Bratstva crnogorskog plemena Banjana,

Banjani su u posljednja dva veka imali oko etrdeset bratstava. Za to vreme neka su bratstva
iezla iz plemena smanjivalo se njihovo muko potomstvo dok nije nestalo, mada su tome
dale doprinos i este migracije iz ovog pasivnog kraja. A u poslednjih pola veka neke su se
banjske porodice pomerile do oblinjih gradova, pa vie ne ive u plemenu, ali ne otuduju
svoju imovinu, dakle oevinu. Ima i primera da su od jednog bratstva nastala dva, to se neki
bratstveniki ogranak zvanino proglaava posebnim bratstvom. Tako se potomci Rada
Miljanica (prva polovina 19-og veka) zovu Radovici. Kako se Velimlje izgradivalo kao varoica,
kao i razvojem kolstva i saobracaja, u ovaj su kraj iveli krace ili due i neki ljudi sa strane,
pa ih ne moemo smatrati Banjanima. Ali ako su njihove tri generacije ivele u plemenu, treba
ih uzeti u obzir kao i druga banjska bratstva, pa ak i kada predstavljaju samo jednu porodicu.
Sredinom prolog veka u Banjanima su ivele porodice (bratstva): Antovic, Bacovic, Bijelovic,
Vasiljevic, Gligovic, Draganic, urkovic, Elezovic, Erakovic, Zeevic, Kapetinic, Kecojevic,
Kilibarda, Kneevic, Kova, Kokotovic, Komnenovic, Koprivica, Kosanovic, Krivokapic, Kruic,
Lazarevic, Luic, Markovic, Matovic, Milovic, Miloevic, Miljanic, Mirkovic, Micovic, Mikovic,
Mrkajic, Nikolic, Ognjenovic, Orbovic, Papic, Pejovic, Perovic, Popovic, Radojevic, Radovic,
Saric, Tomaevic.
Banjani su vekovima bili ivo imigraciono-emigraciono podruje. To, u izvesnoj meri, vai i za
ostala dinarska pemena. Interesantno je da su mnoge znamenite srpske porodice i pojedinci
poreklom iz ovih plemena. Preci Nikole Tesle i Nikolaja Velimirovica su poreklom iz Banjana.
Banjani su naselili vie mesta u valjevskom kraju, kao i uvenu Brankovinu.
Tako su poreklom od Miljanica iz ovog plemena porodice Nenadovic (Aleksa Nenadovic, prota
Mateja Nenadovic, Jakov Nenadovic, Ljuba Nenadovic), Biranin (Ilija Biranin), Lazarevic (pop
Luka Lazarevic).
Rodeni Banjani su patrijarh Arsenije IV Jovanovic Sakabenta i vladika Hadi Sava Kosanovic.
Pleme Drobnjaka,
Od ezdesetih godina 19. veka pa do ujedinjenja Drobnjak je bio u granicama Crne Gore.
Drobnjaci je ime plemena, plemensko, etniko, a ne geografsko. Drobnjaci, raseljavajuci se,
nosili su to ime sa sobom, i ime Drobnjak, Drobnjaki nalazimo: u Lici i na Glasincu kao
prezime, u Banjanima kao ime mesta (Drobnjaka meda), u Risnu, u okolini Beograda, u
Podrinju, u poreju zapadne Morave, kao prezime, u Skopskoj Crnoj Gori, (kao ime sela), na
Kosovu se itav kraj izmedu Stimlja i Nerodimlja zove Drobnjaci, u Kuzminu i Vuitrnu, kao
prezime, nekolika sela u Ibarskom Kolainu naseljavaju Drobnjaci i tako se zovu, oko Novoga
Pazara, kao prezime i t. d.
Drobnjak se prvi put pominje kao prezime (Bran Drobnjak) 1354 g., a kao pleme 1390 g.
Drobnjaci su isto srpsko pleme, plemena kod Srba ne postoje bez ikakve tude primese i
ouvali su neobino istocu jezika i istocu narodnih obiaja. Drobnjak je imao neku polu-
autonomiju i uvao je svoju staru plemensku organizaciju, koja je bila demokratska i poivala
na optem pravu glasa, sve do prisajedinjenja Crnoj Gori. Na elu plemena je bio nasledni
knez, a na elu vojske vojvoda, koga su birali plemenici na saboru, a potvrdivao ga vezir u
Travniku. Saboru je predsedavao knez, a pravo biranja imali su svi plemenici, koji su nosili i
koji nose oruje. Odluke su morale biti jednoglasne.
Pleme su osnovali: Vulovici, urdici, Kosorici, Tomici i Cerovici, koji su se u 17 veku doselili iz
Banjana u katune u Drobnjak.
Na Ivici i na Jezerima su zatekli Krie (Krikove), pobili se s njima i proterali ih preko Tare u
Kriak, gdje ih ima i danas. Plemenska slava Drobnjaka je Sv. ordije (23/4). Skoro sve su
crkve i manastiri u Drobnacima posveceni Sv. urdu i svaki pravi Drobnjak mora slaviti Sv.
urda. Ali da bi mogli ici jedan drugome u posetu o slavi, mnogi slave preslavu, i o preslavi
seku kola, a o urdevu-danu samo alju svijecu u crkvu. Tako jedni Tomici u Drobnjacima
slave Sv. Nikolu jedni Djurdjevdan, Karadic Sv. Arhandela, Abazovici Savin-dan, Kosorici
Nikoljdan.....
Drobnjaci su na urdevdan 1604. godine dobili Turke, kada su se svi pobratimili i uzeli da
slave urdevdan kao glavnu slavu i preslavu.
Drobnjaci u irem smislu obuhvataju i pleme Uskoci i pleme Saranci.
U Drobnjacima je 1927 g. bilo 40 naselja do 2.200 kuca sa 14.000 do 15.000 dua. Glavna mu
je varoica Savnik.
Drobnjaci su dali mnoge znamenite linosti: Vuk Karadic, Jovan Cvijic, Radovan Karadic,
Sujo Karadic, Novica Cerovic, Stojan Cerovic(novinar),Stojan Cerovic (profesor), Zivojin Miic,
Mirko Aleksic (Uskoci), Mladen Milovanovic, Miro Vuksanovic itd..
Drobnjak je i oblast istoimenog plemena u Staroj Hercegovini. 1927 g. imao je oko 2.000
kuca. Granice su mu na istoku Saranci i Gornja Moraa, na jugu Nikicko polje i Zupa, na
zapadu Piva i na severu reka Tara. Planina Ivica deli Drobnjak na dva morfoloki razliita dela:
drobnjako korito i visoravan jezera. Drobnjako korito je velika uvala ispresecana kosama i
koritima nekoliko reka, koje se slivaju u Bukovicu, a ova pritie Pivi. Od Nikickog polja ga
odvaja planina Vojnik i visoravan Krnovo, a od Morae planine Javorje i Lola. U ovom delu
plemena je Savnik i od vecih sela Previ, Pocenje, Dobra Sela, Petnjica i Komarnica. Jezera,
zahvataju severoistoni deo plemena, to je visoravan srednje visine oko 1.500 m, ogradena
planinama Durmitorom, Ivicom, Sinjajevinom i rekom Tarom. U Jezerima je varoica Zabljak,
kraj nje je ispod Durmitora Crno jezero.
Prvo naseljavanje slovenskih plemena poelo je u 8.veku, kada su se Novljani podelili u dve
velike grupe i jedna od njih se zaustavila u predelima koji ograniavaju dananji Drobnjak, a
druga naselila banjsku visoravan. U neprestanim borbama sa plemenom Kria, koji su potomci
starih Kelta, ovi doseljenici su uspeli zauzeti jezersku visoravan. Odluujuca bitka odigrala se
pod vodstvom vojvode urjana Kosovica s jedne i Krikog kralja Kaloke, pa su nakon krvave
bitke Krii zauvek proterani na desnu obalu Tare. Drobnjako je korito bilo slabo naseljeno.
U Drobnjak se oko 400 godina ranije preselilo iz Nikickih rudina pet srodnih porodica, Vulovici,
urdici, Kosorici, Tomici i Cerovici, ija je po predanju dalja starina iz Travnika. Od njihovog
preseljenja poinje osnivanje ovog plemena. Njihovim unmoavanjem i naseljavanjem u
Drobnjak i drugih jakih bratstava, kao Karadica, Jakica i Abazovica pleme je ojaalo , pa je
nastala oskudica u zemlji i pai. Do 1863 g. tamo su samo izgonili stoku, a otada su poeli u
Jezerima obradivati i zemlju i stalno se naseljavati. Visoravni i planine su omogucile da se u
prvom redu razvilo stoarstvo, a osim njega i zemljoradnja. Kroz Drobnjak je vodio put u
srednjem veku, koji je povezivao Kotor preko Onogota, Lever-Tare sa Poegom i dalje.
Pleme Vasojevia,
Vasojevici su najvece srpsko pleme , koje je nastanjeno u istonom delu Crne Gore, u Lijevoj
Rijeci i s obe strane Lima sve do reke Ljenice, a nekada se taj predeo zvao Stara Srbija.
Takode Vasojevici su i jedno od brdskih plemena koje se zajedno sa starocrnogorskim i
starohercegovakim plemenima ujedinilo u jedinstvenu Crnu Goru. O njihovom imenu i poreklu
postoje dve verzije narodnog predanja.
Po jednoj oni su potomci izvesnog Vasa, srodnika Vukana Nemanjica, koji je roden u Prizrenu i
bio vojvoda u doba cara Duana. Njega je nasledio sin Stevo Vasojevic, koji se pominje u
narodnim pesmama o boju na Kosovu pod imenom Music Stevan, i koji je bio vojvoda u
Sjenici, u Novopazarskom Sandaku. Posle Kosovske bitke i smrti Vasojevic-Stevana Vasojevici
su kao uskoci krenuli u Hercegovinu i doli do Foe, a odatle skrenuli na jug, jugoistok i istok, i
preko Crne Gore doli na Noicu u Lijevoj Rijeci, gde su se nastanili.
Po drugoj verziji Vasojevici vode poreklo od nekog Vasa, sina nekog hercegovakog kralja, koji
se takode preko Crne Gore doselio odnekud iz Hercegovine i nastanio na Noici u Lijevoj Rijeci.
Oba predanja imaju zajedniko jo i to to se kaze da je Vaso imao jo i etiri brata, Ozra,
Pipa, Krasa i Ota, od kojih vode poreklo Ozrinici i Piperi, crnogorska plemena, i Krasnici i Hoti,
severnoalbanska plemena. Zato se svi oni medusobno smatraju rodacima sa Vasojevicima, jer
veruju da vode poreklo od istog pretka.
Koja je od ove dve verzije tana, teko je reci, ali je jedno tano: da se Vasojevici smatraju
jednom porodicom, jednim plemenom, jednom krvnom zajednicom, koja ima svoju zajedniku
krsnu slavu Svetog Arhandela, zajedniku tradiciju o svojoj prolosti, i koja pamti sve svoje
pretke poev od glavnog rodonaelnika Vasa pa sve do dananjeg dana.
Od Noice Vasojevici su se pomerali postepeno ka istoku dokle nisu zahvatili celu limsku dolinu
sve do reke Ljenice. Tokom tog prodiranja oni su starosedeoce, kao Luane, Bukumire,
Macure, Spanje i Latine, delom asimilovali, delom potisnuli, a delom potinili, i svima nadenuli
ime Srbljaci.
Nasuprot Vasojevicima, Srbljaci ne predstavljaju etniku celinu, jer oni nisu jedna porodica,
jedno pleme, jedna krvna zajednica, vec skup raznih rodova koji su se tokom vekova tako
izmenili, da se danas za mnoge sigurno ne zna ko od koga vodi svoje poreklo. Otuda Srbljaci,
uzeti kao celina, nemaju tradiciju o svojoj prolosti, jer nemaju zajednikog pretka od kojeg bi
izvodili svoje zajedniko ime i poreklo.
U poetku, kada su Vasojevici zauzeli limsku dolinu i potinili starosedeoce, Srbljaci nisu imali
ni svoje stareine niti ikakvog ueca u optim plemenskim poslovima, vec su im Vasojevici i
sudili i predstavljali ih u svim poslovima. Ali upornom borbom Srbljaci su poeli da osvajaju
jedno po jedno zvanje, dok nisu izvojevali svoje kmetove, bratstvene stareine, a kasnije i
pravo ueca na narodnim zborovima i skuptinama. No i pored tih zadobijenih prava, Srbljaci
su kao manjina bili i ostali u drugom planu, jer ih Vasojevici nisu nikada hteli da prime u svoju
sredinu kao ravnopravne lanove, poto su oduvek smatrali da su od njih neto vie i da se s
njima ne mogu izjednaiti.
Vasojevici su imali i svoj zakon pod nazivom Vasojeviki zakon.
Mnoge poznate linosti su rodom iz Vasojevica kao: Karadorde, Mojsije Zeevic, Mihailo Lalic,
Slobodan Miloevic, vojvoda Petar Bojovic, vojvoda Petar Jokic iz Prvog srpskog ustanka,
etniki komandanti Pavle Djuriic ordije Laic i dr.
Pocetkom XIX veka Vasojevici su imali i svoju sopstvenu drzavu nazvanu knezevina Holmija i
koja je bila priznata od strane Rusije, Engleske i Francuske.
Jos o poreklu najveceg srpskog plemena Vasojevia,
Po legendi, Vaso je imao jos cetiri brata: Pipa, Ozra, Krasa i Ota. Od njih su nastala plemena
Piperi i Ozrinici u Crnoj Gori i Krasnici i Hoti u Albaniji. A sam Vaso je, navodno, imao cetiri
sina - Raja, Novaka, Mija i Pura.
Najmladi Puro se odselio u Crmnicu i od njega je nastalo veliko bratstvo Purovici, a od ostala
tri Vasova sina razvile su se tri velike bratstvenicke grupe u Vasojevicima - Rajevici,
Novakovici i Mijomanovici.
Danas, doduse, u Vasojevicima nema nijednog takvog prezimena jer su se bratstva dalje delila
i cepala na manje podgrupe, ali svi tacno znaju ko od koga vodi poreklo i svaki iole stariji
covek moze nabrojiti sve pasove svojih predaka do samog rodonacelnika plemena.
Taj broj se vec popeo na dvadeset pasova i ako se uzme prosek od oko trideset godina od pasa
do pasa koji se u nauci smatra objektivnim, potvrduje se predanje da su Vasojevici na ovim
prostorima najmanje sest vekova.
Da bi sve to bilo strucno i valjano uradjeno, pozvana je i ekipa arheologa, Milan Pravilovic,
Mitra Cerovic i Olivera Cicic, koja je odmah zakljucila da su, ne samo temelji crkve, nego i svo
groblje oko crkve, sa arheoloskog stanovista vrlo interesantni, da su tu nesumnjivo sacuvani
tragovi barem pet-sest minulih vekova.
Kad je pocelo otkopavanje temelja i uklanjanje debelih naslaga ilovace, odmah pored
nekadasnjeg ulaza u crkvu, sa leve strane, na dubini od skoro dva metra, ukazala se siroka,
ravna ploca. Bio je to znak da je u pitanju grobnica, sigurno veoma stara i svakako neke
znamenite licnosti, cim se nalazi na tom mestu, uz ulaz u crkvu. Stoga je u pomoc pozvana i
ekipa antropologa na celu sa profesorom dr Bozinom Ivanovicem.
Cim je podignuta pokrovna ploca, ukazala se grobnica, oivicena sa cetiri dugacke ploce i
ispunjena dvadesetak santimetara debelim slojem najfinije, kao brasno sitne ilovace, u kojem
su se odmah ukazale veoma dobro ocuvane ljudske kosti.
Naravno, naucnicka opreznost, ozbiljnost i odgovornost, nisu dopustili profesoru Ivanovicu da
odmah kaze nesto odredenije:
- Izvesno je da se radi o vrlo starom coveku, pravom dinarcu, da je rec o veoma dobro
ocuvanim posmrtnim ostacima, za ono vreme gorostasno razvijenog coveka, iako su veoma
dugo u zemlji - kaze Ivanovic i objasnjava da su kosti tako dobro sacuvane zahvaljujuci upravo
ilovaci koja se vremenom natalozila u grobu i prosto balsamovala skelet.-
Vasojevici su, pak, tvrdo ubedjeni da su posle 6 vekova nasli grob svog prapretka Vasa, jer je
poznato da je to mesto uz temelj crkve, po crkvenim kanonima rezervisano za njenog ktitora,
tim pre sto je sasvim sigurno da u to doba na ovim prostorima nije bilo neke druge znacajnije,
ni duhovne ni svetovne, licnosti koja bi zasluzila to grobno mesto.
To uverenje temelje i na pisanim tragovima i na predanju u kojem zivi uverenje da je ovu
crkvu podigao Vaso sa sinovima i da je potom i sahranjen tu negde pored crkve.
A prvi pomen Vasojevica, inace, datira iz 1444. godine. Konstantin Jirecek, naime, navodi
jedan dokument iz tog vremena koji se cuva u Dubrovackom arhivu. Izvesni Brajan Prodanic
se zali dubrovackom sudu kako mu je 60 gorstaka, Pipera, Bjelopavlica i Vasojevica, napalo
trgovacki karavan, ubilo brata i opljackalo robu.
Ako se zna da je potrebno barem sto godina da se nekom lokalitetu ili plemenskoj zajednici
ustali ime po nekom od istaknutih predaka, onda se narodno predanje da je prapredak
Vasojevica na ove prostore doselio polovinom cetrnaestog veka u potpunosti potvrduje.
U narodnom predanju se, inace, spominje i Vasoje i Vaso.
Po jednima, rec je o jednoj te istoj licnosti, a po drugima poznatiji i mladi Vaso je potomak,
unuk ili praunuk Vasojev. Predanje je, medutim, nedvosmisleno da je rodonacelnik Vasojevica
direktni potomak Nemanjica, praunuk Nemanjinog sina Vukana. Po jednom verovanju, on je
kao prebeg ovamo doselio posle Kosovske bitke, a po drugima to se desilo znatno ranije i
doseljavanje je teklo znatno sporije. I iz sasvim drugog pravca - preko Sumadije u Madjarsku,
odatle u Dalmaciju, pa potom preko Hercegovine i istocne Bosne u Lijevu Rijeku.
Vasojevici su tu ziveli sve do sedamnaestog veka, prosirujuci pomalo teritoriju na racun
okolnih plemena, a tek tada je krenula njihova ekspanzija u dolinu Lima i druge krajeve van
stare postojbine. Kud god su se selili, medutim, ljubomorno su cuvali svoje tradicije i veoma
naglaseno uvek isticali svoje poreklo i korijen, danas razgranat do gotovo neverovatnog broja
bratstava.
Kako u svojoj knjizi "Pleme Vasojevici" pise profesor dr Radoslav Jagos Vesovic, od tri
bratstvenicke grupe, ovog plemena, najjaca i najbrojnija je ona koja je postala od Vasovog
najstarijeg sina Raja. Nju cine tri podgrupe bratstava: Lopacani, Dabetici i Kovacevici.
Lopacani su:
Raketici, Radulovici, Popovici odnosno Vesovici, Marsenici, Vulevici, Bojovici, Pukici, Milosevici,
Velidiknici, Cukici, Golubovici, Lalevici, Rajicevici, Ivanovici, Novovici, Vasovici, Pavicevici,
Dragicevici, Mikovici, Neradovici, Aleksici, Vukasinovici, Spasojevici, Stojanovici, Stojkovici,
Vukicevici, Boricici, Labani, Mijovici, Radunovici, Radivojevici, Vukanici, Ugrenovici, Jelici,
Perovici, Mirkovici, Ivanovici, Kikovici, Karadhici, Sakovici, Folici, Zulevici... (Lopacani se,
inace, tako zovu po selu Lopate iznad Lijeve Rijeke odakle poticu).
Drugi ogranak Rajevica - Dabetici - su:
Dabetici, Deletici, Lekici, Pekici, Novovici, Rajovici, Vukovici, Mircici, Labovici, Rosnici, Cirovici,
Grozdanici, Lazarevici, Stanisavici - Ilici, Laskovici, Radunovici - Drndari, Kuburovici,
Osmanlijici, Vulinici, Zonjici, Dragojevici, Ivanovici - Sjenozecani (od kojih su Bakici i Rajovici),
zatim Arsenijevici, Protici, Vuksanovici, Lakicevici, Stanici, Lalici,
Lasici,Djurici,Kojici,Mitrovici,Palevici i Garcevici.
Treci ogranak - Kovacevici - su:
Kastratovici, Vojvodici, Micovici, Akovici, Purisici, Martinovici, Jojici, Simovici, Carevici,
Medonici, Purkovici, Stanici, Otasevici, Bradici, Marijanovici, Rakici, Plavsici, Rudjici,
Obradovici, Savici, Miketici, Jukici, Vuksanovici, Zekici, Vucicevici, Katanici, Vulici, Sarovici,
Novicici, Aletici, Bacanovici, Dedovici, Pinovici, Milovici, Taici i dr.
Od drugog Vasovog sina, Novaka, postala su bratstva:
Milikici, Tomovici, Radevici, Pekici, Mujovici, Kicovici, Lakunici, Racici(ciji su ogranci Jelici i
Vukici), zatim Asanovici, Boricici, LJubici, Nikolici, Milosevici, Pantovici, Zekovici, Radunovici,
Radonjici, Malevici, Ivanovici u Slatini, potom Dujovici, Marnici, Bakici, Prelici, Dragovici,
Culafici, Mimovici, Adjici, Babovici, Cakici, Vukovici, Durovici, Radojevici, Lakovici, Orovici,
Kocanovici, Salevici, Bandovici, Radojevici, Radosavljevici, Vukadinovici, Mitrovici, Pekovici,
Matovici, Zujovici itd.
I treca bratstvenicka grupa, Mijomanovici, od Vasovog treceg sina Mija, kao i prethodne dve,
ima svoje podgrupe, a uglavnom joj pripadaju sledeca bratstva:
Delevici, Cemovici, Joksimovici, Micovici, Ceranici, Markovici, Stipalji, Zecevici, Sajicici,
Maslovarici, Dubaci, Guberinici, Fatici, Novovici, Miskovici, Vukovici, Leposavici, Perkovici,
Turovici, Jovovici, Vucelici, Vujovici, Savovici, Vukicevici (razliciti od Vukicevica Lopacana),
Stijovici, Corci - Sunjevici, Bajici, Sarbajici, Malisici, Nedici i Kruscici.
Svi, Vasojevici prvenstveno isticu da su sa Nozice, iz Lijeve Rijeke, de je hivio njihov prapredak
Vaso i gde se i danas, pored ostataka njegove crkve, nalaze i tragovi njegove kuce.

Srpska bratstva i porodice,
Bratstva crnogorskog plemena Banjana,
Banjani su u posljednja dva veka imali oko etrdeset bratstava. Za to vreme neka su bratstva
iezla iz plemena smanjivalo se njihovo muko potomstvo dok nije nestalo, mada su tome
dale doprinos i este migracije iz ovog pasivnog kraja. A u poslednjih pola veka neke su se
banjske porodice pomerile do oblinjih gradova, pa vie ne ive u plemenu, ali ne otuduju
svoju imovinu, dakle oevinu. Ima i primera da su od jednog bratstva nastala dva, to se neki
bratstveniki ogranak zvanino proglaava posebnim bratstvom. Tako se potomci Rada
Miljanica (prva polovina 19-og veka) zovu Radovici. Kako se Velimlje izgradivalo kao varoica,
kao i razvojem kolstva i saobracaja, u ovaj su kraj iveli krace ili due i neki ljudi sa strane,
pa ih ne moemo smatrati Banjanima. Ali ako su njihove tri generacije ivele u plemenu, treba
ih uzeti u obzir kao i druga banjska bratstva, pa ak i kada predstavljaju samo jednu porodicu.
Sredinom prolog veka u Banjanima su ivele porodice (bratstva): Antovic, Bacovic, Bijelovic,
Vasiljevic, Gligovic, Draganic, urkovic, Elezovic, Erakovic, Zeevic, Kapetinic, Kecojevic,
Kilibarda, Kneevic, Kova, Kokotovic, Komnenovic, Koprivica, Kosanovic, Krivokapic, Kruic,
Lazarevic, Luic, Markovic, Matovic, Milovic, Miloevic, Miljanic, Mirkovic, Micovic, Mikovic,
Mrkajic, Nikolic, Ognjenovic, Orbovic, Papic, Pejovic, Perovic, Popovic, Radojevic, Radovic,
Saric, Tomaevic.
Banjani su vekovima bili ivo imigraciono-emigraciono podruje. To, u izvesnoj meri, vai i za
ostala dinarska pemena. Interesantno je da su mnoge znamenite srpske porodice i pojedinci
poreklom iz ovih plemena. Preci Nikole Tesle i Nikolaja Velimirovica su poreklom iz Banjana.
Banjani su naselili vie mesta u valjevskom kraju, kao i uvenu Brankovinu.
Tako su poreklom od Miljanica iz ovog plemena porodice Nenadovic (Aleksa Nenadovic, prota
Mateja Nenadovic, Jakov Nenadovic, Ljuba Nenadovic), Biranin (Ilija Biranin), Lazarevic (pop
Luka Lazarevic).
Rodeni Banjani su patrijarh Arsenije IV Jovanovic Sakabenta i vladika Hadi Sava Kosanovic.
Maleevci
Veoma rairen rod, koji slavi specifinu i retku krsnu slavu, sv. Ignjatija Bogonosca, 2. januara
po novom kalendaru (20. decembra po starom) Prvi pisani tragovi o Maleevcima potiu iz XIV
veka, sa prostora Stare Hercegovine. Za bratstva i porodice maleevskog plemena
karakteristino je da svi slave pomenutog Svetog Ignjatija Bogonosca.
Po predanju, rodonaelnik plemena je srpski vojvoda Male. Potie iz Hercegovine.
U drugoj polovini XIV veka zbog svojih zasluga dobio je vojvodstvo u Berovu, u Makedoniji.
Uestvovao je u Marikoj bici 1371. godine, gde je ranjen. Zbog nadiranja Turaka spaljuje
kucu i seli se u Drenicu na Kosovu. Uestvuje u Kosovskoj bici 1389. godine. Kada se oporavio
od rana, opet spaljuje kucu i vraca se u postojbinu, u selo Malina (na putu izmedu Bilece i
Trebinja).
Tu se bavio trgovinom i lovom. Prokrio je klanac u planini Ljubotinji kod Kruice i ostavio
zapis o tome. Obnovio je manastir Dobricevo. Umro je u dubokoj starosti, poetkom XV veka.
Maleevci su prvo drali planinu Ravno, pa je zamenili sa pivskim vojvodom za planinu Kruicu
kod Volujaka. Trgovali su sa Dubrovnikom i transportovali robu karavanom od Dubrovnika u
unutranjost, do Arilja i dalje. Pleme se rairilo i dalo mnoga bratstva i porodice.
Pregled prezimena bratstava Maleevskog plemena (koji svi slave Svetog Ignjatija Bogonosca)
1. ALEKSIC
2. BANOVIC
3. BOGDANOVIC
4. BOZIC
5. VELETIC
6. VITOMIR
7. VIDOJEVIC
8. VUKOVIC
9. GOJKO
10. GRUIC
11. DEDIJER
12. DRAGUTINOVIC
13. DRAKUL
14. DUBOVINA
15. DUDA
16. DURIC
17. ERIC
18. OKIC
19. UROVIC
20. ILIC
21. JANKOVIC
22. JARAMAZ
23. KALEM
24. KALAJDIC
25. KOMLjENOVIC
26. KOVACEVIC
27. KOCIC
28. KRAJINOVIC
29. KRNjA
30. LALICEVIC
31. MAJDOV
32. MANDIC
33. MATIC
34. MILAKOVIC
35. MILOVIC
36. MIRJANIC
37. NIKOLIC
38. NOVOSELAC
39. OBRADOVIC
40. OGRIZOVIC
41. PANTIC
42. PASPALj
43. PELKIC
44. PERISIC
45. PETROVIC
46. RADOVIC
47. RADULOVIC
48. SIMIC
49. SJERAN
50. SKENDER
51. SPASOJEVIC
52. SRNA
53. STAJIC
54. STANISIC
55. STANKOVIC
56. STOJIC
57. SUPETA
58. TEGARIC
59. TIMOTIJEVIC
60. COROVIC
61. CUSTIC
62. FILIPOVIC
63. CAKAREVIC
64. SIPCIC
65. SUPIC
Bratstvo Prlja
Bratstvo Prlja je staro crnogorsko bratstvo koje se prvi put u pisanim dokumentima pominje
pre nesto vise od 400 godina. U Kotorskim zapisima iz XVI vijeka u dokumentu od 19.
decembra 1580. godine po prvi put se spominje Rajiko Stefanov Prlja iz sela Ljubotinja.
Prema narodnom predanja predpostavlja se da Prlji vode poreklo sa Kosova Polja od bratstva
Barjaktarevica. Predpostavlja se da su se posle Kosovske bitke 1389. g. i propasti srpskog
carstva doselili u Crnu Goru ostavljajui svoj rodni kraj Sar planinu i Ljuboten. Dugo i
mukotrpno putovanje zavreno je 1445. godine kada se naseljavaju U Rijekoj nahiji izvie
Oboda u mestu Ljubotinj.
Iz ovog bratstva razgranale su se porodice Cepevic,Vuetic i Vukovic.
Bratstvo Miunovia,
-ukljuujuci i pripadnike koji su se doselili u Vojvodinu,
Narodno predanje kazuje da sva stara bratstva Ozrinica vode poreklo od zajednikog pretka
Ozra. Po njemu je i pleme dobilo svoj naziv. Poznata je pria o petorici brace: Ozru, Pipu,
Vasu, Krasu i Otu, od kojih su nastala plemena: Ozrinici, Piperi, Vasojevici, Krasnici i Hoti.
Braca su, prema sauvanoj tradiciji, sinovi bana Strahinje, a njihova dalja loza see do
Nemanjica. U ove krajeve su doli i tu se nastanili kao kosovski prebezi, verovatno negde
krajem XIV ili poetkom XV veka.
Oblast na ijem se podruju obrazovalo devet plemena: Cetinje, Njegui, Ceklici, Bjelice, Cuce,
Ozrinici, Komani, Zagara i Pjeivci nazvana je Katunskom nahijom i pod tim imenom je prvi
put u dokumentima pomenuta 1435. godine. To ime dobila je po nekadanjim zetskim
katunima. Erdeljanovic misli da je tu bilo katuna i u doba stare Duklje. Stanovnitvo ove
oblasti bavilo se preteno stoarstvom i poneto zemljoradnjom.
U vreme najezde Turaka Katunska nahija postaje ratniki zbeg ne samo stoara, nego i ostalog
stanovnitva iz Hercegovine, Bosne, Rake, Brda i drugih oblasti. Ta kamenita tvrdava u koju
se zbeglo stanovnitvo iz raznih krajeva bila je poslednje uporite ostataka srednjovekovne
nemanjicke drave.
Jevto Dedijer u svojoj studiji "Hercegovina" govori o iseljavanju stanovnitva iz Hercegovine i
Bosne u Crnu Goru i, izmedu ostalog, kae: "Ima vie velikih i uvenih crnogorskih bratstava,
koja vode poreklo iz Bosne i Hercegovine", pa navodi: Martinovice, Erakovice, Raievice i dr.
Dalje, pozivajuci se na Rovinskog, Dedijer kae: "Ozrinici su svi ispod planine Ozrena u Bosni".
Tako se, po njemu, i ime Ozrinica moe dovesti u vezu s nazivom te planine.
Stara Crna Gora imala je etiri nahije: Katunsku, Rijeku, Crmniku i Ljeansku, od kojih je
Katunska bila po povrini daleko najveca: zahvatala je 933,66 km2, ili 63,5% celokupne
crnogorske teritorije. Njena plemena zahvatala su sledecu povrinu: Cetinje 77,92 km2,
Njegui 82,04 km2, Ceklici 58,12 km2, Bjelice 66.76 km2, Cuce 202,61 km2, Ozrinici (Cevo)
220,19 km2, Pjeivici 133,56 km2, Zagara 40,62 i Komani 51,84 km2.
Ozrinici su, dakle, bili prostorno najvece pleme i u svojoj nahiji i u itavoj Crnoj Gori toga
vremena. U toj sredini, to jest u Katunskoj nahiji, u plemenu Ozrinici, kao jedan od Ozrovih
potomaka, ponikao je, najverovatnije sredinom XVII veka, rodonaelnik danas najbrojnijeg
ogranka bratstva Micunovica - Micun Sogov Radievic.
Tada su u Crnoj Gori prezimena izvodena od dedovog, ili oevog imena. Micunovo prezime,
dakle, izvedeno je od dedovog imena, jer je izvesno da je Sogo, Micunov otac, bio Radiev.
Micunovi sinovi Vuk i Andrija imaju prezime Micunovic, koje je, kao to se vidi, izvedeno od
oevog imena.
Citavo bratstvo Micunovica ne vodi poreklo od Micuna Sogova, vec su neki ogranci prezime
izveli po svojim precima, koji su se, takode, zvali Micun, ili, pak, na drugi nain.
Vukovi i Andrijini brojni potomci, mada ne svi, zadrali su sve do sada to prezime, iako se
obiaj da se prezime izvodi od dedovog ili oevog imena jo dugo vremena zadrao u Crnoj
Gori.
Niko od Micunovica koji su ostali da ive u Crnoj Gori nije promenio prezime. Medutim,
pouzdano se zna da je krajem XIX i poetkom XX veka vie porodica bratstva, u sklopu
masovne migracije Crnogoraca u to vreme, preselilo u Srbiju, uglavnom u Toplicu i Jablanicu.
Neki od njihovih potomaka zadrali su isto prezime, dok su drugi, po vec ustaljenom obiaju,
svoje prezime izveli od oevog ili dedovog imena. Tako se neki potomci Filipa Petrova prezivaju
Filipovici; neki od potomaka Ilije Mitrova su Mitrovici, a svi potomci Miloa Zivova su Zivovici.
Izvesno je da je rodonaelnik danas najbrojnijeg ogranka bratstva Micunovica Micun Sogov
iveo u Velestovu, gde su kasnije iveli i njegovi potomci. Dakle, kolevka bratstva je Velestovo,
veci predeo sa istoimenim selom u njemu, u plemenu Ozrinicima, u Katunskoj nahiji stare Crne
Gore. Pored sauvane tradicije, potvrdu za ovo nalazimo i kod Jovana Erdeljanovica. Evo ta
on o tome kae: "Velestovo je poveliki predeo na jugu od planine Kopitnika. U njemu ima
sedam sela... Na severu je od Barjamovice selo Velestovo kraj glavnog puta kod opte crkve
svih Velestovaca. U njemu su pet kuca Stanojevica i jedna kuca Radievica-Mrvaljevica. Jo je
dalje na severu selo Makljen, takode kraj glavnog puta. U njemu je glavno i staro seoce
Makljen sa 2 kuce; vie njega su, na severu, Kruka Lalevica sa 2 kuce i Brekov Do sa 2 kuce;
a na istoku je, pod velikim brdom Vuicem, Krivi Do sa 1 kucom. U selu Makljenu stanuju
samo Radievici-Micunovici".
Nemoguce je sada utvrditi potpune i istinite podatke o migraciji Micunovica s Velestova.
Medutim, pouzdano se zna da je u sklopu poznatih masovnih migracija Katunjana bilo
bratstvenika. Naime, u drugoj polovini devetnaestog veka, naroito posle bitke na Grahovcu
1858. godine i crnogorsko-turskog rata 1876-1878. godine, kada su Nikicke Rudine konano
pripale Crnoj Gori, tamo se preselio znatan broj Micunovica i naselio se u Trepima i Smrdui,
gde i danas ivi nekoliko porodica od njihovog potomstva. Jedan broj njih je ubrzo odavde
preselio u Stedim i Vitalac, sela u Nikickom polju, gde su, kao zasluni ratnici, dobili zemlju,
koja je do tada bila vlasnitvo nikickih Turaka.
Posle oslobodenja toplikog kraja, u Srbiji, od Turaka, 1878. godine, tamo je, u sklopu
masovnog preseljenja Crnogoraca, nalo novo mesto ivljenja i vie porodica ovog bratstva.
I u prvom i u drugom svetskom ratu narod u Crnoj Gori bio je izloen potpunom osiromaenju.
Zato su, prirodno, poslije zavretka tih ratova, opet nastupale masovne seobe u potrazi za
boljim uslovima ivota. Medu tim brojnim iseljenicima iz Crne Gore bilo je i dosta porodica
Micunovica. One su iza prvog svetskog rata preselile na Kosovo i Metohiju, a iza drugog u
Vojvodinu.
Navodimo imena domacina, koji su 1945. i 1946. godine iz Smrdue odselili u Vojvodinu: Boo
Ilijin , Boo Vasiljev , Blao Lukin , Vujadin Ivanov , Maksim Jovanov , Marko Vukov, Milo
Vukov , Milo Krstov , Milutin Jovanov , Mirko Petkov , Nikola Krstov , Obren Mirkov , Radovan
Krstov , VII), Radovan Vidakov , Radovan Jovanov , Sava Talov i Stevan Kostov. Tada su
odselili i Drago Nikolin , Duan Jagoev i Danica udova Spasoja Jagoeva , ali su se posle
godinu dana vratili u svoj rodni kraj. Neto kasnije odselila je iz Kamenska i porodica Nikole
Jovanova . Svi su se nastanili u Vrbasu, izuzev Radovana Vidakova, koji je dobio naseljenje u
Zmajevu.
Mandii
Iopnne 1948. Manpnha je y [onannHa y Iaukoj [onnnn (nka) 6nno ykynno 113,
pacnopeennx y 34 poHahnnc1aa. HpeHa nopaunHa ns 1915. ropnne, 6poj poHoaa oae
nopopnue y [onannHa nsnocno je 26.
Hpeun Manpnha pocenenn cy y oao Hec1o ns kopennukor kpaja y nc1ounoH peny nke.
HanHe, cpepnnoH 17. aeka je nka 6nna nopenena na ayc1pnjckn n 1ypckn peo. Typun cy
1apa ppxann cpepnunn n nc1ounn peo oae npoannunje, a Ayc1pnjanun Hann, sanapnn peo.
Y 1o apeHe cy ce [onann, ca oc1annH nacennHa Iauke [onnne, nanasnnn na ayc1pnjckoj
1epn1opnjn, ann cy 6nnn nenacenenn nnn aeoHa cna6o nacenenn. Kopennukn kpaj je
npnnapao 1ypckoH peny nke.
Jou 1640. nnn 1641/42. ropnne je jepna rpyna nopopnua, nosna1a nop sajepnnuknH nHenoH
Ycopuann, Ycopun nnn Ysopuann, c1ynnna y 1ajnn kon1ak1 ca ayc1pnjcknH kpajnuknH
anac1nHa. Ycopuann cy op Ayc1pnjanaua 1paxnnn, pa nH oHoryhe nacenaaane na nnxoaoj
1epn1opnjn. Oan nperoaopn cy ce opyxnnn cae po 1657. ropnne, kapa cy Typun casnann sa
nnx, s6or uera cy Ycopuann opHax caHonnnunja1nano npeunn na ayc1pnjcky 1epn1opnjy n
nac1annnn ce y Iaukoj [onnnn.
Hako cy ayc1pnjcke anac1n npao6n1no nspane napep6y pa ce oae nopopnue nac1ane y
HnaukoH, Ycopuann cy op6nnn pa ce pane cene ns Iauke [onnne. Kacnnje je nnxoaa xena
ycnnuena, 1ako pa je 1660. ropnne ayc1pnjckn uap eononp I nspao ypep6y, o nnxoaoH
1pajnoH nacenaaany na npoc1opy Iauke [onnne.
[ouaaun y Iauky [onnny, Ycopuann, Hey kojnHa cy 6nnn n Manpnhn, nacennnn cy aehn
6poj panaunnx nacena. Y nn1any cy 6nnn: KoHnone, Opaoaau, Honop, XyH, Ho1xyH,
3anyxnnua, [onane, Bpesoaau, Lkape, C1apo Ceno n Inaanue. Hc1ounn peo 1nx cena
nasnaao ce sajepnnuknH nHenoH Bnnnhn, 1ako pa cy nnxoan c1anoannun c1eknn sajepnnukn
nasna Bnnnhann. BnnnhnHa cy ce nasnaann: Ho1xyH, 3anyxnnua, [onann, Lkape, Inaanue,
Opaoaau n C1apo Ceno. Henocpepno no pocenaaany, Ycopuann cy 6pojann 83 nopopnue ca
ykynno 941 oco6oH.
Mey nypnHa kojn cy najsacnyxnnjn sa oay ceo6y naaopn ce aojaopa Manojno (EHanynn)
Manpnh. 3a nera ce y pokyHen1nHa naaopn, pa je nenocpepno nakon oae ceo6e (1658.
ropnne) nHao oko 90 ropnna, pakne, 6no je poen oko 1568. ropnne. Takoe, naaepeno je,
pa je 1okoH caor xnao1a na 6ojnu1y nory6no 24 Typunna, Hey kojnHa cy 6nne n neke
xapaH6aue.
Manojnoa cnn, aojaopa Byk Manpnh (voivodae nostri Tovuniensis olfgangi Mandich) nc1akao
ce nop renepanoH Xep6enu1ajnoH, sa apeHe pankonancko spnncke 6yne. Byk je, s6or
caojnx sacnyra n sacnyra caora oua, po6no nsaecne nocepe y Toyny, sajepno ca nekonnko
kHe1oacknx kyha.
Manojno Manpnh ce noHnne Hey ayc1pnjcknH kpajnunnunHa y Toyny 1644. ropnne, a
neroa cnn Byk Manpnh y nc1oH Hec1y 1657. ropnne. Hs oaora, kao n unnennue pa je
Manojno pyxe apeHe pa1oaao npo1na Typaka, Hoxe ce anpe1n pa cy onn na ayc1pnjckoj
1epn1opnjn xnaenn npe noHeny1e ceo6e 1657. ropnne, nako cy sa 1y ceo6y 6nnn sacnyxnn.
HpeHa 1oHe, onn cy caakako 6nnn cpopnnun Manpnha Ycopuana kojn cy xnaenn y
kopennukoH kpajy, a na ayc1pnjcky 1epn1opnjy cy aepoaa1no pounn opHax no ycnoc1aanany
kon1aka1a Ycopuana ca Ayc1pnjanunHa, 1640/42. ropnne. Caakako cy cae apeHe oppxaaann
kon1ak1 ca caojnH poaunHa na 1ypckoj 1epn1opnjn, u1o nH je oHoryhnno pa c1ekny sacnyre
npn oprannsoaany n nsaoeny oae ceo6e.
Ycopuann, y koje cnapajy n Manpnhn, cy rpyna Heyco6no uec1o necpopnnx nopopnua, koje
cy ce y kopennukn kpaj pocennne ns o6nac1n Ycope, no kojoj cy n c1ekne oao nHe. Ycopa je
o6nac1 y ceaepnoj Bocnn y cnnay nc1onHene peke. Peka Ycopa je neaa npn1oka Bocne, a
panac cy najaeha Hec1a y nenoH cnnay Tecnnh n Teuan. Hs Ycope cy Typun poaenn oay
rpyny nopopnua y nky, caakako pa 6n 1aHo o6aanann kpajnuky cnyx6y, opnocno pa 6n
pa1oaann na rpannun ca Ayc1pnjoH.
[anac ce ne Hoxe ca cnrypnouhy yc1anoan1n pane nopekno Ycopuana, ann ce Hoxe, kpos
npnsHy onu1nx Hnrpaunonnx c1pyjana y Ycopn, ocnoaano npe1noc1aan1n. HanHe, sna ce pa
je aennka rpyna Xepueroaaua ns Banana n ns nenocpepne okonnne 1ora nneHena, pocenena
nsHey 1463. n 1485. ropnne y ceaepny Bocny. Tn Xepueroaun cy ce nacennnn y Ycopy n
cycepne o6nac1n, rpe cy noc1ann naj6pojnnjn npaaocnaann eneHen1. Oaa ceo6a je sna1no
y1nuana na npoHeny konecnonanne cnnke 1aHouner c1anoannu1aa y kopnc1
npaaocnaaaua. Banann cy nneHe na panaunoj upnoropcko xepueroaaukoj rpannun,
ceaeponc1ouno op Tpe6nna n ceaeposanapno op Hnkunha. Onn cy, kao n uenokynna
nnkunhka o6nac1 n jou nekn nc1ounnjn npepenn, pannje npnnapann Xepueroannn, a panac
ce pauynajy y pnoropcky Xepueroanny. Oan Xepueroaaukn pocenennun cy caakako nrpann
snauajny, najaepoaa1nnje n npecypny ynory y opHnpany rpynaunje, op koje aope nopekno
popoan nnuknx Ycopuana.
Hs [onana, opnocno ns Iauke [onnne cy ce nojepnnn orpanun nopopnue Manpnh aeoHa
pano ncennnn. Tako, na npnHep, op nnx aope nopekno Manpnhn y JouannHa kop Yp6nne.
nx cy 1712. ropnne 6nna 3 aennka poHahnnc1aa. Ha ueny npaor op nnx c1ajao je nopkyna6
Joae1a Manpnh (porculabo Joveta Mondik), 1apa c1ap 36 ropnna. Y neroaoH poHahnnc1ay,
koje je 6pojano 19 unanoaa, xnaenn cy cnepehn oppacnn Hyukapun: poHahnnoa o1au He1ap
(Peter) c1ap 60 ropnna, Joae1nna 6paha Mepak (Medak) c1ap 30 n [opnua (Doricza) c1ap 26
ropnna, kao n neroa cnn Byunk (Vutsik), kojn je 6no cepaHnaec1oropnunak.
[pyro poHahnnc1ao, na unjeH ueny je 6no sac1aannk Caaa Manpnh (zastavnik Sava Mandich),
c1ap 38 ropnna, nHano je ykynno 17 unanoaa. Mey nnHa cy 6nnn n Caann 6pa1 Hnkona
(Nicola), c1ap 30 ropnna n poHahnnoa cnn Mnnnn (Milin), koHe je 1apa 6nno 16 ropnna.
[oHahnn 1pehe kyhe jouancknx Manpnha 6no je 1712. ropnne compagno Joaan Manpnh
(Jovan Mandich). Iopnne 1915. n y kacnnjeH nepnopy ce jouanckn Manpnhn jaanajy y
pokyHen1nHa. Tako ce 1730. ropnne noHnne nopkyna6 ToHa Manpnh (porculab Toma
Mandich) ns Jouana. Manpnha je y JouannHa 6nno 40 poHoaa.
Orpanke ponancknx Manpnha necyHnnao npepc1aanajy n nnxoan npesnHenaun y C1apoH
Ceny (1 kyha) n LkapaHa (5 poHoaa), nounpannH nepaneko op [onana, y Iaukoj [onnnn.
He Hoxe ce noyspano pehn, pa nn orpanak ponancknx Manpnha npepc1aanajy n nnxoan
npesnHenaun y ToHnnrajy kop Ipauaua, Masnny n ppyrnH nnuknH Hec1nHa. HpeHa nopaunHa
ns 1915. ropnne, na npoc1opy nke je 6nno ykynno 153 poHahnnc1aa ca npesnHenoH
Manpnh. CaHo y ToHnnrajy je, na npnHep, y 1o apeHe 6nno 21 poHahnnc1ao. Onn ce ne
noHnny y nonncy rpauaukor kpaja ns 1712. ropnne, u1o snaun pa cy pocenenn kacnnje.
HpesnHe Manpnh opHnpano je no xenckoH nnunoH nHeny Manpa (op Marpanena). Caakako
je paneka npe1knna ponancknx Manpnha pano oc1ana ypoanua n caHa oprajana peuy, s6or
uera cy ona no noj nposaana. C o6snpoH pa je oao nHe y sanapnnH n jyrosanapnnH cpncknH
e1nnuknH o6nac1nHa 6nno uec1o, n npesnHe Manpnh ce jaana kop nopopnua koje nncy y
Heyco6noH cpopc1ay. Tako, na npnHep, Manpnhn y BennknH L1pnunHa kop [paapa cnaae
ca. Bacnnnja, a pannje cy ce npesnaann Papyn, pok cy ce Manpnhn y Hnan (pnoropcka
Xepueroanna), kojn cnaae ypeapan, pannje npesnaann ypnh. [onanckn Manpnhn nncy y
cpopc1ay ca oanH nopopnuaHa, kao nn ca pnHoka1onnukoH nneHnhkoH nopopnuoH Manpnh y
CoH6opy n jou neknH 6auknH Hec1nHa. Ha 1epn1opnjn [a6po6ocancke Hn1pononnje kpajeH
19. aeka 6nno je uak 70 nopopnua Manpnha, kojn cy cnaannn 8 pasnnun1nx kpcnnx cnaaa. Te
nopopnue uec1o nncy 6nne y Heyco6noH cpopc1ay. Manpnh je no yuec1anoc1n 36. npesnHe
Hey 6ocancknH Cp6nHa. Y Iopnoj Kpajnnn (nka, Koppyn n Bannja) jaanajy ce Manpnhn ca
cnepehnH cnaaaHa: ca. Hnkona, ca. Joaan, ca. C1ean, asapeaa cy6o1a, ca. ope, ca.
C1ean [euanckn, a nHa n pnHoka1onnka ca oanH npesnHenoH.
[akne, ns o6nac1n Ycope y ceaepnoj Bocnn, rpyna Heyco6no necpopnnx nopopnua, saannx
Ycopuann, pocennna ce y kopennukn kpaj y 1ypckoH peny nke. Behnna oanx nopopnua je
aepoaa1no 6nna pannH nopeknoH ns Banana, nneHena y pnoropckoj Xepueroannn. Hs
kopennukor kpaja cy ce 1657. ropnne npe6aunnn na ayc1pnjcky 1epn1opnjy, y Iauky [onnny
kop O1ouua. Mey YcopuannHa cy 6nnn n Manpnhn kojn cy ce 1apa nacennnn y [onannHa.
Bojaopa Manojno Manpnh n neroa cnn aojaopa Byk 6nnn cy Hey najsacnyxnnjnHa sa oay
ceo6y. Onn cy ce na ayc1pnjcky 1epn1opnjy pocennnn neu1o npe caojnx poaka, aepoaa1no
1640/42. ropnne. Hs [onana cy ce nojepnnn orpanun oae nopopnue pano ncennnn no ppyrnH
nnuknH Hec1nHa, kao u1o cy Jouann, C1apo Ceno n Lkape.
Bratstvo Raievia,
Bratstvo Raicevica, porijeklom iz s. Pracevac, Gornja sela - Berane (nekadasnji Ivangrad).
"Raicevici pripadaju sirem bratsvu Scekica, koji poticu od starog bratstva Djurkovica iz s.
Zavale iz Gornjih Pipera. I danas se drzi da su Scekicima "najblizi Piletici". Preci Scekica su se
doselili u Gornja sela verovatno u prvoj polovini XVII vijeka, u s. Zalokvicu, a nakon toga u
Zagrad.
Po iseljenju sa Zavale, Scekici su promenili slavu. Ostavili su plemensku slavu, Arandjelovdan,
a za glavnu slavu uzeli dotadasnji prisluzak - jesenji Petkovdan (27.oktobar), a za prisluzak im
je ostao - letnji Petkovdan (8.avgust). Tako i Raicevici slave svetu Petku.
Predak Raicevica je Raic Milosev Scekic iz Zagrada, koji se doselio u Pracevac 1802. ili 1803.
godine. kako su Raicevi potomci bili odvojeni od ostalih rodjaka, oni su ih poceli zvati Raicevici
- po pretku Raicu. Ovo prezime je postepeno usvajano, narocito od popisa 1912.godine, ali ni
do danasnjih dana nije potpuno usvojeno. Mnogi koji su odselili i danas se prezivaju Scekici.
Bratstvo !ligrudia i" #ete,
Predanje o bratstvu
Zivo predanje koje se neguje u bratstvu Aligrudica kae da bratstvo Aligrudica potie od pretka
kome je ime (ili nadimak) bilo Grudo. On je imao jo dva brata, koja su se zvala (ili imala
nadimke) Siko i Bojo. Grudo i Siko su se po predanju doselili u Zetu iz mesta Grude u
Hercegovini u 17.vijeku. Sva kazivanja govore da se predak Aligrudica morao seliti iz svoje
postojbine, a dva su moguca razloga za to: beanje od osvete zbog ubistva i pretnja turske
sile.
Grudo je kao mlad dobrovoljac bio u eti koja je presretala turske karavane, isticao se u
borbama u kojima je ispoljavao veliku hrabrost, ali kao najmladem u eti nisu mu pripale
zasluene ratne nagrade. Zbog toga je dolo do svade i oruanog obrauna Gruda sa
etovodom, kojeg je Grudo ubio.
Posle takvog ina sledila je po tadanjem obiaju osveta ili preseljenje porodice u drugo, tj.
nepoznato mesto, kao i promena imena i prezimena mukih glava da bi se izbegla dalja osveta
i prolivanje krvi.
Po drugoj verziji dogadaja, Turci su zbog napada na njihove karavane i pogibije pretili i
spremali osvetu. Zbog toga je Grudo sa bracom Sikom i Bojom morao napustiti rodne Grude i
Hercegovinu. Doselili su se prvo u Cepetice, u Ljeanskoj Nahiji.
Dvojici starije brace zbog moguce osvete i odmazde Ljenjani nisu dozvolili da se nastane u
Nahiji pa su morali seliti dalje. Tako je pre 1700.godine Grudo doao u Zetu, u Balabane. Tu su
mu dali ime ili nadimak Grudo po mestu odakle je doao, te tako nastaje novo prezime
Aligrudic.
Drugi od brace Sikman-Siko doselio se u Ponare, a verovatno po tom imenu zainje se novo
prezime Sikmanovic.
Treci i najmladi od brace Bojo bio je tada dete. Ostao je u Ljeanskoj nahiji (Cepetice), kada je
odrastao uzeo je novo prezime Bojanic (stari Aligrudici kau: po imenu). Neka predanja govore
da je Bojo uzeo prezime po Bojanicima kod kojih je iveo i imao njihovu zatitu, pa se iz
zahvalnosti za pomoc i panju koju su mu Bojanici posvetili prozvao Bojanic.
Sva kazivanja po predanju govore da postoje rodake veze izmedu Aligrudica, Sikmanovica i
Bojanica. Cesto su se ranije obilazili i pomagali i rodake veze su bile vrlo prisne do 60-tih
godina XX veka, posebno Aligrudica i Sikmanovica.
Kada se enio koji Aligrudic, barjak je nosio Sikmanovic ili Bojanic, redosled se znao i potovao
na mukim svadbama i kod druga dva bratstva. U vreme gladnih godina bratski su pomagali
jedni druge.
Na sahrani, pripadnici ova tri bratstva ne izjavljuju sauece jedni drugima, vec odaju potu
preminulom i u redu za oalocene primaju svi saueca. Aligrudici su se bratili i sa bratstvom
Vukovica iz Balabana do pre neto vie od 30 godina.
Krsno ime-slava Aligrudica i Sikmanovica je Sveti Nikola (Nikoljdan), Bojanici su prvo slavili
Nikoljdan, sada slave Petkovdan, a posluuju Nikoljdan.
Kako kae ivo predanje u bratstvu slino su objavili etnolog Andrija Jovicevic i istoriar Pavle
Radusinovic,neki njihov predak, zvani Nikola, dobio je nadimak Alija, pa su kombinacijom tog
nadimka i mesta porekla Grude (Hercegovina) dobili prezime Aligrudic. Ako Nikola (Alija) kod
Aligrudica nije znan kao Grudo onda je i rodoslov Aligrudica skracen za jedno koleno (pas), to
nije bilo moguce utvrditi pouzdano.
Po predanju i kazivanju starom vie od 300 godina, koje je prenoeno sa kolena na koleno, ne
postoje niti su postojale rodake veze bratstva Aligrudic sa bratstvima Vukicevic, Mustagrudic,
Vuine kao i sa bratstvom Vuinic.
$ercegovacka bratstva Samard"ii i %olijani,
Poreklo Samard&ia
Bratstvo Samardica vodi poreklo od Vojvode Pavla Orlovica .Posle bitke na Kosovu (1389.god)
pred Turskom najezdom porodica Orlovica seli se u Caradju kod Gacka, a odatle u razne
krajeve Crne Gore i Hercegovine.Prezime Samardici pominje se prvi put oko 1570.god.(Savo).
Savov praunuk Nikola sa sinovima i rodjacima doselio se iz Bajica u Risan. Iz Risna Samardici
1692. godine sele se u Krivoije i na tom prostoru ostaju do danas, preko 300 godina. Iz
Krivoija Samardici su se naseljavali u sve krajeve Jugoslavije i u mnoge zemlje sveta.
Kneevina Krivoije
Samardici zajedno sa ostalim bratstvima, oko 1710.godine isterali su Turke iz Krivoija i tako
je nastala slobodna teritorija "KNEZEVINA KRIVOSIJE". Na tromedji izmedju Otomanske
imperije, Mletake republike i Crne Gore na dodiru civilizacija i u vreme sudara vera nastala je
Kneevina Krivoije, koja je postojala preko 170 godina (sve do 1882.god).
Krivoijski ustanak
Na prostoru Boke Kotorske ratovale su najmocnije sile Evrope i Mletaka republika, Turska,
Francuska, Austrougarska i protiv njih su dizane bune i ustanci i nijedna od njih za ovih 170
godina nije uspostavila vlast nad Krivoijama.Austrija je 1869.godine pokuala, primenjujuci
zakon o mobilizaciji, da pritom zabrane noenje oruja i kroz naplatu poreza zagospodari
Krivoijama. Krivoijani to nisu prihvatili i digli su se na ustanak. Nakon tromesenih krvavih
borbi pobedili su Austriju i 1870.god. potpisali su mirovni ugovor. Krivoijanima su vracene sve
ranije povlastice i placena ratna oteta.
'stala $ercegovaka bratstva poreklom od 'rlovia su(
)epavevii, Damjanci, *ankarai i %oranovii+
TEPAVCEVICI su potomci Pavla Orlovica ispod Orline koja je dobila ime po Orlovicima. Zive u
Vratkovicima, Kazancima i Caradu. Porodino predanje o njima zabeleio je Jovan
Erdeljanovic: ... Pavle Orlovic je stajao u Caradu pod Orlinom u Gacku. Posle njega su ostala
etiri mu sina s unucima. Poto su Turci osvojili Hercegovinu, dodu jednom u njih na
prenocite turske aralije, koje su im inile razna nasilja. Oni im uklone oruje, pa ih sve
pobiju i bace u jednu jamu. Ali se to ipak dozna, te oni zajedno s rodbinom i imanjem
pobegnu i dodu u Banjane, u selo Velimlje, na mesto Prigrebine. Tu su prezimili jednu zimu, ali
zbog Turaka nisu mogli ni tu ostati, jer su Turci zauzeli i Banjane, te trojica brace krenu dalje,
a etvrti brat, koga su zvali Tepo zbog toga to je tepao, vrati se u Gacko, u Carade i od njega
su tamonji Tepavevici...
( J. Erdeljanovic, n. dj. 310. )
Martinovii i Borilovii
-ogranak plemena Orlovica-
"Pleme Orlovica po zaslugama za srpsku slobodu zauzima prvo mesto u Staroj Crnoj Gori.
Njihova prolost da se pratiti od Kosova i ona je jedna svetla nit kroz dosta tamnu istoriju Crne
Gore za doba posle 1482. Kada se budu ispitala porekla i prolost svih srpskih porodica u naoj
zemlji i objavili svi dokumenti iz mletakih, austrijskih, srpskih i turskih arhiva, koji se odnose
na Crnu Goru od 1482. do dananjih dana, moci ce da se da iscrpan rad o ovom velikom i
zaslunom plemenu" - pisao je Andrija Luburic.
Tudor Nenojev Ivanovic sa Cetinja ( Thudor Nenoe Ivanovich de Cetinje) zaduzio se u Kotoru,
1. septembra 1440, kod Luke Pautinova 14 perpera i 10 1/2 grosa za pancir ... Ovaj
dokumenat je dragocen. Otkriva najstarijega pretka pet Martinovica iz "Gorskog vijenca",
Ivana, savremenika Orlovica Pavla, Obilica i Kneza Lazara. Ivan je po svojim godinama mogao
biti ucesnik u kosovskom boju. Otkriva njegovog sina Nenoja, do kojega dopire porodicno
predanje. Unuk Ivana Orlovica nabavlja pancir u Kotoru pomocu Luke Pautinova, kod kojega je
kci kneza Lazara, Jelena, majka Balse III, ostavila svoje blago.
Na celu bajickih doseljenika stojao je Nenoje, koji je u ime svoga sela stavljao granicne znake.
Neosporno, to je bio Nenoje Ivanov Orlovic, jer je sa njegovim doseljavanjem i negovih
srodnika nastalo novo stanje u Bajicama, pre Ivana Crnojevica. U prilog toga govore i drugi
mesni nazivi u Bajicama kao: Orlovici, Orlovica dolina, Orlovica lazina, Orlovica kuca, Orlovica
bastina. Medjutim, Nenoje Ivanov ziveo je oko 1410, a njegov otac, Ivan, mogao je biti brat,
sinovac ili sin Orlovica Pavla.
Prvi knez sa Bajica koji se pominje u poveljama Crnojevica je Stepan Nenojevic, 1489-te.
Prve vojvode iz Bajica se pojavljuju krajem 17-og veka:
-vojvoda Vuksan Nikolin
-vojvoda Batric Martinovic
-pa onda 7 vojvoda, potomaka Batrica:
-7 vojvoda Martinovica - Drago Batricev, Niko Stijepa Tomaseva, Stijepo Nikov, Nikola
Stijepov, Bogdan Nikolin, Nikica Bogdanov i Marko Dragov
-3 serdara Martinovica - Milo Djikanov, Djiko Milov i Milo Djikov