnih suma. Elementarnoj sumi s= ~ xj + ~ x j + ... + ~ x j ,, koji se posmatra kao funkcija n promenljivih, pridruuje se kub a1a2 ... an, u kojem je aj = 0, ako se promenljiva xj pojavljuje u s bez negacije, aj = 1, ako se promenljiva xj pojavljuje u s sa negacijom i aj = X, ako se promenljiva xj ne pojavljuje u s.
1 2 k

Primer: Elementarnim sumama x1 , x 3, x1 + x 4 , x 1 + x 3 + x 4 i x 1 + x 2 + x 3 + x 4 koji se smatraju funkcijama etiri promenljive odgovaraju kubovi 1XXX, XX0X, 0XX1, 0X11 i 0101.
Rang kuba pridruenog elementarnoj sumi je jednak rangu te elementarne sume. Kub pridruen elementarnoj sumi predstavlja skup vektora na kojima ta elementarna suma ima vrednost 0. Potpunoj sumi pridruuje se kub ranga 0. Kub ranga 0 pridruen potpunoj sumi poklapa se sa vektorom na kojem ta potpuna suma ima vrednost 0.

30

II. PREKIDAKE FUNKCIJE

II.3 PREDSTAVLJANJE NORMALNIH FORMI POMOU KUBOVA Na osnovu definisane korespondencije izmeu elementarnih proizvoda i kubova utvruje se predstavljanje DNF pomou kubova. Primer: Zadati DNF f(x1, x2, x3) = x1 + x 2 x 3 + x1x 2 x 3 se moe predstaviti kao f(1) = {0XX, X11, 100}
Na osnovu definisane korespondencije izmeu elementarnih suma i kubova utvruje se predstavljanje KNF pomou kubova. Primer: Zadati KNF f(x1, x2, x3) = x 2 ( x1 + x 3 ) ( x 1 + x 2 + x 3 ) se moe predstaviti kao f(0) = {X0X, 0X1, 111}

31