18.

Telekomunikacioni forum TELFOR 2010

Srbija, Beograd, novembar 23.-25., 2010.

Projektovanje simulacionog modela integrisane telekomunikacione i raunarske mree taktikog KIS-a

Slobodan Mileti, Tugomir Kokelj, Mladen Manjak
Sadraj Definisanje optih principa i naina pristupa u projektovanju modela integrisane telekomunikacione i raunarske mree komandno informacionog sistema taktikih jedinica vojske sa ciljem implementacije u simulacioni model. U radu je ukazano na telekomunikacione standarde, parametre i zahteve koje treba sagledati. Dat je vremenski kriterijum za ocenu stanja parametara u mrei i ocenu postignute taktike efikasnosti. Definisana je osnovna struktura preliminarnog simulacionog modela i nain izvoenja varijanti reenja u cilju optimizacije.

Radi izvoenja smernica za definisanje simulacionog modela u radu se teorijski i konceptualno analizira projektovanje komunikacionog dela infrastrukture KIS-a tanije integrisana telekomunikaciona i raunarska mrea (ITRM), dimenzionisana da na prostornom rasporedu jedne borbene taktike jedinice povee sve njene elemente vrei integraciju telekomunikacionog i podsistema raunara i ureaja u jednu komunikacionu celinu. Analiza modela ITRM je izvrena na primeru osnovne borbene taktike jedinice (OBTJ) ranga artiljerijskog diviziona. II. MODELOVANJE OBTJ I ANALIZA POLAZNIH ELEMENATA Da bi definisali sve neophodne elemente i parametre za projektovanje modela ITRM OBTJ potrebno je izvriti teorijsku analizu prouavajui literaturu i dokumenta kojim se u organizacionoj strukturi vojske definie ustrojstvo jedne borbene taktike jedinice. Pre svega se misli na referentnu literaturu koja ureuje organizacijskoformacijsku strukturu jedinice, pravila o taktikoj borbenoj upotrebi jedinice,pravilo komandovanja i rukovoenja, koncepcijske studije razvoja [3], uputstva za operativno planiranje i odreivanje borbene efikasnosti taktikih jedinica. Ovim tipom analize se izdvajaju elementi koji ukazuju na organizacijsku strukturu, funkcije i zadatke, informacione tokove, zastupljene tehnike podsisteme, prostorni raspored elemenata, vremena izvrenja operacija i taktike komunikacione zahteve. A.Organizaciona struktura Cilj analize organizacione strukture je izdvajanje elemenata OBTJ koji bi u modelu ITRM imali ulogu mrenih elemenata. Analiza se sprovedi postupkom dekompozicije strukture primenom principa mrenocentrinog ratovanja po kojem elemente bojita odnosno vorove mree treba definisati prema njihovim ulogama, odgovornostima, zadacima, odlukama koje donose, meusobnim konekcijama i prirodi informacija koju treba razmenjivati, a zatim izvriti grupisanje vorova prema tri osnovna moda u kojima se oni kao elementi bojita mogu nai [1], a to su: senzorski, odluivanje, izvrenje. Stepen zastupljenosti moda kod pojedinanog elementa OBTJ zavisi od njegove uloge u vojnoj operaciji. B.Funkcije i zadaci Svaki element organizacione strukture OBTJ, koji u modelovanju ITRM dobija ulogu mrenog elementa, izvrava jednu funkciju u skupu funkcija ostalih mrenih elemenata pri emu je potrebno ostvariti meusobnu vremensku sinhronizaciju poetka, trajanja, zavretka i ponavljanja funkcija. Sinhronizacija funkcija je odreena relacijama regulisanim pravilima komandovanja i rukovoenja (KiR), vremenskim trenucima njihove meusobne inicijalizacije i vremenima trajanja definisanih pravilima operativnih procedura. Navedene funkcionalne i
266

Kljune rei komandno-informacioni sistem, KIS, integrisana telekomunikaciona i raunarska mrea, mreni element, simulacioni model, vreme kanjenja, tehnologija prenosa, mreni saobraaj, servis, preliminarni model

I. UVOD OMANDNO informacioni sistem (KIS) zastupljen na nivou taktikih jedinica vojske ima osnovnu namenuda funkcionalno i strukturno uvee sve tehnikotehnoloke elemente u jednu funkcionalnu celinu iji je zadatak da upotrebom dobijenih podataka i distribucijom informacija oveku olaka proces donoenja odluka i komandovanja. KIS jesadrajno ekvivalentan pojmu Command Control Communication Computers Inteligence Surveillance Reconaisance (C4ISR).Osnova KIS-a je njegova infostruktura koju sainjavaju elementi za generisanje podataka i informacija, centri za fuziju informacija, elementi za distribuciju informacija, i krajnji korisnici. Nain savremenog ratovanja i voenja borbenih dejstava zahteva da se u fazama projektovanja i realizacije samog KIS-a u to veoj meri primeni koncept mrenocentrinog ratovanja (Network Centric Warfare) kojim se postie stvaranje vee borbene moi efikasnim umreavanjem prostorno udaljenih elemenata borbenih jedinica, ostvaruje vei nivo zajednikog saznanja o situaciji na bojitu, postie bolja meusobna sinhronizacija i izvrenje [1]. Realizacija veeg stepena umreenosti elemenata borbene jedinice zavisi od vrste jedinice odnosno njene organizacione strukture, borbene namene, dodeljenih funkcionalnih i borbenih zadataka kao i od predvienog prostornog rasporeda na bojitu. U pogledu projektovanja elemenata infostrukture KIS se moe definisati kao skup hardverskih i softverskih reenja pomou kojih se u realnom vremenu ostvaruje integracija organizacionih struktura, doktrina, tehniko-tehnolokih sistema i sredstava, informacionih tokova i procesa u cilju efikasnog i racionalnog odluivanja i funkcionisanja [2].
Slobodan Mileti, Generaltab Vojske Srbije, Centar za Komandno Informacione Sisteme i Informatiku Podrku(CKISIP),Kneza Miloa 33, 11000Beograd,Srbija;(telefon:0641116262; e-mail: mscomp@beotel.rs) Tugomir Kokelj, MO RS, Vojna Akademija,Pavla Juriia turma 33, 11000Beograd,Srbija(telefon 0631034566;e-mail:tugomir.kokelj@sbb.rs) Mladen Manjak, MO RS, Vojnotehniki institut,Ratka Resanovia 1, 11000Beograd,Srbija;(telefon:064/8042-057; e-mail: marselm@beotel.rs)

vremenske relacije su neizostavno bitne u metodologiji simulacije modela ITRM za opis i implementaciji realnog mrenog saobraaja. U modelu ITRM funkcije mrenih elemenata treba posmatrati kao informacione procese kojima e biti pridrueni odgovarajui mreni aplikativni servisi. Rezultat analize funkcija elemenata OBTJ su vremenske eme aktivacije i ponavljanja mrenih aplikativnih servisa po grupama modova kojima pripadaju mreni elementi i prema operativnoj situaciji. Nain izrade i prikaza vremenske eme za n-funkcija (servisa S) je prikazan na Sl.1 kao naelna forma za detaljnu izradu:
Mreni element S1 S 2 S3 Donosioc odluka Senzor

Donosioc odluka na vioj instanci Obrada podataka II

Podrka

Izvrilac Obrada podataka II

Obrada podataka I

Izvrilac Obrada podataka II

Izvrilac Donosioc odluka II Donosioc odluka II Senzor OBTJ Senzor

Izvrilac Donosioc odluka II Donosioc odluka I bojite

Sn S1 S1 S2 S2 S3

S1 S 2 S 3 Sn S1 S2 S3 S1 S 3 S2 t6 ... tn-1 tn tn+1 tn+2 tm (s) S3

S1 S1 S2 t0 t1

S2 S3

PROTIVNIKE SNAGE Legenda: komandovanje izvetavanje obavetavanje i sadejstvo podrkatehni kim sistemima

Izvrilac

t2

t3

t4

t5

Sl.1 -Naelna ema vremena aktivacije i ponavljanja funkcija (servisa)grupa mrenih elemenata OBTJ ,gde je t0-vreme aktivacije funkcije S1 na mrenim elementima donosioc odluka i senzor, t1-vreme aktivacije funkcija S1 i S2 na mrenim elementima izvrilac, a S2 na mrenim elementima donosioc odluka, tm-vreme do kojeg se aktiviraju sve predviene funkcije mrenih elemenata. C.Informacioni tokovi Izvravanje funkcija putem aplikativnih mrenih servisa u sutini predstavlja distribuciju podataka i informacija od izvora nastajanja do odredita gde e njihovo znaenje biti iskorieno za postizanje odredjenog cilja. Projektovanje simulacionog modela ITRM OBTJ zahteva da se definiu putanje te distribucije unutar organizacione strukture kao i tip same informacije, to predstavlja informacione tokove odreene sistemom komandovanja i rukovoenja (KiR). Unutar organizacione strukture OBTJ su formirani informacioni tokovi kojima se realizuju sledee funkcije: komandovanje, izvetavanje, obavetavanje i sadejstvo, podrka tehnikim sistemima. Radi lakeg projektovanja topoloke i logike strukture ITRM na Sl.2 je vizuelno prikazana informacionim tokovima uspostavljena relacija izmeu grupa mrenih elemenata OBTJ. Jedan od potrebnih parametara za implementaciju mrenog saobraaja u simulacioni modela ITRM OBTJ je koliina korisnih podataka koji e se informacionim tokovima prenositi od izvora do odredita. Analizu je potrebno izvriti najpre sagledavanjem naina prikaza tih podataka prilikom njihove upotrebe u procesu KiR-a (glas, tekst,simbol na karti, slika, video, vreme),transformacijom izvorne informacije u digitalni podatak odnosno u formu elektronskog zapisa i sagledavanjem formata podataka koji se mogu generisati upotrebom aplikacija i hardvera. Potrebno je izraunati minimalne i maksimalne koliine informacija koje se distribuiraju pojedinom mrenom elementu, a zavisno od funkcije KiR koja se tom prilikom realizuje. Definisani opsezi vrednosti koliina generisanih podataka su jedan od kljunih elemenata u projektovanju simulacionog modela, a varijacije tih vrednosti zavise od definisanja konkretnih vremenskih relacija za njihovo generisanje i trajanje, to predstavlja scenario u kojem se opisuje raspodela saobraaja u mrenom modelu.

Sl.2 Informacioni tokovi u OBTJ Prenos informacija u telekomunikacionoj i raunarskoj mrei vojne namene zahteva primenu zatitnog kodiranja komunikacionih kanala, te je potrebno u postupku odreivanja koliine podataka za prenos uzeti u obzir i uveanje za dodatnu koliinu kodova potrebnih za njihovu zatitu (rekonstrukciju,kriptovanje,otkrivanje greke) koja se moe primeniti na pojedinim slojevima mrenog OSI modela. Kodna i kripto zatita korisnih podataka je neizostavni faktor koji utie na brzinu prenosa i zahtevani prenosni opseg komunikacionih kanala, a odreena je primenjenim tehnikama kodiranja, duinom, vrstom i nainom distribucije kriptolokih kljueva [4]. Potrebno je postojee tehnike zatitnog kodovanja razmatrati u odnosu na efikasnost zatite koju obezbeuju, dodatnu koliinu unetih podataka, potrebne prenosne kapacitete, zahtevani BER i vremenski ostvarenu taktiku efikasnost. D.Tehniki podsistemi Osnovu za realizaciju KIS-a ine tehniki podsistemi koje sainjavaju svi hardverski i softverski elementi ijom se meusobnom integracijom obezbeuje komunikacina fizika struktura neophodna za sprovoenje informacionih procesa i uspostavljanje informacionih tokova. Tehniki podsistemi zastupljeni u KIS-u OBTJ su: podsistem ITRM kao osnovna fizika infrastrukturu KIS-a gde je osnovni segment telekomunikaciona i raunarska mrea kojom se uvezuju svi mreni elementi i vri distribucija informacija; podsistem senzora kao tehniko-tehnolokih sredstava za automatizovano prikupljanje podataka i koja se analiziraju kao izvori informacija prosleenih mrenim elementima na koje su povezani; podsistem raunara iji su elementi (serveri, radne stanice, prenosni raunari, operativni sistemi, softverske aplikacije, baze podataka) rasporeeni u prostoru sa nainom rada zasnovanim na distribuiranoj obradi informacija i gde su krajnje take serveri i radne stanice sa meusobnom komunikacijom tipa taka-taka, taka-vie taaka ili difuzno. E.Prostorni raspored Faktor koji u postupku projektovanja modela ITRM u velikoj meri utie na topoloku i logiku strukturu telekomunikacione i raunarske mree, izbor tehnologije i fizikog medijuma prenosa je raspored elemenata OBTJ u fizikom prostoru na bojitu. Projektovanje modela ITRM je potrebno izvriti unutar dimenzionisanog taktikog
267

prostora predvienog za raspored elemenata. Formiranje topoloke strukture treba sprovesti u skladu definisanih relacija KiR izmeu elemenata OBTJ komunikacijom tipa taka-taka, taka-vie taaka, primenom odgovarajue topologije stabla, zvezde, nepotpune ili potpune mesh strukture uvezujui celokupan raspored ili sistematski grupisane mrene elemente. Logiku strukturu treba projektovati sa ciljem realizacije funkcionalnih relacija KiR, informacionih tokova i prostorne organizacije grupa istih elemenata. Analizu i izbor tehnologije i fizikog medijuma prenosa sprovesti sagledavanjem njihovih tehniko-tehnolokih karakteristika i upotrebljivosti za realizaciju topoloke i logike strukture u prostornom rasporedu uzimajui u obzir vrednosti meurastojanja. F.Vremena izvrenja Varijabilnost samih izvora u pogledu koliine, brzine, vremenskih trenutaka i intervala trajanja generisanja podataka ukazuje da je vreme izvrenja funkcije KiR jedan od kljunih, a sutinski bitan element za implementaciju mrenog saobraaja u simulacioni model. Pravilnim definisanjem izvora i to realnijim opisom toka mrenog saobraaja neophodno je pojedinano za svaku grupu elemenata OBTJ izvriti analizu scenarija sa stanovita vremena i redosleda izvravanja pojedinih funkcija KiR, intervala trajanja i ponavljanja, ukljuujui sve funkcije koje ti elementi izvravaju. Rezultat ovakve analize treba prikazati u vidu pomenute vremenske eme aktivacija i ponavljanja funkcija za sve scenarije mrenog saobraaja. G.Taktiki komunikacioni zahtevi Efikasnost taktike jedinice sa aspekta prisustva KiS-a, koja je navedena u [5] se odnosi na vreme potrebno da informacija od trenutka njenog generisanja na izvoru celokupna stigne kroz sistem na odreeno odredite, potpuno tano, verodostojno i pravoremeno bude dostupna elementu OBTJ koji je koristi za izvravanje zadatka. Ovakvi zahtevi se nazivaju taktiki komunikacioni zahtevi i potrebno ih je iskazati numerikim vrednostima komunikacionih parametara, koje se u modelovanju ITRM koriste kao pragovi kriterijuma ija se ispunjenost proverava postupkom simulacije. Mera komunikacionih zahteva koje je potrebno ostvariti projektovanjem ITRM proistie iz taktikih komunikacionih zahteva koji definiu uslove za taktiku efikasnost OBTJ. Uslovi se odnose na vremena pristizanja i raspolaganja informacijama u procesu KiR-a na prostornim pozicijama elemenata OBTJ, a komunikacioni parametar kojim se ona mogu najblie definisati je srednje vreme kanjenja paketa kao osnovnog kriterijuma za vrednovanje mrea zasnovanih na komutaciji paketa. Matematika relacija srednjeg vremena kanjenja T sa komunikacionim parametrima brzinom generisanja saobraaja (i), srednjom veliinom paketa (b), kapacitetom linka (Ci), koja u dovoljnoj meri odraava stanje projektovane mree i koja je dovoljna kao osnovni kriterijum za ocenu efikasnosti izvedena je u [6] i data sa:
T = i /( ( i C i i ))
i =1 M

komunikacionih zahteva se za implementiranu tehnologiju prenosa i servis mogu postaviti dodatni komunikacioni zahtevi za kapacitetom linkova i brzinom prenosa. III. ZAHTEVI ZA PODSISTEM TELEKOMUNIKACIONE I
RAUNARSKE MREE

Osnovni kriterijum za definisanje zahteva za podsistem telekomunikacione i raunarske mree sa stanovita projektovanja modela ITRM i implementacije u simulaciji su: funkcionalnost u razliitim uslovima rada, integracija komunikacionih linkova i raunarskih vorova u jednu celinu, upotreba vie tipova linkova za prenos podataka, skalabilnost, multiservisnost, kvalitet servisa (QoS), pouzdanost mree primenom razliitih tehnologija prenosa i realizacijom topoloke mesh strukture sa udvajanjem delova sistema i primenom adekvatnih telekomunikacionih mrenih protokola, kapacitet i brzina. IV. TEHNOLOGIJE PRENOSA Razmatranje telekomunikacione i raunarske mree sa aspekta tehnika viestrukog pristupa i implementacije razliitih tehnologija prenosa u ITRM je neophodan korak potreban da bi se odredile mogunosti za realizaciju zahtevane funkcije. Izbor tehnike pristupa i tehnologije prenosa predstavlja faktora kojim se odreuju da li e i u kojoj meri biti postignuta efikasnost telekomunikacione i raunarske mree, a potrebno ga je sprovesti u odnosu na OSI mreni model u cilju ostvarivanja kompatibilnosti za meusobno povezivanje razliitih telekomunikacionih mrea i mrene opreme [4]. Na ovaj nain se odreuju tehnoloki uslovi za ispunjenje postavljenih zadataka dok modelovanje ITRM i analiza kroz simulacioni model treba da pokau i daju smernice u izboru tehnologije prenosa i nainu optimizacije njenih karakteristika. Ovim se postie prednost u planiranju zadataka koje telekomunikaciona i raunarska mrea treba da ispuni. Odnos tehnologije prenosa, ITRM i mrenih aplikacionih servisa se razmatra sa aspekta OSI mrenog modela i TCP/IP protokol steka upotrebom Ethernet tehnologije zasnovane na CSMA/CD tehnici pristupa i to je ilustrativno prikazano na Sl. 3.
TCP / IP protokol stek OSI mreni model 7. 6. 5. 4. 3.
APLIKACIJE FTP, SMTP HTTP RTP,TCP,UDP Internet Protocol

KiR
(komandovanje, izvetavanje, obavetavanje i sadejstvo)

KiR

ITRM

RAUNARSKA MREA

2.

SKA M TELEKOMUNIKACIONA
MREA

ETHERNET

1.

irokopojasna Uskopojasna Kablovski radio mrea radio mrea prenosni sistemi (optika vlakna, xDSL) (WLAN,WiMAX) (HF,VHF,HF)

Sl.3 Tehnologije prenosa ITRM V. SERVISI Proces razmene informacija se realizuje izvravanjem aplikacija tipa klijent-server na serverima i radnim stanicama da bi se na njihovim lokacijama u prostornom rasporedu OBTJ sprovodila predviena funkcija KiR-a. Svaka aplikacija ima pojedinanu ulogu u distribuciji informacija i u tom pogledu se smatra aplikacionim mrenim servisom u koji je preslikana funkcija KiR-a.
268

(1)

,ukupna koliina mrenog saobraaja, -reciprona vrednost srednje duine paketa b. Srednje vreme kanjenja se moe posmatrati na nivou cele mree, ili izmeu krajnjih i meusobno najudaljenijih taaka u mrei ili na mrenom elementa. Na osnovu vremena kao polaznih

Uvoenje servisa u postupak modelovanja ITRM je neophodno sa stanovita definisanja mrenog saobraaja i realizovanja zahteva telekomunikacione mrene strukture. Realizaciju aplikacionih servisa sa razliitim zahtevima u simulacionom modelu omoguavaju aplikacije zasnovane na IP paketskom mrenom saobraaju primenom protokola TCP/IP steka, to u IP zasnovanim mreama omoguava transparentni prenos razliitih tipova informacija (glas, podaci,audio,video) preko iste mrene strukture. VI. PREDLOG REENJA I OPTIMIZACIJA ITRM OBTJ Projektovanje reenja modela ITRM je postupak u okviru kojeg se na osnovu svih rezultata i postavljenih zahteva proisteklih prethodnom analizom i uz postavljanje potencijalno moguih dodatnih ogranienja, definiu elementi modela i njihovi meusobni odnosi. Predlog osnovnog reenja modela ITRM je dat kao preliminarni model ija je osnovna struktura prikazana na Sl. 4.
MRENI ELEMENTI PROTOKOLI LINKOVI TEHNOLOGIJA PRENOSA SCENARIO SERVISI PROTOKOLI TCP/IP steka MRENI SAOBRAAJ

manevarska taktika efikasnost OBTJ u odnosu na daleko efikasniju upotrebu optikog kabla prikazanu rezultatima na Sl. 5(b), gde je i domet prostorne upotrebljivosti vei.
SHDSL_priprema_bd SHDSL_priprema_bd_redundantni_linkovi SHDSL_priprema_bd_redundantni_linkovi_TCP_NReno SHDSL_priprema_bd_redundantni_linkovi_TCP_Reno SHDSL_priprema_bd_redundantni_linkovi_TCP_SACK SHDSL_priprema_bd_redundantni_linkovi_TCP_Tahoe SHDSL_priprema_bd_redundantni_linkovi_L3_OSPF SHDSL_priprema_bd_redundantni_linkovi_QoS_WFQ SHDSL_priprema_bd_redundantni_linkovi_paketi OPTIKA_priprem a_bd OPTIKA_priprem a_bd_redundantni_linkovi OPTIKA_priprem a_bd_redundantni_linkovi_TCP_NReno OPTIKA_priprem a_bd_redundantni_linkovi_TCP_Reno OPTIKA_priprem a_bd_redundantni_linkovi_TCP_SACK OPTIKA_priprem a_bd_redundantni_linkovi_TCP_Tahoe OPTIKA_priprem a_bd_redundantni_linkovi_L3_OSPF OPTIKA_priprem a_bd_redundantni_linkovi_QoS_WFQ OPTIKA_priprem a_bd_redundantni_linkovi_paketi

40

Srednje vreme kanjenja (s)

12,5 Srednje vreme kanjenja (s) 10,0

30

7,5 20 5,0 10

2,5

0 0

10 15 20 25 Simulirano vreme (s)

30

35

0 0

10 15 20 25 Simulirano vreme (s)

30

35

Sl.5Vremena kanjenja Email servisa u ITRM OBTJ VIII. ZAKLJUAK Primena opisanog koncepta u postupku projektovanja simulacionog modela ITRM predstavlja jedan od naina da se metodoloki sagledaju i ukljue svi faktori koji utiu na opis realnog modela i sprovede postupak njegove optimizacije. Simulacijom dobijeni rezultati predstavljaju adekvatnu osnovu za izvoenje zakljuaka o taktikoj efikasnosti borbene jedinice postignute distribucijom informacija telekomunikacionom i raunarskom mreom. Projektovanjem simulacionog modela ITRM se posebno ostvaruje prednost u planiranju i ispravnoj implementaciji tehnologije i fizikog medijuma prenosa za realizaciju komunikacione strukture KIS-a taktikih jedinica vojske. LITERATURA [1] D.Alberts,J.Garstka,F. Stein ,NETWORK CENTRICWARFARE:
[2] [3] [4] [5] Developing and Leveraging Information Superiority, 2nd Edition (Revised) DoD C4ISR Cooperative Research Program, 2000. M.Manjak, S. Mileti, Komandno Informacioni Sistem br KoV (koncept), VTGS br.4, 2010. S. Maksimovi, Taktiki komandno informacioni sistem, Novi Glasnik br. 6, 1996. M.L. Duki, Principi Telekomunikacija, Akademska misao, Beograd, 2008. M. Kova, S. Batini, T. Kokelj Uputstvo za odreivanje borbenih mogunosti jedinica KoV, G VSCG, Sektor KoV; OpU-68, Beograd, 2004. V. Sinkovic, Informacijske Mree, kolska knjiga Zagreb 1994.

MRENA TOPOLOGIJA PRELIMINARNI MODEL

Sl.4Struktura preliminarnog modela ITRM OBTJ Varijacijom elemenata ove strukture kao i njihovih parametara vri se izvoenje i optimizacija razliitih varijanti reenja modela u cilju ostvarenja postavljenih komunikacionih zahteva. Projektovanjem simulacionog modela i analizom dobijenih rezultata se sagledavaju postignute optimizacije u izvedenim varijantama modela. VII. REZULTAT SIMULACIJE MODELA Polazei od opisanog koncepta i na osnovu detaljno sprovedene teorijske analize, koja iz objektivnih razloga nije mogla ire da bude opisana u ovom radu, i dobijenih projektnih elemenata u institucijama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije izvreno je projektovanje simulacionog modela ITRM OBTJ sa svim strukturnim elementima. Za vremenski scenario priprema_bd i borbena dejstva je definisan mreni saobraaj i izvedene razliite varijante reenja modela uvoenjem redudantnih linkova,promenom parametara protokola mrenih elemenata, varijacijom modova TCP protokola, upotrebom QoS u IP protokolu, veliinom paketa i realizacijom linkova izmeu mrenih vorova upotrebom SHDSL tehnologije i bakarne parice, Ethernet-a i optikog kabla, irokopojasne (WLAN, WiMAX) i uskopojasne radio (HF,VHF i UHV) mree. Implementacijom simulacionog modela u simulacioni alat OPNET IT Guru dobijeni su mnogobrojni grafiki rezultati koji prikazuju srednje vreme kanjenja kao odziv definisanih mrenih aplikacionih servisa. Primenom vremenskih kriterijuma izvedeni su zakljuci o postignutoj taktikoj efikasnosti projektovanog modela ITRM OBTJ sa stanovita upotrebljivosti pomenutih tehnologija i fizikih medijuma prenosa. Za potrebe ovog rada su na Sl. 5(a) i (b) kao primer prikazani rezultati simulacije tj. vremena odziva prenosa Email servisa na nivou cele ITRM OBTJ gde rezultati na Sl.5(a) pokazuju da se upotrebom SHDSL tehnologije i bakarne parice delom ispunjavaju vremenski kriterijumi ali prostorno ograniava

[6]

ABSTRACT Defining ways and approaches in the design process model of integrated telecommunications and computer networks of tactical command and information system to implement the simulation model.The paper points to telecommunications standards, parameters and requirements that need to be considered in the process of modeling and simulation.Given a time criterion for estimating the state parameters in the network and assessing the achieved tactical efficiency.Defined the basic structure of a preliminary simulation model. DESIGNING A SIMULATION MODEL OF INTEGRATED TELECOMMUNICATIONS AND COMPUTER NETWORKS OF TACTICAL COMMAND AND INFORMATION SYSTEM Slobodan Mileti, Tugomir Kokelj, Mladen Manjak
269