SVRHA ZASTITE Gromobranska instalacija mora da zastiti objekte, stanov- nike, materijal i predmete koji se nalaze u njima od tetnih posledica atmosferskog elektriciteta. Za8tita se vr8i iz dva raz- loga, jedan je socijalni a drugi je ekonomski. Pod socijalnom zastitom podrazumeva se zaitita ljudi i Hivotinja i ona je uslovijena zakonskim propisima i normativi- ma. Broj smrtnih sluéajeve u svetu usled udara munje na opite zadovoljstvo je velo mali, ali je zato broj povredenih od indirektnog udara munje znatno ve¢i. Pod ekonomskom zastitom podrazumeva se zaStita indivi- dualne i druStvene imovine od Stetnog dejstva munje. To su vecinom gradevinski objekti i materijal koji se nalazi u njima i uva. Znatne gubitke u privredi prouzrokuju munje na raznim objektima Koji imaju izvedenu ili uopSte nemaju gromobran- sku zaititu. Indirektne Stete su mnogo vece, jer samo jedan udar munje na dalekovod visokog napona, bacuje industriju Gitavog regiona za izvesno vreme, &to stvara milionske &tete privredi. Ovakve Stete ne mogu se izbe¢i, ali izgradnjom propisnih gromobranskih instalacija mogu se svesti na najmanju mogucu meru, Takve instalacije imaju dug vek trajanja (do 30 godina) te se ulozena suma novaca za ovo vreme potpuno amortizuje. UTICA] GROMOBRANSKE INSTALACIJE Jedna gromobranska instalacija ne moze u svim sluéajevima potpuno da otkloni udar munje u ti¢eni objekat. Ona &titi ugroZene Ijude i pojavu vece Stete na objcktima od po%ara 7pri udara munje, Naknadnim izvodenjem gromobranske insta- lacije moie se zastita samo poboljéati, i Stete smanjiti do nez- natnih razmera. Ovakva aktivna gromobranska zaitita objekta sastoji se iz &elitnih provodnika dovoljno dimenzionisanog preseka, tako da se udar munje odvede u zemlju bez ikakvih Stetnih posledica. Gromobranska instalacija na objektu mora u toku vremena da pokaze izvesne osobine i to: elektriénu sigurnost u sigurnom provodenju struje munje u zemlju, mehanitku vrsto¢u (moze izdréati udar munje a da se ne deformike ili otopi), korozionu postojanost u toku vrlo dugog vremena, termitku izdrZljivost, Sto znavi da je dimenzionisana sa dovoljnim presekom, arhi- tektonsku uskladenost i da je ekonomski izvedena. JUGOSLOVENSKI STANDARDI ZA GROMOBRANE. Standardi propisuju materijal, oblik i mere za izradu i izvodenje gromobranskih instalacija, daju uputstva 0 njihovoj primeni i postavijanju na gradevinskim objektima. Po svom obliku i velitini standardi su utvrdeni i kao takvi obavezni u izvodenju gromobranskih instalacija. Od pojedinih standarda mote se odstupiti samo u izuzetnim sluéajevima u dozvoljenim granicama i odgovarajuceg oblika. Jugoslovenski standardi za gromobrane imaju obaveznu pri- menu od 1, januara 1972. godine a nose brojeve od JUS N.B4.901 do JUS N.B4.950. U njima su sadréani svi elementi koji se pri- menjuju u praksi. Za gromobranske vodove upotrebljavaju se pljosnati — tra- kasti vodovi sa oznakom »Pe, i okrugli vodovi u obliku pune Bice sa oznakom »O«. Za nadzemne vodove upotrebljavaju se: Geliéna pocinkovana traka najmanjeg preseka 203 mm, éelitna puna pocinkovana Zica najmanjeg pretnika 8 mm, bakarna Zica pajmanjeg preénika 6 mm i aluminijumska Zica najmanjeg pret nika 10 mm. Za podzemne vodove (za uzemiljivate) upotreblja- vaju se: éeliéna pocinkovana traka najmanjeg preseka 25x4 mm ili eliéna pocinkovana Zica najmanjeg pretnika 10 mm. U tebnitkoj i drugoj dokumentaciji i porudébinama svi vodovi po ovim standardima pigu se oznako: vod X Y JUS N.B4. 901 M gde su: X — oblik voda P ili O, Y — dimenzije voda u mm, M — materijal (Gelik, bakar ili aluminijum). Zato se gromobranski vod bilo na zidovima ili na krovu oznatava kao vazduSni nadzemmi, ako je od éeligne pocinkovane trake najmanje dimenzije 20x3 mm: P 20x3 JUS N.B4. 901 € 0000 ili skraéeno: Fe/Zn 203 (na planovima) Za podzemne vodove oznatava se kao: P 25xX4 JUS N.B4. 901 € 0000 ili skraéeno: Fe/Zn 25X4 (na planovima) Za gromobranske vodove bilo na zgradi ili u zemlji upo- trebljavati iskljutivo éeliénu pocinkovanu traku, a Zicu prime- nijivati retko. Bakar primenjivati tamo gde se on izritito zahteva. Aluminijum upotrebiti samo za nadzemne vodove gromobran- skih instalacija gde je metalna masa na krovu zgrade izvedena od aluminijumskih plota. Aluminijum kao uzemijivaé ne sme se upotrebljavati. Vodovi se spajaju medusobno pomocu odredenih spojnica. Zavarivanje nije preporutljivo zbog korozije. Na mestima spa- janja bakarnog i pocinkovanog materijala postaviti olovni pod- metaé debljine 2 mm radi zastite od korozije. Zavrtnji Kojima se spajaju clementi gromobranske instala- cije moraju biti pocinkovani i ne smeju biti manjeg pretnika od 8 mm. Rupe bu8iti pretnika 9 mm. Na8i Jugoslovenski standardi za gromobrane, priznati su od strane Evropske komisije za standarde gromobrana a slitni su nematkim ABB i DIN-VDE 48800 do 48862. TEHNICKI NORMATIVI ZA GROMOBRANE, Tehnitki normativi za gromobrane (ne zovu se vi8e propisi) koji ¢e uskoro izaci iz Stampe (Slu%beni list SFRJ), taéno pro- pisuju Koji se objekti moraju zaatititi od atmosferskog elektri- citeta. Ako nekog objekta nema u ovim normativima i njega treba ukljuéiti. Tehniéki normativi za gromobrane, vrlo se malo razlikuju od Tebnitkih propisa za gromobrane, koji su iza8li 9u Slugbenom listu SFRJ br. 13 od 3. aprila 1968. godine. Zato ée se u daljem tekstu upotrebljavati iskljudivo re »normativic. Ovi normativi daju tatno uputstvo kako mora i treba da se izvede jedna gromobranska instalacija, sa kakvim materija- Iom na jednom objektu, da bi se atmosfersko prainjenje odvelo u zemlju bez Stetnih posledica po objekat. Gromobranska insta- lacija na zgradi mora biti izvedena tako da pri odvodenju atmo- sferskog elektriciteta ne dode do preskoka. Ali pri ovome treba imati u vidu da su za vreme atmosferskog praznjenja judi i predmeti kao i materijal u neposrednoj blizini odvoda uvek ugrozeni. U ovim normativima se daju tatne definicije pojedinih pojmova o atmosferskom elektricitetu, Sto je potrebno radi sticanja jasne slike Sta je munja a Sta grom i njihovi para- metri, kao i pojmovi Sta je to specifitna otpornost zemljista, provodljivost zemlje, otpornost rasprostiranja, udarna otpo nost rasprostiranja kao i otpornost uzemljenja. Normativi daju tanu definiciju pojedinih delova gromobranske instalacije:.8ta je to prihvatni vod, pomoéni vodovi i odvodi, hvataljka, spojevi, uzemljivaé, zemljovod i Sta su to spoljne i unutarnje metalne mase. U ovim normativima se tatno definise kakav se materijal mora upotrebiti za gromobranske instalacije kako na krovu i zidovima zerade, isto tako i za uzemljivaé. Kao materijal najvise se upotrebljava teliéna pocinkovana traka, éeliéna pocinkovana okrugla Zica (uZe nikako). Normativi propisuju kakve moraju biti hvataljke, kada se mogu upotrebiti armature betonske kon- strukeije kao odvodi, vertikalni i horizontalni oluci, kako se polazu glavni i prihvatni vodovi i njihovo spajanje. Zavarivanje nije preporuéljivo zbog korozije. Kako i na koji nagin se izvodi propisno uzemljivaé, izratu- navanje velitine otpornosti uzemljivata, njihovo polaganje u zemlju, daljina trakastog ili cevastog uzemljivata od kablova jake i slabe struje, Sta su to metalne mase i njihovo medusobno spajanje sa pojedinim odvodima, kako se spajaju metalni dim- njaci, vodice liftova, Seliéne ograde i kako se &titi drveée. Plo- éasti wzemljivaé se ne preporutuje vise u gromobranskim in- stalacijama. Kako treba izvoditi gromobransku i elektritnu instalaciju i njihova blizina, 2grade ugroZene pozarom i eksplozijom, zaS- tita radio i TV antena, povezivanje sa drugim uzemljenjima. 10 Kako treba izvoditi gromobranske instalacije na nemetalnim tornjevima, silosima, fabriékim dimnjacima, metalnim dimnja- cima i slignim objektima. Kako se Stite Zitare, krovovi pokri- veni mekanim krovnim pokrivatima i razne pogonske prosto- rije, skladiSta i fabrike eksploziva. Na kraju ovih tehniékih normativa, daje se poglavije kakva je tehniéka dokumentacija potrebna za izradu projekta gromo- branske instalacije. Pregled i ispitivanje gromobranske insta- na izvedenim objektima. Tebnicki normativi o gromobranima i Jugoslovenski stan- dardi za gromobrane moraju se dopunjavati kako bi ginili je- dinstvenu celinu za izvodenje gromobranske instalacije i od njih se ne sme odstupati. Projektant gromobranskih instalacija mora obavezno da ima na svom radnom stolu Tehnitke nor- mative o gromobranima kao i Jugoslovenske standarde za gro- mobrane, kako bi pravilno projektovao gromobransku instala- ciju na objektu a izvodat prema projektu propisno izveo ova instalaciju. PRIMENA GROMOBRANSKE INSTALACIJE, Od Stetnog dejstva munje moraju biti zaSti¢eni svi grade- vinski objekti koji se po svom obliku, veli¢ini, visini i povrSini razlikuju od ostalih okolnih objekata. Oni su ugrozeni i izloze- ni veéoj opasnosti od udara munje, pa na njima mora biti obavezno izvedena propisna gromobranska instalacija. U ovakve gradevinske objekte spadaju: bolnice, skole, ka- sarne, bioskopi, pozori8ta, sportske dvorane, Zeljeznitke stanice, hoteli, kazneno-popravni domovi, velike trgovatke kuée, crkve, planinarski domovi, zadruéni domovi, skupStinske zgrade, veliki cirkuski Satori, — zgrade nauéne i umetnitke vrednosti kao Sto su bibliote- ke, arhivi, muzeji, nauéne zbirke, umetnicke galerije, — sve poljoprivredne i veée seoske zgrade, zadruzni domo- vi, vedi magacini bez obzira time su pokriveni, sve vrste Stala, objekti u kojima se preraduju ili uskladi8tavaju vece koligine razliéitog materijala, magacini, radionice, hangari za smeStaj aviona, radionitke hale, automobilske garaze za vise kola, kotlane, pirotehniéki magacini, municioni magacini, skle- utdigta za smemtaj tetnog goriva, clini rezervoari za smeitaj tetnog goriva i gasare, Geli¢ni tornjevi, strazarske kule, izvozne rudniéke masine, kranovi, separacije uglja, silosi svih veligina, Hladnjaci tople vode, Zeljezniki magacini, lokomotivske Supe i lotionice, velike drobilice rude i dugaéki’ transporteri, — objekti dije bi o8tedenje, usled udara munje moglo da izazove osetan poremecaj industrijske proizvodnje i javnog sao- bra¢aja, termoelektrane, hidroelektrane, razvodna postrojenja visokog i niskog napona, pokrivene trafo stanice, ispravljatke trafo stanice, vodocrpne stanice, fabri¢ki dimnjaci, Ziare za prenos raznog materijala i Ijudi kao i uspinjaée, — objekti kojima nadleZni organi strugnim misljenjem od- rede obaveznu gromobransku instalaciju, — objekti koji su postavljeni na terenu za koji se zna da je podlozan, e8éem udaru munja i to vise od 10 puta godi8nje. ‘Ovde spadaju strazare, karaule i osmatratnice. \VRSTE KROVOVA Krov moie biti izveden iz jedne ili vie nagnutih ravni i kao takav ima zadatak da zatiti zgradu od uticaja spoljnih atmosferilija. Prema obliku krovnog pokrivata krovovima se SI. 1 — Jednovodni krov 12 daje potreban nagib (pad) 2a Sto brée oticanje vodenog taloga. Svaki krov mora da ima horizontalne i vertikalne oluke za odvodnjavanje, pomocu kojih se vrSi odvod vode-na zemlju sa nekoliko vertikalnih olunih cevi. Krovovi mogu imati strme ili blago nagnute ravni. Ako imaju vrlo blage ravni, onda su to ravni krovovi. Nagib krova zavisi u prvom redu i od klimatskih uslova. U predelima sa mnogo kiSe a narotito snega dolaze u obzir samo strmi krovo- vi, jer se povecanjem nagiba smanjuje moguénost zadrZavanja snega na krovu, Oblik krova zavisi i od oblika osnove zgrade, broja krovnih ravni i njihovog nagiba. ‘Nad Getvorougaonom osnovom moie se podici krov na jed- nu vodu (sl. 1), i to je jednovodni krov izveden samo u jednoj ravni, malo ukoSen na jednu stranu. Krov na dve vode (sl. 2) je dvovodni krov, a naziva se jo8 i sedlasti krov, ima dve ravni, jedno sleme i dva kalkanska zida. Krov na éetiri vode (sl. 3) je %etvorovodni krov, koji ima jedno sleme, éetiri strehe i éetiri zabata, Ako je osnova 2grade sastavljena iz vise etvorougaonika to je slozeni krov (sl. 4). Ako je osnova kvadratna ili poligonaina i Krov ima onoliko ravni koliko ima osnova ili strana, i to je Sa- torski tip krova (sl. 5) Sto znaéi sa vide zabata (grebena) i vise krovnih uvala, a naziva se jo8 i piramidalni krov (sl. 6). Ako je osnova krova u obliku kruga, tada je krov kupast (Sl. 7). Oblik krova moze biti mansardni (sl. 8), ili testerast (GL 9), sastavijen iz niza dvovodnih nesimetriénih krovova. Kro- vovi mogu da budu i Juénog oblika. Spoljni zidovi koji ogranitavaju krovni prostor kao Sto su botne trapezaste zidne povrdine kod jednovodnih krovova (sl. 10) ili kod dvovodnih (sl. 11), nazivaju ‘se zabatni zidovi ili zabati. Vertikalni zadnji getvorougaoni zid kod jednovodnih krovo- va koji zatvara tavanski prostor na strani viseg dela krova naziva se kalkanski zid ili kalkan (sl. 10). Presek nizeg dela krova, odnosno krovne ravni sa spoljnim prednjim vertikalnim zidom naziva se streha. Krovna ravan ¢esto ispada iz spoljnih zidova, pa imamo: kod strehe — stre’nu nadstreSnicu, kod za- bata — zabatnu nadstreSnicu, kod kalkana — kalkansku nad- strefnicu. Linija po kojoj se seku dve nagnute krovne ravni na naj- vigem delu krova naziva se sleme (sl. 11, 12, 13). Linija po kojoj BSL 3 — Cetvorovoini krov SL 4 — Slozeni krov Sl. 7 — Kupasti krov SL 5 — Satorski krov 14 , SL 9 — Testerasti krovse seku dve nagnute ravni koje medu sobom zaklapaju ugao manji od 180° naziva se zabat kod éetvorovodnih snizenih kro- vova (sl. 12 i 13), Linija po kojoj se seku dve nagnute krovne ravni koje medu sobom zaklapaju veci ugao od 120°, naziva se uvala ili Zjeb, a to je kod slozenih krovova (sl. 13). Kako je krov na zgradi izveden tako ée se na njemu projektovati i i diti gromobranska instalacija. arena Sl. 10 — Zabatni zidovi jednovodnih krovova Sl. 11 — Zabatni zidovi dovodnih krovova SL 12 — Krovne ravni 16 Sl. 13 — Uvala na krova Na industrijskim zgradama, kao Sto su radioniéke hale, separacije, flotacije, drobilice, kotlane, mlinovi i dr. krovovi su izvedeni na viSe ravai na razligitim nivoima i razlititog oblika, veligine i nagiba, te se kod njih gromobranska instalacija izvodi prema iskustva projektanta ali u duhu postojecih normativa. MATERIJAL ZA GROMOBRANSKE INSTALACIJE Da bi gromobranska instalacija na jednom objektu bila pra- vilna i propisno izvedena i odgovarala svojoj nameni, za njeno izvodenje i gradnju mora se iskljudivo primeniti materijal koji odgovara Jugoslovenskim standardima za gromobrane JUS N.B4. 901 do JUS N.B4. 950 kao i na3im Tehni¢kim normativima za gromobrane. Primeni li se neki drugi materijal ili elementi koji jo nisu normirani prema postojecim standardima ‘obavez- no ih treba prilagoditi njima, kako bi po svome obliku odgova- rali kako mehanitki tako i elektriki. Za sve gromobranske instalacije upotrebljava se iskljutivo éeliéni pocinkovani materijal, punog preseka, kako za nadzemne tako i za podzemne vodove. Ovakva instalacija mora biti sigur- na na mehanitke i hemijske uticaje kao i na pojavu korozije. Presek provodnika moze biti pravougaonog oblika i to za vazdusne vodove traka najmanjeg prescka 3 mm a Sirine 20 do 25 mm ili okruglog preseka (puna Zica) pretnika 8 mm, a za podzemne vodove preseka 25X4 mm i 30X3,5 mm i okrugla puna dica pretnika 10 mm. ‘Ako na jednoj zgradi imamo duti glavni prihvatni vod i vise pomoénih i popretnih vodova na krovu, tada se moze slobod- no upotrebiti traka preseka Fe/Zn 20X3 mm. 2 Gromobranske instalaciie 7Savezno izvréno veée (Sluzbeni list br. 18 od 1, maja 1957. godine, na strani 355) donelo je odluku o zabrani primene bakra i njegovih legura za gromobranske instalacije, sem u izuzetnim slucajevima, U tabeli 1 dati su tipovi i vrste materijala koji se upotreb- Yavaju za gromobranske instalacije. Tabela 1 T Materijal ] Nad zemljom | Pod zemljom Celié. pocink. zica | ~—=—«S 8mm | Ziomm | Celié. pocink. traka 20x3mm_ | 25x4mm 30%3,5mm Celig. pocink, vie |__nedozvoljeno nedozvoljeno Bakarna ica @ 6mm © 10mm Pocinkovane éeliéne @ 75mm cevi L=3000 mm Aluminijumska dica @ 10mm nedozvoljeno Bakarne i éeliéne plote nisu dozvoljene. Dosadasnje iskustvo je pokazalo da pocinkovani éelik ga- rantuje dug vek trajanja, a osim toga jeftiniji je od bakra. Na mestima gde je vazduh ispunjen hemijskim gasovima i ispa- renjima, sitnim ugljem ili u blizini visokih pedi, treba prime. njivati iskljuéivo pocinkovani i poolovijeni materijal, éime se Poveéava njegova otpornost prema Koroziji. Celiéna i aluminijumska wad zbog vrlo male otpornosti na koroziju ne smeju se upotrebljavati. Sa aluminijumom ne treba raditi zbog visokog toplotnog istezanja, a kod niskih tempe- ratura mnogo se skuplja, izaziva velika ‘mehanitka naprezanja na dréatima pa se kida. Ukopavati aluminijum u zid ili u zemlju nije dozvoljeno niukom sluéaju, jer se vrlo brzo razjede i za godinu do’ dve potpuno propadne. Isto tako i bakar se ne preporuéuje za zem- Ijovode zbog stveranja zelenkasto-plavitastog sloja oko njegove Povrsine, 8to je u stvari jedan izolacioni sloj, te vremenom la- gano korodira, ne daje dobar spoj sa zemljom kao zemljovod i stvara vrlo veliku prelaznu otpornost. Teinja je u praksi da uzemljivaé ima vrlo veliku dodirnu povrsinu sa zemljom. 18 Presek trake (mm) ‘tcg/m) 20x3 oATL 25x4 0,785 30x35 0,825 40x3 0942 Masa trakastog Gelika za fabriéke dimnjake 80x8 5,02 80x10 6,28 00x10 7s S Masa pocinkovane tice o émm ons | Zim | 0615 @ 6mm 1,58 __| ‘Masa pocinkovane cevi O75 kg DELOVI GROMOBRANSKE INSTALACIJE, Gromobranska instalacija na objektu ima tri glavna dela ue i krovu zgrade (sl. 14), _— glavni prihvatni vod nalazi se na kro rade odnosno na slemenu i zabatima i stadt za pribvatane irckinos dara munje, On je sastavijen iz, jednog ko: igatkog vod Koji je izveden iz éelitne Pocinkovane take, bo tide najeisin \de — slemenom, i 8 Gauge i kao takav sludi za prihvatanje atmosferskog prainje- 19 ”SL. 14 = Delovi gromobranske instalacije na krovu nja — munje, te sprevava udarac ili preskok varnice na bilo koje mesto zaStidenog objekta. — odvodi su spojevi izmedu glavnog prihvatnog voda na krovu zgrade popreéno postavijeni na odredenim mestima, koji se spuStaju vertikalno zidom nadole i vezuju na uzemljivac. Oni su od istog materijala i preseka kao i glavni prihvatni vod. Ovaj odvod ili kako se drugatije kaze spust, sluzi kao posred- nik izmedu glavnog prihvatnog voda na krovu zgrade i uzem- Ijivaéa koji je postavijen u zemlju. _ = pomoéni vodovi vezuju vece metalne mase i povrsine i duZe delove zgrade na glavni prihvatni vod ili odvod na krovu zgrade. Ovde spadaju horizontalne oluéne cevi na strehi — ivi ci krova ili vertikalne oluéne cevi (sl. 15) postavijene na ivici krova zgrade. 20 SL. 15 — Obelezavanje gromobranske instalacije na krova — uzemijivaé (sl. 14 i 15) se postavlja kao prsten oko zgra- de, ukopan na 0,8 m u zemlju, a na daljini od zgrade 2 m ili Kao temeljni uzemljivaé u sam temelj 2grade. Kao uzemljivaé moze biti upotrebljena éelitna pocinkovana cev prema nasim Standardima, postavijena iskljutivo na ivicama zgrade, Uzem- jivad sluzi iskljuéivo za uspostavljanje sigurne provodljive vere izmedu vazdusnog voda i geologkog tla preko koga struja munje odlazi u zemlju. Na sl. 16 prikazan je uzemijivaé na dva natina. Jedan je izveden kao prsten oko zgrade, Sto se éesto izvodi u praksi. On je skup jer se mora izvrSiti kopanje kanala i zatrpavanje radi polaganja gromobranskog uzemljivata. Druga vrsta uzem- Hjivaéa je cevasti, postavljen na dijagonalnim stranama zgrade, ako je ona manje veligine, ili pak éetiri ako je zgrada veteg obima. Ovaj nagin polaganja uzemljivaéa je mnogo bolji i jef tiniji, ne treba ih medusobno povezivati, ali se postavlja pitanje kakvo je zemlji8te, mekano ili stenovito. — merni spo}. Da bi se vazduSna gromobranska instalacija na zgradi mogla odvojiti od wzemljivaéa, na svakom vertikalnom 2SL. 16 — Gromobranska instalacija na kosom krovu odvodu postavlja se po jedan merni spoj, pomoéu koga merimo udarnu otpornost uzemljivaéa. Elementi, odnosno delovi gromobranske instalacije su: dr- zai, potpore, obujmice, spojnice, stezaljke, prikljutnice, raz- vodnice, ukrsni komadi, T komadi, dozemni spojevi i sav ostali pribor koji sluti za noSenje vodova, odvoda i pomoénih vodova. Na sl. 14, 15 { 16 prikazana je izvedena gromobranska in- stalacija na jednoj zgradi sa svojim karakteristikama i obele- Zavanjem kako bi se projektant upoznao sa projektovanjem i olakSao sebi rad. HIVATALIKE Iskustvo je pokazalo da munja obiéno udara u istaknute delove zgrade a to su obitno: sleme, zabat, ivica ili dimnjak. Zato sva ova mesta moraju da budu opremljena zaStitnim prih- vatnim vodovima ili hvataljkama. Ovde je potrebno razlikovati u uiem smislu sledee: pod hvataljkom se pocrazumeva éeliéni pocinkovani Stap (Frankli- nov gromobran) duzine prema naSim standardima od 300 do 1000 mm, a preénika 16 mm. Ove hvataljke, koje su nekada bile karakteristiéne za svaku gromobransku instalaciju, vise se ne primenjuju na zgradama, ve¢ samo kod vrlo uskih i otrih kro- vova, kao Sto su ctkveni tornjevi, zvonare, kule, vrhovi fabrié- 2 i jaka i jo8 kod nekih zgrada, ali samo wu izuzetnim i Senna. Hvataljke su zamenjene sistemom prihvatnih x dova. Kako su pojedine hvataljke (Franklinovi gromobrani) p stavljene ma krovovima zerada vidi se iz seed primera: rizemnih baraka, gde stanuju radnici na terenu, ku- tinge ergot, ‘magacini iii omladinct na akeijama, bez obzira na Kakvim su terenima postavijene i podignute, na njima se mora obavezno postaviti propisna gromobrans] a Lee ja Uobiéajeno je da se na ivici krova postavi jedna hvataljka od trakastog materijala — produzeni slemeni glavni vod — 1 savije navige za 300—S00 mm. Osim toga preporutuje se i na sredin{ glavnog prihvatnog voda postavit ist takvu hvataljicu ra i i ika u njoj. ; Ute same rretikazan je krovnl nosaéelektriénih vodova niskog napona, neposredno uévr8éen i ankerisan pored same vataljke, Sto je cest slutaj u praksi. Munja je udarila na hvataljcu, pa j Sl. 17 — Krovni nosaé 23s krova preskoéila na zateznu Zicu i struja se dalje prenela na krovni nosaé prema gornjem delu otvora nosaéa. Iskra munje granala se na sledece pravce: jedan deo otigao je dole, ka unutra’njoj elektriénoj instalaciji u samu zgradu, drugi deo je otiSao vazduSnim putem preko provodnika levo i desno. Krovi nosaé nije bio uzemljen. Kao zastita vazduénog voda u ovakvim sluéajevima preporuéuje se postavljanjc katodnih odvodnika na krovnom nosatu — na svaku fazu po jedan — njihove odvode Povezati na uzemljivaé gromobranske instalacije. Prihvatnim vodom na jednom krovu moze se smatrati jos i povrSina od éeli¢nog pocinkovanog lima, medusobno tako spo- Jenog da garantuje siguran i dugotrajan spoj izmedu sastavnih delova. Lim koji je tanji od 0,55 mm ne mofe se upotrebiti kao prihvatni vod. Samo éeliéni limovi deblji od 0,55 mm mogu se upotrebiti kao prihvatni vodovi, jer se na njima mogu posta- viti i izvoditi spojevi, tako da predstavljaju solidnu elektriénu i mehanitku vezu i mogu izdrZati desetostruko opterecenje te- Zine voda koje bi se u najnepovoljnijem sluéaju pojavilo. Spojevi na ovakvim mestima, na metalnim krovovima izvo- de se obiéno kalaisanjem sa prikljuécima najmanje duzine 0,10— =0,15 m, ali tako da spojno mesto ne bude bueno niukom slu- éaju ili spajano zavrtnjima, jer moze do¢i do prokignjavanja krova. Svaki ovako izveden spoj obavezno premazati vrelim bi- tumenom kako bi se spretila korozija spojnog mesta. Ako mo- ramo zalemiti traku ili Zicu na limeni krov debljine 0,55 mm Pprethodno treba navariti traku ili Zicu na drugu manju ali po- cinkovanu plogu veligine 100X250 mm pa tek onda ovu ploéu nalemiti na limeni krov, bez ikakve bojazni od prokiSnjavanja neke druge Stete. Izbegavati po svaku cenu rad na krovovima sa letlampom ili sa Svajs.aparatom, jer moze do¢i do prego- Tevanja pocinkovanih limova i pozara! Na svakom krovu zgrade treta razlikovati prirodne i ves- tatke prihvatne vodove. Pod prirodnim prihvatnim vodovima smatraju se svi postojeci metalni delovi na krovu zgrade a to su: limeni krov, horizontalne i vertikalne oluéne cevi, svetlar- nici, metalne cevi, snegobrani, potkrovni prozori pokriveni li- mom i dr. Kada nema prirodnih prihyatnih vodova na nekom krovu ili su nedovoljni po svojoj veli¢ini, moraju se predvideti vestaé- ki prihvatni vodovi, a to su nove deliéne instalacije izvedene naknadno na slemenu, ivicama i dimnjacima. 24 Sl. 18 — Spajanje razlititih materijala Prilikom izrade spojeva na krovu zgrade ili na drugim mestima svi sastavni delovi moraju biti od istog materijala. Ako je materijal razlitit, onda se izmedu bakra i pocinkova- nog éelika mora staviti olovni umetak najmanje debljine 2 mm Gl. 18). POLOZAJ PRIHVATNIH I DRUGIH VODOVA Gromobranska instalacija na jednoj zgradi izvodi se prema poloZaju krova, poloZaju njenih slemena, zabata, strehe, kalkan- skih zidova i ivice zgrade. Ako je krov projektovan samo na jednu vodu u obliku kose dlage ravni, gromobranska instalacija ée se izvesti u obliku kruZnog voda pored same ivice krova na dalj jini od 20 cm (sl. 16). Ako je krov dugagak onda se dodaje jo$ jedan popreéni vod, tako da zagtitna povrSina bude u dozvoljenim granicama (sl. 19). Postavlja se sada jedno pitanje: time je krov pokriven? Od vrste njegovog pokrivata zavisi kakvi ée se dréati trake primeniti na tome krovu. Ako je krov pokriven limom, crepom, lepenkom, valovitim salonitom ili eternit plocama, onda prih- vatni vod mora biti uzdignut od povrSine krova bar za 10—15 cm. Prihvatni vod na krovovima sa dve vode ili vise kosih po- vrSina ima jedan glavni prihvatni vod koji ide duzinom sleme- na krova, zabatom ili ivicama krova do strehe i dalje se ver- tikalno spuSta nadole. Polozaj glaynog prihvatnog voda kao i ostalih vodova na krovu zgrade zavisi narotito od duzine, Sirine, 25oblika krova, visinske razlike izmedu slemena i strehe, ivice i zabata. Duzina kroya jedne zgrade meri se slemenom a Sirina uprayo na sleme. Na sl. 20 prikazan je jedan slutaj, koji se u praksi Gesto sree. Glavni prihvatni vod na krovu ;zgrade ide preko venti- Jacionog otvora (sl. 21). Zgrada ima dva popreéna odvoda na krajevima zgrade, ali zato samo jedan pomoéni popretni vod na krovu zgrade, vezan svojim krajevima pomo —_ = 4,62 oma 314-1582 0,0125-100 za srednji prsten: 113,58 R,=0,3710__ tog 84-1354" _ 5.9 oma 3,14-13,54 0,0125-0,75 za unutraSnji prsten: R= 0,37 1 ___ Jog 84-15 is. oma - —100_ og 84-115 _ 3,14-11,3 0,0125-0,5 Kako su sva tri prstena medusobno paralelno povezana to se vidi iz slike, ukupna udamna otpornost rasprostiranja iznosi: 11 1 52° 5.4 =0,595 $ 1 1 — —+ R, RR; 4 at. R R,-— 4. =1,68 oma 0,585 Sto zadovoljava elektrotehnitke propise. ZAJEDNICKO UZEMLJENJE VISE ZGRADA Ovakav slugaj se esto javlja kako kod industrijskih tako i kod stambenih zgrada, postavijenih jedna pored druge ili na. izvesnoj daljini. Ovde je veoma vazan nagin izvodenja zajednii kog uzemljenja. Oko same zgrade izveden je prstenasti uzemlji- vat, pa kao takav medusobno je povezan sa vazdusnom instala- cijom. Instalacija na krovovima mora da bude izvedena propi- sno, a dimnjaci i metalni delovi moraju biti propisno zaStieni. Na si. 75 prikazana je za8tita nekoliko zgrada ili magacina. Sve ove zgrade medusobno su povezane zajednitkim uzemlji- vatem, a da se ne bi za svaku zgradu izvodio uzemljivat posebno, dat je jedan zajednitki uzemljivaé izmedu zgrada, Sto znatno smanjuje troSkove cko kopanja i zatrpavanja. Kako pored ovih zgrada prolazi Zeljemitki Kolosek, to se njihov zajedni&ki wzem- Ijivaé prikljutuje ne Sine. Ovo je udinjeno zbog toga Sto se dobija vrlo niska vrednost udarne otpornosti uzemijivaéa, jer su svi objekti medusobno 86 povezani, te se atmosferski elektricitet bez ikakvih Stetnih po- sledica odvodi u zemlju. Proraéun otpornosti ovog zajednitkog uzemljivaéa vrSi se na osnovu prethodno prikazanih primera. U veéini sluéajeva vrednost otpornésti je ispod 05 oma, a ne- kad i manje. SL. 75 — Uzemljenje vige zgrada UZEMLIIVAC U TEMELJU Od 1965. godine uzemljivat u temelju igra vrlo veliku i znaajnu ulogu u oblasti tehnike uzemljenja. Ovaj uzemljivaé kako u tehni¢kom tako i u ekonomskom pogledu pokazao se u praksi savrSen. To znati, da nema vise kopanja kanala oko zgrade za ‘polaganje gromobranskog uzemljivaéa. Ovaj novi 87uzemljivat je prema definiciji uredaj koji spaja sve tehni¢ke provodnike odgovarajuée gromobranske i elektriéne instalacije i povezuje sa geoloskim tlom. ‘Materijal za uzemljivate. Kao materijal za uzemljivae upot- rebljava se iskljutivo Zelitna pocinkovana traka Fe/Zn 25x4 mm kao i sav ostali materijal 2a gromobranske instalacije prema Jugoslovenskim standardima i normativima. “ 15-20 m. tl 2 HO 1 I fi au | ———— it A yt $ | 1 I = + | Log i | | I \ Sl. 76 — Uzemljivaé u temelju. 1 — wzemijivaé u temelju Fe/Zn 25x4; 2 — izvod za vazduSni prikljucak Fe/Zn 25x4; 3 — spoj trake sa izvodom PJUS.N.B 4.936; 4 — izvod za Jednopotencijaini uzemljivaé Fe/Zn 25x4 88 Medutim, u izvodenju ovakvih instalacija, preporutujemo svim naSim projektantima i izvodatima da u praksi primenjuju, ako je moguée iskljudivo Seliénu nepocinkovanu traku odgova- rajudeg preseka, koja se postavija u beton, jer u betonu nema korozije. Ali zato na krovu zgrade se mora upotrebiti pocinko- vani materijal zbog korozije. U ovom sluéaju instalacija ée biti ekonomi Polaganje uzemijivaéa u temelj. Na sl. 76 prikazana je osno- va temelja jedne 2grade u kojoj je polozen trakasti uzemljivaé (1). Trakasti elik stavlja se kao prsten u spoljnim i popreénim unutrainjim kanalima temelja zgrade. Odmah se vidi da je uzemijivaé postavljen i popreko, tako da on stvara tri prstena u temelju. Na spoljnim stranama zidova izvedeni su slobodni krajevi (2) od istog materijala za prikljugak na merne spojeve i vertikalne odvode duvine 3 do 5 metara. jivaé se postavija u stopu betona temelja (sl. 77). Ispod uzemljivaéa ne sme da bude postavljena nikakva hidro- izolacija. Trakasti éelik kao uzemijivaé polaze se u betonski temelj samo horizontalno. Ovo je sluéaj kod nearmiranih te- melja. 2v00 zavaz. Pau Fe/zn 2506 Fi prizeni.se Sl. 77 — Postavljanje wemljivaéa u stopu betonskog iN temelja luzeweitvrenetts 89Postavljanje uzemljivata ispod samog betonskog temelja, kao Sto to prikazuje sl. 78 pogre&no je i nepravilno, jer vre~ menom dolazi do potpune korozije i propadanja uzemljivata, tako da vige nede odgovarati svojoj nameni. Na sl. 79 prikazan je natin izvodenja slobodnog kraja, kao iavod od trake Fe/Zn 25%4 mm tj, veza na Sinu za izjednaéenje potencijala, s tim Sto se slobodni kraj postavija na 1,5 m visine iznad poda u podrumu, ili pak ako nema podruma onda u prizemlju zgrade. evap zaseonors.. Pecunia tenga 8 POGRESNO- NEPRAVIENO Te aise Cu eel, Sl, 78 — Postavljanje Sl. 79 — Izvod slobodnog kraja uzemljivaéa ispod betonskog uzemiljivata ka jednopotencijal- temelja — pogresno noj sini Kod temelja koji su izvedeni od cigala ili betonskih elemena- ta (sl. 80) najpre se mora postaviti jedan tanak sloj betona marke MB 250 do 350, debljine 10 cm i u njemu postaviti te- meljni uzemljivat. Tek posle toga mofe’se nastaviti dalje zida- nje u visinu. Odvodi. Kao glavni odvodi kod armirano-betonskih zgrada koriste se éeliéna armatura, vertikalni Stapovi. Jedan od spolj- nih Stapova armature mora da bude zavaren elektriénim putem na svim dodirnim mestima, po celoj visini stuba. Time je osi- gurana odliéna vertikalna galvanska veza, kojom je gromobran- ska instalacija na krovu zgrade sigurnim i najkracim putem vezana na uzemljivat (sl. 196). 90 U nekim slutajevima vrlo je teko i zametno izvoditi ovak- ve vertikalne varove, pa se pribegava jo3 za vreme gradnje stubova da se pre stavljanja betona u samu oplatu umetne ée- lita (ne) pocinkovana traka (Fe) Fe/Zn 25x4 mm od samog temelja pa sve naviSe do poslednjega sprata ili krova, Sto ini najsigurniji vertikalni odvod (sl. 199). StoBODN! IZ¥ 5m PODRUM = TEMELJU. Fe/n 25x4 SI. 80 — Uzemljivat kod temelja od cigala Prema vazecim normativima, medusobni spoj betonskdg &clika moze se izvesti i na taj natin, Sto 6e se ovakvo spojno mesto obaviti obiénom gvozdenom Zicom @ 2 mm na duzini 100 do 150 mm (sl. 198), Sto Gini jedan vrlo dobar medusobni spoj betonskog éelika. Ovaj nagin spajanja jeftiniji je od za- varivanja. U praksi se esto deSavaju shitajevi da se ovakvi spojevi pomeSaju po jednoj vertikali, to moze dovesti do ne- Zeljenih posledica. SI. 198 prikazuje navareni deo vertikalnog Stapa. Za glavne vertikalne vodove se koriste veliki armaturni pre- seci éeliénih Stapova, koji su u odnosu na minimalne dozvoljene preseKe od 60 do 100 mm? prema naSim normativima nekoliko puta veci, Kao primer, navodimo clini Stap, odnosno beton- ski éelik preénika @ 20 mm ima presek 314 mm*, @ 25 mm — f 1491 mm, a © 32 ima presek 804 mm’, &to daje veéu sigurnost, veti presek i lak’e odvodenje atmosferskog elektriciteta u od- nosu na klasiénu instalaciju sa trakom. Napominjemo da se zavarivanje betonskog éelika vrSi u fazi armiranja betona. Varovi se moraju izvoditi solidno i kva- litetno. Uzemljivaé, Celiéna pocinkovana traka postavlja se pre be- toniranja u temeljne plote. Uzemljivat je po celoj svojoj duzini postavljen odozgo na betonski eli (sl. 8i) ina taj nagin je za celo vreme postojanja zgrade osiguran od korozije i drugih Stet- nih delovanja agresivnih sastojaka u zemlji i mehanitkih pov- reda, Sl. 81 — Polaganje wemnijivaéa na betonsko gvozde Betonska temeljna ploéa na koju je postavijen uzemljivaé, nalazi se na dubini 2 do 4 metra a nekada i vie ispod zemljine povrSine. Ovim je obezbedeno stalno prisustvo vlage u okolini uzemljivaéa, odnosno konstantno niska specifitna otpornost okolnog tla kao i otpornost rasprostiranja. Kod ovako izvedenih uzemljivaéa, prema nekim inostranim autorima, otpornost ra- sprostiranja se ne menja ni posle 20 godina. Ovaj trakasti 92 uzemljivaé vari se elektritnim putem na svakih 1 do 2 metra na betonski éelik kako bi imao direktan spoj sa njim. Prikljuéci. Sva spojna mesta izmedu trake u temelju kao nastavke, ogranke i prikljutke treba izvoditi iskljugivo pomocu ukrsnog komada — plodice — tipa P JUS N.B4. 936 ili elektrié- nim zavarivanjem. Spajanje Zicom ili nekim drugim naginom nije dozvoljeno. Kod uzemljivaéa u temelju, na spoljnim zidovima se ne izvode uopste nikakvi merni spojevi. Jedino takvo mesto — merni spoj — je traka (3) izmedu jednopotencijalne Sine (1) i uzemljivaéa (2) (sl. 84 i 85). Sina za izjednatenje potencijala. Ova Sina predstavlja cen- tralno mesto svih potencijainih izjednaéenja pojedinih sistema. Na ovu Sinu treba prikljutiti sledede sisteme: — visokonaponsko zastitno uzemljenje, ako u zgradi posto- ji trafo stanica, — pogonsko uzemljenje tj. uzemljenje zvezdi’ta niskona- ponske strane transformatora, — wzemljivaé u temelju, — vodovod, iza vodomera, — vertikalna kanalizacija, ako je izvedena od éeliénih cevi, — cevi za centralno grejanje, — cevi gasovoda ako je na kuénom gasnom prikljuéku ug- raden izolovan komad, — uzemljivaé TV antenskog uredaja, — uzemljivat telefonskog uredaja, — uzemljivaé kuénih telefona i signalizacije, — uzemljivat za kade i bojlere, — Sine lifta, — gromobranski uzemljivaé. Ova Sina mora da ima najvise 10 prikljutaka za odgovara- juée preseke provodnika od 10 mm». Slobodni prikljuéni kraj izmedu wzemljivaéa u temelju i $ine za izjednatenje po- tencijala, treba tako izvesti da se gornji kraj trake moze slo- bodno odvojiti od Sine i preko njega meriti veliginu otpornosti uzemijivaéa u temelju, samo na ovom mestu, To je merni spoj. Na sl. 82 prikazan je nacrt bakarne Sine za_jednopotencijalni uwzemifivaé, sa svim potrebnim dimenzijama. Kada se izvedu sve potrebne veze, prema ovim uputstvima, na Sinu se stavlja pok- lopac od lima radi za8tite spojnih mesta od dodira, mehaniéke 93rede i dr, Svaki prikljuéni provodnik mora da bude oznagen ii deo instalacije u zgradi Stiti. spojni vodovi. Svi spojevi prema Sini za izjednatenje po- tencijala izvode se provodnicima tipa PP — OOY 1x10 mm* 94 25 + 26__ 2525. i 4 stat] 0d rena 7, ‘nem opasmesh SI. 89 — Primeri savijanja gromobranskih vodova 105oko 1 MV. Jedan takav udarni napon u stanju je da izvr$i pre- skok duzine od 1 metra. Ako su pojedine instalacije koje su iz vyedene od metala, i nisu medusobno povezane sa gromobranskom instalacijom ili gromobranskim odvodom na zgradi, na rasto- janju manjem od 1 metra, tada ée doci do preskoka iskre sa gromobranskog odvoda na vodovodnu, parnu, gasnu ili neku drugu ‘instalaciju, Prema propisima potrebno je driati se sledeéeg uslova: p=028 L da Di dobili vrednost D>10/L, gde je D najmanje dozvoljeno rastojanje izmedu gromobranskog odvoda i vodovodne insta- lacije. - Prilikom udara munje stvorena potencijalna razlika U pro- porcionalna je otpornosti uzemljenja R,, a s druge strane pre- sko&ni napon U, proporcionalan je duzini preskoka D, pa ima- mo da je: UsI-R i U,=K-D gde je K konstanta proporcionalnosti i iznosi: K=1 MV/metar. Da bi se dobila prema preskoku sigurna gromobranska za8ti- tai to iz uslova da je U,>U (preskoéni put D izmedu najblize tatke susedne instalacije ne sme biti vedi od 20 santimetara) i da je otpornost uzemljivata samo R,=5 oma, dobijamo: Dz Us 1-Ra _200 kA kK K MV : metar Vidimo da je D=£ (1, R), pa ée se i krajnje vrednosti do- biti u odgovarajuéoj veliéini. Posmatrajudi dijagram na sl. 90 dobijamo da je: +R,=20 cm/om-5 oma= 100 cm gde su: Unax& ® 5 Pod ukupnim zemljovodnim postrojenjem podrazumeva se celokupni zemijovod objekta, ukljutujuci i cevovodne prikljutke { ostale uzemljivaée. Ovaj usiov odrazava se na opasnost pre- skoka kao uzrok omskog pada napona, koji izaziva struja munje na otpornost zemljovoda. Pomogu ovog izraza mozemo izratunati potrebnu otpornost uzemljivata, ako nije moguée dati provodljivu vezu. Neprovod- jivi materijal kao Sto su zidovi, moze kod proratuna odstoja- nja biti zamenjen svojom trostrukom vrednos¢u debljine zida. Debljinu meriti horizontalno prema povrSini materijala. Primer. Otpornost jednog zemljovoda iznosi R: 12 oma, najmanje rastojanje 0,2 m/omX12 oma=2,4 m. Ali ako je otpor- nost zemljovoda 20 oma rastojanje u tom sluaju mora iznositi m. Ovde smo upotrebili izraz: R = 2) Dee 2 Na poéetku mesta savijanja najvece rastojanje D moze se dobiti prema rezultatima oba izraza, Za pretpostavijeni primer pri 12 oma zemijovodne otpornosti, najmanje rastojanje iznosi D=3 m po izrazu D 2 L/10, a kada je otpor zemljovoda 20 oma najmanje rastojanje treba da iznosi 4 metra prema izrazu D_—RJ5. Ako je otpornost zemljovoda 40 oma, tada rastojanje D mora biti D: 2 m/omx40 oma=08 m mada po prvom izrazu zadovoljava 0,5 m. 108 ‘Ako dobijene vrednosti pomoéu prvog izraza ne zadovolja- vaju, veé se zatno razlikuju, tada se mora izmedu odvoda i cevovoda izvesti jedan naknadni spo}. ‘Ovaj spoj treba postaviti na mestu najmanjeg rastojanja. Rastojanje izmedu podetnog mesta savijanja i mesta spajanja jnora biti bar deset puta veée nego najmanje rastojanje. Ovo rastojanje treba meriti dusinom voda na zgradi, Sto znaéi da je: L=10-D, a to je sluéaj kod kucica za liftove. Za rastojanje izmedu delova gromobranske instalacije i elek- trignih postrojenja vaze u osnovi ista pravila. Ipak treba pa- iti da se spojevi izmedu ovih delova mogu izvesti samo w izu- zetnim sludajevima, ali strogo vodedi ratuna, da se izmedu njih odrai dovoljno rastojanje. Priblize li se ove dve tatke glav- nog prihvatnog voda ili vertikalnog odvoda na jedno rastojanje koje je manje od 1/10 duzine, koje se utvrdi merenjem izmedu ovih tataka, tada se mora premostiti mesto savijanja. Sve dok odstojanje iznosi viSe od 1/10 duzine nece niukom slutaju sme- tati visina provodnika na putu ka uzemljivaéu kao zaStita ero- mobranskoj instalaciji, a to je sluéaj kod ventilacionih cevi i otvora na krovu zgrade. METALNI DELOVI ZGRADE Na svim zgradama postoje veée ili manje povrSine koje su pokrivene metalnim masama. One mogu biti dvojake — ili je krov zgrade potpuno pokriven ¢eliénim pocinkovanim limom ili samo delimiéno. Svaka zgrada ima horizontalne oluke na strehi, vertikalne oluéne cevi i Zljebove. Osim toga, pojedine zgrade imaju na svojim najvisim delovima terasu, koja je Og tadena profilisanim gvozdem, gvozdenim ramovima razlititih veligina (nosaéi za reklame, Zeliéni stubovi za zastave, ventilacio- ne cevi i dr). Zato se svi ovakvi,metalni delovi mogu smatrati kag glavni prihvatni ili kao pomoéni vod. Ako su lim ili metalna masa duzi od 2 m a povréina veca od 2 m%, moramo ih prikljuditi najkra¢im putem na gromo- bransku instalaciju. Ako su na zgradi izmedu prohodne terase i krova ili povrsine zemlje pa sve do krova uzidane pomoéne stepenice od delika, teretna dizalica, limeni dimnjak ili Sira cev od lima za ispuStanje dubreta, obavezno ih treba vezati na gor- njem i donjem delu na gromobransku instalaciju. 109Cesto su u samoj zgradi ili u blizini gromobranske instala- cije postavljeni veci metalni delovi koji prolaze kroz zgradu, kao Sto su vodovodne cevi, cevi za centralno grejanje, gasni ce- vovodi, instalacija za osobne dizalice éelitne stepenice kotlarnice, pumpe i slitno. I njih isto tako moramo vezati gore i dole, prema njihovom polozaju na gromobransku instalaciju. SI. 91 — Ventilaciona cev na krovu Sl. 92 — Sirena na krova Na vrhu slemena krova je postavijen metalni ventilator a pored njega prolazi glavni prihvatni vod (sl. 91). Ovaj slutaj predstavlja vrlo opasno mesto na krovu zgrade zbog moguéeg preskoka iskre i poZara, pa je potrebno masu ventilatora spo- jiti sa glavnim prihvatnim vodom. Na krovu zgrade postavijena Je sirena (s1. 92). I ona predstavija opasnost, pa je treba pravilno Spojiti na glavni prihvatni vod, koji ide slemenom preko pro- pisne obujmice na popretni vod prema uzemljivatu. Celitne Zeljezniéke i drumske mostove treba na dva mesta (sl. 93) uzemljiti trakastim uzemljivaéem, bez obzira éime je Kolovoz na mostu pokriven. Nadzemne cevovode koji su po- stavijeni na éclitne ili betonske stubove, bez obzira gemu slue, treba na vise mesta uzemljiti, bez obzira da li njihov polozaj Blea a5 ee 30-35 ‘SI. 93 — Uzemijenje mosta 110 poveava opasnost od udara munje ili ne. Oni predstavljaj obra, mets muni zbog njhowog istalmutog oblika i dufine " Reklamna firma na jednom slemenu ili elu 2grade, koja j : inme te, Ki invedena od éeliénih profila, cevi ili pletene tice sa neombin Eo _!t Ti SI. 94 — Uzemljenje cevovoda A RADNA ORGANIZACIA. S ‘ZA PROJEKTOVANJE osnova 11000 Beograd, Makedonska 2/VI ae re Ce SI. 95 — Reklamna firma utosvetljenjem (sl. 95) mora se vezati na dva mesta za gromo- bransku instalaciju slemena kreva. Na vrhu krova jedne uprav- ne zgrade postavijena je kula sa vetrokazom i éasovnikom (sl. 96). U.ovom sluéaju treba postaviti dva prihvatna voda na kul Vetrokaz br. 1 upotrebiti za hvataljku, a na donji deo priklj Doon / jj SI. 96 — Zastita vetrokaza sa Easovnikom Eiti jedan izvod prema odvodu glavnog pribvatnog voda Koji je postavijen na slemenu, Drugi vod br. 2 postaviti u samoj unu- tranjosti kule i to od donjeg vetrokaznog Stapa vezati na me: hanizam tasovnika i zvona, a kraj izvesti i vezati na prihvatni vod na slemenu koji se raéva u dva dela. SI. 98 — Za8tita zidane kule Sl: 97 — Za8tita motke i metalne ograde 12 Podest na krovu zgrade (sl. 97) ograden je écliénom ogra- dom a na sredini je postavijena vertikalna éclitna motka za zastavu, Metalna ograda i donji deo éeli’ne motke (1) vezani su u krst sa glavnim prihvatnim vodom (2). Na donjem delu ée- ligne motke, koji prolazi kroz krov i nalazi se na tavanu, oba- veano vezati jos jedan spoj @). Objekt izveden u obliku kule (sl. 98), zidan je od tvrstog materijala. Vrh kule ograden je betonskom ogradom (1) a u sredini je postavljena gvozdena motka (2). U unutrainjosti kule od povisine zemlje pa do vrha, postavljene su éeliéne stepe- nice (3). § obzirom na sve okolnosti, potrebno je na betonskoj ogradi postaviti prihvatni vod u obliku jednog kvadrata a lignu motku koja sluZ kao hvataljka treba vezati na ovaj prih- vatni vod koji je na terasi. Postaviti dva vertikalna odvoda i to jedan sa spoljne a drugi sa unutraSnje strane kule, s tim Sto ée se Geligne stepenice vezati na spoljni vertikalni odvod gore i dole, a na unutrasnji vod samo donji deo éeliéne motke. Uzem- ljivag izvesti u obliku prstena oko kule, pa dodati cevaste uzem- Yjivaée ako je merena otpornost uzemljivaéa nedovoljna. Ako postoji elekiriéna instalacija u unutra’njosti ove kule, treba je izvesti na 1 metar daljine od gromobranske instalacije. Svaki vertikalni odvod mora imati pri zemlji propisne merne spojeve i mehaniéku zaStitu. Na krovu je izvedena jedna metaina ventilaciona cev (sl. 99), a pored nje prolazi jedan popretni vod gromobranske instala- cije. Ventilacionu cev vezati preko jedne obujmice najkracim putem na popreéni vod. Sliéan primer je prikazan i na sl. 100, ade Geliéna ili limena cev kao ventilaciona prolazi kroz spratove zgrade. Deo cevi pri dnu krova (2) treba vezati na gromobranski vod. Kako je vertikalna cev izvedena od celiénih cevi, treba je samo pri dnu (3) vezati elitnom obujmicom na gromobranski uzemljivaé. Kanalizacionu cev (1) koja je izvedena od keramike treba uzemljivati. Unutrasnje uzemljivate spojiti izvan zgrade (sl. 101) na glavni uzemljivad. Na krovovima pojedinih 2grada (s1. 102) vrlo éesto se mogu vidcti écliéni cevasti nosati za telefone niski napon. Zato se u ovim sluéajevima mora obratiti paznja na dozvoljeno medu- sobno rastojanje izmedu nosaéa i gromobranske instalacije od- 8 Gromobranske instalaije . 113SI. 99 — Zaitita ventilacione Sl. 100 — Za8tita ventilacione cevi na krovu zgrade cevi od podruma do krova zgrade SL. 101 — Spoj umutragnjih Sl. 102 — Zaétita krovnog uzemljivaéa sa glavnim nosaéa uzemljivacen nosno vodova. Krovni nosat niskonaponskih vodova ne sme niukom slugaju biti u neposrednoj vezi ili dodiru sa gromobran- 114 skim vodovima. Izmedu krovnog nosata i gromobranske insta- lacije mora se ostvariti veStatko rastojanje. Zato se u ovom sluéaju gromobranski vod pokriva jednom daskom ili izoluje polivinilskom cevi @ 50 mm duzine 3 metra, da ne bi celokupna gromobranska instalacija na zgradi do8la pod napon, Isto tako i varnigar mora biti za8ti¢en, U podrumima pojedinih zgrada postavijeni su vodomeri, Njih treba premostiti (s1. 103) trakom Fe/Zn 25x4 mm ili Fe/Zn 30X3,5 mm preko dve obujmice, Gija Sirina mora biti bar 60 mm. Ukoliko se ne premosti éeliénom pocinkovanom Zicom @ oy SL 103 — Zastita vodomera Sl. 104 — Zastita plinometra 10 mm ili trakom, moZe se premostiti bakarnim uzetom preseka 16 mm, ali izmedu bakarne obujmice i vodovodne cevi posta- viti olovni umetak (lim) debljine 2 mm da ne bi doslo do elektrolititkog razlaganja materijala. Na sl. 104 pokazan je naéin premoSéenja plinometra. Kranske staze (transportne Sine za prenos tereta) moraju se kako na krajevima tako isto i na svakih 20 metara, ili sraz- merno njihovoj duzini, vezati preko odvoda na krov i uzem- Viva. Ovu vezu treba pazljivo izvesti, da ne bi dolo do po- gonskih zastoja. Na sl. 105 prikazan je detalj spajanja delitnog profila preko mernog spoja, koji je izveden kao plotica. Kod svih industrij- skih zgrada koje su izradene od raznih éelitnih profila spajanje gromobranske instalacije na krovu zgrade, kao i odvod nadole, vr8i se i na gornjem delu profila preko jedne iste plodice ispod same strehe na 0,5—1,00 m s tim Sto se horizontalni oluk mora spojiti sa trakom. Profil je iskori¢en kao vertikalni odvod, te * 1sSl. 105 — Spoj stope éeliénog profila sa tzemijivaéer se i pri zemlji postavija opet plotica kao merni spoj. Na sl. 106 prikazana je ova plotica. Na ovu plogicu izbuSe se prethodno dve rupe na odredenom rastojanju za dva vijka od 9 mm, s tim da pre navarivanja plotice na profil budu navareni sa donje strane na ploti, a gornji deo gde je navoj mora ostati slobodan, jer se na njih postavija kraj éeliéne pocinkovane trake Fe/Zn 25x4 mm, koja se vezuje na wemljivaé, a traka se odozgo pritvrsti odgovarajuéom maticom. Ova plotica se navari na &cligni profil, na jednoj odredenoj visini od zemlje, pa se preko nje postavi éeliéna pocinkovana traka Fe/Zn 20X3 mm ako je odvod sa krova nadole prema zemlji, ili traka Fe/Zn 25x4 mm ako je odvod od plotice prema uzemijivatu. , 116 | SI. 106 — Plogica kao merni spoj UZEMLIENIJE ZICANE I CELICNE OGRADE Sve Gelitne ograde na terasama visokih zgrada vezuju se na glavni gromobranski prihvatni vod. Ograde koje sluze* za omedivanje imanja, zgrada, baste, torova itd. moraju biti uzem- 47Ijene. Ukoliko su ograde izvedene od éeliénih cevi, profilisanog &lika razlititog oblika i debljine, pletene ili bodljikave Zice, moraju se na izvesnim mestima uzemljiti. Ispred i oko pojedinih zgrada izvedena je masivna ograda podeljena na izvestan broj polja odredene duzine i pri¢vr8éena na betonskim ili zidanim stubovima od cigala. Ograda paSnjak: pojedinih rezervata, torova i igrali8ta izvedena je od jedne il nekoliko Komada pletene pocinkovane Zice, tako da se pri uda- ru munje dobija vrlo visok potencijal. Zato je potrebno svako polje ovakve éelitne ili Ziéane ogra- de, koje nije povezano sa drugim poljem, posebno uzemljiti na potetku i na kraju, tako da Ijudi i Zivotinje ne mogu stradati. Da bi se uzemljila ovakva ograda, bilo éeliéna ili Zi¢ana, poj dini Zelitni profili i Zica moraju da budu medusobno spojeni. Kod pletene Zice (sl. 107), dovoljno je samo donji deo mreze, tri do pet Zica, vezati na ovaj uzemljivat. Svaki horizontalni red SL. 107 — Uzemnljenje Ziane ograde od pletene Zice ograde od bodljikave zice (sl. 108) treba vezati na cevasti uzem- Yjivaé. Medusobno vezivanje Zica sa uzemljivaéem treba tako izvesti da njihove veze stvaraju jedan évrst galvanski spoj. Uko- cr SL. 108 — Uzemljenje Zigane ograde od bodljikave Zice 118 pavanje cevastog uzemljivata vr8i se na ranije opisani naéin, a medusobna daljina treba da bude bar po 20 m. Na terasama zgrada Gesto je razapeta Zica za suSenje rublja i drugih stvari, koja je utvrdena na vratima, zidu, prozorima ili na nekim drugim mestima. Ona kao takva, predstavlja veliku opasnost, jer moze do¢i do udara munje u nju. Udar munje od nekoliko hiljada ampera moze da dovede do preskoka varnice i da izazove potar. Radi toga, ovakva vrsta tice mora biti uzem- ljena ili vezana na gromobransku instalaciju, ali najbolje je izbegavati i postavljati uZad od konoplje ili polivinila. Na krovu jedne zgrade izvedena je ograda (sl. 109a) od de- liénih cevi. Horizontalne cevi na ivicama zgrade spojene su éelitnim obujmicama na vertikalni odvod (sl. 109) trakom ili Zicom na zidu ili vezane na betonsko gvoZde ispod samog zida. Spoj izmedu obujmice i cevi ne treba zavarivati. Obujmica mora biti od tvrdoga materijala kao i cevi. Dilataciono mesto na og- radi premostiti pletenom fleksibilnom Zicom (sl. 109c) od 100 mm? preko obe obujmice. Sve obujmice moraju biti istih dimenzija 60X3 mm sa produletkom 1 dva zavrtnja velitine 8x18. Sl. 109 — ZaStita ograde na terasi 119ZASTITA METALNIH ZGRADA Vrio esto se grade metalne barake i nadstreinice kao ma- gacini materijala ili za smeStaj raznih vozila Iudi i stoke so. Stavljeni iz elemenata éeliénog pocinkovanog materijala, vecinom valovitog lima i profila, pa ovakvi objekti predstavijaju odlignu jnetu munjama, jer se kao takvi smatraju odlitnim hvataljkama. Uzemljenje ovakvih objekata vr8i se na sledei natin: ako je baraka ili nadstresnica manje velitine (sl. 110) treba uzeti gamo dva odvoda, koje treba uzemljiti preko dva cevasta uzem- SI. 110 — Uzemljenje manje barake Ijivaga i postaviti ih dijagonaino na daljini 1 do 2 metra od ob- jekta, Ako je baraka vecih dimenzija i duéa treba uzeti Cetiri sevasta uzemljivaéa, Sto znaci na svakoj iviei postaviti po jedan tzemljivaé. Cevasti uzemljivaéi moraju odgovarati naSim stan- Wardima, Merne spojeve izvesti prema sl. 106 sa trakastim me- terijalom Fe/Zn 25x4 mm do uzemljivaéa. Mehaniéku zaétitu 120 20m é Sl. Ll — Uzemljenje vee barake ne postavijati, Samo u izwzetnim slutajevima vii Kopanje oko ne roth Puraka (postavljanje cevi je mnogo jeftinije nego ko- panje). . 4 ovakvih baraka, zidovi i krov su razliéite medusobno povesani, pa cemo ih u sledecim redovima detaljnije opisati Been ie postavijena na betonskom temelju, zidovi su izveden! are ie Pov pokriven crepom (sl. 112). Gromobransku zaBtity oa Mirova izvesti txakom (1) Koja je postavijena na krovnir ne enn drdatima — (2). Kraj trake na strehi krova u joe. postevingom fuku vezati na gornji deo lima (3), merni spo} (®) rottavite na propisnoj visini i preko odvoda zasticenog mabe: Postaviti me oor G) vezati na uzemljivaé (6), Koji moze biti trakasti ili cevasti. ast ska je napravijena od lima (sl 113), pa u ovom slutaju iavesti spo} (3) izmedu Kraja strehe i gornjeg krovnog lima jes aes tekom u blagom luku, Sve ostalo izvesti kao u prethodnom sluéaju. 121.WY uM. Lim Abe ee SL. 113 Krov barake pokriven je limom a zidovi izvedeni od dasaka ili cigala (sl. 114). U ovom sluéaju na zidu postaviti odgovara- juée drZave (2) a spoj (3) izvesti na strehi lima sa trakom. Na arzaée postaviti traku do mermernog spoja, pa odvodom prema uzemljivaéu koji je za8ti¢en mehani¢kom zaStitom (5) vezati na wwemljivaé. Uzemljivaé. mote biti cevast u svim sluéajevima. Spojeve sa limom kao i izmedu samih limova izvesti prema sl. 106. Kod éelignih stubova (sl. 115) spoj sa uzemljivaéem se iz- vodi na taj natin, 8to se traka Fe/Zn 25xX4 mm spoji na te- meljni zavrtanj na stopi stuba i vodi nadole, prikljuéena uz betonsko postolje ili uvutena u unutraSnjost betonskog posto- Ija (stuba), éiji se kraj vezuje na uzemljivaé. Celiéni stub za po- stavijanje zastave (sl. 116), postavijen je na betonski temelj. Ianad samog betonskog postolja postaviti jednu éeliénu trakastu obujmicu (2) sa jednim zavrtnjem i preko trake vezati na uzem- Yjivat, Uzemljivaé ovoga ili vise poredanih stubova moze se izvesti na vige nagina i to: kao cevasti (samo sa jednom ili dve 122 AT PEIE ie SL. 115 SI. 116 propisne cevi @ 75 mm L=3 m ili sa vige cevi vezanih u tro- ugao), zrakasti ili talasasti uzemljivat, kako bi se postigla Sto manja otpornost. ‘Magacin teénog goriva pokriven je ¢elitnim pocinkovanim limom (sl. 117) a sa zadnje strane ima oluk na strehi i dva vertikalna oluka. Gromobranska zaitita nije postavljena na ma- gacinu iz tog razloga 8to ceo krov predstavlja jednu hvataljku a dva vertikaina oluka odvode. Pri dnu zemlje krajevi oluka su spojeni preko obujmica na prstenasti uzemljivaé. 123SL U7 UZEMLIENJE DRVECA Istaknuto ili slobodno stojeée drvo koje je svojom krosnjom Siroko i visoko vrlo esto je izloieno udaru munje (sl. 118). Zato je potrebno prethodno u glavno stablo drveta postaviti izvestan broj dréata tipa A 120 JUS N.B4. 925 s tim da njihovo medu- sobno rastojanje ne sme biti veée od 1 m. Na vrhu kroinje drveta postaviti hvataljku za d:vo duzine 1000 mm. Kao pro- vodnik upotrebiti éeliénu pocinkovanu Zicu @ 8 mm i postaviti je na ove driaée. Spoj na vrhu drveta izmedu hvataljke i od- voda razlabaviti da bi se spretilo kidanje i ispadanje Zice. Ovu veru izvesti pomocu zavréne Zaure za hvataljku. U ovom slu- éaju moze se primeniti i traka, ali donji deo hvataljke mora biti prilagoden traci na vrhu drveta. Ne preporuéuje se niukom sluzaju postavijanje obujmica oko grane drveta, jer se moze desiti da ih vremenom pokrije kora i da se drvo osusi. Vertikalni odvod od spoja sa hvataljkom nadole ne treba évrsto spajati na driatima zbog klacenja drveta. Uzemljivaé oko drveta izvesti u obliku dva koncentriéna kruga pomocu tra- kastog uzemijivaéa na medusobnoj daljini 3 do’5 metara i sto dalje od podzemnih Zila drvete: Mogu se upotrebiti i éeliéne pocinkovane cevi. 124 Sl. 118 — Uzemljenje drveta ZASTITA KOTLARNICE Kotlarnice koje si gradene na slobodnom prostoru radi grejanja stambenih blokova i naselja, obiéno su od betonskih elemenata i éelitnih. skeleta. Krov Kotlarnice je ravan i asfalti- 125ran, postavijen samo na jednu vodu. Iz krova izlaze dva ili tri Geliéna dimnjaka, visine 10 do 15 metara, Sto zavisi koliko ima postavijenih kotlova u kotlarnici. Iz kotlarnice odlaze ce- vovodi tople vode za grejanje stanova, vodovod za sveZu vodu, niskonaponski kabl za napajanje kotlarnice elektriénom ener- gijom ili visokonaponski kabl. U neposrednoj blizini kotlarnice postavljen je veliki rezervoar za gorivo. Za&tita’ ovakve kotlarnice (sl. 119) od atmosferskog i statié- kog elektriciteta mora biti izvedena prema naSim Tehnitkim normativima i progisima. Na ovom krovu gromobransku insta- Va ff mMazuT Grejonje Sl. 119 — Zaétita kotlarnice 126 laciju izvesti pored ivice krova sa trakom Fe/Zn 20X3 mm po- stavijenom na dréaée tipa B 100 JUS N.B4, 925 i na betonskim pogaéicama. Kako na krovu ima dva éelitna vertikalna dimnja- ka, koji predstavljaju homogene hvataljke, oni se moraju naj- kraéim putem vezati na krovau gromobransku instalaciju. Bez obzira na velitinu kotlarnice, na svakoj ivici zgrade izvesti po jedan vertikalni odvoc od mernog spoja na odgova- rajuéim dréatima. Merni spo} izvesti sa ukrasnim komadom tipa P JUS N.B4. 925 a dalje prema uzemljivatu sa trakom Fe/Zn 25x4 mm. Sve oluke Koristiti kao prihvatne vodove. Uzemljivaé je izveden kao prsten oko same kotlarnice na daljini od 2 metra i ukopan u kanal, Na ovaj uzemljivaé vezati sve vertikalne vodove. Iz kotlarnice izlaze toplovodi za grejanje stambenih blokova i naselja, koji su postavljeni u betonske kanale i nemaju nikakve veze sa gromobranskim uzemljivatem, pa ih ne treba vezivati na uzemljivaé, veé ukrStanje izvesti pod pravim uglom ispod betonskog kanala bar na 1 metar visine. Vodovodnu cev vezati na uzemiljivaé. UkrStanje niskonaponskog kabla sa gromobran- skim uzemljivaéem izvesti pod pravim uglom, i na uzemljivaé navuéi jednu JUVIDUR cev @ 30 mm i duiine 6 m. Kotlovi, uredaji za pregi8éavanje vode i druge instalacije moraju biti najkraim putem vezane na gromobranski uzemljivaé. Razvodna tabla niskog napona, koja se nalazi u kotlarnici, bez obzira da li je nulovanje ili za8titno uzemljenje mora da bude vezana na gromobranski uzemljivaé. Na razvodnoj tabli postaviti tri skonaponska katodna odvodnika radi zastite elektriéne insta- lacije od atmosferskog elektriciteta. U neposrednoj blizini kotlarnice postavijen je veliki rezer- voar za gorivo, Koji se mora, zaitititi kako od statitkog tako i od atmosferskog elektriciteta. Oko samog rezervoara se ukopa na daljini do 2 metra prstenasti trakasti uzemljivaé Fe/Zn 25X4 mim pa se na tri mesta pobiju vertikalne Geliéne pocinko- Vane cevi tipa 3000/75 JUS N.B4. 942 i sve medusobno poveze. Cevovodi koji odvode gorivo (mazut) prema kotlarnici ne mo- raju biti vezani na ovaj uzemljivat, jer su postavljeni-u beton- ski kanal. Uzemljivaé oko Kotlarnice i rezervoara za gorivo medusobno povezati istom trakom kako bi dobili Sto nizu vred- nost udarne otpornosti celokupnog uzemljivata, jer su medu- sobno paralelno spojeni trakom i cevima, 127ZASTITA FABRICKIH DIMNJAKA Fabriéki dimnjak bez obzira na visinu, predstavija odliéna met. munji, jer se svojom visinom priblizava donjem debut Siujuog oblaka, Vrlo jakim udarom munje, vrh dimnjaka moze eee céteden na dudini od 3 do 5 metara ako ima slabo jzvedenu gromobransku instalaciju. Prilikom udara munje, re dovi opeka na samom vrhu dimnjaka ispod venca armirano-be- fonske serklaze na koju je postavijen Celiéni prsten sa Stapa- stim gromobranima (hvataljkama), mogu da budu izbaéeni iz vojify le#ista, jer se vrh dimnjaka raspuca w horizontalnim vertikalnim praveima. Dugogodisnje iskustvo je pokazalo da se vrh svakog fabri¢: kog dimnjaka, bez obzira na visinu, mora solidno i propisno wehititi od udara munje, tako Sto ée se na njemu postaviti jedan Geliéni pocinkovani prsten sa odgovarajucim hvataljkama 1 od- vodima prema zemlji. Na sl. 120a prikazana je zaitita dimnjaka na vrhu sa strane penjalica. Sa leve i desne strane na Gelitnom prsten su Po Btavijene dve hvataljke tipa D 1000 JUS N.B4. 902, Na sam SEH’ prsten priévrséen je vertikalni odvod prema zemlji, Koji fe izveden od pune éeligne pocinkovane Zice @ 10 mm s tim tte Je svaka penjalica i Stitnik spojena stezaljkom ili preko whice He Nertikaint odvod. SI. 120b predstavlja suprotnu strana dim- njaka sa vertikalnim odvodom i drzagima na propisnom rast. Janju, Na sl. 120c predstavljen je popreéni presek dimnjaka sa penjalicama, Stitnikom, vertikainim odvodima, prstenom i hvar taljkama. Penjalice i Stitnici su elementi gromobranske instalacije na jednom dimnjaku, koji sluze za penjanje, zastitu radmike i Sévrscivanje gromobranskog voda. Penjalica se izraduje 4 dva Pplika: oblik A bez prikijuéne uSice i tipa B sa prikljuénom Qaicom (sl. 121). Isto tako i Stitnike se izraduje u dva oblika: tip C bez prikljugne usice i tip D sa prikijuénom wSicom (sl 122) Penjalice za fabricki dimnjak izraduju se od okruglog Celie @ 20 mun a Btitnicl od okruglog éelika © 16 mm C 0000 JUS Cis3. 002. Drugi profili se ne smeju upotrebljavati. Prikljuéne Gkice (61. 123) se izraduju od éeliénog lima debljine 2 mm prema JUS C.B4. 016 kvaliteta ¢ 0000 JUS C.B3. 002 i zavarene na pe- rnjalicu ili Stitnik, Usica mora da bude tako izvedena da kroz 128 PRIDWA STRAKA DINKIAEA -ZAONIA STRANA. OINLARA 3 asrew cH oa Sa zoel em — 2B imu | ~— 4 — a ae a b oS vernesen! 20¥00 SL. 120 — Za8tita glave dimnjaka nju mote proéi vertikalni vod @ 8 mm ili @ 10 mm, koji se mofe Evrsto spojiti pomocu zavrtnja tipa M 8x20. Po zavrie- nom radu i oblikovanju penjalica, Stitnik i uSice moraju biti u vatri dva puta pocinkovani. Penjalice se postavIjaju na medusobnom rastojanju od 400 mm, ukopavaju se u zid dimnjaka najvise 115 mm a moraju 9 Gromobranske fostalacije 129NS LL Ws Y Z (rah Sl. 121 — Penjalice za dimnjak 31. 122 — Stitnici za dimnjak da budu 160 mm izvan zida dimnjaka. Fabritki dimnjaci éiji unutraSnji pregnik na vrhu iznosi 3 ili viSe metara, moraju imati na unutragrjoj strani po dva reda penjalica suprotna je- dan od drugog. Prva penjalica postavija.se na ¢etiri metra iznad zemlje ili na jedan metar iznad krova. Stitnici se postavijaju u istoj ravni sa penjalicama (sl. 124) a najmanje rastojanje po vertikali izmedu dva &titnika iznosi 3 metra. 130 NS Fi : NIN 20] a Sl. 123 — USica za penjalicui SI. 124 — Polozaj Stitnika i ‘Stitnik penjalice Prvi Stitnik se postavija na 10 metara iznad zemlje ili na pet metara visine iznad krova. U tehnitkoj i drugoj dokumentaciji penjalice i stitnici se oznagavaju: Penjalica B JUS N.B4. bb (sa uSicom) Stitnik C JUS N.B4. bb (sa uSicom) Napomena. Penjalice i Stitnici nisu uneti u Jugoslovenske standarde za gromobrane! Prsten za dimnjak. Celi¢ni pocinkovani prsten na vrhu dim- njaka mora taéno odgovarati spoljnem preéniku vrha dimnja- ka na kome su postavijeni Stazasti gromobrani — hvataljka i vertikalni odvodi prema uzemljivatu. Da bi ovaj prsten &to bolje i évr8ée stezao vrh dimnjaka prethodno se izratuna njegova ® 131duzina na osnovu obima dimnjaka i izradi iz dva dela (dva polu- kruZna prstena). Ovo se Gini zato, jer se njegovo spajanje mno- go lakSe vr8i na vrhu dimnjaka, nego da je izraden iz jednog celog komada, Tezina prstena iznosi najmanje 30 kg a njegov prenos, dizanje, namestanje i stezanje vrlo se teSko izvodi na velikim visinama. Prsten za dimnjak je element gromobranske instalatije, koji se upotrebljava kod okruglih zidanih dimnjaka. Sluzi za nogenje hvataljki, mehani¢ku zaititu dimnjaka, kako na vrhu tako i po visini, kao i za noSenje pozicionih svetiljki. Upotreb- ljava se za zaStitu dimnjaka od pacanja. Mora odgovarati tatno odredenim dimenzijama i propisima za gromobrane. Prsten za dimnjak izraduje se iz dva ili vise komada (sl. 125) i spaja pomogu steznih vijaka sa Witvortovim navojem od 1 cola (25,4 mm) tipa JUS M.BO. 051 dok duzina steznih vijaka iznosi 250 mm i vie. Spojnica (Sl. 126) pomoéu koje se prstenovi spajaju moze biti navugena na savijene krajeve prstena ili na- varena na krajeve prstena. Prsten za dimnjak izraduje se od | "ta — ra ee 4 Sl. 164 — Za8tita meSalice u gumarskoj industriji STATICKI ELEKTRICITET U INDUSTRIJI EKSPLOZIVA Sve magine i postrojenja za proizvodnju eksploziva i baruta moraju biti za8tiéene od stati¢kog clektriciteta na sledeée na- Gine: 1) uzemljenjem, 2) odrZavanjem odgovarajuce vlage u vaz- duhu, 3) jonizacijom vazduha, 4) antistatiékom preparacijom, 1735) povetanjem provodljivosti lo8e provodljivih materijala i 6) odvodenjem statiékog elektriciteta influencijom. U pripremnim i zavrSnim fazama izrade eksploziva i baruta vr8i se kretanje njihove mase, koja se medusobnim trenjem naelektrige i nabije statitkim elektricitetom, sto moze da dove- de do eksplozije. Sve maSine koje sluze za punjenje patrona barutom i ek- splozivom moraju biti propisno uzemljene, jer se ovde radi o jednom tehnologkom postupku pri kome se stvara statiéki elek- tricitet, Koji je ne samo merenjima veé i praktiéno utvrdena pojava. Svaka »patronire maSina mora da bude propisno uzem- Ijena na zbirni wemljivaéki vod (sl. 165), koji je u prostoriji izveden od éeligne pocinkovane trake Fe/Zn 254 mm. Na dau ove ma8ine i na svim ostalim maSinama izvede se trakasta obuj- 2 Sl. 165 — Uzemljenje patronir magine. 1 — obujmica Fe/Zn 25x4; 2 — vod za wzemljenje Fe/Zn 25x! 174 mica (1) od istog materijala kao i zbirni uzemljivat (2) a me- dusobno vezani pomoéu ukrsnog komada tipa P JUS N.B4. 936. Kako u prostoriji imamo vise ovakvih maiina, to se svaka od njih vezuje na zbirni uzemljivaét — vod za uzemljenje. Najstroze je zabranjeno da se na magini vr3i zavarivanje Geliéne pocinkovane trake, vet se vezivanje vr8i pomocu éelié- nih trakastih obujmica sliénih kao za cevne uzemljivate, ali pre- ko jedne éelitne plotice koja mora da bude navarena na telo magine. Zbirni uzemljivaé na svojim krajevima vezuje se na drugi susedni uzemljivaé, Sto zavisi od slutaja kako je ova instalacija.izvedena. U ovakvim prostorijama (sl. 166) izvodi se 4 IS | Se cr | 2 dC * h Coa wen seal all f 4 4 SI, 166 — Uzemljenje vise patronir magina 175indirektan elektromotorni pogon preko gumenih klinastih kaige- va, ali tako da elektromotori budu postavijeni u zasebnoj pro- storiji, isto tako i njihova razvodna baterija i automatika. Celo- kupna elektriéna instalacija mora da bude u »S« izvedbi. Glavna razvodna baterija mora biti postavijena u potpuno zasebnoj prostoriji, koja ne sme da ima nikakve druge veze sa ostalim prostorijama a vezana je na glavni uzemljivac. Uzemljenje kolodroba (sl. 167) vrSiti samo na dva suprotna kraja, Gelignom pocinkovanom trakom Fe/Zn 25x4 mm i vezati na glavni uzemljivaé izvan zgrade. Povremeno u odredenim vremenskim razmacima tehnitka sluzba preduzeéa mora da vrSi ispitivanje, kontrolu i merenje veligine otpornosti uzemljivata a isto tako i merenje velitine statigkog elektriciteta. Merenje otpornosti uzemljivaéa vr8iti dva puta godinje i prilikom ovakvih merenja satiniti zapisnik. Sl. 167 — Za8tita kolodroba. 1 — vod za wzemljenje Fe/Zn 25x4 176 SI. 168 — ZaStita gasnog rezervoara 12 Gromobransie instalacje 177ZASTITA GASNIH REZERVOARA Ovakvi rezervoari koji sadrZe promenljivu koliginu gasa za rasvetu, grejanje i kuvanje a rade na hidrauliénom principu, mo- raju da budu zasticeni od atmosferskog i statiékog elektriciteta. Samo jedna male varnica na njima moze da izazove katastrofu, Kako su ovakvi rezervoari izradeni od debelih éelignih limova i profila na njima se ne postavija nikakva spoljna zastita, jer sami po sebi predstavljaju po svojoj velitini jednu potpuno homogenu hvataljku. Zato se zastita, Kod ovakvih gasometra iz- vodi na sledeéi natin. Na sl. 168 prikazan je ovakav rezervoar. Jo$ u toku izvode- nja radova na éeliénim’ profilima navare se éetiri ili vise &e- lignih plotica (sl. 136) kao Sto je to na slici prikazano i vezu dozemnom trakom Fe/Zn 25X4 mm na cevaste uzemljivaée pro- pisne duzine a ra daljini 2 metra od rezervoara. Svi cevasti uzemljivaéi vezani su na trakasti prstenasti uzemljivaé Fe/Zn 25X4 mm &to je najpreporuéljivije za ovakve sluéajeve. Sve odvodne i dovodne cevi, zatvaraée i dr. treba propisno premostiti i vezati na uzemljivaé. Ako se pokaze da vrednost udarne otpornosti uzemljivaéa ne zadovoljava, moraju se na ostalim profilima dodati dopunski cevasti uzemljivati. ZASTITA SFERNIH REZERVOARA Ovakvi rezervoari vrlo esto se sreéu u praksi i kao takvi sadrée likvidne gasove. Izvedeni su od debelog Geliénog lima, opremljeni éeli¢nim stepenicama, a izolovani staklenom vunom ili nekim drugim izolacionim materijalom, tako da sa spoljne strane imaju omotaé od belog pocinkovanog lima. Posto su postavljeni na slobodnom prostoru, oslonjeni na debele éelitne profile i stubove i sakupljeni vie njih u grupi, njihovoj zaétiti ‘od atmosferskog i statigkog.eleKtriciteta poklanja se velika painja, Na sl. 169 prikazana je zaitita samo jednog takvog rezer- voara, koji je izveden na taj naéin, Sto su svi éeliéni profili kao stubovi medusobno povezani Geliénom pocinkovanom trakom Fe/Zn 25X4 mm a krajevi trake vezani za propisno pobodene 178 SI. 169 — Za8tita sfernog rezervoara vertikalne cevaste uzemijivate. Na ovaj naéin se tezi da se po- stigne Sto manja otpornost uzemljivaéa i da njegova vrednost bude manja od 10 oma. Cevaste uzemljivate tipa 3000/75 JUS N.B4. 942 postaviti na daljini 2 do 3 metra od temelja ovih sfernih rezervoara i to u dijagonalnom (suprotnom) praveu. Sve dovodne i odvodne pod- 2 179zemne cevovode kao i zatvarate treba propisno premostiti. Moze se izvesti i trakasti prstenasti uzemljivaé, samo ga tada treba postaviti u propisno iskopani kanal na daljini 2 metra od re- zervoara a prema potrebi i manje. Uzemljivaé je éelitna pocis kovana traka Fe/Zn 25x4 mm s tim da svaki drugi éeliéni pro- fil ili stub Koji je izveden od cevi bude vezan na ovaj uzemljivaé. Na profilu mora da bude navarena éeliéna plotica (sl. 136). Isto tako i éeliéne stepenice moraju da budu uzemljene. Na sl. 170 prikazana su dva naéina izvodenja uzemljivata, kada imamo vise ovakvih sfernih rezervoara postavijenih jedan pored drugog i tada ih treba povezati na odgovarajuci nadin. Cevaste uzemljivaée postaviti na krajevima ovih rezervoara kako je to na slici prikazano. Veliéina otpornosti uzemljivaca mora iznositi do 10 oma. Na ovaj naéin rezervoari su za8ti¢eni kako od statiékog tako i atmosferskog elektriciteta. Kako u ovom tako iu prethodnom sluéaju ostavlja se projektantu da pravilno re’i uzemljenje ovakvih rezervoara, jer su vtlo opasni za svoju oko- linu u slugaju eksplozije. ZASTITA INDUSTRIJSKIH HEMIJSKIH POSTROJENJA Na sl. 170 prikazano je industrijsko hemijsko postrojenje, koje je izgradeno na potpuno otvorenom prostoru. Celokupno postrojenje izvedeno je od éeliénih cilindriénih posuda razliéite veligine i poloZaja, Koje su medusobno povezane cevima. Za8- tita od atmosferskog i stati¢kog eleKtriciteta izvodi se na taj natin, Sto se na svakom éelitnom rezervoaru ili posudi pri dnw navari jedna éeliéna plovica i trakom veze na prstenasti wzem-* ljivaé. Tako se odvodi sakupljeni stati¢ki elektricitet sa svih éeliénih i drugih posuda u zemlj ZaStita od atmosferskog elektriciteta, vr8i se na taj natin Sto su sve éeliéne posude izvedene od debelog éeliénog lima koja svaki za sebe predstavijaju jednu homogenu hvataljku, koja je pri dnu preko ploéice i trakastog dozemnog odvoda vezana na uzemljivaé. Neka narotita za8tita pomocu stubnih gromobrana moze se i ne mora izvesti, zavisi od slu¢aja do slutaja, ali u hemijskoj industriji to se ne izvodi, jer su sve posude herme- titki zatvorene, 180 SI. 170 — ZaStita hemijskih postrojenja ZASTITA HLADNJAKA TOPLE VODE. Pored toga Sto na elektrani i dimnjaku postoji propisna gro- mobranska zastita i hladnjaci tople vode moraju se zastititi od atmosferskog elektriciteta, zbog toga Sto su istaknuti svojom velitinom i izgradeni od drvenih dasaka i stubova, Koji su im- pregnisani. Izvode se jo8 sa Geliénom i betonskom konstrukei- jom. Bez obzira kakva je njihova konstrukcija, gromobranska Instalacija na njima se izvodi na slededi natin: Na gornjem vencu hladajaka (sl. 171) po njegovom gornjem obodu postavija se prsten od éeliéne pocinkovane trake Fe/Zn 25x4 mm postavijene na odgovarajuée dréaée, za drvo ili be- ton na odredenom rastojanju. Hvataljke se postavijaju samo u retkim sluéajevima. Prsten se vezuje na vertikalne odvode 181