UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Ekonomika proizvodnje vina

Diplomski rad

STUDENT: Bojana Mileusni MENTOR: prof. dr Duan Mili

UVOD
U naoj zemlji, danas, postoje veoma povoljni prirodni i

ekonomski uslovi za gajenje vinove loze. Namena proizvedenog groa moe biti razliita. Najvei deo se preradi u vino. Znaajne koliine se koriste za proizvodnju alkoholnih pia, deo se prerauje u specijalna vina, a samo mala koliina se preradi u sokove od groa. Istorija srpskog vinarstva dua je od hiljadu godina. U vreme dok je filoksera harala vinogradima Francuske, Srbija se pojavljuje kao proizvoa i izvoznik vina u Francusku (1890 - 1895). Vinogradarstvo i vinarstvo Srema je jedno od najstarijih i najznaajnijih u ovom delu Evrope. Danas najveu vinarsku kuu predstavljaju "Vraki vinogradi" sa oko 1700 hektara. "Navip" iz Beograda i "Rubin" iz Kruevca imaju 700-800 hektara vinograda, a zatim slede: Negotinski region, Aleksandrovaka upa, Sremski Karlovci, Smederevo, Pali i "Dervin" iz Knjaevca.

PREDMET I CILJ ISTRAIVANJA

Polazei od proizvodno-privredne vrednosti vina kao

najznaajnijeg proizvoda od groa, predmet istraivanja je analiza proizvodnje vina u A.D. ''Vraki vinogradi''.
Cilj istraivanja u ovom radu je uporedna analiza cene

kotanja 1l vina prema kvalitetnim kategorijama vina (obina, kvalitetna, vrhunska), u proseku za period 2001-2005. godine.

REZULTATI ISTRAIVANJA

Hemijski sastav vina

Definie se kao proizvod dobijen potpunim ili deliminim

vrenjem kljuka ili ire (groanog soka). Osnovni sastojak vina je voda, koja ini 2/3 do 4/5. Posle vode znaajan sastojak je eer, odnosno groani eer glukoza i voni eerfruktoza. Koliina alkohola u vinu varira od 5 17,7 vol.%. Kiseli ukus vina potie od slobodno i delimino vezanih organskih kiselina (vinska, jabuna, limunska, siretna kiselina). Vino sadri i ugljendioksid (CO2) koji nastaje u velikim koliinama, pri vrenju uglavnom ispari, dok se manji deo zadrava u vinu. U vinu su registrovane i azotne materije, taninske materije tanin, zatim, bojene materije antocijani, prisutne su i mirisne materije. Od mineralnih materija najvie ima kalijuma u proseku 1g/l. Vino je bogato i vitaminima od kojih treba napomenuti vitamine iz B kompleksa i vitamin C. Naroito se istie prisustvo vitamina P, posebno u crnim vinima .

Proces proizvodnje vina

U osnovi proizvodnje vina je hemijski proces fermentacije,

tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja razliitih eera do etanola, pri emu dolazi do oslobaanja ugljen-dioksida.
Vino se nakon toga mora procediti i preistiti. Boja vina potie od egzokarpa crnog groa, odnosno od

pigmenta antocijana, koji vinu daju crvenu boju.

Crno i belo vino se dobijaju na gotovo identian nain.

Klasifikacija vina

Prema boji, vina se dele na: bela, roze, ruiasta (ruice), crna (crvena). Prema nainu proizvodnje na: vina u obinom smislu rei direktna vina, specijalna vina, penuava i polupenuava, vina za meanje kupairanje, osnovna vina za proizvodnju alkoholnih pia, vina za industrijsku preradu. Prema koncentraciji neprevrelog eera postoje: suva vina, polusuva vina, poluslatka vina, slatka vina, jako slatka vina. Prema koliini sadranog alkohola, vina se dele na: slaba, srednje jaka, jaka, vrlo jaka. Prema Zakonu o vinu, podela vina je izvrena na etiri osnovne kvalitetne kategorije: stona vina, stona vina sa zatienim geografskim poreklom, kvalitetna vina sa zatienim geografskim poreklom, vrhunska (uvena) vina sa zatienim geografskim poreklom. Kada je u pitanju stavljanje vina u promet, moe se spomenuti jo jedna kategorija vina tzv. ''mlado vino''.

''VRAKI VINOGRADI'' A.D. VRAC

Vrac i okolina su od davnih vremena poznati kao

vinogradarski rejon. Osnovna delatnost Akcionarskog drutva ''Vraki vinogradi'' je proizvodnja vinskog groa, stonih, kvalitetnih i vrhunskih vina, kao i proizvodnja jakih alkoholnih pia. U pogledu vinogradarske rejonizacije ''Vraki vinogradi'' se nalaze u vrakom vinogorju, u okviru banatskog rejona i juno-banatskog podrejona. Juno-banatski podrejon obuhvata tri vinogorja: Vrako, Belocrkvansko i vinogorje Deliblatske peare. Vrako vinogorje se odlikuje povoljnim zemljinim i klimatskim uslovima za gajenje vinove loze. Ima vodeu ulogu u zemlji u oblasti proizvodnje belih vina. Raspolae sa preko 2000 ha plantanih vinograda, od ega je 1391 ha u posedu kompanije, gde se, uz najsavremeniju tehnologiju i mehanizaciju, uzgajaju preteno bele vinske sorte grodja u koliini 1100-1400 vagona. Od belih sorti najzastupljenije su: Talijanski rizling, Kreaca, Rajnski rizling, Beli burgundac, ardone, Game, Muskat otonel, Smederevka, upljanka, Traminac. Od crnih sorti gaje se: Frankovka i Muskat Hamburg.

PREGLED POVRINA I STRUKTURA SORTIMENTA VINOVE LOZE U JUNOBANATSKOM PODREJONU I VINOGORJIMA

Prema dananjim stvarnim podacima junobanatski

podrejon obuhvata povrinu od 1.818,27 ha zasada vinove loze, na kojima je organizovana savremena proizvodnja groa (tabela 1). Od ukupne povrine, 1.488,53 ha je u okviru vrakog vinogorja, 203,00 ha u okviru belocrkvanskog vinogorja a 126,74 ha u okviru vinogorja Deliblatske peare. U vrakom vinogorju i u vinogorju Deliblatske peare najvie se gaji Rizling italijanski, i to na 711,57 ha u vrakom i na 81,74 ha u vinogorju Deliblatske peare. U belocrkvanskom vinogorju dominira Muskat hamburg na 78,00 ha, ali i upljanka koja se gaji na 76,00 ha. Ako posmatramo ceo podrejon, najvee uee u ukupnoj povrini ima Rizling italijanski i to 45%, zatim sledi upljanka ije uee iznosi oko 15%, a na treem mestu je Rizling rajnski sa 8% uea.

Tabela 1: Povrina i struktura sortimenta vinove loze u Juno-banatskom podrejonu i vinogorjima

Redni broj 1. 2. 3. 4. 5.

Sorta vinove loze

Rizling italijanski Rizling rajnski ardone Burgundac beli Burgundac sivi

Vrako vinogorje u ha 711,57 124,52 46,60 41,14 11,62

Belocrkvansko vinogorje u ha 28,00 9,00 -

Vinogorje Delib. peare u ha 81,74 15,00 -

Ukupno u podrejonu 821,31 148,52 46,60 41,14 11,62

6.
7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Muskat otonel
Traminac crveni upljanka asla Smederevka Kreaca Buvije Rkaciteli Muskat hamburg Frankovka UKUPNO

52,67
17,20 169,09 46,60 116,02 34,97 7,60 41,83 21,20 45,90 1.488,53

76,00 10,50 1,50 78,00 203,00

30,00 126,74

52,67
17,20 275,09 57,10 117,52 34,97 7,60 41,83 99,20 45,90 1.818,27

15% 26% 45% 8% 6%

Sm ederevka Rizling italijanski Ostalo

Rizling rajnski upljanka

Proizvodni program u a.d. ''Vraki Vinogradi''

I Vrhunska bela vina sa zatienim geografskim poreklom 1. Vraki rizling 2. Vraki muskat otonel 3. Vraki traminac 4. Vraki rizling rajnski 5. Vraki burgundac beli 6. Vraki ardone
II Kvalitetna bela vina sa zatienim geografskim poreklom 1. Rizling italijanski 2. Muskat otonel 3. Traminac 4. Rizling rajnski 5. Burgundac beli 6. ardone

III Stona bela vina sa zatienim geografskim poreklom 1. Banatski rizling iz banatskog rejona IV Kvalitetna crna vina sa zatienim geografskim poreklom 1. Vrako crno iz juno-banatskog podrejona V Ostala vina bez geografskog porekla 1. Ruica 2. Plemenka 3. Banatski roze 4. Crno vino ''Helvecija'' 5. Smederevka
Od estokih pia najpoznatiji su Zlatni vinjak, Vraka

lozovaa, Ekstra lozovaa i Vraka grapa. ''VRAKI VINOGRADI'' A.D. Vrac uveli su sistem kvaliteta ISO 9000, pre svega zbog podizanja kvaliteta svojih proizvoda na vii nivo i izvozne orijentacije ove kompanije.

PODRUMSKI KAPACITETI

''Vraki vinogradi'' a.d.-Vrac raspolae pogonima ''Vinogradi'' i ''Podrumarstvo'' sa proizvodnim kapacitetima od 1404,12 ha savremenih zasada vinove loze i 3295 vagona podrumskih kapaciteta sa tehnoloki savremenom opremom za preradu groa, doradu i uvanje vina. Pogon ''Podrumarstvo'' Vrac raspolae sa velikim preradnim i podrumskim kapacitetima po proizvodnim jedinicama. 1. Vinski podrum, 2. Podrum Gudurica, 3. Podrum Helvecija, 4. Podrum Lager Haus, 5. Pogon destilacije i obrade nusproizvoda, 6. Podrum za obradu i uvanje alkoholnih pia, 7. Laboratorija.

CENA KOTANJA VINA PO KVALITETNIM GRUPAMA

U cenu kotanja vina ulaze sledei elementi:

I - Cena groa u 1l vina II - Trokovi primarne prerade groa III - Trokovi obrade i nege vina IV - Cena 1l vina spremne za punjenje V - Trokovi punjenja vina u boce VI - Trokovi prometa vina VII - Cena kotanja 1l ukupnog vina VIII - Obaveze prema dravi IX Proizvodna cena vina

STONA VINA
Tabela 2: Obraun cene groa u 1l stonog vina u periodu 2001-2005. godine Uee (%) 2001. godina
1.Nabavna cena 1kg groa 2.Trokovi org. Proizvodnje groa

2005. godina 15.61 4.00

Uee (%) 53.59 13.73

Indeks (2005/2001) 172 555

Prosek (2001-2005) 11.31 1.83

9.06 0.72

63.53 5.05

3.Transport groa po kg
4.Cena kotanja kg groa (1+2+3) 5.Randman (%)

0.20
9.98 70 % 14.26

1.40
69.98 30.01 99.99

0.20
19.81 68% 29.13

0.69
68.01 32.00 100.01 -

100
198

0.20
12.61 69.2%

Cena groa u 1l vina (din/l)

204

18.27

Tabela 3: Kalkulacija cene kotanja stonog vina u peridu 2001 2005. godine (din/l)
Prosek

2001. Elementi
I Cena groa u 1l vina II Trokovi primarne prerade groa III Trokovi obrade i nege vina IV Cena 1l vina spremnog za punjenje (I+II+III) V Trokovi punjenja vina u boce
1. Trokovi rada, energije, amortizacije 2. Ostali trokovi 3. Kartonska kutija 4. Boca za 1l 10% popust, za 0,75 gratis 5. Etiketa, kontra etiketa, kapica 6. Akcizna markica 7. Lepak i lepljiva traka 8. Zatvara

godina
uee (%)

2005. iznos 29.13 2.46 12.68 44.27 14.67 6.84 4.16 2.20 0.77 0.40 0.08 0.22 3.46 1.00 2.46

godina
uee (%) Indeks
2001 2005

iznos 14.26 2.25 14.36 30.87 12.64 3.40 5.20 2.00 1.20 0.40 0.15 0.08 0.21 4.00 1.00 3.00

30.00 4.74 30.23 64.98 26.60 7.16 10.94 4.21 2.52 0.84 0.32 0.17 0.44 8.42 2.11 6.31

39.56 3.34 17.22 60.12 19.92 9.29 5.65 2.99 1.04 0.54 0.11 0.30 4.70 1.36 3.34 -

204 109 88 143 116 201 80 110 64 100

18.27 2.65 14.65 35.58 14.25 4.73 5.40 2.2 1.13 0.42 0.15

100 105 86 100 82

0.08 0.22 3.92 1.00 2.92

VI Trokovi prometa vina

1. Transport do kupca 2. Trokovi komercijale

VII Cena kotanja 1l ukupnog vina

47.51

100.00

62.40

84.75

131

53.75

Kvalitetna vina
Prosek

2001. Elementi
I Cena groa u 1l vina II Trokovi primarne prerade groa III Trokovi obrade i nege vina IV Cena 1l vina spremnog za punjenje (I+II+III) V Trokovi punjenja vina u boce
1. Trokovi rada, energije, amortizacije 2. Ostali trokovi 3. Kartonska kutija 4. Boca za 1l 10% popust, za 0,75 gratis 5. Etiketa, kontra etiketa, kapica 6. Akcizna markica 7. Lepak i lepljiva traka 8. Zatvara

godina
uee (%)

2005. iznos 33.40 2.46 12.68 48.54 41.75 6.84 4.16 2.20 17.70 2.77 0.08 8.00 3.46 1.00 2.46 93.75*

godina
uee (%) Indeks
2001 2005

iznos 18.51 2.25 14.36 35.12 27.93 3.40 5.20 2.00 9.50 0.60 0.15 0.08 7.00 4.00 1.00 3.00 67.05

27.61 3.35 21.42 52.38 41.65 5.07 7.76 2.98 14.17 0.89 0.22 0.12 10.44 5.96 1.49 4.47 100.00

30.80 2.27 11.69 44.76 38.50 6.31 3.84 2.03 16.32 2.55 0.07 7.38 3.19 0.92 2.27 86.45

180 109 88 138 149 201 80 110 186 462 100 114 86 100 82 140

22.63 2.76 15.22 40.61 35.50 4.82 5.61 2.20 14.58 1.90 0.15 0.08 6.24 3.92 1.00 2.92 80.03

VI Trokovi prometa vina

1. Transport do kupca
2. Trokovi komercijale

VII Cena kotanja 1l ukupnog vina

Vrhunska vina
Prosek

2001. Elementi
I Cena groa u 1l vina II Trokovi primarne prerade groa III Trokovi obrade i nege vina IV Cena 1l vina spremnog za punjenje (I+II+III) V Trokovi punjenja vina u boce
1. Trokovi rada, energije, amortizacije 2. Ostali trokovi 3. Kartonska kutija 4. Boca za 1l 10% popust, za 0,75 gratis 5. Etiketa, kontra etiketa, kapica 6. Akcizna markica 7. Lepak i lepljiva traka 8. Zatvara

godina
uee (%)

2005. iznos 39.35 2.46 15.21 57.02 42.17 6.84 4.58 2.20 17.70 2.77 0.08 8.00 3.46

godina
uee (%) Indeks
2001 - 2005

iznos 24.80 2.47 15.80 43.07 29.23 3.40 5.60 2.00 9.50 1.50 0.15 0.08 7.00 4.00

32.50 3.24 20.71 56.45 38.31 4.46 7.34 2.62 12.45 1.97 0.20 0.10 9.17 5.24

33.19 2.07 12.83 48.09 35.57 5.77 3.86 1.85 14.93 2.34 0.07 6.75 2.92 -

159 100 96 132 144 201 82 110 186 185

29.36 2.97 16.90 49.23 37.58 4.82 5.97 2.20 14.58 2.26 0.15

100 114 86

0.08 7.60 3.92

VI Trokovi prometa vina

1. Transport do kupca 2. Trokovi komercijale

1.00
3.00 76.30

1.31
3.93 100.00

1.00
2.46 102.65

0.84
2.08 86.58

100
82 134

1.00
2.92 90.73

VII Cena kotanja 1l ukupnog vina

AMBALAA ZA PAKOVANJE VINA

Amabalaa titi proizvod od raznih mehaniko fizikih

uticaja, hemijskih i mikrobiolokih, klimatolokih, raznih manipulacija. Ambalaa igra i komercijalnu ulogu i poboljava plasman proizvoda. Kao ambalaa za pakovanje, odnosno razlivanje vina, najee se koriste staklene boce, tetra brik ambalaa i sistem Bag-In-Box. Najee se visokokvalitetna i kvalitetna vina razlivaju u boce od 0,7 litara, dok se obina stona vina se razlivaju u boce od 1 litra ili dvolitarske boce.

ZATVARAI I ETIKETE VINSKIH BOCA

Zatvarai se izrauju od plute, metala i plastinog

materijala. Oni treba da tite vino od spoljanje kontaminacije, da onemoguavaju ulazak vazduha u bocu i curenje sadraja. Obino se boce od 0,7 l zatvaraju plutanim zapuivaima, a boce od 1 i 2 litre krunskim zatvaraima. Etiketa je znaajan faktor komuniciranja sa tritem. Najvaniji podaci koji se nalaze na glavnoj etiketi su: poreklo vina (podruje), naziv vina (sorte), naziv proizvoaa ili punioca, sadraj alkohola, godina proizvodnje i kategorija kvaliteta.

ZAKLJUAK
Povoljni klimatski uslovi sa odreenim specifinostima,

znaajne povrine vinograda sa odgovarajuim sortimentom, a time i znaajna sopstvena proizvodnja groa, omoguavaju Vrakim vinogradima proizvodnju vrhunskih, kvalitetnih i stonih vina sa geografskim poreklom, standardnog i prepoznatljivog kvaliteta. Kada govorimo o ceni kotanja, ona obuhvata sledee elemente: cenu groa u 1l vina, trokove primarne prerade groa, trokove obrade i nege vina, trokove punjenja vina u boce, trokove prometa vina. Cena kotanja 1l stonog vina se poveala u posmatranom periodu i to sa 47.51 din/l u 2001. godini na 62.40 din/l u 2005. godini, odnosno za 31%. Cena kotanja kvalitetnog vina takoe raste u periodu od 2001. do 2005. godine, sa 67.05 din/l na 93.75 din/l, odnosno za 40%. Cena kotanja 1l vrhunskog vina raste iz godine u godinu i u 2005. godini iznosi 102.65 din/l, to je za 34% vie u odnosu na 2001. godinu.

 Moe se zakljuiti i to da najvee uee u ceni kotanja,

kod sve tri grupe vina, imaju prva tri elementa koji zajedno ine cenu 1l vina spremnog za punjenje. Kod stonog vina imaju uee oko 60%, kod kvalitetnog vina oko 50% i kod vrhunskog vina, takoe, oko 50%. Kod kvalitetnog i vrhunskog vina je karakteristino da trokovi ambalae zauzimaju znaajno mesto u trokovima punjenja vina u boce.