1

11

O nama

17

Usluge

27

 ru{tveno D odgovorno poslovawe

35

Poslovna re{ewa i poslovne aktivnosti

39

Finansijski pokazateqi
3

Uvodna re~
Kroz na{e {alter sale mese~no pro|e 20 miliona qudi, a dostavna vozila naprave kilometra`u jednaku obimu zemaqske kugle. Godi{wi obim usluga je oko pola milijarde i imamo ~etiri puta vi{e nov~anih transakcija nego sve banke zajedno u Srbiji. Iako su revolucionarne promene u sferi komunikacija po~etkom veka donele strah na temu kraja jednog od civilizacijskih poglavqa nestanka klasi~nog pisma, sumorne prognoze nisu se ostvarile. Naprotiv, ono {to je usledilo vratilo je Po{tu u epicentar savremenih, globalnih i nezaobilaznih ~inilaca. Trend prefiksa e nalo`io je da osnovne po{tanske usluge prenos pisanih saop{tewa, robe i novca osavremenimo, spojimo i ujedinimo sa informacionim i multimedijalnim tehnologijama. Tako danas u ponudi imamo nekoliko stotina servisa po meri gra|ana, malih i sredwih preduze}a, velikih korporacija, dr`avnih organa i uprave. Po{ta je tu da pojednostavquje stvari, da svaki zahtev korisnika preto~i u uslugu, da partnerski {iri horizonte, stvara nove vrednosti i podi`e ugled. Koriste}i svoje bogato poslovno iskustvo, tradiciju i navike, uspeli smo da po{tansku administraciju preobrazimo u organizaciju koja posluje na profitnim osnovama, koja dr`i lidersku poziciju ve{to pariraju}i izazovima sve ja~e konkurencije u tr`i{noj utakmici, koja konstantno napreduje i tehnolo{ki se razvija. Naravno, presudna uloga u tom zahtevnom procesu poverena je intelektualnom kapitalu, koji je u na{em sistemu prioritet po va`nosti istovetan razvoju proizvodwe i distribucije, jer 15.000 PTT radnika nisu samo izvr{ioci, ve} saradnici menaxmenta i kreatori imixa kompanije. Po{ta slu`i dr`avnoj upravi i ~itavom narodu nazna~eno je jo{ u prvom zakonskom aktu o srpskoj po{ti, u kwa`evskom Ustrojeniju po{tanskog zavedenija obnarodovanom pre stotinu i sedamdeset godina. Anga`ovanost Po{te Srbije u biti je ostala ista i dan-danas, budu}i da kroz koncept univerzalnog servisa uspe{no ispuwava poverenu joj dru{tvenu obavezu pod jednakim uslovima pru`a kvalitetne usluge svim gra|anima, bez obzira da li `ive u gradovima ili udaqenim seoskim podru~jima. Posredstvom vi{e od 1.500 po{ta, 4.000 automatizovanih {altera, 1.500 vozila, 5.000 po{tara i dostavqa~a, Po{ta obezbe|uje mogu}nost za dnevno prisustvo na bilo kojoj adresi, {to je ~ini najpristupa~nijim javnim servisom u dr`avi. Idemo u susret novom vremenu i novim poslovima, zadr`avaju}i svoje standardne, potrebne i uhodane funkcije koje su mnogo dubqe nego {to se to pretpostavqa ugra|ene u temeqe savremenog dru{tva. Po{ta Srbije }e ubudu}e jo{ glasnije i jasnije isticati svoje nesumwive prednosti od rasprostrawenosti i dostupnosti mre`e do POVEREWA, kao tekovine vi{edecenijske tradicije u slu`bi korisnika.

generalni direktor Po{te Srbije

Milan Krkobabi},

Po{ta Srbije je krajem 2012. godine donela Strate{ki plan JP PTT saobra}aja Srbija za period 20132015. godine, kojim je preciziran osnovni okvir poslovawa i funkcija Preduze}a u privrednom i dru{tvenom sistemu, pravac kojim }e se Po{ta kretati u budu}nosti, kao i opredeqewe da se ispune o~ekivawa svih zainteresovanih strana kroz visok kvalitet poslovawa, profesionalizam, inovativnost i dru{tvenu odgovornost.

Ciqevi
Uspostavqawe optimalne strukture poslovawa Razvoj osnovne delatnosti Pove}awe interne efikasnosti Optimizacija tro{kova

Strategije
1 2 3 4 5
Restrukturirawe Preduze}a Korporatizacija Preduze}a Intenzivan investicioni razvoj Automatizacija i modernizacija postoje}ih resursa Razvoj informati~kih alata Unapre|ewe performansi poslovnih procesa Monitoring tro{kova Optimizacija resursa Unapre|ewe dostupnosti usluga Unapre|ewe faze prijema Unapre|ewe procesa prerade i prenosa po{iqaka Unapre|ewe procesa dostave po{iqaka Unapre|ewe tehnolo{ke discipline u svim fazama tehnolo{kog procesa Unapre|ewe korisni~kih servisa Sprovo|ewe optimalne tarifne politike za UPU Sprovo|ewe optimalne tarifne politike za komercijalne usluge Pove}awe tr`i{nog potencijala Plasman novih usluga Razvoj e-Uprave Redefinisawe i modernizacija postoje}ih usluga Inovirawe postoje}eg poslovnog modela trgovine u Po{ti

Pove}awe nivoa kvaliteta servisa

Pove}awe profitabilnosti

6 7 8 9

Razvoj korporativne kulture Unapre|ewe procesa me|unarodnih integracija

Razvoj menaxmenta Unapre|ewe kapaciteta zaposlenih Saradwa sa me|unarodnim organizacijama i PO Razvijawe integralne uloge marketing poslovne funkcije Razvoj marketin{kih istra`ivawa Unapre|ewe aktivnosti prodaje Formirawe strategijskog dinami~kog modela portfolija usluga Preduze}a Unapre|ewe muzejske delatnosti Unapre|ewe sistema za{tite resursa Uvo|ewe sistema za{tite informacija Unapre|ewe sistema za spre~avawe prawa novca

Razvoj marketing koncepta

Pove}awe bezbednosti i nivoa za{tite

10

10

O nama
Istorijski razvoj po{tanskog saobra}aja u Srbiji Vi{e od 170 godina po{tanskog iskustva Osnivawe i delatnost Upravqa~ka i organizaciona struktura Kapaciteti i struktura poslovne mre`e 12 13 13 13 15

11

O na ma
1.  Isto rij ski raz voj po {tan skog sa o bra }a ja u Sr bi ji
1805. Pra vi teq stvu ju {~i so vjet je or ga ni zo vao mre `u za pre nos pi sa ma za po tre be Srp ske voj ske i or ga na vla sti u to ku Pr vog srp skog ustan ka. 1811. Us po sta vqe ne su pr ve men zu la ne za pre nos usme nih i pi sa nih sa op {te wa za dr `av ne po tre be. 1830. Sul tan skim ha ti {e ri fom od 29. av gu sta 1830. go di ne, Sr bi ja je do bi la, iz me |u osta log, ovla {}e we da or ga ni zu je po {tan sku slu `bu za svo je po tre be: ...ako bi re ~e ni na rod za nu `no sma trao ra di opra vqa wu sop stve ni svo ji de la pi smo no snu po {tu usta no vi ti, to mu se ne }e ni ka kve pre po ne po la ga ti od stra ne Vi so ke Por te.... 1835. Po sle pro gla {e wa Usta va Kwa `ev stva Sr bi je, 3. fe bru a ra 1835. go di ne, knez Mi lo{ iz dao je Ukaz: ...Za vesti i ure di ti po {te i upra vqa ti wi ma... U tom ci qu po sta vio je Ja ko va Jak {i }a za pr vog nad zi ra te qa svih srp skih i men zu la na i po {tan skih sta ni ca. 1840. Jav ni po {tan ski sa ob ra }aj po ~eo je 25. ma ja (7. ju na po no vom ka len da ru) 1840. go di ne, ka da je otvo re na pr va po {ta u Be o gra du, a ne ko li ko da na ka sni je, 4. ju na, otvo re na je po {ta i u Kra gu jev cu. 1843. Ob na ro do va no je Ustro je ni je po {tan skog za ve de ni ja (Ure |e we po {tan ske slu `be), pr vi za ko no dav ni akt ko jim su po sta vqe ni osnov ni prin ci pi po {te kao jav ne slu `be. 1855. Ot pra vqen je pr vi te le gram iz Kra gu jev ca za Be o grad. Na taj na ~in uve den je te le graf ski sa o bra }aj u Sr bi ji i ot po ~e la je era srp skih te le ko mu ni ka ci ja. 1863. Po sta vqe ni su pr vi po {tan ski kov ~e `i }i u Be o gra du. 1866. Do net je Za kon o po {ta ma ko ji je re gu li sao uvo |e we i upo tre bu po {tan skih ma ra ka za pla }a we po {ta ri ne, kao i upo tre bu po {tan skih ko la za pre voz po {i qa ka i put ni ka. 1874. Osno van je Svet ski po {tan ski sa vez (SPS) u Ber nu. Sr bi ja je bi la jed na od dva de set dve dr `a ve ko je su bi le osni va ~i SPS. 1883. U Be o gra du je in sta li ra na pr va te le fon ska li ni ja i oba vqen je pr vi te le fon ski raz go vor. 1884. Otvo re na je `e le zni~ ka pru ga na re la ci ji Be o grad Ni{. Isto vre me no je ot po ~eo i pre nos po {tan skih po {i qa ka `e le zni com.

1885. Pot pi san je ugo vor iz me |u vla de Kra qe vi ne Sr bi je i austrij skog Dru {tva za pa ro brod nu plo vid bu na Du na vu o pre vo zu po {tan skih po {i qa ka pa ro bro di ma na Sa vi i Du na vu. 1899. Zva ni~ no je otvo re na pr va te le fon ska cen tra la u Be o gra du, ~i me je ot po ~eo jav ni te le fon ski sa ob ra }aj u Sr bi ji. 1910. Za po tre be Srp ske voj ske na ba vqe ne su pr ve ra dio-te le graf ske sta ni ce. 1921. Za ko nom o po {tan skom-{ted nom, ~e kov nom i vir man skom pro me tu osno va na je Po {tan ska {te di on i ca kao sa mo stal na dr `av na usta no va pod kon tro lom Mi ni star stva po {ta i te le gra fa Kra qe vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca. 1923. Osno van je PTT mu zej u Be o gra du. 1924. Iz pro sto ri ja Mi ni star stva po {ta i te le gra fa emi to va na je pr va ra dio emi si ja na Bal ka nu. 1929. Uve de ne su u upo tre bu ma {i ne za fran ki ra we po {tan skih po {i qa ka. 1958. Ot po ~e lo je emi to va we te le vi zij skog pro gra ma u Be o gra du. 1970. U Slu `bi PTT pri ho da Pred u ze }a PTT Be o grad pro ra dio je pr vi ra ~u nar ski si stem NCR 446. 1971. U Ju go sla vi ji je ot po ~e la pri me na po {tan skog bro ja u adre sa ma po {i qa ka. 1985. Uve den je pr vi ma sov ni {al ter ski ra ~u nar ski si stem TIM-100, iako su jo{ od 1980. go di ne na {al te ri ma po {ta u Sr bi ji ko ri {}e ni ra zni ra ~u nar ski si ste mi za pri jem po {i qa ka i nov ~a ni pro met. 1989. Osno va no je Jav no pred u ze }e PTT sa o bra }a ja Sr bi ja kao jav no pred u ze }e po {tan skog, te le graf skog i te le fon skog sa o bra }a ja sa sred stvi ma za rad u dr `av noj svo ji ni. 1995. Ot po ~eo je sa ra dom pr vi ope ra ter mo bil ne te le fo ni je u Sr bi ji Mob tel. 1997. Osno va no je Pred u ze }e za te le ko mu ni ka ci je Te le kom Sr bi ja, kao sa mo stal ni pri vred ni su bjekt, ~i me je okon ~a na za jed ni~ ka fa za raz vo ja po {te i te le ko mu ni ka ci ja. 1997. U JP PTT sa ob ra }a ja Srbija osno van je Sek tor za ka blov skodi stri bu tiv nu mre `u. 1997. Po ~eo je raz voj mre `a za pri stup In ter ne tu. 2002. Pro mo vi sa na je uslu ga Post-eks pres. 2003. Otvo ren je Cen tar za elek tron sko po slo va we Po {te CePP.

12

2005. Do net je Za kon o po {tan skim uslu ga ma. 2008. Po {ta Sr bi je je iz da la pr vi kva li fi ko va ni elek tron ski ser ti fi kat, ~i me je Ser ti fi ka ci o no te lo Po {te po sta lo pr vo zva ni~ no ser ti fi ka ci o no te lo u Sr bi ji ko je iz da je kva li fi ko va ne elek tron ske ser ti fi ka te. 2010. Po {ta Sr bi je po sta la je pr va po {tan ska upra va u ju go i sto~ noj Evro pi ko ja je im ple men ti ra la po slov no-in for ma ci on i si stem za upra vqa we re sur si ma Pred u ze }a SAP. 2010. Uve den je Post-net (in for ma ci o no-ko mu ni ka ci on a mre `a) u sve po slov ne objek te Pred u ze }a i raz vi jen je teh no lo {ko-in for ma ci o ni si stem Post-tis. 2010. Po {tan ski adre sni kod PAK Po {te Sr bi je uvr {ten je u Uni ver sal Post Co de Da ta ba zu Svet skog po {tan skog sa ve za kao pri mer dru gim po {tan skim upra va ma ka ko da pri me nom adre snog ko da po boq {a ju kva li tet pre no sa po {tan skih po {i qa ka u do ma }em i me |u na rod nom sa o bra }a ju. 2010. U skla du sa svet skim teh no lo {kim stan dar di ma raz vo ja po {tan skog sa ob ra }a ja po ~e la je iz grad wa re gi o nal nih po {tan sko-lo gi sti~ kih cen ta ra u Be o gra du i No vom Sa du i re kon struk ci ja po sto je }eg cen tra u Ni {u. 2012. PTT mu zej je sve ~a no otvo ren za po se ti o ce, na kon za vr {e ne re kon struk ci je. Vi {e in for ma ci je o isto rij skom raz vo ju po {tan skog sa o bra }a ja mo `e te pro na }i na: www.posta.rs, na lo ka ci ji: http ://w ww.post a. rs/struktura/l at /o-nama/ ist orijat.as p

nom predu ze}u, aus kladu s a Za konom o ja vnim pred uze}i mai o bavqaw u delatnos ti o d op{teg i n teresa . Oba vqa we po {ta nsk ih us luga regulis ano je Zakon om o po{ tan ski m usl ugam a, koji d efini{ e univerzalnu p o {ta ns ku usl ug u, koju obav qa u niv erzal nipo {tanski op erato r odno sno JP PT T saobra }aja Srbija , na os nov u l icenc e do deqene od strane Re publi~keagenci jez a po{t anske uslu ge. Uni verza lnu po{tans ku u slugu, kao usl ugu od op {t eg interesa, mog u obav qa ti i drugi po{ tanski op erator i, ali ekskluz i vna n adle`n os t za obavqawe re zer vi san ih po{ tan sk ih usl uga pr ipada J P PTT saob ra}aja S rbija , d ok uslu ge k omercija ln og karaktera, pored Po{ te, m ogu oba vqati i ostalip o{t an ski oper at ori, s obzi rom d a je u ov om segm entu zastupq en a slob odn a konkurenc ija. Stu pa wem na sn agu izmena Zakona o po {tanski m us lugama p re sta le su sa radom Zaje dnica j ug oslove nsk ih po{ta , telegr af a i t el efona i Ju gomarka d . o. o. , a p rav a, obav eze, po sl ove , sreds tv a, dokumentacij u i pre dm ete u Zaj ednici j ugoslove ns kih p o{ ta, tele gr afa i t el efo na, kao i pra va, obaveze, posl o ve , sredstv a, doku m en taciju, p r edm et e i za po slene u Ju gomar ka d. o. o ., p r euzelo j e Javno p re duze}e P T T saobra}a ja Srbija. 2.2. Upravqa~ka io rg an izaciona st ruktura U skladu sa Zakonom o javnim preduze}ima, organi Preduze}a definisani su osniva~kim aktom i statutom Preduze}a. U 2012. godini to su bili: U  pravni o db or o rgan up rav qaw a Preduze}e m, broji devet ~lano va , koje ime nuje i razr e{ ava Vlada Rep u bl ike Srb ije , od kojih setri ~ lana imenu ju odpredstav n ik a zapos len ih u Preduze}u. G  en era ln i dire kt or oba vqa funkc iju p os lov odnog o rgana P reduze}a . G eneraln og d ir ek tora im en uje i r azre{av a Vl ad a Repu bl ike Sr bije. N  adz or ni odb or v r{ i nadzor n ad poslo vawe m Pre duze} a. Nadzorni odbor ima pet ~lano va , koje i menuj e i r azre{ava V l ad a Repu bl ike Srbi je, od kojih se dva ~ la na im enu ju i z red a zaposle n ihu Pre du ze} u. Si st em unu tr a{we k omun ikacije i odno sa iz me|u fun kc io na ln ih cel ina, koj i ob ezbe|u je ef ikasno ob a vqawe o snovne de la tn os ti i odgova ra ju }i p r oces u pr av qawa poslova w em P reduze}a, ure |e n je or g an izacijom po o rg an izacion i m celinama, koje su definisane kao: direkcije Preduze}a i radne jedinice Preduze}a.

2 . Vi{e o d 170godina po{t an skog isk ustva

2. 1. Osniva we idelat nos t Po{t a S rbije t ra je v i{ e od 170 g odina, us pe{no po sl uje i k onstan tn o unap re|uje u nutra {w u o rganiza cij u i efik as no st svoga p oslova wa . Pore d podr{ke ko ju pru `a mo naciona lnoj priv re di i g ra |anima nad o ma} em tr`i{t u, `elimod a bude mo z na~ajan i ozbiq an stra t e{ ki ~inila c na r egiona ln om i glo ba lnom tr`i{tu p o{ tansk ihusluga. Ja vn o pre duze}e PTT saobra }a j a Sr bija osnova no je 989. god 1 in e Z akonom o si st emima veza kao javno preduze} e p o{tansk og , telegra fskog i t el efonskogs aob ra}aj a,sa sredstvima za r ad u d r`avnoj svo jin i. Os niva~ Preduze} a je Rep ublikaSrbi jasa100%o sniva~ kim ul ogom , a osn iva~ ka pra va, u im e osniv a ~a , vr{i Vlada Re pu blike Srb ije, koja u~ es tv uje u po slovnim a kt ivnostima Pr eduze}a, r adi obezb e|ewa z a {t it e op{teg int eresa u j av

13

Organizaciona {ema
Upravni odbor Nadzorni odbor Generalni direktor

Zamenik generalnog direktora

Kabinet generalnog direktora

Samostalni sektor Biro za eksploataciju za me|unarodne poslove projekata

Samostalni sektor za internu reviziju

Samostalni sektor za upravqawe rizikom

Samostalni sektor za korporativni marketing i velike korisnike

Izvr{ni direktor za po{tanski saobra}aj Direkcija za po{tansko-finansijske usluge Direkcija za po{tansku mre`u Direkcija za pismonosne usluge Samostalni sektor za kurirske, ekspres i paketske usluge Direkcija za IT i elektronske komunikacije

Direkcija za ekonomske poslove

Direkcija za logistiku

Direkcija za Direkcija za Direkcija za strategiju i razvoj pravne poslove kadrove

Regija I, II, III, IV

Regionalni sektori za IT Ni{, Novi Sad, Kragujevac

Nivo regija

RJ Po{tansko-transportna logistika, Beograd RJ Hibridna po{ta, Beograd

RJ Srbijamarka

RJ Glavni po{tanski centar, Beograd

RJ Kablovskodistributivni sistem KDS, Beograd RJ za elektronsko poslovawe CePP, Beograd RJ PTT Net

RJ Odr`avawe, Beograd

Radne jedinice po{tanskog saobra}aja

Nivo radnih jedinica

Regija I RJ Beograd centar RJ Beogradski venac RJ Zemun RJ Vaqevo RJ [abac RJ Pan~evo RJ Po`arevac RJ Smederevo

Regija II RJ Novi Sad RJ Sremska Mitrovica RJ Zrewanin RJ Subotica RJ Sombor RJ Kikinda

Regija III RJ Kraqevo RJ ^a~ak RJ U`ice RJ Kragujevac RJ Jagodina RJ Kru{evac RJ Pri{tina

Regija IV RJ Ni{ RJ Zaje~ar RJ Bor RJ Prokupqe RJ Vrawe RJ Leskovac RJ Pirot

Napomena: Zakon o javnim preduze}ima usvojen je 15. 12. 2012. godine. Stupio je na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku RS (broj 119/2012 od 17. 12. 2012. godine), odnosno 25. 12. 2012. godine. Danom stupawa na snagu Zakona o javnim preduze}ima ranije imenovani nadzorni odbori prestaju da rade i wihovim ~lanovima prestaje mandat.

14

3. Kapaciteti i struktura poslovne mre`e

Po{ta Srbi je ras po la `e sa naj ve }om i naj ra spro stra we ni jom in fra struk tur nom i lo gi sti~ kom po {tan skom mre `om ko jom je po kri ve na ce lo kup na te ri to ri ja Sr bi je, a ko ju su u de cem bru 2012. go di ne ~i ni li sle de }i ka pa ci te ti: 1  .499 auto ma ti zo va nih po {ta. Do sta vu po {i qa ka vr {i lo je 1.186 po {ta, dok je 313 po {ta oba vqa lo sa mo {al ter ske po slo ve (194 pri jem ne po {te i 119 is po ru~ nih po {ta).  235 ugo vor nih po {ta od to ga 218 u van grad skim sre di na ma, a 17 u grad skim sre di na ma (fran {i ze).  3.910 {al te ra (2.873 {al te ra bi lo je stal no ak tiv no, 285 {al te ra po vre me no ak tiv no, dok je 752 {al te ra bi lo ne ak tiv no).  75 bi znis {al te ra  3.544 do stav na re jo na  2.087 po {tan skih san du ~i }a  11 post-{op pro daj nih me sta  3 re gi o nal na po {tan sko-lo gi sti~ ka cen tra (Be o grad, No vi Sad i Ni{)  14 po {tan sko-lo gi sti~ kih cen ta ra  1 me |u na rod ni po {tan sko-lo gi sti~ ki cen tar  3 po {te ca ri we wa  2 ino stra na odeq ka 1  .538 vo zi la od to ga je 395 put ni~ kih vo zi la, 775 do stav nih vo zi la i 368 te ret nih vo zi la. Pro se~ na sta rost vo znog par ka je 5,48 go di ne po vo zi lu. Po kre ta~ ka sna ga Po {te je raz gra na ta po slov na mre `a sa svo jim ka pa ci te ti ma, teh no lo {kim i ka drov skim re sur si ma, ko ja je u funk ci ji po ve }a wa do stup no sti i obi ma uslu ga, kao i una pre |e wa kva li te ta ser vi sa za gra |a ne i pri vre du. U 2012. go di ni jed na po {ta op slu `i va la je u pro se ku 4.750 sta nov ni ka. Pro se ~an broj sta nov ni ka po {al te ru iz no sio je 1.821, a pro se ~an broj sta nov ni ka po do stav nom re jo nu 2.009.

15

16

Usluge
U korak sa vremenom Vrste usluga Kvalitet usluga Kvalitet po{tanskih usluga u unutra{wem po{tanskom saobra}aju Kvalitet po{tanskih usluga u me|unarodnom po{tanskom saobra}aju Unapre|ewe kvaliteta po{tanskih usluga 18 18 22 22 23 24

17

Uslu ge
4. U ko rak sa vre me nom
Pru `a we ino va tiv nih uslu ga ko ri sni ci ma sa ci qem da wi ho vim po tre ba ma uvek iza |e mo mak si mal no u su sret i po nu di mo {i ro ku pa le tu mo der nih i kva li tet nih uslu ga, ali i po ve }a mo wi ho vo za do voq stvo pru `e nim uslu ga ma, go di na ma una zad je u sa mom sre di {tu po slo va wa Po {te Sr bi je. U skla du sa pro me na ma po tre ba i o~e ki va wa ko ri sni ka usled raz vo ja in for ma ti~ ko-ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja, kao i ja ~a wem kon ku ren ci je na tr `i {tu po {tan skih uslu ga, mi mo der ni zu je mo tra di ci o nal ne po {tan ske uslu ge i pro {i ru je mo na{ uslu `ni asor ti man kroz raz voj no vih i re de fi ni sa we po sto je }ih uslu ga u okvi ru broj nih uslu `nih seg me na ta Pred u ze }a. 4.1. Vr ste uslu ga PO [TAN SKE USLU GE Svo ju osnov nu funk ci ju jav nog po {tan skog ope ra to ra od no sno pru `a we uni ver zal ne po {tan ske uslu ge Po {ta Sr bi je oba vqa u kon ti nu i te tu na ce loj te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je, pod jed na kim uslo vi ma za sve ko ri sni ke, u okvi ru pro pi sa nih stan dar da kva li te ta i po pri stu pa~ nim ce na ma. Uni ver zal na po {tan ska uslu ga ob u hva ta skup po {tan skih uslu ga ko je u za vi sno sti od na ~i na oba vqa wa, sa dr `i ne, di men zi je, vred no sti, ma se, na ~i na pa ko va wa i br zi ne pre no sa po {tan skih po {i qa ka mo gu bi ti: pi smo no sne, pa ket ske i po seb ne uslu ge.  Pi smo no sne uslu ge Pri jem, sor ti ra we, pre voz i uru ~e we pi smo no snih po {i qa ka u ko je spa da ju: pi smo, do pi sni ca, ti sko vi na, adre so va na di rekt na po {ta i se ko gram.  Pa ket ske uslu ge Pre nos za tvo re nih pa ket skih po {i qa ka (pa ke ta), ko ji sa dr `e ro bu i dru ge pred me te u unu tra {wem i me |u na rod nom po {tan skom sa o bra }a ju. Po seb ne pa ket ske uslu ge Uslu ge ~i jim iz bo rom, pri li kom pre da je pa ke ta u po {ti, ko ri snik mo `e zah te va ti po se ban po stu pak sa pa ke ti ma u to ku wi ho vog pre no sa, kao {to su: pa ket sa ozna ~e nom vred no {}u, ot kup ni pa ket, pa ket sa po vrat ni com, iz dvo je ni pa ket i dr. Uslu ge po zah te vu U skla du sa po tre ba ma i zah te vi ma ko ri sni ka, a i po slu `be noj du `no sti, Po{ta Srbije ko ri sni

ci ma obez be |u je i set uslu ga po po seb nom zah te vu po {i qa o ca, od no sno pri ma oc a pa ke ta. De taq ni je in for ma ci je o po seb nim pa ket skim uslu ga ma, do pun skim uslu ga ma po zah te vu i pa ket skim uslu ga ma po slu `be noj du `no sti, u unu tra {wem i me |u na rod nom sa o bra }a ju, mo `e te po tra `i ti na na {em saj tu, na lo ka ci ji: ht tp://w ww .posta. rs /st ruktura /l at/posa lji/pak et  P osebne u sluge Uslug e ~ ijim izbo rom, p o{iqalac prilik om p redaje p o{iqa ka z ahteva pos eban post upak sa po{ iqkama u svi m ili poj ed in im faza ma ob avqawa p o{tans kihuslu ga. U poseb ne usl uge spa daju : preporu ~e na pis mo no sna po{ iq ka , otk upna po{iqka, su dsko pism o,po{iqkasa pla}e nimodgov oro m, izdvo jenapo{iqk a i d r.  Us luge po zahtevu i usluge p o s lu`be noj du`nosti Po{t an ske usluge koje Po{ta ob avqa n a zaht ev ko r isnika po { tanskih us l uga, odnosno n a z ahtev i/i li poseban zah tev po{iq ao ca /up latioc ai pr imaoca , a i pos lu`benojdu`nos ti, u un ut ra {wem i me|unarodnom saobra}aju, mo`ete prona}i na na{em sajtu, na lokaciji: http: //ww w.posta. rs/st ru ktu ra/la t/ pos alji/pi smo  U sluge do datne vr ednosti Po{tan sk e uslug e na mewene k orisnic im a kojii maju po sebne z ahteve u pogledu kv aliteta p o{tans ki h usluga i n a~ina p re nosa (vr em e i mest o pri jema i uru~ewa, brzin a pren osa , elektr onsko pr a}ewe i locirawe p o{iqa ka i td.), e ks pre s usluge, kur irske usl uge, usl uge pra }ewa i locir awa po{tan skih p o{ iqaka ( Tr ack & Tr ace1) , uslug e poz ivnog ce ntra (Call Centa r) i u sl uge p ri jema i uru~ ewa po{t anskih po{iqaka na mes tu i u vr eme ko je zah te va ko risnikp o{ tanski h usluga. Ek spr es uslug e Po {t a Srbije s voj im koris n ici ma omogu}a va n ajbr`i i na js ig urniji p re nos po{iqak a u unutra{ w em s aobra} aju u prop isanim i gar an tovanim r okovima. Post -ekspresima o rganiz ov an kurir ski se rv isu 89gra do vai po dr `an je p o{tan sk om mre` om {i rom S rb ije . Uslu ga omog u} avadistri buciju p o{iqak a ~ija sadr`ina mogubitidoku men ta, pi san a saop{t ewa, roba i dr ugi predmeti osim on ih za koje va`e zak on ske zabr an e,i ~i ja m asa m o` e b iti do 5 0 kg, p a i v e} a (do100 k g) , ukol iko je sadr` inapo{i qke n ed eqiva. Brigu o kori snici ma v odi Po ziv ni c entar Post-e kspresa koji omogu}ava br zo i je dn ostavno dobijawe infor ma cija rad nim da nom od 8 do 18 ~ asov a i sub oto m od 8 do1 5 ~aso va .
1 Track & Trace T & T

18

O stale ekspres usluge: Z bi r na po{iqka otpre ma 2 do 5 p o{i q aka (min imalnem ase5 kg)istom prima ocu uz povoqnij u po{tarinu;Pozivnica prije m po {iqa ka(v i{ e od 10) mas e do 50 g i u ru ~e we u ok vi ru isto g gra d a; Povr atna do ku mentac ij a sigur na d os tava obra|e ni h do kumen at a po {iqao cu (ugovor, p oli sa os ig ur awa, do st avnica ...) i Celo dn ev no anga` ovawe kurira osmo~ asovno an ga`ovaw e k urira i vozi la na t e rit or iji gra da. Post-e k sp re s usluge u unutra{wem po{tans ko m s aobra}aj u: 1. Da nas za odmah Preuz imawe i uru~ ewe Po st-e kspres p o{i qaka na t eritorij i istog gr ad a, u je dnom od 89 gradov a p os redstvom kurirskogservisa, u roku odn ekoliko ~aso va od m om ent a preuzimawa. 2. Danas za da na s Prijem i uru~ ewe Post- ekspres p o{iqaka i stog d an a o d 16 do20 ~asova u45 gr ada u Sr biji. 3. D anas za sutr a Prijem p o{iqaka u vi{e od 80 0 po{t a { irom Srb ije ili posre dstvom kuri ra u 89 gradova i u ru ~ewe na ad resi primaoca na rednog rad nog da na do 12 ~a so va il i do 1 9 ~a sova.

PO [TAN SKO-FI NAN SIJ SKE USLU GE Na tr `i {tu nov ~a nih uslu ga Po {ta Sr bi je pred sta vqa jed nog od naj zna ~aj ni jih ~i ni la ca, a od 2010. go di ne je i po sred nik u pr voj pro da ji bes plat nih ak ci ja gra |a na kroz pru `a we uslu ga: is po sta vqa we Na lo ga za pro da ju i za kqu ~e we Ugo vo ra o pro da ji i is po sta vqa we Na lo ga za de po no va we ak ci ja i za kqu ~i va we Ugo vo ra o de po no va wu ak ci ja. Fi zi~ kim i prav nim li ci ma Po {ta pru `a broj ne i ra zno vr sne nov ~a ne uslu ge: U  slu ge plat nog pro me ta i na pla ta ra ~u na: Upla ta fi zi~ kih li ca na te ku }e ra ~u ne pu tem Na lo ga za upla tu, na pla ta ra ~u na od fi zi~ kih li ca pu tem ori gi nal nih obra za ca iz da va la ca ra ~u na, upla ta dnev nih pa za ra prav nih li ca i pred u zet ni ka, pri jem pa za ra na adre si ko ri sni ka i on li ne do pu na kre di ta pre paid ko ri sni ka mo bil ne te le fo ni je (e-do pu na). U  slu ge sla wa i pri je ma nov ca u ze mqi Post-net uput ni ca (pri ma oc u fi zi~ kom li cu no vac se ne po sred no na kon upla te is pla }u je na {al te ru bi lo ko je po {te ili pu tem do sta ve na na zna ~e noj adre si) i Po {tan ska uput ni ca (omo gu }a va prav nim i fi zi~ kim li ci ma da po {a qu no vac pri ma o cu fi zi~ kom li cu na bi lo ko joj adre si u Sr bi ji). U  slu ge We stern Union uput ni ce U sa rad wi sa We stern Union-om Po {ta Sr bi je omo gu }a va pri jem i sla we nov ca u pre ko 200 ze ma qa sve ta. Uslu gu sla wa nov ca u ino stran stvo i uslu gu is pla te uput ni ce na adre si pri ma o ca u Sr bi ji nu di je di no Po {ta Sr bi je. U  slu ge za Ban ku Po {tan ska {te di o ni ca: Po slo vi po te ku }im ra ~u ni ma gra |a na, is pla ta go to vi ne pu tem Di na, Vi sa i Ma ster Card plat nim kar ti ca ma iz da wa svih ba na ka u po {ta ma opre mqe nim POS ter mi na li ma, is pla ta di nar ske {ted we, is pla ta pen zi ja i dru gih na kna da na adre si ko ri sni ka i Ke{ eks pres (br za is pla ta go to vi ne na adre si vla sni ka te ku }eg ra ~u na otvo re nog kod Ban ke Po {tan ska {te di o ni ca). U  slu ge za ban ke: Is pla ta go to vi ne ~e ko vi ma po te ku }im ra ~u ni ma gra |a na kod ba na ka, on li ne is pla ta go to vi ne po te ku }im ra ~u ni ma gra |a na kod Srp ske ban ke, is pla ta po seb nih ~e ko va Uni ver zal ban ke na ime sti pen di ja i stu dent skih kre di ta.

E MS (E xpress M ail Se rvice) Us luga na jv i{ eg kvalit eta oja om k o gu} av a kori sn icima najbr`i prenos po{iqaka u me|unarodnom po{tanskom saobra}aju, izme|u 55 zema qa sve ta, po pri stu pa~ nim ce na ma, uz po {to va we naj kra }ih ro ko va pre no sa.
Pri jem EMS po {iq aka vr {i se svim rad nim da ni ma, osim ne de qe, na {a lterima p o{ta pre dvi|e ni m z a prijem EMS po {i qakai po sred stvom ku rir ske slu `be u 89 gra do va. Na ovaj na ~in se mo gu po sla ti do ku men ta i dru gi pred me ti ko ji ne pod le `u ca rin skom pre gle du, ma se do 0,5 kg. Uslu ge pra }e wa i lo ci ra wa po {tan skih po {i qa ka (Track & stem za elek tron sko pra }e we omo gu }a va ko ri sni Tra ce) Si ci ma po {tan skih uslu ga da za od re |e ne vr ste re gi stro va nih po {tan skih po {i qa ka (pre po ru ~e ne po {iq ke u me |u na rod nom sa o bra }a ju, po {iq ke sa ozna ~e nom vred no {}u, pa ke ti, eks pres po {iq ke u unu tra {wem i me |u na rod nom po {tan skom sa o bra }a ju i dr.), do bi ju in for ma ci ju o wi ho vom sta tu su.

tar) In for ma ci o ni po Uslu ge po ziv nog cen tra (Call Cen ziv ni cen tar ko ji ko ri sni ci ma po {tan skih uslu ga omo gu }a va brz i jed no sta van na ~in da do |u do svih bit nih in for ma ci ja o uslu ga ma Po {te.
Uslu ge pri je ma i uru ~e wa po {tan skih po {i qa ka na me stu i u vre me ko je zah te va ko ri snik po {tan skih uslu ga Po {ta mo `e ugo vo ri ti pri jem i/ili uru ~e we po {tan skih po {i qa ka na me stu i u vre me ko je zah te va ko ri snik uslu ga.

19

 U  slu ge na ban ko ma ti ma Pu tem mre `e od 50 naj sa vre me ni jih ban ko ma ta, do stup nih ko ri sni ci ma 24 sa ta, 7 da na u ne de qi, Po {ta Sr bi je je, po red stan dard nih uslu ga (upit u sta we na ra ~u nu i is pla ta go to vi ne), omo gu }i la i uslu ge: pla }a wa ra ~u na (Te le kom i In fo stan), on li ne do pu na kre di ta pre paid ko ri sni ka mo bil ne te le fo ni je i upla ta in ter net-sa ti za ko ri sni ke in ter net pro va j de ra PTT Net. Lo ka ci je ban ko ma ta i do dat ne in for ma ci je o uslu ga ma na ban ko ma ti ma po tra `i te na na {em saj tu, na lo ka ci ji:  htt p:/ /www.p os ta .r s/ st ruktura /lat/no vc ano/b an ko mati.asp L OGISTI ^KEUSLUGE U  sluge mas ov ne per son alizovan e {t am pe i izr ad e koverat a Kompletnegrafi~k e us luge, od sa vr em enog d izaj na dofinaliz acije p roizvo daiisporuk e do ku pca, o b ezbe|u je Ra dna j ed in ica Hibri dna po {ta , kojakrei ra , izra|uj e,{ tampa id istribu ir a:dokum ent a va rijabiln e {tamp e, k overt e, promo m aterijal, ~a sop ise, b ro{ure ikata loge , publik acije , kw ig e, razli~i te vrst e obraz ac a ka o i blok ovske ro be. U  slu ge po{tan sko-tra n spo rt ne logis ti ke [irok u pa le tu logi sti~kih us luga (t ransport ro be u drums kom sa ob ra }aju, sk ladi{te w e, distribu ci ja robe i dodatn e uslu ge u sk la di{tu) , us luge odr `avawa vo zi la, parkira wa i re ntirawa v oz il a pru `a Rad na je di nica P o{ tansko- t ra ns portna lo gist ika. B i z nis servis O bezbe|u je logis ti ~ku podr{ ku pri li ko m preuzim awa , tra nspo rt a, skla di {te wa, pr en os a i uru~e w a po {i q aka, ko ja podrazum ev a: komple tn u d istribuc iju po{iq ak a, f ormira w e i person alizacij a po {i qa ka, s klad i{tewe po{iqaka do o tp re me , pri ku pqawe p o{ iqaka ipomo}u o rg anizovawun ag radnihigara, pomo} u realiza ciji kat al o{ ke prodaj e i pr ijem por ux bi naza na ru~i vawe r ob e,kao ik omplet anse rvis u me|unaro dnom sao br a}aju u z posred ovawe po{tan ske {p ed icije priliko m cariw ewa . B  izn is { alter Po seban { al ter u po {t i koji p ra vnim licim a pru`a us lu ge: el ekt ronska t rg ovina, k at alo{ka p rod aja, tr go vina hartija ma od vre dnosti , prodajaulaznic a i p rodaja p roi zv od a po pose bnom u go voru. P  ost-ek spo rt izvo z robe U slugaj e nam ewen a p re duz etnici ma i pravnim l icima u ciqu pojednostav qewa

o p stupka izvoza r ob ekomercijal no g karakter a v rednos ti do 1.000 evra, po jedno j faktu ri za is tog pr im ao ca bez ogra ni~ewaup ogled u u~e st alosti, u 2 37 zem aqa { irom sv eta. U  sl ug e {pe dicije P o{ta nska {p ed ic ija ko ris nicima u Be ogradu, No vom Sad u i Ni{ u omo gu}av a brzo i jedn ost avno spr ov o|ewe ca rinskog pos tupka pri uvo zu i izv ozu po{i qaka koje pod le`u cari nskom nadzo ru i deviz nojk ontrol i. ELEKTRONSKE U SL UG E U  s luge K ontakt c entra Cent ar za e lektron sko poslova we P o{te (CeP P) je mul timedij aln i konta kt c entar koj i p ru `a uslu ge e lektrons kog po sl ov awa uz vrh unski sistem z a{ ti te e l ektro nskih transakc ija i pod ataka. U  sl ug e S ertif ikacion og te la po {t e S ertif ik acionot el o Po {te je prvozvani~ nos er tifikaciono te lo u R epublic i Sr biji ko je i zdaje kvalifi kovane elektronsk e s er tifikat e. K ES (Kv al if ik ov ani elektronsk i ser tif ik at) je os novno sr eds tvo za z a{t i}enu el ektr onsku k om uni kaciju, je r se wim e ga rantu je i dentit et ko ri snika, int egrite t elektrons kog dokumen ta i on em ogu}ava n aknadno poricawe odgovo rno st i za wego v sad r`aj. E le ktronski p otpis fo rmi ran uz pomo} KE S-a je z ak on sk i izjedna~ en s a svojer u~ ni m potpisom i p e~ atom u p apirn oj for mi. K orisn ik kvali fik ovanog e lektro nskog sert if ik a ta je i skqu~i vo f izi~ko l ic e, koje m o`e bit ii pr i pa dnik pr avnog l ic a. D  istr ib ui ra na {ta mp a i pakovawed okumenat a Si stem di str ibuiran e{ tampe i p akovaw a do kumen at a po drazume va : ure|ivawe ad resne baz e korisnik a, k reirawe i zg leda i s ad r` aja doku menat a u d og ov oru s a kor isniko m, {tam pawe i pak ovawe do kume nata p o din am ici i obim u koj i odg ov ara korisn ik u, dost avqawe po{ iqaka, jedi nstven u for mu naloga za uplatu k oji s adr `i OCR (Op tical Ch a ra ct er Reco gni tion je zapis koji sadr `i u poseb no m for matu po datke neo pho dne za realizaci ju na plate r a~una) i b ar-ko d zapise u sl u~ aju k ada dokum en t pre dstav q a ra~un z a k ori{}en e usluge i nap latu ra ~una na {a lterimapo{tauslu~aj u ka da doku ment pre ds tav qa ra~u n z a kor i{} ene us lu ge . e  -Uprava Po {ta Srbije obe zbe|uje usluge in form ati~kogii nfras trukturnogin te gratora p o pri n-

20

cipu k qu ~ u ruk e. Nek i od refer en tnih proje kat a o k ji su i st ovrem eno i osnova daqeg r az voja e-Up rave u R epublici Srbiji s u: eviden tir awe gra|ana k oji im aj u prav o na nov~a nu nagradu i pravo n a prenos ak ci ja b ez nadok na de, kao i prvu pro daju b esp latnih akc ija za pot re be Agenc ij e z a priv at iz aciju; us postavqawe c ent ralno g s istema z a elektr ons ku ob ra du, skladi{tewe podatak a i ~uv aw e dru go g pr imerka m ati~ nih kw ig a za po tr ebe Mini st ar stva za d r`a vnu upravu i lok alnu sa mou pr avu; el ek tron sk a raz me na podat ak a o gra| ani ma i us post avqaweel ektronsk e e videnci jeo d r`avqanim a R epublik e Srbij e z a pot re be M inistarstva unutr a{ w ih poslova i Mi nista rs tva za dr`avnu u pravu i lo kalnu samou pravu. O veu sl u ge baz iranesu na:  Infr as truktu ri j av ni h kqu~ eva razvije no j od strane S ert if ikacion og te la Po{te , ko jei z daje kv alifikovane ele ktronsk e se rtifik at e;  Mult is er vi snoj informacion o-komuni kac io noj mre `i Post- net, k oja obez be|uje p ot puno au to ma ti zo va n r ad 1.49 9 p o{ta i i zdv ojenih{alte ra;  Da ta centr im a k oji se n alaze u tele kom un ikacionim centrim au B eogradu,Ni{ u, Novom Sa du i Kragu jev cu ;  Vode}i m I T st r u~wa ci ma u o b lasti a pl ik at ivnog i siste msko g softver a, IT b ezbedno sti i inform aciono-komunikacionih tehnologi ja . U  sl uge po{ ta nskog adre snog ko da P o{tans ki adresni kod (PAK) je niz od { e st cifar a koji ozna~ava de o ul ice u koji po {tar do la zi da bi uru ~io po{ iq ku pri maocu. U sluge PA K- a su : uskla |i va w e baze adresni h po dataka sa adresnim sistem om Po{t e Srbi je , verif ik ac ija i va lidacij a a dresn ihpo dataka uod nosuna adre sni sist em Po { te S rbije, odr `a va we adr esn og sistem a kor is ni ka i kon s ulta ntske u slu ge . U  sluge geo grafskog informaci on og sis tema Usl ug e bazira ne na g eografsk om i nforma ci on om sistemu ( GI S- u) su: p ro da ja pr ostorn og p olo`aja ku }nog b roja i pro st or nog po lo`aja P AK-a, generi sawe alfa numeri ~k ih podataka na o snovu pr os tornog a osnovu p ro storn og polo`aj a pol o`a jaku}no g b roja i n P AK-a. U  sluge inter ne ta Zahv aquju}ipr istupn ojmre`i u2 6 gradova intern etprov ajd er PTTNet obe zb e|uje pravnim i fizi ~kim licim a iz gotovo svi h mesta Srbi je nesmetan pristup us lugama PTT Neta. U sluge za pravna lica su:

Prof i pl us, Pr ofi We b, VPN (V PDN ), Metro VPN, A DS L, Ka bl ovski in te rn et i d r. U  sluge K ab lovskodis tributiv nog si st ema U sluge p ren osa do ma }ih i o dre|en ih sa te litski h kana la, u o kv iru os novn og pak eta ka nal a i d odatnih paketa kanala, k orisni ci ma pru`a Radn a jedin ica Kablovsk odistri but iv nisist em KDS . KDS m  re` a omo gu }av a: brzp ristupin ternetu , staln u i neo grani~en u ve zu na intern et u, s lobodnu telefons ku l iniju, int ernet pristup ve}em broj u RS ra ~unara, po d pret postav ko m d a su oni po vezani u l ok al nu mre`u (LAN ), kao i vi de o nadzo r. U  sluge s la wa t el egr ama u unutra {wem i m e|unarodn om po{ tan skom saobra }aju Tele- gr am j e pisano sa op{te we koje p re da je kor is ni k usluga , fizi~ko ili p ravn o lice, ne po sr edno na{a lteru po {t e i litele fo no m poziv awem br oja1961.  M M S razgl ed nica Omog u}ava ko ri sniku da f ot ografiju za bele`en u kame ro m m ob ilnog tel efona po{ aqe ka o p ravu, { ta mpanu razg lednicu n a `eqen u ad re su . Foto grafi ju, zaj edno sa i menom pr imaoca, wegovom p o{tanskom adresom i odg ov araju} im pozdr avnim tekst om, treba pos la ti u v idu MMS poruk e na b roj 233 3. M MS p oruka st i` e u Centar za elek tron sko pos lova we Po{ te gde s e vr{i we na tra nsfo rmacija ( {t ampaw e) u klasi~ nu p o{tansk u razg le d nicu koj a se zatim, r edovnim po {t anskim t oko vi ma , otp rema na n avedenu adresupri maoca. MAR KETIN[KEU SLUGE A  dreso van a i nead reso vana dir ek tna po{ta Vr sta po{ iqke, i denti~n og s adr`aj a koja se sastoji o d r eklamnih, m ar ketin{kih i oglasn ih poruka (l eta k, rek lamni uzor ak , katalog, ob av e{tewe o p roizvodu il i uslu zi ),koje istipo{i q ala c {aqeza na jm awe 1 00 pr imalaca . P  o {i q ka sa p la }enim od go vorom Usluga n amew ena pravn im l icima, ko ja {aqu svoj e ka taloge, bro{ur e, u pitni ke, anket e i drugi rek la mn i ma te rijal na veliki broj raz li~ iti h adres a o~eku ju}i povr atne od govore. P  er sonalizo va na po{tan ska ma rka Eksklu zi vna uslug a {tamp e po{ tanske marke sanominaln om vredn o{}u zapismop rvestope , m ot ivom po izb oru ko ri sn ika uslug e

21

(p ravno il i fizi~ko li ce) , radima rketin{ ke aktivn osti il i li~ne p ro mocije. O  gla{avaw e u Po{ti Na p la ka tnim mest im a u po{tam a, putem ho ld era, uru ~ewem flajera na {a lt er im a po{ta, i zl agawem brend irani h predmet a, p romocijom u po{ ta mai na p laz ma mo ni torima. O  gla {a vawe na KDS info k analu i r a~ unima z a KDS Emit ovawe re klamne poruke u vidu telop a na KDS i nf o kana lu,u tra ja wu prek o ~e ti ri dana ( na jm awe jedn omdnevno), sa bes pl atn om izradom re kl am e. Ta ko |e , ob ezbe| uj emoi ogl a{ av awe uz ra~ un ez a KDS. K  o mercija ln i SMS Obezbe|uj e komunikaciju koris nika klij en ata sa i nforma ci onim sis temom klijenata putem SMS po ruka ( SMS upi t u s tawe na teku}em ra ~unu/ kar tici fi zi ~kih lica i pravni h lica, pr ijem Hal o oglasap utem S MS- a, SMSdopuna internet v re men a, SMS dopuna prepai d kredita sa t e ku }eg r a~u na k lijenta ba nk e i dr.). S  MS ob av e{tew e (SM S bulk ) Servi s za konti nu irano in formi sawe , rek la mir awe i oba ve {tavawe koris ni ka klijena tap ut emS MS po ru ka. Poruke mogu bi ti namew ene pojed in cima ( online pr ome ne ili p er son al izovane p or uke ) ili gru piko ri snika (rekla mne p oruke, o p{ ta ob ave {t ewa). T  el emarketi ng i tel eprodaja T el em arketing j e usl uga koja o mo gu }ava i st ra` iv awe tr`i{ ta, j av nog mwewa il i ist ra`ivawe u okv iru ciq ane katego ri je . Te leprodajajeu slu ga nam ewen a klijenti ma koj i im aju pot re bu za direktno m komunika ci jo m sa pote ncijal ni m kori sn ic ima u smis lu pov e}aw a pr odaje svojih uslu ga i li p ro izvoda. U SLUGE PRO DAJE PROIZVODA U o kv iru s voje pos lo vn e mre` e i na sp ecijaliz ov an im pr odaj nim mesti ma p os t- {o p {alter im a Po{ta o be zb e|u je prodaju {irokog as ortimana po{ta ns ki h i telek omunika ci on ih proizvoda, kancela rijsko g i {kolsk og pribora , k wiga, s uvenira i ostal ihproiz vo da, k ao i usluge upl ate virtuelnih vau~era i internet kupona. Post-{op katalog mo`ete pogledati na adresi www.posta.rs, na lokaciji: http : //w ww.posta .rs /struktura/l at /prodaja/ Po st Sh op.a sp#kat al og U izl o`b eno- prod ajnom p rostor u u Be ogra du, uTa kovsko j 7, u po nu dis u: f ilatel isti~ki proizvodi, pri go dne po{t anske marke, f il atelis ti~k e tematsk e celinei filateli sti~ ki prib o r.

5 . Kva lite t uslug a

5  .1. K  v alitet po{tan skih u sl ug a u unutra{wem p o{ tansko m saobra }a ju K va li tet po{ta ns ko g saobra }aj a,k oji u pr vo m red u po drazu me va sve k ra}erokove prenosa , v isoku po uzdanost uslu`ivawa iinforma cije o statu su p o{iqke korisn ik u dostupne u sv ak om t renut ku, up ravo jeono { tob i trebaloda bud e temeq p o{t an ske usluge, odn os no on o {to pre poru~uje Po{tu me|u brojnim p onu|a~i ma s li~nih servisa . Is tovreme no , to je i oba veza na {e p o{tanske u prave pr ema Fondu za razvo j kvalitet a Svetskog po{t ans ko g saveza, kaoipremaR ep ubli~koj agen ciji za po {ta nske uslu ge (RAPU S), s obzirom da je Pravilnikom o standardima k valitet a z a obavqa we un iverza ln e po{t ans keuslu ge uvelas tan dard e za D +2 , D +3 i D+5 . Po{ta S rb ije posve }e no ra di n a uspost av q aw u konz istentnog kon trolnog sist ema koj i }e p reciz no i sveo buhvat no pratiti dos tig nuti kv alitat iv ni u~ina k. U unut ra {wem po {tans ko m saob ra }aju p ost oj i jednoe kst erno i dv a interna n a~i na sn im awa i me rewa vr emena preno sa neregi st ro van ih pis monosnih po{iqak a. Za RA PUS je me ro da vn o jedin o ne zavisno m erewe , sa eks te rnim pa ne list im a, tak o da je 20 12. godine drug i put o r gan iz ovano neza vi sno s nim awe rokova prenosa ne registr ov an ih pisam a u unu tra{we m p o{tanskom saobr a}aju i ostvare ni rezultati, kao i 2011 . godine , prema{ ili s u postavqene standarde od strane R APUS-a. Zb og potr eb e da se di rektn o p rocen i k va li tet pism onosn ih usluga, o d 22. m ar t a do 18 . ma ja2012 . g od ine izvr{eno je prvoi nterno i st ra`iva w e Ta jn i kupac,s a i dejom e va luacije p arametar a poslo vawa k ao{t o su: okru`ew e,kvalite t odnosa ko risnik zapo sleni , kvalite t pru`awa usl uga i n astup zap osleni h, ka o i efi ka sno st rada na {alt er u. Glavni zakqu~ ci su slede }i : broj osoba ur edu za sl awe pismono sn ih po{i qaka bio je u pros eku 1, uz p rose~no vre me~ekawa od3, 17 mominu ta ; prose~an broj {altera u po{t i je 7, a za pis n osne us luge 2 ; prose ~an broj a ktivnih {a lte ra bio je 4, {t o je svega pol ovi na ukupnog p ro se ~nog broja { altera u po{ ti; qu ba zn ost z aposlenih n a {alteru poziti vn o je oce w eno u 73 % slu~ajeva; n a {alte ru se prose~n o z adr`ava lo sam o 1,4 minu ta,{to j e i o~ek iv ana efikasno strada. U 201 2. go dini do{lo j e d o smawenog broja za hteva za naknadu{t ete zai zgubqen e, o{t e}ene i orobqene po{ ta nske p o{iqke i toza 10% , a sam im timi d o smaw e wai znosa nak na de {tet e za 17% .

22

5.  2.  Kva lit etpo{tan sk ih usluga u me |un arodno m po {tanskom s aob ra }aju Kv ali tet pre nosa pr iori tetnih pi smonos ni h po{iq ak a u me|unar od nom po{t an skom s ao br a} aju Na Kongre su Svetsk og p o{tanskog saveza odr `anog u @ enevi 2 00 8.godi ne , usvoj en a je re zolucij a S5 2/2008 ko ja je pr op isala dasu svi ovl a{}eni po{tanski operatori zem aqa ~l anica S vet skog po {t an sk og sav eza u ob av ezi da dos tignu st andard J+5 od 80%. Od 20 13. godine nov om K on gresnom rez ol ucijom bi} e prop isan o da sv etski sta ndard J+5 bude 8 5% . Stan dard J+5 p odrazume va da pismonosn a po{iqka primq ena u bilo k om del u sv eta, bu de ur u~ena u roku od pet d an a od dana J ( dan pr ij em a) u d ru gom d el u s veta. Prv om po{tanskom direktivom EU-97 /67/ES, de finisan i su standardi kva li te ta pre no sa po{iqaka s kraja n a kraj ( en d-t o-end) za z em qe Evro p skeu nije i to: J+3 (indik ator brzi ne ) ciq jed a se uru ~i8 5% po{i qa ka

testiranihl inija), iz projekat a Kontin ua lno t es tiraweS ve tsk og po{ tans kog sav e zaiUNEX 2 009 , su sle de}i:
KONTINUALNO TESTIRAWE J+3 POLAZ DOLAZ PROSEK 80,22% 75,14% 77,68% J+5 93,96% 95,37% 94,67% UNEX 2009 J+3 66,20% 53,40% 59,80% J+5 86,60% 88,50% 87,55%

Kvalite t preno sapaket a u me| un aro dnom po {ta ns kom sa ob ra} aju U p o{ tansko m svet u kvali te t u sluge se ogleda u brzini pre nosa po {iqaka , b ezbedno st i po{iqa ka i p ra }e w u zad ov oqst va ko risnika pr u` enom u slug om . Na osnovu m ere wa trenutnog kv aliteta us lu ge, def in i{ emo budu}e akt i vno st i na we govom p oboq{ awu, {t o p redstav qa os nov za da qe unapr e| ewek valit eta. Po{ta Srbije pra ti k valitetp aketskogsa ob ra}aja us kladu sa Rezoluci ja ma P o{tans ko -o perat iv nog ve}a Svetskog po{tan sk og saveza i Pravilnikom o paketim a, kojima su defini s ani zahtevani mi ni ma lni n ivoipreno sa podat ak a za 201 1,2012 , 201 3 i 2014.godin u,akoje jen eopho dn o da svio pe rat ori do sti gnu, ka k o b i ispuni li zah te ve ko ri sn ika i ujedn o om ogu}ili ne ometano odvij awem e|unaro dn og paket skog sa obra} aj a. Po {ta Sr bi je ispu nila je i za htevan e s ta ndarde o t a~ no definisanom vremenu za ko je po daci m or aj u bit i preneti i ko jisu ut vr| en i Prav il nikomop aketi ma RC 16 4 i RC 165. P re ma posto je }i m p ok az ateqim a za 2012. god in u,rezult ati pren os a po datak a koje os tvaruje Po{ ta Srbi je su za dov oq av aju}i i ispuw eni su zaht e va ni standard i defini sa ni ak tim a Svetskog po{tanskog saveza. Posmatraju}i kvalitet dos tave, Pr eduze }e je ostvari lo s lede}e r ezultate: D+2 od 83,56%, D+3 o d 92,77 %i D+4 od 95,65% (vrem e prenosa p o{iqa ka s e izra`a va u fo rm i D +n, gdejeD danprijemap o{ iqke, a n broj danado uru~ ew a po{iq ke ). U ciqustim ul is awa ov la {}e ni h po{ta nsk ih ope ra to ra da az r vi jaju ova j se rvis, un apre|u ju k valite t prenosa p od ataka i is puwa va ju standard e pro pis ane Pra vi lnikom o p aketi ma, Svetski p o{ tanski s ave z je de finisao od re|ene b on use n a osnovni pak et ski t ermin al (naknada dostavnom o perat or u za dostavu p ake taod straneo pe rat ora po re kla). T i bonusi mogu biti i do 40 %, {to je ve o ma ve liki i zn os na postoj e} i obim m e|unaro dn i h paketa u dolaz u, a za ko je Po{ta Srbije vr{ i uru~ewe.

J+5 (i ndikato r po uzdanos ti )

ciq je da se uru~i 97% p o{iqaka.

Proj ekat Kontinu al no test ira w e Svets k og po {tansko g savez a Ci q pro jekt a je pr a }ewe i rad na poboq{a w u kvalit eta pismono sn e prioritetn e usluge u m e|u narod nom p o{tans kom saobra}aju, po~ev{i od prij em a, tran s po rta, pre ra de pa do uru~ewa prio rit et ne pism on osn e po{iqke (e nd-to- end) . U 2012 . go di ni Pr edu ze}e je me ri lo kval itet pr en os a pismon osnih po{ iqa kasa ovla{}e nim po{t an skim op er atorima H rvatske , Slove ni je, Danske, Makedonije, Bosne i Hercegovinei Aust ri je, u pol azuidolazu .

NE X sis tem me Kv alitet p renos a po {iqaka u ok viru U r ew a U ciqu pra} ewa i unapre |e wa kvalit e ta prenosa po{ ta nskih po{iqaka u me |unarodno m s aobra}aju i u 2012. g od in i Po{t a S rbije j e p reduzela ni z akt ivnost i, k ao {to s u: u ~e {}e u pr oj ektu U NE X 2009, r ealiz aci ja projek ta u saradwi s a M e|unar odno m po{tan sk omk orpora ci jom i me re we kva li teta p re no sa pismo nos nih po{ iq ak a sa ovla {}enim po {t anskim op eratori ma It alije, F ra ncuske, V el ike Br it anije ,[ va jcars ke, Ho la ndije i [v eds ke, u polazu i dolazu .
Rezult at i ostvarenog kv al iteta pr enosa po{iqa ka Po{te Sr bi je za s tan da rde J+3 i J+ 5 u polazu i dolazu (na 12

23

Na{e preduze }e je u 2012. go dini ostvar ilo bo nu s od 3 5% ko ji se primewiv ao od 1. jul a 2012. go di ne . Od 1. janu ara 2 01 3 . godi ne, ovaj bonus iznosi maksim alnih 40%. Kva li tet pre no sa ubr za ne po {te u me |u na rod nom po {tan skom sa o bra }a ju EMS uslu ge EMS Ko o pe ra ti va je osno va na 1998. go di ne od stra ne Po {tan skog ope ra tiv nog ve }a Svet skog po {tan skog sa ve za sa za dat kom da svo jim de lo va wem omo gu }i svim po {tan skim ope ra to ri ma, svo jim ~la ni ca ma, una pre |e we uslu ge ubr za ne po {te u me |u na rod nom po {tan skom sa o bra }a ju EMS (Ex press Mail Ser vi ce). Do sa da bro ji 173 ~la ni ce, me |u ko ji ma je i na {e Pred u ze }e, ko je je pri stu pi lo EMS Ko o pe ra ti vi ja nu a ra 2010. go di ne. JP PTT saobra}aja Srbija postalo je pu no pra van ~lan EMS Ko op e ra ti ve od 1. fe bru a ra 2011. go di ne. Ula skom u EMS Ko o pe ra ti vu Pred u ze }e je u oba ve zi da una pre di ovaj ser vis pu tem iz me ne ope ra tiv nih pro ce sa, a na osno vu do bi je nih kvar tal nih i me se~ nih iz ve {ta ja o kva li te tu, u to ku ka len dar ske go di ne. S tim u ve zi, sa ~i wa va ju se iz ve {ta ji o kva li te tu na me se~ nom ni vou kao i go di {wi Iz ve {taj, po svim stav ka ma, na osno vu po da ta ka ko je je do sta vi la EMS Ko o pe ra ti va, a u ci qu pri pre me na {eg predu ze }a za u~e {}e u pla nu EMS Ko o pe ra ti ve Pla }a we po u~in ku i una pre |e wa EMS uslu ge. U ci qu na gra |i va wa svo jih ~la ni ca, ko je su pred u ze le mak si mal ne ak tiv no sti na una pre |e wu pro ce sa pre ra de i do sta ve EMS po {i qa ka u ro ko vi ma, a ko je sva ka ze mqa ~la ni ca EMS Ko o pe ra ti ve ob ja vqu je na svo joj stra ni ci u EMS Ope ra tiv nom vo di ~u, kao i una pre |e wa pre no sa po da ta ka i raz me ne neo p hod nih in for ma ci ja, na kvar tal nom i go di {wem ni vou, ne za vi sna re vi zor ska kom pa ni ja Pri ce Wa ter ho u se Co o pers spro vo di ana li zu kva li te ta EMS uslu ge. Na osno vu re zul ta ta ostva re nih u 2012. go di ni, ko ji se pra te u pet obla sti, pre zen to va nih u okvi ru Kvar tal nih iz ve {ta ja po me nu te re vi zor ske kom pa ni je, a u skla du sa de fi ni sa nim stan dar di ma EMS Ko o pe ra ti ve za sva ku go di nu po na os ob, Po {ta Sr bi je je za u ze la 33. me sto na li sti od 176 po {tan skih ope ra to ra i do bi la pri zna we Bron za ni ser ti fi kat za ostva re ni kva li tet pre no sa EMS uslu ge u 2012. go di ni. Pr va i iz u zet no va `na oblast, ka ko na {im ko ri sni ci ma, ta ko i ko ri sni ci ma od re di {nih po {tan skih ope ra to ra je pa ra me tar do sta va na vre me. Po{ta Srbije ima iz uz et no vi sok ni vo do sta ve od 93%. Ovaj pa ra me tar ima ten den ci ju ra sta, ima ju }i u vi du da se pred u zi ma ju sve ak tiv no sti ko je su pro pi sa ne Ak ci o nim pla nom iz ra |e nim na me se~ nom ni vou u za vi sno sti od po stig nu tih re zul ta ta.

5.3. Una pre |e we kva li te ta po {tan skih uslu ga Me re za una pre |e we kva li te ta u unu tra {wem po {tan skom sa o bra }a ju Po {tan ske uslu ge Im ple men ta ci ja Post-tis apli ka ci je omo gu }a va auto ma ti za ci ju teh no lo {kog pro ce sa i vi {i ni vo kva li te ta uslu `i va wa ko ri sni ka. Ka ko bi se po ve }ao ste pen bez bed no sti pi smo no snih po {iq aka, vr {i }e se re dov ne i van red ne kon tro le ra da za po sle nih u svim fa za ma pre no sa, ka ko bi uo~a va wem pro pu sta i pred u zi ma wem ko rek tiv nih me ra do sti gli re zul ta te u skla du sa stan dar di ma de fi ni sa nim u Me to do lo gi ji. Po {tan sko-fi nan sij ske uslu ge U ci qu una pre |e wa kva li te ta po {tan sko-fi nan sij skih uslu ga, vr {i lo se kon stant no pra }e we i ana li za kva li te ta uslu ga sa vi {e aspe ka ta: S  ma we no je ka {we we na lo ga usled su bjek tiv nih i objek tiv nih raz lo ga sa 0,26% u 2011. go di ni, na 0,13% u 2012. go di ni. Taj kva li tet se po sti gao uvo |e wem on li ne na lo ga; K  on tro lom kva li te ta ro ko va pre no sa i is pla te uput ni ca u unu tra {wem uput ni~ kom pro me tu, utvr |e no je da ni je bi lo iz gu bqe nih uput ni ca, kao ni is pla ta na kna da {te te po osno vu uput ni ca; K  on tro lom spro vo |e wa uslu ga bez na pla te po {ta ri ne, gre {kom za po sle nih utvr |e no je ukup no 3.207 upla ta bez na pla }e ne pro vi zi je i za sva ku uslu gu je za tra `e no is pi ti va we od go vor no sti i po tra `ni pro pu {te ni pri hod, ko ji je u pot pu no sti na knad no na pla }en. U~e {}e ovih tran sak ci ja u ukup nom plat nom pro me tu je iz u zet no ma li i iz no si sve ga 0,086 ; R  a di po boq {a wa kva li te ta uslu ge vr {e na je i kon tro la stor ni ra nih tran sak ci ja, pra }e we ro ko va pre no sa i re a li za ci je na lo ga u plat nom pro me tu, cen tra li zo va na kon tro la po da ta ka i re {a va we re kla ma ci ja upla ta za ko mu nal ne uslu ge, kao i do dat ne kon tro le is prav no sti po da ta ka pri li kom pri je ma upla ta i is pla ta nov ca na {al te ri ma i ban ko ma ti ma; V  r {e no je kon ti nu i ra no una pre |e we teh no lo {kih apli ka ci ja, ~i me su uve de ne do dat ne kon tro le pri spro vo |e wu tran sak ci ja i na taj na ~in sma wen broj po gre {nih upla ta i re kla ma ci ja ko ri sni ka.

24

Me re za una pre |e we kva li te ta u me |u na rod nom po {tan skom sa o bra }a ju Una pre |e we kva li te ta u me |u na rod nom po {tan skom sa o bra }a ju pre sve ga se ogle da kroz una pre |e we kva li te ta ope ra tiv nih pro ce sa i po boq {a we kva li te ta pre no sa u me |u na rod nom po {tan skom sa o bra }a ju, na ro ~i to u tran spor tu i do sta vi me |u na rod nih po {i qa ka (pi sma, pa ke ti i EMS) i raz me ni svih neo p hod nih po da ta ka o sta tu si ma po {i qa ka, kao i po da ta ka o sa dr `a ju po {tan skih po {i qa ka (elek tron ska ca rin ska de kla ra ci ja). Ovo je mo gu }e sa mo kon stant nim ra dom na ana li zi po sto je }ih po da ta ka do bi je nih re a li za ci jom vi {e me |u na rod nih pro je ka ta, ko ri {}e wem raz li ~i tih ME, IBIS, QCS3, CA apli ka ci ja i una pre |e wem istih (IPS2, PRI PE Vi sion), ra dom sa avio kom pa ni ja ma i od re di {nim po {tan skim ope ra to ri ma, kao i u~e stvo va wem u pi lot pro jek ti ma, ko ji se re a li zu ju u sa rad wi sa Svet skim po {tan skim sa ve zom. Neo ph od nost for mi ra wa Ak ci on og pla na, a na osno vu ana li ze ostva re nih re zul ta ta, pred sta vqa pred u slov za da qe una pre |e we kva li te ta, ka ko u de lu nad le `no sti Pred u ze }a, ta ko i u de lu nad le `no sti avio kom pa ni ja i do stav nih po {tan skih ope ra to ra. Una pre |e wem kva li te ta po svim stav ka ma Po {ta Sr bi je do ka zu je da je li der na na ci o nal nom tr `i {tu po {tan skih uslu ga i va `an fak tor na me |u na rod nom po {tan skom tr `i {tu re gi o na. Bez vi so kog kva li te ta na {ih uslu ga ne ma ni uspe {nog raz vo ja kom pa ni je u ce li ni.

2 IPS International Postal System 3 QCS Qu a lity Con trol System

25

26

Dru {tve no od go vor no po slo va we

Negovawe qudskog potencijala Zaposleni Obuka i razvoj zaposlenih Najboqi radnik u 2012. godini Briga o zaposlenima Sindikalno udru`ivawe zaposlenih Stvarawe novih vrednosti Pove}awe zadovoqstva i poverewa korisnika U susret potrebama korisnika 31 31
27

28 28 28 29 29 30 31

Briga za dobrobit dru{tvene jedinice Siguran i pouzdan partner dru{tvenoj zajednici Za{tita `ivotne sredine PTT muzej Najzna~ajnije aktivnosti PTT muzeja u 2012. godini

32 32 32 33 33

Dru {tve no od go vor no po slo va we

6. Ne go va we qud skog po ten ci ja la
6.1. Za po sle ni Za po sle ni su dra go cen po ten ci jal PTT si ste ma i osno va uspe ha ko ji ostva ru je Po {ta Sr bi je. Za hva qu ju }i za po sle ni ma, wi ho vom do pri no su, po sve }e no sti, zna wu i ener gi ji Po {ta slo vi za ser vis ko ji je na sva kom me stu i u sva ko vre me na uslu zi gra |a ni ma i dr `a vi; za in sti tu ci ju od po ve re wa; za po u zda nog i pri stu pa~ nog po slov nog part ne ra. Uku pan broj za po sle nih u Po{ti Srbije na dan 31. 12. 2012. go di ne iz no sio je 15.068. Pre ma or ga ni za ci o noj struk tu ri, u rad nim je di ni ca ma po {tan skog sa o bra }a ja za po sle no je 13.566, u di rek ci ja ma 1.036, a u pra te }im de lat no sti ma 466 rad ni ka. Od nos za po sle nih u ad mi ni stra ci ji i teh no lo gi ji je 1:6 (na 6 za po sle nih u teh no lo gi ji do la zi 1 za po sle ni u ad mi ni stra ci ji): poslovodstvo broji 99 zaposlenih, u teh no lo gi ji ra di 12.423, u administraciji 2.080, a u pra te }im de lat no sti ma 466 za po sle nih. Na po me na: U teh no lo gi ju su ukqu ~e ni i za po sle ni u slu `ba ma za po {tan sku mre `u i po {tan ske uslu ge rad nih je di ni ca, kao i za po sle ni u di rek ci ja ma za po {tan sku mre `u i uslu ge, ko ji se ba ve or ga ni za ci jom i funk ci o ni sa wem teh no lo {kog pro ce sa ra da u Pred u ze }u. Pre ma obra zov noj struk tu ri, naj vi {e je za po sle nih sa sred wom stru~ nom spre mom 54,2 od sto (8.163 rad ni ka), sa vi so kom stru~ nom spre mom 12,5 od sto (1.891 rad nik), sa vi {om stru~ nom spre mom 9,4 od sto (1.418 rad ni ka), kva li fi ko va nih rad ni ka ima 20,2 od sto (3.044), a visokokvalifikovanih 3,1 odsto (465). Ostalih je 0,6 odsto (87). O is ku stvu na {ih za po sle nih go vo re i po da ci o struk tu ri po go di na ma sta `a: naj vi {e je onih sa 10 do 20 go di na sta `a (31,34 od sto ili wih 4.723), za tim onih sa 20 do 30 go di na sta `a (29,78 od sto ili wih 4.487), za tim sle de rad ni ci sa sta `om ma wim od 10 go di na (21,52 od sto ili wih 3.242) i oni sa pre ko 30 go di na sta `a (17,36 od sto ili wih 2.616). Taj spoj mla do sti i is ku stva po ka zu je i struk tu ra za po sle nih pre ma go di na ma `i vo ta: od 41 do 50 go di na ima 31,4 od sto (4.735), od 31 do 40 go di na 30,3 od sto (4.572), od 51 do

60 go di na 24,7 od sto (3.720), od 21 do 30 go di na 11,1 od sto rad ni ka (wih 1.676), a preko 60 godina wih 2,3 % (353). Do 20 godina je 0,1 odsto (12 radnika). U struk tu ri za po sle nih pre ma po lu ima vi {e mu {ka ra ca 59 od sto (8.820), dok je lep {i pol za stu pqen sa 41 od sto (6.248 ko le gi ni ca). 6.2. Obu ka i raz voj za po sle nih Ula ga wem u raz voj za po sle nih Po {ta Sr bi je pro mo vi {e zna we i stru~ nost, kao i li~ ni raz voj u ko me }e za po sle ni svo je in di vi du al ne ci qe ve uskla di ti sa in te re si ma Pred u ze }a. Na taj na ~in svo jim za po sle ni ma Po {ta omo gu }a va da is ko ri ste i raz vi ju svo je spo sob no sti i da do stig nu op ti ma lan ni vo kom pe tent no sti. U skla du sa tim, Po {ta pod sti ~e obra zo va we, pro fe si o nal no ospo so bqa va we i usa vr {a va we za po sle nih, ka ko pre ko or ga ni za ci je i re a li za ci je in ter nih pro gra ma obu ka, ta ko i pre ko eks ter nih edu ka ci ja. U to ku 2012. go di ne raz li ~i tim vi do vi ma obra zo va wa, pro fe si o nal nog ospo so bqa va wa i usa vr {a va wa bi lo je ob u hva }e no 2.956 za po sle nih, i to: na se mi na ri ma u or ga ni za ci ji eks ter nih iz vo |a ~a 254 za po sle na; na raz li ~i tim obu ka ma u or ga ni za ci ji eks ter nih iz vo |a ~a 349 za po sle nih; u in ter nim obu ka ma, po po seb nim pro gra mi ma Pred u ze }a (re sti tu ci ja, spre ~a va we pra wa nov ca i fi nan si ra we te ro ri zma, po slov no po na {a we i ko mu ni ci ra we, ot kla wa we pro pu sta u ra du i mul ti ben king) 1.736 za po sle nih; na in ter nim se mi na ri ma (Ve {ti ne sa vre me ne po slov ne ko mu ni ka ci je, Tim ski rad, Po stu pak za po sle nih pri osno va nim i/ili neo sno va nim pri med ba ma ko ri sni ka, Upra vqa we vre me nom, Pre zen ta ci o ne ve {ti ne i Pro daj ne ve {ti ne) 261 za po sle ni; na te sti ra wu zna wa iz obla sti spre ~a va wa pra wa nov ca i fi nan si ra wa te ro ri zma 356 za po sle nih na po slo vi ma teh ni ~a ra za {al ter ske po slo ve. U 2012. go di ni 37 me na xe ra svih ni voa upra vqa wa i ru ko vo |e wa su ta ko |e ima li pri li ku da u~e stvu ju u ve li kom bro ju raz li ~i tih se mi na ra odr `a nih u ze mqi. U okvi ru re a li za ci je pro gra ma in ter ne obu ke za re sti tu ci ju iz vr {e na je obu ka svih ne po sred nih ru ko vo di la ca (ru ko vo di o ci slu `bi u rad nim je di ni ca ma po {tan skog sa o bra }a ja i uprav ni ci JPM) ukup no 151 za po sle ni. Sa ~i we ni su po seb ni pro gra mi obu ke za po sle nih u Pred u ze }u i to: Pro gram obu ke za po sle nih za po slo ve re sti tu ci je i Pro gram obu ke za po sle nih za po slo ve is pla te go to vi ne pu tem plat nih kar ti ca na POS ter mi na li ma Po {te u je di ni ca ma po {tan ske mre `e.

28

6.3. Naj bo qi rad nik u 2012. go di ni Sa `e qom da pod sti ~e i raz vi ja mo ti va ci o nu funk ci ju kod za po sle nih, Po {ta Sr bi je od 2002. go di ne na gra |u je naj bo qe rad ni ke u obla sti po {tan skog sa o bra }a ja za kva li te tan rad i mo ti vi {e ih na stal no, li~ no usa vr {a va we za rad za jed ni~ kih in te re sa. Od 2006. go di ne ovaj iz bor se vr {i po no voj pro ce du ri. Iz bor naj bo qih rad ni ka u Pred u ze }u vr {i se kvar tal no (na tri me se ca), ta ko da se u to ku go di ne iz bor vr {i ~e ti ri pu ta. Na gra de se do de qu ju za po sle ni ma na teh no lo {kim rad nim me sti ma, u sle de }im ka te go ri ja ma: naj bo qi po {tar naj bo qi {al ter ski rad nik naj bo qi do sta vqa~/vo za~ naj bo qi rad nik u obla sti pre ra de po {tan skih po {i qa ka naj bo qi kon tro lor/bla gaj nik naj bo qi uprav nik. Kri te ri ju mi iz bo ra su: kva li tet i kvan ti tet po sla, po u zda nost u ra du, kva li tet ko mu ni ka ci je, flek si bil nost i mo ti vi sa nost, pre no {e we zna wa i usa vr {a va we, a za uprav ni ke i or ga ni za tor ske i me na xer ske spo sob no sti. Na kra ju sva kog kvar ta la ukup no se na gra di 13 rad ni ka iz ovih ka te go ri ja za po sle nih, od no sno 52 rad ni ka go di {we. Na gra de za naj bo qe rad ni ke kvar ta la i go di ne su pla ke ta i jed no krat na nov ~a na na gra da u vi si ni jed ne pro se~ ne za ra de ostva re ne u Pred uz e }u. U kon ku ren ci ji za iz bor naj bo qeg rad ni ka go di ne su svih pe de se tak fi na li sta, re gi o nal nih pr va ka iz kvar ta la u kvar tal, ali pra vi la na la `u da je tron re zer vi san sa mo za jed no ga. Od lu ku o iz bo ru naj bo qeg rad ni ka go di ne do no si ge ne ral ni di rek tor Pred u ze }a na pred log Ko mi si je za iz bor naj bo qih rad ni ka. Na kra ju 2012. go di ne pro gla {en je po bed nik ak ci je Naj bo qi rad nik. Ti tu la najrad ni ka za 2012. go di nu pri pa la je Gor da ni Fi li po vi}, ko ja oba vqa po slo ve vi {eg kon tro lo ra u Rad noj je di ni ci po {tan skog sa o bra }a ja Srem ska Mi tro vi ca, po {ta 22320 In |i ja. Naj bo qe oso bi ne ko je je `i ri pre po znao kod we su stru~ nost, ta~ nost i sa mo stal nost u iz vr {a va wu oba ve za, kao i to {to je u ko mu ni ka ci ji sa ko le ga ma i ko ri sni ci ma ko o pe ra

tiv na, otvo re na i pred u sre tqi va. Po seb no je is tak nu ta we na ini ci ja tiv nost, flek si bil nost u pri hva ta wu bo qih na ~i na ra da i za la ga we u in struk ta `i, gde se mak si mal no tru di da pre ne se zna we, ka ko u po jed no sta vqe wu pra vi la na sna zi ta ko i u upu }i va wu u taj ne no vih apli ka ci ja.

Gor da na Fi li po vi}

6.4. Bri ga o za po sle ni ma Ne go va we qud skog po ten ci ja la ogle da se u bri zi o za {ti ti zdra vqa i bez bed no sti na ra du, u una pre |i va wu uslo va ra da, za do vo qa va wu ma te ri jal nih i psi ho so ci jal nih po tre ba za po sle nih. Od 1999. go di ne na ni vou ce log Pred u ze }a ra di Slu `ba za so ci jal nu za {ti tu za po sle nih u okvi ru Di rek ci je za ka dro ve. No si o ci ak tiv no sti su nad le `ni stru~ ni pro fi li ras po re |e ni pre ma or ga ni za ci o nim ce li na ma Pred u ze }a. Rad slu `be je za sno van na Ko lek tiv nom ugo vo ru Pred u ze }a. Ide ja i ciq ra da Slu `be za so ci jal nu za {ti tu za po sle nih je hu ma ni za ci ja ra da i rad ne sre di ne ko ja se pri mar no spro vo di kroz: bla go vre me nu de tek ci ju so ci jal no-za {tit nih po tre ba i ade kvat nog ras po re |i va wa qu di sa zdrav stve nim po te {ko }a ma i uma we nom rad nom spo sob no {}u, re ak ci ju na iste pu tem: ade kvat nog ras po re |i va wa; opre de qi va wa nov ~a nih da va wa pre ma od red ba ma Ko lek tiv nog ugo vo ra u slu ~a ju bo le sti za po sle nih i ~la no va wi ho vih po ro di ca; mo ti va ci je za le ~e we, pra }e wa le ~e wa i adap ta ci je u rad noj sre di ni za po sle nih sa psi hi~ kim od stu pa wi ma, bo le sti ma za vi sno sti (al ko ho li zam, nar ko ma ni ja, koc ka); pre ven tiv ne zdrav stve ne re ha bi li ta ci je i pra }e wa ap sen ti zma (od su stvo va wa sa po sla).

29

So ci jal na od go vor nost i si stem ska bri ga o po je din cu je tra jan pro ces ko ji iz i sku je pu nu pa `wu sva kog po slo dav ca. Ka ko bi svo jim za po sle ni ma bi la po `e qan, od go vo ran i sta bi lan po slo da vac, na ko ga u sva kom po gle du mo gu da se oslo ne, Po {ta Sr bi je kao mno go qud ni si stem {i rom Re pu bli ke Sr bi je, s osnov nom de lat no {}u ko ja pod ra zu me va i rad na otvo re nom i rad sa te re tom i rad sa po ve }a nim stre som i po ve }a nim ri zi kom, ne pre sta no i po sve }e no bri ne o svo jim za po sle ni ma. Tra di ci ja Po {te Sr bi je je i ne go va we so li dar no sti i ne se bi~ ne po mo }i za po sle ni ma i ~la no vi ma po ro di ca ko ji ma je ona neo p hod na. U 2012. go di ni 8.880 za po sle nih, od no sno ~la no va wi ho vih po ro di ca, ostva ri lo je pra vo na is pla tu fi nan sij skih sred sta va po sle de }im osno va ma: S  o li dar ne po mo }i za ukup no 777 za po sle nih i to: za le ~e we za po sle no ga ili ~la no va u`e po ro di ce za po sle no ga 192 za po sle na; za pre ven tiv nu re ha bi li ta ci ju za po sle no ga 66 za po sle nih, za po smrt ni nu za za po sle no ga i ~la no ve u`e po ro di ce za po sle no ga 55 za po sle nih; za na kna de tro {ko va za slu ~aj smr ti za po sle nog i ~la na u`e po ro di ce za po sle no ga 16 za po sle nih; za po mo} za po sle no me za no vo ro |e no de te 444 za po sle na i za po mo} za po sle no me za ubla `a va we po sle di ca od ele men tar nih ne po go da i van red nih do ga |a ja 4 za po sle na; J  u bi lar ne na gra de za ukup no 1.527 za po sle nih: 692 za po sle na za 10 go di na ra da u Po {ti; 402 za po sle na za 20 go di na ra da u Po {ti; 306 za po sle nih za 30 go di na ra da u Po {ti i 127 za po sle nih za 35 go di na ra da u Po {ti; N  o vo go di {wi nov ~a ni po klo ni za de cu za po sle nih ukup no 6.427 is pla ta i M  a te ri jal ne po mo }i de ci pre mi nu lih za po sle nih za ukup no 149 de ce. 6.5. Sin di kal no udru `i va we za po sle nih U Po{ti Srbije for mi ra na su ~e ti ri sin di ka ta. Re pre zen ta tiv nost ima ju Sin di kat PTT Sr bi je i Sin di kat JP PTT sa o bra }a ja Sr bi ja Ne za vi snost. U dva re pre zen ta tiv na sin di ka ta, pre ma sta wu na dan 31. de cem bar 2012. go di ne, u~la we no je 11.328 rad ni ka (u Sin di ka tu PTT Sr bi je 8.496 i u Sin di ka tu PTT Ne za vi snost 2.832 za po sle na). Sin di kat PTT Sr bi je re gi stro van je 1992. go di ne kao Sin di kat rad ni ka PTT si ste ma Sr bi je. Pro me nio je na ziv u Sin di kat PTT Sr bi je 1998. go di ne i do Drugog kongresa u wegovom

sastavu nalazio se Sindikat Telekom Srbija. Na Drugom kongresu, 2000. godine, doneta je odluka o izdvajawu Sindikata Telekom Srbija iz Sindikata PTT Srbije i od tada Sindikat PTT Srbije funkcioni{e samostalno. Sindikat PTT Srbije ~lan je Kon fe de ra ci je slo bod nih sin di ka ta, re pre zen ta tiv ne sin di kal ne cen tra le na re pu bli~ kom ni vou, ko ja oku pqa ve li ki broj sin di ka ta iz jav nih pred u ze }a i relevantan je faktor na sindikalnoj sceni Srbije. Strate{ko opredeqewe ovog sindikata usmereno je na ostvarivawe vi{e programskih ciqeva od kojih su najva`niji ja~awe sindikata, za{tita radnih mesta i o~uvawe `ivotnog standarda zaposlenih. Ni{ta mawe zna~ajno nije i zalagawe za adekvatnu za{titu na radu i dobre uslove rada zaposlenih. Polaze}i od na~ela humanosti i solidarnosti, u Sindikatu PTT Srbije osnovan je Fond solidarnosti, sa ciqem o~uvawa i za{tite zdravqa ~lanova Fonda i ~lanova wihove u`e porodice (koju ~ine bra~ni drug i deca). Sredstva Fonda koriste se i odobravaju i u slu~ajevima smrti ~lana Fonda, smrti ~lana wegove u`e porodice, smrti roditeqa ~lana Fonda i za ro|ewe deteta. Sindikat PTT Srbije bavi se i pravnom za{titom ~lanstva, osigurawem po{tovawa svih zakonskih propisa i sporazuma sa poslodavcem, u~estvuju u kolektivnom pregovarawu i pod povoqnim uslovima organizuje druge aktivnosti od va`nosti za ~lanstvo, kao {to su letovawa, godi{wi odmori, rekreacija. Sin di kat Jav nog pred u ze }a PTT sa ob ra }a ja Sr bi ja Ne za vi snost osno van je 1997. go di ne, s namerom da zastupa radni~ka prava i interese, ja~a dru{tveni ugled, materijalnu i socijalnu sigurnost zaposlenih u po{tanskom sektoru. Sindikat PTT Ne za vi snost je ~lan Gran skog sin di ka ta sa o bra }a ja i te le ko mu ni ka ci ja Ne za vi snost, ko ji ra di pod okri qem Uje di we nih gran skih sin di ka ta Ne za vi snost, re pre zen ta tiv ne sin di kal ne cen tra le u ze mqi, ko ja ima svo je stal no me sto i u Me |u na rod noj or ga ni za ci ji ra da. ^lanovi su prepoznali ovaj sindikat kao upornog borca za o~uvawe radni~kih prava i dostojanstva rada, kao pouzdanog zastupnika u ostvarivawu interesa zaposlenih u sferi poboq{awa socijalno-materijalnog statusa i unapre|ivawa radno-pravne za{tite. U proteklom periodu sa poslodavcem je postignuto vi{e kvalitetnih sporazuma, a prednost raznih oblika sindikalne borbe od kolektivnog pregovarawa do {trajka, razumno i delotvorno kori{}eni su kada god je trebalo. Sindikat je dao doprinos i na uobli~avawu i

30

regulisawu radnog i socijalnog zakonodavstva, a vodilo se ra~una i o edukaciji aktivista i `ivoj me|unarodnoj saradwi. Interni oblici pru`awa pomo}i ~lanovima Sindikata PTT Nezavisnost regulisani su Pravilnikom o fondu solidarnosti, istaknutom na zvani~nom sajtu ovog sindikata, gde se mo`e ste}i uvid u sindikalne aktivnosti i aktuelnosti. Sindikat PTT Nezavisnost zala`e se za uspostavqawe konstruktivnog socijalnog dijaloga i za razvoj socijalnog partnerstva zasnovanom na me|unarodnim standardima i normama, sa `eqom da kao neposredni predstavnik zaposlenih, obezbedi dugoro~nost i uspe{nost kompanije, pri ~emu su na prvom mestu zadovoqni radnici. U Po{ti Srbije deluju i Sa mo stal ni sin di kat po {tan skih rad ni ka (osno van 2006. go di ne) i Sin di kat do sta vqa ~a PTT po {i qa ka Po {tar (osno van 2008. go di ne).

va we, di rekt na ko mu ni ka ci ja, od no si sa jav no {}u itd.) is po qe nu kroz kom bi no va we i ko or di na ci ju raz li ~i tih vi do va ko mu ni ka ci je sa pri mar nim ci qem pre no {e wa, sa op {ta va wa i edu ko va wa kli je na ta; u  na pre |i va we uslu `nog asor ti ma na i kon ku rent no sti pro iz vo da Pred u ze }a, kre i ra wem sa vre me nih kom plek snih po slov nih re {e wa sa do dat nom vred no {}u {to je re zul ti ra lo po ve }a wem za do voq stva i lo jal no sti ko ri sni ka, kao i po boq {a wem po slov nih per for man si Pred u ze }a; r  e di zaj ni ra we i pri la go |a va we po sto je }eg asor ti ma na pro iz vo da u skla du sa po tre ba ma i sta vo vi ma ko ri sni ka i kre i ra we elek tron skog ka ta lo ga pro daj nog asor ti ma na u Post Shop http://w ww .p os ta .rs/struk tur a/ lat/pro da ja/ Pos tS ho p.asp#katalo g, kao i aktivn im u~ e{}em u or ganizac iji i unapr e| ewu pro daje p ro iz vo da .  Call C en tar 7.2. U sus retp otreba ma kor is nika Tokom 20 12 . godini na p o q u komu nikaci je sa kori sn ici ma aktivnos ti P o{ te Srbije b ile s u u sme re ne na k ont in uirani razvoj o dn os a sa kor is nicima u z m aksimi zi ra we wi hove sa tis fa kcije i lojaln os ti , koj i pod razume va p o {t ov awe sta nd arda k valite ta u sluga i p o{ tovawe p rav a i int eresa k or is nika. Pozicion ira ni u sredi{t e na{ih pos lovnih a kti vnosti, k ori sn ici usl uga o st varuju pr avo na infor misan ost, i zb or, do stupnost, sigu rno st, diskrecij u i rek la ma ci ju u po gledu usl uga koje Po {ta Srbije pru`a. O sn ov ne ciqev e na ovo m poqu , de finisaneE ti ~ ki m kode kso m Pr eduze}a , ka o {to s u: odr `avaw e p ostoje }e g nivoa kva li te ta i ko ntinui ra no unapre |iv awe k va lit eta uslu ga , Po{ta po sti `e pro{irewem a sor ti mana uslu ga, pove}a we m in terne e fi kas nosti, ed uk acijom zaposleni h, k ao i pr av ov remenim i a de kvatn im i nformisawem ko ris ni ka o u slu gama. D a bi smo na vedeno ost varili ob ez be|uj em o d ostupn ostusluga, po{ tov awe za ko nskih ro kova, si gu rn os t i tajnost u pr enosu p o{ iqaka, red ov no st i n epr ekidno st vr {ewa usluga, au to matizac iju sv ih po slov nih pro ce sa i dr. Pov e} awe int erne efik asn osti p ut em unapre|ewa erfor p ma ns i poslo vni h procesa, kroz primenu sistema m e n axmentakv alit etom ( SMK ) pr ema zahtev im a stan da rdaS RP S ISO 9001:2008,u 2 012. godini je nas tavqe no projektov awe m i prime nom dokum en to vanog S MK u RJ Hi bridna p o{ ta. Predstoj e pripr eme za s ertifika ci ju s istema kv aliteta u p om enu toj ra dn oj jedini ci . SMK j e r anije impl eme ntiran u Samostaln om s ektor u z a korporativ ni marke tin g i v el ike

7. Stva ra we no vih vred no sti

7.1. Po ve }a we za do voq stva i po ve re wa ko ri sni ka Sa vre me na Po {ta Sr bi je svo jom raz gra na tom po slov nom mre `om, sa vi{e od 1.500 je di ni ca po {tan ske mre `e, obez be |u je do stup nost po {tan skih, fi nan sij skih i osta lih uslu ga iz svog bo ga tog asor ti ma na, sva kom gra |a ni nu i pri vre di Re pu bli ke Sr bi je, u skla du sa sa vre me nim po tre ba ma i o~e ki va wi ma ko ri sni ka po naj vi {im evrop skim stan dar di ma kva li te ta. Raz voj ni ci qe vi u~i ni li su je pre po zan tqi vim in fra struk tur nim si ste mom Re pu bli ke Sr bi je, ko ji uspe {no iz vr {a va i naj slo `e ni je ak tiv no sti, kao deo dr `av nog ser vi sa, ne ras ki di vo po ve zan sa dru {tve nim, eko nom skim i kul tur nim raz vo jem Sr bi je i sva ko dnev nim po tre ba ma we nih gra |a na i pri vre de. Po slov na ori jen ta ci ja Pred u ze }a fo ku si ra na je na stva ra we i is po ru ku vred no sti kroz raz vi ja we i una pre |i va we do brih, obo stra no ko ri snih du go traj nih po slov nih od no sa, ka ko sa kup ci ma ta ko i sa do ba vqa ~i ma i in fra struk tur nim part ne ri ma, kroz wi ho vo di rekt no ukqu ~e we u raz voj Pred uz e }a. Uspe {na im ple men ta ci ja pla ni ra nih ak tiv no sti, u iz ra zi to di na mi~ nim i ne iz ve snim tr `i {nim uslo vi ma, do pri ne la je ostva ri va wu pla ni ra nih kor po ra tiv nih ci qe va Pred u ze }a kroz: e  fi ka sno i efek tiv no obez be |e we uskla |e no sti po nu de uslu ga i pro iz vo da Pred u ze }a sa ak tu el nom tra `wom, kao efi ka snim od go vo rom Pred u ze }a na di na mi~ ne pro me ne u po slov nom okru `e wu; i  n te gri sa we mar ke ting ko mu ni ka ci ja ko je pre po zna ju stra te {ku ulo gu osnov nih di sci pli na (op {te ogla {a

31

koris nike, a u na re d nom pe ri od u se pl a ni raju ak ti vnosti na we gov oj imp le me ntaciji u ostalim o rg aniza cio ni m delo vi ma Preduz e }a. P rimenom ovog st andarda kvaliteta Pr eduze }e }e pru`iti g ara nciju kval it etai pouzdan osti svo ji h usluga , a samim tim i ve }e zad ov oqstvo i sigur no stza ko ri snike. U ok vir u aktivn os ti u smereni h na ostvarivaw e pove} awa nivoa k valiteta ser vi sa kroz un ap re |ewe ko ri sni~ki h s er vi sa, u 20 12. god ini d one to je Uputst vo o postu pa wu p o zahte vima za dava we in formac ij a upu}enih prek o inform ativnog s er vi sai ko rp ora ti vnog saj taPo{te Srbije. Ov im upu ts tv om ja sn o s u defin isane od govo rnosti i odre|en i rokov i za prav ovremen o da vawe od govora k orisnici ma ~ime je poboq{ an o dnos sa w ima i pove} anstepen kv aliteta p ru`aw a us luga.

r e|enij e po{t e, t o jest naj boqeg po{tanskog d om a}in a. Po rugi p d ut ovu na gradu je d obi o Filip F il ip ovi}, u pravn ik po{te 1843 5 Kur{ umlijska Baw a,k oj i je trudom ik reativn o{}u pr epor odi o svoju p o{ tu . Os im tog a, t okom 201 2. re alizoval i smo n iz akci ja i bili veoma aktivn i u proje kt ima koji p romovi{uip ri mewuju osn ovne hum ane vre dnosti, kao {to su [kola bez n as iq a, B it ka za por od il i{t a i Bitka z a beb e . Po{ta slovi za k omp an ij u koja pr ep oz naje najbo qe i n aj uspe{nij e, jer je bila p odr{ka bro jni m ma nifest ac ij ama i do ga |a jima iz oblas ti kult ur e, sporta, nauke, sa `e qo m da dop ri ne se mo stasavawu generac ij a koj e }e daqerazvij at i sve ono {to im a neprol azn u c iviliz ac ijsku vr ednost. Primer a radi, uo bl asti k ult ur e, na{ep reduze}e je finansi js ki pomogl o brojna vr ed na os tvarew a, doga |a je, festivale (fil mo vi L ed i S mrt ~oveka naBalk a nu, mani festacije Zmajeve de~i je i gre, Mo kraw~e vi d ani, ARL EMM, Tvr |a va teata r , Ni{ vil i d r.), k aoieminen tn e ust anove(F ondacij a B eo gra dske f il harmoni je , Jugosl ov en sk o dra msk o pozor i{ te , Matemat i~ki fakult et , Istra`iva~ka stanica Pe tnica , As oc ijacija no vin skih iz da va~a i e lektrons kih med ij a i dr .). Sport i spor ti ste po dr` av ali sm o zna~ aj nim ul aga w em pr eko sp or tskih sa vez a (Odb oj ka{ki sa vez Sr bi j e, Ko{ arka{k i savez Sr bije, Va terpol o save z Srbije, O limpij ski ko mi tet Sr bije , Par aolimp ij ski ko mi te t Srbi je, Te ni ski savez Srb ije, Skija{ki sa vez Sr bije, V esla~ki savez S rb ije, K a jaka {ki sav ezS rbije). I ne samo to u zn a~ajn oj meri pom og li smo i o dr`ava we Be og radskog mara to na i Me|una ro dne b ici kl isti~ ke trk e KrozSrbiju. Tako| e, Be ogra|animasmo u prole}e2012 . godi n e p okloni li nov u fontan u ispred z grade G la vne po{t e, s a `eq om da se sv aki kut akBe ograda u~ini le p{im i b o q im za`ivot. O dgov orno po na{ awe Po {t e je tra jno op red eq ewe . Ona je prim er k ompanij e ko ja je dru{tveno odgo vo rno pona {a we usp e{ no impl em en tirala u sv oj u poslov nu st rategi ju . Osim {to v od i ra~u na o p rofitu,j edn ak om kvali te tu i d os tu pn osti usluga {i ro m Srb ije, Po{ ta Srbije p omn o brin e o z aposl en ima i wih ov im por odicama, uz is tov remen u p unu po sv e}enost d ugoro~n imci qevima korisnimza~ itavo dru{tv o. 8 .2 . Za{ tita` ivotne sr edi ne Sh od noo predeqe wu da u s vom posl ovawu kro z k ontinu ira na pob oq{awa i preve nc iju z aga |i vawa i sistem ski na~in

8. Br ig a za d obrobi t dru{tvene z ajedni ce

8.1.  Sig uran i zajedn ici po uzd an partne r dru {tvenoj

Po{ti Sr bi je, kao javno m s ub jektu, tra jn o o predeqe w e j e odgov ornost prema dru {tvenoj za jednici u svi m segment ima od zap os lenih i korisnikau sluga,preko pos lovnih p artnera i do bavqa~a,d o l okalnihza jednica i dru {tvau celin i. P o{ta je u~esnik jed nog o d najve}ih i naj va`nij ih projekta z a u sposta vqa we ele kt ronske uprave Ce ntral ni sistem z a elekt ron sku obra du i s kladi{tew e podata ka i ~ uvawe dru go g prim erka mat i~ nih kwiga. Za je dno sa Mini starst vom pravd e iKancel arijom z a o dr `ivi raz voj , po tpisni ci smo Sp or az uma o posl ovn o-tehn i~ ko j sa ra dwi, k oj i }e me{ tan ima 46 n erazvij enih op{tin a omogu }iti da u na rednom p eriod u d obijaj u izv ode i z mati ~nih k w iga ele ktr onskim putem. P o{ ta obezbe|uje stru~ne kadro ve, ~i me daje puni smisa o ~ita vo m pro jek tu i ciq u s tvarawa isti h {ans i za sve. Po{ ta Srb ije i na dr ugi na~i n p om a` e ner azvijen e op{tine , a pre sv ega uv o|ewem be spl atnih in te rnet- kut ak a u pro st or ij ama po {ta, kako b i, naro~i to mladi , mogli da spoznaju bla go deti sa vremenih t eh nologija. Pr vi takav inter net k utak ot voren je u je sen 2 012. go di ne u po{ti uTrgov i{tu. Istovremen o i sami po kre }emo a kc ije, poput Pr vo pismo u~ite qi c i i P is mo De da Mr azu, sa c iqe m da najmla|e uved emo u svet odr as tawa kroz neg ovawe kul ture pi smenost i ikomu ni kacije , alii da podstaknemo m a{tov itost i kreativno st. T re ba ista} i i inte rnu akciju Malo d obre voqe da nam bude boqe, koja je , zahva quju} i op ravdano j med ij sko j pa`wi , v rlo brz o iza{la iz tog ok vira i pr ed st avilana{u kompaniju i na{e za posl ene u n aj le p{em svetl u. Re~ je o i zbo ru naju-

32

upr av qawa za{t itom `iv otn e sredine , u 2012. g od ini na stavi li smo sa u pravq aw em , pra} ew em i tra jnimzbriwava wem otpa dnih ma ter ija, koje t oko m obavq awa d elatno sti nasta j u (elek trons ki i e lek tri~ni ot pad , otpa dno uqe, i stro{ en i akumu la tori, otp adne fluores ce ntne cev i,otpadnea utomobi lsk e gume, istro{eni ribo ni i ton er i, otpadn i papir, nam e{ taj, o tp ad i od metala, plast ike , stak la i osta le otpa dne materij e) . Tokom 20 12. g od ine priku pili smo : 12 t on a otpadnihguma, 1 6 to na elek tr on skog otpada, 220 tona pap ira, 53 to ne metalnog otp ada, 1 ,6t ona ak umu latoraibateri ja... Osnov ni ciq upra vq awa o tp adom j e smawewe zaga|e wa `ivo tn e sredin e idegr ada cije p ro stora. S a nastalim otp adom P o{ ta postup a u s kladu sa Z ak onom o za {tit i `ivo tne sredi ne , Zakon om o upra vq aw u otpado m i p odzakonskim pr op isima o upravqa wu po seb nim t oko vima o tp ada. Najzna~a jn ije aktivnosti na p reduz ima w u mera i z oblast i z a{tite` iv otne sr edineu 201 2. godin i b ile s u:  pr evencij a na stajawa otpada i smawe w e kol i~ ina otpad a koje na staju  po novno kori {} ewe pro iz vo da za ist u ili drugu namenu  re cikla`a , od nosno t re tma n otpad a radi d ob ija wa siro vi ne za p r oizvo dwuistogi li dr ug ogp roizvoda  i skori{}ewe , odnosno ko ri{ }ewe vr ednosti ot pada  od lag awe o tpa da d eponovawe m. U toku 20 12. god in e u z ajedni~koj akc i jisa Gr adsk om ~i st o}om inf ormisali s mog ra |a neo ekol o{ ki m kesama koj e jeo vo preduze}e bespla tn o daval o, a po tom s mo zaint e re sovanim g ra |animais te i d is tribuirali. U ciqu p ra}e wa utica ja dela tn osti Pred u ze} a na k val itet iv ` otne s redine u 20 12 . godin i u poslo vn imo bjektimavr{ en e su neophodne kontrol e ot padnih v oda i ispi ti vawa pro dukata s a gor evawa u kotlarnicam a.

kirazvojikoja } e po setioc ima naintere sa nta n na~in , pr eko `ivih ap ar ata, instrum enat a i make ta , pri kaz at i razv oj po{ta, telegrafa i tele fona kr oz istorij u, ka o i do stignu} a tehnik e sav remenog do ba. P TT muzejse u prvo vreme nalazio u zgradi Minista rs tva po {ta i telegra fa, u De ligra ds k oj u li ci 49, a od 1 930. godin e fo nd PTT mu zeja sme{ten je na petom s pr atu novoi zgra|ene zgrade Mini st ar s tva u Palmo ti}e voj ulici 2. Godi n e 1958. PTT m uz ej otvore n je za posetio ce nov om post avk om , u novom re konstruisanomp rostoru u prize mqu zgrade . 9.1 . N  aj zna~ajn ije aktivnosti P TT mu zeja u 2 012. godini O d 2010. go di ne PTT muzej f unkcioni{e u sast avuJP P TT a s ob ra}aja S rb ija. Ist e g od ine, sh vataju} i z na ~a j muze ja, kao jav ne ku lt urne in stituc ije, Pred uze}e je pristupil o izradii reali za cijiproj ek ta rek on strukcije muz ej a, prvip ut posle pedes et dve godi ne . Rekonstru kcija PTTmuzeja tr ajala jeosam m ese ci i z av r{ e naj e u aprilu2 012. god in e. U skl adusa javno m funkci j om muzej a i potr eb omp oz icionira w a PTT muzejau jav nost i, u sa radwi saMuzejo m nauke itehnike, o rg an izova na je iz lo `ba Kastalno j postavci,k ojomje Muzejsv e~ano o tv oren za p osetioce. Po red po me nute izl o` be , pov odom 1 00-godi {wice od Ba lkanski h ra tova PTT muzej je pri re dio iz lo`b e: Jedi nice veze S rp ske vo js ke u B al kanskim rat ovima 19 12 1 913. i Albumi ilustr ovanih po{tansk ih karat a Sa msona ^ern ov a kao sre dstvo pr opagande Sr bi je i S rp sk e vojs ke . 20 12. godi nu obele`ila je i bogata po slovna sa radwa s a uz m ej ima, a rhivim a, biblio te kama i {kolama.PTT muze j jebio doma}in i u~ esnik k onferenc ij e Unije t ehn i~kih muze ja sredwe Evro pe , a u~es tv ov ao j e i n a stru~n om skupu O brenovi} i u muzej skim i dr ugi m zbir ka ma Srbije u o rgani za ciji Muzej a rudni ~k o-takovskogkr aja iz G or weg Milanov ca. P aral elno sa rekonst rukcijom PT T muz eja v r{ ene su i pripr e me za izra du no ve sta ln e postav ke , druge po re du u isto rij i ra da Muze ja, ko jesu ob uh va tile ak ti vnostive zane za re vizij u fo nda Muze ja, ko nzer vacij u i res ta ura ciju eksponat a i izrad u konc ep tai diza jn a po stavke. U novo j postavc i Mu zeja podeqenoj n a p et celi na, pr eko eksp on at a i do ku menata iz fond a M uz eja, hrono lo{ kise prat i isto rijsk i razvoj p o{te i telekomu nikaci ja na ov im p ro st or im a, a ist ovremeno i r azvoj n a{e dr`a ve i dru{ tva , kao i ra zvojpo{t e it elekomunikaci j a u sv etu.

9. PTT m uz ej
Po {tansko- te legr afsko-t elefonsk i muz ej u B eog ra du os novan je 31. jul a 19 23. g od ine, k ada je Mini st arstvo po {ta i t elegra fa Kraqevi ne Srb a, Hrva ta i Sl ovenaca do nelo P ra vi lnik o muz ej u. Osn ov na zamisa o bila j e da Muz ej b u de ustanov a ko ja }e ~uv ati, bel e`iti i ba{t in iti te hnol o{

33

34

Poslovna re{ewa i poslovne aktivnosti

Poslovne aktivnosti Realizovane poslovne aktivnosti u 2012. godini Nagrade i priznawa Po{te Srbije u 2012. godini 36 36 38

35

Po slovn a r e{ ewa i poslovn e aktivn osti

10. P oslovne aktiv nosti
10.1. R  ealizo va ne posl ov ne aktivnos ti u 201 2. g od ini Po{ taSrbijejesve svo je na pore u 2 012. godi ni usm er ila na ostvarewe def ini sa nih stra te{kih ci qeva i unapre|ewe uk up ne po slovne e fi ka snosti. U ok vir u un apre|ew a u sl u`ne i nfra strukt ur e , k ao i k vali teta r ad ai kvalite ta usluga , na stavqe ne su aktivnosti i zgr ad we re gio nalnih po{tansko- lo gi st i~ kih ce nt ar a u Be ogra du i No vo m S adu, k ao i aktiv nos ti na ba vke o pre me za automati zovan o so rtirawe po{ tanskih p o{iqaka. Radov i n a rekonstruk ci ji postoj e}eg GP C u Ni{ u za vr{eni s u i obje ka t je p u{tenu rad u d ec e mbru 2012 . g od in e. Na po qu razvoja p o{ta nskog s ek tora, o pt im izacije re sursa Pr ed uze}a i standard iza ci jet eh nolo{kih ipos lovnih pr ocesa sp ro veden e su br ojne aktivnosti ve zan e z a in forma tizacij u sv ih pos lov ni h p rocesai wihovu integrac ij u, k ao {t o s u:i m pleme ntacija n o vo g tehno lo {ko-i nfor macio nogs is t ema Po st- -tis u integ ralni i nfor macion i s is te m Predu ze} a, primena po sl ovno-info rma ciono g sis tema S AP , raz vo j Ge ografskog inf ormacion og s is tema, k ao i pra}e we i kontr ol a kori {} ewa voz il a anga`ovani h u p o{ tansko j t eh no logiji u s istemu Auto matsko g pra} e wa vozila . Pr iv e dena je kraju akc ij a usagla{ avawa p od ataka dve a dresne ba ze : Geogra fskog in fo rm acion og sistema i aplikacije Ku}ni sandu ~i }i, p ri ~emu je kv alitet adresnih po dataka po dig nu t sa 7 2% n a 98%. To kom 2012. go di ne zna~ajn e aktivnost i bi le su us mere ne ka una pre |e wu po{ta ns ki h usl uga i obezbe |iv awu uslo va za ost vari vawe i p obo q{awe p rojektovan og kva lit et a pismono snih, p aketski h, ek spres ip o{ ta nsko- finan sij sk ih usluga . U  obla sti pism onosn i h us lu ga u ciqu un apre|ew a t eh nologije rada pos to je }ih i uvo |ewa novih us luga rea li zo van e su ak ti vn ost i: una pre |e w e usluge Nead res ov an a direktna po{ta u smisl u kv an titativne terit orijalne se gm entaci je , kao i se gm en tacij e i po ne kom drug om kr iterijum u na o sn ovu koj eg se o dre| uju p rimaoci neadresovane direktne po{te; unapre|ewe usluge Pra}ewe statusa po{iqke putem sajta www.tr ac ka ndt race.pt t. rs, ko je pod ra zu me va da po red po je di na~ nog pra }e wa po

{i qa ka po sto ji mo gu} nost do sta vqa wa ko ri sni ku ob je di we nog iz ve {ta ja o sta tu su po {i qa ka u svim fa za ma pre no sa; do no {e we no vog Uput stva o pru `a wu po {tan ske uslu ge Per so na li zo va na po {tan ska mar ka u Po{ti Srbije, ko jim je ko ri sni ci ma omo gu }e no da u ime tre }ih li ca, a o svom tro {ku, mo gu zah te va ti uslu gu PPM, kao i da pi smo no sne po {iq ke fran ki ra ne PPM mo gu pre da va ti na {al te ri ma svih po {ta ili uba ci va wem u po {tan ski san du ~i}. U  obla sti pa ket skih i eks pres uslu ga uve de na je uslu ga Po {tan sko-lo gi sti~ ki pa ket plus, ko ja omo gu }a va da na {i za po sle ni kod ko ri sni ka uslu ge ostva ru ju po pust od naj ma we 30% od ve le pro daj ne ce ne za ku po vi nu ux be ni ka za osnov nu i sred wu {ko lu; po slov na sa rad wa sa fir mom AVON Co sme tics SCG pro {i re na je bro jem po {ta ko je oba vqa ju ovu uslu gu, ta ko da se is po ru ka Avon pa ke ta u 2012. go di ni oba vqa la u 259 po {ta, u 27 rad nih je di ni ca po {tan skog sa ob ra }a ja; po slov na sa rad wa sa fir mom Grand prom na sta vqe na je i u 2012. go di ni, ka da je kra jem ju na za vr {e na ak ci ja uru ~e wa po klon pa ke ta fir me Grand prom. Ka ko bi se o~u va lo po ve re we ko ri sni ka i odr `ao kva li tet eks pres i pa ket skih uslu ga pred u ze te su sle de }e ak tiv no sti: uvo |e we ku rir ske slu `be u 3 no va gra da i po ve}a we bro ja lo ka ci ja na ko ji ma se vr {i pri jem (111 no vih po {ta), ~i me je po boq {a na do stup nost mre `e i po ve }an broj po {i qa ka pri mqe nih na {al te ru i pre ko ku ri ra; uvo |e we no ve uslu ge Post-eks pres po {iq ka ko ju pra ti Post -net uput ni ca kao ot kup ni do ku ment, po osno vu ko jeg se vr {i upla ta ot kup nog iz no sa za Post-eks pres po {iq ku, u ci qu pro {i re wa asor ti ma na i za do vo qe wa po tre ba ko ri sni ka u po gle du br zi ne is pla te nov ca po {i qa o cu po {iq ke; re di zaj ni ra we po sto je }eg veb saj ta w ww.po ste xpress. rs; uvo |e we bes plat nog bro ja Po ziv nog cen tra Post-eks pre sa 0800 100 808 u fik snoj te le fon skoj mre `i za ko ri sni ke {i rom Sr bi je; uvo |e we mo gu} no sti po po dnev ne do sta ve za ko ri sni ke Te le koma i kon ti nu i ra no pra }e we uru ~e wa, kao i br zo re {a va we re kla ma ci ja za po vrat nu do ku men ta ci ju ko ja pra ti po {iq ke; pre nos Post-eks pres po {i qa ka za po tre be Re sti tu ci je; po boq {a we po sto je }e ver zi je si ste ma za pra }e we po {i qa ka u me |u na rod nom sa o bra }aju ko jom je ko ri sni ci ma omo gu }e no da pra te sta tus po {i qa ka do uru ~e wa; po kre ta we pro ce du re za iz me nu i do pu nu Post-eks pres apli ka ci je u de lu evi den ti ra wa po da ta ka o do sta vi EMS po {i qa ka, ka ko bi se po boq {ao kva li tet do sta ve EMS po {i qa ka; zah tev Upra vi ca ri na za raz ma tra we mo gu} no sti po ve }a wa li mi ta od 1.000 evra za vred nost ro be u Post-

36

-eks port pa ke ti ma i mo gu} no sti de kla ri sa wa pre fe ren ci jal nog srp skog po re kla ro be; skra }i va we ro ka za ca rin ski pre gled po {i qa ka sa 5 na 3 da na, u ci qu {to kra }eg za dr `a va wa u po {ta ma ca ri we wa. U  obla sti po {tan sko-fi nan sij skih uslu ga Pred uz e }e je ima lo niz pred lo ga za iz me nu i do pu nu za kon ske re gu la ti ve, ko ja re gu li {e oblast po slo va wa fi nan sij skih uslu ga Po {te Sr bi je i dru gih fi nan sij skih in sti tu ci ja, ko je se od no se na: ade kva tan tret man Po {te u no vom Za ko nu o plat nim uslu ga ma, ~i je se usva ja we o~e ku je u to ku 2013. go di ne, i to ka ko u seg men tu po sto je }ih uslu ga i ak tiv no sti, ta ko i za no ve obla sti u seg men ti ma elek tron ske tr go vi ne, iz da va wa elek tron skog nov ca i otva ra wa i vo |e wa osnov nih po {tan skih ra ~u na ko ri sni ka; usva ja we iz me na Za ko na o de vi znom po slo va wu, ko je omo gu}a va ju Po {ti uvo |e we me wa~ kih po slo va. To kom 2012. go di ne vr {e ne su kom pa ra tiv ne ana li ze ra da kon ku ren ci je u od no su na Po {tu Sr bi je u pru `a wu fi nan sij skih uslu ga, a to su ban ke, me wa~ ni ce, pred u ze }a ko ja se ba ve elek tron skom tr go vi nom (pla }a we, on li ne ku po vi na uslu ga i ro ba) i dr., ko je su po ka za le da je Po {ta Sr bi je i da qe kon ku rent na iz ugla pro vi zi ja za fi nan sij ske uslu ge, a we na pred nost je raz gra na ta mre `a eks po zi tu ra. Iz ve {ta ji Na rod ne ban ke Sr bi je po ka zu ju da Po {ta pru `i ~e ti ri pu ta vi {e uslu ga go to vin skog pla }a wa na ra ~u ne tre }ih li ca, ne go {to pru `e sve ban ke za jed no, {to uka zu je da su uslu ge vi so ko kva li tet ne, te ri to ri jal no do stup ne i po po voq nim ce na ma, te su iz tog raz lo ga i do bro pri hva }e ne od stra ne gra |a na. U po gle du una pre |e wa po sto je }ih i uvo |e we no vih uslu ga, u okvi ru uslu ga plat nog pro me ta, re a li zo va ne su sle de }e ak tiv no sti: u  vo |e we On li ne na lo ga za upla tu u svim po {ta ma, po ~et kom 2012. go di ne, ko jim je omo gu }e no da se svi na lo zi pri mqe ni u po {ta ma do 16 ~a so va re a li zu ju istog da na, {to je uve }a lo kva li tet plat nog pro me ta u po {ta ma br `om re a li za ci jom svih pri mqe nih na lo ga za upla tu (upla ta pa za ra, osta le upla te gra |a na: {ko la ri ne, po re zi i dru ge oba ve ze); i  n sta li ra we 500 POS ter mi na la na {al te ri ma 217 po {ta, kra jem ok to bra 2012. go di ne, ~i me je za vr {e na pr va fa za pro jek ta Mul ti ban king Is pla ta go to vi ne pu tem plat nih kar ti ca na POS ter mi na li ma. Pr va pi lot po {ta za po ~e la je rad u Mul ti ban king si ste mu 31. ma ja 2012. go di ne, a pri kqu ~e we osta lih po {ta bi lo je u skla du sa di na mi kom in sta li ra wa ter mi na la. Na

ovaj na ~in obez be |e na je kva li tet ni ja, si gur ni ja i ce nov no po voq ni ja uslu ga Is pla te go to vi ne pu tem plat nih kar ti ca za kli jen te part ner ban ke. U pla nu je da se u Mul ti ban king si stem ukqu ~e ban ko ma ti i mo bil ni ure |a ji kod po {ta ra;  uvo |e we no ve uslu ge e-do pu na br zi plat ni pro met, ko ja tre ba da obez be di br zu re a li za ci ju upla te, u skla du sa po tre ba ma ko ri sni ka;  uvo |e we no ve uslu ge Evi den ti ra we sa upla tom, ko ja pod ra zu me va evi den ti ra we po da ta ka o ko ri sni ku, fi zi~ kom li cu, u svr hu pri je ma upla te za od re |e nu uslu gu (ar ti kal), ko ju nu di po slov ni part ner. Uslu ga je ko mer ci jal nog ka rak te ra i kom bi nu je se sa uslu gom upla te ili dru gim uslu ga ma Po {te (npr. sla we ar ti ka la po {tan skim po {iq ka ma);  iz me ne apli ka tiv nih po dr {ki u ob ra da ma po je di nih na men skih ra ~u na pre ko ko jih se re a li zu ju po je di ne vr ste uslu ga Upla te (e-do pu ne i Evi den ti ra we sa upla tom);  skla pa we 205.000 ugo vo ra i is po sta vqa we 500.000 na lo ga za pro da ju kroz po slo ve po sre do va wa u pro da ji bes plat nih ak ci ja;  iz me {ta we dva ban ko ma ta na lo ka ci je ko je }e ko ri sni ci ma omo gu }i ti ve }u do stup nost uslu ga, a Po {ti Sr bi je po ve }a ti pri hod;  na sta vak uvo |e wa elek tron skih dnev ni ka za ko mi ten te, ~i me se sma wu ju tro {ko vi {tam pe;  po ~e tak re de fi ni sa wa teh no lo gi je uslu ge Is pla ta po seb nih ~e ko va Uni ver zal ban ke na ime stu dent skih kre di ta i sti pen di ja, u ci qu efi ka sni jeg mo ni to rin ga uslu ge i re {a va wa re kla ma ci ja, kao i po ve }a wa do stup no sti uslu ge ko ri sni ci ma u svim je di ni ca ma po {tan ske mre `e. U okvi ru uslu ga uput ni~ kog pro me ta ko ri sni ci pre po zna ju kva li tet elek tron skog sla wa uput ni ca, pa se sve ve }i broj ko ri sni ka opre de qu je za ovu uslu gu, jer za do vo qa va po tre be br zog na ~i na `i vo ta, do stup na je u ro ku od mi nut, a pra ti je SMS oba ve {te we. Od uvo |e wa uslu ge Re sti tu ci je, 1. mar ta 2012. go di ne, pa do kra ja 2012. go di ne, pri mqe no je, ob ra |e no i ot pre mqe no Agen ci ji za re sti tu ci ju 10.606 zah te va za vra }a we od u ze te imo vi ne gra |a ni ma.

37

10.2. N  a gra de i pri zna we Po {te Sr bi je u 2012. go di ni U okvi ru go di {weg za se da wa ve }a Svet skog po {tan skog sa ve za, 23. fe bru ar a 2012. go di ne u Ber nu, Po {ti Sr bi je do de qen je ser ti fi kat za pri me nu S42 adre snog stan dar da. To je me |u na rod na po hva la za stan dar di za ci ju, kva li tet i efi ka snost adre sne in fra struk tu re, ~i me je Po {ta u{la u red 29 ze ma qa ko je ima ju ovaj ser ti fi kat, od ukup no 192 ~la ni ce Svet skog po {tan skog sa ve za. To kom Da na otvo re nih vra ta Fon da za kva li tet Svet skog po {tan skog sa ve za, odr `a nom u apri lu 2013. go di ne u Ber nu, na {em Pred u ze }u do de qe na je na gra da za naj bo qe upra vqa we pro jek tom Tran sla ci ja adre se u adre sni kod. Na gra de za naj bo qe re al i zo va ne pro jek te do de qu je Od bor po ve re ni ka Fon da za kva li tet Svet skog po {tan skog sa ve za, a na osno vu re zul ta ta pro ce ne pro je ka ta ko ji su spro ve de ni to kom pret hod ne go di ne. Ve li ka ~ast i po hva la na {em pred u ze }u i svim na {im za po sle ni ma ko ji ra de na pru `a wu uslu ge ubr za ne po {te u me |u na

rod nom po {tan skom sa ob ra }a ju EMS uslu ge, kao i do kaz da se uslu ga pru `a sa mak si mal nom po sve }e no {}u, je i Bron za ni ser ti fi kat za ostva re ni kva li tet pre no sa EMS uslu ge u 2012. go di ni, ko ji do de qu je EMS Ko o pe ra ti va Svet skog po {tan skog sa ve za. Po {ta Sr bi je je do bit nik i Zlat nog ser ti fi ka ta za upra vqa we kva li te tom pri zna we za naj br `i ras tu }i kva li tet uslu ga u ju go i sto~ noj Evro pi, ko ji do de qu je Svet ski po {tan ski sa vez. Na {e pred u ze }e na gra |e no je We stern Union pri zna wem i pr vim me stom za uza sto pan rast uslu ge We stern Union uput ni ca za 20102012. go di nu u ju go is to~ noj Evro pi. 2012. go di nu obe le `i lo je jo{ ne ko li ko pri zna wa: go di {wa na gra da Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re Zre wa nin za uspe {no po slo va we i do pri nos raz vo ju pri vre de Sred wo ba nat skog okru ga; za hval ni ca za uspe {nu me |u na rod nu po {tan sku sa rad wu od Po {te Srp ske, kao i Pr va na gra da za mar ke tin {ki na stup na Saj mu pri vre de i pred u zet ni {tva u Pa ra }i nu.

38

Fi nan sij ski po ka za te qi

Bilans uspeha Bilans stawa Nov~ani tokovi Investicije 40 42 44 46

39

Fi nan sij ski po ka za te qi

Bi lans uspe ha u pe ri o du od 1. 1. do 31. 12. 2012. go di ne
IZNOS POZICIJA Teku}a godina A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVAWA I. POSLOVNI PRIHODI 1. Prihodi od prodaje 2. Prihodi od aktivirawa u~inaka i robe 3. Pove}awe vrednosti zaliha u~inaka 4. Smawewe vrednosti zaliha u~inaka 5. Ostali poslovni prihodi II. POSLOVNI RASHODI 1. Nabavna vrednost prodate robe 2. Tro{kovi materijala 3. Tro{kovi zarada, naknada zarada i ostali li~ni rashodi 4. Tro{kovi amortizacije i rezervisawa 5. Ostali poslovni rashodi III. POSLOVNI DOBITAK IV. POSLOVNI GUBITAK V. FINANSIJSKI PRIHODI VI. FINANSIJSKI RASHODI VII. OSTALI PRIHODI VIII. OSTALI RASHODI 1.156.027 811.612 741.060 636.662 1.100.381 311.535 346.428 504.146 3.816.825 20.762.097 4.555 1.730.683 13.312.278 1.594.974 4.119.607 1.019.824 3.871.632 19.547.963 6.296 1.631.824 12.522.943 1.591.337 3.795.563 1.532.129 21.781.921 17.965.096 21.080.092 17.208.460 Prethodna godina
u hiqadama dinara

40

u hiqadama dinara

IZNOS POZICIJA Teku}a godina IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVAWA PRE OPOREZIVAWA X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVAWA PRE OPOREZIVAWA XI. NETO DOBITAK POSLOVAWA KOJE SE OBUSTAVQA XII. NETO GUBITAK POSLOVAWA KOJE SE OBUSTAVQA B. V. G. DOBIT PRE OPOREZIVAWA GUBITAK PRE OPOREZIVAWA POREZ NA DOBITAK 1. Poreski rashod perioda 2. Odlo`eni poreski rashodi perioda 3. Odlo`eni poreski prihodi perioda D. \. E. @. Z. I. ISPLA]ENA LI^NA PRIMAWA POSLODAVCU NETO DOBITAK NETO GUBITAK NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MAWINSKIM ULAGA^IMA NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASNICIMA MATI^NOG PRAVNOG LICA ZARADA PO AKCIJI 1. Osnovna zarada po akciji 2. Umawena (razvodwena) zarada po akciji 1.243.341 2.046.427 96.505 155.744 128.791 1.339.846 2.202.171 38.914 1.468.637 Prethodna godina 2.163.257

Na ba zi fi nan sij skog iz ve {ta ja Bi lan sa uspe ha o ukup no ostva re nim i ob ra ~u na tim pri ho di ma i ras ho di ma, kao i ob ra ~u na tom po re zu na do bi tak, za 2012. go di nu, utvr |en je ne to do bi tak u iz no su od 1.243,3 mi li o na di na ra.

41

Bi lans sta wa na dan 31. 12. 2012. go di ne

POZICIJA AKTIVA A. STALNA IMOVINA I. NEUPLA]ENI UPISANI KAPITAL II. GOODWILL III. NEMATERIJALNA ULAGAWA IV. NEKRETNINE, POSTROJEWA, OPREMA I BIOLO[KA SREDSTVA 1. Nekretnine, postrojewa i oprema 2. Investicione nekretnine 3. Biolo{ka sredstva V. DUGORO^NI FINANSIJSKI PLASMANI 1. U~e{}a u kapitalu 2. Ostali dugoro~ni finansijski plasmani B. OBRTNA IMOVINA I. ZALIHE II. STALNA SRED. NAM. PROD. I SRED. POSL. KOJE SE OBUSTAVQA III. KRATKORO^NA POTRA@IVAWA, PLASMANI I GOTOVINA 1. Potra`ivawa 2. Potra`ivawa za vi{e pla}en porez na dobitak 3. Kratkoro~ni finansijski plasmani 4. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 5. Porez na dodatu vrednost i AVR IV. ODLO@ENA PORESKA SREDSTVA V. G. D. \. A. POSLOVNA IMOVINA GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA UKUPNA AKTIVA VANBILANSNA AKTIVA KAPITAL I. OSNOVNI KAPITAL II. NEUPLA]ENI UPISANI KAPITAL 34.214.120 3.647.402 24.058.356 16.482.495 34.214.120 10.980.105 2.161.271 29.851 6.692.736 1.712.292 383.955 3.103.990 2.221.553 882.437 11.609.482 629.377 355.867 19.144.781 15.028.630 4.116.151 22.604.638 IZNOS Teku}a godina

u hiqadama dinara

Prethodna godina 22.031.585

681.434 18.297.564 14.035.227 4.262.337 3.052.587 2.222.798 829.789 12.922.743 657.823 12.264.920 2.896.052 8.459.822 845.475 63.571 34.954.328 34.954.328 2.158.527 24.863.820 16.482.497

PASIVA

42

u hiqadama dinara

POZICIJA III. REZERVE IV. REVALORIZACIONE REZERVE V. NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU HOV VI. NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HOV VII. NERASPORE\ENI DOBITAK VIII. GUBITAK IX. OTKUPQENE SOPSTVENE AKCIJE B. DUGORO^NA REZERVISAWA I OBAVEZE I. DUGORO^NA REZERVISAWA II. DUGORO^NE OBAVEZE 1. Dugoro~ni krediti 2. Ostale dugoro~ne obaveze III. KRATKORO^NE OBAVEZE 1. Kratkoro~ne finansijske obaveze 2. Obaveze po osn. sred. nam. prod. i sred. posl. koje se obustavqa 3. Obaveze iz poslovawa 4. Ostale kratkoro~ne obaveze 5. Obaveze po osnovu PDV-a i ostalih javnih prihoda i PVR 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak IV. ODLO@ENE PORESKE OBAVEZE V. G. UKUPNA PASIVA VANBILANSNA PASIVA

IZNOS Teku}a godina 2.001.592 Prethodna godina 2.001.592

194 41.508 5.615.583

194 40.263 6.419.800

10.155.764 1.456.191 5.014.961 5.014.961

10.090.508 1.318.821 5.585.709 5.585.709

3.684.612 1.055.510

3.185.978 971.768

846.700 781.402 991.781 9.219

1.291.077 741.155 99.621 82.357

34.214.120 3.647.402

34.954.328 2.158.527

43

Iz ve {taj o to ko vi ma go to vi ne u pe ri o du od 1. 1. do 31. 12. 2012. go di ne

u hiqadama dinara

POZICIJA A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 1. Prodaja i primqeni avansi 2. Primqene kamate iz poslovnih aktivnosti 3. Ostali prilivi iz redovnog poslovawa II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 1. Isplate dobavqa~ima i dati avansi 2. Zarade, naknade zarada i ostali li~ni rashodi 3. Pla}ene kamate 4. Porez na dobit 5. Pla}awa po osnovu ostalih javnih prihoda III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRAWA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investirawa 1. Prodaja akcija i udela (neto prilivi) 2. Prodaja nemat. ulagawa, nekret., postr., opreme i biol. sred. 3. Ostali finansijski plasmani (neto prilivi) 4. Primqene kamate iz aktivnosti investirawa 5. Primqene dividende II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investirawa 1. Kupovina akcija i udela (neto odlivi) 2. Kupovina nemat. ulag., nekret., postr., opreme i biol. sred. 3. Ostali finansijski plasmani (neto odlivi) III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti investirawa IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti investirawa V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRAWA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansirawa 1. Uve}awe osnovnog kapitala 2. Dugoro~ni i kratkoro~ni krediti (neto prilivi) 3. Ostale dugoro~ne i kratkoro~ne obaveze

IZNOS Teku}a godina 22.951.555 18.333.900 93.454 4.524.201 21.599.833 5.135.619 14.790.738 209.173 200.633 1.263.670 1.351.722 Prethodna godina 21.206.925 17.235.634 72.458 3.898.833 19.475.952 3.997.627 13.622.248 264.661 112.008 1.479.408 1.730.973

3.128.219 23.748 2.513.835 590.636 2.536.738 2.536.738 591.481

1.685.688 129 12.368 808.187 865.004 3.361.622 3.361.622

1.675.934

44

u hiqadama dinara

POZICIJA II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansirawa 1. Otkup sopstvenih akcija i udela 2. Dugoro~ni i kratkoro~ni krediti i ostale obaveze (neto odlivi) 3. Finansijski lizing 4. Ispla}ene dividende III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansirawa IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansirawa G. D. \. E. @. Z. I. J. SVEGA PRILIVI GOTOVINE SVEGA ODLIVI GOTOVINE NETO PRILIV GOTOVINE NETO ODLIV GOTOVINE GOTOVINA NA PO^ETKU OBRA^UNSKOG PERIODA POZITIVNE KURSNE RAZL. PO OSN. PRERA^UNA GOTOVINE NEGATIVNE KURSNE RAZL. PO OSN. PRERA^UNA GOTOVINE GOTOVINA NA KRAJU OBRA^UNSKOG PERIODA

IZNOS Teku}a godina 1.030.627 Prethodna godina 981.949

1.030.627

981.949

1.030.627 26.079.774 25.167.198 912.576

981.949 22.892.613 23.819.523

926.910 845.475 129.007 174.766 1.712.292 1.741.311 51.680 20.606 845.475

45

In ve sti ci je Pla ni ra na sred stva za pe riod ja nu arde cem bar 2012. go di ne, u iz no su oko 5.823,0 mi li o na di na ra, na ime fi nan si ra wa in ve sti ci o nih ak tiv no sti re a li zo va na su sa 32,0%, {to no mi nal no iz no si 1.865,7 mi li o na di na ra. U od no su na pret hod nu go di nu, na ime fi nan si ra wa in ve sti ci ja, utro {e no je 28,3% ma we sred sta va {to no mi nal no iz no si 736,2 mi li o na di na ra. Struk tu ra in ve sti ci o nih ula ga wa ja nu arde cem bar 2012. go di ne

9,0% 0,7%

Transportna sredstva Kancelarijski name{taj

3,5% 0%

KDS Legalizacija objekata

61,5%

GPC

0% 10,5% 14,8%

Po{tanski projekti PTT objekti Oprema

46

Pre gled in ve sti ci o nih ula ga wa kom pa ra ci ja sa pla nom i 2011. go di nom
u hiqadama dinara POZICIJA PLAN I-XII 2012. 3 3.663.741 360.000 49.452 797.147 167.208 80.470 187.066 191.976 170.427 244.406 26.561 664.920 16.775 5.823.002 I-XII 2011. 4 1.376.784 308.602 12.032 382.505 54.948 63.207 98.030 91.420 74.900 438.349 42.064 41.206 298 2.601.840 I-XII 2012. 5 1.147.594 196.259 205 276.447 14.842 45.253 109.459 80.254 26.639 167.551 12.707 64.921 1.865.684 % INDEKSI 5/3 7 31,3 54,5 0,4 34,7 8,9 56,2 58,5 41,8 15,6 68,6 47,8 9,8 32,0 5/4 8 83,4 63,6 1,7 72,3 27,0 71,6 111,7 87,8 35,6 38,2 30,2 157,6 71,7

REDNI BROJ 1 1. 2. 3. 4. GPC PTT OBJEKTI

6 61,5 10,5 0,0 14,8 0,8 2,4 5,9 4,3 1,4 9,0 0,7 3,5 0,0 100,0

PO[TANSKI PROJEKTI OPREMA - nabav., uvo|. i legaliz. softvera - ra~unarska - po{tanska - telekomunikaciona - ostala

5. 6. 7. 8.

TRANSPORTNA SREDSTVA KANCELARIJSKI NAME[TAJ KDS LEGALIZACIJA OBJEKATA UKUPNO

Detaqan finansijski izve{taj JP PTT saobra}aja Srbija za 2012. godinu mo`ete na}i na adresi: www.posta.rs , na lokaciji: http://www.posta.rs/struktura/lat/o-nama/izvestaji.asp

47

[tampa: JP PTT saobra}aja Srbija, RJ Hibridna po{ta Beograd 48