U pripoveci Sve de to narod pozlatiti pisac opisujudi traginu sudbinu sina kazandije Blagoja koji ostao bez noge

na bojnom polju govori o tekom poloaju ratnih vojnih invalida nakon povratka sa ratita i nehumanom odnosu drave prema njima. Rizikujudi ivot u borbi za slobodu svoje otadbine mnogi srpski vojnici su se vradali kudi kao ratni vojni invalidi, nadajudi se da njihova rtva nije uzaludna i da de se drava brinuti o njima onako kako to dolikuje. Ali, njihove nade su bile varljive, a oekivanja uzaludna. Iako su za svoju otadbinu lili krv i gubili delove svoga tela niko se o njima nije brinuo. Bili su preputeni sami bez obzira na stanje u kome su se nalazili i mnogi su da bi preiveli zavravali svoj ivot na ulici kao prosjaci.

U ratnim godinama ivot celokupnog naroda u Srbiji je bio mnogo teak, ali ipak, najtee je bilo ratnim vojnim invalidima. Oni su na svojim leima nosili breme loeg stanja u dravi, trpeli najvedu nepravdu i na svojoj koi najvie osedali posledice rata. Osakadeni i fiziki nesposobni da zarauju za ivot, okrueni ravnodunodu ljudi i nebrigom drave, iveli su ivotom nedostojnim oveku koji se za svoju svoju zemlju asno borio i za nju krv prolivao. Kao pojedinci bili su nemodni i za dravu potpuno nevani. Ona nije brinula ni za njihovo duhovno, a ni materijalno stanje. Osueni na ivot bez smisla, odbaeni od okoline i zaboravljeni od svih, pokuavali su sami da se izbore sa nedadama koje su ih snale. U borbi za slobodu svoje zemlje i svog naroda izgubili su delove svoga tela, a ivedi u bedi od milostinje drugih, izgubili su i svoje ljudsko dostojanstvo. Osedali su se bezvrednim, kao da su niko i nita, a u njihovom srcu i dui tinjali su gorina i ogromna patnja. Kako je vreme prolazilo, tako je nestajao i onaj poslednji traak nade u srcu svakog od njih da de njihovu bol i patnju narod razumeti i da de ih on umesto drave pozlatiti. Pozlatiti neto znai spoljanjost prekriti zlatom i sjajem, sakriti ono to se nalazi ispod pozlate i uiniti da izgleda lepe nego to jeste. Ali, ta pozlata ne traje veno. Ona vremenom bledi, skida se i troi, kao to se troe ljubav, saaljenje i milost prema nekome ko je osakaden u ivotu. Takva sudbina zadesila je i srpske vojne invalide. Telo nekada snanog i hrabrog vojnika pretvoreno u telo bogalja svi su izbegavali. Osedanje ljubavi i potovanja prema nastradalom mladom oveku, samilost, saaljenje, dobrota i plemenitost su polako nestali, a nesredni i ogoreni invalidi preputeni su na nemilost i nemilost samo sebi i nikome vie. Tragedija ratnih vojnih invalida ne sme da ima granice ni u vremenu ni u prostoru. Oni su svojom rtvom zaduili i svoj narod i svoju dravu i ako ostanu zaboravljeni, onda je njihova tragedija kolektivna i potpuna. Svaku dravu, vlast i drutvo koje se ne brine o ljudima koji su se za njihovu dobrobit rtvovali treba osuditi i estoko kritikovati kao to je to i uradio autor ove pripovetke. Boske, 2012.

Psiholoka pripovetka Sve de to narod pozlatit Autor Laza Lazarevid Glavni likovi

kazandija Blagoje, kapetan Tanasije Jelaid, Blagojev sin, Tema Teak poloaj ratnih vojnih invalida u Srbiji (Povratak mladog teko ranjenog vojnika sa fronta i njegova sudbina invalida)

Analiza U pripovetci "Sve de to narod pozlatiti" pisac je primenio etiri naina pripovedanja: HRONOLOKO PRIPOVEDANJE (pradenje dogaaja koji su unutar pripovednog siea, kako se oni niu kroz samu strukturu prie), RETROSPEKTIVNO PRIPOVEDANJE (predstavljanje dogaaja koji su se odigrali pre onog trenutka radnje u kome se saoptavaju u pripoveci), DESKRIPCIJUt: (izgled pristanita i mehane - enterijer i eksterijer i izgled i ponaanje likova - portret) i ANTICIPACIJA (predstavljanje pojave koja tek treba da se desi, kao da se ved desila). Poetak radnje: U prvom pasusu je obraen motiv socijalno-ekonomskih prilika metana. Oni lau o razlozima zato idu peke do kude, a ne kolima koja se pladaju. Svi znaju da je to la, ali je prihvataju jer je korisna i za one koji je izgovaraju i za one koji je predutno potvruju kao istinu. Pored svog unutranjeg nemira imaju i materijalnih problema i zajedno nam svedoe o tekom, ratnom periodu. Nakon opisa pristanita,pisac nas u priu uvlai prikazujudi iekivanje broda od strane dvojice likova, starog kazandije Blagoja koji eka svog ranjenog sina i mladog oficira srpske vojske koji eka enu i dete iz ratnog podruja. Dramski zaplet je ostvaren preko kontrasta izmeu ova dva lika. Njihov poloaj i znaaj je razliit u drutvu. Blagoje dolazi iz naroda i predstavnik je mase, a kapetan je deo odreene, izabrane grupe ljudi. Njih dvojica povezuju ista oseanja: strepnja, nemir i strah, ali ih potpuno drugaije manifestuju. Blagoje pokazuje otvoreno svoja osedanja i oslobaa se straha priom, dok oficir duti i zadrava svoja osedanja unutar sebe. Zaplet: Dolazak broda. Blagoje ne prepoznaje svog ranjenog sina. Nada se da je on lake ranjen i ne eli da prihvati realnost da bi mogao da bude bez ruke i noge. No, kada ga prepozna doivljava ok i onesveduje se. Kapetanova ena i sin dolaze ivi i zdravi. Iz tue nesrede, kapetan i njegova ena su uvideli vrednost svoje srede. Vrhunac: Ne mogavi prihvatiti istinu koja ga je potpuno dotukla Blagoje pokuava da ublai situaciju i trai izlaz u pomodi okupljenog naroda. Vie i ponavlja mnogo puta da de narod sve to pozlatiti, da de umeti da ceni i pomogne rtveniku rata. Ponavlja iste rei da bi ubedio sebe u to i da bi olakao bol koji i sin i on osedaju. Kada narod poe da mu daje priloge, poevi od kapetana Tanasija, sin je shvatio svoju traginu sudbinu, da je nita drugo sem invalid i prosjak u svaijim oima. Primajudi pomod i razne sitnice od ljudi, znao je da mu to u stvari nede pomodi, da je njegova situacija bezizlazna i da je osuen na ivot pun besmisla. I Blagoje je morao da prihvati realnost, da je njegov sin bogalj i prosjak. Epilog: Kapetan Tanasije ivi sredno, dok Blagojev sin prima izdravanje iz invalidskog fonda i prosi. Nesredni Blagoje se propio i umro