UPUTSTVO ZA PACIJENTA

Pre upotrebe paljivo proitajte ovo uputstvo! Uputstvo sauvajte. Moda ete eleti ponovo da ga proitate. Ako imate dodatnih pitanja, obratite se lekaru ili farmaceutu. Ovaj lek je propisan lino Vama i ne smete ga dati drugome. Drugome ovaj lek moe da kodi ak i ako ima znake bolesti sline Vaim. Zatien naziv leka, jaina leka, farmaceutski oblik: Sadraj aktivnih supstanci: Sadraj pomonih supstanci: Naziv i adresa nosioca dozvole za stavljanje leka u promet: Naziv i adresa proizvoaa: MEDICINSKI KISEONIK 100% medicinski gas, komprimovani i teni Kiseonik, najmanje 99,5% v/v Messer Tehnogas AD za proizvodnju i promet tehnikih gasova, Banjiki put 62, Beograd Messer Tehnogas AD za proizvodnju i promet tehnikih gasova, Banjiki put 62, Beograd

1. ta je MEDICINSKI KISEONIK i emu je namenjen? MEDICINSKI KISEONIK je lek namenjen za stanja u kojima ne postoji dovoljna oksigenacija tkiva (hipoksija). SASTAV Kiseonik, najmanje 99,5% v/v Medicinski gas, teni Medicinski gas, komprimovani

PAKOVANJE Ime leka Farmaceutski oblik Jaina Pakovanje 0,33 lit. 0,5 lit. 1 lit. 2 lit. 3 lit. MEDICINSKI KISEONIK medicinski gas komprimovani 100% 4 lit. 5 lit. 10 lit. 27 lit. 40 lit. 50 lit. Broj reenja 1271/2007/12 1262/2007/12 1264/2007/12 1265/2007/12 1266/2007/12 1268/2007/12 1270/2007/12 1263/2007/12 1272/2007/12 1267/2007/12 1269/2007/12 datum 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007.

180 l eurocyl 2m3 (600 l) eurocyl 3m3 5m3 6m3 8m3 (1000 l) eurocyl MEDICINSKI KISEONIK medicinski gas teni 100% 10m3 12m3 13m3 14m3 15m3 (36 l) eurocyl 16m3 17m3 18m3 (46 l) eurocyl 33m3 41m3 50m3 15m3 20m3

1274/2007/12 1257/2007/12 1330/2007/12 1258/2007/12 1259/2007/12 1260/2007/12 1261/2007/12 1333/2007/12 1250/2007/12 1251/2007/12 1252/2007/12 1253/2007/12 1254/2007/12 1331/2007/12 1255/2007/12 1273/2007/12 1275/2007/12 1332/2007/12 1276/2007/12 1277/2007/12 1278/2007/12 1279/2007/12 1257/2007/12

11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007. 11.6.2007.

Kako MEDICINSKI KISEONIK deluje ? Kiseonik se transportuje putem udahnutog vazduha kroz disajne puteve u pluima. U pulmonalnim alveolama, kao rezultat razlike u parcijalnim pritiscima, vri se razmena gasova izmeu udahnutog vazduha, odnosno udahnute meavine gasova i kapilarne krvi. Kiseonik se dalje transportuje u sistemsku cirkulaciju, najveim delom vezan za hemoglobin do kapilara razliitih tkiva tela. Transport kiseonika se odvija na osnovu gradijenta pritiska do razliitih elija, odnosno mitohondrija u kojima je kiseonik ukljuen u enzimsku lananu reakciju, pri kojoj nastaje energija. Poveanje frakcije kiseonika u udahnutom vazduhu/meavini gasova, poveava gradijent parcijalnog pritiska koji kontrolie transport kiseonika do elija. Primena kiseonika u uslovima pritiska veeg od atmosferskog (HBO) znaajno poveava koliinu kiseonika koja se transportuje krvlju do perifernih tkiva. Intermitentna hiperbarina terapija kiseonikom dovodi do transporta kiseonika ak i u edematozna tkiva, kao i tkiva bez adekvatne perfuzije i na taj nain se obezbeuje proizvodnja i funkcija elijske energije. U skladu sa Bojlovim zakonom, leenje hiperbarinim kiseonikom smanjuje volumen mehuria gasa u tkivima u direktnoj proporciji u odnosu na pritisak pod kojim je hiperbarini kiseonik primenjen. Leenje hiperbarinim kiseonikom spreava rast anaerobnih bakterija, a dodatno ubrzava oslobaanje ugljen-monksida, u poreenju sa 100% kiseonikom pod normalnim pritiskom. Apsorbovani kiseonik se eliminie u telu skoro potpuno kao ugljen-dioksid nastao intereliskim metabolizmom.

Kada se MEDICINSKI KISEONIK upotrebljava? Medicinski kiseonik se upotrebljava za leenje kod sledeih oboljenja i stanja: Terapija kiseonikom Za leenje ili prevenciju akutne ili hronine hipoksije bez obzira na uzrok, kada PaO 2 padne ispod 6.7 KPa (50 mmHg) npr. infarkt miokarda, akutna pluna oboljenja, embolija plua, mladi bolesnici u status astmaticusu, hronina obstruktivna oboljenja plua za vreme infektivne egzacerbacije, predoziranje lekovima koji deluju depresivno na centar za respiraciju, muskuloskeletna trauma i trauma glave. Kao deo dotoka sveeg gasa u anesteziji ili intenzivnoj nezi Kao propelant u leenju rasprivaima Za leenje akutnog napada klaster glavobolje ok Trovanje ugljen-monoksidom Teka anemija Lokalna ishemija tkiva (ishemija miokarda, cerebralna ishemija, periferna ishemija, usled vaskularne okluzije) Sindrom apnee u snu Terapija hiperbarinim kiseonikom Za leenje ronilake bolesti dekompresije, vazdune/gasne embolije drugog porekla i trovanja ugljen-monoksidom. Za leenje pacijenata koji su bili izloeni ugljen-monoksidu terapija hiperbarinim kiseonikom je posebno indikovana kod trudnica ili bolesnika koji jesu ili su bili bez svesti ili koji imaju neuroloke simptome, odnosno kardiovaskularne posledice teke acidoze, bez obzira na izmerenu COHb vrednost. Kao dodatna terapija kod: tekih osteoradionekroza, mionekroze izazvane klostridiumom (gasne gangrene). 2. TA MORATE DA PROITATE PRE UPOTREBE LEKA Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroninu bolest, neki poremeaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih. KADA NE SMETE UZIMATI LEK Ne postoje kontraindikacije za upotrebu medicinskog kiseonika. Ipak, moe se preporuiti da ne uzimate lek MEDICINSKI KISEONIK ako imate akutnu retenciju ugljen-dioksida, ako su vam plua oteena slobodnim radikalima kiseonika ili istovremeno sa puenjem. 3. UPOZORENJA I MERE OPREZA Visoke koncentracije kisonika treba davati tokom to kraeg vremena koje je neophodno da se postignu eljeni rezultati, a moraju biti praene ponovljenim merenjima pritiska arterijskog gasa ili stepena zasienja hemoglobina kiseonikom, kao i merenjem koncentracije kiseonika u udahnutom vazduhu. U literaturi je dokazano da se rizik od toksinosti kiseonika moe smatrati zanemarljivim ako se slede sledee preporuke: Kiseonik u koncentracijama do 100% (FiO2 1.0) se ne sme davati due od 6 sati Kiseonik u koncentracijama preko 6070% (FiO2 0.60.7) se ne sme davati due od 24 sata Kiseonik u koncentracijama preko 4050% (FiO2 0.40.5) se ne sme davati tokom sledeih 24 sata. Kiseonik u koncentracijama > 40% (FiO2 > 0.4) moe potencijano izazvati oteenja posle 2 dana. Ove opte preporuke se ne odnose na nedonoad obzirom na rizik od retrolentalne fibroplazije koja je opisana kod primene niih koncetracija kiseonika. Posebna panja se mora obratiti kada se lee novoroead i nedonoad. Kako bi se minimizirao rizik od oteenja oka, retrolentalne fibroze, odnosno drugih negativnih efekata, cilj mora biti da koncentracija kiseonika bude svedena na apsolutno najmanji mogui nivo koji daje eljene rezultate, kao i da se izbegnu velike varijacije arterijskog pritiska kiseonika. Kod visokih koncentracija kiseonika u udahnutom gasu, koncentracija i pritisak azota se smanjuju. Kao rezultat toga, koncentracija azota u tkivima i pluima (alveolama) opada. Ako se kiseonik preuzima iz alveola u krv bre nego to stie udahom, moe doi do kolapsa alveola (razvoj

atelektaze). Razvoj atelektaze u pojedinim delovima plua, i pored dobre perfuzije, dovodi do rizika od slabijeg zasienja arterijalne krvi kiseonikom kao posledice slabe razmene gasa u tim delovima plua. Odnos ventilacija/perfuzija se pogorava, to vodi intrapulmonalnom premoavanju (shunt). Visoke koncentracije kiseonika kod ugroenih pacijenata, sa smanjenom osetljivou na pritisak ugljen-dioksida u arterijalnoj krvi, mogu dovesti do zadravanja ugljen-dioksida, to u ekstremnim sluajevima moe izazvati narkozu ugljen-dioksidom. Kod terapije hiperbarinim kiseonikom (HBO), poveanje i snienje pritiska se mora sprovoditi paljivo i postepeno kako bi se spreio rizik od oteenja pritiskom (barotrauma). U toku primene kiseonika, zabranjena je upotreba otvorenog plamena ili puenja. Poseban oprez je neophodan kod upotrebe kiseonika koji je pod pritiskom. Kontrolisanje protoka kiseonika iz metalnih cilindara sa kiseonikom pod pritiskom, obavlja se putem podeavanja redukcionih ventila na boci. Veoma je vano da ti ventili budu osloboeni svih naslaga ulja ili masti, jer bi u suprotnom moglo doi do eksplozije. Zapaljivi materijal u dodiru sa tenim kiseonikom predstavlja potencijalnu opasnost od eksplozije. Niske temperature tenog kiseonika mogu izazvati neodgovarajue uslove za konstrukcionu opremu koja bi zbog toga mogla postati lomljiva i izloena pojavi naprsnua. Stoga, iako je kiseonik sam po sebi nezapaljiv, on potpomae sagorevanje (ukljuujui i materijale koji normalno ne gore na vazduhu), te bi zbog rizika od spontanog sagorevanja, potpomognutog gasom pod pritiskom, trebalo izbegavati svaki kontakt sa uljima, mazivima, plastikom, smolastim materijama, ili drugim orgaskim materijalima (na pr. drvo, asfalt). Teni kiseonik ne bi smeo da doe u kontakt sa koom poto je mogua pojava hladnih opekotina. Za aplikaciju kiseonika na visinama (potreba za kiseonikom u toku avionskog leta, ili kod planinarenja), potrebno je obezbediti dovoljno nisku vlanost, kako bi se izbeglo blokiranje ventila ledom usled zaleivanja. Visoke koncentracije kiseonika trebalo bi izbei kod pacijenata ija je respiracija pod uticajem hipoksinih epizoda. Boce sa kiseonikom drati van domaaja dece. Takoe, kiseonik se ne sme isputati u kanalizaciju, podrum, radne kanale i slina mesta na kojima bi sakupljanje gasa moglo izazvati opasnost od eksplozije. Uzimanje MEDICINSKOG KISEONIKA sa hranom i piima Nema uticaja istovremeno uzimanje MEDICINSKOG KISEONIKA sa hranom i piima. Primena u trudnoi i dojenju Pre nego to ponete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.. Kiseonik se moe koristiti tokom trudnoe i dojenja. Uticaj na psihofizike sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i mainama MEDICINSKI KISEONIK u normalnim uslovima primene ne utie na vae psihofizike sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i mainama. ta morate da znate o pomonim materijama koje sadri MEDICINSKI KISEONIK MEDICINSKI KISEONIK je monokomponentni gas i ne sadri druge, pomone materije. Na ta morate paziti ako uzimate druge lekove Imajte u vidu da se ove informacije mogu odnositi i na lekove koje vie ne pijete, kao i na lekove koje planirate da uzimate u budunosti. Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, ukljuujui i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta. Istovremena upotreba visokih koncentracija kiseonika sa drugim lekovima koji izazvaju toksine efekte na pluima, kao to je bleomicin, moe poveati tetna dejstva ovih lekova. Alkohol moe da dovede do depresije disanja i da potencira depresiju disanja izazvanu kiseonikom. Kako se MEDICINSKI KISEONIK upotrebljava Ukoliko mislite da MEDICINSKI KISEONIK suvie slabo ili jako deluje na Va organizam, obratite se lekaru ili farmaceutu.. Va lekar e Vas posavetovati koliko dugo da uzimate MEDICINSKI KISEONIK. Ne prekidajte terapiju bez saveta lekara. Kiseonik je gas za inhalaciju. Kiseonik se moe dozirati putem takozvanog oksigenatora direktno u krv u sluaju, operacija na srcu uz primenu aparata srce-plua, kao i drugim stanjima koja zahtevaju ekstrakorporalnu cirkulaciju. Kiseonik se, takoe, dozira putem ureaja namenjenih za tu upotrebu. Ovim ureajima kiseonik se dodaje vazduhu koji bolesnik udie (inhalirani vazduh) tako da, tokom izdisaja, pacijent izdie vazduh sa eventualnim vikom kiseonika koji se

potom mea se vazduhom iz okoline (ne-recirkuliui sistem, odnosno sistem kod koga se ne vri ponovno udisanje izdahnutih gasova non-rebreathing system). Za leenje klaster glavobolja, kiseonik se daje putem kiseonine maske u nerecirkuliuem sistemu. Kod anestezije, najee se koristi posebni ureaji u kojima izdahnuti vazduh recirkulie i moe biti delom ponovo inhaliran (recirkuliui sistem, odnosno sistem kod koga se vri ponovno udisanje izdahnutih gasova rebreathing system). Veliki broj medicinskih sredstava namenjen je za doziranje i primenu kiseonika. Sistemi sa niskim protokom: Najjednostavniji sistem kojim se mea kiseonik sa inhaliranim vazduhom, npr. sistem kojim se kiseonik dozira putem rotametra i nazalne sonde ili kiseonine maske. Sistemi sa visokim protokom: Sistem namenjen za davanje meavine gasova u zavisnosti od disanja bolesnika. Takav sistem proizvodi odreenu koncentraciju kiseonika na koju ne utie, niti je razblauje vazduh iz okoline, npr. kao to su Venturi maske sa podeljivim doziranjem protoka kiseonika kojima se postie fiksna koncentracija kiseonika u inhaliranom vazduhu. Terapija hiperbarinim kiseonikom Terapija hiperbarinim kiseonikom (HBO) se primenjuje u posebno konstruisanim komorama pod pritiskom namenjenim za leenje hiperbarinim kiseonikom, u kojima se moe odravati pritisak visine do 3 atmosfere (atm). Terapija hiperbarinim kiseonikom (HBO) se moe sprovoditi i putem kiseoninih maski koje veoma dobro priranjaju uz lice, putem atora lica (obuhvataju ceo prostor oko glave), kiseoninog atora (obuhvata deo tela ili celo telo) ili putem trahealnog tubusa. Doziranje Terapija kiseonikom Cilj leenja je da se obezbedi, podeavanjem nivoa frakcije kiseonika u udahnutom vazduhu (FiO2), da parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi (PaO2) na padne ispod 8.0 kPa (60 mmHg) ili da zasienje hemoglobina u arterijskoj krvi kiseonikom ne padne ispod vrednosti od 90 %. Doza (FiO2) se mora podesiti u skladu sa individualnim potrebama svakog bolesnika, vodei rauna o riziku toksinosti kiseonika. Opta preporuka je da se koristi najmanja doza (FiO2) koja je potrebna da se postignu eljeni rezultati leenja. U sluajevima teke hipoksije moe biti potrebno da se ukljui primena doze kiseonika koja ukljuuje rizik mogueg toksinog dejstva kiseonika. Leenje se mora neprekidno evaluirati i efekti meriti preko PaO2 parametra ili zasienja arterijske krvi kiseonikom. Kod kratkotrajne terapije kiseonikom, koncentracija kiseonika frakcija kiseonika u udahnutoj meavini gasa (izbegavati >0.6 = 60% O2 u udahnutoj meavini gasa) mora se odravati na takvom nivou da se postigne arterijski pritisak kiseonika (PaO2) > 8 kPa, sa ili bez pozitivnog pritiska na kraju ekspirijuma (PEEP) ili pozitivnog kontinuiranog pritiska disajnih puteva (CPAP). Kratkotrajna terapija kiseonikom mora se pratiti ponavljanjem merenja arterijskog pritiska kiseonika (PaO2) ili pulsnom oksimetrijom, ime se dobijaju brojane vrednosti zasienja hemoglobina kiseonikom (SpO2). Medjutim, ovo su samo indirektna odreivanja vrednosti zasienja tkiva kisonikom. Efekti terapije se takoe moraju kliniki procenjivati. Kod urgentnih i akutnih stanja, u leenju ili preventivi akutnog nedostatka kiseonika, uobiajena doza za odrasle je 3-4 litra u minuti ako se koriste nazalne sonde ili 5 15 litara u minuti kada se koristi maska. Kod dugotrajne terapije, potreba za dodatnim kisonikom se odreuje na osnovu rezultata odreivanja koncentracije gasova u arterijskoj krvi. Za prilagoavanje terapije kiseonikom kod pacijenata sa hiperkapnijom, mora se pratiti koncentracija gasova u krvi, kako bi se izbeglo znaajno poveanje udela ugljen-dioksida u arterijskoj krvi. Kada se kisonik mea sa drugim gasovima, njegova koncentracija u meavini gasova koji se udiu ne sme biti nia od 21%, a moe biti i do 100% Kod novoroenadi se mogu davati doze i do 100% kisonika, ako je to potrebno. Meutim, leenje se mora paljivo pratiti, kako bi se koncentracija kiseonika brzo smanjila, im to dozvoli stanje pacijenta. Opta preporuka je da se izbegavaju koncentracije kiseonika vee od 40%, da bi se smanjio rizik od oteenja onog soiva ili razvoja atelektaze. U leenju klaster glavobolje, kiseonik se daje putem kiseonine maske u ne-recirkulacionom sistemu. Terapija kisonikom bi trebala da zapone to pre po poetku napada i trebalo bi da traje oko 15 minuta ili sve dok bol ne prestane. Najee je dovoljan protok od 7 do 12 L/min ali u nekim sluajevima moe biti neophodan protok od 15 L/min da bi se postiglo terapijsko dejstvo. Davanje kisonika treba prekinuti ako se posle 15 do 20 minuta ne postigne eljeno dejstvo. Terapija hiperbarinim kiseonikom Terapija hiperbarinim kiseonikom (HBO) ukljuuje primenu koncentracija od 100% kiseonika pri pritisku koji prelazi vrednosti koje su 1,4 puta vee od vrednosti atmosferskog pritiska na nivou mora (1 atmosfera = 101.3 kPa = 760 mmHg). Iz razloga bezbednosti pritisak kod HBO ne sme da pree 3 atmosfere. Jedan terapijski tretman hiperbarinim kiseonikom pri pritisku od 2 do 3 atmosfere, uobiajeno traje izmeu 60 minuta i 46 sati, u zavisnosti od indikacije. Leenje se moe ponoviti 2-

3 puta dnevno ako je to potrebno, u zavisnosti od indikacije ili klinikog stanja. Ponovljene terapije su najee neophodne u leenju infekcija mekih tkiva i ishemikih ulceracija, kod kojih konvencionalna terapija nije dala rezutate. Leenje kiseonikom u hiperbarinim komorama mora sprovoditi obueno osoblje. Poveanje i snienje pritiska se mora sprovoditi paljivo i postepeno kako bi se spreio rizik od oteenja pritiskom (barotrauma).

Ukoliko ste uzeli vie leka nego to bi trebalo Ukoliko ste uzeli veu dozu MEDICINSK-og KISEONIK-a nego to bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vaim lekarom ili farmaceutom! Predoziranje kiseonikom se uobiajeno ne deava izvan leenja u intenzivnoj nezi i taj rizik je vei kod terapije hiperbarinim kiseonikom. U sluaju intoksikacije kiseonikom (pojave simptoma toksinosti kiseonika), mora se postepeno redukovati koncentracija kiseonika koji se udie, sve do potpunog prekida terapije, a zapoeti simptomatsku terapiju kako bi se odrale vitalne funkcije (tj. mora se preduzeti vetaka ventilacija/asistirana ventilacija ukoliko bolesnik pokazuje znake usporenja disanja). Naglo smanjenje parcijalnog pritiska kiseonika posle predoziranja, moe dovesti do hipoksemije opasne po ivot bolesnika. Ukoliko ste zaboravili da uzmete MEDICINSKI KISEONIK Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to to ste preskoili da uzmete lek! ta se deava ako naglo prestanete da uzimate MEDICINSKI KISEONIK Ukoliko naglo prestanete uzimanje ovog leka ne oekuju se nikakvi negativni efekti osim kod terapije hiperbarinim kiseonikom. Leenje kiseonikom u hiperbarinim komorama mora sprovoditi obueno osoblje. Poveanje i snienje pritiska se mora sprovoditi paljivo i postepeno kako bi se spreio rizik od oteenja pritiskom (barotrauma). U svakom sluaju, preporuujemo da se pridravate terapijskog reima i po potrebi konsultujete sa vaim lekarom oko obustavljanja terapije.

4. NEELJENA DEJSTVA LEKA Terapija kiseonikom ima slab uticaj na funkcije plua i kardiovaskularnog sistema. Leenje visokim koncentracijama kiseonika ima za posledicu snienje pritiska azota u udahnutom vazduhu/gasu, ime se sniava koncentracija azota u tkivima i pluima. To moe dovesti do resorptivne atelektaze izazvane smanjenom zapreminom alveola u kombinaciji s kiseonikom indukovanim dejstvom na surfaktante. Na ovaj nain moe nastupiti pogoranje odnosa ventilacija/perfuzija i stoga slabije zasienje kiseonikom. Puls i rad srca se do odreene mere smanjuju kada se, tokom kraeg vremena (manje od 6 sati) i u normobarinim uslovima, dozira 100% kiseonik. Rani simptomi toksinosti kiseonika su pleuralni bol i suvi kaalj. Vitalni kapacitet se do odreene mere smanjuje posle terapije 100% kiseonikom tokom produenog vremenskog perioda (oko 18 sati). U sluajevima kontinuirane terapije 100% kiseonikom tokom due od 24-48 sati, moe se javiti akutni respiratorni distres sindrom (ARDS). Produena terapija 100 % kiseonikom takoe moe imati tokino dejstvo na druge organe. Toksina dejstva visokih koncentracija kiseonika su posledica koncentracije i duine ekspozicije. Kliniki simptomi se javljaju najee posle 6-12 sati. Retroletalna fibroplazija sa fibroplastinim infiltracijama retine novoroenadi, koja moe dovesti do slepila, smatra se da najverovatnije nastaje u vezi s terapijom visokim koncentracijama kiseonika (veim od 40%). Ostala negativna dejstva dugotrajne terapije visokim koncentracijama kisonika su hemolitika anemija, pulmonalna fibroza i dejstva na srce, bubrege i jetru. Ova stanja mogu nastati kod bolesnika svih uzrasta. Kako bi se smanjio rizik od parenhimskih oteenja, kao i bronhopulmonarne displazije plua, izuzetno je vano meriti i kontinuirano pratiti arterijski pritisak kiseonika, kao i primenjivati samo najnie koncentracije kiseonika koje dovode do eljenog dejstva. Neeljena dejstva terapije hiperbarinim kiseonikom su najee blaga i reverzibilna. Leenje hiperbarinim kiseonikom moe dovesti do rupture bubne opne, bolova u sinusima, reverziblnog bola u miiima i razliitih dejstava na CNS od nauseje, vrtoglavice, nervoze, konfuzije i podrhtavanja miia do nesvestice i epileptikih napada. CNS simptomi mogu nastati kod terapije hiperbarinim kiseonikom ako se ona sprovodi u uslovima pritiska veeg od 2 atmosfere tokom vie od par stati. Kod veih pritisaka, simptomi se mogu jo bre razviti. Stanje bolesnika mora pratiti adekvatno obueno osoblje.

5. uvanje i rok upotrebe uvanje Drati MEDICINSKI KISEONIK van domaaja dece! uvati posude sa MEDICINSKIM KISEONIKOM u prostoriji koja je dobro provetrena. Drati ih daleko od izvora paljenja, ukljuujui i elektrostatiko pranjenje. U sluaju bilo kakve sumnje konsultovati isporuioca gasa. Rok upotrebe Medicinski kiseonik, medicinski gas, teni - 60 dana. Medicinski kiseonik, medicinski gas, komprimovani - 5 godina. Nain izdavanja leka Iskljiivo u stacionarnim zdravstvenim ustanovama, pod nadzorom lekara. Posebne mere unitavanja neupotrebljenog leka ili ostatka leka Neupotrebljeni lek se unitava u skladu sa vaeim propisima. Datum poslednje revizije teksta uputstva Dec. 2007.