PRAVILNIK O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA JAKA ALKOHOLNA PIA I OSTALA ALKOHOLNA PIA ("Sl. list SRJ", br. !

"##$% I OSNOVNE ODRED&E 'l() * Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi koji za jaka alkoholna pia i ostala alkoholna pia (u daljem tekstu: proizvodi) moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu. 'l() " Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi primenjuju se odredbe ovog pravilnika koje se odnose za grupu srodnih proizvoda. 'l() $ Za proizvode iz lana 2 ovog pravilnika proizvoa je du an da donese proizvoaku spe!i"ika!iju. #roizvoaka spe!i"ika!ija mora da sadr i podatke iz deklara!ije navedene u lanu $ ovog pravilnika% kratak opis tehnolo&kog postupka proizvodnje proizvoda% izve&taj o ispitivanju u pogledu kvaliteta i drugih zahteva% u skladu sa odredbama ovog pravilnika. O donetim proizvoakim spe!i"ika!ijama proizvoa vodi eviden!iju koja mora da sadr i sledee podatke: ') eviden!ijski broj proizvoake spe!i"ika!ije( 2) datum dono&enja proizvoake spe!i"ika!ije( )) datum poetka proizvodnje prema proizvoakoj spe!i"ika!iji( *) datum izvr&enog ispitivanja zahteva kvaliteta utvrenih u proizvoakoj spe!i"ika!iji( $) grupu kojoj proizvod pripada u skladu sa odredbama ovog pravilnika. 'l() #roizvodi se stavljaju u promet samo u originalnom pakovanju% osim ako za pojedine proizvode nije drukije propisano. #od originalnim pakovanjem% u smislu ovog pravilnika% podrazumeva se pakovanje proizvoda u ambala u kojom se obezbeuje ouvanje kvaliteta proizvoda do momenta otvaranja. + proizvodnji i prometu proizvodi se moraju transportovati% skladi&titi i uvati tako da se obezbedi ouvanje njihovog kvaliteta do momenta potro&nje. 'l() +

,vi proizvodi koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu% sudu ili etiketi imati deklara!iju koja sadr i sledee podatke: ') naziv proizvoda i njegovo trgovako ime% ako ga proizvod ima( 2) naziv i adresu proizvoaa i uvoznika( )) datum najkraeg roka trajanja samo za proizvode sa sadr ajem etanola do '-. vol. kojem treba da prethode sledee rei: /upotrebljivo do.../ kad datum ukljuuje oznaku dana( /upotrebljivo pre isteka.../ u drugim sluajevima. Ove rei moraju se dopuniti datumom ili napomenom o mestu datuma na etiketi. 0atum se sastoji od dana% mese!a i godine u nekodiranom hronolo&kom obliku kod proizvoda: 1 koji se uvaju do tri mese!a 1 oznaiti dan i mese!( 1 koji se uvaju od tri do osamnaest mese!i 1 oznaiti mese! i godinu( 1 koji se uvaju vi&e od osamnaest mese!i 1 oznaiti godinu( *) neto zapreminu (koliinu) proizvoda( $) spisak sastojaka proizvoda: 1 pod sastojkom se podrazumeva bilo koja supstan!a% ukljuujui aditive% koja se koristi prilikom proizvodnje ili pripreme proizvoda( 1 spisak sastojaka treba da ukljui sve sastojke proizvoda po opadajuem redosledu njihovih masa upotrebljenih u proizvodnji% 1 spisku sastojaka treba da prethodi re /sastoj!i/% 1 sastoj!i koji pripadaju jednoj od kategorija navedenih u sledeoj tabeli treba da se oznae u spisku sastojaka samo nazivom te kategorije% 1 upotrebljeni aditivi se oznaavaju u spisku sastojaka u skladu sa l. ')% '*% '$ i '2 #ravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove me&avine za prehrambene proizvode% 3edni broj ,pe!i"ian naziv sastojka ' 2 svi zaini koji ne prelaze 2. mase proizvoda svo lekovito bilje ili njihovi delovi koji ne prelaze 2. mase proizvoda saharoza i ostali &eeri glukozni sirup i anhidrovani glukozni sirup 4aziv kategorije sastojka /zaini/ ili /me&avine zaina/ /lekovito bilje/ ili /me&avine lekovitog bilja/ ) * /&eer/ /glukozni sirup/

1 upotrebljene arome se oznaavaju u spisku sastojaka u skladu sa lanom '2 #ravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode% 1 koliina sastojaka% izuzimajui arome% upotrebljena pri proizvodnji proizvoda mora se oznaiti u deklara!iji tog proizvoda% u sledeim sluajevima: 1 kad se naziv sastojaka pojavljuje u nazivu proizvoda( 1 kad je sastojak nagla&en u deklara!iji reima% slikom ili gra"ikom( 2) sadr aj etanola izra eno u . vol.( 5) zemlja porekla za proizvode iz uvoza( 6) uslovi uvanja i skladi&tenja proizvoda% ako je potrebno( 7) uputstvo o nainu upotrebe% ako bez njega ne bi bila mogua pravilna upotreba proizvoda( '-) druge podatke od interesa za potro&aa. 'l() , 8ko proizvoa ne pakuje proizvod% deklara!ija mora% pored podataka iz lana $ ovog pravilnika% da sadr i naziv i sedi&te subjekta koji je proizvod upakovao. 'l() 8ko je sadr aj pojedinanog pakovanja deklarisan u jedini!ama zapremine% dozvoljeno odstupanje od deklarisane neto zapremine pri temperaturi od 2- 9' 9 za pojedinano pakovanje utvreno je u sledeoj tabeli:
o o

0eklarisana neto zapremina ml. $--)--2--'--$-2-'-$-

0ozvoljena odstupanja u . vol. '%'%2 '%$ 2%)%*%2%6%-

,rednja vrednost stvarnog odstupanja za uzorak od '- pojedinanih pakovanja mora biti manja ili jednaka *- . od dozvoljenog odstupanja za datu deklarisanu neto zapreminu utvrenu u tabeli iz stava ' ovog lana. Za neto zapreminu proizvoda koja se nalazi izmeu dveju neto zapremina naznaenih u stavu ' ovog lana dozvoljava se odstupanje koje odgovara proseku odstupanja predvienih za te dve neto zapremine.

0ozvoljeno odstupanje od deklarisanog sadr aja etanola kod proizvoda -%$. vol.% najvi&e% a od deklarisanog sadr aja &eera kod likera '- g:l% najvi&e. 'l() . #ojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: ') popravljanje ukusa i mirisa je dodavanje &eera% hidrolizata skroba% sokova od gro a i voa% kon!entrisanih sokova od gro a i voa% karamelisanog &eera% meda i drugih prirodno &eernih supstan!i% biljnih ekstrakata 1 ma!erata na bazi prirodnih destilata ra"inisanog etanola biljnog porekla% proizvodima kojim je to ovim pravilnikom dozvoljeno( 2) me&anje je me&anje razliitih kvaliteta istog proizvoda( )) dodavanje etanola je dodavanje etanola biljnog porekla proizvodima kojim je to ovim pravilnikom dozvoljeno( *) ujednaavanje je spajanje dva ili vi&e proizvoda iste kategorije% razliitih po sastavu% nainu i mestu proizvodnje( $) odle avanje je stavljanje proizvoda u inertni sud% radi pobolj&anja njegovog kvaliteta( 2) sazrevanje 1 starenje je stavljanje proizvoda u drvene sudove% radi pobolj&anja senzorskih karakteristika proizvoda( 5) poetak sazrevanja jakih alkoholnih pia koja su proizvedena od berbe prethodne godine je pro!es koji poinje '. aprila naredne godine a du ina sazrevanja mora biti naznaena na buretu% odnosno bavi( 6) dodavanje arome je dodavanje jedne ili vi&e aroma% dozvoljenih odredbama #ravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode( 7) dodavanje boje je dodavanje jedne ili vi&e boja% dozvoljenih odredbama #ravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove me&avine za prehrambene proizvode( '-) etanol biljnog porekla je etanol iji je kvalitet propisan ;+, <.m .-2-1<til1alkohol (etanol)% "ermentisan 1 +slovi kvaliteta(
)

'') destilat biljnog porekla je proizvod dobijen alkoholnom "ermenta!ijom i destila!ijom poljoprivrednih sirovina sa sadr ajem etanola 62. vol.% najvi&e i ima karakteristike sirovine od koje potie( '2) &eeri su saharoza% glukoza% "ruktoza% glukozni sirup% glukozno1"ruktozni sirup% "ruktozni sirup i maltozni sirup( ')) sadr aj etanola u . vol. je odnos izmeu zapremine istog etanola sadr anog u proizvodu i ukupne zapremine tog proizvoda na temperaturi od 2- 9(
o

'*) sadr aj isparljivih materija je ukupan sadr aj isparljivih materija u proizvodu% osim sadr aja etanola i metanola. Za potrebe ovog pravilnika primenjuju se sledee oznake: ') rezerva /3/: oznaka rezerva /3/% dopunjena brojem godina mo e se nanositi na proizvode koji su sazreli preko dvanaest mese!i(

2) stara rezerva /,.3./: oznaka stara rezerva /,.3./( dopunjena brojem godina mo e se nanositi na proizvode koji su sazreli preko tri godine( )) posebno stara rezerva /#.,.3./% oznaka posebno stara rezerva /#.,.3./% dopunjena brojem godina mo e se nanositi na proizvode koji su sazreli preko sedam godina( *) arhiva /8/: oznaka arhiva /8/% dopunjena brojem godina mo e se nanositi na proizvode koji su sazreli preko deset godina( $) kontrolisano poreklo /=#/% kontrolisano poreklo i kvalitet /=#=/% garantovano poreklo i kvalitet />#=/: oznake kontrolisano poreklo /=#/% kontrolisano poreklo i kvalitet /=#=/% garantovano poreklo i kvalitet . />#=/ su oznake koje se mogu staviti uz oznaku sazrevanja% pod uslovom da proizvodi ispunjavaju propisane zahteve za ovu vrstu proizvoda. Za sva jaka alkoholna pia koja su sazrevala tri ili vi&e godina sadr aj aromatinih aldehida mora biti * mg:?% najmanje. Za proizvode koji su sazrevali do &est mese!i u hrastovim buradima manjim od '--- ?% ili '2 mese!i u hrastovim bavama veim od '--- ?% proizvoa nema pravo isti!anja oznake starenja. 'l() / #roizvodima iz ovog pravilnika mogu se dodavati aditivi iz #riloga br. ' koji je od&tampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. 'l() *# #roizvodi u originalnom pakovanju u kojima se stvorio talog iz samog pia ili se u njima nalaze manji delovi zapu&aa od plute% a nisu zbog toga promenili senzorske karakteristike% moraju se povui iz prometa i mogu se doraditi (preraditi). II JAKA ALKOHOLNA PIA 'l() ** ;aka alkoholna pia% u smislu ovog pravilnika% su proizvodi dobijeni posebnim tehnolo&kim postupkom od destilata biljnog porekla% etanola biljnog porekla i drugih sastojaka dozvoljenih ovim pravilnikom za pojedine vrste jakih alkoholnih pia sa spe!i"inim senzorskim karakteristikama koje potiu od upotrebljenih sirovina i sadr ajem etanola '$. vol.% najmanje. 'l() *" ;aka alkoholna pia% u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode stavljaju se u promet kao: ') rakije od voa% gro a i &umskih plodova( 2) itna alkoholna pia( )) estoka alkoholna pia( *) ostala jaka alkoholna pia(

$) likeri. *. R(0i12 34 536(, 7r389( i :;<s0i= >l3435( 'l() *$ 3akije od voa% gro a i &umskih plodova% u smislu ovog pravilnika% su jaka alkoholna pia dobijena destila!ijom "ermentisanog matinog soka% kljuka% komine ili pikea voa% gro a i &umskih plodova. 0estilat za proizvodnju rakija od voa% gro a i &umskih plodova mo e da sadr i etanola 62. vol.% najvi&e. + proizvodnji rakija od voa% gro a i &umskih plodova nije dozvoljena upotreba &eera% etanola biljnog porekla% biljnih ekstrakata na bazi etanola i aroma. 3akije od voa% gro a i &umskih plodova mogu da sadr e odgovarajui plod voa% gro a ili &umskih plodova koji ne smeju bitnije menjati sastav i svojstva rakije. 'l() * 0estilati od voa% gro a i &umskih plodova moraju da ispunjavaju zahteve iz @abele br. ' i @abele br. 2 koje su date u #rilogu br. 2 koji je od&tampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo% i stavljaju se u promet u rin"uznom stanju% samo kao sirovina za dalju doradu i preradu. 0eklara!ija za proizvode iz stava ' ovog lana mora da sadr i i naziv sirovine iz koje je destilat dobijen. 'l() *+ 3akije od voa% gro a i &umskih plodova moraju ispunjavati sledee zahteve% osim ako za neku vrstu rakija ovim pravilnikom nije drukije odreeno: ') da su bistre% bezbojne ili da imaju boju svojstvenu odgovarajuoj vrsti rakije( 2) da senzorske karakteristike odgovaraju deklarisanoj( )) da je sadr aj pojedinih supstan!i koji potiu od aroma ili drugih sastojaka sa aromatinim svojstvima u skladu sa #rilogom br. ' #ravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode. 'l() *, 3akije od voa su jaka alkoholna pia sa sadr ajem etanola 2$. vol.% najmanje% ako za pojedinu vrstu rakije od voa ovim pravilnikom nije drukije odreeno. 3akije od voa moraju da imaju naziv prema vrsti voa od kojeg su proizvedene. 3akije od voa mogu imati naziv prema sorti voa% s tim da ue&e sorte voa bude 5-.% najmanje. #reostalih )-. mo e da bude od druge sorte iste vrste voa. 3akija pod nazivom viljamovka mora se proizvoditi iskljuivo od sorte kru&ke viljamovka. 'l() *3akije od voa (&ljivovi!a% kajsijevaa% vi&njevaa% jabukovaa% kru&kovaa i ostale rakije)% pored zahteva iz lana '$ ovog pravilnika% moraju da ispunjavaju i zahteve iz @abele br. '.

3akije iz stava ' ovog lana proizvedene od matinog soka voa sadr e metanola od '%$ do 6 g:? a.a. 'l() *. #od nazivom &ljivovi!a stavlja se u promet rakija dobijena od destilata "ermentisane komine% kljuka ili soka &ljive roda #runus sa sadr ajem etanola 2$. vol.% najmanje. #od nazivom prepeeni!a stavlja se u promet rakija dobijena od &ljivovi!e dvostrukom destila!ijom sa sadr ajem etanola *-. vol.% najmanje. Aljivovi!a se stavlja u promet kao bezbojna% bledo uta do tamno zlatno uta. 'l() */ Be&ane rakije od voa su rakije sa sadr ajem etanola )5%$. vol.% najmanje% a dobijaju se me&anjem rakija od razliitog voa ili destila!ijom "ermentisanih sirovina dve ili vi&e vrsta voa. 'l() "# 3akije od gro a su rakije dobijene od vina ili "ermentisanog kljuka ili komine gro a ili vinskog taloga i pikea jednostrukom ili dvostrukom destila!ijom. 0estilat za proizvodnju rakija od gro a mora da sadr i etanola 62. vol.% najvi&e. 3akije od gro a stavljaju se u promet kao: vinjak% lozovaa (lozova rakija)% vinovi!a% brendi% komovi!a% dro enka% rakija od suvog gro a i me&ana rakija od gro a i voa. 'l() "* Ostali proizvodi destila!ije "ermentisanih produkata od gro a stavljaju se u promet kao: vinski destilat i sirovi vinski etanol. Cinski destilat je proizvod dobijen destila!ijom vina sa talogom ili bez taloga sa sadr ajem etanola 62. vol.% najvi&e. Za proizvodnju vinskog destilata mogu se upotrebiti i vina sa sadr ajem isparljivih kiselina od 2 g:?% najvi&e% raunato kao siretna kiselina. ,irovi vinski etanol je proizvod dobijen destila!ijom vina ili drugih "ermentisanih produkata gro a sa sadr ajem etanola od 62. vol. do 7*.6. vol. ,irovi vinski etanol ne sme se koristiti za proizvodnju rakija od voa% gro a i &umskih plodova% osim za proizvodnju brendija. 'l() "" Cinjak je rakija od gro a dobijena od vinskog destilata koji je stario najmanje &est mese!i u hrastovim buradima manjim od '--- ?% ili '2 mese!i u hrastovim bavama veim od '--- ?. 'l() "$

?ozovaa (lozova rakija) je rakija od gro a dobijena "ermenta!ijom i destila!ijom ne!eenog kljuka gro a. ,tavlja se u promet kao bezbojna posle odle avanja u sudovima koji ne otpu&taju boju ili kao svetlo uta do zlatno uta posle sazrevanja u hrastovim sudovima. 'l() " Cinovi!a je rakija dobijena iskljuivo destila!ijom vina% prete no muskatnih i aromatinih sorti. 'l() "+ Drendi je rakija dobijena od vinskog destilata koji je stario najmanje &est mese!i u hrastovim buradima manjim od '--- litara% ili '2 mese!i u hrastovim bavama veim od '--- litara% iji se deo etanola mo e zameniti sirovim vinskim etanolom u koliini $-. (C:C)% najvi&e% raunato na ukupan etanol u brendiju. 0eklara!ija za brendi% pored podataka iz lana $ ovog pravilnika% mora da sadr i i podatak o sadr aju vinskog etanola% izra en u pro!entima. 'l() ", =omovi!a je rakija dobijena "ermenta!ijom i destila!ijom pro"ermentisane komine gro a% ili me&anjem vinskog destilata komine i pikea komine. #ri destila!iji komine i pikea mo e se dodati vinski talog kao i destilat od vinskog taloga. 'l() "0ro enka je rakija dobijena destila!ijom vinskog taloga. 'l() ". 3akija od suvog gro a je rakija dobijena "ermenta!ijom i destila!ijom vodom ma!eriranog i ekstrahovanog suvog gro a. 0estilat za proizvodnju rakije od suvog gro a mora da sadr i etanola 62. vol.% najvi&e i da ima senzorske karakteristike upotrebljene sirovine. 'l() "/ Be&ana rakija od gro a i voa je rakija dobijena "ermenta!ijom i destila!ijom me&anog gro a i voa% ili me&anjem rakija od gro a i voa. 'l() $# 3akije od gro a moraju da ispunjavaju zahteve navedene u @abeli br. 2. 'l() $* ,pe!ijalne rakije od voa% spe!ijalne rakije od gro a% spe!ijalne me&ane rakije od voa i gro a% spe!ijalne rakije od jestivih &umskih plodova i spe!ijalna rakija sa medom su rakije dobijene od destilata voa ili gro a ili jestivih &umskih plodova aromatizovane sirovinama biljnog porekla% kao &to su razni jestivi plodovi i njihovi delovi% zaini i lekovito bilje i njihova eterina ulja% ma!erati i ekstrakti sa sadr ajem etanola *-. vol.% najmanje% osim ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno. 3akije iz stava ' ovog lana moraju da sadr e ukupan ekstrakt bez &eera $- g:?% najvi&e. Ostali sastoj!i u spe!ijalnim rakijama moraju da odgovaraju srazmerno sastoj!ima upotrebljenih destilata.

Za proizvodnju spe!ijalnih rakija proizvoa je du an da donese proizvoaku spe!i"ika!iju. 'l() $" ,pe!ijalne rakije od voa% gro a i &umskih plodova stavljaju se u promet kao: travari!a% klekovaa% brinjeva!% anisonka% mastika% kimovaa% orahovaa i druge spe!ijalne rakije. 'l() $$ @ravari!a je spe!ijalna rakija dobijena od rakija voa ili gro a ili od me&anih rakija uz dodavanje ekstrakta zaina i lekovitog bilja u vidu ma!erata i aromatinih destilata ili odgovarajuih etarskih ulja. @ravari!a mo e da sadr i delove zaina i lekovitog bilja. 'l() $ =lekovaa je spe!ijalna rakija dobijena destila!ijom "ermentisanog kljuka &ljive ili rakije &ljivovi!e kojima je prethodno dodata odgovarajua koliina ploda kleke ( Fructus juniperi communis). 0estilat za proizvodnju klekovae mora da sadr i etanola 62. vol.% najvi&e. + proizvodnji klekovae mo e se upotrebiti i destilat kleke sa sadr ajem etanola 62. vol.% najvi&e. 'l() $+ Drinjeva! (3akija od kleke) je spe!ijalna rakija dobijena destila!ijom "ermentisanih plodova kleke. Drinjeva! mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadr aj: ') etanol 2) ukupnih kiselina (izra eno kao siretna kiselina) )) isparljivih estara (izra eno kao etil1a!etat) *) vi&ih alkohola $) metalnola 2) isparljivih aldehida (izra eno kao a!etaldehid) 5) "ur"urala 'l() $, 8nisonka je spe!ijalna rakija dobijena od rakija gro a ili voa% ili od me&avine ovih rakija% destila!ijom ili ma!era!ijom uz prisustvo aromatinog semena ili dodavanjem zaina ili ekstrakta zaina% obinog anisa (Pimpinella anisum)% ili moraa (Foeniculum vulgare)% zvezdastog anisa (Anisum stelati)% ili drugog lekovitog bilja koje sadr e iste zainske materije% s tim da miris i ukus anisa mora da preovlauje. 'l() $Bastika je spe!ijalna rakija dobijena od rakije voa ili gro a ili me&avine rakija od voa i gro a kojima su pri destila!iji ili ma!era!iji dodati smola mastike bora ( Pistacia lentiscus)% kao i seme anisa% moraa i drugih zaina i aromatinih plodova voa. 'l() $. . vol. mg:? najvi&e( mg:? a.a. mg:? a.a. g:? a.a. mg:? a.a. mg:? a.a.% najvi&e *- do $2 '$-$-- do )$-2--- do '---* do '2 $- do $-6-

=imovaa je spe!ijalna rakija dobijena od rakija voa ili gro a ili njihovih me&avina kojima se pri destila!iji dodaje kim (Carum carvi). 3akija iz stava ' ovog lana mo e se aromatizovati prirodno aromatinim supstan!ama i prirodno identinim aromatinim supstan!ama% s tim da miris i ukus kima mora da preovlauje. ". ?it)( (l03=3l)( >i6( 'l() $/ Eitna alkoholna pia su jaka alkoholna pia dobijena od itnog ili sladnog destilata. 'l() # Ciski je itno alkoholno pie karakteristinog mirisa i ukusa% dobijeno o&eerenjem% "ermenta!ijom jemenog slada ili jemenog slada i ita i destila!ijom po postupku svojstvenom za proizvodnju viskija. 0estilat za proizvodnju viskija mora da sadr i etanola 7*.6 . vol.% najvi&e. 0estilati za viski stare najmanje dve godine u drvenim buradima zapremine do 5-- litara. 0eklara!ija za viski pored podataka iz lana $ ovog pravilnika mo e da sadr i i oznaku starenje% ako je destilat stario du e od dve godine. Ciski mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadr aj: ') etanola 2) ukupnog ekstrakta )) ukupnih kiselina (izra eno kao siretna kiselina) *) isparljivih estara (izra eno kao etil a!etat) $) vi&ih alkohola 2) metanola 5) isparljivih aldehida (izra eno kao a!et aldehid) 6) "ur"urala 'l() * 3akija od ita je itno alkoholno pie dobijeno o&eerenjem% "ermenta!ijom jemenog slada ili jemenog slada i ita% kao i destila!ijom. 0estilat za proizvodnju rakija od ita mora da sadr i etanola 7$. vol.% najvi&e. 3akija od ita mo e se stavljati u promet kao bezbojna ili obojena. 3akija od ita mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadr aj: ') etanola 2) ukupnog ekstrakta )) ukupnih kiselina (izra eno kao siretna kiselina) .vol.% najmanje g:?% najvi&e mg:? )5%$ '7- do '--. vol.% najmanje g:?% najvi&e mg:? mg:? a.a. mg:? a.a. g:? a.a.% najvi&e mg:? a.a. mg:? a.a.% najvi&e )6 '7- do '--$- do '$-2$- do *2-2 )- do 2-2$

*) isparljivih estara (izra eno kao etil a!etat) $) vi&ih alkohola 2) metanola 5) isparljivih aldehida (izra eno kao a!et aldehid) 6) "ur"urala

mg:? a.a. mg:? a.a. g:? a.a.% najvi&e mg:? a.a. mg:? a.a.% najvi&e

2$- do 2--'--- do *2-2 )- do 2$2$

$. ?2st30( (l03=3l)( >i6( 'l() " Eestoka alkoholna pia dobijaju se od etanola biljnog porekla po spe!i"inom tehnolo&kom postupku. ,tavljaju se u promet kao: votka% korn i dopelkorn% hin% domai brendi% domaa tekila% domai rum% ekstrakti voa u etanolu i ma!erati. 'l() $ + proizvodnji estokih alkoholnih pia mo e se dodavati karamel u koliini '%$ g:?% najvi&e. 'l() Cotka je estoko alkoholno pie dobijeno od rekti"ikovanog etanola ita% krompira ili melase uz "iltra!iju preko aktivnog uglja ili drugim ekvivalentnim postupkom kojim se posti e selektivno smanjivanje senzorskih karakteristika upotrebljenih sirovina% sa dodatkom ili bez dodatka aroma bez starenja. Cotka mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadr aj: ') etanola 2) ukupnog ekstrakta )) ukupnih kiselina (izra eno kao siretna kiselina) *) isparljivih estara (izra eno kao etil a!etat) $) vi&ih alkohola 2) metanola 5) isparljivih aldehida (izra eno kao a!et aldehid) 6) "ur"urala 'l() + =orn i dopelkorn su estoka alkoholna pia dobijena destila!ijom i rekti"ika!ijom o&eerenih i "ermentisanih komina od ita: p&eni!e% jema% zobi% ra i ili heljde sa sadr ajem etanola )2. vol.% najmanje% a dopelkorn mora da sadr i )5%$. vol.% najmanje. 0estilat za proizvodnju pia iz stava ' ovog lana mora da sadr i etanola 7$. vol.% najvi&e i da ima senzorske karakteristike sirovine iz koje je dobijen. 'l() , . vol. najmanje g:?% najvi&e mg:?% najvi&e mg:? a.a.% najvi&e mg:? a.a.% najvi&e g:? a.a.% najvi&e mg:? a.a.% najvi&e mg:? a.a. )5%$ $ '$)-'$'$-5-

0 in je estoko alkoholno pie dobijeno aromatizovanjem etanola biljnog porekla aromama na nain da ukus kleke preovlauje. 0estilisani d in je estoko alkoholno pie dobijeno redestila!ijom razbla enog etanola biljnog porekla u odgovarajuem aparatu uz prisustvo bobi!a kleke i drugih aromatinih biljnih plodova s tim da ukus kleke preovlauje. <tanol biljnog porekla za proizvodnju d ina mora da sadr i etanola 72. vol.% najmanje. 0 in mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadr aj: ') etanola 2) ukupnog ekstrakta )) ukupnih kiselina (izra eno kao siretna kiselina) *) isparljivih estara (izra eno kao etil a!etat) $) vi&ih alkohola 2) metanola 5) isparljivih aldehida (izra eno kao a!et aldehid) 6) "ur"urala 'l() 0omai brendi je estoko alkoholno pie dobijeno me&anjem ra"inisanog etanola biljnog porekla i vinskog destilata. ,adr aj vinskog destilata u domaem brendiju mora da bude )-. ( ).)% najmanje a sadr aj ra"inisanog etanola biljnog porekla u domaem brendiju mora da bude 5-. ().)% najvi&e. 0omai brendi mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadr aj: ') etanola 2) isparljivih sastojaka )) metanola 'l() . 0omai rum je estoko alkoholno pie dobijeno od ra"inisanog etanola biljnog porekla% aroma i karamela sa sadr ajem etanola )5%$. vol.% najmanje. Za domai rum proizvoa je du an da donese proizvoaku spe!i"ika!iju. 'l() / <kstrakti voa u etanolu su estoka alkoholna pia dobijena ma!era!ijom voa u etanolu biljnog porekla (u odnosu '-- kg voa sa 2- litara etanola% najmanje)% kao i destila!ijom. <kstrakti voa u etanolu deklari&u se prema vrsti voa iz koga su dobijeni% npr: /alokoholat maline/. . vol.% najmanje g:?.a.a.% najmanje g:?.a.a. najmanje )5%$ -%2 2%-. vol.% najmanje g:?% najvi&e mg:?% najvi&e mg:? a.a.% najvi&e mg:? a.a.% navji&e g:? a.a.% najvi&e mg:? a.a.% najvi&e mg:? a.a.% najvi&e )5%$ ''$)-2-'$-5$

Coni ma!erati su estoka alkoholna pia na bazi voa dobijena ma!era!ijom sve ih plodova voa u etanolu biljnog porekla (u odnosu '-- kg voa na 2- litara etanola% najmanje). Coni ma!erati se deklari&u prema vrsti voa iz koga su dobijeni% npr: /ma!erat maline/. <kstraktima voa u etanolu i ma!eratima mogu se dodati arome koje ne potiu od voa% s tim da senzorske karakteristke pia mora da potiu od upotrebljenog voa. <kstrakti voa u etanolu i ma!erati moraju da sadr e etanola 2$. vol.% najmanje. 0ozvoljeno odstupanje od sadr aja etanola je '.$ vol. . Ost(l( 1(0( (l03=3l)( >i6( 'l() +# Ostala jaka alkoholna pia su pia dobijena od razliitih sirovina po spe!i"inim tehnolo&kim postup!ima. ,tavljaju se u promet kao: rum% arak% tekila i druga pia. 'l() +* 3um je jako alkoholno pie dobijeno alkoholnom "ermenta!ijom i destila!ijom melase &eerne trske ili soka &eerne trske. 0estilat za proizvodnju ruma mora da sadr i etanola 72. vol.% najmanje i da poseduje senzorske karakteristike spe!i"ine za rum. 3um mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da je sadr aj: ') etanola 2) ukupnog ekstrakta )) metanola *) isparljivih sastojaka 'l() +" 8rak je jako alkoholno pie% koje se dobija od jedne ili vi&e sirovina% kao &to su gro e% voe% ito% sok palme% &eerna trska% melasa od &eerne trske i drugo% po spe!i"inom tehnolo&kom postupku. 'l() +$ @ekila je estoko alkoholno pie dobijeno od destilata nekoliko vrsta kaktusa agave po spe!i"inom tehnolo&kom postupku sa dodatkom aroma i karamela sa sadr ajem etanola )5%$. vol.% najmanje. @ekila mora da ispunjava zahteve kvaliteta tako da sadr aj: ') etanola 2) ukupnih ekstrakta )) isparljivih estara (izra eno kao etil1a!etat) . vol.% najmanje g:?% najvi&e mg:? a.a.% najvi&e )5%$ $ 2-1)2-. vol.% najmanje g:?%najvi&e mg:? a.a.% najvi&e mg:? a.a.% najmanje *'$ 2--22$-

*) ukupnih kiselina (izra eno kao siretna kiselina) $) vi&ih alkohola 2) metanola 5) isparljivih aldehida (izra eno kao a!etat aldehid) 6) "ur"urala

mg:?% najvi&e mg:? a.a.% najvi&e mg:? a.a.% najvi&e mg:? a.a.% najvi&e mg:? a.a.% najvi&e

6-2--1*--)1)'-1*-'-

Osim kod bezbojne tekile gde je sadr aj ukupnog ekstrakta '--%2 g:?% a sadr aj isparljivih estara 2-125-mg:? a.a. +. Li02ri 'l() + ?ikeri su jaka alkoholna pia dobijena po odgovarajuem tehnolo&kom postupku od etanola biljnog porekla% destilata% &eera i vode uz dodatak voa% proizvoda od voa% matinog vonog soka% kon!entrisanog vonog soka% biljnog ekstrakta% ka"e% kakaa% aja% okolade% vina i drugih prehrambenih proizvoda iji je kvalitet propisan u odgovarajuem #ravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove me&avine za prehrambene proizvode i #ravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za arome. 'l() ++ ?ikeri% u zavisnosti od ukusa i sadr aja dodatih sirovina% stavljaju se u promet kao: slatki likeri% gorki likeri i spe!ijalni likeri. 'l() +, ,latki liker je pie koje sadr i najmanje '-- g:? ukupnog &eera% izra enog kao ukupni invert. 'l() +,latki liker koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove: ') da ima senzorske karakteristike svojstvene odgovarajuoj vrsti likera( 2) da sadr aj etanola iznosi '$. vol.% najmanje( )) da sadr aj vi&ih alkohola iznosi '2$- mg:? a.a% najvi&e( *) da ispunjava posebne uslove propisane ovim pravilnikom za pojedine vrste slatkih likera. 'l() +. #odatak za naziv proizvoda u deklara!iji za slatki liker mora se dopuniti reju /sa/ ili /od/ i u nastavku navesti karakteristian naziv proizvoda (npr. slatki liker od voa% slatki liker sa aromom kajsije% od biljnog ekstrakta% od ka"e% od kakaoa% od okolade odnosno okoladi slinih proizvoda% liker od aja% i sl). 'l() +/ ,latki liker od voa je pie koje pored sastojaka iz l. $2 i $5 ovog pravilnika mora da sadr i i 2-. vonog sastojka% najmanje% raunato kao matini sok.

Za proizvodnju slatkih likera od voa mogu se koristiti i plodovi voa. #roizvoa je du an da na deklara!iji pored podataka iz lana $ ovog pravilnika navede i ime upotrebljenog voa. ,latki liker od voa mo e se proizvoditi i kao me&ani liker od dve ili vi&e vrsta voa% s tim &to to mora biti naznaeno u nazivu proizvoda% prema redosledu zastupljenosti vrste voa ili proizvoda od voa. 'l() ,# >orki liker je pie dobijeno od etanola biljnog porekla% &eera i vode% uz dodatak aromatinog ekstrakta i gorkog ekstrakta. 'l() ,* >orki likeri koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledee zahteve: ') da sadr aj ekstrakta iznosi '- g:?% najmanje( 2) da sadr aj etanola iznosi 2$. vol.% najmanje( )) da imaju slabo gorak do gorak ukus karakteristian za gorke likere. 'l() ," ,pe!ijalni liker je pie dobijeno od etanola biljnog porekla% &eera i vode uz dodatak vina ili vinskog destilata% ili njihove me&avine% ili jaja ili mleka% sa aditivima ili bez aditiva i aroma dozvoljenih ovim pravilnikom. 'l() ,$ ,pe!ijalni likeri koji se stavljaju u promet moraju da ispunjavaju sledee zahteve: ') da su senzorske karakteristike svojstvene odgovarajuoj vrsti likera( 2) da ispunjavaju i posebne uslove propisane ovim pravilnikom za pojedine vrste spe!ijalnih likera. 'l() , ,pe!ijalni likeri se stavljaju u promet kao: kordijal1liker% emulzioni liker% me&ani liker (koktel) pun i domai pun. 'l() ,+ =ordijal1liker je pie dobijeno od etanola% &eera i vode uz dodatak vina ili destilata ili njihove me&avine i ekstrakta voa dobijenog postupkom ma!era!ije. 'l() ,, =ordijal liker mora da ispunjava sledee zahteve: ') da sadr aj ukupnog &eera iznosi '-- g:?% najmanje% izra enog kao ukupni invert(

2) da sadr aj etanola iznosi )$. vol.% najmanje s tim da najmanje )-. vol.% etanola potie od vina ili vinskog destilata( )) da su bistri ili opales!entni. 'l() ,<mulzioni liker je pie dobijeno od etanola% &eera i vode uz dodavanje jaja% odnosno mleka odnosno proizvoda od mleka. + proizvodnji emulzionih likera dozvoljena je upotreba stabilizatora. 'l() ,. <mulzioni liker koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledee zahteve: ') da sadr aj ukupnog &eera iznosi '-- g:?% najmanje izra enog kao ukupni invert% osim kod emulzionog likera od mleka i mlenih proizvoda gde sadr aj ukupnog &eera iznosi '$- g:?% najmanje izra en kao ukupni invert( 2) da sadr aj etanola iznosi '$. vol.% najmanje. 'l() ,/ <mulzioni liker% u zavisnosti od sadr aja dodatih sirovina% stavlja se u promet kao: emulzioni liker sa jajima% emulzioni liker od mleka% krem liker sa jajima% krem liker od mleka. 'l() -# <mulzioni liker sa jajima je pie dobijeno od etanola biljnog porekla% &eera i vode% uz dodavanje jaja ili jaja u prahu. Aeer se mo e zameniti medom. ,adr aj umana!a mora biti 5- g:?% najmanje. <mulzioni liker sa jajima mo e u nazivu proizvoda da sadr i re /ekstra/% s tim da je sadr aj umana!a '*g:?% najmanje. <mulzioni liker sa mlekom je pie dobijeno od etanola biljnog porekla% &eera i vode% uz dodavanje sve eg mleka ili proizvoda od mleka ili njihove me&avine. ,adr aj mleka mora biti 2-- ml:?% najmanje% sadr aj etanola '$. vol.% najmanje% a &eera '-- g:?% najmanje. =rem liker sa mlekom je pie dobijeno od etanola biljnog porekla% &eera i vode% uz dodavanje sve eg mleka ili proizvoda od mleka ili njihove me&avine. ,adr aj mleka mora biti 2-- ml:?% najmanje% sadr aj etanola '$. vol.% najmanje% a sadr aj &eera '-- g:?% najmanje. 'l() -* Be&ani liker (koktel) je pie dobijeno me&anjem dve ili vi&e vrsta likera. Za me&ane likere (koktele) proizvoa je du an da donese proizvoaku spe!i"ika!iju.

Be&ani liker mora da sadr i '-- g:? ukupnog &eera% najmanje izra en kao ukupni invert i etanola '$. vol.% najmanje. Za me&ane likere proizvoa je du an da u deklara!iji navede nazive likera od kojih je proizveden me&ani liker% i to prema redosledu upotrebljenih koliina. 'l() -" 0omai pun je pie dobijeno od ruma ili domaeg ruma% &eera i biljnih ekstrakata. + proizvodnji puna mo e se upotrebiti limunska kiselina i kora plodova jestivih biljaka. #un mora da sadr i ukupnog &eera '-- g:?% najmanje izra enog kao ukupni invert i etanola '$. vol.% najmanje. III OSTALA ALKOHOLNA PIA 'l() -$ #od ostalim alkoholnim piima% u smislu ovog pravilnika% podrazumevaju se: desertna likerska pia% vona vina% alkoholna pia sa medom% niskoalkoholna pia i dr. 'l() #od nazivom desertna likerska pia stavljaju se u promet pia dobijena od "ermentisanih ili delimino "ermentisanih matinih sokova od voa% odnosno povra% uz dodatak biljnih ekstrakata% dobijenih ma!era!ijom ili destila!ijom% etanola biljnog porekla% &eera i vode. 'l() -+ + proizvodnji desertskih likerskih pia mogu se koristiti aditivi dozvoljeni ovim pravilnikom. 'l() -, 0esertna likerska pia moraju ispunjavati zahteve kvaliteta% i to: ') da je sadr aj matinog soka voa i:ili povra *-. vol.% najmanje( 2) da je sadr aj etanola '$. vol.% najmanje( )) da je sadr aj ukupnog ekstrakta 2$- g:?% najvi&e. 'l() -#od nazivom vono vino mo e se stavljati u promet pie dobijeno "ermenta!ijom vone ka&e% odnosno matinog vonog soka i &eera% po postupku koji se primenjuje u proizvodnji vina de"inisanog u #ravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za vino. 'l() -. Conom vinu mogu se dodavati ne"ermentisani matini voni sok ili ne"ermentisani voni sokovi. 'l() -/

+ proizvodnji vonih vina mogu se koristiti aditivi i pomona sredstva dozvoljena #ravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za vino. 'l() .# Cona vina i me&ana vona vina mogu se proizvoditi sa dodatkom ugljen1dioksida% sa sadr ajem 2 g:?% najvi&e. Cona vina i me&ana vona vina iz stava ' ovog lana stavljaju se u promet kao gazirana vona vina% odnosno gazirana me&ana vona vina. 'l() .* Cona vina i me&ana vona vina moraju da ispunjavaju sledee zahteve: ') da su senzorske karakteristike svojstvene vrsti proizvoda i vrsti voa od koga su dobijena( 2) da je sadr aj etanola 2 do 2. vol.% a kod vina od kupine '). vol.% najvi&e( )) da je sadr aj ukupnih kiselina )%$ g:?% najmanje% izra en kao jabuna kiselina( *) da je sadr aj isparljivih kiselina '%2 g:?% najvi&e izra en kao siretna kiselina( $) da je sadr aj ukupnog ekstrakta bez &eera '$ g:?% najmanje( 2) da je sadr aj ukupnog sumpor1dioksida 2-- mg:?% najvi&e za vona vina i me&ana vona vina sa sadr ajem &eera do '- g:?% odnosno% )-- mg:?% najvi&e% za vona vina i me&ana vona vina sa sadr ajem &eera preko '- g:?( 5) da je sadr aj pepela ' g:? najmanje( 6) da je sadr aj &eera% '-. (m:m) izra en na gotov proizvod( 7) da je sadr aj metanola 2$- mg:?% najvi&e( '-) da je sadr aj sorbinske kiseline '$- mg:?% najvi&e. 'l() ." + deklara!iji za vona vina% u nazivu proizvoda% mora se navesti vrsta voa iz koje je proizvedeno vono vino. Cono vino koje nosi naziv jedne vrste voa mora da je proizvedeno od 5-. najmanje od te vrste voa. + deklara!iji za me&ana vona vina% u nazivu proizvoda% moraju se navesti vrste voa od kojih je proizvedeno vono vino po redosledu upotrebljenih koliina vrste voa. 'l() .$ #od nazivom alkoholno pie od meda% u smislu ovog pravilnika% podrazumeva se pie dobijeno alkoholnom "ermenta!ijom vodenog rastvora meda% po postupku koji se primenjuje u proizvodnji vina. 'l() .

8lkoholno pie od meda% stavlja se u promet pod nazivom medovina% medi!a i sl. 'l() .+ 8lkoholno pie od meda mora da ispunjava sledee zahteve: ') da su senzorske karakteristike svojstvene ovoj vrsti pia( 2) da je sadr aj etanola 7 do '*. vol.( )) da je sadr aj isparljivih kiselina '%2 g:?% najvi&e izra en kao siretna kiselina( *) da je sadr aj ukupnih kiselina ) g:?% najmanje izra en kao vinska kiselina( $) da je sadr aj ukupnog sumpor1dioksida 2-- mg:?% najvi&e( 2) da je sadr aj ekstrakta% bez &eera '$ g:?% najmanje. 'l() ., 0anom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da va i #ravilnik o kvalitetu alkoholnih pia (/,lu beni list ,F3;/% br. '2:66 i 2):66). 'l() .Ovaj pravilnik stupa na snagu '. "ebruara 2--). godine.

Pril37 br. * DOZVOLJENI ADITIVI ZA JAKA ALKOHOLNA PIA I OSTALA ALKOHOLNA PIA BOJE I 4e smeju da sadr e dodate boje: =orn i 0opelkorn II ;aka alkoholna pia kojima je dozvoljeno dodavanje boja: #roizvodi Ciski% itni destilat% vinski destilat% rum% brendi i domai brendi% i rakije od gro a 0ozvoljena boja 4ajvei sadr aj

< '$- a =aramel obini < '$- b =aramel kaustino sul"itni quantum satis < '$- ! =aramel amonijani < '$- d =aramel amonijani sul"itni < '$- a =aramel obini '%$ g:?

3akije od voa

?ikeri

< '5* ,rebro < '5$ Zlato III

quantum satis

Doje koje mogu da se koriste u jakim alkoholnim piima izuzev onih navedenih pod G i GG u koliinama prema zahtevima tehnolo&kog postupka (quantum satis): < '-' 3ibo"lavini: (i) 3ibo"lavin (ii) 3ibo"lavin1$H1"os"at < '*- Iloro"ili i hloro"ilini: (i) Iloro"ili (ii) Iloro"ilini < '*' Dakarni kompleksi hloro"ila i hloro"ilina: (i) Dakarni kompleksi hloro"ila (ii) Dakarni kompleksi hloro"ilina < '$-a =aramel obini < '$- b =aramel kaustino sul"itni < '$- ! =aramel amonijani < '$- d =aramel amonijani sul"itni < '$) Diljni ugalj < '2- a =arotini: (i) Be&ani karotini (ii) Deta1karotin < '2- ! #aprika ekstrakt% kapsantin% kapsorubin < '22 9vekla !rvena% betanin < '2) 8nto!ijani < '5- =al!ijum1karbonat < '5' @itan1dioksid

< '52 Oksidi i hidroksidi gvo a IV ,ledee boje mogu da se koriste pojedinano ili u kombina!iji do 2-- mg:? najvi&e za vona vina% ukljuujui i penu&ava: < '-- =urkumin < '-2 @artrazin < '-* Iinolin uta < ''- ,anset uta F9F (Oran uta ,)

< '2- =o&enila% karminska kiselina% karmini < '22 8zorubin (=armoizin) < '2* #onso * 3 (=o&enila !rvena 8) < '27 8lura !rvena 89 < ')' #atent plava C < ')2 Gndigotin (Gndigo karmin) < ')) Drilijant plava F9F < '*2 Zelena , < '$' Drilijant !rna D4% 9rna #4 < '$$ Draon J@ < '2-d ?ikopen < '2-e Deta1apo1 6H1karotenal (9 )-) < '2-" <til estar beta1apo1 6H1karotenske kiseline (9 )-) < '2'b ?utein OSTALI ADITIVI 0ozvoljeno je dodavanje aditiva iz tabele br. ' prema zahtevima tehnolo&kog postupka ( quantum satis): T(b2l( br. * < '5- =al!ijum1karbonat < 25- Blena kiselina

< 27- +gljen1dioksid < 272 ;abuna kiselina < )-- 8skorbinska kiselina < )-' 4atrijum1askorbat < )-2 =al!ijum1askorbat < )-* <stri masnih kiselina i askorbinske kiseline: (i) askorbilpalmitat (ii) askorbilstearat < )-2 <kstrakt bogat toko"erolima < )-5 8l"a1toko"erol < )-6 >ama1toko"erol < )-7 0elta1toko"erol < )22 ?e!itini < )2$ 4atrijum1laktat < )22 =alijum1laktat < )25 =al!ijum1laktat < ))- ?imunska kiselina < ))' 4atrijum1!itrati (i) Bononatrijum1!itrat (ii) 0inatrijum1!itrat (iii) @rinatrijum1!itrat < ))2 =alijum1!itrati: (i) Bonokalijum1!itrat (ii) @rikalijum1!itrat < ))) =al!ijum1!itrati: (i) Bonokal!ijum1!itrat (ii) 0ikal!ijum1!itrat

(iii) @rikal!ijum1!itrat < )$- 4atrijum1malati: (i) 4atrijum1malati (ii) 4atrijum1hidrogenmalat < )$' =alijum1malat < )$2 =al!ijum1malati: (i) =al!ijum1malat (ii) =al!ijum1hidrogenmalat < )6- @riamonijum1!itrat < *-- 8lginska kiselina < *-' 4atrijum1alginat < *-2 =alijum1alginat < *-) 8monijum1alginat < *-* =al!ijum1alginat < *-2 8gar < *-5 =aragenan < *-5a Obraene eu&euma alge < *'- >uma iz semena rogaa (=arabu guma) < *'2 >uar guma < *') @ragakant guma (@ragakanta) < *'* 8ka!ija guma (8rapska guma) < *'$ =santan guma < *'5 @ara guma < *'6 >elan guma < *22 >li!erol < *2- 9eluloze: (i) Bikrokristalna !eluloza

(ii) 9eluloza u prahu < *2' Betil!eluloza < *2) Iidroksipropil!eluloza < *2* Iidroksipropilmetil!eluloza < *2$ <tilmetil!eluloza < *22 =arboksimetil!eluloza (natrijum1karboksimetil!eluloza) < *27 <nzimski hidrolizovana karboksimetil!eluloza < *5-a 4atrijumove% kalijumove i kal!ijumove soli masnih kiselina < *5-b Bagnezijumove soli masnih kiselina < *5' Bono1 i digli!eridi masnih kiselina < *52a <stri siretne kiseline i mono1 i digli!eridi masnih kiselina < *52b <stri mlene kiseline i mono1 i digli!eridi masnih kiselina < *52! <stri limunske kiseline i mono1 i digli!eridi masnih kiselina < *52d <stri vinske kiseline i mono1 i digli!eridi masnih kiselina < *52e <stri mono1 i dia!etilvinske kiseline i mono1 i digli!eridi masnih kiselina < *52" Be&oviti estri siretne i vinske kiseline i mono1 i digli!eridi masnih kiselina < $-- 4atrijum1karbonati: (i) 4atrijum1karbonat (ii) 4atrijum1hidrogenkarbonat (iii) 4atrijum1seskvikarbonat < $-' =alijum1karbonati: (i) =alijum1karbonat (ii) =alijum1hidrogenkarbonat < $-) 8monijum1karbonati: (i) 8monijum1karbonat (ii) 8monijum1hidrogenkarbonat < $-* Bagnezijum1karbonati:

(i) Bagnezijum1karbonat (ii) Bagnezijum1 hidroksid1karbonat (Bagnezijum1hidrogen1karbonat) < $5- Basne kiseline < $5* >lukonska kiselina < $5$ >lukono1delta lakton < $52 4atrijum1glukonat < $55 =alijum1glukonat < $56 =al!ijum1glukonat < 2*- >li!in i njegove natrijumove soli < 7)6 8rgon < 7)7 Ielijum < 7*' 8zot < 7*2 8zot (G)1 oksid ,amo za likere: < ''-) Gnvertaza < '2-- #olidekstroza < '*-* Oksidisan skrob < '*'- Bonoskrob"os"at < '*'2 0iskrob"os"at < '*') Fos"atiran diskrob"os"at < '*'* 8!etilovan diskrob"os"at < '*2- 8!etilovan skrob < '*22 8!etilovan diskrobadipat < '**- Iidroksipropilskrob < '**2 Iidroksipropilskrob"os"at < '*$- ,krob1natrijum1oktenilsuk!inat

< '*$' 8!etilovan oksidisani skrob II KONZERVANSI IJA JE UPOTREBA OGRANIENA #roizvodi 8ditivi 4ajvei sadr aj 2-- mg:? pojedinano ili u kombina!iji izra eno kao sorbinska kiselina 2-- mg:? pojedinano ili u kombina!iji izra eno kao sorbinska kiselina

Cona vina% "ermentisani sok jabuke i < 2-- ,orbinska kiselina kru&ke (ukljuujui i bezalkoholne) < 2-2 =alijum1sorbat < 2-) =al!ijum1sorbat 8lkoholno pie od meda < 2-- ,orbinska kiselina < 2-2 =alijum1sorbat < 2-) =al!ijum1sorbat

Cona vina% penu&ava vona vina% medovina i medi!a

< 22- ,umpor1dioksid 2-- mg:? pojedinano ili u < 22' 4atrijum1sul"it kombina!iji izra eno kao sumpor1 < 222 4atrijum1hidrogensul"it dioksid < 22) 4atrijum1metabisul"it < 22* =alijum1metabisul"it < 222 =al!ijumsul"it < 225 =al!ijum hidrogensul"it < 226 =alijum1hidrogensul"it

OSTALI ADITIVI IJA JE UPOTREBA OGRANIENA #roizvod <mulgovani likeri 8ditivi < *5) <stri saharoze i masnih kiselina < *5* ,aharozogli!eridi < *-$ #ropan1'% 21 diolalginat < *6' 4atrijum1stearoil1 21laktilat < *62 =al!ijum1stearoil1 21laktilat <mulzioni liker sa jajima < *'2 =araja guma ?ikeri < *2- ,orbitol: (i) ,orbitol (ii) ,orbitol sirup < *2' Banitol < 7$) Gzomalt < 72$ Baltitol: (i) Baltitol (ii) Baltitol sirup < 722 ?aktitol < 725 =!ilitol 4ajvei sadr aj $ g:? pojedinano ili u kombina!iji '- g:? 6 g:? pojedinano ili u kombina!iji '- g:? quantum satis. kada se ne koriste kao zaslaivai

< *5$ #oligli!erolni estri masnih kiselina $ g:?

Pril37 br. " T(b2l( br. *

Zahtevi valiteta

Ostale i 0estilat =ajsijevaa 0estilat Ci&njevaa 0estilat 0estilat 0estilat 0estilat me&ane Aljivovi!a kajsije i i vi&nje i i ;abukovaa 0unjevaa =ru&kovaa me&anog &ljive jabuke kru&ke vone breskve breskovaa tre&nje tre&njevaa voa rakije '* do 62 2$ do $- '* do 62 )5%$ do *$ '* do 62 )5%$ do *$ '* do 62 )5%$ do *$

r aj nola .

)5%$ '* do 62 )5%$ do *$ '* do 62 )5%$ do najmanje $do 'do $ do 'do $ do '-

r aj pnog rakta ? )% vi&e

do '-

do $

do '-

do $

do '-

do $

do '-

r aj anola ? a.a.)

) do 2-

) do '2 ') do '$

) do '-

2 do 6

2 do 2

) do 22

) do'*

2 do'*

) do 22

) do '*

) do 2- ) do'*

r aj vi&ih '--'.--- do '--'.--- do '2-'.2-- do '2-'2-- do ohola najmanje 2.--- najmanje 2.--najmanje 2.--- najmanje 2--:? a.a.) $--'2-$--'2-$--'2-$--'2--

'2-- do '2-2--najmanje '2-$---

'2-- do 2--'2--

'--'.--najmanje do 2.--$--'2--

r aj pnih lina :? kao etna)% vi&e

r aj *-- do rljivih 6--ra (mg:? 1 izra en etil at) *- do 6--

*-- do *---

*-- do 6---

*-- do *---

*-- do 6---

*-- do *---

*-- do 6---

*-- do *---

*-- do *---

*-- do 6---

*-- do *---

*-- do *-- do 6--*---

r aj rljivih ehida en kao aldehid :? a.a.)

*- do *--

*- do 6--

*- do *--

*- do 6--

*- do *--

*- do 6--

*- do *-- *- do *--

*- do 16--

*- do *--

*- do 6--

*- do *--

r aj urala :? a.a.) vi&e

6-

$-

'--

6-

$-

)-

6-

*-

*-

'2-

6-

'--

2-

r aj zaldehida

'2-

6-

5-

''-

'6-

''-

ne odreuje se

:? a.a.)% vi&e *'-$'-2'-ne odreuje se

r aj I94 :? a.a.) vi&e

T(b2l( br. "

3akija Be&ane Cinski od rakije od Zahtevi kvaliteta Cinjak Cinovi!a ?ozovaa =omovi!a 0ro anka Drendi destilat suvog gro a i gro a voa ,adr aj etanola . vol.% najmanje ,adr aj ukupnog ekstrakta (g:?)% najvi&e ,adr aj metanola (g:? a.a.) ,adr aj vi&ih alkohola (mg:? a.a.) ,adr aj ukupnih kiselina izra en (mg:? siretna)% najvi&e '.--do 2.--'--'.--- '.--- do '.--- do do 2.--2.--2.--'--'--'--'.--- do 2.--'--'.--- do '.--- do '.--- do 2-- do 2.--2.--*.--2.--'--'--'--2-2 2 2 najvi&e najvi&e najvi&e ' do * * do '2 $ najvi&e ' do * ' do '* 2 najvi&e *$ ')5%$ 2)5%$ ')5%$ ')5%$ ')5%$ ')5%$ ')5%$ ')5%$ )-

,adr aj *-- do *-- do isparljivih estara )$-- )$-(mg:? a.a. izra en kao etil a!etat) ,adr aj isparljivih aldehida izra en kao a!etaldehid% (mg:? a.a.) ,adr aj "ur"ural (mg:? a.a.)% najvi&e ,adr aj ukupnog 9O (mg:?)% najvi&e
2

*-- do )$--

*-- do )$--

*-- do 2---

*-- do *---

*-- do )$--

*-- do )$--

2'- do 2.$--

$- do *--

$- do $- do *-- $- do *-- *- do 6-- $- do *-*--

$- do $- do *-- )- do *-2*-

)-

)$

)-

*-

*-

)-

)-

)-

2-

*-

2$

2$

2$

2$

2$

2$

2$

2$