/ '---

$PASOJE DRAPIC. dip!. ini.

. ,
..
' ZA MASINSKE TEHNltKE SKOLE

, I
/
,
,
, \
SPASOJE DRAPIC
MASINSKI ELEMENT!
MEHANICKI PRENOSNICI
\y,"-
Co
(I,
)
(

B IBLIOTEKA PRIRUCNIKA ZA TEHNICKE SKOtE
Izdanjc:
Spasoje Drnpic, dipl. ini.
MASlNSKI ELEMENTI
MEHANICKI PRENOSNICI
za tehnitkc kole
Urcdnik edicij c:
DOKA DIMITRlJEVIC, dip!.
Srrut na rccenzija:
MILORAD T. MAKSIMOVIC, dip!. inz.
SRBOLJUB KRSTIC, dip!. inz.
l zdavac:
TEHNICKA KNJ IGA, izdavacko
podu7.ccc, Zagreb) J urisiccva 10
Za izdavata odgovara:
KUZMAN RA2NJEVIC, dip!. im.
Glavni urcdnik:
ZVONIMIR VISTRICKA
T ehniclti urcdnik :
STOJAN CANIC
St.mp.: BIROGRAFlKA, Subotica

Spasoje Drapic, dip!. inz.
MASINSKI ELEMENTI
MEHANICKI PRENOSNICI
za masinske tehnicke skole
TEl-IN I L: KA KN Il GA
ZAGREB, I

SADRZAJ
1. PRENOSNI CI
1.1.
1.2.
1.3.
1.3.1.
1.3.2.
1.3.3.
1.3.4.
Podela prenosnika i njihove glavne knrakteristike ........... .. . ... . .. . ...... .
Mehanicki prenosnici .. . .. . ............. . ... .. .. . . .. . . . . .. . ... . . ....... .
Podaci potrcbni za proraeun prenosnika .... . .. .. .. . ........... ...........
Prcnosni odnos .. . ..... . ..... .. ...... .. ..... .. .. ........ . .. .. . ... . .... .
Obimna sila . . . .... ... ... .. . .. .... .. . . ... . . .. . . .. . .. .. . . . . ... ........ .
Snaga .. . ......... . .. . . .. . . .... .. ................. . ...... ...
Stepen korisnog dejstva (1)) .......... .. ........ ... . .. ... ........
2. KINEMATIKA ZUPCASTIH PRENOSNlKA
2. 1.
2.2.
2.3.
2.3. 1.
2.3.2.
2.4.
2.4.1.
2.4.2.
2.4.3.
2.4.4.
2.4.5.
2.4.6.
2.4.7.
2.4.8.
2.4.9.
2.4.10.
2.5.
2.6.
2.7.
2.7.1.
2.7.2.
2.7.3.
2.7.4.
2.7.5.
2.7.6.
2.7.7.
2.8.
2.9.
Opsti pojmovi, definicijc i podcla .. .... . .. . ................. .. . . .......... .
Zupci zupcanika ........ . .. . ...................... . .. . . . ... . ...... . .... .
Osnovni zakon sprezanja zubaca, oblici profi la .... . .. . ......... .. .... . . . .. . .
Osnovni zakon sprezanja zubaca .. . ............. .... . ......... .. . . . .. ... .
Oblici profila zubaca . . .. . . ... . . .. . . . .......... . .. . ......... . . .. .... . ... .
Cilindricni cvolventni zuptanici ........ . ..... .. . . .. . .. . ..... . ... . .... . . . .
Standardni profil .. . ....... ........... . .... . .... . ...... ... .. . . .. . . . . .. .
Podela cilindricnih zupenstih parova ........ .... . _ .. .. . . . .. . .. .. ..... .
Osnovna zuptasta letva . .. .. . .... . .. . ......... . ............. . . . ...... . ..
Precnici podeonih krugov. (do) ....... .... ..... . . .. . . . .. . .. . . .. ... . . .
Precnici kinematski h krugov. (d) .. . ... . .............. . . . .. .. . . . . . . ..
Precnici podnoznih krugova (d,) ................. . ... ..... .. .. . . . .
Precnici temenih krugova (d
k
) . .... .. .. .. . . . . . .. .. . ... . .... ...
Precnici osnovnih krugova (db) .. ... . . . ............. . ... .. .. . . .. .. ..
Konstrukcija evolvente ......................... . .. . . .. ........ . .. . . ... . .
Polarna jednatina evolvente . .. . ............. . ....... .. . . ... , . . .... . ... , ..
Aktivna duzin.a dodirnicc, dodirni luk profila i stepen sprezanja . ...... . ..... .. .
Preklapanje (interferenca) bokova zubaca .. , .......... , ............. . ' , , . . .
Kontrola zuptanika, grd ke, tolerancije i zazod ....... , .. , .. , . . .. . . . , .. , . . , . .
Mera preko zubaca (W) ... . .. . .. . .. .. . .. ........... .... . . . .. . .. . .. . ..
Merni broi zubaca (zw) ... . .. ........ . ............ . . .... . . . . . . . ......... .
Kruf ni zazor (j ) ..... .. . .. .. . ..... . . . ... . ...... .. ........... . .. . . ...... .
Bocni zazor Un) ................. . . .. .. . .. . .................. . . . .
Tolerancije cilindricnih evolventnih zupcanika ......... . ................... .
Kontrola zupCanika sprezanjcm ... , . . , .. , .. , . . , . . , ........ ........ . ..... .
Kontrola nagiba bocnih linija ......... . . . .. .. ... , ....... _ .... _ . ..... . .. . .
Izrada i obrada cilindricnih evolvctnih zupcanika sa pravim i kosim zupcima .. _ .
Konstruktivni obIici cilindri cnih zupcnnika ........... _ .. _ .. _ .. __ . __ .. . . , . _
3. KONI CNI ZUPCANICI
3.1.
3.2.
Kinematski i dopunski konusi, osnovna zupcastn ploca i del a . _ .. _ . _ . , ... . . _
Gcometrij ske mere konicnih zupcanika .. . _ . . _ ... _ .. _ ........... . . _ ...... . .
4. HIPERBOLOIDNI ZUPCASTI PAROVI
4.1.
4.2.
4.3.
Glavne karakteristike i podela .... , . ...... . . ......... . .. . . . . _ . . ......... . .
Pu1nsti parovi ........... _ . . .... . _ ....... . . ........ .. . . .......... . ..... .
Konstruktivni oblici puzastih pnrova ..... .. . _ .. ... .. .. , . ... __ ......... _ . . .
5. CVRST OCA ZUPCASTIH PRENOSNIKA
5. I.
5.1.1.
5. 1.2.
5.1.3.
Opterecenje zupCanika ...... . .... . .. . ...... . . .. . . ...... .. .... . . .. .
Spoljanja opterecenj a kod zupeanik .. ... . . . . ... . . . . .. .. . . .... . . . .. . . . .
Unutranje dinamicke sile kod zupcanika . . _ . . . _ .. ... __ . . _ . ... . . _ . . .. . .. .
Faktor raspodele opterccenja . , . _ ... _ .... _ . . . . . .. . . ... . . .. _ ... . ...... ..
I
2
2
3
3
3
4
5
8
I I
II
13
13
13
14
15
16
18
19
19
19
19
19
21
24
27
27
29
29
31
31
32
33
36
41
44
49
53
54
60
62
62
64
66
v

5.2.
5.3.
5.4.
5.5.
CVTstOCa bokova cilindritnih zupcJ.nika sn prnvim zupcima . ............. . . . .. .
CvrstoCa bokova cilindrilnih zllplanika sa kosim zupcimn " ........... . . .... .
CvrstoCn bokova zupcanika sa pravim i 1ucnim zupcima ....... . .. .
CvrstoCn bokov. pufastih parov ........... . .......... .. ... . ... . . . . ... .
6. CVRSTOGA PODNOZJA ZUPCANIKA
6. l.
6.2.
6.3.
6.4.
Naponi u zupci ma cilindri l nih zupcanika sa prnvim zupcima ... , .... . .... . ... .
Naponi u podnoi ju zupca ke d cilindricn.ih zupt anika sa kosim zupcirna ....... .
Naponi u podnozju zupca koni cnog zupC':nnika . ... . ... . ... . ........ . ..... .. .
Naponi u podnozj u zupca pUZastog zupcnnika ... . .... . .................... .
7. SILE NA ZUPCU ZUPCANIKA I SEMA OPTEREGEN] A VRATILA
7. l.
7.2.
7.3.
7.4.
Cilindricni zupcanici sa pravim zupcimn . .. . .. ...... .. , ......... ........... .
Cilindricni zupennici sa kosim zupcima .... ... . .... . . . . ... . ... . .. . ...... .. .
sa pravim zupcirna ...... . ............. . . . .. . . . . . .. .. . .. .
Pufasti parovi ... .......... . .... . ....... . ........ .. . .. ...... ... . . . ... . . .
8. PRENOS LANCEM
8.!.
8.2.
8.2. !'
8.2.2.
8.2.3.
8.3.
8.4.
Osobine zglobnih lanaca .. . . .... . . . . .. .. . . . . . . . .. . ... ..... . . .. . .. . ... .
unac .......... . . ........ . . . .. ..... . ......... .... . .... . ... .. . ...... . .
Valjkasti zglobni lanci ....... .... ........ . . . .. .. . . ... . . . . . . .. ... .. .. . ..
Spojni t lanci ...... .. ... ........ . . .. . .. . ... . . . ..... . ... . . ..... .. ...... .
Ozna&vanje valjkastih lanaca . .... ... . ... . ............... ...... . ... . . .. .
Proral:un prenosa lancern ................. ... .. ......... . . .. . ..... . .. .. . .
Lan&nici ....... . ...... . ....... . . .. . . .... .. ... .. .. .. . .... .. .. ....... . . .
9. KAISNI PRENOSNICI
9. !.
9.2.
9.3.
9.3.!.
9.3.2.
9.4.
9.5.
9.6.
9.6.1.
9.6.2.
9.6. 3.
9.7.
9.8.
9.9.
9. 10.
9.1 !'
9.1 2.
Princip rada, oblici kaga i vrste prenosa ... ............... .. .... .... . ..... . .
Osobine prenosa kaBem u odnosu na prenosnike ..... . . . . . . . .... ... .
Materi; al, dimenzije i sastavljanja kai seva ........... ... ... . ........... .
PI;osnati kaHevi ...... ....... .... ............. . ....... ... . ....... .. . ... .
T rapezni kaisevi .. . ........................... .. . ... . ... . .. .... . . . .. . .. .
......... .... .... . ... ..... ................ . .... . .....
Kinematske vcHeine ........ . . . . . . . . . . . .. ... . . .. . . . . .... . . . .. ... .. . . . . . .
Geomctriiskc vclicinc ..... . . . . .... . . . .. ... .... . . . . . .. . . .. . .. . . . . . . .. . . . . .
Pretnici kaBnika ... . ...... .. . . . .. .. . ...... . ... .. . . . ... . ... . .......... .
Obvoj ni ug.o ... ............... .. . . .. . . . . . .. .. .. . . . . . . . . . .. . . .
Duzina kod otvorcnog prcnosnika ....... . ....... . ..... ... ....... . .. . .
Zatczanje .... .. ..... ... ......... . .. .. . .. ....... . ........ ....
Silc u kaisll ........ . .......... .. .... . .... . . . ..... . .. .. ... . .. . . ...... .
Opterccenjc vratila ... .. ........... . ...................... .... ..........
Naponi u kaisu ...... .. ..... .. . . . .. . . . . . . .. .. . . . .. . . ... .. . . .. .. .. .. .. .
Dimenzionisan;e ... .... .......... ... ... .... . . .. ..... .. ...
Vek kai! .. . . .............. . . .. ...... . .. .. . ... . ... . .. .. ... . . .
10. FRIKCIONI PRENOSNICI
10.1.
10.2.
10.3.
10.4.
10.4. 1.
10.4.2.
10.4.3.
10.5.
10. 5.1.
10.5.2.
10.5.3.
10.6.
VI
Princip rada i podcla frikcionih prenosnika . .......... ... . . . . .. .. . . ......... .
Osobine frikcioni h prcnosnika . . .... ........ ... . ... . . . . ... . ............. . .
za prenosnike ......... . .. . ......... . . .. . . ... . . . . .... .
FnkclOOI prenosOIcl za stalan prenosni odnos ....... . ... . . . .. . ...... ... . . .
Cili!ldritni frikcioni prcnosnici .............. . . .. .. ..... . ..... ... .... . . . :
OilJcbljeni frikci oni prcnosnici .. ... . ...... .. ........ . ..... ...... . ... ... .
frikci?':1ih tockova sa ravnim dodirnim povriinama ....... .
fnkclOOI prellosOIcl . .. . .
Geomctri;skc mere ............. ...... . ...... ... . . ..... . ... . . ...... .. . . . .
S l . . .. .. ..... . . . ..... .. .... . ........... .. ...
leu prcnosOIku ..... .. . . .. .
CvrstoCa frikcionih . : : : : : : : : : : : ..................... .. . . ..
Frikcioni prenosnici zn promcnljiv prenosni odnos . : : : : :: : : :: : ::: : :
69
74
76
79
83
85
86
86
88
88
92
93
97
98
99
102
102
103
107
109
110
1 I I
I I I
11 2
11 4
116
116
11 6
I 17
I 17
1 17
118
120
121
121
124
127
128
129
130
130
J31
132
134
136
136
136
137

PREDGOVOR
Knjiga je napisana po programu masinskih elemenata sa konstrukcijama za
III razred srednjih masinskih tehnickih skola SR Srbije.
Materija u knjizi predstavlja u osnovi predavanja koja je autor driao 1969/70.
skolske godine u SMTS "Petar Drapsin" u Beogradu.
Odstupanje od program a izvrseno je u slucajevima kada je bilo neophodno
prosiriti i produbiti pojmove, kako bi bili potpuno definisani i upotrebliivi
za prakticnu primenu.
Velik broj tabela, slika, sema i izradenih primera olaksace ucenicima razume-
vanje materije i izradu domaCih zadataka u III razredu i skolskih konstrill .. tivnih
vezbi u IV razredu.
J edinice mera, tcrminologija, simboli, kinematske veliCine, konstruktivni
oblici, tabele i drugi podaci u saglasnosti su sa vaZecim JU S - standardima.
U Beogradu, marta 1971. godine
AUlOY
,
VIt

I . PRENOSNICI
1.1. PODELA PRENOSNIKA I NJIHOVE GLAVNE
KARAKTERISTIKE
Prenosnicima nazivamo masine za prenos snage od pogonske ka radnoj
masini.
Potreba za prenosnicima proizilazi iz sledeCih razloga:
a) Broj obrtaja radne masine cesto se razlikuje od broja obrt aja standardnih
pogonskih masina (elektromotori, motori sa unutrasnjim sagorevanjem i dr.).
b) Standardne pogonske masine obieno se konstruisu za odredeni broj
obrtaja, dok radne masine usled promene rezima rada zahtevaju razliCite brojeve
obrtaja u toku rada (motorno vozi lo, masina alatka, pogon dizanja i dr.).
c) L:esto jedna pogonska masina pokrece vise radnih masina za razlicitim
brojem obrtaja.
d) Pogonska masina pri manjem broju obrtaja imala bi vece dimenzije za
istu snagu; zato se pogonske masi ne izraduju sa relati vno velikim brojem obrtaja,
kako bi imale sto manje dimenzije i tezinu, a time i nizu cenu kostanja.
POGONSKA
MASINA
1 1
'NICA
PRENOSNIK
II
Slika 1. t. Polozaj prcnosnika
RADNA
MA 5 INA
Prenosni ci mogu biti mehallichi, hidraulieki , pneumarski i elektrieni.
Mehanieki prenosnici mogu biti sa konstantnom ugaonom brzinom (red uk-
tori a rede i multiplikatori) iIi sa promenjivom ugaonom brzinom (varijatori).
U grupu opsti h masinskih elemenata spadaju mehanicki prenosni ci sa kon-
stantnom ugaonom brzinom, i to pre svega oni prenosnici koji smanjuju (redukuju)
ugaonu brzinu pogonske mas ine.
Dalj a razmatranja odnosice sc na ovu grupu prenosnika.
I Clementi
I

1.2. MEHANICKI PRENOSNlCI
Ovi prenosni ci mogu se pode1iti na
- pJ'CI/OSIlike sa ozubljel/jem ,'
a) sa' ncposrcdnim zahvatanj cm zubaca (zupcasti i i puzasti prcnosnici) ;
b) sa posrednim zahvutanj cm zubaca (prcnos lanccm i zupeastim kaiscm),
- prenosllike lrC1ljem:
a) sa ncposrcdnim dodirom (frikcioni tockovi) ;
b) sa posrcdnim dodirom (kaisni ci i k:li si).
p,.el/oSllici sa oZl/b/jel/jem rade na t aj naCi n sto zupci pogonskog zupcanika
zahvataju zupce gonjenog zupcanika i predaju im obrtni moment.
Ovi prenosni ci upotrebljavaju se kad se t razi tacan prenosni odnos u toku
rada. ZupCosti prenosni ci primenjuju se za manj a osna rastojanj a pogonskog i
gonj enog clementH, a lancani za veen rastojanja.
Dobra osobina prenosni b sa ozubljenj em je u tome sto su malih dimenzij a
a obezbeduju. dug i sigllI'an rad. Nedostatak im je pojava buke pri radu i velika
cena koStanj a. Bub pri radu moze se otkloniti preciznom izradom zupcanika.
p,.ellosl1 ici ,,.el/j em rade na raj naCi n sto se na dodiru elemenata za prenos
stvara otpor trenj a, koji omogucuje prenosenje obrtnog momenta. Otpor trenj a
ostvaruje se pritiskom frikcionih tockova jedan 0 drugi , odnosno zatezanj em kaisa
kod prenosa kaisem i kai sni ci ma.
Nedostatak prenosnika sa trenj em je u tome sto je potrebno vrlo veliko
prethodno opterecenje elemenat a za prenos da bi isti uspeii no prenosili obrrno
kretanje.
Drugi principijelno jos veci nedostatak prenosnika trenjem sasto;i se u tome
sto dolazi do kli zanj a na radnim povrsinama clemenata za prenos, a to dovodi
do promene prenosnog odnosa u toku rada i gubitka snage.
Prenosni ci trenj em primenjuju se u slub ju kad nij e pot reb no obezbediti
tacan prenosni odnos, i to: frikcioni tockovi Z 3 manj a osna rastojanj a i kaisni za veea.
J .3. PODACI POTREBNI ZA PRORACUN PRENOSNlKA
Pri proracunu prenosnika polazi se od poznat ih podataka 0 radnoj i pogon-
skoj masini.
testo je poznata snaga P (KW), (KS) iii (Kpmjs); moment uvij anj a na gonje-
nom vratilu M il (Kpm); broj obrta (min- I) gonj enog vratila II, i pogonskog vratila " I ;
osno rastojanj e izmcdu pogonskog i gonj enog vratil a i rezim rada prenosnika (sto
zavisi od vrste pogonske mas ine i rezima rada radne masine).
.. . Ovako zadati podaci daju vi se reii enja, odnosno mogucnost primene razli-
emh prenosnl ka. Uporedi vanj em karakteri stika pojedinih prenosnika, kao sto su :
rczina, cena kostanja, radni vek i dr. odlucujemo se za najpovoijniji
prenosmk.
Oblast primene pojedi nih prcnosnika menja se sa razvojem tehnike i tehno-
log.ije, pa ipak na bazi d osadasnj eg iskusrva mogu se dati osnovne karakteristi ke,
a time 1 smernl cc; za pnmenu pojedinih mehanickih prenosnika, s obzirom na pre-
nosm odnos, oblmnu brzll1u, snagu 1 stepen korisnog dejsrva.
2

1.3.1. Prenosni odnos (i)
Prenosni odnos je odnos ugaonih brzina pogonskog i gonjenog vrat ila, odnosno
odnos brojeva obrta pogonskog i gonjenog elementa za prenos
(Kod visestepenih prenosnika i = i,' i, ' i, ... in.)
Najveti prenosni odnos u jednom stepenu prenosa moze se postl CI preno-
snikom sa ozublj enj em. Prenosni odnos kod zupcanika i = I ... 5, izuzetno do 20.
Kod prenosa lancem i= I ... 8 (15).
Puzasti prenosni ei omogueuju posti zanje i = 5 .. . 80 (200) .
. Kod kaisnih prenosnika najveti prenosni odnos moguee je postiti ako je
prenos klinastim (trapeznim) kaiSem i= I ... 8 ( 15).
Ako je prenos pljosnatirri kaisem ; = I ... 5 (10) za ukrsten prenos, a
i = I ... 5 za otvoren prenos.
Frikeioni m tockovima moguce je postiCi ; = 1 ... 5 ( 10).
Treba ist aCi da je bolje propisati visestepeni prenosnik za prenosne odnose koji
su veti od 3 . .. 5, jer to dovodi to smanjene ukupne tezine i gabaritinih mera.
1.3.2. Obimna brzina
Kod zupcastih prenosnika podrucje dozvolj ene brzine tesno je povezano sa
kvalitetom izrade zupcanika. Za kvalitet izrade IT7 V';lom/s za prove zupee i
V.; 15 m/s za kose zupee. Pri fi nijim kvalitetima izrade, birajuci vee; broj zubaca
i primenjujuei savremenu tehnologiju izrade zupcanika, podrucje obi mne brzine
za primenu zupcanika visestruko se poveeava. Puzasti prenosni ei primenjuju se
za V .;20 m/s.
Prellos ial1celll nij e pogodan za vel ike brzine i velike brojeve obrtaja, (pojava
buke pri radu, smanj enje veka i brza pojava netacnog prenosnog odnosa).Zato,
ako je to konstruktivno celishodno, treba prenos laneem da dode kao poslednj i
kod visest rukog prenosnika. Najveee dozvol jene brzine dostizu Vm. , .;30 m/s.
Ka;sl/; prel/os pogodan je za veli ke brzine pa se primenjuje u prvom stepenu
prenosa i uopste pri velikom broju obrta.
Pri prenosu plj osnatim kaisem najpovoljnije brzine su V = 10 .. . 25 mis,
V max = 50 m/s.
Pri prenosu trapeznim kai sem dozvoljene brzi ne su jos veee.
Fr;kciol/i p"e,/Os pogodan je za velike obimne brzine v
max
= 25 m/s.
1.3. 3. Snaga
Zupcaw' prel10sllici podjednako su pogodni kako za male snage tako i za
one najvete koje dostizu vise deset ina hilj ada KS.
Pllil/; prel/os pogodan je za snage do najviSc hiljadu KS. Pri poveeanim
snagama veti su gubiei a sa njima i kol icina toplote koju treba odvesti .
Prel/os [aI/celli pogodan je i za vclike snage do 5000 Ks; u tom slucaju pri-
menjuju se dvoredni i troredni lanei.
I'
3

Ka;sll; primos obicno se primenjuje za male i srednje snage obicno do 100 KS.
Kaisni prenos moze se primeniti i za znatno vece snage, ali u tom slucaju broj
trapeznih kaisa obicno prelazi 1 - sto je nepovoljno s obzirom na iskori scenj e
kaisa i gabaritne mere.
Frikcioni primos primenjuje se za male snage zbog velikih gubi taka, netacnosti
u prenosnom odnosu, relat ivno vecih dimenzij a i opterecenja vratila i lezista.
Ipak se u nekim slucajevima frikcioni prenos upot reblj ava za snage i do 200 KS
(frikcione prese i sl.).
1.3.4. Stepen korisnog dejstva prenosnika - ~ )
Stepen korisnog dejstva je odnos izlazne snage prema ulaznoj snazi (odn.
odoos dobijenog i ulozenog rada)
(posto je Mu = 71620 ~ [Kpcm) , ovde je P [Ks], n (min- I) to je ~
M'i'l )
pa Je ~
""[uul'i
Zupcasti prenosnici imaj u najveci stepen korisnog dej stva '1 = 0,995 ... 0,97,
sto zavisi od step en a tacnosti izrade, ali i broja zubaca, veka, nacina podmazivanja,
obimne brzine i oblika profila zubaca.
Stepen korisnog dejstva kod drugih prenosnika iznosi:
- za prenos lancem '1 = 0,99 . .. 0,97
- za prenos trapeznim kaisem '1 = 0,96
- za prenos pljosnatim kaisem '1 = 0,98 ... 0,95
- za prenos puZem '1 = 0,90 ... 0,75
- za prenos frikcionim tockovima '1=0,95 .. . 0,70.
Uocljiva je velika razlika u stepenu korisnog dejstva zupcastih puzastih
prenosnika.
4

2. KINEMATIKA ZUPCASTIH PRENOSNIKA
2.1. opSn POJMOVI, DEFINICIJE I PODELA
ZlIpcaSli par cine dva nazublj ena elementa - zupcanika, ciji zupei medu-
sobnim naizmenicnim dodirivanjcm prervaraju jedno kruzno kreranje u drugo,
iii kruzno kreranjc u pravolinijsko i obrnuro. Prervaranje jednog kreranja u drugo
moguce je pod uslovom da je medusobni polozaj osa zupcanika ncpromcnlji v,
a odnos ugaonih brzina, odnosno ugaone i t ranslarorne brzine da se menja po
unapred datom zakonu.
Spreg11llli z lIpCallici su zupcaniei koj i pri padaju jednom zupcastom paru.
Spregnuri zupcanik sa vecom ugaonom brzinom odnosno manjim brojem zubaea
naziva se " mali zupcanik". Spregnuti zupcanik sa manj om ugaonom brzinom
odnosno veCim brojem zubaca naziva se "veliki zupcanik".
Oznake koje se budu odnosile na " mali zupcanik" imate indeks " I", a one
koje se budu odnosilc na veliki zupcanik ,,2".
Zupcanik koji prenosi kretanje naziva se pogollski z lIpcallik, a zupcanik na
koji se prenosi krcranj e - gOl1jmi zlIpcallik.
Killemalska osa je rrenurna osa relarivnog kreranja jcdnog zupcanika u adnosu
na drugi.
Polozaj kinemarske ose u odnosu na ose spregnurih zupeanika odreden je
mcdusobnim polozajem osa, odnosom ugaonih brzina i njihovim smcrovima (videri
slike 2. 1. i 2.2. ).
Kinemalske poursine su povrsi ne kojc opisuje kinemarska osa pri relarivnom
kreranju jednog zupcanika u odnosu na drugi. Kinemarske povrsine spregnutih
zupcanika dodiruju se du;; kinemarske ose. Kincmarske povrsi ne zupcasrih parava
sa ncpromcnjivim odnosom brzina su roracionc povrsi ne, odnosno roracione povr-
sine i ravan (videti slikc 2. 1. i 2.2. ).
Killemalske lillij. su presccnc linijc kincmatskih povrsina i odredenih pogod-
nih poYrsina, zavisno od li pa zupcasrog para. Kinematskc linije zupeastih parova
sa nepromenjivim odnosom bn:ina su krugovi, odnosno krug i pravn li nija (slucaj
ravnog zupcasrog para).
5

Killelllalski pol jc racka na kincmatskoj osi u kojoj sc dodirujc par kincmat-
skih linij a sprcgnutih zupcanib.
Podcla zupcasti h pm'ova zasni va sc na obliku njihovih kincmmskih povrsina
koje mogu biti cilindri cnc, koni cnc i hi pcrboloidnc. Kod cilindri cnih zupcanika
kincmnrskc povrsine su cilindricnc povrsinc, a osc roraci ja su paralclne. Cilindricni
zupeani ci mogu biti sprcgnuti kao:
6
- spoljasni cilinclricni par (51. 2. 1 a) ;
unutrasnji cilindricni par (sl. 2.1 b)
- ravan cilindri cni par (s l. 2. 1 c).
--.,
Kinema Iska /
osa

-----
Is ki

cilindrt
- f--
.
- fi-:.-
a.
tJ



krugovi
Kinemalski
krugovi
cilindar
krug
r -f-;,I-J,L-- . _ K_i,!_em_o!s_k_a_oso_
Kmmis ka ravan
Kinemalska prova
c.
b.
Sli ka 2. 1, Cilindri cni zuptanici
Kinemolski
cilindri

Kod konicnih zup':anika kinematske
rotacija se seku. Koni':ni zupcanici mogu
- koni':ni par (sl. 2.2a);
- koni':ni par (sl. 2.2b)
- ravan koni':ni par (sl. 2.2c).
krugovi .... a
a\"'!?"

, '
Kinematski konusi
z
a.

- '
"I"
EV)
",0
c:

c.
Kinematski konus
Kim'matski krugovi
Kinematska ravan
povrsine su konicne a ose
biti spregnuti bo:
Kinematski krugovi
K inematski kOfXIsi
b.
Slika 2.2. Koni cni zupcanici
Kod hiperboloidnih zupcanika kinematske su hiperboloidne povr-
sa grlom na mestu najkraceg rastojanja, jer se ose rotacij" mimoi laze (sl. 2.3.).
Prenosni odnos (i) spregnutih zupcanika je odnos vece ugaone brzine (WI)
prema manjoj ugaonoj brzini (w, ) :
Radni prenosni odnos (I ') spregnuti h zupcanika je odnos ugaoni h brzina
pogonskog prema ugaonoj brzini gonjenog zpcanika:
.,
I
ugaona brzina pogonskog zupcanika
ugaona brzin" gonjenog zupcanika
7


hiperboloidi
d-'---?



, c>'"



Slika 2.3. Hipcrboloicini zupcanici
Ako je i ' > I, zupcasti par vrsi redukciju - smanjuje ugaonu br,dnu.
Ako je i' < I, zupcasti par vrsi mulitiplikaciju - poveeava ugaonu brzinu.
Sill er .-oraClje kod zupcanika je deslli ako se poklapa sa smerom skazaljke
na Casovniku, a levi ako se ne poklapa sa smerom skazaljke na casovniku.
OSI10 rasiojallje predstavlja najmanje udebljenje osa spregnutih zupcanika
(sl. 2.1. i 2.2).
OSlli IIgao je ugao izmedu projekcij e osa spregnutih zupcanika na ravan
paralelu obema osama (s l. 2.1. 2.2).
2.2. ZUPCI ZUPCANIKA
Zupei zupcanika su ispupcenj a na wpcaniku pomocu kojih se prenosi kre-
tanje sa jednog zupcanika na drugi.
Prostor izmedu dva zupca jednog zupcanika naziva se lIIedll zlIblje. Povrsina
koja ogranicava zupee po visini naziva se lelllena pov..silla. Povrsina (sl. 2.4) koja
ogranicava meduzublja po dubini naziva se podlloZlla povrfilla.
Povrsine koje ogranicavaju zupee po duzini nazivaju se oeone povrsille. Razliku-
jemo prednju i zadnju ceonu povrsinu. Povrsina wpea izmedu temene i podnozne
povrsine naziva se bok zlIPca
Na boku zupea razlikuj emo kori sni deo bob i prelazni deo boka zupea.
Aktivni deo boka wpea je deo boka zupea na kome se vrSi dodirivanj e sa
spregnutim bokom.
Kod zupea razlikuj emo glavu i nogu.
Glava ZUPCQ je deo zupea izmedu kinematske temene povrsine.
8

Bok glav.
Bok nag. romona povdina
Boena linlJa
Glava zupca
toona DovdJna
( prednjaJ
Podnoina povdina Kinemalska povdina
povrsma
povrSina
Bok zupca
B k
I ( d .. nl)
a g av.
80k nag.
Noga zupca
Glava zupca Boena linija
. ,.
povrsmQ
(prodnja J
Aklivni d.o
bokazupca
Slika 2.4. Zupci zupcanik:t

baka z upca
PocJnozna
povdina
Korisni
boka zupca
Slika. 2.5. Korisni i prcluzni nco bob zupcn
9

10
a b
Slika 2.6. Profil zubaca: 3, profi t zubaca zupCall ika; b. profili zubaca
konicni h zupcanika
<'., .

Ir" I.
- -+- -
"" ""-o'i/
" ..... .
-"17 1/h
'--'-
,
/
-(
/

Naga zlIpca je deo zupea izmcdu killcmatske i podnoznc
Prafil ZIIPca dobija se presekom zupea sa pogodno odabranom povrsinom.
Kod eilindricnih zupeanika profi l wpea dobija se presekom wpea bilo kojom ravni
upravno na osu zupcanika. Profil zubaea konicnog zupcanika dobija se presekom
zubaea i omotaca bilo koje lopte sa sedistem u presecnoj tacki osa, sl. 2.6.
Presecna linija boka wpea i kinemmske povrsine naziva se baclla limja zlIpca.
Analogno boku zupea, kod profila wpea razlikujemo temeljni , podnozni i ki ne-
matski krug i kincmatski (trenutni ) pol. Ovo nam omogucuje da pri proucavanju
bokova zubaea opcriScmo sa profi lom i bocnom linijom zupea koji potpuno odre-
duju bok zupea zupcanika (sl. 2.7).
Linij a koju opisuj e tacka dodira para spregnuti h profi la zubaea u odnosu na
koordinatni sistem vezan za ose zupcastog para - naziva sc dodimica proJila z llbaca.
Normala na spregnUl e profile zubaea u bilo kojoj tacki dodira aktivnih deloya
profila zubaea - naziva se lIapadll a lillija profila z llbaca (aktivni deo profi la zupea
je onaj deo korisnog profi la wpea koji se moze kori stiti kao aktivni deo profila).
2.3. OSNOVNI ZAKON SPREZAl'lJA ZUBACA, OBLICI PROFlLA,
STANDARDNI PROFlL
2.3. 1. Osnovni zakon sprezanja zubaca
Na s1. 2.8. prikazan je zahvat dva zupea spregnutih zupcanika u nekoj tre-
nutnoj tacki dodira profi la A. U svakoj trenutnoj tacki dodira moze se povuCi
zajedni cka tangenta i zajednicka normala (koja prcdstadja napadnu lini ju profila
zupea i koja prolazi kroz trenutni pol).
Napadna limja
profilo zupca
(I
, Kif)(>ma /ski

(' /
- - - - --"'---
101
Slib 2.8. Z3kol1 sprczilnja zubnca zupb nib.
I I

Obimne brzine spregnutih zupcanika u trenutnoj tacki dodira upravne su
na odgovarajuce potege R, i R, i iznose :
w, w, ( I/sek) - ugaone brzine spregnutih zupcanika.
Obimne brzine mozemo razloziti na komponente u pravcu tangente v"
1 V:
t
i u pravcu normale V\n i V ~ O
Komponente obimnih brzina u pravcu zajedni cke normale moraju biti jednake
Dokaz :
I. Ako bi V," bila veea od V,'" dolazilo bi do prodiranja zupca pogonskog
zupcanika u zubac gonj enog zupcanika, sto nije dozvoljeno;
2. Nemoguee je da brzina v'" bude veea od v'" jer pogonski zupcanik saop-
stava obrmo kretanje gonj enom zupcanilnl.
Ako se komponente obimnih brl ina u pravcu normale izraze preko ugaonih
brzina zupcanika (w, ) i (w,) dobi ce se:
Posto je V I!I = V:!II) to se maze napisati jednaCi na:
RI cos a' W I = 1' z 'cos a' W ? ,
odnosno
WI r"
- = - - =Consl.
W
2
1'1
Jedna(: ina 1'1' WI = 1'2' w:! pokazuje da su obi mne brzine spregnutih zupca-
nika u tacki C jednake. To znaci da su u trenutnoj racki dodi ra jednake i kompo-
ocote brzina u pravcu tangentc, a to opet znaCi da ncma relati vnog kli zanja u
tacki C. Zakljucak je da tacka C predstavlj a trenumi pol, a da odgovaraj uci polu-
poluprecni ci r, i r, predstavljaju kinematske krugove koji se kotrlj aju jedan po
drugom bez klizanja.
Osnovni zakon sprezanja zubaca glasi :
Zajednicka Ilormata llQ profile zubaca II [remalloj wcki dodira mora prolazili
kroz lremilni pol C.
Trenumi pol C moze menj ati svoj polozaj prema centrima obrtanj a 0 , i 0,
ali uvek t ako da nj egova rastojanj a od ovih t acaka odgovaraju t renutnom odnosu
ugaonih brzina spregnutih zupcani ka. U slucaju konstantnog prenosnog odnosa,
tacka C je nepomicna u odnosu na ose obrtanj a.
Razlika komponentni h brzina u pravcu tangente predstavlj a brzi nu k1i zanj a:
Brzina kli zanja jednaka je nuli u trenutnom polu. Ukoliko se trenutna tacka
dodira udalj ava od trenutnog pola, brzina k1i zanju postaje sve veea. Najveea brzina
kli zanj a je u trenutku dodi ra na tcmenu i na podnozj u zupca. Postojanje kli zanj a
na bokovima zubaca dovodi do habanja bokova, do poveeanj a bocni h zazora i do
smanj cnj . stepena korisnog dejstva.
12

2.3.2. Oblici profila zubaca
Za profile zubaca mogu se upotreblj avati sve krive linije koje zadovoljavaju
osnovni zakon sprezanj a. Najpovoljnije su one krive linije koje su istog karaktera
za oba profila zubaca spregnUlih zupcanika, a to su rulete, prc svega eva/vema
kl"uga i cik/aida.
Zupcanici sa cvolventnim profil om lakse se izraduju, kontroli su i montiraj u
pa imaju znatno siru primenu u odnosu na zupcanike sa cikloidnim profilom. Ciklo-
idni profili pogodniji su u kinematskom i dinamickom pogledu pa se primenj uiu
kod preciznih instrumenata i casovnika.
2.4. CILINDRICNI EVOLVENTNI ZUPCANICI
Vee je navedcno da se cilindricni zupcanici upot reblj avaju za pre nos obrtnog
kretanja ako su ose zupcanika paralelne.
2.4.1. Standardni profil
Za izradu zupcani ka upotreblj ava se alat u obliku zupcaste letvc. Zupcasta
letva odredena je standardnim profilom (sl. 2.9.).
E
< "1- -1-
-<: ;
1: 1

SI. 2.9. Standardni profil osnovnc zupl:astc letvc
Korisni deo profila zupca osnovne zupcaste letve je prava linij a. Kori sni
deo profila zupca zupcanika je evolventa kruga.
Dodirnica bokova je ravan a dodirni ca profi la prava linija.
III" - standardni modul ;
an - ugao standardnog profila;
!In - visina pravolinijskog dela standardnog profi la !In = 2 UII/ . ;
U - faktor visine pravolinijskog del a standardnog profi la;
Pn - poluprecnik zaoblj enja zaobljenog dela standardnog profi la;
en' 111"
pn=
I - sin OC
n
Korak standardnog profila:
{ n= m
n
"1T
Prema J US M.Cl.016: Un = l ; C
n
= 0, 1-0, 3; ,, = 20.
13

2.4.2. Podcla cilindricnih zupcastih parova
Oblik zubaea zavisi od oblika p.'Ojila i oblika bocm'/z limja. Posto je obli k
zubaea potpuno odreden oblikom osnovne zupcaste !etve, to se i podela eilindricnih
zupcastih parova vrsi prema obliku bokova osnovne zupcaste lerve.
Prema obli ku bocne linije osnovne zupcastc letvc, ci lindricni zupcasti parovi
dele se na :
I. Cililldriclle zupcanike sa pravim zupcima, kod kojih su boene lini je zubaea
osnovne zupcaste lerve i zupcanika prave lini je paralelne kinematskoj osi (sl. l Oa).
2. Cililldriclle zupcallike sa kosim zupcima, kod kojih su bocne linij c zubaca
nsnovne zupcaste letve prave linije pod nekim uglom prema kinemmskoj osi
(sl. lOb). Bocne linije zubaea zu[l canika su zavojniee na kinematskim eilindrima.
Kombinaeija dvaju cilindricnih zupcastih parova sa kosim zupeima u kojoj
su nagibi bocnih linija osnovnih zupCastih letvi u suprotnim smerovima, dajc eilin-
dri cne zupcanike sa s{re/ascim zupcima (sl. 1.10c).
3. Cilindriclli zllpcallici sa kl1'vim zupcima, kod kojih su bocnc linije zubaea
osnovne zupcaste letve krive linije, npr. kruzni lukovi (sl. 2. 10d).
a. c.
b.
d.
14

2.4.3. Osnovna zupcasta letva
Osnovna zupcasta letva cilindricnih evolventnih zupcanika ima korisni deo
boka zupca u obliku ravn; (sl. 2.11).
51andardni profil
/
,3\ __ - + Profil osnorn.
-Cf':::""!"f-\-,>;-!-- zupcasl. ,.,r.
Slika 2.11 . Osnovna zupcasta lctva
Srtdnja linija
pronla O5I1orne
zuptasl. I.rr.
Profi l zupca osnovne zupcaste letve za zupeanike sa pravlffi zupcima po-
kJapa se sa standardnim profilom:
II
- 7 U,I .
11 - - n,
Profi l zupca osnovne zupcaste letve za zupcanike sa kosim zupcima odreden
je standardnim profi lom i uglom nagiba bocne linije zupca ({3o) osnove zupcaste
letve (videti sl. 2.1 1).
Korak profi la os novne zupcaste letve:
In
1
0
= - - (za ~ 0 = 0 IO = I ,,)
COS ~ o
pa je modul :
m
Visina zupca h= h
n
= 2U'lIl n.
111
11
' it
1Il ' jt = ,
coc ~ o
tg Cl.
n
COS ~ o
COS ~ o
(za ~ 0 = 0 111 = 111,, ),
(za (30 = 0, "0 = (J.n) .
15

Datim jednacinama uspostavljena je veza izmedu standardnog profila i pro-
fila osnovne zupcaste letvc, kao i veza cilindricnih elvolventnih zupcanika sa pravim
i kosim zupcima.
Slalldardlli II/odul zupcallika (II/n) predstavlja jednu od najvaznijih karakte-
ristika zupca zupcanika. On je polazni podatak za proracun geometrij skih veli cina
i za izradu i kontrolu zupcanika.
Standardne vrednosti modula prema JUS M.CI.OI5 date su u tabeli 2.1.
TABELA 2.1. STANDARDNI MODULI "" (mm)
0,30 (0, 35) 0,40 (0,45) 0, 50 (0,55) 0,60 (0,65) 0,70 0,80
0,90 1,00 1,25 1,50 1,75 2,00 2,25 2,50 2,75 3,00
3,25 3,50 3,75 4,00 (4,25) 4,50 (4,75) 5,00 (5,25) 5,50
(5,75) 6,00 (6, 25) 6,50 (6,75) 7,00 (7, 50) 8,00 (8, 50) 9,00
(9,50) 10 II 12 13 14 15 16 18 20
22 24 25 30 33 36 39 42 45 60
55 60 65 70 75
Vrednosti u zagradama u tabeli 2. I. prcdvidcnc su sarno za izulclnc siueajcvc.
2.4.4. Precnici podeonih krugova (do)
Na slici 2. 12. prikazana jc osnovna zupcasta letva i zupcanik koga ona defi -
ni sc, a na sli ci 2. 13. dva ci1indricna zupcanib u zahvat u.
+
16
t _A Srt'dnja linija
\-
-1--
a pro ra
Podroni krug
Slikn 2.1 2. Osnovna zupbsta let\'a i zuptaniik kogn onn dcfinisc

Stika 2.13. u zahvatu
Veza podconog koraka (I,) i podeonog precnika (d,) moze sc uspostaviti prcko
obima kruga nad podconim prccnikom (0):
pa jc
0
- 1
- 0
10
do= - ,z = m' z
IT
Podconi precni ci zupcanika iznose :
:.I MnA'J"l sk l elementi
I 7

2.4.5. Precnici kinematskih krugova (d)
Posto se kinematski cilindri (kinematske povrsine cilindricnih zupcastih
parova) kotrljaju jedan po drugom bez k1izanja, to se i kinematski krugovi, kao
presecne linije kinematskih ciJindara i ravni upravnc na ose zupcanika, takode
kotrij aju bez kli zanj a (videti sl. 2.1).
Kinffllo'ski
krugovi d,
Kinrmat.ski pol
"
/
/
o.
/
ch
Klnematska proyo
- Kin.maw; pol
b.
c.
Slik:l 2.1 4. Kinctimatski prccni ci
Ako je po7. nato osmo raslOj anj c (a) i prenosni odnos, 1110ZCl110 odrediti polu-
precni ke kincl11arskih krugova iz uslova obimni h brzina:
1z jednatina d, = ; ' d
l
dobij a se:
a
<I, + d
l
2
2a
d
l
=
; I
'lVI r ~ ~ .
-=-=-=r.
zu: r
l
d
1
2a' i
d.=- -
. i I .
Znak ( +) odnosi sc no zupcani ke spolj asnj cg cilindricnog para (sl. 2. 13) a znak (_ )
za zupcani kc unutrasnjcg cilindricnog pam. '
18

2.4.6. Precnici podnoznih krugova (d,)
Precni ci podnoznih krugova zupcanika odredeni su prodiranjem osnovne
zupcaste letve (alata) u zupcanik.
Kad se uzme u obzir i pomeranjc osnovne zupcaste letvc X'1I/ (videti slike
2.1. 2 i 2.2.1 ),
Za C
o
= O,2 bice:
[Za kose zupce:
d
f1
= d
01
x, Om-2m" G
il
-2m.
d" = do,-2,4111 2x,l/I;
d" = d,,,-2,4111 2x,lIl.
dr1 = d
o
\-2,4m
n
2x
l
m;
d,, = d,,-2,4I1lo 2x,I1I. ).
2.4.7. Precnici temenih krugova (d
k
)
d
kl
= d
o
, + 2111 + 2x,I1I
dk, = d. , + 2m+ 2.\',111.
2.4.8. Precnici osnovnih krugova (db)
To su krugovi cij e evolvcnte obrazuju korisne delove profila zubaca cilindric-
nih evolventnih zupcanika (videti slike 2.12 i 2.13. ) :
d
n
= d
Ol
. cos a,, ;
odnos no:
d'1l = d
1
" cos a;
2.4.9. Konstrukcija evolvente
Ako iz centra obrtanja 0, i 0, cilindricnih evolventnih zupcanika povucemo
normale na napadnu liniju profila (dodirnicu) dobi cemo precnike osnovnih krugova
db' i d" (sl. 2.15).
Tacke K, i K, nalaze se u prcseku dodirnice i osnovnih krugova; prema tome
ove tacke su prve taeke evolventnih profila zubaca odnosno krajnje tacke aktivnog
dela dodirnice. Ako od taeke K, iii rna kojc druge taeke na osnovnom krugu izvr-
simo podelu kruga na vise jednakih delova Q ' = 1'2' ... . = 5 ~ , pa iz taeaka
I'; 2' ... 6' povuccmo tangcnte nn osnovni krug i na njih nanesemo razvijenc
lukove K, 1 "=K-;J' ... K, 6 " =K-;f/ dobicemo tacke I "; 2" ... 6" koje pred-
stavlj aju tacke evolvente. Dakle cvolvcnta kruga je kriva linija koju opisuje taeka
prave linije (dodirnice) koja se kotrlja bez kli zanj a po osnovnom krugu.
U preseku preenika temenog huga i evolvente dobija se krajnja tacka nkt iv-
nog dela evolvente koji predstavlja a].;t ivni deo profi la zupca.
2.4.10. Polarna jednacina evolvcntc
Potpllna cvolventa kruga sasroji se od dye sill1etricnc granc, sa istill1 pocct-
kOIl1 na osnovnom krllgu (sl. 2.16. ) :
- --
AB= I' , = 1' 0 (Oy+ Uy)= l'b tg Uy
- -
iIi Oy+ u,.=tg u" pa je cvolvcntni ugao nnpadnog ugb
0: = tg u).-;;:.=inv 0) (involut a ).
2'
19

Slika 2. 15. Konstrukcija evolvcnte
Napadna linija

/
--- -

a
---1--
I- O.norni krug
Slika 2. t 6. Evolventn kruga
20

AVO je polarna jednacina evolvente, koristi se pri proracunu zupcanika.
Primer 2.1.
Izracunati duzinu luka nad uglom 0, (iii inva,), ako je a,.=30.
Roenje: [S ,", = 30 = 0,57735;
30 . J'!
'",. = - -=--=052359'
180 180 ' ,
Umesto racunskog iznalazenja inv a,., koriste se vee izracunate vrednosti
evolveotne fukcije, koje se mogu naCi u svim tehnickim prirucnicima.
Primer 2.2.
Koliki je poluprecnik krivine evolvente na poluprecniku I',. = 60 mm ako je
a, = 200?
Rcscnjc : p). = , / - ' )' sin Cl),= 60' 0, 34202
py=20,5212 mm
2.5. AKTlVNA DUZtNA DODlRNlCE, DODIRNI LUK PROFILA 1 STEPEN
SPREZANJA
Aktivna duzina dodirnice odrcdena jc presecnim rackama dodirnice i teme-
nih krugova spregnuti h zupcanika (/ = M,lH,), (sl. 2.17 i sl. 2.18).
ad pocetka sprezanja (M,) do zavrktka sprezanja (M,) zupeonik je presao
put koji je jednak luenoj duzini j'iG na podeonom krugu. Zupcasta lerva je pri
tome preSla put ED na podeonoj pravi zupcasre lerve. Posto je kotrljanje bez kli-
zanja, ovi putevi su jednaki:
-
GF= ED=gp - dodirni luk profila.
Da bi se obezbedilo stalan prenosni odnos, mora biti obezbedeno da, pre
nego sto jedan par zubaca spregnutih zupeanika izade ih zahvata - sledeCi par
zubaca ude u zahvat. avo je moguce ostvari ti sarno ako je duzina dodirnog luka
profila (gp) veea od kor3ka (I e), pa je uslov za ispravno sprezanje :
Odnos dodirnog luka profila i koraka profila naZIVa se stepen sprczanja
profila ,,)
Da bismo odredili brojnu vrednost stepena sprezanja, stepen sprezanj a mommo
izraziti preko velieina koje je lako izracunati. Posto jc dodirnica upravna 11 0 [al1-
geotu u svakoj trenurnoj tacki dodira, upravna je i na profil oSl1ovnc zupcaste
Ierve u krajnjim tackama dodira M, i M, (sl. 2.17). Prema tome, trouglovi CM,E
21

E
2
0 C
------.::
E
N
J\;
E
E
Slika 2.17. Duzina dodirnog lub 6F"= DI:: i duzinn dodirnenicc JH
1
k l':! = C}:'
i CM,D su pravougli trouglovi pa iz njih mozcmo odrediti duzinu dodirnog luka
profi la preko aktivne duzine dodirnice i napadnog ugla dodirnice (a
o
) :
q" = CE= cos a
o
pa je g,, = I/cos a
o
.
2 2
Aktivnu duzinu dodirnice pri sprezanju spoljasnjeg cilindricnog para (sl.
2.1 8) mozemo izraziti na sledeci naCi n :
I = Jl1,M, = M,C+ CM, = M,K,-K, C+ M,K,-K, C=
Stepen sprczanja profi la spolj asnj eg cilindricnog para odreduj e se jedna-
cinom:
I
22
'-1:"!.1 tV:!. l + -I"k'!'! rl;!!- a'sin a
1JI'j'[" COSQ:o

Kod cilindricnih zupeanika sa pravim zupclma dodir dva zupca spregnutih
zupeanika ostvaruje se istovremeno po celoj boenoj liniji. To znaCi da se linija
dodira pomera po aktivnom delu boka zupca paralelno osama obrtanja, da bi na
kraju dodirnog period a dodir prestao po celoj duzini zupca.
Slika 2.18. Aktivna duzina dodirnicc 1= lH1i\I/
Z
Boena linija kod cilindricnih zupeanika sa kosim zupcima zaklapa ugao iJ"
sa osama obrtanj a, tako da se dodir dva zupca spregnutih zupeanike ne ostvaruje
istovremeno po ccloj duzini . Dodirivanj e jednog boka poeinje, na primer, u pod-
nozju profila zupca na jednoj eeonoj povrsini, a zavrsava se na temenu profila zupca
na drugoj eeonoj povrsini .
Luena duzina projekcije bofne linije zupca na kinematski krug (sl. 2.19)
predstavlj a dodirni luk boenih linija (gp) .
Stepen sprezanja bocnih linija je odnos dodirnog luka boenih linija i koraka
profila na kinematskom krugu:
btg
(. I
Dodirni luk bokova jednak je zbiru dodirnog luka 'profila dodirnog luka
boene linije:
g = g, ,+gq'
Stepen sprezanja bokova jednak jc zbiru stcpcna sprezanja profi la i stcpena
sprezanja bocnih linija.
0- 0 + 0
- - - p '"'/1'
23

Kinematski cil indar Botna linija
.. : . .. ""
. ..
-: . . . .' . _. " .. -'"
... '
Dodirni [uk bocne linije (9.)
Slika 2.1 9. Dodi rni luk
bocnc li nijc gq
2.6. PREKLAPANJE (INTERFERENCA) BOKOVA ZUBACA
Tacka dodira para spregnutih profil a zubaca opisuje dodirni cu profi la zubaca.
Pri sprezanju prolila t renutna tacka dodira udalj ava se od osc obrtanj a jednog
zupcanika i priblizava se osi obrtanj . drugog zupcanika.
Ispravno dodirivanjc po dodirnici mogucc jc samo do racaka K , i K, u koj ima
dodirnica tangi ra osnovne krugove, dakle u kojima ima minimalno rastojanjc od
centara obrtanj a.
Ako bi tcmeni krug spregnutog zupcanika presekao dodi rnicu izvan wcaka K,
odnosno K, dos lo bi do zadiranja (preklapanj a) boka glave zupca vclikog zupca-
canika u kori sni dco bob nogc zupca malog zupcanika (odnosno do zadiranj a
korisnog dela boka noge zupca nalog zupcani ka u korisni deo boka glave zupca
velikog zupcanika (sl. 2.20.).
24
Putanja vrha z upca
zupt astc I.,vo (alala)

/7
'
/ 1
I
Sli ka 2.20. Podsccanic alaivnog
deJa bob noge zubaca pri
prcklapanju profi la zupcanik:l
i osnovnc ZUpC:ISl t.: letve
(a lata)

Maksimalni poluprecnik temenog kruga velikog zupcanika pri kome jos
ne nastupa preklapanje sa malim zupcanikom, (vidi sl. 2.1 8) odredieemo iz jed-
nacine:
Puno je veea opasnost od podsecanj a pri sprezanj u zupcanika i zupcaste
letve (alata). Da ne bi doslo do preklapanja prof] la, temena linija zupcaste letve
mora seei dodirni cu najnize u tacki K, (vidi sl. 2.21).
E
'i
Sredryo provo
~
Podeono rovo
><
----
~
, Podeoni krug

E
0
e
K ~
/
.c:
'0
~
E
Osnovni
< q,:-.
..,
krug
( '0
1
(0
Stika 2.2 1. r a n i ~ n i siutaj bez preklapanj3
m' Z l
---''-. si n' ""
2
Minimalno pomeranj e osnovne zupcaste letve u grani cnom slueaju kad jos ne
dolazi do prcklapanj a profi la (III ' X , "",,) :
Ill ' Z t ..
m , x1 Illl n= m - hlllll.X=m - 'sin a.o,
2
25

Granicni broj zubaca pri kome je koeficijent pomeranja osnovne zupcaste
letve x, =o bice:
2
Z,
I
z,. 0
0 =
2
2
= 17, I zubaca.
0,34202'
Prakticno se moze uzeti Z,= 16 zubaea.
Iz jednaCina :
I
Z, .
Xrnl
n
= - - Sin Cl
o
2
2
ZI: = --
2 a
o
mozemo izracunati potreban koefi eij ent pomeranja osnovne zupcaste letve za rna
koji broj zubaea zupeanika,
. _ z , . 2
."I:
m
l
n
- l - -
2 Z, Zg
U tabeli 2.2 dati su koefieijenti pomeranja profila osnovne zupeaste letve (x)
pri a
n
= 20, ito:
U koloni I date su minimalne vrednosti prema obraseu x= (16-z)/ 17.
U koloni 3 date su maksimalne yrednosti pri kojima je lut na debljina profila zupea
na temenom krugu (Sk) ravna 0, a u koloni broj 2 - vrednosti pri kojima je lucna
debljina Sk= 0,211/
0

TABELA 2.2. KOEFICI]ENTI POMERAN]A PROFILA x
Z XlI\ln
X pri XmalC pri
7, Xlllin
X pri -'"max pri
51( = 0,2 mn 5
k
= 0 5k = O,2 mil 51( = 0
7 0,47
-
0,49 14 0, 15 0,68 0,94
8 0,45 - 0,56 15 0, 10 0, 72 0,98
9 0,40 0,40 0,63 16 0,00 0,76 1,03
10 0,35 0,45 0, 70 17 0,06 0,80 1,08
11 0,30 0,50 0,76 IS -0, 12 0,84 1, 13
12 0,25 0,56 0, 82 19 -0, 18 0, 87 1, 17
13 0,20 0,62 0,87 20 -0,24 0,90 1, 20
Vrednosti koefieijenata x u ovoj tabeli vaze za eilindri cne zupeanike sa pravim
zupeima. Za ci lindricne zupcanike sa kosim zupeima do koeficijenra pomeranja
dolazi se na taj nacin sto se prema broju zubaea z leos' f30 odredi tablicka vrednost
koefieij enta pomeranj a pa se iSla pomnozi sa cos f3o.
Velikim odmicanj em zupeaste letve ostvaruje se siljast zubac sto se odra-
fava lose na mehani cke osobine zupea.
Iz dosadasnjeg izlaganja moze se zakljuCiti da za zupcanike sa z < 17 (prak-
ticno z < 16) treba propisati odgovarajuce pozi ti vnc koeficijente pomeranja osnovne
zupcaste letve. Za brojeve wbam z> 17 (prakti cno z> 16) nece doc; do prekla-
panja profi la pa mozemo propisat i ii i x=O, iii odgovaraj ucu negati vnu vrednost
koeficijenra pomeranj a prema datom obrascu.
26

VeCi broj zubaea manjeg zupcanika obezbeduje manji modul, prccizniju
izradu, veCi stepen sprezanja i mirniji rad zupcanika, sto jc vrlo znaeajno naro-
cito pri velikim radnim brzinama. Zato, kada ne postojc poscbni razlozi trcba
birati broj zubaea z, ;;: 25. 1z jcdnaeinc za kocfieijent pomeranja osnovnc zupcaste
letve vidi se da pri z, ;;: 17 mozemo usvojiti iii x = O iii odgovarajucu negativnu
vrednost. Ispitivanja su medutim pokazala (Kudraveov, Nieman i dr. ) da se pove-
cava cvrstoca zubuea zupcanika pri pozitivnom pomeranju osnovnc zupcastc Ictvc,
a smanjuje pri negativnom pomeranju. Zbog ove Cinjeniec, pri izradi zupcanika
obicno se propisuje odredeno pozitivno pomeranjc osnovnc zupcaste Ictve bcz
obzira na broi zubaea.
Negativna vrcdnost koeficijcnta pomeranja propisuje se samo u slucaju kada
treba obczbediti t acno odredeno osno rastojanje zupcanika; i to ako isto ni smo u
mogucnosti da postignemo izborom pogodnog broja zubaca, standardnog modula
i pogodnog ugla nagiba bocne linijc. Ncgativna vrednost koeficijenta pomeranja
veceg zupcanika u tom slucaju treba da bude po apsolutnoj vclieini jednaka pozi-
tivnoj vrednosti kocfieijcnta pomeranja manj eg zupcanika.
Granicni broj zubaca cilindri cnog cvolventnog zupcanika sa kosi m zupeima:
z, = 17, I . cos" {3o,
odnosno Z, = 16 cos' Po (prakti cna vrednos t).
2.7. KONTROLA ZUPCANlKA, GRESKE, TOLERANCIJE I ZAZORI
Kontrola zupeanika obuhvata kontrolu debljine zupea bilo direktnim mcre-
njem, bilo posrednom hOlilrololll lIIere preho :whaca iii mere preko valjCica, loptiea
iii prizmi; zalim komrolll nagiba bocl/iil lim"ja i homrolll sprezanjelll - koja obuhvata
sve pojcdinaene grcske.
U kontrolu zupcanika spada i hOlllrola osnog raslOjallja u kuCi ci u koju zup-
eati par !reba ugraditi .
Kontrola debljine zubaea naj cescc sc obavlj a merom preko zubaea.
2.7.1. Mera prcko zubaca (W)
Mera preko zubaea je rastojanjc raznoimenih bokova prcko odredenog hroja
zubaea ("merni broj zubaea"), mcreno duz zajednickc normalc krajnjih obulwa-
cenih bokova zubaea (sl. 2.22).
Sa slike 2.22. mozemo oeitati:
W= 2l,, + S", iii u opstcm slub ju
W= (Z .. -I ) l "+ S".
Osnovni korak (E.) mozemo odrcditi iz jednacine:
m' cosC(o '7t
z z
Posto je lucna debljina zupea na dodirnom krugu jednaka duzini meduzublj a
na podeonoj pravi (vidi sl. 2.23), to je :
So = l" (2+ 2111 xtg au),
27

Slika 2.22. Mcr3 prcko zubaca
cilindril:nih c"olvcntnih zup-
canika : n) sa pravim, b) sa
kosim zupci ma
Presek
w
Pr:esek A-A
a.
b.
pa je luena deblji na zupca na osnovnom krugu
28
B

Smenom vrednosti za osnovni korak i lucnu debljinu zupca na osnovnom
krugu, u jednacinu za merni broj zubaca dobicemo:
If/ = lln'cos an [7T (z.-0,5) + z inv a.+2mx tg a. ).
I. = mJr
0/.,
-
1.12
Podebna prava
xm1 c<.
s.
xm1 .
Stika 2.23. Duzina mcduzublj a na dodi rnoj pravi (so)
Na zupcani ku sa kosim zupcima, moguce jc izmeri ti meru preko zubaca
sarno u slucaj u ako sirina zupcani ka zadovolj ava us love :
h> W' sin (3".
2.7.2. Merni broj zubaca (z.)
Merni broj zubaca je broj zubaca ciji se razmak bokova moze meriti . Merni
broj zubaca dat je sledeCi m izrazima :
z [ I "(3 . ) 2ztgo:. -\- 0, 5
Z,, =- tgo:
x
cos' "- mv",.
n n
gde Je
, J, 4(;)'( 1+; )
tg 0:, = tg "'. + ..
cos cto
tg flb = tg fl.' cos fl.
Merni broj zubaca je ceo broj pa racunsku vrednost t reba zaokruziti na
prvi blizi ceo broj.
2.7.3. Kruzni zazor (j)
Kruzni zazor je duzina luka kinematskog kruga koji odgovara uglu za koji se
moze zaokrenut i jedan zupeanik pri drugom nepomicnom, pa da se od dodirivanj a
desnih bokova prede nn dorivanj e Icvih bokova i obrnuto.
Kruzni zazor nastaje kao posledica odgovarajucih odstupanj a debljina zubaca
spregnutih zupcani ka (odnosno kao posledica odsrupanj a mere preko zubaca Aw)
i odsrupanj a osnog rastojanja CA.) :
. A", + A", 2A
} = - , tg 0:
COsa
29

TABELA 2.3
TOLERANCIJE
d! :;: CILINDRICNIH EVOLVENTNIH
n ;:; Si 8 6 .:; ZUPCAf./I!'<A
1 J ) ) ;) I-______ ________ _j
fX?kOO.6rb1&' I / 1/ /v V Tol.raneij. Tol.raneij. m.r.
IL zbirn. gresh. pr.ko zubaca
.". /.6do' / 1 /V I,rVV S' s.. l
... UolO Aw mJ
A ' fl' FI 1/ "II (

d c b a
X - JI
-JI -5J
-JO
-"
-"
-ID
. J<
-51
' 51
-"
- JI ....
-" -"
- <I 11
.Q
-OJ
""
. 7D
." -"
OJ - 7t
. 7J
.""
ID .JO
. JO -12Q
... - tOt
-, .,
-I1J
- 75 -tJo
- 11) - no
-u -t
,0'
- 1"
30

2.7.4. Bocni zazor (jn)
Bocni zazor je normalno rastojanjc dvaju polozaja spregnutih bokova zubaca
koje odgovara kruznom zazoru
j" jcos a'COS {3".
2.7.5. Tolerancije cilindricnih evolventnih zupcanika
Velicina dozvoljenog odstupanja mere preko zubaca (Aw) zavisi od veliCi ne
nominalne mere (od modula i precnika podeonog kruga), kvaliteta tolerancije i
polozaja tolerancijskog polja, (vidi tabelu 2.3).
Smernice za izbor kvaliteta tolerancije za zupcanike u zavisnosti od namene
zupcanika naCina obrade i od obimne brzine date su u tabelama 2.4 i 2.5.
TABELA 2.4. SMERNICE ZA IZBOR KVALITETA TOLERANCIJA ZA ZUPCANIKE
PREMA OBLASTI PRIMENE
Kvalitet
I
5
I
6
I
7
I
8
I
9
I
10
I
II
I
12
I
13
matori sa sagorc-
I
vanjcm, putnicki automobili
masinc alatkc, autobusi i kamioni
I
Oblast promcnc
I
traktori
I
I
d iz a l icc I tr a n spo rt eri
I
I
p 0 Ij 0 p r i v red n e
Kvaiirct 4, 3 j 2 prcdvidcni su za ctalon-zuptanike, i to kvalitct 4 za radionicku
troIu, kvaiircr 3 za prcciznu kontrolu, a kvalitct 2 za pramcri lo.
TABELA 2.5. SMERNICE ZA IZBOR KVALITETA TOLERANCl jE
PREMA OBIMNOj BRZINI I NACINU OBRADE
I
14
I
kon-

bruscnjc
r end i s a n j c, g I 0 dan j c
Nacin abrade ,----------
I rcendi sanjc iii glodanjc potom b Icnje
li venjc
Kvalitct
5 6 7 10
II I 12 I 12
14
3.;. 1 mls
Obimna br,li na
6 .;. 3 mls I
20.;. 6 mls
31

Pri izboru halitem treba voditi mcuna da je za finije kvalitete tolerancija
znamo veea cena kostanja zupcanika.
Prema podacima prof. Niemanna, ako se indeks troskova proizvodnje za
1,:vaJitet 9 oznaCi sa I, onda su za kvalitete 7 i 5 indeksi troskova proizvodnje 1, 64
i 3,6, dok su procenti skarta za iste kvaJitetc 5 %, 7 % i 20 %.
Da bi kruzni a samim tim i bocni zazori bili u zcljenim granicama, predvida
se vise polozaja tolerancijskih polja.
Tolerancijska poljn sa polozajnom oznakom " i g predvidena su za zupeanike
bez zazora odnosno sa sasvim mnlim z3zorima.
T olerancijska polja / , e, d, c, b, Q prcdvidcna su za zupcanike od malih preko
umerenih i znatnih do vclikih zazaro, sto zavisi i od kvalitcra tolcrancije. Za posti-
zanje odgovarajuCih naleganja propisuju sc polja J i K.
2.7.6. Kontrola zupcanika sprczanjcm
Kontrola zupcanika sprczanjcm vrsi se sprezanj em sa etalon zupcanikom
iii medusobnim sprezanjcm para zupcanika. U postupku kontrole sprezanjem
dobij a se dijagram greske koji je rezultat superpozicije grcSke oblika bokova, grcSke
osnovnog kruga, grcSkc koraka, grcSke dcbljine zupea, grcSkc ecntri cnosti i svih
drugih grcSaka.
Zbil'/lQ gl'eIka pri kOllllo/i spl'ezQl/jem (F,) odgovara rastoja nju najvise i naj-
ni ze tacke c\ij agrama grcSke u oblasti koja odgovara jcdnom obrtu ispi ti vanog zupea-
nib sl. 2.24.
Fi
Slika 2.24. Dija.gram zbirnc
grdkc ( Fl) i skob grcskc (jl)
Skok greSkc (j, ) odgovara rastojanju najvisc i najni ze tacke dijagrama
grcSke u oblasti koja odgovara jed nom koraku (sl. 2.24). Ako se kontrola zupcanika
sprczanjem vroi pri nominalnom osnom rastojanju ( S') dobija se dij agram ravno-
mernosti obrtanja. Zbirna greska pri ovoj kontroli oznaeava sc sa F; a skok greske
sa I;.
Ako se kontrola zupcanika sprczanj em vrSi bez bocnog zazora (S 0) - sto
se posti ze elasti cnim radij alnim pritiskom, dobija se dijagram promene osnog
rastojanja. Zbirna greska pri ovoj kontroli oznai:ava se sa F; a skok grcske sa f,".
32

2.7.7. Kontrola nagiba bocnih linija
Kontrola nagiba bocnih linija svodi se na merenje odstupanja nagiba bocne
linije na podeonom cilindru od nominalnog nagiba. U tabeli 2.3. date su tolerancije
greSke nagiba bocnih linija zubaca za slucaj da je sirina zupcanika svedena na
sirinu zupcanika od 100 mm. U slucaju sirih zupcanika treba uzet i uze tolerancije.
Ugao nagiba bocne linije ne urice na greSku nagiba bocne linije.
2.7.8. Tolcrancije osnog rastojanja (A,)
Tolerancija osnog rastojanja odreduje se u zavisnosti od nazivne mere osnog
rastojanja (a), kvaliteta tolerancije i od izabranog tolerancijskog polja (] iii K)
(videti tabelu 2.6).
Tolerancije osnog rastojanja u tabeli 2.6. date su za ugao dodirnice a=20.
Ako ugao dodirnice ima drugu vrednost, tolerancije iz tabele 2.6. treba pomnoziti
koeficijentom popravke N = tg 20/tg a cije su brajne vrednosti date u tabeli 2.6.
Ako se na dvema osama nalazi vise zupcastih parova sa razliCitim uglovima dodir-
nica, merodavna je srednja vrednost koeficijenta popravke.
Primer 2.3.
Za zupcasti par: 111, = 5 mm: z, = 21, 2, = 30; a
o
= 20, fJo=O' ; b= 50 mm
i toleranciju 7 dS', odrediti: toleranciju zbirne greSke, toleranciju skoka greSke,
toleranciju mere preko zubaca i toleranciju osnog rastojanja.
Rdcnje: To1erancija zbirne grdkc za aba zupcanika za dOl = 21' 5= 105, (do'J = 150 nun)
iznosi F'=20 tlm, skok grd kc /, = 7 /Lm.
-60
Toleranci;a mere prcko zubaca Aw= -90 (.Lm.
Tolcranci;a asnog rasr.ojanja za pelje K iznosi AIl = 71 !J.ffi;
a 127,5 mm.
Primer 2.4.
1110 = 5 mm, z, = 38, z,=61, fJ,=8, b= 100 mm, tolerancija 7 dS ".
pa jc:
Rccnjc:
tg an
cos fl o
tg 20'
--='-:7 _. 0, 3 72;
cos 8
tg 20
lXo= 20025' pa je N 0, 88,
tg IXo
1 cos IXo
+ d,,) - . 250 mm,
2 cos Ct.
tolcranci;a zbirne grdke F"= 45 !Lm;
- skok grc!kc f" 16 iLm;
- tolcranci;a mere preko zubaca Aw= - 60 Ilm;
_ toleranci;a osnog rastojanja za poiofujno pe ije K An= 71 !l m;
- tolerancija grd ke bocnc linijc fp = 27 fLm (da je zupcanika
33
f - iLm).
100
3 Mai.ns kl c le me nti
bila b= 33mm,
33

TABELA 2.6.
Ugao


TOLERANCIJE OSNOG RASTOJANJA Aa
'"
N. ,.200IlDd.
12
0 ll5
Nazivna mera osnog rastojanja a [mm]
-
1-- 7.70
-
1-1.65
-

preko preko j preko
1.60

1-1.55
l;
16 100 250 630
AafpmJ
--::
>c
do do do do do
1-- 150
--::
1-1.'5
5
100 250 6XJ 1600 J K
-
1'0
i"-..
!II :! 22
15
0
-":
- 1.36
........
.0
-=
- 1.32
6
C-
o "
!
1"'-. .g.
1--1.28
........
.. 16.
-
1--1.25
........
i"-..
:!. 36
-
1-122
7
"
!20 !W
-
1-- 1.16
0 -
" 22 ! "5
-::
1-1.15
.... 0: / ....... a I ........
!2S 50 . , g,

........
1--1.12
K:S
! " 56 -
8
-"'-
- 1-1.09
........ ......
Unlja
!]2
:t 63
-
1--1.06
........
"'-. ........
! 71
-
1-1.03
9
"
""-
:t
2(1' -
1.00
"
""-
! '5
!!)O
-
1- 0.975
........
"'
..::::-,
< 50 !.100
0.95
/0
........
""-
<56 :!.110
-
- 0.925
........ ........ .....
" 63 !,2S
0.90
........ ........
-""
! 71 :tUG
-
1-0.675 t 80 !.160
- /I
i"-..
........

........ ........ I ........
!!)O
'!; lao
-
1-0.625
........
I ........ ........
100 +200
25" -
0.6(i
12
........
-=---.
! 110 t225
=
- 0.7 75
i"-.. ......... i ........
! 125 "250
0.75 :!.UO
=
........ I .........

- 0.73 13
"'
.........
<160
-=
- o.n
........ ........
I ........
'!.J60
-=
- 0.69
f200 "@
=
- Oli7
""-
.........
--....."
+2]0 o ,SO
It.
........
.:::-,.. -
- 0.65 !250 !soo
-
0.63
......... .........
"-.",.
30
"'-.
........
"
!560
-=
I- 0.615
........
-"'"
320 f630
-
I-- O./j()
-........,
........
!J60 ! 710
--=
- 0.56
.........
"'
!"'oo
!600
0.56
"'-.1
! '50 !9OO
-
1- 05'5
'SOO
fl000
-
I-- 0.53
........
35" -
0.515
.........
!.630 !1250
-
050
-=
I- 0.'67
-=
1--0."5
34

Izradeni primeri:
Primer 2.5.
KoUka je debljina zupca na podeonom krugu ako je broj zubaca z = 14,
koeficijent pomeranja .\" = 0, IS, ugao dodirnice a. = 20 i modul /II = 4 mm.
Rdenje:
1 4 rr
5
0
= - lo + 2x",tg ct
o
= - - + 2'O, 15-4 ' 0,36397 = 6,324 mm.
2 2
Primer 2.6.
Odrediti preen ike kincmatskih krugova d, i d, i osno rastojanje (a) ako je:
zl = 10, z2 =- 20, m- 6, x
l
= 0,35 x)! = - O,24, 0.
0
= 20,
Rccnjc: Prccnici podconih krugova:
dOl = m' Z1 = 6' 10 = 60 mm, d
02
= m' =:= = 120 mm.
Prctnici kincm::nskih krugova:
d
bl
cos lXo cos 20
0
d
1
= ---= d
o1
- - - = 60' 6,272 mm,
cos a: cos ct cos 2042'
cos 0:
0
cos 20
0
d'!. = dot , 120 120, 544 mm.
cos a. cos 2042'
Os no rastojanjc: a= (d
1
+ d';! ) /2 = 90,408 mm;
Xl + x.. 0,35-0,24
inva: = 2 tga.
o
+ invct
o
= 2 tg 20
0
, +0,01490=
=1 +Z2 10 + 20
= 0,00266+0,01490 = 0,01656 cx = 2042'.
Primer 2.7.
Ispitati da Ii postoji preklapanje profila u zupeaniku 2. lZ primera 2.6.
Reienie: sin o:)' + r" . mm;
T, ... ... coSa:o = 120 .cos 20
0
)
0- 2 - 2
(r\.r2 = d
2
,cos ex.);
(20+2) + 2' -0,24) mm;
Preklapanja nccc hiti.
Primer 2.8.
Odrediti ugao dodirnice, osno rastojanje i kinematski precnik d
1
ako su date
sledece velicine zupcastog para:
z1 = 27;z, = 61; m= 7mm; x1=x, =+0,5; f3o = O .
Rdenjc: 1. Ugao dodirnice
Xl + x.. 0,5 + 0,5
invcr. = 2tga:
o
6
Zl + Z2 27 + 1
-I- 0,0149

,.
35

=I+ =':! COSlXn
2. Osno r3stojanjc a = m'-'-- ::'
2 cos IX
7 (27 + 761) 0,9397
2 . 0,9202' a = 31 4,53 mm.
3. Posto jc prcnosni adnos i = =2. /=, = 61/27 = 2, 26 prccnik killcmat skog kruga d, ""'"
2a 2'314,53
192,94 mm.
1 + 2,26 1 + i
2.8. IZRADA I OBRADA CILINDRICNIH EVOLVENTNIH ZUPCANIKA SA PRAVIM
I KOSlM ZUPClMA
Zupcanici se mogu izradivati livanjem (SL, CL, rede legure bakra i plasti cnc
mase) i rezanjem.
Izrada zupcanika rezanjem je naj ccica, a moze se izvrsiti na dva nacina:
1. profilisanjem;
2. relativnim kretanjem alata u odnosu na radni predmet (zupcanik).
Kod izrade zupcanika profilis.njem, oblik alata odgovara profilu meduzublja
zupcanika (profilisani noz, profilisano glodalo). Ovakav sistem izrade zupcanika
je zastareo i danas se primenjuje kod pojedinacne proizvodnje i to sarno za velike
module. Izrada zupcanika rezanjem, metod om relativnog kretanj. alata u odnosu
na radni predmet danas je najcciCi metod izrade zupcanika jer omogucuje visok
radni ucinak i visok kvalitet izrade. Alat moze biti u obliku zupcaste Ictve (MAAG),
u oblik-u zupcanika (FELLOV' S) iii u oblik-u puzastog glodala (PFAUTER,
LORENC). Alat i radni predmet krecu se u postupku izrade zubaea kao da su u
pitanju dva spregnuta uzpcanika. Relativno kretanje alata prema radnom pred-
metu obavlja se u periodu kada alat nije u zahvatu sa radnim predmetom.
Za jedan obrt radnog predmeta obavi se jedan prolaz a1ara i izvrsi obrada jednog
dela svih meduzublja.
Pri iZfadi zupcanika sa kosim zupcima - aka je alat u obliku zupcaste letve,
treba alar da vrsi pravolinijsko kretanje pod uglom f30 prema osi zupcanika.
Kod postupka izrade zupcanika metodom relativnog kotrijanja, potreban
je drugi a1at za svaki standardni modul, ali se jednim alatom moze uraditi zupcanik
sa rna kojim brojem zubaca.
TABELA 2.7. PRORACUN GEOMETRljSKII-I VELICINA CILINDRICNII-I
EVOLVENTNII-I ZUPCANlKA SA PRAVIM I KOSIM ZUPCIMA
Red.
Gcamctrij ska vcliCina Zupcanici sa pruvim zup- Zupeanici sa kosim zup-
bro;
cima aroa
I. Prcnosni odnos (i)
11, Z,
1= - =-
11, Z,
2. Standardni profiI Prcma jUS.M.CI.016: an = 200;
Un= I; Cn= 0,2
(s in 20=0, 34202, tg 20= 0,36397, cos 20"=0,93969
iov
3. I Standacdni modul (mn) I Usvaja se prema jUS.M.CI.OI5
4. Vgna nagiba bacnc lini;c zupca
osnovnc 7.upcastc ic[vc
... 45'
Usvaja sc po mogut nosti
25, da bi se izbcglc
suvgc vclikc aksijalnc sile
36

TABELA 2.7. (nnsrav3k)
Redni
braj
5.
Gcomctrijska \"Clitinn
Smcrovi bot nih linijn sprcgnu-
rih zupfnnikn
Zuptanici sn pravi m zubci
zupcima
Zupl:anici sa kosim
zupcima.
Smcrovi bocnih linijn sprc-
gnutih moraju
biti razlif iti zupfanik J
zupcanik 2 . ..
6. Ugaa nagiba protilo osnovnc "o = tlll
IS an
cos f30
7. Modul (III)
m= "' n
Ul n (bar nn cctiri
m=-- dec. )
cos fjo
8. Sirinn zupcanikn (b) b= (6 ... 20) IIl n
Vccc vrcdnosti su za tncniju izradu i montazu zup-
t:mika bo i zn zuptanikc sa kosim zupcima. Odrcdujc
sc pri proracunu
9. Prcl:nici podconih krugova (do) dOl = 111' ZI ; drn = m' (bez zaokru2i\lanj a)
10. Podconi korak profila to = 111 , ;:
11. Prel:nici osnovnih krugova (db) d
b l
= d
o
,' cos ao; db:, = dO'l. , cos ao (bel zaokruzivanja)
12. Pomcranjc profila osnovne zup_ 1
taste lctve eX'm)
X
I
'III ; :'2'111
(x mora u grnnicamn dntim u tabcl i 2, t , Izbegavati
ekstremne vrcdnosti .
- -----
13. Ugno dodirnicc
14. Osno rastojnnje (a)
15. Prcc!nici kincmatskih krugova I
16, Prel:nici podnoznih krugova
(d
r
)
17. I Prcl:nici tcrnenih krugova
(d. )
X .. ,\' ,
, tg o+ inv o:o
=S! =l
za x2 x, = 0 0: = 0:0
a n3 deserc dclovc milimctrn)
I
d, = 2a .-
i I
(bez znokrufivanja)
dfl = d
Ol
-2m ( 1,2' cos
-x,)
( 1,2 cos P.
xS!)
(znokru.1iti nn desetc dclovc mrn)
d
k
= 2a-dr,;!:-2C
1
dk'!, =
(zaokruf ava se tako da temeni znzer c" i budu u
granicamn (OJ 1 5 ... 0, 30) mu)
37

TABELA 2.7. (nastavak)
Rnd.
Geomctri;ska vclitina
Zuptanki sa pravim Zuptanici sa kosim
brei
zupcima zupcima
18. Mcrni broj zubaca
z'" = -=- (tg CX
x
- inv Cl
o
)-
Z( tg.
inc IXo) -
::",, = 1': cos%f)o
(zw)
"
2-.\"-tg;'I: tga
o
- - 2x --+0,5
1":' 1t
tg = :)
0
(Zaokruzava sc n3 najblif i ceo brej)
19. Mera prcko zubaca ( 11"'1) 1\7 = mn cos an [r: /z .. -0,5) + z. inv CXo + lx' tg 0:0]
Da bi mcrcnjc zupcanika sa kosim zupcima bilo mo-
guce mora bili b> IV sin
tg cos a
o
20.
I
Otstupanj e mere prcko AWl i A \\"2 moraju biti u granicama datim u
I
zubaca Aw tabcli 2.3.
21. Otstupanje osnog rastojanja Aa I Mora biti u granicama datim u tabcli 2.6.
22. Kruzni zazor ( j )
Ii
AW1+Aw"
- 2A,tg
cos a
Trcba izracunati posebno ;mln ;mAX
23. Stepen sprczanja profi la (, )
J - - +J - , . rk,-r
bl
Tk:!.-Tb::l -aStnIX
11 = ' - -
.
111 'rr ' cos IXo
24. Stcpen sprczanja bocnih linija 10,, = 0
b
IO
Q
=
E.
mre
25. Stcpen sprezanja bokava E= E,, + Eq
lJ kad su dva prcdznaka, gornji prcdznak sc odnosi na a donji
prcoznak na ozublj cnjc.
Primer 2,9.
Proracunati geornetrijske velicine cilindricnih elvolvenntih zupcanika sa
kosirn zupcirna za podatke:
n
1
= 960-
1
; na= 600 min- I; zl = 38; m
n
= 5 nlm; f3o = 8; X
1
= X
1
=O
Reicnje: 1. Kincmatski prcnosni odnos: potrcbno i = "1/,,'!.=960/600= 1,6; usvojeno
i=z, /z, 1,6.
2. Standardni profil: prema JUS M. C1016.
38

3. Standardni modul: 1110 = 5 mm.
4. Ugao nagiba bofnc lini;c:
5. Smerovi bocnih linija spregnutih zupcanika: zupcanik 1 desni j zupcanik 2 levi.
6. Ugao nagiba profila osnovnc Zupc3ste letve:
tg lXu
cos
tg 20
cos go
0,36397
0,9903
11111
7. Modul: m= 51cos 8= 5,0491 mm.
cos
8. Sirio3 zupamika: b
1
= mn = 205 = JOOmm.
9. Precnici podeonih krugova: d Ol = m' ZI = 5,0491' 38 = 191,8658 mm; d
01
= 11I' .
'61=307,995 1 mm.
10. Podeoni korak profila: (0 = 111' ,, = 5,0491'3,1416 = 15,824 mm.
11. l'retnici osnovnih krugova: d
bl
= d
OI
' cos 1X0 = J 91 ,8658' 0,9372 = 179,87663 mm, dl>2 =
=d"cos "0=307,9951'0,9372= 287,70261 mm.
12. Pomcranje profila: x
1
'm= 0 x
2
m= 0.
13. Ugao dodirnice
X,, + X
1
inv = 2' tgO:o+ invtXoj
""2 + -1
<X = "o= 20025' .
d
b2
+ d
ll1
d
02
+ d
ol
cos 0:
0
14. Osno rastojanje: a = 250 mm.
2 cds Ct 2 cos Ct
15. Prernici kinematskih krugova:
1
d, = 2a -.-- = 500 /2,6 = 191 ,8658 mm,
, + 1
d, = i' d, = 1,6' 191,8658 = 307,9951 mm.
16. PreCnici podnozni h krugova: dtl = d
Ol
- 2m ( 1,2' cos l3o-x
l
) = d
ol
-2,4 1110 = 179,9 mm
dr,=307,9951-2,4' 5= 296 mm.
17. Precnici temenih krugova : d
kl
= 2a-dr2-2Cl . 111n = 500--296-2 0,2' 5
d
kl
= 202-0,3; IJ
18. Merni bro; zubaca:
z 1 [g <Xx. 1 2,<
Zv.-l = - InV Ct
o

7r cos
2
r.
381 0,372 I
= - ----0 - 0,01606 + 0,5 ;;= 5.5
" 0,9903-
tg Cl" =
tgCt
o
= O,372
=,'0= - ---- -0,01604 + 0, 5= 7,48
61 I 0,372 1
- rr 0,99032
zW2 = 7
19. Mcra prcka zubaca: Wt = WnCOSCln[7t(zwl-O, 5)+zlinv:xo + 2,tglXo] = SO,9903
[7': (5-0,5)+38' 0,01604] = 69, 1592 mm
w
1
= 69,159mm,
w, = 100,336 mm,
20. Odstupan;c mere prcko zubaca Aw za kvalitet izrade zupcanika IT 7, prccnik podc-
onog kruga od J 00-200 mm, standardni modul mn = 5 mm i potoiaj polja (d), otiravanjem sc
utvrdu;c : (A,.,,) = -60 I'm (ll w,d)= - 90 I'm.
39

Mnofenjem ovih velicSna sa koeflcijentom popravke, S obzirom da je ugo.o dodirnice
IX +- 20;
N
Ig20' Ig20'
::;:I = 0,97 ;
Ig ex Ig 20' 24'
-59 flm -87 flffi
Na utvrduje se
A __ - 66 flm; A
w
,. = -101'0,97= -98 flm.
21. Odstupanje osnog rasto;anja: Za IT 7, nazivnu meru osnog rnstojanja prcko 100-
- 250 i poljc K utvrduje se:
A. = 71 flffi .
22. Krui ni 7-"Z0r: }
AW1 + Aw.. ' 18
-"''---=" .. . - flffi ,
cos Cl
jm n= 112 f.Lm, jll1u= 218 f.LITI,
40
23. Stepcn sprezanj a profiJa:
1,8.
m' it"cosa
o
24. Stepcn sprezanja bocni h liuij a:
b Ig
m'Tt'
25. Stepen sprezanja bokova:
100 ' 0,14
5,049' ,.
0, 9.
e: = e: + e:q = l ,8+0,9= 2,7.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
TABELA 2.8. PODACI U TABELI PORED CRTE2A ZUPCANlKA
Tip zupeanika
Bro; zubaca Z
Standardni modul 11In
Modul m
Ugaa nagiba stand. profila an
Standardni profil prema
Ugaa nagiba profila osnovne
Pomeranjc profila osnovne zupe-asle
letve X m
Ugao nagiba bocnc linije
osnovne zupt3.stc letve (30
Smcr zavo;nice bicnih lini;a zubaea
Mera preko 5 (7) zubaea
Broi poziciie spregnutih zupcanika
Bra; zubaea spregn. zupcaoika
Osoo rastojanjc u kuCiei
Ugao dodirnicc Ct
Krufni zazor j mll\-uun:
Podaci 0 naeinu kontrole
Podaci 0 tchni eko; obradi materijala
2
38
sa kosim zupcima
61
5mm 5mm
5,0491 mm 5,0491 mm
20' 20'
JUS.M.CI I. 0,16 JUS.M.Cl.OI6
2025' 20' 25'
0 0
8' 8'
desni levi
69 - O,lM
, 159-0,087
- ...
lOO}336-0:098
38
'50+
0
,071
- - 0,071
20' 25' I 20' 25'
0, 122 . . ........ 0,218
I

2.9. KONSTRUKTIVNI OBUCI CILINDRICNIH ZUPCANIKA
U slucaju kad je mala razlika izmedu podnoznog precnika zupcanika i prec-
nika vratila za vezu klinom, za ozljebljenu vezu iii za cvrsto naleganje - zupca-
nici se izraduju izjedna sa vratilom
(kad je 1)",'n ~ 2 m J ;0)
Dobra osobina izrade zupcanika izjedna sa vratilom je pre svega u malim
gabaritnim merama, manjem utrosku materijala i manj oj mehanickoj obradi. Poka-
kazalo se, medutim, da je cena kostanja ovako izjedna izradenog zupcanika i vra-
tila najceSce znamo skuplja u odnosu na pojedinacnu izradu zupcanika i vratila.
Razlog ovome treba traZiti u cinjenici, da kad se elementi rade izjedna, moramo
znatno skuplji materijal za zupcanik propisati i za vratilo. Kod vratila koj a su manje
dinamicki opterecena moze se podrucje vratila na kome je zupcanik posebno izra-
diti od kvalitetnog materijala, a onda se zavarivanjem izvrsi spajanje vratila u
jednu celinu (sl. 2.25b).
-+-
-
W / / ~ ~ @
-
'-----u _______ ...ll--..J
a. b.
Stika 2.25. Zupfunici izradeni izjedna sa vratilom
-
-
Zupcanici od celika, precnika do 400(500) mm izraduju se kovanjem iIi pre-
sovanjem. Dimenzije oblika glavCine, tela i venca zupcanika date su na slici 2.26.
Na istoj slici date su takode dimenzije i oblik zavarenog zupacnika.
b
a. b.
Slika 2.26. Konstruktivni oblici
zuptanika od tclika : a) kovani,
b) zavarcni
41

s,.
-
d.
-
b
1
-
d,. -
do -
Do -
( 1,5111 + 5) oj I ~ O + 0,5 b[mmj - dcbljina vcnca;
( 1,6 . . . 1,8) d - precni k glavcine;
0,3b - dcbljina venca;
dk-I III - precni k vcnca zupcanika;
dv- d, k
- - - ~ - preen! ' rupa u vcncu ;
5
dv+d,
2
- precnik osnog kruga rupa u venq .l ;
t - ( I . .. 1,3) d - dmina glavCine;
" - 0,5 III - zakosenje zubaca;
d "" 0,3a - priblizni precnik vrmila na mestu zupeanika.
U gornj oj jednacini (III) je modul , (a) je osno rastojanj e.
Liveni zupci primenjuju se za vete precni ke a izraduju se od sivog liva i
eelienog liva. Veza venca i glavCine izvodi se paocima. Obli ci paoka prikazani su
na sli ci 2.27.
Slika 2.27. Zupcanik od sivog li,oa
o=(O., .. o, S)d
I ~ I . S d
.s ::1,6m
",'(5 .. .7 h
h
z
", O,8 h/
.,=(/.6 .. 2)m
Broj paoka N = 4 ... 8; N = 0,45 JD , D [cm].
Moment savij anj a (M,) prima sarno N/4 paoka:
M ,=4Fo 'ylN (kpcm).
Napon savij anj a u paocima treba proveriti na mestu najveceg savijanja :
u, = 1"1, 1['(1= 41'0' L . W' :;;; 0,. " .
N
IV - otporni moment preseka u pravcu sile.
y - krak sile (meri se sa crreza).
42

Ako je precnik zupcanika preko 500 mm, a isti treba da se izradi od celika,
venae zupcanika od celika treba postaviti na telo zupcanika izradenog od CL iii
SL iii vezu izvrsiti zavarivanjem videti sliku 2.26b.
Slikn 2.28. Obli ci poprecnih proseka paoka
43

3. KONICNI ZUPCANICI
3.1. KlNEMATSKI I DOPUNSKI KONUSI, OSNOVNA ZUPCASTA PLOCA, PODELA
Kinematske povrsi ne konicnih zupcanika su koni ene povrsine, a ose rota-
eij a se seku (naj ceSce pod 90).
Prema tome, konieni zupeaniei primenjuju se za prenos obrtnog kreranja
na vratila cij e se ose seku.
Konicni zupcaniei mogu biti spregnuti kao spolj asnji , unutrasnj i, ili kao
ravan konieni par, (videti s1. 3.3).
Profili zubaea koni enih zupeanika dobijaju se presecanjem zubaea bilo koj om
loptom sa srediiitem u presecnoj tacki osa (videti s1. 2.6).
(Profi li zubaea eilindricnih zupcanika dobijaju se preseeanj em zubaea bilo
kojom ravni upravno na ose zupcanika). Dosta priblizne profile zubaea konicnih
zupcanika mozemo dobiti presekom zubaca dopunskim konusima koji seku odgo-
varajuce kinematske konuse pod pravim uglom, a vrhovi im leze na osama zupea-
nika (videli s1. 3.1 ).
Veza kinemarskih i dopunskih konusa moze se usposraviti jednacinom:
d"
2 cos 0, 2 cos 0,
0, i 0, - uglovi kinematskih konusa spregnUlih koni cnih zupcanika.
Ako dopunske konuse razvijemo u ravan, profili zubaca u ravni razvij enih
konusa bice pri blizno jednaki profi lima zubaca odgovaraj uceg konienog para.
Na ovaj naein uspostavlj ena je veza izmedu profila zubaca cilindricnih i
konicnih zupcanika.
Osnovl1a z lIpcasa ploca je najprostiji konieni zupcanik jer joj je kinematska
povrsina u obli ku ravni (videti sl. 3.3e i s1. 3.2). Oblik profila zubaca i oblik bocne
linije zubaca osnovne zupeaste ploce u potpunosti defi nise oblik zubaca koni e-
nih zupeanika (analogno osnovnoj zupeasroj letvi kod cilindricnih zupeanika).
Prema obliku boenih linija osnovne zupcaste ploee razlikuju se konieni
zupcanici sa pravim, kosim i luenim zupcima (s1. 3.2).
44

Dopunski
konus
2- ' --+------J-
,
-f'---\ '
Kinematski
konusi
Razvijeni dopunski
konus;
l . ~ ~
Slika 3.1. Kincmatski i dopunski konusi konicnih zupcanika
Broj zubaca osnovne zupcaste ploce (zo) moze se izracunati IZ jednaCine:
Prema obliku profi la osnovne zupcaste ploce koni cni zupcasti parovi dele
se na okwidne (bokovi profila osnovne zupcasre ploce su u obliku ravni ) i sferno
45

_ evolventne (bokovi profila osnovne zupcaste ploce imaju obli k sferne evnl-
vente) .
Posto su kod zupcanika sa oktoidnim profi lom bokovi zubaea osnovne zup-
caste ploce u obliku ravni , profili osnovne zupcaste ploce u potpunosti odgova-
raju standard nom profilu cilindricnih evolventnih zupcanib.
b.
I

o.
c.
Slika 3.2. Obli ci bocni h li nija osno\'nc ZUPC3StC
Koni cni zupbni ci mogu se izraditi kopiranjem, profi lisanj em i metodom
rc/alivllog krela/lja.
Danas se skoro iskljuCivo izraduju ZUPCanI CI metodom rclat ivnog alata
prema radnom predmetu. Postoj i vise sistema izrade zupi:ani ka ovim metodom,
a najpoznatiji je sistem GLEASON.
3.2. GEOMETRl}SKE MERE KONICNIH ZUPCANIKA
Na sliei 3.3. date su mere koni cnog zupcastog para.
Killelllalski kr/lgovi su presecne lini je kinematskih konusa i dopunskih konusa.
46

Koraci na kinematskim krugovima moraju biti isti kod oba spregnuta zup-
canika pa su obimi:
Odavde su precnici kinematskih krugova:
dc, = lc' Z2/ 77 = 111 z,.
Slika 3.3. Geomctrijske mere konicnih zupcanika
Modul koni cnog zupcastog para treba da bude standardan, racunajuCi prema
kinematskim krugovima zupcanika.
Prellosn; odllos je odnos ugaonih brzina pogonskog i gonjenog zupcanika:
; = w. d., = z, = tg 0, .
W2 n.,! del ZI
Osmle mere konicnog zupcastog para date su u tabeli 3.1.
47

I.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
II.
12.
13.
TABELA 3.1. TOK PRORACUNA GEOMETRl]SKIH VELICINA ZUPCANIKA
KONI CNOG ZUPCASTOG PARA SA PRAVIM ZUPCIMA
SISTEMA GLEASON
Gcomctrijska
I Broi zubaca zuptanika
I Modul
I
Visinn zupe3
Ugao nagiba zubaca osnovnc
zUpCastc plote
Osni ugaa
Prccnici kincffialskih krugova
Uglovi kincmatskih konusa
Spoljasnja konusna odslojanja
I
Sirina zupcanika
I
Korak n3 kincmatskom krugu
Visinn clave zupen
Vision noge zupca
Aklivna vis ina ZU pl..41
Mali zup6mik
ZI =
Prcporuruje se
Zl ;;: 16
111 =
Vcliki zupfunik
(Pecma proratunu l:vrstocc. Po mogucnosti
da bude u skladu sa JUS.M.CI.OI5)
h 1= 2,t8S
o
m
0:
0
= 20

dct=m"Zl
I
dc: = moz:
(n3 tri decimale)
I
I z, . z,
tg 8, = -:- = - tgo! = r = -
I z, 2,
(zaokruZiti na najblif c cele minute taka da
8, +8,=90' )
d"
(na 3 dec. osc) R = - -
c .,. 8
- sin ;a
b=(0,25 . .. 0,30) R,
(zaokruziti na cclc mm)
t e = m" n;
Cna tri decimale)
II kel = 2 m-hke,.
( 0,46 )
hke, = 0,54 + m
lIfe
l
= hc-hkc
t
hfe,: = hc-hkc
2
hE= 2 m

TABELA 3.1. (nastavak)
Geomctrii ska veli cina Mali zupamik
V cliki
14. Temeni zazar c= he-hc = O,188 m
"rel ItrC'l
15. Ugao nage zupca
tg 'V II =--
tg "13 =- -
R, R,
(Zaokruziti na najblizc cele minute)
16. Maksimalni ugaa nage zupca tQ Vrlmnx
1+ 4 (glli
Ol
sin!! lXo' COSl! a:o- l
2 tg 8, . cos' "0-1
na granici prcklapanja
usloy jc :
VI
17. Ugao (emcnog konusa
I
Okl = 8
1
+ \It:! Ok!=02+ Vf l
I
(zaokruziti na najblizc celc minute)
18. Ugao podnoznog konusa
0'1 = Ol- vrl or2= 02- v12
19.
spolja! njeg temcnog dkCl = dC!+2hkCl cos 8
1
cos 0:
kruga
20. Odstupanje spolja!njeg teme-
I
dc, dc,
K, = - -hke,sin 8, K, = - --Izke, sin 8,
nog kruga
I
2 2
I
debljina zupca na
t .
21. 1
S CI = co-se:! S C:?: = - (h
k e1
- hkr'J. ) tg /x
o
kinematskom krugu
2
22. Bocni zazor j = 0,04 do 0,08, tabela
23. 1
Tctivna debljina zupca sa l6dci S
24. Tctivna vi sion
. S;1 cos 01
ht2= hkC1+
Sc; COS o!
zupes
"n= hkc1+
I
4 del 4d ..
25. Ugao vrha alata
3438 (SOl )
"h = - - - + "rel tg (xo
R, 2
0/ = - - - - +" tga
3438 (Sot )
I Re 2 _ el 0
(u minutimn)
R. -b
(sel-2 "fel . tg (Xo)
R,
26.
dcbljina vrha nlatn
R - b
e (SCl-2 "tC!1' tg c:x
o
)
R.
4 Ma.lnskl elemcnti

Napomme liZ tabc/u 3.1: J. Podatke iz pozicija 6, 7, 9, 17, 18 i 19 i ugao K, rastojanje N i M
sa toleranci;om, vidi sl. 3. 3, i oznake finoce obrade t.reba uneti na crtcZ zupbnika.
2. Tip sa pravim zupcima, sistema GLEASON i s1. ), bro; pozicija
spregnutog zupcanika, broj zubaca spregnutog zuptanika i podatke iz pozicija I, 2, 3, 4, 5, II ,
22, 23, 24 i 25 neba uncti u poscbnu tabclu pored crtda zupfunikn.
\
Presecna
locka asa
Podnozni krug
Slika 3.4. Ugao vrha alata
s,
B
Ugao v r/za a/ala (If) jc ugao izmedu srednje linije zupca i izvodnice vrha
alat a pri izradi zupcanika (s1. 3.4.)
50
bocnog zazora u zavisnosti ad modula date su u tabeli 3.2.
,
Slika 3.5.
dg=(l6 .
b,=Q3b
s =02
1= (/ .... l3)d
/
,


,--------,
~
Slika 3.6.
,.
51

Primer 3.1.
Proracun zupcanika konicnog zupcaslog para sa pravim zupcima sistema
GLEASON:
I. Broj zubaca zupcani ka z, = 17, z, = 43.
2. Modullll = 4 mm.
3. Visina zupca h
e
, = h,, = 2,188 ' m= 8,752 mm.
4. Ugao nagiba zubaca osnovne zupcaste ploce G, = 20.
5. Osni ugao = 90' .
6. Precnici kinematskih krugova: d,, ='/l"z, = 4,17= 68 mm
= 4 43 = 172 mm.
d , = 111 'Z4 =
, .
7. Uglovi kinematskih konusa: tg 0, = I /i = 17/43 = 0,396, 8, = 21 36'; tg 0, =
= i = 43!l7= 2,29; 0, = 68
0
' 14' .
8. Spoljasnjc konusno odstojanj c: R, = d,, /2 sin 8, = 92,240 mm.
9. Sirina zupcanika b=(0,25 . . . 0,30)R
e
; usvojeno b= 20 mm.
10. Korak na kinematskom krugu 1, = 111',, = 4.3,14 = 12,560 mm.
II. Visina glave zupca ",,, = (0,54 + 0,;6 ).m= 2,276mm; h
k01
= 2111-h
ke2
=
= 8-2,276 = 5,724 mm.
12. Visina noge zupca h'01 = h
e
- h
k
.. = 8,752- 5,724= 3,028 mm; h" ,=h.-
-h
k
,,=8,752- 2,276 = 5,476 mm.
13. Akti vna visina zupca ",.;=2 m= 8 mm.
14. Temcni zazor C= 0,188 mm= 0,752 mm.
15. Ugao nogc zupca tg v" = h,,, /R
e
= 3,028/92,240= 0,0326; v" = 1' 52' ;
tg v" = h,,,/R
e
= 5, 476/92240=0,0592:; v,, = 3' 25'.

4. HIPERBOLOIDNI ZUPCASTI PAROVI
4.1. GLAVNE KARAKTERISTIKE I PODELA
Hipcrboloidni zupcasti parovi primcnjuju se u slucaju ako sc osc rotacije
elemenata za prcnos mimoii azc u prostoru (najccSce pod pravim uglom 1:= 90).
U hiperboioidnc zupeastc parovc spadaj u zupbnici cije su kinematske povr-
sine hiperboioidne povrsine (videti sl. 2.3).
1z siike 2.3. se vidi, da se hiperboloidna povrsina utoliko vise priblizuje ko-
ni cnoj povrsini ukoliko je vise udaljena od grJa rotacionog hiperboloida. Ako se
dec hiperboloidne povrsine zameni konicnom povrsinom, umesto hiperboloid-
nih dobicemo konicne zupcanike poznate pod nazivom !lipoidlli zZlpCanici. Dakle
hipoidni zupcanici su delovi hiperboloidnih zupcanika cije su hiperboioidne povr-
sine zamenjene konicnim povrsinama.
Na slici 4.1. prikazan je hipoidni zupcasti par u zahvatu. Zupci hipoidnih
zupcanika su lucni (krivi) sa istim smcr bocnih linija na mestu zahvata. Hipoid-
ni zupcanici slicni su konicnim zupcanicima sa lucnim zupcima, pa se izraduju
na istim masinama (npr. sistem GLEASON) uz dodarak dopunskih uredaja.
Slika 4.1. I-iipoidni
Ukoliko se hi perboloidna povrsina vise priblizuje grl u rotacionog hi per-
boloida, uroliko je pribliznij a cilindricnoj povrsini .
53

Ako se deo hiperboloidne povrsine u okolini grla rotacionog hi pcrboloida
zameni cilindricnom povrsinom, umesto hi perboloidnih dobitemo cilindricne zup-
canike. Ovakvi cilindricni zupcasti parovi koji su del ovi hi perboloidnih zupeastih
parova naziva;u se Iziperboloidni z upcasri parovi sa evolvelll11o-helikoidnim z upcima.
f'
Slika 4. 2. Hi pcrboioidni zuptasti par sa cvolvcntno-hcl ikoidnim zupcima
Smerovi bocnih linij a zubaea ovih zupcanika su isti , a zbi r uglova boenih
linij a jednak je mimoilaznom uglu.
Zupei ovih zupcanika dodiruju se teorij ski u tacki (kod eilindri cnih zupca-
nika po liniji), sto dovodi do jakih povrsinskih pritisaka sto ih opet iskljucuje za
prenos vet ih snaga. Zbog zavojnog kretanj a zupea po zupeu javlja se kli zanj e i
uzduz zupca (kad cilindri cnih zupcanika sa pravim zupci ma postoji kli zanj e sarno
u pravcu visine zupea), sto dovodi do vcceg ot pora trenj a, a time i do vet eg haba-
nj a i zagrevanj a, odnosno do smanj cnja stepena kori snog dejstva. Zato se zupca-
ni ci sa cvolvcntno - hclikoidnim zupci ma primcnjuju za prenos manjih snaga,
pri malom prenosnom odnosu i maloj brzini (naj ceSce za pomocno kretanje).
4.2. PUZASTI PAROVI
Od svih hi perboloidnih zupcastih paroya najvise se primcnjuju puiasti
parovi.
Puiasti par Ci ni puz i puiasti toeak (s l. 4.3).
Puz ima obli k sli ean navojnom delu vijka sa t rapeznim navojem, on pred-
stavlj a mali zupcanik i redovno je pogonski.
Puiasti toeak ima oblik zupcanika. Zupei puiastog tocka potpuno su odre-
deni oblikom puza i rclativnim kretanj em puia (a lata) u odnosu na puzasti zup-
canik. Prema obli ku popreenog preseka razlikuj c se A,.hillledov pili i evolven1l1i pil i .
Presek bokova zubaea Arhimedovog puza uprayno na nj egovu osu daje
Arhimedoyu spiralu.
54

Presek evolventnog puza sa ravOl upravnom na osu daje evolventu kruga.
A
------+ - ---
Preset! A-A
Slika 4.3. PUZasti par
Posmarrajmo puzasri par u preseku glavnom ravlli A-A koj a prelazi kroz
osu puza, a upravna je na osu roracije puzasrog rocka (videri sl. 4.3). Sprezanje
puza i pillasrog rocka u glavnoj ravni porpuno odgovara sprezanju profila osnovne
zupcasre letve i zupcanika (.,, = a,, = 20, m= m", u = I, c= 0,2). Da bi sprezanje
puza i puzasrog rocka bilo ispravno, aksijalni korak puza na podeonoj pravi (c,, )
mora biti jednak koraku puzasrog zupcanika na podeonom krugu (Co2) :
l OI = t o'!. = 111 'Tt.
Ako puz aksijalno uevrstimo onda ce aksijalna brzina navoj a pilla i obimna
brzina puzasrog zupcanika biti jednake:
Aksijalna brzina puZa moze se izraziri preko obimne brzine puZa (videti
sl. 4.4):
d
1
,1t"l1
t
v .. = vOI tgyo = tgy,, = L n,/60.
60
Ovde je L= ln, ' z,- hod puza ; z, - broj hodova puza.
Obimna brzina na puzastom zupcaniku v
02
=d,'rr' n,/60, pa izj ednacavanj em
brzina V
B1
= V
02
dobicemo:
60
iii
d, rrn,=Ln,.
55

Posto je
'.
d'l = m'Z! = - 'Zh a L = ta1,zu
7t
zamenom ovih velicina u gornjoj jednaCini dobija se z,n, = z,n" pa je prenosni
odnos:
. Wl "l Z,
. = - = - = - .
Wll 1l! Zl
Ovde je z, - broj hodova puza, z, - broj zubaea pUlastog zupcanika.
L
L
Slika 4.4. Brzine n3 puzu
12 jednaCine za prenosni odnos vidi se da ce prenosni odnos biti utoliko
Yeti, ukoliko jc broj zub.ea puzastog zupcanika veti a broj hodova pUla manji.
Broj hodova z, = I ... 4(5).
Prenosni odnos i= 8 ... 60 (5 ... 200).
Jednohodne puzeve treba propisivati za i ;?22, dvohode ili visehode puZeve
treba propisivati za i < 26.
Ugao zavojniec pUla na pod eon om krugu moze se izraziti i preko hoda puZa
i precnika na podeonom krugu (videti sl. 4.4).
Ako uvedemo
tgy.
Z dOl
smenu ql = --= - - '
tg yo til
z,
dol
'm.
precnik podeonog kruga moze se napisati:
d01 = m'ql'
q, - broj modula u precniku podeonog kruga puZa.
Preporucuje se da se usvoji q, = 8 . .. 13 (ceo broj); u tom slueaju ugao
zavojniee puza na podeonom krugu potpuno je odreden brojem q, i brojem hodova
pUla (videti sliku 4.6. i tabelu 4.1).
56

Braj
hodova
puia
2
3
4
\3
12' 5941
17' 06 10
TABELA 4.1. UGAO ZAVOJNICE PU2A Yo
12
9' 27' 44'
14' 02 10
I S' 26 06"
Vrcdnosti ql
II
15' 15 I S
1
10 9
11' 18'35" 12' 31' 44"
16' 41 57 I S' 2606
21 ' 48' 05" 23' 57' 45"
Ostale kinematske velicine pUZastog para date su u tabeli 4.2.
8
14' 02' 11
20' 33 22
26' 33' 54"
Stepen koriSllog dejstva puzastog para odreduje se kao i kod navoj nih parova:
t gy.
tg (y. +p)
y.- ugao zavoJ Dlce puta na podeonom precniku ;
P - ugao trenj a, zavisi od koeficij enta t renja (tg P= fL).
Na dij agramu (s1. 4.5) data je vrednost stepena kori snog dejstva u zaV1S-
nosti od koeficij enta trenj a (I') i ugla (y.) .
Na di jagramu (s1. 4.6) date su vrednosti stepena iskoriscenj a prema veliCini
ql i broju hodova puta z" i to za 1' = 0,03 (najcesca pra\.,ticna vrednost). Na istom
dijagramu moze se ocitat i ugao y. prema q, i z, (ili se pak moze odrediti 'I preko
y. i z).
9
1.0
0.9
-
0.8
0.7
0.6
0.5
o
f'/-,
I

/
./
//
V

1//
./
lir a<
'/ V
'/ ,
/0 20 J()
t.
Slika 4.5. Stcpcn kori snog dcjstva (I'- i y.)
57

58
t.
?
I

35
30
25
20
15
1\ \
9 mnoO, 9' z tl lo = ".1

10
5
o
,\\
1\ \'

\.'
l\,.'"
1\ "
'"
'"

i'-., f"..z
...........
1---'
2
1
f1 = O.OJ 0.935
0.93
f'..,
0.92

t---..
0.91
0.90

--..:
O.as
r-..
- QclO
0.70
B 10 q/2
Stika 4. 6. Stepen korisnog dc; stva "fj = f (ql ZI ) za IJ. = O,03
TABELA 4.2. TOK PRORACUNA GEOMETRIJ SKIH VELICINA PUlASTOG
PARA ZA
!. Broj hodova puia
2. Brojzubaca puzaswg locka
3. Prenosni odnos
4. Modul
5. Standardni profi l
6. Prccnici podeonih krugova
7. Ugao nagiba zavoinicc plda nn po-
deonorn prccnil..-u
8. Os no ras tojanj c
Z, .. .
(Bim sc j zavisnosti od potrebnog
prcnosnog odnosa)
(Bin se u zavisnosti od potrcbnog
prenosnog odnasa)
Potrebno
. . Z2
usvoJcno 1=-
z,
111 = mn (prcma proracunu cvrstoce
u skladu sa JUS.M.e!. 015)
d01= m- ql
(qt = 8 ... 13 - usva;a sc ceo brej)

T.bcla 4.2 (nastavak)
9.
10.
II.
12.
13.
14.
15.
Precnici tcmenih krugova
Prccnici podconih krugova
Prccnik tcmcnog kruga puzastog
tocka u prcscku glavnom ravni
Poluprccnik zaobljcnc temcne po-
vrSine puzastog tocka
Sirina
Tctivna debljina zupca puZa
Tctivna visinn zupca puZa
dkt = d
OI
+ 2'u'm;
(tolcrancija h9 iii hll )
d ,, <dk .. + 2m
1, 5 mm
d
k

r = o - --"
2

- 2 (u + c) til
7.3Zj = 1
7.3 zl = 2
2 , = 3
za ZI = 4
Napomellc uz labelll 4.2: J. Podaci jz pozicija 6, 9, 10, J3 i oznakc klasa abrade unosc sc
na cncz puZa.
2. Podaci iz pozicija 1, 3, 4, 14, IS, 2 i 8 tip puza, hod zavo;nicc puia L, smcr zavojnicc
puza, bra; pozicije PU:l3slOg zupcanika i osn1 ugaa L - unosc se u poscbnu tabclu pored crteia puZa.
3. Podaci iz pozicija 6, 9, 10, 1 J, 12 i t 3 j oznakc klasa abrade unose se nn ertd puiastag
zupcanika.
4. Padaci iz pazicija 2, 1,4,5,7,8, 14 i 15 bra; pazicija puia, aznake klase abrade i asni
ugaa L - unase sc u pascbnu tabc1u pored crtda puzastog zupeanika.
Primer 4.1.
Proracunari geomerri;ske veliCine pUZastog para ako su dati podaci: bro;
obrta puZa n, = 1400 min- ', bro; obrta puzasrog zupcanika n, = 70 min-', osni
ugao = 90.
Rdenje: I. Priblizan prcnosni odnos: i = fl
1
/ 1l'.!. = 1400 /70 = 20. Usvaja se broj hodova
puw z, =2.
2. Usvaja se broj zubaca PuZastog zupcaruka z'.!. = 40.
3. Prenosni odnos: i=z, /z, = 40/2= 20.
4. Modul 1// = 10 mm (vidcri primer 5.4).
5. Standardni profil <Xn = 20, u = I, en = 0, 2.
6. podconih krugova: dOl = m' ql = 10'1 0= 100 mm, do: = m' =2 = 10'40 = 400 111m;
(usvo;cno je ql = 10).
7. Ugao nagiba zavojnicc pufa na podconom prclniku: rgYO= =dql = 2/l0= 0,2, Yo =
= 11 18' 36".
8. Osno rastojanje : a
10 (10 + 40)
2
260 mm.
59

9. temenih krugova : d
kl
= d
o,
+ 2m'u= 120 mm; dk ,, = dO'l + 2m' u= 400+ 20=
= 420 nun. Toicrancija za d
kl
: 120h9).
10. podnoznih krugova: drt = d
o
,-2 (u-l- c) 111 = 76 mm; d,,, = dor-2 (u+ c) m=
= 376 mm.
11. temcnog kruga puznstog zupamikn u prcscku glo\'nom rnvni :
1, 5 m= 420+ 15+ 435 mm usvaja sc d'kt = 432 mm.
12. PoJuprccnik z30bljcnja tcmcne povrsinc puzastog zuptanikn :
- 200= 50 mm.
13. Sidnn puZa (Usvnjn se b, = J30rnm. )
Sirina pufastog b:: = O, 8 d
o
, = O,8' IOO= b
2
= 80 mm.
14. Tctivna dcbljina zupca:
w r. cos 10
S 11 = ---,:--'-
2 2
15. Tctivna visi nn ZUpC3 puza II 1 = m= 10 mrn.
14,402 mm.
4.3. KONSTRUKTIVNI OBLlC[ PUZASTIH PAROVA
Puz se, pO pravilu, izraduje izjedna sa vratilom pa je konstruktivni oblik
definisan geometrijskim veliCi nama puza i oblikom vratila. Venae ptiZastog zup-
canika obicno se izraduj e od legura aluminijuma iIi kalajne bronze, dok se telo
izraduje najccSce od CI, a rede od SL. i C.
Veza venea i tela puzastog zupeanika izvodi se vijeima na nacin prikazan
na slici 4.7.
60
b,= Q3b
za CL. i = (L13Jd
za SL. i=15d

za CL. d
g
={1.6_18)d
dy = dkl- 10m
d'= m+2 do m= 12 mm
d'=mza m>12mm
Broj rupa n=6 ..... 12
Slika 4.7. Vezn venca i tela pUZastog zuptanika: n. vcza uvrtnim vijcima
b. vcza podesenirn vijcima


Slika - 4.8. Puzasti rcduktor

5. CVRSTOCA ZUPCASTlH PRENOSNIKA
U kinematici zupcastih prenosnika odreden je oblik boka zupca, a izvedene
su i geometrijske mere zupeanika, pre svega geometrijske mere zubaca. Na geo-
met rij ske mere zubaca uticu, pre svega, obUk profila i obUk bocne linij e, ugao
napadne linjj e profila, koefi cijent pomeranja profila, broj zubaea i IIIOdlll.
Zupci zupcanika moraju imati potrcbnu c-cJrslOiu odnosno sposobnosti da
jzdri.e opterecenja kojima su izlozeni u toku prenosenja obrtnog momenta, a da
pri tome ne dode do pri metni h trajnih deformaeija na zupcu.
Na zupeu zupcanika najugrozenija mesta su bokovi z lIbaca (radne povrsine)
i podlloZje zupca (presek zupea izlozen najvecem savijanju).
Prema tomc, zupci zupcanika moraju imati potrebnu cVrSlOCri boka i evrs-
wiu podlloZja.
5. 1. OPTERECENJE ZUPCANIKA
Pri proracunu zupcanika merodavna su najveca oprcrecenja, koja zupcanik
(reba da prcnesc, bez obzira na Vfeme trajanja takvog opterecenJil.
Oa hi se doslo do merodavnog optcrecenja za proracun cvrsrace, (reba od-
mah naglasiti da kod zupcanika treba razlikovnti spoljasllja i unutrasnja oplereCellja.
Spoljasnja opterecenja potieu od obrtnog momenta koji zupcanici treba da
prencsu, dok se unutrasnja opterecenja javljaju kao posledica odstupanj a stvarnih
kinematskih uslova od teori jskih.
5. 1. 1. Spoljasnja optcrcccnja kod zupcanika
Posmatrajmo dva zupca eilindricnih zupcanika sa pravim zupcima u zah-
vatu (sl. 5. 1) koj i prenose obrtni moment Mo (Kpem) sa pogonske ( I) na radnu
masinu (2).
Kao posledica prenosenja obrtnog momenta u pravcu napadne lini je pro-
fila, javite se llormahzQ sila CF
Il
):
F, = 2M. = 2M. [Kp].
"II r'COS (X
62

Normalna sila moze se razloziti no obimnu (Fo) i radijalnu sHu (F, ):
Fo
- 2Mo (Kp),' F F (K )
- , ~ otgo: p.
d
c '
Slika 5.1. Spoljnc site na pravom zupcu
Pri proracunu cvrstoce zupcanika moze se operisati bilo sa obrtnim momen-
tom, bilo sa silama Fn iii 1",.
Vrednosti koje se daju za obrtni moment (iii za snagu i broj obrta) pogon-
ske i radne masine, obicno su nominalne a to naj ceSCe znaci srednje vrednosti .
Pri proracunu cvrstoce merodavna su najveca opterecenja.
63

Do optere':enj a merodavnog za proracun dolazi se mnozenj em
nominalnog optere':enj a faktorom udara ({u).
U tab eli 5. 1. date su orijentacione vrednosti faktora udara u zavisnosti od
vrste pogonske i radne masine.
TABELA 5. 1. PAKTOR UDARA
Opterecenje radnc masinc
Vrsta pogonskc masinc
S3 umcrcnim sa jakim udari ma ravnomcrno
udarcima
Elcktromotor
I
I 1, 25 1,50
Turbomasina 1, 25 1,50 1, 75
Jcdnocili ndrit ni klipni
motor 1,75 2 2, 25
5.1 .2. Unutrasnje dinamicke sile kod zupcanika
U kinematid se pretpostavlja da su zupci zupcanika apsolumo kruti, da
imaju potpuno taean oblik i da su im geometrij ske mere potpuno tacne.
Zupci zupeani ka nisu apsolutno kruti , vee se elasti cno deformisu pod dej st-
vom optereeenj a a oblik i geometrij ske mere odstupaju od teorij skih.
Pri prenosenju obrtnog kretanja, prva trenutna tacka dodi ra zubaea spreg-
nutih zupcani ka nalazi se na podnozju zupea pogonskog i na temenu zupca gonje-
nog zupcani ka. Posto je stepen sprezanja < > I, posmatrani zupd optere':eni su
u prvoj tacki dodira sarno delom normalne sil e (1';). VeliCi na sile Po zavisi od
veliCi ne ukupne normalne sile i od stepena sprezanja. S to je veti stepen sprezanja,
utoliko je veei broj zubaea u zahvatu, pa ce utoliko biti manj a sib P;.
Kod eilindricnih zupcanika sa kosim zupeima stepen sprezanj a ve': i je nego
kod eilindricnih zupeani ka sa pravim zupeima, pa ee i optereeenje zubaea biti manje
pod istim drugim okolnostima.
Medutim, sto posebno k. rakterise silu 1'; jeste nj en intezivan dina-
micki karakter koji se manifestuj e kao udar. Nairne, ukoliko je brzina zubaea ve':a
i krutost zupcanika veea, utoliko ce u kraeem vremenskom peri odu prva trenuma
tacka dodira primiti optcreeenjc F;, utoliko ee intenzitet udara biti veei.
Ukoli ko je kvalitet izrade grublji, utoli ko je odstupanje koraka i bocne linije
veee, utoLiko se intenzitet unutrasnjih dinamickih sila povecava.
Pri daljem zahvatanju zubaea velieina sile 1',; koju prima par zupea koji
su tek ugli u zahv.t blago se povecava (videti sl. 5.2) sve do trenutka dok iz sprege
ne izadc prethodni par zubaca.
Kad jedan par zub.e. izade iz zahvata, optereeenj e Po prenosi jedan par
zubaea (kao na slid 5.2. 1<2) sto je najnepovoljnije iii vise pari zubaea, uko-
liko je <> 2, sto je povoljni je.
Unutrasnje di nami cke sile javlj aju se i u t renutku kad par zubaca izlazi iz
zahvata jer dolazi do t renutnog zaostajanj a zupea gonj enog zupeanika u odnosu
na zubae pogonskog zupcani ka.
64

Zakljucujemo da se unutrasnje dinamicke sile kod zupcanika javlj aj u kao
posledica udara.
Stika 5.2. Dijagram optcrcccnja
zubaca u toku sprczanja
Zbog pojave unutrasnjih dinamickih sila (Fd)' nominalno opterecenje (Fo)
povecava se na (F. + Fd) pa faktor unutrasnj ih dinamickih sila iznosi:
F.+Fd = 1+ F
d

Fo Fn
U tabeli 5.2 date su orijentacione vrednosi faktora unutrasnjih dinamickih
sila. Vecu vrednost uzimati za tvrdocu HB ,;;350 Kp/mm" a manje vrednosti za
HB>350 Kp/mm'.
TABELA 5.2. FAKTOR UNUTRASNJIH DlNAMICKIH SILA
,
Kvalitet izrade
Obimna brzina [m /s1
.IL
cilin- o.u
< I I. .. 3 3 ... 8 8 ... 12 12 ... 18 18 ... 25

N
e = 6 -
-
1,2 1,3 -
-
a
e'
7 6 - 1,2-1,25 1,3-1,45 1,4--1 ,55
-
-
0.0. 8 7 I 1,3-1,35 1,4---1,55 - - -

9 8 I , I 1.4-1,45
d N
-
-
-
-

e d
';;;; S 6
- - I 1- 1, \ 1, 1- 1,2 1,2-1,4
0 '0
7 6 I I 1, 1-1,2 1,2- 1, 3 1, 3-I, S
-"'0. -
d 8 7
- I , I 1,2-1 ,3 1, 3- 1,4 - -

.
5 MaS:nskl elementl
65

Uzimanjem u obzir sarno foktora udora ([0) i faktora unutranjih dinami o-
kih sila ([.), merodavni obrtni moment zo proracun cvrstocc wpeanika iznosi:
lHo'l. = ~ u ~ d 1\110 ,
odnosno mcrodavna obimna sil u za proracun (vrstate zupcanikn iznosi :
. - ...
1
- [[ 1-
01: - U oJ o'
Radi sm. nj enj a unutrasnjih dinamickih sila, neki put se vrs i korekeij a pro-
fila. Korekci ja profi l. zupea je postepcno uvecavanj e krivine .ktivnog dela profila
zupea u odnosu n. teorijsku, pocev od mcke u kojoj kinemalska linija presec.
profi l zupca, bilo sarno prema remenoj povrsi ni , iii i prerna temenoj i podnoznoj
povrsini (sl. 5.3).
Teoriski profit
Korigovoni profit
Slika 5.3. Korckcij3 profila
zubaC3
Foktor udora ([0) i foklor unulrasnjih dinamickih si la ([.) nujvainij i su ali
ne i jedini f.kt ori kojc !reba uze!i u obzir pri proracunu evrstoce zupcanika. Od
svi h drugih faktora n.jvazniji je faktor r.spodele optereeenja na zupcu ([,).
5. 1.3. Faktor raspodele opterecen;a
Raspodc1a opterecenja nije jednaka po celoj liniji dodira dva wpea spreg-
nutih zupeanika. Zbog nctacnosti izrade postoji odstupanj e ne sarno u koraku vee
i u obliku i pr.vcu bocne linije zubnca.
Posm:nra;mo dva spregnuta ci lindricna zupcanika sa pravim zupcirna nesi-
rnetricno postavljena izmedu lezis!a A i B (sl. 5.4)
Obrrni moment (Mo) neee se ravnomerno prenositi po celoj sirini zupea-
niko (sl. 5.40); posledica toga je do ce se wbac razli cito deformis. !i po duzini
(sl. S.4b).
Normalna sila F" vrsi deformisanje (ugib) vratila, a samim tim i zubac.
zupcanika (sl. 5.4c) ; kao posledic. navedenih deforrnacija, raspodela oplerecenja
promelji v. je po sirini zupcanika (s l. S.4d. i e).
66


b
b.

B
-
'\


1.
I
J
f-
A
B
c.
,
-- .,
r-
.
.
r --
L
_ ___ J
Fn
b
I-
--- --

A
B

d. '\

'"

tf
E
tf
Fn/

e.
Slika 5.4. Raspodcla optcreccnja nn pravom zupcu zuptanika: a) dijagram raspodclc momenta
uvijanja; b) dcrormaci ja bocnc linijc od obrtnog' momenta ; c) ugib vratila i botnc linijc od si lc Fni
d) oblik bocnc linijc i dijagram raspodclc optcrcccnja; c) dijagram raspodcle optcrcccnja po
zupcanikn
Aka sa F
D1max
- oznaCimo maksimalno a sa F
n1sr
- srednjc jedini cno opte-
recenje po sirini zupcanika, [aktor raspodela opterecenja odreden je izrazom:
U tabeli 5.3. date su orijentacionc vrednosti [aktora opterecenja za kvali-
tet izrade zupeanika ITS i za tvrdoce bob HE ;' 350 kpjnun'
Vrlo krutim vratilom maze se smatrati vratila kod koga je r/do; < 3; l - ras-
to;anje izmcdu lezisw, d\. - precnik vrmila na mcstu zupcanika
Za zupcanikc koji sc izraduju S3 kV:Jlirctom IT7, tablicne vrednosti 1 ,05
mogu se umanjiri za 5 . . . 10 %.
Iz dosadasnjeg maze se laka lloCirj nn koj i se naCi n moze smanJiri
fakrar neravnomernosri oprcrecenja. J\!\anja sirina manj i razmak lci isra
vrati la, manja tvrdoCa bob, bolji kvalitct izrade zupcanika vratila i lezita dovodi
do smanjcnja fukrora ncravnomernosri oprcrecenja Posro veCina ovih naCi na
smanjenja faktora dovodi do poskupljenja prenosnika, za smanjcnje [oktora koristi
se i korekcija boone linij e zupca.
5'
67

TABELA 5.3. FAKTOR RASPODELE OPTERECEN]A
Zuptnnik po
Zuptnnik post3vJjcn nesimctritno
b
stavljen sime r-
izmedu Zupanik posta\,-
-
rit no izmcdu
ljen konzolno
d,

vcomn huto manjc kruto (nn prcpUSIU)
vratilo vratil0
0,2 I I 1,05 1, 15
0,4 I 1,04
I , I
1,22
0,6 1,03 J ,08 1,16 1,32
0,8 1,06 1, 13 1,22 1,45
1,0 1,10 J J 18 J ,29
-
1,2 1, 14 1,23 1,36
-
1,4 1 J 19
I
1,29 1,45
-
1,6 1,25 1,35 1,55
-
Korekcija bocne linije zupca je pOSlepenO uvccavanje bocnc linijc zupca u
odnosu n. lcorijsku, pocev od sredine bocne linije prem. cconim povrsinam.
(sl. 5.5). Korekcij. bocne li nii e zupca vrSi se daklc u cilju poboljs. nja radnih uslov.
zupeanika.
Teoriska bocna
linija
Korigovana bocna
\
\
\
tinlja
Slika 5.5. Korekcija bOCne lini;e zubacn
Uzimajuci u obzir i [aklor raspodelc oplerecenj. merodavni obrtni mo-
ment za cvrstoce zupcnnika iznosi:

odnosno meradavna obimn. sila F = F < . < . <
01 o !,u !, ,J "- r '
68

S.2. CVRSTOCA BOKOVA CILINDRICNIH ZUPCANIKA SA PRAVIM ZUPClMA
Izmcdu spregnutih bokov. zub.e. pritisnutih jedan prema drugom nor-
malnom silom (Fn) maksimalni pritisak (Pm .. ) izracunava se prema Hcrcovom
obraseu:
P;, .. = O,35 E Fn (kp/em')' .
2 p' b
Ovde je: E - sredoji modul elasticnosti materij. l. u dodiru :
E
2E,E'(k / ')
= - - p em.
E, + E,
E, i E, - moduli clasticnosti matcrijal. spregnutih zupcanika.
p, i p, - poluprecni ei krivine prolila na mestu sprczanj . (sl. 5.6).
b - duzina zupea (em).
--- '--1,.)1
...,
C'
Slika 5.6. Polupret nici krivine (p) i rnspodcla pritiska (p) po dodirnoj lini ji sprec nutih bokovn zubnaa
69

Najvcti pritisak izmedu spregnutih bokova prcma Hercovom obraseu bi':e
kad je najve':a norma Ina sib (F
m
,.,), a najrnanji polupreenik krivine (Pm'.)' Naj -
ve':a normalna sila je u trcnutku jednostrukc sprege zubaea, kad u ... upnu norrnalnu
silu prima jedan par zubaca sprcgnutih zupcanika (videti sl. 5.6 i sl. 5.2).
Najmanji polupl'ccnik krivinc profila je na osnovnom hugu pa sc povc':ava
iduci prema vrhu zupca. Na mcstu jednostruke sprege poluprccnik krivine nije
najmanji , ali je merodavan za proracun iz razloga !lto je u tom trenutku sprezanja
najveca normalna sila. Radi lak!lcg izracunavanja poluprccnika krivinc i radi prcg-
lednosti jednacina, usvojeno je da se poluprccnici kri vina odrcduju kao da je spre-
70
\
\
~
'"
'\
0,
~ ~
, / ,
,
,
0,
Slika 5.7. Polupret.nici krivina u trcnutnom polu

zanje u trenutnom polu (51. 5.7) a da se preko faktora polozaja dodirnc linijc uzme
u obzir navedena zamena (videti tabelu 5.4) .
p
.
pa je
Normalna sila merodavna za iznosi :
cos a
Zamenom vrednosti za p F"," u za maksimalni pritisak dobice se:
iIi
, = 0 3 -E' Fo.. . i + I .
PIIlAJ. ).)
b'd
t
i SIO a'COS 0:
, - 035 F
o
," i+ I .
Pml'l.lfi - , .
bd, i sin 2 .
TABELA 5.4. FAKTOR I'OLOZAJA DODIRNE L1NIJE
z"'
12 14 17 20 24 30 45
i = 1 1,65 1,12 1,07 1,04 1,02 1,01 1,01
i =2 1,44 1,30 1, 18 1, 13 i , 10 1,06 1,03
i = 5 1,58 1,41 1,25 1, 19 1, 14 1,09 1,05
Zot =2
1
za cilindricne zupcanike sa pravim zupcima.
z" = z,/cos'{3o za sa kosim zupcima.
Ztll =zdcos 8
1
za konicne zupcanike sa pravim zupci ma.
2
nl
= ZI/ C05 Sl "COS'{:Jom za konicne zupcniake sa lucnim zupcima.
Za z,,>70
70
I
1,01
1,02
Ako se izraz
P
"

K zameni u gornju jednaCinu, dobice sc lzraz za
0,35 E
rcdukovani povrsinski pritisak:
K
. i + I ' . 2 .;; Kd (kp/cm').
i sin2!X
Kd - dozvoljeni rcdukovani povrsinski pritisak:
K" kp/cm';
v
71


KD = K
D
J - vremenski ograniceoa dinamicka cvrstoca.
Kn. - redukovana trajna dinamicka cistoca bokova pri povrsinskom pri-
tisku odreduje se eksperimentalno, a ojene brojne vrednosti date su u tabeli 5.5.
U tabeli 5.5. dati su i granicni brojevi promena opterecenja pri povrsinskom pri-
tisI.. -u (N.). Broj promena opterecenja N= 60 T'n (gde je T/h - zeljeni vek, a
n/min-
1
- broj obrtaja) daje vremenski ogranicenu dinarnicku Cistocu KD. Za
Ko = K1)oo
TABELA 5.5. KARAKTERISTIKE MATERIJALA ZA ZUPCANIKE
Knraktc:ristikc rnatcrijala Karakteristikc zupca zupeanika
Oznaka
[kp/mm'l [kp/mm'J [kp/mm'J
[kp/ww'J
kp/cm'
matcrijala
jczBro bok
am a. aD, HB K
D

Konscruk- C.0445 42 ... 0 24 20 ... 24 125 2, 5
Clom C.0545 50 ... 59 27 23 ... 28 150 36
lclici C.0645 60 ... 69 30 23 ... 33 180 52
C.0745 70 ... 85 35 33 ... 40 210 70
Cclici C. 1330 50 ... 60 - 22 .. . 27 140 23
za C. 1530 65 ... 80 39 30 .. . 34 185 40
pobolj- C. 1730 75 . ... 90 45 34 ... 41 210 5l
C.4130 75 . . . 90 50 36 .. . 44 260 80
C.3230 80 . . . 95 60 38 .. . 46 260 70
C.4732 95 ... 110 71 56 . . . 54 340 80
C. 4830 100 ... 120 75 48 ... 50 340 85
-
Cclici C. 1120 45 ... 60
- 25 170 420
za C. 1220 50 .. . 65 27 27 190 637 490
ccmcnta- C. 4120 60 ... 80 55 45 650 500
dju C. 4320 80 ... 120 65 50 270 650 500
C.4321 100 .. . 130 80 50 360 650 500
C. 5420 90 . . . 120 - - 650 500
C. 5421 120 ... 145 90 50 400 500
Liveni C.0500 52 25 21
I
150 21
mtHcrijaJi C.06OO 60 ) 0
24 175 30
SI. 18 18 - 9 170 19
SI. 26 26
- 12 210 33
r eusn I 20 - JO 90 JO
Objas njcnjc oznakn:
am - Zatczna cVfsto6 matcrijala
O'v - Granica fUzvlatcnja matcrijala
aon - Dinamitka CVTstoca matcri;ala pri naizmcnitno prom. optcreccnju
I-In - TvrdoCa po Brinclu
No X 10'
2, 5
3,5
5
6,5
3
4
5,5
7
6,5
7
7
40
48
50
50
50
50
50
I
2,5
'3
2
)
-
Koo - Redukovnna trajna dinamilkn tvrstoca bokova pri pritisku
No - Bro; promena opteretenja pri kome se dolllZi do Koo
0'00 - Dinamitka tvrs toCa podnoija zupca sa zaobljcnjem p= O, 2 m
72
[kp/cm'l
- - -
aD.
1850
2100
2350
2700
2150
2550
2850
3300
3400
I
3500
3500
2200
2500
3500
3800
4)00
4400
4700
1700
1950
500
670
800

Orijentaeione vrednosti faktora ulja date su u tabeli 5.6. prema viskozitetu
ulja na radnoj temperaturi.
TABELA 5.6. FAKTOR ULJA
ViskozitCl ul;a DE 1, 5 3 5 9 13,5 19 26 35 40
Faktor ulj3 0,7 0,75 0,8 0,9 I 1,1 1,2 1, 3 1,35
TABELA 5.6' IZBOR ULJA ZA ZUPCANlKE
Obimna brzina
Optcrccenje

F
- -
125 ... 300 > 300 (kp/cm')
[m/s]
hom
do 0,5 20 34 60
E fJ,(J D
0,5-2 12 20 30
2-6 8 12 20
6--12 6 8 12
. .
Fo7. (kp) - oblmna stJa; b (em) - zupfuntka; In (em) - modul
Podmazivanje uljem obavezno je za V -;' 4 m/s.
Za v=4 . .. 12 m/s podmazivanje zupcaniJ<a vri se potapanjem, a za V>
> 12 m/s - pod pritiskom.
Za V = 12 . .. 20 m/s preporucuje se u1je viskoziteta 7 .. . 6 E" '.
U tabeli 5.6. dat je postupak izbora ulja za zupcanike,
'IE - faktor spregnutih materijala.
Podaci iz tabele 5.5. za (KDo) vate za sprezanje celika po celiku, C/CL
CL/CL, pa je u tak-vim slucajevima . = I .
Ako je sprezanje celika i celicnog liva sa sivim livom . = I ,5.
Ako je sprezanje SL/ SKL - E= 1,33.
Ukoliko se zupcanik I od celika sprcie sa bilo kojim drugim materijalom
sa E(Kp/mm'), faktor spregnutih materijala za oba zupcanika treba izracunati
po obraseu:
R = 0, 5 + -=2:;"::.. 1 '-='-= 0_'
2E .. r
v - step en sigurnosti boka zupca.
Pri proracunu novih zupcanika, stepen sigurnosti boka treba birati u gra-
nicama v= ',25 ... 2,5, u zavisnsoti do namene ma ine kojoj zupcanik pripada.
Pri odredivanju mera novih zupcanika najv.znije je odrediti modul.
Posle usvajanja odnosa bld,=rp i zamenom veliCina b=rp ' d, = rplnz. i
Po. 2 M"" u jednacinu za redukovani povrinski pritisak dobice se modul (m):

Mo.. i + I 4 [ 1
m= 3 ---- -- em ;
i sin 2 et.
73

ovde je:
Ukoliko su podaci za proraeun dati preko nominalne snage P(KS) i broja obrta
n/min', nominalni obrtni moment (Mo) moze se odrediti preko jednaCine:
P
M
o
= 71620 - (kpcm)
n
Primer 5.t.
J ednostepeni zupeasti prenosnik sa cilindrienim pravim zupcima postav-
Ijen je izmedu elektromotora (P= 40 Ks, 11 = 1500 min-I) i radne masine sa jakim
udarima. Broj zubaca spregnutih zupeanika z, = 27, z, = 61, materijal zupeanika
C.4320 kvalitet izrade IT7.
Zupeanici su postavljeni simetricno izmedu le' ista. Koeficijenat pomeranja
,<, = .\", = 0. Treba odrediti modul.
P 40
Rdenjc: .M
o
= 71620 - = 71620' - - = 1900 Kpcm; = I ,25 (pogonska eicktro-
fI 1500
-motor, radna sa umcrcnim udarima (vidcti tabcl u 2.1 ).
dnnl
Uz prctpost3vku da cc precnik pogonskog zupeanika bili d, = 100 mm, brzina V =
60
= 8m/s ;
Cza IT 7, m ls i vidcti ,abclu 5.2).
500'11
1, 5
334 kp/cm';
Ko = 500 kp fcm
z
(za c. 4320 i N > N
oJ
videti tabclu 5.5);
= I (prctpostavka) ;
Cza t it) ;
=':1 61
; = - = - = 2 "6-
=1 27 . - ,
= 1,08 (za i = 2,26, =, = 27. videti tabclu 5.4) sin 2a. = sin 40 = 0,64.
Sa gornjim podaci ma racunski rnodul iznosi:
111 = J 1900' 1,25-1,4-1 , 06. 3,6.4' 1,08
0,8 ' 334' 21J 2,6 0,64
0,38 cm.
Usvaja sc prvi veci stnndnrdni modul: ", = 4 mm (tnbeln 2. 1). Kinematski d
1
=
= mz, = 4'27= 108 mm.
Pri proratunu smo prctposrnvili brzinu za d, = 100 mm, pOl je odstupanje slvarne od pret-
postnvljcnc brzinc malo i nijc utica10 Da rczultat.
5.3. CVRSTOCA BOKOVA CILINDRICNIH ZUPCANIKA SA KOSlM ZUl'ClMA
Sva izlaganja koja su se odnosila na cvrstocu bob cilindri cnih zupeanika
sa pravim zupcima, vazi ce i za dlindricne zupcanike sa kosim zupci ma, ukoliko
uzmemo u obzi r utica; ugla nagiba bocne linije Po na povecanje stepena sprezanjn
i poveeanj e poluprecnika krivine (videti sl. 5.8).
74

stepena sprezanja i poluprecnika krivine dovodi do smanjenja
zupea. Ovo smanJenJe opterecenja eilindrienih zupcanika sa kosim
u odnosu na zupcanike sa pravim zupeima uzima se preko koeficijenta
opterecenJa tp (Tabela 5.7) pa je redukovani povrsinski pritisak odreden
Jednacmom:
K
F. , i+ I
=-_. __ .
- " " .<;p
bd, I
sin 2 rL
c
Slika 5.8.
TABELA 5.7. FAKTOR SMANJENJA OPTERECENJA KOD ZUPCANIKA SA KOSIM
ZUPCIMA
[oJ

5 1O IS 20 25 30 35
I
40 45

I
I 0,9 0,82 0,76 0,71
,
0,68 0,65 0,63 0,6 0,58
I
Posle usvajanja odnosa bjd1='P i zamenom velieina b='Pdl = 'P",zl
F
2 M0101 2 Molot d ak . d .
, u jednaemu za re ukovam povrsinski pritis ,Je naema
d
1
til" Zl
za modula ima oblik:
sin 2 CJ.
[em].
U gornjoj jednaCini faktor polozaja dodirne linije tz treba odrediti prema broju
b
Zl
zu aca Znl =
cos'
Ostale vcliCine su iste kao za ei lindriene zupeanike sa pravim zupeima.
Posto je standardni modul - normalni modul "'. = m cos fJ. odmah posle
izracunavanja modula (m), treba odrediti racunsku vrednost normalnog modula
i isti prilagodili srandardnom, pa onda odrediti taenu vrednost, modula (m):
111 = 1II
11
/ COS j3, barem na 4 decimale.
Primer 5.2.
Zupeanici jednostepenog rcduktora simelricno su poslavljeni izmedu !eziSta.
Pogonska je e1ektromotor, a radna sa umen:nim udarima.
75

Treba proveriti stepen sigurnosti bokova zubaca ako su osnovne veliCinc
para: z, = 38, z, = 61 , ",. = 5 mm, x, = x, = O, /3. = 8, b= IOO mm, zupca-
nici su od (:.1730; kvalitet izrade zupcanika 7, 1/, = 960 min- ' P= 85 KS (elcktro-
motor).
Rdcnje: Rcdukovuni prilisnk
sin 2 IX
870 1,6+ 1 2'1,02'0,85
19,6 kp/cm'
10 ' 19,2 1,6 0,65
Obrtni moment na zupc!a. nil..'l1 1:
P 85
M
o
, = 71620 - = 71 620 - -=6000 kpcm.
"1 960
Faktor udarll ; = 1,25.
Faktor unutrasnjih di namickih sib za kvalilct 7 i obimnu brzinu tJ
= 9,6 m Is i za tvrdotu boko\'3 HB < 350 Kp / mm' imn vrcdnosti ;d = I J I.
100
Faktor raspodclc optcrc0cnja z.a bld
1
=--=O,52, 1,02.
Obimna sila na
In
2'6000' 1,25 ' 1, 1' 1,02
2 k Io' l
zuptaniku F, _ = ---,.=
d
l
19,2
=
=
60 60
870 kp.
Faktor polozaja dodirnc linijc 7.a d
1
= 38 lcos:S 8
0
= 40 i ; = 1,6 ima priblitnu vrednost
tz = 1,02.
Dinamicka c ... rstota bokoV3 zubaC3 za C. 1730 K
o
= 51 Kp /cm'.
Faktor sprcgnutih matcrijaia E;E = I.
Pogodno uljc 23 zuptanike 7..3 optcrcccnje

b' m
870
10 '0, 5
154 kp/cm'
i brzinu v =9,6 m/s jc uljc sa viskozitctom 8E nn 50C i njcmu odgovarn faktor uljn
Fnklor bot nc linijc
Ugao dodi rnicc 7..a XI = x:;! = O iznosi 19 a
o
= sin 4050' = 0.65,
tget n
cos 130
0. 372 pa jc a= 20025', sin 2 a=
Stcpcn sigurnos ti boko\'3
51'0.88 '1
zubaca
K 19,6
2.24, zado\'oljava.
5.4. CVRSTOCA BOKOVA KOl\'lCNIH ZUPCANlKA SA PRAVIM I LUCNlM
ZUPCllvlA
Kao i u kincmatici konicnih zupcanika, razmatranjc evrstoce bokova svodi
sc na razmatran;c dva profit a U ravni razvijenih dopunskih konusa, ovog pUla U
srcdnj oj ravni razvijcnih dopunskih konusa (sl. 5.9).
Poluprecnik zami slj cnog cilindricnog zupeanika:
ll1m ' Z 11l
m
'Z!l.
--=- -
cos a 2 cos a 2
76

Broj zubaca koji odgovara zamisljenom zupcaniku prema tome iznosi :
Z
Zn= ---
cos S
Stika 5.9. Razvij cn srcdnji dopunski konus (Rem) i poluprccnik kri vinc u kincffiatsko m polu (pem)
Poluprecnici krivine u kinematskom polu za zami sljeni zupcanik iznose:
. r ml sin C(
Pemt = R cmt SlO ('J.. = - -
cos 3
1
pa je racunski poluprccnik krivine:
. rm!!sio Cl.
e m ~ = R em:! sin 0:. = --="----:--
cos S,
Imenitclj u gornjoj jednacini moze sc transformisati na pogodniji oblik:
i cos 5, -I-cos 5, =J .' + 1 + 2 i cos (S, + S,);
za (5, + S,) = 90, i cos 5, + cos S. =J i' + I,
pa jednacina za poluprecnik krivine dobija oblik:
I' r mt .
PCn! = J -- - sm .
i'+ 1
77

Redukovani povrsinski pritisak iznosi:
K = F,,_ Jm 2 ,,;Kd.
bd
ml
1 sin2 (J,
Duzina zupea b= (O,25 ... 0,32) Re.
Odnos duzinc zupea i srcdnjeg kincmatskog precnika moze se priblizno
usvojiti prema prcnosnom odnosu i :
! = 2 3 4 5
.
,
'I' = b/dm
=
0,2 0,3 0,4 0,5 0,6
Zamenom velicina b= cp'd
m1
= 1Jlm 'rp ' Zt

2MoH 21\-fozl
1
dnlt
111m ' Z ,
u jednacinu za redukovani povrsinski pritisak, dobi':e se modul :
-J J i' + 1
tnm- :s K ' .
cpo tl'ZI Z
4
. 2 leml .
sm IX
Kod koni cnih zupcanika standardni modul (Ill ) odgovara kincmatskim krugo-
vima (d, = IIl z.), pa treba uspostaviti vezu izmedu modlula (111 0) i (Ill ) (videti
sl. 5.9) :
b .
rel = rml +-sln Ol'
2
odnosno
b sin a.
m = mm + ':"":- -'-'-
z.
Modul (Ill ) iz gomjc jednacine treba prilagoditi standardnoj velieini. Razlika
pri proracunu modula za konicne zupcanikc sa pravirn i lucnim zupcima moze se
priblizno svesti na razliku "elibne falnora polozaja dodime linijc (videti
tabelu 5.4).
Primer 5.3.
Odrediti modul konicnog zupeastog para : snaga elektromotora P= 16 KS,
z,
Radna masina je sa umerenim udarima, kvaliteta izrade 7.
Rdenje: Nominalni obnni moment :
Faktor udara = 1 ,25.
P
M,, = 71620 - = 11 90 kpcm.
n.
Faktor dinamickih sila : = 1,42 (za kvalitct izradc 7 i prcrpostavlj enu srcd
nju obirtmu brzinu
d rn l , ;"t"'T!1 OJ08, 1't'960
tlorn = - - = = 4 (m/s)
60 60 .
78

Faktor raspodcic optcrcccnj a za zuptanik 1 nn prcpustu i 9 = 0,35 (za i = 2,53), 1,2.
Faktor polob:ija dodirnc ii nijc za Zr = = 18,2
eos 13
1
(!g
Za C.4320 faktor sprcgnutih materi jala = 1_
Faktor ulj a = I (prct postavka), pa jc dozvolj cni rcdukovani pri tisak
Srcdnji modu! :
J
11 90 ' 1, 25' 1,42'1,2
11/ 11\ = 3
0,35 ' 334'173
500 1 1
1, 50
334 kp/cm'.
,)2,53' + 1
2,53
4 - 1,2
0,64
b sin 0
1
20 -0,35
Modul m= lIIrn + mm_
= 1 17
Standardni modul m= 4 mm; (b=cp-dm
1
= 0,35 -3,3 - 17 = 20 mm, sin ol = sin 20"30' =
0,35).
d
lll l
- rr- 1I
1
Stvarna brzina V -
om - 60
(1Il m = m -
0,056''''960
60
J m/'
mm),
Stvarni faktor unut rasnjih dinamicki h sila = 1,4 _
_ Fol. 2 A'f on 2 - 11 90 kp
Optcrcccnjc 7.upCalllka - = 550 - .
b- m b -mm-d
mt
2- 0,36- 17 em"
Prcporut ujc sc za v = 3 m ts i Fo /b -m= 550 kp /cm:= ulj c viskoznosti 20
o
E50 pa jc faktor
ul; a = 1, 1.
Sa tatnim vrcdnostima srcdnji modu! iznosi : 11I m= \l0,0322 0,32 em opel je standardni
modul m= 4 mm_
5.5. CVRSTOCA BOKOVA PUZASTIH PAROVA
Sprezanje puzastih parova moze se pri proracunu cvrstoce posmatrati pri-
bli zno kao sprezanj e cilindri cnih zupeani b sa kosim zupcima, kod koga je po, =
= r
1
= 00 zupcasta lctva, a poluprccnik krivine P .. = Pn:=-
Ovakvo f3z matr::mjc probl ema, uz jos nekc pret post;.lvke, dovodi do jedna-
cine za modul pu>.astog zupeanika :
Ovde je:
J
Mo. . " I
111 = 3 -------:-K 2,6 I em -
q , I .....
P
M
o
,= 71620 (kpcm) ;
/I
- Faktor udara, odreduje se l Z tabele 5. 1.
79

Faktor dinamickih sila ({,) manji je nego kod cilindricnih zupca-
nika sa kosim zupcima, zbog postepenog ulaska zubaca u zahvat i iznosi:
{, = I ... 1,1 za V,, < 3 m/s;
{, = 1,1 ... 1,3 za V,,>3 m/s.
I faktor raspodele opterecenja ({,) ima manjc vrcdnosti kod puiastog para
u odnosu na cilindricne zupcanike sa kosim zupcima:
{, = I ... 1,2.
Vece vrednosti uzimati za vece neravnomernosti obrtnog momenta i manje
vrednosti (q).
Faktor ugla zavojnice puia ({,) zavisi od ugla zavojnice puza. U tabeli 5.8.
date su priblizne vrednosti ({,) u zavisnosti od broja modula u precniku (q = z/tg y,)
i broja hodova puza (z,).
TABELA 5.8. FAKTOR UGLA ZAVOJNICE PU2A
,
Z, / 1 8 9 IO II 12 IJ
/ q,
,
I 1,88 1,96 2,04 2,12 2,19 2,27
2 2,13 2,20 2,27 2,34 2,40 2,26
3 2,37 2,43 2,50 2,55 2,61 2,67
4 2,59 2,65 2,70 2,76 2,8 1 2,86
5 2,78 2,85 2,90 2,90 2,99 4,05
Redukovana dinamieka evrstoca kod puiastih parova uglavnom zavisi od
brzine klizanja (fa>-"tor {.) i stepena habanja bokava koje zavisi od vremena rada
(faktor
Ko = K
o
, (Kp/cm').
Ko, - redukovana dinamieka evrstoca bokava za vek T = 12000 h (videti
tabelu 5.9).
TABELA 5.9. REDUKOVANA DINAMICKA CVRSTOCA PRI POVRSINSKOM
PRITISKU K
oo
M:ltcrijai puia Matcrijal puzastog zupl!anika
Celik kaI;cn i Kalajna bronza
80
Alurninijumske lcgure
43
Perlitni liv
120
,
Cc1ik pobol;b n nc Kalajna bronza
47
Alumini jske legure
25
Cinkove legure
27
SL 12
40
SI. 18 Kala; oa bronza
40
Aluminijskc lcgurc
20
SL
I
35
---
.
80


1.0
0,2
Za yuzevc sc upotreblj avaju sledeCi materij ali : (;. 1230, '(;.4120, (; .4120,
(;. 1730, C.473 I , i (;.0745.
Za poZastc zupcanikc upotreblj avaju se: P. Cu Sn 12; P.Cu Sn 14;
PCuAl 10 Ni 5 Fo; CuAI 10 Fe 3 Mn i CuAlIO Ni 4 Fe .
/ 12000
Faktor veka: \j T
ovde je T [h] - zeljeni vek.
Faktor brzinc
2
2+ V KLo,u '
ovde jc
v,
"do,'''' [m/s],
VKL
cos Yo 60 cos y,
iii iz dijagrama na sl. 5.10.
Slika 5. 10. Faktor brzine
Dozvoljeni redukovani pritisak
K
_ Kp
d -
v v
Stepen sigurnosti 1' = I .. . 1,2 (1,5).
Primer 5.4.
Odrediti modul i stepen korisnog dejstva pUZaS(og para za sledece podalke :
Snaga elektromotora P= 20 KS, "1 = 1400 min-I, ", = 70 min- '.
6 Mn!:41skl cle menti
81

Radna masina je sa jakim udarima. Materijal puza - kaljen i brusen celik;
materijal pliZastog zupcanika - kal ajna bronza. L:eljen vek 24000 h.
Koeficijenat trenja je fL = 0,03.
Rcen;e: Modul puzastog para izrafunava sc na osnovu bokova :
J
M.,. )20000' 1,5' 1' 1.1
111 = s '2,62,27 = 0,95;
q K - 10 1440'
1 d-2
usvaja sc m= 10 mm.
20
Obrtni morncnat = 7 1620 - = 20000 kpem.
- 70
Faktor udara 1, 5.
Faktor di namickih sila 1; (pretpostavka: d0'2 = 400 mm, vo:= =
1,45 < 3 m /s). 60
Faktor rnspodcJc optcrecenja usva;a sc = I J 1.
Usvaja sc ql = IO.
. 1400
Usva;a se =1= 2, pa jc 70 '2 = 40.
Faktor ugla zavojnicc = 2,27.
Rcdukovana dinamicka cVfstoi:a pri povrSinskorn priti sku Kno = 80 Kp /cm!! za kaJjen
i <!clik po kalajnoj branzi.
82
Dozvoljcni povrsinski pritisak
v
80-0,27-0,8
1,25
Faktor brzinc (prctpostaVka:
v 7,5
Brzina kJi zan;n VJ\L
cos Yo cos 1 1 20'
Faktor vckn J 12000 = 0,8.
24000
S[epen korisnog dcj slva
7,7 m/s.
tg 11 , 30
0
Kp
13,8 - -.
em'
87.
tg (I I , 30 + 1,70 ) ,
Isti rezultat dobiia se i iz dijagrama na sli ci 4.6.
m/' ).

6. (:VRSTOCA PODNOZJA ZUBACA ZUP(:ANIKA
6. 1. NAPONI U ZUPClMA CILINDRICNIH ZUPCANlKA SA PRAVIM ZUPClMA
Najvece opterecenje para zubaca spregnUlih zupcanika je u periodu jed no-
struke sprege, kad par zubaca prima ukupno opterecenie (P .. ).
Najveci naponi javljaju se u podnozju zupca u trenutku najveceg odslO-
janja sile (F
o
,) od podnozja zupca (kod pogonskog zupcanika na kraju, a kod
gonjenog zupcanika na pocetku jednostrukc sprege, vidcti s1. 5.2).
,
(}p lIB IlIIlu !!I Itl (}p
6s-op

Sli ka 6.1. Naponi u podno1ju 7. Upcn
5
83

N apon od pritiska u podnozju
Napon od savijanj a u podnozju
0', =
Po%. sin (J.'
h's.
b's!
Ispitivanja su pokazala da lorn zubaca nastaje na mestu najvcCih zate-
zanja vlakana, pa je merodavni napon za proracun :
Ako normalnu si lu zamenimo obimnom silom Fnz
Fo.
ako krak sile
cos 0:
debljinu podnoija zupea izrazimo preko modula
Fo, ( 6 f, eos ,,-' sin " )
racunski napon cr=cr.-cr.=- - .
b . ttl j; cos rJ. / !J cos a.. .
Izraz u zagradi nazi va se faktor oblika zupea P), zavisi od broja zubaea (z)
i koeficijenta pomeranja profila (x) .
Na sl. 6.2. dati su dijagrami za odredivanje fal'tora obli ka zubaea i to za
pogonski (sl. 6.2. -a) i gonjcni zupcanik (sl. 6.2b).
84
ct>
1.80
2.00
220
2.50
2.85
3.30
-x'lY'
x'Q8
ki, 0.6
-x'QS
7 - ' -
-x
h
- xQ2
r-
1-;::0
' x=-
-

-- -
-

-
--
-
-
-
-
-H
f-
rt
-,
-
- -
-
-I--,
I--c
,
,
- -
I--,
-
'I-
x-o.6 1--,
10 12 1"61820 30 '050
Broj zubaca z(iI/ zn)
a
ct>


1-
-
-
--
-
1.66
-
- -
t-...
-
-
-,'0.6
1.80
"QS
1-
--Z
-
-
-
2.0 0 -"0.'

-
-
-
2.2 01- - -

-- ./7
2.50
1/ h
2.85
J.30
x-O.2 Ilx.-o.6
'-00 '
10 12 U 161820 30 50 100 ISO
Broj zubaca z (iii zn)
b.
Stika 6.2. Faktor oblika 7,Upca: a. za pogonski b. za gornjeni zuptanik

Broz zubaea (Zn) iznosi:
z.=z - kod cilindricnih zupcanika sa pravim zupcima;
z. = z/eos' /3. - kod cilindricnih zupcanika sa kosim zupeima;
z. = z/cos 8 - kod konicnih zupcanika sa pravim zupcima;
z.=z/eos 8 cos' /3om - kod konicnih zupcanika sa lucnim zupeima.
Posle zamene faktora oblika zupea jednaCina za napon u podnozju eilindric-
nih zupcanika sa pravim zupcima imace oblik:
Ovde je:
(Kp);
b (em) - zupcanika;
m (em) - modul;
b'm
"D. (K / ') I' . d .
O'doz = - P em - dozvo Jem napon U po noz-Jll zupca;
v
aD. (Kp/em') - dinamicka evrstoca podnozja, tabela 5.5;
v ;;. 1 ,5 - stepen sigumosti podnozja zupca.
Ukoliko napon u podnozju zupea ne bi zadovoljio (ako je 17>17.,,) treba iii
usvojiti veCi modul Hi usvojiti materijal sa veCim aDO'
6.2. NAPONI U PODN02Ju ZUPCA KOD CILINDRICNIH ZUPCA.NI:KA
SA KOSIM ZUPClMA
lv1.anji SU U odnosu na napone U odgovarajuCim podnozjima pravih zubaca.
Uvodenjem faktora smanjenog opterecenja kosih zubaca (videti tabelu 6.1)
napon u podnozju zubaea eilindricnih zupcanika sa kosi
m
zupeima iznosi:
a

b' m
D
TABELA 6. 1. FAKTOR SMANj ENOG OPTERECENj A KOSIH ZUBACA
[' I
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45
1 0,83 0,78 0,75 0,,74 0,73 0,73 0,73 0,74 0, 75
Primer 6.1.
Proveriti napon u podnozju zupca iz zadatka 5.2. (F .. = 870 Kp, b= 100 mm,
111. = 5 mm, /3. = 8' , z., = 38, z., = 61, matcrijal (:. 1730).
85

Rdenje:
a
870 2,5 0, 8
10,0,5
390 kp/cm'.
Z 38
Zn pogonski zupfunik Zn 1 40 zubnca, pn jc fnkt or oblika zubaca Cl) = 2,5.
cos' cos
3
8
0
Faktor smanjcnog optcrcccnja za ( k= O,8.
a Do 2850
Stcpcn sigurnosli podnozja V= - - -= 7, 3, jc matno vccc od dozvoJjcnog (slcpen
a 390
sigurnosti bob istog para sprcgnutih zuptanikn v= 2,24).
6. 3. NAPONl U PODN02j'U ZUPCA KONlCNOG ZUPCANlKA
Naponi u podnozju zupca koni cnog zupcanika sa pravim zupcima:
Fo't ' <I)
u= [kp/cm' ].
b'm
m
Naponi u podnozju zupca konicnog zupcanika sa lucnim zupcima :
F
u " k [kp/cm' ].
b . 111 m
Ovde je: [Kp]; F
o
= 2M
o
[Kp]; <P - faktoroblikazupca,
prema 51. 6.2. dm
- faktor raspodcle opterecenja iz tabele 6. 1. prmea uglu f30rn (za pri-
blizne proracune f30rn = f3o)'
Primer 6.2.
Proveriti napon u podnozju zupca konicnog zupeanika IZ zadarka 5.3.
(Mou = 1 190 Kpsm, z, = 17; 11/. = 3,6m01, b= 20mm).
Rdenje:
(1) = 2,85 za Zn
Za C.4320 a kp /cm' .
Slcpen sigurnosti :
390 2,85
1550 kp/cm:l;
17
cos 20 30'
19 ;
aDo 3800
--= 2,45, zadovoljnvn.
a 1550
6.4. NAPONl U PODN02Ju ZUPCA PU2ASTOG ZUPCANIKA
Naponi u podnozj u zupca puzastog zupeanika opasniji su u odnosu na napone
u podnozju puZa, i ( 0 :
86
I. Zbog toga sto je povrSina podnozja zupca puzastog zupcanika manj a od
podnozja navoja puza, i
2. stO je materij aJ puZastog zupeanika znatno manj e cvrstoce u odnosu na
mate ri jal ptda.

Naponi u podnozju zupea puzastog zupcanika mogu se odrediti iz jednaCi ne :
r:;
Ovde je:
F .. [kp] ,
<P faktor oblika zupea, za z, = 28 ___ 40 (najceSce) i Q. = 20' srednja
vrednost foktora oblika (I> = 1,5 ;
b, - sirina pUZastog zupcani ka, b, = O,8 d,, = O, 8 m-q, [em] ;
Ino = m 'cos Yo - modul u ravni upravnoj na bok zupca.
Dinamicka cvrstoca podnozja zupea ("D.) puzastog zupcanika iznosi:
- za kalajnu bronzu "".= 1550 kp/em' ;
- za aluminij ske legure "D,=740 kp/cm';
- na sivi li v "D. = 780 kp/em'_
Stepen sigurnosti v> I.
Primer 6.3.
Proveriti u podnozj u zupea puzastog zupcani ka iz zadatka 5.4_
(M ..,=33000 Kpcm; modul m= 12 mm; b, = O,8 dOl = 0,8 m-q, = O, S- IO - IO=
= SO mm, materijal puzastog tocka - kaJaj na bronza, z. = 70)_
Rdcnje:
F
O
"l.. 2 Q) 1650 -1, 5
315 kp/cm';

b:'mn 8- 1-0,98
2 J\10 %2 2 -33000
F
0 1
."
do, 1-40
1650 kp ;
Z t 2
tg Yo = - - = 0. 2; yo = 11 20';
ql 10
cosYo = cos II Q20' = OJ98.
Stcpcn sigurnosti porinozja zupca
0Un 1550
zadovoljava.
" 315
87

7. SILE NA ZUPCU ZUP{;ANIKA I SEMA OPTERECENJA VRATILA
Pri prenosenju obrtnog mateiij ala (Mo) zupce op:crccujc norma Ina sila (Fo).
Najzgodnije je razloziti normalnu silu na obimnu silu (Fo), radij alnu silu (F,)
i akcijalnu silu (F.) (kod cilindr icnih zupcanika sa pravim zupcima F. = O), pa dati
semu opterecenj a vratila u H i V - ravni.
7.1. CILINDRICNI ZUPCANlCI SA PRAVIM ZUPCIMA
Posmatrajmo dva zupca sregnurih zupeanika u hori zontalnoj ravro, oprere-
cenih normalnom silom (Fo) (videri sl. 7.1).
Normalnu silu (Fo) mozemo razloziri na obimnu (Fo) i radijalnu (F, ).
Obimlla sila
Fo= 2 M" = 2 M" IKPI
d
1
d,
Obimnc sile imaju isti intenzitet na pogonskom gonjenom zupeaniku, a
smcrovi su im razliCiti .
Smer obimnc sile koja napada gonjeni zupcanik (F,,) ima smer ugaone brzine.
Radziailla sila
F, = Fo' rg a [Kp).
Smer radijalne sile uvek je ka centru obrtaja zupcanika.
7.2. CILINDRICNI ZUPCANICI SA KOSIM ZUPClMA
Normalna sila na zupcu zamisljenog zupcanika sa pravim zupcima (prcsek
A-A) moze sc razloziri na silu upravnu na zubac na podeonom krugu (F;), i
radijalnu silu (F,).
F , = F ~ tg a..
Sila upravna na zubac F ~ ) moze se dalje razloziri na obimnu silu (Fo) i aksi-
jalnu silu (F.).
88


Fr;

5 H
,. Gzl ( iOI >
II I
.1
= 51
12
i I
,
\ , F
n
F02
F02

5 V
,
t"
--f---r----i
52 -
GZ2
02 ,
" I
/I

12
Sl ika 7. 1. Sile nn zupcu cili ndricnih zuptanika sa pT3vim zupci ma i optcrcccnj a vratila ( II )

Posta se do intenziteta obimne sile naj lalcle dolazi
Fo
2 Mo [K 1
d p
preko obimne sile se izracunavaju radijalna sila i aksij alna sila
tgo; F. = F
o
tg[3o
cos
- ugao nagiba bocne Iinij e zupca prema geometrij skoj OSI zupcanika.
Presek A-A
Slika 7.2. SHn nn zupcu cilindritnog zupc:mikn sa kosim zupcima
Smer aksijalne sile (F. ) zavisi od smera bocne linije (levi iIi desni) i smern
obrtanja zupeanika (videti sl. 7.3).
Na sl. 7.3. prvo su odredeni smerovi obimne si le (Fo) i radiialne sile (F, )
kao i kod cilindricnih zupeanika sa pravim zupcima.
Da bismo odredili smer aksiialne siIe (npr. F .. ) zamislimo da obi mna siIa (F.,)
dcluje u tacki z' . Ova pretpostavka jc uCi njcnn zbog toga 8ro sc 1I srvarnoj mt ki
zahvata (z) ne vidi smer boene Iinij e zupca. Ako sad posmatramo obimnu silu (F.,)
u horizontulni ci, posta ie (F .. ) komponenta sile (F,, ), u mogucnosti smo da odrc-
dime smer i komponente (F,,). Ako se sila (F,,) prenese na mestu stvarnog dei -
stva (z) ni en smer ie potpuno odrcdcn smerom u tacki (z').
90



Levi
1 r (,J,
Y ~ IFo,
5,
Gz,
'> I \ I
,
0, _+-
Fa
\
Fa;
Fr,
/
F
o
] "-
/ Fo,
,
1 i .,
I
I
I'
F;>l
s
- t - ~
,
Gz;
\
/I
I
[
>_+,4
51 I
,
Desni Gs;
I ' Gz;
Sli k. 7 J Od I I 1
.. rediv. '
nle smera uksi. ! . _ _ *. __ -.!... l - ---
nc stIe (Fa) i scm a optcrcce .
nl . vrarila ( II).

su smerovi bocnih lini; a kod cilindrienih zupcanika sa kosim zupci ma
za paralelna vratil. - suprotni , suprotni su i smerovi aksi;nlnih sil a (1' .. ) i (F .. ).
Ipak smer aksi;alne sile (1',,) treba odrediti po postupku kao i za silu (1' .. ),
redi kontrolc.
\
ZUPCANICI SA PRA VIM ZUPCIMA
Ako posmarramo prcsek A-A (videri sl. 7.4) moze se razloziti normalna
sila (1'0) na obimnu silu (1'0) i silu u prcscku (F; ):
Stika 7.4. Silc na zupcu so prnvim zupcimB.
Sila (1';) moze se razloziti nu radi; alnu silu (F,) i aksi;alnu silu (F.).
cos 8= Fo tg a ' COS 8;
92

Obimna sila F, = 2 M,/d
m
.
Ugao konusa tg S, = i.
Za osni ugao E = S, +S, = 90' ,
pa je:
F., = F" odn. F. ,.= F" (vidcti sl. 7.5) .
II'
Fa,
Fi
,
Fo,
S
r
-II

Gs


/, /
Stika 7.5. Sile na konioum zuptaniciroa i optcrcccn;a vratila (II)
Kod koni cnih zupcanika sa lucnim zupeima
Fr,
GZI
F
_ F tg "" cos 11 sin si n 11 .
r - 0 , F
-F
11. - 0 ,
cos cos
fl,m - srednji ugao nagiba zavojnicc.
-
Znak (+ ) odnosi se ako je napadnut ispupccni bok wpea, a (- ) ako je napad-
nut izdubljeni
7.4. PU:lASTI PAROVI
Normalna sila (Fn) moze se razloziti na normalnu silu u preseku A-A (F;)
i radijalnu silu (F,). Zbog velikog klizanj a na bok-u navoja puza javite se sila
trenja (Fo) :
Sili trenja odgovara ugao Irenja ( p):
tg p = p..
93
H
v

Od rezultante
Fn= J(FS+ (F,, )',
potice obilna sila (F
o
.) i aksijalna sil a (F,, ).
se do obi mne sile dolazi:
F
o
= 2 M,. [Kp]
do.
preko nje se odreduje aksijalna si la (IO,,, ) :
Radijalnu silu je odrediti preko obimne sile (F,, ) (videti sl. 7.7).
F, = F.,tg a [Kp].
Veza obrtnih momcnata nn puzu i puzastom zupcaniku S obzirom na gubitke
zbog klizanj a 'I = tg yo/tg (Yo + p) , moze se iuaziti jednaCinom:
M,, = Mu .. [Kpcm].
Obimna sib: IOo, = 2lv1o,/d., [Kp] .
Presek A-A
- ---
1-,
Fa,
Slika 7.6. Sile nn
94

Na slici 7. 7. prikazanc su sil e u puzastom paru sa smerom u kome optere-
cuju vratila (rcakcij a aklivnih sib) i semc optcreccnj a vratila.
I
H
V
Fa,
w,
.......
Gz,
Fo,
\
+Fo,
I
Fa,
/I
\
t
Fn
~
' Fr, 1_
\
Fa,
'A
Gz,
1
~
Slika 7.7. Silc U puz:lS1orn paru i serna optcrctcnja natila pufa ( I) i
pUZastog zupco.nika (2)
H
V
95

8. PRENOS LANCEM
Prenos Ian cern sastoji se normalno iz lanca i dva lancanika - pogonskog ( I)
i gornjeg (2), (sl. 8. l a), iIi u specijalnorn slucaj u iz pogonskog i vi se gonjcnih l n ~
ni ka (sl. 8.l b).
I
96
2
a. b.
Slika 8. 1. Prenos Innccm: a) prcnos nn ;cdno vratilo;
b) prcnos na vge vrari Ja

Zupei pogonskog lancanika ulaze izmedu clanaka zglobnih lannea, zahvaraju
ih i na taj nacin ostvaruju prinudno kreranj c lanea. Lanae na sliean nacin ostvaruj c
prinudno kremnj e gonjenog laneanika. Smerovi obnanj a pogonskog i gonj enog
lancanika su isti.
8.1. OSOBINE ZGLOBNlH LANACA
Dobre osobine:
I. Niogucnost primene pri znatninl osniro ras!ojanjima m.
2. Visok stepen kori snog dej stva (,) = 0,99 .. . 0,97).
3. Mogutnost osrvarivanja veli kih prenosnih odnosa i = I ... S ( 15).
4. Manje oprcrecenje vrmila U odnosu na druge prenosnike.
5. Mogutnosr prenosenja obrtnog momenta sa jednim lancem na vise vratib
(sl. S.l-b).
Nedostaei :
I. Ncpodesni su za veee brojeve obrtaj a i vete obimne brzine.
2. Pojava udara i buke pri radu narocilO za vete brojeve obna.
3. Potreban je izvestan pcriod razradivanja posJe montale i dr.
Prenos lancem primenjuje se kod polj oprivrednih masina (kombajni, traklOri
i narocilO kod prikljucni h masina), bicikla, motor bicikla, kod mehani zama, masina
alatki, transpormih masina, automata, reksrilnih masina i dr.
(, (
9
b,
"
e
(
DI
. ...-,-'.-- 5
..
.:
Bf
l 1 -r-.-
+
-.;
+
-HH+'b
-+ '-+-

1' -
1-+
'-
J
b
-
b,
'"
--" ,---2
_I
i-

In
I

f1J
I
Q.
b.
Slika 8.2. Valjkasli Ianci ; a) jednoredni, b) dvorcdni
7 MnSlnskl clementi
97

8.2. LANAC
Lanac je osnovni elemenat prenosa od koga najvise zavise karakteristike
prenosa lancem.
1ma vise vrsta lanaca (zglobni land, land za opste svrhe i lanci za dizali ce),
ali se za prenos primenjuju iskljucivo zgloblli lanci.
98
'0
'0
d:., d:.,
' "
I
i I I
'dr
,
I
-
0;
.Q
I I
-
I
,
I I
I I
,
-
/
"'" "'"
Caura
. Stika 8.3. L:aurasti ianac
T ipovi zglobnih lanaca:
I. Valjkast i : jednoredni , dvoredni i troredni (videt i sliku 8.2. i tabelu 8. 1).
2. Caurasti land - JUS M.C1. 830, sl. 8.3 .
...I. ..I.
"\
~ L!'\:
I
,
J
,'-
V _'-k .-l
h
Svorrjak
Slika 8.4. Lanae sa svornj acimn

3. Land sa svornj acima - JUS M. C1. 840 841, s1. 8.4.
4. Ploeasti lanci - JUS M.CI. 850.
5. Zupcasti land s1. 8.5. i S. I.
,
-$'--f-
,
, ,
, , ,
h
Slika 8.5. Zuptasti hmac
8.2. 1. Valjkasti zglobni lanci
Valjkasti zglobni lanac (videti s1. 8.2) sastoji se iz sledeCi h elemenata:
I. unutras nj a ploCica,
2. spolj asnja plocica,
3. osnovica - svornj ak,
4. fiksni valjak, i
5. obrtni valj ak.
( Unutrasnje ploCicc i valj ci cine - unutrasnji (,hnak, spolj asne plocice i osovini ce
Cine - spolj asni elanak. )
Fiksni valj ak ima zadatak da ojaea poprecni presek osovini ce i da primi povr-
sinski pritisak u koma"cu sa obrtnim valjkom.
Izmedu obrtnih valj aka i zubaca lancanika javlj a se trenj e kotrlj anj a - to
je osnovna prednost valj kastih lanaca u odnosu na drugc zglobne lance za prenos.
Glavnc dimenzij e sastavnih delova jednorednih i viserednih valj kastih Innnca
za pojaeano opterecenje date su u tabeli 8. 1.
l' 99

TABELA 8,1. GLAVNE DIMENZIJE, PREKIDNA SILA I TE2INA, VALJKASTIH
Korak b
9,525 12,7
b najmanj c 3,2 3,94 5,72 6,4 6,4 7, 75
b, N3jVgC 5, 15 6,63 8,53 9,55 9,93 11,28
b
2
najmanjc 5,25 6,73 9,63 9,75 10,13 II ,48
d h lO 6 6,35 6,35 7,75 8,5 1 8,5 1
d , D9 / h8
2,8 33, I 3,31 3,97 4,45 4,45
e
-
-
10,24
- -
13,92
,
g 9 9 9
I
11,5 12,5 12,5
f najvise 6 7 8 9,2 9,5 10,2
[. najvise 4,8 5,8 6,8 7,7 7,8 8,5
Noscea povrSina A= b1' d
1
[em!!] 0, 14
I
0, 22 0,28 0,38 0,44 0,50
'2
'0
0
Najmanja prckidna sila Fm (Kp) 650 900 900
-
1500 1800 1800
0
0
'0
"

Tdina kpjm 0,26 0,36 0,41 0,50 0,65 0,70
I
Noseca povrsina A = 2 x b p tdt (em!]
-
I
-
0,56
- -
1,0 ,
I
' 2
'0
0
Najrnanj a prekidna sila Fm (kp)
- -
-
1600
- -
3200
0
>
Q
Tdi na kp em)
- -
0,78
-
- 1, 35
Noscea povrSina A= 3XUIXl11 (em')
- -
0,85
- -
1,5 1
'2
I
'0
Na;manja prekidna siia Fm (kp) 0
- - 2300
- -
4600
-
0
-
I
f-<
Tefina q (kp 1m)
- - 1, 18
- -
2,0
100

LANACA ZA POJACANA OPTERECENJA PREMA JUS M C4 021
15,875 19,05 25,4 31,75 38, 1 44,45 50,8 63,5 76,2
6,48 9,65 11,68 17,02 19,56 25,4 30,99 30,99 38, 1 45,75
10,08 13,26 15,62 25,45 29 37,92 46, 58 47 55,75 70,56
10,28 13,46 15,82 25, 75 29,3 38,32 47,08 47,5 56,45 71,36
10, 16 10, 16 12,07 15,88 19,05 25,04 27,94 29,21 39,37 48, 26
5,08 5,08 5,72 8,27 10, 17 14,63 15,87 17,8 23,87 29,22
-
16,59 19,46 31 ,88 36,45 48,36 59,66 58, 55 62,29 91,21
15 15 16,5 24 27 36 41 44 60 70
9, 9 11 ,4 13, 2 24, 5 27,7 37,2 32,4 46,4 52 64,4
20,3 32, 5
I
36, 5 39,2 49, 2 8,2 9,7 1i , 3 18 26,6
I
0, 51 0,67 0,89 2,10 2,95 5,54 7,40 8,37 12,75 20,61
2500 2500 3000 6500 1000 17000 20000 26000 42000 60000
0, 80 0,95 1,25 2,7 3,6 6,7 8,3 10, 5 16 25
- 1,35 1, 79 4,21 5,9 11,09 14,81 16,73 25,5 41 , 23
- -
- 4500 5400 12400 19000 32400 38 100 49500 80000 114000
-
1,85 2,5 5,4 7,2 13,5 16,6 21 32 50
-
- 2,202 2,68 6, 31 8,85 16,64 22,22 25, 1 38,25 61,85
- 6500 7600 18500 28600 48500 57100 74300 120000 170000
-
2,8 3,8 8 II 21 25 32 48 75
101

8 2
? S ""1 .
. ._. pOlm C anCI
Za formiran je beskrajnog lanea upotrebljavaju se spojni cianci.
Za valjkaste lance upotreblj avuju se spojni cianci tipa A, B, C i D (sl. 8.6).
Za valjkaste lance za pojacano opterecenje, prema JUS M.L: 1.021 upotreb-
Ij avaju se:
- spojni Clanak tipa A za lance sa pamim brojem clanaka, za korak
h mm;
- spojni clanok t ipa B, za lanae sa pamim brojem clanaka i korak h > 19,05 m,:"
- spojni clanak tipa C, kombinovan sa dva spoj na clanka t ipa A, za nepami
broj clanaka i korak mm;
- spojni clanak tipu D, kombi novan sa I spojnim i:lankom tipa B, za nepami
broj clan aka i korak h > 19,05 mm.
Tip A
,.
$mer .J
kretanja h
TIp C
-
Tip B

-- JUS M.B2. 300

JUS M. BI. 603 i
h
Tip 0
h
.;....

dJ .. :
I Narrlka
, JUS MBl603i 60'
Roscppka premo
JUSN.B2.300
Slika 8.6. Spojni cIanci za valj kaslc lance
8.2.3. Oznacavanjc valjkastih lanaca
Pri porudzbini lanea treba navesti broj clanaka (m) iii duzinu (L) u metrima,
broj redova lanca (1/), korak <' Ian aka (II ) i unutraSnju sirinu (b) :
Lanae 11 X Ii X b X III JU S M. SI ... odnosno,
L lanae /I X It X b J US lvt Cl ... .
102

Ako se daje broj clanaka, podrnzumeva se da su u tom broju i spojni cIanci
za obrazovanje sastava.
Ako se duzina daje u metrima, podrazumeva se da su krajnji cIanci unutrasnji
cIanci.
Primer oznacavanja lanea:
Dvoredni valjkasti lanae za pojacana opterecenj a (J US M. S 1.021 ) sa kora-
kom h= 25,4 mm, unutrasnje sirine clanaka b= J 7,02 mm sa sto clan aka oznacava se :
Lanae 2 x 25,4 x 17,2 x 100 JUS M.CI.021.
N a pomena: Ostali podaci 0 navedenim i drugim laneima mogu se naCi u
odgovarajuCim standardima i naroCitu u katalozima proizvodaca " Filip KljajiC" -
Kragujevae i " Untenzil ija" - Zagreb.
8.3. PRORACUN PRENOSA LANCEM
1. Os no rastojanje a= (30 . . . 50) h, odnosno a= 40 IL ; amu = 80 iI .
2. Broj zubaea pogonskog lancanika (2,), bira se prema broju obrta (n,)
koraku (IL).
Treba td: iti da broj zubaea pogonskog lancanika ne bude manji od 2 , = 17 .. . 23
za n
1
< 1000min-
1
i z,=25 ... 35 za n, :2: IOOOmin- ' .
Najmanji broj dozvolj enih zubaea lancanika (zm,,), u zavisnosti od broja
obrtaja (n) i koraka (il) dati su i dij agramu na sli ei 8. 7.
n
{min -'i
3
26 00
22 00
1 o o
1 o
10 00
600
2 00
........

/
V
15. &75
V
V
19.05
V
25.'
V
31.15
V
3ftJ
1" , 275
44,"
, o.onv
10 15 20 25 30 Z mm
St ika 8.7. Nnjrnanji broj dozvol;cnih zubacu l n ~ n i k (Zml)
103

3. Prenosni odnos i = (15).
W
2
n
2
4. Broj zubaca gonjenog zupcanika z, = i' z, normalno je z, ,;;90, Zmox=
= 120 .. . 140.
5. Preenici podeonih krugova lancanika d.,
Ii
d"
Ii
180 '
180 .
sin --
sin - -
z,
z,
6. Obimna brzina v dOl ' "''', [m/s).
60
Dozvoljene brzine su utoliko vece ukoliko je korak manji, broj zubaca veCi
a podmazivanje bolje (rad u ulju) - v
mox
= 30 m/s.
Treba teziti da prenos laneem radi pri sto manji obimnim brzinama. Pri
manjim brzinama manji Sil udari , veee dozvoljcno naprezanje i veti vek lanc3.
Ob
' ' 1 J" 75P k )
7. unna Sl a ', = - - [ .p ;
v
P (Ks) - snaga na pogonskom lancaniku;
v (m/s) - obimna brzi na.
8. Centrifugaln. sila F, = q' v' [m/s);
g
q (Kp/m) - tezina Janca po duznom metru, data u tabell 8. 1. (za valjkaste
lance za pojacana opterecenja - J US M.CI.821).
v [m/s) - brzina lanca;
g = 9,81 [m/s' ) - ubrzanje zemljine reZe.
9. Ulnlpna racunska sila F"k= F, + F,.
10 S
. . I Fm
. tepen sigurnostl anca 1' = -- >- '1
F
:;;.-" min-
"k
Fm [Kp) - prekidno opterecenje lanca dato u tabell 8.1. (za JUS M.CI.021 ).
Brojne vrednosti naj manjeg dozvoljenog stepena sigurno sti (vm'n) date su
u tabell 8.2. prema brzini lanca (v) i vclicini udarnog koeficijenta koji zavisi
od vrsta pogonske i radne masine (videti tabelu 8.4).
TAIlELA 8.2. NAJMANJE DOZVOLJENI STEPEN I SIGURNOSTI Y
m
,
n

Brzina lanca v [m Is )

5
I
10
I
15
I
20
I I
25 30
I I
I
1 5 6 8 10 12,5 15
1, 5 7, 5 9 12 15 18,5 22
2 10 12,5 16 20 24,5 30
3 15 19 24 30 37
-
4 20 20, 5 32 40
- -
104

II.
Provera napono u lancu a = [kp/cm'].
A [cm'] - noseea
povrina lanca (iz tabele S.I.
prema JUS M.CI.021).
O"d02= O'odoJ'Y - dozvoljeni napon lanea pri udarnom koeficijentu t, za vek
Lh = 15000 h, prenosni odnos i osno rastojanje a = 40 Ii (videti tabelu S.3).
TABELA 8.3. DOZVOLJENI NAPON U LANCU
0odo. (za Lh= 15000h; i = 3; a = 40h)
v
Bre; zubaca manjcg laneanika
mi.
I I 13 15 17 19 21 23 25
0, I 219 319 320 324 326 331 331 331
0,2 295 306 308 310 310 321 323
0,5 255 273 283 289 293 296 300 307
I 217 23R 252 261 269 273 280 285
2 170 197 215 226 237 244 250 256
3 139 168 189 204 213 221 228 235
4 116 147 170 185 195 204 121 218
6 78 113 139 158 169 178 186 193
8 85 114 136 150 159 168 175 175
12 101 120 131 140 147
18 64 83 97 109 118
24 51 68 82 93
Napomena uz Tabe/u 8.3: Vek od 15000 uobitajen je za koje Tade u jednoj ili dve
smcnc sa iii bcz manjih prckida. Za i mchanizme kojc rade neprekidno, vek jc zn3tno veo.
Za motoma vozila normalni vek Lh = 2000 h.
Faktor korckcije 7-'1 udarno optcrctenjc (y) , zavisi od udarnog kocficijenta (y). viditc
tnbelu 8.4.
TABELA 8.4. FAKTOR KOREKCIJE NAPONA y

J 1,5 2 3 4
Y
J 0,8 0,73 0,68 0,58
Udarni koeticijenat zavisi od vrsta pogonske i radne maine. Najpovoljnija,
a ujedno i najcclea pogonska je elektromotor (izuzimaj uCi motorna vozila).
Navcleemo koeticijente udara za pogonsku mainu eiekrro-molor i radne

Strug i 1,4), glodalica (1,6) rendisaljka (2,3), za pro-
vlacenje ( I,S), prese (hidraulicna 1,8, eksentarska - 2,5), klipni kompresori (jedno-
stepeni - 2,5, dvostepeni - 2), centrifugalni kompresori (jednostepeni - 1,6,
dvostepeni - 1,3), ventilatori (2,5), klipne pumpe (jednocilindricne - 2, dvo-
cilindricne - 1,8), centrifugalne pumpe (1,5), vibraciona sita (2), bageri (3),
transporteri (za simi materijal - 1,5, za komadni materijal - 2), dizalice (2,5),
transmisioni pogoni (I,5).
IDS

Ako je pogonska maina motor SUS, onda navedene koeficijente udara
treba pomnoziti odgovarajucim koeficijentom i to:
Za sporohodne motore SUS (sa jednim cilindrom sa - 2,5, sa dva cilindra
sa - 2), za brzohodne motore SUS (sa jednim i dva cilindra sa - I,S, sa eetiri
cilindra sa - 1,6 i sa 6 i vie cilindra sa - 1,3).
I 2
a .+z, +z,+8" (z,-z,)
12. Broj elanaka anca: 111 = - cos 0
h 2 I SO
COS8=J I - r O , ~ r o l r
13. Sila kojom lanac opterecuje vratilo: F. = ( 1,05 .. . 1,15) Fo [Kp] .
Primer 8.1.
Proracunati prenos lancem od elektro-motora snage P= IS,5 KW, broja
obrtaja 11, = 1450 min-' , na transporter za komadast i materijal, broja obrtaja n, =
= 500 min- ' . Polozaj lanca je horizontalan. Os no rastojanje a = SOO mm.
ReScnjc: I. 1z uobicajenog osnog rastojanja a= 40 h, mozemo odrediti
orijentacioni korak :
a 800
h= - = --= 20 mm
40 40
usvaja se privremeno h= 19,05 mm i jednoredni lanac prema JUS M.CI.021.
2. Broj zubaca pogonskog lancanika usvaja se z, = 31, to odgovara prepo-
ruci za broj zubaca pogonskog lancanika iz di jagrama sl. S.2. (za 11= 1450 i h=
= 19,05 mm - z,o.,, = 21).
3 P
. d . II, 1450 ? 9
. rcnosm 0 nos l =-= - = _, .
II, 500
4. Broj zubaca z, = i z, = 2,931 = 90. Taran prenosni odnos i = z, = 90 = 2,9.
z, 31
5. Precnici podeonih krugova:
10,05
. ISO
Sln - -
31
6. Obimna brzina:
60
190,5 mm;
0, 197< 1450
60
19,05
. ISO
Sln - -
90
14 m/s.
7 Ob
1 F 75P 75 1 ,36 IS,5 35
. Imna Sl a '0 - -= I kp.
v 14
546,4 mm.
qv' I 25 14'
S. Cemrifugalna sila Fo= - = ' 26 Kp; q= I,25 Kp/m za
g 9,S I
h= 19,05, i jednoredni lannc premo J US M.C 1.021.
106

9. Ukupna r.cunska sila Fu= F. + F, = 124 + 26 = 160 Kp.
10 S
. . I ,,= F", __ 3000 -_ 18,8 ,'
. tepen slgurnosn anea: F", = 3000 Kp - Pre-
FUk 160
kid no optereeenje, za 11 = 19,05 mm i jednoredni lanae prema J US M.C1.02 1.
Za pogonsku masinu elektro-motor i radnu masinu-transporter za rastresiti
materi jal gu = 2 (videti preporuke uz tacku 10. u tckstu), pa je za g, = 2 i
V = 14 m/s """ 0= 15, zadovoljava (vidcti tabelu 8.4).
II N I
F'k 160 "
. apon u aneu <J =- =-- = 180 kp/em- ; A= b, ' d,=0,8gem' _
A 0,89
noseea povrsina jednorednog valjkastog lanea za korak 11 = 190,5 mm, prema J US
M.CI.021. Dozvoljeni napon lanea: <J"".=Y <J."".=0,73 146= 106 kp/em' ; y =
= 0,73 - faktor korekeije prema wbeli 8.4. za <J. d., = 146 Kp/em' - (v red-
nost dobijena pirbiliznol11 aproksimaeijom prema tabeli 8.3).
Posto je G= 180 kp/em' '> ".,, = 106 kp/em', usvojeni lanae ne zadovoljava,
pa biral110 dvoredni valjkasti lanae sa korakom 11 = 19,05 111m - J US.M.Cl.021,
sa naj manj om prekidnom silom F", = 5.400 Kp, noseeom povrsinom A= I,79 em'
i tezinom po duznom metru q= 2,5 Kp/m.
Napon u laneu Kp/em' F, k= F. + F, = 134+ 226 =
A 1,79
= 186 Kp.
Posto je 0" = 104< "", = 106 Kp/em' , zadovolj ava .
. ' I k I 2 a z, + z, Ii' (Z,-Zl) 2 800 0 975
12. Bro) cana'a anea m= - eos u+ + = . , +
II 2 180' 19,05
31 + 90 12,8 (90 - 31)
+ 2 + 180
146,2
=JI-( r = 0,975 ; 0= 1250' .
Usvaja se paran broj elanaka 111 = 146.
13. Oznaka lanea. Posto je usvojen dvoredni zglobni valjkasti lanae sa kora-
kom 11 = 19,05 mm, sirina b= 11 ,68 mm i broj clan aka 111 = 146, lanae se oznaeava:
Lanae 2 x I9,05 x ll ,68 x I46 JUS.M.Cl. 02 1.
14. Si la kojom lanae optereeuje vrati lo F. = ( 1,05 . .. 1, 15) F .
UsvojenoF,.= 1, 15 F. = 1,15 134= 157 Kp.
8.4. LANCANICI
Kao i kod zupeanika, zupci laneanika 1110raju imati potrebnu evrstoeu boka
i Za izradu laneanika primenjuiu se razlieiti materijali koji pre svega
treba da omoguee radnu sposobnost bokova zubaea. Za brzinu v <3 m/s i male
udarne koeficijente moze se primeniti celicni liv iii sivi liv.
Pri veCim brzinama i manjim udarnim koefieijentima moze se primeniti
ugljenicni celik za cementaciju iii pobolj sanje sa (140 .. . 210) HB.
107

Za vece obimne brzine i vece udarne koeficijente, pogonski mora
se izraditi od legiranog za cementaciju iii poboljanje sa neto manjim tvr-
dnocama bokova u odnosu na zupce
1ma vie konstruktivnih oblika profila zubaca lantanika.
Koji ce se oblil:: kad primeniti zavisi od obimne brzine, natina izrade, vrste
lanca, ali i od toga koj u literaturu koristimo.
Za valjkaste i tauraste lance najcece sc primenjuje oblik profila prikazan
na sl. 8.8. (GOST 591-61, ASA, DIN).
h
r
\
Slika 8.8. Oblik lantanika za val jkaste i taurastc lance
108

9. PRENOSNICI
9.1. PRINCIP RADA, OBUCI KAlSA I VRSTE PRENOSA
Kai sni prenosnik sasloji se u najproslijem slucaju IZ dva kaisnika i kaisa
koji obuhvata kaisnik (sl. 91.1 ).
Kais je Zalcgnul, pa se obimna sil a, odnosno obrtni moment, prcnsoi sa
pogonskog na gonj eni ka isnik pomocu olpora kli zanj a.
U zavisnosl i od oblika poprccnog prcseka, kaisevi mogu bili plj osnali, lra-
pezni i okrugli (videli sl. 9. 1).
a. b. c.
Sli ka 9. 1. Kaini prcnos: a) plj osnati, b) trapczni , c) okrugli
109

Pljosnati ka'is uspcSno se primenjuje za ukrsteni prenos (ako zelimo suprotne
smerove obrtanj. pogonskog i gonjenog kai snika), poluukrsten prenos (kad se
vratila mimoil aze), a mogu se primeniti i sprovodni kaisnici, Stepenasti kai s-
nici i plj osnati kais primenjuju se kad se zeli posti zanje razliCitih brojeva obrtaja
gonjenog vratila sa istim brojem obrtaja pogonskog vrat ila.
Prenos sa zateznim kai snikom primenjuje se radi povccanj a vucne spo-
sobnosri kaisa. Prirnenjuje se za jate prcnosne odnosc, mala osna rastojanja vra-
lila i za vece snuge.
,
~ - .
a.
b.
c.
r
..r
-
L
Teg
Fr [
~ - -
r-
G
L
.
S
d. e.
Stika 9.2. Oblici prcnosa pljosnatim kai km: a) ukrstcn, b) poJuukrstcn, c) sa sprovodnim kais-
nikom, d) sa stcpcnastim kaisnicima, c) sa zatcznim kaBnikom
0.2. OSOBINE PRENOSA KAISA U ODNOSU NA ZUPCASTE PRENOSNIKE
Dobre osobr'llc prenosa haisem: .
udare;
mogucnost prenosa na veli ka rastoj anja (do 15 m i
clasticnost kai sa omogucuj e miran i bcsuman rad,
vise);
a prigusuje spoljne
- jeftina konstrukcija i prosto oddavanje (kai sni prenos ne treba podma-
zivati , a malo jc osctlj iv nn prasinu) ;
- u slucaju preopterecenja nastaje klizanj e kaisa, pa se na taj naCin os i-
guravaju drugi elementi od lorna.
J\Tedoslaci prenosa kaisem:
- vclike dimenzije kaisnog prenosnika (precnici kaisnika su po 5 i vISe
pura ~ c C i od odgovarajucih zupcanika), p3 im je ograniccna primcna 23 jeee prc-
nose 1 vecc snage;
110

- prenosni odnos nije staIan, vee sc menja u zavisnosti od promcne opte-
recenja, usled cega dolazi do kli zanj a i do smanj enj a stepena korisnog dejstva;
znatno vece optcreccnjc vratila ;
mali vck kajisa (izmcdu I 000 i 5 000 h);
osctljivi su na visoke i ni ske temperature, a kozni kaiS i na vlagu;
moze se primcniti samo u odredenom intcrvalu brzina V = 5 ... 30 m/s.
Zbog navedenih osobina, kaisni prenos primenj uje se za relat ivno male
snage (prakticno do 100 KS), kad vratila moraju biti na znatnim rastojanjima,
a kad prenosni odnos ne mora biti stalan.
NajceSCi je prenos trapdnim i pljosnatim kaisem. Okrugli kais primenj ujc
se znatno rcdc (za pomocne prcnosc, za masine u domaCinstvu i uopste za vrlo
male snage).
Stcpcn korisnog dcj stva kod otvorenih kaisnih prenosnika sa pljosnatim
kaisem ,) = 0,97 ... 0,98, sa koturom zatezacem ,) = 0,95, a sa trapeznim kaisem
,) = 0,96.
9.3. MATERIJAL, DlMENZIJE I NACIN SASTAVLJANJA KAISEVA
9.3. 1. Pljosnati kaiSevi
Ovi kaji scvi izrnduju se od kozc, od parnucne tkaninc, od gumirane tkanine,
a redc od gume iii celicnih traka.
Kozni kai sevi oblikuju se dobrim koeficijentom trenja i dobrom cvrstoeom,
a nedostntak im je sto sc zbog male savitljivosti ne mogu uporrebljavari za male
precnike kaisnika.
Tekstilni gumeni kaiscvi sastoje se iz nekoliko slojeva tkanine, vezane mcdu-
sobno vulkaniziranomgumom. Odlikuj u se velikom elasti cnoseu pa su pogodni
za male preen ike kaisnika.
U tabeli 9.1. date su srundardne sirine kaiseva i pripadajueih kaisnika,
bez obzira na materijal kaisa i kai snika prema J U S.M.C1. 231. U isroj rabeli
date su preporucene debljine koznih i gumiranih kaiseva.
Sirina kaisa b
[mm]
16 20 25
32 40 50
63 71 80
90 - 100 112
t25 140 160
180 200 224
250 280 315
355 400 340
500
TABELA 9.1. PLjOSNATI KAISEVI
Siri na B
[mm]
20 25 32
40 50 63
71 80 90
100 I t 2 125
140 160 180
200 224 250
280 315 355
400 450 500
560
koinog
3
3,5
1
4, 5 (7,5)
5 (9,5)
5,5 (9,5)
5, 5 (9,5)
6 ( 10, 5)
6 ( 10,5)

Dcbljina kaisa 8 [mm}
gumiranog
3 do 9
(3; 4, 5; 6
6,5; 9)
5 do 10,5
(5; 6; 7,5
9; 10,5)
Dcbljina
odstupanja


jc 2 . . . 5 mm,
a sirinc
kaBnika
Mere u zagradama za kozni kaB - pretslavljaju debljinc dvoslrukih kaBeva
1 . . . 3 mm,
a zavisi od
sirinc.
Dozvoljeno
odstupanjc
dcbliinc jc
+ 0,5 mm
III

Tekstilni gumirani kaisevi izraduju se kao beskrajni, SIO im je znatna pred-
nost u odnosu na kozne, koji se moraj u sastavlj ati u beskrajni kais. Na slici 9.3.
prikazani su nacini saslavljanj a koznih kaiseva: a. i b. sasravlj anj e metainim spa-
jaJicama, c. spajanje vij cima, d. spajanje lepl jenjem.
a.
c.
d.
9.3.2. Trapezni kaiScvi
b.
$--
Slika 9.3. Sastavljanjc ko1nih
kaiscva: a) i b) spaj aiicama,
c) vij cima, d) iepijcnjcm
Trapezni kai sevi imaju oblik trapeza i slandardni ugao proli la '1' = 38
0
1
0
(vidi sl. 9.4). Izraduju se od gume protkane pamucnim vlaknima koja mu daju
vcell moe nosenja. Kais se ablaZe sa vise slojcva tkaninc, spojenc vulkaniziranom
gunlom, pa mu se na taj naci n povccava izdrl lii vost radnih povrSina i povceava
moe nok nj a.
Ugao profi la kaisa odrcduj e se iz uslova da pri radu ne dode do pojave ukli-
nj avanj a kaisa u Zljeb kai sni ka. To znaei da radijaina komponenta ukupnog ol pora
k1izanj a (2F. cos '1'), mora bili manj a od radijalne sile (F,), (videti sl. 9.6).
Ako u gornj oj jedna': ini zamcni mo otpor protiv klizanja ,zrazlOm F. = F"I',
a radij alnu silu F, = 2F" . sin.'!:... dobi':e se nova jedna':ina:
2
11 2

b
Stika 9.4. Tr::lpczni kais
odnosno
Fr
Fr/2
Fr/2
r-_."
Slikn 9.5. Sile pri prenosu trapcznihm k 3 j ~ c m
2F"'fL COS..'t ';; 2F" sin ..'t ,
2 2
- t 'P
I..l ::::::: g - ,
2
Ako koeficijent trenj a zamenimo uglom rrenja (rg P= I'), dobice se :
rg p ,;; tg ..'t , odnosno 'P ~ 2 p.
2
Za prosecnu vrednosr kocficij enta trenja 1' = 0, 3 ugao profi la trapeznog kaisa
je '1' = 33' .
Radi sigurnosri (da ne bi doslo do pojave orpora prori v izvlacenj a kaisa iz
zljeba kaisnika) usvojcno je standardno '1' = 38' I'.
U tabcli 9.2. date su mere rrapeznih kaiseva : sirina (b,), debljina (11), rcli na
po duznom metru (q[KpjmD i podrucje unurrasnjih duzina kaisa (I,) za poje-
dine sirine.
TABELA 9. 2. MERE TRAPEZNI H KAI SEVA PREMA JUS G.E2.050. MERE U mm
b x h
5 x 3
6 x 4
8 x 5
IOx 6
13 x 8
17 x II
20 x 12, 5
(22) x 14
25 x 16
32 x 20
40 x 25
50 x 32
D Ma! lnskl cl ementi
q (k. /m)
0,0 15
0,023
0, 339
0,059
OJI1 0
0, 180
0, 245
0,301
0, 390
0,628
0,981
1, 563
unutrasnja dutina I I
140 . .. 850
200 . .. 1250
280 .. . 1900
400 ... 2800
560 . . . 4250
800 . .. 6300
1120 . . . 9500
1000 ... 2500
1600 ... 14000
2240 .. . 18000
3150 ... 18000
45000 ... 1800
11 3

Dozvoljcno odstupanje unutrasnje duzine jc It + ~ ~ , ali se pri prenosu sa
dva iIi vise kaiSeva, ovi moraju klasirati tako da u okviru datih graniea medusobno
ne prelaze odsrupanje od 0,25 %.
U tehniekoj dokumentaeiji i porudZbinama kais se oznoeava:
Klinasti kais b x l JUS.G.F2.0.50.
9.4. KAlSNlCY
-
Obicno se izraduju od sivog liva. Radi smanjcnja tc-i.inc, trapczni kai snici
izraduju sc i od aluminijumskc Icgure za livcnjc, il.i od presovanih i zavarcnih
celicni h limova.
Na kaisnil:u rozlikujemo glavCinu, disk (iii paoke) i venae (videti sl. 9.6).
~ I
h
a, =QfJa
h, =QfJh
h =2,5 a
d
g
=(1.8 . .2)d
S. =2g0+3mm
So ",0.01 B
(JUS M.C(242)
Slik:l 9.6. Oblici kaj g nika Z3 pljosnati bjis: a) S3 jcdnim, b) sa dV3 rcda paoka
Kad kai snika za pljasnati kais predvida se izvesna avalnost kai snika na
mestu dodira sa kaisem (so). Ovalnost illla zadatal: da spreei spadanje kai sa pri
radu. Osnovne mere i oblik kai snika za pljosnati kais date su na sli ei 9.6. Treba
noglasiti d. su, kod kaisnika paoei uvck elipti enog oblika, radi smanjenj a otpora
vazduha. Dimcnziani sanj c paoka vrsi sc na isri nnein kaa i kad livcnih zupcanika
(videti sl. 2.27).
Oblik venea trapezll og kai snika prema JUS. M. Cl. 250, prikazan je na
sliei 9.7.
Srednj i preenik .trapeznog kaisnika (d
m
) sluii kao osnova za proracun pre-
nosa. Radi vetcg "eka i poboljsanja uslova prenosa kaisem, treba birati sto vcei
precnik (d", ), vodeei racuna da se nc prckoraci brzina kai sa od 25 m/s. Ako je
I 14

potrebno uzeti (d.,) ispod najmanjih vrednosti propisanih u tabeli 9.3, ugao zlj eba
treba smanjiti na '1' = 32, ali se time pogorsavaju uslovi prenosa i smanjuje vek
trajanj a kai sa.
Preporucuju se sledeCi srednji precni ci:
d", =D= 22, 25, 28, 32, 36, 40,45,50,56,63,71 ,80,90, 110, 112, 125, 140,
160, 180, 200, 224, 250, 280, 315, 355, 400, 450, 500, 560, 630, 710, 800, 900, 1000
.. . 5600mm. '. '
TABELA 93 MERE VENCA TRAPEZNOG KAISNlKA. MERE U mm
b 5 6 8 10 13 17 20 25 32 40 50
c
I
1,5
1
2 2,5 3
I
4 5 6 10 12 16
Cmll.x 6 7 8
I
10 12 15 18 22 27 34 42
,
f 6 8 10 12 16 20 24 40 38 46 58
I
n I 2 2
I
2 3 3 4 5 6 6 8
r 0,5 0, 5 0, 5 0,5 I I 1,5 1,5 2 2 2,5
r, 0, 5 0,5 I I I
I "
2 2,5 3 4 5
(min 5 6 8 10 12
I
16 18 22 27 32 40
Najrnanji prctnik kaisnika dm
Za ugao 36 50 71 100 140 200 280 400 560 800 11 20 1600
zieba a
22 32 45 63 90 125 355 500
I
710 180 250
I
Sa j'dnim iljebom Sa vis' iljt'bova
e (
Slika 9.7. Oblik venen trnpcznog kni snika
,.
I 15

Preporuceni precnici za pljosnati kaji odgovaraju srednjim prec-
nicima trapeznih (D = d
m
).
9. S. KINEMATSKE VEUCINE
Obimna brzinn ovde je D, [m) , II, [min- '[.
Zbog pojave klizanja, br.lina gonjenog kainika bi ee nclto manja :
v, =v, (1-<);
ovde )e < = 0,0 I .. . 0,02 - za pljosnati a
<= 0,01 ... 0,03 - za trapOlni kai.
Prenosni odnos jc
i = _" _, = . ....: D..:, __
" . D, ( I -E)
9.6. GEOMETRIJSKE VELIONE
9.6.1. Precnici kaiSnika
Precnik pogonskog kajia za pljosnati kai' odrecluj e se iz usvojenog odnosa
(DIS):
za koi ni Dm'o/S ;;<35 (25) ;
za gumirani kai Dm'o/S ;;<40 (30).
n
a
Slika 9.8. Osnovne gcomctrij skc vcl i6 nc kaHnih prenosnika
U zagradama su date najrnanjc dozvolj ene vrednosti.
Najmanji precnici pogonskog kai ' nika za trapezni kais dati su u tabeli
9.3, prema sirini
Precnik gonj enog kaisnika je D, = i Dl (1-<).
116

Za prenos pljosnatim kaisem najmanj e os no rastojanje iznosi : amln= 2(D, +
+ D,).
Manj e os no rastojanj e od [mJ, gdc je v[m/sJ - brzina kaisa uti ce
. 5 '
na smanjenj e veka kaisa.
Za prenos trapeznim kaisem:
am" = 0,5(dm , +d
m
,) + 3" ;
9.6.2. Obvojni ugao ("')
Sa slike 8.9. moze se uoCiti da je a, = 180"-2fJ i a, = 180"+ 2fJ.
Ovde je sin fJ = R,-R" iii di rektno iz jcdnaeine a,o= 180 f,-D"60.
a a
9.6.3. Duzina kaisa kod otvorenog prenosnika
odnosno
7r 7t
I= R, + 2a cos [3,
180" 180
(R,-R,).
90"
Kod trapeznih kaiSeva treba izraeunati i uDutrasnju duzinu kaisa (I,) koju
treba prilagoditi standardnim duzinama.
I, = l-----rr . "
Odrcdivanj c taenog osnog rastoj anj a za poznato duiinu kaisa (I) i poznate
preenikc kaisnika (D, ), odnosno (d
m
, ) i (d
m
,) vrsi se preko jednaeine:
a
21- " (D, + D, ) +)[21- 7r (D, - D, )], - 8 (D,-D,l'
8
9.7. ZATEZANJE KAISEVA
Zatczanj e ka isa trcba izvrsiti toliko koli ko jc ncophodno da bi se osrvario
potreban otpor klizanj a.
Ncdovoljno zatezanj c kailia dovodi do smanjenj a nj egove vuene sposob-
nosti . Veliko zatezanj e knisa dovodi do poveeanj a nj egove vuene sposobnosti, ali
i do naglog smanj cnj a vcka kaisa i velikog opterecenj a vratila i lciista.
Najjednostavniji i najeclce primenj eni naein zatezanj a kaisa je pomocu
vij aka (sl. 9.9). Kad zatczanj e u kaisu oslabi, vij cima se izvrsi pritisak na elektro-
motor, koji se porn era i zatclc
I
J 117

Bolj a roSenj a prikazana su na slii 9.9. b. i e, kod kojih se stalna sila zatezanja
posti ze sopstvnom te-"inom elektromotora, odnosno koturom z. tezacem. Kotur
zatezac vrsi zatczanj e sopstcevnom tcl inom, oprugama iii kombinovano.
I
'"
aJ b. i
Fl
F.
reg
,
-+-
----
F,
c.l d.
1
Slika 9.9. NaCini Z3 tczanja k:J.i sn: a) vij cima b) tci.inom c) koturom zate:!al:cm,
d) prcko para umetnuti h zupeanika
Na sliei 9.9. d. prikazano je autom.stko zatezanje kai sa preko para umet-
nutih zupcanika. Na vratilu ele1:tromotora nalazi se prievrscen pogonski zupea-
nik. Gonjeni zupcanik spojen sa pogonskim kaisnikom obrian je i oko svoje ose
i aka ose elektromotora. Pri prenoscnju obrtnog momenta ;avlja sc normalna sila,
ko;a zateze kaiscve. Prednost ovakvog naCina zatezan;a je dvojaka: zatezanje kaisa
utoliko jc vece stc je veCi obrtni momcnt i, drugo, kad se ne penosi obrtni moment
nema oprcrecenj a vratila i lei. ista.
9.8. SlLE U KAlSU
Da bi se omogucilo prcnoscnje obrtnog momenta kaisem - kais mora
biti zategnut prcthodnom silom (1',) .
Prethodna sib jednaka je po eeloj duzini kaisa (videti sl. 9.IOa).
Pri prenoscnj u obrmog memonta, u kaisu se javlja obimna sila (Fo). Pojava
obimne sile dovodi do ravnomernog poveeanja sile u vucnom ogranku kaisa (1',)
i do smanjenj a silc u slobodnom ogranku kaisa (1',) :
J 18
1', =1', + 1'0/2;
1',= 1',,-1'0/2.
Zbir sila u vucnom slobodnom ogranku jednak je zbiru prethodnih sib :
1". +F, = 2I', .

F
2
G. b.
SlUm 9. 10. Sile u kaBu : n) prclhodna sila (F1d, b) sila u vutnom (F
I
) i slobodnorn ogranku (FJ
Razlika sib u vucnom i slobodnom' obranku jednaka je obimnoj sili:
F,-F, = F .
Do obimne sile dolazi se preko snage P(KS) i brzine v(m/s):
75P ,
F.=-[kp] .
V
Dircktnu vczu izmcdu sila U Vllcnom i slobodnom ogranku kaisa usposta-
VIO je Ojler:
F,
_ =e
IJU

F,
Ako u gom;o; jednacini koristimo vee uspostavljeni odnos F,-F, = F. dobite
se sila U vllcnom i slobodnom ogranku:
F, = F. ---
elJCJ _ I
ode Je: I" - koeficijent trenja;
a[rad] - obvojni ugao nn manJem kaisniku.
U tabcli 9.4. date su srandardne vrednosti koeficijcnt3 trenja izmcdu kaisa
1 kaiSniku.
TAI3FLA 9.4. KOEFICIJENT TRENJA IZMEDU KAISA I KAISNIKA .
-
MUlcrijal vcnCl kai snika
-
Vrsta kajisa
hartija drva tclik sivi li\'
I
sivi Ii \'
zamasccn
Ko7.ni , bi ljno 0, 35 0,30 0,25 0,25 0,12
Ko'-ni , mineralno st3vljcn 0,50 0,45 0,40 0,40 0,20
Gumirani tckstilni 0, 35 0,32 0,30 0,30 -
Tckstilni 0, 28 0,25 0,22 0, 22 0,10
Tcks tilni . pamutni sivcni 0, 25 0,23 0,20 0,20 0, 10
Tckstilni sa vuncnom osnovom 0,45 0,40 0,35 0)5 0, 15
-- -
119

9.9. OPTERECENJA VRATILA
Opterecen;a vratila od prethodnog zatOlan; a su rezultanta prethodnih sila
u ograncima kaisa (videti sl. 9. ll a):
Stika 9. 11. Optcrccenj ll vratila:
a) prcthodno optcrcccnjc,
b) optercc:':c nje u radu

2
a)
b)
Fp
Fi
Pri prenoscnju obrtnog momenta zbog razlike u silama u vucnom i slo-
bodnom ogranku, dolazi do pomeranj a napadne lini je rezultante prema s redis-
njoj osi i do izvesnog odstupanja veliCi ne u odnosu na rezultantnu od prethodnih
sila:
elJf.I + I . 0:
Po. "" Po SIO- [kp] .
eIJQ- 1 2
Za prakticno izracunavanj e sile zatezan; a moze se uzeti opterecenje vratila :
za kozne i gumirane kaiseve : Po. =(2,5 ... 3) Po sin [kp];
2
za trapezne kaiseve : P" =( 1,5 ... 2,5) Po sin
2
Vece vrednos ti treba propisiv3ti za kaisne prenosnike koj i se povrcmeno
zateZu.
120

9.10. NAPONI U KAISU
Najveci napon (8
m
.. ) javlj a so u vucnom ogranku u trenutku kada kais na.-
lazi na manji kaisnik (videti sl. 9. 10):
O'mu = crc+cr 1+ cr
U
[Kp/cm:!].
. Napon od centrifugalne sile:
F v'!q v
2
.y V'
"0= - ' = --= - - "" -- [kp/cm'];
A Ag 109 100
ovde je brzina kaisa V [m/s].
Napon u vucnom ogranku kaisa:
F.
v=-
A
._F...!: ,,--,- +_F.:::.
o
l_2 Fp Fo [k I ' ]
- =- +- pem.
A A 2A
Napon od savij anja veCi Je na manJ cm kaisniku :
Il
G,=o= - E[kp/ cm' .
D.
S [em] - debljina kaisa;
E [Kp/em'] - modul elasticnosti kaisa.
Sli ka 9. 12. Napon u k j i ~ u
9.11. DlMENZIONISANJE KAISA
NajvcCi napon u kaisu mora biti manji od dinamicke cvrstoce kaisa, do
koje hi se dolazilo u stvarnim uslovima prenosa.
POSIO je proracun preko dinamicke cvrstoce kaisa dosta slozen, jer treba da
sc uzmu U obzir razli citi radni uslovi prcnosnika, u praksi se cesce primcnjuje manic
121

ali jednostavniji preko korisnog napona (ak) - napona koji
potice od obimne sile:
A
Ovde je: Fo = 75P[kp] - obimna sil a;
"
P[KS] - snaga, v [m/s] - brl.ina;
A [em'] - povrsina preseka kaisa;
f" - faktor udara (videti tabelu 9.5).
TABELA 9.5. FAKTOR UDARA <0 ZA KRATKOTRAjNA PREOPTERECENj A
IZRAZENA U % OD NOMINALNOG OPTERECENjA.
Prcoprcrccenjc ';1
%
0 25 50 75 100
I
125 150 175 200
Faktor udnro I I , I 1, 2 I ,3 1,4 1, 5 1,6 1,7 1,8
Navedene vrcdnosti odnose sc l1a rad u jednoj smcni. Z3 rad u dvc smcne navcdene vrcdnosti
treba povecati 7.3 10 . .. 20%, a 7.3 rad u 3 smene za 20 do 30%.
Do dozvoljenog korisnog napona kaisa dolazi se preko polaznog dozvo-
Ijenog napona (crkdOl.0) koji za odredene uslove prenosa (materij al, odvojni ugao,
brzina, polozaj prenosnika) ima i odredene vrednosti. Za pljosnate kaiseve doz-
voljeni korisni n3pon iznosi:
O"kd n = . gu . g \ .. gs[KpJcm'! ] ;
ovde Ie:
122
cr,, "," = a - [kp/em'J;
D
a - koefici;ent Cije su vrenosti date u tabe1i 9.6. u zavisnosti od vrste
kaisa i prethodnog napona;
w - koeficijem koji zavisi od vrste kaisa.
TABELA 9.6. KOEFICI]ENTI a I w U kp /crn'
Zatczanjc bib
Koeficijent (a) za kaB
ko-lni
I
gumirani
16 27
I
23
18 29
I
25
20 31 27
kocfi cijcnt (w) 300 100
- -
--


Napomene u:;; tabclu 9.6: I. Zotczan;c kaisa O" p = 16 kp /cm:l. treba propisivnti za vcrtiknlni
polo!aj kaisa.
2. O' p = 18 kp !cm'J treba propisivati za nagibe kaBn 60 prcma horizontalnici. kada se
kaj B z.atde povremeno.
3. O'p = 20 kp /cm'J tIeba propisivati za automatsko rcguli sanjc zatczanja i zatczanjc prcko
za[cznog kaisnika.
Faktor obvojnog ugla uzima U obzir smanjcnjc nosivosti kaisa zbog smanjcnj a obvo; -
nog ugla
1-0,003 (80' -a).
Faktor brzine uzima u obzir promenu nosivosti kaisa sa promenom
brzinc (za v = !O mis,
v'; v [m/s).
Faktor vrste polotaja kaisnog prenosnika dat Je u tabel i 9.7.
TABELA 9.7. FAKTOR YRSTE J POLOZAJA KAI SNOG PRENOSNIKA <.
Vrsta prcnosnika
O[vorcn:
S3 samozatczanjcm
sa koturom zatezaccm
sa povrcmcnim zatczanjcrn
Ukrslcn, poluukrs[cn
Poluukrstcn S3 spro\'odnim kaisnicima
Ugao nagiba kaiSnog prcnosnika prema hori zontalj
{}-60' 60' _ 80' 80' _ 90'
0,95
0,95
0,9
0,90
0,85
0,8
0,7-0,8
0,85
0,75
0,7
Za trapezne kai seve naijcdnostayniji proracun kaiseva je preko snage koju
jedan kais moze da prenese pod odredenim uslovirna (p,,), (videti tabelu 9. 8):
Broj kai seva
. . .
Faktor Ctlm = llZlma se sarno ako je d
m
< d
m
mill) odnosno ako Je < 1.
- dill m i n
Prcko ovog fiJ ktora uzima se u obzir pojacano savijanje kai a za manje precnike
od onih u tabel i 9.8.
Faktori i odreduju se kao i za pljosnate kaisevc.
Radi sigurnosti pogona preporueuju se Z :;' 2.
Veti broj slabijih kajiSeva treba birati kad se traze manjc dimenzije prcnosnika
(manji precnik i manjc os no rastojanje). Jaee kaiseve treba birati kali je Z > 5(7)
i kad se traze veea osna rastojanja.
123

TABELA 9.S. NOSIVOST TRAPEZNIH KAISEVA
Po, [KS]
Sirin. b [mm] 5 6 S 10 13 17 20 25
4 0,047 0, 10 0, 19 0,37 0,74 1,3 1,9 3,00
S 0,086 0, 19 0,36 0,72 1,4 2,5 3,7 5,7
12 0,11 0,25 0,48 1,0 2,0 3,6 5,2 S,O
Brzina. tJ [m Is] 16 0, 11 0, 27 0,55 1,2 2,4 4,3 6,3 9,S
18 0,10 0,26 0,56 1,2 2,6 4,6 6,7 10,4
20 0,08 0,24 0,54 1,3 2,7 4,S 6,9 10, 7
22 0,05 0,21 0,49 1,2 2,7 4,S 7,0 10,9
26 0,08 0,30 1,0 2,5 4,5 6,5 10, 1
drill min 22 32 45 63 90 125 180 250
9.12. VEK KAI!!A
Bra; promena napona savijanja u jedinici vrcmcna Je
2v
N, ~ v [m/s], I [m].
I
Za pljosnate kaiseve N < 10.
Za trapezne kaiseve N "; 20.
32 40 50
4,7 7,4 12
9,2 14 23
12,8 20 32
15,7 24 39
16,6 26 42
17,1 27 34
17,3 27 44
16,1 25 41
355 500 700
VeCi bre; promena napona u jedinici vremena od navedenog utice na sma
njenje veka kaisa.
Bra; promena opterecenja kaiSa maze sc izracunati iz jednacine:
N = 2600 N,T.
Ovde je T (h) - vreme rada kaisa.
Ispitivanjem je utvrdeno da izmedu dinamicke cvrstoce kaisa (uo) 1 broja
promena opterecenja (N) postoji odnos:
c r ~ J.V = const.
Za pljosnatc gumirane kaiseve m= 5, a za trapezne 111 = 8.
Dinamicka evrstoca za broj promena opterecenja N
o
= 10' za pljosnate gumi-
rane kaiseve "00= 60 Kp/cm', a za trapezne "00= 90 Kp/cm'.
Vek kaisa moze se izracunati iz ;ednaCine:
"
rn 3600 'T . T - '''.N
ma. x ./. , 1 - (jUO 0)
iii
- -- h]. T
_
2
,78'10' ("DO )'"[
1'v
1
U
rn
&.:
124

Primeri proracuna prenosa kaiScm:
Primer 9.1.
Proracunati prenos pljosnatim kai sem koji sa elektromotora snage P= 10 KS,
broja obrtaja 11
1
= 1440 min-
1
na radnu masi nu sa urnerenirn udarima .sa 11,, =
= 500 min- I. Prenos je hori zontal an. Zatezanje kaisa - povremeno. Pozeljno
Je da budu male bagaritne mere prcnosnika.
Rdcnjc: 1. Usva;a sc dcbljina koznog kai sa 0= 4.5 mm.
D,
2. Za prcporuccni od nos - = 35, prctnik kaiSnika: D
1
= 35, 0= 35' 4,5 = 157 mm, Dl =
Ii
= 180 mm.
3. Brzina kaisa
0, 180, ,,' 1440
13,5 m Is.
60
. Itt 1440
4. Prcnosni odnos 1=- = --= 2 88.
11'1 500 '
5. Prccnik gonjcnog kajisnika D,, = j'D
1
( 1-.)=2,88 ' 180'0,98 = 508 mm; Usv:lja sc
= 500 mm.
6 T
. . ... Do 500
. acanprcnosmodnos 1 broJobn:lJ:l 1= . =----= 2,84;n, = 1l
1
Ii =
D ,(i - ,) 180'0,98 -
min-I.
7. Osno rastojanje omln= 2 (D
t
+ D,, ) = 2 (180 + 500) = 1360 mm; usvaja se 0= 3000 mm.
v 13, 5
Qmln = - = - - = 2,7 m zado\'oljava.
5 5
8. Obulwatni ugao nil malom kaiSniku
' Do -t, D, 500 - 180
-
a 3000
9. Obimna sila
75P 7510
F Kp.
u V 13,5
lO. Dozvoljcni napon pljosnatog koznog kaisa za a = I 8 kp fern" iznosi: O'd ol. o=
Ii 300
- 300 - - kp lem'.
D, 35
II . Dozvolicni korisni napon k
p
.
em'.
f'akt or obuhvatnog ugla
Fnktor brl.ine ;\' = 1,04--0,0004 v:: = 0.968.
FaklOr "rstc i poloi:aja prenos nika Z3 povrcmcno zatc7.:mjc i ugao 0= 0 iznosi: .;0=0.95.
F,,'; n 56'1.1
12. Prcsck kaBa
a,l"" 18,4
II 03,6
13. Sirina kaisa b- = 8 cm. Usva;a sc b= 90 mm, odgovara standardnoj
o 0.45
bisa 7.3 (; = 4,5 mm, vidi tabdu 9. 1.
cos
14. St \'arna povrSina prcscka kaiSa / 1 b S..." 9 0,45 =
):.;: it'
15. DuzinakaiSa ' ''''"' '2 (D1 + D
2
)+2(j'cos ( 180 , 500)+ 2'3000'
180 2
3,5'-:-;-
3' 30' c- -- (500- 180) - 7064 mm.
180
16. Broi promena napana u jedinici
2v 2' D ,S
vrcmena l'>l = - =- --. = 3,85 < 5, zado\'ol;a\' a
I 7,064
17. Opl<: rcccn;a vrati!'l Fit = 3' Fo si n = 3 56 sin 87"= 167 kp.
2
125

Primer 9.2.
Prorat unati prenos trapcznim sa elektromotora snage P= 10 KS,
broja obrta 11
1
= 1440 min-
1
na radnu masinu sa umcrenim udarima broja obrtaja
11 ,=500 min- ' .
Prenos je pod uglom od 60 prema horizontali. Zatezanje je povre-
meno. Pozeljno je da budu male gabaritne mere prenosnika.
ReeoJc: I. Za P= 10 KS, usvaja sc trapczni b x It = 17 x II .
2. 2.1. b x h = 17 x i i usvaja sc najmanji prcporutcni prccnik din ) = 160 mm.
dm1'i!'u\
3. brzina kaiSa V = = -----=12m/5.
60 60
. ". 1440
4. Prcnos ni odnos 1= - =--=2,88.
112 500
5. Prccnik gonjcnog )' ( 1-)=2,88' 160( 1-0,03)=445 mm; usvajasc
prcporuccno d
lUz
= 450 mOl.
6. laean prcnosni odnos (i) i
d 450
bro,' abrta (11 ... ) j = m l = ____ = 2 9
dml ( ! - t ) 160 - 0,97 "
'" 11.=-=
. i
1440
= min- I,
2,9
7. Osoo rasto;anjc am1n = 0, 5 (dm\ + dm!l ) + 311 =0,5 ( 160 + 450) + 33 = 338 mm; Qmu =
= 2 (d
m1
+ d
rn2
)= 2 ( 160 + 450)= 1220mm. Prcporueujc sc: a = ([nl2 + 1,5 h= 466,5; uS\'aja sc
a= 500 mm.
d
m2
-d
mt
450-160
8. ugao (1 1 = 180-2[3 = 180-32= 148; sin {3 = = = 0,290;
a 1000

9. Snaga koju nominal no moze da prcn("s(" jcdnn trnpczni 17 x I I pri V = 12 m /s
iznosi Pu! = 3,6 Ks.
10. Stvarna snaga koju moze prenscc jcdan kaiS
- 1/ 1, 1 Ks_
ob\'ojnog ugla = 0,9 za Gr.! = 148.
FaklOr vrstc i polo'l.a;a prenosnika = 0,85 za 8: = 60, o[vorcn prcnos povn:mcno Z31C-
zanJc kni sa.
Faktor savi janja kaisa I jcr jc dID! < dlml n = 125 mm.
Faktor ncravnomcrnosti prcnosa (udara) Z3 pogonsku mnsinu clek:trornOlora i radnu mn-
sa umcrcni m udari ma 1, 1.
11. Bro; trapcznih kaiSevll == 10 /2,55 = 3,9 ka; Baj usvaja sc 4 trapezna 17 x II.
IT IT' {3 IT
Rncunskn duzina kaHa 1= -(drn !+ dm .. ) + 2a cos ( 160 + 450) +
2 . e 180 2
16"
+ 2' mOl.
180
13. duzina kaisa II = 1-,., 11 = 2727- 34= 2693 mm; us\' aja se standardna unu-
trasnja du'-ina kaBa II = 2800 mm.
I / __
14. Stvarno osno rastojnnjc a =8" [21-11" (dIDl +dm! ) + ] \ [2/' .. (dill! =
= 520 mm.
15 B
- - d' . . 2v 2' 12 .
. ro) promena napona u ) C Inlel vrcmcna N = - = - = 8,5 < 10, zadoyoIJ a\a.
I 2,834
P
16. Sila 7.atczunja kojom optcrccuju vratila F = 2,5 - sin 74=
1 v
150 kp_
17. Steptn korisnog dcjst\'3 TI = 0,96.
126

10. FRIKCIONI PRENOSNICI
10.1. PRINCIP RADA I PODELA FRlKCIONIH PRENOSNIKA
Frikcioni prenosnici sastoje se u najprostijem slucaju iz dva tocka. Radne
povrsine frikcionih tockova pritisnute su odredenom silom u pravcu zajednicke
normale, tako da se stvori potreban otpor trenj a, koji omogucuje prenosenje obrt-
tnog momenta sa pogonskog na gonjeni tocak.
"
.--
-
'--
\
I
V
o. b.
Slika J 0. 1. Frikcioni prcnosDlcl sa stnlnim prcnosnim odnosom:
a) cilindricni, b) konicni
Sila pritiska obicno je stalne velicine, a postize se sopstvenom tezinom ma-
sine, tegovima iIi oprugama.
127

U zavisnosti od karaktera prenosnog odnosa i mcdusobnog polozaja osa
obrtaja pogonskog i gonjenog tocka, frikcione prenosnike mozemo podeliti na:
I. Prenosnike sa uslovno stalnim prenosnim odnosom, i to :
cilindricne - za prenos na paraleJna vratila, i konicne - za prenos na
vratila Cije se ose obrtanja sel;u (videti sl. 10.1).
r-I
r-
I :
I 1
L'\.
- -

I
I
../
! I I
I ! J
( +
.-
,
,
Slika 10.2. Frikcioni prcnosnik
S3 prornenijivim prenosnim
odnosom
2. Prenosnike sa promonJlvlm prenosnim odnosom, koji omogucuJu ostva-
rivanje razliCitih ugaonih brLina gonjenog vratila pri istoj ugaonoj brLini pogon-
skog vrati la. Ovakvi prenosnici nazivaju se varijatori . (SI. 10.2.).
10.2. OSOBINE FRIKCIONIH PRENOSNIKA
U poredenju sa drugim prenosnicima, frikcioni prenosnici imaju slede':e
prednosti:
prosta im je i jeftina izrada;
rade beSumno;
ravnomcrno prenose obrtno krct3njc, i
mogucnost rcguli sanja prenosnog odnosa.
Nedostaci frikcionih prenosnika:
ne obezbeduju taean prenosni odnos;
veliko je optcre':cnje vratila i Ic;l.i sta;
moraju se obezbediti mehanizmi za ostvarivanje sila pritiska na dodir-
nim povrsinama.
Frikcioni prenosnici primenj uju se za male snage do 20 KS (izuzetno i vise),
za obimne brzine do 8 m/s i za prenosne odnose i ,;; I O.
Frikcioni prenosnici primenjuju sc za reduktore i varijatore u opstem masinst-
vu. Nalaze primenu kod frikcionih presa, primenj uju se u valjaonicama limo,"",
slufe za podizanje tereta i sl.
128

10.3. MATERIJALI ZA FRIKCIONE PRENOSNIKE
Materijali za frikcione prenosnike moraju se odJikovati velikom
skom cvrstocom, visokim koeficijentom trenja i velikom elasti cnoseu.
Kaljen celik po kaljenom celiku obezbeduj e najmanje dimenzije prenosnika
i visok stepen korisnog dejstva, zahtev. preciznu izradu i veliko optereeenj e vra-
tila. Pogodni su za rad u ulju.
Sivi liv pO sivom livu iii celiku obezbeduje ncl to manje optereeenje vratil .
a veee dimenzije frikcionih tockova.
PI.sti cna masa po celiku obezbeduje znamo manje opterecenje vratila, jer
je koefici jent trenj a za suve povrsine znatno veei u odnosu na CtC pa i SLt SL.
Od plasti cnih masa naroCito je povoljan tekstolit, kao neke druge plasticne
mase sa visokim koeficijentom trenj .
a. b. c. d.
Stika 10.3. Frikcioni tockovi obloicni: a) gumorn, b) drvctom, c) piasticnom masom, d) kOlom
Koza, guma i drvo pO celiku iii sivom livu nalaze primenu zbog povoljnog
koeficijent a trenj a.
Na slici 10.3. prikazano je nekoliko nacina formiranja frikcionih prenos-
nika od gume, drveta, plasticne mase i koze.
Oblaze se po pravilu vee; frikcioni t ocak radi povecanj a veka.
U tabeli 10. 1. date su orijentacione vrednosti koeficijenta trenj a fL za naj -
cclce primenjivane frikcione materijale.
TABELA 10. 1. VREDNOSTI KOEI'I CIJ ENTA TRENJA fL
Matcriial
C:clik po ccliku iii SL jSL u ul ju
Cclik po ccliku iii S L / SL za suvc
Plaslicna m:1S<1 po ccl iku iii sivom li vu za s uvc povrSinc
Guma po cd iku iii sivom li vu zn suve
Koza po sivom livu za suvc povrsinc
Drvo po sivom li "u za suvc
S elemen\l
fL
0,05
0, 1-0, 15
0,2-0, 25
0,35-0,45
0, 25-0, 35
0, 3-0,4
129

10.4. FRlKCIONI PRENOSNICI ZA STALAN PRENOSNI ODNOS
10.4.1. Cilindricni frikcioni prcnosnici
10.4.1.1. Kinematske v l i ~ l n
Prenosni odnos i
w,
W, n,
Koeficijent klizanja <= 0,01 .. . 0,03.
2a
Precnik pogonskog tocka d, = -. - I .
,+
Precnik gonjenog tocka d, = 2a-d,.
1
'ti
A
I -
I
Fn
Fn
-0
I
-
I
b
Stika 10.4. Cilindricni frikci oni totkovi
Obi mna brzina V d,7tIl, [m/s).
60
d,[m] - precnik pogonskog tocka.
Il,[min- '] - broj obrtaja pogonskog tocka.
10.4. 1. 2. Sile
130
Obimna sila F
o
=2.
5
~ [KP]
V
iii 1'0= 2M .. [KP] .
d,
Ovde je: P [KS] - snaga, V [m/s]- obimna brzina;
P
M
o
, = 71620 - [kp/em] , d, [em] - precnik.
11,
Fn
Fn

Da ne bi bilo klizanja nu dodimim povrsinama frikcionih toekova prl pre=
nosenju obrtnog momenta, obimna sila mora biti manja ill najvise jednaka sill
trenja:
pa je potrebna normalna sila:
F.

I-'
I" - koeficijent trenj a (videti tabelu 10.1).
Normalna sila opterecuje vratilo, leiista i dodirne povrSine tockova, pa je
znacajno da I" - bude sto vece, kako bi F, - bila Sto manj a. .
10.4.2. Ozljebljeni frikcioni prcnosnici
Opterecenje vratila i leiista moze se smanjiti na jos jedan naCin - izradom
ozljebljenih frikcionih tockova (videti sl. 10.5).
Slika 10.5. Oz.ljebljcni frijkcioni prcnosnik
Obimna sila prenosl se prcko dvc povrsine pa je opterecenje vratila
2
Fa . <jJ F . <jJ
Fr= --'Stfi- = u"Sln - .
2 2 2
:2ljebovi se obicno izraduju sa '1' = 30', pa je
F, = F, ' sin F. 'sin IS' = 0,26 F. (kp].
2 I-' I-'
Vidi se da je opterecenje vratila pri radu o;Ujebljenih frikcionih toCkova Sa
cp = 30
0
sarno 26 % U odnosu na frikcione tockove sa ravnim dodirnim
9' 131

Nedostaci ozlj eblienl h frikcioni h tockova :
- znatno su slozenij eg obliku - znaCi i znatno skuplji u odnosu na (rikdone
totkovc sa ravnim dodirnim povrs inama.
- zbog razli ke u obimnoj brzini pojedinih dodirnih tacaka zljebova, javlj a
se k1izanje, a samim ti m i habanje i brzo propadan;e dodirnih povrina. Brzina
klizan;a utoliko je manja, to je manj a dubi na zlj eba (Iz ).
Preporucuju se slede':e mere zlj ebova:
1z = (5 .. . 12) mm, u grani eama 1z = (0,05 .. . 0,06) d, ;
b= Iz ;! = 5 . .. 6 mm, broj zljebova 3-5.
Ozljeblj eni frikcioni to(;kovi obicno se izraduju od sivog liva, a rede od cclika
i celicnog li va.
IOA. 3. (';vrstoca cilindricnih frikcionih toekova sa ravnim dodirnim
povrsinama
Kontaktni priti sak izmcdu dva metalna frikciona lOcka optcrecena normal-
nom silom F" (Kp) na duzi ni b (em), sa srednj im poluprcenikom krivine:
p= P,' P, [em]
p, + p,
i sredn;im modulom cl asticnosti :
E = E
1
E, [Kp/cm' J
21E
1
' E,
iznosi po Hercu:
P; ... = 0,35E F, [Kp/em' J' ,
2' p' b
J
F .. E
odnosno : p= OA18 - ' - < CJk<1 07. ;
b P
" " ". [Kp/cm' ] - dozvoljeni kriti cni napon.
Aka u gornj oj jednacini zamcnimo :
M"I(i + I ) [K lem].
w
a
'
b
p
rl ' r ., a'i
P= - ._- = [cm]
", +r, (i + I )'
b= <j.a,
maze sc izracunat i os no f:Jstojanjc:
a= (i + I ) J[-0,41 8 )' EM
01
[em].
a kdo. 9 '!.L"
P 751'
Ovde je [kpcm], P [KSj,
II w
132

- faktor udara, odreduje se kao
tabelu 9.5) .
Precnici si rina tockova iznose:
kod kBisnih prenosnika (videti
2a
d
l
=--, d, = 2a-d" b= I. a,
i + 1 'j'
Dozvoljeni kontaktni naponi iznose:
za ceUk po ce1iku u suvom Ukd" = (0, 12-0, 15) HB [Kp/mm' J;
za celik po celiku u ulju Uk'o,- = (0,25-0,30) HB [Kp/mm' J;
za sivi li v po sivom livu a kdo"/. = 1,5 am [Kp/mm
2
];
U,,' [Kp/mm' ] - zatezna cvrstoea.
Dimenzionisanj c f'r ikeionih tockova kod kojih se jedan toeak oblaze nemetalom,
vrsi se preko dozvoljcnog kontaktnog naprezanja po jedinici duzine (quo.) :
PI! Po
g= - =
b !1-'b
Za plasticnu masu po celiku iii sivom livu u suvom guo" = 4 .. . 8 Kp/mm'.
Za gumu po celiku iIi sivom livu u suvom g,o, = 3,5 ... 4 Kp!mm' .
Za kozu po ce1iku u suvom g<10, = I ,5 . .. 2,5 Kp/mm'.
Za drvo po celiku u suvom g,o, =0,25 .. . 0,5 Kp/mm'.
Obrtni moment koji se prenosi na gonjeno vratilo: [Kpcm] .
Ovde je M
o
, kpcm] - obrtni moment na pogonskom vratiJu ; i - prenosni
odnos, - stepen korisnog dejstva; sto zavisi od uslova prenosa.
Primer 10.1.
Prorai:unati ci lindricni {'rikeioni prenosnik od elektromotora snage P = 6 Ks
i 11, = 950 min- I na radnu masinu koja trebn da se obr':e sa 11, = 340 mm-
I
. Dozvo-
Ijeno odst upanje brojn obrtajn moze iznositi 3 %. Radna masina je sa znatnim
udarima (50 % preoptere':enje).
Rdcnje: 1. Usva;a sc matcri;nl prcnosnika - sivi Iiv po plastii:noj masi.
."1 950
2. Prcnosni odnos 1= - =-- = 2,8.
"2 340
. roll. 1t'9'50
3. Vgno brzina pogonskog vcaula f.Q. =--=- ---= 100 sck-
1

30 30
75'? 75'6
4. Mcrodavni obrll1i momen[ kpm. Faktor udara
fU 100
= 1, 2 7.0 50% prcoptcrctcnja pri radu (vidcti tabclu 9.5).
5. Usvajarno keficijcnt sirine
6. Kocficijcllt (rcnja za SLl piasticnoj mnsi; usvaja sc {L = O,22.
7. Dozvolj eno oplerccenje po jedinici dufine: usvaja sc PI dO = 50 Kp lcm.
S. Mcduosno rastojanj c
J
M
o l
' (i + I) J 540 (2,8+ 1
- - --= = 25 cm= 250 mm.
F,f't\> 50'0,22 0,3

9. Sirina frikeionog tocka mm.
2a 2'250
10. Precnik pogonskog totka d
t
130 mm.
i+ I 3,8
11. Preenik. gonj enog totka d
a
= 2a-d
1
= 500-IJO= 370 mm.
d 370
12. Stvarni prenosni odno! i = 2,9.
d,( I - E) 130'0,98
13. Provera brzine V
75P 756
0,130'950
60
6, 5 m /s< 8m/ S, zadovoljavn.
14. Obimna sila Kp.
v 6,5
15. Normalna sila potrcbna za prcnosenjc obrtnog momenta, odnosno oplcreecnje vratila
69 ' 1, 2
Kp.
0, 22
U. varijanta (materijal CjC sa HB= 300 Kpj mm' )
6. Kocfieijent treoja f,L = 0,1 za suvc povrsine.
7. Dozvolj eno kontaktno naprezanje O"kdo = (0,2-0, 15) I-IB ; usvaja sc O" k dO = 0, 15'
Kp /mm' .
8. Mcduosno rastojanje
. J(0' 418)'
--
O"kd.) J( E M
ol
J(
0, 41 8 ) ' 2, 1'10' 540
3,8 3
4500 0, I . 0, 3' 2,8
9. Sinna frikei onog [otka mm; usvaja sc
2a 2' 185
18, 5 em,
10. Precnik pogonskog tot ka d, =-.- -
1+ 1 3,8
97, 5; usvaja se d
t
= 100 mm.
11 . Precruk gonjenog lotka = 2 185-100= 270 mm.
270
12. Stvarni prenosni odnos i - = - 2,76.
D,(1 - E) 100 0, 98
. d
1
= 101
1
0, 1":" 950
13. Obimna brzma v=_:""=---'-
60 60
75P 75 6
14. Obimna ' ila Kp.
v 4,95
4,95 m /s < 8 m IS zadovoJj ava.
F 90 ' 1,2
15. Norrnalna sil a P
n
= ....!!. = 11 80 Kp.
f,L 0, 2
10.5. KONIeNI FRIKCIONI PRENOSNIC(
Primenjuju sc za prenosenje obrtnog momenta na vratila Ci je se geometrijske
ose seku, najceSce pod uglom (videti sl. 10. 6) .
Izmcdu cilindricnih i konicnih frikcionih toekova moze se uspostaviti veza
preko dopunskih konusa i preko razvijenih dopunskih konusa sa poluprecni cima
krivine PI I PI'
JJ4

r Fa
~ = = = = l = = ---== --.:;;
Fr,
Fa,
Slika 10.6. Konicni frikci oni tockovi
d2 =200
o l ~ ~ ~ ~ ~ ~
';!E-_='7 __ /_-+-+
20
"
Sliko 10.7.
135

10.5. 1. Geometrijske mere
Prenosni odnos
i = w, = n, = d. = tg S .
Wll d
1
-
konusno rastojanje R.=Jr: +r;=r1Ji'+ I
Precnici d, = 2R,/ J,' + I = 2R. sin 5, ;
d, =2R.i/J ,'+1 2R. sin 8,.
Srednje konusno odstojanj e .
Sirina b='J'R", ,, pa
. R R.
le dl r =
1+ 0,5 0/
10.5.2. SHe u prenosniku
75P
Obimna sila Fo= --[Kp] , P [KS],
w
,,n, _']
w, =--[sek .
30
F. < Mol Mol Ji'+ I
Normaln3 sila F
n
= - <,u
tJ. tJ.. d ... , W
Aksijalna sila na pogonskom lOcku jednaka je radijalnoj sili na gonjenom
to&-u:
Fat = Fr,! = Fn' sin 8
1
,
Aksijalna sila F .. = F,, = F,,sin 5, ;
za i > I, sin 5, < sin 5, pa je F" < F."
a to znaci da norm aInu silu F" treba ostvarivati aksijalnim pritiskom na manji lOcak.
10.5.3. Cvrstoca konicnih frikcionih tockova
Slicno kao kod cilindricnih frikcioni h tockoya kontaktno naprezanje
J
Fn E
p= O,4 18 _ . -::;;
b P
Uvodenjem u gornju jednaCinu vee izvedene velicine:
Mo,Jm
!.L' RH r
srednje konusno odstojanje
R .. ,= J i' + 1
O'kdoa
136
p
RCl f' i
i' + 1 '
[em].

bimenzioni sanje preko jcdinicnog opterccenj a:
q
Mo,J T+T
I --..;;: qrJOZ ,
!-L' Y" R j!s r
b
pocinje odredivanj e R" " a preko njega drugih veliCina.
Primer 10.2.
Odrediti koliki moment mogu da prenes u koni cni frikeioni tockovi precnika
D, = 80 mm, D,=200 mm, sirine b, = 20 mm. Faktor udara Materijal
je SL 26. (Videti sliku 10.7 na strani 135.)
d.. 200
Rdcnjc: I. Prcnosni odnos i =-=-= -= 2, 5= tg 02 '
d, 80
2. Uglovi kincmntskih konusa tg 02 = 6812', 0
1
= 2 148'.
3. Spoijasnj c konusno rastojanjc R = J ri J 4
2
+ 10
2
= 10,8 mc = 108 mm.
b,
4. Duzi na dodira konusa b= - - =- 2 1,6 mm.
cos 01
5. Srcdnjc konusno odsfojanjc R,;:-O,5, b= 108-0, 5' 21 ,6= 97, 2 mOl; usvaja sc
1'- = 0, 1.
7. Usvaja sc t = O,25 .
8. Za SL 26, crm = 26 KpJrnm!!, pa jc dozvolj (' ni kontaktni napen C'ktio:r. = 1,5 ' 0'111 = 39 Kp/mmt
9. Najveti dozvol; cni obrtni moment nu pogonskom vratilu JH
0 1
ml\X = lH
o1
' odrcdi cemo
iz jcdnacinc za
/
-. )' E.M
Ol
Rcu= '\ l- + 1 3 . [em] .
O" klloz 1.1 '0/ '
Rf:'s, = 9,72 cm= 97,2 mm.
9,72
3
1.1"0/.; ( Ckdoz )' ,
M = . _. - ---- = 260 Kp/cm
Ol"'U ( / . )' E.' 0418 .
, I:! -i - i -'-. 1
1
)
10.6. FRIKCIOl'o'l PRENOSNICI ZA PROMENLJlV PRENOSNI ODNOS
(VARIJATORl)
Na sli ei 10.8-a prikazana je sema, a na sliei 1O.8-b konstruktivno reSenje
va rijatora sa eilindricnim frikeionim tockovima.
Rmax

...,11
rl1 ,.,
u
"'"
,
u:
I 111 ... ,m
I R

J
[
I n,
a.
b.
Slika 10.8. Vari;atori 53 ci lindrU:nim frikcionim tockovima
137

h . d . W,
0 nos l = - = - = - .
w, x
Promenom poluprecnika x od R
m
" do Rmm men, ace se i prenosni odnos,
odnosno ugaona brzina gonjenog vratil a (w, ). Smer ugaone brzine ( w,) moze se
menj at i sa istim smerom (w, ) pomeranjem gonj enog tocka na suprotnu stranu.
NajveCi prenosni odnos
r
l
11I1U
: = --,
R
m'n
Najmanji prenosni d
. r d J1l nlC D d" uli'
o nos 1
111
111. =-- 0 nos --= - IJ 3pazon reg sanJ8.
Rmnx im'n
Vari jator sa fiksnim konusima i pomerl jivi m di skom (sl. 10.9) omogucuje
znatno vecu promenu prenosnog odnosa:
, WI 111 :\"2
1= --= - = - ,
Wz. Uz. x.
1\ I I

"""'"
,
-:::-
( . ii
-
.."
F-
S
I
M, ;n,
,
V
const

B
,
... '
I -
/,
I

"
rtll
...;
i t.. 1-
101, i n,
var
,
I
I


Lr-ri naroj
Slika 10.9. Varijator sa konusima i
diskom
pa je dijapazon podesavanja
D =
I max
1m In Rm1n
Stika 10.10. Varijator sa tra-
peznim kajiem i aksijalno
pomcrijivim konusima
8 .. . 10.
Isti dijapazon podclavanja moguce je ostvariti preko varijatora sa trapeznim
kaiSem i ak5ijalno pomerlj ivim kOnu5ima (51. 10.10).
138

Na slici 10.11. prikazano je jos nekoliko karal:t eristicnih rclenja frikcioni h
varijatora.
ill ...
a.
l4:J
m
t2I
J7;I S-
d_
b.
ILl


-:=<W-------+=
1'7.1 __ --n
c.
I2:J
I'hl
e.
Slika 10. 11. Vari;atori: 3) ci lindrifni za promenu smcra obrtnjn, b) konusni, c) sa fiksnim konusima
i pijosnatim kajgem, d) sa diskovima, e) leoni varijator
LlTERATURA
Baturini i dr.: Delali mol il/ ) Moskva 1966.
Vitas: AlaIinski e1ementi I I I, Beograd 1961 .
Vcriga: A'lalimki clemem;, Beograd. 1966.
Vcrobjc\': Gcpuic pereda6, Moskva 1962.
Dobrovoljski i dr.: Deral; masitl, Moskva 1963.
Decker: IHaschiuenelemmtc, MUnchen 1963.
Duhhels Tasche"bucIJ fur deu Nlaschitlenhau f .
Ivanov: Decal; maJin, Moskva 1967.
Kudraivccv: Zublatie peredali, Moskva 1957.
Kalalog SKF
Katalog FAG
Niemann : A'faschincIJe/emcllt c I I, Berlin 1963.
Prirul "ik ITM, 1964.
Prospekli fabrika "Sava-Krallj, " Filip Kljljic"
Rd ctov: Dclali mal ill, Moskva 1964.
Savic; A1aIjnski element;, Beograd 1966.
Spravolllik maJillosrroizelja 1 VI i I V ZJ Moskva 1960.
S talldardi J U
139