IZVJETAJ O RAZVOJU BIH 2012.

DIREKCIJA ZA EKONOMSKO PLANIRANJE 2013.

Sadraj

Tabele ........................................................................................................................................................... 3 Grafik ............................................................................................................................................................ 4 Lista skraenica/akronima ............................................................................................................................ 5 Uvod.............................................................................................................................................................. 2 Izvrni sa etak ............................................................................................................................................... 3 I !akroekonomski okvir ............................................................................................................................... " I.#. $azvo% &rema cil%evima 'trate(i%e razvo%a )i* .................................................................................... " II. !akroekonomska stabilnost ................................................................................................................... + II.#. )enc,mark indikatori......................................................................................................................... + II. 2. -naliza trendova ............................................................................................................................ #. III. /onk0rentnost ....................................................................................................................................... 2# III.#. Uvod ............................................................................................................................................... 2# III.2. )enc,mark indikatori ..................................................................................................................... 22 III.3. -naliza trendova ............................................................................................................................ 23 I1. 2a&ol%avan%e ......................................................................................................................................... 23 I1.#. Uvod................................................................................................................................................ 23 I1.2. )enc,mark indikatori .................................................................................................................... 23 I1.3. -naliza trendova ............................................................................................................................ 3# 1. 4dr ivi razvo% .......................................................................................................................................... 33 1.#. Uvod................................................................................................................................................. 33 1.2. )enc,mark indikatori ..................................................................................................................... 4. 1.3. -naliza trendova .............................................................................................................................. 4.

Tabele
Tabela #: Pregled najznaajnijih preporuka ................................................................................................................. 5 Tabela 25 )en6mark indikatori ekonomi%e )i*7 2.."82.#2 ......................................................................................... + Tabela 35 /reditni re%tin( )i* ....................................................................................................................................... 3 Tabela 45 'tan%e %avno( d0(a )i* na dan 3#.#2.2.#2. .............................................................................................. #3 Tabela 55 9ri,odi od direktni, &oreza i do&rinosa &o vrstama i entitetima ............................................................. #5 Tabela "5 )enc,mark konk0rentnost ........................................................................................................................ 22 Tabela :5 /onk0rentnost8/om&etentnost l%0dski, res0rsa )i*7 2.."82.#2 ............................................................. 25 Tabela +5 /valitet obrazovan%a 0 )i*7 2.#2 ............................................................................................................... 25 Tabela 35 )ro% &ri%ava &atenata7 ind0stri%sko( diza%na i i(ova 0 )i*7 2.#282... ..................................................... 2: Tabela #.5 9erce&ci%a &od0zetnika ............................................................................................................................ 2+ Tabela ##5 )enc,mark za&ol%avan%a ........................................................................................................................ 23 Tabela #25 ;ominalni i realni rast neto &lata 0 )i* ................................................................................................... 3. Tabela #35 ;ominalni rast neto &lata8&ore<en%e (/(=>?........................................................................................... 3# Tabela #45 'amoza&osleni ......................................................................................................................................... 3# Tabela #55 Uk0&na rana &od0zetni6ka aktivnost=$9-? 0 )i*7 2.#282.#.................................................................. 3: Tabela #"5 'ektorska str0kt0ra rane &od0zetni6ke aktivnosti re(i%e7 2.#2 .............................................................. 3: Tabela #:5 $azlozi za &rekid &oslovan%a 0 )i* i zeml%ama re(i%e 2.#2...................................................................... 3+ Tabela #+5 @obna str0kt0ra rane &od0zetni6ke aktivnosti 0 )i* i zeml%ama re(i%e za 2.#2 .................................... 3+ Tabela #35 )enc,mark odr ivi razvo% ......................................................................................................................... 4. Tabela 2.5 Amisi%a stakleni6ki, (asova iz sektora &ol%o&rivrede7 )i* ....................................................................... 43 Tabela 2#5 Bi%ene el. ener(i%e i &lina za &eriod 2.#.82.##7 =AU$/kC,? .................................................................... 45 Tabela 225 Infrastr0kt0rni indikatori CAD izv%eta%a za )i*7 =2.##82.#2? ................................................................. 4:

Grafik
Grafik #5 'tan%e '@U 0 )i* &o (odinama ...................................................................................................................#. Grafik 25 @eficit tek0e( i robno( ra60na kao 06ee 0 )@980 )i* =2..:82.#2? ......................................................#. Grafik 35 U6ee &o%edini, kate(ori%a &roizvoda 0 0k0&nom 0voz0 i do&rinosi &rom%eni 0voza .............................#2 Grafik 45 U6ee &o%edini, kate(ori%a &roizvoda 0 0k0&nom izvoz0 i do&rinosi &rom%eni izvoza ............................#2 Grafik 55 U6ee 0 0k0&nom 0voz0 i izvoz0 &o (r0&aci%ama zemal%a za 2.## i 2.#2 ...............................................#2 Grafik "5 'tan%e %avno( van%sko( d0(a7 0dio 0 )@9 i servisiran%e7 2..3.82.#2 ..........................................................#4 Grafik :5 'tr0kt0ra %avno( van%sko( d0(a &rema kreditorima 0 2.#2. (odini...........................................................#4 Grafik +5 /onsolidovani &odaci za )i* 0 &eriod0 od 2..+8#2 =>)@9?.......................................................................#4 Grafik 35 U6ee financi%ski, &osrednika 0 0k0&no% bilanci stan%a financi%sko( sektora 0 )i* za 2.##8 &rv0 &olovin0 2.#2. (odin0 ..............................................................................................................................................#" Grafik #.5 'ektorska str0kt0ra de&ozita ....................................................................................................................#: Grafik ##5 'ektorska str0kt0ra kredita.......................................................................................................................#: Grafik #25 /retan%e bankarski, kamatni, sto&a 0 )i* ...............................................................................................#+ Grafik #35 /retan%e kamatni, sto&a !/4 0 )i* ........................................................................................................#+ Grafik #45 Tr ina ka&italizaci%a 0 milionima U'@ 0 zeml%ama iz okr0 en%a 2..+8 2.#2.(odini ...............................#+ Grafik #55 Uk0&na tr ina ka&italizaci%a 0 )i* na kra%0 2.#2. (odine .......................................................................#3 Grafik #"5 Uk0&an &romet ostvaren na '-'A 0 2.#2. (odini ....................................................................................#3 Grafik #:5 Uk0&an &romet ostvaren na )L'A 0 2.#2. (odini.....................................................................................#3 Grafik #+5 U&oredni &rikaz vri%ednosti indeEa zemal%a iz re(iona )I*.......................................................................2. Grafik #35 'tan%e razvi%enosti klastera7 )i* i kom&aratori72..382.#2.......................................................................23 Grafik 2.5 1odei izvozni sektori b,. ekonomi%e7 2..:82.#2 =0 ... /!? .................................................................23 Grafik 2#5 Ud%eli klastera0 )* izvoz0 i (lobalnom izvoz07 2.#2 ................................................................................23 Grafik 225 Lanci vri%ednosti7 zeml%e kom&aratori7 2..+82.#2 ...................................................................................24 Grafik 235 'to&a d0(oro6ne neza&oslenosti kom&aratora7 2.."82.#2 ....................................................................3. Grafik 245 Udio 0kl%06eni, 0 &ro(rame za&ol%avan%a 0 0k0&no% re(istrirano% neza&oslenosti 0 )i*7 2.."82.#2 ...32 Grafik 255 $as,odi na &ro(rame za&ol%avan%a zavoda za za&ol%avan%e 0 )i*7 2.."8#2 .........................................33 Grafik 2"5 4brazovna str0kt0ra radno s&osobno( stanovnitva )i*7 2.."8#2 .........................................................34 Grafik 2:5 4c%ena &ol%o&rivredni, &olitika sa zeml%ama kom&aratorima .................................................................33 Grafik 2+5 9roizvodn%a elektri6ne ener(i%e 0 )i* 0 GC, ...........................................................................................44

i!"a !kra#e$i%a&akr'$i(a
ARS BAM BAT BD BDP BHAS BLSE CB BiH CDS CEFTA COST DEI DEP DERK DG ECFIN DKP DL EBRD ECTS EFP EHEA EIB EKS EQF EU EUROSTAT FBiH FDI FP FTE FV GCI GCR BDP BDP per capita GEM GIS GTZ GW IDDEEA IPA IPPC IR IT ITS !IE KI Anketa o radnoj snazi Bosanska Konvertibilna Marka Best available techniques/Najbolja praksa (tehnika, sredstvo) Br ko distrikt Bruto dru!tveni proizvod A"encija za statistiku Bosne i #erce"ovine Banjalu ka berza $entralna banka Bosne i #erce"ovine %r&avna razvojna strate"ija $entralno evropski sporazu' o slobodnoj tr"ovini Me(unarodni okvir za evropsku saradnju u oblasti nauke i tehnolo"ije %irekcija za evropske inte"racije %irekcija za ekono'sko planiranje %r&avna re"ulatorna ko'isija )eneralna direkcija *vropske ko'isije za ekono'ske i +inansijske poslove %iplo'atsko,konzularna predstavni!tva %ru!tva za lizin" *vropska banka za obnovu i razvoj *vropski siste' aku'ulisanja i trans+era kredita (bodova) u obrazovanju *kono'sko +iskalni pro"ra' *vropski prostor visoko" obrazovanja *vropska investiciona banka *skontna ka'atna stopa *vropski kvali+ikacioni okvir *vropska unija A"encija za statistiku *.ederacija Bosne i #erce"ovine /trane direktne investicije 0kvirni pro"ra'i **kvivalent puno" (radno") vre'ena .iskalno vije1e )lobal $o'petetieness 2nde3/2ndeks )lobalne konkurentnosti )lobalni ran" konkurentnosti )ross %o'estic 4roduct/Bruto dru!tveni proizvod Bruto dru!tveni proizvod po "lavi stanovnika )lobal entrepreneurship 'onitor/)lobalni 'onitor poduzetni!tva Baza 'iniranih i kate"orizovanih podru ja %eusche )esellscha+t +ur 5echnische 6usa''enarbeit/ Nje'a ka vladina 0r"anizacija )i"a7atsat A"encija za identi+ikacione doku'ente, evidenciju i raz'jenu podataka Bi# 2nstru'enti predpristupne po'o1i **- %irektiva o inte"ralnoj prevenciji i kontroli za"a(ivanja 2stra&ivanje i razvoj 2n+or'acione tehnolo"ije /iste' inteli"entno" transporta 8u"oisto na *vropa Klasterske inicijative

KM MIPD MIO MKO MMF MSP NATO NCP NPP OECD OMC PDV PIO PPP PSBiH R"D RIA RPA SASE SDU SEETO SIS SPO SPS SSP STO SWOT #KO TBT TEA TRIPS UN UNCED UNESCO UNFCCC VET

Konvertibilna 'arka /trate!ki pro"ra'ski doku'enta za 24A,u Mirovinsko i invalidsko osi"uranje Mikro kreditne or"anizacije Me(unarodni 'onetarni +ond Mala i srednja preduze1a /jeverno atlantska alijansa Nacionalne kontakt ta ke Nastavni plan i pro"ra' 0r"anizacija za ekono'sku saradnju i razvoj 0tvoreni 'etod koordinacije 4orez na dodatnu vrijednost 4enziono i invalidsko osi"uranje 8avno privatno partnerstvo 4arla'entarna skup!tina Bosne i #erce"ovine 2stra&ivanje i razvoj 4rocjena uticaja propisa 9ana poduzetni ka aktivnost /arajevska berza /trana direktna ula"anja 0snovne transportne 're&e u 8u"oisto noj *uropi /trate"ija socijalno" uklju ivanja :ode1i dr&avni slu&benici za pro"ra'isanje 24A,e /anitar; and ph;tosanitar; 'easures//anitarne i +itosanitarne 'jere /porazu' o stabilizaciji i pridru&ivanju /vjetska tr"ovinska or"anizacija 4rednosti, slabosti, prilike i prijetnje <tedno,kreditne or"anizacije 5echnical Barriers to 5rade/5ehni ke barijere za tr"ovinu -kupna rana poduzetni ka aktivnost 5rade,9elated Aspects o+ 2ntellectual 4ropert; 9i"hts/Aspekti prava intelektualne svojine vezani za tr"ovinu -jedinjene nacije -N or"anizacija za za!titu okoli!a i razvoj -N or"anizacija za obrazovanje, nauku i kulturu -N 0kvirne konvencije o kli'atski' pro'jena'a :ocational education and trainin" (/trukovno obrazovanje i trenin"), 4roces saradnje u polju strukovno" obrazovanja i obuke /vjetska tr"ovinska or"anizacija /vjetski univerzitetski servis A"encija za razvoj in+or'aciono" dru!tva Bi# 6avod za zapo!ljavanje

WTO WUS ZARID ZZZ

U)'d
9azvoj je slo&en dru!tveno,ekono'ski proces koji podrazu'ijeva rast kvalitete &ivota "ra(ana toko' vre'ena= 4ri'jeri brzo rastu1ih ekono'ija pokazuju da se du"oro ni razvoj 'ora zasnivati i na solidni' politi ki' te'elji'a= rastu1i' ekono'ija'a donosioci odluka razu'iju da se razvoj ne de!ava spontano, ne"o zahtijeva an"a&'an cjelokupne zajednice, a posebno onih koji je vode= >Brzi, odr&ivi razvoj se ne de!ava spontano= 0vo podrazu'ijeva du"oro nu predanost i kontinuitet u vrijednosti'a bolje" i kvalitetnije" &ivotno" standarda za sve "ra(ane= 5ako(er, 'ora'o biti svjesni injenice da ako &eli'o rast i razvoj 'ora'o dio ono"a !to tro!i'o danas, pretvoriti u investiciju i vi!i &ivotni standard u budu1nosti= 0vakva vrsta tr"ovine 1e biti prihvatljiva ako donosioci odluka ko'uniciraju kredibilnu viziju budu1e" razvoja koji uklju uje sve "ra(ane i du"oro nu strate"iju za njeno ostvarivanje=? /trate"ija razvoja (/9) i /trate"ija socijalno" uklju ivanja (//- Bi#) najzna ajniji su razvojni doku'enti u Bi#, koji de+ini!u strate!ke pravce djelovanja ze'lje na podru ju ekono'sko" i socijalno" razvoja u naredno' periodu= 0vi strate!ki doku'enti pokazuju da Bi# 'o&e napraviti iskorak u ekono'sko' i socijalno' razvoju i u relativno kratko' roku osi"urati kvalitetniji &ivot "ra(ana= 0vaj izvje!taj predstavlja korak ka siste'u i'ple'entacije, 'onitorin"a i izvje!tavanja razvojnih doku'enata u Bi#, i'e se ja a cjelokupni siste' planiranja socio,ekono'sko" razvoja u ze'lji, a !to 1e biti od posebno" zna aja u procesu pribli&avanja *-= 2zvje!taj je pripre'ljen uzi'aju1i u obzir podjelu ad'inistrativnih nadle&nosti u Bi# (proces razvojno" planiranja u Bi# na strate!ko' nivou uklju uje 'odularnu izradu /9//2/ kao strate!ko" okvira socio,ekono'sko" razvoja ze'lje, te izradu akcionih planova za njihovu realizaciju na dr&avno', entitetsko', nivou %istrikta Br ko i kantonalno' nivou)= 2zvje!taj o razvoju za @A??/@A?@ podrazu'ijeva i pripre'u izvje!taja na razli iti' nivoi'a vlasti, a u skladu s *- principi'a otvoreno" 'etoda koordinacije (0M$)= Klju na svrha pripre'e "odi!njih 2zvje!taja o razvoju je redovno pra1enje napretka razvojnih trendova socio, ekono'sko" razvoja ze'lje, B%, entiteta i kantona pre'a
?

de+inisani' strate!ki' ciljevi'a, na ina i procesa i'ple'entacije akcionih planova, pro"ra'a i politika, pute' usa"la!eno" seta kvalitativnih i kvantitativnih indikatora, te identi+iciranje klju nih 'o"u1nosti djelovanja= Monitorin" i izvje!tavanje o'o"u1avaju vlada'a i civilno' dru!tvu da prepoznaju klju ne polu"e i ko nice razvoja, u e na te'elju iskustava, da stalno pobolj!avaju javne politike i alokaciju resursa ('aterijalnih, +inansijskih, ljudskih) kako bi e+ektivnije i e+ikasnije ostvarivali planirane ciljeve= Monitorin" i izvje!tavanje treba pos'atrati kao proces koji pri'arno o'o"u1ava dina'iku upravljanja cikluso' politika, daje objektivne kriti ke po"lede, identi+ikuje slabosti u i'ple'entaciji pro"ra'a u s'islu odabira instru'enata i procesa, te osi"urava od"ovornost i podr&ava pri'jenu nau enih lekcija= 0vaj izvje!taj se sastoji od analize pore(enja sa bench'ark ze'lja'a, pre"leda trendova razvoja i politika u pojedini' oblasti'a, a pre'a ciljevi'a strate"ije razvoja sa preporuka'a, pre"leda +inansiranja, odnosno intervencije kroz siste' javnih investicija, i dodataka koji obuhvataju dva seta indikatora razvoja Bi#, dizajniranih s cilje' kvanti+ikacije razvoja i na kraju 'etodolo!kih poja!njenja= 2zvje!taj je pripre'ljen na osnovu saradnje sa relevantni' institucija'a, dostupnih stru nih analiza i analiza stru njaka u pojedini' oblasti'a kao i ko'entara sa odr&anih radionica= 4ored 'e(unarodno dostupnih podataka, koji obezbje(uju uporedivost i konzistentnost sa dru"i' dr&ava'a, kori!teni su podaci bh= statisti kih institucija dostupnih @A?@= "odine= - izvje!taju je kori!tena i benchmark analiza sa dru"i' ze'lja'a, u"lavno' sa ranije de+inisano' "rupo' *-,B, koja obuhvata etiri ze'lje u tranziciji koje su lanice *- i na 'anje' su stepenu razvoja od ve1ine *- lanica= 0va "rupa obuhvata Bu"arsku, 9u'uniju, Ma(arsku i /lova ku= 4ored ovih ze'alja, radi uporedbe= prati se i napredak dvije ze'lje iz okru&enja koje su bili kandidati u vre'enu pripre'e strate"ije i izvje!taja, Makedonije i #rvatske= Benchmark tabele u tekstu ne odnose se na no'inalne vrijednosti, ne"o na izra unati indeks odnosno prosjek *-,B izjedna en sa ?AA, tako da brojevi u benchmark tabela'a predstavljaju bh= udaljenost u odnosu na prosjek po pojedino' indikatoru= - izvorni' tabela'a u dodatku kori!ten je i prosjek *-@C=

2sto, str= @

Cilj razvojne strategije je voditi Bosnu i Hercegovinu ka zemljama sa visokim dohotkom, dinaminoj i konkurentnoj ekonomiji Evropske unije, uz odriv ekonomski razvoj, sa vie radnih mjesta, veom drutvenom ukljuenou svih, boljom infrastrukturom i kvalitetnijom ivotnom sredinom.

I*)r+$i !ae"ak
$% 2zvje!taj se pripre'a upore(ivanje' razvojne pozicije Bi# sa etiri 'anje razvijene ze'lje *vropske unije (Ma(arska, Bu"arska, 9u'unija i /lova ka), a pre'a cijelo' nizu pokazatelja= &% -prkos ozbiljni' ekono'ski' te!ko1a'a toko' proteklo" perioda, valutni odbor je uspje!no +unkcionisao i nje"ova stabilnost nije bila u"ro&ena= $entralna banka Bi# je nastavila da dosljedno provodi zakono' zacrtana pravila i osi"urava punu konvertibilnost do'a1e valute, tako da je odr&an visok stepen povjeranja javnosti u do'a1u valutu= Bosna i #erce"ovina nije napravila zna ajan napredak u dostizanju prosjeka ze'alja ko'paratora *-,B, odnosno prosjeka ze'alja *-,@C, pre'a ve1ini pokazatelja= Na&alost, do!lo je do daljnje" udaljavanja po neki' pokazatelji'a= '% Analizo' kretanja ekono'skih trendova u Bosni i #erce"ovini u @A?@= "odini zabilje&en je nastavak slabljenja ekono'skih aktivnosti= 0vakvo stanje rezultat je sta"nacije ekono'ija ze'alja *- i ze'alja re"iona= Ne"ativan ekono'ski rast se 'ani+estovao kroz realni pad do'a1e tra&nje i izvoza, pada investiciono" +inansiranja od do'a1ih banaka i pada industrijske proizvodnje= (% 9e+or'e tr"ovinskih politika su bile vrlo izra&ene, uz usvajanje najliberalnije" tr"ovinsko" re&i'a u re"ionu i pre"ovore o bilateralni' tr"ovinski' sporazu'i'a sa ze'lja'a ju"oisto ne *vrope= -kupan vanjskotr"ovinski de+icit u @A?@= "odini je pove1an i ve1i je za ?,D E u odnosu na @A??= "odinu= 9ecesija i slab ekono'ski rast u !ire' okru&enju, te proble'i u proizvodnji elektri ne ener"ije u Bosni i #erce"ovini bili su "lavni +aktori slabljenja priliva novca iz inostranstva, te pada Bi# izvozne tra&nje= Aktuelne projekcije u okru&enju za teku1u "odinu predvi(aju slabljenje ne"ativnih trendova iz @A?@= "odine i uz bolju proizvodnju elektri ne ener"ije 'o"lo bi do1i do bolje" B# ekono'sko" rasta= )% 5r&i!te rada u Bi# i dalje karakteri!e visok udio ne+or'alne zaposlenosti, te visoka neaktivnost radno sposobno" stanovni!tva= 4risutan je trend rasta broja

nezaposlenih lica, a potra&nja za radno' sna"o' je na ni&e' nivou ne"o u vre'enu prije recesije, iako je zabilje&en trend rasta= 5r&i!te rada u Bi# je ne+leksibilno, a 'obilnost radne sna"e je veo'a niska= *% 4rosje ne neto plate u Bi# u no'inalno' s'islu su uve ane usljed lo!e poslovne kli'e u privatno' sektoru i bud&etskih u!teda u javno' sektoru, a usljed porasta cijena realni rast prosje ne neto plate je ne"ativan= +% 4ored izuzetno visoke stope nezaposlenosti, posebno zabrinjava to !to je u pitanju u"lavno' du"oro na nezaposlenost, kao i izuzetno visoka stopa neaktivnosti bh= populacije= Broj zaposlenih se u @A?@= s'anjio za A,FE u odnosu na prethodnu "odinu, a visina stope du"oro ne nezaposlenosti kre1e se iz'e(u etvrtine i petine radne sna"e, dok kod ze'alja ko'paratora ne prelazi dvadesetinu radne sna"e% 4otrebno je raditi na re+or'a'a obrazovno" siste'a i prihvatanju koncepta cjelo&ivotno" u enja kroz razvoj od"ovaraju1ih centara i :*5 pravno" okvira i institucija= 4otrebno je !to br&e staviti institucije na tr&i!tu rada u +unkciju bavljenja aktivni' politika'a zapo!ljavanja u'jesto obavljanja dosada!nje ulo"e obezbje(ivanja socijalnih trans+era= ,% No'inalni )%4 pre'a podaci'a $entralne banke Bi# za @A?@= "odinu iznosi ?C=A?A 'iliona, a )%4 Gper capitaH je B=BDA,AA -/%= )%4 po "lavi stanovnika u @A?@= "odini ne!to je ni&i ne"o u @A??= "odini= - @A?@= "odini realna stopa rasta )%4,a na "odi!nje' nivou je ne"ativna i iznosila je A,FE= -% 0p!ti nivo cijena bilje&i rast, vi!e uzrokovan pove1anje' cijena ulaznih ko'ponenti ne"o oporavko' do'a1e tra&nje= $ijene u dece'bru @A?@= "odine u odnosu na dece'bar @A??= "odine u prosjeku su vi!e za ?,IE=4re'a dostupni' pokazatelji'a do!lo je do s'anjenja raspolo&ivo" dohotka i s'anjenja !tednje do'a1instava= $.% 4rivatna potro!nja i investicije, nakon dvije "odine s'anjenja, ponovo bilje&e skro'ni rast= 4ove1anje +inalne potro!nje, zabrinjavaju1e nizak nivo stranih ula"anja, i pove1anje de+icita teku1e" ra una doveli su i do s'anjenja bruto nacionalne stope !tednje= $$% 4rioritet ekonos'ke politike Bi# je unaprije(enje poslovne kli'e da bi s'anjila jaz u konkurentskoj 3

sposobnosti= %a bi okru&enje bilo ure(eno potrebno je s'anjiti ad'inistrativne prepreke kroz zakonsku re"ulativu, obezbijediti od"ovaraju1u radnu sna"u koja prati kretanja tj= tra&nju na tr&i!tu i potrebni su povoljni izvori +inansiranja= $&% Niska stopa ula"anja u istra&ivanje i razvoj, dovode do s'anjenja inventivnosti i patentiranja, !to je klju ni put napretka= Bi# su potrebne "odine izvrsnih ekono'skih politika, da bi dosti"la razinu naj'anje konkurentnih ze'alja lanica *-= $'% 4otrebno je uvesti poticajne 'jere za br&e osnivanje i povezivanje istra&iva kih centara i tehnolo!kih parkova sa preduze1i'a, pove1anje izdvajanja za pri'ijenjene istra&iva ke projekte= 4ored dru"ih oblika i javno privatni' partnerstvo' ja ati razvoj poslovne in+rastrukture, uz trajno opredjeljenje na unapre(enje i pojednostavljenje pravno" okvira poslovno" okru&enja= Nu&no je stvarati uslove za aktiviranje ljudskih resursa iseljeni!tva, !to uklju uje u're&avanje do'a1ih stru njaka i institucija sa stru njaci'a porijeklo' iz Bi# i njihovi' institucija'a u inostranstvu, razvijanje svijesti o vezi iz'e(u 'i"racije i razvoja u svi' institucija'a, uklju ivanje 'i"racija u strate"ije i politike u svi' sektori'a i na svi' nivoi'a vlasti (poput "ender pitanja i pitanja okoli!a), te stvaranje uslova za aktiviranje +inansijskih i investicijskih potencijala iseljeni!tva= $(% 2n+or'aciono,ko'unikaciona in+rastruktura predstavlja okosnicu +izi ke in+rastrukture savre'eno", postindustrijsko" dru!tva= <irokopojasni pristup 2nternetu je dodatno pove1an, ali je jo! uvijek na relativno nisko' nivou /tanje na&alost ukazuje da zna ajno zaostaje'o za ze'lja'a ko'paratori'a% 2z"radnja i 'odernizacija transportne in+rastrukture (cestovne, zra ne &eljezni ke i vodne) koja je jedan od preduvjeta razvoja ekono'ije napreduje, ali ne napreduje tako brzo kao kod ze'alja ko'paratora= $)% Mala i srednja preduze1a u *- predstavljaju zna ajan izvor zapo!ljavanja i dodane vrijednosti= Me(uti', da bi se iskoristio taj potencijal potrebno je i'ati koherentanu i transparentnu podr!ku razvoju sektora i zasnivati ih na o ekivani' rezultati'a, odnosno 'jerenju e+ektivnosti poticajnih sredstava= 4rila"o(avanje :*5 siste'a, aktivnih 'jera zapo!ljavanja, kao i obrazovno" siste'a u cjelini je klju napretka u ovoj veo'a va&noj oblasti= Nu&no je osi"urati siste'atsko pra1enje pokazatelja razvoja 'alih i srednjih preduze1a (uklju uju1i zanatske radnje), olak!an pristup +inansiranju 'alih i srednjih preduze1a, kao i obezbijediti dostupnost potrebnih znanja i vje!tina za njihov br&i razvoj i stvaranje novih radnih 'jesta, olak!ati njihovo osnivanje i razvoj, a posebno za 'lade u oblasti'a visoke dodane vrijednosti i sa visoki' potencijalo' za novo zapo!ljavanje= $*% 4ostoje1e stanje u sektoru okoli!a rezultat je du"o"odi!nje" ute'eljenja ekono'sko" razvoja na te!koj industriji i eksploataciji prirodnih resursa, ratne devastacije, nekontrolirane poslijeratne eksploatacije, kori!tenja zastarjele tehnolo"ije, nedovoljno razvijeno" zakonodavno" i

re"ulatorno" okvira= 5ako(er, nedovoljno je educiranosti o va&nosti racionalno" kori!tenja prirodnih bo"atstava, po!tovanju prirode i potrebe o uvanja isto" i neza"a(eno" okoli!a za budu1e "eneracije= /lijede1i ove pokazatelje 'o&e'o razu'jeti koliko je pove1anje ener"etske e+ikasnosti va&no za Bi#= $+% /truktura potro!nje ener"ije vrlo je nepovoljna ("lavnina potro!nje ener"ije otpada na ku1anstva) te je nu&no razvijati pro"ra'e ener"etski !tednih objekata, aparata i sl=, kako bi u roku C,?A "odina bh= potro!nja ener"ije ku1anstava dosti"la relativnu razinu ze'alja lanica *-= $,% Bi# treba visoku stopu ekono'sko" rasta, kako bi rasto' produktivnosti razvijala konkurentnost i rasto' zaposlenosti osi"uravala sna&niju ekono'sku i socijalnu uklju enost= 0d izni'ne je va&nosti osi"urati povoljan politi ki i ekono'ski a'bijent za postizanje takve stope rasta kroz uve1ane strane i do'a1e investicije= Klju ni sastojci politike trebaju biti s'anjenje nenadni nih tro!kova rada (+iskalnih i para+iskalnih izdvajanja), poticajne 'jere za privla enje investicija i razvoj re"ionalnih trenin" centara, prvenstveno onih vezanih za klastere poslovnih aktivnosti i internacionalne lance vrijednosti, a koji 1e uve1ati atraktivnost ko'petencija radne sna"e= 6a iz"radnju sljede1ih nu&no je koristiti projekte javno privatno" partnerstva= $-% Nu&no je razvijanje znanja i vje!tina za konkurentno dru!tvo, bazirano na novi' znanji'a kroz sti'ulisanje tehni kih i nau nih studija, razvoj poduzetni kih i kreativnih vje!tina, u enje stranih jezika, ja anje standarda nastavni kih znanja, istra&iva ko" rada i tehni ke opre'ljenosti nastavnih ustanova= 4otrebno je tako(er s'anjiti udio onih koji napu!taju i ne nastavljaju obrazovanje na svi' obrazovni' nivoi'a, razviti statistiku obrazovanja, inventivnosti i nau no, istra&iva ko" rada, te se uklju iti u uporedna 'jerenja kvaliteta ishoda obrazovanja= &.% 9azvoj sektora in+rastrukture transporta i ko'unikacija je tako(er nu&no i pretpostavlja ja anje strate!ko" i institucionalno" okru&enja kao i niz konkretnih projekata= Me(uti' razvoj ne s'ije biti baziran isklju ivo na transportnoj in+rastrukturi uz zane'arivanje konkurentnosti i novo" zapo!ljavanja= &$% -la"anja u poljoprivredu i produktivnost sektora su niski, !to uzrokuje i nisku konkurentnost i relativno visok vanjskotr"ovinski de+icit u sektoru hrane= - oblasti poljoprivrede, ener"ije i ekolo"ije nu&no je osna&iti strate!ko, institucionalno okru&enje te jasno i transparentno odrediti prioritete djelovanja i politike poticaja= &&% $ijeli niz zakonskih rje!enja je nu&no usvojiti u cilju prila"o(avanja i razvoja svih navedenih oblasti, koje su od najve1e" zna aja za bh= dru!tvo= Nepronala&enje konsenzusa vodit 1e ener"etskoj i prehra'benoj ovisnosti te najdirektniji' ne"ativni' posljedica'a po &ivot i zdravlje "ra(ana Bi#=

K/0123e p4/iti5e 540e 0e 31634 rea/i7irati pre89ta:/0e3e 91 1 3a9ta:51;

Tabela 1; Pre</e8 3a073a2a03i0i prep4r15a
Pre</e8 3a073a2a03i0i prep4r15a Ci/0 Krat54r423e 0"rani iti sve vrste trans+era i sticanje povla!teno" statusa (bilo kroz trans+ere ili kroz 420)J %okinuti zadu&ivanja za teku1e javne rashode osi' u svrhu prevladavanja teku1e nelikvidnosti i us'jeriti ih u +inansiranje investicionih javnih rashodaJ -kloniti prepreke i'ple'entaciji 'e"aprojekataJ - javni' ko'panija'a ja ati transparentnost i e+ikasnostJ 0lak!ati poslovanje izvoznika s'anjenje' roka za povrat 4%:,aJ /tvoriti uslove za s'anjenje roka za naplatu potra&ivanja ako ista nisu osporena, a voditi se evropski' standardi'a= - to' s'islu i adekvatno desti'ulirati izbje"avanje pla1anjaJ Analizirati u inak,uticaj utro!ka javnih sredstava kroz unapre(enje prakse evaluacijeJ 0sposobiti kapacitete javne uprave za ve1u apsorpciju sredstava iz *- +ondovaJ osi"urati konkurenciju na bh= tr&i!tu (re"ulisati 'onopolski polo&aj dobavlja aJ bolju za!tita od nekvalitetno" uvoza u Bi#, uvoznici u velikoj 'jeri ne certi+iciraju svoje proizvode u bh= institucija'a) K4351re3t349t 4ove1ati udio investicija i nastavnih sredstava u ukupno' iznosu +inansiranja obrazovanjaJ -vesti poticajne 'jere za br&e osnivanje i povezivanje istra&iva kih centara i tehnolo!kih parkova sa preduze1i'aJ 4ove1anje izdvajanja za pri'ijenjene istra&iva ke projekteJ 8a anje i poticanje novo" dizajna, inovacija, patentiranja, i standardizacijeJ -'re&avanje do'a1ih stru njaka i institucija sa stru njaci'a porijeklo' iz Bi# i njihovi' institucija'a u inostranstvuJ 9azvijanje svijesti o vezi iz'e(u 'i"racije i razvoja u svi' institucija'a, uklju ivanje 'i"racija u strate"ije i politike u svi' sektori'a i na svi' nivoi'a vlasti (poput "ender pitanja i pitanja okoli!a)J /iste'ski razvijati distribucione kanale, analizirati poziciju Bi#, te olak!ati poslovanje izvoznika s'anjenje' roka za povrat 4%:,a i dru"i' 'jera'a, te ja ati pro'ociju i poticaje ciljanih izvoznih kate"orija visoke dodane vrijednostiJ Sre8304r423e 2zvr!iti te'eljnu analizu ekono'ske e+ektivnosti i e+ikasnosti javnih rashoda kako a"re"atno tako i na pojedina ni' stavka'aJ 9az'otriti 'o"u1nosti osi"uranja kontra cikli nosti kroz izvr!enje bud&etaJ 0stvariti sna&niju koordinaciju unutar .iskalno" vije1a Bi#J 0bezbijediti br&i razvoj sekundarno" tr&i!ta kapitalaJ 4ota1i s'anjenje koncentracije u bankarsko' siste'u i osna&iti podr!ku razvoju nebankarsko" +inansijsko" poslovanjaJ #ar'onizacija re"ulative na +inansijski' tr&i!ti'a sa svjetski' i evropski' standardi'aJ 0bezbijediti poticaje ciljanih izvoznih kate"orija visoke dodane vrijednostiJ 2nicirati uspostavu +ondova riziko kapitalaJ /tvaranje uslova za aktiviranje +inansijskih i investicijskih potencijala iseljeni!tvaJ /tatisti ki siste' treba osna&iti kako bi obezbijedio pra1enje klju nih pokazatelja u razli iti' oblasti'a razvoja i djelovanja dru!tvaJ 4ripre'iti analizu i pro"ra' ja anja kreditno" rejtin"a ze'ljeJ

Ma5r4e5434=95a 9ta>i/349t

Zap4?/0a:a30e -

9azvoj sektorskih re"ionalnih centara za pro+esionalnu obuku i trenin" 4rihvatanje koncepta cjelo&ivotno" u enja kroz razvoj od"ovaraju1ih centara i :*5 pravno" okvira i institucijaJ /taviti institucije na tr&i!tu rada u +unkciju bavljenja aktivni' politika'a zapo!ljavanja u'jesto obavljanja dosada!nje ulo"e obezbje(ivanja socijalnih trans+eraJ Konsolidirati sektore i o'o"u1iti olak!ano +inansiranje u cilju ukupno" razvojaJ /provesti acquis *ner"etske zajednice o si"urnosti snabdijevanja "aso' i elektri no' ener"ijo'J -svojiti 5ransportne politike Bosne i #erce"ovine za period @A?A=K @A@A=

@ , , O8r6i:i ra7:40

, , ,

4ota1i uspostavu i razvoj klastera i od"ovaraju1ih trenin" centara koji se uklapaju u "lobalne lance vrijednostiJ /'anjenje nenadni nih tro!kova rada (+iskalnih i para+iskalnih izdvajanja)J Koristiti se projekti'a javno privatno" partnerstvaJ /ti'ulisati tehni ke i nau ne studije, razvoj poduzetni kih i kreativnih vje!tina, u enja stranih jezikaJ 8a anje standarda nastavni kih znanja, istra&iva ko" rada i tehni ke opre'ljenosti nastavnih ustanovaJ /'anjiti udio onih koji napu!taju i ne nastavljaju obrazovanje na svi' obrazovni' nivoi'a, razviti statistiku obrazovanja, inventivnosti i nau no,istra&iva ko" rada kao i uklju iti se u uporedna 'jerenja kvaliteta ishoda obrazovanjaJ -spostaviti novi siste' vrednovanja nastavno nau no" kadra koji 1e sti'ulisati ko'petencije, nau ni rad i ostvarene rezultateJ 8a ati razvoj poslovne in+rastrukture, uz trajno opredjeljenje na unapre(enje i pojednostavljenje pravno" okvira poslovno" okru&enjaJ 4otrebno je inicirati uspostavu +ondova riziko kapitala koji bi +inansirali M/4, sna&no rastu1e ko'panijeJ 0si"urati siste'atsko pra1enje pokazatelja razvoja 'alih i srednjih preduze1a (uklju uju1i zanatske radnje)J 0lak!ati pristup +inansiranju 'alih i srednjih preduze1a, kao i osi"urati dostupnost potrebnih znanja i vje!tina za njihov br&i razvoj i stvaranje novih radnih 'jestaJ 0lak!ati njihovo osnivanje i razvoj, a posebno za 'lade u oblasti'a visoke dodane vrijednosti i sa visoki' potencijalo' za novo zapo!ljavanjeJ 4odsta1i uvo(enje i razvoj in+or'aciono,ko'unikacionih tehnolo"ija u bh= dru!tvo, u javnu upravu kako bi se olak!ale i pojednostavile i poje+tinile ad'inistrativne procedure, s'anjili tro!kovi uprave razvoje' e,vladaJ 4otrebno je osi"urati usvajanje i i'ple'entaciju cijelo" niza aktivnosti od strate!ko" okvira preko pravno" okvira do poticaja in+or'atizacije dru!tva a posebno visoko!kolskih ustanova, zdravstva i dru"ih servisa poslovne zajednice i "ra(anaJ - oblasti poljoprivrede, ener"ije i ekolo"ije nu&no je osna&iti strate!ko, institucionalno okru&enje te odrediti prioritete djelovanjaJ $ijeli niz zakonskih rje!enja je nu&no usvojiti u cilju prila"o(avanja i razvoja ovih oblasti, koje su od najve1e" zna aja za bh= dru!tvoJ 9azvoj in+rastrukture transporta i ko'unikacija=

I ,akr'ek'$'(!ki 'k)ir
$% Nep4:4/03a e5434=95a 5reta30a 1 16e= i ?ire= 45r16e301A kao i proble'i u proizvodnji elektri ne ener"ije su u najve oj 'jeri obilje&ili ekonos'ki rast Bi# u @A?@= "odini= &% Ne<ati:a3 e5434=95i ra9t 9e =a3iBe9t4:a4 5r47 rea/3i pa8 84=aCe tra630e i i7:47a 1pr549 rea/34= 9=a30e301 :a30954tr<4:i3954< 8eBicita 48 (A)D pre=a pr4c0e3a=a DEPa% 5ri "odine ne"ativnih trendova proizvodnje, zaposlenoti i realnih plata, realno" s'anjenja nov anih priliva "ra(ana iz inostranstva i dru"o dovelo je do pada do'a1e tra&nje i to u do'enu privatne potro!nje i investicija= '% Na tr6i?t1 ra8a 9e :eC 8r1<1 <48i31 7are84= 3a9ta:/0a 9=a30e30e >r40a 7ap49/e3i % /'anjenje broja zaposlenih lica u @A?@= "odini je bilo ve1e" intenziteta u odnosu na @A??= "odinu= - @A?@= "odini zabilje&eno je najinetnzivnije s'anjenje broja zaposlenih u "ra(evinarstvu (,,I,FE) i u privatno' sektoru (,?,BE "/")= (% 4re'a izvje!atju $BB# in+latorna kretanja u @A?@= "odini bila su o"rani ena i stabilna, "dje je prosje an rast cijena bio @,?E !to je 'anje za ?,Lpp ne"o prosje an rast cijena u @A??= "odini= )% - @A?@= "odini zabilje&ena je "odi!nja stopa in+lacije od ?,IE= 5oko' "odine in+lacija je oscilirala "dje je po etko' "odine i'ala trend s'anjenja ?,BE da bi pred kraj "odini porasla na @,DE i pri sa'o' kraju sta"nirala na ?,IE pre'a $BB#= *% Pa8 pri:at3e p4tr4?30e 9e 3a9ta:/0a 1 &.$& <48i3i 5a8a 0e pre=a pr4c0e3i DEP@a 7a>i/0e6e3 30e3 3e73ata3 pa8 48 $D% 9ealno s'anjenje uvoza dobara !iroke potro!nje od (najvjerovatnije@) preko ?E pra1eno realno' sta"nacijo' njihove proizvodnje u ze'lji najvi!e ukazuju da je privatna potro!nja Bi# u @A?@= "odini zabilje&ila realni pad od pribli&no ?ED= 0vo je u"lavno' bilo posljedica nastavka vi!e"odi!nje" slabljenja zaposlenosti i raspolo&ivo" dohodka "ra(ana zapo eto" recesijo' @AAM= "odine kako u Bi# tako i okru&enju= /'anjenje broja zaposlenih od A,FE, te realni pad plata od A,IE su znatno oslabili najve1u ko'ponentu raspolo&ivo" dohodka= +% 4re'a izvje!taju *kono'ski trendovi @A?@= javna potro!nja i investicije bilje&e izuzetno skro'an realni rast
2

obziro' na slo&enu +iskalnu poziciju u @A?@= /'anjenje do'a1e tra&nje je rezultiralo realni' pado' robno" uvoza od B,BE, dok je Bi# izvoz u najve1oj 'jeri bio u"ro&en proble'i'a u proizvodnji elektri ne ener"ije= ,% S=a30e30e 84=aCe pri:at3e i 0a:3e ?te830eA te 3e<ati:a3 pri/i: 8ire5t3i 9tra3i 1/a<a30a 91 73at34 4te6a/i Bi3a39ira30e i3:e9tici0a= /laba izvozna tra&nja i spor oporavak bh= izvoznih tr&i!ta su nesu'njivo u'anjili interes za investiranje'= Kona no, iako ne'a zvani nih podataka o to'e, pad izvoza je najvjerovatnije direktno ili indirektno u velikoj 'jeri u"rozio pro+itabilnost niza do'a1ih preduze1a u"roziv!i ti'e njihov "lavni izvor +inansiranja privatnih investicija= -% Ra9t :a3095e tr<4:i3e 0e 848at34 49/a>/0e3 1 &.$&% <48i3i% - @A?@= "odini izvoz je iznosio C,M 'ilijardi KM, !to je za B,BE 'anje ne"o u isto' periodu @A??= "odine, dok je uvoz iznosio ?F,D 'ilijarde KM, !to je za ?,IE 'anje be"o u isto' periodu prethodne "odine=

I.1. Razvoj prema ciljevima Strategije razvoja BiH

$.% M34<e 7e=/0e 91 p49ti</e ra9t BDP@a p4:eCa30e= i7:47aA a/i 91 i 13at42 t4=e pr4p19ti/e pre:e9ti ta0 ra9t 1 i3819tri0a/i7ira349tA pr4815ti:31 7ap49/e349t i 9=a30e30e 9ir4=a?t:a% 6a tranzicijske ze'lje poput Bi# se 'o&e kazati da su, unato relativno' sna&no' rastu u predkrizno' razdoblju propustile reindustrijalizirati ekono'iju i pove1ati zaposlenost= 4osti"nut je rast, ali ne i razvojB= *kono'isti koji se bave pitanji'a razvoja tra&e, dru"e puteve, teorije i instru'ente koji bi o'o"u1ili analizu ekono'skih pro'jena, strukturnu trans+or'aciju i silnice koje o'o"u1avaju ve1u brzinu dostizanja razvijenih ze'alja= 5akva, nova paradi"'a se de+inira kao sustav znanja i neovisnih teorija koje o'o"u1avaju ne sa'o analizu procesa dostizanja razvijenih i evaluaciju razvojnih politika, ne"o i utvr(ivanje pravca, prirode i "ranica istra&ivanja=F $$% Te4ri0a ra9ta a3a/i7ira 849ti7a30e 7e=a/0a 9 :i945i= 84 4t54= 5r47 =48e/e B4519ira3e 3a te 34/4<i01 i /01895i 5apita/ 1 B135ci0i p4:eCa30a pr4815ti:349ti% 6e'lje s ni&i' dohotko' trebaju ostvarivati aku'ulaciju znanja i tehnolo"ija, ula"ati u ljudski kapital i 'oderan +izi ki kapital, u in+rastrukturu i institucije kako bi pove1ale ukupnu produktivnost +aktora i posti"le ve1u putanju rasta= 4ro'atraju1i kroz priz'u teorije rasta, dostizanje ze'alja s visoki' dohotko' je zapravo rast produktivnosti= 6e'lje s ni&i' dohotko' trebaju dostizati

- vrije'e pisanja B#A/ nije objavila bacionalne ra une, pa pre'a to'e ni de+lator privatne potro!nje za @A?@ "odinu= /to"a je za potrebe procjena kori!ten indeks jedini nih vrijednosti robno" izvoza i uvoza koji pored dobara !iroke potro!nje uklju uje i dobra za ostale ekono'ske na'jene (inter'ediarna, kapitalna i sl), te otuda i izraz Gnajvjerovatnije preko>= 6apravo, de+lacionisanje' no'inalno" pada uvoza dobara !iroke potro!nje od ?,BE sa rasto' jedini nih vrijednosti ukupno" robno" uvoza od D,?E, dobije se realni pad uvoza dobara !iroke potro!nje od ?,CE= D 4rocjena %*4,a=

B F

2N0 (@A??) Kuhn (?MCA)=

"

ze'lje s vi!i' dohotko' ve1i' prinosi'a na ula"anja u ljudski i +izi ki kapital= $&% D4=aCa tr6i?ta =a/i e5434=i0aA a p49e>34 a54 91 848at34 i9c0ep5a3aA 8a01 =a/4 =4<1C349ti pri:re8i 8a 9e 9peci0a/i7ira 1 4>/a9ti=a 1 540i=a p49t40i p4te3ci0a/3a 54=parati:3a pre8349t= %o'a1a tra&nja ni u koje' slu aju ne 'o&e biti za'jena za o"ro'no vanjsko tr&i!te i nje"ovu elasti nost= %ru"o o i"ledno o"rani enje su osobine i zahtjevi do'a1e tra&nje, koji ne 'oraju nu&no od"ovarati ono'e !to do'a1i proizvo(a i najbolje proizvode=L 2z tih razlo"a strate"ija koja "leda pre'a unutra zatvara vidokru" djelovanja odnosno ako je njen "lavni +okus sa'o na supstituciji uvoza, ona ne 'o&e proizvesti &eljene rezultate i voditi ve1e' &ivotno' standardu "ra(ana= $'% 6na ajni +inansijski doprinosi dijaspore u +or'i nov anih doznaka, te investicijski i !tedni potencijal dijaspore ukazuju na potrebu posve1ivanja ve1e pa&nje 'i"raciji i na ini'a na koji ona 'o&e sna&nije uticati na investiranje, zapo!ljavanje i otvaranje 'alih i srednjih preduze1a u Bi#= 0si' nov anih doznaka, !tednja 'i"ranata, iako ve1ino' zadr&ana u ze'lja'a prije'a, predstavlja o"ro'an +inansijski resurs i nekoliko puta je ve1a od iznosa poslanih nov anih doznaka= 4retpostavlja se da je rije o iznosu od nekoliko 'ilijardi eura "odi!njeC u!tede !to bi uz od"ovaraju1e 'jere 'o"lo biti us'jereno ka investiranju i !tednji u Bi#= <to se ti e realizovanih investicija, u Bi# se ne vode zasebni podaci o investicija'a iz dijaspore i pretpostavka je da su one relativno 'ale= Me(uti', "ledaju1i na iznos !tednje u dijaspori i veze koje dijaspora odr&ava sa Bi#, o i"ledno je da postoje realne pretpostavke za vi!e investiranja iz dijaspore=

/vetska Banka, Ko'isija za rast i razvoj, >5he )ro7th 9eport /trate"ies +or /ustained )ro7th and 2nclusive %evelop'entH, 5he 2nternational Bank +or 9econstruction and %evelop'ent / 5he Oorld Bank @AAI, str=@D, pristupljeno @A=AF= @A?? http://c"d=sD=a'azona7s=co'/)ro7th9eport$o'plete=pd+ C 20M, 2A/$2= @A?A= PPMa3i'isin" the %evelop'ent 2'pact o+ Mi"ration,related .inancial .lo7s and 2nvest'ent to Bosnia and #erze"ovina=PP
L

II. ,akr'ek'$'(!ka !"abil$'!" II.1. Benchmark indikatori

Tabela 2: Benmark indikatori ekonomije BiH, 2006-2012
Ci/0 Ma5r49ta>i/349t BDP per capita (u odnosu na prosjek EU4=100) BDP 1 te5% ci0e3a=a (u odnosu na prosjek EU4=100) I38e59 p4tr4?a25i ci0e3a CPI (nominalni indikator) Up4re83i 3i:4 ci0e3a FEU&+E$..G (nominalni indikator) Ne0e83a549t Gi3i @ distribucija potro!nje (nominalni ind.) Za?tita i3:e9tit4ra (u odnosu na prosjek EU4) Ma5r4e5434=95a 9ta>i/349t (u odnosu na prosjek EU4) S4Bi9ticira349t Bi3% tr6i?ta (u odnosu na prosjek EU4)QQ St4pa a<re<at3e ?te830e (u odnosu na prosjek EU4) U51p3a p4re73a 9t4pa (u odnosu na prosjek EU40) Fi3a39i095e 19/1<e (u odnosu na prosjek EU4)Q Br1t4 81<HGDP FDG (nominalni indikator) B186et95i 9a/84 FD GDPG (nominalni indikator) Nivo Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Ba73a :ri0e8349t i38i5at4ra 0e >e3c =ar5 4834934 pr490e5 EU(E$.. 2zvor @AAL @AAC @AAI @AAM @A?A @A?? B? DM DM B@ BA B? ? ? B B @ @ D D D @ D ? ? ?F L,? : : : ??? : : : : @?,D @,IF ?B ?,F : DL,@ : ML MF B? MI : ?I,@ ?,?I ?F C,B : : I@ ?AA IM FD ?AC I? ?C,@ ,@,?I ?L ,A,B : : IB ML IF FA ?AL : @?,I ,B,BF ?L @,? FC : ID MD ID BF ?LI IB @I,I ,@,BM ?F D,C FC : IF MF IA BC ?M? : DI,M ,?,@C ?CC IB DM,C @,D @A?@ : : @,? : : IL IF ID

Qdvo"odi!nji indikator rQQod @A?A: 9azvoj +inansijskih tr&i!ta ?,*urostat @,/vjetska banka, %oin" Business (online baza podataka) D,/vjetski ekono'ski +oru' B,B#A/

$(% P49t40i tre38 re/ati:34< 7a49ta0a30a BiH 1 483491 3a 7e=/0e 54=parat4re= 5o se vidi po kretanju B%4 per capita koji je relativno jednak ono'e iz @AAL= Nai'e, udio od B?E prosjeka pre'a B *- ze'lje ko'paratora koji s'o i'ali @AAL i nakon F "odina je ponovo na istoj poziciji, odnosno u'jesto su&avanja jaza u odnosu na ko'paratore, pre'a neki' pokazatelji'a na!e stanje se po"or!ava= 0vo je o i"ledno i'aju1i u vidu pokazatelje poput 'akroekono'ske stabilnosti "dje "ubi'o korak sa ko'paratori'a, razvoju +inansijskih tr&i!ta te stope bruto du"a pre'a B%4,u= $)% Ve/i5i 4>i= i 1t0eca0 0a:34< 9e5t4ra i >r403e prepre5e ra7:401 pri:at34< 9e5t4ra 19p4ra:a01 pr4ce9 9e/0e30a Ba5t4ra pr4i7:4830e i7 =a30e 1 :i?e pr4Bita>i/3e 80e/at349ti= 5i'e se, naravno, utje e ne"ativno na konkurentnost bh= ekono'ijeI= 0predijeljenost za strukturne re+or'e i vrste javne +inansije i dalje su neujedna ene u Bi#= 2zvjesne 'jere +iskalne i strukturalne re+or'e su nedavno provedene pod pritisko' bud&etsko" debalansa i 'e(unarodnih pro"ra'a podr!ke, no vanjskotr"ovinske i +iskalne neravnote&e ostaju=M $*% Br74 ra9t1Ce e5434=i0e 4>i234 ?te8e 73a2a0a3 8i4 84 4t5a @ 9t4pe 3aci43a/3e ?te830e 48 &.@&)D i/i :i?e 91 14>i2a0e3e% 6e'lje se 'o"u osloniti na ino kapital radi +inanciranja investicija, 'e(uti' to pokazuje nejasne

rezultate= 2no !tednja kao 'otor razvoja je neper+ektna za'jena za do'a1u, uklju uju1i javnu !tednju=?A /to"a su razvoj i produbljivanje +inancijskih tr&i!ta nu&an preduslov br&e" socio,ekono'sko" razvoja dru!tva kao cjeline= -zrok zaostajanja Bi# je relativno neproduktivan karakter !tednje= $+% Kre8it3i re0ti3< BiH pre=a p49/0e830i= a3a/i7a=a 0e 9ta>i/a3, !to se 'o&e vidjeti iz izvje!taja dviju 'e(unarodnih rejtin" a"encija Mood;Ps 2nvestors /ervice i /tandar R 4oorPs koje objavljuju svoje analize o Bi#= 4re'a zadnji' analiza'a i objavljeno' izvje!taju, dana @C='arta, @A?D= "odine A"encija /tandard R 4oorPs potvrdila je suvereni kreditni rejtin" ,,B sa stabilni' iz"ledi'aPP = A"encija Mood;Ps 2nvestors /ervice je u 8ulu @A?@= "odine dala Bosni i #erce"ovini suvereni kreditni rejtin" ,,BDPP "dje je iz'jenila iz"lede PPsa pos'atranja, ne"ativnoPP na ,,stabilne iz"ledePP=

*vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A=H, Brisel, M=??=@A?A, str=DC, preuzeto sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??= M *vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A=H, Brisel, M=??=@A?A, str= DF, preuzeto sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??=
I

?A

/vetska banka, Ko'isija za rast i razvoj, >5he )ro7th 9eport /trate"ies +or /ustained )ro7th and 2nclusive %evelop'entH, 5he 2nternational Bank +or 9econstruction and %evelop'ent / 5he Oorld Bank @AAI, str= D, pristupljeno @A=AF= @A??= http://c"d=sD=a'azona7s=co'/)ro7th9eport$o'plete=pd+

Tabela 3: Kreditni rejting BiH

A<e3ci0a /tandard R 4oorPs Mood;Ps 2nvestors /ervice /tandard R 4oorPs /tandard R 4oorPs Mood;Ps 2nvestors /ervice /tandard R 4oorPs /tandard R 4oorPs Mood;Ps 2nvestors /ervice Mood;Ps 2nvestors /ervice
Iz or! "ood#$s In estors %er ice& %tandar ' (oor$s

Dat1= @C=AD=@A?D= ?A=AC=@A?@= DA=??=@A??= @I=AC=@A??= ?L=AF=@A??= AI=?@=@AAM= @@=?@=@AAI= ?C=AF=@AAL= @M=AD=@AAB=

Re0ti3< B/stabilni iz"ledi BD/stabilni iz"ledi B/ na pos'atranju,ne"ativno BS/ ne"ativni iz"ledi B@/ ne"ativni iz"ledi BS/ stabilni iz"ledi BS/ stabilni iz"ledi B@/ stabilni iz"ledi BD/ pozitivni iz"ledi

A5ti:349t 4otvr(en rejtin" 4otvr(en rejtin" /iz"led iz'jenjen /ni&en rejtin" 2z"led iz'ijenjen 2z"led iz'ijenjen 4otvr(en rejtin" %odijeljen rejtin" 4ove1an rejtin" dodijeljen rejtin"

II. 2. Analiza trendova

II. 2.1. Vanjski sektor

$,% /trana direktna ula"anja u Bosni i #erce"ovini u @A?@= "odini bilje&e rast u odnosu na vrijednosti u isto' periodu @A??= "odine za A,FE= 4re'a podaci'a Ministartva vanjske tr"ovine i ekono'skih odnosa u Bi# strana ula"anja u ovo' periodu su iznosila BDA,B 'iliona KM !to je vi!e u odnosu na ula"anja u isto' periodu @A??= "odine= $-% Dire5t3e 9tra3e i3:e9tici0e re<i9trira3e 1 Ce3tra/340 Ba3ci BiH 1 &.$&% <48i3i 91 i7349i/e -.+A=i/i43a KM??= Neto +inansijska aktiva iznosi FF,F 'iliona KM (ula"anja u inostranstvo iz B#) a +inansijska pasiva MLD,B 'iliona KM= 0d to" iznosa @AD 'iliona KM se odnosi na ,,zadu&ivanje,, a D?,@ 'iliona KM se odnosi na reinvestiranu dobit= &.% Dire5t3e 9tra3e i3:e9tici0e 91 3a9ta:i/e 8a ra9t1 i u veliko'e su nad'a!ile prethodne "odine "dje je priliv investicija bio do'inantan u ne+inansijske sektore= relativno' iznosu pre'a B%4,u strane direktne investicije su dosti"le D,IE !to bilje&i sli an rezultat prije nastanka krize= &$% Pre=a p48aci=a Mi3i9tar9t:a :a3095e tr<4:i3e i e54349=5i 48349a BiH SDU 91 &.$&% <48i3i prete634 i=a/a 5ara5ter 845apita/i7aci0a% - .B# je ulo&eno ?@A,B@ 'iliona KM a u 9/ DAC,DL 'iliona KM i u B%B# su ula"anja bila veo'a niska A,CB 'iliona KM a D,DL 'iliona KM se odnosilo na ostala dru!tva= /trani kapital se najvi!e ula"ao u oblasti proizvodnje, +ir'e koje se bave tr"ovino', saobra aj i ko'unikacije za razliku od sektor bankarstva "dje je do!lo do povla enja kapitala=
Grafik 1: Stanje SDU u BiH po godinama

&&% 2z'jene i dopune 6akona o politici direktnih stranih ula"anja u Bi#?@ su znatno pojednostavile i skratile proces re"istracije= /trani investitor se sada re"istrira sa'o kod nadle&no" suda, na koje' je obveza izvijestiti nadle&no 'inistarstvo= - toku je provo(enje projekta uspostavljenja siste'a jedinstveno" evidentiranja i izvje!tavanja re"istracija /%- pre'a Ministarstvu vanjske tr"ovine i ekono'skih odnosa kod nadle&nih sudova= - toku je pripre'a za realizaciju novo" projekta koji' bi trebalo da se ovaj ve1 postoje1i siste' unaprijedi= &'% P4:eCa30e :a30954tr<4:i3954< 8eBicita Fr4>a i 19/1<aG od @E pra1eno s'anjenje' teku1ih nov anih priliva iz inostranstva od D,CE doveli su do pove1anja de+icita na teku e' ra unu Bi# od oko ?E u @A?@= "odini= &(% Na teku1e' ra unu platno" bilansa 1 &.$&% <48i3i 7a>i/0e6e3 0e ra9t 8eBicita% %eTcit teku1e" ra una je u pos'atrano' periodu iznosio @,B 'ilijardi KM i ve1i je za ?E u odnsu na isti period pro!le "odine= 2zvoz uslu"a je u'anjen za @E dok sa dru"e strane uvoz uslu"a isto bilje&i pad od D,LE &)% 4re'a izvje!taju $BB# de+icit teku e" ra una platno" bilansa bilje&i neznatno no'inalno pove1anje za @? 'iliona KM ili A,ME i u @A?@= "odini iznosi @,BF 'ilijardi KM, "dje se nastavlja trend uve ano" de+icita= - relativno' s'islu de+icit teku e" ra una u @A?@= "odini iznosi M,FE B%4,a !to je isto kao i u @A??= "odini= Na pove anje de+icita teku e" ra una najve1i uticaj je i'alo produbljivanje vanjsko tr"ovinsko" de+icita i s'anjenje su+icita na ra unu uslu"a= &*% /truktura vanjskotr"ovinsko" de+icita pokazuje da najve1e u e!1e u de+icitu @A?@= "odine i'a pet "rupa proizvoda 'ineralna "oriva, 'ineralna ulja i proizvodi njihove destilacije, vozila i njihovi djelovi, nuklearni reaktori i 'a!ine, elektri ne 'a!ine i opre'a i plasti ne 'ase i proizvodi od plasti nih 'asa=
Grafik 2: Deficit tekueg i robnog rauna kao uee u BDP-u BiH (2007-2012)
%e+icit teku e" ra una u B%4u BF,A BA,A DF,A DA,A @F,A @A,A ?F,A ?A,A F,A A,A @A AC
2zvor: $entralna banka Bi#

%e+icit robno" ra una u B%4u

2zvor $BBi#

@AAI

@AAM

@A?A

@A??

@A ?@

??

%irektna strana ula"anja (tokovi i stanja) ko'pilirana su u skladu sa najnoviji' 'etodolo!ki' uputstvi'a i preporuka'a Me(unarodno" 'onetarno" +onda (MM.) i 0r"anizacije za ekono'sku saradnju i razvoj (0*$%)= %etaljan 'etodolo!ki pristup ko'pilaciji i prezentiranju je predstavljen u MM.,ovo' 4riru niku za platni bilans , !esto izdanje i 0*$%,ovo' 0kvirno' konceptu de+inicije direktnih stranih ula"anja , etvrto izdanje=

?@

/l="l=BI/?A od ?B=AC=@A?A=

#.

&+% %e+icit na ra unu robe u @A?@= "odini je iznosio I,BF 'ilijardi KM= - pore(enju sa prethodno' "odino' de+icit tr"ovine robo' se no'inalno pove1ao sa'o za MI,M 'iliona KM = %o pove anja je do!lo s'anjenje' izvoza, dok je uvoz ostao isti= &,% Na ra unu dohotka ostvaren je su+icit od DBB 'iliona KM u @A?@= "odini i bio je I,?E vi!i u odnosu na isti period prethodne "odine, pri e'u je "lavnu ulo"u i'ao rast priliva u odnosu na odliv ko'penzacija zaposleni'= &-% 6na ajan izvor prihoda za bh= ekono'iju su personalni trans+eri koji iznose @ 'ilijarde KM i iji je "odi!nji rast iznosio oko BE= 4re'a podaci'a /vjetske banke najvi!i prilivi novca iz dijaspore zabilje&eni su u Bosni i #erce"ovini i /rbiji= 5rans+eri dr&avljana porijeklo' iz ove dvije ze'lje iznose pribli&no ?DE u B%4 'ati ne dr&ave= 4odaci pokazuju da je plate&na 'o1 stanovnika Bi# u zna ajnoj 'jeri uvjetovana prilivo' inostrano" novca= '.% Kapitalni ra un ne predstavlja zna ajan izvor +inansiranja de+icita na teku e' ra unu jer se radi o kapitalnoj po'o1i iz inostranstva koja je zna ajno u'anjena u odnsu na prethodne periode, taj iznos je u @A?@= "odini iznosio @MI 'iliona KM "dje je s'anjen ak ?LE "/"= Narasle su potrebe za +inansiranje' rasta de+icita teku e" ra una i porasle su za D,IE= '$% 5r"ovinski krediti su i'ali vrijednost od ?@M 'iliona KM u periodu @A?@= "odine koji su u'anjeni za ?@E u onsou na prethodnu "odinu= '&% 4ostepeno slabljenje tr"ovine i dru"ih ekonos'kih tokova dovode do ote&ano" +inansiranja de+icita teku e" ra una= /ektor spoljne tr"ovine je trenutno najve1i izvor proble'a u B2#= 2zvoz pokriva sa'o F?,FE uvoza= 0statak uvoza pokriven je trans+eri'a iz insotranstva, doznaka'a na!ih radnika zaposlenih u inostranstvu i +inansijski' prilivi'a po osnovu stranih investicija i razni' vrsta'a strano" zadu&ivanja= ''% 4os'atraju1i strukturu robne raz'jene po strukturi proizvoda, DBE spoljnotr"ovinske raz'jene Bi# ine poluproizvodi i proizvodi sa nisko' dodatno' vrijedno!1u (tzv= inter'edijarni proizvodi), netrajni proizvodi za !iroku potro!nju i'aju u e!1e od @BE, dok kapitalni proizvodi ine ?FE, a ener"ija ?CE od ukupne robne raz'jene u @A?@= "odini= 6na ajnije kate"orije proizvoda koje ostvaruju su+icit su: drvo i proizvodi od drveta, odje1a i obu1a, na'je!taj, i elektri na ener"ija= '(% Najzna ajnije uvozne stavke su: na+ta i na+tni derivati, 'a!ine i aparati, bazni 'etali (do'inantno alu'inij, &eljezo i elik) i proizvodi od baznih 'etala te prehrana, dok su najzna ajnije izvozne pozicije tako(e bazni 'etali i njihovi proizvodi, 'a!ine i aparati, te rezervni dijelovi za

autoindustriju, i "otovi proizvodi poput na'je!taja, odje1e i obu1e ')% - strukturi uvoza nije bilo zna ajnijih pro'jena= 4et najzastupljenijih kate"orija proizvoda u strukturi ukupno" uvoza u estvuju sa L@E, dok na sve ostale proizvode otpada DIE u odnosu na ukupni uvoz= Najvi!e su se uvozili proizvodi 'ineralno" porijekla u iznosu od D,@ 'ilijarde KM, "dje do'iniraju na+ta i na+tni derivati @,D 'ilijardi KM= - odnosu na pro!lu "odinu, ostvaren je pad uvoza ove vrste proizvoda za DE zbo" pada uvoza na+te jer je u @A?@= "odini do!lo i do pada industrijske proizvodnje u B2#= 0va kate"orija proizvoda doprinijela je ukupno' padu vrijednosti uvoza Bi# u @A?@= "odini od ?,F procentna poena u ukupno' uvozu i'a u e!1e od @?,@E= '*% %ru"o 'jesto po vrijednosti uvoza zauzi'aju 'a!ine, aparati i 'ehani ki ure(aji iji je uvoz u @A?@= "odini iznosio ?,I 'ilijardi KM ili ?@,DE ukupno" uvoza roba= - odnosu na pro!lu "odinu, vrijednost uvezenih 'a!ina je porasla za A,LE= '+% :rijednost uvoza prehra'benih prera(evina u @A?@= "odini u odnosu na pro!lu "odinu s'anjila se za ?E= Bi# je toko' @A?@= "odine uvezla prehra'benih prera(evina u vrijednosti od ?,F 'ilijardi KM= 4rehra'bene prera(evine u ukupno' uvozu Bi# za @A?@= "odinu i'aju u e!1e od ?AE= 0va kate"orija proizvoda uvozila se najvi!e iz susjednih ze'alja #rvatske i /rbije koje su u isto vrije'e i najzna ajniji tr"ovinski partneri Bi#= ',% :rijednost uvoza proizvoda he'ijske industrije je ?,F 'ilijarde KM (!to ini ?AE ukupno" uvoza Bi#), a u odnosu na pro!lu "odinu ostvaren je rast uvoza proizvoda he'ijske industrije za D,@E= 0d proizvoda he'ijske industrije, Bi# je najvi!e uvozila +ar'aceutske i koz'eti ke proizvode= 6e'lje iz kojih je Bi# najvi!e uvozila ovu kate"oriju proizvoda su Nje'a ka, /lovenija i /rbija= '-% /ljede1a zna ajnija uvozna stavka su bazni 'etali koji u vrijednosti ukupno" uvoza u estvuju sa I,CE= Bazni 'etali su ostvarili stopu pada od D,ME u odnosu na pro!lu "odinu= 0d baznih 'etala najvi!e su se uvozili &eljezo i elik, njihovi proizvodi, te alu'inij i proizvodi od alu'inija= %oprinos ove "rupe proizvoda u ukupno' uvozu bio je ne"ativan i iznosio je A,D procentna poena=

##

Grafik 3: Uee pojedinih kategorija proizvoda u ukupnom uvozu i doprinosi promjeni uvoza
@A?? @FE @AE ?FE ,@E ?AE ,BE FE AE NA.5A 2 NA.5N2 MA<2N*, A4A9A52 BA6N2 M*5AN2 2 %*92:A52 N82#0:2 49026:0%2 49*#9AMB*N* 49*9AU*:2N* 49026:0%2 #*M28/K* 2N%-/5928* ,LE ,IE @A?@ %oprinos pro'jeni uvoza za @A?@ (desno) BE @E AE

na pro!lu "odinu i iznosi C,? 'ilijardi KM= 0d ukupno ostvareno" uvoza toko' @A?@= "odine na uvoz iz ze'alja lanica *- otpada BCE= ((% 2zvoz iz Bi# u ze'lje *- bla"o je u'anjen za sa'o A,CE= - e!1e bosanskoherce"ova ko" izvoza na tr&i!te *- iznosi FIE od ukupno ostvareno" izvoza u @A?@= "odini= 4os'atraju1i no'inalnu vrijednost izvoza Bi# je na tr&i!te *- izvezla B,F 'ilijardi KM robe i proizvoda= Bi# je toko' @A?@= "odine u tr"ovanju sa lanica'a *- ostvarila tr"ovinski de+icit u iznosu od @,L 'ilijardi KM= ()% Bi# je sa ze'lja'a V5ursko' i lanica'a $*.5A,eW ostvarila obi' tr"ovine koji obuhvata @IE u ukupno' obi'u spoljne tr"ovine= 5oko' @A??= "odine do!lo je tako(e do s'anjenja uvoza iz asocijacije V5urska i lanice $*.5AW za ?,DE u odnosu na pro!lu "odinu= No'inalna vrijednost uvoza iznosila je B,@ 'ilijarde KM i ostvareno je u e!1e uvoza od @CE= 2zvoz iz Bi# u @A?@= "odini i'ao je ve1i pad od uvoza i u'anjen je za ?@,FE u odnosu na @A??= "odinu= - e!1e izvoza na ova tr&i!ta iznosi @I,FE od ukupno ostvareno" izvoza toko' @A?@= "odine=
Grafik 5: Uee u ukupnom uvozu i izvozu po grupacijama zemalja za 2011 i 2012
*CA E LA E ))A,D ()A(D @C,AE @C,LE (*A-D @C,CE @F,DE D?,?E ?D,?E @I,FE ?D,LE $*.5A S 5u rska 0stale ze'lje

2zvor: A"encija za statistiku Bi#

(.% Bi# je u @A?@= na 'e(unarodno tr&i!te najvi!e izvozila bazne 'etale kao i njihove proizvode, zati' rezervne dijelove za auto industriju, na'je!taj, elektri nu ener"iju i he'ijske proizvode= Bazni 'etali su izvezeni u vrijednosti ne!to vi!oj od ?,M 'ilijardi KM, !to ini skoro etvrtinu od ukupno" izvoza Bi# i i'a u e!1e od @B,DE= ($% - @A?@= "odini ubrazni rast izvoza na'je!taja ukazuje na to da bi 'o"lo do1i do pre'je!tanja proizvodnje na drvno,prera(iva ku industriju i izvoz proizvoda ve1e dodane vrijednosti= - pore(enju sa prethodno' "odino' rast vrijednosti izvoza na'je!taja je iznosio L,@E i dosti"ao vrijednost od I@A 'iliona KM= 2zvoz na'je!ataj u ukupno' ostvareno' izvozu u estvuje sa oko ?AE u @A?@= "odini= (&% 6na ajna izvozna kate"orija su he'ijski proizvodi kojih je toko' @A?@= "odine izvezeno u vrijednosti od FDD 'iliona KM (u e!1e L,IE)= - odnosu na pro!lu "odinu ova kate"orija proizvoda bilje&i pad od L,BE i doprinosi ukupno' padu izvoza sa A,F procentna poena=
Grafik 4: Uee pojedinih kategorija proizvoda u ukupnom izvozu i doprinosi promjeni izvoza
@A?? DA E @F E @A E ?F E ,DE ?A E FE AE BA6N2 M*5AN2 49026:0%2 2 N82#0:2 M2 N*9ANN0) 49026:0%2 4092*KNA
2zvor: A"encija za statistiku Bi#

)+A-D

FA E BA E DA E @A E ?A E AE

U2e?C e 1 U2e?C e 1 U2e?C e 1 U2e?C e 1 151p34= 1:471 151p34= 1:471 151p34= i7:471 151p34= i7:471 &. $$ &. $& &. $$ &. $&
2zvor: A"encija za statistiku Bi#

@A ?@

%oprin os pro'jeni izvoza za @A?@ (de sn o) ?E AE ,?E ,@E

,BE ,FE ,LE MA< 2N*, A4A9A52 9A6N2 49026:0%2 NAM8*<5A8 49026:0%2 #*M28/K* 2N%-/5928*

('% 4os'atraju1i ukupnu robnu raz'jenu Bi# sa re"ionalni' "rupacija'a u @A?@= "odini, najve1i obi' tr"ovine Bi# je ostvarila sa ze'lja'a lanica'a *- i to u iznosu od FA,CE od ukupno" obi'a spoljne tr"ovine= -voz iz ze'lja *- u @A?@= "odini porastao je za ?,LE u odnosu

(*% Za ra7:i0a30e p4/iti5e 9trate?5i pr4i7:48a 3e4p 4834 0e 8a 7e=/0aA ra8i 9i<1r34< i 48r6i:4< ra7:40aA 19ta34:i >i/a39e p4tre>a i 9ta30aA 1 540i=a Ce p49e>a3 8i4 9a2i30a:ati pre</e8 5/0123i i7:473i i 1:473i pr4i7:48a= Kao strate!ki izvozni sektori u okviru doku'enta G/trate"ija rasta izvoza Bi#>?D navedeni su: drvni sektor, poljoprivredni i prehra'beni sektor, 'etalni sektor, "ra(evinski sektor i sektor turiz'a= /avjet 'inistara Bi# je po etko' @A?A= donio odluku o iz'jena'a i dopuna'a odluke o 'jera'a za!tite do'a1e proizvodnje od preko'jerno" uvoza, kojo' se uskla(uje le"islativa Bi# s principi'a /vjetske tr"ovinske or"anizacije= 0vo' odluko' su utvr(eni uslovi i postupci za uvo(enje spoljnotr"ovinskih 'jera za!tite do'a1e proizvodnje od preko'jerno" uvoza robe na carinsko podru je Bi# ukoliko
?D

2zvozno vije1e Bi#, /avjet 'inistara Bi#,

#2

se utvrdi da se roba uvozi u toliko pove1ani' koli ina'a u odnosu na do'a1u proizvodnju= (+% A5ti:349ti 19=0ere3e 3a 0a2a30e p48r?5e i7:473ici=a 1 &.$.% 1</a:34= 3i91 9pr4:e8e3e% 4ri'jer je skra1enje roka za povrat 4%:,a izvoznici'a s DA dana na ?F dana, !to je trebalo biti provedeno iz'jeno' 6akona o 4%:,u= - @A?A= nije do!lo ni do realizacije aktivnosti pove1anja "arantno" +onda 2zvozno kreditne a"encije Bi# (2)A), kao ni do iz'jene 6akona o istoj koji' bi se 2)A,i dodijelio 'andat da za ra un dr&ave 'o&e izdavati "arancije= (,% T454= p49/0e830i $.@ta5 <48i3a BiH pr4:48i tr<4:i3951 /i>era/i7aci01A te i=a :r/4 /i>era/31 tr<4:i3951 p4/iti51A 195/aIe31 9 pri3cipi=a S:0et95e tr<4:i395e 4r<a3i7aci0e FSTOG% 2ako Bi# nije lanica /vjetske tr"ovinske or"anizacije (/50), ona u svojoj zakonodavnoj re"ulativi slijedi principe nediskri'inacije, tj= pri'jenu tret'ana Gnajpovla!tenije nacije> i Gnacionalno" tret'ana uvezene robe>= 0dr&ano je seda' sastanaka radne "rupe /50,a o pristupanju= Bi# je veliki dio zakonodavstva uskladila sa zahtjevi'a /50,a= 6e'lja je nastavila svoje bilateralne pre"ovore, posebno u vezi sa pristupo' tr&i!tu roba i uslu"a, kao i 'ultilateralne pre"ovore o do'a1oj po'o1i poljoprivredi i izvozni' subvencija'a= (-% U &.$. i &.$$% <48i3i 91 p4tpi9a3i :eteri3ar95i i Bit49a3itar3i 9p4ra71=i 9a Sr>i04= i Cr34= G4r4=, tako(er je potpisan veterinarski sporazu' sa Makedonijo', a u +azi potpisivanja je sporazu' sa Albanijo', koji su us'jereni na o'o"u1avanje izvoza i uvoza pod jednaki' uslovi'a= ).% Cari395a tariBa BiH 0e i 1 &.$.% 1 p4tp1349ti 195/aIe3a 9 K4=>i34:a34= 34=e35/at1r4= EU% 4ostupak za 529 je operativan, a Bi# je pristupila 2stanbulskoj konvenciji o privre'eno' prije'u roba= @A?A= nije zapo elo izdavanje karneta A5A?B= -svojeni su 6akoni o pravi'a intelektualno" vlasni!tva (249)= 4rijedlo" zakona o carinskoj tari+i, sa oznako' X*X, predstavlja potvrdu nje"ove uskla(enosti s evropski' propisi'a= )lavni razlo" za dono!enje ovo" zakona jeste uskla(ivanje va&e1e" 6akona o carinskoj tari+i Bi# s od"ovaraju1i' evropski' propisi'a, koji se odnose na tari+nu i statisti ku no'enklaturu, kao i na 6ajedni ku carinsku tari+u= carinsku tari+u uklju e su sve bitne in+or'acije za uvoz, kao !to su re&i'i izvoza i uvoza, podaci o kvota'a, podaci o krajnjoj na'jeni i sli no, jer je cilj ovo" 6akona da carinska tari+a sadr&i !to je 'o"u1e vi!e podataka o robi= Prep4r15e; , -svojiti /trate"iju rasta izvoza Bi#

, , , , ,

/iste'ski razvijati distribucione kanale (zajedni ka predstavni!tva +ir'i, diplo'atsko,konzularna 're&a, predstavni!tva poslovnih i dru"ih asocijacija) na inostrani' tr&i!ti'a, po ev!i od ze'alja iz okvira trokuta 9i' K Berlin K Beo"rad na koje otpada ve1ina izvoza roba bh= proizvo(a aJ 2z'ijeniti 6akon o 4%:,u koji' bi se o'o"u1ilo skra1enje roka za povrat poreza izvoznici'a sa DA na ?F danaJ 4ove1ati "arantni +ond 2)A,e i iz'ijeniti 6akon o 2)A,i (dodijeliti 'andat da 'o&e za ra un dr&ave izdavati "arancije)J 8a ati kapacitete bh= za pro'ociju izvozaJ -naprijediti aktivnosti :5K Bi# na pro'ociji izvoza (zajedni ka predstavni!tva :5K i ko'panija, ) 8a ati kapacitete 0dsjeka za unapre(enja i pro'ociju izvoza u M:5*0 Bi#=

II. 2.2. Javne finansije

)$% Ra8i 421:a30a =a5r4e5434=95e 9ta>i/349tiA Bi# je @A?@= zaklju ila stand)b# aran&'an sa MM.,o' u iznosu od DDI 'iliona /%9na period od tri "odine= 4rve obaveze po osnovu servisiranja du"a proiza!lo" iz stand b# aran&'ana Bi# o ekuje u juna @A?D, kada je du&na uplatiti oko ?F 'iliona /%9= Aran&'an do"ovoren @AAM= nije +unkcionisao od @A?A= "odine ali je dr&ava uspjela povu1i?/D sredstava prije isticanja /BA= )&% 4re'a podaci'a Ministarstva +inansija i trezora B2# , stanje ukupno" javno" vanjsko" du"a Bi# u @A?@= "odini je iznosilo oko C 'ilijardi KM, !to iznosi oko @FE procjenjeno" B%4a za @A?@= "odinu=
Tabela 4: Stanje javnog duga BiH na dan 31.12.2012.
.Bi# ?=FLA,B@ U31tra?30i 81< B=BI?,FB Va3095i 81< L=AB?,ML U51p34;
2zvor: Ministarstvo +inansija i trezora Bi#

9/ ?=CD?,MB

%B BA,AD

2nstitucije Bi# ,

-kupno D=DD@,DM

@=L?A,D@

?A,IF

@I,LF

C=?D?,DC

B=DB@,@L

FA,II

@I,LF

?A=BLD,CL

)'% U p4reIe301 9a i9ti= peri484= pret 483e <48i3e 84?/4 0e 84 p4ra9ta :a3095e 7a816e349ti 48 +A&DA od to"a @FE tj= oko ?,I 'ilijardi KM se odnosi na stari du" pre'a kreditori'a a ostali dio od CFE tj= preko @,F 'ilijardi KM na novi du"= - @A?@= "odini kao i u prethodni' "odina'a, najve1i dio vanjsko" du"a se odnosi na obaveze pre'a /vjetskoj banci oko DFE=

?B

2zdavanje karneta A5A otpo elo je u @A??= od strane /poljnotr"ovinske ko'ore Bi#=

#3

Grafik 6: Stanje javnog vanjskog duga, udio u BDP i servisiranje, 2009.-2012

)+% -kupno prikupljeni prihodi od poreza (direktnih i indirektnih) u Bi#, u @A?@= "odini su iznosili oko F,M 'ilijardi KM, !to je za A,IE 'anje u odnosu na prethodnu "odinu= 0d ovo" iznosa, oko IBE prihoda se odnosi na prihode prikupljene od indirektnih poreza= ),% 4re'a podaci'a -20 Bi# za period 2,Z22 @A?@= "odine je prikupljeno oko B,M 'ilijardi KM prihoda od indirektnih poreza, !to je za A,CE 'anje ne"o u isto' periodu prethodne "odine= Najve1i udio u ukupni' prihodi'a od indirektnih poreza ine prihodi od 4%:,a (L@,CE,)= 6ati', slijede prihodi od akciza sa @L,FE, putarine sa F,IE, carine sa B,CEa ostali prihodi sa sve"a A,DE= )-% - ukupnoj strukturi indirektnih poreza CME se odnosi na uvozni 4%:, a ostatak na do'a1i= - periodu 2,Z22 @A?@= "odine je prikupljeno oko D 'ilijarde KM prihoda od 4%:,a, !to je za skro'nih A,DE 'anje ne"o u isto' periodu prethodne "odine= 4rihodi po osnovu uvozno" 4%:, a su ostali nepro'ijeni u odnosu na isti period prethodne "odine, dok su prihodi po osnovu do'a1e raz'jene zabilje&ili s'anjenje od oko ?,IE "/"= *.% S4ci0a/3a 8a:a30a pre89ta:/0a01 3a0:eCi i78ata5 1 9tr15t1ri 0a:3i ra9 48a% -kupna socijalna davanja kao veo'a va&an +aktor raspolo&ivo" dohodka su vjerovatno tako(e zabilje&ila ne"ativan rast na !to ukazuje njihov realni deveto'jese ni pad na nivou centralne vlade od ?,BE= Na strani rashoda zna ajno je da socijalna davanja usporavaju rast, kao i da ko'penzacije zaposlenih bilje&e s'anjenje, kao dvije najve1e stavke na strani rashoda= *$% U &.$&% 3i0e 49t:are3a 73a2a03i0a a/45aci0a 9re89ta:a 7a i3:e9tici0e i p48i7a30e 54351re3t349ti > % e5434=i0eA !to bi trebalo doprinijeti ubla&avanju ne"ativnih e+ekata ekono'ske krize= 0bziro' da plate i socijalna davanja ine ve1inu rashoda, "lavne 'jere redukcije rashoda se odnose na s'anjenje plata na svi' nivoi'a vlasti i preduzi'anje sveobuhvatnih strukturnih re+or'i, posebno onih koje se odnose na socijalna davanja, s cilje' unapre(enja odr&ivosti javnih +inansija?F= *&% 4re'a izvje!taju $BB#, Bi# je u periodu od devet 'jeseci u @A?@= "odini i'ala ostavreni prihod u iznosu C,DI 'ilijardi KM, a rashodi C,?F 'ilijardi KM= pore(enju sa isti' periodo' prethodne "odine, prihodi su ve1i za ?@M,D 'iliona KM ili ?,IE a rashodi su ve1i za M?,B 'iliona KM= Na strani rashoda najve1i dio ukupnih rashoda ini stavka socijalna davanja koja je ve1a ne"o u prethodno' periodu i iznosi BB,DE= Na strani prihoda najzna ajnija stavka koja u estvuje u pove anju prihoda su prihodi od poreza i u estvuju u ukupno' prihodu u iznosu od F?,?E=

2zvor: M.i5 Bi#, B#A/, projekcije %*4,a za @A?@= "odinu

)(% T454= &.$&% <48i3e 0e pre5i31t tre38 p4ra9ta :a30954< 7a816i:a30a 548 :eCi3e 5re8it4ra% :ode1e je zadu&enje kod *2B,a (*vropska investicijska banka) sa DBE rasta u odnosu na prethodnu "odinu= Yak se pojavljuju i s'anjenja zadu&ivanja kod pojedinih kreditora= ))% G/e8e 9er:i9ira30e 0a:34< 81<a BiHA u @A?@= je na servisiranje utro!eno oko B?D 'iliona KM, !to je u odnosu na isti period prethodne "odine vi!e za @?,LE= 0d to" iznosa, oko DAF 'iliona se odnosi na otplatu "lavnice, a ostatak iznosa na ka'ate, provizije i ostale tro!kove=
Grafik 7: Struktura javnog vanjskog duga prema kreditorima u 2012. godini

2zvor: Ministarstvo +inansija Bi#

)*% Na 5ra01 &.$&% <48i3e 54394/i84:a3i >186et BiH 49t:ari4 91Bicit i :eCi 0e 7a .A-D (u B%4,u)= 4ove anje prihoda (u B%4u) je bilo ?E a rashodi su se s'anjili za @,BE=
Grafik 8: Konsolidovani podaci za BiH u periodu od 2008-12 (%BDP)
FA,AE BA,AE DA,AE @A,AE ?A,AE A,A E @AAI ,?A,AE B# 4rihodi B# 9ashodi B# Konsolidovani bilans @AAM @A?A @A?? @A?@

2zvor: $entralna banka Bi#, %irekcija za ekono'sko planiranje

?F

*kono'ski i +iskalni pro"ra' Bi# za period @A?A,@A?@=

#4

*'% !a:3i ra9 48i 1 BiH 3e=a01 ra7:4031 B135ci01= :i!e od njihove polovine su vrste koje sa'o 'ar"inalno doprinose privredno' rastu= 2pak, treba navesti da je u periodu @AALK@AAM= do!lo do pada udjela izdataka za 'e(u+aznu potro!nju u ukupni' javni' rashodi'a i B%4,u= *(% - ukupno prikupljeni' prihodi'a od poreza u Bi#, na prihode od direktnih poreza se odnosi sve"a ?LE=

-kupni prihodi prikupljeni od direktnih poreza i doprinosa u entitetski' poreski' uprava'a za @A?@= "odinu su za A,CE ve1i u odnosu na isti period prethodne "odine= 0d to"a, zahvaljuju1i rastu prihoda od ostalih taksi, kazni i naknada (I,CE "/") ukupni prihodi od poreza i taksi, naknada su ostvarili rast od @,FE "/", dok su prihodi od doprinosa neznatno s'anjeni (A,?E "/")=

Tabela 5: Prihodi od direktnih poreza i doprinosa po vrstama i entitetima

FBiH Na7i: pri 48a @A??= F?A,M &-.A' $',A+ IA,M ?,A DFA,,L @=LF@,@ ?=BLC,F ?=ALF,D ??M,B A,A A,A
D=F?D,C

RS E ,A,L @'A$ +A' ,C,C ?IA,A ?B,C A,B A,? A,M A,D , ,
?,C

@A?@= FAC,L &,$A' $(,A, CB,C @,I BA@,D @=LLD,D ?=BLI,M ?=ACB,C ??M,C A,A A,A
D=FCD,@

@A??= BLF,? &(-A+ $'*A& D?,@ BI,A @FF,B ?=D@I,F CAI,M F@B,M DL,? FB,L B,A
@=ABM,A

@A?@= BFB,I &*.A+ $&,A' @L,F DM,D @FL,C ?=D?B,M CA?,I F?I,I DL,L FB,? D,L
@=A@L,B

E ,@,@ (A( @)A, ,?F,? ,?I,? A,F ,?,A ,?,A ,?,@ ?,B ,A,M ,?A,A
,?,?

Dire5t3i p4re7i P4re7 3a 84 48a5 P4re7 3a 84>it P4re7i <raIa3a O9ta/i p4re7i O9ta/e ta59eA 5a73e i 3a53a8e D4pri349i PIO Z8ra:9t:4 Ne7ap49/e3i D0e2i0a 7a?tita Zap4?/0a:a30e i3:a/i8a
U51p34 (direktni porezi + ostale takse, kazne i naknade + doprinosi) 2zvor:4oreska uprava 9/ i 4oresa uprava .B

*)% 4oreska uprava .Bi# je ostvarila s'anjenje prihoda od poreza na dohodak i poreza "ra(ana !to se direktno odrazilo i na neznatno s'anjenje ukupnih prihoda od direktnih poreza (A,LE "/")= - isto' periodu prihodi od doprinosa bilje&e skro'nu, ali pozitivnu stopu rasta (A,BE "/")= - poreskoj upravi 9/ jedino prihodi od poreza na dohodak bilje&e pozitivnu stopu rasta, i'e su ukupno prikupljeni prihodi od direktnih poreza zabilje&ili s'anjenje od @,@E "/"= 4rihodi prikupljeni po osnovu doprinosa u 49/ tako(e bilje&e s'anjenje (?E "/")= **% P4re8 3e849tat5a Bi95a/3e 544r8i3aci0e i re/e:a3t3i i39tit1ci43a/3i 5apaciteta BiH 5ara5teri7ira i 3ep49t40a30e 4>a:e7101Ci Bi95a/3i pra:i/a% - cilju rje!avanja tih proble'a, Bi# je kraje' @AAI= uspostavila .iskalno vije1e, kao koordinaciono tijelo za pitanja +iskalne politike= 8edan od zadataka :ije1a je pru&anje doprinosa o uvanju 'akroekono'ske stabilnosti i postizanju razvojnih ciljeva= 4ored to"a, :ije1e de+inira ciljeve +iskalne politike Bi# i odre(uje "ranice rashoda na "odi!nje' i vi!e"odi!nje' planu= 5i'e je zadatak :ije1a i odre(ivanje "ranica de+icita bud&eta i s'anjenje +iskalne neravnote&e= *+% Fi95a/34 :i0eCe 3i0e 19:40i/4 </4>a/3i Bi95a/3i 45:ir 7a peri48 &.$$@$'% 1 45:ir1 r454:a pr4pi9a3i 7a5434=% 5o odra&ava nedostatak konsenzusa iz'e(u entiteta i dr&ave o ekono'skoj i +iskalnoj politici= /to"a ne'a

napretka u razvoju 'ehaniza'a +iskalno" nadzora,?L kao ni napretka u uspostavi tijela kao !to je ono za dr&avnu po'o1=?C )lobalni +iskalni okvir za period @A?@=,@A?B= je usvojen u 'artu @A?@= "odine, a kasnilo se i sa usvajanje' bud&eta 2nstitucija Bi# za @A??= "odinu= *,% ReB4r=a 0a:3i Bi3a39i0a 9e pr4:48i 3a 9:i= ra7i3a=a :/a9ti 1 BiH 48 &..)% 2'a za cilj har'onizaciju bud&etskih kalendara, uvo(enje srednjoro no" bud&etsko" planiranja i bolju povezanost alokacije bud&etskih sredstava s prioritetni' politika'a vlada= 9ezultati re+or'e o"ledaju se u posti"nutoj har'onizaciji kalendara i procedura bud&etsko" planiranja te uvo(enju srednjoro no" bud&etsko" planiranja, !to se posti&e kroz izradu doku'enata okvirno" bud&eta za srednjoro no razdoblje= *-% Pr4ce9 ar=43i7aci0e i38ire5t34< 4p4re7i:a30a 9 pra:3i= 45:ir4= i =i3i=a/3i= 9ta38ar8i=a 1 EU 3a9ta:/0a 9e 1 &.$&% pre=a p/a3ira340 8i3a=ici= - toku @AAM= donesen je novi 6akon o akciza'a u Bi#, koji' se uvode *- standardi "lede propisivanja jedinstvenih de+inicija akciznih proizvoda (s re+erenco' na Ko'biniranu no'enklaturu), procedura dr&anja i postupanja s akcizni' proizvodi'a i strukture i visine stopa akciza= 0dre(ena uskla(ivanja u se"'entu oporezivanja 4%:,o' u
*vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A= H, Brisel, M=??=@A?A= "odine, str= @I, @M, preuzeto sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??= ?C *vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A=H, Brisel, M=??=@A?A, str= DC, preuzeto sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??=
?L

#5

Bi# sa pravni' okviro' u *-, iako planirana u @AAM, pod stalni' pritisko' dero"iranja postoje1ih ele'enata politike 4%:,a (!iri opse" nulte stope i osloba(anja, di+erencirane stope) su odlo&ena za naredno razdoblje= 5oko' @AAM= tako(e je i'ple'entirano nekoliko pojednostavljenih carinskih procedura koji' se olak!ava i ubrzava izvozno carinjenje i rastere1uju +ir'e,izvoznice= - naredno' razdoblju o ekuje se dalja i'ple'entacija //4 u skladu sa predvi(eno' dina'iko' i i'ple'entacija konvencije 529= +.% BiH 9e 9142a:a i 9a >r403i= 3e849taci=a 1 84=e31 9tati9ti5e 0a:3i Bi3a39i0a i e5434=i0e 1 c0e/i3i ?t4 73a2a034 4te6a:a a3a/i71 0a:3i Bi3a39i0a= Kao pri'jer 'o&e se navesti injenica da se veli ina javnih rashoda iskazana u B%4,u zna ajno razlikuje u zavisnosti od to"a da li je B%4 obra unat pre'a proizvodno' ili rashodno' pristupu= 4ored to"a, na nivou Bosne i #erce"ovine ne postoje konsolidovani i koherentni podaci o rashodi'a vlade po +unkcija'a zasnovani na $0.0) klasi+ikaciji= +$% BiH tre>a 3a9ta:iti 9 pr4:4Ie30e= =0era re9tri5ti:3e Bi95a/3e p4/iti5e i 9=a30e30a 0a:3e p4tr4?30e 1 ci/01 13apreIe30a Bi95a/3e p47ici0e= 4oseban izazov u to' do'enu predstavljaju i uslovi koji u sklopu tro"odi!nje" stand,b; aran&'ana s MM.,o' stoje pred Bi#= +&% N4:i= Za5434= 4 a5ci7a=a 0e p4:eCa3a 9t4pa p1tari3eA 5a4 p49e>3a :r9te a5ci7e 3a e3er<e3te 9 3a=0e395i= 5ara5ter4= p4tr4?30e% 5i'e se ukupna stopa akcize na na+tne derivate zna ajno pribli&ila 'ini'alnoj stopi u *-= +'% U:4Ie30e= p49e>3e a5ci7e 3a ci<arete BiH 0e pre?/a 3a pri=0e31 9/46e3e 9t4pe a5ci7e 548 4p4re7i:a30a ci<areta= 6akono' je predvi(ena dina'ika kontinuirano" uskla(ivanja stopa posebne akcize na ci"arete na "odi!njoj razini kako bi se 'ini'alni iznos akcize na ci"arete, koji je trenutno na snazi u *-, dosti"ao do @A?F= /trate"ija postepeno" uskla(ivanja stopa akcize s 'ini'alno' stopo' u *- trebala bi doprinijeti da se zacrtani standardi *- posti"nu bez ve1ih ne"ativnih 'akroekono'skih i'plikacija na op!ti nivo cijena i +unkcionisanje tr&i!ta= +(% Pr4ce9 pri:ati7aci0e 8r6a:34< 180e/a 1 :/a93i?t:1 3e5i 9trate?5i A 3a0pr4Bita>i/3i0i pre817eCa 1 &.$.% 3i0e 4tp42e4% 4osebice, proces privatizacije u oblasti teleko'unikacije i ener"etike je odlo&en do daljnje"= *videntno je i ka!njenje velikih investicionih ula"anja u oblasti ener"etike po principu zajedni kih ula"anja sa strani' partneri'a=

+)% , ,

Prep4r15e 2zvr!iti te'eljitu analizu ekono'ske e+ikasnosti javnih rashoda s detektiranje' veli ina proizvodnih i neproizvodnih javnih rashodaJ %onijeti zakone o zabrani zadu&ivanja dr&ave za teku1e javne rashode osi' za svrhu prebro(ivanja teku1e likvidnosti (o'o"u1iti javno zadu&ivanje sa'o za +inanciranje investicijskih javnih rashoda)J Nastaviti re+or'u socijalno" sektora kako bi se socijalna davanja vi!e vezala za potrebe (a 'anje za ste ena prava) i po ela popri'ati karakter socijalnih investicijaJ Nastaviti proces privatizacije dr&avno" dijela kapitala 9azviti transparentni siste' procjene uticaja vladinih pro"ra'a i aktivnosti koji bi o'o"u1ili e+ektivnost i e+ikasnost njihove sprovedbe= Analizirati potro!nju sa aspekta ener"etske e+ikasnosti i ekono'i nosti prostorija i vozno" parkaJ 4otrebno je raz'otriti 'o"u1nosti osi"uranja pro"ra'a i 'jera kontra cikli nosti kroz izvr!enje bud&eta svih nivoa= 4reduzeti potrebne 'jere u cilju e+ikasnije naplate poreza (s'anjiti broj poreskih du&nika)= Nastaviti sa vo(enje' restriktivne +iskalne politike i s'anjenje' udjela javnih rashoda u B%4,u= 4oraditi na +iskalnoj odr&ivosti u du&e' roku=

, ,

, , , ,

II. 2. . Razvoj financijskih tr!i"ta

+*% Najrazvijeniji i najzna ajniji dio +inansijsko" tr&i!ta u Bi# je bankarski sektor= Aktiva bankarsko" sektora u @A?@= "odini inila je preko IAE ukupne aktive +inansijsko" sektora=
Grafik 9: Uee financijskih posrednika u ukupnoj bilanci stanja financijskog sektora u BiH za 2011- prvu polovinu 2012. godinu

I7:4r; Ce3tra/3a >a35a BiH

++% U &.$&% <48i3i 1 BiH 0e p49/4:a/4 &, >a3a5aA ?t4 0e 0e83a >a35a =a30e 3e<4 1 &.$$% <48i3i= :e1ina banaka je u privatno' strano' vlasni!tvu banaka i #"

+inancijskih institucija iz eurozone dok je sa'o jedna banka u vlasni!tvu dr&ave= +,% Aktiva banaka za cijelu "odinu iznosila je @@,D 'lrd= KM !to je pove1anje od @E u odnosu na prethodnu "odinu?I= /lab rast aktive uzrokovan je slabi' rasto' potra&ivanja od do'a1ih sektora dok su istodobno pri uve i inoze'na aktiva zabilje&ile ne"ativan rast= Na strani pasive sve stavke izuzev inoze'ne pasive, depozita centralne vlade i prenosivih depozita dru"ih do'a1ih sektora zabilje&ili su pozitivan "odi!nji rast= +-% 4re'a privre'eni' podaci'a entitetskih a"encija za bankarstvo, ukupan +inancijski rezultat bankarsko" sektora za @A?@= "odinu iznosio je ?CM,F'il= KM !to je pove1anje od sve"a @,IE u odnosu na "odinu ranije?M= ,.% 4lasirani krediti u @A?@= "odini inili su LL,CE ukupne aktive bankarsko" sektora, !to pokazuje da se bh= banke "otovo isklju ivo bave tradicionalni' bankarski' poslovi'a, ne ulaze1i pretjerano u dru"e poslove 'oderno" bankarstva kao !to je tr"ovanje vrijednosnica'a i investicijsko bankarstvo= 0'jer bankarskih kredita privatno' sektoru i B%4,a za @A?@= "odinu iznosio je F?,IE@A, dok je o'jer ukupne bankarske aktive i B%4,a iznosio IA,BE i "otovo su identi ni pokazatelji'a iz @A??= "odine= ,$% P4318a >a35ar95i 19/1<a 9e 9:48i 3a 54=erci0a/34 >a35ar9t:4 t0% 8a:a301 5re8ita i pri51p/0a301 8ep47itaA 845 8r1<e >a35ar95e 19/1<e 3i91 ra7:i0e3e= 9azvojno bankarstvo u Bi# je u rudi'entiranoj +or'i obziro' da postoje1e razvojne banke ne prikupljaju sredstva pute' tr&i!ta niti ih plasiraju u na'jene za koje dru!tvo i'a interes a ko'ercijalne banke ne'aju pro+itni 'otiv za takve vrste investicija= ,&% - @A?@= "odini bh= bankarski sektor ostvario je pozitivan +inancijski rezultat u iznosu od ?CM,F 'il= KM, !to je pove anje od @,IE u odnosu na prethodnu "odinu= -kupni prihodi i rashodi zabilje&ili su pad u odnosu na prethodnu "odinu= ,'% -kupni depoziti u @A?@= "odini iznosili su ?D,D 'lrd= KM i ve1i su u odnosu na isto razdoblje pro!le "odine za @,LE= Najve1i doprinos rastu tradicionalno su dali depoziti sektora stanovni!tva koji su iznosili C,C 'lrd= KM !to predstavlja FC,BE ukupnih depozita= 6abilje&ena "odi!nja stopa pro'jene iznosila je I,FE i "otovo je jednaka stopi iz @A??= "odine= %epoziti sektora ne+inancijskih poduze1a i sektora op1e vlade zabilje&ili su ne"ativan trend i u @A?@= "odini= %epoziti ne+inancijskih poduze1a iznosili su D,D 'lrd= KM i 'anji su za B,@E "/", dok su depoziti sektora op1e

vlade iznosili ?,D 'lrd= KM i zabilje&ili s'anjenje od ??,DE "/"=

Grafik 10: Sektorska struktura depozita
/ektor op1e vlade /ektor stanovni!tva

/ektor ne+inansijskih preduze1a 0stali sektori IA AA CA AA LA AA FA AA BA AA DA AA @A AA ?A AA A @A AI

I7:4r; Ce3tra/3a >a35a BiH

@A AM

@A ?A

@A??

@A?@

,(% 9ast depozita ne+inancijskih poduze1a u @A?@= "odini popri'io je ne"ativan predznak= 5ako(er, depoziti op1e vlade nastavili su vi!e"odi!nji ne"ativan trend rasta uslijed nesukla(enosti javnih prihoda u odnosu na rashode= ,)% Krediti za @A?@= "odinu iznosili su ?F,M 'lrd= KM@? i ve1i su u odnosu na isto razdoblje pro!le "odine za B,?E= Najve1i doprinos rastu ukupnih kredita dali su krediti plasirani sektoru ne+inancijskih poduze1a koji su u pro'atrano' razdoblju iznosili I,@ 'lrd= KM i zabilje&ili stopu rast od B,DE "/"= 4oto' slijede, pre'a dopinosu rasta, krediti plasirani sektoru op1e vlade koji su zabilje&ili rast od D?,IE "/", !to je znatno sporija stopa rasta od zabilje&enih BA,CE "/" u @A??= "odini= 2ako se se ini da su ove stope rasta visoke, krediti op1oj vladi ine F,@E ukupno plasiranih kredita bh= banaka, odnosno IDB,M 'il= KM=
Grafik 11: Sektorska struktura kredita
/ektor op1e vlade /ektor stanovni!tva

/ektor ne+inansijskih preduze1a 0stali sektori IAAA LAAA BAAA @AAA A @A AI

I7:4r; Ce3tra/3a >a35a BiH

@AAM

@A?A

@A??

@A?@

,*% Kretanje ka'atnih stopa na kredite i depozite prikazano je na "ra+ikonu ispod= -kupna ponderirana prosje na *K/ na kredite zabilje&ila je s'anjenje u odnosu na pro!lu "odinu od A,B postotna boda@@= %u"oro na ponderirana prosje na *K/ za @A?@= "odinu na "otovo je istoj razini kao i pro!le "odine, tj= ve1a je sve"a A,A@ postotna boda= / dru"e strane, kratkoro na ponderirana prosje na
4odaci za kredite i depozite predstavljaju stanja na kraju razdoblja= 2zvor: $entralna banka Bi#= -kupna ponderirana e+ektivna ka'atna stopa na plasirane kredite za cijelu Bi# (kao i kratkoro na i du"oro na *K/ za Bi#) dobivena je ponderiranje' ukupne e+ektivne ka'atne stope na kredite za 9/ i ukupne e+ektivne ka'atne stope na kredite u .Bi#= Kao ponderi su kori!tena u e!1a ukupnih plas'ana u .Bi# i ukupnih plas'ana u 9/ u ukupni' plas'ani'a u Bi#= Budu1i da %*4 ne raspola&e podaci'a o novoplasirani' krediti'a, kori!tena su stanja kredita= 4odaci o iznosu plas'ana i ka'atnih stopa po entiteti'a dobiveni su od entitetskih a"encija za bankarstvo=
@? @@

$B Bi# je izvor podataka za aktivu, kredite i depozite= 4rivre'eni podaci za ukupan +inancijski rezultat, prihode i rashode dobiveni su iz izvje!1a o dobitku i "ubitku bankarsko" sektora .Bi# i 9/ i nisu konsolidirani= 2zvor: *ntitetske a"encije za bankarstvo= @A 4odatak za B%4 u @A?@= "odini je procjena %*4,a=
?I ?M

#:

*K/ zabilje&ila je s'anjenje od A,F postotnih bodova u odnosu na @A??= "odinu=

Grafik 12: Kretanje bankarskih kamatnih stopa u BiH

Ba9e/ IIJ 0e 8a prep4r15e Ba9e/a II@L >181 5r47 tri Ba7e p4tp134 i=p/e=e3tira3e 1 p49/4:340 pra59i >a3a5a 1 ra784>/01 &..-K&.$,= A"encija za bankarstvo .Bi# je @AAI= usvojila /trate"iju za uvo(enje, a A"encija za bankarstvo 9/ je to isto u inila u velja i @AAM= -$% K:a/iteta 1pra:/0a30a ri7ici=a :e7a3i 7a pra30e 34:ca i Bi3a3cira30e ter4ri7=a 0e >i/a 3a 7a84:4/0a:a01C40 ra7i3i% - @A??= "odini, pre'a izvje!1i'a entitetskih a"encija za bankarstvo, kvaliteta upravljanja rizici'a vezanih za pranje novca i +inanciranje teroriz'a bila je bolja u odnosu na @A?A= "odinu=

I7:4r; e3titiet95e a<e3ci0e 7a >a35ar9t:4

,+% /ektor MK0 u @A?@= "odini ostvario je ukupan +inancijski rezutat od ?I,@ 'il= !to je za D?E 'anje u odnosu na "odinu ranije, a "lavni uzrok je lo!a kreditna aktivnost= -kupno plasirani 'ikrokrediti iznosili su FFI,F 'il= KM !to predstavlja s'anjenje od C,?E "/"@D=,
Grafik 13: Kretanje kamatnih stopa MKO u BiH

-&% Neujedna eno kretanje berzanskih indeksa u svijetu i re"ionu kao posljedica "lobalnih ekono'skih tokova u prethodno' periodu se nastavilo i u @A?@="odini= Na svjetski' berza'a su "lavni inde3i do&ivjeli pad da bi pred kraj "odine otpo eo rast koji se nastavio do kraja "odine sa na"ovje!atje' oporavka svjetske privrede -'% /arajevska berza i Banjalu ka berza bilje&e u toku "odine la"ani pad kapitalizacije, da bi kraje' @A?@="odine u ve ini slu ajeva po ela ostvarivati 'ini'alan rast=
Grafik 14: Trina kapitalizacija u milionima USD u zemljama iz okruenja 2008- 2012.godini

2zvor: *ntitetske a"encije za bankarstvo

,,% Kraje' @A??= "odine $B Bi# slu&beno je uvela novu 'etodolo"iju "eneriranja i objavljivanja statisti kih podataka vezanih za +inancijskih sektor u Bi#, a iji cilj je da se vi!e pribli&i 'etodolo"iji Me(unarodno" 'onetrano" +onda objavljenoj u 4riru niku za 'onetarnu i +inancijsku statistiku (Monetar; and .inancial /tatistics Manual @AAA) i :odi u za ko'pilaciju 'onetarne i +inansijske statistike (Monetar; and .inancial /tatistics $o'pilation )uide @AAC)@B= ,-% U &.$.% 0e p42e4 9 ra84= Sta/3i 54=itet 7a Bi3a3ci0951 9ta>i/349t@F= - sastavu Ko'iteta su "uverner $BBi#, dr&avni i entitetski 'inistri +inancija, direktori entitetskih a"encija za bankarstvo i direktor A"encije za osi"uranje depozita u Bi#= /talni ko'itet za +inancijsku stabilnost osnovan je odluko' .iskalno" vije1a Bi# kako bi se ispo!tovale obveze iz pis'a na'jere s MM.,o'= -.% Ci/0 Strate<i0e 7a 1:4Ie30e JMeI13ar4834< 9p4ra71=a 4 =0ere301 5apita/a i 9ta38ar8i=a 5apita/a K

I7:4r; FEAS FFe8erati43 4B E1r4@A9ia3 St4c5 ELc a3<e9G

-(% -kupna tr&i!na kapitalizacija@C /arajevske i Banjalu ke berze (/A/* i BN/*) na kraju @A?@= "odine iznosila je I,DD 'ilijardi KM !to prestavlja rast od ?,F@E u pore(enju sa iznoso' kapitalizacije na kraju isto" perioda u @A??= "odini=

@D @B @F

4rivre'eni podaci za ka'atne stope i ukupan +inancijski rezultat= 2zvor: *ntitetske a"encije za bankarstvo= 2zvor: $entralna banka Bi#, http://cbbh=ba/inde3=php[id\IBLRlan"\hr 2zvor: $BBi#, http://cbbh=ba/inde3=php[id\C@BRlan"\hr=

@L @C

Basel 22 uvodi nove 'etode adekvatnosti kapitala koje bolje odra&avaju rizik koje' se banke suo avaju= Kapitalizacija K zbir produkata cijena dionica i obi'a dionica koji'a se tr"ovalo na berza'aJ

#+

Grafik 15: Ukupna trina kapitalizacija u BiH na kraju 2012. godine

-,% 0stvareni pro'et bez javne ponude trezorskih zapisa i obveznica 9/ je iznosio ?@M,II 'iliona KM i ostvario je pad od ?IE u odnosu na isti period pro!le "odine= - prethodno navedeno' periodu najve1i pro'et kod ko'panija je ostvaren dionica'a G5eleko' /rpske> a=d= Banja Nuka u iznosu od ?@,MI 'iliona KM= 4rodajo' obveznica i trezorskih zapisa je prikupljeno ?D?,AF 'iliona KM odnosno F? E 'anje ne"o pro!le "odine= --% Najve1i utjecaj na ovo pove1anje pro'eta na /A/* je ostvaren dionica'a GBosnalijek> d=d= /arajevo u ukupno' iznosu od DF,CL 'iliona KM, GB# 5eleco'> d=d= /arajevo u iznosu od B,C@ 'iliona KMG5vornica ce'enta Kakanj> dd Kakanj u iznosu od B,FD 'iliona KM= 4ro'et dionica'a bez prodaje obveznica i trezorskih zapisa je iznosio ?@@,MD 'iliona KM i 'anji je za FCE od pro'eta (bez trezorskih zapisa i obveznica) u isto' periodu pro!le "odine= $..% - @A?@= "odini pute' G/arajevske berze>, uspje!no je okon ano ?? pri'arnih e'isija obveznica i trezorskih zapisa= *'isijo' obveznica i trezorskih zapisa je ukupno prikupljeno @BI,LB 'iliona KM a po jedan 'ilion KM e'isijo' obveznica 0p!tine $azin i G*lektro )rupa> %% 8ajce= $.$% P49e>34 73a2a0a3 84<aIa0 7a ra7:40 Bi3a39i0954< tr6i?ta 0e B4r=ira30e BATM FB49a395i Tra8e8 I38e59G% BA5Z je kao plod saradnje /arajevske i Banjalu ke berze, odnosno zajedni ko" bh= tr&i!ta= Bosanski 5raded 2ndeks> (BA5Z) je kapitalizovano ponderirani cijenovni indeks@I, koji se sastoji od najlikvidnijih i najvi!e kapitaliziranih dionica, koji'a se tr"uje na G/arajevskoj berzi> i GBanjalu koj berzi>= 2ndeks se ra una u stvarno' vre'enu uz vrijednosti izra&ene u *-9, -/% i KM= - zadnje' iz'jenjeno' sastavu u estvuju: GB# 5eleco'>(@D,DE),GBosnalijek> dd /arajevo (?I,BC E),G.abrika %uhana /arajevo> dd /arajevo (?D,@L E),G84 *lektroprivredaB2#> (?B,MD E),GNova Banka> A% Banja Nuka(F,CF E),G5eleko' /rpske>(@B,@I E)=4o etni datu' listiranja BA5Z na GBe koj berzi> je bioA?=?@=@AAM= "odine= 4orede1i vrijednost BA5Z ostvarenu vrijednost DA=?@=@A??= "odine sa vrijedno!1u koju je i'ao D?=?@=@A?@="odine evidentiran je rast od ?L,CD E= 4orede1i vrijednost BA5Z sa indeksi'a ze'alja iz re"iona vidi'o da je #rvatski inde3, $90AZ ($roatian 5raded 2nde3) pao za B,LE, a /rbijanski inde3,/9Z (/erbian 5raded 2nde3) ostvario skro'an rast od ?,A@E= $.&% Li9tira30e BATM BiH i38e59a 3a A19tri09540 FWie3er B4er9eG 0e pri73a30e ra7:i0e349tiA eBi5a9349ti i 9i<1r349ti 1 ra81 Sara0e:95e i Ba30a/125e >er7e 5a4 i
@I2ndeks u koje' je cijena odre(ena cijeno' pojedinih dionica, ponderiranih za ukupno' tr&i!no' vrijednosti= Ako je cijena dionice (ko'ponente indeksa) pro'jene, nje"ov u inak na indeks u cjelini je proporcionaln cijeni dionica po'no&en broje' dionica tvrtke= 5o zna i da 1e pro'jene u cijeni utjecati na indeks vi!e ako (ko'ponenta) ko'panija i'a ve1u vrijednost%

I7:4r; SASE i BLSE

-)% 4orede1i vrijednosti kapitalizacije na /arajevskoj berzi (/A/*) u @A?@= "odine sa ostvareno' vrijednosti u isto' periodu @A??= "odine zabilje&en je rast od D,AL E= Kapitalizacija na Banjalu koj berzi (BN/*) u @A?@= "odine bilje&i 'ini'alan pad od A,@D E= -*% -kupni pro'et na Bi# berza'a u @A?@= "odini je iznosio LDB,F? 'iliona KM, !to predstavlja pad pro'eta od F,DD E u odnosu na pro'et u @A??= "odini= -+% -kupan pro'et na /A/* je u @A?@= "odini je iznosio DCD,FI 'iliona KM !to ini FI,M E od ukupno" pro'eta na Bi#, te je ostvario rast od FL@,L E u odnosu na pro'et u @A??= "odini= -kupan pro'et na Banjalu koj berzi u @A?@= "odini je iznosio @LA,MD 'iliona KM !to ini B?,BE ukupno" pro'eta ostvareno" u Bi# i bilje&i pad od DI,LC E u odnosu na ostvareni pro'et u isto' periodu pro!le "odine,
Grafik 16: Ukupan promet ostvaren na SASE u 2012. godini

2zvor: /A/*

Grafik 17: Ukupan promet ostvaren na BLSE u 2012. godini

2zvor: BN/*

#3

:ri0e8349ti Bir=i 540e 1/a7e 1 9a9ta: i38e59a% 4ozitivan e+ekat na bh= tr&i!te kapitala se o"leda kroz pove1anje si"urnosti rada uz zna ajno pove1anje likvidnosti dionica ko'panija koje ulaze u sastav indeksa=
Grafik 18: Uporedni prikaz vrijednosti indexa zemalja iz regiona BIH

$.+% , , , , , ,

Prep4r15e; 4ripre'iti analizu i pro"ra' ja anja kreditno" rejtin"a ze'ljeJ 9azvijati ponudu dru"ih bankarskih proizvoda, se' tradicionalno" prikupljanja depozita i plasiranja kreditaJ 9azvijati nebankarske s+ere +inancijsko" tr&i!taJ 9azviti jedinstvenu plat+or'u za re"uliranje i nadzor nebankarsko" i bankarsko" +inancijsko" tr&i!taJ 4odsta1i velika javna preduze1a za izdavanje hartija od vrijednosti u +inansiranju velikih investicionih projekataJ 4ro'ovisati kori!tenje 'unicipalnih obveznica kao izvora +inansiranja projekata lokalne zajedniceJ 0si"urati likvidnost tr&i!ta obveznica u .Bi# an"a&'ano' 9azvojne banke .Bi#, koja bi obezbjedila e'isiju trezorskih zapisa ili obveznica .Bi# na te'elju iskustva iz 9/J 2zvr!iti dokapitalizaciju berzi !to je dijelo' i u injeno na /arajevskoj berziD@ u svrhu pobolj!anja uslova poslovanjaJ /tvarati uslove za aktiviranje +inansijskih i investicijskih potencijala dijasporeJ %aljnja har'onizacija i uskla(ivanje sa svjetski' standardi'a pravne re"ulative za tr"ovanje vrijednosni' papiri'a, a sa'i' ti' i har'onizacija iz'e(u .Bi# i 9/J 2z"radnja sti'ulativno" okvira za djelovanje ne+or'alnih investitora i tako unaprijediti obi' ne+or'alno" ula"anja i rizi no" kapitala za +inanciranje novih i rastu1ih biznisaJ 4okrenuti +ond rizi no" kapitala koji' bi se +inancirao trans+er istra&ivanja i razvoja u M/4 sa visoki' potencijalo'J 9e"ulatorno os'isliti djelovanje "arancijskih +ondova i preus'jeriti vladine kreditne pro"ra'e u "arancijske +ondove=

2zvor: Oiener Boerze

$.'% O9t:are34 0e =a/4 3apret5a 1 9t:ara301 0e8i39t:e34< e5434=954< pr49t4ra 7a usluge osiguranja= 6akonodavstvo u ovoj oblasti je djeli'i no uskla(eno s ac*uis,e' i 'e(u entiteti'a= .Bi# je iz'ijenila i dopunila 6akon o posredovanju u privatno' osi"uranju i prelazne odredbe zakona o osi"uravaju1i' dru!tvi'a u oblasti privatno" osi"uranja= - 9epublici /rpskoj su usvojene iz'jene i dopune zakonodavstva o posredovanju u osi"uranju i o osi"uravaju1i' dru!tvi'a= -red 0'buds'ena 9epublike /rpske za osi"uranje je operativan= - .ederaciji A"encija za osi"uranje u skladu sa 6akono' o za!titi potro!a a djeluje kao 0'buds'en za osi"uranje= Na dr&avnoj razini nije predvi(en ured o'buds'ena za osi"uranje=@M $.(% Upra:3i 48>4r Dr6a:3e a<e3ci0e 7a 49i<1ra30e 0e 19:40i4 48/151 5404= 9e re<1/i?e 3a2i3 3a 540i e3titet95e a<e3ci0e 7a 3a874r 49i<1ra30a 849ta:/0a01 9tati9ti25e p48at5e% 4rovedbo' odluke 1e se olak!ati sastavljanje statisti kih podataka o osi"uranju na dr&avno' nivou=DA $.)% Pr4:e8>a 3a874ra 9e 1=0ere34 p4>4/0?a/a% 5o je dovelo do to"a da je jedno osi"uravaju1e dru!tvo u .ederaciji stavljeno pod privre'enu upravu= *ntitetske a"encije su pove1ale broj inspekcija na terenu i preporuka, te podnijele odre(en broj tu&bi protiv osi"uravatelja= 9epublici /rpskoj je ukinuta dozvola jedno" dru!tva=D? $.*% O9t:are3 0e =a/i 3apre8a5 1 4>/a9ti /i7i3<a 1 -skla(ena su dva entitetska zakona= No, i dalje i'a razila&enja u provedbeno' zakonodavstvu= 4ru&alac uslu"a leasin"a re"istrovan u jedno' entitetu 'ora osnovati +ilijalu u dru"o' da bi u nje'u pru&ao uslu"e= 9azlike u propisi'a uzrokuju dodatne tro!kove za pru&aoce uslu"a=
@M *vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A= )odiniH, Brisel, M=??=@A?A, str= BA,?= preuzeto sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??= DA *vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A= )odiniH, Brisel, M=??=@A?A, str= BA,?= preuzeto sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??= D? *vropska ko'isija, >2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?A= )odiniH, Brisel, M=??=@A?A, str= BA,?= preuzeto sa 777=dei="ov=ba, @@=AL=@A??=

, , ,

, ,

D@

2sta'bulska berza, 5akas banka 2sta'bul i $entralni re"istar vrijednosnih papira 9epublike 5urske su kupile dionice /arajevske berze u iznosu od B@A=AAA KM=

2.

III. -'$k.re$"$'!" III.1. #vod

$.,% 4re'a )lobalno' 2nde3u Konkurentnosti Bi# je za razliku od prethodnih "odina popravila svoju poziciju na listi pa je sa ?AA 'jesta od ?B@ ze'lje po'jerila svoju poziciju na II 'jesto od ?BB ze'lje= 4ored to"a veliki broj preduze1a se zatvara u odnosu na jako 'ali broj novoosnovanih +ir'i= Konkurentnost je te'eljni izazov bh= ekono'ije= /a ze'lja'a 8u"oisto ne *urope Bi# ini naj'anje konkurentnu ze'lju u europskoj re"iji= $.-% 4re'a istra&ivanji'a /vjetske Banke i 2nstituta za statistiku -N*/$0 iz izvje!taja o /vjetsko' inovacijsko' inde3u Bi# je ran"iran na C@ 'jesto od ?B? ze'lje dok je u @A??= po isto' inde3u bila ran"irana na CL 'jesto od ?@F ze'alja !to pokazuje da pozicija Bi# znatno pala obziro' da se nikakvi po'aci nisu do"odilu u kreiranju adekvatnih politika koje bi podr&ale inovacije i razvoj u ze'lji= $$.% / procijenjeni' vladini' ula"anji'a u istra&ivanja i razvoj od A=AD E bruto do'a1e" proizvoda, sa CI? istra&iva e' na 'ilion stanovnika i s LL patenta koliko je iznosilo u @A?@, Bi# je ran"irana na ?AI 'jesto od ?B? ze'lje= -la"anja u istra&ivanja i razvoj treba pove1ati na 'ini'alno ?E bud&eta $$$% )lavni bh= izvozni sektori i'aju udijele u "lobalno' izvozu A=?F,A=CF E= 6auzi'aju od DA= do MD= 'jesta na "lobalnoj listi izvoznih sektora= 0d europskih ze'alja 'anje razvijene lance vrijednosti i'aju sa'o /rbija i Albanija=DD $$&% Konkurentnost zahtjeva strate"ije zasnovane na znanju, te'eljito poznavanje potro!a a, saradnju 'e(u +ir'a'a, vanjsku orijentaciju i pozitivan konstruktivan odnos iz'e(u vlada i privatno" sektora $$'% 5uriza' ostvaruje preko polovice priliva sektora uslu"a Bi#= 6a nje"ov daljnji razvoj je nu&no pove1ati nje"ovu konkurentnost= Bosna i #erce"ovina pre'a /vjetsko' izvjestaju ran"irana je na MA 'jesto od ?BA ze'alja !to ini prosjek raz'otrenih inde3a a to su re"ulatorni okvir, poslovno okru&enje i in+rastruktura , ljudski, kulturni i pririodni resursni= 4o prioritizaciji ula"anja u turiza' Bi# je ran"irana na ?@M 'jesto od ?BA ze'alja= $$(% 9ije i'a razvojne ekono'ije, brzo rastu1e dr&ave su one koje su u stanju da poduz'u rapidne strukturne trans+or'acije od nisko produktivnih (GtradicionalnihH) pre'a visoko produktivni' (G'oderni'H) aktivnosti'a= 0ve 'oderne
DD

aktivnosti su u"lavno' tr"ova ki proizvodi, i unutar te kate"orije u"lavno' industrijski proizvodi= 0dnosno siro'a!ne ze'lje postaju bo"ate tako !to proizvode ono !to proizvode bo"ate ze'lje=DB $$)% :anjska i unutra!nja konkurentnost ekono'ije jedne dr&ave se odnosi na 'o"u1nost dru!tva da obezbijedi "ra(ani'a ve1i &ivotni standard na odr&ivoj bazi kao i da obezbijedi dostupnost radnih 'jesta, a sve zasnovano na okviri'a institucija i politika koje podr&avaju kontinuiran i odr&iv rast produktivnosti= $$*% 4re'a /vjetsko' izvjestaju konkurentnosti, da bi se zapo eo posao u Bi# potrebno je pro1i kroz ?? procedura "dje je potrbno DC dana do zavr!etka svih procedura= 4o lako i zapo injanja poslovanja Bi# je ran"irana na ?L@= 'jesto od ?IF ze'alja= 2z re"ije je najbolja /rbija koja je na B@= 'jestu= $$+% Bi# u posljednjih par "odina nije i'ala velikih po'aka u kreiranju povoljnije" poslovno" okru&enja ili a'bijenta koji bi bio pri'a'ljiviji za investitore= $$,% 4osebne pote!ko1e u oblasti konkurentnosti Bi# i'a u dobijanju kredita, zapo injanju poslovanja, zapo!ljavanju radnika, ukupnoj poreznoj stopi, re"istraciji nekretnina, dobijanju dozvola i op!te' kvalitetu in+rastrukture= $$-% %obijanje kredita je jedna od najlo!ijih ta aka konkurentske sposobnosti na!ih ko'panija sa sa'o BLE iste 'o"u1nosti u odnosu prosjek *-B= 9azlozi to'e su politi ka situacija, odnosno stanje stalne napetosti, !to se opet odra&ava na kreditni rejtin" Bi#, visoka koncetracija u bankarsko' sektoru u ko'binaciji sa visoko' bankocetri no!1u +inansijsko" tr&i!ta, nedovoljno razvijeno i likvidno sekundarno tr&i!te kapitala, te du"otrajno izvr!enje u"ovora= $&.% 4rosje an broj istra&iva a uklju enih u istra&ivanja i razvoj na 'ilion stanovnika u @A?@= "odini je iznosio CI? i u pore(enju sa ze'lja'a ko'paratori'a /lova ka i'a najvi!i prosjek od BAAA istra&iva a a najni&i Biv!a 8u"oslovenska 9epublika Makedonija sa ?AAA istra&iva a "dje se vidi da Bi# je i dalje na jako nisko' nivou= $&$% Na istra&ivanje i razvoj od ze'alja ko'paratora najvi!e ula&e Ma(arska ?,?E od B%4 a Makedonija naj'anje A,@E od B%4=

Oorld *cono'ic .oru' (O*.) (@A??), )lobal $o'petitiveness 9eport @A??K@A?@= )eneva: O*.=

DB 9odrik, %= (@AAM)= +ro,th a-ter the crisis. :on $o''ission on )ro7th and %evelop'ent: http://777="ro7thco''ission=or"/stora"e/c"dev/docu'ents/+inancial]crisis/rodrika+terthecrisis=pd+ ab"eru+en

2#

$&&% 0no !to ohrabruje je da Bi# pre'a pokazatelji'a susti&e *-B u oblasti'a tehnolo!ke spre'nosti, visoko" obrazovanja i obuke= Me(uti' ishodi ovo" napretka koji bi trebali biti 'aterijalizirani kroz pove1anje inovacija, broja

patenata pokazuju da re+or'e koje s'o uradili u ovi' oblasti'a ne daju plodove, odnosno do!lo je do pove1anja broja visokoobrazovnih ustanova i diplo'anata, ali pobolj!anje ishoda jo! uvijek nije prepoznatljivo=

III.2. Benchmark indikatori

Tabela 6: Benchmark konkurentnost Ci/0 K4351re3t349t 4reduzetni ko okru&enjeQ Mre&ne industrijeQ NiberalizacijaQ 2novacije i 2stra&ivanje i razvojQ 2n+or'aciono dru!tvoQ 0p!ti kvalitet in+rastrukture :isoko obrazovanje i obuka %ostupnost nau nika i in&enjera 2novacije 5ehnolo!ka spre'nost 0dljev 'oz"ova -kupna porezna stopa 6a!tita investitora 4la1anje poreza 9e"istracija nekretnina 4o etak poslovanja %obijanje "ra(evinskih dozvola 4restanak poslovanja 4reko"rani na tr"ovina 2zvr!enje u"ovora 2ndeks ri"idnosti zapo!ljavanja %obijanje kredita 6apo!ljavanje radnika
Qdvo"odi!nji indikator, @,/vjetska banka, D,/vjetski ekono'ski +oru'

Nivo Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi#

Ba73a :ri0e8349t i38i5at4ra 0e >e3c =ar5 4834934 pr490e5 EU(E$.. 2zvor @AAL @AAC @AAI @AAM @A?A @A?? D D D D D D D D D D D @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ IA CC LM CC : : : : : : CL : CC LM : MI : : : : : : : : : : : CL I? I? C@ CF LL C@ ID CB LL II ?AC I@ ID FA BB FF MM ?@B DI II ??D CM : : : : : FM IF CD CB C@ C@ ?AL IB CC B? @M LD ?AF ?BI DL IF @B CM CB IB I? CB CD FB IF CM IB IA IA ?LI ID MF BA D? LF ?AL ?DD BB ID @F CD : : : : : L? II ?AA M? IF MD ?CB IB ?AC BB @M FF MA CC BC : DD :

@A?@ : : : : : C? MB ??@ MM II I@ ?CC IL IC F? BA FB M? I@ BI : BL :

DF 4reli'inarni bench'ark indikatori predstavljaju Bi# Gudaljenost> u odnosu na prosjek *- B= 0vaj prosjek je izjedna en s indekso' ?AA i bh= vrijednost predstavlja udio u toj vrijednosti= 2ndeks ?AA predstavlja >pokretni prosjek> odnosno prosjek *- B koji se posebno izra unava za svaku "odinu=

22

III. . Analiza trendova

III.3.1. Klasteri
$&'% Pri91t349t ra7:i0e3i 5/a9tera 1 BiH 0e 1 p4reIe301 9a pret 483i= <48i3a=a 73at34 4pa/aA 849ta 30i 0e pre9ta/4 9a ra84= t0% p49ta/4 3ea5ti:34% 4re'a anketa'a /vjetsko" ekono'sko" +oru'a rasprostranjenost razvijenih klasteri u Bi# u @A?@= "odini u odnosu na @A??= je znatno 'anja u pore(enju sa ze'lja'a ko'paratori'a=
Grafik 19: Stanje razvijenosti klastera, BiH i komparatori,20092012
@AAM B D,F D @,F @ ?,F ? A,F A /lovakia
Izvor: WEF (2011, 2009)

$&)% U8i4 i7:47a > % 5/a9tera 1 9tr15t1ri 151p34< > % i7:47a 9e 5reCe 1 ra9p431 &%.@*%( DA kako pokazuje "ra+ik @D= Najve1e udijele i'aju klasteri alu'inija, sjedala i drveta=
Grafik 21: Udjeli klasterau BH izvozu i globalnom izvozu, 2012
> b, izvoza : " 5 4 3 2 # . > (lobalno( izvoza .7: .7" .75 .74 .73 .72 .7# .

@A?A

@A??

@A?@

Bi#

Ma(arska

Bu"arska

9o'ania

2zvor: -nited Nations $o''odit; 5rade /tatistics %atabase i A"encija za statistiku Bi#

$&(% BiH pre89ta:/0a i7:473i5a'* =a/e tr6i?3e =4Ci= Bori se za tr&i!ne pozicije u tr&i!ni' ni!a'a u koji'a njen tr&i!ni udjel, pre'a stanju u @A?@= "odini, iznosi A=?F,A=CF posto, odnosno u apsolutno' iznosu kre1e se u rasponu IA, DAA 'ilijuna -/^= Najve1e u e!1e u ukupno' izvozu i'aju /jedala uklju uju1i one koji se 'o"u pretvoriti u le&aje i njihovi djelovi , zati' Alu'iniju' u sirovi' oblici'a= Bi# najvi!e izvozi iz sektora koji su navedeni u "ra+u u Nje'a ku (/jedala), #rvatsku (Alu'inij), 2taliju (0bu1a sa djelovi'a od ko&e) i /rbiju (%rvo obra(eno)=
Grafik 20: Vodei izvozni sektori bh. ekonomije, 2007-2012 (u 000 KM)

$&*% 4re'a statisti ki' podaci'a Me(unarodno" tr"ovinsko" centra Bi# zauzi'a DA 'jesto pre'a veli ini vrijednosti izvoza drveta obra(eno" po du&ini= U &.$&% tr6i?3i 18i4 BiH i7:47a 4:4< pr4i7:48a 1 </4>a/34= tr6i?t1 0e pa4 3a .A(,D p49t4% Najve1i izvoz ovo" proizvoda su i'ale Kanada i 9usija a Bi# je najvi!e ovo" proizvoda izvozila u /rbiju, #rvatsku i Nje'a ku= $&+% Bi# zauzi'a DA= 'jesto pre'a veli ini vrijednosti izvoza djelova sjedala u svijetu% U &.$&% tr6i?3i 18i4 BiH i7:47a 90e8a/a 1 </4>a/34= tr6i?t1 0e i7349i4 .%)'D ?t4 0e 7a +D =a30e 3e<4 1 &.$$% <48i3i% Me(u najve1i' vode1i' izvoznici'a sjedala najvi!e je porastao izvoz Kine= Bi# je najvi!e izvozila u Nje'a ku, LDE od ukupno" izvoza sjedala= $&,% 4re'a izvozu na'je!taja u svijetu Bi# zauzi'a B?= 'jesto pre'a veli ini vrijednosti izvoza= U &.$&% tr6i?3i 18i4 i7:47a BiH 0e i7349i4 .%$*D </4>a/34< tr6i?ta% BiH 3a0:i?e 3a=0e?ta0a i7:47i 1 N0e=a251 454 ''D 151p34< i7:47a i Hr:at951 $&D% - svjetski' raz'jera'a, najvi!e se pove1ao izvoz Kine= $&-% Me(u ??C izvoznika sirovo" alu'inija Bi# zauzi'a DF= 'jesto pre'a veli ini vrijednosti izvoza= BiH 0e p4:e2a/a tr6i?3i 18i4 4:4< pr4i7:48a 1 </4>a/34= tr6i?ta 1 &.$&% <48i3i 3a .%*'D% Bi# je najvi!e alu'iniu'a izvozila u #rvatsku oko BBE od ukupno" izvoza alu'iniju'a i 2taliju= Najve1i izvoznici alu'iniu'a u svijetu su 9usija i Kanada= $'.% Bi# zauzi'a D@= 'jesto u izvozu obu1e s lice' ("ornji!te') od ko&e pre'a veli ini vrijednosti izvoza= U 23

2zvor: 5rade /tatistics +or international business develop'ent @A?@

36 Nema empirijske valorizacije klastera u BiH, niti klaster politika, pa se u Izvjeu konstruiraju statistiki klasteri utemeljeni na veliini vrijednosti izvoza. Kreatori politika obino mjere sektorsku i prostornu koncentraciju poslovnih aktivnosti preko lokacijskog kolinika, unato tome to kolinici ne otkrivaju interakcije i razmjenu izmeu pojedinanih firmi, to se moe ustanoviti jedino putem intervjua i fokus grupa.

> (lobalno( izvoza

% b, izvoz

&.$&% BiH 0e 9=a30i/a tr6i?3i 18i4 3a .%'&D 1 </4>a/34= tr6i?t1% Najve1i svjetski izvoznici obu1e sa lice' od ko&e su Kina i 2talija, a Bi# najvi!e izvozi ove vrste proizvoda u 2taliju i Austriju=

$'$% 4o veli ini izvoza na+tnih ulja i ulja dobivenih od bitu'enskih 'inerala Bi# u svijetu zauzi'a MD= 'jesto i njen udio tr&i!no" izvoza u "lobalno' tr&i!tu iznosi A,A@E= Bi# najvi!e na+tnih ulja izvozi u hrvatsku i /rbiju= Najve1i svjetski izvoznici su 9usija i A'erika=

Grafik 22: Lanci vrijednosti, zemlje komparatori, 2008-2012

)i*
475 4 375 3 275 2..+ 2..3 2.#. 2.## 2.#2
Izvor: WEF, 2008-12

Maarska

'lova6ka

)0(arska

$0m0ni%a

2..+ 2..3 2.#. 2.## 2.#2

2..+ 2..3 2.#. 2.## 2.#2

2..+ 2..3 2.#. 2.## 2.#2

2..+ 2..3 2.#. 2.## 2.#2

$'&% U 4>/a9ti 9e5t4ra 19/1<a p49e>31 pa6301 7a9/1610e t1ri7a== - Bi# u @A??= "odini turisti su ostvarili BL BA@ posjeta !to je vi!e za F E u odnosu na @A?A= "odinu= %olasci stranih turista su se udvostru ili toko' posljednjih pet "odina= 4re'a analiza'a /vjetsko" vije1a za putovanja i turiza' (O55$) predvi(a se da bi zarada od 'e(unarodnih posjetilaca i turisti ko" proizvoda Bi# 'o"la "enerirati ?FE bh izvoza do @A?M= "odine= $''% U51p3i 84pri349 t1ri7=a BDP@1 je ?=MBF=AAA=AAA KM, tj= +%( D BDP@a, a izvoz turisti kih uslu"a je bio MF@,B 'iliona KM, i to je M=@ E ukupno" izvoza u Bi#= 4re'a podaci'a /vjetske turisti ke or"anizacije direktni doprinos turiz'a B%4,u u Bi# u @A??= "odini je bio dva posto ili FDD,B 'iliona KM= -kupna ula"anja u turiza' u @A??= "odini iznosila su ?II 'iliona KM= $'(% 4re'a izvje!taju /vjetsko" *kono'sko" .oru'a 'o&e'o vidjeti da je Bosna i #erce"ovina u oblasti 5uriz'a popravila svoj ran" u @A?D= "odini za seda' 'jesta u odnosu na @A??= "odinu, tj sa MC= 'jesta je si!la na MA= 'jesto= $')% Prep4r15e 7a p4>4/0?a30e ra7:i0e349ti 5/a9teraA 30i 4:4< 93a63i0e< 15/012i:a30a 1 </4>a/3e /a3ce :ri0e8349ti i 0a2a30a 54351re3t349ti 91:DC -stanoviti port+olio klastera izrado' studije identi+iciranja klastera i lanaca vrijednosti pri'jeno' top, do7n pristupa +inanciranje' studije 'apiranjaJ -spostaviti pro"ra' potpore uspostavi koordinacije klasteraJ -te'eljiti trenin" centar/e za klastereJ 4otpo'o1i inovativne aktivnosti i internacionalni 'arketin" za BA te'eljnih proizvoda klasteraJ

4articipirati s ino razvojni' a"encija'a u uspostavi +ondova riziko kapitala koji bi +inancirali sna&no rastu1e +ir'e koje se najbr&e uklapaju u "lobalne lance vrijednosti= Nu&no je povezati klastere s ("lobalni') lanci'a vrijednosti radi pove1anja kvalitete interakcije njihovi' preus'jeravanje' sa do'a1ih na inostrane ko'panije==

III.3.2. Kompetentnost ljudskih resursa

$'*% Ni95a 54351re3t349t > % e5434=i0e i=a 9:40e 54ri0e3e i 1 3i954= 4>1 :at1 4>ra74:a30e=A posebno u oblasti srednje" i visoko" obrazovanja, kao i u lo!oj obrazovnoj strukturi kadrova i obrazovno' siste'u koji ne pripre'a adekvatno kadrove za 'oderno tr&i!te rada= @A?@,oj sve"a I=IE radnosposobno" stanovni!tva i'a vi!e ili visoko obrazovanje, dok je taj procenat radnosposobno" stanovni!tva sa zavr!eno' srednjo' !kolo' puno ve1i i iznosi BI,L E= <to pokazuje da 'no"i ne nastavljaju svoje !kolovanje nakon ste eno" srednje" stru no" znanja= $'+% S142e3i 9=4 9a 48/i:4= pa=etiA 3ar42it4 =/a8i i 4>ra74:a3i /018iA ?t4 73a2a034 1=a3010e 5:a/itet /01895i re91r9a 1 BiH= - @A??= je bio najve1i odljev 'oz"ova dok se u @A?@= "odini procenat odljeva 'oz"ova s'anjio ali je i dalje visok u odnosu na ze'lje ko'paratore= 4osljedica to"a su ekono'ske i politi ke krize u ze'lji= $',% Ra7:401 p4817et3i25i 54=pete3ci0a 3i0e p49:e2e34 84:4/034 pa630eA te je treba razvijati i kroz obrazovni siste'= -svojena je /trate"ija u enja o poduzetni!tvu u obrazovni' siste'i'a u Bi# za period @A?@, @A?F= 4rilike za zapo injanje biznisa u Bi# su ocjenjene kao nepro'jeniljive u posljednjih par "odina a jedan od razlo"a to'e je nedostatak ljudi koji bi se 'o"li baviti poduzetni!tvo'= 4re'a ocjena'a stru njaka u Bi# i'a jako 'alo ljudi koji i'aju odre(ene sposobnosti i znanja za zapo injanje biznisa u re"iji= *videnatan je i pad podr!ke 24

37

Detaljnije u OECD (2000) Enhancing the Competitiveness of SMEs through Innovation Proceedings of the Bologna SME conference, 2000.

&ena'a da zapo nu biznis kao i podr!ka od strane vlasti preduze1i'a koja i'aju veliki potencijal rasta= $'-% P4tre>34 0e 4t:ara30e i 0a2a30e 5ari0er3i ce3tara% 4ored pristupa obrazovanju bazirano' na klju ni' ko'petencija'a i &ivotni' vje!tina'a i ele'enti razvoja karijere trebaju biti uklju eni u obrazovni siste'= 5aj proces trebao bi u kona nici rezultirati, u skladu s politiko' *-, otvaranje' karijernih centara koji bi bili podr!ka iz"radnji ljudskih potencijala= $(.% Pre</e8 54=pete3t349ti /01895i re91r9a% :idljiv je trend pobolj!anja strukture radno sposobno" stanovni!tva toko' pos'atrano" perioda ali ne u dovoljnoj 'jeri= - Bi# 'e(u rani' poduzetnici'a preovladavaju oni sa srednjo!kolski' nivoo' obrazovanja i vi!i' nivoi'a obrazovanja iako je u @A?@= "odini zabilje&en rast pokazatelja ranih poduzetnika sa ni&i' srednjo!kolski' nivoo' obrazovanja kako stoji u )*M izvje!taju za @A?@= "odinu= $($% D48at3i i7a74: 0e 9tr15t1ra 1pi9a 3a Ba51/teteA 540a 3e prati ra7:403e p4tre>e BiH 3iti 8eBi3i9a3e </4>a/3e i EU tre384:e%
Tabela 7: Konkurentnost-Kompetentnost ljudskih resursa BiH, 2006-2012

$(&% U 45:ir1 Mi3i9tar9t:a ci:i/3i p49/4:a BiH 19p49ta:/0e3 0e 4890e5 7a 9tati9ti51 i i3B4r=ati51 2i0i 0e 7a8ata5 8a p4=a6e 1 9tati9ti254= i7:0e?ta:a01 4 4>ra74:a301 1 95/a81 9a 9ta38ar8i=a E1r49tat@a= 0sa' od deset kantona je usvojilo zakone o visoko' obrazovanju= - 9/ je usvojen 6akon o visoko!kolski' obrazovni' ustanova'a, koji nije u potpunosti uskla(en sa okvirni' zakono' i o'o"u1ava entitetski' a"encija'a da budu uspostavljene paralelno sa dr&avni' institucija'a= 4rovedene su i odre(ene odredbe okvira za kvali+ikacije u visoko' obrazovanju= $('% BiH 0e 4934:a/a 8:i0e a<e3ci0e :i9454< 4>ra74:a30a 3a 8r6a:34= 3i:41; A"enciju za razvoj visoko" obrazovanja i osi"uranje kvaliteta i $entar za in+or'iranje i priznavanje doku'enata= A"encija je pridru&eni lan *vropsko" udru&enja za osi"uranje kvaliteta u visoko' obrazovanja%

$% &% '% (% )% *% +% ,% -% $.% $$% $&%

Kate<4ri0a 0snovna !kola i 'anje /rednja !kola :i!a,visoka, 'a"isterij,doktorat Broj upisanih studenata ukupno Broj upisanih studenata 'u!ki Broj upisanih studenata &enski Broj univerziteta Broj +akulteta Broj nastavnika i saradnika na visoko!kolski' ustanova'a Broj diplo'iranih studenata Broj zavr!enih 'a"istara nauka Broj zavr!enih doktora nauka

Ni:4 Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi#

I7:4r A9/ A9/ A9/ B#A/ B#A/ B#A/ B#A/ B#A/ B#A/ B#A/ B#A/ B#A/

&..*%H.+ BM BB,F L,F MM=FFC BB=BA@ FF=?FF : ?DA : : : :

&..+%H., BC,L BF,M L,F ?AB=@IA BF=MI@ FI=@MI : ?BA : ?@=?MM BDL ?BB

&..,%H.BL,M BL,B L,C ?AF=BII BL=BLA FM=A@I @A ?DM F=?DM F=@BL FIA ?IL

&..-%H$. BF,D BC,L C,? ?AF=?DC : : @@ ?BC I=BLD ?L=MI? CF@ ?FC

&.$.H$$ B@,C BM,? I,@ ?AC=FDC BC=LF? FM=IIL @@ ?FI I=LBD ?I=?CC ?@MI @AF

&.$$%H$& BD,@ BI,A I,I ?AC=AID BC=LC@ FM=B?? @F ?IM M=@@B ?C=MFF @?AA ?IM

$((% Pr4ce9i i39tit1ci43a/3e i7<ra830e :i9454< 4>ra74:a30a 91 1 p49/0e830e tri <48i3e p47iti:34 1tica/i 3a :a63e 54=p43e3te :i9454< 4>ra74:a30a% 5reba posebno ista1i priznavanje diplo'a, upravljanje univerziteti'a, institucionalni razvoj bh= univerziteta kao i na pove1anje akade'ske 'obilnosti i 'obilnosti radne sna"e u Bi# i u okviru evropsko" tr&i!ta rada= $()% Ka4 p49/0e8ica Bra<=e3tira3e 9tr15t1re', i 3e84:4/03e 1reIe349ti > 4>ra74:34< pr49t4ra =34<i 12e3ici p4 7a:r?et51 4p?te< 4>ra74:a30a'- 3e 9ti21 :0e?ti3e 540e 91 i= p4tre>3e 8a 9e 9142e 9a p4tre>a=a tr6i?ta ra8a% 9ezultat u enika je ispod standarda sa zna ajni' "eo"ra+ski' razlika'a=

$(*% Pre=a GCR(. &.$&@&.$'A 5:a/itet 4>ra74:a30a 1 BiH 0e 3a :r/4 3i9540 ra7i3i (v= tabelu I)=
Tabela 8: Kvalitet obrazovanja u BiH, 2012 R> I38i5at4r S54r ? & ' ( ) * + , -pis u srednje obrazovanje -pis u tercijarno obrazovanje Kvalitet obrazovno" siste'a Kvalitet obrazovanja 'ate'atike i prirodnih nauka Kvalitet poslovnih !kola 4ristup !kola internetu %ostupnost uslu"a istra&ivanja i obuke 0pse" obuke osoblja +ir'i M?=? DC=@ D=? F=A B=B B=@ D=B D=F Ra3<H$(( LA LI ?AL @? FA C? ??D ?AM

2zvor: Oorld *cono'ic .oru' (@A?@) )lobal $o'petitiveness 9eport @A?@= )eneve: O*.

6akonodavna vlast i obrazovna politika razu(eni su na ?B ad'inistrativnih jedinica: deset kantona u .Bi#, .Bi#, 9epublika /rpske, %istrikta Br ko i Ministarstvo civilnih poslova Bi#= .ederalno Ministarstvo obrazovanja i kulture i'a koordinacionu +unkciju nad kantoni'a, dok Ministarstvo civilnih poslova Bi# i'a zadatak da koordinira aktivnosti i uskla(uje entitetske= DM OB: 0bra un sa +iskalni' izazovi'a i ja anje perspektiva za rast]4re"led javne potro!nje institucija, @AAL=
DI

$(+% O>a:e7e p4 B4/4309540 8e5/araci0i 84 9a8a 3i91 1 p4tp1349ti i9p130e3e% Bi# je potpisnik Bolonjske deklaracije, i'e se obavezala na uspostavu siste'a
BA

)lobalni ran" konkurentnosti

25

osi"uranja kvalitete, restrukturiranja i 'odernizacije pro"ra'a i kurseva uz o'o"u1avanje 'obilnosti pro+esora i studenata u okviru Bi# i !ire= :ije1e 'inistara Bi# je @AAC= usvojilo dvije vrste standarda: (i) za interno osi"uranje kvaliteta u visoko!kolski' ustanova'a i (ii) za eksterno osi"uranje kvaliteta= $(,% Zap42eta reB4r=a Bi3a39ira30a :i9454< 4>ra74:a30a 9e 48:i0a :e4=a 9p4r4 i 04? 1:i0e5 3e 8a0e 42e5i:a3e re71/tate= /tatistika Bi# ne prati udio )%4 za pojedine nivoe obrazovanja na nivou Bi#, dok su ti podaci dostupni na entitetsko' nivou= $(-% Str15t1ra ra9p480e/e 9re89ta:a 131tar 9e5t4ra 4>ra74:a30a 0e 3ep4:4/03a% Aktualna struktura rashoda u obrazovanje ostavlja 'alo prostora za unaprje(enje nastavno" procesa kroz nabavku obrazovnih sredstvaA 4buku nastavnika i dru"e svrhe koje bi podstakle pobolj!anje procesa u enja= $).% Prep4r15e Bi# 'ora pri'ijeniti pristup razvoju baziran na znanju i ko'petentni' ljudski' resursi'a= 4ri to'e 4934:3i pra:ci 1 4>ra74:a301 tre>a01 >iti 5a4 i 1 7e=/0a=a EU, +okusirani na:B? 4obolj!anje kvaliteta nastavno" kadra i kadra za obukuJ 4odr!ku otvaranju i ja anju karijernih centara 4ove1anje re"rutovanja studenata na nau ne i tehni ke studijeJ -vesti bench'arkin" i 'jerenja e+ikasnosti siste'a obrazovanja= 4odr&ati razvojne procese (nove 'etode rada, pra1enje trendova, evaluacije procesa, standarda kvaliteta itd=) u obrazovanju u cilju pobolj!anja okru&enja koje podr&ava u enjeJ Yinjenje u enja privla niji'a (nove 'etodolo"ije interaktivno" u enja)J 4obolj!anje procesa u enja stranih jezikaJ 4ove1anje 'obilnost i raz'jenu kadrovaJ 4obolj!anje statistike obrazovanja i nau no, istra&iva ko" radaJ /tvarati uslove za sna&nije aktiviranje ljudskih resursa dijaspore !to uklju uje u're&avanje do'a1ih stru njaka i institucija sa stru njaci'a porijeklo' iz Bi# i njihovi' institucija'a u inostranstvu 0bezbijediti 'onitorin" klju nih *- de+inisanih indikatora u oblasti ko'petentnosti ljudskih resursa=

$)$% Na1234 i9tra6i:a25i pr4ce9 1 :i9454= 4>ra74:a301 tre>a pr4=atrati 5a4 i3te<ra/3i 8i4 :i9454< 4>ra74:a30a i 54351re3t349ti > e5434=i0e% Bi# odr&ava nau ni i tehnolo!ki siste' sa osa' javnih univerziteta, nekoliko na'jenskih istra&iva kih instituta (na pri'jer, u 'etalur"iji i poljoprivredi), te o"rani eni' broje' industrijskih laboratorija= $)&% Za Bi3a3cira30e i9tra6i:a25i a5ti:349ti BiH 3e i78:a0a :e/i5a 9re89t:a i t4 43e=4<1Ca:a 4>3a:/0a30e i i7<ra8301 3a1234 i9tra6i:a254< p4te3ci0a/a% :e1i dio istra&iva ke in+rastrukture je zastarioJ 'no"i' laboratorija'a nedostaju operativni +ondoviJ ne'a 'o"u1nosti pla1ati pretplate na nau ne asopise, priklju ak s 'e(unarodni' siste'o' ko'unikacija nije adekvatanJ 'ladi istra&iva i na univerziteti'a ne'aju sredstava za obuku u oblasti nau nih istra&ivanjaJ uz sve navedeno i ve1ina industrijsko" istra&ivanja nije vi!e u +unkciji $)'% Sa a9pe5ta ra7:40a /01895i p4te3ci0a/a p49t40eCa 9it1aci0a 1<r46a:a ra7:40 :i9454< 4>ra74:a30a% Bi# je usvojila /trate"iju nau no" razvoja @AAL, ali se ona ne i'ple'entira= 5akva situacija se ne 'ijenja ve1 "odina'a ili su pro'jene, "dje postoje, ekstre'no spore= $)(% 6na ajnih po'aka ne'a iako je @AAM= "odine usvojen 0kvirni zakon o osnova'a nau no,istra&iva ke djelatnosti i koordinacije unutra!nje i 'e(unarodne nau no, istra&iva ke saradnje Bi# i strate"ija razvoja znanosti u Bi# @A?A,@A?F= $))% P4:eCa3 0e >r40 19p0e?3i pr40e5ata 7a Se8=i O5:ir3i pr4<ra= 7a i9tra6i:a30e i ra7:40 FFP+G% 5renutno su aktivna @@ projekta koja obuhvataju oblasti obrazovanja (inovacije i istra&ivanja, nauku), zdravstva, in+rastrukturu , razvoj 'alih i srednjih preduze1a, klastere= $)*% O0a2a3i 91 i a8=i3i9trati:3i 5apaciteti= -spostavljena je 're&a kontakt ta aka u cijeloj ze'lji kako bi se obezbijedile in+or'acije o istra&iva koj saradnji u pro"ra'u .4C i dru"i' istra&iva ki' pro"ra'i'a ($ost, *ureka)= /ubjekti iz Bi# u u e!1u u /ed'o' okvirno' pro"ra'u nisu vi!e o"rani eni na speci+i ne pro"ra'e i nau no,tehnolo!ke saradnje ne"o i'aju i 'o"u nosti da se uklju e u sve istra&iva ke aktivnosti *vropske ko'isije= $)+% T454= &.$&% 3i0e 84?/4 84 :e/i5i pr4=0e3a 1 i3:e3ti:349ti > % e5434=i0e% 4ad patentne aktivnosti u @A??= je izra&ajniji kod Bi# ne"o kod ze'alja ko'paratora iako je do!lo do 'anje" porasta u @A?@= "odini= 2z 5abele 'o&e'o vidjeti da je do!lo do veliko" porasta prijava industrijsko" dizajna sa @A u @A??= na FD u @A?@= "odini=

III.3.3. Nauno tehnoloka i poslovna infrastruktura

B?

*- $o''ission /ta++ Oorkin" 4aper: 4ro"ress 5o7ards 5he $o''on 0bjectives in *ducation and 5rainin", 2ndicators and Bench'arks=

2"

Tabela 9: Broj prijava patenata, industrijskog dizajna i igova u BiH, 2012-2000

Pate3ti I3819tri095i 8i7a03 Ni<4:i

&... ?L? D? CDD

&..$ @I? ?M M?C

&..& D@C ?B CFB

&..' @IC 56 MFA

&..( DBC FB MLC

&..) DCD FA ??MC

&..* @?C DF ??MA

&..+ M@ C@ ?DCF

&.., C? LD ?BII

&..CF @@ MBL

&.$. LF @F I@B

&.$$ FB @A CFC

&.$& LL FD CFM

$),% U/a<a30a 1 i9tra6i:a30e i ra7:40 1 p4reIe301 9a 7e=/0a=a 54=parat4ri=a 91 :e4=a 3i95a% BiH 7a i9tra6i:a30e i ra7:40 i78:a0a 9a=4 .%.'D BDP@a BiH% -la"anja u istra&ivanja i razvoj ze'alja ko'paratora se kre1u u rasponu A=B,?=F E njihovo" B%4,a, dok *- prosjek iznosi @=A E= $)-% P49t40i 81<4r42a3 tre38 /a<a34< p4>4/0?a:a30a >r40a i9tra6i:a2a 1 BiH% 4rosjek istra&iva a u razdoblju @AAA,?@ u Bi# se pove1ao u pore(enju sa prethodni' "odina'a i iznosi CI? istra&iva a na 'ilion stanovnika= -nato to'e, broj istra&iva a na 'ilijun stanovnika kod Bi# je 'no"o 'anji od *- prosjeka, a I=D, ?C=C puta 'anji ne"o kod ze'alja ko'paratora= $*.% BiH 1 &.$&% 04? 1:i0e5 3e=a 9peciBi23e pr4<ra=e p48r?5e p4817eCi=a </e8e te 34/4?5e 4>15e% /tanje se nije bitnije pro'ijenilo u odnosu na prethodnu "odinu pa stoji ocjena da u cijeloj re"iji jo! uvijek postoje velike prepreke u saradnji iz'e(u univerziteta, istra&iva kih centara i 'alih i srednjih preduze1a= 9azlozi su slabo i sporo trans+or'iranje sveu ili!ta ute'eljenih na distributivnoj +unkciji (distribuciji znanja) pre'a sveu ili!ti'a ute'eljeni' na proizvodnoj +unkciji (proizvodnji znanja) i na poduzetni koj +unkciji (oplo(avanju proizvedenih znanja)= 4ostoji 'ali broj sveu ili!nih i posebice neovisnih istra&iva kih centara, dok oni postoje1i ne'aju dovoljno kadra i opre'eB@= $*$% 4re'a )*M izvjestaju za @A?@= "odinu u Bi# je trans+er istra&ivanja i razvoja ocjenjen kao nesti'ulativan i lo!iji u odnosu na prethodnu "odinu= /tru njaci iz Bi# su ocjenili da je pozitivno to da nova i rastu1a preduze1a i'aju jednak pristup novoj tehnolo"iji i istra&ivanji'a kao i ve1a preduze1a= $*&% P4 i7:471 :i945e te 34/4<i0e BiH 0e ra3<ira3a 3a ** =0e9t4 48 $,) 7e=a/0a 845 0e p4 1:471 :i945e te 34/4<i0e ra3<ira3a 3a -* =0e9t4 48 $,) 7e=a/0a% $*'% Prep4r15e 7a p4>4/0?a30e 3a1234@te 34/4?5e i p49/4:3e i3Bra9tr15t1re; 9azviti statistike inventivne djelatnosti ekono'ije i njeno" +inanciranjaJ 4ove1ati ula"anja u istra&ivanja i razvoj na 'ini'alno A=LAE bruto do'a1e" proizvoda, pri e'u o'jer u @A?@,?D= treba biti @:? tj= da dr&ava podupire @/D a privreda
B@

?/D ula"anja u istra&ivanja i razvojJ srednjoro ni cilj treba biti da dr&ava (institucije Bi#, entiteti i B%) izdvajaju ?E bud&eta za istra&ivanja i razvojJ 4odr&avati posebni' pro"ra'i'a povezivanje istra&iva kih centara i izvoznih poduze1a, pri e'u bi se evaluacija pro"ra'a podr!ke te'eljila na rastu izvoza te dohotka (poreznih prihoda) i zaposlenostiJ 4odr&ati posebni' pro"ra'i'a zajedni ka ula"anja inoze'nih, s jedne strane, i 'alih i srednjih do'a1ih +ir'i, s dru"e strane, kroz pro"ra'e 'entorstva, or"aniziranje 'isija i sl= us'jerenih na Gu enje injenje'> (posebno sa bh= iseljeni!tvo')J 9azviti pro"ra'e partnerstva javno" i privatno" sektora u razvoju poslovne in+rastrukture, pri e'u bi ti pro"ra'i bili ute'eljeni na poticanju razvoja inovativno, izvoznih aktivnosti=

III.3.4. Jedinstveni ekonomski prostor

$*(% BiH 9e 3e=i34:34 =4ra B4519irati 3a pre17i=a30e EU pr4pi9a 540e 9e 48349e 3a 131tra?30e tr6i?te i tr<4:i31% 4rioritet je uskla(ivanje tehni ke re"ulative i standarda kao preduslova za slobodno kretanje proizvoda koji su si"urni za upotrebu i koji ne u"ro&avaju zdravlje ljudi, zdravlje &ivotinja i &ivotnu sredinu= 2nstitut za standardizaciju Bi# je preuzeo veliki broj (@L FM? do A?=AB=@A?D= "odine od e"a ?L A@A *N standarda) BA/ standarda uklju uju1i izvorne, preuzete 'e(unarodne standarde i sve standardizacijske doku'ente= $*)% - @A?@= "odini kreirano je privre'eno koordinaciono tjelo iz'e(u A"encija za si"urnost hrane Bi#, -reda za veterinarstvo Bi# i -prave za za!titu zdravlja bilja Bi# koje je radilo na koordinaciji preuzi'anja *- le"islativa= $**% Napre8a5 pre=a 9t:ara301 0e8i39t:e34< e5434=954< pr49t4ra 1 8r6a:iA 540i 0e 5/0123i pri4ritet E:r4p954< part3er9t:aA 0e 4<ra3i2e3= Ne'a dovoljno koordinacije po pitanju ekono'skih i +iskalnih politika= $*+% BiH 0e p4tre>34 4=4<e34A tra39pare3t34 i :0er4849t4034 te 3i254 i p49/4:34 45r16e30e 5a54 >i 9e 49i<1ra/4 p4:0ere30e <raIa3a i i3:e9tit4ra 1 7e=/0i i i349tra39t:1% #ar'onizacija na podru ju uvo(enja evropskih standarda je spora= 9azvoj privatno" sektora je zako en zbo" nepovoljno" poslovno" okru&enja=

)*M Bi# @A??: 9azviti i oja ati poduzetni ki duh u Bosni i #erce"ovini(@A??)=

2:

$*,% S/4>48a3 pr4t45 r4>a 0e8a3 0e 48 5/0123i pri3cipa 0e8i39t:e34< e:r4p954< tr6i?ta i 49i<1ra3 0e /e<i9/ati:4= 3a 3i:41 EU% 5o podrazu'ijeva i preuzi'anje potrebne re"ulative, unaprje(enje siste'a in+rastrukture kvaliteta, stalno unaprje(enje uslova i okru&enja poslovanja kao i spre avanje korupcije i iz"radnju i ja anje potrebnih institucija= $*-% P49/4:34 45r16e30e 0e i 8a/0e 4ptereCe34 ra7/i2iti= a8=i3i9trati:3i= prepre5a=a 3a ra7/i2iti= 3i:4i=a :/a9ti= 4osti"nut je odre(eni napredak pri re"istrovanju i'ovine ali se preduze1a i dalje 'oraju re"istrovati u oba entiteta ako &ele poslovati u cijeloj ze'lji, postupci re"istracije se i dalje razlikuju i ne postoji siste' re"istracije za cijelu Bi#= %aljnje Gpojednostavljivanje postupaka re"istracije preduze1a i sudskih postupaka bi privuklo nove investicije>=BD $+.% U r0e?a:a301 pr4>/e=a =4>i/349ti ra83e 93a<eA ?t4 0e 0e8a3 48 pre819/4:a eBi5a9349ti 54ri?te30a 4:4< 5/01234< re91r9a 9:a5e 7e=/0eA 3i0e p49ti<31t 73a2a03i0i 3apre8a5 1 &.$&% Barijeru kretanju radnika u nala&enju najprikladnije" zaposlenja jo! uvijek predstavljaju +ra"'entirani zakonodavni okvir i okvir siste'a socijalno" osi"uranja, 'e(u kantoni'a i entiteti'a= $+$% Za54348a:3i 45:ir 4>/a9ti ra83i pra:a 3i0e ar=43i7ira3 3iti 0e 19p49ta:/0e34 e5434=954 i 94ci0a/34 :i0eCe 3a ra7i3i BiH= Kon+ederacija sindikata Bi# jo! uvijek nije re"istrirana na dr&avno' nivou usljed nesla"anja iz'e(u dr&avno" Ministarstva pravde i sindikata iz .ederacijeBB% $+&% Zap49/e3i i 8a/0e i=a01 p4te?54Ce pri/i54= 49t:ari:a30a 94ci0a/3i pri3a8/e6349ti, npr= u .ederaciji za vrije'e porodiljsko" odsustva= 6akonodavni okvir za socijalne prinadle&nosti i penzije i dalje je iscjepkan=BF $+'% 2stra&ivanja percepcije poduzetnika pokazuju da su "lavni proble'a poduzetni ko" okru&enja u @A?@= isti kao i u @A??= "odini= 4roble'i se svode na politike vlada (porezni sustav i poreznu politiku) koja iz "odine u "odinu predstavlja "lavni proble'= 4olitike vlada su ocjenjene kao desti'uliraju1i za razvoj poduzetni!tva ali je uo en i bla"i rast ocjena kod ko'ponente PPkonkretne politike, prioriteti i podr!kaPP a ni&e ne"o u @A?@= "odini je ocjenjena ko'ponenta PP propisi, porezi i sli noPP koji'a se re"uli!e poslovni a'bijent za poduzetni!tvo, kako je navedeno u )*M izvjestaju za @A?@= "odinu=

Tabela 10: Percepcija poduzetnika @A??= @A?@= $ 4olitike vlada K propisi, porezi i sl= Koji'a se re"uli!e poslovni a'bijent za poduzetni!tvo 5rAns+er istra&ivanja i razvoja 2nterno tr&i!te K otvorenost 4olitike vlada K propisi, porezi i sl= Koji'a se re"uli!e poslovni a'bijent za poduzetni!tvo 5rAns+er istra&ivanja i razvoja 2nterno tr&i!te K otvorenost

& '

I7:4r; U=i a3iC B% et a/% F&.$$G GEM BiH &.$$ K Ra7:iti i 40a2ati p4817et3i25i 81 1 B493i i Herce<4:i3i T17/a; Ce3tar 7a ra7:40 p4817et3i?t:a%

$+(% P4re73a a8=i3i9traci0a 3i0e </a:3i pr4>/e= p49/4:34< 45r16e30a 9a=4 7a BiH p4817et3i5e 3e<4 i 7a p4817et3i5e re<i0e 54040 BiH pripa8a% 5ako je i u #rvatskoj, 9u'uniji i $rnoj )ori, ali i u Ma(arskoj= $+)% U 45:ir1 >4r>e pr4ti: 54r1pci0e >i/4 0e =a30e< 3apret5a 1 483491 3a pret 4831 &.$$% <48i31% 5o posebno zabrinjava jer je korupcija zna ajna prepreka poslovanju= 4arla'ent Bi# je usvojio 6akon o osnivanju A"encije za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije Bi#= Korupcija je Gi dalje uveliko prisutna u javno' i privatno' sektoru, !to uti e na pravosu(e, poreznu i carinsku upravu, javne nabavke i privatizaciju= $+*% Pre=a I38eL1 percepci0e 54r1pci0e 540i 0e 1 &.$&% i7349i4 (%& a 1 &.$$% <8i3i '%& =46e 9e :i80eti 8a 0e 1 p4reIe301 9a pret 483i= <48i3a=a 84?/4 84 p47iti:3i p4=a5a 1 t40 4>/a9ti% Bi# je po'jerila svoju poziciju na ran" listi koru'piranih ze'alja tako da je u @A?@= zauzela C@= 'jesto od ?CL ze'alja a u @A??= "odini je zauzi'ala M?= 'jesto od ?I@ ze'lje= $++% K/0123e prep4r15e 7a p4>4/0?a30e 0e8i39t:e34< e5434=954< pr49t4ra 91; /a initi analizu djelovanja porezne ad'inistracije i donijeti 'jere njeno" e+ektivnije" i e+ikasnije" djelovanjaJ 9azviti transparentni siste' evaluacije vladinih pro"ra'a, koji bi o'o"u1ili e+ektivnost i e+ikasnost njihove sprovedbeJ -te'eljiti +ond riziko kapitala kao produkt partnerstva javno" i privatno" sektora i us'jeriti "a na podr!ku sna&no rastu1i' 'ali' i srednji' poduze1i'aJ -te'eljiti savjetodavne servise koji bi pru&ali in+or'acije, savjete, a i 'entorsku podr!ku zainteresirani' za otvaranje +ir'e u Bi#, uz sna&nu intersektorsku saradnju (s re"ionalni' razvojni' a"encija'a, .24A,o', ko'ora'a, asocijacija'a poslodavaca i sl=)J -vo(enje in+o'aciono , ko'unikacijskih tehnolo"ija, kako bi se olak!ale i pojednostavile ad'inistrativne procedure te'elje' razvoja e,vlade=

BD

BB2sto, BF2sto,

2sto str=B? str=@? str=@?

2+

IV. Za/'+lja)a$je I%.1. #vod

$+,% U BiH 9t4pa 3e7ap49/e349ti i7 <48i3e 1 <48i31 ra9te iako je pro!le "odine dosti"la najvi!i nivo u pore(enju posljednje etri "odine od @C,L posto ni!ta bolja situacija nije ni u @A?@= "odini "dje je stopa nezaposlenosti porasla na @I posto pre'a Anketi o radnoj snazi @A?@% $+-% U/a<a30e 1 4>ra74:a30e i tre3i3< 0e 48 i73i=3e :a6349ti 7a BiH ali i njeno uskla(ivanje' sa zahtjevi'a i prilika'a na tr&i!tu rada= $,.% D1<4r423a 3e7ap49/e349t 0e 0e8a3 48 3a073a2a03i0i i7a74:a 5a54 e5434=95e ta54 i 94ci0a/3e p4/iti5e= 4ored ovo"a du"oro na nezaposlenost je veo'a dobar pokazatelj uskla(enosti ponude i tra&nje na tr&i!tu rada i indirektno 'jera uspje!nosti +or'alno" i ne+or'alno" obrazovanja u dr&avi= $,$% Vi9i3a 9t4pe 81<4r423e 3e7ap49/e349ti 9e 5reCe i7=eI1 2et:rti3e i peti3e ra83e 93a<eA 845 548 7e=a/0a 54=parat4ra EU( 3e pre/a7i 8:a8e9eti31 ra83e 93a<e%

I%.2. Benchmark indikatori

Tabela 11: Benchmark zapoljavanja

Ci/0 Zap4?/0a:a30e
/topa zaposlenosti po spoluQQ Mu!karci _ene /topa aktivnosti, po spoluQQQS Mu!karci _ene /topa nezaposlenosti, po spoluQQQ Mu!karci _ene 4oduzetni ko okru&enjeQ :isoko obrazovanje i obuka *+ikasnost tr&i!ta rada 0dljev 'oz"ova
Q,dvo"odi!nji indikator QQ,stanovni!tvo ?F,LB "od QQQ, stanovni!tvo ?F "od i starije @,/vjetska banka,%oin" Business (online baza podataka) D,/vjetski ekono'ski +oru' B,2zvor:N./(*-90/5A5iB#A

Ba73a :ri0e8349t i38i5at4ra 0e >e3c =ar5 4834934 pr490e5 EU ( E $..

Nivo
Bi#

2zvor B B B B B B B B B D D D D

@AAL LA C@ BL IA M? LF DDB D?I DLI : CC : :

@AAC L@ CB BC I? MD LL DLF DBI DMI : CL ML :

@AAI LC CM FD I? M@ LC D@L DAB DLD CL C@ ML II

@AAM LI CM FF I? M? LI @CA @FB @MD : IF M? C@

@A?A LC CI FB I@ M@ CA @F@ @DA @MA CB : MD IA

@A?? LC CC FB I@ M? CA @FL @DD @MA : II ML MD

@A?@ LF CL FD IA MA LI @FM @DL @MI : MB ML I@

Bi#

Bi#

Bi# Bi# Bi# Bi#

23

$,&% Tre38 9=a30e30a 7ap49/e349ti 1 p4reIe301 9a pret 483i= <48i3a=a 9e 3a9ta:/0a i 1 &.$&% <48i3i% /topa zaposlenosti radno sposobno" stanovni!tva u Bi# u @A?@= "odini iznosila je D?,C E !to je 'anje ne"o u @A??= "odini za A,@ E pre'a Anketi o radnoj snazi @A?@= $,'% Ne7ap49/e349t 9e p4:e2a/a 1 &.$&% <48i3i 3a &, D ?t4 0e .A(D :i?e 3e<4 1 &.$$% <48i3i <80e 0e i7349i/a &+A*D% /topa nezaposlenosti u Bi# se s'anjivala do @AAI= kada dolazi do preokreta uslijed utjecaja "lobalne ekono'ske krize, jer se isti zaokret opa&a i kod ostalih ze'alja= $,(% BiH 0e 8r1<a p4 3a0:i?40 9t4pi 3e7ap49/e349ti pre=a 54=parat4ri=a @AAL,@A?@ "dje je na prvo' 'jestu Makedonija sa D? E nezaposlenosti= #rvatska je na tre e' 'jestu sa ?F,ME nezaposlenosti= $,)% Da3a9 1 19/4:i=a 9ta<3aci0e 9t4pa 3e7ap49/e349ti 1 BiH 0e tr49tr154 :eCa 48 e1r4p95eA iako nikada u ze'lja'a *- nije bilo vi!e nezaposleno" stanovni!tva ne"o sada, pokazuju analize *uropsko" zavoda za statistiku G*urostataH= 4re'a ti' analiza'a u @A?@= "odini u *- vlada rekordna potra"a za radni' 'jesti'a, jer posla ne'a ?A,B posto stanovni!tva=BL $,*% St4pa 81<4r423e 3e7ap49/e349ti BiH 0e pet p1ta :eCa 48 pr490e23e 9t4pe 81<4r423e 3e7ap49/e349ti EU &+= - svi' pro'atrani' ze'lja'a stopa du"oro ne nezaposlenosti je veo'a niska jedino #rvatska i'a ve1u stopu du"oro ne nezaposlenosti ?A,D E= Bi# i'a veo'a visoku stopu du"oro ne nezaposlenosti koja iznosi @@,M E i ta stopa u pore(enju sa prethodni' etvero"odi!nji' periodu je u porastu=
Grafik 23: Stopa dugorone nezaposlenosti komparatora, 2006-2012

*.A)-D% 0d ukupno prijavljenih na evidenciju, zbo" prestanka radno" odnosa F@,?BE prijavljenih osoba je u po'enuti' kate"orija'a, dok je DCE prijavljenih na evidenciju kao tehnolo!ki vi!ak, te @,CE kroz ste aj, likvidaciju restrukturiranje i privatizaciju preduze1a= $,,% - @A?@= stopa aktivnosti radnosposobno" stanovni!tva iznosila je BBE "dje 'u!karci ine L@E a &ene DI E , !to je isto kao i u @A??= "odini= Niska aktivnost je karakteristi na za &ene, 'lade (?F,@B), za dob FA,LB= i osobe s osnovni' i ni&i' obrazovanje'BC= $,-% 4roble' neaktivnosti je od posebno" zna aja radi nje"ove veli ine , broj neaktivnih je ve1i od veli ine radne sna"e (zaposleni i nezaposleni)= Broj neaktivnih u @A?@= se pove1ao na ?=BDL=AAA a radna sna"a je @A?@= porasla na ?=?D?=AAA osobe= $-.% Najve1i doprinos rastu plata u Bi# bio je u okviru sektora poljoprivrede, lova i !u'arstva D,CE, u okviru sektora rudarstva i va(enja ruda D,FE, dok je u okviru ostalih dru!tvenih, socijalnih i li nih uslu&nih djelatnosti @,LE= Neto plate u .ederaciji Bi#, 9epublici /rpskoj i Br ko distriktu Bi# u @A?@= "odini su bile ujedna ene= 5ako je prosje na neto plata u .ederaciji Bi# iznosila IDA KM, u 9epublici /rpskoj I?I KM, dok je u Br ko distriktu Bi# iznosila I?M KM, sa stopa'a rasta od ?,DE u .ederaciji Bi#, ?,?E u 9epublici /rpskoj i ?,BE u Br ko distriktu Bi# pre'a podaci'a A"encije za rad i zapo!ljavanje Bi# i A"encije za statsitiku Bi#=
Tabela 12: Nominalni i realni rast neto plata u BiH
@AAI= No'inalni rast neto plate u Bi# (E) 9ealni rast neto plate u Bi# (E)
2zvor: B#A/, %*4 kalkulacije

@AAM= F,? F,F

@A?A= ?,A ,?,?

@A??= @,D ,?,B

@A?@= ?,@ ,A,IE

?L,L I,L

$-$% Mi3i=a/3a p/ata 0e ')+ F$%-) KM p4 9at1 3et4 p/ataG KM 1 FBIH i '+. KM 1 RS% - @A?A= "odini u 9epublici /rpskoj do!lo je do iz'jene iznosa 'ini'alne plate= 0p!ti' kolektivni' u"ovoro' u 9epublici /rpskoj od jula @A?A= )odine de+inisana je 'ini'alna plata u iznosu od DCA KM (?F,LE vi!e u odnosu na @AAM= )odinu), osi' za "rane tekstila i obu1e "dje je kao i prethodne "odine ostala D@A KM= - .ederaciji Bi# u @A?A= )odini 'ini'alna plata, ostala je nepro'jenjena u odnosu na pro!lu "odinu i iznosi DBD,L KM (pre'a do"ovorenoj 'ini'alnoj satnici od ?,MF KM), a 'ini'alna osnovica za obra un plata i doprinosa je DLA KM=
2zvor: *urostat, za Bi# A9/

$,+% Na02e?Ci ra7/4< pre5i8a ra834< 48349a 1 p49=atra340 <48i3i 0e >i4 pre9ta3a5 1<4:4ra 3a 48reIe34 :ri0e=e i 9p4ra71=3i ra95i8 1<4:4ra i t4
46

Federalni zavod za zapoljavanje, Arhiva 19.01.2012.;

4:

Poto se radi o ranjivim grupama dublja analiza je provedena u Izvjetaju implementacije Strategije socijalnog ukljuivanja BiH.

3.

Tabela 13: Nominalni rast neto plata-poreenje g/g(%) Makedonija Bu"arska $rna )ora @AAI= ?A,BE @?,LE @D,?E @AAM= @@E ??,CE ??,DE @A?A= D,AE M,CE D,FE @A??= ?,BE I,CE ?,AE @A?@= A,DE I,LE A,CE
2zvor: A"encije za statistiku pos'atranih ze'alja

/rbija ?I,AE I,IE C,LE ??,@E M,AE

Bi# ?L,LE F,?E ?,AE @,DE ?,@ E

9u'unija @F,LE B,AE D,DE B,ME B,ME

#rvatska C,AE @,LE A,LE ?,ME A,CE

I%. . Analiza trendova IV%'%$% F135ci43i9a30e tr6i?ta ra8a i a5ti:3e =0ere 7ap4?/0a:a30a
$-&% Br40 34:4pri0a:/0e3i 494>a 3a 7a:48e 7a 7ap4?/0a:a30e ra9te i ta0 tre38 9e 3a9ta:/0a i 1 &.$&% <48i3i% $-'% 4re'a Ad'inistrativni' podaci'a A"encije za statistiku Bi#, .ederalno" zavoda za statistiku i 6avoda za statistiku 9/ za @A?@= "odinu ukupna re"istrovana nezaposlenost je iznosila FBD @AL osoba a ukupna re"istrovana zaposlenost LM? LBC osoba "dje je /topa re"istrovane nezaposlenosti BB E = $-(% Broj re"istrovanih nezaposlenih osoba u @A?@= "odini u prosjeku je iznosio FBD @AL od to"a u .ederaciji Bi# DCC CAC nezaposlena osoba, u 9/ ?FD @@F nezaposlenih i u B% Bi# ?@ @CB osoba dok je u @A??= u prosjeku na kraju "odine bilo F@M=LMA nezaposlene osobe, u .B2# DLC=F?F u 9/ ?FA=DBB i u B% Bi# ??=ID? "dje se vidi da je stopa nezaposlenosti porasla u @A?@= $-)% - Bi# u @A?@= "odini najvi!e zaposlenih osoba bilo je u uslu&ni' djelatnosti'a DMM AAA osoba i u pore(enju sa @A??= "odino' broj zaposlenih u ti' djelatnosti'a je opao, dok je u nepoljoprivredni' djelatnosti'a za razliku od prethodne "odine broj zaposlenih osoba porastao za ?? AAA i u poljoprivredni' djelatnosti'a "dje je broj zaposlenih osoba porastao za C AAA= $-*% U8i4 9a=47ap49/e3i 1 151p34 7ap49/e3i= 1 BiH 9e 7a ra7/i51 48 pr4?/e <48i3e p4:eCa4% 5rend s'anjenja sa'ozaposlenih koji je vladao prethodnih "odina se prekinuo u @A?@= )odini "dje je do!lo do pove anja sa'ozaposlenih za @,C E u odnosu na prethodnu "odinu i iznosi @@,C E= 0stalo ine po'a&u1i lanovi do'a1instva, s udjelo' od B,CE koji je za A,FE 'anji ne"o u @A??= "odini= Broj sa'ozaposlenika u @A??= "odini je bio ?LD hiljade a u @A?@= "odini taj broj se pove1ao na ?IF hiljada sa'ozaposlenih=

Tabela 14: Samozaposleni /a'ozaposlenici Bi# (E) @A?@ @@,C @A?? &.A. @A?A &.A, @AAM &.A)

.B# ?I,B $)A' $*A' $,A'

9/ @M,@ &*A, &+A* &'A(

B%Bi# DA,I &)A. &'A$ &)A&

I7:4r; A<e3ci0a 7a 7ap4?/0a:a30e BiHA A35eta 4 ra8340 93a7i &.$$% G48i3a

$-+% /kro'an obi' poslovnih aktivnosti u Bi# toko' @A?@= "odine uticao je na pri'anja zaposlenih u Bi#= - @A?@= zabiljen&en je bla"i rast plata i prosje na neto plata u Bi# je u @A?@= "odini iznosila I@L KM !to je no'inalno pove1anje od ?,@ E u odnosu na @A??= "odinu= $-,% 6avodi i slu&be za zapo!ljavanje us'jerile su svoj rad na rje!avanje proble'a nezaposlenosti ti'e !to su krenuli sa provo(enje' 'jera aktivne politike zapo!ljavanja !to je u sa"lasnosti sa osnovni' cilje' /trate"ije zapo!ljavanja u Bi# @A?A= K @A?B= Koji "ovori o pove anju kvaliteta i kvantiteta radnih 'jesta i istovre'eno pro'ovi!e socijalne uklju ensoti borba protiv nejednakosti 'e(u polovi'a= $--% 4re'a nepotpuni' podaci'a u @A?@= "odini 'jere aktivne politike zapo!ljavanja obuhvatile su osobe sa evidencije nezaposlenih osoba= 4osebna pa&nja je posve ena pro"ra'i'a na'jenjeni' za pobolj!anje zapo!ljivosti u"ro&enih "rupa na tr&i!tu rada= 0ko CAE pro"ra'a se odnosilo na pro"ra'e su+inansiranja novo" zapo!ljavanja i sa'ozapo!ljavanja, a pro"ra'i'a su bili najvi!e obuhva eni 'ladi bez radno" iskustva, &ene, povratnici i pripadnici ro'ske populacije iz izvje!taja= -kupno je u @A?@= "odini pro"ra'i'a aktivne politike zapo!ljavanja u Bi# bilo obuhva eno ?D DBC lica i utro!eno preko DI 'iliona KM kako stoji u 2zvje!taju 4re"led politika zapo!ljavanja u Bi# za @A?@= "odinu= &..% Najve1i proble' provo(enja aktivnih politika na tr&i!tu rada bila su +inansijska sredstva obziro' da se one u"lavno' +inansiraju iz bud&eta zavoda i slu&bi za zapo!ljavanje= &.$% - .ederaciji Bi# Aktivna politika zapo!ljavanja u @A?@= "odini se provodila u skladu sa 6akono' o posredovanju u zapo!ljavanju i socijalnoj si"urnosti 3#

nezaposlenih osoba, strate"ijo' zapo!ljavanja @AAM,@A?D i Akcioni' plano' zapo!ljavanja u .B# @A?A,@A?D= Mjere su bile us'jerene na poticanje zapo!ljavanja kod poznato" poslodavca, sa'ozapo!ljavanje, obuku, dokvali+ikaciju i prekvali+ikaciju, pripre'u nezaposlenih za tr&i!te rada i stvaranje za sve jednakih 'o"u nosti u pristupu tr&i!tu rada= 6a realizaciju 'jera aktivne politike zapo!ljavanja pokrenuti su razni pro"ra'i= - @A?@= je zavr!ena realizacija 4ro"ra'a su+inansiranja 'ladih osoba bez radno" iskustva "dje je ukupna vrijednost pro"ra'a bila B CI@ @FA KM a od to"a je poslodavci'a u @A?@= 2spla eno IC? @FA KM pre'a podatci'a 6avoda za zaposljavanje .B#= 0vaj pro"ra' je o'o"u1io zapos!ljavanje ICF 'ladih nezaposlenih osoba= ==

&.&% Fi3a39i095a 9re89t:a i78:40e3a 7a =0ere A5ti:3i p4/iti5a 7ap4?/0a:a30a i7349e .A$(D 48 49t:are34< BDP% 7a &.$.% <48i31% 4re'a ti' podatci'a /lovenija najvi!e izdvaja za Aktivne 'jere na tr&i!tu i to A,FIE od B%4,a a naj'anje 9u'unija oko A,ADE od B%4,a= &.'% U8i4 3e7ap49/e3i 15/012e3i 1 =0ere 7ap4?/0a:a30a 1 151p34= >r401 3e7ap49/e3i 9e 9=a3010e% 5ako da je u @A?@= "odini iznosio ?,DE dok je u @A??= "odini iznosio ?,LE a !to je 'anje ne"o u @AAL= kada je iznosio @,@E

Grafik 24: Udio ukljuenih u programe zapoljavanja u ukupnoj registriranoj nezaposlenosti u BiH, 2006-2012

2zvor: %*4 kalkulacije na osnovu podataka B#A/

32

&.(% I78:a0a30a 7a p4tica30e 7ap4?/0a:a30aBI u @A?@= su u velikoj 'jeri s'anjena u pore(enju sa @A??= "odino' u .B# dok 9/ i B% i dalje ostvaruju pozitivan trend izdvajanja za podr!ku zapo!ljavanju= &.)% B% je u @A??= izdvajao ?AC KM po re"istrovano' nezaposleno' "dje je u @A?@= "odini taj iznos znatno pove an na BD? KM po re"istrovano' nezaposleno'= .Bi# je u @AAL= "odini izdvajala CD KM po re"istrovano' nezaposleno' ali je taj iznos iz "odine u "odinu opadao i u @A??= "odini .Bi# je izdvojila DI KM po re"istrovano' nezaposleno' "dje su izdvajanja za re"istrovane nezaposelne jo! vi!e s'anjena pa u @A?@= "odini iznose ?D KM= - 9/ izdvajanja po re"istrovano' nezaposleno' su u @A??= iznosila LD KM i u @A?@= "odini su se pove1ala na CM KM po re"istrovano' nezaposleno'=

Grafik 25: Rashodi na programe zapoljavanja zavoda za zapoljavanje u BiH, 2006-1249

&.*% 4re'a izvje!taju A"encije za rad i zapo!ljavanje Bi# u .B# zdravstveni' osi"uranje' bilo je obuhva1eno prosje no 'jese no @DB ?F? nezaposlena osoba pore(enju sa @A??= "odino' broj korisnika se pove1ao za L=ME , "dje su kantonalne slu&be izdvojile @? L?C LI@, @? KM= - 9/ pravo na zdravstveno osi"uranje nezaposlenih lica za @A?@= "odinu izdvojeno je BA AAA AAA,AA KM= - B%B# pravo na zdravstveno osi"uranje u @A?@= "odini ostvarilo je prosje no 'jese no C FAM korisnika !to je pove1anje u odnosu na @A??= "odinu= &.+% I78:a0a30a 3a 34:2a3e 3a53a8e 7a 9/12a0 3e7ap49/e349ti i=a01 tre38 ra9ta i stopa rasta je prouzro1ena ve1i' broje' korisnika i ve1i' vre'enski' trajanje' pri'anja nov anih naknada= 5ako da je ukupno u Bi# za @A??= "odinu izdvojeno FD=AAF=LCB KM od to"a .Bi# je izdvojila BD,MAB,@IM,AB KM !to je za F=MFD=DLL,FC vi!e ne"o u @A??= "odini "dje je nov anu naknadu prosje no 'jese no koristilo M FBA nezaposlenih osoba= - 9/ je ?D=??=@A?@= "odine (/lu&beni "lasnik 9/ broj:?A@/?@) stupio 6akon o iz'jena'a i dopuna'a 6akona o posredovanju u zapo!ljavanju i pravi'a za vrije'e nezaposlenosti "dje je ti' zakono' navedeni' iz'jena'a pove1ana osnovica za FE za utvr(ivanje nov ane naknade i "arantovani najni&i iznos za ?AE= - @A?@= "odini izdvojeno je ?B @MM MIF,AB KM !to je vi!e za F E u odnosu na @A??= "odinu= 0d ukupno izdvojenih sredstava za redovnu nov anu naknadu izdvojeno je ?A B?@ BL?,CD KM dok je za nov anu naknadu za lica koja su ovo pravo ostvarila po osnovu ste aja preduze1a izdvojeno D IIC F@D, D? KM= - B%B# u @A?@= "odini je bilo C?A nezaposlenih osoba korisnika ovo" prava "dje su ukupna izdvojena sredstva za ovu na'jenu iznosila ? AFB FAM KM=Q

2zvor: A"encija za rad i zapo!ljavanje Bi#

&.,% I78:a0a30a 7a ra34 pe37i43i9a30e 3e >i/0e6e 73a2a03i0e pr4=0e3e 1 peri481 &..*@&.$&% 6a ovo pravo je u @A?@= "odini u 9/ izdvojeno @ @?B MFM, FF KM !to je za FE 'anje u odnosu na @A??= "odinu= - .B# je ovo pravo ostvarilo D CFI nezaposelnih osoba !to je DC,IFE vi!e ne"o prethodne "odine= 6a realizaciju ovo" prava kantonalne slu&be za zapo!ljavanje utro!ile su ? MLM MAL,IB KM !to je vi!e ne"o u @A??="odini= - B%B# je C@ lica ostvarilo ovo pravo "dje su izdvojeno ?AD ??F KM +inansijskih sredstava= &.-% N4:2a3e 3a53a8e 8e=4>i/i9a3i= >4rci=a i78:a0a01 9a=4 7a:48i 7a 7ap4?/0a:a30e 1 FBiH% - @A?@= "odine na evidencija'a slu&bi za zapo!ljavanje .B# bilo je re"istrirano LL DBD nezaposlenih de'obiliziranih branilaca, !to predstavlja ?C,@BE od ukupno" broja nezaposlenih lica= 2splate i trans+eri borci'a iznosili su ?M,LE od ukupne potro!nje sredstava iz bud&eta za @A?@= )odinu= &$.% , Prep4r15e 7a >4/0e B135ci43i9a30e tr6i?ta ra8a; 4rovesti analizu uzroke du"oro ne nezaposlenosti osoba u najvitalnije dobi u oba entiteta, i pripre'iti pro"ra' 'jera za spre avanje nastanka du"oro ne nezaposlenosti s aktivnosti'a trajne aktivacije i inte"racijeJ #ar'onizovati podatke kantona i entiteta o tr&i!tu rada i uskladiti ih s *- 'etodolo"ijo'J :r!iti procjene uticaja , evaluacije aktivnih i pasivnih 'jera zapo!ljavanjaJ -spostaviti siste' i kontinuirano pratiti potrebe za radno' sna"o'J

, , ,

4+

U BiH ne postoji sistemsko i kontinuirano praenje ovih podataka usklaenih prema EUROSTATu; u svrhu izrade Izvjetaja podaci su dobijeni na zahtjev Agencije za zapoljavanje BiH i obraeni od DEP-a. Iznosi prikazani na grafu se odnose na trokove zavoda za zapoljavanje na trening, podrka zapoljavanju i rehabilitacija i inicijative start-up poduzetnitva - nisu uzeti u obzir trokovi fonda za rehabilitaciju i zapoljavanje OSI.

43 Podatak je potrebno harmonizovati s metodologijom EUROSTAT radi poreenja s drugim zemljama.

33

0bezbijediti razvoj klijentske orijentacije uslu"a zavoda za zapo!ljavanje i obezbijediti da +okus njihovo" rada bude posredovanje u zapo!ljavanjuJ , Adresirati neuskla(enost ponude i tra&nje radne sna"e br&i' re+or'iranje' obrazovno" siste'a i brzi' razvoje' trenin" centara za razvoj vje!tinaJ , 4ro'ovirati adaptibilnost radnika i preduze1a na pro'jene= , *valuirati +unkcionisanje tr&i!ta rada sa aspekta ri"idnosti u"ovora i tro!kova zapo!ljavanja i otpu!tanja= , *valuirati uslove rada slu&bi za zapo!ljavanje= , 4rocjeniti uticaj socijalnih davanja na aktivno tra&enje posla

osoba za @A?@= "odinu !to je 'anje ne"o u @A??= "odini za C hiljada zaposlenih osoba=
Grafik 26: Obrazovna struktura radno sposobnog stanovnitva BiH, 2006-12

IV%'%&% P4>4/0?a30e :0e?ti3a 3a tr6i?t1 ra8aA 9tr154:34< 4>ra74:a30a i tre3i3<a

&$$% P4>4/0?a30e 80e/4:a30a tr6i?ta ra8a 5r47 ra7:40 pre817et3i25e 51/t1re i 3a9ta:a5 reB4r=e 9re830e< 9tr1234< 4>ra74:a30a i 4>15e su klju ni izazovi pred Bi# koji se odnose na pobolj!anje vje!tina na tr&i!tu rada, strukovno" obrazovanje i trenin"a= 9a(ena je analiza pri'jene nastavnih planova i pro"ra'a u :*5 !kola'a i zapo ete su aktivnosti na izradi standarda zani'anja koji 1e biti osnova za reviziju postoje1ih 'odularnih N44= &$&% Vi7i0a E1r4pe &.&. p48ra71=i0e:a operativne ciljeve kroz ostvarivanje inteli"entno" rasta do @A@A=: (i) udio onih koji ranije napu!taju !kolovanje treba do @A@A= sniziti s aktualnih ?F E na 'anje od ?A E i (ii) udio onih uzrasta DA, DB "odine koji i'aju visoko obrazovanje treba biti pove1an s aktualnih D?E na BA E=FA &$'% O>ra74:a30e 0e 5/01234 7a e5434=95i ra7:40A Bi# i'a obrazovnu strukturu radno sposobno" stanovni!tva koja ne 'o&e obezbijediti razvoj zasnovan na znanju niti visoke plate= 5rend u ovoj oblasti se nije pro'ijenio u posljednjih nekoliko "odina= %ise'inacijo' standarda u @A?@= "odini pro'ovi!e se rad A"encije za pred!kolsko, osnovno i srednje obrazovanje i osi"urava prenos in+or'acija krajnji'korisnici'a!kolske zajednice o upotrebi i pri'jeni standarda koji 1e i' u velikoj 'jeri po'o1i u vaspitno, obrazovno' procesu i pri'jeno' standarda PPpodi1iPP kvalitet obrazovanja u Bi#= 0buko' 1e biti obuhva1eno vi!e od FAAA nastavnika osnovnih !kola i savjetnika iz peda"o!kih zavoda= &$(% Njavi!e zaposlenih je sa srednjo' stru no' spre'o' "dje je u @A?@= taj broj porastao na F?? hiljada tj= na L@,I E i ve1i je ne"o u @A??= 6a @ hiljade zaposlenih lica= Naj'anje je zaposlenih sa :i!o',visoko' !kolo', 'a"isterije' i doktorato' i iznosi ?DF hiljada zaposlenih

2zvor: A9/ Bi# @AAI,@AAM,@A?A,@A??,@A?@

&$)% U 5:a/iBi5aci4340 9tr15t1ri re"istrovanih nezaposlenih osoba u Bi# najve1i udio u ukupnoj nezaposlenosti ine osobe sa tre1i' stepeno' obrazovanja= 0brazovna struktura nezaposlenih pokazuje da C?,DE ine lica sa zavr!eno' srednjo' stru no' spre'o', ?M,FE lica sa osnovni' obrazovanje' i ni&e a naj'anje je lica koja su zavr!ila vi!u !kolu, +akultet, akade'iju, 'a"isterij i doktorar i to M,@E= &$*% Nera7:i0e349t 9tr123i :0e?ti3a 1:e/i54 0e re71/tat F$G 3ep49t40a30a =48er3e i3Bra9tr15t1re 7a pr4Be9i43a/31 4>151 F845:a/iBi5aci0eA pre5:a/iBi5aci0e i 9/%G i c0e/46i:4t34 12e30e (@) ne'oderniziranosti pro"ra'a pro+esionalne obuke i razvoja klju nih ko'petencija za uspje!an &ivot u @?= stolje1u, (D) nisko" u e!1a zaposlenih i nezaposlenih u pro+esionalni' obuka'a, (B) neuvezanosti :*5,a i aktivnih 'jera zapo!ljavanja i (F) nedostupnosti kvalitetnih uslu"a trenin"a i obuke svi' "rupa'a "ra(ana=F? &$+% Fi3a39ira301 VET@a 9e 3e p49:eC10e 84:4/03a pa630a% %ok je razvoj strukovno" obrazovanja i osposobljavanja kao prete&ito" dijela cjelo&ivotno" u enja od kriti ne va&nosti za *- napore u preuzi'anju vode1e" polo&aja u "lobalnoj ekono'iji i u od"ovoru na njene "lavne ekono'ske i socijalne izazove pa je razvoju i +inansiranju :*5,a posve1ena velika pa&nja, u Bi# ne'a ni statisti kih podataka o udjeli'a pojedinih vrsta obrazovanja u B%4,u= 4ristup *- ilustrira indikator veli ine sredstava za obuku osoba s pote!ko1a'a na tr&i!tu rada u ukupni' sredstvi'a za aktivne 'jere tr&i!ta rada, koji pokazuje da je BDE

50

European Commission (2010) Europe 2020 A Strategy for smart, sustainable and inclusive growth. Communication from the Commission. COM (2010) 2020. Brussels: European Commission, pp. 3 and 9.

51

EU Support to vocational education and training in Bosnia and Herzegovina IV; Inception Report, 2011

34

ukupnih sredstava na'ijenjenih za obuku i trenin" nezaposlenih na'ijenjeno ovi' osoba'a= &$,% Fi3a39ira30e 5a4 i certiBicira30e pr4<ra=a 4>15e i 49p494>/0a:a30a 48ra9/i 0e :e/i5i i7a74:% .inansiranje javnih srednjih stru nih !kola u Bi# je obezbje(eno kroz bud&etska sredstva nadle&nih 'inistarstava% .inansiranje je or"anizirano na kantonalno' i entitetsko' nivou= <to se ti e sredstava iz javnih izvora, +inanciranje se obi no vr!i preko zavoda za zapo!ljavanje na i'e obuke nezaposlenih osoba= 4ostoje neki pro"ra'i obrazovanja i osposobljavanja koji su besplatni za korisnike i obi no pokrivaju u enje stranih jezika, &ivot i stil, "lu'u itd= &$-% O>15e 5401 4r<a3i7101 3e:/a8i3e 4r<a3i7aci0e 4>i234 9e Bi3a39ira01 i7 ra7/i2iti 843at4r95i i7:4ra% 4ostoje i +ir'e koje pla1aju za obrazovanje i usavr!avanje svojih zaposlenika, dok ve1inu dru"ih obuka pla1a u esnik (u oko LAE slu ajeva)= 0vi pokazatelji ukazuju na injenicu da je svijest o va&nosti cjelo&ivotno" u enja i osposobljavanja za tr&i!te rada jo! uvijek vrlo niskaF@= &&.% -svojena je dr&avna strate"ija u enja o poduzetni!tvu za period @A?@ K @A?F= 4re'a )*M izvje!taju za @A?@= "odinu jedan od osnovnih preduslova za +unkcioniranje poslovno" okru&enja je obrazovanje= 0vaj uslov poduzetni ko" okvira sesastoji se od dvije ko'ponente: a) poduzetni ko obrazovanje u osnovni' i srednji' !kola'a i b) poduzetni ko obrazovanje na post!kolsko' nivou= 4oduzetni ko obrazovanje u osnovno' i srednjo!kolsko' obrazovanje su najlo!ije ocijenjeni &&$% O934:31 /i3i01 pri/a<4Ia:a30a VET 9i9te=a e:r4p95i= 9=0er3ica=a 0e 8eBi3i9a3a 1 Strate<i0i ra7:40a 9tr1234< 4>ra74:a30a i 4>15e 1 BiH &..+@$'% 0na predstavlja osnovni okvir za 'odernizaciju siste'a javnih srednjih i vi!ih stru nih !kola i de+ini!e 2etiri 5/0123a pri3cipa 19p0e?3e =48er3i7aci0e 9i9te=a VET@a; (?) po!tovanje evropskih standarda kvalitete obrazovanja, (@) operacionalizaciju siste'a korporativne od"ovornosti, upravljanje siste'a po principu javno,privatno" partnerstva (444), (D) uspostavljanje e+ikasno" i pristupa no" in+or'acijsko" siste'a i (B) e+ektivna saradnja zasnovana na participacijsko' pristupu i koordinacijski' 'ehaniz'i'a= &&&% Strate<i0i ra7:40a 9tr1234< 4>ra74:a30a i 4>15e 1 BiH 48reI10e 8a reB4r=95i pr4ce9 tre>a 5re31ti 5r47 4>ra74:3i pr4ce9= 5o je veo'a zahtjevan i du"otrajan put= 2 u *- je re+or'a :*5,a izazov, neovisno od razvijenosti i ekono'sko" stanja ze'lje=FD Metodolo"ije i stupanj re+or'i kao i siste'i obrazovanja i standardi obuke se razlikuju od ze'lje do ze'lje, sukladno speci+i nosti'a ze'lje i tradiciji :*5,a=
F@

&&'% BiH 0e :eC 3apra:i/a 48reIe3e p4=a5e 1 reB4r=i VET@a 5r47 EU VET pr4<ra=eA 2i01 i=p/e=e3taci01 EU p48r6a:a 48 $--,% 0snovna dosti"nu1a su:FB -svojena je /trate"ija razvoja stru no" obrazovanja i obuke u Bi# @AAC,?D= (april @AAC=) i 0kvirno" zakona za strukovno obrazovanje i obuke ('aj @AAI)J 0snovana je A"encija za pred!kolsko, osnovno i srednje obrazovanjeFF (u dalje' tekstu: A"encija)= A"encija je razvila i 'apirala, a /tru ni odbor A"encije je usvojio klju ne ko'petencije i &ivotne vje!tine za tr&i!te rada, !to sada trebaju usvojiti nadle&ni 'inistri obrazovanja kako bi se one 'o"le u"raditi u nastavne planove i pro"ra'e i sa' nastavni proces= -svojena je nova no'enklatura zani'anja, koja se sastoji se od ?D porodica zani'anja s ukupno ?AA zani'anja (usvojeno na nivou entiteta)J 4ripre'ljena je X0snova kvali+ikacijsko" okvira u Bi#X (dece'bar @A?A)FLJ 9azvijeni su novi 'odularni nastavni planovi i pro"ra'i s +okuso' na ishode u enja, stvorena je resursna baza od LA 'entora za i'ple'entaciju planova i pro"ra'a i provedena obuka vi!e od D=AAA nastavnikaJ 9azvijen je in+or'acioni siste' tr&i!ta rada @AAC= i @AAI, ija je provedba zapo ela listopada @AAI= , siste' je dizajniran za pru&anje neophodnih inputa koji se odnose na razvoj, provedbu i pra1enje napretka u i'ple'entaciji politika zapo!ljavanjaJ 9azvijeni su 'odularni nastavni planovi i pro"ra'i za pet op1ih pred'eta i razvijen 'odul za pred'et 4oduzetni!tvo, zajedni ki za sva strukovna zani'anjaFCJ 9azvijen je novi pristup analizi potreba tr&i!ta rada, obuci i uspostavi koordinacija iz'e(u strukovno" obrazovanja i tr&i!ta rada kroz edukaciju i uklju ivanje u proces socijalnih partneraJ 4roveden je velik broj pilot projekta saradnje iz'e(u stru no" obrazovanja i osposobljavanja i tr&i!ta rada, no op1e priznati 'ehaniz'i nisu prihva1eni i uvedeni u obrazovni siste'J 2ako jo! ne'a okvirno" zakona o obrazovanju odraslih u Bi#, kroz projekat X4ro'ocija konkurentnosti Bi# kroz ve1u zapo!ljivost i kvalitet ljudskih resursaX (24A @AAM), koji je po eo po etko' ovo" 'jeseca , izradit 1e se strate!ka plat+or'a sa akcioni' plano' i okvirni zakon o obrazovanju odraslih u Bi#=

4oslije @AAF= nije provedeno nijedno istra&ivanje, te ne'a novijih pokazatelja +inansiranja :*5,a, pa nije 'o"u1e evidentirati pro'jene niti de+inisati trendove= *- /upport to vocational education and trainin" in Bosnia and #erze"ovina 2:J 2nception 9eport, @A??=

/upport to vocational education and trainin" in Bosnia and #erze"ovina 2:J 2nception 9eport, @A??= Agencija ima i podruni ured za VET koji je organiziran na sljedei nain: (a) kabinet zamjenika direktora, (b) odjel za strukovno obrazovanje i obuku, obrazovanje odraslih i cjeloivotno uenje i (c) odjel /odsjek za informacijski sustav strukovnog obrazovanja. Djelokrug rada u podrunog ureda ukljuuje sljedee aktivnosti: (i) razvoj, praenje i izradu zajednike jezgre nastavnih planova i programa i modularne u strukovnom obrazovanju; (ii) provedba nacionalne / dravne kvalifikacijski okvir; (iii) razvoj i implementacija informacijskog sustava za strukovno obrazovanje; (iv) administracija i odravanje baze podataka i (v) realizacija suradnje s lokalnim obrazovnim i drugim tijelima. 56 Dokument je naslovljen kao Osnova... jer oznaava poetak dugog procesa razvoja i uspostave kvali+ikacijsko" okvira koji 1e o'o"u1iti nastavljanje br&e" dru!tveno" i ekono'sko" razvoja= FC - neki' kantoni'a pripre'aju nove pro"ra'e koje s'atraju relevantni' i potrebni' za njihove potrebe npr= nastavni plan i pro"ra' za +ito,terapeuta u -nsko,sansko' kantononu=

.4 *55

FD

35

&&(% Kreira3 0e pr:i 8451=e3t 1 BiH 540i 9e >a:i 5:a/iBi5aci095i= 45:ir4= 7a 9:e 3i:4e 4>ra74:a30aA i 5a4 ta5a: 7a ti0e:a 8a/0i ra7:40 1 3are834= peri481% 9adna "rupa za razvoj osnove (baseline) kvali+ikaciono" okvira, osnovana @A?A= i koordinirana od Ministarstva civilnih poslova, pripre'ila je doku'ent X0snova kvali+ikacijsko" okvira u Bi#X, koji je usvojilo :ije1u 'inistara 'arta @A??= %oku'ent de+inira, koordinira i s'je!ta kvali+ikacije u osa' re+erentnih nivoa (od kojih su neki podijeljeni u podnivoe) i sukladan je *uropsko' kvali+ikacijsko' okviru za cjelo&ivotno u enje= &&)% BiH 3i0e ra7:i/a p49e>a3 9et i38i5at4ra 7a praCe30e ra73i a9pe5ata VET@a, kao !to je pri'jerice uradila *-, koja je de+inisala set od ?F klju nih indikatora= Bi# jo! uvijek nije usvojila takav pristup i to je izazov s koji' se u naredno' razoblju treba suo iti statisti ki siste' i na dokazi'a ute'eljena politika= Neke od njih statisti ki siste' Bi# redovno prati (npr= indikatori @, B= i F), neki su podaci dostupni kroz istra&ivanja koja se neredovito provode i koja nisu dio redovnih istra&ivanja statisti ko" siste'a (npr= indikator D=) dok se ostali indikatori ne prate na nivou Bi#= Klju ni indikatori koje je de+inisala *- su: ?= 4ostotak osoba starih @@ "odine koji su uspje!no zavr!ili srednjo!kolsko obrazovanjeJ @= 4ostotak osoba bez srednje" obrazovanja (po dobni' skupina'a)J D= /topa nezaposlenosti dobne skupine @F,LB "odine po nivou obrazovanja (E)J B= -pis na visoko obrazovanje (E)J F= -dio u enika srednjih !kola u op1e' i strukovno' obrazovanju (E)J L= -dio u esnika u :*5 pro"ra'i'a po 'jestu nastave (E)J C= -dio u esnika u :*5 pro"ra'i'a po spolu (E)J I= -dio u esnika u :*5 pro"ra'i'a po nivou obrazovanja i spolu (E)J M= 9azdioba sudionika u :*5 pro"ra'i'a po dobni' skupina'a (E)J ?A= 4oduze1a koja pru&aju nastavak obrazovanja ($:5) kao postotak svih poduze1aJ ??= 4oduze1a koja pru&aju $:5 kao postotak svih poduze1a, pre'a veli ini razredaJ ?@= 4oduze1a koja pru&aju $:5 kao postotak svih poduze1a, pre'a privrednoj djelatnostiJ ?D= 6aposlenici koji sudjeluju u $:5 obuci kao postotak zaposlenih u svi' poduze1i'aJ ?B= 6aposlenici sudjeluju u $:5 obuci kao postotak zaposlenih svih poduze1a, po spoluJ ?F= 5ro!kovi $:5 obuke kao postotak ukupnih tro!kova svih poduze1a &&*% Prep4r15e -spostaviti siste'sko pra1enje klju nih *- :*5 indikatora na nivou Bi#J

9avoj sektorskih re"ionlnih centara za pro+esionalnu obuku i trenin"= 6avr!iti zapo ete aktivnosti na razvoju klasi+ikacije zani'anja i usvojiti /tandarde zani'anja i obrazovne standarde, kao i dr&avni kvali+ikacijski okvir (N`.) za cjelo&ivotno u enjeJFI -spostaviti siste' evaluacije i osi"uranje kvaliteta u stru no' obrazovanju i obuciJ 0bezbjediti povezanost stru no" obrazovanja i tr&i!ta rada, 'odernizirati siste' pro+esionalne orijentacije i savjetovanja i uklju iti u proces zavode za zapo!ljavanje i socijalne partnereJ -spostaviti transparentan i +unkcionalan siste' institucija :*5 sektoraFM, !to uklju uje (?) 'odernizaciju srednjih i visokih stru nih !kola kroz uvo(enje evropski prihvatljivih standarda obuke, (@) razvoj 're&e centara za stru no osposobljavanje i obuke radno sposobno" stanovni!tva, (D) institucije za nadzor i osi"uranje kvaliteta uslu"aJ nu&no je osi"urati redovno statisti ko pra1enje ove oblasti i uspostaviti siste' nad"ledanja i pro"noze potreba na tr&i!tuJ :e1i' obuhvato' radno sposobno" stanovni!tva strukovni' obrazovanje' i NNN pove1ati ko'petentnost radne sna"e, uspostaviti siste'ski pristup obrazovanja odraslih, obezbijediti ve1u 'obilnost i urediti siste' cirkularnih 'i"racijaJ 0bezbijediti pove1an nivo autono'nosti stru nih !kola i institucija pro+esionalne obuke= &&+% P4tre>3i 91 8a/030i 3ap4ri 1 reB4r=i VET@a: 4rovedba 'odularnih nastavnih planova i pro"ra'a nije u potpunosti uskla(enaJ 6ajedni ka jez"ra nastavnih planova i pro"ra'a za srednje stru ne !kole jo! nije de+inirana (Ministarstvo prosvjete u 9/ je uvelo 'odularni nastavni plan i pro"ra' u svi' razredi'a i porodica'a zani'anja)J N'a procedura i protokola za raz'jenu podataka i in+or'acija iz'e(u klju nih aktera u stru no' obrazovanju i osposobljavanju (neke aktivnosti su u toku)J Ne'a jedinstveno" siste'a za izvje!tavanje podataka (/iste'i za prikupljanje i izvje!tavanje na kantonalno nivou i u 9/ se razlikuju)J - potpunosti provesti prijedlo" za autono'iju !kole re"uliran 0kvirni' :*5 zakono'LA

IV%'%'% Ra7:40 =a/i 9re830i pre817eCa i 4t:ara30e 34:i ra83i =0e9ta

&&,% Ma/a i 9re830a pre817eCa 1 EU pre89ta:/0a01 73a2a0a3 i7:4r 7ap4?/0a:a30a i 848a3e :ri0e8349ti% 4olaze1i od to"a, potrebno je kroz obrazovni siste', prvenstveno kroz osnovno i srednjo!kolsko obrazovanje, poduzi'ati aktivnosti koje poti u na poduzeteni ko raz'i!ljanje= 0dre(ene aktivnosti u Bi# ve1 postoje, ali na
NQF treba odraavati principe Evropskog kvalifikacijskog okvira (EQF. 59 Vijee za srednje struno obrazovanje, mrea regionalnih centara za certifikaciju kvalifikacija, mrea centara za obuku nastavnika i sl. 60 EU Support to vocational education and training in Bosnia and Herzegovina IV; Inception Report, 201
58

3"

dobrovoljnoj bazi, te ih treba siste'atizirati i uvesti u !kolski siste' kao obavezu= &&-% D0e/at349ti 3eBi3a3ci0954< 9e5t4ra BiH i7ra7it4 84=i3a3t34 9a2i30e3e 48 =a/i i 9re830i pre817eCa (prera(iva ka industrija, "ra(evinarstvo i uslu"e) obezbje(uju najve i broj radnih 'jesta i pored to"a zaposlenost se s'anjuje i u @A?@= "odini= &'.% - usporedbi s *- prosjeko', /M* u Bi# ne zaostaju 'no"o u po"ledu "eneratora radnih 'jesta (*LL,C E, Bi# LF,@LE) ali 'no"o vi!e zaostaju u doprinosu ukupnoj dodanoj vrijednosti (*- FL,CE dodane vrednosti, Bi# B?,?E)= &'$% P4tre>34 0e p4>4/0?ati 19/4:e 7a ra7:40 p49t40eCi MSP% 0d izuzetne va&nosti je daljnja iz"radnja pravne dr&ave i unaprje(enje siste'a naplate u poslovno' ciklusu= Nadalje je nu&no da se pojednostavi i olak!a poreski siste'= &'&% Mala i srednja preduze1a posluju u nepovoljno' a'bijentu i pre'a izvje!atju %oin" Businessa za @A?@= Bi# je na ?@L= 'jestu i najlo!ije je 'jesto za poslovanje u *uropi "dje je jedan od razlo"a i nee+ikasno djelovanje sudova u B2# i politika &''% I=p/e=e3taci0a > % 9trate<i0e ra7:40a MSP@a 3e 3apre810e 6e/0e34= 8i3a=i54=, ne postoji zajedni ki, har'onizirani re"ulatorni okvir i siste' za poslovanje i re"istraciju M/4 u ze'lji= &'(% Pripre=e ra7:40a 4>/a9ti =a/i i 9re830i pre817eCa i 8a/0e 91 1 ra340 Ba7i= Bi# 'ora provesti dr&avnu strate"iju za 'ala i srednja preduze1a=>L? 2'ple'entacija stra"ije 'ora da podrazu'ijeva i stvarno pobolj!anje uslova poslovanja za M/4 i izvje!taje o realizaciji iste je potrebno u initi dostupni' !iroj zajednici= &')% 6bo" visoke stope nezaposlenosti i ne 'o"u nosti pronala&enja posla sve se vi!e ljudi okre1e zapo injanju vlastitih biznisa tj pre'a poduzetni!tvu= 2ako je &elja za otpo injanje vlastitih pbiznisa velika postoje 'no"e prepreke koje ote&avaju takve poduhvate kao !to su ekonos'ka kriza i nedovljno poklanjanaje pa&nje poduzetni ko' okru&enjku u ze'lji= 9relativno 'alobrojna skupina potencijalnih i nastaju1ih poduzetnika se sastoji od onih koji se poduzetni!tvu okre1u iz nu&de, a ne radi iskori!tavanja poslovne prilike= 4rocent takvih u Bi# je za F@E ve1i od prosjeka skupine ze'alja kojoj Bi# pripada=L@ &'*% P4817et3i25a a5ti:349t 1 BiH 0e i 8a/0e 3a :e4=a 3i954= 3i:41 bez obzira !to su neke poduzetni ke
61 EU Commission Staff Working Paper (2009) Progress Towards The Common Objectives in Education and Training, Indicators and Benchmarks, p. 45. 62 Umihani B. et al. (2011) GEM BiH 2011 - Razviti i ojaati poduzetniki duh u Bosni Hercegovini Tuzla: Centar za razvoj poduzetnitva

aktivnosti unaprije(ene stopa nastaju1ih aktivnosti u Bi# je ni&a u odnosu na @A?@= "odinu, ali je vi!a u odnsou na prosjek re"iona koje' priprada= 4okazatelj nastaju1e poduzetni ke aktivnosti i novih biznisa ini ukupnu ranu poduzetni ku aktivnost u Bosni i #erce"ovini koja je 'anja u odnosu na pro!lu "odinu za A,? odnosno ?,@FE=
Tabela 15: Ukupna rana poduzetnika aktivnost(RPA) u BiH, 20122010 Pri/i5a pr4i7a?/a i7 6e/0e 7a 13apri0eIe30e= FD RPAG &.%. @@=A @M=I DI,?? B@,?L @L,AF B?,CF RPA i7 316349ti F D RPAG ),%. L?=A BL=F St4pa 3a9ta01Ci p4817et3i25i a5ti:349ti St4pa :/a93i?t:a 34:i >i73i9a Pre5i8 p49/4:a30a +%. L=C D=D L,B@ @L,LL B?,ID @I,BI

&.$&% &.$$% &.$.%

)%. F=B B=?

'%. @=I B=?

,%. ,%$ +%+

--'ihani1 B= et al= (@A?@) )*M Bi# @A?@ =

&'+% BiH i=a :i9451 9t4p1 ra3e p4817et3i25e a5ti:349ti a/i ra8i 9e 4 a5ti:349ti i7 316349ti a 3e 7>4< pri/i5a 7a 13apreIe30e=% /topa rane poduzetni ke aktivnosti u @A?@= "odini je I,FL i vi!a je ne"o u @A??= "odini= %o to"a je dovelo pove anje stope vlasni!tva novih biznisa :lasnika novih biznisa je vi!e za oko CE u populaciji iz'e(u ?I,LB, u odnsou na @A??= "odinu &',% 4os'atraju1i u e!1e oba spola u ranoj poduzetni koj aktivnosti u Bi# uo ljivo je da se 'u!karci 'no"o vi!e odlu uju za poduzetni ke aktivnosti ne"o &ene, !to je isti slu aj i u ze'lja'a iz re"iona= - Bi# je u @A?@= u e!1e &ena u poduzetni!tvu ne!to ni&e ne"o u @A??= "odini ali je vi!i ne"o u @A?A= "odini= 0kretanje &ena ka poduzetni!tvu su doprinjeli razni projekti i pro"ra'i koji su us'jjreni ka &ensko' poduzetnui!tvu= &'-% Najzastupljeniji sektor u ranoj poduzetni koj aktivnosti u sve tri ad'inistrativne jedinice u Bi# je sektor potro!a kih uslu"a, zati' slijede sektor proizvodnje i "ra(evinarstva "dje je do!lo do veliko" ula"anja u poduzetni!tvo za razliku od prethodne "odine, a nako to"a su ekstraktivni biznisi= - pore(enju sa ze'lja'a iz re"iona Bi# prednja1i u sektoru proizvodnje i "ra(evinarstva, najlo!ija je u sektoru poslovnih uslu"a koja obuhvata privredu koja se zasniva na e+ikasnosti=
Tabela 16: Sektorska struktura rane poduzetnike aktivnosti regije, 2012 *kstraktivna 4roizvodnja i 4oslovne 4otro!a ke "ra(evinarstvo uslu"e uslu"e B2# #9: /N0 *(prosjek) @@,BA ?D,?B FD,IB L,B@ DD,AL ?I,AB @I,@M @D,DB

I7:4r; -'ihani1 B= et al= (@A??) )*M Bi# @A?@ , 5uzla:

&(.% U8i4 =/a8i 1 ra340 p4817et3i2540 a5ti:349ti 9e 9=a30i4 1 &.$&% <48i3i 9a $&A( D 3a +A(, D% 3:

RPA

pore(enju sa ze'lja'a re"iona Bi# je ze'lja koja i'a jednaku distribuciji poduzetnika u svi' dobni' skupina'a= &($% St4pa pre5i8a p49/4:a30a 0e >i/a i7ra7it4 :i945a 1 &.$$% <48i3i a 1 &.$&% 9e 848at34 p4:eCa/a% 4orede1i Bi# sa ze'lja'a re"iona stopa prekida poslovanja je vi!a u odnosu na dru"e ze'lje ko'paratore i od prosjeka *-= /vi ovi pokazatelji na' ukazuju na to da je potrebno ula"ati, razvijati i ja ati konkurentnost M/4a, stvarati bolje uslove tj= a'bienta za razvoj istih= &(&% D4=i3a3ti ra7/47i pre5i8a p49/4:a30a 1 BiH >i/i 91 17r454:a3i 3epr4Bita>i/34?C1 >i73i9a i pr4>/e=i=a Bi3a39ira30a% - @A?@= "odini za razliku od @A??= "odine PPli ni razlozi PP su najvi!e navedeni kao razlo" prekida poslovanja=
Tabela 17: Razlozi za prekid poslovanja u BiH i zemljama regije 2012 %ru"i posao ili poslovna prilika Biznis nije pro+itabilan 4roble'i +inansiranja 4lanirano unaprijed 4rilika za prodaju

Tabela 18: Dobna struktura rane poduzetnike aktivnosti u BiH i zemljama regije za 2012 $,@&( &)@'( ')@(( ()@)( ))@*( BiH HR SLO C,BI I,FC B,BM I,C@ ?F,@? C,LB -A$, +A&+A-& I,@M F,CL D,CC B,BF B,DI @,LI

zvor: Bahrija Umihanic)/asim 0ulumo ic)"irela 1mero ic)%ladjana %imic& +E" BI2 3013

&(*% N1634 0e p4>4/0?ati 19/4:e 7a 9t:ara30e 34:i MSP= 4rioritetno je potrebno razviti sna&nije 'ehaniz'e +inansijske podr!ke onivanju M/4,ova, te trenin" i savjetodavno,konzultatnsku podr!ku postoje1i' M/4= 4otrebno je razvijati uslu"e podr!ke nastaju1i' M/4 na lokalno' nivou te postoje1i' M/4 na re"ionalno' nivou, posebice kroz klasterske trenin" centre i "arantne +ondove= 4osebice je va&no podr&ati posebne vrste poduzetni kih aktivnost kao !to su poduzetni!tvo &ena, ruralno poduzetni!tvo, poduzetni!tvo 'anjinskih skupina i poduzetni!tvo osoba s tjelesni' pote!ko1a'a= &(+% G/a:3e prep4r15e 7a p4>4/0?a30e 493i:a30a i 80e/4:a30a MSP 91; , 4odr&ati razvoj sna&no rastu1ih 'alih i srednjih poduze1a pute' razvoja tehnolo!kih parkova, industrijskih parkova, inkubatora i poslovnih zonaJ -te'eljiti i razvijati trenin" centre klastera i internacionalnih lanaca vrijednostiJ 0lak!ati pristup +inansiranju novih poduzetni kih aktivnosti, posebno za 'lade i u oblasti'a novih tehnolo"ija, +inansijski' sredstvi'a razvojnih banaka, te uspostavljanje' i ja anje' "arantnih +ondova na re"ionalnoj raziniJ -svojiti poseban vodi dr&avne po'o1i za M/4 (koji su posebno po"o(eni krizo',usa"la!en sa *propisi'a) i od"ovaraja1e poticajne pro"ra'eJ 2n+or'atizirati djelovanje dr&avnih tijela (porezna ad'inistracija, statisti ko izvje!1ivanje itd=) kako bi se !to vi!e oslobodili resursi M/4J 4eriodi no provoditi istra&ivanja: 4re"led per+or'ansi M/4, *urobaro'etar i )*M i /M* 0bservator; i te'elje' njih pripre'ati adekvatna analize za politike ute'eljene na injenica'aJ 2skoristiti potencijal dijaspore i pro'ovisati, olak!ati i sti'ulisati ula"anja bh= dijaspore u Bi# i zajedni ko" ula"anja u do'a1i' +ir'a=

Bi# #rv /lo *(prosjek)

D,MB D,D@ C,?A B,BI

D,LD M,II C,BF M,IB

D,LD D,L? D,LB D,D?

@,D@ A,CD M,I@ D,??

@A,M? ?@,?A ??,M@ ?B,LC

4enzionisanje D,IF M,LL ??,@@ L,FA

Ni ni razlozi

Nez"oda

@I,IA ?L,LD @?,?C ?@,?D

@B,?M DA,D? ??,BA DA,?I

, ,

Izvor: Bahrija Umihanic)/asim 0ulumo ic)"irela 1mero ic)%ladjana %imic&+E" BI2 3013

&('% U B493i i Herce<4:i3i 84=i3ira <r1pa 9tar49ti &(@)( 5a4 1 7e=/0a=a E1r4pe% 4ostoji vi!e razlo"a ali iz raznih izvje!ataja o poduzetni!tvu 'ladih jedan od razlo"a je to da se 'ladi 'no"o te&e zapo!ljavaju na tr&i!tu rada i da su najvjerovatnije prisiljeni da se bave bizniso'= - pore(enju sa @A??= "odino' u @A?@= "odini je uo eno pove anje uklju enosti u ranu poduzetni ku aktivnost osoba u dobi iz'e(u BF K LB, koji je vi!i od prosjeka ze'alja *-= Mo"u1i razlozi to'e su ste aji ve ih ko'apnija koji poti u ljude na poduzetni!tvo zbo" osi"uranja prihoda &((% 4otrebno je dodatno sti'ulisati 'ladu populaciju da se uklju i u poduzetni ku aktivnost, posebno u oblasti'a 25 tehnolo"ija i novih tehnolo!kih znanja=LD &()% /tanovni!tvo u dobi od FF,LB "odine se najrije(e nalazi 'e(u rani' poduzetnici'a ali pre'a )*M izvjestaju za @A?D= "oodinu u @A?@= "odini je do!lo do porasta poduzetnika u toj dobi u .ederaciji Bi# = - 9epublici /rpskoj najbrojniju skupinu poduzetnika ini dobna skupina @F, DB a u Br ko %istriktu B2# najbrojnija dobna skupina poduzetnika je iz'e(u DF= i BB=
"3 Umihani B. et al. (2011) GEM BiH 2010 - Poduzetnitvom do novih radnih mjesta. Tuzla: Centar za razvoj poduzetnitva, str. 58.

, , ,

3+

V. Odri)i ra*)'j %.1. #vod

&(,% -la"anja u sektor poljoprivrede su niska, kao i sa'a produktivnost sektora, !to rezultira 3i954= 54351re3t34?C1 te re/ati:34 :i945i= :a30954tr<4:i395i= 8eBicit4= 1 9e5t4r1 ra3e% -dio poljoprivrede u B%4,u Bi# je relativno visok, no toko' posljednje etiri "odine kontinuirano se s'anjuje= :eli ina obradivo" ze'lji!ta per capita je vrlo niska, a stopa zaposlenosti u poljoprivredi 'e(u najve1i' u *uropi, !to dodatno ukazuje na relativno nizak stepen produktivnosti= &(-% BiH i=a ?a391 7a i3:e9tira30e 1 2i9te i eBi5a93e te 34/4<i0eA 4>34:/0i:e i7:4re e3er<i0eA 5a4 i 84>ra i 9er:i9e e549i9te=a= 4re'a %ru"o' izvje!taju -N,ove *kono'ske ko'isije za *vropu (-N*$*) o u inkovitosti u oblasti za!tite okoli!a u Bi#, svi ovi resursi posjeduju ekono'ski potencijal za povrat ula"anja, otvaranje novih radnih 'jesta i privla enje direktnih stranih investicijaLB= &).% N1634 0e >r6e 1:4Ie30e e@7a54348a:9t:a i re<1/ati:eA 5a54 >i 9e 9t:4ri4 45:ir 7a ra7:40 e@ p49/4:a30a% Budu1i da in+or'aciono,ko'unikaciona in+rastruktura predstavlja okosnicu +izi ke in+rastrukture suvre'eno", postindustrijsko" dru!tva, naj'anje !to se 'o&e uraditi u njeno' razvoju je ure(enje e,zakonodavstva, koje se sporije razvija i u odnosu na re"iju= &)$% Oc0e3a p4/04pri:re83i p4/iti5a 1 BiH 1 peri481 &..,%@&.$&= :arira% 5ro!kovi poljoprivrednih politika u @A?@= su ocijenjeni sa D,L !to je Bi# po ovo' pitanju ran"iralo kao ?AA= od ?BB ze'lje svijeta= Bi# je u odnosu na prethodnu "odinu popravila svoj ran" i u pore(enju sa prosjeko' *-B ze'alja ko'paratora (Bu"arske, Ma(arske, 9u'unije i /lova ke), uo it 1e'o da je Bi# u @A?@= iznad *-B prosjek=
Grafik 27: Ocjena poljoprivrednih politika sa zemljama komparatorima
37". 375. 374. 373. 372. 37#. 37.. 2..+ 2..3 2.#. 2.## )i* 2.#2

&ros%ek AU4
2zvor: Oorld *cono'ic .oru'

&)&% U51p3a p4tr4?30a pri=ar3e e3er<i0e 1 BiH 1 &..-% 0e i7349i/a $A), t4eH9ta34:3i51A 845 0e 9:0et95i pr490e5 >i4 $A,& t4eH9ta34:3i51A a OECD@a (A*( t4eHp4 9ta34:3i51% - po"ledu ener"etsko" intenzitetaLF Bi# je u @AAI= i'ala ne!to bolje rezultate u odnosu na @AAC= "odinu= 4otro!nja ener"ije po jedinici B%4,a u Bi# je u @A?A= iznosila A,F? toe/AAA @AAA^, !to je za A,@AE vi!e od *-,B prosjeka, dok je u @AAM= iznosila A,CD toe !to je za ?AE vi!e od ze'alja ko'paratora (*-,B) u isto' periodu= &)'% P4:eCa30e e3er<et95e eBi5a9349ti 0e 48 i73i=3e :a6349ti 7a BiH= /truktura potro!nje ener"ije je vrlo nepovoljna ("lavnina potro!nje ener"ije otpada na ku1anstva) te je nu&no razvijati pro"ra'e ener"etski !tednih objekata, aparata i sli no, kako bi u roku C,?A "odina bh= potro!nja ener"ije ku1anstava dosti"la relativnu razinu ze'alja lanica *-= &)(% U p4reIe301 9 pr490e54= 7e=a/0a 54=parat4ra FEU@(G e=i9i0e 5ar>43 8i459i8a FCO&G po jedinici B%4,a (k"$0@/@AAA^) su u Bi# u @AAM= "odini bile ve1e za BAE i taj procenat se pove1ao u @A?A= "odini za ?AE=

LF LB@nd

*nviron'ental 4er+or'ance 9evie7 Bosnia and #erze"ovina, -N*$* @A??

*ner"etska intenzivnost bruto dru!tveno" proizvoda jednaka je prosje noj koli ini ener"ije potrebnoj za proizvodnju jedne jedinice B%4,a (npr= u toe/?AAA ^)= toe/AAA @AAA^ , jedinica za ener"etsku intenzivnost, koja zna i tona ekvivalentne na+te po ?=AAA -/% B%4,a pre'a kursu iz @AAA=

33

%.2. Benchmark indikatori

Tabela 19: Benchmark odrivi razvoj Ci/0 O8r6i:i ra7:40 0dr&ivi razvojQ Kvalitet puteva 5ro!kovi poljoprivrednih politika 5ehnolo!ka spre'nost 0p!ti kvalitet in+rastrukture _eljezni ki transport , transport robe ('iliona tona/k') *'isija $0@ po B%4 (k"$0@/^) *'isija $0@ po stanovniku (ve1a vrijednost predstavlja 'anju e'isiju) (t$0@/stanovn=) 4otro!nja el= ener"ije po stanovniku (kOh/stanov=) 4otro!nja ener"ije po B%4 (toe/AAA @AAA ^) 4otro!nja ener"ije po stanovniku (toe/stanov=) Broj 'obitela (na ?AA stanovnika) Broj korisnika interneta (na ?AA stanov=) Broj priklju aka !irokopojasno" interneta (na ?AA stan=) Nivo Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Bi# Ba73a :ri0e8349t i38i5at4ra 0e >e3c =ar5 4834934 pr490e5 EU(E$.. 2zvor @AAL @AAC @AAI @AAM @A?A @A?? D : : I? : LD : D D D D ? F F F F F L L L : : CC LM ?? LI ?D@ FI MC F? FB CC ?F : : LM : ?? LB ?@? FM MA FC FI LI @D FM ?AD LL LL ?D LB ?AM LA MD L? C? C? B? FM ??? C@ FM ?B FM MM CF IF LC CD CB BF FM ?AB IA FB ?F BI MC CI LI LM LM MA FD FI MM IF L? ?F : : : : : C? : LM @A?@ ID ?AC II C? : : : : : : : :

Bi# Qdvo"odi!nji indikatorJ ?,*-90/5A5J D,/vjetski ekono'ski +oru'J F,Me(unarodna ener"etska a"encijaJ L,Me(unarodna teleko'unikacijska unija

&))% P45a7ate/0i 5:a/iteta 4p?te i3Bra9tr15t1re 1 BiH 3i91 p4:4/03iA s obziro' da je Bi# u @A?@= i'ala lo!iju in+rastrukturu u odnosu na ze'lje ko'paratoreLL= 4re'a kvalitetu op!te in+rastruktureLC, )lobal $o'petetiveness 9eport @A?@,@A?D od ukupno ?BB ze'lje, ran"ira Bi# na ?DM= 'jesto=LI 4o kvalitetu cesta Bi# je popravila svoju poziciju za ?A 'jesta i ran"irana na ?DB= 'jesto, &eljezni ka in+rastruktura je tako(e napravila pozitivne po'ake i ran"irana je na CB= 'jesto, lu ke in+rastrukture na ?B@=, a zra ne transportne in+rastrukture su u @A?@= 9an"irane na predposljednje 'jesto !to je lo!iji rezultat u pore(enju sa prethodno' "odino' i zauzi'a ?BD= 'jesto= &)*% Bolje rezultate Bi# je ostvarila za pokazatelj broja aktivnih +iksnih tele+onski linija na ?AA stanovnika "dje je ran"irana na BI= 'jesto, dok se po broju pretplatnika u 'obilnoj tele+oniji Bi# nalazi na ?AB= 'jestu ()$2 @A?@, @A?D)=LM &)+% U8i4 6e/0e73i254< tra39p4rta 1 151p34= pre:471 r4>a 1 BiH 1 peri481 &..*%@&.$$% p45a710e pr4=0e30i:4 5reta30eA i 'anji je od cestovno" udjela ('il= tk')% - @A??= "odini je iznosio DF,MME !to predstavlja pad od ?,LI procentnih poena u odnosu na @A?A= "odinu= Najve1i udio od BL,ADE je zabilje&en u @AAL= &),% O>i= pre:e7e3e r4>e 6e/0e73ic4= 9e p4:eCa4 1 &.$$% 1 483491 3a &.$.%, 'e(uti', pove1anje je bilo znatno 'anje u odnosu na prosje no pove1anje ostvareno u ze'lja'a *-B= - pore(enju sa prosjeko' ze'alja ko'paratora *-,B, koli ina ukupno prevezene robe

&eljeznica'a u Bi# u @A??= je bila ni&a za oko IBE, dok je ta razlika u @A?A= bila ne!to 'anja= &)-% S:e :eCi >r40 54ri93i5a 1 BiH i=a pri9t1p ?ir454p40a934= i3ter3et1= Broj 'obilne tele+onije na kraju @A?@= "odine je iznosio IC,@F E, dok penetracija !irokopojasnih pretplatnika u odnosu na ukupno stanovni!tvo Bi# iznosi ?@,LAE= - strukturi !irokopojasnih priklju aka i dalje prednja i A%/N pristup sa FC,@ME od ukupno" broja !irokopojasnih priklju aka, uz porast kablovsko" pristupa internetu= &*.% -poredi'o li teleko'unikacijske indikatore za Bi# i prosjek ze'alja *-B (Bu"arske, 9u'unije, /lova ke i Makedonije), 'o&e'o pri'ijetiti da iako se Bi# pribli&ava prosjeku *-B, jo! uvijek ostvaruje oko DAE slabije rezultate u odnosu na navedene ze'lje, osi' u slu aju udjela korisnika interneta, "dje ak i pre'a!uje rezultate prosjeka *-B ze'alja= - @A?@= je zabilje&eno IC,@F 'obilna pretplatnika na ?AA stanovnika=

%. . Analiza trendova
V.0.1. 1'lj'/ri)reda2 /r'i*)'d$ja 3ra$e i r.ral$i ra*)i"ak
&*$% P4/04pri:re8a i 9r483e 80e/at349ti i=a01 :e/i5i 73a2a0 za prete&no ruralnu ze'lju i ruralno stanovni!tvo koje ini oko LA E populacije Bi#= 4ored injenice da preko polovine populacije Bi# &ivi u ruralni' predjeli'aCA, ova oblast zapo!ljava petinu radne sna"e Bi#=

/vjetski ekono'ski +oru', podaci od @@= dece'bar @A?A= 2ndikator kvalitete ukupne in+rastrukture vrednuje (transportnu, tele+onsku i ener"etsku in+rastrukturu) na skali od ? (izrazito nerazvijena) do C (vrlo razvijena i e+ikasna po 'e(unarodni' standardi'a)= LI http://777D=7e+oru'=or"/docs/O*.])$9]9eport]@A??,?@=pd+, str= ?@D LM 2bid=
LL LC

CA

/*/MA9% *-, /trate!ki plan Bi# za har'onizaciju poljoprivrede, prehrane i ruralno" razvoja @AAI,@A??=, str=

4.

&*&% Bi# i' oko BFE neiskori!tenih orani nih povr!ina !to vodi ka sta"naciji u poljoprivredi a dodatne vre'enske nepo"ode koje su zadesile Bi# u posljednjih nekoliko "odina prouzrokovale su velike proble'e naro ito toko' @A?@= !to je ne"ativno uticalo na s'anjenje proizvodnje i prinosa= &*'% 4re'a izvje!taju Analiza vanjskotr"ovinske raz'jene Bi# za @A?@= "odinu, najzna ajniji proble' sa koji' se sektor poljoprivrede, tj= do'a1i proizvo(a1i susre1u du&e vre'ena jeste ne'o"u nost izvoza poljoprivrednih proizvoda na strana tr&i!ta a naro ito tr&i!te *- usljed nedostatka certi+ikacije i licenciranja poljoprivrednih proizvoda u skladu sa *- standardi'a= &*(% U BiH 0e 1 &.$&% <48i3i 7a>i/0e6e3 ra9t ci0e3a 48 &A$D <H<% Kretanje cijena hrane u Bi# je zna ajno deter'inisanoC? svjetski' cijena'a hrane= $ijene hrane u svijetu u @A?@= "odini bilje&e s'anjenje od ?,IEC@ "/"= Najve1i doprinos rastu cijena u @A?@= "odini i'ale su kate"orije hrane i bezalkoholnih pi1a, transport, alkohol i duvan, te stanovanje, vodosnadbijevanje, el= ener"ija, plin i dru"i ener"enti= Nepovoljni vre'enski uslovi, odnosno su!a i slaba &etva su prvenstveno uticali na rast cijena hrane u dru"oj polovini "odine= &*)% 4os'atraju1i cijene hrane u Bi# uo ava se da su u @A?@= "odini u prosjeku ipak bile ve1e za ?,C"/"= Najve1i doprinos porastu bh= cijena hrane su i'ale na'irnice &ivotinjsko" porijekla, te vo1a i povr1a= / dru"e strane, cijene hljeba i &itarica te 'asti i ulja su s'anjene pri 'e(u"odi!nje' pore(enju i na taj na in su donekle usporile rast cijena hrane u Bi#= &**% Kretanje svjetskih cijena na+te u @A?@= "odini bilo je deter'inisano prilika'a na /rednje' 2stoku= Nakon s'anjenja cijena na+teCD u svijetu u K@ @A?@= "odine toko' KD i KB je ponovo re"istrovano poskupljenje po'enuto" ener"enta ("/")= - Bi# cijena "oriva i 'aziva je ve1a za C,FE u odnosu na @A??= "odinu= %ok je po etko' @A?@= "odine re"istrovan najve1i porast cijena po'enute kate"orije, u KB je pri'jetno usporavanje rasta cijena pri 'e(u"odi!nje' pore(enju= &*+% $ijene u kate"oriji stanovanja, vodosnadbijevanja, el= ener"ije, plina i dru"ih ener"enta su u @A?@= "odini ve1e za @,ME "/" !to je posljedica ve1ih cijena ko'unalija= 2ako u @A?@= "odini nije bilo poskupljenja el= ener"ije i "asa, zbo" pove1anja cijena spo'enutih ener"enata u 4@ @A??= "odine re"istrovan je 'e(u"odi!nji rast cijena ovih ener"enta=CB

$ijena vode je ve1a za CE "/" u @A?@= "odini poskupljenja iz K@ @A?@= "odine=

zbo"

&*,% U8i4 p4/04pri:re8eA /4:aA ?1=ar9t:a i ri>4/4:a 1 BDP@1 BiH 9e 9=a30i4 9a +A.-D 1 &.$.% 3a *A-)D 1 &.$$=, !to uz injenicu da je u ovoj privrednoj "rani an"a&ovano ?M,CE bh= radno" stanovni!tva, navodi na zaklju ak da su produktivnost i e+ikasnost ovo" sektora niske, te da se ljudski, prirodni i kapitalni resursi ne iskori!tavaju na opti'alan na in= &*-% K4351re3t349t > % p4/04pri:re8e i 8a/0e 0e 3i95a% 4oljoprivrednici i proizvo(a1i iako i'aju potencijal da do'a1e tr&i!te obezbjede 'no"i' od proizvoda koji se uvoze, ve1ina do'a1ih poljoprivredno K prehra'benih proizvoda nisu cjenovno konkurentni obziro' na vi!estruko 'anja izdvajanja sredstava iz vladinih bud&eta za subvencije u poljoprivredi u odnosu na ze'lje okru&enja= &+.% Bi# je potpisala veliki broj bilateralnih u"ovora i 'ultilateralnih sporazu'a sa susjedni' ze'lja'a, ne e+ikasni 'ehaniz'i tr"ovinske politike koji trenutno postoje u Bi# nisu doveli do zna ajno" porasta izvoza poljoprivredno, prehra'benih proizvoda= &+$% Klju na aktivnost koja je realizovana u @A?@= "odini je izrada podzakonskih propisa iz PPhi"ijensko" paketa,, "dje je :ije1e 'inistara donijelo set pravilnika iz tzv= ,, hi"ijensko" paketa sa cilje' ispunjavanja obaveza o har'onizaciji bh= propisa sa zakonodavstvo' *-= &+&% Najve1i rast izvoza ostvaren je u izvozu 'lijeka i dru"ih 'lije nih proizvoda, jaja peradi, pti ijih jaja, 'eda, jestivih proizvoda &ivotinjsko" porijekla, a najve1i pad izvoza je ostvaren kroz 'ineralna "oriva, 'ineralna ulja i proizvoda njihove destilacije= &+'% - robnoj raz'jeni poljoprivredni' proizvodi'a za @A?@= "odinu u odnosu na prethodnu "odinu zabilje&en je pad uvoza od ?D,LFE dok je na strani izvoza zabilje&en bla"i rast od @,BFE= Kao posljedica to"a do!lo je do pada de+icita od ?I,I? E i ve e" procenta pokrivenosti koja iznosi @I,I?E &+(% BiH 5ara5teri7ira i :e4=a 3i7a5 48349 p4/04pri:re834< 7e=/0i?ta i 9ta34:3i?t:a= 4re'a podaci'a iz @AAM=, na jedno" stanovnika dolazi A,@L ha orani nih, A,?B ha zasijanih i A,FL ha poljoprivrednih povr!ina= /truktura se nije zna ajnije 'ijenjala posljednjih "odina= &+)% 4re'a podaci'a B#A/A nakon perioda rasta zaposlenosti &ena u poljoprivredi (@AAL=,@AAM=), sa zabilje&eni' u e!1e' od BFE u @AAM= do!lo je do pada ovo" u e!1a na BDE u @A?A= te DME u @A??= &+*% Ra9te i3tere9 7a 17<40 4r<a395i pr4i7:48a 1 p4/04pri:re8340 pr4i7:4830i 1 BiH% /ve ve1i zahtjevi tr&i!ta za kvalitetno' zdravo' hrano' predstavljaju razvojnu 4#

:#

0buhvatnost i razli it udio pojedinih proizvoda u $42 indeksu hrane u Bi# i indeksu hrane u svijetu uticao je da stope rasta/s'anjenja cijena hrane budu 'alo dru"a ije iz'e(u bh= i svjetsko" indeksa hrane= Me(uti', "eneralno pos'atraju1i trend oba indeksa je prili no sli an (poja!njeno u *kono'ski' trendovi'a januar,juni @A?@= "odine)= C@ 2zvor: 2ndeks hrane, MM. baza podataka, %*4 kalkulacije= CD 2zvor: MM. baza podataka, -K Brent= CB $ijena elektri ne ener"ije u @A?@= "odini je ve1a za D,?E a "asa ?D,CE u pore(enju sa prosjeko' u @A??= "odini=

'o"u1nost za ruralna podru ja, koja 'o"u pota1i razvoj brendiranih proizvoda, turiz'a te cijelo" lanca snabdijevanja, i'e se kreiraju nova radna 'jesta i "enerira prihod= &++% BiH tre31t34 3e=a 3iti 0e8a3 pr4i7:48 7a?tiCe3 pre=a EU ?e=i% 6a!tita brendiranih proizvoda u Bi# jo! nije za&ivjela= 4re'a podaci'a %004 baze podataka *vropske ko'isijeCF, u *- je re"istrovano ?=AFL za!ti1enih poljoprivrednih proizvoda, ?FC aplikacija eka na odobravanje, a objavljeno je jo! LM aplikacija= &+,% B49a3954 erce<4:a25i p4te3ci0a/ 7a >re38ira30e 9e pr4c0e3010e 3a $).@$*. 4ri<i3a/3i pr4i7:48aA 540i >i 9e =4</i i7:47iti 3a 9tra3a tr6i?ta% 4re'a istra&ivanju )eneralno" direktorata *vropske ko'isije za poljoprivredu i ruralni razvoj, tr"ovinska vrijednost I@A za!ti1enih proizvoda iz "rupe 4%0 (proizvodi proizvedeni i pripre'ljeni u dato' "eo"ra+sko' podru ju kori!tenje' priznatih prakti nih znanja) i 4)2 (proizvodi ori"inalni po proizvodnji i pripre'i i usko vezani za "eo"ra+sko podru je, jer se bar jedan stadij proizvodnje ili pripre'e odvija u dato' "eo"ra+sko' podru ju) u @AAC= je iznosila ?B,@ 'ilijarde euraCL= &+-% /ektor poljoprivrede u Bi# se s'anjuje jer se iz "odine u "odinu suo ava sa !iroki' spektro' o"rani enja= Niske proizvodne cijene, nedostatak objekata za uskladi!tenje i pakovanje poslije &etve, rascjepkani lanci snabdjevanja, skupa lo"istika i o"rani en pristup dostupni' +inansija'a = &,.% - podsektoru !u'arstva u Bi# i'a'o isti proble' neiskori!tenosti potencijala "dje !u'e pokrivaju FDE teritorije Bi# a nisu e+ikasno iskori!tene a jedan od razlo"a to'e je i nepristpa ni tereni i 'ine= &,$% 4re'a izvje!taju *vropske ko'isije o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?@= u oblasti poljoprivrede i politike ruralno" razvoja nije bilo neko" napretka= 4ored slabih kapaciteta za kreiranje politika i koordinaciju na dr&avno' nivou, u oblasti poljoprivrede i ruralno" razvoja ne postoji sveobuhvatna strate"ija za uskla(ivanje sa pravno' ste evino' *(acquis,e')CC= &,&% 8o! uvijek se eka na provo(enje dr&avno" Strate?54< p/a3a 7a ar=43i7aci01 p4/04pri:re8eA pre ra3e i r1ra/34< ra7:40a &..,%@&.$$% i Operati:34< pr4<ra=a BiH 7a p4/04pri:re81A pre ra31 i r1ra/3i ra7:40= /a dr&avni' zakono' je neophodno uskladiti entitetske doku'ente , /trate!ki plan ruralno" razvoja i Akcioni plan 9epublike /rpske, kao i 0perativni pro"ra' .Bi# za har'onizaciju poljoprivrede, prehrane i ruralno" razvoja= /rednjoro na strate"ija razvoja poljoprivredno" sektora (@AAL=,@A?A=) .Bi# je produ&ena za dvije "odineCI=

&,'% Nalazi *vropske ko'isije ukazuju da je u oblasti si"urnosti hrane posti"nuto 'alo napretka, usvajanje' provedbeno" zakonodavstva o neki' vrsta'a prehra'benih proizvoda, brzos'rznutoj hrani i 'aterijali'a koji dolaze u kontakt sa hrano', te unapre(enje' siste'a za kontrolu kori!tenja "enetski 'odi+ikovanih or"aniza'a ()M0)CM= &,(% Bi# je usvojila provedbeno zakonodavstvo za rezidue pesticida i radioaktivnih konta'inata i standarde vezane za ove prozivode= 4otrebno je izraditi strate"iju za 'o"u nost laboratorijskih kapaciteta da vr!e analizu uzoraka iz lanaca hrane i hrane za &ivotinje= &,)% :rlo 'ali napredak ostvaren je u sektoru veterinarstva, posti"nut usvajanje' provedbeno" zakonodavstva o zarazni' bolesti'a, 'jera'a kontrole bolesti &ivotinja, trihinele, rezidua veterinarsko,'edicinskih proizvoda i zabranjenih supstanci, te usvajanje' odluke o nusproizvodi'a &ivotinjsko" porijekla, zati' unapre(enje' dr&avno" plana kontrole rezidua i provedbo' ka'panje za vakcinaciju protiv bruceloze i klasi ne svinjske ku"eIA= Bez adekvatno uspostavljene kontrole zdravlja &ivotinja ne'a ni izvoza proizvoda &ivotinjsko" porijekla iz *-= &,*% -svojeno je i provedbeno zakonodavstvo o uspostavljanju +itosanitarno" re"istra i paso!a za biljke, 'jera'a kontrole !tetnih or"aniza'a na biljka'a, biljni' proizvodi'a, postrojenji'a i +ito+ar'aceutski' preparati'aI?= .itosanitarne kontrole na svi' "rani ni' prelazi'a su pobolj!ane zahvaljuju1i uvo(enju jednoobraznih lista biljaka, biljnih proizvoda i dru"ih objekata koji su podlo&ni inspekciji zdravlja bilja= 4rovodi se i pro"ra' za pra enje bolesti kro'pira= &,+% - B2# jo! nije usvojena strate"ija za poljoprivredu , ako ni zakon o pljoprivredno' popisu= 4otrebno je unaprijediti poljoprivrednu statistiku i in+or'acioni siste' za poljoprivredu i izvr!iti 'e(usobno uskla(ivanje posotje1ih siste'a= &,,% Prep4r15e 7a p4>4/0?a30e 9ta30a 1 4>/a9ti p4/04pri:re8eA ra3e i r1ra/34< ra7:it5a 91: , -spostaviti siste' 'onitorin"a i evaluacije u sektoru poljoprivrede !to podrazu'ijeva i procjenu uticaja 'jera podr!keJ , 8a anje or"anizacionih i ljudskih resursa u dr&avni' i entitetski' institucija'a, te unapre(enje koordinacije aktivnosti u cilju kori!tenja dostupnih *- sredstava= , 4ripre'iti /trate"ije ruralno" razvoja s uskla(eni' 'jera'a i pod'jera'a s radni' planovi'a i bud&eti'a i 24A9% pro"ra'o'J , 2zrada i usvajanje 6akona o or"anskoj proizvodnjiJ

%009 baza podataka http://ec=europa=eu/a"riculture/qualit;/sche'es/inde3]en=ht' Ne7sletter @A?A, http://ec=europa=eu/a"riculture/qualit;/sche'es/ne7sletter,@A?A]en=pd+ 2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A??, (@A??=) *vropska ko'isija, dostupno na 7eb stranici: 777=dei="ov=ba CI 2bide'
CF CL CC

2bide' IA 2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine u @A?@, (@A?@=) *vropska ko'isija, dostupno na 7eb stranici: 777=dei="ov=ba I? 2bide'
CM

42

, -spostaviti or"anizacione jedinice za oblast ribarstva i 'orsko" ribarstva u okviru M:5*0 /ektora poljoprivrede, prehrane, !u'arstva i ruralno" razvojaJ , %onijeti zakon o po'orsko' ribarstvuJ , %onijeti strate"iju razvoja po'orsko" ribarstvaJ , 4opuniti or"anizacionu strukturu /ektora poljoprivrede, prehrane, !u'arstva i ruralno" razvoja M:5*0J , -spostaviti 're&e ruralno" razvojaJ , %e+inirati 'anje razvijene ruralna podru ja u cilju posebnih 'jera podr!ke ruralno' razvojuJ , 4rioretizirati de'iniranja poljoprivredno" ze'lji!ta i klju nih ruralnih podru jaJ , -re(enje re"ulative i preno!enje standarda *- u oblasti slatkovodno" ribarstvaJ

Tabela 20: Emisija staklenikih gasova iz sektora poljoprivrede, BiH

P4/04pri:re8a A% St42ar9t:4 K Ber=e3taci0a B% Upra:/0a30e 4r<% I1>ri:4= D% P4/04pri:re834 7e=/0i?te F% Spa/0i:a30e p4/0% 49tata5a $#B $#B N@0 N@0 $#B N@0 &..+ MIF ?@B @?D ?=CAC ?? B &.., MLF ?@A @?A ?=DI@ ?D F &..MCA ?@@ @?D ?=L?@ ?D F &.$. ?=AF@ ?DA @@B ?=IDF ?? B &.$$ MLC ?@F @?D ?=FDM ?? B &%,), &.$& MDL ?@A @AI ?=LAI ?A B &%,,)

U51p3a ESP '%.(' &%*-* &%-'* '%&)) e=i9i0a 2zvor: B#A/, @A?D= (/aop!tenja K okoli!na statistika, B#A/, @A?@=)

&-)% 4ored poljoprivrednih aktivnosti, najvi!e stakleni kih "asova se e'ituje kroz 'etalnu industriju i ter'oelektrane= &-*% U51p34 9=a30e30e e=i9i0a GHG (ne uklju uju1i podatke o e'isiji iz upotrebe ze'lji!ta, pro'jene na'jene ze'lji!ta i !u'arstva K N-N-$.) u *-,@C u periodu @AAI=, @AAM= je iznosilo C,?E (DFF 'il= tona $0@) i u"lavno' je posljedica pada potra&nje za ener"ijo' uslijed ekono'ske recesije, pada potro!nje +osilnih "oriva te pove1ano" udjela upotrebe obnovljivih izvora ener"ijeI@= &-+% BiH 0e i9p13i/a 19/4:e 7a p134pra:34 12e?Ce 1 </4>a/3i= ra7<4:4ri=a 4 a8aptaci0i 3a 5/i=at95e pr4=0e3e i =0era=a 7a 1>/a6a:a30e 30i 4:i p49/0e8ica= Kao ze'lja koja ne pripada Aneksu 2 -N 0kvirne Konvencije o kli'atski' pro'jena'a (-N.$$$), Bi# ne'a de+inisan cilj za s'anjenje e'isije )#) u prvo' obavezuju1e' periodu, ali se o ekuje da 1e on biti obuhva1en naredni' u"ovoro' poslije @A?@= &-,% U &.$&% 91 3a9ta:/0e3e a5ti:349ti 7a 15/012i:a30e BiH 1 pr40e5te 2i9t4< ra7:40a ($lean %evelop'ent Mechanis' , $%M), jedno" od tri +leksibilna 'ehaniz'a K;oto protokolaID= 0vla!teno tijelo , %NA (%esi"nated National Authorit;) je zvani no uspostavljeno u septe'bru @A??=, i'e je zadovoljen preduslov za aktivno uklju enje Bi# u $%M 'ehaniza'= &--% $%M projekti 1e o'o"u1iti privla enje stranih investicija i trans+er istih tehnolo"ija, i'e se sti'uli!e razvoj na odr&ivi' osnova'a= 4rojekti koji trenutno ekaju na odobravanje (iz oblasti obnovljivih izvora ener"ije i pove1anja ener"etske e+ikasnosti) predvi(aju s'anjenje e'isije )#) od @,F 'iliona tona $0@ u narednih seda' "odina= Njihova procijenjena vrijednost iznosi DFA 'iliona eura (-N%4 Bi#)= '..% Bi# je napravila iskorak u 'odernizaciji i unapre(enju 're&a za 'onitorin" okoli!a= - toku je uspostava siste'a za izvje!tavanje u skladu s indikatori'a *vropske a"encije za okoli! i zahtjevi'a *vropske in+or'acione i opservacijske 're&e= Na nivou dr&ave je a&uriran i $orine Nand cover

V.0.2. Ek'l'4ija2 e$er4ija i 'b$')lji)i i*)'ri e$er4ije

&,-% Bi# vlasti su zapo ele sa prioritizacijo' i uskla(ivanje' ekolo!kih pitanja a donatori su pove ali svoju prisutnost i ula"anja u ovaj sektor= - @A??,@A?@ "odini ostvaren je neujedna en napredak re+or'skih procesa u oblasti'a za!tite okoli!a, kvaliteta zraka, kvaliteta voda i upravljanje otpado' na razli iti' nivoi'a vlasti u B2#= &-.% :ije1e 'inistara Bi# je donijelo 0dluku o osnivanju ovla!teno" or"ana za provo(enje projekata Mehaniz'a isto" razvoja Kjoto protokola 0kvirne konvencije -jedinjenih naroda o pro'jeni kli'e u Bi#= &-$% Napredak je ostvaren u pitanji'a kli'e, pute' unaprije(enja ad'inistrativnih kapaciteta kako bi se rje!avala pitanja kli'atskih pro'jena= &-&% 4re'a nalazi'a %ru"o" izvje!taja -N*$*,a o u inkovitosti u oblasti za!tite okoli!a u Bi# pobolj!ana je 're&a 'onitorin"a kvaliteta zraka, 'onitorin" vode, pove1ane su aktivnosti na s'anjenju e'isija i pra1enju e'isija velikih e'itera, te uspostavljanju katastra e'isija polutanata i razvoju re"istra e'itovanih za"a(iva a i re"istra trans+era za"a(uju1ih 'aterija= &-'% - oba entiteta evidentan je napredak u po"ledu kvaliteta zraka, "dje je 9epublika srpska usvojila novi 6akon o za!titi zraka a .ederacija Bi# je usvojila novi pravilnik o 'etoda'a pra enja kvaliteta zraka, de+inisanju tipova za"a(iva a i standarda kvaliteta zraka= &-(% U &.$&% 0e 84?/4 84 ra9ta e=i9i0e 9ta5/e3i25i <a94:a i7 p4/04pri:re83i 80e/at349ti od ?E u odnosu na e'isiju stakleni kih "asova u @A??="odini= -kupna e'isija stakleni kih "asova u sektoru poljoprivrede u @A?@= "odini iznosi @=IIF "i"a"ra'a $0@

I@

/u''ar; )#) 2nventor; @A?? , Annual *uropean -nion "reenhouse "as inventor; ?MMAK@AAM and inventor; report @A?? ID Bi# je pristupila K;oto protokolu @AAI=

43

projekatIB, a u toku je i kreiranje seta podataka o kvalitetu tla i podataka za 'onitorin" za"a(enja u skladu sa siste'o' za pra1enje kori!tenja ze'lji!ta i analize sadr&aja karbona tzv= Nucas siste' (Nand -se and $arbon Ana;sis /;ste') iz sredstava 24= '.$% 4rocjenjena koli ina proizvedeno" ko'unalno" otpada na podru ju Bi# iznosi ?=DAL=LLD tona tj= DBA k" po stanovniku "odi!nje ili A,MA k" dnevno= Koli ina proizvedeno" otpada po stanovniku je u porast i o ekuje se daljni rast uzrokovan o ekivani' pove anje' potro!a kih navika stoji per'a izvje!atju Ministarstva vanjske tr"ovine i ekono'skih odnosa Bi#= '.&% -kupna koli ina izvezeno" neopasno" otpada u @A?@= "odini iznosi ?II=AIM tona !to je u odnosu na prethodnu "odinu 'anje za ?D,IE= -dio izvezenih koli ina neopasne !ljake i pepela u ukupnoj izvezenoj koli ini otpada u @A?@= "odini i iznosi DM,?E i 'etalni otpad sa DL,LE= -kupna koli ina uvezeno" neopasno" otpada u @A?@= "odini iznosi ?D ILL tona !to je za D?,@E 'anje u odnsou na prethodnu "odinu '.'% 6e'lji!te, kao izuzetno zna ajan resurs, zahtijeva plansko i siste'sko upravljanje te adekvatne a"rookolinske politike= 4re'a podaci'a .ederalno" 'inistarstva okoli!a i turiz'a, veliki dio bosansko,herce"ova ko" tla se 'o&e okarakterisati kao osjetljivo, s obziro' da IB,@E teritorije i'a na"ib ve1i od ?DE, te da je BAE ze'lji!ta pli1e od DA c', dok su ?CE ze'lji!ta vrlo plitka tlaIF= 4re'da trenutno ne postoji re"istar de"radiranih povr!ina, predratni podaci nala&u da je oko A,FE teritorije Bi# (cca @A=AAA ha) kate"orisano kao tehno"ena pustinjaIL=

'.*% /'anjenje elektri ne ener"ije u ter'oelektrana'a ne"ativno se odrazilo i na poslovanje rudnika u"lja u Bi# koji su zabilje&ili "odi!nji pad proizvodnje od D,FE u odnosu na prethodnu "odinu= /'anjeni nivo proizvodnje u ener"etsko' sektoru Bi# rezultirao je pado' +izi ko" obi'a izvoza elektri ne ener"ije od oko BAE !to je dodatno oslabilo ukupni Bi# izvoz toko' @A?@= "odine= Bi# uvoz elektri ne ener"ije toko' @A?@= "odine uve1an je za oko ?D,FE u odnosu na isti period prethodne "odine= '.+% -kupnoj potro!nji elektri ne ener"ije toko' @A?@= "odine nije do!lo do zna ajnijih pro'jena (rast od A,DE), dok je potro!nja velikih kupaca s'anjena za @,?E u odnosu na prethodnu "odinu !to je razu'ljivo s obziro' na pad privredne aktivnosti u Bi#= '.,% 4roizvodnja na+te i na+tnih derivata u posljednjih nekoliko "odina i'a sve zna ajniju ulo"u u strukturi ener"etsko" sektora u Bi#= 5ako se pre'a podaci'a iz ener"etsko" bilansa 9/,a procjenjuje da je ukupna proizvodnja na+te u 9a+ineriji Bosanski Brod u @A?@= "odini iznosila ?,ADF 'iliona tona !to pretstavlja s'anjenje za oko IE u odnosu na prethodnu "odinu=IC 4ad proizvodnje na+te i na+tnih derivata rezultirao je "odi!nji' s'anjenje' izvoza na+te i na+tnih derivata od oko ?FE, !to se ne"ativno odrazilo na ukupni izvoz i industrijsku proizvodnju u Bi# toko' @A?@="odine=
Grafik 28: Proizvodnja elektrine energije u BiH u GWh
-kupna proizvodnja el= ener"ije u Bi# ?IAAA ?LAAA ?BAAA ?@AAA ?AAAA IA AA LA AA BA AA @A AA A ?LALI ?BABM ?@MDF 5er'o,ener"ija #idro,ener"ija

V.3.2.1. Energija
'.(% 4oslovni rezultat sektora *ner"etike u @A?@= "odini dodatno je oslabio ukupnu industrijsku proizvodnju u B2#= 4re'a podaci'a %*9K,a ukupna proizvodnja elektri ne ener"ije u Bi# u @A?@= "odini je iznosila ?@ MDF )O# !to predstavlja s'anjenje od IE u odnosu na isti period prethodne "odine= '.)% Nepovoljne vre'enske prilike i lo!a hidrolo!ka situacija toko' cijele "odine rezultirali su "odi!nji' s'anjenje' proizvodnje elktri ne ener"ije u hidroelektrana'a od BE u odnosu na prethodnu "odine= 9e'ontni radovi na ter'oener"etski' postrojenji'a ne"ativno su uticalli na po"oonsku spre'nost ter'oelektrana koje su zabilje&ile "odi!nji pad proizvodnje od ?AE=

@A ?A
2zvor: %*9K

@A ??

@A ?@

'.-% 4re'a izvje!taju %*9Ka ukupna proizvodnja svih elektrana bila je ?@ MDF )O#, !to je s'anjenje od C,ME u odnosu na prethodnu "odinu= - prethodnih seda' "odina 'anja proizvodnja je zabilje&ena sa'o u @ACC "odini= '$.% 5oko' @A?@= "odine po eo je rad prvih solarnih elektrana u Bi# uz ostvarenu proizvodnju od @L? MO#= 6adnjih "odina prisutna je iz"radnja obnovljivih izvora ali njihova proizvodnja je jo! uvijek niska i u @A?@= "odini je iznosila ?,DE od ukupne proizvodnje=

$092N* land cover baza podataka je rezultat $092N* Nand $over projekta (za izradu prostorne 'ape) koji je u toku: projekat je iniciran od strane *vropske a"encije za okoli! i pokriva ze'lje *-,@F (sa izuzetko' Kipra i Malte), kao i Albaniju, Andoru, Bi#, Makedoniju i obalske zone 5unisa i /jeverno" Maroka= IF 2bide' IL /tanje okoli!a u .Bi#, @A?A=, .ederalno 'inistarstvo okoli!a i turiz'a,= str= B@, BD
IB

IC *ner"etski bilans 9/,a za @A?@ i @A?D= "idinu:> pre'a podaci'a iz ener"etsko" bilanasa za @A??= "odinu ukupna proizvodnja na+te u ra+ineriji iznosila je ?,?@F 'iliona tona na+te, dok je procijena proizvodnje na+te za @A?@= "odinu iznosila ?,ADF 'iliona tona=

44

'$$% 4reuzi'anje elektri ne ener"ije sa prenosne 're&e iznosilo je ?? M?M )O# !to je pove anje od A=?E u odnosu na @A??= "odinu= )ubici elektri ne ener"ije na prijenosnoj i distributivnoj 're&i su i dalje u porastu i prijenosni "ubici iznose DAI )O# tj ?,IBE u odnosu na ukupnu ener"iju na prijenosnoj 're&i = '$&% 4rosje na prodajna cijena elektri ne ener"ije za do'a instva porasla je za B,ME i iznosi ?D,BL +enin"a /kOh a po etko' @A?@= "odine pove ane su tari+e za kupce elektri ne ener"ije koje snabdjeva *lektroprivredsa B2#= '$'% %r&avna re"ulatorna ko'isija za elektri nu ener"iju i A"encija za statistiku Bi# su ?M= aprila @A??= potpisale Me'orandu' o zajedni koj saradnji na podru ju prikupljanja statisti kih podataka od zna aja za +unkcije obje institucije=
Tabela 21: Cijene el. energije i plina za period 2010-2011, (EUR/kWh)
Ci0e3a e/e5tri23e e3e<i0e F5W G %o'a1instva @A?A EU &+ B1<ar95a MaIar95a R1=13i0a S/4:a25a Hr:at95a BiH FOROM
2zvor: *-90/5A5

'$+% )ubici vode u Bi# u periodu od @AAB= do @A??= "odine zbo" velikih !teta na vodovodni' 're&a'a su u porast= /trate!ki' doku'ento' ,,:odna politika u Bi#,, planirano je da se prosje ni "ubici vode u Bi# s'anje na nivou ispod @AE do @ADF= "odine, pre'a izvje!taju M:5*0= :e ina evropskih ze'alja se dr&i preporuke /vjetske banke po kojoj se "ubici vode 'oraju dr&ati ispod @FE= '$,% Ra7:40 1r>a3i7aci0eA i3819tri0e i i3te37i:3e p4/04pri:re8e i p4:e2a30e 9ta38ar8a 9ta34:3i?t:a 84:48e 84 7a<aIe30a 454/i?a a 1 3a0te6e 4>/i5e 9pa8a 7a<aIe30e :48a% '$-% Za p4tre>e 0a:34< 93a>80e:a30a :484= 540i i7349i ()D 7a :a2a 9e p487e=3a :48aA a pre49ta/i ))D 7a :a2a01 9e p4:r?i395e :48e 5a4 ?t4 91 i7:4ri A p4t4ci i 8r1<4% - strukturi potro!nje vode najve1ui su potro!a1i do'a instva "dje tro!e oko CLE od ukupno isporu ene vode iz javno" vodovoda= '&.% - Bi# ve1ina otpadnih voda ispu!ta se u vodotoke bez prethodno" pre i! avanja= Mno"i "radovi i naselja ne'aju pokrivenost kanalizacioni' siste'o' za odvo(enje otpadnih voda na lokaciju postrojenja za tret'an, a nisu iz"ra(eni ni ure(aji za tret'an otpadnih voda= '&$% Otpa83e :48e 1</a:34= 3a9ta01 1 84=aCi39t:i=aA te i3819tri09540 i <raIe:i39540 80e/at349ti% -kupna du&ina zatvorene kanalizacione 're&e u @A??= "odini iznosila je B=?A@ k', !to je u odnosu na prethodnu "odinu vi!e za F,CE '&&% 4riklju enost na siste' javne odvodnje iznosi DAE pre'a izvje!atju M:5*0 i u Bi# je priklju enost stanovni!tva na ure(aje za pre i! avanje ko'unalnih otpadnih voda je u bla"o' porastu i to sa'o ?,IE od ukupno" broja stanovni!tva !to je jako 'alo= '&'% - Bi# je trenutno osa' postrojenja za pre i! avanje otpadnih voda "dje njih pet provodi sa'o sekundarno pre i! avanje= '&(% U &.$&% 7a>i/0e6e3 0e 3e84:4/0a3 3apre8a5 1 pr4ce91 13apreIe30a /e<i9/ati:34< 45:ira 1 4>/a9ti e3er<i0e i 4>34:/0i:i i7:4ra e3er<i0e% /trate"ija razvoja ener"etsko" sektora u Bi# ne postoji=IM - po"ledu i'ple'entacije obaveza iz Mape putaMA u oblasti elektri ne ener"ije, Bi# je na nivou re"ionalno" prosjeka, dok u re+or'i "asno" sektora nije napravljen napredak= 2ako je napravljen odre(eni napredak u de+inisanju i usvajanju le"islativno" okvira za ener"etsku e+ikasnost i kori!tenje ener"ije iz obnovljivih izvora, Bi# zna ajno kasni za ze'lja'a re"iona=
/trate!ki plan i pro"ra' razvoja ener"etsko" sektora .Bi# usvojen je 'arta @AAM=, a Nacrt strate"ija razvoja ener"etike 9epublike /rpske do @ADA= 'aja @A?A= *ner"etsku e+ikasnost je jedan od klju nih prioriteta oba ova strate!ka doku'enta= MA Mapa puta je de+inisala akcije koje Bi# treba poduzeti za i'ple'entaciju *- direktiva propisuju1i razvoj zakonodavsno" i institucionalno" okvira
IM

Ci0e3a p/i3a F5W G %o'a1instva 2ndustrija @A?A A,ADB A,ADA A,ADL A,A@@ A,ADC A,ADM .A.(+ : @A?? A,ADI A,AD@ A,ABB A,A@F A,AB? A,ABD .A.)) A,ABL

2ndustrija @A?A A,?AF A,ALL A,?AF A,AI? A,?@A A,AMA .A.*& : @A?? A,??@ A,ALC A,?AA A,AIA A,?@L A,AIM .A.*( :

@A?? A,?IB A,AIC A,?FF A,?AM A,?C? A,??F .A.+:

@A?A A,AFC A,ABD A,AFF A,A@I A,ABF A,ADI .A.() :

@A?? A,ALB A,ABC A,AFC A,A@I A,AF? A,ADC .A.)( :

A,?CD A,AID A,?FC A,?AF A,?LB A,??F .A.+( :

'$(% 4re'a 2zvje!taju o napretku Bi# u @A?@= koji publikuje *vropska ko'isija, ocijenjeno je da su pripre'e u oblasti ener"ije jo! uvijek u ranoj +azi, te da su potrebni intenzivni napori da Bi# ispuni sve zahtjeve -"ovora o *ner"etskoj zajednici, unaprijedi si"urnost snabdijevanja, uspostavi +unkcionalno preduze1e za prenos i inte"risano ener"etsko tr&i!teII= '$)% Ka4 p49e>34 8eBicitar31 4>/a9t EK 0e 4ci0e3i/a 315/ear31 9i<1r349t i 7a?tit1 48 7ra2e30aA uz preporuku izrade dr&avno" plana djelovanja u slu aju opasnosti i strate"iju upravljanja radioaktivni' otpado' i preuzi'anja i sprovedbe ac*uisa iz oblasti nuklearne si"urnosti=

V.3.2.2. Okoli
'$*% P4tr4?30a 91p9ta3ci 540e 4?teC101 474395i 4=4ta2 1 BiH 9=a30e3a 0e 1 p49/0e830i &. <48i3a 9a $( t43a 3a ' t43eA ?t4 0e re71/tat pr40e5ta 7a p49t1p34 9=a30e30e 1p4tre3e 91p9ta3ci 540e 4?teC101 474395i 4=4ta2%

II

2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine @A?@=, *vropska ko'isija, @A??=http://777=dei="ov=ba/doku'enti/[id\IFL@

45

'&)% Napre8a5 540i 0e 49t:are3 1 4>/a9ti 7a?tite i 13apreIe30a 6i:4t3e 9re8i3e 0e 4ci0e30e3 5a4 4<ra3i2e3% 4re'a 2zvje!taju o napretku Bi#A u @A?@= ba! kao ni u prethodni' "odina'a nije do!lo do zna ajnije" napretka= '&*% U ra7:401 7a54348a:34< 45:ira 1 4>/a9ti 7a?tite 454/i?a 0e p49ti<31t i7:0e9ta3 3apre8a5% Bi# je rati+ikovala Konvenciju o procjeni uticaja na okoli! u preko"rani no' kontekstu (Konvenciju *spoo) i <tokhol'sku konvencija o trajni' or"anski' za"a(iva i'a= '&+% - septe'bru @A??= "odine , rati+ikovani su 4ekin!ki a'anda'ni na Montrealski protokol o supstanca'a koje o!te uju ozonski o'ota = '&,% Prep4r15e za unapre(enje sektora za!tite okoli!a, sektora ener"ije i obnovljivih izvora ener"ije uklju uje: , 0bezbijediti uslove za uspostavu dr&avne A"encije za za!titu okoli!aJ , 0snovati .ond za za!titu okoli!a/&ivotne sredine na nivou dr&aveJ , -svojiti 6akon o za!titi okoli!a na nivou dr&aveJ , -svojiti zakon o "asu na dr&avno' nivouJ , 2zraditi i usvojiti /trate"iju razvoja ener"etsko" sektora Bi# @A??=K@ADA=J , Nastaviti har'onizaciju re"ulatornih okvira sa zahtjevi'a -"ovora o ener"etskoj zajednici i *standardi'a (uklju uju1i upotrebu bio"oriva)J , 2zraditi re"ulativu za izdavanje koncesija za kori!tenje obnovljivih izvora ener"ijeJ , 4ripre'iti studiju opravdanosti uklju ivanja Bi# u tr"ovinu e'isija'a (*'ission 5radin" /;ste') u skladu sa -N.$$$J , -spostaviti siste' za pra1enje kli'atskih pro'jena i svih sastavnica okoli!aJ , *ducirati o zna aju ener"ije i ener"etskih resursa za razvoj dru!tva te podizanje nivoa svijesti o !tednji ener"ijeJ , -naprijediti 'ehaniz'e okoli!nih taksi/poreza, naknada za izdavanje koncesija i sli no, radi provo(enja pro"ra'a i projekata za!tite okoli!a i pove1anja ener"etske e+ikasnostiJ , -vesti i redovno pratiti nove, inter,di'enzionalne indikatore sukladno iskustvu ze'alja *- (prikupljanje recikla&no" otpada, kvalitet vode, uticaj za"a(enja na zdravlje ljudi i sl=)J , -vesti i redovno pratiti 0koli!ni baro'etar (koji bi pru&ao uvid u i'ple'entaciju okoli!nih politika, uva&avaju1i speci+i nosti "eo"ra+skih re"iona, npr= osjetljive ekosiste'e, "lavne ekono'ske resurse, turisti ke potencijale i itd=)J , /provesti ac*uis *ner"etske zajednice o si"urnosti snabdijevanja "aso' i elektri no' ener"ijo'J , Mini'izirati "ubitaka el= ener"ije na prenosni' 're&a'a=

, 8a ati kapacitete za pripre'u studija procjene uticaja na okoli! (*2A) na svi' nivoi'a i u nevladno' sektoruJ , %esti'ulirati nekontrolisan izvoz prirodnih resursa, pri'jerice trupaca, u cilju o uvanja !u'sko" +onda i okoli!aJ , -spostaviti praksu periodi nih i te'atskih sastanaka nadle&nih institucija posebno iz'e(u entitetskih i kantonalnih institucija te iz'e(u kantona i op!tina u sektoru voda i okoli!aJ , Napraviti studiju 'o"u1nosti uspostavljanja 9e"ulatorne a"encije za sektor ko'unalnih djelatnosti koja bi analizirala i donosila odluke o opravdanosti tari+a koje o'o"u1avaju odr&ivo poslovanje vodovodnih odnosno ko'unalnih preduze1a= , Napraviti analizu i'ple'entacije postoje1ih propisa iz oblasti voda i za!tite okoli!a uklju uju1i i analizu zakonodavno,pravno" i institucionalno" okvira sektora voda i za!tite voda u Bi#=

V.0.0. Tra$!/'r" i k'(.$ika%ije

'&-% - Bi# i dalje kao "lavni prioritet rastu e ekono'ije i dru!tveno" razvoja treba uklju ivati obnovu transportne in+rastrukture i iz"radnju nove in+rastrukture kao i uskla(ivanje njeno" zakonodavno" okvira sa *- acquio'= ''.% Pre=a ra7:i0e349ti ce9t4:3e =re6eA BiH 9pa8a 1 9/a>4 ra7:i0e3e 7e=/0e% 2ako je u obnovu o!te1ene transportne in+rastrukture ulo&eno 'no"o sredstava kroz razne projekte, aktualno stanje je jo! uvijek nezadovoljavaju1e, djeli'i no i zbo" nedovoljnih sredstava za redovno odr&avanje= ''$% I7<ra830a 8i43ica 3a K4ri84r1 Vc u Bi# se nastavlja= Koridor :c, ukupne du&ine kroz Bi# od DDL k', koji 1e Bi# povezati s evropski' transportni' siste'o', bi trebao biti zavr!en do @A@A= ''&% I=p/e=e3taci0a 8r1<e i treCe Ba7e 4>34:e 6e/0e73i25e i3Bra9tr15t1re 1 BiH 0e t451% - prvoj +azi su sanirane pru"e za 'ale brzine bez od"ovaraju1e si"nalizacije i teleko'unikacije, u !to je investirano CA 'iliona -/^= okviru dru"e +aze rehabilitacije vr!i se obnova pru"a i pru&nih postrojenja s 'odernizacijo'= %o sada su ura(eni re'ont pru"a na Koridoru :c i paralelno' Koridoru ZJ stani na si"nalizacija i osi"uranje putnih prelaza, daljinsko upravljanje elektri no' vu o', sanacija tunela 8edrinje kod Mostara, nabavka i instalacija in+or'acijske opre'e u ukupnoj vrijednosti od LF 'iliona eura= 4rioritetne aktivnosti u okviru projekta /e4ionalni projekti 5eljeznica I i II su +inansirane iz bankarskih kredita= 5re1a +aza se odnosi na rekonstrukciju pru"a na 4anevropsko' koridoru :c i 4aralelno' Z pre'a standardi'a 5ransevropskih &eljeznica=

4"

'''% - +ebruaru @A?@= "odine oba entiteta usvojila su 6akone o iz'jena'a i dopuna'a 6akona o &eljeznica'a= 0vaj vid transporta je od veliko" zna aja za Bi# da bi tr&i!te postalo konkurentnije i pro+itabilnije= ''(% 5ransportna 're&a vodeni' pute' je tako(e jedan od prioriteta ali proble' predstavljaju 'inirana podru ja i obnova plovno" puta rijeke /ave= 0vaj vid prevoza je od velike va&nosti jer direktive *- nala&u da se svaki opasan teret 'ora prevozit rije ni' pute', u cilju rastere enja i ve e si"urnosti u okviru putno" i &eljezni ko" saobra aja= '')% Analiza o'jera prevoza robe cestovni' i &eljezni ki' transporto', kao i u prethodni' periodi'a ukazuje na znatno ve1u zastupljenost cestovno" u odnosu na &eljezni ki transport= ''*% K:a/itet ce9ta 0e 3e7a84:4/0a:a01Ci% 0dnos du&ine cestovne 're&e u Bi# i broja saobra1ajnih nez"oda i u kontinuitetu od @AAI= do @A?A= iznosi A,FM= <to je o'jer ve1i kvalitet cestovne 're&e je lo!iji= ''+% 4re'a istra&ivanju *uro9A4M? (en"l= *uropean 9oad Asses'ent 4ro"ra'), 2a5 )$D =a<i9tra/3i p1te:a 1 BiH 9e 9=atra 3e9i<1r3i=M@= '',% Br40 re<i9tr4:a3i :47i/a 1 &.$&% <48i3i je LA M?@ cestovnih 'otornih vozila, !to je za A,CE vi!e u odnosu na prethodnu "odinu= 4o tipu kori!tenja po"onske ener"ije CM,?E putni kih 'otornih vozila koristi dizel, a @A,IE benzin=

obavezu pri'jene propisa *uropske unije u oblasti civilno" zrakoplovstva= '(&% - @A??, @A?@ "odini %irekcija za civilnu avijaciju Bi# je uskladila i transponirala najve1i dio zakonodavstva *u u do'a1e zakonodavstvo i uspje!no ispunila sve zahtjeve propisane od *vropske a"encije za si"urnost zrakoplovstva vezano za izdavanje dozvola zrakoplovnoj leta koj posadi= '('% Broj korisnika interneta, kao i broj priklju aka !irokopojasno" interneta na ?AA stanovnika u periodu @AAL=, @A?@= bilje&i konstantan porast, !to se tako(er 'o&e re1i i za broj si"urnih internet servera= Broj priklju aka !irokopojasno" interneta na ?AA stanovnika u @A?@= je iznosio ?@,LA, !to predstavlja rast u odnosu na re"istrovanih ??,BC u @A??= '((% K:a/itet 4p?te i3Bra9tr15t1re 0e 3e7a84:4/0a:a01Ci= 4re"led ocjene in+rastrukturnih indikatora, po 'etodolo"iji /vjetsko" ekono'sko" +oru'a, je dat u tabeli DF
Tabela 22: Infrastrukturni indikatori WEF izvjetaja za BiH, (20112012) Ra3< 48 0cjena (?,C) ?BB ze'lje K:a/itet 4p?te i3Bra9tr15t1re @=C ?DM K:a/itet ce9ta @=F ?DB K:a/itet 6e/0e73i25e i3Bra9tr15t1re @=F CB K:a/itet /125e i3Bra9tr15t1re ?=C ?B@ K:a/itet i3Bra9tr15t1re 7ra234< 9a4>ra2a0a @=D ?BD K:a/itet 93a>80e:a30a e/% e3er<i04= L=A D?

''-% Pre=a p48aci=a MeI13ar483e te/e54=13i5aci095e 13i0eA u @A?@= je re"istrovano @@,CB tele+onskih priklju aka na ?AA stanovnika, !to predstavlja bla"i pad u odnosu na zabilje&enih @L,FL u @A?A= "odini= - pore(enju sa @A?@= "odino' i dalje se uo ava pad tele+onskih priklju aka na ?AA stanovnika koji u ovo' periodu iznosi @D, FE= 4ored tri do'inantna, devet novih operatera je dobilo dozvolu za pru&anje javnih +iksnih tele+onskih uslu"a= '(.% 4re'da je u @A?A= zaustavljen brzorastu1i trend u broju priklju aka 'obilnih tele+ona na ?AA stanovnika na I@,C@ (@A?A=), u @A?@= se ovaj trend rasta nastavio na zabilje&enih IC,@F priklju ka na ?AA stanovnika= '($% - sektoru vazdu!no" saobra1aja 19:40e3 0e Za543 4 Dire5ci0i 7a ci:i/34 7ra54p/4:9t:4 F&..-%G te Za543 4 A<e3ci0i 7a pr16a30e 19/1<a 1 :a781?340 p/4:i8>i F&.$.%G% Bi# je rati+ikovala /porazu' o uspostavi 6ajedni ke zrakoplovne oblasti (*uropean $o''on Aviation Area , *$AA) i potpisala radni aran&'an s *A/A, i'e je prihvatila
M? *uro9A4 predstavlja jedan od najzna ajnih i op!eprihva1enih "lobalnih pro"ra'a i 'etodolo"ija za ocjenu si"urnosti cesta= Bazira se na uspostavljanju 'e(unarodnih procesa i protokola koji'a bi se osi"urao "lobalni okvir za realizaciju pro"ra'a za unapre(enje per+or'ansi koje se odnose na si"urnost saobra1aja na cesta'a= /podaci preuzeti sa stranice B2#AMK M@ http://biha'k=ba/doku'enti/akcije/5abela]rizika=pd+

'()% BiH 0e a5ti:34 15/012e3a 1 re<i43a/31 91ra8301 1 4>/a9ti i3Bra9tr15t1re i tra39p4rta% Ylanica je re"ionalnih or"anizacija /**50, zati' /**$4, /**5A$ te /*$2= 0snovna re"ionalna transportna 're&a /**50 je pro!irena, i'e su se stekli preduslovi za ulazak Bi# u transevropsku pro'etnu (5*N,5) 're&u= '(*% BiH 73a2a034 7a49ta0e 1 483491 3a 7e=/0e re<i0e 1 i=p/e=e3taci0i a5ti:349ti i7 eSEE A<e38e P/19, koja ohrabruje razvoj !irokopojasne 're&ne in+rastrukture i na njoj baziranih !irokopojasnih elektronskih servisa kako bi se ubrzao razvoj in+or'aciono" dru!tva i posti"li postavljeni ciljevi iz Akciono" plana e%EE 64enda (lus= '(+% Ra7:40 e@7a54348a:9t:a i e@:/a8e 1 BiH 04? 1:i0e5 3i91 7a84:4/0a:a01Ci% Kao potpisnica 2nicijative za elektroni ku 8u"oisto nu *vropu (e/**), Bi# je prihvatila obavezu stvaranja institucionalno" okvira za iz"radnju in+or'aciono" dru!tva u skladu s *- s'jernica'a i uvo(enja in+or'aciono,ko'unikacijskih tehnolo"ija u upravljanju, poslovanju, zdravstvu i obrazovanju= '(,% Sa:95a 54=i9i0a 0e i7ra8i/a a61rira31 Strate<i01 7a pr4:e8>1 O5:ir34< 9p4ra71=a 9 A5ci43i= p/a34= &.$$%@&.$)% 4rotokol o za!titi od poplava potpisan je ?= juna @A?A= Nacrt 4rotokola o iznenadni' situacija'a uz 0kvirni sporazu', kao i Nacrt 4rotokola o upravljanju nanoso' uz 0kvirni sporazu' su u postupku zavr!no" usu"la!avanja= 4:

'(-% Za54348a:3i 45:ir 1 4>/a9ti 54=13i5aci0a tre>a 848at34 13apri0e8iti% :ije1e 'inistara Bi# je @AAB= usvojilo 4olitiku, /trate"iju i Akcioni plan razvoja in+or'aciono" dru!tva u Bi# (@AAB=,@A?A=)= 6akon o elektronsko' potpisu je usvojen @AAC=, 6akon o elektronsko' pravno' i poslovno' pro'etu u @AAC= te je donijeta 0dluka o elektronsko' poslovanju i e,vladi u @A?A= - cilju stvaranja zakonsko" osnova za elektronske uslu"e usvojene su i 2z'jene i dopune 6akona o op1e' upravno' postupku @AAM= ').% Z>4< 9p4r49ti 1 i=p/e=e3taci0i 7a543a 4 e/e5tr43954= p4tpi91 5a93i 9e 9 19p49ta:4= p49/4:a30a 7a934:a34< 3a e/e5tr43954= p4tpi91% 4odaci u si"urnosni' institucija'a u Bi# se prenose pute' visokoso+isticirane ko'unikacijske 're&e u /%# tehnolo"iji (tehnolo"ija sinhrone di"italne hijerarhije), koju tehni ki odr&ava A"encija za identi+ikacione doku'ente, evidenciju i raz'jenu podataka Bi# (2%%**A)= ')$% U BiH 0e 49t:are3 4<ra3i2e3 3apre8a5 1 pre/a951 9 a3a/4<3e 3a 8i<ita/31 te/e:i7i01% 9azlo" u to'e je har'onizacija zakonsko" okvira u ovoj oblati sa zakonski' okviro' *u koji je jo! uvijek u +azi pripre'e= ')&% Si9te= 8i<ita/34< ta 4<raBa 0e 1 &.$$% 19p49ta:/0e3 na osnovu 6akona o radno' vre'enu, obavezni' od'ori'a 'obilnih radnika i ure(aji'a za evidentiranje u dru'sko' prevozu (/lu&beni "lasnik Bi#, br= BI/?A)= ')'% - 2zvje!taju o napretku Bi# u @A?@= *vropska ko'isija je zabilje&ila napredak u oblasti trans,evropskih transportnih 're&a= Nai'e, Bi# pri'jenjuje i prati vi!e"odi!nji plan @A??=, @A?F= 5ransportne opservatorije za 8u"oisto nu *vropu, te aktivno u estvuje u provedbi Me'orandu'a o razu'ijevanju o razvoju )lavne re"ionalne transportne 're&e 8u"oisto ne *vropeMD= ')(% U 9e5t4r1 tra39p4rta 0e >i/4 =a/i p4=a5a 1 13apreIe301 /e<i9/ati:34< 45:ira= Nacrt 5ransportne strate"ije Bi# s Akcioni' plano' (@AAC=) je izra(en, ali je uslovljen usvajanje' 5ransportne politike Bi# (@AAI=,@A@A=)= - odsustvu strate"ije pri'jenjuje se 5ransportni 'aster 4lan iz @AAF= '))% U 4>/a9ti p1t34< tra39p4rtaA *K je pozitivni' ocijenila usvajanje 6akona o bezbjednosti saobra1aja na putevi'a 9epublike /rpske, kao i usvajanje provedbeno" zakonodavstva neophodno" za uvo(enje siste'a di"italnih taho"ra+a= A5A i 529 karnet se izdaju u sklopu /ektora za transport :anjskotr"ovinske ko'ore Bi#MB=

')*% 9e"ulatorni odbor &eljeznica Bi# je izdao licence i propise o &eljeznica'a koji su uskla(eni s ac*uisem, ali jo! uvijek nije preuzet a*uis o obaveza'a javnih uslu"a= *ntitetske &eljezni ke ko'panije su u nezavidnoj +inansijskoj i or"anizacijskoj poziciji, te je 'alo vjerovatno da 1e ozbiljna kapitalna ula"anja biti sprovedena bez te'eljnih re+or'i= ')+% Prep4r15a 7a >4/0e B135ci43ira30e 9e5t4ra tra39p4rta i 54=13i5aci0a; - -svojiti 5ransportne politike Bosne i #erce"ovine za period @A?A=K@A@A=J - 2zrada i usvajanje strate"ije i akciono" plana razvoja transporta (24A @A??) - 2zrada i usvajanje /trate"ijei akciono" plana si"urnosti na cesta'a (24A @A??) - -svojiti 6akon o A"enciji za in+or'aciono dru!tvo u Bosne i #erce"ovineJ - -svojiti /trate"iju razvoja teleko'unikacija na dr&avno' nivouJ - -svojiti /trate"iju !irokopojasno" pristupa u Bi#J - Nastaviti uskla(ivanje postoje1e i izradu nove re"ulative iz oblasti e'itovanja uskla(ene s evropsko' prakso', prvenstveno s %irektivo' *vropske unije o audiovizuelni' 'edijski' uslu"a'aMFJ - Nastaviti har'onizaciju do'a1e" zakonodavstva u oblasti transporta s direktiva'a *-J - Nastaviti aktivnosti na iz"radnji 'ostova, te aktivnosti de'iniranja obala i dijela korita rijeke /ave na bh= straniJ - Nastaviti aktivnosti na uspostavi rije no" in+or'acijsko" servisa rijeke /ave (92/)J - Nastaviti aktivni an"a&'ana na realizaciji obaveza iz Me'orandu'a o razu'ijevanju za razvoj 0snovne transportne 're&e u 8u"oisto noj *vropi (/**50) kao i uspostave i djelovanja transportne zajednice (*- i ze'lje 6apadno" Balkana)J - 2ntenzivirati iz"radnju !irokopojasne pristupne in+rastruktureJ - 4oticati razvoj di"italnih sadr&aja i servisaJ - 0si"uravati ra unare i !irokopojasni pristup internetu i vezu na sve !kole i obrazovne institucijeJ - 2z"radnja i operacionalizacija akade'ske i istra&ova ke 're&e u Bosne i #erce"ovine= - 4rihvatanje i pri'jena *- direktiva iz oblasiti tranpsorta

MD MB

2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine @A?@=, *vropska ko'isija, http://777=dei="ov=ba/doku'enti/[id\IFL@ 2zvje!taj o napretku Bosne i #erce"ovine @A?@=, *vropska ko'isija, http://777=dei="ov=ba/doku'enti/[id\IFL@

MF

)odi!nji izvje!taj 9AK,a za @A?A=

4+