Predmet: Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja Tema: Inflacija i platni bilans

Sadraj

Uvod....................................................................................................... ...1 Pojam i definicija platnog bilansa...........................................................1 Metodologija sastavljanja platnog bilansa.............................................4 Devizni bilans............................................................................................4 bra!"ns#i bilans.....................................................................................$ Str"#t"ra platnog bilansa........................................................................$ Stanje platnog bilansa..............................................................................% Uravnoteenje platnog bilansa................................................................& 'nflacija .....................................................................................................( )rste inflacije............................................................................................* 'nflacija je !ist monetarni fenomen......................................................1+ 'nflacija nije !isto monetarni fenomen.................................................11 Uloga inflacije " e#onomiji....................................................................1, -a#lj"!a#................................................................................................ 14 .itera"ra..................................................................................................1%

/ttp:00111.besplatniseminars#iradovi.com

Uvod
'zme2" privredni/ s"bje#ata3 razli!iti/ nacionalini/ privreda3 odvijaj" se e#onoms#e transa#cije " vid" izvoza3 "voza3 zajmova3 i #redita. Sve te transa#cije rez"ltiraj" me2"narodnim pla4anjima p"tem nov!ani/ dozna#a i razni/ dr"gi/ instr"menata pla4anja. -bog toga se "#"pan 5 sistemats#i 6 pregled svi/ e#onoms#i/ transa#cija izme2" s"bje#ata 5 rezidenata 6 jedne zemlje i 5 rezidenata 6 dr"gi/ zemalja3 obi!no za godin" dana3 naziva bilans pla4anja. 7ilans pla4anja je sastavni deo sistema privredni/ bilansa #oji is#az"je osnovne ma#roe#onoms#e varijabile " nacionalnoj privredi #ao i nji/ove me2"sobne odnose. Platni bilans ima raz"2enije obli#e statisti!#og is#azivanja " odnos" na ra!"n inostranstva3 #oji nije jedini ni najpotp"nij" pri#az e#onoms#i/ transa#cija sa inostranstvom me2" dr"8tvenim ra!"nima. 9a!"n inostranstva je " sistem" dr"8tveni/ ra!"na " izvesnom smisl" rezid"alan3 " njem" se isti!" transa#cije svi/ se#tora sa inostrnastvom. n je potreban da bi se ceo sistem :zatvorio;. Sam sistem3 me2"tim3 prvenstveno pri#az"je proizvodnj"3 potro8nj" i a#"m"lacij" " doma4oj privredi. Platni bilans3 s<dr"ge strane3 " potp"nosti je posve4en pri#azivanj" e#onoms#i/ transa#cija sa inostranstvom3 te3 stoga pretend"je na znatno detaljnije evidentiranje i prezentiranje. 'nflacija predstavlja prosto rast opsteg nivoa cena. Dr"gim recima inflacija predstavlja ta#" vrst" monetarne pojave3 #od #oje dolazi do pojave vece #olicine papirnog novca " promet" nego sto je potrebno3 dolazi do smanjena vrednosti novca3 a povecanja cena robe. 'nflacija dovodi do poremecaja e#onoms#i/ to#ova i ometa rast i razvoj.

Pojam i definicija platnog bilansa

Pri#azivanje platnog bilansa " razli!itim oblicima menjalo se to#om istorije3 " zavisnosti od toga #a#o se menjala robna i finansijs#a str"#t"ra me2"narodni/ e#onoms#i/ odnosa. Ta#o na primer3 " doba mera#antilizma3 potreba za razli#ovnje platnog od trgovins#og bilansa nije se ose4ala3 zato 8to s" se trgovins#e trnasa#cije obavljale "glavnom "z istovremeno pla4anje zlatnim svets#im novcem. Pra#ti!no je izvoz i "voz bio jedna# priliv" i odliv" zlata3 odnosno po#lapao se sa obimom me2"narodni/ pla4anja zemlje. U razvoj" #apitalizma i me2"narodni/ #reditni/ odnosa3 #retanje robe i novca " e#onoms#im odnosima zemlje sa inostranstvom3 vi8e se ne po#lapa. =avila se potreba da se statisti!#i registr"j" i robne i finansijs#e transa#cije sa inostranstvom3 nezavisno od na!ina finansijs#e li#vidacije3 a na dr"goj strani bi se is#azivali svi oblici me2"narodni/ pla4anja jedne zemlje " odre2enom vremens#om period". Ta#vi dvostrani pregledi e#onoms#i/ transa#cija sa inostranstvom3 dobili s" naziv platnog bilansa3 prvi p"t " )eli#oj 7ritaniji > sredinom 1* ve#a. Pojam platnog bilansa3 je3 me2"tim3 jo8 d"go ostao nedovoljno precizno definisan. snovna dilema je bila: da li platni bilans treba da registr"je samo efe#tivno izvr8eno pla4anja i naplate " platnom promet" zemlje sa inostranstvom 5 " odre2enom period" 6 ili treba da ,

pri#az"je sve e#onoms#e transa#cije obavljene " istom razdoblj"3 bez obzira na vreme nji/ove finansijs#e li#vidacije. U uem smislu, gra2ans#i teoreti!ari poznavali s" bilans pla4anja #ao izraz izvr8eni/ efe#tivni/ pla4anja. iri koncept platnog bilansa ob"/vata sve e#onoms#e transa#cije obavljene " odre2enom vremen"3 bez obzira na tren"ta# efe#tivnog pla4anja. Definicija platnog bilansa izvedena je iz osnovne definicije #oj" je Me2"narodni monetarni fond "tvrdio " Prir"!ni#" bilansa pla4anja 1*$+ godine 5 'M?3 1*$+ god. 6. Po njoj platni bilans jeste sistematski pregled ( u obliku dvostranog bilansa ) svih ekonomskih transakcija, obavljenih u odre enom periodu izme u rezidenata neke zemlje i stalnih stanovnika ( rezidenata ) drugih zemalja. va definicija je to#om vremena pretrpela odre2ene promene #oje s" bile "slovljene promenama robne3 finansijs#e3 i instit"cionalne str"#t"re me2"narodni/ e#onoms#i/ odnosa. @ada s"3 posle 1*$( godine3 mnoge nacionalne val"te ponovo postale #onvertibilne3 oiveli s" i me2"narodni to#ovi privatnog #apitala. Definicija platnog bilansa doivela je izmene " Prir"!ni#" Me2"narodnog monetarnog fonda 1*%1 godine 5 'M?3 1*%1 godina 6 i " dodat#" Prir"!ni#" 1*&A godine 5 'M? 1*&A godina 6. ve poslednje izmene bile s" najve4im delom posledica raspada 7retonv"ds#og me2"narodnog monetarnog sistem i masovnog prelas#a devizni/ #"rseva nacionalni/ val"ta i sistema fi#sni/ " reim fl"#t"iraj"4i/ 5 plivaj"4i/ #"rseva 6. 1*&&. godine je objavljeno novo3 !etvrto izdanje Prir"!ni#a platnog bilansa 5 'M? 1*&& godina 6 !iji se najvaniji delovi ta#o2e p"bli#"j" " "vodnim napomenana Bodi8nja#a platnog bilansa 5 'M?3 1*&(. godina 6. va poslednja najnovija zvani!na definicija platnog bilansa glasi : !latni bilans je statisti"ki pregled za odre eni period koji iskazuje (a) transakcije robom, uslugama i dohotkom izme u jedne privrede i ostalog sveta (b) promene vlasni#tva i druge promene u monetarnom zlatu i $pecijalnim pravima vu"enja koje data privreda poseduje, promene u potraivanjima i obavezama prema ostalom svetu (c) jednostrane transfere i protivstavke koje su potrebne za uravnoteenje, u ra"unovodstvenom smislu, svih stavki po onim pomenutim transakcijama koje se me usobno ne potiru.1 U platno bilansnom smisl" nacionalna3 privreda sastoji se od e#onoms#i/ s"bje#ata !iji je centar e#onoms#e a#tivnosti i e#onoms#i/ interesa na njenoj teritoriji. 9ezidentima se smatraj" fizi!#a lica #oja imaj" stalno prebivali8te " zemlji za #oj" se platni bilans sastavlja. soblje diplomats#i/ misija i gra2ani na le!enj" ili st"dijama " inostanstv" smatraj" se nerezidentima 5 " platnom bilans" 6. 'seljenici #oji s" #ona!no promenili sovje prebivali8te 5naj!e84e i dravljanstvo6 ta#o2e s" nerezidenti. -ato se nji/ove dozna#e smatraj" jednostranim transferima. Migranti na privremenom rad" " inostranstv" smatraj" se rezidentima privrede #oj" s" privremeno nap"stili3 a nji/ove "8tede 5 dozna#e6 se "ra!"navaj" " dr"8tveni proizvod nji/ove mati!ne zemlje. U platnom bilans" te zemlje nji/ove dozna#e se tretiraj" #ao pri/odi fa#tora proizvodnje iz inostranstva i registr"j" se " bilans" robe i "sl"ga. Pravna lica !ija je privredna a#tivnost registrovana prema propisima zemlje na njenoj teritoriji3 smatraj" se rezidentima. 9ezidenti s" i svi organi drave3 odnosno dr"8tveno politi!#i/ zajednica. Cgencije drave " inostranstv" smatraj" se njenim rezidentima. Poslovne
1

'M?3 1*&&.3 glava ''3 paragraf 1%.

jedinice privredni/ organizacija " inistranstv" se smtraj" rezidentima one zemlje na !ijoj teritoriji obavljaj" svoje a#tivnosti. Me2"dravne i me2"narodne organizacije se "glavnom smatraj" rezidentima zemlje na !ijoj s" teritoriji locirane. )aan iz"zeta# predstvaljej" me2"narodne e#onoms#e organizacije3 Ujedinjeni/ nacija i njeni/ specijalizovani/ agencija. ne se smatraj" rezidentima jednog imaginarnog podr"!ija izvan nacionalne teritorije svi/ drava. -a sve zemlje ove instit"cije s" nerezidenti. Platni bilans obi!no is#az"je transa#cije obavljene " to#" jedne godine. De#oli#o zemalja objavlj"je i #vartalne podat#e #oji !ine platni bilans. no 8to platni bilans razli#"je od ostali/ spoljnoe#onoms#i/ bilansa jeste vremenski momenat u kome se transakcije registruju. U princip" bi sve transa#cije trebalo da se registr"j" " tren"t#" preno8enja prava vlasni8tva 5nad dobrima ili finansijs#im potraivanjima 6.U pra#si je te8#o obezbediti ta#o prezicne informacije. -ato se robne transa#cije naj!e84e registr"j" na carins#oj granici3 to jest prili#om prelas#a granice3 na osnov" carins#i/ prijava. 'ma i transa#cija " #ojima dolazi do promene vlasni#a ali ne i prelas#a pre#o granice.Ta#ve s" na primer transa#cije zlatom izme2" monetarne vlasti i ostali/ doma4i/ rezidenata. @ada zlato3 #ao roba3 prelazi iz vlasni8tva privrde " vlasni8tvo emisione ban#e3 ono "jedno sti!e svojstvo devizni/ rezervi. Promene " deviznim rezervama se3 naravno3 registr"j" " platnom bilans".

9obne transa#cije 5 izvoz i "voz 6 se " princip" registr"j" po f.o.b. vrednovanju, to jest po vrednosti #oja "#lj"!"je cen" robe i tro8#ove ispor"#e do nacionalne granice izvozni#a. To je na!in vrednovanja #oji omog"4"je da se tro8#ovi me2"narodnog transporta i ostali/ trgovins#i/ "sl"ga registr"j" #ao posebna stav#a " platnom bilans". 'ma dosta zemalja #oje nis" " stanj" da svoj "voz po"zdano registr"j" fran#o granica inostranog ispor"!ioca3 ve4 ga pri#az"j" po c.i.f vrednovanju, to jest fran#o sopstvena granica3 "#lj"!"j"4i tro8#ove transporta i osig"ranja. U novije vreme Me2"narodni monetarni fond 5 na osnov" sopstvrni/ procena 6 pretvara podat#e o "voz"3 #oje zemlje !lanice saop8tsavaj" po c.i.f. na f.o.b. vrednovanje. Platni bilans je otvoreni sistem " tom smisl" 8to on "glavnom registr"je samo po jedan #raj sva#e transa#cije. Do# se " sistem" dr"8tveni/ ra!"na "z jedn" robn" transa#cij" belee !etiri stav#e: ispor"#a robe3 prijem novca3 prijem robe3 i pla4anje novcem3 " platnom bilans" se belee samo dve stav#e " sl"!aj" izvoza: ispor"#a robe3 i priliv deviza. Prijem robe i pla4anje registr"j" se " platnom bilans" zemlje "vozni#a. Platni bilans ne prikazuje stanje fondova na po"etku i kraju perioda 3 to jest ne belei stanje me2"narodni/ obaveza i potraivanja zemlje3 ve% samo njihove promene u toku godine. Platni bilans se vodi po principima dvojnog #njigovodstva. Sva#a transa#cija se belei sa dve promene #oje se me2"sobno potir". Po8to se statisti!#i izvori podata#a za razli!ite stav#e platnog bilansa nejedna#og ob"/vata3 i nejedna#og stepena po"zdanosti3 event"alno nepo#lapanje stav#i #oje bi trebalo da se potir" "#az"je na postojanje gre8a#a3 i prop"sta " pri#"pljanj" podata#a. Stoga platni bilans sadi posebn" stav#" :neto gre8#e i prop"sti;3 #oja omog"4ava #njigovodstven" ravnote". 'zraz neto " ovom sl"!aj" nagla8ava da gre8#e mog" precenjivati ili potcenjivati odre2ene stav#e.

Metodologija sastavljanja platnog bilansa

Platni bilans " sva#oj zemlji sastavlja se po odre2enoj metodologiji i 8emi #oj" prepor"!"je MM?. Pored ovog zvani!nog obli#a platnog bilansa3 mnoge zemlje objavlj"j" platni bilans i po sopstvenim 8emama #oje s" prilago2ene nji/ovim specifi!nim "slovima i potrebama. Eeme pri#azivanj" platnog bilansa !esto s" se menjale3 a sve " cilj" da se " platnom bilans" 8to potp"nije pri#ae njegova ravnotea i neravnotea. Eema platnog bilansa #oj" je MM? "potrebljavao do 1*&* godine. 5 prema tre4em izdanj" Prir"!ni#a 6 i posle 1*&* godine 5 prema !etvrtom izdanj" Prir"!ni#a 6 je #ori84ena " dva obli#a.: standardnom i s#ra4enom. Standardni obli# do 1*&*. imao je !etiri3 a novi standardni obli# od 1*&*.god. 11, vrsta stav#i. Poslednja 8ema platnog bilansa po MM?3 jasno razgrani!ava te#"4e od #apitalni/ transa#cija3 a to s" sve ostale gr"pe. va interpretacija te#"4eg ra!"na "#lj"!"je sve transa#cije #oje se "zimaj" " obzir pri obra!"n" dr"8tvenog proizvoda. Dajvanije je da nov!ana masa platnog bilansa implicitno ima jasn" analiti!#" "smerenost.

Devizni bilans
Devizni bilans predstavlja pregled o svim me2"narodnim pla4anjima i napla4ivanjima jedne zemlje sa inostranstvom " odre2enom period". Devizni bilans je vrlo zna!ajan3 jer po#az"je devizni priliv i odliv iz zemlje3 #ao i stanje li#vidnosti zemlje prema instranstv". 'a#o je devizni bilans stariji od platnog bilansa3 i pored njegovog zna!aja3 mali broj zemalja objavlj"je devizne bilanse3 a ne postoje ni me2"narodno "sagla8enje 8ema i metodologija pri#azivanja deviznog bilansa. vo se moe objasniti time 8to se smatra da s" devizna #ontrola i devizna ograni!enja nepoeljni " sistem" me2"narodni/ e#onoms#i/ odnosa. Devizni bilans ima p"n" #orespodencij" sa ra!"nima nov!ani/ to#ova3 do# " privrednim bilansima za obra!"n dr"8tvenog proizvoda ne pr"a dire#tne podat#e. Devizni bilans is#az"je efe#tivna me2"nardna pla4anja. To zna!i da nis" "#lj"!eni podaci o #retanj" robe #oja nije pla4ena3 odnosno napla4ena. Ta#o2e3 izvoz i "voz robe na #redit #ao i po#loni " robi nis" ob"/va4eni ovim bilansom. 'sto ta#o i transa#cije izme2" privredni/ s"bje#ata " zemlji i nji/ovi/ jedinica " inostranstv" nis" " potp"nosti registrovane " deviznom bilans". U princip"3 od pla4anja po osnov" robne razmene > treba od"zeti tro8#ove me2"narodnog prevoza i osig"ranja 5 " oba smera izvoz > "voz 6 i te vrednosti preneti " stav#e "sl"ga. To se radi zbog toga 8to podaci o izvoz" > "voz"3 naj!e84e nis" registrovani po jednistvenom princip" vrednovanja f.o.b.3 nego se registr"j" ona#o #a#o je efe#tivno pla4anje izvr8eno. Do# platni bilans mora is#azati izvoz robe " te#"4em bilans" i #ori84enje odobrenog zajma " #apitalnom bilans"3 a#o je roba izvezena na #redit3 dotle devizni bilans3 ne pri#az"je sve do# se ne otpalati dati #redit " celini. 'pa#3 i pored svega toga3 devizni bilans moe da b"de sig"ran izvor informacija za sastavljanje platnog bilansa.

U zemljama #oje /roni!no pate od nesta8ica deviza3 devizni bilans ima posebn" vrednost jer on ta!nije is#az"je priliv i odliv deviza nego platni bilans.

Obraunski bilans
bra!"ns#i bilans is#az"je stanje me2"narodni/ obaveza i potraivanja zemlje A1. decembra sva#e godine. bra!"ns#i bilans sadri sve vae4e obaveze i potraivanja3 #ao i sve zajmove i #redite 5 " #ori84enom3 a jo8 neotpla4enom iznos" 6 bez obzira #ada je odre2ena obaveza nastala,. U obra!"ns#om bilans" #"m"lirana s" salda te#"4eg ra!"na bilansa pla4anja3 #oja s" se morala finansirati zad"ivanjem " inostranstv". bra!"ns#i bilans !esto se naziva i bilansom me2"narodnog investicionog poloaja zemlje3 po8to saldo te#"4eg ra!"na platnog bilansa meri neto inostrane investicije " zemlji > a#o se radi o deficit" " instranstv"3 ili investicija " inostranstv" > a#o se radi o investicijama " inostranstv" " sl"!aj" s"ficita. Me2"tim3 8ema i metodologija is#azivanja obra!"ns#og bilansa nis" me2"narodno "sagla8ene i pored toga 8to Me2"narodni monetarni fond raspolae relativno ta!nim podacima ove vrste za sva#" zemlj". -bog toga se 8ema obra!"ns#og bilansa razli#"je me2" zemljama3 ne samo zbog toga ve4 i zbog razli!ite str"#t"re me2"narodni/ obaveza i potraivanja. bra!"ns#i bilans " na8oj zemlji po#az"je3 " prvom red" finansijs#e zajmove i robne #redite3 a " ne#im zemljama3 #oje nemaj" zna!ajne dire#tne inostrane investicije3 obra!"ns#i bilans3 prvenstveno po#az"je razli!ite obli#e investiranja. bra!"ns#i bilans ima veli#" analiti!#" vrednost3 zato 8to pri#az"je me2"narodne d"ni!#o poverila!#e odnose na osnov" #oji/ se ceni stepen zad"enosti i me2"narodne #reditne sposobnosti.

Struktura platnog bilansa

Platni bilans se moe presecati na razli!ite na!ine. vom prili#om razmotri4emo samo parcijalne bilanse #oje e#splicitno ili implicinto sadri poslednja3 vae4a 8ema platnog bilansa Me2"narodnog monetarnog fonda. )rednost izvoza i "voza robe odre2"j" stanje " trgovinskom bilansu #oji moe da b"de "ravnoteen " s"ficit" ili deficit". Trgovins#i bilans je najstariji3 i " mnogim zemljama najzna!ajniji deo platnog bilansa. 7ili bi ispravnije #oristiti izraz FFbilans robne razmeneFF3 sFobzirom na !injenic" da i mnoge dr"ge transa#cije 5 na primer: "sl"ge 6 " osnovi predstavljaj" trgovin". Daredne transa#cije ob"/vataj" "sl"ge 8to se ne ret#o3 naziva i FFnevidljivimFF izvozom i "vozom3 jer ne podraz"meva fizi!#o #retanje stvari: saobra4ajne "sl"ge3 #ao jedne od nji/3 registr"j" pla4anja i naplata prevoza robe3 8to je naj!e84e3 pra4anje i tro8#ovima osig"ranja3 t"risti!#e "sl"ge "#lj"!"j" tro8enja stanovni8tva jedne zemlje " dr"goj zemljiG profesionalne i dr"ge poslovne "sl"ge " savremeno vreme sve s" zna!ajne stva#e platnog bilansa i belee pri/ode i ras/ode za radnje "!injene stranim licima " oblastima menadmenta #onsaltinga i mar#etinga3 patente3 licence3 #ao i preno8enje dr"gi/ prava. -bir vrednosti svi/ ti/ transa#cija3 "#lj"!"j"4i i saldo trgovins#og bilansa3 odre2"je bilans robe i nefaktorskih usluga. &aktorske usluge predstavljaj" naredn" stav#" " platnom bilans". @apital3 #ao jedan od fa#tora proizvodnje angaovan " inostranstv" donosi prinos #oji zavisno od svr/e njegovog
" literat"ri se obra!"ns#i bilans !esto naziva i bilansom me2"narodne a#tive i pasive zemlje ili bilansom zad"enosti. Dr. . @ova!. <<Platni bilans i me2"narodne finansije<<31**43 str$,
,

"smerenja3 moe da b"de " obli#" #amate 5 #ada je #apital dat na zajam 6 ili profita 5 #ada je on investiran 6. )eoma je bitno da se #retanja ti/ sredstava iz jedne zemlje " dr"g" razdvoje od #retanja #apitala3 bilo zajmova3 bilo investicija #oji se registr"j" " dr"gom bilans". Prinosi dr"gog fa#tora proizvodnje > rada > ta#o2e se transferi8" " inostranstvo: radnici #oji s" privremeno zaopsleni " inostranstv"3 #ao i iseljenici3 "obi!ajeno jedan deo zarade3 " obli#" tzv. FFdozna#aFF 8alj" " svoj" mati!n" zemlj". -ajedno sa svim pret/odnim stav#ama3 time je #ompletiran bilans robe i usluga. =ednostrani transferi #ao 8to s" pomo4i ili po#loni dr"gi/ drava ili pojedinaca3 predstavljaj" naredne stav#e " platnom bilans" i nji/ovim ob"/vatom3 zao#r"en je te#"4i platni bilans. 'a#o s" te transa#cije naj!e84e " obli#" #apitala3 one se " ve4ini sistematizacija registr"j" " te#"4em del" platnog bilansa3 jer ne za/tevaj" protiv "sl"g"3 #ao 8to je to3 na primer: #od #lasi!nog #redita H #amata. Daredni3 veli#i agregat " o#vir" platnog bilansa je kapitalni bilans, za #oji je najbitnije #retanje d"goro!ni/ dire#tni/ i portfolio investicija. @apitalni bilans se nalazi ispod linije #ojom se izdvaja te#"4i bilans. SFobzirom na na!elo dvostr"#og #njigovodstva po #ome se vodi platni bilans3 saldo te#"4eg bilans3 i saldo #apitalnog bilansa s" " apsol"tnim iznosima jedna#i3 ali s" im predznaci s"protni. U #apitalnom bilans" s" #retanja d"goro!nog i #rat#oro!nog #apitala i promene monetarnim rezervama. Stoga #apitalni bilans ima "log" finansiranja deficita te#"4eg bilansa. 'snovni ( bazi"ni bilans ) se od te#"4eg bilansa formalno razli#"je po tome 8to sadri i sva #retanja d"goro!nog #apitala. S"8tins#a razli#a je " tome 8to osnovni bilans3 po#"8ava da izrazi ravnote" ili neravnote" bilansa pla4anja na srednji ro#3 smatraj"4i da s" sve te#"4e transa#cije i #retanja d"goro!nog #apitala a"tonomni3 stabilni to#ovi #oji izraavaj" osnovn" tendencij" " platnom bilans". @retanje #rat#oro!nog #apitala " ve4ini zemalja izdvojeno se registr"je3 mada je to " pojedinim dravama3 gde s" vrste finansisjs#i/ operacija veoma brojne3 prili!no oteane. -ajedno sa svim pret/odnim transa#cijama3 njime je odre2en globalni platni bilans. @ona!no3 ra"un zvani"nih kapitalnih trasakcija predstavlja poslednji veli#i podbilans3 platnog bilansa. n3 pre svega3 registr"je promene3 " potraivanjima i d"govanjima centralne ban#e jedne zemlje " odnos" na centralne ban#e dr"gi/ zemalja. Ta#o2e ona ob"/vata zlato3 rezerve inostrani/ val"ta3 rezervn" pozicij" i #redite MM?Ha3 #ao i specijalna prava v"!enja.

Stanje platnog bilansa

S obzirom na to 8to se platni bilans vodi po na!el" dvostr"#og #njigovodstva3 sva#a "lazna stva#a "lazna stav#a mora imati izlazn" protivstav#"3 ta#o da je on tehni"ki uvek u ravnotei. Da bi se izbegle zab"ne3 #oje s" ina!e !este3 valja imati " vid" da se " platnom bilans" belei nov!ani izraz stav#i: #retanje #"povne mo4i po raznim osnovima. Stav#e #oje zna!e priliv #"povne mo4i 5 debit 63 nose predzna# min"s. Dr"gim re!ima platni bilans ne zapis"je #retanje realni/ vrednosti3 to jest robe i "sl"ga nego samo nji/ov nov!ani izraz. 'na!e3 izvoz odliv realne vrednost iz doma4e privrede " "voz zna!i priliv realne vrednosti iz inostranstva. (ko je platni bilans uvek tehi"ki u ravnotei, ekonomski obi"no nije, nego ima ili suficit ili deficit, b"d"4i da s" zbirovi a"tonomni/ #redtitni/ i a"tonomni/ debitni/ transa#cija ret#o jedna#i. Dr"gim re!ima3 nejedna#ost ovi/ zbirova zna!i da platni bilans nije " ravnotei3 to jest postoji ili s"ficit ili deficit. Me2"tim s"ficit ili deficit platnog bilansa nis" isto 8to i

&

profit i g"bita#3 po8to platni bilans samo belei priliv i odliv #"povne mo4i3 a ne "slove pod #ojima se to !ini. Da li je platni bilans " ravnotei ocenj"je se3 da#le3 po te#"4em bilans". Stanje platnog bilansa je od veli#e vanosti3 jer "ti!e na dve izrazito vane varijabile ma#oroe#onoms#e politi#e > cene i zaposlenosti: a6 $uficit teku%eg platnog bilansa tei da povisi ili odri agregatn" tranj"3 te time da povisi ili odri nivo doma4i/ cena ili zaposlenosti3 ili oba. b6 )eficit teku%eg bilansa tei da snizi ili apsorb"je vi8a# agregatne tranje sa odgovoaraj"4im #ontra#cionim dejstvom na doma4e cene i na zaposlenost3 ili na oboje. Dr"gim re!ima3 s"ficit te#"4eg bilansa del"je e#spanzivno3 jer pove4ava tranj" za doma4im dobrima i "sl"gama. Ta#o on pove4ava nivo do/ot#a i zaposlenosti. Deficit te#"4eg bilansa del"je #ontra#ciono3 po8to doma4" tranj" prebac"je na strano tri8te. Cli3 deficit ipa# nije sredstvo za doma4" deflacij" jer vodi iscrpljivanj" doma4i/ devizni/ rezervi.

Uravnote enje platnog bilansa

-a vlade nije problem neravnotea platnog bilansa #oja je posledica s"ficita3 nego dificita. Prema tome3 #ada se govori o neravnotei platnog bilansa misli se na deficit teku%eg biliansa. Mere za njegovo ot#lanjanje zavise od njegovog pore#la3 to jest od prirode neravnotee. S tog stanovi8ta razli#"j" se njena tri obli#a: privremena ili sl"!ajnaG ci#li!naG i str"#t"rna. a6 !rivremena ili slu"ajna neravnotea je posledica delovanja ne#og iznenadnog !inioca3 #ao 8to s" na primer3 prirodne nepogode. b6 *ikli"na neravnotea je proizvod poreme4aja pro"zro#ovani/ ci#li!nim #rizama " doma4oj privredi. c6 $trukturna neravnotea je proizvod nedovoljne #on#"rents#e sposobnosti i doma4e privrede na svets#om tri8t" zbog !inilaca " realnoj e#onomiji3#ao i 8to s": nedgovaraj"4a doma4a pon"da 5 str"t"ra dr"8tvenog proizvoda 63 nia proizvodnost rada3 nii nivo te/nologije3 nedovoljna 8tednja odnosno investicije3 viso#i tro8#ovi proizvodnje3 pre#omerna str"#t"rna zavisnost od inostranstva i sli!no. 'spravna dijagnoza platno > bilansne neravnotee vana je za izbor i #ombinovanje mera za njeno ot#lanjanje. Mere za njeno ot#lanjanje platnobilansne neravnotee svrstavaj" se " dve gr"pe: prilago2avanje i finansiranje platnobilansne neravnotee. U sl"!aj" privremene ili neravnotee drava se oslanja na finansiranje deficita iz deviznih rezervi. U sl"!aj" ci#li!ne neravnotee drava obi!no intereveni8e sredstvima iz devizni/ rezervi. Iilj je da se ne"trali8e po!etni "dar na bilans i da se privreda za8titi od poreme4aja sa svets#og tri8ta. Teorijs#i3 time se doma4a privreda od "voza inflacije i deflacije. Primenj"je se "z e#spanzivn" politi#"3 do# doma4a privreda nije "pala " depresij". Prate4a mera je devizna #ontrola. U sli!aj" str"#t"rne neravnotee n"na je politi#a prilago2avanja platnog bilansa. Po pravil"3 " borbi protiv neravnotee platnog bilansa vlasti se sl"e #ombinovanjem metoda finansiranja deficita i metoda prilago2avanja. U metode finansiranja spadaj" : a) b) pokrivanje deficita iz doma%ih deviznih rezervi+ pokrivanje deficita zaduivanjem u inostranstvu.

U metode prilago2avanja platnog bilansa spadaj": (

a)

deflacija+ b) devalvacija+ c) devizna kontrola

?inansiranje deficita platnog bilansa je palijativ. no samo privremeno "blaava problem3 ali ga ne re8ava: ne ot#lanja "zro# neravnotee. ?inansiranje je obi!no samo #"povanje vremena za prilago2avanje3 b"d"4i da ono ne daje rez"ltate tren"tno. Jesto " po!etnoj fazi donosi i pogor8anje3 da bi #asnije bila postign"ta svr/a. Prilago2avanje naime3 ima za cilj da doma4" privred" prin"di da posl"je " s#lad" sa potrebama platnog bilansa. To povla!i promene " alo#aciji izvora menjanje str"#t"re proizvodnje i izvoza i "voza3 povi8enje proizvodnosti rada3 "brzavanje te/nolo8#e obnove i sli!no. Uglavnom3 finansiranje je metod #oji del"je " oblasti formalne e#onomije3 a prilago2avanje tei za odgovaraj"4im promenama " realnoj e#onomiji. Prilago2avanje3 " #rajnjoj analizi3 ima za cilj pove4anje #on#"rentnosti doma4e privrede na svets#om tri8t".

!nflacija
'nflacija predstavlja prosto rast opsteg nivoa cena. Dr"gim recima inflacija predstavlja ta#" vrst" monetarne pojave3 #od #oje dolazi do pojave vece #olicine papirnog novca " promet" nego sto je potrebno3 dolazi do smanjena vrednosti novca3 a povecanja cena robe. 'nflacija dovodi do poremecaja e#onoms#i/ to#ova i ometa rast i razvoj. 'nflacija moze biti jedno#ratna pojava. Primer jedno#ratne inflacije je nastana# ;Prvog naftnog s#o#a; 1*&A godine #ada je cena sirove nafte cetvorostr"#o pos#"pela. Mnoge zemlje nis" mogle brzo da se prilagode ova#o brzom i enornom s#o#" cena nafte i "sle s" " zon" viso#e inflacije. Treba napomen"ti da se 1*&* godine desio i ;dr"gi naftni s#o#; sa ponovnim porastom vec viso#i/ cena nafte. Do njega s" mnoge zemlje la#se podnele nego prvi iz 1*&A godine. Medj"tim naspram jedno#ratne 5 o#r"tne 6 inflacije imamo i zemlje sa /ronicnom inflacijom " #ojima ova#va vrsta spoljni/ s#o#ova pogorsava i inace lose stanje na trzist" #oje je nastalo iz sasvim dr"gi/ razloga. U zemljama sa /ronicnom inflacijom spada i nasa. Dr"gi p"t je zemlja "sla " /iper inflacij" " febr"ar" 1**, i " njoj se nalazila citava ,4 meseca sve do ,4 jan"ara 1**4 godine. Tada je postin"ta dr"ga najveca na svet" /iper inflacija gde je " poslednjem mesec" rast cena iznosio A1A miliona odsto. 9e#li smo da je inlacija " SIB tip /ronicne inflacije " posledni/ 1$ god stalno smo imali viso#e godisnje stope rasta cena. Sig"rno je da s" na inflacij" "ticali spoljni s#o#ovi: naftni "dari d"znic#a #riza i raspad zemlje. Do i bez ti/ spoljni/ "ticaja na agregatn" pon"d" mora da je postojao ne#i "n"trasnji proces #oji je generisao /ronicn" inflacij".U s"protnom ne bi postojao nepre#idan rast cena. Da li je je godisnji rast cena od 1+K zabrinjavaj"ciL Dije a#o se nasa godisnja promena 5stipendije3 st"dentsi #rediti3 plate i penzije 6 ta#odje povecaj" za 1+K. Samo " tom sl"caj" nas zivotni standard ostace nepromenjen. @ada bi smo mogli tacno da predvidimo tacn" stop" inflacije i sasvim "s#ladili i sasvim "s#ladili cen" i do/ot#e "zimaj"ci stop" inflacije " rac"n prili#om tog "s#ladjivanja3 teret inflacije ili tros#ovi ne bi postojali ili bi bili vrlo mali. U stvarnosti medj"tim lj"di najcesce grese " predvidjanj" stope inflacije i nis" " mog"cnosti da joj se prilagode. Sto je stopa inflacije veca i "z to vise fl"#t"ira to s" problemi: redisrib"cije do/ot#a3 neizvesnost o smanjenj" investicija tes#oce " platnom bilans" veci3 ozbiljniji i tezi. Ta#odje3 inflacija "zro#"je opst" neizvesnost3 posebno " poslovnom svet". Deizvesnost je " toli#o veca "#oli#o stopa inflacije vise fl"#t"ira3 a fl"#t"icije s" vece sto je stopa inflacije visa. U ta#vim o#olnostima nijedna e#onoms#a #al#"lacija se ne moze tacno napraviti. Pred"zeca s" neodl"cna i obes/rabljena za dalja "laganja. To ce smanjiti stop" privrednog rasta. S dr"ge strane3 nastajanje e#onoms#e politi#e da red"cira stop" inflacij"3 mog" istovremeno voditi daljoj red"#ciji stope privrednog rasta posebno " #rat#om ro#". *

@ada privred" jedne zemlje opterec"je relativno viso#a inflacija3 proizvode #oje izvozi bice s#"plji i zbog toga manje #on#"rente na svets#om trzist". C proizvodi #oji se "vode bice znatno jeftiniji nego isti domaci proizvodi. Posledica je ocigledna3 izvoz ce da opada3 a "voz da raste obaveze placanja " inostranstv" "vezeni/ roba " vecoj s" potraznje za naplat" od inostranstva izvezeni/ roba. -bog toga ce se bilans placanja3 ili platni bilans zemlje pogorsavati. 'pa#3 "#oli#o je stopa inflacije jednocifrena3 tros#ovi inflacije mog" biti relativno mali. Medj"tim3 a#o inflacije izma#ne #ontroli i razvije se " /iper inflacij"3 ili ca# mega inflacij" same osnove privrede se dovode " pitanje. Pred"zeca neprestano povecavaj" cene svoji/ proizvoda i "sl"ga " nastojanj" da po#rij" e#stremno brz rast tros#ova3 zaposleni traze ogroman rast plata da bi po#rili astronoms#i rast tros#ova zivota. psta pra#sa cena i plata odvija se #roz stalno rast"c" inflacion" spiral". Di#o vise ne zeli da stedi novac3 svi nastoje da ga sto pre potrose3 s obzirom dam " #"povna stopa stalno opada. Sto vise3 svi nastoje da novac sasvim is#lj"ce iz "potrebe prelazeci na tramp.

"rste inflacije
'nflacija je stara #oli#o i tri8na privreda. Posmatrano na d"i ro#3 cene rast". Me2"tim3 ne zna!i da inflacija n"no prati pad realnog do/ot#a. 'storija po#az"je da cene rast" " vreme ratova i e#onoms#i/ #riza3 ali se vi8e ne vra4aj" posle ratova i #riza na prvobitni nivo. Pop"t bolesti #oja razara t#ivo lj"ds#og organizma3 ta#o i inflacija razara privred". Da bi se inflacija sanirala3 potrebno je pret/odno izvr8iti #lasifi#acij" " tri #ategorije: "merena inflacijaG galopiraj"4a inflacijaG /iperinflacija. Posle definisanja ovi/ vrsta inflacija3 definisa4emo i "ravnoteen"3 ne"ravnoteen" i neo!e#ivan" 5nepredvi2en"6 inflacij". ,merena inflacija Umerena inflacija podraz"meva lagan rast cena. To s" jednocifrene godi8nje stope inflacije. @ad s" cene relativno stabilne3 lj"di imaj" poverenje " novac. .j"di rezon"j": novac je jedna#o vredan danas i gotovo isto vredan za godin" dana3 pa se isplati drati ga. Poslovni lj"di i obi!an 5potro8a!6 svet s#lapaj" d"goro!ne "govore " domicilnoj val"ti3 zato 8to ver"j" da cene ne4e zna!ajnije oti4i izvan postoje4i/ o#vira za rob" #oj" #"p"j" ili prodaj". .j"di jednostavno ver"j" da 4e nji/ova nov!ana sredstva zadrati svoj" relativn" vrednost. -alopiraju%a inflacija Balopiraj"4a inflacija predstavlja dvo ili trocifren" inflacij"3 " raspon" od ,+3 1++ ili ,++K na godin" dana. va#v" vrst" inflacije mog" imati i razvijene ind"strijs#e zemlje. Ta#o s"3 na primer3 Crgentina3 7razil i dr"ge latinoameri!#e zemlje3 imale stope inflacije od $+H&++K na godin" dana 1*&+Hi/ i 1*(+Hi/ godina. @ada se galopiraj"4a inflacija jednom "#oreni " privredno t#ivo3 nastaj" ozbiljni e#onoms#i poreme4aji. .iperinflacija Mnoge privrede preive galopiraj"4" inflacij"3 ali veoma te8#o /iperinflacij". To je vreme smrti3 #ao #ad #ancer "ni8tava lj"ds#o telo. Te8#o je i poverovati da se /iperinflacija od milion ili !a# milijard" posto na godin" dana moe izdrati.

1+

Primer: Po!et#om 1*,+Hi/ godina3 mlada )ajmars#a 9ep"bli#a se borila " po#"8aj" da otplati te8#e reparacije i zadovolji svoje #reditore. Dije mogla dovoljno pozajmiti niti toli#o podi4i poreze da bi podmirivala vladine izdat#e3 pa se stoga 8tampao novac. Dov!ana masa astronoms#i je porasla od po!et#a 1*,,. do decembra 1*,A3 a cene se vrtoglavo rasle3 jer s" lj"di izbez"mljeno nastojali da se re8e svoga novca pre nego 8to potp"no izg"bi vrednost. 'nflacija is#rivlj"je relatvne cene i smanj"je e#onoms#" efi#asnost. Teina inflacije meri se i time da li je bila o!e#ivana ili nije. U tom smisl" razli#"jemo: "ravnoteen" inflacij"G ne"ravnoteen" inflacij" i neo!e#ivan" 5nepredvi2en"6 inflacij".

,ravnoteena inflacija Uravnoteena3 anticipirana inflacija podraz"meva godi8nji rast od3 na primer 1+K. Promena cena ni#og ne iznena2"je. Sve se pove4ava ne 1+K 5/rana3 ode4a3 ob"4a3 plate3 #amate6 itd. U ovoj sit"aciji gotovo ni#o ne bi bio zabrin"t. Mfi#asnost "potrebe res"rsa veli!ine 7DPHa ostale bi neporomenjene veli!ine. =ednostavno re!eno3 tro8#ovi rast" 1+K3 ali i do/oda# 1+K bre. Dema ni zarade ni g"bit#a. /euravnoteena inflacija De"ravnoteena inflacija poga2a relativne cene3 tro8#ove i pores#a optere4anja. Dpr. imamo neefi#asnost #ao posledic" ne"ravnoteene inflacije #ad se cene ne prilago2avaj" inflacionim trendovima3 #ao 8to je sl"!aj s novcem i porezom. C#o stopa inflacije poraste 1+K na godin" dana3 tada realna #amata na novac pada od + na H1+K na godin" dana. )lada ne moe ispraviti ovaj poreme4aj. /epredvi ena iflacija Depredvi2ena H neo!e#ivana inflacija podraz"meva veli#a iznena2enja. na zna!ajno del"je na raspodel" do/ot#a i bogatstva. Deo!e#ivani s#o# cena ne#e 4e osiroma8iti3 a dr"ge obogatiti3 a malo "ticati na efi#asnost "pravljanja " fabri#ama. Mfe#ti nepredvi2ene inflacije izaziva socijalne probleme.

!nflacija je ist monetarni fenomen

Po s/vatnj" #oje zast"paj" monetaristi inflacija je cist monetarni fenomen. Dajpoznatiji zast"pni# ove teorije je dobitni# Dobelove nagrade za e#onomij" Milton ?ridman. Privredni s"bje#ti zele da drze odredjen #olicin" novca zbog njegove #"povne snage3 odnosno zbog mog"cnosti da njime #"pe odgovaraj"c" #olicin" robe. -bog toga potraznja za novcem jeste potraznja za relnim novcem3 jer ni#o ne pati od novcane il"zije da sto vise ima novca "jedno ima i vece bogatstvo. Samo a#o veca masa novcanica omog"cava #"povin" vece mase roba3 onda se zaista radi o vecem novcanom bogatstv". 9ealni do/oda# odredj"je velicin" robni/ transa#cija3 pa veca #olicina robni/ #"poprodaja n"zno za/teva vec" mas" novca. @amatna stopa jeste mera oport"nitnetnog tros#a drzanja novca. C#o je #amatna stopa veca3 raste prop"stena dobit sto se novac drzi #od sebe3 a ne " banci i to smanj"je spremnost privredni/ s"bje#ata da drze realn" mas" novca. Da trzist" novca pon"da realnog novca M10P mora biti jedna#a njegovoj traznji #oj" obelezavamo sa . 5 N3 r 6

11

Pon"da realnog novca O Teznja za realnim novcem M10P O . 5 "3 r 6 @amatna stopa se "ve# ta#o prilagodjava da omog"cava "spostavljanje ove jedna#osti. Sta se sada desava a#o se iznenada poveca masa novca #oj" narodna ban#a p"sta " opticajL -namo da se na #rata# ro# cene i normalne plate sporo prilagodjavaj". -ato dolazi3 najpre do pada #amatne stope i do porasta investicija i potrosnje po tom osnov". -ato potrosnja za robom na trzist" radi #"povine vise nego sto je ima. Da#on porasta cena smanj"j" se realne plate. 9adnici mog" realno da #"pe manje robe nego pre. -ato traze revizij" "govora o platama. Pred"zeca im izlaze " s"sret jer inace ostvar"j" veci profit zbog veci/ cena. Medj"tim na prelas#" iz srednjeg " dr"gi ro# rast normalni/ plata prelazi rast cena3 ta#o da i realne plate pocinj" da rast". Pred"zeca sada menjaj" svoje odl"#e o obim" prizvodnje i pocinj" da odp"staj" radni#e. 0rajnji efekat je sledeci1 Hrast novcane mase Hrast cena i normalni/ plata Hdr"stveni proizvod i zaposlenost ostaj" isti. Promene " novcanoj masi dovode samo do promene cena ali ostavljaj" realne velicine3 #ao sto s" dr"stveni proizvod i zaposlenost nepromenjeni. Te/nic#i receno3 potraznja za realnim novcem je pogodna i sva#a promena pon"de novca od strane narodne ban#e dis#retno vodi " porast cena3 jer je to jedini me/anizam #oji moze ove dve velicina da "ravnotezi.

!nflacija nije isto monetarni fenomen

Po dr"gom s/vatanj" ne osporava se da je inflacija monetarni fenomen3 ali se postavlja pitanje zasto dolazi do njega. Dji/ov je #lj"cni arg"ment da is#"stva sa /iper inflacijom po#az"j" da centralna ban#a emit"je novac i to#om inflacije i to#om potp"ne stabilizacije cena. C#o je novac is#lj"civi "zrocni# inflacija onda bi period stabilizacije cena na#on inflacije za/tevao prestana# emisije novca. @a#o se to ne dogodja nego se novac i dalje emit"je3 pristalice ovog s/vatanja pomeraj" teziste svoje rasprave #a fa#torima #oji dovode do porasta cena i #oje postic" centralne ban#e da prilagode emisij" novca te#"coj inflaciji. 2akro ekonomska ravnoteza privrede zahteva da se izjednace tri drustvena racuna1 @apitalni rac"n O 7"dzets#i rac"n P platni bilans SH' O 5 BP7HT 6 P 5 MHM 6 :S;Hstednja :';Hinvesticija :B;drzavna robna #"povina :7;Htransverni izdaci :T;Hporez :M;H#olicina domace proizvedene robe prodati/ na stranoj pijaci5izvoz6 :M;roba proizvedena " inostranstv" a prodata iza na nasem trzist" 5"voz6 Inflacija nastaje kao posledica1 Hdeficita javne potrosnje na b"dzets#om rac"n" Hdeficita platnog bilansa na rac"n" te#"ceg placanja sa inostranstvom Deravnoteza na desnoj strani ove jedna#osti po#rece me/anizam inflacije #oji se "bac"je ne samostalna centralna ban#a sa svojom emisijom novca. -ato dolazi do izjednacavanja agregatne pon"de i agregatne traznje na visem nivo" cena. Uspostavljanje ravnoteze pogadja 1,

#apitalni rac"n i nivo investicija3 zbog cega dolazi do promene dr"stvenog proizvoda i zaposlenosti. U tom smisl" novac nije ne"tralan3 jer sa promenom novcane mase i cena menjaj" se realne velicine #ao sto s" realne plate realna #amatna stopa3 dr"stveni proizvod i zaposlenost. ne"tralnosti novca moze se govoriti samo na d"gi ro#.

Uloga inflacije u ekonomiji

=edan od efe#ata inflacije jeste da generalno inflatorno o#r"enje obes/rabr"je sp"8tanje cena roba i "sl"ga3 i posebno nado#nada za radn" snag"G ta#o da postaje la#8e prilago2avanje relativni/ nivoa cena. Iene mnogi/ proizvoda imaj" po svojoj prirodi tendencij" da rast" vremenom3 ta#o da napori da se monetarnom ili dr"gom politi#om odri stanje n"lte inflacije 5#onstantnog nivoa inde#sa cena6 imaj" veoma negativan efe#at3 " smisl" pada cena3 prodaje3 pri/oda i #ona!no nivoa zaposlenosti3 na dr"ge privredne grane. Stoga mnogi e#onomisti i privrednici smatraj" da "meren nivo inflacije Qpodmaz"je to!#ove privredeQ. Mere #ojima se odrava potp"n nivo stabilnosti cena mog" ta#o2e voditi 5i naj!e84e vode6 do deflacije 5#onstantnog pada cena63 #oja moe biti iz"zetno destr"#tivna3 i dovesti do ban#rota i recesije3 !a# i depresije. Da primer3 )eli#a Depresija 1*,*. " Sjedinjenim Dravama bila je veli#im delom izazvana #r"tom federalnom monetarnom politi#om. Mnogi " finansijs#im #r"govima smatraj" da je Qs#riveni rizi#Q od inflacije esencijalan podsticaj da se raspoloivi #apital investira3 #roz d"ni!#e3 vlasni!#e papire3 ili dire#tno3 "mesto jednostavne3 i neprod"#tivne3 a#"m"lacije. Sa ove ta!#e gledi8ta3 inflacija je tri8ni izraz ta#ozvane vremens#e vrednosti novca. Dr"gim re!ima3 a#o je 5zato 8to e#onomija f"n#cioni8e3 i novac se moe #orisno investirati6 jedan dinar danas ne#ome vredniji nego isti taj dinar godin" dana #asnije3 onda bi i " e#onomiji #ao celini trebao da postoji pop"st za Qnovac " b"d"4nostiQ. Da taj na!in3 iz ove perspe#tive3 inflacija predstavlja0#vantifi#"je neizvesnost " pogled" vrednost novca " b"d"4nosti. 'znad ovi/3 generalno relativno nis#i/ nivoa3 me2"tim3 inflacija se smatra sve 8tetnijom po e#onomij"3 #roz efe#at Qdis#ontovanjaQ 5smanjivanja te#"4e realne vrednosti6 pret/odno obavljeni/ e#onoms#i/ a#tivnosti. Posebno3 #a#o je inflacija !esto rez"ltat a#cija )lade "smereni/ na pove4anje #oli!ine novca " opticaj"3 )ladin doprinos je inflatornom o#r"enj" 5" smisli gore ve4 obja8njene negativne realne #amatne stope6 postaje de fa#to porez na dranje novca3 8tednj". @a#o inflacija raste3 ovaj QporezQ na 8tednj" raste i o/rabr"je tro8enje i pozajmljivanje3 8to pove4ava brzin" #r"enja novca i #amatne stope3 8to samo "tvr2"je i dodatno podie inflatorni pritisa#3 i #ona!no stvara za!arani #r"g. U e#stremnim sl"!ajevima3 a ta#ve je mog"4e izbe4i jedino veoma odgovornom i nezavisnom politi#om3 ovo rez"ltira /iperinflacijom. Posledice s" brojneR Pove4ana nesig"rnost obes/rabr"je investicije i 8tednj". Preraspodela pri/oda i bogatstva. @ao prvo3 pri/odi 4e biti preraspore2eni od "!esni#a " e#onomiji #oji zavise od fi#sni/ pri/oda 5na primer penzionera63 #a onima #oji zavise od operativni/ pri/oda ili plata3 #oji mog" drati #ora# sa inflacijom. Dr"go3 na sli!an na!in3 a#o poverioci iz razni/ razloga nis" " stanj" da se prilagode inflaciji3 bogatstvo 4e biti preraspore2eno od poverilaca fi#sirani/ obligacija #a d"nicima. Tipi!an primer3 #ada je )lada neto d"ni#3 #ao 8to je obi!no sl"!aj3 na ovaj na!in se ovaj d"g smanj"je preraspodelom realnog novca #a )ladi. vo je poznato pod nazivom

1A

Qinflatorni porezQ3 i "zro# je mnogi/ e#onomija pali/ " /iperinflacijama zbog neodgovorni/ )lada. Spoljnotrgovins#i rizi#: a#o je doma4i nivo inflacije vi8i od spoljnjeg3 ovo 4e oslabiti spoljnotrgovins#i balans3 a time zatim i val"tni #"rs. QTro8#ovi izlizani/ 2onovaQ: @a#o inflacija obezvre2"je gotov novac3 "!esnici " privredi 4e generalno teiti tome da " sva#om tren"t#" dre 8to manje efe#tivnog3 ili la#o dost"pnog li#vidnog novca3 8to donosi dodatne realne transa#cione tro8#ove. 5 vaj naziv se odnosi3 " s"ptilnoj 8ali3 na tro8#ove zamene 2onova na cipelama #oji se izli" zbog !esti/ odlaza#a do ban#e.6 QTro8#ovi menijaQ: Iene #oje se !esto menjaj" ta#o2e imaj" svoje realne tro8#ove3 #ao na primer restorani #oji moraj" !esto ponovo 8tampati menije. To#om /iperinflacije " S9= 1**A3 ova#vim tro8#ovima se3 samo done#le3 stalo na p"t "vo2enjem ad /o# QbodovaQ #ao nezvani!ne val"te3 !ija je vrednost bila obi!no vezana za #"rs nema!#e mar#e na crnom tri8t" ili dr"go relativno realno merilo nivoa inflacije. '3 #ona!no3 /iperinflacija3 #oja se de8ava #ada se porast inflacije potp"no otrgne #ontroli3 na veoma br"talan na!in ometa normalno f"n#cionisanje e#onomije i njene sposobnosti da proizvodi. Sli!no #ao gore3 " e#onomiji " #ojoj s" ne#i od se#tora inde#sirani inflacijom 5tj. sposobni s" da prate njen rast6 a dr"gi nis"3 inflacija vr8i preraspodel" bogatstva sa neinde#sirani/ se#tora ovima prvima. U malim #oli!inama da#le3 inflacija se moe smatrati izborom monetarne3 fis#alne3 ili recimo razvojne politi#e3 obes/rabr"j"4i !"vanje i gomilanje li#vidnog #apitala i podsti!"4i investicije. Pre#o tog nivoa3 me2"tim3 efe#at postaje pre"veli!an3 i investitori se najednom nalaze " sit"aciji " #ojoj Qinvestiraj" " inflacij"Q3 8to samo dalje podsti!e inflacij". 'z svi/ ovi/ razloga3 i potrebe za ograni!avanjem inflacije pre#o maleni/ stopa #oje dis#ont"j" pro8l" e#onoms#" a#tivnost i de#"rairaj" gomilanje gotovine3 najve4i broj Ientralni/ 7ana#a form"li8" za osnovni cilj stabilnost cena3 "z osetn"3 ali mal" i #ontrolisan" stop" inflacije #ao cilj. Dezavisne monetarne instit"cije3 me2"tim3 "glavnom mog" reagovati elasti!no i prilago2avati #a#o svoje ciljeve3 ta#o i poteze #ojima se oni posti"3 op8tim e#onoms#im #retanjima3 te nivo" postign"tog i ciljnim pravcima razvoja Povodom vesti da je inflacija " -imbabve" " april" ove godine dostigla re#ordni/ 1.+4,3* odsto3 postav8i najvi8a " dana8njem svet"3 britans#a agencija 9ojters je danas emitovala slede4i pregled neslavni/ primera /iperinflacije H " Crgentini3 7razil"3 Dema!#oj i ="goslaviji. (3-E/4I/(1 Posle vi8e decenija "asne inflacije3 Crgentina se " avg"st" 1**A. godine vratila na jednocifren" godi8nj" inflacij". Jetiri godine pre tog dat"ma3 cene " toj zemlji /iperinflacije "trostr"!avale s" se " to#" samo jednog meseca. Predsedni# @arlos Menem podsetio je da je3 #ada je st"pio na taj poloaj3 godi8nja inflacija bila o#o $.+++ odsto. )al"ta a"stral " vreme predsedni#ovanja njegovog pret/odni#a3 #oja je vredela vi8e od dolara3 pala je bila3 !a#3 na %*+ za dolar. 53(6I71 S"zbijaj"4i /iperinflacij"3 " mart" 1**+. godine 7razils#a nova vlada "vela je dra#ons#e monetarne reforme i zamrzla vi8e od 1++ milijardi dolara " vlasni8tv" pojedinaca i #ompanija. Mesec dana pre toga3 7razil je bio s"o!en s re#ordnom mese!nom inflacijom od &A odsto. U j"l" 1**4. godine predsedni# 'tamar ?ran#o i ministar e#onomije 9"bens 9i#"pero snizili s" mese!n" inflacij" na jednocifren" vrednost sa 4& odsto #oli#o je iznosila mese!no. /E2(80(1 -a Demce inflacija je jo8 "ve# sramna re! iz dvadeseti/ godina pro8log ve#a3 #ada je za ve#n" /leba trebalo poneti p"n" #orp" novca. )ajmars#a vlada s"o!ena s

14

reparacijama " vrednosti AA milijarde dolara3 po!ela je da 8tampa novac. Bodine 1*,,. najvi8a nov!anica 8tampana je " vrednosti $+.+++ mara#a. Bodin" dana #asnije 8tampale s" se nov!anice " vrednosti 1++ milijardi mara#a. U najgore vreme nema!#e /iperinflacije3 dolar je vredeo (+ milijardi nema!#i/ mara#a. 9,-'$7(:I9(1 Privreda ="goslavije posle raspada jedinstvenog tri8ta zemlje 1**1. godine s"o!ila se s /iperinflacijom #ada je b"dets#i deficit po!eo da se po#riva 8tampanjem novca. U decembr" 1**A. godine3 /iperinflacija je bila vi8a od miliijard" odsto. U decembr" te godine tro8#ovi ivota s" " odnos" na novembar porasli za ,.(A* p"ta3 a za vi8e od %.+++ milijardi p"ta " odnos" na po!eta# godine. Da crnom tri8t"3 #oje je jedino i postojalo " to vreme3 vrednost jednog dolara porasla bi za dan sa 1.1++ milijardi na A.+++ milijardi dinara.

#$%&'U($%
Platni bilans je sistemats#i pregled transa#cija doma4e zemlje sa inostranstvom3 odnosno doma4i/ rezidenata sF nerezidentima " odre2enom vremens#om razma#"3 obi!no " to#" jedne godine. Taj pregled ob"/vata me2"narodno #retanje robe3 "sl"ga i #apital3 bez obzira na to #ada 4e se pla4anje efe#tivno izvr8iti. Platni bilans ne pri#az"je stanje fondova na po!et#" i #raj" perioda3 ti jest3 ne belei stanje me2"narodni/ obaveza i potraivanja zemlje3 ve4 samo nji/ove promene " to#" godine. Platni bilans se vodi po principima dvojnog #njigovodstva. Sva#a transa#cija se belei sa dve promene #oje se me2"sobno potir". Platni bilans " sva#oj zemlji3 sastavlja se po odre2enoj metodologiji i 8emi #oj" prepor"!"je MM?. snovne transa#cije platnog bilansa s": izvoz i "voz robe3 "sl"ga 5 t"rizam3 saobra4aj i dr.63 #amate na date i primljene #redite3 dozna#e iz inostranstva3 dati i primljeni #rediti i promene devizni/ rezervi. Uz dop"ns#e informacije3 platni bilans3 omog"4"je ocen" realnosti deviznog #"rsa3 verovatno4e poo8travanja ili pop"8tanja devizni/ ograni!enja3 ocen" #reditne sposobnosti zemlje i mnogo dr"gi/ vani/ #ara#teristi#a e#onoms#i/ odnosa sa inostranstvom. Dosiocima doma4e e#onoms#e politi#e3 platni bilans sl"i #ao izvor informacija za pred"zimanje mera #a#o bi taj poloaj bio 8to povoljniji. Platni bilans je te/ni!#i "ve# " ravnotei zato 8to se vodi po na!el" dvostr"#og #njigovodstva gde sva#a "lazna stav#a mora imati izlazn" protivstav#". C#o je platni bilans "ve# te/ni!#i "ve# " ravnotei3 e#onoms#i obi!no nije nego ima ili s"ficit ili deficit. Da li je platni bilans " ravnotei ocenj"je se po te#"4em bilans". -a vlade nije problem neravnotea platnog bilansa #oja je posledica s"ficita3 nego deficita. Prema tome3 #ada se govori o neravnotei platnog bilansa3 milsli se na deficit te#"4eg bilansa. Mere za ot#lanjanje platno H bilansne neravnotee svrstavaj" se " dve gr"pe: prilago2avanje i finansiranje platnobilasne neravnotee. Pored platnog bilansa3 promene i stanja " e#onoms#im odnosima sa inostranstvom registr"j" se i " dr"gim bilansima3 od #oji/ s" najvaniji devizni bilans i obra!"ns#i bilans. 'nflacija predstavlja rast op8teg nivoa cena3 tj. pove4anje novca " opticaj". na ne mora " sva#om sl"!aj" biti negativna pojava3 ali " osnovi jeste. Moemo je podeliti na "meren"3 galopiraj"4" i /iperinflacij". 'nflacija i platni bilans: 1$

 'nflacija izaziva deficit platnog bilansa -atim rast robni/ fondova S nov!ane tranje T pritisa# na doma4em tri8t" dovodi do T rasta cena Sami tim deo nezadovoljene tranje podsti!e T rast "voza Iene doma4e s" ve4e od cena inostrane robe T jeftiniji "voz 'zvoz se ne isplati > > U zemlji je sig"rna realizacija3 nesig"rna realizacija " inostranstv" B"bici zbog precenjenog deviznog #"rsa3 jer inflacija smanj"je #"povn" snag" novca T D@ postaje precenjen T devalvacija ili depresijacija

Devizna #ontrola 5administrativna #ontrola "voza6 > spre!ava da se vi8a# doma4e tranje realiz"je na inostranom tri8t" H dodatni pritisa# na doma4em tri8t"3 izol"je doma4" privred" " odnos" na svets#o tri8te Smanjenje vrednosti doma4e val"te 5deflacija6 " odnos" na njen standard Hzlato ili dr"g" val"t" do #ojeg dolazi odl"#om monetarni/ vlasti Iilj: "ravnoteenje platnog bilansaH smanjenje "voza i pove4anje izvoza

7iteratura

;) I2&, ;<==. god. >) *aves, 3. &rankel 9. and 9ones 3. , ?@orld 4rade and !aAmenetsB, .arpel *olinins, ;<<C. god. D) )r. '. 0ovac, ?!latni bilans i medjunarodne finansijeB, ;<<E. god. E) 2eade, 9.E. (;<F;.) 4he 4heorA of International Ekonomic !olicA, :olume, the 5alance of !aAments ( 7ondon ) F) !rof. dr 9ovan 9ednak, 'snovi ekonomije, 5eograd, >CCF. G) !rof. dr 5ogdan Ili%, 2akroekonomija, 5eograd, >CCF.
111.e#onomit.co.N"

1%

/ttp:00111.besplatniseminars#iradovi.com

1&