Branko Bokovi

Naseljavanje Vraana u Metohiji, njihov progon i rastur

Izvor: "Stanovnitvo slovenskog porijekla u Al aniji" ! " ornik ra#ova sa $e%unaro#nog naunog skupa o#r&anog na 'etinju (), ((* i (+* juna ),,-* go#ine

.olo&aj Vrake
Vraka je predeo u Arbaniji, severno od Skadra, izmeu ogranaka Prokletija i Skadarskog jezera. Kroz nju protie reica Vraka, koja se uliva u Skadarsko jezero. U njoj su tokom !. veka obrazovana sela" #a$, Kule, Stari ili Vezirov %ori, &ladi ili &u'tarov %ori sa zaseokom Kotrobudan, (ril i )mara sa zaseocima *urajlija i %egove ili Kranjske ku+e. U svim ovim selima ,ivelo je iskljuivo slovensko stanovni$tvo pravoslavne veroispovesti. Vraki gravitiraju susedna sela Kamenica, koju su Vraani koristili kao odskonu dasku za prelazak u -etu i .rnu (oru, i /erignjat 0ju,no od Skadra ispod brda %rdice1 u kojima je bilo pored srpskog i arbana$kog stanovni$tva.2 3 Predeo Vrake se nalazi u oblasti Koplika, srednjovekovnog Pilota, kojim su vladali /ukaini, a njeni stanovnici su se nazivali /ukaincima. Kroz Vraku je prolazio srednjovekovni karavanski put od /anja na u$+u /rima u 4adran u unutra$njost %alkana. 253 Sredi$te Vrake je s kraja !. i poetkom 56. veka bilo selo &ladi %ori u kojem je sedi$te op$tine i ,andarmerije, vraanska crkva i $kola. 7a Prokletijama iznad Vrake ,iveli su arbana$ki &alisori, katolici, koji su sebe nazivali /ukaincima. 8iveli su na neplodnom zemlji$tu, skoro su nezainteresovani za zemljoradnju, a bavili su se stoarskom privredom. )rganizovani su bili u plemenskim zajednicama, objedinjenim u sedam barjaka" 9o$i, 9alje, /,anje, 7ikaj, &arturaj, (uraku+e i Putje. U ravnici prema Skadru nastalo je selo 9toj od doseljeni' crnogorski' mu'ad,ira iz 7ik$i+a, Spu,a, Podgorice i -ete ::6. godine 0oko 566 ku+a1. Pored obale Skadarskog jezera, a u ataru Vrake nalazila su se imanja Krajinjana iz Krajine na #umiji sa pet;$est ku+ica, arbana$ki' muslimana, koji su bili u stalnoj zavadi sa arbana$kim katolicima iz &alesije, pa su zato ustupili imanja pod zakup Vraanima i iselili se za Krajinu.2<3

.oreklo savre$enih Vraana

7ajezdom *uraka u =. veku plodna ravnica Vrake je postala popri$te borbi i seoba iz nje u planinske predele .rne (ore i %rda. 7jeno se stanovni$tvo proreivalo, tako da je krajem >. i poetnom :. veka skoro i$ezlo. 7o, postojao je nekakav kontinuitet ,ivljenja u njoj, jep su savremeni Vraani doseljeni poetnom !. veka, zatekli u svakom

selu po tri;etiri i?ijske ku+e, napu$tene od i?ija, tro$ne, bez patosa i pla?ona ili malim prozorima. #adna zemlja je bila prerasla u utrinu i pa$njake.2@3 Savremeni rodovi doseljavaju se u Vraku od poetna !. veka iz stare .rne (ore, -ete i .rnogorski' brda i taj proces traje puni' $ezdeset godina. #odoslovi doseljeni' Vraana i nji'ova kazivanja od poetka 56. veka, lica koja su do,ivela duboku starost i se+ali se doseljavanja svog i drugi' rodova, upu+uju na takav zakljuak.2=3 Uzroci nji'ovog raseljavanja i doseljavanja u Vranu je siroma$tvo, glad za zemljom, neslaganje i sukob sa vla$+u, a najvi$e zbog Adugovanja krviA. )vi poslednji su prilikom naseljavanja u Vraki menjali dotada$nje prezime. 7aseljavanje Vrake zapoelo je : 6; <. godine, kada je izmeu skadarskog vezira i crnogorskog vladike Petra Prvog 7jego$a uspostavljeno prividno primirje, zbog prodora ?rancuske vojske na %alkan i istonu Bvropu. *om prilikom skadarski vezi p je dopu$tao naseljavanje .rnogoraca i %rana u zetsku ravnicu, koja se nalazila pod turskom vla$+u. /oseljene porodice u -eti prelazile su u okolinu Skadra i naseljavale Vraku. Prve porodice su se naselile u selo #a$ 0Vujai+i, Pelevi+i, a potom .ekli+i, &artinovi+i i Seni+i1 i (ril 0Curevi+i1. /o !56. godine naselilo se u Vraku tridesetak porodica. Dz nji' se do !<@. godine rodilo etiri generacije. Poslednji su se doselili %rajovi+i, na ne$to pre nji' 0 :E 1 #e$etari. )d nji' su u Vraki roene dve generacije 0do !<@1. Porodice su se mno,ile i prerastale u rodove i bratstva u bliskom srodstvu. Dzmeu !66. i !<<. godine u Vraki i u susednoj Kamenici i ne$to udaljenijem /erignjatu zabele,eno je =! rodova. Pominjemo i' prema redosledu brojnosti porodica. Matanovii su do$li u Vraku iz sela Krajnjeg /ola u Fekli+ima. Pripadaju $irem bratstvu Kaluerovi+a.2E3 8ive u Starom i &ladom %oriu i u (rilu. Pelevii su poreklom sa Peleva %rijega u %ratono,i+ima. /va brata Simo i .eko dolaze iz %ratono,i+a u -etu, u selu (olubovcima, gde ostaje .eko 0od njega su tamo$nji .ekovi+i1, a Simo odlazi za Vraku oko !56. godine.2>3 Simovo potomstvo ,ivi na begovskom imanju u selu #a$u, a zatim na kupljenoj zemlji u selu &ladom %oriu. Krstovii dolaze u Vraku i /erignjatu iz Gota, a ima i' u -eti i u Himljanima u .rmnici. 2:3 Ietiri brata Krstovi+a iz /erignjata vr$e uoi seobe 0 !<@1 osvetu i sklanjaju se u -etu. 7ji'ove porodice se sele za Vraku. 7jima se posle tri godine prikljuuju odbegli Krstovi+i, po$to im je opro$tena krv. 8ive u (rilu, )mari i &ladom %oriu. Martinovii su do$li u Vraku iz sela %ajica kod .etinja. Hazar Simov &artinovi+ dolazi sa etiri sina sredinom !. veka u -etu, a iz -ete u Vraku, u selo #a$. U Vraki se raa tri generacije 0do !<@. godine1. Dz #a$a se sele na kupljena imanja u &ladom i Starom %oriu. Brajovii su do$li u Vraku iz istoimenog bratstva i predela u %jelopavli+ima. -vali su i' jo$ i #adii+ima. 8iveli su u selu (rilu.

Mikulii dolaze u Vraku iz %jelica, sela &ikuli+a, iz bratstva Vujovi+a.2!3 7apu$taju %jelice zbog dugovanja krvi, pa zato menjaju bratstveniko prezime i prozovu se po selu iz kojeg su do$li. 8ive u selu &ladom %oriu i )mari, kao i u susednoj Kamenici. Baanovii su do$li u Vraku iz Pipera. Po jednom Predanju su iz Stijene Piperske iz bratstva %o,ovi+a, a po drugom iz sela .rnaca iz bratstva %o,ovi+a, nesrodnog sa onim iz Stijene Piperske, $to je verovatnije.2 63 8ive u selu &ladom %oriu i Kulu. Roganovii dolaze u Vraku iz Progonovi+a u Hje$anskoj na'iji, a daljim su poreklom iz &alocuca. Dz Progonovi+a &irko #oganovi+ sa sinovima Vojinom i Petrom dolazi u Vraku. 7aselili su se u selo #a$ na begovskoj zemlji kao i?ije. 7ji'ovo potomstvo se pro$irilo i u selo Kule. Ajkovii su do$li u Vraku iz -ete. Prva porodica Ajkovi+a koja dolazi u Vraku se ugasila. Kasnije doseljeni Ajkovi+i pripadaju poslednjim doseljenicima u Vraku. 8iveli su u selu (rilu i u /erignjatu ispod %rdice. Reetari dolaze u Vraku iz 7ovog Sela u %jelopavli+ima, a daljim su poreklom iz Konavlja. Pero #e$etar sa ,enom iz bratstva Kadiji+a i etiri sina be,i da bi sauvao brak, jep su svi Kadiji+i, ukljuuju+i i udate ,ene iz tog bratstva, prognati iz .rne (ore, kao odmazda za ubistvo knjaza /anila :E . godine od strane *odora Kadiji+a, 8ive u selu Kulu. Ceklii dolaze u Vraku iz Fekli+a, kao &atanovi+i, ali su se odrekli tog prezimena. 8ive u selu #a$u, a zatim na kupljenoj zemlji u )mari. Senii dolaze u Vraku iz %jelica, sela Predi$a, a potiu od bratstva Arbamovi+a. &enjaju prezime zbog Aduga u krviA. -ovu se jo$ (alianima ,ive na begovskoj zemlji u selu #a$u, a zatim na kupljenoj zemlji u &ladom %oriu. urevii su poreklom iz Pua, sela &aoa u Ublima. Preci prvo dolaze u -etu. 4edan ogranak prelazi u Vraku od koji' su Curevi+i. 8ive u (rilu i %oriu. inovii su do$li u Vraku iz sela Cinovi+a, plemena Kosijera, kod .etinja. Potiu iz bratstva Hatkovi+a.2 3 Uzrok napu$tanja Kosijera je Adug u krviA, zbog ega menjaju prezime po selu iz kojeg su do$li. 8ive u selu Starom %oriu i (rilu. Vuii su daljim poreklom iz %ajica kod .etinja, odakle su potisnuti kao starinci. Promenili su prezime. 7aseljavaju se u .rnogorsku Krajinu, predeo 9estana, selo /ragaevica.2 53 4edan ogranak se seli u Vraku i ,ivi u selu )mari. Krkotii dolaze u Vraku iz sela %eri u Hje$anskoj na'iji iz istoimenog bratstva. 8ive u selu )mari i &ladom %oriu.

Zlatiani su poreklom iz sela -latice u Kuima, po kojoj su uzeli prezime u Vraki. /olaze zbog AkrviA otac sa dva sina. 7aseljavaju se u selo Stari %ori, a potomstvo se $iri u selo (ril. Peovii su ogranak bratstva &atanovi+a iz Fekli+a. 7ji'ov predak Pe$o vratio je AkrvA i prebegao u -etu. )d njega je u -eti nastalo brojno bratstvo. 4edan ogranak iz -ete preseljava se u Vraku, selu )mari. *ri generacije su roene u Vraki. Mrenovii su poreklom iz okoline Krstaca u Pivi odakle prelaze u -etu, a iz nje u Vraku, selu &ladom %oriu.2 <3 Popovii 0/ambari+i1 su poreklom iz Kua od istoimenog bratstva. /olaze prvo u -etu a iz nje u Vraku, selo (ril i u susednu Kamenicu. Lam ulii su do$li u Vraku iz -ete. 8ive u selu (rilu. Krakovii su daljim poreklom iz %jelica, odakle se sele u predeo 9estana na #umiji, potom silaze u -etu, a iz nje u Vraku. 8ive u selu )mari. Kavarii su poreklom iz .eklina odakle prelaze u -etu, selo Ponari, odakle jedan ogranak prelazi u Vraku. 8ive u &ladom %oriu. Pejovii dolaze u Vraku iz .eklina, selo Calci. 8ive u selu &ladom %oriu. Ra!kovii su poreklom iz sela %eri u Hje$anskoj na'iji, gde i' i sada ima.2 @3 /olaze u Vraku, u selo #a$. uretii dolaze u Vraku iz -ete. #oakaju se sa Ajkovi+ima iz Vrake i /erignjata. 8ive u &ladom %oriu. Banjovii su do$li u Vraku iz Kua, predela %ioa, gde i' ima u vi$e sela. 2 =3 8ive u selu (irlu. Vukevii dolaze u Vraku iz Hje$anske na'ije gde je ovo bratstvo vrlo brojno i razgranato. 8ive u Starom %oriu. "arii su do$li u Vraku iz sela (ostilja u %jelopavli+ima. /aljim su poreklom iz Ieva. Majii su iz -ete do$li u Vraku, u selu Kulu i u susednoj Kamenici.2 E3 #ikii potiu iz Kua iz bratstva Vujo$evi+a.2 >3 Prvo se doseljavaju u /ajbabama u -eti, kada i rod Seni+a iz %jelica sa kojim su se zbratimili, jep su Seni+i osvetili jednog 7iki+a. )tuda nji'ovo roa$tvo po Apu$ciA, a ne po krvi.2 :3 U Vraku, selu )mari, dolaze poetkom !. veka, gde se poela raati peta generacija 0do !<@. godine1.

Peukii su poreklom iz Hje$anske na'ije, selo (radac2 !3odakle dolaze u Vraku, selo Kule. Pelii dolaze u Vraku, selo Kule, iz -ete, a daljim su poreklom iz Gercegovine. Ra$inovii su poreklom iz %jelica, sela Predi$a, od bratstva Abramovi+a. #oaci su sa Seni+ima u Vraki. -bog Aduga u krviA napu$taju : !. godine %jelice i odlaze za Podgoricu, iz nje u -etu, a iz -ete u Vraku. 8ive u selu #a$u. Raievii dolaze u Vraku iz sela %ajica kod .etinja iz bratstva &artinovi+a. 8ive u selu )mari. Ra$usinovii su do$li u Vraku iz sela %uronja u Hje$anskoj na'iji. 8ive u Starom %oriu i susednoj Kamenici. Stajkii su rod iz bratstva #adusinovi+a iz sela %uronja u Hje$anskoj na'iji. &enjaju prezime po udovici Staki iji je suprug ubijen i osve+en. 8ive u Starom %oriu. %a anovii su, kao i Stajki+i, rod iz bratstva #adusinovi+a, doseljeni u Vraku iz sela %uronja. 8ive u Starom %oriu. Stankovii 0Sutoni+i1 su do$li u Vraku iz .rmnike na'ije, sela Sotoni+a ili Sutoni+a, po kojem su stekli drugo prezime. Potiu iz $ireg bratstva #asali+a.2563 &skonovii su poreklom iz Hje$anske na'ije, sela Korneta.25 3 4edan rod dolazi u Vraku i ,ivi u selu #a$u. %unjevii su daljim poreklom iz Velestova, iz nekada$njeg sela %ei+a. )d do$ljaka iz ovog sela nastalo je bratstvo %ei+a u -eti. 4edan rod ovog bratstva prelazi iz -ete u Vraku i ,ivi u selu Pulu pod novim prezimenom ; 9unjevi+i. Ba ii dolaze iz Hje$kopolja u susedstvu Vrake, selo Kamenicu i u njoj ,ive. Markovii;Bjelanovii su do$li u Vraku iz Hje$anske na'ije selo (radac. 8ive u selu #a$u, gde su roene dve generacije. Markovii su do$li u Vraku iz Stijene Piperske iz $ireg bratstva Hazarevi+a.2553 -adr,avaju prezime. 8ive u selu )mari. An$rijevii dolaze u Vraku iz 9estana. Prozvali su se po do$ljaku Andriji. /aljim su poreklom iz %ajica kod .etinja. #oakaju se sa Vui+ima u selu )mari, u kojem i oni ,ive. 'aovii dolaze u Vraku iz %jelica. #oakaju se sa Seni+ima u Vraki. 8ive u selu (rilu.

'orovii potiu iz sela %eri u Hje$anskoj na'iji iz bratstva Krkoti+a koji' ima i u Vraki. 8ive u selu )mari. (ragovii dolaze u Vrau iz %jelopavli+a iz istoimenog bratstva. 8ive u )mari.25<3 Kontii su do$li u Vraku iz sela Povije u Pje$ivcima. 8ive u Starom %oriu. Milogorii dolaze u Vraku iz -ete, a daljim su poreklom iz Gercegovine. Ra$ikovii su do$li u Vraku iz .eklina. Ietiri brata se vra+aju i nastanjuju u -eti, a peti ostaje u selu (rilu od kojeg su nastale tri generacije u Vraki. Ra$ovii su do$li u Vraku iz .Hje$anske na'ije, sela 9titara. 8ive u selu (rilu. &liii se doseljavaju u 7amenicu iz sela 9titara u Hje$anskoj na'iji. #oakaju se sa #adovi+ima iz sela (rila. Sekulii dolaze u Vraku iz %jelopavli+a, istoimenog bratstva i sela. 8ive u Starom %oriu. Camnii su do$li u Vraku iz okoline %ijelog Polja. 8ive u selu )mari. %oi su daljim poreklom iz okoline Skadra. Krajem =. veka nji'ov predak dolazi u Hjubotin. )d njega nastaje bratstvo 9o+ 0od arbana$ke rei 9ok, $to znai drug1. 4edna porodica prelazi u Vraku, zaviaju svoji' predaka. Potomstvo ,ivi u &ladom %oriu.25@3 Lukaevii!Kasovii dolaze u selo Kamenicu iz -ete, sela Vranja. orovii su poreklom iz -ete, sela %alabana. 4edna porodica se naselila u Vraku, ali se !5=. godine vratila u raniji zaviaj. Vujaii vode poreklo iz istoimenog bratstva iz .rmnice, predela -apadnog Podgora, sela )vtoi+a.25=3 4edan rod se seli u -etu i u Gote. Dz Gota jedna porodica prelazi u Vraku 0selo #a$1, ali je napu$ta !6>. godine zbog Adugovanja krviA i naseljava se u -eti. Vraanski rodovi su imali u svom sastavu od jedne do 56 porodica, ali je vi$e porodica ,ivelo zajedno u tzv. zadu,bini ku+ama sa zajednikom imovinom i ekonomijom, a kojima su pripadali od dva do tri kolena.25E3 Podela zadruge se smatrala tragedijom. -ato su se nastankom nesporazuma u zadruzi anga,ovali prijatelji, kumovi i kom$ije da bi izvr$ili umir.25>3 D. S. 4astrebov u svom putopisu iz :E!;>6. godine navodi pravoslavne Srbe koji pripadaju dvema skadarskim crkvama. U nji' ubraja i vernike iz sela i zaseoka Vrake" Vezirov 0Stari1 %ori ; ! ku+a. &u'tarov 0&ladi1 %ori ; 56 ku+a, (ril ; 56 ku+a, )mara ; = ku+a, *urajlija ; = ku+a, %egove ku+e ; @ ku+e, svega >< ku+e. 7e pominje vernike iz sela Kule i #a$a, ali je verovatno i nji' ukljuio kroz navedena sela, jep i' ne pridodaje nekoj drugoj crkvi.25:3 7avodi i selo /erignjat sa : ku+a. )dma' zatim 4astrebov navodi

pravoslavno;srpske vernike crkve u Vraki, koja je sagraena :E!. godine u &ladom %oriu i to" Vraka ; E6 ku+a, selo Kule ; ! ku+a i selo #a$ ; > ku+a, u kup no >E ku+a. 7avodi i selo Kamenicu sa = i Koplik sa @ ku+e, tako da vraanskoj crkvi pripada != ku+a sa ==6 du$a.25!3 Prvi podatak o >< ku+e u Vraki je verovatan 0do :E!1, a drugi o >E ku+a je nesumnjiv 0od :E!1, jep statistiki podaci #a$ko;prizrenske mitropolije iz :!>;!:. godine kazuju da je u Vraanskoj paro'iji Skadarskog protoprezviterijata bilo >! srpsko;pravoslavni' ku+a, tj. svega tri ku+e vi$e u odnosu na :E!;>6. godinu, $to predstavlja normalan prirast. 0-a sela %ori, (ril, )mara i #a$1. Po istoj statistici u Skadarskom protoprezviterijatu bilo je ukupno :! srpsko;pravoslavni' ku+a od koji' u Vranjskoj paro'iji >5 ku+e u kojoj je selo Kamenica, a u seoskoj paro'iji u /erignjatu 5 ku+a.2<63 S obzirom na sna,nu populaciju Vraana i susedni' Srba u Kamenici i /erignjatu, koji su bili u srodstvu sa rodovima u Vraki i sa njima usko vezani u dobru i zlu 0samo Uli$i+i, %abi+i i Hukaevi+i iz Kamenice nisu imali roake po krvi u Vraki1 mo,e se proceniti da je u njima bilo uoi seobe !<5. godine oko E6 zadru,ni' ku+a sa oko .E66 du$a svrstani' u => rodova. Samo u Vraki je bilo == roda, odnosno bratstva.

/r&avne i i0ijske o aveze Vraana

Vraani, kao turski podanici, bez obzira da li su bili slobodni seljaci ili i?ije, bili su obavezni da dr,avi daju deseti deo letine, tzv. desetak kao 'ri$+ani, tzv. paja davali su po 5= gro$a godi$nje za svaku mu$ku glavu, tzv. nizamiju, jer nisu slu,ili vojsku. Predeo Vrake bio je i?lik vezirske porodice %u$atlija, koji se vremenom delio izmeu naslednika iz ove porodice po mu$koj liniji, ili je prelazio u nasledstvo po ,enskoj liniji udajom, pa je zato bilo manji' i?lika u svojini drugi' porodica. %egovi su vrlo rado ustupali do$ljacima opustelu zemlju na obradu u svojstvu i?ija, da bi tim putem stekli deo pri'oda sa zemlje. /oseljenici u Vraki, budu+i Vraani, pri'vatili su se i?ijskog odnosa na zemlji koju su mogli obraditi sa svojom porodicom. %egovima su davali J<, a od duvana J5 godi$njeg pri'oda. Ii?ije u Vraki pokazali su se vrlo marljivi. (ajili su ,itarice, povr+e, vo+e i duvan, a dr,ali su i po nekoliko stotina grla sitne i krupne stoke. Svoju delatnost su zasnivali uglavnom na principima naturalne privrede, ali su sa svojim proizvodima izlazili na skadarsku pijacu, da bi stekli novac za kupovinu poljoprivrednog alata i za otkup i?ijskog prava, odnosno zemlje koju obrauju. 8itelji sela #a$a od :>6. godine otkupljuju zemlju, vremenom su je potpuno otkupili i dokupili drugu u ataru sela &ladog i Starog %oria. 7ji' slede i otkupljuju se ,itelji sela Kule i &ladog %oria. Ii?ije )mare, (rila i Starog %oria otkupili su se delimino. U Starom %oriu vlasnik i?lika je izlo,io, !5=. godine, posed prodaji, a preostali i?ije nisu bile u mogu+nosti da ga otkupe. 4ugoslovenska vlada je preko svoje diplomatije ilegalno otkupila zemlju, tako da su i preostali i?ije postali sopstvenici zemlje koju obrauju, ali bez tapija, pa je nisu mogli otuiti.

1rvna osveta
S obzirom da su Vraani poreklom iz stare .rne (ore, .rnogorski' brda i -ete, kod nji' su vladale iste obiajne norme kao u zaviaju svoji' predaka. 7aroito je u nji'ovoj svesti dominirala krvna osveta, koja je nemilosrdno sprovoena, kao nepisano pravilo" zub za zub, oko za oko. Posle osvete ubijenog srodnika prestajala je ,alost za njim, kao da je ,rtva ponovo o,ivela. Krvna osveta izmeu sami' Vraana izbijala je zbog uvreda, pla'e naravi i gor$takog ponosa, koja i' je grizla i muila do revan$a u krvi. Iinjenica je da su mnogi nji'ovi preci do$li u Vraku ba$ zbog krvne osvete, pa je ta tradicija nastavljena kao bit vrline. 7o, kada bi izbijao sukob izmeu sami' Vraana posredovali bi ugledniji ljudi iz te sredine, prijatelji, kumovi i kom$ije da izmire, ili pak da sti$aju strasti, zavaeni' strana. /ugotrajne osvete vladale su izmeu Vraana i susedni' &alisora, izmeu koji' je postojala su$tinska razlika u odabiranju ,rtve. *ako je kod &alisora vladalo pravilo da se vrati krv ubistvom uglednijeg Vraanina, bez obzira da li je sa Adu,nikom krviA bio u srodstvu. Ubistvo takvog oveka smatrali su vrlinom, pa je odreeni ubica time bio poastvovan. Vraani su, pak, vr$ili osvetu ubistvom pravog ubice ili njegovog najbli,eg srodnika. #azliiti pogledi na osvetu umno,avali su Adu,nike krviA, a samim tim i broj ,rtava. 7aroito je do$la do izra,aja krvna osveta izmeu Vraana i novoprido$li' .rnogorski' mu'ad,ira 0od ::6. godine1 iz 9toja. Poetkom 56. veka do$lo je ak do dva oru,ana sukoba izmeu nji'. Posredovali su arbana$ki barjaktari Gota i (ruda da razvade dve zara+ene strane. *ada su turski nizami 0vojnici1 iz Skadra uspostavili postaje izmeu nji' da bi spreili dalje krvoproli+e. S kraja !. i poetka 56. veka ubijeno je u osveti oko @6 Vraana, ali nijedan nije ostao neosve+en.2< 3 Sa Kraji$nicima, pored Skadarskog jezera, Vraani se nisu sukobljavali. Sa njima su odr,avali dobrosusedske odnose i meusobno se ispomagali.

.le$enska sa$ouprava i #uhovni &ivot

U du,em procesu naseljavanja Vrane njen ,ivalj su kod arbana$ki' susedni' plemena i barjaka i kod turski' vlasti zastupali begovi iz porodice %u$atlija, koji su u Vraki imali i?like. Krajem E6;i' godina Vraani su uz podr$ku ugledniji' .rnogoraca iz Skadra uspeli da od turske vlasti dobiju odobrenje da se konstitui$u u pleme 0?is1 sa svojom unutra$njom samoupravom. )ni biraju plemenskog stare$inu i seoske azaje, tzv. kmetove, koji i' zastupaju kod turske vlasti sve do njenog prestanka ! 5. godine.2<53 Prilikom naseljavanja Vraani su zatekli urvine manastira Svetog 4ovana Krstitelja u #a$u, crkve Svete Petke u (rilu i crkve Sveti' Vraeva pored Skadarskog jezera.

&anastir u #a$u je sazidan u eri gradnje pravoslavni' manastira u doba 7emanji+a, a pripadali su mu vernici Vrake i Koplika. 7jega u doba turske vladavine prisvaja katolika crkva. Kao opravdanje za ovaj in uzimala je grobove katoliki' vernika izvan pravoslavnog groblja, sa'ranjeni' na mestu pogibije u osveti od strane brana. Katoliki sve$tenici su pu$tali bradu i dugu kosu, kao i pravoslavni sve$tenici, da bi se dodvorili pravoslavnim vernicima, koji su i' kao takve pri'vatili. S obzirom da su se pravoslavni vernici tokom :. veka iselili iz Vrake, a oni iz Koplika u ogromnoj ve+ini islamizirali, manastir je pod zubom vremena propadao. /oseljeni Vraani tokom !. veka nastavljaju tradiciju pret'odni' pravoslavni' vernika iz Vrake, Kamenice i Koplika da se svake godine okupljaju kod #a$kog manastira na bogoslu,enje, a u njegovom predvorju odr,avani su sabori. Pored manastira Vraani nastavljaju da sa'ranjuju svoje umrle srodnike.2<<3 Vraani su tokom !. veka pripadali Skadarskoj paro'iji #a$ko;prizrenske mitropolije, koja je obu'vatala sve Srbe na savremenom tlu Arbanije, a pod jurisdikcijom srpske pravoslavne patrijar$ije. (odine :=E. osnovan je #uski konzulat u Skadru, koji je $titio interese pravoslavnog srpskog ,ivlja u Skadarskom vilajetu. Pod njegovom za$titom nalazili su se i Vraani. #uski konzul u Skadru postavio je kamen temeljac Vraanskoj sabornoj crkvi Svete %ogorodice u selu &ladom %oriu.2<@3 .rkva je podignuta :E!. godine. Pri njoj se obrazuje Vraanska paro'ija, kojoj pripadaju vernici Vrake 0>E ku+a1, Kamenice 0 = ku+a1 i Koplika 0etiri ku+e1 sa ukupno != ku+a.2<=3 Kasnije je Kamenica prikljuena susednoj Vranjskoj paro'iji, tako da su vraanskoj paro'iji pripadali uglavnom vernici Vrake. %ogoslu,enje u crkvi Svete %ogorodice je vi$e od tri decenije povremeno vr$eno s obzirom da su ga obavljali du'ovnici iz Skadra, koji su na nesigurnom putu do Vrake esto napadani, ak je jedan du'ovnik na putu za Vraku ubijen. Kada je !6@. godine postavljen za sve$tenika polupismeni, ali ugledni Vraanin Petar &renovi+ iz &ladog %oria, bogoslu,enje u crkvi se vr$i redovno. Sve$tenici Vraanske paro'ije su, pored bogoslu,enja u crkvi, obilazili vraanske porodice, osve$tavali nji'ove domove i bunare, kr$+avali decu i venavali brane parove. )ni su odigrali znaajnu ulogu u suzbijanju krvne osvete, odr,avanju sloge izmeu vraanski' domova i podizanju nacionalne svesti. Vraanska crkva preuzimala je zemlju Vraana koji su ostajali bez potomstva. )na je time stekla solidan imetak. Po$to je crkva bila sklona padu, prodato je, !5 . godine, ne$to crkvene zemlje, te je steenim novcem izvr$eno renoviranje crkve ime je pobolj$ana njena unutra$nja du'ovna i umetnika vrednost.2<E3

2snovna kola u Vraki

Pored crkve u mladom %oriu podignuta je :>!. godine Paro'ijalna etvororazredna $kola u kojoj je nastava izvoena na srpskom jeziku, druga ove vrste na arbana$kom tlu 0posle skadarske1. Prvi' dvadesetak godina nastava je u njoj povremeno izvoena, jer su uitelji bili sve$tenici vraanske crkve, koji su povremeno dolazili iz Skadra. 9kolu su po'aala samo mu$ka deca. (odine :!<. zabranjena je nastava u $koli, jer nije imala odobrenje 0?erman1 od turske vlasti. 7aredne godine u Skadru boravi srpski konzul iz

Pri$tine %ranislav 7u$i+, koji predla,e srpskoj vladi da otvori konzulat u Skadru, da bi se, pored drugog, pozabavio radom srpski' $kola u Arbaniji, a samim tim i radom srpske $kole u Vraki. )vaj predlog nije pri'va+en, jep je srpska vlada prepustila Skadar s?eri uticaja .rne (ore, koja je ba$ tada otvorila svoj Konzulat u Skadru sa konzulom Hazarom &iju$kovi+em. )n je zatra,io od svoje vlade da $kola u Vraki kojoj je odobren rad stekne status svetovne zagranine $kole i da se imenuje i uitelj i sve$tenik za crkvu. 7o, Vraani insistiraju da dobiju samo sve$tenika iz .rne (ore, koji bi obavljao i du,nost uitelja sa uiteljskom platom.2<>3 *akav nji'ov odnos odlo,io je uvoenje nastave po programu za $kole u .rnoj (ori. *ek !6=. godine u $koli se radi po crnogorskom programu. (odine !6!. Vraanska $kola je uvr$+ena u zagraninu crnogorsku $kolu. /ekretom crnogorske vlade postavljen je za uitelja Aleksa %ojovi+ iz %erana. Uenici su dobili crnogorske ud,benike. Sa obrazovanjem jugoslovenske dr,ave $kola u Vraki je uvr$+ena u jugoslovensku manjinsku $kolu.2<:3 9kola u &ladom %oriu odigrala je znaajnu ulogu u ouvanju nacionalnog identiteta Vraana.

Vraani u alkansko$ i prvo$ svetsko$ ratu

U balkanskom ratu ! 5. godine izmeu Srbije, .rne (ore, %ugarske i (rke sa jedne i *urske sa druge strane crnogorske jedinice su, :. oktobra, otpoele operacije prema Skadru, a potom izvr$ile njegovu vi$emesenu opsadu. Vraku su tom prilikom zaposele crnogorske jedinice, bivakovale u njenim selima odakle su odlazile na ratno popri$te. Sanitarna slu,ba se nalazila u selu Pulu i Starom %oriu. Vraani su doekali crnogorsku vojsku kao oslobodilaku, uestvuju kao njeni vodii, prenose ratnu opremu, municiju i 'ranu, neguju ranjenike i bolesnike.2<!3 Hondonskim ugovorom o miru od <6. maja ! <. godine proklamuje se nezavisna Arbanija, pod protektoratom Austro;Ugarske. #azgranienjem izmeu .rne (ore i Arbanije Skadar sa okolinom, ukljuuju+i i Vraku, pripao je Arbaniji. U prvom svetskom ratu, tokom operacija ! =. godine, nazrene su namere austro; ugarski' i nemaki' jedinica da prodru na jug i odseku odstupnicu srpske vojske preko Arbanije na 4adran. -ato su crnogorske jedinice prodrle u junu ! =. godine iz Cakovice i Podgorice u Arbaniju i zauzele Skadar i Hje$ radi obezbeenja zaleine srpske i crnogorske vojske. Vraka se ponovo na$la u sastavu .rne (ore i u njoj se uspostavlja crnogorska civilna uprava. Pod uticajem austrougarske propagande pobunili su se u jesen ! =. godine malesijski katoliki barjaci u /ukainu, koji su izrovali sve puteve preko Prokletija sa ciljem da spree odstupnicu srpske i crnogorske vojske na 4adran. -ato je .rnogorska vr'ovna komanda u nedostatku rezervni' vojni' snaga anga,ovala Vraane za ugu$enje pobune. )d Vraana je obrazovan /obrovoljaki bataljon od oko sto ljudi, koji je razoru,ao malisore uz ,rtve od etiri poginula i dva ranjena borca i prinudio i' da poprave razrovane puteve. )dr,avao je red u &alesiji do povlaenja srpske vojske. -ato je

odstupnica srpski' jedinica preko Prokletija sprovedena bez ve+i' ,rtava. Po izvr$enom zadatku bataljon se povukao u Vraku i ras?ormiran.2@63 Prilikom povlaenja srpski' jedinica za Skadar i Hje$ Vraani su i' pri'vatili i na'ranjivali u svoje domove i sa svojim zapregama prenosili im ratni materijal do Hje$a. U neuspelom poku$aju povlaenja zadr,ao se u Vraki general #adomir Ve$ovi+ sa pratnjom. Vraani su ga sauvali od zarobljavanja. Dz Vrake se vratio za .rnu (oru. Austro;ugarske okupacione vlasti su kupile oru,je u Vraki, ali su Vraani uspeli da deo naoru,anja sakriju i zadr,e.2@ 3

Vraka u vrtlogu politikih gi anja u Ar aniji

Krajem !56. /ru$tvo naroda je donelo #ezoluciju kojom se uslovljava prijem Arbanije u /ru$tvu priznavanjem nacionalni' prava manjinskim narodima. Arbanija je pri'vatila uslove, pa je ?ebruara !5 . primljena u /ru$tvo naroda, ime je priznat njen meunarodni status. Kraljevina Srba, Grvata i Slovenaca uspostavlja Poslanstvo u *irani i konzulate u Skadru i Kori i vr$i konano razgranienje sa Arbanijom. Vraka je pripala Arbaniji. (odine !5 . Arbaniju potresaju meupartijski sukobi oko prevlasti, koji imaju versku primesu sa stranakim liderima" muslimana A'med;beg -ogua, ortodoksa Kan 7olija i katolika &ark Cona. Pobedila je 7arodna stranka A'med;beg -ogua, ali su je naredne godine svrgle sa vlasti stranke 'ri$+anske koalicije. -a predsednika vlade dolazi Kan 7oli, koji za ne$to vi$e od godinu dana vladavine zabranjuje samostalno delovanje istono; 'ri$+anskoj srpskoj i grkoj crkvi sa namerom da i' ukljui u autoke?alnu istono; 'ri$+ansku arbana$ku crkvu. Vraani odbijaju da napuste pravoslavno;srpsku i ukljue u arbana$ku crkvu, pa su zbog toga zatvarani i premla+ivani. /va Vraanina su podlegla od zadobijeni' rana, a jedan je streljan.2@53 A'med;beg -ogu je prilikom svrgavanja sa vlasti izbegao u 4ugoslaviju, odakle je preko svog zeta .ano;bega .rnoglavi+a 0Krueziju1 organizovao pogranine arbana$ke odrede, koje je 4ugoslovenska vlada snabdela sa oru,jem. *i odredi upadaju u Arbaniju gde savladavaju oru,ane ?ormacije katoliki' barjaka, svrgavaju Kan 7olijevu vladu i ponovo uspostavljaju -oguov re,im 0 !5@1. -ogu se drastino obraunao sa opozicijom. /a bi uneo stra' u kostima svim namernicima otpora, na javnim mestima je ve$ao i svoje potencijalne protivnike. Sukobio se potom i sa svojim zetom .ano;begom, kojem je pre toga podario ministarski polo,aj, zatim ga zamenio i postavio za ambasadora u Ie'oslovakoj, gde ga je rukom pla+ene ubice likvidirao. 7apu$ta prijateljstvo sa jugoslovenskom vladom i sklapa, !5E. godine, *iranski sporazum sa Dtalijom, stavljaju+i se pod njenu za$titu. Po$to je uvrstio svoj lini re,im, proglasio se !5:. godine za kralja Arbanije. Prvi' godina A'med;begove vladavine Vraani su preda'nuli od nacionalnog i verskog pritiska. )dali su se svom mirnom seoskom ,ivotu kao podanici arbana$ke dr,ave. Bkonomski su se oporavljali. Slobodno su ispoljavali svoja nacionalna i verska ose+anja i obrede u crkvi i van nje. /eca su po'aala $kolu i slu$ala nastavu na svom maternjem,

srpskom, jeziku. 7o, uskoro je nastao preokret u poetnu pritajen, pa javan i na kraju vrlo agresivan.

3zro4i seo a Vraana

A'med;beg -ogu nije se razlikovao od drugi' arbana$ki' stranaki' politiara i dr,avnika da se u arbana$ku autoke?alnu istono;'ri$+ansku crkvu ukljue pripadnici iste religije, autoke?alne srpske i grke crkve, a u nameri da se izvr$i potpuna asimilacija nearbana$kog ,ivlja u Arbaniji. 7o, on nije sprovodio takvu politiku dok se nije obraunao sa svojim politikim protivnicima i uvrstio linu vlast. (odine !5:. -ogu je ocenio da je njegov polo,aj kao vladara Azemlje )rlovaA stabilan, preuzima mere odroavanja nearbana$kog u arbana$ki ,ivalj, koje su svom silinom pogodile Vraane. Vraanima je ultimativno nalo,eno da slu$aju bogoslu,enje i vr$e verske obrede za vreme du'ovni' praznika, kr$+enja dece, venanja i sa'rana na arbana$kom jeziku i da pri'vate novi 0gregorijanski1 umesto starog 0julijanskog1 kalendara, kojeg je arbana$ka ortodoksna crkva pri'vatila. U )snovnoj $koli u Vraki uvedena je nastava na arbana$kom jeziku sa sveta., dva asa nedeljno u poznavanju srpskog jezika. Vraanski sve$tenik Veli$a Popovi+, rodom iz sela Kamenice, interniran je za Valonu a umesto njega postavljen je ortodoks Arbanas. Vraani su na pomenute mere arbana$ki' vlasti odgovorili prestankom odlaska u crkvu, du'ovne praznike slave bez prisustva popa. Prestali su s kr$tavanjem i venavanjem pred ortodoksnim popom i ne anga,uju ga na sa'ranama. 7e odriu se ni starog kalendara. Prestali su da $alju decu u $kolu. Vlast odgovara merom interniranja desetak ugledni' Vraana seoski' prvaka. Dnternaciju izdr,avaju u Cinokastru, gde su zadr,ani du,e od $est meseci. Pu$teni su iz internacije na intervenciju jugoslovenske diplomatije. Vra+en je u Vraku i pop Veli$a Popovi+ da nastavi du'ovniku slu,bu. U osnovnoj $koli je obnovljena nastava na srpskom jeziku. (odine !< . arbana$ke vlasti obnavljaju itav raniji postupak, ali u drastinijoj ?ormi" dovoenje popa ortodoksa i internacija srpsko;pravoslavnog popa i ugledni' Vraana, postavljanje u $koli dva arbana$ka uitelja i progon dotada$nji' uitelja, branog para Hazara i Vidosave %rajovi+. Vraani ni ovom prilikom ne idu na bogoslu,enje, ne vr$e nikakve verske obrede, ne $alju decu u $kolu. Arbana$ke vlasti preduzimaju dodatne represivne mere" roditelje novano ka,njavaju, privodi u ,andarmeriju i batina, ,andarmerija prisilno odvodi decu u $kolu, zabranjuje upotrebu srpskog jezika na javnim mestima, i no$enje crnogorski' kapa, a umesto nji' nala,e da se nose alme. Ponovo je intervenisala jugoslovenska diplomatija, te su posle $est meseci pu$teni na slobodu internirani Vraani i pop Veli$a Popovi+. 7o, time sukob nije razre$en, jep arbana$ke vlasti nisu odustajale od mera nacionalnog odroavanja, niti su Vraani prestali da bojkotuju arbana$ko bogoslu,enje i nastavu u $koli. Vraani su nastojali da preko 4ugoslovenskog konzulata u Skadru dobiju od 4ugoslovenske vlade odobrenje za iseljenje u 4ugoslaviju. &eutim, vlada je bila protiv

iseljavanja, ali je nastojala da preko svoje diplomatije olak$a polo,aj Vraana. (eneralni jugoslovenski konzulat u Skadru je bio najvi$e anga,ovan da po uputu vlade otkloni presiju arbana$ki' vlasti nad Vraanima, ali je i uoavao uzaludnost ti' nastojanja. ) tome tada$nji vicekonzul u Skadru ovi' dana daje svoje mi$ljenje" ADdeju o iseljenju Vraana na$a vlada je energino odbijala i pored gledi$ta (eneralnog konzulata da ne mo,emo da negiramo opravdane za'teve Vraana. 7ajzad vlada je usvojila gledi$te (eneralnog konzulata 0moj1 i dala pristanak na iseljenje.A2@<3 Dpak, ini se da je 4ugoslovenska vlada odluila da odobri iseljenje !<<. godine, kada je delegacija Vraana primljena kod predsednika vlade %ogoljuba 4e?ti+a, koji im je obe+ao naseljenje u &eto'iji. /elegaciju su sainjavali" *o$o &artinovi+, Spaso #e$etar 0obojica se vra+aju u Vraku i pokre+u akciju za iseljenje1, 4ovan %a$anovi+ i Stevan Curevi+ 0ostaju u 4ugoslaviji, oekuju+i dodelu zemlje i dolazak svoji' porodica1.2@@3

Seo a Vraana
Po saznanju o odobrenju iseljenja Vraani prodaju imovinu u nji'ovoj svojini. -emlju i ku+e prodaju skadarskim begovima sa polovinom tr,i$ne vrednosti, a stoku na skadarskoj pijaci po tr,i$nim cenama. &eutim, arbana$ka administracija izmislila je brojna dugovanja Vraana unazad od desetak godina i nametala nji'ovu isplatu kao uslov za izdavanje iseljenikog paso$a. 7o, imu+nijim vraanskim porodicama ostalo je novca da u mestu iseljenja mogu kupiti pomalo zemlje, a bilo je i takvi' koji su tim sredstvima mogli graditi ku+e. 7eki punopravni vlasnici prodate imovine prelazili su iz Vrake u 4ugoslaviju ilegalno i besputno sa steenim novcem, ostavljaju+i svoje porodice od koji' nije za'tevano izmirenje potra,ivanja kao uslov za iseljenje. 7o, sve porodice bile su du,ne da izmire takse za izdavanje iseljenikog paso$a. Svi Vraani iz sela #a$a, Kula i &ladog %oria i delimino iz (rila, )mare i Starog %oria, a koji su imali sopstvenu imovinu za prodaju, podneli su za'teve za iseljenje. Vraani iz (rila, osim Peli+a, i )mare nalazila se u i?ijskom odnosu, a iz Starog %oria nisu imali tapije na otkupljenu zemlju iz !5=. godine, pa je nisu imali pravo prodavati u svojstvu vlasnika. %ez novane podloge nisu smeli da podnose za'teve za iseljenje.2@=3 Seobom je za'va+eno dve tre+ine vraanski' domova 0ne$to preko sto zadru,ni' ku+a1. U jesen !<<. godine otpoelo je raseljavanje. 7ajmasovnije napu$tanje Vrake je u !<@. godini i nastavljeno sa osetnim padom tokom naredne dve godine. Dseljene porodice prebacuju se iz Skadra za Podgoricu u kojoj se neke grupe zadr,avaju i do $est meseci, ljubazno pri'va+ene od naroda. Sme$tene su u privatnim doma+instvima besplatno ili uz minimalnu naknadu. *ro$kovi is'rane padali su na teret dr,avne kase. Dz Podgorice iseljene porodice se pojedinano prebacuju za Pe+, gde i' pri'vata )kru,no povereni$tvo za agrarnu re?ormu i kolonizaciju i izdaje im re$enja o naseljavanju.

Vraani su izjavljivali ,elju da budu naseljeni zajedno u jednom predelu &eto'ije. -ato su im agrarne vlasti dodeljivale zemlju i upu+ivali i' u Podrimlje 0oko )ra'ovca1 pored reke %elog /rima i njegove pritoke &iru$e. 7ji'ove naseobine su obrazovane u selima" #atkovac, /obri /ol, Ii?lak, &rasor, /anjane, Kramovik, Ponorac 0(araevo1, Saro$, Vranjak, %obovac, %uble, #adosti, -rze, (ed,a, /omanek, Vla$ki /renovac, Hjubi,da, *urjak, &ali$evo, %ubovac i Hozica. #adi se o rasturenim selima, bez puteva i $kola u kojim su nerado pri'vatali zemlju drugi naseljenici. &anje naseobine Vraana obrazovane su van Podrimlja" u /renovcu kod /eana, Vitomirici, -lopeku, %elom Polju i Hjubeni+u kod Pe+i, i %anjici kod Dstoka. Po jedna vraanska porodica naselila se u #ogovu kod Prizrena i Kosovu Polju kod Pri$tine. U Podrimlju su Vraani dobili zemlju pod $ikarama i ispa$ama, koja je progla$ena dr,avnom i op$tinskom zemljom, a ranije su polagali pravo na nju pe+ki, akoviki i prizrenski begovi. U ovom, ogranienom, ?ondu zemlje za naseljavanje nalazilo se i ziratne zemlje za gajenje poljoprivredni' kultura, najvi$e pored reke /rima i &iru$e, plavljena u doba ki$a i topljenja snega, pa je kori$+ena za livade. -iratna zemlja dodeljivana je i za lokaciju vraanski' naseobina. U ovom ?ondu nalazila se utrina koja je pripadala manastiru Visoki' /eana, a nalazila se izmeu sela %ubla, *urjaka i Ponorca, kao i napu$tena bezvlasniko;kaaka zemlja od oko : 'ektara u ataru sela Kramovika i Ii?laka, koja je dodeljena naseljenim Vraanima. Vraanske porodice van Podrimlja najvi$e su se naseljavale na kupljenu zemlju 0-lopek, %elo Polje, Hjubeni+, /renovac i Vitomirica1, manje na zemlju koju su dobili od agrara 0#ogovo, /renovac, Vitomirica i %anjica1, delimino radnu 0/renovac1 i bevlasniko; kaaku 0%anjica1. Porodica u Kosovom Polju dobila je zemlju u miraz, putem ,enidbe. Po -akonu o naseljavanju ju,ni' krajeva Vraani su svrstani kao agrarni subjekti u grupu optanata, naseljenika jugoslovenski' naroda koji se doseljavaju iz susedni' dr,ava. U,ivali su sva prava kao kolonista. /obijali su po pet 'ektara zemlje na glavu porodice i jedan do tri 'ektara na druge lanove porodice. *akav status imali su svi Vraani u Podrimlju. Vraani van Podrimlja, koji kupuju zemlju dobijali su zemlju od agrarni' vlasti u dopunu do visine kolonistikog sledovanja, pa su imali i status autokolonista. Agrarni subjekti sa statusom dobrovoljaca, koji su u prvom svetskom ratu dobrovoljno stupali u sastav srpske ili crnogorske vojske, dobijali su po pet 'ektara radne zemlje, a dodatak po kolonistikom osnovu. )va kategorija subjekata bila je zastupljena samo u %anjici kod Dstoka.2@E3 Vraani u svojstvu agrarni' subjekata, tj. oni' koji su dobili zemlju od agrara, dobijali su dr,avne ku+e od slabog materijala, lepljene spolja blatom i premazivane kreom. /oseljenici iz !<E. godine dobijali su umesto ku+e novanu pomo+ za njeno podizanje. Sve su porodice dobijale po par volova, plug i tro$kove is'rane do prve ,etve i za svaki iskreni 'ektar zemlje po 'iljadu dinara pomo+i.2@>3

Sveo uhvatnost seo e po ro#ovi$a

Seobom su za'va+ene 6@ zadru,ne porodice. )ne su se prilikom dodele zemlje u mestu naseljavanja delile na vi$e agrarni' subjekata, odnosno na vi$e porodini' glava, a u cilju sticanja prava na ve+u povr$inu zemlje. *akva dodela zemlje bila je pravno zasnovana, jep su sve porodice kao agrarni subjekti postojale. D zadru,ne porodice koje su kupile zemlju dele se tako da jednim delom ostaju na kupljenoj, a drugim delom odlaze na od agrara dobijenu zemlju. -ato se prilikom naseljavanja vraanski' zadruga pojavljuje kao agrarni i drugi subjekti 56= porodica koje su se naselile u &eto'iju i jedna na Kosovo. #aseljavanje Vrake poelo je !<<. godine, ali se porodica raselilo ranije uglavnom zbog krvi i naselile se u .rnu (oru i Srbiju, da bi se u eri op$te seobe prikljuile doseljenim Vraanima i naselile u &eto'iju i na Kosovo. /eset porodica doselilo se !<<. godine, @E porodica !<@. godine, <6 porodica !<=. i osam !<E. godine.2@:3 /va vraanska roda, Vujai+i i Corovi+i, napustili su Vraku pre seobe, tako da je ostalo => rodova od koji' je < rod, ukljuuju+i i one iz Kamenice i /erignjata, u celini za'va+en seobom i to" Pelevi+i, #e$etari, Seni+i, Curevi+i, Krkoti+i, Pe$ovi+i, &renovi+i, Popovi+i 0ostaje i' u Kamenici1, Hambuli+i, Kavari+i, Pejovi+i, Krakovi+i, %anjovi+i, 8ari+i, &aji+i, 7iki+i, Pe$uki+i, #aievi+i, Uskokovi+i, 9unjevi+i, &arkovi+i; %jelanovi+i, &arkovi+i, Andrijevi+i, (a$ovi+i, (orovi+i, /ragovi+i, Konti+i, &ilogori+i, #adikovi+i, #adovi+i i Uli$i+i iz Kamenice. 7jima se u -eti prikljuuje ranije odseljen rod Vujai+a. Pelevii se u martu !<@. sele iz Vrake za Pe+, gde se razvrstavaju u 56 porodica. Ietiri porodice su kupile zemlju u selu -lopeku i jedna u %elom Polju kod Pe+i. Petnaest porodica se naselilo u Podrimlje u selima" %uble, *urjak 0po pet porodica1, Saro$ 0etiri porodice1 i Ponorac 0jedna porodica1 na zemlju dobijenu od agrara. Pelevi+i u *urjaku dobili su i <@ 'ektara $ume u selu Kijevu. Reetari sa doseljenjem u Pe+ broje osam porodica. 9est porodica se doselilo !<@, a po jedna !<=. i !<E. godine. Sedam porodica je dobilo zemlju u selu #adosti, a naseljava se $est, jep je jedna porodica ostala u Pe+i. )sma porodica se naselila u selo Kramovik, na kaakoj zemlji i ku+i. Senii se naseljavaju u Podrimlje, !<@. godine, i to pet porodica u selo /anjane i tri u selo /omanek. urevii se prilikom naseljavanja razvrstavaju u osam porodica iz tri zadruge. 4edna zadruga sa tri porodice naseljava se, !<<. godine, na kupljeno imanje u selu Klinini kod Pe+i. 7aredne godine prelazi na od agrara dobijenu zemlju u /renovcu kod /eana, gde pored kestenjaste $ume dobija radnu zemlju. Ku+u i zemlju u Klinini prodaje, a delimino vr$i zamenu za zemlju i ku+u u /renovcu. /ruga zadruga sa dve porodice naseljava se, !<@. godine, u Podrimlje, selo &rasor. *re+a zadruga sa tri porodice naseljava se, !<=. godine, u Podrimlje, u selu %ubovcu.

Krkotii napu$taju Vraku !<@. godine. #azvrstani u devet agrarni' subjekata 0porodica1 naseljavaju se u Podrimlje i to etiri porodice u selu /obrom /olu, tri porodice u selu Ii?laku i tri porodice u selu Saro$u. Peovii su inili $iru porodinu zadrugu u tre+em kolenu. Ietiri srodnika svete pre seobe brata i be,e za 4ugoslaviju, od nji' se dva naseljavaju u selo Adrane kod Kraljeva, a druga dva u %anjicu kod Dstoka. Po$to svi dobijaju zemlju od agrara u %anjici, a ne$to su zemlje kupili od naseljenika, koja je pre toga bila kaaka, bra+a iz Adrana prelaze u %anjicu. (odine !<<. doseljavaju se iz Vrake u %anjicu i preostala dva brata, gde dobijaju zemlju po kolonistikom i dobrovoljakom osnovu ; $umu i radnu kaaku zemlju. *ako je u %anjici nastala naseobina Pe$ovi+a od $est porodica.2@!3 Mrenovii pri naseljavanju ine pet porodica. 4edna se naselila, !<@. godine, u Podrimlje, u selu Ponorcu, a etiri, !<=. godine, u Vizomiricu kod Pe+i na od agrara dobijenoj i kupljenoj zemlji.2=63 Popovii, pet porodica, se naseljavaju, !<@. godine, u Podrimlje, u selu #adosti. Lam ulii, etiri porodice, se naseljavaju, !<=. godine, u Podrimlje, selo Vranjak. Kavarii, tri porodice, naseljavaju se, !<@. godine, u Podrimlje, selo (ed,a. Pejovii, tri porodice, naseljavaju se u Podrimlje, selo %uble. Krakovii, tri porodice, se naseljavaju, !<@. godine, u Podrimlje, selu /obrom /olu. Banjovii ine dve porodice i obe se naseljavaju u Podrimlje, jedna !<5. godine u selo -rze, a druga, !<@. godine, u selo *urjak. "arii, dve porodice, se naseljavaju u Podrimlje, selo Saro$. Majii, dve porodice, naseljavaju se !<@. godine u Podrimlje, selo %ubovac. #ikii, dve porodice, se naseljavaju u Podrimlje, jedna porodica, !<@. godine, u selo &rasor, a druga, !<E. godine u selo Saro$. Peukii, dve porodice, naseljavaju se, !<@. godine, u Podrimlje, selo Ponorac. &skokovii, dve porodice, naseljavaju se u Podrimlje, selo Saro$. %unjevii, dve porodice, naseljavaju se u Podrimlje, !<@. godine, u selu %ubovcu. Markovii)Bjelanovii*+dve porodice, naseljavaju se, !<@, godine, u Podrimlje, jedna u selo Ii?lak, a druga u selo /obri /ol. Markovii, jedna porodica, naseljavaju se, !<=. godine u Podrimlje u selu Hjubi,di.

An$rijevii, jedna porodica, naseljavaju se, !<@. godine, u Podrimlje, selo /obri /ol. Vujaii, jedna porodica, naseljavaju se, !<5. godine, u Podrimlje, selo -rze. 'aovii, jedna porodica, se naseljavaju, !<@. godine, u Podrimlje, selo &ali$evo. 'orovii, jedna porodica, naseljavaju se u Podrimlje, selo /obri /ol. (ragovii, jedna porodica, naseljavaju se u Podrimlje, selo Hozica. Kontii, jedna porodica, naseljavaju se, !<@. godine, u Podrimlje, selo %ubovac. Milogorii, jedna porodica, naseljavaju se, !<@. godine, u Podrimlje, selo &ali$evo. Ra$ikovii, jedna porodica, naseljavaju se, !<=. godine, u selo &ali$evo. Ra$ovii, jedna porodica, naseljavaju se, !<5. godine, u selo -rze u Podrimlju. &liii, jedna porodica iz Kamenice, naseljavaju se !<@. godine u selo %uble u Podrimlju. Dz Vrake su delimino za'va+eni seobom E rodova i to" &atanovi+i, Krstovi+i, &artinovi+i, %rajovi+i, &ikuli+i, %a$anovi+i, #oganovi+i, Ajkovi+i, .ekli+i, Cinovi+i, Vui+i, -latiani, #ackovi+i, Cureti+i, Vukevi+i i #adinovi+i. Matanovii, : porodica, se naseljavaju !<@;<=. godine, u Podrimlje i to" $est porodica u selu %obovcu, po pet porodica u Ponorcu i %ublu i dve porodice u Kramoviku. /ve porodine zadruge ostaju u Vraki. &artinovi+i se u martu !<@. godine sele iz Vrake za Pe+ gde su se raslojili u 5 porodica. 4edna porodica kupuje zemlju u selu %elom Polju kod Pe+i, gde se stalno nastanjuje. /ve porodice kupuju zemlju u selu Hjubeni+u kod Pe+i, na kojoj podi,u ku+u i u nju povremeno borave. Stalno se nastanjuju, zajedno sa jo$ $est porodica &artinovi+a u Podrimlju, selu Hjubi,di, gde dobijaju zemlju od agrara. *ri porodice se naseljavaju u selu (ed,i. /ve zadru,ne porodice &artinovi+a ostale su u Vraki. Baanovii se sele iz Vrake !<@. godine kao dve porodine zadruge, koje se pri naseljavanju raslojavaju u deset porodica. 4edna zadruga raslojena u pet porodica u svojstvu agrarni' subjekata naselila se u /renovcu kod /eana na radnoj zemlji i $umi. /ruga zadruga od pet porodica naselila se u Podrimlje u selu Ii?laku na nekultivisanoj dr,avnoj zemlji. 4edna zadru,na porodica ostala je u Vraki. Roganovii se doseljavaju u Pe+ !<@. godine, gde se raslojavaju u deset porodica, agrarni' subjekata. /evet porodica se naselilo u Podrimlje u selima" #atkovcu 0sedam

porodica1, Vla$kom /renovcu i (ed,i 0po jedna porodica1. 4edna se porodica naselila u selo #ogovo kod Prizrena. U Vraki je ostala jedna porodina zadruga. Mikulii se sele iz Vrake u tri grupe, !<@, !<=. i !<E. godine. #azvrstani u devet porodica, agrarni' subjekata svi se naseljavaju u Podrimlje u selu Ponorcu 0(araevu1 ; etiri porodice, /omaneku ; tri porodice, %obovcu i %ubovcu ; po jedna porodica. 4edna zadru,na porodica ostala je u Vraki, a etiri u Kamenici. Brajovii se iseljavaju iz Vrake !<5. i !<=. godine. 7aseljavaju se u svojstvu sedam porodica u Podrimlje i to jedna porodica u selu -rzu 0doseljena !<51 i $est porodica u selu Ponorcu 0doseljene !<=1. 9est zadru,ni' ku+a ostalo je u Vraki. Krstovii se sele iz Vrake !<@. godine. U svojstvu $est porodica, agrarni' subjekata, naseljavaju se u Podrimlje, selu %ubovcu. U Vraki je ostalo devet zadru,ni' porodica, ukljuuju+i i doseljene Krstovi+e iz /erignjata. inovii se raseljavaju !<=* godine. 7aseljavaju se u svojstvu pet porodica, agrarni' subjekata, u Podrimlje, selu %obovcu. U Vraki ostaju tri zadru,ne porodice. Ajkovii se iseljavaju iz Vrake !<@. i !<E. godine i naseljavaju se u svojstvu etiri agrarna subjekta, u Podrimlje i to dve porodice u selu Vranjaku i po jedna u /anjanu i (ed,i. Pet porodini' zadruga ostalo je u Vraki, ukljuuju+i i doseljene porodice iz /erignjata. Zlatiani napu$taju Vraku !<@. godine. *ri doseljene porodice naseljavaju se u Podrimlje, selo /omanek. U Vraki ostaju tri zadru,ne porodice. Ceklii su obu'va+eni selidbom sa svega dve porodice. Pre seobe, !5=. godine, jedna se porodica preselila iz Vrake u Kosovo Polje, gde se prizetila uz kolonistiku porodicu Vujo$evi+a. /ruga porodica napu$ta Vraku u op$toj seobi i naselila se u Podrimlje, selo Ii?lak. 9est porodini' zadruga ostaju u Vraki. Vuii, jedna zadruga sa dve porodice, napu$taju Vraku !<@. godine i naseljavaju se u Podrimlje, selo %uble. Ietiri zadru,ne porodice ostaju u Vraki. Ra!kovii napu$taju Vraku !<@. godine. U svojstvu dva agrarna subjekta naseljavaju se u Podrimlje, selo /obri /ol. 4edna porodina zadruga ostaje u Vraki. uretii, dve porodice, se naseljavaju u Podrimlje, jedna u selo %ubovac 0 !<@1, i druga u selo Vranjak 0 !<E1. 4edna porodina zadruga ostaje u Vraki. Vukevii su za'va+eni seobom samo sa jednom porodicom, koja se !<E. godine naseljava u Podrimlje, selo #atkovac. 4edna porodica ostaje u Vraki. Ra$inovii, jedna porodica se naseljava u Podrimlje, !<@. godine, u selu /obrom /olu. 4edna porodina zadruga ostaje u Vraki.

Dz E delimino iseljeni' vraanski' rodova iselilo se u Podrimlje i na Kosovo !@ porodice, a u Vrani je ostalo @> zadru,ni' porodica.2= 3 U Vraki u celini ostaje osam rodova sa 5 zadru,ni' porodica i to po dve porodice Peli+a, Stajki+a, 9abanovi+a i Stankovi+a i po jedna porodica Sekuli+a, .amni+a, 9o+a i #adusinovi+a. Ukupno je u Vraki ostalo =! zadru,ni' porodica iz 5@ roda. U 7amenici je ostalo deset porodica Popovi+a, etiri porodice &ikuli+a, dve porodice %abi+a i po jedna porodica #adusinovi+a i Hukaevi+a. -ajedno u Vrani i Kamenici ostalo je >> zadru,ni' porodica. Krastovi+i i Ajkovi+i iz /erignjata su potpuno raseljeni za Vranu i Podrimlje, tako da u ovom selu nije ostalo srpskog ,ivlja,

5ivot Vraana u Metohiji 6#o ),7)* go#ine8

Vraani u &eto'iji su osobito vezani za svoje naseljenike oaze, ali oni odr,avaju meusobne kontakte kao nekada$nje kom$ije i saplemenici. Pritiu jedan drugom u pomo+ u te$kim trenucima. Skoro svi su na okupu na sa'ranama svoji' saplemenika. Pose+uju se i istiu gostoljubljem. Kontaktiraju i sarauju sa naseljenicima koji su do$li iz razni' krajeva 4ugoslavije. Sa me$tanima Arbanasima odr,avaju korektne odnose, izmeu nji' se uspostavljaju kumstva i pobratimstva, ali je s vremena na vreme dolazilo do meusobni' porodini' sukoba, zbog lini' nesporazuma, koji nisu dobijali $ire, pre svega nacionalne, razmere. Porodice koje su stekle novac u Vraki prodajom imanja, ku+a i stoke i za njega delimino ili u celini kupile radnu zemlju u mestu naseljenja, koje su dobile od agrara pored nekultivisane i radnu zemlju, kao i porodice sa brojnijom radnom snagom stiu u samom poetku solidnu osnovu u proizvodnji ratarski' kultura, kao i za zavidan stoni ?ond. Dz sauvane evidencije katastarskog popisa ,ivog i mrtvog inventara naseljeniki' doma+instava iz !<E. i !<!. godine prepoznaju se takva, istina retka, vraanska doma+instva, koja su imala i do =6 ovaca, vi$e grla govedi za mu,u i zapregu, svinja, ree koza i konja. )d mrtvog inventara zabele,ena su zapre,na kola 0gvozdena i drvena1, plug i drugi sitniji poljoprivredni alat, a u jednom doma+instvu zabele,ena je i sejalica.2=53 Sva vraanska doma+instva koja su stekla neobradivu zemlju pod $ikarama, pa$njacima i utrinama, a takvi' je bilo najvi$e, morala su snagom svoji' mi$ica kriti $umu, kopati pa$njake i utrine. *akva doma+instva, a naroito ona sa nedovoljnom aktivnom radnom snagom, sporo su napredovala, pa su du,e ostajala u bedi i nema$tini. D pobolj$anje boniteta iskrenog zemlji$ta kod ti' doma+instava vrlo sporo je sprovoeno zbog nedostatka stajskog ubriva s obzirom da su u takvim uslovima ,ivota bili prinueni da prodaju volove koje su dobili od agrarni' vlasti, a dr,ali su samo po dve;tri ovce i eventualno svinju. Dpak, na svim imanjima Vraana nastaju, pre ili kasnije, na nekada$njim $ikarama, ispa$ama i utrinama njive sa kukuruznim, p$eninim, ra,anim i ovsenim kulturama. Kao solidni ba$tovani Vraani gaje paradajz, paprike, krompir, luk i bostan. &ladi zasadi vo+njaka davali su prve plodove $ljiva, jabuka, kru$aka i dunja. /o aprilskog rata !@ .

uspeli su svojim mukotrpnim radom da ?ormiraju svoja gazdinstva i steknu minimalne uslove za u'odan skroman ,ivot U Podrimlju, selima %eloj .rkvi, -rzu i /renovcu, radile su osnovne $kole u vreme doseljavanja Vraana u kojim Vraani upisuju decu. U selu Saro$u i #atkovcu otvaraju osnovne $kole iskljuivo za vraanske naseljenike uitelji rodom iz Vrake %lagoje &arkovi+ i #adivoje #oganovi+, koji su se $kolovali u %itolju i Skoplju 0 !5=; !<<. godine1.

.rogon Vraana iz njihovih naseo ina

U aprilskom ratu !@ . Vraani, vojni obveznici, su na ?rontu. U odbrani zemlje poginula su tri Vraanina, a oko <6 i' je palo u zarobljeni$tvo.2=<3 4edan je poginuo od nemakog bombardovanja %itolja. Dtalija koristi Arbaniju kao odskonu dasku za osvajanje jugoslovenske teritorije, naroito prema &eto'iji. )na okuplja kosovsko;meto'ijsku emigraciju u Arbaniji. Uoi rata organizuje u Arbaniji oru,ane dru,ine od kaaka, arbana$ki' odmetnika, koji su iz 4ugoslavije prebegli u Arbaniju, naoru,ava i' i daje platu i trebovanje. )ve kaake dru,ine, izvrsno naoru,ane, upadaju u aprilskom ratu u &eto'iju. Sa njima upadaju i veliko;albanski nacionalisti, agitatori za stvaranje tzv. Velike Arbanije na raun jugoslovenske teritorije. Prikljuuju im se doma+i arbana$ki nacionalisti pod vostvom jugoslovenskog senatora Se?edin;bega &a'mudbegovi+a, poslanika iz )ra'ovca &usta?e /urutovi+a i (ani;bega 0brat .ano;bega1 .rnoglavi+a iz Cakovice. Svi se oni anga,uju da se u pro$irenoj dr,avi obezbedi AistaA arbana$ka etnika sredina, pa u tom du'u sprovode akciju proterivanja naseljenika iz &eto'ije. U progonu naseljenika ukljuuju se, pored kaaki' dru,ina, nacionalizmom doktrinirani Arbanasi iz &eto'ije, kao i oni koji su kroz ovu akciju sagledavali line interese da putem pljake steknu imovinsku korist. 7aoru,avaju se iz skladi$ta jugoslovenske vojske, koja se nalazila u rasulu. 7apad na vraanske naseobine u Podrimlju poeo je >. aprila !@ . godine. Vraani su bili bez ikakve za$tite, jep su lica sposobna za borbu bila na ?rontu, a ,andarmerija se nalazila u rasulu. Paljene su im ku+e i pljakana imovina. Pred vatrenom zavesom povlae se ka Cakovici u kojoj se zadr,ava manji broj izbeglica. &asa vraanski' izbeglica produ,ava za Pe+. U op$toj 'ajci za progonjenim i u nji'ovoj samoodbrani poginula su dva Vraanina.2=@3 U tom op$tem mete,u istakli su se neki Arbanasi, nada'nuti 'umanim ose+anjima, koji sklanjaju vraanske porodice u svoje domove i obezbeuju im pratnju od Podrimlja do Pe+i. *alas progona prekosi se iz Podrimlja na Vraane u /renovcu i -lopeku, a ne$to kasnije u Vitomirici i %anjici u kojoj su ubijena dva lica.2==3 Samo su se dve vraanske porodice iz %elog Polja kod Pe+i odr,ale na svojim imanjima, jer su tu okupacione vlasti uspostavile prividni red i mir. Svi ostali Vraani su prognani, ku+e su im popaljene, a imovina uglavnom opljakana. (rad Pe+ je aprilski' i majski' dana !@ . bio centar zbijanja vraanski' i drugi' izbeglica iz skoro itave &eto'ije. Sme$taju se po gradskim ku+ama, $upama, dvori$tima i pod kro$njama vo+aka, izlo,eni ki$i i studeni.

Dtalijanske okupacione vlasti su u junu !@ . godine odobrile Vraanima da se povrate u Podrimlje, radi preuzimanja stoke koja je ostala na uvanje kod nji'ovi' kom$ija Arbanasa. *u meru kratkog da'a koriste neki Vraani, vra+aju se i preuzimaju neotuenu i neskrivenu stoku. U povratku za Pe+ ubijena su dva Vraanina.2=E3 Povra+enu stoku Vraani prodaju na pe+koj pijaci po znatno ni,im cenama od nji'ove vrednosti, ali im dobijeni novac omogu+ava da za kra+e vreme obezbede 'ranu za izdr,avanje porodica. Dz Pe+i i Cakovice Vraani se sele za Srbiju i .rnu (oru, ali se taj proces zaustavlja izbijanjem ustanka u julu !@ , a nastavlja se povratkom u Vraku i njenu okolinu. Dpak, ogromna ve+ina Vraana zadr,ava se pod okupacijom u Pe+i, manje i Cakovici.

Iz egli Vraani u .ei i 9akovi4i

Dzbegli Vraani, prisilno proletarizovani, bili su prinueni radi svog odr,anja da se pri'vataju sezonski' i povremeni' poslova. #adno;aktivni lanovi porodica, uglavnom mu$karci, rade u rudnicima, i izgradnji puteva u Fa? Pru$i, Kepeniku, Kalimanu, Kuksu i .LpojL, odvajaju+i se od svoji' porodica. U okolini Pe+i i Cakovice u vreme poljoprivredni' radova nadnie, naroito ,ene, kod seoski' gazda. 7ji'ovi ,ivoti su bili u stalnoj opasnosti, naroito u Pe+i gde su ubijena dva Vraanina.2=>3 )gromna ve+ina Vraana u Pe+i i Cakovici pripadala je narodnooslobodilakom pokretu. -ato su esto 'ap$eni i zadr,avani u zatvorima, a desetak nji' je odvedeno u logor u Dtaliji, a pet;$est od nji' ostavilo je tamo ,ivote. 7aroitu psi'ozu nesigurnosti i stra'a uneo je tzv. Kosovski puk, koji je obrazovan u Kosovskoj &itrovici 0na srpskom upravnom podruju1 i prelazi poetkom decembra !@<. na arbana$ko upravno podruje kao kaznena ekspedicija za likvidaciju narodnooslobodilakog pokreta, a iskori$+en je za likvidaciju srpskog i crnogorskog ,ivlja. U #ako$u je streljao preko <6 Srba, u izbeglikom logoru u Curakovcu uljem otrovao <@ izbeglice i u Pe+i pobio oko =6 ljudi. Po gradu Pe+i vr$io je pretrese srpski' i crnogorski' ku+a, premla+ivao ljude, 'apsio i' i u zatvoru izlagao jezivim mukama. )vim represivnim merama izlo,eni su bili i Vraani. )va arbana$ka kaznena ekspedicija nastavlja svoju zloinaku misiju u Cakovici, Prizrenu, Skadru, Uro$evcu i Pri$tini.2=:3 U Pe+i su obe$eni u januaru !@@. etiri Vraanina kao zarobljeni partizani. Dsto toliko je poginulo, u leto !@@ za vreme bombardovanja Pe+i, a bilo i' je vi$e ranjeni', meu kojim je bilo dosta dece. Dste godine poginuo je kao partizan u &alesiji jedan Vraanin, a ubijeno je $est Vraana u svojstvu pripadnika etnikog pokreta.2=!3

Iz egli Vraani na srpsko upravno po#ruje

7a srpsko upravno podruje pod nemakom okupacionom upravom uspelo je da izbegne oko = vraanski' porodica. -adr,avaju se u Kosovskoj &itrovici i u okolini Kraljeva, Kragujevca i Kru$evca. 7ji' nije muila glad, jep su radno;aktivni lanovi porodica nadniili kod seoski' gazda i na taj nain obezbeivali najosnovnija sredstva za ,ivot. &eutim, = lica je stradalo u masovnim streljanjima u Kraljevu 0 >. oktobra !@ 1 i

Kragujevcu 05 . oktobra !@ 1, kao uesnici narodnooslobodilakog pokreta, u jedinicama narodnooslobodilake vojske i od bombardovanja u Kraljevu.2E63

Iz egli Vraani u 'rnoj :ori

)ko =6 vraanski' porodica odlazi u maju, junu i julu !@ . iz Pe+i za Podgoricu. Sme$taju se u ne'igijenskim prostorijama. )d zaraze i gladi pomrlo je mnogo nji'ove dece. Kasnije su prebaene u Dzbegliki logor preko &orae, u barakama koje su bile opasane bodljikavim ,icama i stra,om. U logoru su Vraani dobijali sledovanje za is'ranu u kukuruzu, bra$nu i pirinu. U Podgorici su dva Vraanina ubijena kao pripadnici narodnooslobodilakog pokreta.2E 3 %ilo je vraanski' izbeglica u .rnoj (ori koji su sme$teni u Dzbegliki logor u %aru.

Iz egli Vraani u Vraki i okolini

7eutvren broj vraanski' porodica uspeo je da izbegne logore u .rnoj (ori i da se povrati u Vraku i njenu okolinu. 7ji' pri'vataju skadarski begovi da im obrauju zemlju u svojstvu i?ija. Sme$taju se kod svoji' roaka, kom$ija i prijatelja. U maju !@ . godine (ani;beg .rnoglavi+ 0Krueziju1 iz Cakovice nudi izbeglim Vraanima u Pe+i i Cakovici utoi$te u Vraki ili u bilo kojem kraju doratne Arbanije s tim da pri'vate podanstvo ortodoksne autoke?alne arbana$ke crkve. Vraani su odbili ovu ponudu.2E53 U prole+e !@5. godine oko desetak vraanski' porodica iz Pe+i i Cakovice odlaze preko Prizrena za Skadar, a iz Skadra za Vraku za i?ije skadarski' begovaM i za selo %arlaj ispod %rdanjola, gde rade kao nadniari kod seoski' gazda.2E<3 /rugog avgusta !@ . sedam vraanski' porodica uspelo je da se prebaci iz Pe+i na srpsko upravno podruje u Kosovskoj &itrovici, ali i' tu nemake okupacione vlasti zadr,avaju i predaju italijanskim okupacionim vlastima u Pri$tini, gde su sme$tene u Dzbegliki logor. #adno;aktivni mu$karci su izdvojeni i odvedeni za Kalima$ u Arbaniji, gde rade u rudniku. )ni be,e iz rudnika i u trenutku kapitulacije Dtalije sti,u u Pri$tinu, uzimaju svoje porodice iz logora i sa njima odlaze za Vraku, gde od skadarski' begova dobijaju zemlju za obradu u svojstvu i?ija.2E@3 7eposredno posle represivni' mera Kosovskog puka u Pe+i i Cakovici, u decembru !@<. godine, oko =6 vraanski' porodica iz ovi' gradova odlaze za Vraku i u sela u okolini Skadra, gde tokom !@@. godine rade kao i?ije skadarski' begova.2E=3 U ratnom vi'oru 0 !@ ; !@@1 izbeglo je u Vraku i u sela oko Skadra blizu >6 vraanski' porodica ili J< naseljeni' Vraana u &eto'iji. 7a tom predelu ostaju sve do osloboenja Skadra ; 5:. novembra !@@. godine.

.ovratan iz eglih Vraana

/o kraja decembra !@@. godine osloboene su sve teritorije u 4ugoslaviji i Arbaniji u kojima su se nalazili izbegli Vraani. 8rtve tokom etvorogodi$njeg bespu+a bile su ogromne" pogibije u odbrani zemlje i u za$titi svoji' ognji$ta, pomor od epidemija i gladi u izbeglikim i zarobljenikim logorima, ,rtve u streljanjima, pokoljima, ve$anjima i u jedinicama narodnooslobodilake vojske u kojim uestvuje znatan broj Vraana. Dzbegle vraanske porodice u kojim su ostala deca, ,ene i starci, a u odsustvu vraanski' boraca za slobodu, koji nastavljaju borbu i krvare u neosloboenim krajevima 4ugoslavije i u gu$enju kontrarevolucije u /renici,2EE3 u oekivanju zarobljenika iz nemaki' logora,2E>3 u neizvesnosti da li su u ,ivotu nestali lanovi porodica, za'vata slobodarsko us'i+enje i ,udnja za povratkom na svoja zgari$ta u &eto'iji. Dz Vrane i okoline Skadra polaze tokom zime !@@J@=. izbegle vraanske porodice za &eto'iju i to jednim pravcem preko Kuksa i Prizrena i drugim preko Skadarskog jezera 0brodom1 do Vir Pazara, a odatle vozom 0kojeg sami guraju, jer nije bilo lokomotive1 do Podgorice iz koje odlaze za Pe+ kamionima i pe$ke. U Vraki je ostalo sedam izbegli' porodica i jedan samac koji je ostao bez roditelja i u Vraki je zasnovao porodicu.2E:3 Dzbegli Vraani u .rnoj (ori i unutra$njost Srbije vra+aju se u &eto'iju, kao i druge izbeglice, iz sopstveni' pobuda i bez poticaja novouspostavljene vlasti, sa usputnim zapletima i zadr,avanjima s obzirom da su saobra+ajnice poru$ene, a saobra+ajna sredstva uni$tena ili onesposobljena. )dluka 7acionalnog komiteta narodnog osloboenja 4ugoslavije od E. aprila !@=. godine o zabrani povratka izbeglica Au prija$nja mesta ,ivljenjaA2E!3 nije imala znaaja za povratak izbegli' Vraana u &eto'iju, jer su se oni do tada manje;vi$e vratili.2>63 7o, izbeglim Vraanima nije dopu$teno da se vrate na svoja imanja, ve+ su zadr,ani u )ra'ovcu i Pe+i. Sreski organi vlasti u )ra'ovcu i oblasti organi vlasti u Prizrenu naroito su se pokazali odbojni prema povratku Vraana na imanja u Podrimlju. -a ute'u Vraane su smestili u vrlo bednim prostorijama u )ra'ovcu. /ali su im pomo+ u is'rani s obzirom da su bili li$eni svake mogu+nosti da je obezbede. U tim prostorijama ostali su izolovani od svoji' naseobina puni' godinu dana dok nije sprovedena revizija nji'ovi' imanja.

;evizija vraanskih i$anja

-abrana uba$tinjenja Vraana na nji'ova imanja imala je za cilj da se izvr$i revizija nji'ovi' i drugi' naseljeniki' imanja u nji'ovom odsustvu. *ime je predodreena subjektivnost u re$avanju sporova, a u korist uspostavljeni' vlasnika od strane okupatora i njegovi' saradnika. Poetkom avgusta !@=. godine donet je -akon o reviziji dodeljene zemlje kolonistima i agrarnim subjektima u &akedoniji i Kosovsko;meto'ijskoj oblasti. Po lanu @ tog -akona naseljenici gube pravo na privatno;vlasniku zemlju koju su dobili do E. aprila !@ . godine i vra+a se ranijim obraivaima u trajno vlasni$tvo, bez obzira da li su na nju imali tapiju ili su je obraivali kao i?ije ili stalni zakupciM i na zemlju na kojoj su do ! :. godine bili naseljeni arbana$ki politiki emigranti.2> 3 )vaj propis je nu,no sagledati

kroz sprovoenje agrarne re?orme i kolonizacije do aprilskog rata !@ . da bi se kroz posleratnu reviziju sagledala u pojedinim nijansama njegova osnovana i neosnovana primena sa socijalnog, moralnog i 'umanog gledi$ta. Sprovoenjem doratne agrarne re?orme begovima i agama je oduzimano vlasni$tvo nad zemljom sa novanom naknadom iz dr,avne blagajne i ustupana u vlasni$tvo dotada$njim obraivaima i to i?ijama bez naknade i zakupcima i napoliarima sa naknadom. &eutim, sa uporednim sprovoenjem kolonizacije pojedine parcele otkupljene od begova i aga, ako su se na$le u ogranienom ?ondu za kolonizaciju, dodeljivane su naseljenicima. Ii?ije, zakupci i napoliari su na taj nain li$avani dela zemlje koju su obraivali bez naknade jep na nju nisu imali tapiju s obzirom da im nije ustupljena u vlasni$tvo. -ato oduzimanje ove radne zemlje naseljenicima u procesu revizije i njeno davanje u trajno vlasni$tvo ranijim obraivaima ima svoje opravdano znaenje. -emlja u vlasni$tvu sitni' vlasnika nije za'va+ena predratnom agrarnom re?ormom, ali ako bi se ovakva zemlja na$la u kompleksu ograniene zemlje za naseljavanje oduzimana je od dotada$nji' vlasnika uz zakonsku obavezu agrarni' vlasti da za oduzetu zemlju dodele drugu istog boniteta ili da izvr$e novano obe$te+enje u vrednosti oduzete zemlje. &eutim, ova zakonska obaveza je samo delimino uva,avana. -ato je u revizionom postupku bilo opravdano ispraviti pomenutu zakonsku zloupotrebu. 7o, po -akonu o reviziji agrarni' odnosa ne pravi se razlika izmeu nadoknaene i nenadoknaene vrednosti oduzete zemlje, ve+ se u celini vra+a biv$im vlasnicima. Vra+anjem zemlje u revizionom postupku biv$im vlasnicima za koju je data nadoknada u zemlji ili novcu ini se nepravda prema naseljenicima i neosnovan ustupak ranijim vlasnicima, koji su nadoknaenu zemlju ponovo uzurpirali u vreme okupacije. )duzimanje zemlje naseljenicima i njeno vra+anje arbana$kim politikim emigrantima u revizionom postupku imalo je $iru primenu i dublju pozadinu. 7aime pod arbana$kim politikim emigrantima podrazumevaju se pripadnici arbana$ki' kaaki' dru,ina pre i posle ! :. godine, naoru,ani' i skloni' pljaki i nasilju sa vrlo labilnim politikim opredeljenjima, koji su zakljuno sa !5>. godinom emigrirali za Arbaniju i tamo se tretirali kao politiki emigranti. 7ji'ove ku+e su bile, mada ne sve, napu$tene, a imanja obrasla u utrine. *a zemlja 0i napu$tene ku+e1 progla$ena je bezvlasniko;kaakom, u$la u ?ond za naseljavanje i dodeljivana naseljenicima. %iv$e kaake, politike emigrante u Arbaniji, regrutuje od !<!. godine Dtalija u oru,ane dru,ine sa ciljem da upadaju u 4ugoslaviju radi njenog unutra$njeg razbijanja. U aprilu !@ . ove dru,ine, izvrsno naoru,ane, upadaju iz Arbanije u &eto'iju i uestvuju sa arbana$kim ba$ibozlukom u progonu naseljenika sa nji'ovi' imanja. U vreme okupacije 0 !@ ; !@@1 aktivni su saradnici italijanskog, a zatim i nemakog, okupatora na Kosovu i &eto'iji i nasilnici nad srpskim i crnogorskim ,ivljem. Ponovo su se uba$tinili na imanja koja su im nekada pripadala. *im ljudima se -akonom o reviziji priznaje status politiki' emigranata i nji'ovo uba$tinjenje na imanjima pod okupacijom, a samim tim oduzimaju se naseljenicima. #eviziju agrarni' odnosa na terenu vr$e revizione komisije. #evizija je bila karakteristina u Podrimlju, gde je bilo najvi$e Vraana. 7a ovom predelu potra,ioci

zemlje nisu mogli ponuditi komisijama kao dokaz vlasni$tva tapije, jer je bilo najvi$e biv$i' i?ija kao obraivaa zemlje, a vlasnici su bili age i begovi. Dz isti' razloga u raspolo,ivim katastarskim kartonima ovakva zemlja nije posebno evidentirana. U Podrimlju su u kartonima evidentirane samo tri vraanske porodice koje su pored dr,avne dobile i bezvlasniko;kaaku zemlju. -ato su revizione komisije sprovodile dokazni postupak na osnovu izjava i svedoenja arbana$ki' me$tana, kao jedne od zainteresovani' strana za sticanje prava na zemlju. Vraani kao naseljenici su bili iskljueni iz dokaznog postupka nji'ovom izolacijom u )ra'ovcu. 7a revizione komisije, koje su poku$avale da rade u du'u -akona, vr$e pritisak za dono$enje re$enja na $tetu Vraana mesni i sreski elnici, meu kojim je bilo inovnika saradnika okupatora dovedeni' iz Arbanije. U tom pravcu je, po svedoenju mnogi' Vraana, delovao tada$nji sekretar Sreskog komiteta Komunistike partije na vlasti Kolj 9iroka, koji je predlagao i svojim polo,ajem uticao kod nadle,ni' oblasni' kosovsko; meto'ijski' organa da se menjaju neposlu$ni lanovi revizioni' komisija. Kada se suoio sa brojnim objektivnim svedoenjima mesni' Arbanasa, kojim savest nije dozvoljavala da se na osnovu nji'ovi' krivotvoreni' izjava oduzimaju vraanske krevine, istupa pred Vraanima za za'tevom da se kolonizuju za Vojvodinu. U tom pravcu deluje u Podrimlju i /u$an &ugo$a iz )blasnog dr,avno;partijskog rukovodstva.2>53 Pod uticajem sreski' i oblasni' elnika #eviziona komisija je predlo,ila, =. novembra !@=. godine, &inistarstvu za kolonizaciju i Agrarnom savetu /emokratske Kederativne 4ugoslavije da se svi Vraani iz &eto'ije kolonizuju za Vojvodinu. Predlog komisije nisu pri'vatili, jep su oba pomenuta savezna organa zastupali gledi$te da se kolonizuju za Vojvodinu samo naseljenici koji u procesu revizije izgube u celini ili delimino pravo na zemlju. )ni nala,u komisiji da Vraani ostanu u &eto'iji i da im se dodeli zemlja na jednom mestu.2><3 *akav nalog su zasnivali na osnovu 'tenja Vraana koji nipo$to nisu 'teli da pri'vate kolonizaciju za Vojvodinu. 7ije im udovoljeno, i pored naloga &inistarstva i Saveta da im se da zemlja na jednom mestu, pa su se zadovoljili da se uba$tine na svojim imanjima, na povr$ini koja im ostane posle revizije. U revizionom postupku nijedna vraanska porodica iz Podrimlja nije izgubila pravo na celokupnu zemlju. 7a osnovu katastarski' kartona izgubili su pravo na bezvlasniko; kaaku zemlju porodice &atanovi+ Krsta 0>,=@ 'a1 i #e$etar Dlije 0:,@: 'a1 iz Kramovika i &arkovi+;%jelanovi+ Panta iz Ii?laka 05,>> 'a1, a na osnovu svedoka jedna porodica #ackovi+a iz /obrog /ola. /elimino su izgubili pravo na raniju begovsku zemlju, a u korist obraivaa i?ija dve porodice &ikuli+a iz %ubovca, odnosno /omaneka, po jedna porodica Curevi+a iz %ubovca, Pejovi+a i Vui+a iz %ubla i #e$etara iz sela #adosti. Kond oduzete zemlje Vraanima uve+a+e se u septembru !@>. godine, kada su izgubile pravo na zemlju sve izbegle porodice koje se iz bilo koji' razloga nisu vratile na svoja imanja. Po okonanju revizionog postupka u prole+e !@E. godine Vraani iz Podrimlja napu$taju )ra'ovac i uba$tinjuju se na svoja imanja. )ni podi,u ku+e na ranijim zgari$tima, kre, prekopavaju i preoravaju zemlju, obraslu travnjacima i $ipra,jem. Ponovo zasauju vo+njake na parcelama gde su ranije bili zasadi i poseeni.

Pelevi+i iz -lopeka kod Pe+i vra+aju se na kupljena imanja bez revizionog postupka. 7jima se pridru,uju roaci iz *urjana 0Podrimlje1. &renovi+i u Vitomirici se vra+aju na kupljenu zemlju i krevinu. Pe$ovi+i iz %anjice su izgubili pravo na kaaku zemlju, ali se vra+aju na deo zemlje na koji su stekli pravo. Ietiri porodice %a$anovi+a iz /renovca kod /eana su izgubile pravo na celokupnu zemlju, koja je vra+ena ranijim vlasnicima. -ato se one ne vra+aju u /renovac. 4edna porodica %a$anovi+a i tri porodice Curevi+a iz /renovca su delimino izgubile pravo na zemlju. )ne se vra+aju na deo zemlje koji im je ostao, odbijaju+i ponudu za kolonizaciju za Vojvodinu. Porodica #oganovi+a iz #ogova kod Prizrena i porodica .ekli+a iz Kosova Polja su se Aistra,ileA.

;astur Vraana
Sa ponovnim uba$tinjenjem na svoja imanja !@E. godine Vraani sa znatno smanjenom aktivnom radnom snagom podi,u ku+e, prekopavaju nekada$nje krevine, ovrsle i ponovo obrasle $ikarama. Poku$avaju da obnove stoni ?ond. 7edostaje im zaprega, plug i drugi poljoprivredni alat, kao i ubrivo za posnu krevinu. Po tradiciji marljivi Vraani ula,u krajnje napore da obnove svoja gazdinstva, a u oskudici u osnovnim ,ivotnim namirnicama, $to iscrpljuje nji'ovu ?iziku i du'ovnu snagu. -ato iz Podrimlja, gde je ,ivot bio najte,i, nastaje proces osipanja Vraana. *ri porodice Pelevi+a iz *urjaka prelaze na kupljenu zemlju u -lopeku kod Pe+i kod svoji' roaka sa dodatkom zemlje u selu %re,aniku s tim $to im zemlja u *urjaku prelazi u dru$tveni ?ond. /ve porodice &artinovi+a napu$taju Hjubi,du i sele se na ranije kupljenu zemlju u selu Hjubeni+u kod Pe+i. Porodica 7iki+a iz &rasora prodaje zemlju i seli se na kupljenu zemlju u selu %anjici kod Dstoka. )ve prve raseljene porodice i one koje ostaju na svojim imanjima jo$ se ne odvajaju od seoske privrede u kojoj sagledavaju svoju ,ivotnu egzistenciju. -a desetak naredni' godina uspeli su da savladaju nepremostive te$ko+e, da obrade i kultivi$u krevine, da obnove stoni ?ond i da od podignuti' vo+ni' zasada ubiraju plodove. 7o, kada su se odali ustaljenom seoskom ,ivotu, iskrsli su novi zapleti koji im zagoravaju ,ivot. Dzmeu !=E. i !E6. godine Poljoprivredni kombinat iz Prizrena otkupljuje zemlju u Podrimlju za podizanje planta,ni' vinograda. /r,avno;partijski mesni i oblasni rukovodioci vr$e pritisak na Vraane da prodaju imanja Kombinatu, za koja im je nuena otkupnina znatno ni,a od tr,i$ne cene zemlje, a da im se ne ponudi ni mesto preseljenja, ni zapo$ljavanje kao perspektiva nji'ovog daljeg ,ivljenja. )tvoreno im je govoreno da prodaju zemlju Kombinatu i da se sele. Vraani daju otpor, ali uzaludno. Prinueni su da ustupaju zemlju Kombinatu uz neznatnu naknadu.2>@3 Pored pomenutog Kombinata zemlju Vraana otkupljuje i -emljoradnika zadruga iz Prizrena sa znatno ni,im cenama od tr,i$ni' i poklanja je arbana$kim emigrantima. Prepu$taju+i se sti'iji brojne vraanske porodice sele se iz Podrimlja i odlaze u neizvesnost. Preostale vraanske porodice, ostav$i u manjini, vue ,udnja za iseljenim srodnicima i kom$ijama. -bog smanjenja broja dece gasila se nastava na srpskom jeziku u osnovnim $kolama. U nemogu+nosti da svojoj deci obezbede osnovno obrazovanje preostali Vraani prodaju imovinu i sele se u gradske centre, gde se deca $koluju, a

radno;aktivni lanovi porodice poku$avaju da se zaposle. -emlju prodaju predodreenim kupcima, mesnim Arbanasima, koji su polagali na nekakvo nepisano pravo na kupovinu i drugi je nisu smeli kupiti. -ato je kupac bio u mogu+nosti da uslovljava kupovinu nepokretne imovine ni,om cenom od stvarne vrednosti. Vremenom su se sve vraanske porodice iz Podrimlja raselile sa svoji' imanja i ku+a. )stalo je u Podrimlju @ porodica, iji radno aktivni lanovi rade u zanatstvu, industriji i dru$tvenim delatnostima i to deset u )ra'ovcu i po dve u -rzu i #atkovcu. Vraane iz okoline Pe+i, Dstoka i /eana zadesile su skoro iste neprilike. )ni napu$taju svoje domove i imanja zato $to im posle revizije agrarni' odnosa ostaje nedovoljno posne krevine, zato $to im se oduzima ak i kupljena radna zemlja i zbog nesporazuma sa pojedinim mesnim Arbanasima. *ako je &renovi+ima iz Vitomirice kod Pe+i oduzeto !@>. godine >,> 'a radne zemlje, koju su prilikom naseljavanja kupili. -emlja je predata dru$tvenom sektoru, a kasnije dodeljena arbana$kim emigrantima. -ato se oni raseljavaju zadr,avaju+i u svojini ne$to $ume, plac i ku+u u kojoj ,ivi jedna porodica, ali ne ,ivi od pri'oda sa imanja. /ruga porodica povremeno dolazi. Pe$ovi+i iz %anjice kod Dstoka su prodali deo zemlje koja im je ostala posle revizije agrarne re?orme, zadr,avaju+i dva 'ektara $ume, plac i ku+u u koju posle raseljavanja povremeno dolaze. Curevi+i i preostali %a$anovi+i iz /renovca kod /eana prodaju zemlju koja im je preostala posle revizije i raseljavaju se. 4edna porodica Curevi+a zadr,ala je $umu, koju povremeno obilazi i koristi. Pelevi+i iz -lopeka kod Pe+i prodaju kupljenu zemlju i ku+e i sele se najvi$e za .rnu (oru. *o isto ine i &artinovi+i iz Hjubeni+a i napu$taju selo. Porodica 7iki+a iz %anjice, koja se u ovo selo naselila iz sela &rasora posle rata, se rasturila. 7a imanju ,ivi samo jedna starica. Porodice &artinovi+ i Pelevi+i iz sela %elog Polja kod Pe+i su jedine koje su se odr,ale na svojim imanjima, kupljenim prilikom doseljavanja iz Vrake.

Sa#anja stanita Vraana

*ra,e+i don za svoju ,ivotnu egzistenciju Vraani se sele u ve+e seoske i gradske centre po Srbiji i .rnoj (ori i u drugim krajevima 4ugoslavije i po svetu. Sada se raa i raste tre+a generacija Vraana od nji'ovog doseljavanja u &eto'iji. 7ji'ov broj se zbog sna,ne populacije udvostruio. Pa,ljivom evidencijom &arka &ikuli+a iz Pe+i, rodom iz Vrake, registrovali smo u 4ugoslaviji i svetu @55 vraanske porodice od 56= porodica doseljeni' iz Vrake u &eto'iju.2>=3

Dako su Vraani rasuti, ipak imaju i svoja zbivali$ta. U .rnoj (ori, u kojoj je nastanjeno skoro polovina iz &eto'ije raseljeni' Vraana, nastala su dva sabirna centra" -eta 0naroito sela (olubovci, (oriane, %alabane i Vranj1 u kojoj ,ivi oko sto vraanski' porodicaM i *itograd sa obli,njim naseljima 0*olo$i, #ogami i dr.1 u kojim je nastanjeno oko E6 porodica. U Srbiji Vraani su najvi$e sabrani u %eogradu i okolini 0oko >6 porodica1 i Kragujevcu i okolini 0oko <6 porodica1. Vraka u Arbaniji je bila i ostala matica Vraana, oaza srpskog ,ivlja na arbana$kom tlu. U njoj je ostalo zajedno sa Kamenicom posle seobe >> porodica. Sedam porodica i jedan samac, koji su u ratnom vi'oru izbegle u Vraku, ostaju u njoj. S obzirom na jako izra,enu populaciju Vraana, procenjuje se da se vraanski ,ivalj u Vraki skoro udvostruio i da u njoj ima sada preko .566 du$a. U Vraki je posle seobe jo$ izra,enije raeno na odroavanju srpskog ,ivlja zabranom svi' verski' obreda pod jurisdikcijom srpske crkve. )snovna $kola sa nastavom na srpskom jeziku zvanino je ukinuta !<@. godine. Upotreba srpskog jezika je zabranjena. U savremenoj Arbaniji menjaju se imena i prezimena Vraana. 7ovoroenad dobijaju arbana$ka imena prilikom uno$enja u matine knjige. Prezimena se iz korena menjaju. *ako Cinovi+i imaju prezime )graja. 7ekim prezimenima se zadr,ava osnova. *ako se &ikuli+i prezivaju &ikulaji, a Popovi+i Popi. Vraani su u toku svoji' seljakanja pokazali svoju smelost i razboritost, a osobito marljivost u savlaivanju nastali' prepreka. )dlaskom u urbanu sredinu unose u nju svoju sve,u krv, pri'vataju i usvajaju novine u domu i na radu i uporno i' slede sa tendencijom preuzimanja presti,a. Uporni su u obrazovanju svog potomstva, meu kojim ima visoki' intelektualaca razni' pro?ila.

.rilog
Vraani kao agrarni subjekti naseljeni u &eto'iji

Srez po#ri$ski Selo #atkovac . #oganovi+ Petar 5. #oganovi+ Curo

Selo Ii?lak . %a$anovi+ Petko 5. %a$anovi+ #isto <. %a$anovi+ (ligo

<. #oganovi+ %o$ko @. #oganovi+ Andro =. #oganovi+ Habud E. #oganovi+ Krsto >. #oganovi+ 4ovan :. Vukevi+ /uka

@. %a$anovi+ Hazar =. %a$anovi+ &itar E. Krkoti+ Andrija >. Krkoti+ 7e$o;Stevka :. Krkoti+ Simo !. &arkovi+ Panto 6. .ekli+ Hazar

Selo /obri /ol . Andrijevi+ &ilan 5. (orovi+ Pavu$a <. Krakovi+ 4ovan @. Krakovi+ Simo =. Krakovi+ Curo E. Krkoti+ Vojin >. Krkoti+ #isto Selo /anjane . Ajkovi+ Vaso Selo &rasor . Curevi+ Hazo 5. Curevi+ Vojin <. 7iki+ %o,o

:. Krkoti+ Panto !. Krkoti+ /u$an 6. &arkovi+ Vaso . Pe$uki+ &arko 5. Pe$uki+ &iljan <. #adinovi+ 4ovan @. #ackovi+ &arko =. #ackovi+ Savo

5. Seni+ Veli$a <. Seni+ Savo @. Seni+ 4o$o =. Seni+ Simo E. Seni+ &itar

Selo Kramovik . &atanovi+ Krsto 5. &atanovi+ Petar

Selo Ponorac 0(araevo1 . %rajovi+ #isto 5. %rajovi+ Simo <. %rajovi+ &arko @. %rajovi+ Stevan =. %rajovi+ Hazar

<. #e$etar Savo

Selo %obovac . &ikuli+ Panto 5. &atanovi+ &ilo$ <. &atanovi+ Coko

E. %rajovi+ Kilip >. &atanovi+ Senka :. &atanovi+ Aleksa !. &atanovi+ Vaso 6. &atanovi+ &ijat . &atanovi+ Kilip 5. &ikuli+ Dlija <. &ikuli+ Pavle @. &ikuli+ &i'ailo =. &ikuli+ Hazar E. &renovi+ Stevan >. Pelevi+ *o$o :. #aievi+ #isto !. #aievi+ &irko

@. &atanovi+ -orka =. &atanovi+ 4ovan E. &atanovi+ Petko >. &atanovi+ &a$an :. Cinovi+ Dlija !. Cinovi+ Savo 6. Cinovi+ Petko . Cinovi+ Panto 5. Cinovi+ Spaso

Selo %uble . Vui+ &ilo 5. Vui+ Spaso <. &atanovi+ Andro @. &atanovi+ 7e$o

Selo Saro$ . 8ari+ Vaso 5. 8ari+ 4akov <. Krkoti+ Hjubomir @. Krkoti+ 7e$o =. 7iki+ &itar E. Pelevi+ &arko >. Pelevi+ &ira$ :. Pelevi+ Kilip !. Pelevi+ 4e?to 6. Uskokovi+ Dlija . Uskokovi+ Krsto

=. &atanovi+ 8ivko E. &atanovi+ %o,o >. &atanovi+ 7iko :. Pelevi+ Vido !. Pelevi+ Panto 6. Pelevi+ -orka . Pelevi+ Krsto 5. Pelevi+ Dvan <. Pejovi+ Vido @. Pejovi+ Panto =. Pejovi+ Dlija E. Uli$i+ Curo

Selo Vranjak . Ajkovi+ Huka

Selo #adosti . #e$etar Coko

5. Ajkovi+ Hazar <. Cureti+ Huka @. Hambuli+ &i+ko =. Hambuli+ &ijat E. Hambuli+ Petko >. Hambuli+ *omo

5. #e$etar Vaso <. #e$etar Panto @. #e$etar 7ikola =. #e$etar %o,o E. #e$etar Spasoje >. #e$etar Veljko :. Popovi+ #isto

Selo (ed,a . Ajkovi+ Dlija 5. Kavari+ Kilip <. Kavari+ 7ikola @. Kavari+ 4akov =. &artinovi+ Petar E. &artinovi+ Petko >. &artinovi+ Corije

!. Popovi+ Pavle 6. Popovi+ Simo . Popovi+ Stanko 5. Popovi+ *omica

Selo -rze . %rajovi+ Panto 5. Vujai+ Panto

:. #oganovi+ &itar

<. #adovi+ Hazar @. %anjovi+ Ste?an

Selo /omanek . -latianin 7ikola 5. -latianin 4ovan <. -latianin Core @. &ikuli+ (ligor =. &ikuli+ Krsto E. &ikuli+ Aleksa >. Seni+ Hazar :. Seni+ Panto !. Seni+ 7e$o Selo %ubovac . Cureti+ #ade 5. Curevi+ (ligo <. Curevi+ Vaso @. Curevi+ &ara Selo Hjubi,da . &artinovi+ Ste?an =. Krstovi+ #ade E. Krstovi+ Andrija Selo &ali$evo . (a$ovi+ Simo 5. &ilogori+ 7ikola <. #adikovi+ Petar

5. &artinovi+ Velimir <. &artinovi+ *omo;*o$o @. &artinovi+ Hazar =. &artinovi+ Petar E. &artinovi+ &itar >. &artinovi+ &ira$ :. &artinovi+ Krsto !. &arkovi+ Hazar

>. Krstovi+ Krsto :. Krstovi+ &itar !. Krstovi+ #isto 6. Krstovi+ Simo . Konti+ Vida 5. &aji+ Simo <. &aji+ Curo @. &ikuli+ &arko =. 9unjevi+ 4ovan

Selo *urjak . %anjovi+ Curo 5. Pelevi+ 7ovak <. Pelevi+ Core @. Pelevi+ Aleksa =. Pelevi+ *omo

E. 9unjevi+ 7e$o

Selo Vla$ki /renovac . #oganovi+ &irko

Selo Hozica

E. Pelevi+ Krsto

. /ragovi+ Krsto

<arplaninski srez

Selo #ogovo . #oganovi+ Spaso

9akoviki srez Selo /renovac . %a$anovi+ 7ikola 5. %a$anovi+ Stanoje <. %a$anovi+ 4ovan @. %a$anovi+ &arko =. %a$anovi+ 4akov E. Curevi+ #isto >. Curevi+ Stevan :. Curevi+ Petko

Srez peki

Selo -lopek

Selo Vitomirica

. Pelevi+ %ogi+ 5. Pelevi+ 7e$o <. Pelevi+ Kolja @. Pelevi+ %o$ko Selo %elo Polje . &artinovi+ 7ikola 5. Pelevi+ 7iko Selo Hjubeni+

. &renovi+ #isto 5. &renovi+ 4ovan <. &renovi+ *omo @. &renovi+ 7ikola

Kupili zemlju i sagradili ku+e &artinovi+ &itar i &artinovi+ &ira$, ali se preseljavaju na od agrara dobijena imanja u Hjubi,di, gde su evidentirani. U Hjubeni+u borave povremeno. Srez istoki Selo %anjica . Pe$ovi+ %o$ko 5. Pe$ovi+ &itar <. Pe$ovi+ Pavle @. Pe$ovi+ Dlija =. Pe$ovi+ #isto E. Pe$ovi+ 4ovan :raaniki srez Selo Kosovo Polje . .ekli+ %o$ko

.ereselenie Vrakov 6naseleni= o lasti Vraka8 v Metohii, ih presle#ovanie i #al>neiie $igra4ii 6rez?$e8 Vraka, Nto oblastO v Arbanii na severe Skadra v kotoroP v naale : veka obrazovanQ serbiskie bratstva pereselencev iz drevneP IernoP (ori i ernogorski' gor. V neP obrazovanQ isto serbiskie sela" #a$, Kule, StarQP %ori, &ladiP %ori, (ril i )mara. S !5: goda arbana$skiP re,im prinuditelOno provodit arbanizaciR serbov v Vraki tak to zavodit slu,bQ v cerkva' i v $kola' na arbana$som Szike i zapreTaet upotreblenie serbskogo SzQka na publinQ' mesta'. Dz;za soprotivleniS takomu prikazu vraki bilQ arestovanQ, internirovanQ, i' ?izieski istSzali, i' deteP prinuditelOno posQlali v $kolu i tomu podobnoe. Po NtoP priine dve tretii' vrakov 0svQ$e dvu'sot semeP1 opredelilisO za NmigraciR i s !<<. po !<E. god pereselilisO v UgoslaviR. UgoslavskiP re,im naselil vrakov v &eto'iR i dal zemlR. SamaS bolO$aS i' koncentraciS bila okolo reki /rim. Vo vremS voPnQ !@ ;@=. &eto'iR vklRili v sostav tak nazQvaemoP VelikoP Arbanii pod zaTitoP Dtalii. V celi ?ormirovaniS Ntieski istogo arbana$skogo gosudarstva arbana$skie nacionalistQ vQgonSRt vrakov s i' imenii, kotorQe im prinadle,ali po nasledstvu. V vi're voinQ pere,ivaRt vraki tS,VlQe dni v Nmigracii, umiraRt s golodu, ot Npidemii, pogibaRt v voPne, i' rasstrelivaRt i ve$aRt. Posle voinQ !@=. goda, vraki vozvraTaRtsS v &eto'iR, no im bilo zapreTeno kruglQP god zanStO svoi imeniS. 7akonec;to, Nkonomieskimi meropriStiSmi otbirala uastki zemli 0davaS minimalOnoe vozmeTenie1 prinu,dala i' na migaciR. Vraki tak bQli prinu,denQ rasselStsS i Nto bQlo i' okonatelOno izgnanie i rasselenie po vseP Ugoslavii, a mnogie iTa svoR ,iznenuR NgzistenciR rasselilisO po vsemu miru. Napo$ene . %lagoje V. &arkovi+, AVraka i VraaniA, #askolnik 0(ornji &ilanovac1, !E!J=, str. =:;E6. 5. Dvan Stepanovi Wstrebov, ASrbiS i AlbaniS 0putevQ i zapisnQ1A, Srpska kraljevska akademija, Spomenik X/D, %eograd !6@, !<. <. Po izjavi &arka &ikuli+a iz Pe+i, rodom iz Vrake, ustupljena autoru >. XDD !:!. @. Dsto. =. Dsto. &arko &ikuli+ navodi da je prvi pisac o Vraki i Vraanima 0rukopis1 bio Panto Koja$ 0 !65. godine1, trgovac iz Skadra. koji je zasnivao istorijska zbivanja nN izjavama ,ivi' svedoka, koji su se kao savremenici se+ali doseljavanja u Vraki. -ato navode Panta Koja$a, a koje je imao prilike da proui &ikuli+. !<<. godine, smatramo najverodostojnijim. #ukopis je ostao kod rodbine Panta Koja$a u Skadru.

E. /r 4ovan Brdeljanovi+. AStara .rna (ora. Btnika pro$lost i ?ormiranje .rnogorski' plemenaA. %eograd !>:. == ;==@. >. Po izjavi Hjuba i -orke Pelevi+, roeni u Vraki, od !. marta !!6, koji su dali autoru. :. /r 4ovan Brdeljanovi+, kao u nap. E, str. 56 . !. Dsto. str. E@. E!. 5! i < . 6. /r 4ovan Brdeljanovi+, APostanak plemena Pipera. Btnogra?ska raspravaA, Btnogra?ski zbornik, knj. XVDD, str. 5>E;5>>. . ) bratstvu Hatkovi+a vidi delo Pavla #adusinovi+a, A7aselja .rne (ore , Posebni dio, %eograd !:=, =<; ==. 5* /r 4ovan Brdeljanovi+, kao u nap. E, str. <@6 i <=6. <. Dzjava Slobodana &renovi+a iz Pe+i od januara !!6. data autoru. @. Pavle #adusinovi+, nav. delo, str. @@@;@@E. =. /r 4ovan Brdeljanovi+, AKui, %ratono,i+i i PiperiA, %eograd !6>, str. 56=;56E. E. Dzjava Sima &aji+a iz *olo$a od !. marta !!6. data autoru. >. /r 4ovan Brdeljanovi+, kao u nap. =, str. @!, E! i 5 :. :. Dzjava %lagoja Seni+a iz *olo$a od !. marta !!6. data autoru. !. /r 4ovan Brdeljanovi+, kao u nap. E, str. E> i >6. 56. Dsto, str. !:. 5 . Dsto, str. >5. 55. Dsto, str. @>. 5<. Hazar #oganovi+, APod tuima suncem 0Vraka i Vraani1A, D dio, *itograd !>:, :. 5@. Pavle #adusinovi+, nav. delo, str. <5=. 5=. Dsto, str. E<. 5E. /r 7iko &artinovi+, AValtazar %ogi$i+, D, Dstorija kodi?ikacije crnogorskog imovnog pravaA, .etinje, !=:, str. !5 i !=. Pisac navodi da je Azadru,na ku+aA tradicija u .rnoj

(ori i %rdima, pa se ta tradicija prenela u Vraku. Prvim kolenom 0ili pasom1 smatra se rodonaelnik zadru,ne ku+e, drugo koleno su bra+a, a tre+e bra+a od strieva. 5>. Hazar #oganovi+, nav. delo, str. = ;=5. 5:. Dvan Stepanovi Wstrebov, A) pravoslavnim srpskim starim i novim crkvama u staroj -etiA, (lasnik 7aunog uenog dru$tva, DX, str. <:=. 5!. Dsto, str. <:E. <6. Core &iki+, ASkadarski Srbi u XDX vekuA, Dnstitut za istoriju u %anjaluci, Dstorijski zbornik, br. >, (od. VDD, str. 55. < . Kao u nap. < i >. <5. Kao u nap. <. <<. D. S. Wstrebov, kao u nap. 5:, str. <> i <>E. <@. Vladimir %ovan, A4astrebov u PrizrenuA, Pri$tina !:<, @ ;@5. <=. D. S. Wstrebov, kao u nap. 5:, str. <E!. <E. Kao u nap. <. <>. Core &iki+, nav. delo, str. @>; @:. <:. %lagoje &arkovi+, kao u nap. , str. =:;E6. 7a &arkovi+a se poziva dr /ragoljub Petrovi+, A(lasovne osobine govora Vraana u -etiA, (lasnik Kilozo?skog ?akulteta u 7ovom Sadu, knj. XVDDJ !>5, :6; :5. <!. Kao u nap. <. @6. Dsto. @ . Hazar #oganovi+, nav. delo, str. !:; 66. @5. Kao u nap. <. @<. Pismo dr /ragutina 7ikoli+a iz #ima upu+eno autoru E. DD !!6. @@. -a uzroke seobe, kao i za seobu Vraana koristili smo izjave savremenika iz #ake, a koje se nalaze kod autora i to" %lagoja &arkovi+a iz %ara od =. i @. XD !:!, Curevi+ Petka iz Pe+i od E. XDD !:!, Voja &artinovi+a iz Pe+i od 56. DD !!6, Hjuba i -orke Pelevi+ iz *olo$a od !. DDD !!6M &ikuli+ &arka iz Pe+i od >. XDD !:!.

@=. ) agrarnim objektima i subjektima vidi A-akon o naseljavanju ju,ni' krajeva, Agrarna re?ormaA, knj. DD, %eograd !<<. @E. Dzjava Petna Curevi+a iz Pe+i, rodom iz Vrane, data autoru dana E. XDD !:!. @>. U Ar'ivu Kosova i &eto'ije u Pri$tini uvaju se naseljeniki katastarski kartoni po srezovima, meu kojim su kartoni optanata za podrimski srez sa oznakama uba$tinjenog lica i lanova porodice, kategorije zemlje koja se dodeljuje, dodeljene pomo+i od agrarni' vlasti i dr. *i su podaci od osobitog znaaja za analitiko sagledavanje svi' kategorija naseljenika, te smo i' koristili za Vraane kao optante. @:. &ilovan )bradovi+ 0A#evizija agrarne re?orme na Kosovu i &eto'ijiA, Kosovo !>@J<, str. <!E1 navodi da Vraani Apoinju da se naseljavaju na Kosovu !55. godine . Iinjenice koje smo naveli izriito negiraju )bradovi+ev navod. @!. Pismo &ilana Pe$ovi+a iz Pe+i od >. DDD !!6. upu+eno autoru. =6. Dzjava Slobodana &renovi+a iz Pe+i od decembra !:!. data autoru. = . /r &ilovan )bradovi+, AAgrarna re?orma i kolonizaciji na Kosovu 0 ! :; @@ beginYo?Yt'eYskLpeY'ig'lig'ting ! :; @@ endYo?Yt'eYskLpeY'ig'lig'tin g1A, Pri$tina !: , str. 5<=;<@!. Pisac daje prilog naseljenika i agrarni' interesenata na teritoriji Kosova. 7e ulazimo u kritiku studije, niti u prilog studije kao celine, ve+ samo na optante doseljene iz Arbanije u &eto'iju. &eu naseljenicima -lopeka kod Pe+i navodi i Pelevi+e koji su se naselili u Hjubi,di u Podrimlju. U -lopeku, kao i u selu Saro$u, navodi .ekovi+e kao doseljenike iz Albanije, a oni su se naselili u ta sela iz (olubovaca u -eti. 7avodi i jo$ neke porodice 0Pra$evi+e u Ii?laku, %jelice u /anjanu i dr.1 koje su nepoznate meu doseljenicima iz Arbanije. Pominje se u selu %anjici kod Dstoka samo jednu Porodicu Pe$ovi+a doseljenu iz Arbanije, a bilo i' je $est. 7aveo je dve porodice Pelevi+a u selu /renovcu kod /eana, doseljeni' iz Arbanije, a Pelevi+a u ovom selu nije bilo. U selu %ublu nije naveo etiri porodice Pejovi+a, u selu %ubovcu ne navodi dve porodice Curevi+a, u selu -rzu ne navodi porodicu %anjovi+a. U selu #atkovcu navodi porodice Cinovi+a i &atanovi+a, koje su bile naseljene u %ubovcu. U selu Ponorcu navodi Uli$i+e, koji su bili naseljeni u selu %ublu. U selu Vla$kom /renovcu uneo je Curevi+ Vasa, koji je bio naseljen u %ubovcu. U selu %ubovcu navodi A7ikoli+ &itraA a u selu Saro$u A&iki+ &itraA, a radi se o 7iki+ &itru naseljenom u selu Saro$u. U selu /omaneku navodi etiri porodice A7ikoli+aA, a radi se o tri porodice &ikuli+a u tom selu i o etvrtoj 0&ikuli+ &arko1 u selu %ubovcu. U selu (ed,i navodi tri porodice AKobari+aA, a radi se o porodicama Kavari+a. U selu %ubovcu navodi dve porodice A&oji+aA, a radi se o porodicama &aji+a. Dma i drugi' nepreciznosti i oma$ki. =5. Ar'iv Kosova i &eto'ije u Pri$tini, neregistrovani naseljeniki katastarski kartoni.

=<. Poginuli su na ?rontu" Savo &artinovi+, 7ovo i Stanko Pelevi+, a od bombardovanja /u$an &ikuli+. =@. U samoodbrani je poginuo &ijat &atanovi+. ==. 7a ku+nom Pragu u %anjici ubijeni su supru,nici Dlija i Steva Pe$ovi+. =E. Dz zasede su ubijeni Hazar i Panto Seni+. =>. Ubijeni su 7e$o i Peko Seni+. =:. /r %ranko %o$kovi+, A7arodnooslobodilaka borba u Dbarskom bazenu 0kosovsko; mitrovaki i studeniki srez1A, Pri$tina !E:, ==; =:. =!. )be$eni su" /u$an i Vido #oganovi+, Veselin Pe$ovi+, Dvan %a$anovi+. )d bombardovanja ginu" 4elena, Savo, %oro i Curo %a$anovi+. Kao partizan poginuo je -arija &ikuli+. U svojstvu pripadnika etnikog pokreta ubijeni su" &ato i /rago Pelevi+, Coko i #ade %a$anovi+, 7ikola, &ilan i (ligo &renovi+. E6. U masovnom pokolju u Kraljevu, >. oktobra !@ , streljan je 4ovan Pe$ovi+M a u Kragujevcu, 5 . oktobra !@ , pet bra+e Kavari+a" 4ako, Kilip, Savo, %lago i Veljo. U Kraljevu su etnici streljali -orku Pe$ovi+. U Kosovskoj &itrovici 7emci streljaju, !@@. godine, 7ikolu %a$anovi+a. U jedinicama narodnooslobodilake vojske poginuli su" Hjubo #oganovi+, Dlija i Simon Pe$ovi+ i %la,o (orovi+. -a vreme bombardovanja Kraljeva, !@@. godine, poginuli su" (ojko, 4ako i Vida %a$anovi+. E . Ubijeni su Simo &renovi+ i Stojan Curevi+. E5. Kolektivna izjava &arka &ikuli+a, Petka Curevi+a i &ila #e$etara od >. XDD !:!. data autoru u Pe+i. E<. U ovoj grupi su poznate porodice iz rodova" #e$etara, Cinovi+a, Popovi+a, #oganovi+a, Pe$uki+a, &ikuli+a, Pelevi+a, (a$ovi+a i Krstovi+a. E@. Dz ove grupe su etiri porodice Krstovi+a, dve porodice #e$etara i jedna porodica -latiana. E=. Kao u nap. @E. EE. U /renici ginu tri Vraanina" -arija Seni+, Hjubo %a$anovi+ i Vaso -latianin. E>. U zarobljeni$tvu su izgubili ,ivote" &arko 7iki+, Vaso %a$anovi+ i Kilip &renovi+. E:. U Vraki ostaju porodice" Petka &atanovi+a iz %obovca, Senke &atanovi+ iz Ponorca, Vasa Ajkovi+a iz /anjana, Pavke i *rajka &ikuli+a iz /omaneka, &ila Konti+a iz %ubovca, #ista Krstovi+a iz %ubovca, Kao samac ostaje 8ivo #e$etar kod ujaka.

E!. ASlu,beni list /K4A br. =J !@=. >6. Dz .rne (ore nije se vratila porodica &irka #oganovi+a iz Vla$kog /renovca. Dz unutra$njosti Srbije vratili su se &renovi+i iz Vitomirice, Pe$ovi+i iz %anjice i porodica &arka &ikuli+a iz %ubovca. /ve;tri porodice se vra+aju i pored zabrane kasnije. )stala je samo porodica Krsta /ragovi+a iz Vla$kog /renovca, koja se kolonizovala iz izbegli$tva za Vojvodinu u okolini Vrbasa. > . Ar'iv 4ugoslavije, ?ond &inistarstva za kolonizaciju, ?as. . >5. Kao u nap. E5. ><. &ilovan )bradovi+, kao u nap. @:, str. !E. >@. Vuko #e$etar iz sela *olo$a kod *itograda, roen u Vraki, naseljen u selu #adosti u Podrimlju dao je, !. marta !!6. godine, autoru slede+u izjavu" A7egde !E6. godine oduzimana je od nas zemlja i davana dr,avi, odnosno PDK;u u Prizrenu. *ada je jednom prilikom do$ao u na$e selo u dvori$te %laga #e$etara /u$an &ugo$a, &ilan Krtolica, Vraani &ilo #e$etar i Dlija &artinovi+ u pratnji policije 0Udbe1. &ugo$a nam je govorio da predamo zemlju PDK;u. &i smo se protivili. &ugo$a nas pita" ; -a$to ne date zemljuZ Kuda +emoZ ; pita ga #isto Popovi+. ; Ddite otkuda ste do$li ; odgovori &ugo$a. ; Ddi ti odakle si do$ao, a mi ne+emo ; odgovori mu #isto. /u+ 0/u$an ; pr. bb1 nije popio ni postavljenu ka?u. )ti$ao je sa pratnjom ljut. /u$an je najvi$e doprineo na$em raseljavanju.A >=. #egistar rodova, porodica i lica, raseljeni' Vraana sa svoji' imanja iz &eto'ije sainio je &arko &ikuli+ iz Pe+i, rodom iz Vrake, uz pomo+ drugi' Vraana iz Pe+i i ustupio ga autoru. -bog ogranienosti teksta nismo u mogu+nosti da ovom prilikom navodimo ove, za etnogra?iju znaajne, podatke.