http://www.balkandownload.

org/

Godina je 1526. Na obalama Bosfora, u raskonom i monom Istanbulu, velianstveni sultan se sprema za novi osvajaki pohod. Dok se topot konja carske vojske udaljava od Istanbula, u odsustvu sultana haremske ene pokazuju svoje pravo lice. Prilikom prolaska turske vojske kroz selo u Srbiji, Jelenu, mladu devojku verenu za Duana, grubo otimaju vojnici i odvode je u sultanov harem, gde e se nai upletena u opasne politike igre i spletke. Pokazae se da se prava borba za mo u sultanovom carstvu ne vodi tamo gde se gube ivoti, na popritu bitaka, ve tamo gde uka svila i zvecka nakit haremskih ljubavnica. U meuvremenu, Jelenin verenik Duan kree u sopstveni pohod, spr eman da rtvuje sve kako bi vratio enu koju voli... Jelena i sultan je prva knjiga Otomanske trilogije, koja prati nekoliko generacija turskih sultana u XVI veku i njihovu borbu za mo, nasledstvo i prevlast u Otomanskoj imperiji. Knjiga ujedno pripoveda o naratajima jedne srpske porodice iji su ivoti sudbinski povezani sa osmanlijskim prestoljem.

Prvo poglavlje
SRPSKO SELO

ok je Jelena ila putem od vonjaka, uivala je u toploti sunevih zraka kasnog leta i zastala da podigne jabuku na svetlo, okreui je lagano da bi se divila votanoj teksturi voke. Spustila ju je i pomislila na tajnu raspravu svojih roditelja koju je sino sluajno

ula. Ne moe joj dozvoliti da ceo dan svuda ide s tobom, da poseuje tue kue i via ljude u nedostojnim stanjima. Treba da mi pomae u kunim poslovima i ui kako se odrava dom. O, Angelina, ponekad mi se ini da naa voljena ker nije predodreena za obian ivot koji smo joj pripremili. Ve je verena, a samo joj je petnaest godina. Dodue, za pametnog momka kojeg svi volimo, ali ona je tako radoznala, tako ivahnog duha. Voleo bih da vodi ivot pun izazova, da postigne sve za ta je sposobna. Meutim, ne vidim da e se to desiti ako Duan ostane na oevom imanju. Ali ona nikada nee biti zadovoljna takvom sudbinom ako nastavi da joj puni glavu drugim mogunostima, Ivane. esto pomislim da pokuava da je pretvori u sina kojeg nikad nisi imao. To nije poteno, samo e osramotiti svog mua. Niko od nas ne zna Boju volju. Nae je samo da se molimo da nam deca budu iva i zdrava. Verujem da e joj Duan biti divan mu. Drue se otkad znaju za sebe. Razborit je i obrazovan mladi, a imanje njegovog oca veoma je uspeno. Uvek e biti dobro zbrinuta, a miraz nije ni pomenut. ena je i sudbina joj je ivot supruge i majke. Unesreie je ako joj nagovesti da moe da bude i vie od toga, kad znamo da ne moe. Angelina, srce moje, u pravu si i zaista je esto na to podseam, ali ona mi je tako dobar mali pomonik. Jelena se udila do koje je mere on eleo sina, koji bi ga nasledio i sam postao seoski lekar. Pomagala mu je kad god bi joj dozvolio da krene s njim u obilaske, trudila se da naui to vie, ali znala je da postoji granica u tome ta e joj biti dozvoljeno da vidi i uradi. Snano je protrljala jabuku po poslednji put i, uzdahnuvi, vratila je u korpu. Poe la je da organizuje tajne susrete. Ba prole nedelje, u kasno popodne, odunjala se do kue gospoe Luvi. eni je postalo teko da sama kupa i oblai mua, tako da joj je Jelena pomagala da mu utrlja losion na grudi i da ga pripremi za poinak, ali sino ju je otac uhvatio. Suoila se s njim s potovanjem, ali prkosno. Oterao ju je u sobu i prilino neubedljivo pokuao da joj objasni koliko je njeno ponaanje nepristojno, zavrivi slabanim razlogom da bi to naroito potreslo njenu majku.
5

Dok se Jelena bliila stranjim vratima, zvuk priguenih mukih glasova probio se kroz ispucalo drvo i dopro do nje. Zamislila ih je kako raspravljaju za kuhinjskim stolom, kako ih pritiska magla duvanskog dima i gura dublje u prepirku. To nije bilo nita neobino, budui da se o veini najvanijih pitanja diskutovalo oko ognjita njenog oca, ali dananji skup bio je drugaiji. ula je glasine pre samo nekoliko dana primeeni su vojniki odredi kako proveravaju prolaze i celo selo bilo je u paninom strahu. Popodne u vonjaku, koje je trebalo da bude prijatno vreme za razmiljanje, provela je u strepnji zbog seoskih traeva. Jelena je, podstaknuta oevim priama, matala o gradskom ivotu, ali je bila ponosna na svoje selo. Glavni deo sela inila su dva dugaka niza kua naikanih uz ulicu, svaka s malom batom, nalik na razapetu ivotinjsku kou, sa zadnje strane; te batice prehranjivale su itelje. Na kraju sela nalazio se trg, obino tih i spokojan, ali ga Jelena je naroito volela pijanim danima. Budui da je njihovo selo bilo medu istaknutijim, na jednom od glavnih puteva ka Beogradu, kroz njega su na putu ka prestolnici prolazili trgovci sa svih strana, rado koristei priliku da pokau svoje egzotine proizvode. esto je ila s ocem pod izgovorom da ide da proda neke od majinih lekovitih trava, ali u stvari samo da bi mogli zajedno da onjue mirise stranih zemalja. Crkva je bila centar sela gde su se svake nedelje svi okupljali. Bila je izdvojena, na uzviici, te se do nje ilo malo peke uzbrdo, a poto je njihova kua bila na vrhu sela, Jelena i njene sestre svake nedelje uivale su da posmatraju metane kako prolaze, svi u svojim najboljim odelima, skrueni i suzdrani, spremni za pokajanje. Njihova kua, izolovana i vea od ostalih, oznaavala je status njenog oca. Zidovi su bili od toplog, bledog peara, za razliku od pletenog iblja, od kojeg su bile sagraene manje seoske kue, i bila je ira, s dubljom batom okrenutom ka zapadu, da eli suncu laku no. Imali su bunar s pitkom, sveom vodom, a majka je gajila cvee, zainsko bilje i povre; drala je i kokoke i koze. Jelenin omiljeni deo dana bilo je rano jutro, im svane, dok u kui svi jo spavaju. etala bi se bosonoga po oroenoj travi i kotrljala topla, tek izlegla jaja na dlanu, pre nego to bi ih neno poloila u korpu i donela kui da se skuvaju za doruak. Oeva primanja gotovo da i nisu bila potrebna za izdravanje domainstva. Otac je zadirkivao majku govorei da bi se preselio blie Duanovom ocu da je hteo da ivi na farmi, ali potajno se ponosio njome. Zahvaljujui njenim poslovima, on je mogao da lei i one koji nisu imali dovoljno da ga plate. Primao je i nadoknadu i naturi, kao, na primer, med od gospodina Kraljeca, pelara, ili svee i sapun od gospoe Ludi. Jelena sede na stranje stepenice, umorna od popodnevnog branja voa, i spusti korpu kraj sebe. U septembru je drvee bilo otealo od plodova i s enjom je pomislila na slasne pite koje e majka praviti, zalivene aom toplog kozjeg mleka. Primetila je malu poderotinu na suknji pocepala ju je malopre, kad je odluila da se popne na drvo, tek da vidi da li moe, a ujedno da dohvati jednu naroito primamljivu voku koja je izazovno visila s gornjih grana. Majka joj je zamerala to se tako nezgrapno pentra unaokolo i zato e morati kriom da je uije, kasnije, pre nego to je radoznale oi otkriju. Jelena uzdahnu, pa podie jednu jabuku i poe da je brie o
6

pranjavu suknju. vrsta i zrela, prelivala se u svim nijansama ute i crvene, i devojci je krenula voda na usta. Njene dve sestre, i ne primeujui da je stigla, jurile su se oko leju s povrem, smejale se i vikale divlje i bezbrino, dok se njihova majka nervirala, ubeena da e, ako padnu ili jae gurnu jedna drugu, zgnjeiti pasulj ili izgaziti tikve. Jelena se divila njihovoj potpu noj zanesenosti. Otac se grozio detinjaste vriske njenih sestara, esto ih je grdio i gunao koliko mu je ao to ima samo jednu razumnu ker. Ponekad joj je, dok je mirno leala nou ekajui da joj doe san i zamiljajui svoj budui ivot, spori i zaguujui pritisak puzao uz noge, prekrivajui telo i steui je oko grla. Veoma je volela porodicu i htela da jednoga dana ima svoju, ali njen pravi san bio je da vodi malu bolnicu. Uprkos injenici da je zaista gajila oseanja prema Duanu, inilo joj se da je primorana da stupi u brak s njim. Obino joj je otac bio glavni saveznik u svemu. Cenio je njene vetine i sposobnosti i prihvatao ju je takvu kakva je, ali je bio nepopustljiv kada je o njenom braku re i govorio joj da nee nai boljeg oveka koji e je vie voleti. Duan mu je bio kao sin; pametan, pristojan mladi, protraen na zemljoradnju jednom ga je ula kako kae. To je stvaralo napetost koja im je oboma smetala i produbljivalo njenu ozlojeenost. Dok je sad gledala sestre, shvatila je koliko im zavidi. Iako razliite po prirodi, razlika u godinama bila je mala, pa su oduvek bile najbolje drugarice. Kao najstarijem detetu, njoj je pripala uloga voe mesto saborca, i inilo se da joj one drage volje preputaju tu odgovornost, ime su oslobodile svoj ivot brige i zadrale jednostavnost koja je njoj uvek izmicala. Ana, Lino, vidite ta sam vam donela s polja, uzviknula je dok je vadila tek izglancane darove. Devojice poletee ka njoj kao gladne make. Lina, najmlaa i veoma umiljata, pade Jelen i pred noge i, uzimajui jabuku od nje, spusti svoju plavokosu glavu na njenu suknju njukajui slatku voku. Ana, ozbiljnija, ostala je da stoji njiui se tamo -amo i gledajui kako Jelenine suknje i podsuknje lelujaju, dok je grickala svoju arenu nagrad u. Dok su tako sedele, spokojno zamiljene na popodnevnom suncu, zvuk uznemirenog blejanja raspri im misli. Jelena je iznenada odgurnula Linu grubo u stranu i skoila ljutitog pogleda u prodornim zelenim oima. Kladim se da onaj seljak jo nije popravio kanal ispod zida, uzviknula je. O, Jelena, zna li ta nam je tata rekao? Ima prava da radi kako hoe. Njegova je zemlja i to su njegove ivotinje, i nas se to ne tie, ree Lina, koju je uvek plaila sestrina odvanost. Da, Jelena, a zna kako se ljuti kada pomisli da smo mu ulazile na imanje bez dozvole, rekla je Ana gledajui kako se u oima njene sestre raa plan. Znam, on je jedini u selu koji brine oko toga, ali ako se zbog njegove lenjosti jadne ivotinje zaglavljuju u kanalu i njihovo mukanje poremeti na mir, ta moe da oekuje?, upita Jelena. Odmah je krenula kroz batu u pravcu zvuka, a sestre su nevoljno pole za njom. Malo dalje niz put ivica se proredila i Jelena se provukla kroz nju, dajui znak njima dvema da je prate. Prele su iroku livadu ka oronulom kamenom zidu koji je obeleavao drugu stranu. Dok su
7

se bliile zvuku, Lina je ugledala ovcu kako bleji od muke i brige, dok je mekana bela glava njenog mladuneta zaranjala i izranjala iz jarka pod zidom. Rupe ispod zidova obino su bile najbolji put da ovca pree s polja na polje, ali usled vremenskih uslova i upotrebe, suvie su se produbile. jagnjetovi mali papci oajniki su strugali po zemlji dok je pokuavalo da dopre do majke. Jelena kleknu i, mrmljajui utene rei, podie jagnje iz rupe. Lagano mu je poloila nemirne noge na mekanu travu i jagnjece poskoi i ode, pratei zdepastu zadnjicu svoje majke. Sestre su nervozno stajale iza nje i gledale preko polja ka seljakovoj kui, koja se sada jasno videla. Jelena je zahvatila malo zemlje i posula po dnu rupe, tapkajui je da bi napravila to vri oslonac. Naposletku je ustala i hitro pokuala da obrie kaljavu suknju i oisti nokte. Uprkos nervozi, Lina nije mogla da odoli da se ne nasmeje. Zavukla je ruku pod Jeleninu i povela je nazad u batu, gde su sve tri oputeno posedale na travu. Otkad su svi ovi ovde, Ana?, pitala je Jelena trljajui blato s rukava. Oh, malo posle ruka. Tata nam je rekao da izaemo da se igramo i provele smo celo popodne same, na miru, bez ikakvih poslova, veselo je izjavila. Blago vama, ali majci e trebati pomo oko veere. Ostanite ovde i uivajte u poslednjim sunevim zracima. Idem unutra da vidim ta treba da se uradi. Ustala je i, podigavi korpu jabuka na ruku, krenula ka stra njim vratima kue. Trebalo je nekoliko trenutaka da joj se oi naviknu na pomrinu koja je jako smrdela na duvan i nagorelo drvo, ali postepeno je uspela da razabere obrise mukaraca okupljenih oko kuhinjskog stola i da pod konim sandalama oseti hladni kriljac. U ovakvim trenucima Jelena je bila veoma zahvalna to imaju dimnjak za koji je njen otac insistirao da se sagradi. Upijao je najvei deo dima. S druge strane dugake glavne prostorije nalazile su se spavae sobe. Ona i njene sestre delile su najveu, gde su spavale u velikom drvenom krevetu s baldahinom koji je napravio Duanov otac Mihajlo. Svaka je imala svoj sanduk u kojem je drala odeu. Jednostavne prostirke od trske koje im je majka napravila i protkala travama slatkog mirisa okruivale su krevete. U drugoj prostoriji nalazila se velika bakarna kada, u kojoj su se devojice, znajui da je to luksuz, jednom nedeljno kupale svaajui se koja e biti prva i dobiti najistiju vodu. esto su sve tri u kadu uskakale zajedno, prskajui, gurkajui i smejui se dok god se voda ne bi toliko ohladila da su drhtei jurile nazad u sobu, da obrisu jedna drugu i oeljaju mokre, zamrene kose pre nego to odu do vatre da je osue. Preplavila ju je toplina kada se setila kako ih je, jo kao sasvim male, otac sve tri zajedno kupao i kako su mu klizile kroz vete prste prskajui ga i smejui se, dok je on pokuavao da ih natera da sede mirno. Sad, kada su postale ene, nije vie morao da uestvuje u tom ritualu, samo bi, naiavi na hrpu svuenih koulja i podsu knji svuda po mokrim ploicama, zapretio da e ih, ukoliko sve ne bude sreeno dok se on ne vrati, naterati da nose kotane korsete kao bogate gradske dame. Otac je sedeo na elu velikog hrastovog stola i puio lulu, glave nakrivljene u stranu dok je sluao. Duan mu je sedeo zdesna. Bela koulja to mu je majka saila imala je male karnere na okovratniku hir kojem ona jednostavno nije mogla da odoli za svog zgodnog jedinca a preko nje obukao je koni prsluk. Jelena je poznavala Duana itavog ivota i s radou se seala nekih
8

njihovih dejih dogodovtina. Namignuo joj je, a ona se, osmehnuvi mu se, okrenula ka ocu. Srce joj je zaigralo jer je, i pored njihovih neslaganja, nikada nije povredio i znala je da joj eli samo najbolje. Majka je u tiini sedela u svojoj stolici kod ognjita i vezla. Bilo je hipnotiue gledati je kako se ljulja napred-nazad dok veze lanenu spavaicu. Jeleni je, kad god bi pokuala da se ljulja u toj stolici, bilo muka od tog pokreta. Otac je upoznao majku sasvim sluajno, kad je dola u Beograd nemilim povodom, zbog sahrane. Odmah je pao na ari ove stidljive, krhke lepotice koja se trecala na svaku grubost bune metropole. Imali su samo nekoliko dana, ali za to kratko vreme zaprosio ju je i pristao da se preseli u njeno rodno selo, te su tu izgradili zajedniki ivot. Jelena se esto pitala da li mu je to bilo dovoljno. Kao mladi iveo je i kolovao se u Beogradu, a po zavretku kole gasio je e za putovanjima tako to je radio u Bugarskoj, Rumuniji i nakratko ak i u Crnoj Gori, gde je iveo s hajducima, koji su se borili za nezavisnost od turske vladavine. Oni su mu poverili zadatak da im vida rane neko vreme, pre nego to ga elja za toplim krevetom i vrstim snom nije odvela dalje. Meutim, uvek kada bi ga pitala, dobij ala je isti odgovor: Veoma sam zahvalan na zanimljivom ivotu koji sam vodio, a sada sam veoma zahvalan to imam sve vas. Imam svoje knjige. Ako zaista poelim nekuda da odem, mogu da putujem kroz njihove stranice. Prila je majci da je poljubi i spustila joj jabuke pred noge. Doekana je s blagim mrtenjem zbog stanja u kojem joj je bila odea, ali se pravila da ga ne primeuje. Na poretu je bio ajnik, a s dimom se meao blag miris kuvane jaretine. Jelena, duo moja, obratio joj se otac, donesi nam vina da se malo okrepimo. Otila je u ostavu. Bacivi pogled po uredno poslaganim redovima velikih zemljanih posuda s maslinovim uljem, spazila je slaninu koja je primamljivo visila van domaaja i krenula joj je voda na usta. Otac ih je astio tako to je na pijaci kupio slaninu. Njen divan miris nadmetao se s majinim tek ispeenim ovsenim kolaima, koje je umotala u muslin i ostavila ovde da se ohlade. Uzela je krag vina i vratila se u kuhinju. Jak miris zagolicao joj je nozdrve potiskujui sve ostale svojom raskonom snagom, od ega se blago smeila. Dok je ona radila, mukarci su nastavili da razgovaraju. Bila je 1526. godina i papa je pozvao na novi Sveti rat protiv Turaka. Slao je krstae pod vodstvom ugarskog plemia. Vojska je trebalo da proe kroz Rumuniju, ali kroz sva susedna srpska sela proneo se glas da bi mogla krenuti i novim putem preko Balkana. Prialo se da je mladi sultan, koji se odlikovao ratnikim duhom, posle tekog poraza koji je naneo Beogradu pet godina ranije, umoran od papinog prenemaganja i da sprema pohod. Niko nije smeo ni da zamisli gde bi se dve vojske mogle susresti, ali svi su se plaili neizbenog krvoprolia kada do toga doe. Jelena je sluala komentare ena iz sela koje su dolivale ulje na vatru priama o nemilosrdnim Turcima koji u pohodima hvataju zarobljenike. Regina je rekla da nekim zarobljenim mukarcima oduzimaju mukost i da ih onda prodaju kao dvorske robove da uvaju sultanov harem. Mnogo se govorilo o haremu, ali veinu tih pria Jelena nije razumela i inilo joj se da su se uvek zavravale grohotnim smehom. Jelena se trudila da sazna ta tano podrazumeva oduzimanje
9

mukosti, ali Regina se samo zakikotala i rekla: Neto za ime naa Ana ezne kod kue. Jelenina majka spusti vez i krenu ka kotlu koji se krkao na vatri. Desna ruka poe joj ka stomaku u pokretu kojim je podsvesno proveravala da li joj je kecelja vrsto zavuena za pojas, a onda uvis da proveri da li joj je gornji deo i dalje privren za steznik. Paljivo je poela da mea orbu. Posle nekoliko minuta uzela je aku jema i ubacila je unutra, pa je jo malo meala gledajui ga kako bubri od sokova koje su isputali meso i povre. Jelena se oduvek divila dostojanstvu svoje majke i na trenutak je zastala da osmotri dugi, spori pokret njene podlaktice dok je meala orbu i mirno gledala kroz prozor ka suncu koje zalazi. Majka je bila veliki vernik i Jelenu je stalno teila govorei kako ne treba huliti i roptati. Jelena je liila na majku, ali zavidela joj je na staloenosti. Nikada nije ula majku da je povisila glas, a videla ju je uplakanu samo jednom kada je, kao dete, ula u sobu i zatekla je kako se njie dok jeca i stee u naruju mali plavi zaveljaj koji je trebalo da bude jelenin brat. Iznela je vino i sipala tenost boje krvi iz sveanog kraga gledajui Duana krajikom oka, dok je on paljivo sluao drugog oveka. Po tome je veoma podseao na njenog oca uvek si imao oseaj da te zaista slua. Kada je zavrila, stala je pored majke. Opazila je kako se Duan pomeo kada mu je pogled pao na njene leprave suknje i osetila da joj prija mo koju ima nad njim. Mama, ta se zaista deava s mukarcima i enama koje Turci odvedu? Majka se okrenu, trecnuvi se kada vide ker kako izlazi iz senke. Odmerila ju je kao neko ko prvi put procenjuje svoje vlasnitvo. Bila je prelepa devojka, duge, talasaste zlatnoplave kose i visokih, istaknutih jagodica, povrh kojih su bile krupne zelene oi i glatka maslinasta koa. Jelena, glas joj je sadrao iste one duboke, umirujue tonove kao i uvek, zna da enski umovi moraju na neki nain da se zabave, i zna da ne treba da slua preuveliavanja i enska torokanja. Pustila sam te da ostane s nama zato to si dovoljno stara i razumna da uje ono to ljudi imaju da kau, ali ne valja ti to slua dokona naklapanja. Uskoro e otii. Idi i dovedi sestre i rei im da se umiju pre veere i, molim te, donesi mi malo kozjeg mleka. Uzgred, hvala ti za jabuke, ba su lepe. Jelena je s mukom zauzdala razoaranje, ali znala je da je svako dalje raspitivanje besmisle no. Kada bi njena majka odluila da je razgovor gotov, maska neprobojnog mira sputala joj se preko lica. Dok su mukarci nastavljali da raspravljaju o logistici, Jelena je izala iz sobe. Majka je gledala kako se vrata zatvaraju za kerkom i onda se drhtavom rukom grevito uhvatila za naslon stolice da povrati ravnoteu. Pogledala je ka nebesima: molim te, Boe, potedi ih. Vladala je stalna briga da e ih jedan od redovnih osmanlijskih pohoda na neki nain pogoditi i svake su se godine obavljale izvesne p ripreme. Meutim, ovog puta su putovali kasno u godini i niko nije znao koja im je konana odrednica, samo se znalo da e to biti rat protiv krstaa. Sada je glavna briga bila kako se snai ako toliko velika vojska proe pored sela. Vojske su u prolosti iscrpljivale sela i imanja svojim zahtevima za hranom i onda se nasilje, usaeno u vojnike, iskaljivalo na narodu. Njihovo selo bilo je delimino zatieno prirodnim poloajem, uglavljeno na padini, tako da je bilo nemogue da ga bilo koja vea vojska zauzm e i da se ulogori u
10

neposrednoj blizini. Napravie logor dole u dolini ako budu doli, du rene obale, ali to nee umanjiti njihove zahteve. Smiljen je plan da se pone s prikupljanjem vikova namirnica s imanja. Od svih seljaka oekuje se da pomognu u etvi i sakupljanju plodova, da bi bilo to manjih gubitaka, a zemljoradnici e skladititi to god mogu. Duan je tiho izaao na zadnja vrata i poao kroz batu ka njoj. Poto je leto bilo na izmaku, dan je krae trajao i temperatura je brzo padala, poput umornog deteta u naruje sna. Poslala je Anu i Linu da se umiju i postave sto, a ona je sluala mukarce koji su iskoristili ovu pauzu da preu na trem. Spustila je kantu kozjeg mleka i stala da posmatra smenu boja na nebu. Duan joj je tiho priao. Bio je potresen zbiljom onoga o emu su razgovarali, ali kada ju je video, raspoloenje mu se popravilo i ispunile su ga nada da e oni ostati netaknuti i novootkrivena reenost da sauva sve to ima. Pogledao je preko njenog ramena ka suncu koje je zalazilo i usnama joj blago dotakao potiljak, od ega se najeila. Znam jo neto to sigurno izgleda isto tako divno kada uvee odlazi na poinak. Nasmejala se, a blagi vetar podizao joj je pramenove kose. Bio je tek malo vie od godinu dana stariji od nje, ali dobro razvijen za mladia. Celo telo treperilo joj je od njegove blizine i suzdrala se da ne podigne ruke iznad glave i zaroni prste u njegovu gustu kosu boje meda. Zamislila je njegove oi boje ilibara, kojima je tako dobro umeo da vidi duboko u nju, kako se u njima prelama topla svetlost. Lagano je spustio iroke, vete ake na njena ramena. Delovale su joj sigurno i uteno, kao teina ebeta u zimskoj noi. Duanu, kao sinu jedincu, nije bilo lako da odlui o svojoj budunosti. Duanov deda bio je ovdanji uitelj i rano ga je nauio da ita i pie. Kao mladi, Duanov otac radio je na lokalnim imanjima poto je, za razliku od oca uenjaka, vie voleo da provodi vreme napolju. S devetnaest godina dobio je pravo na zemljite koje je godinama stajalo neobraeno, dok je otac predavao u koli. istom upornou i odlunou stvorio je uspeno imanje, kupujui zemlju po povoljnim cenama kad god bi se ukazala prilika. Bilo mu je jasno da se otac nada i oekuje da on preuzme imanje i nije se moglo porei da ga i samog privlai pomisao da se oproba u gazdovanju. Meutim, grad ga je oduvek mamio. Razmiljao je da se preseli u Beograd. Za vreme opsade vei deo grada je sravnjen sa zemljom i mnogi itelji su pobegli. Prialo se da su osmanska arhitektura i damije poele svuda da niu. Beograd je bio predloen za sedite okruga, glavni grad osmanske Evrope, pa prema tome i centar ogromne administrativne jedinice. Sigurno nudi brojne prilike, a bio je na samo nedelju dana putovanja od sela. Meutim, da ivi, koluje se i radi u gradu kao samac, bez ogranienja koja nosi odgovornost prema eni i porodici, bio je sasvim drugaiji poduhvat, a tu je bila i Jelena. esto je pomiljao da poznaje Jelenu bolje nego ona samu sebe. Matala je da radi u bolnici, ali to nije bilo prikladno za enu, njegovu suprugu; brzo bi se umorila od skuenih, prljavih ulica i zagaenog vazduha koji udie skoro sto hiljada ljudi. Bili su joj potrebni vetar u kosi i sunce na obrazima, kao i osmesi komija. Grad bi je mogao ogrubeti i razoarat i. Njegova porodica bila je mala i prisna. Jedina sestra, Rahela, bila je dve godine starija od
11

njega i udana za Petra. Oboje su radili s njim na imanju. Petar je bio od neprocenjive pomoi, budui da je pre enidbe radio kao trgovac u poljoprivredi. Imao je dobre veze na pijacama i vaio za oveka od poverenja kada su u pitanju vrednost i kvalitet robe koju je nudio. Dobro su radili zajedno, to je radovalo njegovog oca, koji je sve vie odgovornosti prenosio na sina. Duan je odluio. Posedovao je retku s posobnost da prihvati sopstvene izbore i krene dalje, i ba tu osobinu, koju esto imaju samo zreli ljudi, ostali su mogli da osete u njegovom prisustvu tako, da im je izgledalo kao da su i oni na pravom mestu u pravo vreme. Jelena se okrenu i pogleda ga. Duane, plai li se Stranog Turina? Popustljivo joj se osmehnuo. Jedino ega se plaim je hrana koju ti kuva! Jelena napravi grimasu. Pokuavala je ona, kada bi je majka protiv volje uvukla u kuhinju, da naui, ali bilo joj je jasno da zapravo sa mo broji minute dok ne dobije slobodu da ode i bavi se onim to je vie zanima. Pomagala je i uvek bila spremna da pospremi i poisti, ali onaj jedan obrok koji je skuvala za porodicu samo je Duan, pozvan da im se te veeri, zarad probe branog ivota, pridrui, bio toliko pristojan da sedi i vae dok god hrana nije postala laka za varenje. Angelina je pravila grimase u znak izvinjenja i udarala uke Ani i Lini zbog njihovog kikotanja i navodnog guenja. Nije vano, draga moja, rekao joj je otac saoseajno kada je Duan otiao, a oni zajedno pospremali, moda e biti toliko bogata da nikada nee morati da kuva, i zavereniki su se nasmejali. Zadnja vrata se otvorie i Jelenin otac izae napolje duboko udiui vazduh dok je koraao ka njima preko bate. Kakvo divno vee! Tako je lepo izai napolje nakon to si celo popodne presedeo unutra razmiljajui i raspravljajui se. Jelena je primetila da mu je elo nabrano, to se kosilo s veselim tonom. Kad je doao do njih, s ohrabrenjem je spustio ruku na Duanovo rame. Onda se okrenuo ka klupi i Duan je seo kraj njega, dok se Jelena spustila pored oevih nogu i nehajno mu obavila ruku oko cevanice. ta je to toliko strano u vezi s Turcima, tata?, iznenada je upitala izvijajui vrat ka njemu. Hmm... Pa, ljudi zaboravljaju da su ih mnogi doekali rairenih ruku kada su prvi put stigli s Istoka. Seljaci koje su oduvek ugnjetavali kako katolici, tako i pravoslavci, doivljavali su ih kao oslobodioce, velike zemljoposednike koji vraaju zemlju radnicima. Vidim ja da bi ti radije bila ovde i priala o politici nego da pomae majci. Podigao je obrvu kobajagi zabrinuto. Duan se blago osmehnuo. ta je s priama o njihovom varvarskom ponaanju u bici?, istrajavala je. Duan je bacio zabrinuti pogled ka Ivanu. Bitka je po svojoj prirodi varvarska. Svakako su surovi ratnici. Bore se u ime svog Boga, tako da je umiranje u borbi velika ast i direktan put u njegovo naruje, ali to se ne razlikuje ni kod krstaa. Kad smo mi s Istoka prvi put pozvali svoju zapadnu brau da nam pomognu protiv nadolazeih muslimanskih snaga, Zapadna crkva ponudila je oprost greha vojnicima koji poginu u bici. Ti vojnici takoe su se odlikovali surovou. Sunce je palo iza horizonta i batom se razlila sablasna senka. Bilo je vreme da se ue u kuu,
12

ali Jelena, znajui da je ekaju majini prekori, rei da iskoristi elju dvojice mukaraca u svom ivotu da joj udovolje. Tata, ta misli o tome to Osmanlije odvode ljude u roblje? Strano je oduzeti oveku slobodu, ali robovski sistem nije ono to ti misli. On predstavlja sastavni deo njihovog drutvenog sistema. Osmanlije potuju svoje robove i esto ih smatraju lanovima porodice. U oima njihovog Boga plemenito je osloboditi roba, tako da oni esto dobijaju slobodu i puna graanska prava. Ponekad se muslimani ene svojim robinjama. Sam sultan ima decu samo s robinjama koje je odabrao za svoj harem, te ene postaju kraljice kao majke budueg sultana. Ali deake odvode od majki ak i kad je rat gotov?, pitala je. Prolo je dosta godina otkad su vojnici poslednji put doli ovamo po danak u krvi. Nijedno od vas se toga ne sea, ali da, ovo sistematsko odvoenje hrianskih mladia s okupiranih teritorija svakih nekoliko godina veoma teko pada nekim porodicama, iako je sasvim drugaije od ratnih nedaa. Meutim, mnogi isturaju svoje sinove da ba njih odaberu, jer znaju da e ivot i obrazovanje koje e dobiti u Istanbulu biti daleko bolji od onoga to im sami mogu priutiti. Zagarantovana im je karijera u vojsci ili u dvorskoj administraciji, to e im omoguiti da napreduju do samog vrha. Ivan je video zbunjeni pogled svoje kerke. Znam da ti je teko da razume to, Jelena, ali uglavnom su tolerantni vladari i, mada plaamo poreze i imamo muslimanskog kadiju na mestu vrhovne vlasti, dozvoljeno nam je da ivimo svoj ivot i da se neometano klanjamo svome Bogu. Dopada mi se na kadija, obrazovan je i organizovan ovek, poten i iskren, i njemu treba da zahvalimo na obavetenjima o predstojeem pohodu. On ima dobru komunikaciju s Istanbulom i hoe da se postara da okupirane teritorije kroz koje e vojska prolaziti budu to spremnije, i zato nam govori onoliko koliko moe. Uveravam vas da nisu sve kadije toliko zainteresovane za ivot obinog naroda. Hajde da uemo unutra i jedemo. Angelina nas zove. Mislim da smo dovoljno diskutovali za jedan dan. Ivane, veeras vam se neu pridruiti. Majka nas oekuje, a otac hoe jo da razgovara s Petrom i sa mnom u vezi sa svim ovim o emu smo danas priali. Videemo se sutra. Laku no, Duane, ree Jelena izdiui se na vrhove prstiju da ga poljubi u obraz. Duan je stajao i gledao ih dok nisu uli ponovo pod topao skameni krov i vrata se zatvorila za njima uz blago kripanje gvozdenih arki. Uvek je oseao neko trzanje iznutra kada bi ona odlazila od njega. Krenuo je uskom stazom koja je ila pored kue i vodila uzbrdo iz sela ka njegovom domu. Ruiaste, narandaste i crvene nijanse vrtele su se po sve mranijem nebu ispunjavajui ga iznenadnom toplinom, dok se priseao njenog poljupc a, mekog drhtaja njenih usana koje su mu dotakle obraz ovla kao deje trepavice. Znao je da ga ne voli onoliko potpuno i sigurno kao on nju, ali koreni su im sezali duboko i bili su veoma isprepleteni, tako da e mu sigurno uzvratiti oseanja jednakom merom kada se budu venali i kada bude videla koliko je dobar mu.
13

Drugo poglavlje
SULTAN

ultanov glavni beli eunuh prie da dospe aja. Neka nam veeras nastupi Elma, Arae. Ba divno svira. Nikad ne mogu da odolim njenom napaenom izrazu. Idem da obavim neophodne pripreme, Vae velianstvo. Mehmed je sedeo u svom omiljenom paviljonu koji je gledao na park i udaljenu vodu i posmatrao kako bledi poslednja dnevna svetlost. Bate su bile obavijene ruiastim i zlatnim ogrtaem koji je uproavao njihove izvorne nijanse, dok su se iza njih, kao tamna pozadina, prostirale vode Zlatnog roga, rukavca u obliku handara. Njegov pradeda sagradio je ovu palatu lavirint od soba s tremovima i hodnika koji je ak i njega ponekad zbunjivao. Prvobitno je carska rezidencija bila smetena na irokom vrhu Treeg brda, ali nekoliko godina kasnije premetena je severnije, na Prvo brdo, i podignuta na ovom rtu izolovanom, poumljenom tlu starog vizantijskog akropolja. Prethodni sultani ostavljali su svoje hareme u staroj palati, ali Mehmed je odluio da spoji svoje carsko i kuno domainstvo, te je doveo harem da ivi pored njega u novoj palati, to je zahtevalo znaajan broj novih zgrada i veliku pometnju. Sada su jedini stanovnici stare palate bile ene koje su ostal e iz harema njegovog oca. Pomislio je na Araka, kako sada ide ka spavaonicama harema, klizei kao zrak meseine, uvek tako dostojanstven i pribran. Bio mu je najblii poverenik i kao glavni beli eunuh nadgledao itavu njegovu unutranju palatu, savetovao ga u vezi sa sastancima i unapreenjima, a uz pomo njegove majke, sultanije Roksane, birao i kupovao robinje za harem. Arak je bio u slubi njegovog oca i poduavao ga kao deaka u haremu pre nego to je otiao u Manisu, zapadnu provinciju u Anadoliji, gde su svi prestolonaslednici ili da se obuavaju u politici i rukovoenju kraljevskim domainstvom. Bio je srean to ga je zatekao kad se vratio; verovao mu je bespogovorno, a budui da je on bio upoznat sa svim najintimnijim detaljima njegovog linog ivota, nije ni moglo biti drugaije. Tarie, idem u etnju pre molitvi da malo protegnem ukoene noge, obavestio je svog glavnog paa. Bate su mu bile prava strast, a njihova lepota najveim delom njegovih ruku delo. Uske staze bile su napravljene tako da stvaraju utisak izolacije i pored njegove svite, a dok se etao
14

opijao ga je miris koji ga je svuda pratio: ljiljana, afrana i jasmina. Uvlaio mu se u nozdrve kao jutarnja izmaglica koja se podie s vode. Bio je naroito jak u ovo doba dana, podstaknut t ihim, mirnim vazduhom koji je obavio palatu neopipljivim ogrtaem senzualnosti. Sladio se tim mirisom, kotrljajui ga preko jezika poput nenog peciva. Obino nije imao priliku da uiva u radu svojih brojnih batovana poto su u prolee odlazili u pohod. Teko mu je padalo da prepusti njihovo mladalako obeanje drugima na uivanje, ali ovog puta su ili toliko daleko da su morali da pou krajem leta, da stanu i ulogore se tokom zime, a u opsadu grada da krenu sledeeg prolea. Dok se etao, mogao je da uje brujanja ratnog logora kako se unjaju preko zidova palate, poput ljubavnika koji se prikrada voljenoj, i opominju ga na ono to predstoji. Hteo je da ovaj pohod bude nedvojbena objava njihove moi svetu. Kreu za neto malo vie od dve nedelje. Ako budu uspeni i probiju se sve do Ugarske, onda e Carstvo biti vee nego to je ikada bilo i njega e priznati kao najmonijeg sultana. Uz taj poduhvat nikome vie ne bi morao da se dokazuje. Uprava je zahtevala da u takvoj operaciji svi uestvuju, od ata do najviih zvaninika. Vojska, sastavljena i od feudalnih i od profesionalnih vojnika, brojala je njegove line trupe, janjiare, kljune lanove njegovog osoblja, spahije, naoruane konjanike kojima su bili dodeljeni zemlja i seljaci da je obraduju, ali su konjanici zauzvrat morali da daju odreen broj ljudi pod orujem. Pored toga, bilo je i ratnika i plaenika iz itavog Carstva. Svi su se sticali u ovaj veliki grad, u pripremi za rat, i svaki mukarac morao je da se registruje i rasporedi u oblast gde e logorovati. Njegov glavni pa Tarik bio je zaduen da proveri da li svaki znaajan lan sultanovog domainstva koji se prikljuuje pohodu ima svoje naoruanje i spremne konje. I pored toga to je taj mladi umeo da ga razoara u nekim drugim pitanjima, u oblasti logistike bio je nenadmaan. Bilo mu je zanimljivo kako ak i najpitomiji i najneviniji od njegovih paeva, u vreme mira ponosni samo to mu pale svee i stoje nad njim da ga uvaju dok spava, sada skau na konje i ubijaju neprijatelja kao iskusni i sposobni vojnici, to su zaista i bili. Okrenuo se i poao ka svojim odajama. Dok je Arak skretao iza oka, u jednom od mnogih hodnika koji su vijugali u haremu kao bujni brljan uinilo mu se da uje udne zvuke iz jedne sobe. Kada je uao u spavaonicu, iznenadio se i naljutio to je zatekao ovakvu graju. Slukinje su se uurile u oku dok su dve ene, lepe od grkih statua, vritale jedna na drugu kao najobinije piljarice. Ugledavi ga, one se uutae, dve sukobljene strane povukoe se ka suprotnim zidovima, poput aluzina koje se otvaraju ka novom danu. Arak je brzo procenio situaciju i, pucnuvi prstima, naredio eunuhu da otprati Hortenziju do leilita. Teatralno je izala iz sobe, drei se jednom rukom za glavu dok joj je krv curila kroz rairene prste, a drugom odbrambeno steui haljinu kao da ju je neko upravo silovao. Teodora je frknula na itavu tu predstavu, ali samo je dobila strog pogled od Araka. Dok je prolazila pored Sare, Hortenzija se brzo osvrnu da proveri je li dovoljno daleko da je ne mogu uti. Ako si me preduboko posekla i ostane mi oiljak... rekla si da zna ta radi, proitala je.
15

Kada je Hortenzija izala iz sobe, Sara se okrenula ka Araku. Ovoga puta je zaista preterala. Videla sam kako ju je Teodora udarila. Laljivice!, viknula je Teodora. Nisam je ni prstom takla i ti to vrlo dobro zna. Ko je jo video ta se ovde desilo? Nije zaista oekivao odgovor. Ko bi bio dovoljno hrabar da se suprotstavi ovim dvema? Neka slukinja sigurno nije. Teodora je bila odvana, ali potpuno usamljena. Vladala je tiina. Sultan je traio da Elma veeras svira. Spremite se. Hou sve za dva sata da vas vidim u muzikom salonu. Obavljenog posla, Arak je poao nazad ka sultanovim odajama proveravajui usput svee, poto su plamici drhtali i poigravali od vetra koji je stvaralo njegovo kretanje. Njihove visoke, tanke votane drke podseale su ga na elegantne minarete koji su ispunjavali grad. Sultana je etnja osveila i doekao ga je s osmehom. Gospodaru, sve je sreeno kao to ste naredili, ali morali smo da poaljemo Hortenziju u bolnicu zbog posekotine iznad oka. Kako se to desilo, Arae? Nova svaa s Teodorom, gospodaru. U ime Alaha, Arae, zar ne moe da ukroti tu enu? Njeni ispadi ne nadmauju njene ari. Izgleda da zaista nije u stanju da ivi ni sa pomilju o ravnopravnosti s Hortenzijom, Arak uzdahnu zbog sopstvene nemoi da dri ovu situaciju pod kontrolom. Gospodaru, mogu li da predloim da joj pripremimo miraz i da je udamo za jednog od vaih kapetana? Ona mi je bila prva, zna, Arae. Arak je to vrlo dobro znao, kao i da Teodora koristi tu injenicu da podbada Hortenziju. Majka je dola ubrzo nakon mog esnaestog roendana i objavila da je dolo vreme da postanem mukarac. esto je pomiljao da je majka urila da on dobije potomka samo da ta obaveza vie ne bi padala na njegovog oca. Obavi pripreme, Arae. Nije Arak smatrao da je Hortenzija neduna, ali poto je bila majka prestolonaslednika, nije bilo govora da ona bude uklonjena. Sultanija majka, Roksana, koja je volela Teodoru kao prvu konkubinu koju je odabrala, trudila se da je zadri kraj sebe i savetovala joj je samokontrolu i razboritost, ali situacija se vie nije mogla podneti. Uiniu tako, Vae velianstvo. Time e, naravno, ostati upranjeno mesto. Da, da, Arae, ali ve moramo da smestimo balkansku lepoticu, novi poklon moje majke. Puna je sujeverja i proroanstava i insistira da legnem s njom sutra, kada se okona meseni post. Po njenom miljenju, ako se iz toga zane dete, ono e s e smatrati simbolom slave i napretka Osmanove loze. Vaa majka uvek misli ta je najbolje za vas, gospodaru. To je moda tano, ali Bog zna da u zbog toga platiti kod one nezahvalne alapae Hortenzije. Harem vam slui za odmor i oputanje, gospodaru. ao mi je to to ujem.
16

Imao je est ena u haremu i ponosio se njime. Njih tri bile su deo njegovog prinevskog domainstva koje je doveo sa sobom u Istanbul. Harem njegovog oca bio je primer raskalanosti, a inilo ga je stotinu ena u trenutku njegove smrti. Imao je dve mlae sestre u staroj palati koje je povremeno poseivao i uskoro e ih dovesti u svoje domainstvo, im se situacija smiri. Kada je umro, njegov otac ostavio je za sobom tri ene u drugom stanju. Igrom sluaja, deak je umro na roenju; rodio se pre vremena. Mogli su da uine vie da ga spasu, ali onda on ne bi mogao da ga ostavi u ivotu. Jedan od malobrojnih saveta koje je dobio od oca bio je: Smrt je bolja od nemira. Kada je postao sultan, njegov otac doneo je zakon da sin koji ga bude nasledio ima dunost da ubije svoju brau radi svetskog mira, kako ne bi bilo pretendenata na presto. Kritike iz Evrope ljutile su sultana. Znao je da smatraju osmanlijske obiaje seksualno poremeenim, a on se grozio njihovog licemerja, neznanja i n edostatka razumevanja. Krv mu je kljuala na njihove tvrdnje da je neobuzdan u svojim branim odnosima, dok oni spavaju sa svojim slukinjama i tuim enama i prave generacije kopiladi, naroito engleski kralj, koji je promenio veru da bi udovoljio svojoj pohoti. Njegov harem imao je neumoljivu strukturu, s tri kategorije ena. Na vrhu su bile kadine, koje su mu rodile sina, potom ikbale, koje su mu rodile dete, a onda miljenice, i ograniavao je brane odnose na njih. Trenutno je imao samo jednu kadinu, Hortenziju, majku njegovog sina Murata i jedne kerke, dve ikbale, Saru i Eminu, koje su mu rodile kerke, i tri miljenice, Elmu, Hafu i Teodoru. Sve njegove odabrane ene bile su, naravno, robinje. Nijedan sultan nije mogao da se oeni turskom plemkinjom. To je bio nepotreban rizik. Lokalno plemstvo, ojaano takvom vezom, obrazovalo je aristokratiju punu prevelike ambicije, to je bila lekcija koju bi ti arogantni evropski kraljevi mogli da naue. Kako mi je majka, Arae? Siguran sam da bi se Teodora bolje ponaala da je ona bila prisutna. Ne sumnjam, gospodaru. Mnogo joj je bolje sada, ali veeras nam se ipak nee pridruiti. Naravno, njegova majka nije boravila sve vreme s njim u Manisi, to je bila oekivana dunost majke budueg sultana. Njen odnos s njegovim ocem bio je ometen protokolom. Bolelo ju je da predugo bude odvojena od njega. Zato je redovno prelazila muno desetodnevno putovanje od Manise do Istanbula, ali nekako je i dalje ostajala glavni Mehmedov politiki saveznik i savetnik, i usled snage svog poloaja, kako u prestonici, tako i u sinovljevom domainstvu, uspela da ga promovie efikasnije nego to bi mogla da je bilo drugaije. Hvala ti, Arae. Arak se poklonio i otiao. Mehmed ga je toliko podseao na oca, prethodnog sultana, kojeg je godinama verno sluio. Jednaka velika snaga i isti ratnik, ali poslednjih godina bolest ga je pretvorila u ljutitog i nervoznog oveka kojeg je interesovalo samo da uiva koliko god moe. Nije imao strpljenja ni vremena za svoju decu, ak ni za sinove. Za stalne infekcije koe koje su ga muile nakon meseci provedenih u sedlu na dugim pohodima i koje su dovele do inficiranog korena dlake i gnojavih ireva s unutranje strane butina, kao sneni planinski venac naprosto nije bilo vremena da bi zacelile. Ni stalna primena raznih lekova protiv infekcije koje su mukali najbolji lekari nije mogla spreiti neizbene upale i trovanje krvi koje ga je ubilo u roku od
17

nekoliko sati. Roksana ga je odmah pozvala. Rekao joj je da se okupa i obue, te da obavesti svoje slukinje da je ona odabrana da provede no sa sultanom. Onda je pozvao svoje najvernije pomonike da odmah krenu i dovedu Mehmeda iz Anadolije. Cele noi su jahali bez prestanka i uspeli da se vrate za samo nekoliko dana. Niko nije pretpostavio da mu je otac umro sve dok Mehmed nije predstavljen odgovarajuim zvaninicima i nije organizovano krunisan je. Arak se plaio pobune janjiara, ali novi sultan im je poveao platu kao in dobre volje, a ranija smrt Mehmedove brae ostavila je ist, direktan i pri znat put ka prestolu. Posle ranog uspenog pohoda, Mehmed je lako osvojio vernost naroda i svojih ljudi. Kada je sultan kasnije uao u salon, bio je, kao i uvek, malo zateen prizorom svojih ena, okupljenih u iekivanju njegovog dolaska, nogu podvijenih poda se na zelenom damastu divana cvetnog dezena, tako da su podseale na divnu ardinjeru u punom cvatu i daleko premaivale sve dragulje zakljuane u dubinama njegovog trezora. Dame, veeras sam umoran i zato sedite mirno i pustite Elmu da nas ponese sv ojom harfom. Teodora nam se nee pridruiti. Sultan je preao pogledom preko ena i uinilo mu se da je spazio pomalo nadmen osmeh na Hortenzijinom licu. Video joj je zavoj iznad oka i shvatio da e makar ona biti zadovoljna njegovom odlukom. Hortenzija, sedi ovde kraj mene i izmasiraj mi prste; prstenje me suvie stee. Ovde, sedi mi s leve strane i daj mi da drim malog Murata na krilu. Sultan je osetio uzbuenje dok je gledao kako joj se duge noge njiu ka njemu i setio se njenih jakih, vrstih butina . One su joj bile najbolja odlika i dok ih je sad posmatrao, pomislio je na svog pastuva od jutros, kako su mu sapi podrhtavale u naponu snage. Vi ostale, sedite mi pred noge. Ima dovoljno jastuka. Sara i Emina ovde i ovde, Hafsa ovde. Da, da, molim te, skini mi tu papuu i istrljaj mi prste. Elma, poni. Slukinje su se zaokupile oko njega nudei tacne s ueerenim voem, jedre, slatke smokve i fine semenke nara, to je sve gladno doekano posle celodnevnog posta. Zvuk harfe, istih, tenih nota, nalik na bistri izvor koji tee preko kamenia, smirivao je i oputao sultana, ali uzbuivao ga je Elmin pokret. Njene ruke, tako bele i glatke, milovale su i okidale ice na instrumentu, poput krila divnog labuda. Njena odea od providnog materijala podizala s e i sputala, ponekad joj ogoljujui kou do laktova, a prsti, tako gipki, ali tako jaki, povlaili su ice s meavinom nenosti i odlunosti. Ti isti prsti umeli su jednako veto da poskakuju po njemu. Kad se sultan vratio u svoje odaje, mesec se muio da osvetli dvorita. Bio je skriven magliastim oblakom, kao da je neko pokuao da ga izgrebe, ali je u urbi digao ruke. Arak je ranije upalio sve lampe i soba je sada bila ispunjena mekim sjajem i mirisom roze rua. Laneni i svileni aravi, s tananim vezom od crvenog i zlatnog konca u obliku lala po ivicama, prekrivali su krevet, a pored pei je stajao lavor s vodom koja se puila. Zaulo se tiho kucanje na vratima i, na sultanovo nareenje, E lma ue u sobu. Stala je graciozno i dostojanstveno, jo rumena od sviranja, bradavica isturenih kroz tanku kouljicu i
18

nogu golih osim majunih zlatnih papua. Divno si svirala veeras, draga, rekao je pruajui joj suner. Prila je da ga svue, a kada mu je skinula svu odeu, umoila je meku utu loptu koju je ubrao hrabri grki ronilac u vrelu vodu i poela neno da mu pere prsa. Gledao je kako joj se vitka ruka potapa u vodu kao gladni pelikan, ljupko uranjajui i izranjajui u elegantnom pokretu, i kako joj voda klizi niz nauljenu i namirisanu kou kao da je i ne dotie. Zamurio je i koncentrisao se na dodir prirodno tkanog sunera dok mu je on leteo preko koe, zavodniki praen jednim zaostalim prstom, i pokuao da se oslobodi dnevnih briga. Kada je zavrila s gornjim delom njegovog tela, obmotala mu je krzno oko ramena, dok se on hladio od prestanka njenog dodira i vode koja je isparavala, i spustila mu se izmeu nogu. Neno ga je milovala dok nije oajniki poeleo neto vie i pulsirao od poude i iekivanja, a onda je lagano klekla pred njim. Sultan je otvorio oi i pogledao joj meku kestenjastu kosu. Onda ih je ponovo zatvorio od uitka i pustio je da ga uzme, sve dok njegov krik nije odjeknuo hodnicima palate. Mehmed je loe spavao uprkos zadovoljstvu te veeri. Znao je koju e odluku tog dana morati da donese, to mu nije davalo mira. Nikako nije mogao da ugui sumnju da je moda, na neki nain, njegovo vodstvo pretrpelo neuspeh, i to ba pred pohod. Noas je bio kraj posta, no kada je Kuran objavljen Muhamedu, i radovao se predstojeim proslavama i uit ku u novoj balkanskoj lepotici. Na kraju krajeva, bie malo vremena za oputanje u narednim mesecima. Napolju se prvo dvorite brzo ispunjavalo, kao paleta nestrpljivog slikara veziri u zelenom, glavni dvorani u crvenom, a verski dostojanstvenici, uleme, u ljubiastom, dok se Carski sabor okupljao za sastanak. Sabor su inili svi stariji zvaninici, vojne sudije i ljudi od religije, koji su savetovali sultana i funkcionirali kao dravni visoki sud. Sastajao se etiri puta nedeljno. Sam sultan prisustvovao je dvama sastancima. Danas je bio taj dan. Kroz carsku kapiju iza njih, maui papirima nalik na jato galebova, tiskali su se okupljeni graani nosei svoje albe i zahteve, osokoljeni u svojoj nameti vedrim nebom i toplim povetarcem. Kada su se okupili svi lanovi Sabora, preli su u drugo dvorite, kao kameleon koji gmie preko kamena, i prili Carskoj sali, odaji s kupolom pored Tornja pravde u severozapadnom uglu, gde su stali u dugakoj duploj koloni, kao duga prosuta s neba. Podnosioci molbi uli su posle njih i stali, sada u tiini, naspram zvaninika, iza dve kolone naoruanih janjiara, sultanove elitne borbene jedinice. ekali su. Carski sabor bio je konano raskre izmeu unutranjeg i spoljanjeg sveta palate i malo je ko ikada zadirao dublje od stotinu metara iza susedne kapije, koja je zatvarala sveto tree dvorite i bila poznata kao Kapija sree. Bila je duboka za visinu tri oveka i izbrazdana otvorima za strelce i pukarnicama kao lice afrikog ratnika puno oiljaka od plemenskih oznaka. I za ove kapije na hiljade ljudi provodile su itav ivot. Sultan je pratio trag sunevih zraka koji su u dugim trakama padali s otvora visoke kupole, naglaavajui i obasjavajui mu neke od stihova iz Kurana ispisane na plavim iznikim ploicama koje su ukraavale zidove. Kao i uvek pre pohoda, u njegove prostorije donet je sto na kojem je
19

leala velika mapa; okove finog pergamenta od telee koe pritiskali su teki kristalni ukrasi da bi je to vie poravnali. Voleo je da razmilja o ratnoj vetini, a ovo umetniko delo pokazivalo mu je svet sa svim dravama i provincijama, doputajui mu da likuje nad svakom teritorijom koju su Osmanlije pokorile. Bacio je letimian pogled dok se bliio ogledalu, primeujui novu oblast koju je kartograf naglasio po njegovom uputstvu. Gladei svee obrijanu, nauljenu glavu, uzeo je turban i divio se sloenom dizajnu izvezenom na osnovi. Svaka osnova je bila izraena od drugaijeg materijala i s drugaijim vezom, a turbani, jednom napravljeni, nikada se nisu razmotavali. to su bili vei, to je bio vii status onoga kome pripadaju. Tarik je pomogao sultanu da stavi veliki beli turban na glavu, a potom je spreda zakaio rubin veliine kokojeg jajeta. Rubin je velianstveno sijao u ogledalu podseajui ga na krv koja e se proliti u predstojeim mesecima. Iza ovog fantastinog dragulja trcala su tri duga, elegantna pera bele aplje crnih vrhova, najvie to je neki zvaninik mogao da nosi, dajui mu dodatnu visinu i stas. Uhvatio je rubinima optoenu drku svog bodea i zavuk ao ga za pojas. Onda je uzdahnuo. Mora da naui da bolje filtrira sve ovo. Ne bi to trebalo toliko da ga pogaa. Lep poklon od moje majke, promrmljao je divei se crvenom kamenu dok je svetlost poskakivala meu njegovim usecima. Izvrstan primerak, u obliku oka, da otera oko zavisti pre nego to uspe da nanese neku tetu, odgovorio je Tarik ispravljajui sultanova pera. Sultan se nasmejao: To je samo sujeverje, Tarie, premda je verovatno imala to na umu. Odakle zna za to? Mislio sam da smo te ovde dobro nauili. Tarik je ponizno povio glavu i preao pogledom preko bogatih cvetova na svilenom tepihu pod nogama. Ona me i dalje uva, zna; ak i kada su mi Boja sila i Muhamedova udesa pratioci. Majinska ljubav nikada ne umire, Vae velianstvo. Tarik je tiho posmatrao svog gospodara. Priali su da je bio prelepo dete, ali za razliku od svojih prethodnika, nije imao naglaen nos, koji je karakterisao njihove profile, i esto mu je lice delovalo spljoteno. Sultan je ohrabrujue potapao svoj kaftan i Tarik je ekao znak da ode, ali je Mehmed i dalje stajao pred ogledalom. Tarie, sea li se naeg tajnog, uurbanog puta nazad u Istanbul kada su do nas stigle vesti o smrti mog oca? Naravno, Vae velianstvo. Bilo je to pre samo est godina. Bilo vam je tek devetnaest. Nikada ga nisam poznavao, zna, Tarie. Kao dete malo sam vremena provodio s njim i ono neto lekcija koje me je nauio bile su teke. Nakon to sam obrezan i poslat daleko od kue, retko sam ga viao. Tarik, nenaviknut na takva priseanja svoga gospodara, nije znao kako da reaguje. Verovao je u svoju sposobnost. Imao je dvadeset paeva pod svojom komandom, sve obuene ratnike koji su pratili sultana u bitku, ali koji su u mirnodopsko vreme obavijali razne vrste svakodnevnih poslova od odnoenja vode do snabdevanja sultanove ostave. Zasluio je svoje mesto tokom godina uenja i vrednog rada, od prvih dana vladavine u Manisi, dok se Mehmed nije vratio da preuzme presto, ali istina je bila da nikada nije bio zaista oputen sa sulta nom i znao je da se od
20

njega oekuje vie. Postojala je neka naznaka nesigurnosti u tom oveku, neka neotkrivena potreba, kao panja neeljenog ljubavnika koja ga je draila i terala ga da se u njegovom prisustvu potpuno zatvori. On je bio nenadmaan voda, gospodaru, koji je stvorio mono i napredno carstvo. Moda moji savetnici smatraju da sam slabiji ovek, lakoveran i zbog toga moram sve ovo da trpim. Ne, gospodaru, ve ste se dokazali. Hrabar ste suveren koji e ouvati i proiriti Carstvo. Sultan proguna: Spreman sam. Hajdemo. Ne elim da me ekaju. Napustio je srce palate i krenuo ka drugom dvoritu. Dugi plavi kaftan oivien tankim slojem belog krzna od hermelina vijorio se za njim dok je hodnicima palate jezdio poput jedrenjaka. Sultana je karakterisao njegov kaftan, bio je izraz njegove linosti, i ljutio se to je majka insistirala da zimi za vreme ceremonijalnih dana nosi uti, oivien samurovinom, kako je obiaj nalagao. uta nije bila njegova boja. U njoj je izgledao skromno i prosto u vanim prilikama. Njegov otac je isto vie voleo tamnije boje. Razmiljao je da malo probere kroz riznicu gde su se uvali kaftani svih pokojnih sultana, da odrazi liniju dinastije i iskoristi neke od onih koje je njegov otac nosio u svojim ranijim godinama , kada se jo mogao ponositi figurom. Odmah iza njega ili su kljuni paevi, a iza njih, poskakujui i posrui, probrane sultanove gluvoneme akrobate koje su ostale u prohladnim hodnicima kada su sultan i njegovi paevi izbili u osunano drugo dvorite. Narod je razdragano doekao vou i svi su poeli ustro da mau svojim peticijama. Njegov otac je moda postao povuen u poznim godinama i izgubio potovanje stanovnitva, ali Mehmed je bio oboavani voa iji su ratniki pohodi iznova ispunili narod ponos om. Mehmed je zastao da pusti da mu kliktanje i sunevi zraci ugreju krv. Onda je polako i dostojanstveno krenuo du kolona svojih podanika, samouverenim koracima, s osmejkom koji mu je igrao u uglovima usana. Povremeno bi uzimao peticije kada bi mu neko b a zapao za oko, a kada je sakupio pet-est, okrenuo se od svog naroda i poao prema prestolu, koji je bio smeten ispod baldahina pred Kapijom sree. Spustio se na veliko etvrtasto sedite od tamnog drveta, optoeno biserima i draguljima neobjanjive lep ote, dok su mu iznad glave s platnenog krova visila dva velika ukrasa s dragim kamenjem, nalik na monice rasplodnog bika. Dostojanstvenici se duboko poklonie pred njim. Ne klanjaj se preduboko, Ali. ovek tvojih godina moda se vie nikad ne ispravi, zadirkivao je Mehmed svog velikog vezira. To je rizik u slubi tako velikog oveka, Vae velianstvo, osmehnuo se Ali. Veliki vezir uzeo je peticije iz sultanove ruke i, smestivi se pored prestola, proitao prvu jasnim, zvonkim glasom. Bila je to tuba protiv trgovca koji je taloio robu, to je izvitoperilo cene za lokalne zanatlije, tako da je sultan naredio da se lokalnom upravniku odmah poalje uputstvo da istrai ovo pitanje. Tu je bila i peticija majstora esnafa, koji je tvrdio da njegov egrt, kojeg je obuavao i vaspitao, tajno radi za drugog bez njegove dozvole. Sultan je pozvao okrivljenog i naterao ga da se zakune da e raditi samo za svog majstora tokom egrtovanja,
21

inae e biti uklonjen iz zanata. Dok su janjiari izvodili ljude napolje, Mehmed se pripremao za predstojei posao. Njegovi zvaninici polako su okretali leda narodu i, podelivi se u grupice, krenuli kroz lukove trema koji je okruivao Carski sabor. Krov trema bio je drven, oslikan zelenom i belom bojom, ukraen zlatom i poduprt brojnim stubovima od mermera i porfira. U glavnoj odaji bilo je svetio i toplo. Sunce se prelivalo kroz ulaze i pozlaene paravane, kao strele u unakrsnoj vatri, a plave i zelene iznike ploice koje su pokrivale zidove od poda do tavanice blistale su se i s ijale poput kaftana kakve konkubine. Smestili su se u velikoj dvorani koja je imala dve susedne prostorije, jednu za inovnike, drugu za arhivu, i ekali sultana. Mehmed je ustao od prestola i poao u dvoranu. Legao je na divan od izlizanog plavog somota, smeten sa strane, samo za njegovu upotrebu. Ponekad bi nadzirao ove sastanke iza zlatnog paravana koji je gledao na prostoriju iz susednog Tornja pravde. Toranj je bio visok nekoliko spratova i najvia graevina u palai, te se jasno video s Bosfora kao obeleje, a sultan ga je koristio da bi uivao u pogledu. Vremenom je postao simbol sultanove vene strae nad nepravdom. Svako je izdaleka mogao da ga vidi i oseti se ohrabreno. Mogao je da ue u Toranj diskretno iz unutranje palate i da sedi neprimeeno, kuckajui na prozor kada je hteo da se sastanak okona, ali uvek je vie voleo da bude vidljivo prisutan, naroito na dan kao to je bio ovaj. Znajui koliko mu je ova tema bila teka, Ali je odmah poeo. Kao to neki od vas znaju, bilo je izvetaja u vezi s naim drugom vezirom Abdulom. Moramo da pregledamo te informacije i predstavimo ih naem sultanu. Ako on odlui da je ono to smo uli istina, onda Abdulovi postupci zasluuju smrtnu kaznu. Ali je bacio pogled niz prohladni hodnik koji se protezao iz sobe gde je sultanov delat, istovremeno i glavni batovan, stajao pretee u senci i ekao nareenje. Od presudnog je znaaja da drava nastavi da nadgleda svaki uvoz i izvoz, budui da su stabilnost cena i odravanje kvaliteta najvaniji inioci ekonomije. Oglasilo se odobravajue mrmljanje na ove rei. Svi trgovci moraju da imaju dozvole i zasada mogu da se izvoze samo vikovi kao to su vuna, koa i drvo. Naa trgovaka premo nad Rusijom i Crnim morem spreava da proizvodi putuju direktno u Evropu, ali nedavno su cene koje smo plaali za rusko krzno bile neprirodno visoke. Abdul je vezir koji je odgovoran za celokupnu trgovinu s Rusijom. Razni ministri istupie. Jedan je putovao u Rusiju i sastao se s trgovcem koji ga je obavestio da je javna tajna da Osmanlija Abdul dodaje za svoj dep debelu maru na cene koje je u stvari upalaivao njihovim krznarima. Ironino je, morate se sloiti, ree sultan, to sam ga zbog njegovog izvanrednog raunovodstvenog umea imenovao za ministra koji e me pratiti na pohodu radi nadgledanja riznice, isplate zarada, popisa umrlih i ivih. Poznato je da ima skupu enu, gospodaru, odgovori veliki vezir sarkastino. Lino sam ga oenio kerkom kurdskog amira! Odlian par! Da, gospodaru.
22

Kurdske drave prihvatile su svoj relativno nezavisan status i zauzvrat priznale osmanski protektorat, a daju i naoruane vojnike s konjima da slue Carstvu po pozivu. Oekujem dobar odziv iz te regije u toku sledee nedelje. Da, gospodaru, ali izgleda da je porodica zloupotrebila tu vezu i grubo prekoraila ovlaenja na raun toga to ima roaka koji je ministar od takvog bogatstva i vanosti. Nedavno sam zaustavio karavan pun svile, krzna i dragulja koji je krenuo ka princu Moli po Abdulovom nalogu. Sultan je nestrpljivo povukao svoju odoru, kao da mu je ona kriva. Prebacivi stopala preko divana, spustio ih je vrsto na svileni ilim. Savetnici su utali u iekivanju. Lagano je ustao. Izdao je svoj narod i mene, svog vrhovnog vou, kojem se zakleo na vernost. Okrenuo se ka Aliju i klimnuo. Ali je pogledao ka mranoj figuri koja je ekala u hodniku. Bez rei se okrenula i nestala. Premestite mu enu u neku manju gradsku kuu blizu bolnice u njihovoj etvrti i dodelite joj vojnu penziju. Rasprodajte njegovo imanje za gradnju dodatnih kuhinja za ovu bolnicu koja e nuditi besplatne obroke sirotinji, ali pobrinite se da se ovo ne doivljava kao vakuf. Njegovo ime nee stajati pored imena onih koji su dali svoj poboni doprinos, tih velikih mukaraca i ena iz naeg carstva koji su osnivali institucije za optu dobrobit. Sultan se onda okrenuo janjiaru Agi, krupnom i grubom oveku koji je predvodio njegove elitne vojnike. Pronai i uhvati princa Molu i njegovo pleme. Prenesi mu sledeu poruku direktno od mene. Kerka mu je osramoena i on je ugrozio na odnos. Pogubio sam Abdula zbog izdaje i, ako on izazove bilo kakav nemir u regiji ili prekri na dogovor, ubiu mu i kerku. Posle toga neu tedeti sredstva da uhvatim i unitim i njega. Uprkos namrtenom elu, sultan se uspravio do pune visine i dao znak Aliju da mu prie. Dakle? vrsto, odluno i poteno, Vae velianstvo. Pitam se zato je to ba sada morao da uradi. Moda je osetio da je vlast popustljivija nego to je bila pod mojim ocem. Ne, gospodaru. Bojim se da su ovakvi incidenti esto ishod pohlepe i da su njegovi zahtevi naprosto postali preveliki da bi ih savladao. Bilo kakva pretnja s Istoka ugrozila bi nau predstojeu kampanju. Moramo da se pobrinemo da ona bude hitro izvedena. Potrebni su nam svi resursi na Zapadu. Sultan uze svoju tugru, drvenu kocku koja je nosila njegovo ime i titulu, kao i ime i titulu njegovog oca, i poe da lupa svoj peat na dokumenta, dok su se ministri okupljali u razliitim grupama, razmatrajui i raspravljajui meu sobom. Dovedite mi astrologa, rekao je kada je doao do poslednjeg. Ubrzo je u sobu uveden povijen gospodin u narandastom odelu koji se teko oslanjao na tap. Trebalo mu je malo vremena da se ispravi posle naklona, budui da su ga slomljena kolena izdavala, i tresao se od naprezanja. Sultan, koji je gajio veliko divljenje prema astrologiji, strpljivo
23

je ekao. Ah, tu si, Kemale. Za nekoliko nedelja moj logor bie pun, kao odgovor na nae pozive. Priupitaj svoj almanah i zvezde i nai nam povoljan dan za kretanje u pohod. Uiniemo 1526. jo jednom slavnom godinom. Kada je najzad odabran dan i astrolog otiao, ministri su se okupili, spremni za polazak. Nervozno su cupkali kao roj nemirnih pela. Ali je stajao pored sultana, s potpisanim dokumentima vrsto zavuenim pod mikom, i zbijao ale u nastojanju da ga oraspoloi. Mehmedov smeh razlegao se, glasan i jedinstven, kao zvuk zvona, zato to je ostatak sobe zapao u napregnutu tiinu i svi su se okrenuli ka ulazu u odaju. Delat nije bio zastrauju ovek, ali njegova tamna odora i maskirano lice, zajedno s njegovim dugim, tankim udovima i nemim ali obuzimajuim prisustvom, nadvijali su se nad sobom kao izgubljeni demon koji nee da pree na drugu stranu. Poto je sultan klimnuo glavom, poao je napred laganim, odmerenim koracima. akom u rukavici vrsto je drao Abdulovu glavu dok su spore kapi svee tamne krvi padale na srebrni tanjir koji je drugom rukom drao ispod vrata. Bila je precizno i isto odseena, ali je lice bilo crveno i zgreno, a oi stravi no iskolaene. Gotovo je, ree sultan hladno. Nabij je na kolac i postavi je iznad kapije. Neka to bude nauk svima. Rekavi to, izaao je iz odaje i paevi potrae za njim da ga sustignu, ostavljajui sabor za sobom kao polje izgaene penice. Posle veernje gozbe i proslave Mehmed se etkao po sobi u privatnim odajama, pokuavajui da smiri zbrku oseanja koja su mu se uvrtala u stomaku kajanje, gaenje, razoaranje i strah. ustro je trljao trbuh. Trebalo mu je vremena da osvoji potovanje janjiar a, ulema i dvorskih zvaninika, a ovaj in pokazae im da ne namerava da tolerie nita manje od potpune odanosti. Kucanje na vratima bilo je kratko i otro. Posle uzvika da ue, Arak je stupio u prostoriju, a za njim se uunjala i jedna devojka, graciozno i tiho poput jegulje koja pliva okeanom. Mehmeda je istoga asa zadivila njena lepota, kao to se njegova majka i nadala. Bilo je neeg tako ljupkog i prefinjenog u njoj dok je stajala pred njim, bleda kao najfiniji talijanski mermer koji je ikada video. Kosa joj je sijala kao beli saten, a dugi platinasti pramenovi padali su joj niz lea u debelim konopcima. Poao je k njoj i dao joj znak da ga pogleda. Iza moleivosti u ljubiastim oima prepoznao je oajniku elju da bude prihvaena i da se dopadne pogledom je dotakla onaj deo njega koji nije hteo da prizna da postoji. Hteo je da razgovara o tome s ovom devojkom i da ga ona umiri, ali to teko da je bila tema za jednu enu. Odakle da pone? Danas sam naredio svoje prvo pogubljenje pogubljenje oveka kojem sam se divio; trebalo je da vidi kada su mi doneli njegovu glavu s oima iskolaenim iz duplji, krvavim i staklastim; s ustima uvrnutim kao zguvani papir i s krvlju to je jo topla kapala u debelim kapima a onda se zgruavala na onom tanjim. Serena je primetila napetost na licu svog gospodara i pomislila da mu moda nije po volji.
24

Zadrhtala je od straha i donja usna joj se zatresla kao gusenica u pokretu. Sultan je primetio njen nemir i to ga je povratilo iz morbidnog razmiljanja. Draga moja devojko, vidim da ima osetljivu duu kao i prelepo lice. Doi i sedni kraj mene da mi malo ita. Poveo ju je ka svom divanu, gde ju je uhvatio za ruku i drao na krilu. Serena je, ohrabrena, itala malo persijske poezije i gledala kako mu se crte lica postepeno oputaju. Dobro ita. Oprosti mi, malo sam smeten, ali imao sam teak dan i tek mi predstoji neizvesnost, vreme kada e me ceo svet gledati. Ako bude leala veoma mirno, moe uti udaljeno brujanje logora koji eka na moju zapovest. Izvan gradskih zidina protee se velika poljana koja je uglavnom samo beskorisna livada, ali sada vrvi od ljudi spremnih za borbu, ljudi koji ve mogu da vide krv na svojim maevima i osete njenu so na usnama. Moja vojska e otputovati najdalje to je ikada bila, duboko u srce Evrope, odande e jednim zamahom svoje ape neizleivo raniti Mleane i Habzburgovce. Vae velianstvo, vi ste najvei Gazija kojeg je carevina ikada imala. Znam da e vas Alah tititi i da ete nam se vratiti kao pobednik. Sultan se osmehnuo i neno joj uzeo obe ake. Moda i sinu, lepotice moja, moda i sinu.

25

Tree poglavlje
ODLAZAK

an je svitao i nebo se nadvilo nad gradom kao svetloplavi ogrta. dral je preleteo visoko iznad zidina palae proteui vrat dok je zamahivao ka tihim, mirnim vodama Mramornog mora. Palata je sijala na suncu, nepomina kao ustajali vazduh. Sagraenoj na rtu, na vrhu akropolja, iznad ua Bosfora i Zlatnog roga, zastraujui, neprobojni zidovi videli su joj se miljama unaokolo. Unutar ovog bastiona snage lavlja rika odjekivala je o zidove kraljevske menaerije. Sluga je hitao kroz prvo dvorite, povijen od teine kofe pune iznutrica koje su bile namenjene da se umiri zver. Struganje njegovih konih papua uvlailo se u tiinu poput gamadi. Duboko u njenom srcu, ispod fino oslikane kupole koja je krunisala njegove odaje, sultan Mehmed protegao je ruke iznad glave, jednu po jednu, labavei napetost miia u pripremi za luk koji e danas isprobati. Jesu li veprovi puteni, Arae? U zoru, gospodaru. Jak, prgav par, jedan veliki i cm, a drugi, iako manji rastom, brz i divalj. Naravno, nijedan nee predstavljati problem za Vae velianstvo. Sultan se osmehnuo. On je uveo ovu tradiciju. Laska mi, Arae. Nazovimo velikog crnog Baltazar, u ast ugarskog grofa koji predvodi ovaj suludi krstaki pohod, a drugog Kasi je, po papi koji e shvatiti da nevernici nikada nee pobediti protiv velike moi islama. Glavni beli eunuh se pokloni. Lovaka druina vas eka, gospodaru. Kada je izaao iz salona, Arak se u hodniku mimoiao s Tarikom, koji je nosio sultanovu lovaku opremu. Glavnog paa Tajne odaje pratio je mlai pa, koji je, kad je uao u sultanove odaje, nervozno preao preko ukrasnih podnih ploica i poloio padiahov kaput preko di vana kao da je iva ivotinja. Onda su se uzvrpoljili oko njega Tarik poe da ga oblai u svileni ve, dok mu je mlai pa glancao izme. Kada mu je Tarik paljivo zakopao izvezeni koni prsluk, sultan je zabacio ramena prkosno isturajui bradu, i pokazao snanu vilicu naglaenu uredno potkresanom bradicom. Mehmed se sagnuo i pokazao mlaem pau da moe da ode, te poeo da navlai duge jahae izme preko mekih konih arapa, da bi se potom uspravio i okrenuo da se divi svom
26

odrazu. Odevao se elegantno, ali jednostavno, to je naglaavalo njegovo snano telo razvijeno usled ljubavi prema sportu. Bio je strastveni rva, jaha i baca koplja, to mu se odraavalo u jakom vratu i irokim ramenima. Na palcu je nosio streljaki prsten, kao simbol lovakih i vojnikih vetina. U njega je gledao kao ponosit i samouveren voa koji je ve dokazao svoju vrednost. Doao je na presto sa samo devetnaest godina i ve godinu dana kasnije poveo je vojsku duboko u Evropu, gde je, borei se kao gazija, pravi ratnik za veru, opseo i osvojio slavni grad Beograd. Ovoga puta e pokoriti Budim i Petu. Uz zvuk odobravanja okrenuo se na peti i, izlazei iz svojih prostorija, poao preko unutranjeg dvorita ka talama na ivici bate, gledajui na prostrani park koji je okruivao unutranji deo palate. Veliki vezir stajao je na rubu skupine starijih oficira i duboko se poklonio kada se sultan pribliio. Istupio je glavni konjuar, povijene glave, vrsto drei uzde divnog, belog arapskog pastuva koji je poskakivao na travi, grozniavo zamahivao glavom i kolutao oima u iekivanju, lako se leto bliilo kraju, jutro je bilo iznenaujue toplo i lagani sloj znoja ve mu je prekrivao sapi. Smejui se, sultan je uhvatio uzde i skoio na sedlo. Milujui ivotinju, spustio se na nju i, tek poto se udobno namestio u sedlu, uzjahali su i ostali. Okrenuvi se glavnom oruaru, sultan je pruio ruku zahtevajui svoj luk. ovek je podigao kutiju od plia i koe, obmotanu zlatnom icom i izvezenu svilenim koncem, i otvorio je. Mehmed izvadi divnu napravu, tanano izrezbarenu od tisovine, i dovoljno malu da moe lako njome baratati dok jae. Na sve lukove postavljene su strune koje ste vi lino osmislili, gospodaru, ree veliki vezir. Svaki ovek mora da ceni plemenitost rada, Ali, odgovori sultan prebacujui luk preko ramena i priteui tobolac sa strelama za bisage. Izvadivi jednu, paljivo ju je osmotrio bila je duga, fina i elegantna, poput pera kraljevskih labuda kojima je bila ukraena. Kada ju je vraao, sunce je obasjalo jednu stranu tobolca od orahovine, optoenog srebrom, slonovaom i sedefom; zasvetlucao je i zablistao kao povrina mirnog mora, zbog ega je glavni oruar zakiljio i uzmakao korak. Sultan je pustio da mu koa naas upije tople zrake i onda povukao uzde. Oseam se velikoduno, uzviknuo je. aku rubina svakome ko ubije manjeg, Kasija! Neka vaa odlunost i preciznost pokau kako ete se boriti za mene u bici. Pokazaemo tim prokletim papistima da nema tih krstaa koji nas mogu da unite. Pustite kerove! Veliki psi skoie napred. Ui su im bile priljubljene uz glave, noge su im se pruale napred i nazad, tako da su bili skoro horizontalni u trku. Lovaka druina, predvoena sultanom i velikim vezirom, galopirala je nizbrdo u poteri, ka zapadnom delu parka i njegovoj u mi. Ali je posmatrao kako se sultanovo elo razvedrava dok ga je adrenalin obuzimao, sve dok nije oseao nita osim vetra u uima i uzbuenja od jurnjave za plenom. Setio se njihovog prvog zajednikog pohoda. Veliki vezir budno ga je nadgledao, zabrinut da e mladom sultanu trebati dodatna podrka i savetovanja, ali Mehmed ga je nadmaio na bojnom polju i on je s ponosom gledao mladog ratnika kako iz sveg glasa uzvikuje Alahovo ime dok je spretno rasecao meso
27

neprijatelja. Meutim, nije mogao da se pretvara da se slae s njegovom nedavnom odlukom. Mesto velikog vezira bilo je uz sultana, ali Mehmed je bio nedokazan i podseao je Alija na drugog velikog oveka kojeg je imao sreu da slui na sultanovog oca. Imao je lo predoseaj koji je odano guio. Bilo je osam velikih lovakih pasa, estokih, gipkih i neustraivih. Uli su u umu u punoj brzini, sultan je bio odmah iza njih, a njemu za petama stariji kapetan. Ubrzo im se pridruio i ostatak druine, tako da su jahali izmeu dobro rasporeenog drvea, skor o bok uz bok. Psi iznenada skrenue ulevo i zau se krik. Jedan od ljudi probijao se napred, spremnog luka, nianei dok je jako stezao svog konja. Mogli su da vide vepra kako juri ka njemu kroz ipraje, krivudajui i klizajui se, sitnih oiju ispunjenih strahom, s parom koja mu je kuljala iz nozdrva. Lovaka druina zbila se u poteri i vojnik je odapeo strelu koja je za dlaku promaila zver. Ha! Ovo je zaista Kasije, suvie podmukao za tebe, Muhamede, doviknuo je sultan mladom kapetanu. Druina, sada na korak od ivotinje, mogla je da joj vidi crnu srdbu u oima. Da ti pokaem kako se to radi, zagrmeo je sultan dok mu je e za krvlju strujala venama, i ostatak druine malo se povukao. Sada je bio skoro uz vepra i psi su poeli da ga opkoljavaju. Podigao je luk i odapeo divnu dugaku strelu. Pogodila je vepra u pleku. Jauknuo je i usporio, a psi ga okruie kada se okrenuo da jurne. Primakli su se i drali zver na odstojanju dok je sultan vadio novu strelu i pogodio je pravo u grkljan. Vepar se strop ota na bok uz graju ostatka druine. Hajde da predahnemo i popijemo neto u paviljonu kraj jezera. Onda emo krenuti za Baltazarom, da upotpunimo jutronju vebu. Dok je sunce polako uzmicalo, ostavljalo je traku narandastog sifona za sobom. Lekarei na divanu, sultan je posmatrao paeve koji su sakupljali lukove i strele nakon popodneva streljatva na travnjacima ispred paviljona. Veliki vezir sedeo je pored njega, obojica duboko zamiljeni o pripremama u protekle dve nedelje, koje su tako brzo prole. Pijuckali su aj iz oljica ukraenih nenim zlatnim listiima. Nedostajae mi velianstveni pogledi s ovih zidova kada budemo duboko u snegom okovanoj, okrutnoj evropskoj zemlji; dok budemo gledali i iekivali prve pupoljke da se probiju da bismo mogli da napadnemo. Mnogo smo puta zajedno preli te staze. Jesi li siguran da se putevi odravaju kako treba? Da, Vae velianstvo. Tokom poslednjih osam meseci preduzeti su posebni napori da se oni ouvaju, kao i ostali kljuni pravci koje emo moda koristiti u povratku. I mape su zavrene? Upravo ih zavravaju, gospodaru. Sea li se kada si planirao prvi pohod s mojim ocem? Tek si bio imenovan za velikog vezira. Seam se, gospodaru. Va otac bio je veoma detaljan, kao i vi. Nije hteo da rizikuje ivote ljudi zbog loeg planiranja.
28

Kao to je onaj nesreni kartograf otkrio, nekada me je tako radovalo kada bi mi otac udovoljio i dozvolio mi da prisustvujem tim sastancima i sluam sve te prie o vojnicima i ratovanju. Greka na mapi moda nas je kotala ivota, Vae velianstvo. Odmah ga je ubio. Nisam ni video kad je isukao ma. Stajao sam i gledao divna obeleja, crne i plave linije koje su razgraniavale planine i reke, a ve sledeeg asa sve je bilo crvena izmaglica i oi su mu bile pune krvi, dok mu se glava kotrljala pred mojim nogama kao lopta izbaena s igralita. Nije bio posao jednog princa da ukloni glavu iz sobe, rekao je Ali strogo. Ali to je unapredilo pravljenje mapa, zar ne, Ali?, nasmejao se sultan kratko. Doi u u polje sutra u zoru, posle prve molitve, da malo pregledam teren. elim da vidim etu koja podie atore, vozae topovskih kola, bolniare i vodonoe. Takoe, hou da porazgovaram s mladom vojskom gradnja mostova preko Dunava bie kljuna za nau opsadu grada. Oekivae vas. Koliko smo vojnika imali na poslednjem brojanju? Oko ezdeset hiljada, gospodaru. Oekuju li se neke arke usput? Ne. Odabrali smo najbezbedniji put do odredita i nije bilo nikakvih ustanaka, niti problema. Ona plemena koja istrajavaju u buntu, Beduini, Druzi, lee sada skoro sva na Istoku. ta kau nai pijuni u Ugarskoj? uli su glasine da je velika zver vae vojske ponovo u pokretu, ali samo kao odgovor na papin krstaki rat. Niko ne oekuje da ete povesti vojsku sve do Dunava i nema nikakvih odbrambenih priprema. Gde misle da emo se sresti s krstaima? Svakog dana oekujemo tu dojavu. Gospodaru, moram da vam estitam kako ste izali na kraj s Abdulovom porodicom. Vai ministri su bili okirani, a princ Mola bio je ponizan u svom odgovoru. Moete biti sigurni da e Irak i Istona Turska ostati mirni dok smo zauzeti na drugoj strani. To su dobre vesti. Ostala su samo jo dva dana do naeg polaska. Sutra u udariti svoju tugru na prazne dekrete koji e ostari kod tebe na uvanju u mom odsustvu. Iskoristi ih kada i kako bude smatrao da treba. Gospodaru, i dalje smatram da bi trebalo da poem s vama. Ali, borio si se uz mene i pre i dokazao si svoju vrednost na polju, ali izgubio sam jednog oveka u kojeg sam se uzdao i ne znam koga bih mogao nai da te zameni. Bie jo mnogo bitaka, ali ovoga puta e mi snagu dati to to znam da si ti ovde. Prepusti prljav posao nama mlaima! I, Ali, znam da sam ih ve video, ali hou ponovo da proem kroz pun spisak vojnika i zaliha, kao i da vidim mape kad budu zavrene. Da, Vae velianstvo.
29

Arak je ekao ispred paviljona kada je veliki vezir ustao da krene. Nadao se da e vesti koje je nosio obradovati sultana i moda mu pomoi da se malo opusti. Bio je lako razdraljiv pr ed svaki veliki dogaaj, a pred pohod naroito. Ali se toplo osmehnuo Araku kada je izaao. Dugo su radili zajedno, obojica su bili desna ruka sultanovom ocu, jedan zaduen za njegov lini, a drugi za njegov profesionalni ivot, i sada su uspeno odravali te poloaje sa sinom. Samo dobre vesti, nadam se, prijatelju moj? O da, inae bi me zatekao u dnu harema, osmehnu se Arak. Uao je u paviljon i duboko se poklonio. Sultan se etao po sobi. Arae, gde je ona prokleta prostirka za molitvu? Znam da stoji ovde negde. Imam previe toga na umu da bih sad strugao kao glodar u potrazi za njom. Arak se okrenuo ka polici blizu vrata i izvadio iz nje sultanovu prostirku. Sultan frknu. Dakle, jesi li doao da mi se pridrui u molitvi? Gospodaru, imam nekih vesti. Jo je rano, ali zasada dobro izgleda i nadam se da emo imati dvostruko slavlje kada se budete vratili. Arae, za ime Alaha! Prekini s tim zagonetkama. Mogu da potvrdim da balkanska lepotica nije imala ciklus. Ubeena je da je trudna. Znam d a je prerano, gospodaru, ali to je sjajna vest za osmansku dinastiju i pozitivan znak za va pohod. Nadam se da u, kada se budete vratili, moi da vam predstavim vaeg sina. Mehmed se osmehnuo i lagano dodirnuo turban. Veoma mi se dopala Serena; nena j e devojka, onakva kakva oveku treba kao kadina, i vie nego prikladna zamena za Teodoru. Hortenzija je predugo sama drala taj poloaj i izgleda da ju je to osililo. Postaraj se da se dosta odmara i da dobija najbolju hranu, kao i da moja majka bude dobro obavetena i da je nadgleda. Majka e se odueviti. Ne mogu da je razumem; oeva slabost prema enama umalo je nije dokusurila, a ipak stalno nastoji da uvea moj harem. Sigurno se sea kako je bilo, Arae? Prema priama, bila je strastvena, ivahna ena koja je drala srce mog oca na dlanu, ali seam se i sumornog perioda, dok smo iveli u staroj palati. Bila je depresivna i bezvoljna i malo je ta moglo da je oraspoloi. Retko smo uopte i izlazili pred sultana. Kada smo se konano vratili, stanje s e promenilo, ali ona je ponovo bila stalno prisutna pokraj oca. Va otac ju je veoma voleo, velianstvo, ali postala je oajna kada je videla da vie ne moe da ga zadri za sebe. Kada vas je zaela, bilo bi normalno da prestanu njeni seksualni odnosi s njim, kao to znate, ili da se sasvim prorede, i da ona preusmeri svu svoju panju na vas i va odgoj, a da vaeg oca prepusti novim osvajanjima. Meutim, verujem da su, koliko je to izmeu dvoje ljudi mogue, zaista bili vrlo zaljubljeni i da je ona dugo bila jedina ena koju je traio, na veliku brigu vae babe i vezira. Ipak, poto je va otac sve tee podnosio svoju bolest, poeo je da se udaljava od nje, da vrlja, i kada je vaa majka shvatila da on gaji snanu naklonost prema jednoj drugoj svojoj
30

miljenici, obuzela ju je ljubomora. Vaa baba je pokuala da je posavetuje, ali one nisu bile bliske i sultanija majka smatrala je da e, ukoliko vie ena proe kroz krevet vaeg oca, utoliko biti vei izbor za naslednika prestola. Nastavi, Arae. Planirano je da harem napravi izlet na obali Zlatnog roga i danima smo bili zauzeti oko priprema, a ene su bile veoma uzbuene. Radnici su nosili atore na odabrano mesto i postavljali svilene ilime i jastuke; podignuti su divni baldahini du obale i uzbrdo, gde su ene mogle da se etaju i odmaraju tako da ih niko ne vidi. Odreenog dana ene su se okupile pod baldahinima uz samu obalu, gde su jele slatkie i sluale muziku. Bilo je veoma vrue i, kako je vetar s uzviice postajao sve jai i hladniji, vaa majka zatraila je da se nova miljenica proeta s njom. U tom trenutku sam sluio vau babu i ona me je potapala po ramenu i pokazala prstom dok su se one pele uzbrdo. Najzad se ta ena opametila, Arae. Bolje da prihvati i da se sprijatelji s ovom devo jkom, nego da se bori protiv nje. Ne moe doveka da odrava svoj poloaj, mukarcu je potrebna seksualna raznovrsnost, a vladaru jo i vie nego ostalima. Sultan je progunao u znak odobravanja. Iako nikada nita nije dokazano, smatra se da ju je vaa m ajka gurnula s vrha litice i gledala kako pada sa stene i tone u dubine Zlatnog roga. Dok sam stigao na zvuk vriske, video sam samo lea vae majke dok je gledala preko ivice. Uvek je tvrdila da se devojka okliznula i izgubila ravnoteu. Sultan odmota prostirku za molitvu, a zatim ode da pogleda kroz prozor paviljona, lica okrenutog od Araka. Va otac se ozbiljno naljutio i odmah je osumnjiio vau majku, tako da vas je oboje prognao na godinu dana. Kao njoj u inat, intenzivirao je telesne odnose s ostalim miljenicama s entuzijazmom i egzibicionizmom. Meutim, nakon nekog vremena shvatio je da mu i dalje veoma nedostaje i naredio je da ju vrate. Ponovo je bila stalno uz njega. Uvek je uivao u njenom drutvu i uzdao se u njen savet, a bilo je i oigledno da mu je laknulo to se vratila. Nikada vie nije izrazila niti pokazala bilo kakav znak nezadovoljstva njegovim postupcima i bila je miroljubiva dok ga je gledala kako pravi jo dva sina. Uivala je veliko potovanje meu vezirima i ulemom i bila sigurna da e, kada doe vreme za to, osigurati vae mesto na prestolu. Priroda se postarala da ne bude drugih pretendenata kada je to vreme i dolo. Pitam se zato ga je toliko volela? Njena sposobnost da vas zatiti uvek je bila laka kada je drala poloaj glavne miljenice. Moda, Arae, ali kada je umro, ona je bila skrhana i ne veru jem da je proao i dan a da nije pomislila na njega. Ona je izvanredna ena, Vae velianstvo, ree Arak pokorno. Hrianska robinja iz Rusije koja je dola u harem kad joj je bilo samo etrnaest godina i postala sultanija majka, najmonija ena u Carstvu. Seam se da je parada odrana u ast njene dobrodolice na taj poloaj bila otmenija i blistavija od mog krunisanja. Ona je stroga ena i ja takoe cenim njeno miljenje. Stekla je politiko iskustvo iz prve ruke, rame uz rame s mojim ocem i vie od mnogih. Uvek razmatram njene zahteve i gledita. Niko me ne savetuje toliko
31

iskreno, odano i brino kao ona. Jednog dana u je pitati ta se zaista desilo tog popodneva. A sada, Arae, doi da se pomoli sa mnom. Za puno toga imamo da se molimo. Sutradan ujutro, u pratnji velikog vezira, Mehmed je posetio logor ispred gradskih utvrenja. Prostrano polje zbacilo je uobiajeno sumoran izgled kao dete koulju po vrelom letnjem danu. atori jarkih boja iskitili su polje trakama koje su im se vijorile s vrhova, dok su arene zastave i barjaci leprali na sveem povetarcu. Postojano lupanje ekia, jasno i koncentrisano, odzvanjalo je dok su majstori neumorno podizali atore u nastojanju da smeste sve vojnike. Polje je inilo kakofoniju zvukova, dok su ivotinje rikale, lonci zveali i metal strugao o metal. Poslednje nedelje putevi koji vode ka gradu bili su krcati dok su preostali ratnici naputali svoje okruge i sricali se pod ovu bojnu tapiseriju. Bilo je teko zamisliti kako su drumovi uopte uspevali da izdre teinu tog neprestanog tereta. Svaki vojnik je proveren i ubeleen kada je stigao, oruje mu je pregledano i odobreno, a onda je dodeljen u oblast gde e podii logor. Sultanove ate jurile su na sve strane priajui na raznim jezicima i grupiui ljude dok su prebrojavale vojsku koja se poveavala. Razliite jedinice sultanovih janjiara odavno su uspostavile nadmo na polju, svaka prepoznatljiva po svojim ogromnim bakarnim kazanima koji su stajali u sredini njihovog logora kao centar aktivnosti i koji su nosili amblem njihove jedinice. Koristili su svoje kazane u praktinu svrhu kuvanja, ali su bili izuzetno ponosni i zatitniki nastrojeni prema njima. Naime, oni su simb olisali vrhunac njihovog drugarstva i, ako su bili nezadovoljni sultanom ili svojom platom, oznaili bi ustanak tako to bi prevrnuli te kazane. Svake noi, kad zae sunce, kontrolisani, ustrojeni svet ovog organizovanog logora razilazio bi se kada bi taja nstveni dervii bektaije, zatitnici janjiara, okruili vatre svojim plesom koji baca u trans, kombinujui monako, emotivno i ekstatino. Posle posete poljima, sultan je leao u hamamu dok se oko njega podizala vrela para. Bilo je tiho osim prijatnog zvuka kristalne, svee vode iz fontane sa sredine prostorije, savreni protivotrov ratnikoj buci. Voleo je oseaj tvrdog kamena na kojem su mu poivali goli, oprueni udovi. Polako se okrenuo i pozvao jednog paa, koji mu prie i poe da ga masira vetim rukama. Bio je zadovoljan onim to je video tog jutra i mislio je o predstojeoj veeri s prijatnim iekivanjem. Arak je organizovao trupe deaka plesaa iz Grke i Jermenije da ga zabave. Nasmejao se na pomisao o velianstvenom spektaklu ovih mladia, ko ji su nosili dugu kosu i bili obueni kao devojke. Ne zaudo, njihovi visoki glasovi i senzualni pokreti izazvali su puno ljubomore meu enama zato to su neki deaci bili privlani kao i devojke i, da nije znao bolje, bio bi u iskuenju pred njihovim vitkim rukama i zategnutim zadnjicama. Arak je blago pokucao i uao u odaje sultanije majke. U skladu s poloajem, imala je vee prostorije od svih ostalih ena. Gledale su na dvorite s divnom mermernom fontanom na ijem su se vrhu nalazile fino izvajane skulpture paunova iz ijih je otrih i kao u kriku otvorenih kljunova pljutala voda. Drvee narande i zelenog limuna raslo je uz stubove trema koji je okruivao dvorite, a po njegovim ivicama bile su rasporeene ogromne glinene vaze pune rascvetalih rua. Njene sobe bile su mirisne i svee, ispunjene zvucima mekog ubora vode,
32

enskog razgovora i pesme egzotinih ptica iji su kavezi visili u dvoritu. Zidovi su bili poploani paljvo oslikanim ploicama od kojih je svaka prikazivala cvet ili voku. Roksana je leala na velikom, izdignutom zelenozlatnom divanu u sredini glavne sobe. Nad glavom su joj se peli nabori debele svilene tkanine, obrazujui baldahin koji je stajao iznad nje poput prevelike krune. Bilo je i manjih kreveta razmetenih oko ovoga, po je dan za njene mnoge posetioce, budui da je retko bila sama. Zraila je u plavom svilenom kaftanu, graciozna i dostojanstvena, tako da je delovala i oputeno i pristupano, ali u isto vreme zabranjeno i nedodirljivo, poput fino izvajane statue. Bila je ukraena zlatnim nakitom, svojim omiljenim, budui da je sultanov otac govorio da joj on istie crnu kosu. Na prstima je nosila samo dva zlatna prstena s dijamantima veliine makadamija oraha. Tokom godina izbledela je lepota koju joj je darovala mladost, ali zamenili su je zadivljujue dranje i dostojanstvo, koji su i dalje privlaili poglede svih gde god bi se pojavila. Malo njih znalo je da kombinuje tajanstvenost i privlanost s inteligencijom i pribranou, koje je ona posedovala, i niko nije sumnjao u snagu koja je leala iza toga. Dok je prolazila lestvicu harema, i sama je pretrpela svoju meru linog gubitka, ali ma ta da se desilo onog popodneva na obalama Zlatnog roga, ona je bila veliki primer i mentor svakoj eni kako da preivi i napreduje u ivot u u haremu. Arae, tu si. Doi i lezi pored mene. Kako je moj sin primio divne vesti? Sultanijo, bio je veoma zadovoljan, kao to ste i predvideli, ali je ipak previe napet zbog vremena koje predstoji. Glas mu je bio tih i topao. Poto je provodio ivot meu enama, znao je kako da im umiri strahove. Krajnje je vreme da napravi jo dece i primi nove ene. Nemam nita protiv Hortenzije, ali ume da bude teka i zahtevna, i oseam da joj je poloaj dao nerealnu predstavu sopstvenog znaaja. Od svih ljudi ja najbolje poznajem opasnost od toga, rekla je umorno se smeei Araku. Ne moe da se uzda samo u jednu enu da mu podari naslednika. Roksana uzdahnu i podie paljivo manikirani prst da bi sklonila kobajagi dlaku s ela. Mislim da emo morati da napravimo detaljan raspored i plan poslova u narednim mesecima. Devojke su ve mrzovoljne i nemirne na pomisao o dugom pohodu koji sledi. Arak je utao i oboje su sluali tihu pesmu grmue u dvoritu. Pretpostavljam da je Hortenzija lukavija nego to mislim i ini se da je stvorila neke veoma jake veze meu ostalim devojkama, da bi uvrstila svoj poloaj u sultanovom odsustvu. Mislim, Vae velianstvo, da je Sara veoma zaljubljena u nju. Pa ta oekuje, Arae, kada su odseene od spoljanjeg sveta i kad imaju samo eunuhe za drutvo, a jo je i sultan ponekad mesecima odsutan. Nije udo to ene obuene u vetini pruanja zadovoljstva formiraju neke veoma snane veze. Meni to ne smeta dok god su diskretne i skromne u svom ponaanju. Samo je problem kada izbiju ljubomora i svae. ao mi je to je Teodora morala da ode. To je samo doprinelo Hortenzijinom..., Roksana zastade u
33

potrazi za pravom reju, samopouzdanju? Znam da si u pravu to si prijavio Teodorino ponaanje, ali nije ba da nije trpela neprekidne provokacije. Trebalo je da se umeam dok sam jo mogla. U svakom sluaju, veeranja zabava e opustiti Mehmeda, i moda e za njom uslediti jo jedna no sa Serenom. Ona je veoma dobar dodatak i mislim da me je sasvim osvojila. Nikome nisam ispriala za njenu nevolju, mada mislim da neki nasluuju. Praljama se nikada ne moe verovati da nee traariti, naroito za safir -dva. Izboriu se s time kada vojska ode i kad se devojke smire. Je li on spreman da me primi? Da, oblai se, ali oekuje vas. Roksana je ustala, napustila odaje i probila se kroz poznati lavirint hodnika do sultanovih prostorija. Klimnula je glavnom eunuhu koji je uvao sultanovu odaju i on smesta pokuca. Divna izrezbarena vrata od orahovine s bronzanim kvakama u obliku morskih konji a uvek su joj bila drag prizor. Na sultanov uzvik vrata se otvorie i ona ue. Lagano se i duboko pokloni pred sinom ne podiui pogled pre nego to joj se obratio. Majko, izgleda divno veeras, ree sultan prilazei joj i uspravljajui je. Roksana je pustila da joj oi iznad vela zasijaju od zahvalnosti. Zar nisi srena to je tvoj odabir ene ispao tako uspean? Toplo je pogledala u sinovljeve oi. Bili su oputeni zajedno i meu njima je vladalo poverenje za koje se plaila da ga ne zasluuje, ali koje se tokom godina produbljivalo. Drago mi je to ti je po volji. Ona je veoma slatko dete i ako ti rodi sina, ne moemo traiti nita vie. Kako protiu pripreme? Sve je nekako prebrzo dolo. Odlazite prekosutra. Vojska je dobro raspoloena i put je siguran, ali odlazimo daleko od kue. Nikada se nismo toliko daleko otisnuli. Razmiljala sam o tome. Kada tvoja pobeda bude potpuna, da li si imao na umu da odabere nekog lokalnog vladara koji e se zakleti na vernost Carstvu, pa da mu ostavi upravu nad zemljom umesto da tamo postavi garnizon u tu svrhu? Nisam, ali jasno uviam koristi od takvog predloga. Kao i uvek, majko, daje mi razborit savet. A sada mi uini ast da te ispratim na veeru. Pred posluenim delikatesima ene su uzdisale od i ekivanog zadovoljstva. Stolovi su bili puni kavijara iz Rusije, pilava, supa i jagnjeih orbi, okruglih, pljosnatih vekni hleba od jema, suvih kajsija, smokava, crnih i zelenih, suvog groa i urmi iz Basre, badema i guste pavlake od bivoljeg mleka u pozlaenim inijama. Bilo je svee hladne vode i bokala erbeta za pie. Kada su ubacile kaiice somotnocrnih jaja jedna drugoj u usta, uzele su vekne umesto tanjira i napunile ih ukusnim orbama, pre nego to su uzele inijice s kajsijama, prelivene pavlako m i posute bademima. Kada su razigrani deaci izali na pozornicu, sultan i njegov harem posedali su, siti, da
34

pijuckaju aj od nane i grickaju bogati ele napravljen od ruine vodice, iseen na kocke. Gledajui svoje ene, sultan je alio to e neko vreme morati da se lii njihovog drutva i telesnih uivanja. Uhvatio je Serenin pogled i primetio kako je porumenela. Kosa joj je bila visoko pokupljena i ukraena cveem i niskama bisera. Zaista je bila prelepa ena a jedva da je imao vremena da je upozna. Blago joj je klimnuo glavom i odluio da e ponovo veeras lei s njom. Hortenzija je posmatrala njihovu nemu komunikaciju i gutala u koja joj se skupljala u grlu. Privila je Murata uza se: Jednog dana ti e predvoditi vojnike iz ovog grada u rat, prine moj, proaputala je. Na dan polaska nebo je bilo blagonaklono plavo, a grad je sevao od aktivnosti. Svi mukarci, ene i deca izali su na ulice ili su visili na prozorima maui zastavama i maramicama. Odjeci kraljevskih topova prolamali su se vaz duhom i odbijali o zidove kua da oznae sultanov odlazak. Sultan Mehmed sedeo je uspravno na svom pastuvu, koji je na licu nosio od zlata izliveni titnik u obliku krsta. Unutra je bio postavljen mekim barunom radi zatite i udobnosti. Pred njim vojnici su sveano nosili Prorokov barjak. Sultan je nosio oklopnu koulju dugih rukava koja mu se protezala do pola butine. Bila je nainjena od masivnih, meusobno isprepletanih elinih prstenova, ojaana elinim ploicama preko grudi i na leima. Ispod je nos io kaftan s unutranjim slojem oklopne koulje, potpuno skrivene od posmatraa koji su mogli samo da se dive prelepoj svili i vezu odee, ali ipak mu je pruala potpunu zatitu. Na glavi mu je, kruniui ga poput kupole damije, bio veliki beli turban s tr i duga nojeva pera. Napravljen od metara i metara bogatog platna tkanog od lana i svile, definisao je njegovu plemenitu pojavu. Iza njega, na vrhu visokog koplja koje je nosio jedan od peadinaca, isticao se jo vie u vazduhu slian turban koji se dizao i sputao dok je vojnik hodao, dajui onima pozadi utisak boljeg vidika. Ma mu je visio niz bok i blago udarao o sapi njegovog konja dok su prolazili kroz gradske ulice. Bio je napravljen od elika, imao je drku od orahovine i slonovae i ukras od zlata k oji je bio zasebno izliven i privren na seivo, oslikavajui molitve iz Kurana. Veliki vezir gledao je sultana s meavinom ponosa i aljenja. Stajao je na zidovima palate i sluao svetinu kako navija i vriti dok je sultan Mehmed, s elegancijom i dranjem monog vode, izvodio svoju vojsku kroz gradske kapije u rat. Serena je stajala gola i posmatrala sebe u ogledalu. Imala je blagu izboinu na stomaku, vie umiljenu nego pravu, ali blago ju je milovala obema rukama. Vrtelo joj se u glavi dok se seala sultanovog dodira i kako je prelazio snanim, etvrtastim akama preko njenog tela s plamteom eljom i divljenjem. Bio je zgodan ovek. Toliko ju je opinio i bio je tako nean s njom, kao da bi je zaista mogao zavoleti. Dugo je ivela u strahu od odnosa s mukarcem, ali kada se on desio, nije oseala bol, samo je bila osnaena svojom enstvenou i opipljivom seksualnou. Uzeo ju je najmoniji ovek na svetu. Odabrao je nju i nosila je njegovog sina. Bila je sigurna u to. Zato je morao da ode? Bila je sigurna da e je ponovo poeleti, kao to e i ona njega, ali kada se bude vratio, ona e biti majka njegovog deteta, ne vie poeljna miljenica. Radost joj je bila pomraena tugom. Videla mu je u oima pravu potrebu, udnju za ljubavlju, i nadala se da ju je moda donekle ispunila.
35

Serena se paljivo obukla. Ponovo joj se zavrtelo u glavi i bilo joj je samo gore dok ju je slukinja gurkala i cimala unaokolo. Oekivala je Roksanu svakog asa i htela je da izgleda dobro. Sino jedva da je ita uspela da pojede za veeru. Bila je svesna Hortenzijinih i Sarinih ledenih pogleda dok je mrljavila po tanjiru, i zbog toga se oseala samo zbunjeno i usamljeno. Kada je sultanija Roksana ula, ponovo je zastala, zateena Sereninim izgledom, kao onda kada ju je Arak prvi put predstavio. Toliko je bila drugaija od svega to bi roena Turkinja mogla biti, poput egzotine rajske ptice u stranoj zemlji. Koa joj je bila tako bleda, da je bila skoro prozirna, a kosa bela kao fino tkano srebro. Serena, molim te, sedi, dete. Kako se osea? Malo mi je muka, sultanijo, ali oseam se uvaeno i uzvieno, mada istovremeno duboko tuno to je sultan morao da nas napusti. Boe moj, kakva meavina oseanja, mora da si zaista trudna! Svaka razumna ena bila bi oduevljena poklapanjem vremena sultanovog odsustva, ali vidim da verovatno imamo jo jednog romantika meu nama. Serena se snudila pomislivi da je ovo prekor. Ne grdim te, draga. I sama sam nekada bila romantina. Ali znam da je lake opstati u ovom ivotu ako nisi. Hou da se u narednim mesecima dri to je vie mogue mene. Kuda god da idem, mora me pratiti, makar i samo da se kupam ili jedem. Premestiu te iz sadanje spavaonice da deli sobu s Elmom. Njene odaje su najblie mojim. Arak e paziti na tebe, pa ako ima bilo kakvih briga u vezi s bilo ime ili ako ti bilo ko smeta, moe direktno da mu se obrati. I nikome ne sme da kae za svoje stanje dok ti ja ne dozvolim. Naravno, sultanijo, ta god vi elite. Ali zato bi mi bilo ko smetao? Serena ju je gledala oima nalik na mesece. Tvoja naivnost i nevinost veoma su divne, draga, i dodirnuvi je lagano po obrazu, Roksana joj poeli laku no zatvarajui paljivo vrata za sobom.

36

etvrto poglavlje
ZAROBLJAVANJE

leto 1527. godine zemlja se tresla od nadolaenja gromoglasne, krvoedne vojske. Praina se podigla, a cvetovi se guili i padali na zemlju. irila se okolinom kao proliveni katran, izjedajui je polako i zlokobno. Usputna sela povijala su se pred navalom ove dinovske zveri. Pobednika vojska vraala se kui. Poetak leta doneo je sve svoje uobiajene ponude Duanovom i Jeleninom selu, koje nije marilo za vesti to su pritiskale njegove itelje. Cvee je bilo u punom sjaju, nebo morskoplavo, dani dui, a sunce toplo na njihovoj koi, ali iznutra su im se kosti ledile jer su se potvrdile njihove najgore slutnje. Obavljali su svoje redovne poslove kruto i drveno dok su pokuavali da prigue jezu koja im je komeala utrobu i izjedala snove. Pozdravljali su jedni druge kao i obino, ali glasovi su im bili napeti, a trzaji panike sporadino su im plesali u oima kao plamici. U vazduhu je visilo neko neopisivo ludilo, opipljivo kao jutarnja izmaglica, koje je drano na odstojanju dok god je svaki pojedinac mogao da ostane ravnoduan. Topao povetarac podizao joj je kosu s vrata dajui joj trenutak predaha od lepljivo vrelog popodneva. Jelena je uzela svoju konu vrpcu i vezala njome kosu to je vie mogla na glavi. Gledala je Duana kako ide ka njoj preko bate i dri bokal ruiastog soka od ipka. Usporio je kada je prolio malo tenosti na travu, za dlaku promaivi glenjeve, a zatim podigao glavu i blentavo joj se osmehnuo. Otac joj je rekao da je pokazivao odline predvodnike vetine na hitnim sastancima na kojima su se procenjivale njihove pripreme i gde se diskutovalo o logistici, i njeno divljenje prema njemu, koje je ve raslo tokom ove godine, dalje se produbilo. Trebalo je da se venaju ovoga leta, ali sada je sve bilo zamrznuto, a poto je panja svih sada bila usmerena na drugu stranu i planovi za venanje ostavljeni da ekaju, Jelena je postala oputenija i poela da vie uiva u njihovom odnosu. Uprkos ranijoj nesigurnosti u vezi s tim brakom, sada je matala o tome kako bi bilo da je njegova ena, da oseti njegove snane ruke oko sebe, bez krivice i srama, i ponudi mu svoje telo da ga dodiruje i istrauje. Ponekad bi se, kada su joj te misli dolazile dok je bila sama u sobi u mraku, instinktivno dodirivala izmeu nogu. Uvek je bilo vrelo, vlano i prijatno, i zamiljala je da e tako biti i kada je on bude uzeo. Voljeni, htela je da kae naglas, ne znajui ni kako, ni zato joj je ta re bila na vrh jezika. Pocrvenela je kada je seo i uhvatio je za ruku, pomislivi da moe da joj proita misli. Dakle, sada je potvreno, Osmanlije dolaze?, rekla je kad se pribrala.
37

Da, bojim se da jeste. Trebalo im je samo nekoliko meseci da opsednu i savladaju Budim i Petu, papini krstai smrvljeni su kao paje jaje. O, Duane, misli da emo uspeti da se zatitimo? Duan ju je obavio u zagrljaj i privio k sebi. Jelena, vojnici hoe da idu kui. Istroili su svu energiju. Dobro smo se pripremili zahvaljujui plodnosti nae zemlje i vetini seljaka, sakupili smo ogromne zalihe tokom ovih poslednjih meseci. Imaemo tota da ponudimo, a oni nisu vojska koja se povlai, koju progone, pa da unitava sve za sobom, ve pobednici. Nemaju razloga da nam nanesu zla i oekuje se da e se samo ulogoriti u blizini na no ili dve. Duan je primetio neprirodno visok ton sopstvenog glasa i pogledao u Jelenu da vidi da li je to opazila. A zato onda sve ene i deca moraju da se sakriju? Otac je namestio podrum za nas i osigurao ga. Rekao nam je da budemo u njemu i spavamo tamo dok god su oni ovde. Nepodnoljivo je. Mukarci imaju puno posla; biemo zauzeti i odsustvovaemo od kue dok budemo nosili stvari u logor. To je samo zbog naeg duevnog mira i samo na nekoliko dana. Mora nam dozvoliti tu malu utehu, Jelena. Ali zar ne moemo i mi da pomognemo? Ve ste toliko pomogle. ene ne rade u osmanlijskom svetu. Sede kod kue skrivene i zatiene. Zamisli kako e se ova vojska, koja nije videla ene mesecima, oseati ako budemo pred njom paradirali naim lepim devojkama. Slabano joj se osmehnuo dok je razmatrao tu mogunost. Koliko misli da jo ima vremena dok ne stignu? Izviai e nam rei u toku ove nedelje. Podigao je ruku da joj skloni pramen s lica. Sve e se zavriti naredne sedmice, a onda emo moi da se vratimo svom ivotu. Venaemo se pre nego to lie pouti. To nam je zaista najmanja briga, prasnula je Jelena odmiui se, ne znajui ni zato se oseala tako razdraljivo. Duan ju je pustio i pogledao, usana obino tako punih i velikodunih, sada zategnutih i zatvorenih. Oseao se uvreeno zbog otrine njenog tona, ali nije hteo da reaguje ish itreno u vreme kada su svi bili toliko osetljivi. Bio je svestan da retko pominje njihov brak, ali nikada mu se pre nije ba tako obratila. Za mene je to velika briga. To mi je najvaniji deo ivota i neu da dozvolim da mi ga Osmanlije oduzmu. Razmiljanje o naoj budunosti daje mi neto emu u moi da se radujem u ovako tekim vremenima. Nadao sam se da i ti isto osea. Samo sam umorna, uzdahnula je Jelena skrueno. A i emu uopte urba? Ako smo sueni jedno drugom, to e se desiti. U ovom trenutku mogu da razmiljam samo o pretnji koja visi nad svima nama. Duan naglo ustade. Lice mu je postalo bezizraajno. Jelena je znala da ga je povredila i
38

izbegavala je da ga pogleda u oi. Moramo da uemo. Veerau s vama. Tvoj otac i ja imamo o mnogo tog a da razgovaramo. On predsedava naim odborom za doek i treba da mu pomognem, objavio je snishodljivo. Ali ako te neu videti nekoliko dana, ta ima to e te podsetiti na mene? Zadirkivala ga je oajniki pokuavajui da se iskupi. Onda je podigla ru ku ka glavi i odvezala vrpcu, a kosa joj se prosula niz ramena. Ponudila mu je traku s osmejkom. Duan je uzeo toplo pare smee koe i vezao ga oko zgloba. Onda je otiao namignuvi joj. Poslednjih nekoliko dana prie koje su dopirale do njih iz drugih sela naterale su Duana da shvati da e imati dosta sree ako prou kroz ovo bez posledica. Vojnik okrvavljenog maa i s ukusom krvi u ustima bio je opasna ivotinja, bezoseajna, ali lako razdraljiva. Ostali koji su im se nali na putu bili su manje gostoljubivi i loije organizovani, te su iskusili sav bes umorne i gladne muke sile. Seljaci su veani po drveu, njihove ene silovane, zemlja opljakana. Duan je sada znao koliko je opasnost stvarna. Trudili su se da kriju veinu tih pria od ena, ali svi su oni bili na ivici. Jelena je verovatno bila uplaena i uzrujana isto kao i svi ostali. ak je i njegova majka, obino smirena i odmerena, postala razdraljiva i nespokojna, naroito o pitanju njegovih dunosti u odboru. Njegov otac je ostao postojan, kao i uvek, bacajui se na zadatak pred njima, a Duan je nastojao da sledi njegov primer. Uao je u sobu za prijem sasvim staloeno i, dok su on i Ivan zavrili s razgovorom za to vee, Jelena je ve odavno spavala. Predvianja izviaa pokazala su se tanim i pre nego to se nedelja zavrila: osmanska vojska dola je kao krdo bizona koje prelazi afriku ravnicu, mrana masa koja guta sve pred sobom. Drvee i poljane nestajali su dok je ona vijugala tlom poput zlokobne guje, smetajui se na obale reke tik ispred sela, kao dva poteza debele crne etke. Odbor se sastao sa starijim oficirima koji su bili odobrovoljeni doekom i predstavili su im ponude seljaka. Sluei se svojim najfinijim diplomatskim vetinama, odbor je jasno dao do znanja vojnicima da je selo veoma zainteresovano da im prui najbolju moguu podrku i da ve mesecima radi u tom cilju. Vojska je bila zadovoljna blizinom reke, pa su pralje i vodonoe poeli odmah da peru odeu, pripremaju kupke i raznose pijacu i vodu za kuvanje. Tokom celog dana organizovani su brzi odlasci do raznih delova logora da se odnesu dakovi penice, kukuruza, hleba, suvog mesa i voa. Kola koja su vukli magarci neprestano su kripala i stenjala kotrljajui se uz i niz padinu. Selo je bilo konica dok su mukarci juril i tamo-amo, ali su ene ostajale iza zatvorenih kapaka. Mihajlo je paljivo posmatrao svog sina. Bio je veoma ponosan na Duana i na njegovo ponaanje ovih poslednjih nekoliko meseci. Bilo je jasno da je ve postao mukarac. Poredio je sebe u tim godinama sa svojim sinom. Postojalo je mnogo slinosti, ali nije imao emocionalnu zrelost koju je Duan, izgleda, posedovao. Sa sedamnaest godina on je bio aktivan i vatren mladi, uvek u pokretu i eljan pustolovina, ali trebalo je da proe dosta godina da bi, kad a je ve bio dugo u braku, pronaao otroumnost i zdrav razum. Vojska je ve tri noi boravila ovde, due nego to su se nadali i oekivali. Vee je bilo toplo.
39

Jelena je bila nemirna zbog vruine. Provele su previe sati natrpane u ovom malom prostoru poslednjih dana, pa se majka trudila da ih zaokupi ivenjem i priom. Jelena nije bila navikla da bude ovoliko zatvorena i skuena i udela je da legne u sveu travu, da gleda u nebo puno zvezda. Razdraivalo ju je da slua sve te neobine zvuke napolju a da nita ne moe da vidi. Vreme je prolazilo bez okraja i otac joj je rekao da bi vojska trebalo da ode sutradan. Bila je umorna od neprekidnih traeva o zlim Turcima i jedva je ekala da vidi ovu nepreglednu silu koja je prisvojila vlast nad njenom domovinom. Bilo je kasno, ali je otac ponovo izaao. Jelena je sluala skladno disanje svoje majke i sestara, koje su mirno spavale jedna drugoj u naruju, i prevrtala se s boka na bok pod tankim ebetom. Mala koliina meseine uvukla se u podrum oko ivice aluzin e i Jelena ustade sa svog privremenog kreveta. Prebacila je ogrta preko spavaice, obmotala al oko ramena i obula kone sandale. Polako i tiho otvorila je kripavu aluzinu, ali se niko nije probudio. Prinela je hoklicu prozoru, popela se i provukla napolje. Pala je na tlo uz tupi udar. Otresla je zemlju sa sebe i duboko udahnula. Zadrae se napolju samo kratko; niko nee ni primetiti da je izala. Duan e biti veoma ljut na nju, ali nee se puno udaljiti od kue i sigurno e joj on, koji ju je poznavao najbolje od svih, razumeti i oprostiti, moda e se ak i diviti njenoj sranosti. Nije ga videla jo od onog razgovora i bila je iznenaena koliko joj je nedostajao i koliko je udela da ga ohrabri. Nadala se da je njen jednostavan poklon donekle to uspe o da uini. Pola je kroz zadnju batu, izala na kapiju i onda pranjavim putem ka crkvi. Ba kad je zatvarala kapiju, ula je kripanje aluzine i, osvrnuvi se ka kui, videla Linino bledo, uznemireno lice kako je gleda iz senke. Lina podie ruku i pokaza joj da se vrati, ali je Jelena stavila prst na usta i dunula joj poljubac. Nakratko joj je nemir ocrtan na krhkom sestrinom licu cimnuo srce i naveo je da zastane, ali otresla se trenutnog kolebanja i zatvorila kapiju. Znala je da e Lina leati budna i zabrinuta, ali nee razbuditi ostale, a ona e se ionako brzo vratiti. Nije ni pomislila da vie nikada nee videti sestru. Crkva je blistala na meseini. Njeni beli zidovi izvirali su, pravi i ponosni, iz stene i gledali na dolinu. Jedini zvuci odjekivali su od reke udni, strani zvuci, meavina nepoznatih instrumenata i glasova koji su govorili neuvenim jezicima. Jelena se popela kamenim stepenicama do vrha zvonika i otila do prozora, gde je oslonila obraz na hladan kamen. Odatle je mogla da vidi cel u dolinu, kao udaljenu pozornicu pod vedrim zvezdanim nebom. Isprva nije mogla da se koncentrie jer su blistavobele zvezde sijale i treperile dok je pratila njihov trag ka horizontu, a nove, krupnije, vie narandaste nego bele, zauzimale njihovo mesto. I one su svetlucale i mrdale se i ona shvati da se stotine logorskih vatri prostiru dokle joj pogled see, da gleda u njihove narandaste plamenove kako Uu skrivena lica koja su se nadnosila nad njima. Udaljen miris od kuvanja lebdeo je kroz noni vazduh dok su se brojni lonci krkali i itali. Kad su joj se oi navikle na taj prizor, zapazila je da su vatre ispresecane atorima, potpuno drugaijim od svih koje je dotad videla, dovoljno visokim da se unutra ispravi mukarac, s velikim stubovima koji su oznaavali ulaz i zastavama koje su se vijorile na vrhu. Stajala je tu neko vreme, zapanjena veliinom logora, i putala mati na volju dok je pokuavala da razabere bradate
40

mukarce tamne koe i sablje u obliku polumeseca. Najzad joj je dojadio manjak oblika i detalja i, iako joj je namera bila da ode kui i konano legne da spava, shvatila je da je produila pravo iza skretanja za njenu batu, niz pranjavi put koji se prosecao kroz lice stene do rene obale gde je voda bila plitka i dobra za kupanje. Dobro je poznavala taj put i nije joj smetao mrak koji ju je obavijao sa svih strana. Nije se esto koristio zato to je bio strm, tako da su mu nedavni proleni meseci dali zgodan pokriva. Visoka trava i kopriva eale su joj se o noge, a polen uvlaio u nos, koji joj je curio i svrbeo je. Samo je htela da se malo priblii, taman toliko da razabere lica iz senki; niko nee ni otkriti da je tu. Pritajeno se probijajui kroz ipraje, primicala se obali. Odjednom oseti grubu ruku oko grla. Dlake joj zagolicae no s i ophrva je jak zadah znoja. Duboko je udisala da doe do vazduha i pokuala da vrisne, ali nije mogla da die. Silovito je odvuena preko kamenitog tla dok se ritala u prazno, a onda je privuena uz reni nasip i grubo gurnuta na zemlju. Kaljui i guei se, pogledala je u senku koja se nadnosila nad njom, ali pre nego to je imala vremena da se suprotstavi napadau, ponovo je uhvaena i odvuena preko panjaka do vatre, gde je gurnuta na pranjavu zemlju. Drhtavo se pridigla na noge privijajui al uza se jednom rukom kao uplaena maka, a drugom gladei spavaicu. S mukom je pokuavala da stoji mirno. Trebalo joj je vremena da opazi brojne oi koje su sijale iz mraka, prikovane za nju, kao oi divljih ivotinja koje su se krile u senkama logorske vatre . Poput ptice koja osmatra kavez, polako se okrenula oko sebe. Okruivala ju je ograda od ueih tela. Njen otmiar stajao je kraj nje, smejao se i glasno priao na nerazumljivom jeziku i uas je poeo da joj se sliva niz vene i tee telom. Odbrambeno podigavi bradu, viknula je nesigurnim glasom: Ko je ovde glavni? Kao odgovor mukarci postepeno poee da ustaju i da joj se primiu. Lica su im bila tamna i gladna, a glasovi pretei. Jedan je izronio iz tame i direktno joj priao. Njen otmiar uzmakao je iza njega. Ruke su mu bile debele i prekrivene grubom dlakom koja mu je prekrivala i lice. Zlokobne oi bile su mu jednako crne kao i svima ostalima. Izvukavi no iz pojasa, podigao joj je kosu s ramena seivom i, prinevi je nosu, paljivo pomirisao. ta to radi?, promucala je Jelena to je mogla dostojanstvenije. Prikupila je svu hrabrost koju je imala i prkosno pogledala u svog muitelja, ali to kao da ga je jo vie zabavilo. Otrim, iznenadnim pokretom prebacio joj je kosu i zgrabio je u pesnicu t ako da joj je cimnuo vrat u stranu i privukao k sebi, dok su ostali mukarci klicali. Jelena je vrisnula. Dah mu je smrdeo na mrtve domae ivotinje i preplavila ju je jaka munina. Obliznuo se, jezika neprirodno ruiastog u tami, i pogledao je tako da je instinktivno znala da joj se sprema unitenje, ali bila je nemona u njegovom elinom stisku. Spustio je glavu i preao jezikom preko leve strane njene kljune kosti sve do obraza. Bio je teak, mokar i hladan, kao da joj zmija puzi preko gole koe. Stresla se. Ostali su uutali, ali im se disanje ubrzalo, i primakli su se sabijajui je kao u oboru. Dok ju je vie puta ovako lizao, poeo je da joj kida dugmad na spavaici, jedno po jedno. Jelena je sada bila bela kao arav i poela je da grca. Pokuala j e da podigne ruke ka njegovom licu, ali ponovo joj je cimnuo glavu unazad, paraliui je. Kada ga je
41

pogledala u oi, videla je da u njima nema milosti. Oglasio se neoekivani uzvik i nekolicina ih se nevoljno povue U stranu, pravei iznenadni prolaz koji je omoguio jednom sitnom oveku da korakne napred i doe u sredite grupe. Bio je odeven drugaije od ostalih, sveanije, i nosio beli turban koji je naglaavao njegovo oigledno stareinstvo. Neka lica obojie se pokornou, neki oborie poglede. Bio je stariji, povijen, lica iskrivljenog u grimasu, ali stao je naspram vojnika koji je drao Jelenu i gledao ga pravo u oi. Ne skidajui pogled, povikao je na njega i pokazao mu da je oslobodi. Oi njenog muitelja sevale su od besa i mrnje dok je gledao sitnijeg oveka, ali iznenada ju je pustio. Kapetan je grubo uhvatio Jelenu za ruku i pokazao joj da krene za njim. Dok je naputao grupu vukui je za sobom onako omamljenu i u oku, vojnik se neoekivano predomislio i zgrabio je za drugu. Nadvijajui se visoko nad starijim ovekom i podstaknut bodrenjem saboraca i sopstvenom poudom, zahtevao je da im ostavi devojku kao nagradu za njihovo ponaanje u borbi. Sjaj metala bio je toliko zaslepljuju i toliko hitar, da je Jelena pomislila da je varnica poskoila s vatre. Na trenutak sve je bilo potpuno mirno, a onda se njen muitelj sruio. Kolena su mu klecnula, a mlitava ruka spustila joj se niz spavaicu i pala mu niz bok. Leao je kao izvrnuta krpena lutka, glave zabaene unazad, piljei u zvezde staklastim o ima. Grlo mu je zjapilo prerezano. Vladala je napeta tiina, a onda je Jelena zajecala. Pristigla su jo etvorica uniformisanih ljudi; dvojica su podigli telo i krenula ka reci, a druga dvojica su podigli nju i, pratei sitnog kapetana, odneli je u jedan ator kojem se divila izdaleka. Ovde su je nehajno gurnuli na ilim koji je pokrivao golu zemlju. Kada su joj se oi navikle na tamnu prohladnu unutranjost, poela je da zagleda okruenje. Krov atora bio je visok i platno se podizalo u vrh iznad nje, to ju je podsetilo na majinu umuenu pavlaku. Tu je bio sto prekriven posuem, knjigama i papirima, kao i kau u uglu. Prisutna su bila dvojica mladia. Jedan je pomagao kapetanu da skine izme, dok je drugi nastavio da pie za stolom. Kapetan je ustao i sipao sebi malo vode. Naglo se okrenuvi na peti, pruio joj je olju i pokazao joj da je uzme. Neoekivano, obratio joj se na njenom jeziku. Sada vie nema ega da se plai. Neu te povrediti. tavie, uopte mi i nisi po ukusu, je l tako, Muhamede?, rekao je smekajui se i milujui obraz oveka koji je nastavio da pie, potpuno nezainteresovan za njen dolazak. Odlazimo za nekoliko sati, tako da e pre toga veerati sa mnom. Oh, veoma ste ljubazni, promucala je Jelena polako se pridiui na noge i grubo briui suze s lica, ali ve sam jela. Dolo je do uasne greke. Moram da se vratim. Izgubila sam se veeras dok sam se vraala kui. Pogreno sam skrenula. Dolazim iz sela i otac i verenik, s kojima su vai kapetani saraivali, sada me trae. Zaista moram da idem, zavrila je uz slabani osmeh. Kapetan ju je bezizraajno gledao. Nema nikakve greke, dete moje. Imala si dosta sree to sam naiao u pravo vreme, inae od tebe ne bi ostalo nita to bi ak i tvoj otac hteo, a kamoli mu. Duguje mi ivot i donee mi lepu cenu na pijaci, naroito ako si devica. Podigao joj je kosu, zagledao njen dugi vrat, a onda joj, brzo se sagnuvi, preao uljevitim rukama niz
42

noge i preko glenjeva. Odskoila je unazad na njegov dodir. Molim vas! ta to radite? Da, veoma lep iznos. Savetujem ti da naui da uiva u mukim prstima koji ti se sputaju niz telo. Tako e ti ivot biti daleko podnoljiviji. Nasmejao se, a Muhamed je podigao glavu sasvim bezizraajnog lica i pogledao je prvi put. Gornja usna mu se izvila kada je video njeno napaeno lice tako da je izgledao kao da rei. Sigurna sam da e vas moj otac bogato nagraditi ako me vratite kui. Bogat je, slagala je, i bio bi vam veoma zahvalan. Kapetan se nije obazirao na te rei, ve je otiao do ulaza u ator. Zapoeo je razgovor s nekim vojnicima koji su ekali napolju. Bio je nervozan poslednjih nekoliko nedelja zbog malog plena koji su sakupili s poprita bitke, ali e prodaja ove devojke lepo popraviti njegovu mravu zaradu. Molim vas!, uzviknula je u oajanju. Tiina! Inae u ti vezati usta. Jelena se sruila na pod i zagnjurila glavu u al od napetosti i oaja. Mora da se smiri. Mora da razmisli. Gledala je kapetana kako razgovara s vojnicima. Bila je u iskuenju da potri, ali su on i blokirali izlaz. Muhamed joj je priao iz prikrajka i tek kada ju je grubo uhvatio za ruku, shvatila je da se uopte pomerio. Uprkos njenim protestima, vezao ju je za sredinju ipku. Iscrpljena i uplaena, svalila se uz nju i nakon nekog vremena utonula u polunesvest. Kada se razbudila, oseala se utrnulo i bilo joj je hladno. Nije imala pojma koliko je dugo ve bila tu, ali pokraj nogu ostavljena joj je inija supe i, svesna da treba da ouva snagu, brzo je progutala ohlaenu, masnu smesu. Iznenada, iz nepomine tiine svee noi poee dopirati zvuci. Ljudi su poeli da viu, ivotinje da muu, alat da udara. Sve je bilo u pokretu. Muhamed je ustao i poeo metodino da slae knjige u sanduk pored stola. ta se deava? Molim vas, hoete li me pustiti? Obeavam da e vam moj otac dati zlata ako me vratite porodici. Ali bilo je isto kao i da nita nije rekla; on je samo nastavio sa svojim poslom. Posle nekog vremena, etiri oveka uoe u ator i poee da ga rasklapaju. Cerili su joj se i gurkali je, eali joj se o noge kada su mislili da niko nee primetiti. Prestraena, stajala je sleena i okovana za zemlju, dok se nebo otvaralo iznad nje, a ilimi joj nestajali pod nogama. Ljudi su dovikivali jedni drugima uputstva i u roku od nekoliko minuta ator j e nestao. Logor se spremao za pokret. Osetila je otro cimanje za ruku i videla pred sobom Muhameda kako dri konopac. Molim te, molim te, ne moe to da uradi. Moram da se vratim svojoj porodici, rekla je pruajui moleivo ruku ka njegovoj. Ljutito ju je otresao i povukao do zadnjeg dela kola, kao neposlunu cirkusku ivotinju. Ugurao ju je izmeu dva dugaka sanduka i vrsto vezao za stranu, a zatim prebacio preko nje grubo ebe od konjske dlake. Vojska je otila isto onako brzo kako je i dola. Zemlja je bila izgaena i utabana pod teinom njenog prisustva, i proi e meseci pre nego to iz nje izbiju novi izdanci i prekriju trag koji je ona ostavila za sobom. Kola su se kretala sporo i teko, umorni volovi probijali su se u dugoj koloni
43

koja se zaputila na jug. Jelena je udarala o kutije dok su kola truckala preko suvih, dombastih puteva, grebui joj lea, ruke i noge. Nije bilo znaka da e sunce izai i na kraju je, i pored sve neudobnosti, utonula u nelagodan san. Probudila se od zaslepljujue suneve svetlosti. Svaka koska u telu ju je bolela i imala je potrebu da mokri: Viknula je i kola su naglo stala. Muhamed je doao do nje, odvezao je i naterao da pia pored puta naoigled vojnika iza njih, koji su vulgarno dobacivali. unula je, duboko poniena, i trudila se to je bolje mogla da se spavaicom zakloni od radoznalih oiju. Posle ju je odveo nazad do kola i ugurao meu kutije. Iz poluleeeg poloaja posmatrala je glave peadinaca, a iza njih dug, debeli rep natovarenih kola, topova i vojnika na konjima. Ispred njihovih kola iao je jo jedan bataljon peaka, koji bi povremeno zapevali da razbiju monotoni mar nazad do svoje domovine. Proli su jo jedan dan i jo jedna no, ali nisu prestajali da se kreu. Ruke su joj sve vreme bile vezane, ak i kada ju je Muhamed odveo do bunja da obavi veliku nudu kao pas. S vremena na vreme donosio joj je male gutljaje vode i pare hleba ili pokoju suvu voku. Molila je za jo, ali uzalud. Poslednji put kada ju je odveo u bunje iskoristila je priliku da z ahvati malo vode iz prljave bare, ali se pokajala zbog toga poto su poeli da je hvataju grevi. Previjala se u dnu kola, dodatno kanjena jarkim suncem. Znoj joj je lio s tela i malo -malo gubila je svest. Treeg jutra pojavio se kapetan na konju. Sunce j e bilo iza njega i Jelena je, preslaba da bi se pridigla, samo zakiljila u tamnu, zamagljenu senku, pogrbljenu ak i u sedlu. im ju je video, prosiktao je na Muhameda. Pokrij joj glavu i lice, budalo. Dabe mi je ako je sunce uniti. Zato se znoji? Meni deluje dobro, gospodaru, odgovori Muhamed drsko. Beskorisna mi je mrtva, budalo. Pogledaj je! Bolesna je i ima da je neguje dok ne ozdravi. Ako umre, obeavam da e ti zauzeti njeno mesto na toj pijaci, jesi li me uo? Ionako sam ve umoran od tebe. Postao si nemaran i neposluan u poslednje vreme, a to nisu osobine koje mi se sviaju. Postao si suvie samouveren, Muhamede. Moda si pomislio da te tvoja sposobnost da mi prui zadovoljstvo ini nezamenljivim. Misli da nema drugih koji umeju isto to i ti? Siguran sam da mogu da naem nekog krupnog, surovog gospodina koji e fino platiti za tebe i uivati da ti izbije to samopouzdanje dok ga bude zadovoljavao na kolenima. Na to ljutito pljunu pred Muhamedove noge, obode konja, pa projuri napred. Ostatak putovanja do Istanbula bio je za Jelenu samo magla. Groznica ju je obuzela i stalno je gubila svest i ponovo dolazila k sebi. Povremeno bi se do nje probijao udan i nervozan lave kapetanove grdnje i seala se udobnijeg kreveta, da su je sporadino hranili i pojili, a na elo sputali hladne obloge, ali ostalo joj je sve bilo mutno. Kada ju je groznica najjae tresla, jecala je za oprotaj, da joj majka olaka bol, da je otac dri za ruku, da sestre sednu pored nje, i za Duanom, Duanom svojim muem, ali niko nije doao. Nije imala pojma koliko je trajao put, da li nekoliko dana ili nedelja, ali jednog jutra se probudila i nad glavom ugledala tavanicu.

44

Onog jutra nakon to je vojska otila, selo je spavalo do kasnije nego obino. Porodice su se zbile, uivajui u dodiru i toploti, i cenei ivot i svoje voljene vie nego ikad. Ptice su glasnije pevale, cvee je lepe izgledalo i olakanje je visilo teko u vazduhu. Ivan je zajedno s Mihajlom, Duanom i jo nekoliko ljudi gledao vojsku kako odlazi. inila se nemoguim da bi tako velika zver mogla biti toliko gipka i savitljiva, ali teko se podigla i posmatrali su kako se njena tamna linija postepeno povlai iz doline i kree kui. Skoro je svanulo kada su svi otili u krevet. Ivan se uvukao u mrani podrum svoje kue i umorno bacio pogled preko gomile tela koja su tu leala. Zaslepljen umorom, zavukao se pod ebe pored svoje ene i zaspao. Lina, koja je satima leala budna ekajui sestru da se vrati, najzad je pala u nemiran san i nije ula oca kad je uao, ali nekoliko sati kasnije svi su se probudili od njenog plakanja. Kada se Ivan pridigao na laktove tog radosnog jutra i pokuavao da razbistri glavu, prvo to je video bila je njegova najmlaa ki kako gleda kroz prozor, privijajui staro ebe uza se dok joj suze teku niz obraze.

45

Peto poglavlje
PIJACA

elena se nalazila na mestu koje joj je izgledalo kao pokrivena pijaca. Redovi su se pruali dokle joj je pogled sezao, od leva do desna, napred i pozadi. Praina je bila nepodnoljiva, a putevi zakreni ljudima koji su se uporno gurali. Nikada jo nije osetila ovoliku vruinu, zaguujuu i omamljujuu. Svi su vikali i mahali rukama, osim okrutnog bia ispred nje, njenog tamniara, bezumnog grubijana. Pokuala je da ga moli, ak i da mu se otme, ali epao ju je za ruke, gurnuo dole i piljio u nju praznim oima boje uglja. uti, krivi zubi nasumino su mu trcali iz usta, blizina njegove roave koe bila je toliko nepodnoljiva da je omlitavila u njegovom stisku. Sada joj je, na rubu strpljenja, ako bi se makar i mrdnula, samo cimao lance koji su joj stiskali zglobove na nogama. Sedeo je nepomino i gledao u gomilu kao da eka nekog ili neto. Jelena je, stojei okovana za drvenu platformu, upadljivo lebdela iznad njega, poput najboljeg grla stoke k oje prieljkuju i zagledaju pohlepni prolaznici. Svaki par gladnih oiju koji je proao i odmerio joj telo primala je kao udarac bia. Nije bilo zatite od njih, sunca, buke, i njena ranjivost isticala se kao upaljeni svetionik. Usta su joj bila tako suva, a oi su je nemilosrdno pekle, ali to je vie grcala da udahne, grlo ju je vie grebalo. Tiho je preklinjala za malo vode iz uture koja je stajala pored njega. Coknuo je, popeo se i ponudio je, ali otrgao joj ju je s usana ve posle jednog gutljaja. Jel ena prostenja. Pogled na tolike ljude koji su se muvali i gurkali unaokolo, posmatrali iz prikrajka, glumei zainteresovanost, a onda bacali prezrive poglede, dok su se neprestano kretali napred-nazad kao talasi na obali jezera, izazivao joj je muninu i v rtoglavicu. Podigla je glavu ka nebu da bi povratila pribranost. Zato si me napustio? Zato me ovako kanjava? Sve me boli, sve me boli. Srce mi se slama kad pomislim na ljubav koju sam ostavila za sobom, na patnju koju sam uzrokovala. Molim te, preklinjem te, zauvek u ti biti duna, samo me, molim te, vrati kui. Nikada vie nita neu olako shvatiti. Nikada neu biti nepromiljena i zanemariti mudre savete ljudi koji mi misle samo najbolje. Uvek u ti sluiti. Molim te, dozvoli mi da ponovo vidim svoj e divne sestre. Dozvoli mi da ujem oev glas i osetim majin dodir, i Duan, Duan... O, ta sam to uradila! ta sam uradila! Poslednje rei koje sam ti rekla bile su tako pakosne i okrutne i sada bih radije umrla nego prihvatila jedinu sudbinu koja me ovde eka.
46

Prodoran bol sevnuo joj je uz nogu na njeno mrmljanje. Jao! Bezoseajni siledijo! Zar te nije sram? Jelena se s gorinom setila starog para kod kojeg je provela prethodnu no. Isprva su joj se inili tako ljubazni. ena ju je tako neno i bri ljivo oprala i prijao joj je dodir njenih ruku dok joj je masirala kou glave i eljala kosu. Obrisala joj je prljavo lice umrljano suzama mekom krpom i drala ga u akama majinskim dodirom punim razumevanja. ak je i isputala tihe, umiljate zvuke nalik na neni zov sove u sumrak dok su Jelenine suze padale. Obukli su je u meku tkaninu i Jelena je dozvolila sebi traak nade. Pomislila je da je mogue da su uvideli greku. Nije bilo ni traga od kapetana ili njegovog majmuna Muhameda, a poto joj je bolno putovanje neno sprano s koe, pomislila je da je spremaju da je poalju kui. Kada je nemi divljak doao na vrata, videla je kako novac prelazi iz ruke u ruku. Stari par klimnuo je glavama i prosto se izmakao u stranu. ena je vie nije gledala u oi i sa da se trzala od njenih moleivih pogleda. Pustili su ga da je uhvati i stajali nepomino, a ona pokuavala da mu se odupre dok joj je vezivao lance oko nogu, iste one koje su joj tako brino oprali prethodne noi. Zatvorili su vrata za njom, naizgled bez kajanja, a kada je reza zazveala i pala na mesto, ona je ve bila preputena na milost i nemilost. Jelena je prvi put shvatila da ima jo mnogo takvih kao to je ona, belih deaka i devojica. Mogla je da im vidi nepokrivene glave, tamnokose i plave, visoke i niske, dok su se turbani, kao jabuke koje plutaju u iniji vode, vrteli oko njih, kruei kao da se spremaju da ih usisaju. Dok se napinjala da bolje pogleda neke od ostalih zarobljenika, oi joj se ozarie kad ugleda deaka koji joj je izgledao poznato. Prepoznala ga je: bio je to sin seljaka iz susednog sela koji je svakog meseca donosio koze na pijacu. Terali su ga da eta ukrug kao mladi konj, a sve vreme ga je cimalo i pipkalo jedno prljavo udovite neprirodno ogromnih ruerdi. Kada je ugledala neto to ju je tako podsealo na kuu, ali bilo nedodirljivo, osetila je takvo uvrtanje u utrobi, da je glasno zastenjala. Odjednom joj je bilo veoma vano da i on nju prepozna, nekako presudno da se pogledaju u oi i uspostave vezu, da bi mogli da osete bilo kakvu podrku iz svojih sapetih korena. Prikupila je svu snagu koja joj je preostala i viknula: Hej, ovamo!, ali odmah ju je preplavio bol kada joj je uvar uvrnuo lance koji su joj se usecali u glenjeve poput noa kroz tvrdo kuvano jaje. Sruila se na kolena u agoniji. Bio je to samo letimian pogled, nita vie, ali strah koji joj je sada lagano stezao digericu, kao apa s otrim kandama, ledio joj je krv. Samo je jedno mogla da vidi u oima tog deaka, a to je bila pokornost. Malo kasnije Jelena je uoila visokog, markantnog oveka koji je nosio beli turban i dug beli kaftan. Isticao se u svetini, naoko imun na sve gurkanje i laktanje, i kretao se kao da oko sebe ima zatitni pojas. Ranije ga je videla kako ju posmatra i zbog neega u njemu poelela je da mu se baci pred noge i moli za milost. Crte lica bile su mu iroko rasporeene, bio je zgodan i pristupaan, spoj odgoja i bogatstva, za razliku od pakosnog, nabusitog kapetana, ali proao je pored nje bez rei. Izgledao je tako uzvieno, poput gordog snegom pokrivenog planinskog vrha van njenog domaaja. eznula je da se sakrije iza njegove nepobedive spoljanjosti, umota u
47

njegovu hladnou i okrepi kou koja joj je bridela, ali izgubila ga je u uzburkanom moru koje ju je okruivalo. Jedan deo nje odumirao je dok se priseala kapetanove okrutnosti. Bio je sasvim ravnoduan prema njenom bolu. Preko noi se vinula u svet u kojem milost nije postojala, i tu se oseala bespomono. Nita je u ivotu nije pripremilo za ovo, ali nasledila je majin pragmatizam, te dok se seala surovih crnih oiju vojnika koji ju je zarobio, bila je zahvalna to je kapetan bio toliko koristoljubiv, jer je znala da bi inae verovatno ve bila mrtva, a njeni planovi za povratak kui zauvek uniteni. Kad su proli sati i umor ju savladao, brada joj je pala na grudi i zaspala je. Buka je postala neprekidno zujanje. Nije imala pojma koliko dugo je provela ovako, ali trgla se kada ju je tamniar prodrmusao. Cimnuo joj je lance kad je ustao i ona je blago zaste njala. Stao je okrenut ka oveku koji je bio tu ranije. Jelena je bila zapanjena veliinom tog oveka. Bio je toliko debeo, da se njihao sa strane na stranu umesto da se probija napred, i ponovo je stajao pred njom unosei joj se svojim znojavim licem i duvajui kiseli dah u nju. Hvatala ju je muka od njegovog pogleda. Bio joj je toliko blizu, da je mogla da oseti kako je njegova teina fiziki gui. Glava mu je dopirala do njene brade, dajui joj mrvicu slobode kada je podigla lice i pokuala da udahne vaz duh iznad njega, ali izvio se ka njoj terajui je da obori pogled ka njegovim poudnim oima. Stalno je tapkao elo prljavom platnenom maramicom. Zbog dugake, leprave, crne odore koju je nosio izgledao je kao da je irok koliko je visok. Okrenula je glavu u stranu od gaenja. Njegov prethodni razgovor s tamniarem bio je kratak i odsean, pa je odahnula s olakanjem. Okrenuo se i otiao, ali zato se sada ponovo vratio? Da se nije predomislio? Da li e joj ovaj ovek biti sudbina? Kiselina joj se podigla iz eluca i zamurila je kada ju je preplavio nalet vrtoglavice. Izgleda umorno, duo. Jelena brzo otvori oi. Nije oekivala ovaj glas. Nekim udom pred njom je stajao elegantan ovek u belom i osmehivao joj se. Govori mojim jezikom. Govorim mnoge jezike, kao to e i ti vremenom. Brzo je pogledom potraila onog drugog oveka i spazila njegovu veliku crnu zadnjicu kako se ljutito gega poput patke koja uri ka mrvicama rasutim po kuhinjskom podu. Oh! Ali dolo je do greke. Ne bi trebalo da budem ovde. Ne sekiraj se, dete moje, uskoro e ostaviti prolost za sobom, kao to smo svi mi nauili. Nema svrhe da brine o prolosti koju ne moe da vrati, ili budunosti koja ti lei van domaaja. Moj ti je prvi savet, i pretpostavljam da mi nee biti poslednji, da se dri trenutnog mesta i vremena, zato to je to zaista sve to ima, i najbolje e ti biti ukoliko mu posveti punu panju. Radoznalo je pogledala u svog tamniara, koji je ostao komino povijen u neugodno niskom naklonu, kao i tokom itavog njihovog kratkog razgovora. Najzad mu je taj ovek brzo klimnuo glavom i on se nezgrapno ispravio. Jedan od pratilaca tog oveka istupi i, ba kad je Jelena htela
48

ponovo da se pobuni, ovek u belom se odmakao i okrenuo od nje da pogleda u svetinu. ove k koji je istupio poeo je da apue neto tamniaru, ali u roku od nekoliko minuta ve su pali u vatru i stali da se prepiru, to Jelena nije mogla da shvati nakon prethodne poniznosti koju je njen tamniar pokazivao. Viknula je da bi dozvala visokog gosp odina, ali u tom trenutku pritrae osmorica nosei dve stolice na dugakim drvenim drkama. Gomila se lako razdvojila, kao suknje zavedene muzikom. Mukarci, po etvorica za svakom nosiljkom, bili su odeveni u jednake crvene alvare i bele koulje, a za pojasevima su im visile srpolike sablje. ljiskale su im o butine dok su se kretali, a zvuk je podseao na aplauz. Jedna nosiljka bila je natkrivena laganim zlatnim baldahinom s kojeg su zavese padale na sve strane. Gospodin je uao u otvorenu nosiljku, a etiri nosaa brzo su ga podigli na ramena. Za nekoliko momenata nestao je s vidika. Vika je sada prestala i Jelena je pogledala nanie. Videla je da joj tamniar odvezuje lance s nogu. Razmena je obavljena. Gomila se pribila blie na prizor natkrivene nosi ljke i ona je postala svesna brojnih pogleda na sebi. Dep tiine okruio je njihovu malu skupinu, ispresecan povremenim aptanjem i znaajnim klimanjem glave posmatraa. Brzim i znalakim pokretom pregovara je uhvati za nadlakticu jednom rukom i, povlaei je u nosiljku, drugom tutnu crnu kesu u pruenu kvrgavu ruku tamniara. Poto je spustio platno oko nje, pucnuo je prstima i Jelena je osetila kako se podie u vazduh. vrsto je stegla drvene drke sa strane. Posle nekog vremena navikla se na pokret, za valila na crvene jastuke meke, pliane nosiljke i gledala u providnu tavanicu. Sunevi zraci pokuavali su da se probiju kroz nju, ali platno ih je spreavalo i upijalo dajui krovu topao uti odsjaj. Bilo je veliko olakanje konano biti zatien od njegovog neumoljivog bleska i dobiti malo privatnosti. Opustila se uz neobino njihanje i, poto je vie nisu posmatrali i zagledali, pustila je da joj se telo razvije i suze da padnu. Ubrzo su je tresli jecaji, izvrui je naopake, ali posle nekog vremena osetila se proieno i pustila da joj se glava klati sasvim ispranjena. Nije je zanimalo kuda ide, prepustila se sudbini ma kakva da je, ali kad je osetila kako se nosiljka naginje unazad i shvatila da se penju, lagano je povukla zavesu i provirila napolje. Nije vie bilo uskih, neravnih gradskih ulica, sada su se peli strmim, irokim drumom oivienim divnim empresima. Polje nara protezalo se s leve strane i, kada se osvrnula da vidi kuda su se zaputili, od pogleda je ostala bez daha. Na vrhu brda stajala j e najdinovskija zgrada koju je ikada videla. Sunevi zraci udarali su o zidove i slivali joj se niz stranice, zbog ega je svetlucala i bletala. Kad su skrenuli iza ugla, videla je pred sobom dva golema tornja i ispod njih lunu kapiju kroz koju se ulazilo unutar zidina. Dok su ili ka kapiji kao mievi koji pokuavaju da se promigolje u duan, zavesa joj je istrgnuta iz ruke i otro sputena. Najzad su stali. Zavesa je potpuno povuena u stranu i elegantni gospodin koji joj se obratio na pijaci ponovo je stajao pred njom. Ponudio joj je ruku i ona je oprezno sila niz stepenik osmatrajui svoje novo okruenje. Stajala je u prostranom dvoritu oivienom drugim zgradama. Bilo je divno ukraeno fontanama i lejama punim cvea. Ljudi su se uurbano muvali tamo -amo, ne obraajui panju na njihovo prisustvo.
49

Dobro dola u palatu sultana Mehmeda. Zovem se Arak. Glavni sam eunuh i poverenik monog sultana i rukovodim njegovim linim domainstvom. Doveo sam te ovamo zato to si, u zavisnosti od toga kako se bude pokazala na obuci, jedna od odabranih za sultanov harem. Njegove rei je pogodie kao kamen koji je na igralitu hitnulo udljivo dete. ta to znai?, proaputala je promuklo, poto slabani glas nije mogla da podupre nikakvom snagom. To znai da e imati asove plesa, vezenja, ivenja, lutkarstva, pripovedanja, pevanja i poezije. Nauie da svira muziki instrument, da govori persijski i turski, da crta i da se ponaa kao ena. Najvanije, izuavae nau svetu knjigu Kuran. Ako bude uspena, kada ue u harem, ja i moji eunusi biemo jedini mukarci u ijem e prisustvu smeti da bude. Naravno, jedini izuzetak je svemoni sultan. Ali, ali... Verena sam! Molim vas, morate mi pomoi da se vratim u svoju domovinu. Arak je ovo ve mnogo puta radio. Bio je profesionalac koji se diio svojom sposobnou da odabere kvalitetne robinje. Veina ih se brzo mirila sa sudbinom, neke su ak bile i ambiciozne, ali sve su postale dovoljno mudre da cene i uivaju u svom ivotu i pored njegovih ogranienj a. Sasluao je brojne molbe, umirio stotine strahova i drao mnogo ruku. Mnogima je ivot bio veoma beznadean, a u haremu bi dobijale dosta toga emu su mogle da se nadaju. Drugima je trebalo vie vremena da ih proe tuga, al za domom. Imao je malo saoseanja prema onima koje su pruale otpor unapred i uvek je upravljao vrstom ali pravinom rukom, jer ako je iko ispatao, bio je to on. Kada su ga uhvatili, nije samo postao rob, ve je i fiziki osakaen zauvek mu je oduzeta mukost. One su moda ostajale bez slobode, ali barem su bile itave. Ako je on mogao da naui da se prilagodi i potuje sve to ima, onda su mogle i one. Meutim, bilo mu je neobino neprijatno pred patnjom ove devojke i, svestan koliko se nelagodno osea, oborio je pogled u stranu. Malo ega se seao iz svoje prolosti; jo krhkije bilo je seanje na jedinu enu koju je ikada zaista voleo, svoju majku, ali seao se njenih oiju zelene oi, pune bola i odlunosti. Dok je gledao Jelenu, u njenim oima video je isti onaj bol koji je video i u majinim. Shvatio je da iskuenja harema, dragulja, dreavih prnja, luksuza, koja su esto stvarala i hranila gramzivost u tim enama, verovatno nee biti privlana za nju kao to su imala za veinu drugih, i do izvesne mere se nadao da se taj deo nje nikada nee promeniti, premda je shvatao da e joj srea zavisiti od toga. Seao se svoga oca kako razlono objanjava da nee moi da ga hrane i da e mu biti bolje ako ga odvedu, a jo bolje pamtio je elini pogled u oima majke, koji se odrazio u istoj nijansi zelene koju je sada gledao; pogled koji mu je govorio da bi radije umrla nego dozvolila da on ode od nje. Oseanja koja je godinama potiskivao pretila su da isplivaju na povrinu pod sjajem ovih oiju. Okrenuo joj je lea i obratio joj se tiim glasom. Bila si verena, ali tvoja prolost vie nema nikakvog znaaja za tvoju budunost. Prigrli priliku koja ti se nudi. Ovde e biti dobro zbrinuta i imae mnoge prednosti za kojima drugi ljudi eznu. Pokuaj da ih sve iskoristi i stvori sebi dobar ivot. Sada ne mogu da te pustim da ode, ao mi je. Jelena je zbunjeno gledala u ovog visokog, markantnog oveka. Nakrivila je glavu u stranu
50

oseajui u smekavanju njegovog glasa neku vezu izmeu njih, ali nije mogla da joj odredi znaenje. Ubrzo emo ui u unutranje dvorite palate. Onda u te ostaviti. Poslau te na kupanje i oblaenje, a onda e biti predstavljena sultanovoj majci, najvanijoj eni u Carstvu. Molim te da joj pokae potovanje koje zasluuje. Insistira da vidi svaku robinju k oju kupim. Prekosutra poinje tvoja obuka. Dve ene, neme ali veoma efikasne, svukle su Jelenu i pomogle joj da se spusti u mermerni bazen. Plave i bele ploice okruivale su zidove, a voda je bila topla i meka. unula je i pustila da joj doe do brade. Neno su je podigle i polako stale da se bave njenim telom. Oprale su je najmekim sunerima i, dok joj je jedna drala glavu u akama, druga je razbila jaja i masirala joj umanca u skalp. Obe ene navukle su grube dakove preko ruku i masirale je kao da joj s tela otiru prolonedeljne naslage straha i bola. Grubim turpijama istrljani su joj tabani, a belanca su joj natapkana oko oiju. Kada je ustala iz vode, noge su joj namazale pastom koja je smrdela na ivi kre, pa ih ostrugali koljkama otrim kao ilet uklanjajui dlake. Potom su je polile gustim uljem koje je mirisalo na bunje jasmina to je raslo kod kue, umotale u fino platno i pomogle joj da obuje visoke drvene cipele postavljene sedefom, da se ne bi okliznula na mokrom podu. Izvele su je iz prostorije dok se klatila visoko iznad ena, koje su je lagano pridravale za laktove. Kad su se vratile u salon, paljivo su je obukle u tananu koulju, a zatim otile. Sedela je veoma mirno i gledala u velike, ispupene listove koji su ukraavali poploane zidove. Oseala se nekako uzvieno i prozrano, budui da joj je tretman tela utiao mozak. Posle nekog vremena otvorie se vrata; bleda figura ude u sobu i pokaza Jeleni da poe za njom. Jelena je nervozno izala, pratei lepravu odoru ene koja ju je vodila. U tiini su ile kroz dugaak hodnik. Meka plava suknja od ifona njenog vodia lagano je plesala po kamenu. ena ispred nje je na nogama nosila ljupke, potpuno ravne kone papue iljatih, zavrnutih vrhova. Bile su optoene neiseenim kamenjem koje je sijalo na svetlu, a na kukovima joj je visio dugi, plavi satenski pojas. Koraci su joj bili sitni i odmereni. Nije bilo znaka urbe u njenom hodu, niti nervoze da se hitno ispuni neki zadatak. Pokret joj je bio suzdran i potpun. Nosila je koulju s visokom kragnom od fine gaze koja je bila izrezana od vrata da joj otkrije dekolte. Rukavi su se zaustavljali na laktovima i padali u naborima tkanine opervaene zlatnim vezom. Tkanina se kretala s njenom koom i bila toliko providna, da je ponekad, na slabo m svetlu, Jelena imala oseaj da gleda u golu kou njenih lepih ruku. Preko koulje je nosila tesni zlatni jelek, koji joj je lagano leao do iznad kukova. Dugmad jeleka dopirala su do pupka, a materijal je bio iseen tako da joj otkrije pojas i pusti da joj suknja slobodno lepra. Jelena nikada nije videla neto tako fino i senzualnost i lepota ove ene ispunile su je novim i neopisivim strahom. ena bi se tako obukla samo da bi zadovoljila i podstakla posmatraa. Negde u njoj promekoljila se neistraena seksualnost poput ivotinje koja se budi. Nije mogla jasno da vidi enino lice, ali oi su joj toplo svetlucale iz senki i ohrabrujue joj se smeile. Veo bledoute boje visio joj je s uglova filcane kapice i blago obavijao lice. Niske bisera meko su pokrivale veo i padale do prednjeg dela koulje okupljajui sve boje koje okean ima da
51

ponudi. Usporila je i okrenula se. Kada je pruila glatku, meku ruku, jarko je blesnuo zlatni prsten. Glas joj je bio melodian i draesno se podizao i sputao kao vijugavi p ut planinske reke. Stigle smo, rekla je. Odmakla se u stranu i gurnula teka drvena vrata pred sobom. Jelena je primetila s kakvom je lakoom ovo uinila, ali kad joj je okrenula lea, shvatila je da su se vrata otvorila iznutra. Ula je u jarko osvetljenu sobu. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se privikne na svetlost posle senovitih hodnika. Prostorija je sijala i svee su treperile u svakom oku. inilo se kao da sve u njoj svetluca. Bilo je ba dosta ena i sve su ustale da je paljivije pogledaju, kikoui se i cerekajui se njenom kiljenju i treptanju. Tela su im dreala od arenih dragulja i svile. Pogledala je svoju jednostavnu koulju i oseala se kao dete meu ovolikom uzvienou i lepotom. Oglasilo se otro tapanje. Devojke se odmakoe od nje i zauzee mesta u raznim delovima sobe. U sredini ove velike odaje s kupolom nalazio se kitnjasti divan oko kojeg su svi ostali zujali kao pele. Na divanu je, oslonjena na lakat, graciozno podvuenih nogu, leala prelepa ena duge crne kose. Jelena nikada ranije nije videla tako ukraenu i samouverenu enu. Jedine ene koje je znala delile su svoje vreme izmeu napornih kunih poslova i rada u polju. Najbolje to je ijedna izgledala bilo je na venanju, kada bi u kosi nosila nekoliko cvetova i oistil a svoju najareniju haljinu za tu priliku, ali ova ena je bila stvorena da je oboavaju. Doi ovamo, draga. Sad moe da vidi put pred sobom. Neu te ujesti, govorila je njenim jezikom s lakoom i Jelena je po njenoj bledoj koi i plavetnim oima mogla da vidi da nije iz ove zemlje. ula je tihi kikot iza sebe, ali drei pogled na eni pred sobom polako je krenula napred. Ne grbavi se. Ima divnu visinu i dug vrat, daj nam da vidimo. Doi, sedi pored mene. Gipko se podigla i klekla i Jelena je videla da je veoma sitna uprkos impozantnom dranju. Lagano je dotakla Jeleninu bradu i podigla je uvis tankim, manikiranim prstom ukraenim draguljem. Jelena je namirisala pomorandin cvet na njenom zglobu. Vidim, Arak jo ima oko. Izvinite, gospoo, promucala je Jelena, ali ja sam grekom ovde. Oteli su me pred kuom, koju nisam smela da naputam. Samo sam htela malo da razgledam i onda su me zarobili. Moram da se vratim svojoj porodici i vereniku. Bie jako zabrinuti za mene. Vereniku? Divno! Jesi li ga dugo poznavala? Celog ivota!, uzviknula je Jelena, zbunjena iznenadnom otvorenou tog pitanja. Porodini prijatelj, rekla je Roksana ravnoduno. Da, on nam je svima drag. I jesi li provodila dosta vremena sama s njim ili ste uvek imali pratnju? Jelena je znala na ta cilja, ali se oseala primoranom da odgovori. O, ne. Proveli smo mnoge sate nasamo zajedno, etajui, uvajui koze ili berui jabuke. Glas joj je pukao kada se setila tih trenutaka. Kada ste bili sami, jeste li nekada vodili ljubav?
52

Jeleni poskoi srce od drskosti ovog pitanja, te porumene, to je samo pobudilo nove kikote znatieljnih posmatraica i mrtenje ene koja ju je ispitivala. esto smo se ljubili. Ljubljenje mogu da toleriem, duo, ali da li ti je ikada prodro izmeu nogu? Jelenu je oblilo rumenilo kada je pomislila na noi kad je leala budna i razmiljala o njemu, pre nego to su je zarobili, i kako je nesvesno pipala sebe dole i znala, kada bi osetila vlanost, da e se njihov brak razviti u neto mnogo fiziki intimnije nego to su dotad iskusili, neto za ime je potajno udela. Ne. Ne, Vae velianstvo. Ne, Vae velianstvo. Ton sultanije majke smeka i postade sladak i umiruju. Razumem tvoju patnju, mnogo vie nego to misli, dete moje. ivot pred nas baca neke udne i divne izazove, ali na kraju mora da bude jaka i da maksimalno iskoristi ono to ima, zato to dolazi na ovaj svet sama i sama odlazi s njega, i nikoga i nita ne moe povesti sa sobom. Nema nikakvih garancija i ivot koji si verovala da e voditi moda ne bi ispao onakav kakav si oekivala. Jednaku ansu za sreu ima ovde kao i bilo gde drugde. Stei e dobre prijateljice, uvek e imati dobru hranu, negu i zabavu. Nauie puno sjajnih vetina, starie polako i imae priliku da uiva u svojoj lepoti. Molim vas, preklinjem vas, uzviknula je Jelena i rasplakala se. Roksanu je, zaudo, dirnuo jadni prizor koji je ova devojka inila, nalik na slomljeni cvet koji vie ne moe da podigne glavu ka suncu. Doi e jo jedna prilika u njihovim ivotima kada e videti Jelenu u ovakvom stanju, ali tada e je njena reakcija usmeriti na put koji e joj zauvek promeniti ivot. Videemo se ponovo u narednim mesecima. Na ovu poslednju reenicu ponovo se oglasilo tapanje i Jelena je podignuta i izneta napolje. Jecaje su joj upijali debeli zidovi palate.

53

esto poglavlje
DANAK U KRVI

vuk sopstvenog krika odjekivao mu je u uima kada se uspravio u sed i kiljio u tamu dok mu je srce snano lupalo. Shvatio je da mu je nona koulja mok ra od znoja, da mu se lepi za kou. Osetio je lagani dodir na ramenu i majin smirujui glas probio se kroz senke olakavajui mu zbunjenost. Samo si sanjao, Duane. Samo sanjao. Je l nestala, mama? Je l zaista nestala? Jeste, duo moja. Nestala je. Onda nije samo san, brecnuo se povlaei koulju preko glave i bacajui je o zid. Ponovo je pao na jastuke i majka mu je spustila neto hladno na elo. S njom je sve bilo na pravom mestu i delovalo je vredno. Znam, ljubavi. Svima nam oajniki nedostaje. Tog popodneva Duan je sedeo iza kue oslanjajui glavu na vrste cigle. Neka teina mu je obavijala utrobu, kao prodrljivi brljan, tokom ovih poslednjih meseci, a stalan pritisak negde izmeu srca i plua znaio je da se muio da udahne, dok mu j e ponekad srce toliko brzo lupalo da je mislio da e pui. Veoma stvarni i sukobljeni snovi koji su ga pohodili noima ostavljali su ga zbunjenog i dezorijentisanog i vie se nije budio osveen i spreman za predstojei dan. inilo se kao da nema vie onu nekadanju snagu i da mu je telo obamrlo. Pantalone, mokre i prljave od blata i znoja, bile su mu slepljene uz noge od popodnevnog rada i nesigurno je gledao preko polja. Pronaao je neko olakanje u fizikom naporu oko pripremanja koa, ali entuzijazam nij e dugo potrajao i ostavio je Petra samog s dva unajmljena pomonika iz sela. Kad se leto okonalo, vazduh postao sveiji a dani krai, i ranije smrkavanje doprinosilo je njegovom oajanju. Sestra mu je donela aj, posedela neko vreme s njim, ali umorna od njegovih jednoslonih odgovora i prohladnog vetra koji joj je bezoseajno fijukao oko ramena, ostavila ga je samoi za kojom je eznuo. Sada je bio loe drutvo, a usamljenost ga je inila sve potitenijim i razmiljao je kako e izgledati dugi prazni meseci koji dolaze. Pogledao je u ake, nekada za njega simbol akcije. Njihova snaga bila je odraz njegove sposobnosti, no sada su ga izneverile. Nije uo da mu Ivan prilazi i trecnuo ga je oseaj da neko sedi blizu njega. Ivan nita nije rekao, ve je poeo da petlja oko lule i, pratei Duanov pogled, zagledao se preko polja ka mranom horizontu. Lie je opadalo s drvea. Uskoro e grane biti sasvim gole. Zemlja je
54

delovala smee i tupo. Leto ih je napustilo, a s njim su otile i njegova ivotna energija i svrha. Duan je pogledao ispod oka u Ivana i ponovo primetio koliko je ostario za ovih nekoliko meseci. Kako je Angelina, Ivane? U crkvi je. To joj prua utehu. Vera joj je jaka i pomae joj da se pomiri. Zastao je, ali Duan je uo napor u njegovom glasu. Ne mogu da shvatim zato provodi tolike sate tamo kada nas je Bog tako okrutno napustio. Glas mu je postao otar i ljut: Na kolenima moli i preklinje da joj dete ne zadesi nekakvo zlo, ali onda se pokolebao i uutao poto mu je ponestalo i ono mal o snage. Neu da idem s njom. Umorno je povukao dim i vratio pogled ka horizontu, dok je drugom rukom pridigao kouh na ramena. Srena je to je pronala neko utoite gde moe da ode sa svojom mukom, da se skloni od saaljivih pogleda i neprijatnih pitanja, ree Duan. Svetenik je dobar ovek. A ta je s Anom i Linom? Teko je rei. Krijemo svoje prave strahove od njih, ali uju seoske prie i mogu da osete na bol. Veoma im nedostaje. Uvek su njih dve bile bliskije, tako da jedna drugoj pruaju dosta podrke, ali Lina se bori i sa svojom krivicom to nikoga nije probudila kada je Jelena izala. Veoma sam zabrinut za nju. Poboleva u poslednje vreme. Rekao sam joj vie puta da je niko ne smatra odgovornom za to to se desilo, ali u mojim oima vidi samo tugu, tako da se moje bodrenje odbija o nju kao voda o dobro nauljenu kou. Ne udi me to nita nije preduzela. Od svih ljudi, one su najvie prihvatale Jeleninu tvrdoglavost. Znam, ali svima im je reeno da ne izlaze iz podruma kad padne mrak, tako da se osea odgovornom to nije probudila majku. Osim toga, teko je ne oseati krivicu, zar ne? Koliko ti esto u toku dana kroz glavu prolete reci: kamo sree, e, samo da sam...? Teko je ne traiti razloge da krivi sebe i prihvatiti Jelenin put kao njen lini. Poznavao sam svoju ker bolje nego iko. Znao sam koliko mrzi da bude zatvorena u kui po ceo dan, optereena ustajalim vazduhom i nedostatkom dnevnog svetla. Zato je onda nisam lino odveo do crkve jedno vee i pokazao joj logor izdaleka? To bi joj umirilo matu na nekoliko dana, to je, kako se ispostavilo, bilo taman koliko je trebalo? Svi smo bili prezauzeti. Da, toliko zauzeti da drimo neprijatelja na odstojanju, da mu je ona sama otila. Duan pokri lice akama. Ivan ga obazriv o dodirnu po ramenu, ali onda mu je ruka pala i mlitavo ju je poloio na krilo. Drugom je labavo drao drku lule. Dosta sam je pritiskao u poslednje vreme u vezi s vaim brakom i svaali smo se vie nego to sam eleo. Nemoj pogreno da me shvati, Duane, ali da sam ikada posumnjao u vau uzajamnu podobnost ili njena oseanja prema tebi, ne bih bio toliko nestrpljiv s njom, ali zna njenu prirodu. Mlada je i svojeglava, a pod pritiskom ovek moe da postane nepromiljen. Moda je trebalo da joj damo vie prostora. Nikada nisam sumnjao u svoja oseanja prema njoj.
55

Nisi, Duane, znam. Kada se to desi nama mukarcima, obino je veoma direktno, ali ene umeju da budu komplikovanije. Sluaj, doao sam ovde veeras da razgovaram s tobom zato to imam neke vane vesti. Gnjavio sam kadiju da sazna kuda je Jelena odvedena. Poten je ovek i obeao je da e se raspitati. U poetku sam mislio da je to rekao samo da bi me se reio, ali pre neki dan doao je i saoptio mi da je jedna lepa Srpkinja koja odgovara njenom opisu dovedena u sultanovu palatu. O, Boe, Ivane! O, Boe! Duane, znam da ovo zvui kao grozna vest, naroito za tebe, ali dosta sam razmiljao o tome pre nego to sam doao ovamo i mislim da nije. Njen poloaj mogao bi biti mnogo gori u kui nekog nieg oveka. Ako je u palati, bie potovana, brinue se o njoj, obrazovae je i bie jedna od mnogih. Imae drutvo i, ne znam kako ovo da ti kaem..., ali bie u povremenoj milosti samo jednog oveka.. Jelena je prelepa i pametna devojka, Duane, i ti kvaliteti retko ostaju neprimeeni. I, ako je to to mi je kadija rekao istina, moramo biti zahvalni to je tako. Ima jo neto, Duane. Osmanlije se vraaju. Duan podie glavu. Lice mu je bilo izoblieno, zgreno, proarano suzama, kao lice uplaenih zeeva koje su drali tog popodneva. Obuzeli su ga ljubomora i bes, krv mu je kuljala venama. Zato?, viknuo je. Danak u krvi. I zvanino treba da se vrate u ovu oblast, a jo se i mi smatramo manjom zemljom, tako da nas nikada nee potedeti. Kako to mislite?. Osmanlije nikada nee birati robove iz monijih okupiranih zemalja. Ti ljudi naposletku dostiu visoke nivoe u graanskoj i vojnoj slubi, tako da ne sme da postoji rizik da oni pobune znatan broj ljudi. Naa zemlja je mala. Zar nisu dovoljno uzeli tokom pohoda?, upita Duan ogoreno. Ratni plen je posve drugaiji od sistematskog odabira jakih, sposobnih mladia obuenih i obrazovanih da upravljaju dravom, Duane. Kako ste saznali? Svetenik mi je kazao. Rekao je da je kadija jue doao kod njega i naloio mu da okupi mladie iz naeg i susednih sela da budu predstavljeni na pijaci za tri nedelje. Koliko jo patnje svi moramo da podnesemo? Bie veoma bolno za neke, da, a za druge, kao to smo ve rekli, moda i prilika. Petar je skrenuo putem iza ugla i poao ka njima. Zevnuo je dok je prilazio i protegao ruke iznad glave, kao da pokuava da podupre nebo koje se sputalo na njih. Dobro vee, Ivane. Boe moj, ovo je bio ba veliki posao, ali sve je zavreno i isplatio sam ljude. Pripremili smo ukupno trideset tri koe, Duane. Umirem od gladi. Idem unutra da vidim ta jo treba da se uradi i da se operem pre veere. On je dobar ovek.
56

Najbolji. Ne bih uspeo bez njega, naroito sada. Dobar mi je prijatelj a i dobar mu mojoj sestri. Cenim to to ste mi rekli ove vesti, Ivane. Ivan lupnu lulom o klupu. Znali su da je zahladilo, ali utrnulost ih je titila od prodornih prstiju hladnoe. Hou da ti dam malo vremena da prihvati tu vest, ali ta god da odlui da uradi, podrau te, dodao je zavereniki. Duan iskosa pogleda starijeg oveka. Otkud znate ta u hteti da uradim? Tek sam ovog asa i odluio! Znam te od malih nogu. Kao sin si mi. Pasivno prihvatanje nije svaiji izbor. Radije u te podrati i ohrabriti da preduzme ono to eli, nego da te gledam svaki dan kako propada ivei ivot do kojeg ti nije stalo. Ako je to to mi je reeno istina, onda su mogunosti da ikada vie vidi Jelenu veoma slabe, te stoga mora ozbiljno da promisli o riziku i posledicama bilo koje odluke koju donese. Mora i da porazgovara sa svojom porodicom, koja e s punim pravom dovesti u sumnju tvoje rasuivanje. Nita nee moi da uini bez njihove podrke. Doi kod mene u svako doba i priaemo vie o tome kada bude spreman. Ivan je ustao i ponovo spustio dlan na Duanovo rame. Hvala vam, Ivane. Ne, hvala tebi, Duane, to voli moju ker. Laku no. Laku no. Sunce je zalo dok su priali. Duanova koulja sada je bila kruta od znoja i stresao se. Sestra je provirila na zadnja vrata da ga pozove na veeru i odmah je skoio, gladan prvi put za vie meseci. Znao je ta e uraditi im su te reci prele preko Ivanovih usana. Sigurnost u odluku donela mu je i olakanje i snagu. Vatra je ve bila zaloena kada je uao u predsoblje, a soba mirisala na svee ispeen hleb. Umio se i oprao ruke osmehujui se majci, dok je ona vadila vru hleb iz penice i paljivo ga sputala na sto. Seo je i odlomio pare. Nakon kratkog uivanja u njegovoj toploti i bogatom mirisu, halapljivo je poeo da jede. Majka je stala u stranu i gledala ga razrogaenim oima. Kada su svi posedali, paljivo je sipala vrelu orbu u velike narandaste inije i postavila ih pred njih. Njegov otac oita molitvu i onda poee da jedu. Duan je jeo s apetitom, uivajui u vruem sosu koji mu je klizio niz grlo i grejao ga iznutra. Majka i sestra razmenie poglede pune nade. Odavno ga nisu videle da uiva u hrani. Koje je vesti doneo Ivan?, upita njegov otac. Video sam ga kako odlazi. Duan je spustio kaiku i sve ih pogledao. Pria se da su Jelenu odveli u palatu da je obue za sultanov harem. O, Duane, ba mi je ao, ree majka. To nije sve. Za nekoliko nedelja u selu e biti sakupljan danak u krvi. Svetenik je danas rekao Ivanu. Kadija je bio da ga poseti. O zato nas vie ne ostave na miru, zavapila je. Srea naa to si nam jedinac i to si izuzet
57

od njihovih pohlepnih kandi, ali srce me boli zbog svih onih jadnih majki i zbog nae drage Jelene. Mama, ne odlaze u zatvor. Najbolji se odabiraju za sultanovu palatu i obrazuju ih eunusi u dvorskim kolama. Osim toga, ue konjike vetine, streljatvo, maevanje i rvanje. Njihovo obrazovanje ima za cilj da stvori najboljeg dravnika -ratnika, uenog oveka visokog morala, oveka sa sigurnom karijerom u carstvu. Njegova majka spusti kaiku. Nije znala zato, ali vie nije bila gladna. Otac ga zbunjeno pogleda. Kakvim romantinim glupostima ti je Ivan napunio glavu? A ta je sa satima nemilosrdne obuke, preobraenju u islam i gubitkom line slobode i porodice? To je jedini nain da je ikada ponovo vidim, odgovorio je tiho. Njegovoj sestri oteo se zapanjeni uzdah i svi prestadoe da jedu. O, Duane! Nemoj, molim te, proaputala je majka. ao mi je, mama, ali da li bi vie volela da ostanem ovde, da kradem Bogu dane i eznem za tamom i daljinama? Zbog vae ljubavi imam hrabrosti da se suoim s ovakvim izazovom. Moram da vidim da li mogu da je pronaem, da budem s njom i da je vratim. Kada mi je Ivan rekao za danak, odmah sam znao da mi je to mogunost. Ali daj sebi malo vremena. I ta je s imanjem?, preklinjala ga je. Zna da Petar i Rahela pokuavaju da zasnuju porodicu. Treba nam. Ali u selu ima mnogo dobrih momaka koji mogu da se unajme za pomo, mama. Znam da ste se nadali da u ja na kraju preuzeti imanje, ali uvek ste mi stavljali do znanja da sam slobodan da odluim o sopstvenoj budunosti i sada sam odluio. Molim te, isprati me s blagoslovom, mama. Nikad mu nije tee palo da je pogleda u oi. Njena ljubav prema njemu, kao i njegova prem a njoj, bila je neizmerna, ali znao je da nikada ne bi mogao da ode osim ako se ne suoi s bolom u njenim oima. Ve je izgubio jednu enu koju je voleo vie od samog ivota, da li je ludost odrei se i druge? Uhvatio joj je ruku preko stola i pokuao da u miri disanje. Otac je bio bled, ali je sedeo bez rei i posmatrao sina. Najzad je rekao: Ali kao naeg jedinca, Duane, nee te odvesti. To je pravilo. Zato mi trebaju va pristanak i podrka sela. Ali, Duane, pretpostavimo da je kadija u pravu i da je ona zaista u sultanovom haremu svejedno je vie nikad nee videti. Jo si mlad i ima ovde celu svoju porodicu i sve prijatelje da te vole i podre. Vremenom e bol uminuti i spoznae novu budunost. ta, tata? Da ivim ostatak ivota obraujui zemlju umereno zadovoljan? Mihajlo obori pogled i ugrize usnu, te je Duan odmah zaalio zbog grubosti svojih rei. Majka zinu da se ponovo pobuni, ali otac ju je spreio uhvativi je za ruku i pogledavi je u suzne oi. Marija, da li bi ti vie volela da sam te se okanuo, kao to je tvoj otac eleo? ta bi bilo da mu se nisam usprotivio i da nisam sledio svoje srce? Na sin je sada mukarac. Dokazao je to ovih poslednjih meseci. Mora da donosi sopstvene odluke.
58

Minuti su se vukli i soba je bila ispunjena teskobnom tiinom. Svi su piljili u svoje inije, svako izgubljen u svojim mislima. Najzad je Duanov otac odmakao stolicu preko kriljanog poda, priao i stao iza sina. Duan je ustao i okrenuo se ka njemu. Zatim se zagrlie. Uradi ono to mora, sine moj, ali, molim te, vrati se kui. Oekivaemo te svakoga dana. Jedne veeri Duan je otiao u seosku crkvu da se nae s Ivanom u nadi da e uti kakve dobre vesti. Nita se nije moglo postii bez odobrenja svetenika, budui da e on upravljati popisom, pa je Ivan pristao da mu iznese Duanov sluaj. Duan je neko vreme stajao na stepenicama i, poto niko nije izaao, tiho je uao i stao u dno crkve dok mu se oi nisu navikle na tamu. Video je njih dvojicu kako stoje u tiini, ispred njega, obojica okrenu ta prema oltaru. Jedini zvuk pravila su krila zalutalog goluba visoko u srednjem brodu, nalik na zvuk meha koji tiho hrani vatru. Duan nije hteo da remeti ovaj spokoj, tako da je ekao sakriven u senci. Duan ti je kao sin, Ivane, kako e se izboriti s gubitkom jo jednog deteta? Ovo pitanje preplavilo je crkvu, odbijajui se o hladne zidove i kamene stubove kao barut u unakrsnoj vatri; nije bilo sumnje u njegovu pronicljivost i direktnost. Zavladala je pauza i Duan je video kako se Ivanova ramena povijaju napred i poinju da se tresu. Svetenik je ostao staloen, i dalje zagledan u oltar, kao da svi odgovori mogu doi samo s jednog mesta. Jecaji su bili prigueni i suzdrani, ali Duan je oseao kako se patnja proliva iz njega kao iz psa koji povraa. Posle nekog vremena svetenik je ustao i stao u prolaz izmeu klupa. Oni nisu tvoje vlasnitvo, Ivane. Podareni su nam na neko vreme i nema naina da znamo koliko dugo. Moramo da ih volimo i podravamo to bolje moemo, ali oni imaju sopstvenu sudbinu. Jedini nain da se izborimo kada se desi tragedija jeste da verujemo da ona ima vii cilj i da su oni tamo gde i treba da budu, da bi nauili ono to treba da znaju u ovom ivotu. Poalji Duana kod mene sutra i onda u odluiti. Duan je gledao svetenika kako prolazi kroz crkvu i ulazi u kapelicu. Onda je tiho izaao na stranja vrata i saekao Ivana na stepenitu okupanom bledom sunevom svetlou. Posle nekoliko minuta stariji ovek je izaao trljajui oi i kiljei u mekou kasnopopodnevnog neba. Sutradan po podne bilo je prohladno, ali uprkos tome, svetenik nije predloio da uu unutra, ve je pokazao ka drvenoj klupici koju je sam izrezbario od jalovog drveta i koja je stajala ispod masline na groblju. Neko vreme obojica su sedeli u tiini. Duan je oduvek oseao naklonost prema tom oveku koji je stajao pred njima svake nedelje i nadahnuto govorio duhovite i ohrabrujue rei, ali nikada nije imao potrebu da potrai savet od njega, za razliku od mnogih. Verovao je u viu silu, u snagu dobra nad zlim, no uprkos uenjima kole i oekivanjima lokalne zajednice, bilo mu je teko da se vie udubi. Voleo je da ide u crkvu. Osim meditativnih kvaliteta, tu je bio egzotini miris upaljenog tamjana, a pevanje, mnotvo glasova okupljenih i ujedinjenih u pesmi, uvek bi ga ganulo nita nije bilo bolje od naprezanja plua da se ovek rei svih teskoba. Ali sada, dok je sedeo pored ovog oveka, koji je posvetio svoj ivot veri, oajniki eljan njegove podrke, nije znao da li da zauzme stav krstaa ili da iskrenije govori o svojim oseanjima.
59

Kada je svetenik najzad progovorio, ak je i njegovom blagom glasu bilo teko da ne deluje kao grubo prekidanje. Sigurno si veoma besan. Da, ini mi se da jesam. Uvek su mi govorili da sam jak i sposoban, a ipak nisam mogao da spreim otmicu sopstvene verenice. Odrastao sam mislei da imam neku kontrolu nad svojom sudbinom, ivotom, ali izgleda da nije tako. Zato je Bog morao da mi pokae svoju mo na ovako teak nain? Je l ovo jedino kako moe da mi skrene panju? Ispatanje je dobro za ravnoteu i naposletku je uitelj, ako moe u takvom trenutku da nae vremena da slua. Ali ne mislim da Bog kanjava da bi privukao panju. Bojim se da je to vie postupak oslabljenog ljudskog bia. Meutim, svakako predstavlja vee izazove nekim ljudima. Duan proguna. Teko je razumeti ravnoteu izmeu ovekove sudbine i kontrole koju on ima nad svojim ivotom. Verujem da Bog ima vii plan za sve nas, ali da usput dobijamo izbore kao to je ovaj s kojim si ti sada suoen. Znam da se brinete da li ovo inim iz alosti. Uite nas o vetini prihvatanja i zavidim onima kojima ona donosi spokoj, ali ne mogu da prihvatim svoju sudbinu sada kad verujem da imam mo da promenim sled dogaaja. Uz Boju pomo, ako tvoj plan uspe i bude odabran i primljen u slubu u palati, onda e morati da se preobrati u islam i odrekne hrianstva. Ima dosta slinosti meu naim religijama i drau se toga. A ta ako nikada vie ne vidi Jelenu? Znau da sam bar pokuao, iako je cena prevelika, i verujem da u izgraditi dobar ivot za sebe i postati astan ovek. Dozvoliu da se istakne tvoje ime i moliu se za tebe. Hvala vam, oe. Idi sada. Provedi vreme s porodicom. Dragoceno je i nema potrebe da sedi sa mnom i da ga trai. Osim toga, hladno je ovde. Neka Bog bude s tobom i neka te uva, sine moj. Nedelje su brzo prolazile i uveni dan se primicao. Duan ni na ta drugo nije mogao da se usredsredi. Najzad, kada je obavio tek polovinu poslova koje je eleo da zavri, dan je s vanuo. Duan, Petar i otac doli su na trg i krenuli ka stolu za registraciju. Nebo je bilo sivo i divlji vetar ibao je meu njima kao zamah bia ljutitog gospodara. Svetenik je stajao iza kadije, koji je sedeo za stolom s velikom knjigom u konom povezu pred sobom i s perom u ruci. Svetenik je delovao sumorno. Danas e se nagledati velikog bola. Morae da zadre duboko u svoju veru da bi ga prihvatio i pruio ljudima podrku koja e im biti potrebna. Duan je pokuao da se opusti i uspori disanje. Majka i sestra nisu pole s njim i pozdravili su se kod kue. Marija se svom snagom trudila da ne zaplae, ali nije uspela da zadri suze. Duan ju
60

je privukao u zagrljaj, neno drao i pustio da mu suze padnu na njenu kosu. Hou da bude ponosna na mene. Obeavam ti da u se jednog dana vratiti. Njena tuga teko ga je pritisla. Bilo mu je muka i strepeo je od svojih praznih uveravanja i obeanja. On je bio kriv za bol duboko utisnut u njeno lice i tek kada ga je Mihajlo uhvatio za ruku uspeo je da je pusti. Dok su odlazili od kue, njeni jecaji pronosili su se vazduhom i razdirali ga toliko da je morao da stane i povrati u travu. Uz traak nade Mihajlo ga dodirnu po ruci: Ne mora ovo da radi, Duane, niko nee misliti loe o tebi ako se predomisli. Ali jednom kada ode, vie nema povratka. Mihajlu se uinilo da je primetio drhtaj sumnje u sinovljevim oima i na trenutak se obradovao, ali kako dolo, tako i prolo, i pitao se da li ga je uopte i video. Moram da idem, tata. Trg je bio krcat kao da je pijani dan, osim to su glasovi bili vii, kripaviji i otriji, a izlivi uznemireniji i panini. Danas nee biti veselih uzvika nakon prodaje. Duan se osvrnuo oko sebe i video namrtena, ispijena lica ena. Neke je poznavao, neke nikada ranije nije video. De o ovih ena danas e umreti. Izbili su na poetak reda i kadija ih je ljubopitljivo pogledao. Svetenik je klimnuo Duanu da istupi. Ovo je Duan Stokovi, drugi sin Mihajla Stokovia, Petrov brat. Sedamnaest mu je godina. Kadija je preleteo pogledom preko spiska i tiklirao Duanovo ime. Onda im je odmahnuo ka mestu gde su vojnici postrojavali mladie. Duan je zauzeo mesto u redu, a njegov otac i Petar povukoe se meu svetinu. Reeno im je da se svuku do pojasa. Duan je video kako Ivan prilazi njegovom ocu i kako se grle. Godinama su bili bliski prijatelji i znao je da e jedan drugome pruiti utehu. Mihajlo nije skidao pogled sa sina, uplaen da e on nestati ako skrene glavu makar i na sekundu. Duanovo detinjstvo preletalo je pred njim i s prodornim bolom nadao se da je uinio dovoljno. Jo uvek je postojala ansa da ga moda nee odabrati nee svi odavde otii, moda samo polovina. To je bio Duanov najvei strah i njegova najvea nada. Neki stariji vojnik doe na trg praen jo etvoricom uniform isanih vojnika. Uredno su domarirali do stola, a potom se razlegao uzvik za tiinu. Kadija je ustao i poklonio se pred glavnim vojnikom, onda je obiao sto i posluno stao iza njega drei u rukama otvorenu knjigu. Majke su okrenule glave ka ovom oveku s prezirom i gnuanjem dovoljno jakim da ga nateraju da zastane. Ovo je bio ovek koji e im odsei jedan ud jednim pucketanjem prstiju. Izgledao je napaeno kao da se nije dobrovoljno javio za svoj posao, kao da i sam ima sinove, ali gledao je pravo preda se u kolone mladia koji su mu se pribliavali. Duan nije mogao da suzbije drhtaje dok su se primicali. Znoj mu je orosio gornju usnu, a strah stegao utrobu dok je uviao naivnost svog plana. Previe je toga polagao na rekla -kazala, na sluajnost. Rekli su mu da se robovi po dolasku u Istanbul dele izmeu janjiara i dvorske slube. ta ako ga poalju u janjiare, ili jo gore zavri kao eunuh? Tri deaka ve su bili odabrani i vojnici koji su kontrolisali kolone odveli su ih u stranu. Jedan mu je bio drug, Radul,
61

mladi s kojim je proveo mnoge sate kada su bili mali. Potraio je pogledom njegove roditelje u gunguli i video da i njegov otac ini isto to i svi drugi. Vladao je opti mete dok su oajni roditelji vukli sinove za rukave pokuavajui da im prenesu celovekovnu nenost u preostalim minutima. Bilo je razlike izmeu roditelja koji su prevalili najdui put, od udaljenih, siromanih planinskih sela, u prljavoj i iscepanoj odei. Njihovi momci bili su bosi. Izgledali su smrznuto i smireno, a kada su im vojnici razdelili hleb i supu, jeli su halapljivo. Lica su im bila puna gorke pomirenosti sa sudbinom usled odluke zasnovane samo na materijalnoj situaciji, donete mesecima ranije. Da li e njihova deca ikad oprostiti onima koji su ih doneli na svet, obasipali poljupcima i onda odbacili? Obreli su se pred kadijom i Duan se poklonio kako su mu rekli. Kadija je proitao njegovo ime, oevu adresu i zanimanje. Vojnik je osmotrio Duana. Dok ga je odmeravao od glave do pete, Mihajlo je toliko jako stegao Ivanu ruku, da je Ivan morao da se ugrize za jezik da ne bi vrisnuo. ekali su moda samo nekoliko sekundi, ali delovalo je kao ceo ivot, a onda je vojnik istupio i blagim klimanjem glave zapeatio Duanovu sudbinu. Tiho kukanje probilo se negde iz skupine ljudi koji su gledali silovanje sopstvene zajednice. Umesto olakanja, Duan se oseao poraeno. Stajao je skamenjeno, kao posmatra ubistva, i oseao goruu nemo. Sa udnjom je gledao u ma koji je labavo visio vojniku o boku i borio se protiv strasne elje da ga zgrabi i sve ih pobije, ime bi vratio momke u uplja naruja njihovih majki i obezbedio svoju osvetu. Odjednom je nastao mete iza njih. Jedna ena probila se kroz redove i trala vritei ka kapetanu. Pala je na kolena pred njim steui mu izm e i kumila ga da skine njenog sina sa spiska. Duan je osetio kako se otac kruti pored njega. Kapetan pogleda pred noge i licem mu pree razdraeni izraz. Odmah je istupio vojnik nieg ranga i isukao ma, dok je njeno zapomaganje ispunjavalo sada muklu tiinu. Zgrabio je enu za kosu jednom rukom, a drugom stegao dralju maa, ali onda je pogledao u kapetana i stao nepomino kao grabljivica razotkrivena ubistvom, te ju je pustio. Kapetan je lagano unuo, vrsto je uhvatio oko ruke i podigao na noge. Rekao joj je da ga pogleda. U oima mu se videlo iskreno saaljenje i dodirnuo joj je lice da joj obrie suzu dok je govorio. Mogu da ti obeam da e voditi ispunjen i zanimljiv ivot. Nikada nee biti gladan i nikada ga nee nepravedno tretirati. Onda ju je p redao, krotku kao jagnje, nazad u ruke gomile, koja ju je zatitniki obavila svojim debelim ogrtaem u koji je skrueno utonula. Svetlost je bledela i vojnici su poeli da dele debelu ebad od konjske dlake svim odabranima. Bilo ih je ukupno dvadesetorica . Duan je bio smeten u kola s jo desetoricom, meu kojima je bio i Radul. Dugo je grlio svog zeta i oca; shvatanje veliine njegovog gubitka sada mu je ledilo ruke u nepomine eline tapove. Osetivi paniku u mladievom dranju, Mihajlo ga blago odgurnu da bi mogao da vidi sinovljevo lice. Veoma sam ponosan na tebe, sine, i znaj da u uvek biti. Mi emo ostati ovde i ekaemo te. Duan se jako ugrizao za jezik da sprei da mu se proliju suze nakupiljene iza kapaka. Kad su krenuli, Ivan je podigao ruku, Duan ju je stegao i savio se ka njemu. Videete je ponovo, obeavam vam. Uspeu.
62

63

Sedmo poglavlje
JANJIAR

e noi Duan je malo spavao. Osim truckanja i poskakivanja kola koji su mu tresli kosti, razdiralo ga je oevo, Petrovo i Ivanovo lice poput ivotinjskih kandi kojih nije mogao da se oslobodi. Napustio je sve to mu je bilo vano zbog nepoznatog cilja koji bi vrlo lako mogao da znai i njegovu smrt. Nije imao vojsku iza sebe, nije imao ni ma. Bio je samo neuki, ranjivi ovek koji se odrekao kontrole nad sopstvenim ivotom. Stomak mu je krao, prazan, poto je odbio kau koju su delili pre pokreta. Oseao se kao truplo koje nose na pijacu, ali nije bilo povratka. Sam je odluio. Ubijao je vreme priajui s Radulom. Saaljevao je svog viso kog, crnomanjastog druga koji nije imao izbora u svojoj sudbini. Radul je poticao iz velike porodice i bio je godinu dana mladi od Duana. Bio je mrav, imao krupne oi i duge noge, to je znailo da je bio brz, iako je delovao tromo i sporo. Duan je bio nii, ali mnogo miiaviji i fiziki izdrljiviji. Njihovi oevi imali su susedna imanja i poznavali su se od roenja. Obojica su bili duboko potreseni, uprkos injenici da je on imao neko vreme da se pripremi, ali kada je presudni trenutak doao, bio je t oliko nemilosrdan i divljaki, da je Duan znao da e proi jo dugo pre nego to e utihnuti zvuci majinskih naricanja. Jasno se seao lica Radulove majke. Stajala je i uporno gledala za njihovim kolima, kao izgladnela ivotinja koja je prihvatila svoju neizbenu sudbinu. Tokom dugih dana i noi dva mladia odbacila su svoj muki instinkt da ugue tugu i razgovaraju o drugim temama; otvoreno su priali o svojim strahovima i nadama. Radul bi povremeno, kao zatitnu vrbovu granu, obavio svoju dugu ruku drugu oko ramena dok je priao o svoja tri starija brata, koja su mu dane ispunjavala pustolovinama. Kao i svaki mlai brat, borio se da ga ukljue u sve to su radili, proteui svoje ruice i noice koliko je mogao dok je jurio za njima. Ponekad su mu dozvoljavali, a ponekad ga jedva trpeli, ali uvek su se vatreno borili za njega kada je bilo potrebno. I iako su mu veoma nedostajali roditeljska ljubav i saveti, braa su bila ono tkanje koje je dralo njegov dom na okupu i oseao se skrhano zbog razdvajanja od tih zatitnika i prijatelja. Postojalo je neko preutno poverenje u njihovom instinktivnom razumevanju da su jedan u drugome nali srodnu duu i Duan je znao da je bezbedno da ovom oveku poveri svoju pravu nametu; da nikome nee rei. ebad od konjske dlake bila su slaba vajda protiv uporne hladnoe, ali vojnici koji su ih pratili smejali su se njihovim detinjastim molbama da se pomere blie vatri ili zahtevima da im daju dodatne pokrivae. Jedna no bila je naroito ledena i, dok su se vojnici alili i grohotom smejali
64

oko vatre grejui se toplim ajem i supom, mladii su se zbili drhturei na svojim prostirkama na odstojanju, nakon to su sirotinjski nahranjeni suvim korama hleba i voem. Zemlja je bila hladna i tvrda, jo uvek prekrivena tankim slojem jutarnjeg mraza. Radul je legao i prazno gledao u zvezde zamagljenim oima. Duan je legao za njim, a onda se neki drugi mladi smestio Radulu s druge strane. Zbili su se kao sardine. Dosad su dovoljno znali o dugim nemilosrdnim noima, tako da su bili svesni koliko je vano da dele telesnu toplotu. Ne oseam stopala", prostenjao je Radul. Pogledaj ih. Zato moraju da budu tako nepotrebno okrutni?, prosiktao je. ta bi sad radio da si kod kue, Duane? Brza slika uobiajene porodine scene iskoi u Du anovim mislima njegova porodica okupljena oko ognjita, punih stomaka; ognjite plamti, dok se vee blii kraju, a majka ije u svojoj stolici muei se na slabom svetlu; Petar pripoveda neku zgodu s pomonikom na imanju, ili nezgodu s nekom zalutalom ivotinjkom. Spavao bih, nadam se. Hah! Spavanje pod debelim ebetom, posle inije ukusne orbe, misli, ton mu je bio napadan. Radule, nema potrebe... Nismo svi mi odabrali ovo, prosiktao je, a onda, iznenadivi ih naglim pokretom, zbaci ebe u stranu, skoi i ode do vatre ka najviem vojniku, kojem je sablja drsko visila s pojasa i koji se najglasnije smejao. Drugi mladi mirno je pogledao Duana nakon ove udne razmene rei i svi su se okrenuli, provirujui ispod ebadi, kao uplaeni mievi, dok je ovaj krakati mladi prilazio garavom oficiru u est dugakih koraka. Hladno nam je i ne moemo da spavamo. Moramo da se premestimo blie vatri ili da dobijemo jo ebadi. Ima ih po kolima, stoje neiskoriena. Vojnik je odluno pogledao Radula u oi, a zatim podigao pesnicu i udario ga pravo u lice. Duan se trgao, a mladi do njega blago jauknuo. Radul je pao na lea, ali nije ispustio ni glasa, ve se polako i tvrdoglavo pridigao sa zemlje i uspravio. Duan je mogao da vidi kako mu se oko zatvara. Jednog dana e mi zahvaliti zbog ovoga, rekao je vojnik bez pretnje u glasu. Sve poinje odavde. A sada, ne trai vie nita. Ako eli da vidi sutra na to oko, idi lezi. Radul se vratio tamo gde su leali svi ostali, ali Duan je, u znak prijateljske podrke, ustao i poao mu u susret. itavo telo bilo mu je napeto, a pesnice su mu visile uz bokove kao dugake toljage. Jedan vojnik koji je sve posmatrao podrugljivo se nasmeio. Vas dvojica ste veoma bliski, a poto neete moi da se enite, mislim da je veoma korisno da pronaete neku zamenu tokom ovih hladnih zimskih noi. Ostali mukarci se zacerekae, ali su ubrzo skrenuli razgovor kao da se nita nije desilo. Dopuzao im je jedan od deaka i, izgrebavi aku mraza sa zemlje, pritisnuo ga Radulu na oko . Svi su uestvovali u nekim tuama dok su odrastali, ponekad kobajagi, u igri, ponekad ozbiljnijim, ali niko ranije nije doiveo oito nasilje koje su upravo videli. Duan nije znao ta je gore teka
65

prijateljeva rana ili razoaranje i utuenost u njegovim oima. ta su to postali? Radul je video kako ga Duan gleda i stresao se od srama. Sledei put kada me neko tako bude udario, uzvratiu mu duplo jae. Ne sumnjam. Bio si veoma hrabar. Radul mu se nahereno osmehnuo traei njegov oprotaj. Ili glup. Duan mu prebaci ruku preko ramena. Radule, sluaj! Ma kako da smo doli ovde, obojica smo sada tu i imamo dva izbora: moemo da ostanemo i vidimo kuda e nas put odvesti, ili moe da pokua da pobegne. ta misli, koliko u daleko odmai? Ne ba daleko i nikada ne bi mogao da ode kui. Ne deluju mi kao da su puni razumevanja. Radul se zakikotao. Ali ta e se desiti s nama? Moda je smrt bolji izbor? Duan je zautao i pogledao oko sebe, u hladna lica i slomljena tela okirana onim emu su prisustvovali. Rei u ti ta ja znam. aputao je do zore dok poslednji plamiak udaljene vatre nije odavno progutan, a pesma ptica zatomila njegov sve slabiji glas. Prenosei sve to je od Ivana nauio o osmanskom sistemu, priao je o janjiarima, pea diji osmanske vojske, koji su ih pratili do Istanbula, s njihovim visokim kapama i zailjenim crvenim izmama, i kako su to neustraivi, visokoobueni ratnici. Onima koji su jo bili budni priao je da veina nosi duge, guste, crne brkove koji su im se pro tezali s obe strane usta kao zatitni krovovi. Poto se nisu smatrali slobodnim ljudima, nije im bilo dozvoljeno da nose brade kao ostali muslimani. Meutim, nije bilo stida, niti krivice u vezi s ropstvom; ono je bilo sastavni deo velikog sistema i najbolji ratnici, kao i veina starijih upravnika u Carstvu, bili su robovi koji su poticali iz okupiranih zemalja, ba kao i oni. Govorio je o budunosti koja je sadrala bogatstva, drutveni ugled i verovanje da se Osmanlija ne raa ve stvara. Do sledeeg jutra, kada su ih uveli ponovo u kola, uprkos gladi, hladnoi i stalnim bolovima u udovima i srcu, meu njima je vladao neki novi oseaj nade, kao i veza stvorena iz njihove zajednike situacije i potrebe. Meutim, izmeu Duana i Radula rodilo se prijateljstvo koje e trajati do kraja ivota, a usamljenost, koja e obojicu u narednim godinama progoniti, bie njime delimino olakana. Sutradan ujutru pred njima se pojavio veliki, sveti, tajanstveni grad Istanbul dugi potez zgrada na horizontu koji je blistao na suncu. Dok je napajao oi kupolama i opaao kako visoki minareti paraju nebo, Duan se setio majine omiljene vitrine u dnevnoj sobi, natrpane prevrnutim porcelanskim oljicama i svenjacima koji su bili rasporeeni po visini na policama. Dok su ulazili u grad, vojnici su se kretali meu njima proveravajui i zateui im okove, kao da su razumeli iskuenja koja predstavlja nadolazea guva. ovek koji je udario Radula krenuo je pravo ka njima i Duan oseti kako mu drug uzmie o rascepljenu drvenu ivicu, ali kada je doao do njih, neno je uhvatio Radula za bradu i podigao je ka svetlu da mu pogleda oi. Dobro zarasta. Bie u redu. Odlino. I uz kratko drugarsko klimanje glave vratio se svojima. Duan nije pogledao u Radula, ali osetio je blagi nalet ponosa, neizbean pod uticajem ak i
66

ovako sitne pohvale, kada mu se drug podigao i ispravio. Tada je shvatio da su ovi janjiari svesni da su nekada davno i sami ovako ovde stigli. Dok su prolazili ulicama, njihova ula je sa svih strana napadalo udno komeanje glasova i radnji. Jedna kamila je prezrivo pljunula na tokove njihovih kola kao da je ak i ona sumnjala u njihovu sposobnost. Prodavci su oiviavali obe strane puta nutkajui svoju robu gladnim janjiarima. Njihove ivotinje utirale su pranjavu dadu, umorne i pogubljene nakon spokoja seoske prirode. Tezge su bile natrpane gomilama duguljastih crvenkasto-smeih voki. Jedan razmetljivi prodava dobacio je jednu voku straaru, ovaj ju je otvorio napola i uz osmeh zagrizao crveno meso. Prodavci mleka i jogurta, koji su doli iz unutranjosti sa svojim proizvodima, meali su se s prodavcima erbeta koji su lupali oljama da bi privukli kupce, nosei velike posude na leima. Dugi, tanki grlii izvijali su im se preko ramena i kroz njih je hladna, slatka tenost curila u levke. Prljave uske ulice oiviene visokim, naherenim kuama ulivale su se u glavne puteve i trgove kao brzi potoci koji vijugaju niz brda. Kada bi Duan podigao glavu, visoko na kuama video bi ene kako askaju i traare dok kae ve, poput jata vrabaca u kronjama. A izvan sveg tog metea, zadivljujui ih svojom lepotom, nalazili su se znaci nekog prethodnog vremena, snani rimski stubovi, ukrasni lukovi i akvadukti koji su jo snabdevali grad vodom. Meucim, nica ih nije pripremilo za prizor zastraujuih zidina palae. Duan je u tiini posmatrao njihovu neprobojnu snagu. Velike scene, vie od ljudi, bile su ispresecane visokim tornjevima koji su nadmeno gledali na njihova sitna kola pod sobom. Dok su prolazili kroz neosvojive kapije, video je da su one toliko debele da su u njima bile ugraene sobe za smetaj uvara iji je jedini zadatak bio da tite ulaz. Sigurno je bilo mesta za barem njih pedesetoricu. Ako je Ivan bio u pravu, negde unutar ovih zidova nalazila se ena koju je vo leo, ali sada je sa sve veom muninom shvatao da je zaista moda nikada nee nai. Kada se kapija zatvorila za njima, primorao je sebe da duboko die. Stajali su u ogromnom dvoritu okruenom finim tremom. Sprovedeni su nalevo i rasporeeni u kolonu. Duan je znatieljno gledao okolo. Sve je bilo puno ivota. Izgleda da je upravo bio stigao karavan kamila i mukarci u lepravim odorama i s velikim turbanima muvali su se posvuda skidajui velike pakete dok su ivotinje frktale i rigale. Jedan visoki elegantni ovek istupi iz senki i obrati im se, polako ih odmeravajui. Dobro doli u palatu sultana Mehmeda! Neki od vas sigurno su ljuti to su odvedeni od svojih porodica, a drugi su moda ve uvideli prednosti. Uveravam vas da ima mnogo muslimanske brae koja eznu za ovakvom prilikom za svoju decu. Evropske drave ispataju zato to njihovi zvaninici dolaze na poloaje zahvaljujui ugledu svojih porodica. Na sistem omoguava sultanu da odabere najbolje i najpodesnije za taj posao. Imate priliku da budete jedan od tih ljudi. Odabrani ste i, ako se budete dobro pokazali, mogunosti su vam neograniene. Obrazovani muslimanski ratnici koji ete vi postati dae svoj doprinos najveoj imperiji svih vremena, imperiji koja trpeljivou, obrazovanjem i religijo m prua vaoj porodici da ivi u miru i napretku. Imperija kojoj e vam biti ast da sluite.
67

Desetorica vas bie direktno dodeljena janjiarima, a desetorica e ostati ovde i pohaati dvorsku kolu. Oni koji budu zadrani ovde nee napustiti palatu, nit i imati bilo kakav dodir sa spoljanjim svetom tokom itave obuke, a svi ostali bie premeteni u barake. Zovem se Arak, glavni sam eunuh, upravnik unutranje palate i gospodar sultanovog harema, njegovog unutranjeg porodinog kruga. Zbog toga, esto me nazivaju glavnim uvarem. Zaduen sam za dve stotine eunuha i kontroliem sve poruke, molbe i dravna dokumenta adresirana na sultana. Takoe sam na elu dvorske kole i stoga u nadgledati napredak onih koji budu ostali ovde. Arak je potom zastao i ponovo preao pogledom preko mladia, pa zamahnuo rukom ulevo. Vas desetorica poite sa mnom. Ostali, idite s vojnicima. Duan brzo okrenu glavu udesno. Toliko je paljivo sluao njegove rei da nije bio spreman za ovaj brzi odabir. Arak je odabrao desetoricu koji su stajali s leve strane. On i Radul stajali su sasvim desno. Kada se Arak okrenuo pokazavi svojoj odabranoj skupini da poe za njim, Duan je bacio zabrinuti pogled ka Radulu. Nesiguran ta da radi, koraknuo je napred, ali naiao je na ma pod grlom. Nije ni primetio vojnika iza sebe. Teka srca vratio se u kolonu. Kada su dospeli do baraka, videli su unaokolo mnotvo ljudi slino obuenih u neto to im je oigledno bila uniforma. Paljivo su ih posmatrali dok su ili preko paradnog terena, ali ih niko nije doekao. Najzad su uvedeni u dugaku drvenu sobu i reeno im je da e ubrzo doi oficir. Posedali su na drvene klupe i Duan spusti glavu u ake. Radul saoseajno pogleda druga. Zasada hajde da nauimo sve to moemo i da preivimo. Barem smo zajedno. Posle nekoliko minuta otvorila su se vrata i visok ovek odeven raskonije od ostalih, kao obeleje vieg ina, uao je u sobu i stao pred njih. Nosio je iroke pantalone uvuene u visoke, crvene uglaane izme; turban mu je bio krupan i dodavao mu je na visini i oseaju dostojanstva, a dugi kaput, bogato izvezen, visio je raskopan tik iznad izama. Kroz pojas mu je bila provuena sablja zajedno s malim pekirom. Saekao je dok nije imao njihovu punu panju. Dobro doli, budui lanovi najslavnije vojne jedinice na svetu. Ukoliko proete obuku, prikljuiete se jedinoj postojeoj peadiji i uveavam vas da jo od Rimljana nijedna nije bila toliko efikasna. Mi smo janjiari i nadamo se da ete vremenom i vi biti dostojni tog imena. iveete u ovim barakama. U doba mira sluiete kao policajci i vatrogasci i patroliraete ulicama, ali u ratno vreme, kao sultanova elitna jedinica i lini telohranitelji, titiete i pratiti naeg velikog padiaha u bici. Samo da znate, biete nagraeni za to, kako ple nom koji budete sakupili, tako i platom koju ete dobiti za svoju slubu. Svaki od vas bie rasporeen u bataljon i to e vam biti porodica, te joj zato dobro sluite. Vae privilegije i drutveni status imaju svoju cenu. Neete se eniti i prihvatiete velianstvenog sultana kao svog pravog oca, a ljude u svom bataljon u kao brau i sinove. Sultan, na kalif, vrhovni je komandant janjiara, ali na svakodnevnoj osnovi sluimo agi, koji nam je vrhovni oficir. Uz Alahovu pomo, svi ete uspeti, ali oni od vas koji ne dosegnu obavezna merila nae jedinice bie dodeljeni u slubu nekog plemia. Od presudnog je znaaja da brzo savladate turski jezik. Jednom nedeljno poseivaete neku
68

od lokalnih porodica gde ete moi da uite jezik i kulturu osmanskog drut va i kako da budete dobri muslimani. Poto je protivzakonito da hriani nose oruje u Osmanskom carstvu, pohaaete veronauku i nauiete da potujete Alaha. Posle toga mi emo vas ojaati i nauiti kako da pucate iz puke, da rukujete lukom i strelom, koristite sablju i postanete odlian inenjer. Duan je bio opinjen sjajnim pekiriem koji je visio vojniku s pojasa. Ti!, ree vojnik pratei mu pogled, ovo moda izgleda kao deja igraka, ali to je poslednje oruje jednog janjiara i nosimo ga s ponosom. Veti smo inenjeri i kopamo rovove i tunele koji omoguavaju naoj artiljeriji da uspeno i neprimetno prie neprijatelju. Kada se dovoljno pribliimo, ruimo itave gradove dok polako i istrajno kopamo ispod njihovih zidina i gledamo ih kako se mrve. Kada prodremo unutra, niko ne moe da nam se suprotstavi. Nikada neete ii u bitku bez ovoga. I Radul i Duan bili su naueni da se plae islama, zato to su ga neustraivi ratnici koji su harali njihovom domovinom nosili u srcima. Stoga su se iznenadili kada je sutradan jednostavno odeven, skroman ovek istupio pred njih i rekao im da pripada verskom bratstvu bektaija, sledbenicima sufizma. mistine dimenzije islama, i da e biti zaduen za njihovo versko obrazovanje. Brzo im je postalo jasno da s u janjiari najvie uvaavali dervie bektaije i smatrali ih zatitnicima koji su ih uvek pratili u bitku i sluili kao njihovi svetenici. Dervi je paljivo osmotrio svakog ponaosob. Tokom sledeih meseci elim da vam iistim srca tako to ete se odrei sveg svojeg ovozemaljskog dobra i okanuti svega drugog osim Boga. Duan je posmatrao lica svojih drugova, od kojih je veina ionako ve toliko puno izgubila, i primetio da im ove rei zvue veoma privlano. Njegov duboki, melodini glas kao da ih je hrabrio i vraao im snagu. Sutina islama je pokoravanje Bojoj volji. Nema mesta za pitanja. Nema drugog Boga osim Alaha. Alah je jedini kojeg ovek treba da potuje i da mu bude zahvalan; nita osim Alaha nije vredno velianja. I dok su dani prolazili, Duan je polako shvatao i usvajao ova iskrena ubeenja. Postoji pet stubova islama: nema drugog Boga osim Alaha, pet dnevnih molitvi, daj milostinju sirotinji, posti rokom svetog meseca i za ivota barem jednom idi na hodoae u Meku. Muhamed, mir s njim, bio je poslednji Alahov glasnik i poslednji prorok. Veruj u Alaha bez pitanja, njegove anele i njegove svete knjige, njegovu sudbinu, bila ona dobra ili loa, i najzad, u sudnji dan. Jedan vojnik podie ruku. uli smo da u ovom gradu zajedno ive mnoge religije. Kako je to mogue? Dervi mu se osmehnuo kao da je glup. Istina je da ete u ovom velikom gradu naii na mnoge religije kako ive i deluju u miru. To je deo njegovog naslea i znak osmanske trpeljivosti. Muslimani moraju da potuju druge reli gije i ne smeju ni na koji nain da naude bilo kome druge veroispovesti, naroito hrianima i
69

Jevrejima, poto su i te religije od Alaha. Meutim, islam je konana reforma prethodne poruke i nai zakoni moraju se potovati. Ljudi ste koji e ii u borbu i tititi naeg velikog kalifu sultana, i zato uvek znajte da ete, kada prihvatite Alaha i budete rukovali svojim maem u odbrani protiv nevernika u Njegovo ime, ako poginete u borbi, otii pravo u njegovo naruje. Uslovi u barakama bili su monaki, ali Duanu je prijalo saznanje da je toliko malo potreptina bilo dovoljno da bi se preivelo; to mu je povealo oseaj nezavisnosti i unutranje snage. iveli su na jednostavnoj, sveoj hrani i jaali tela svakodnevnim strogim vojnikim vebama, a umove molitvom, meditacijom i uenjem. Dok je vreme prolazilo, Duan je oseao kako se tvrda grudva patnje u njemu premeta i kako se time kruni i topi poput sante leda. Uivao je u svom kolovanju i teila ga je struktura njegove nove religije i nain na koji mu se ona uklapala u novi ivot. Cenio je prostor koji mu je davala molitva pet puta na dan i verovanje da e mu ona oiveti veru u Boga i nadahnuti ga viim moralom. Umesto da se osea kao da je izdao Boga kojeg je spoznao u detinjstvu, poeo je da veruje da njegovo uveano znanje, potovanje i razumevanje znai da njegov odnos s Bogom samo produbljuje. Posle nekoliko meseci vojne obuke, iscrpljene svakodnevnim fizikim naporima i estim meusobnim borbama, pre zore probudila ih je zastraujua i uporna lomljava. Radul je skoio iz kreveta i dobacio Duanu koulju. Onda su legli jedan uz drugog na pod, zapuili ui i gledali u vrata. Buka je bila sve glasnija i glasnija, dok najzad u njihovu spavaonicu nije upala kamila koju je jahao janjiar s dva velika doboa. Neprekidno je udarao u njih svom snagom. Iza njega do e jo ljudi koji su udarali u inele i grohotom se smejali uasu i strahu koje su videli na licima regruta. Tog dana je uobiajena obuka odloena zbog asova sviranja na ovim instrumentima. Brzo su nauili da su janjiari izuzetno ponosni na svoj vojni orkestar, poznat kao mehter, i da su ga koristili da najave dolazak na bojno polje. Udaraki instrumenti bili su glasni i moni, a buka nametljiva i prodorna. Grmljavina velikih doboa, uz dodatak visokih nota inela, ulivala je strah u neprijatelja svojim upornim, pulsirajuim, zlokobnim zvucima, daleko pre nego to su dolazili u kontakt s janjiarskom otricom. Nedelju dana kasnije, dok su Duan, Radul i njihovi drugovi uivali u retkom periodu mirnog itanja i pisanja u svojoj spavaonici, dva veoma raspoloena starija vojnika uoe u sobu i odmah prioe Radulovom krevetu. Ti i tvoj drug danas ste se dobro pokazali. Veeras smo na dunosti i izveemo vas da vam pokaemo Istanbul. Obucite ovo. Ako idete s nama, morate da izgledate kao pravi janjiari i da nauite kakav je to oseaj. Duan i Radul pogledali su jedan drugoga i istovremeno skoili. Dva vojnika bacie hrpu odee na njihove krevete i ostali se okupie oko njih. Oseaj zavisti ispunio je vazd uh. Brzo su navukli duge lanene koulje i pantalone od providnog, vunenog platna koje su im dopirale do pola listova. Ispod njih su obuli arape. Onda su im dva vojnika prila i vrsto im obavila jarkocrvene pojaseve oko stomaka, skoro do ispod pazuha, pra vei neku vrstu depa u
70

koji e moi da stave sve od torbica s novcem do noeva, pa ak i ma. Potom su Duan i Radul uzeli dva plava mundira s dugmiima, napravljena od debelog pamuka iz Soluna. Bili su im do iznad kolena i vezani na struku, za razliku od kaftana koje su videli na ulicama i u palati kada su dolazili ovamo. Dok su obuvali kone cipele, jedan vojnik izae iz sobe. Vratio se nekoliko minuta kasnije s kapama. Visoke kape bile su napravljene od debelog, belog filcanog materijala koji se podizao napred, a onda presavijao i padao niz lea, do ispod ramena. Drao ih je metalni obru s ukrasom u obliku lista, u koji se moglo zadenuti pero. Preteno su se nosile samo u vreme rata, ali veeras su ih Radul i Duan, naoigled svih drugova, podigli na glave i pogledali jedan drugog s meavinom ponosa i straha. Vojnici su se nasmejali, a onda su ih radosno potapali po ramenima i pozvali ih da pou za njima. Kada su izali iz baraka na ulice Istanbula, bilo je leto 1528. godine. Duan se setio da je prolo tano godinu dana otkad je Jelena zarobljena. Ko bi zamislio da e biti ovde u Istanbulu, na obuci sultanovih janjiara? Bilo mu je samo osamnaest godina i, mada je znao da jo nekoliko godina nee postati pravi janjiar, ipak e pratiti vojsku na sledeem pohodu narednog prolea, gde e se od njih oekivati da uine sve to je potrebno da se prui podrka vojnicima njihovog bataljona. Sunce je zalazilo, ali dok su putovali kroz grad, vazduh je jo bio topao i zasien, skuen u gustim, uskim ulicama, meu visokim nagnutim kuama i njihovim otrim krovovima, nalik na alave ruke koje su bile reene da ih dre u ropstvu. Mogao je da vidi ostatke jarkoplavog neba i blistave suneve svetlosti, sada nasumino poprskane po nebu u ruiastim i narandastim belezima na sve tamnijem platnu. Ovdanje leto toliko se razlikovalo od onog koje je znao. Njihovo selo, zgodno smeteno na brdima, u podnoju planine, uvek je obilovalo britkim, hladnim vetrovima i istim, sveim izvorima za osveenje. Ovde je vrelina tipala Duana za kou kao neudobna odea koju je udeo da svue i baci i nije dugo prolo dok se nije oznojio pod mundirom. Bio je uzbuen u ovom udnom, pokretnom, mranom gradu i zahvalan to je Radul s njim, ali srce mu je i dalje patilo za Jelenom, i mada nije sumnjiio Radula da tako neto misli, ipak je verovao da on sigurno smatra njegov san budalatinom. Meutim, ako je ve nikada nee imati, bio je zahvalan to e provesti ivot u celibatu, kao to se zahtevalo od janjiara. Veina ulica kojima su prolazili nisu bile dovoljno iroke da vie od dve osobe idu jedna pored druge, tako da su Radul i Duan prirodno koraali iza ove dvojice. Duan je opazio kako se ljudi sklanjaju da ih propuste i utivo pozdrave, ali inilo se da je sve to zaprljano strahom. Dok su ili niz jednu ulicu, morali su da gaze paljivo po neravnoj kaldrmi da ne bi upali u kanal iz kojeg se irio smrad mokrae. Zaobilazei stepenice natrpane decom, Radul se sapleo. Najmlae dete, slinavi deak tamne koe i krupnih bademastih oiju, poe da se kikoe. Kada je Radul. s osmehom na licu, pruio ruku da pomiluje deaka po obrazu, dojurila je majka i zgrabila sina, trei nazad u kuu i mrmljajui izvinjenja. Radul je zaueno pogledao Duana. Kada su skrenuli iza ugla, opor pasa lutalica b lokirao im je put dok se besno otimao oko iznutrice koju je kasapin bacio na ulicu. Duanu se prevrnuo eludac od smrada istrulelog mesa.
71

Dva vojnika stadoe pred pse i viknue. Nekoliko sekundi kasnije kasapin, i dalje s keceljom umazanom krvlju stoke koju je isekao i prodao tog dana, izlete na ulicu i ponizno stade pred njih. janjiar po imenu Imran epa ga za uvo i povue na sredinu ulice ka psima. Kako ovek da obavi svoj posao ako mu je put blokiran i ne moe da proe? Poisti ovu prljavtinu. Smrad je nepodnoljiv. Kasapin, u koulji uflekanoj znojem svog truda, poskakivao je s noge na nogu krei ruke dok se neprestano izvinjavao. Neu da vidim nijednu krvavu fleku na ovoj kaldrmi kada se vratimo, ako eli da ostane u poslu, nastavio je Imran putajui mu uvo. Vojnici su onda produili dalje, Duan i Radul za njima, dok je kasapin i dalje tiho mrmljao zavete na pokornost i poslunost sve dok nisu doli do kraja ove ulice i skrenuli u iroki bulevar pun velikih vila i dunja. Imran se povukao unazad da seta pored njih. Idemo ka hrianskoj etvrti. Oseaete se skoro kao kod kue, momci, nasmejao se. Tamo ima nekih ljudi koje hoemo da upoznate. Onih kojima je dosadilo da rade na sopstvenim obalama, pa su doli u na grad da usavre zanat. I uvek su zahvalni na novim poznanstvima, dobacio je njegov drug kikoui se. Radul je zbunjeno pogledao Duana, ali nita nisu rekli, obojica zadovoljni to su najzad izali iz barake meu normalan narod. Konano, poto su peaili vie od sat vremena, pao je i mrak. Prve zvezde istakale su nebo, koje je visilo nad gradom poput ebeta posutog draguljima. Imran se okrenuo i osmehnuo im se, a potom uao u veoma usku ulicu. Ugurali su se za njim kao deca koja se tiskaju u orman kada se igraju murke. Svetlost fenjera prelivala se s otvorenih prozora i vrata, eui brojna lica i noge prolaznika svojim zracima. Mukarci su se gurali pored njih obarajui glave istog momenta kada je Duan pokuao da im uhvati pogled. Primetio je arenoliku nonju hriana, Jevreja i muslimana. Na pola puta niz ulicu Imran je stao ispred jedne kue i pokucao na vrata namignuvi Radulu, koji se nervozno promekoljio iza njega. Vrata se otvorie nekoliko centimetara, a onda brzo irom da bi mogli da uu. Iz malog hodnika skrenuli su d esno, u osvetljeno predvorje, gde je Duan zastao kad je ugledao ene. Prolo je toliko dugo vremena otkad nije video mekane pregibe enskog tela, ali ono to ga je najvie iznenadilo bilo je to to ove ene nisu nosile velove. Bile su naminkane, a koa ramena i vrata bila im je primamljivo otkrivena. ena koja je otvorila vrata zagrlila je Imrana i ostavila ruku da joj visi s njegovog ramena dok je odmeravala Duana i Radula od glave do pete. Razmazie nas, Imrane. Zna koliko moje devojke vole miris i ukus istog tela, za razliku od onih prljavih mornara s evropskih brodova koji istovare robu i onda krenu pravo ovamo bez iega, osim onog to su ve pokupili u drugim lukama. Pobrini se za ove momke. Oni su mi najbolji i ne elim da na njima ostane nevernike prljavtine. Razume li me? Gazda ne bi bio zadovoljan. Ne bih voleo da se ova fina mala ustanova prerano zatvori.
72

Nasmejala se otro; bio je to ruan zvuk. Duan obliznu suve usne dok je posmatrao drsko i vulgarno ponaanje ove ene, koja je odavno prela cvet mladosti. Sve ono posebno uvam samo za tebe, Imrane. Nita osim najboljeg za mog malog vojnika, rekla je milujui ga po obrazu. Imran je zgaeno odmakao glavu. Ma daj, Imrane, zna me. Nikada te ranije nisam izneverila, odgovorila je, iznenada najeena. Pucnula je prstima i u tom trenutku dve devojke ule su u predvorje, obe tamnokose i zelenih oiju. Jedna je bila malo via od druge i nosila pletenicu niz lea. Bila je obuena u dugaku, zelenu, svilenu haljinu neto izmeu katrana i none koulje. Druga je bila u tamnoplavoj svilenoj haljini u evropskom stilu, suavala se u struku, ali joj je otkrivala nene kljune kosti, bela ramena i dekolte. Kosa joj je bila neuredno pokupljena na temenu, kao da se spremala u urbi zato to je morala. Prila je Duanu i pruila mu ruku, koja je u njegovoj bila sitna i pomalo masna. Pogledao joj je lice, golo osim jarkocrvene paste paljivo namazane na punim ustacima. Duan je polako poao za njom kroz uski hodnik iznenada shvativi ta se od njega oekuje. Osvrnuo se i video kako Radul prihvata ruku druge ene, dok su dva vojnika, sada okrenuti leima, i dalje pregovarali sa enom koja ih je pustila unutra. Na kraju hodnika devojka je stala i zavukla ruku u dep odore. Izvadila je klju i otkljuala vrata. Uli su u sobicu osvetljenu samo dvema sveama. Bila je skoro potpuno zakrena krevetom. Devojka, koja je sigurno bila nekoliko godina mlaa od njega, gledala ga je mnogo starijim oima i lagano podigla noge na krevet, jednu po jednu, da skine arape. Duanu nije bila naroito privlana, ali oarao ga je pogled na njeno telo, kou, oblik njenih listova i tanke ruke. Letimino je dotakao konu traku koju je nosio oko zgloba. Nita to bude uradio nee promeniti injenicu o tome ko je gospodarica njegovog srca. Posteljina je bila izguvana, jastuci ugnjeeni, kao da je spavala pre njegovog dolaska. Nije mu se mililo da pipne ovaj intimni prostor i stajao je nepomino, gledajui kako se scena razvija pred njim. Tek kada je odvezala korset i otkrila vrste, visoke, bele dojke, male i savreno oblikovane, kao zrele ljive, osetio je komeanje u meunoju. Zbacio je mundir na pod i ona mu prie da mu odvee vrpcu na pojasu. Polako mu je svukla pantalone milujui mu noge. Kada je izaao iz njih, kleknula je i nestala pod njegovom kouljom. Dosad ga je tu dole samo sopstvena ruka dodirivala, ali kada ga je uzela u usta, oteo mu se oduevljen uzdah. Kada se ukrutio, dok mu je krv bubnjila u venama tako da mu se inilo da e mu glava eksplodirati ako je odmah ne uzme, ustala je i, okrenuvi mu lea, poela da trlja guzove o njegov ud. Skoro da ga je putala da ue u nju, ali svaki put taman kada je pomislio da je naao nain, ona bi se odmakla. Iznenada obuzet neutaivom glau, zgrabio ju je za ramena i gurnuo na krevet. Vrisnula je glumei negodovanje, a onda izvila lea gurajui zadnjicu uvis dok se duboko zarivao u nju, putajui da se svi njegovi strahovi i napori od protekle dve godine istope i nestanu.

73

Osmo poglavlje
HAREM

elena se zagledala u ploice pod svojim stopalima. Bile su hladne na dodir. Htela je da skine sandale i stane na njih bosim nogama, ali se nije usuivala. Jo ploica pokrivalo je zidove, s plavim i zlatnim lalama i karanfilima, a neke su nosile natpise iz Kurana. Dozvolila je da joj panja malo popusti i pogled odluta preko svetlucavih boja. Spolja gledano, palata je delovala otmeno, ali i jednostavno, i ona nije oekivala ovako ukraenu unutranjost. Uljana lampa visila je s centralne kupole na dugakom, gvozdenom lancu, koji je bio deb eo poput bebine ruke, ali soba je bila prazna osim razbacanih jastuka na kojima su uile. Nekako je delovalo oslobaajue to to nisu imale sobe namenjene za razliite potrebe, ve bi u jednu donosile ono to im je potrebno, pretvarajui je u eljenu prost oriju. Spoljna vrelina letnjeg sunca i dalje je obasjavala arena prozorska okna, pokuavajui da se probije ka njoj. Kad su poslepodneva bila ovako vrela, a miris orlovih noktiju i jasmina se uvlaio u sobu i sletao na njenu kosu i odeu, opirala se elji da uroni u jastuk i zaspi. Umesto toga, sanjarila je o domu, matala kako ivahno i slobodno tri preko polja, dok joj sunce greje obraze i voe visi u vonjacima zrelo do pucanja; ili kako lei spokojno u bati i gleda smenu boja na nebu. Pokuavala je da izostavi pojedince iz ovih sanjarenja, jer joj je njihovo odsustvo jo priinjavalo veliki bol. Svesno i neno prela je rukom preko plavih svilenih dimija koje su joj se pruale do glenjeva. Tokom godine nestali su oiljci koji su ukazivali da je nekada bila robinja. Gore je nosila svetlozeleni svileni kaftan saiven od providne tkanine koja joj je na koi delovala kao pauina. Slukinja koja ju je tog jutra obukla, koja je imala prevelik nos za svoje lice i ogromnu bradavicu na bradi, prekorno je coknula kada je noktom zakaila tkaninu. Jelena je proitala misli te ene. Zato bi morala da bude strpljiva s devojkom ija je budunost ovde, nakon godinu dana obuke nesigurna i koja svojom nespretnou i nemarnou upropatava ovu finu tkaninu? Tog dana na asu nije bila koncentrisana. Prouavali su tekst iz Kurana. Tako je bilo i nekada, dok je bila u svom domu. Njena majka insistirala je na tome da ona svakodnevno pred spavanje izgovara molitve koje su sadrale jednostavne zahvalnice i blagoslove upu ene porodici i prijateljima, ali one su joj esto zvuale isprazno. U crkvi joj je um uvek lutao. Moda ju je Bog ba zbog toga napustio. Reila je da u novom okruenju bude paljivija, ali misli su joj bile ispunjene slikama jutra i soba kroz koje je prola na putu do uionice: ena koja se nadvija nad
74

razbojem udubljena u are koje e tek izatkati, dve starice koje sede spokojno dok tiho i istrajno vezu, i jo jedna koja je kleei glancala ploice, kvrgavih zglobova nalik na maslinova stabla u njenom kraju, suvie oteenih da bi se iscelili pomadama. Neto dalje ula je priguene uzvike oduevljenja nekolicine odabranih koje su raspakivale karavan koji je donosio pli, damast i svilu iz Kine. Jelena se grozila pri pomisli na ivot meu enama. Brzo je uila uprkos slaboj panji. Osnova koju je stekla od oca lepo joj je posluila, jezici su joj ili lake nego to je zamiljala. Sada je razumela neto persijskog i arapskog, s tim da je persijski i dosta dobro itala. Morala je sebi da prizna da zaista uiva u uenju, i ponekad se deavalo da joj dan proe bre nego to je mislila da je mogue, skoro bez pomisli na dom. Noi su bile tee, ispunjene udnim, neprepoznatljivim zvucima koji su se meali s beskrajnim razgovorima njenih sapatnica. Bilo ih je ukupno est, poreklom iz razliitih krajeva Balkana, dovedene su ovde kako bi se obrazovale do nivoa na kojem e biti primljene u harem. S prezirom je gledala na njihovo traarenje. Kako su samo brzo zaboravljale. Delovale su joj sve bezdunije, jer su sve manj e pominjale blinje a sve vie bile zauzete svojim dnevnim aktivnostima, ali znala je da nije pravedna prema njima. Roza, jedna od devojaka s kojom se zbliila, rekla joj je da je naputanje doma za nju bilo veliko olakanje. Nekoliko godina pre toga otac joj je umro, a majka se potom udala za nekog daljeg roaka. Roza joj je ispriala strane prie o tome kako ju je on posmatrao dok se kupa i kako je nou dolazio u njenu sobu i dodirivao je ispod pojasa. Vie nije mogla da ivi sa svojim sramom i zato je izala na put kojim prolazi vojska i, na svu sreu, stigla u palatu nepovreena. Moda zbog olakanja i zadovoljstva svojim novim domom ili zbog svoje drutvene naravi, u svakom sluaju, Roza je bila veoma uticajna u njihovoj grupi. Nije da su ostale devojk e bile krotke, ve je nekako bilo nemogue odoleti njenoj energiji i poletu. Devojke su podsvesno uvek najpre ekale njenu reakciju, pa bi tek potom zauzele neki stav. Jelena joj je zavidela to je uspela tako dobro da prihvati svoje novo okruenje. Tugujui za gubitkom voljenih osoba, Jelena je prelazila iz besa u potitenost, iz potitenosti u pomirenost, iz pomirenosti u grinju savesti, i nikad nije znala koje oseanje e je preplaviti tog dana. S druge strane, delovalo je da se Roza potpuno pomirila sa sudbinom i da je svakim danom emotivno sve jaa. Pruala je podrku drugim devojkama. S oduevljenjem je prihvatila nova religiozna uenja i molitve. Kada bi je pozvali da se pomoli, u njenoj mimici bile su uoljive vrstina i posveenost, koje je Jelena pokuala da prati, ali je to inila neodluno i bez duboke zahvalnosti kojom su odisale Rozine molitve. Bilo je ipak nemogue da Roza nije oseala nikakav bol. Nije prolo mnogo vremena od smrti njenog oca, a zbog svega to joj se desilo ostala je i bez ma jke. Jelena je znala da su postale prijateljice onog trenutka kada su im se pogledi prvi put sreli. Ali bila je svesna da Roza nikada nije nita zahtevala od nje i, sumnjajui u svoj doprinos njihovom odnosu, jednog dana ju je upitala: Da li ti nedostaje majka, Rozo? Roza je pogledala svoju prijateljicu iznenaena pitanjem, a njene prelepe plavosive oi, koje
75

su Jelenu esto podseale na maglovit letnji dan, zlobno su se suzile. Morala je da ga sprei, Jelena, hladno je rekla. Ali, Rozo, moda nije znala! Roza ju je pogledala mranim pogledom koji je bilo teko razumeti. Znala je, ali ipak mi nikad ne bi poverovala da sam joj rekla. Bolje je ovako, Jelena, stvarno je bolje. A tvoj otac, Rozo, da li te to jo boli? On mi je bio uitelj i zatitnik. Bio mi je sve na svetu, ali otiao je na bolje mesto. Bilo bi mu drago da vidi da sam se snala u datim okolnostima najbolje to sam mogla. Rozine reci su setile Jelenu na oca i na to koliko joj nedostaje. Suze su joj navrle na oi, ali Roza je prela na drugu stranu sobe dajui joj do znanja da je razgovor na tu temu zavren. Roza ju je na neki nain podseala na Duana, koji, kada jednom donese odluku, odbacuje svaku dalju sumnju i prihvata nov izazov. Naravno, i Jelena je imala trenutke u kojima je ui vala. To su bili momenti kada je leei na ilimu od hermelina bila sama u tiini sa svojim mislima; kada su je vrste i spretne ruke masirale aromatinim uljima, koja su je oamuivala svojim opojnim mirisima; kada je lutala izmeu redova lala dok ju je s unce grejalo i spolja i iznutra; kada bi u uionici nauila neto veoma zanimljivo; ili kada je jednostavno bila okruena plahovitim zvukom kikotanja grupe devojaka koje su eksperimentisale u kuhinji ili se u dvoritu igrale ugice. Ali najee je eznula za onim to vie nije imala. Harem je i dalje bio u previranju. Mesecima se gradilo da bi se sultanovo domainstvo preselilo iz stare palate da ivi uz njega u novoj, i stanarke su se polako upoznavale s novom okolinom, uzbuene injenicom da e biti prve koje e iveti tako blizu svog gospodara. Iako je pristup ovom unutranjem svetilitu bio omoguen samo malom broju privilegovanih, to ipak nije umanjilo njegovu strukturu. Tu je bilo uionica za decu, turskih kupatila, soba za molitve, biblioteka, toaleta, soba za dnevni boravak, dvorita, bati, kuhinja, kao i bolnica. Bio je angaovan veliki broj slukinja kako bi itava institucija glatko funkcionirala, a sve su one bile podeljene na timove sa stareinama, nastojnicama koje su direktno odgovarale eunus ima. Postojali su timovi za postavljanje stolova i probanje hrane, timovi za donoenje pia i voa, timovi za kupanje i ienje kupatila, kao i timovi struni za odreene zdravstvene potrebe, poput babica. Jelena i njene drugarice danju su pohaale asove kod eunuha i haremskih pomonica, a nou se druile sa slukinjama. Ovo vee nagovetavalo je da e biti veoma zabavno za sve njih, jer je bilo predvieno da prvi put prisustvuju koncertu klasine muzike. Dogaaj te vrste odravao se nekoliko puta meseno i obino mu je prisustvovao sultan s porodicom, ali je ovoga puta njegovo prisustvo izostalo. Orkestar sastavljen od slukinja izvodio bi tursku klasinu muziku, a miljenice bi ga pratile na raznoraznim instrumentima. Jelena i njene drugarice trebalo je da saekaju da se ene pojave, a zatim da ih posmatraju i ue. Jelena je uzela knjigu i uputila se niz hodnik ka spavaonici. Ponovo je kasnila. Kada je konano pristigla, delovalo je da u tom optem uzbuenju niko nije ni primetio njeno odsustvo.
76

im je ula u prostoriju, Roza ju je opazila i pozvala je. Pouri, Jelena, veeras mora biti u najlepem izdanju. ule smo da sultanija majka trai novu sluavku i da e izabrati jednu od nas. Vai za ljubaznu gospodaricu. Njena prethodna slukinja se nedavno veoma dobro udala za jednog od viih paa. Je l to ono to ti eli, Rozo, da se uda za pau?, prezrivo upita Jelena. Mislim da je to daleko bolje nego da ostanem ovde i sluam tvoje jadikovanje, ivahno joj odbrusi Roza. Zna, Jelena, ne elim zauvek da ostanem meu devojkama, iako ti misli da uivam u njihovom traarenju. Jelena bezvoljno pognu glavu. Mora da zna, Jelena, da si imala sree to si volela oveka kojeg su ti roditelji odobravali i koji su se slagali s tvojom udajom za njega. Jeleni su te rei zvuale udno. Nikada nije izjavila ljubav Duanu. Nikad ak ni sebi nije priznala takva oseanja prema njemu, ali im ih je Roza sada otvoreno iznela, shvatila je sa sigurnou i dubokom tugom da ga je oduvek volela. Pokajavi se zbog svoje gr ubosti, prisno je zagrlila drugaricu. Mislim da ti treba veeras da bude izabrana. Moramo te paljivo pripremiti da izgleda lepe nego ikad. Roza se nasmejala pogledavi umorno i rastrojeno lice svoje prijateljice. Doi da ti oetkam kosu, zna koliko to voli. Dugi i spori pokreti podsetili su Jelenu na Anu, koja joj je nekada davno etkala kosu pred spavanje. Pomislila je na svoje dve sestre i zgrila se od bola koji ju je pogodio u sam centar tela, oduzimajui joj dah. Izvini, je l te upam? Ne, Rozo, samo sam se prisetila neega. Taj tvoj um uvek je brz, poput pekarevih ruku. Nije ni udo to si toliko pametnija od nas ostalih devojaka. To nije tano, Rozo. Ma hajde, koliko puta mi je nastojnica rekla da pogledam kako ti radi ako hou da shvatim kako treba, nasmejala se. Rozini pokreti bili su neni i staloeni, potpuno suprotni otrim trzajima nestrpljivih slukinja koje su ih obino spremale, Jelena je zatvorila oi. Sultanija majka bie dobro raspoloena. Uspela je da izvede genijalan prevrat. Odakle dobija sve te informacije, Rozo? Pomonica mi je rekla. Sea li se da sam ti priala da postoji velika napetost u odnosima izmeu Hortenzije i sultanije Roksane? Hortenzija je postala veoma nesigurna otkada je Serena rodila Mustafu prolog prolea. Roksana smatra da je postala lukava, zatvorena i podmukla sada kada vie nije jedina koja je rodila naslednika, a pogotovo otkad je plai to to sultan sve rede spava s njom. Zar ne bi bilo jednostavnije da sultanu sve potomke rodi jedna ena? O, Jelena, pa ti dobro zna da kod Osmanlija to ne moe tako. Osmanlije ne ele nijednoj
77

eni da dopuste da postane previe politiki mona. Kada rodi sina, njen zadatak je da bude s njim, da putuje s njim, da ga vaspitava, podie i priprema za mogunost da jednog dana doe na presto. Roksana je veoma mona. Jeste, i pretpostavljam da su zbog toga njih dve u sukobu, pokuavaju da zadre pozicije i urade ono to je najbolje za svoje sinove. Nego, dozvoli mi da zavrim. Hortenzija je pokuavala da svoju kerku uda za Selima, drugog vezira. Pria se da je on prvi u redu za poloaj velikog vezira kada se Ali povue. Ali njoj je samo osam godina! O, Jelena, zar nisi nita nauila za prethodnih godinu dana?, Roza je nestrpljivo uzdahnula. Znam da nisi ba toliko zainteresovana kao ja, ali moda bi bilo mudrije da se potrudi da malo vie shvati. Taj brak bio bi odlian politiki potez. Devojka bi ostala u haremu dok ne stasa, ali taman dok Murat odraste dovoljno da ode s Hortenzijom da upravlja provincijom, bie spremna da se preseli u Selimovu kuu. Tako e Hortenzija tokom svog odsustva imati kerku udatu za najjau politiku figuru u zemlji posle sultana! Hortenzijina kerka bi tada mogla da utie na mua i obezbedi da on prui podrku Mura tu i ohrabri janjiare i upravitelje da uine to isto. Tako e Murat postati jai kandidat za presto od Mustafe. Ba tako! Ali ipak je Roksana svojim velikim politikim iskustvom uspela da je nadmudri! Sredila je da Selim umesto Hortenzijine kerke uzme za nevestu jednu od mlaih sultanovih sestara. Hortenzija je nasamarena i navodno je veoma besna, ali ne sme to da pokae. Venanje je zakazano za tri nedelje i to e biti narodni praznik. Svi emo prisustvovati ceremoniji i biti deo slavlja. Sluavke kau da e biti raskono poput slavlja povodom Mustafinog roenja i moi emo da jedemo slatkie dok nas stomak ne zaboli. Majstori uveliko vredno rade na barjacima koji e se nositi u povorci. Hvala Bogu da si ovde, Rozo. Te noi Jelena je oseala napetost u vazduhu koju je mogla da pripie samo nedavnim politikim manevrima koje joj je Roza opisala. Sve one okupile su se u najveem salonu harema, namenski napravljenom ba za takve skupove. Hortenzija je izgledala posebno lepo. Kroz njene bujne bakarne uvojke bilo je paljivo provueno pero bele aplje i stajalo uspravno, dajui joj visinu i dostojanstvenost grkih statua. Nosila je talasasti kaftan zlatne boje iji je okovratnik bio ukraen smaragdima koji su svetlucali na svetlosti svea. Sedela je malo dalje od Sare s jedne strane, iza nje je bila slukinja s Muratom u krilu, a s druge strane sedela je njena kerka. Graciozna sultanija majka srdano je ohrabrila orkestar. Zatim je poela da ga prati na tamburi, ianom instrumentu dugog vrata, i svi su pevuili uz muziku. Elma je dohvatila nej, flautu od trske, a Hafsa udarala prstima po bubnju. Emina je lagano tapkala stopalima o pod, milujui glavu svoje pospane devojice, dok je Serena u ritmu muzike cupkala Mustafu u krilu. Meu specijalitetima kojima e biti posluene ene kada se umore od igre bilo je velikih bokala limunade za muziare, a za miljenice erbeta vonih ukusa, koji je posluivan u malim
78

aama sa arama u obliku zlatnih listova. Jelena je trebalo da ponudi zvanice slatkim kolaima s posluavnika koji je nosila, a tu su bili i tanjirii sa sveim kajsijama, breskvama i kockama alve, koje je sultan i ja majka posebno volela. Kada je svirka prestala, Jelena i nekoliko njenih drugarica oprezno su ule u prostoriju za sluavkama koje su urile napred s bokalima limunade. Bilo im je naloeno da se polako i staloeno kreu, da ne prave nagle pokrete i da obrazuju red pratei jedna drugu, kako se ne bi sudarale i kako bi damama bili lako dostupni svi njihovi posluavnici. Jelenu je iznenadila trema koju je oseala. Nije se moglo porei da je lepota ovih ena izazivala potovanje. Uspela je bez vee greke da proe meu njih i poslui ih, da bi na kraju stigla do sultanije majke, koja joj je ljupko klimnula glavom uzevi mali kola s njene tacne. J eleni je toliko laknulo to je uspela da obie itav krug, da se tako ustro okrenula i sudarila s devojkom iza sebe. Usled udarca, devojka ispusti posluavnik, koji lupi na pod. Prestravljena Jelena se sruila, mumlajui izvinjenja i kupei parie porcelana i rasute kolae. Ustani, draga moja, to nije tvoj posao, ree Roksana. Ah! Vidim da je devojka dugog vrata veeras nespretna. Pomeri se u stranu i pusti sluavke da to poiste. Kako si, dete moje? Dobro sam, ali mi nedostaje porodica, Vae velianstvo. Svi zanemee, zaprepaeni njenom smelou. Ali eunusi mi kau da si dobra uenica, da brzo ui uprkos tome. Da, uivam na asovima, ali ne mogu da zaboravim. Moda i dalje ima previe slobodnog vremena, pa razmilja o prolosti, uzviknula je sultanija majka gledajui ostale miljenice, koje su se zakikotale na njen raspoloeni izraz lica. Pa dobro, ako ti je potreban dodatni rad, imam pravi posao za tebe. Potrebna mi je nova slukinja. Hajde da vidimo da li u svojim zahtevima uspeti da ti odvuem panju od tih nezgodnih misli. Ve sutra moe da pone. Moje dame, mislim da sam sada spremna da se povuem. Zatim sve ustadoe, napustie salon odmah za Roksanom i nestadoe u noi. Doao je i dan venanja, a na koi se i dalje oseala toplota letnjeg septembarskog sunca. Jelena je u Roksaninom salonu glancala deo njenog nakita kada se pojavio Arak s nepoznatom enom. Bila je primetno drugaija zbog svoje runoe. Siva koa bila joj je izborana, ispod oiju je imala tamne kolutove, ali inilo se da ju je Roksana oekivala. Dakle, to je ona. ena se duboko poklonila. Danas je dobar dan za poetak. ekaju te mnoge gozbe budui da nam svima predstoji svadbeno slavlje. Roksana se udaljila od ene, a Arak ju je pokorno pratio. Hvala ti, Arae. Nadam se da si je obavestio emu treba da posveti posebnu panju i nemoj misliti da sam previe oprezna. Uvek u se povinovati vaoj proceni u tako osetljivim pitanjima. Hortenzijine ambicije poele su veoma da me brinu, naroito otkada sam osujetila nje n pokuaj da se domogne vlasti, pa moram da obezbedim da harem bude sigurno mesto za sve koji u njemu ive.
79

Potpuno se slaem. Sultanova zainteresovanost za Serenu nije oslabila iako je rodila Mustafu, a to samo jo vie ljuti Hortenziju. Sigurna sam da e vremenom ta zainteresovanost nestati, naroito kada mu predstavim nove konkubine, ali zasada on i dalje odlazi povremeno u njen krevet. Ne verujem da je zaista zaljubljen u nju, ali ne smem da rizikujem i dozvolim mogunost da Hortenzija u meuvremenu napravi neki problem. Trovanje je veoma efikasan metod kojem se teko ulazi u trag. Proveu je kroz odaje. Arak se poklonio i otiao sa enom. Jelena, koja je i neeljeno prislukivala razgovor, spusti ogrlicu. Izgleda uasnuto, Jelena. Vae velianstvo! Kako bi Hortenzija mogla da planira tako neto? Trovanje Serene nee joj uopte popraviti poloaj. Sultanija majka se nasmejala. Devojko moja draga, ne bojim se ja za Serenu, ve za njenog sina Mustafu. Ubila bi dete? Jelenin glas bio je gotovo neujan. Sultanija je duboko uzdahnula. Ovaj ivot nije jeftin. A ceo vek u strahu da e, usled naeg zakona o bratoubistvu, jednog dana njen sin biti ubijen ukoliko na presto doe njegov brat veoma je jak motiv da se ena pobrine da on bude jedini naslednik. Zbog toga moram da budem zahvalna to imam samo jednog sina. Pre mene bilo je dosta konkubina koje su imale po nekoliko sinova sa sultanom. One su morale da ive u zastraujuem spoju zadovoljstva usled injenice da e moda ba njihov sin postati sultan, i patnje zbog neizbenog ubistva ako ne bude tako. Zato se to pokuava spreiti tako to nas udalje nakon zaea naslednika. Te ene kanjavane su pogubljenjem ako su otvoreno alile zbog svog gubitka. Vreme u haremu mirnije e ti proi ako ne bude potcenjivala ambiciozne i ljubomorne ene. To je tako okrutno, sultanijo. Verovatno jeste, ali Osmansko carstvo vlada svetom, a ovo je jedan od naina na koji su uspeli da odre svoju dinastiju u ivotu. Na taj nain izbegavaju se sukob razliitih frakcija koje pretenduju na presto i podela drave uz veliko krvoprolie, tako da smatraju da je ova rtva prihvatljiva, jer iz nje proishodi odranje dinastije, i ukupno gledano, daleko manji broj izgubljenih ivota. Ali dosta vie, Jelena! Prekinimo s crnim mislima, imamo venanje kojem treba da prisustvujemo, i to ono koje meni predstavlja posebno zadovoljstvo. Je li moj nakit spreman? Vreme je da se obuem. Sultanija majka i ostatak harema okupili su se u carskom paviljonu koji se nalazio na bedemu i gledao na ulicu. S tog uzvienog poloaja sultan je esto posmatrao paradu esnafa: zanatlije su u prolazu predstavljale svoje vetine kako bi se svi divili marljivosti i umenosti Carstva stolari su pravili kue, tkai su tkali ilime, pekari su mesili testo, drvosee su nosile tovare drvea,
80

kredolomci drobili kredu, a zidari pranjavih lica temovali kamen. Ali danas su bili ovde da bi posmatrali svadbenu povorku. Jelena je stajala s ostalim devojkama u pozadini, na izdignutoj platformi iza paravana, punoj vitkih tela pribijenih uz hladne zidove i skrivenih meu senkama. Nijedna od njih nikada ranije nije bila u sultanovom prisustvu. Poto nije bilo dozvoljeno da ga pogledaju u oi, kada se pojavio, duboko su se poklonile a potom udaljile. Kada su svi konano seli, Jelena je mogla da prouava lea ovog velikog vladara, jer je on, sa svojim enama prekrivenim velovima, sedeo na svega nekoliko koraka ispred nje. Zapazila je njegova iroka ramena, obavijena kaftanom od bogatog zelenog damasta prevezenog zl atom. Debljina i teina tkanine davale su dodatno dostojanstvo njegovom prisustvu. Vrat mu je bio snaan, ilav od vebanja. Kada je energino klimao glavom ili se naginjao ka majci da bi je bolje uo, Jelena bi mu videla glatko obrijan profil i fin nos smeten meu irokim crtama lica. Povremeno bi pogledom hvatali vrhove prelepo izraenih barjaka okienih svetlucavim ukrasima, dok je povorka ispod njih prolazila ulicama. Ciglane penice ve satima su bile naloene, kolica puna uglja ugurana u carske kuhin je, a iz Rusije su brodovima dopremljene velike koliine keige, kako bi se gostima obezbedio kavijar. uli su klicanje gomile i zvuk truba dok su veziri provodili povorku kroz kapije palate. Prelepa devojica princeza, obmotana svilom, sedela je graciozno naslonjena u velikom kavezu od kristala i zlata, ukraenom ruama i jasminima, dok ga je dvadeset dvorjana dralo visoko uzdignutim. Robinje okruglih lica ile su iza kaveza, okiene dragim kamenjem. Predstavljale su svadbeni poklon veziru. Ljudi, koji su bili puni nacionalnog ponosa nakon neprestanih uspeha sultanovih osvajakih pohoda, stajali su na ulicama i naginjali se kroz prozore, maui arenim maramama i zastavama koje su sami napravili. Vikali su: iveo sultan! Iza robinja marirao je orkestar, a za njim su koraali janjiari maui barjacima u obliku velikih jelki sa gvozdenim drkama i granama prekrivenim svakojakim ukrasima od voska i drugih materijala. Te noi devojkama je trebalo puno vremena da zaspu, jer im je mata bila podstaknuta priama sluavki o proslavama koje slede. Jelena je leala u krevetu otro oseajui svoje zarobljenitvo. udela je da bude napolju meu ljudima, da bude deo slavlja i luta veselo osvetljenim ulicama. Trebalo je da usledi javna povorka svadbenih poklona, sve kue bile su iskiene vencima. Napravljene su velike ljuljake za porodice. Bolno se prisetila dragih izleta sa svojom porodicom, posebno leti, kada su se s ocem, koji je na leima nosio hranu, penjali na okolna brda. Njene sestre uvek su se prepirale da li je bolje da se smeste ovde ili onde, ali na kraju bi svi zavrili mirno zavaljeni na prostirkama ogrejani suncem. Majka bi im itala dok su one grickale bademe, masline, sueno meso i hleb. Nakon skoro godinu dana u njenoj slubi Jelena je bila prilino uverena da je Roksana zadovoljna njenim radom. Roksana je po prirodi bila otvorena ena i esto joj se neno obraala i raspitivala o njenoj obuci. Jelena je bila zahvalna na toj panji i polako poela da gaji ljubav prema njoj. Na novom poloaju imala je vile slobode nego to je ikada ranije iskusila, i na poetku leta 1529.
81

godine Jelena se oseala manje sputanom i ogranienom nego pre. Jedne veeri izala je iz sultanijinog salona poto joj je pomogla da se spremi za spavanje. Sultan je ve nekoliko nedelja bio odsutan i bilo je mnogo prie o njegovom pohodu na Austriju. Sa svojom vojskom od sto dvadeset hiljada ljudi ponovo je uspeno okupirao Ugarsku i vratio na presto izabranog kralja, a zatim odluio da krene na Be. Godina je bila ve suvie odmakla za jedan takav pohod i Roksanu su, prirodno, brinuli ta sinovljeva odluka i njegov stalni nemir. Nakon to je poelela Roksani laku no, Jelena je zastala u hodniku ispred velikih drvenih vrata salona Roksaninih slukinja, proteui se i zevajui. Znala je da treba da skrene u desni hodnik, ba kao to joj je i naloeno, ali nehajno je, bez puno razmiljanja, odluila da krene zaobilaznim putem ka spavaonici, kroz levi hodnik, koji je vodio pored nekoliko odaja miljenica. Hodnik je bio ui od onih kojima je obino ila: bio je osvetljen nizom visokih svea, s kojih je vosak tako obilno kapljao na ploice da je povremeno morala da poskoi u stranu. Kad je skrenula za ugao tog uskog hodnika, ula je neko udno i neobjanjivo stenjanje koje je dolazilo s drugog kraja, odakle se, poput zlaanog obrisa, prostirao zrak svetlosti. Nastavila je da hoda na prstima. Na vidiku nije bilo ni eunuha, ni pomonica. Kada je prila vratima, videla je da su odkrinuta i da kroz taj tanki otvor prodire svetlost iz prostorije. Oprezno se osvrnula na obe strane, zatim provirila kroz procep i istog trenutka se sledila. Bila je potpuno nespremna za prizor koji je ugledala. Hortenzija je leala na divanu od crvenog satena po kojem su bili ratrkani srebrnasti jastuci. Bila je potpuno naga. Glava joj je bila zabaena, a lea savijena kao luk, tako da su joj grudi i stomak bili izdignuti. Oslanjajui se na laktove, grila se u ekstazi na glatkom aravu. Iz poluotvorenih usta i dalje je isputala ono udno stenjanje koje je Jelena ula. Iznad nje stajala je Sara, gola do pojasa. Jednom rukom drala je veliku belu rotkvu, a drugom mazila Hortenzijine gole grudi i donji deo stomaka. Jelena se ukoila od straha. Znala je da tre ba da se pokrene, ali telo joj je bilo teko kao da je od olova. Zaula je i Sarino mrmljanje. Pogledaj, draga, ta sam kupila da te veeras zadovoljim. Platila sam eunuhu puno para da mi ovo provercuje u palatu. Naterau te da vriti i moli, ali dopusti da te prvo pripremim. Zatim se spustila izmeu Hortenzijinih nogu i poela neno da je lie. Jeleni se otre prestraeni uzdah. Odskoila je od vrata, ali pokret joj je zaustavila teka figura Hortenzijine sluavke, u koju je udarila svom silinom. Sluavka nita nije rekla, a Jelena se polako okrenula i pogledala je u oi. ena ju je ledeno gledala. Stajale su tako neko vreme, Jeleni se inilo itavu venost. Stenjanje je i dalje dopiralo iz sobe, da bi sluavka u jednom trenutku tiho zviznula, uz blagi osmeh na licu. Iz sobe su se zatim zauli komeanje, apat, brzi pokreti oblaenja. Potom su se vrata otvorila, a svetlost je preplavila hodnik i zaslepila Jelenu. Na vratima je stajala Sara i obe ih posmatrala razrogaenih oiju. Sultanijo, imate posetioca koji ve neko vreme eka da vas vidi, osorno ree sluavka. Zatim se poklonila i nestala meu senkama. Sara se izmakla i rukom dala Jeleni znak da ue. Hortenzija je sedela na ivici divana leerno obavijena kaftanom. Duga ria kosa slobodno joj se talasala oko ramena, obrazi su joj bili zajapureni, a usne vlane. Besramno je posmatrala Jelenu koja je oborila pogled.
82

Ahh! Pa ta to mi imamo ovde, Saro? Sultanijinu omiljenu marionetu koja je verovatno dola da pokupi par saveta kako svojoj gospodarici d a prui zadovoljstvo. Ili je moda poslata da nas pijunira. Jelena se zacrvenela u licu. O ne! Ne! Nije to u pitanju. Molim vas, izvinite, tako mi je ao. Bila sam rastrojena i krenula sam pogrenim putem ka spavaonici, nisam htela da vas uznemiravam i..., glas joj utihnu. Vidim da te je tvoj poloaj osokolio. Luda si to misli da e ti ona pruiti zatitu. Jelena nita nije rekla i nastavila je da pilji u bogati persijski ilim pod stopalima. Vrtelo joj se u glavi, a are i boje pod njom se uskomeae. Ako iko sazna ta si ovde videla, jednog dana ti se vrata hamama nee otvoriti. Da li me razume? Jelena zadrhta. Savreno, sultanijo. Onda nam se sklanjaj s oiju, ree Sara, i praviemo se da nisi ni bila ovde. Jelena se poklonila i izala iz sobe. Otrala je nazad do spavaonice; srce joj je snano lupalo, a lice bilo crveno i uplaeno. Uvukla se neujno u krevet, ali Roza se ipak promekoljila. Jesi li to ti, Jelena?, rekla je pospano. Kasni veeras. Da, itale smo poeziju. Spavaj, Rozo. Laku no. Kasnije te noi vetar je okruio palatu i devojke su leale budne sluajui njegovo sve glasnije zavijanje. Povremeno bi zvuao kao prodoran krik, to im je ledilo krv i guilo apate i suze. Roza se nagnula ka Jeleni, koja je vrsto murila i pravila se da spava. Jelena, jesi li budna? Slukinje kau da kada vetar ovako jaue, to nije zaista vetar ve due odbaenih miljenica koje, napaene zbog svog gubitka, pokuavaju da se probiju kroz zidove i osvete se. Poto nije dobila odgovor, Jelena ju je ula kako podrhtava i zavlai se dublje pod pokrivae. Sad je imala da se plai i ivih i mrtvih. Sutradan ujutro Jelena je dobila poruku od svoje slukinje da ne ide kod Roksane sve do neto kasnije u toku prepodneva. To je bio udan zahtev, ali Je lena se trudila da obuzda paniku koja joj se podizala u grudima. Kada je ula u njen salon, Roksani su sreivali nokte. Jedna ruka bila joj je lagano prebaena preko vezenog jastuka dok joj je devojka koju Jelena nije ranije videla neno masirala drugu. Ulje s mirisom citrusa ispunjavalo je vazduh. Stajala je ekajui da je pozove, ali Roksana joj se obratila i ne pogledavi je. Jelena, kojim si se putem sino vratila u spavaonicu? Jeleni se stegao eludac. Pored soba miljenica, Vae velianstvo. Poto si ve pola tim putem, ime si izriito zanemarila ono to ti je nareeno, ta te je nateralo da prislukuje na Hortenzijinim vratima i da onda ima drskosti da tvrdi da sam ti ja lino to naredila? O, Vae velianstvo, to uopte nije istina! Pa ta se onda desilo, Jelena, jer moram priznati da sam imala bolje miljenje o tebi? Jelena se kolebala.
83

Bila sam umorna i pogreno sam skrenula. Dok sam prolazila pored njihove sobe naletela sam na njihovu sluavku, koja ih je odmah uzbunila. Jelena nije mogla da suzbije rumenilo i oborila je pogled. Pitam se zato me lae. Ne predstavlja im nikakvu pretnju, tako da nemaju razloga da izmiljaju prie o tebi. Ne mogu da dozvolim da luta okolo bez mog odobrenja i iznosi lane tvrdnje, i ne mogu da preem preko ovakvih pritubi. Jelena je utala. Ne ostavlja mi izbora, Jelena. Morae da ode iz moje slube. Arak te eka napolju i odvee te do nastojnice istaica. Ona e ti zadati nove dunosti. Veoma sam razoarana. Mislila sam da e daleko dogurati i luda si to si se zamerila dvema tako monim enama. Idi sada. Dok je Jelena izlazila iz salona, pogledala je Araka molei ga oima da je razume. Neto u njegovom pogledu ulilo joj je nadu Siguran sam da e jednom uspeti, ali zasad mora hrabro da podnese kaznu, rekao joj je.

84

Deveto poglavlje
ISTAICA

ubici u Austrougarskoj duboko zabrinjavaju, Ali. Skoro dvadeset hiljada vojnika i tri puta vie kamila. Vae velianstvo, nismo mogli da predvidimo onakvo vreme. Ono ih je spasio. Ki e su pretvorile puteve u gnjecavu, neprobojnu kasu. ivotinje su bile nestabilne na takvom terenu i uz onoliko slomljenih nogu, izgubljene teke artiljerije i bolesti koja nam je pokosila vojsku bili smo nepopravljivo ugroeni pre nego to smo ak i stigli. Pre ovoga bili smo nepobedivi, ali bilo je kasno da se putuje toliko daleko. Gledao sam danas kako pada kia, kako se sliva niz zidove palate, kao da ak i oni plau nad naim porazom. Pretpostavljam da misli da je trebalo da te posluam i vratim se s topovima nakon to smo ponovo utvrdili poloaj, ali bilo mi je ispod asti da se povinujem pritisku vremena i oekivao sam da e se svakog dana promeniti. Bila je to hrabra odluka, odluka jakog voe. Prvi sam osmanski sultan koji je predvodio svoju vojsku u ovakvom neuspehu. Vek neprekidnih osvajanja zavrava se sa mnom. Gospodaru, to je samo jedan korak nazad, nita vie. Vratiemo se u Be i sledei put emo uspeti. Sultan je ustao sa svog divana i otiao do prozora. Imao je crne kolutove oko oiju, koa mu je bila zategnuta i izgledao je starije. Bilo mi je drago to si insistirao da poe ovog puta, Ali. Nemoj misliti da nisam cenio tvoje prisustvo. Uvek je ast biti uz vas, gospodaru, a ne samo dunost. Pretpostavljam da vojnici misle da sam nepromiljen. Vae velianstvo, doveli ste Osmansko carstvo u srednju Evropu. Va poloaj gazije je neosporan. Uveravam vas da vas vojnici duboko potuju. Pohodom je potvrena osmanska kontrola nad junom Ugarskom, a usled nanete tete, osujeen je svaki plan vojskovoe za protivnapad. Gospodaru, marljivo ste utvrdili dobitke iz 1526, obrazujui zgodnu neutralnu teritoriju izmeu Svetog rimskog carstva. Na to morate biti izuzetno ponosni. Sledei put gledaemo kako im zidine padaju kao jesenje lie i vratiemo se kao pobednici.
85

Ne sumnjam. Oseajui potrebu da skrene panju sultanu, Ali je ustao i ubacio jo uglja u vatru, odmahujui slugi koji je skoio da mu pomogne. Zario je ara u ugljevlje kao da je ono telo austrougarskog vojnika. Ovog puta nije bilo obeavajueg sunevog sjaja da doeka vojsku kui. Umanjeno, iscrpljeno i osakaeno telo vojske napustilo je bojno polje u oktobru, dohramalo kui i uunjalo se kroz gradske zidine, ve hladne i ogrubele od zime. Dobro, nisu sve samo loe vesti, zar ne, Ali? Ne bih danas stajao ovde da nije bilo onog mladog janjiara. Zaista, gospodaru. To je bio nesrean sluaj. ao mi je to nisam bio prisutan da vam lino pomognem. Ponekad volim da budem spontan, Ali. Ne mogu svaki svoj potez da proveravam hiljadu puta. Veliki vezir nita nije rekao. Taj mladi je bio hrabar i pametan, to me podseti da ti kaem da moje nezadovoljstvo Tarikom ne splanjava. Prosiktao je poslednju re kao da ju je samo zato i odabrao. ao mi je to to ujem, gospodaru. Ve neko vreme je u vaoj slubi i nema sumnje u njegov intelekt i ljubav prema vama. Hoete li da razgovaram s Arakom? Ne. Ostavi zasad sve kako jeste. Tek smo se vratili i on se dobro borio. Dau mu jo vremena. Gospodaru, bie vam drago da ujete da je komandant flote uhvatio i unitio gusarski brod koji je nedavno pljakao nosae tovara iz Egipta. To su dobre vesti, Ali. Otkad je moj otac zauzeo Egipat, on je kljuni izvor hrane i prihoda za Istanbul, te nastojim da moja flota isti put od razbojnika po svaku cenu; zato je i formirana." Opljakani plen s broda bio je prilino spektakularan, gospodaru. Moda biste hteli da doete i pogledate ga kasnije ovog popodneva; u riznici je. Ukraena nojeva jaja, kineske vaze, puke, rolne satena, buzdovani s drkama od rubina, noevi optoeni dijamantima, gomile krzna, kovezi s venecijanskim zlatnim nakitom, zlatna filigranska sedla, satovi i slonovaa samo su neka od blaga na gomili. Bili su veoma vredni. Danas e se mnogi mletaki psi vratiti podvijena repa. Pogledau vrlo rado. Kako su vam sinovi, gospodaru? Sultan se okrenuo ka njemu, vidno obradovan tim pitanjem. Hortenzija i Serena obavljaju svoju dunost. Deaci su puni energije i entuzijazma u inae mirnom domainstvu. Mlai ve etka unaokolo kao gazda, vie glasnije od svih zajedno i zabacuje plave kovrde. Serena mu je upravo saila kaftan od bledoutog satena da mu se slae s mojim. Veoma lii na mene. Ali se smeio dok je gledao kako toplina obliva sultanovo lice. tavie, idem sada da ih obiem. Treba mi pauza. To e mi odagnati misli od daljih morbidnih analiza. Iznenadiu ih. Kasnije emo se vratiti na pitanje poreza. Ali je brzo ustao na ovu naglu promenu plana, duboko se poklonio kad je sultan skoio i, odmiui papire u stranu rubovima svog kaftana, izaao iz salona.
86

Mehmed je osetio kako mu tenzija naputa udove kada je uao u bezbedne granice svog harema, svoj lini boravak. Protresao je ruke da bi Tarik mogao da mu skine formalni kaftan, a onda da ga obue u tamnocrveni, iroki, svileni, koji je nosio samo u ovim odajama. S krznom koje mu je dodirivalo kou oseao se zatieno od svih nedaa s bojnog polja i naredio je pau da mu okupi svitu kao pripremu za posetu uionicama. Tarik mu je spustio papue sa srebrnim nitnama pred noge, a nekoliko njegovih kepeca, pozvanih iz svojih siunih soba posebno sagraenih da pasuju njihovom stasu, stajalo je sa strane da ga prate i zabavljaju akrobacijama. Kad je krenuo iz odaja, odmah su stupili u akciju prevrui se preko glave i skaui pred njim niz hodnike. Jelenini zglobovi bili su crveni i nauljani, a koa na rukama, od dugog izlaganja vodi, bela i nabubrela, kao da je gubava. Zastala je i sela na kolena pokuavajui da olaka tupi bol u krstima. Dani su sada bili tako dugi i monotoni. Jue su joj naredi li da oisti hamam, ispere podove od belog mermera proaranog tankim linijama gde su se nekoliko minuta ranije gola tela miljenica masirala i prala. Danas je bila rasporeena u glavne hodnike, na metre hladnog sivog kamena, koji kao da su se protezali u nedogled. Nosila je sivosmeu koulju koja ju je grebala i usku belu kapicu koja joj je stezala elo, od ega ju je bolela glava. U ovom trenutku eznula je za mekim dodirom svile. Poto ju je trenutno drutvo izbegavalo, Jeleni je nedostajalo dokono brbljanje koje je nekad prezirala. Ipak, sumnjala je da bi imala ita da kae ovim enama. Nije bilo lepote na njihovim upalim, tupim licima, nije bilo muzike u njihovim monotonim glasovima. Pomislila je na raspevane glasove nekolicine odabranih, ljupkost njihovih ukraenih salona i njihova prohladna otvorena dvorita. Osetila je kako je preplavljuje talas samoprezira i beivotno je sedela piljei u zid. Zato nije mogla da bude odmerenija kao njena majka? Provela je tolike sate prizivajui slike voljenih osoba da bi ispunila prazne dane, da vie nije mogla da ih se seti spontano. Ledeni ubod panike udari je u dno grla i oci joj se ispunie suzama. ta ako vie nikada ne bude mogla ni da zamisli njihova lica? Dok je tako sedela na butinama, kao kamila, jasan, odsean, metalni zvuk, kao da neko kuje oruje na beloj vrelini vatre, razlio se hodnikom i trgnuo je iz melanholinog sanjarenja. Nastojnica ju je to jutro ostavila s uputstvima da oriba odreeni deo, ali je podsvesno, u oajnikoj potrazi za nekim znakom ivota, odlutala dalje niz prolaz nego to je trebalo. Shvatila je da je umorna i gladna i da itavo jutro nije videla nijednu istaicu. Kako je buka postajala sve glasnija, dlake na rukama su joj se nakostreile i pripila se uz vlane zidove povlaei vedro iza suknje. To vie nije bio izolovan zvuk. Sada su se ula i mrmljanja i komeanja koja su ga povremeno ublaivala, ali njegova jasna zvonjava imala je prednost. inilo joj se da uje zvuk daira i tiho zveckanje zvonia. Roza joj je rekla da se pria da sultan u haremu nosi papue sa srebrnim nitnama da bi svi mogli da uju i pripreme se za njegov dolazak, da ga niko ne bi pogledao u oi, ali mislila je da je to izmiljotina. Harem je ovih poslednjih meseci bio tako tih, ali iz loeg turskog kojim su govorile slukinje razabrala je da se vojska vratila. Jo jae se priljubila uza zid i zadrala
87

dah. Sledeeg trenutka sve se veoma brzo desilo. Iza nje je nastojnica skrenula iza ugla velikom brzinom. Bila je crvena u licu a marama joj je bila malo pomerena u stranu. Kad je ugledala Jelenu, napravila je grimasu koja je pokazivala udnu meavinu ljutnje i olakanja. Meutim, ba kada je odluno pola k njoj, Jelena je vrisnula jer je ogromna lopta puna boja i zveckavih zvona doletela iza ugla i oborila je. Vedro joj se prevrnulo natapajui joj haljinu prljavom vodom, tako da joj se ona sada gladno prilepila za kou, a kapica joj je pala na pod. Prestraena, Jelena se podigla na noge, kosa joj se rasula oko lica poput jabuka koje se prosipaju iz korpe, a oi sijale od oka i prkosa. Lopta se polako odmotala i pred njom je stajao nizak ovek, koji joj je dopirao do grudi, obuen u slojeve dreavog ifona koji je leprao oko njega. Nakrivio je glavu u stranu i zbunjeno je pogledao. Jelena se osvrnula da vidi ta se desilo s nastojnicom i spazila je kako lei na podu. Polako se okrenula i, gledajui preko glave svog napadaa, nala se sueljena sa est pari oiju. Postepeno je prela s poznatih Arakovih prema ostalim koje nije poznavala, a kada je najzad oborila nervozni pogled ka podu, s uasom je shvatila da je upravo pogledala u sultanove oi. Uinilo joj se da je u njima spazila osmeh, ali, poto je strahovala za svoj ivot, sruila se na pod i zarila rumeno lice u vlanu suknju. Kakva zanimljiva situacija, Arae! Doao sam da obiem svoju decu, a naiao na istaicu koja je izgleda tek izala iz mog kupatila, lepa od veine ena u mom haremu. Slaem se, gospodaru. Jelena je ostala na kolenima oekujui teku kaznu, ali ula je sam o kako se skupina prestrojava i odlazi. Dok je ekala da se koraci izgube, neverovatan bol probio joj je uvo. Poto nije mogla da ustane, shvatila je da nastojnica, koja je sada besno mrmljala, stoji iznad nje i pakosno ga uvre. Sad je gotovo s tobom i tvojom nadmenou. Mislila si da si toliko bolja od nas, je l da? Zna ta rade s devojkama kao to si ti, devojkama koje se usude da pogledaju u naeg velikog gospodara? Ubace ih u dak s kamenjem i bace ih preko zidina u vodu. Kad potone na dno i zaglavi se u pesku, vie nee moi da pravi probleme. Onda je ova zastraujua, zdepasta ena drugom rukom zgrabila Jelenu za kosu i, stegnuvi joj uvo jo jae, poela da je vue niz hodnik. Jelena, dezorijentisana od pada, bila je toliko mokra i zbunjena, da se klizala i tumbala za njom, jo vie ubijajui noge. Dosta je, Marijeke. Ja u je preuzeti. Marijeke je frknula i pustila je uz prezrivi smeak, pa se blago poklonila i ostavila ih same. ini mi se da prosto ne ume da se kloni nevolje, ree Arak. Jeleni je toliko laknulo to vidi Araka i pogledala ga je u oi da bi nala neko objanjenje koje nije mogla da deifruje iz njegovog glasa. Istog trena kada su im se pogledi sreli, stomak joj se zgrio, ali lice mu je tako brzo postalo potpuno bezizraajno da je pomislila da je sigurno pogreila. Moda su joj umor i strepnja pomraili rasuivanje. Njegovo iznenadno nareenje izgovoreno s uobiajenim autoritetom brzo ju je vratilo u stvarnost.
88

Poi za mnom. Treba da te vratim u tvoju staru spavaonicu, gde u zatraiti da te sluge presvuku u neku prikladniju odeu i daju ti da jede. Bez ikakvog daljeg objanjenja okrenuo se i otiao. Odeven u belo, kao i onog dana kada ju je kupio na pijaci, prav i krut, s leima poput stabla divnog empresa, lebdeo je ispred nje kao kuni duh. Jelena je ila za njim u tiini naruenoj klepetanjem njenih vlanih konih papua, ohrabrena to je opet u njegovom prisustvu. Jelena! Jelena! Vratila si se!, uzviknula je Roza hitajui preko sobe ka svojoj drugarici i grle i je u suzama. Oh, kako si mokra. Puno si mi nedostajala. ta ti se desilo i ta si to obukla? Kad je videla Araka kako stoji na vratima, Roza je uutala. Poto ti je toliko drago to je vidi, dau ti zaduenje da je sredi da na neto lii i da dobije da jede. Veeras e spavati ovde. Roza se poklonila i on se okrenu i ode. O, Jelena, nisu hteli da nam kau kuda si otila. Veoma sam se zabrinula, ree Roza priguenim glasom. Prolo je est meseci. Ooh! Vidi kakve su ti ake! Grozno izgledaju! Pital a sam pomonicu, ali mi je samo rekla da si naljutila sultaniju i da si kanjena. Svi smo se plaili da te nisu odveli u zatvor. Ne, Rozo, stavili su me pod kontrolu nastojnice istaica i trpela sam nedelje napora i dosade. Kako ste mi nedostajale, sve vi. Kajem se ako sam i na trenutak potcenila vae prijateljstvo. Roza je iznenaeno pogleda. ta si to uradila da zaslui takvu kaznu? Roksana ti je bila naklonjena. Jelena je tvrdoglavo utala. Oajniki je elela da se izjada drugarici, ali takvo ogo varanje nikome ne bi pomoglo, a ponajmanje Rozi, poto e joj budunost moda biti da ivi pored onih ena. Dobro, makar si nam se sada vratila. Sigurna sam da e brzo uhvatiti korak s predavanjima. Ionako si uvek bila najbolja iz svih predmeta. I da, Je lena, sultan se vratio. Ton joj je bio vrst i shvatila je da je njena drugarica odluila da joj se ni sada ne poveri. O, Rozo, Rozo, znam! Bojim se da sam opet u nevolji. Videla sam sultana. Tanije, samo sam ga pogledala u oi. Jelena! Nemogue! Kako? To je strogo zabranjeno. Doi, sva drhti. Daj da te sredim i onda moe sve da mi ispria. Roza je naredila sluavki da zagreje vodu i pomogla drugarici da svue mokru odeu, zagledajui je podrugljivim izrazom i potom je bacivi. Jelena joj je apatom prepriala nezgodu sa sultanom. Roza je bila divan slualac i odmah ju je oraspoloila uzdiui i uzvikujui na svim pravim mestima, sve dok Jelena nije skoro uivala u svojoj prii. Rozu je posebno oduevila nezaustavljiva lopta od ifona, oi su joj poigravale od veselja, a usta joj se puila u priguenom kikotu. Meutim, dok je Jelena opisivala dolazak sultana i njegove svite, postepeno su shvatale ozbiljnost onoga to se desilo, kao zavesa tame koja se sputa na zimsko popodne, iznenada i neumitno, i osmesi su im opali s lica kao jesenje lie. Teko mi je da poverujem da je sultanija bila toliko stroga da te poalje da radi meu slugama na tako dug period.
89

Jelena je znala da Roza njuka i pogledala je u drugu stranu. Vrua voda ju je zgrejala i ublaila joj bol i utrnulost. Tako sam umorna, Rozo. Moram da odspavam. Nedeljama nisam dobro spavala. Imala sam samo prostirku na podu, a ena pored mene glasno je hrkala. Presrena sam to u noas ponovo spavati pored tebe. Roza je uzela suner i zavrila s pranjem lea svoje drugarice. Poslau veeras tajnu molitvu svim naim Bogovima da te uvaju. Arak je tiho stajao pred Roksanom, koja je zamiljeno vrtela zlatni prsten s dijamantom. Devojka mi se veoma dopadala, kao to zna, Arae, ali nije zavrila obuku, a da ne pominjem pauzu ovih poslednjih meseci. To se kosi s tradicijom, a odnosi su ionako napeti i bez tog nepotovanja hijerarhije i strukture nae institucije. Hortenzija je besna to joj je plata smanjena. Mehmed tvrdi da joj ne treba toliko slukinja sada kad vie ne mora da se sprema da ga primi svake noi. Hoe li mu rei da bih volela da porazgovaram s njim veeras? Naravno, Vae velianstvo. ekajui pred sinovljevim vratima, Roksana je osetila nalet straha. Ovo neumereno ponaanje nije bio dobar znak i podsetio ju je na njenog mua u poznijim godinama, kada je bio u bolovima, nepokretan i nervozan. Posle nedavnog neuspelog pohoda. Mehmed je postao ratoboran i nesiguran u sebe tokom ovih poslednjih nedelja. Znala je da mora d a ostane samouveren, usredsreen i disciplinovan ako eli da vlada dugo i uspeno. Nije mogla a da se ne osea delimino odgovornom za ovu slabost u njemu. Toliko je volela njegovog oca, da nije mogla da podnese da bude imalo razdvojena od njega, a kada ih je prognao, odluila je da mu se vie nikada nee usprotiviti ako je bude pozvao natrag. Nije uspela da prui Mehmedu odgovarajuu podrku dok su bili u staroj palati, niti da mu nadoknadi gubitak oca i dvorskog ivota. Obuzeta patnjom, dozvolila mu je da vidi njen bol i previe se oslonila na njega iako je bio samo deak. Kada su se vratili, sultanovo ponaanje prema njihovom sinu zadavalo joj je mnogo jada. Njegovo stalno nipodatavanje i kritika u ime discipline i obrazovanja nikada joj nisu delovali uv erljivo, ali nita nije preduzela iako je u nekoliko navrata gledala janj a svog sinia skrhanog i ponienog. Paralisana bolom u grudima, bez daha i praznim izrazom reagovala je na njegov izgubljen i zbunjen pogled. Laknulo joj je kada su ga poslali u Manisu da vodi sopstveno prinevsko domainstvo, premda ga je retko poseivala. Barem je bio bezbedan van oevog domaaja i mogla je da radi na obezbeivanju njegove budunosti. Meutim, sada se Mehmed previe trudio da sve radi kako treba i bio je sebi najgo ri kritiar zato to ono dvoje ljudi u njegovom ivotu koji su morali da ga ispune ljubavlju nisu u tome uspeli. Stoga je sumnjala da je on zapravo potpuno neispunjena linost. Kada je ula u njegove prostorije, elo joj se odmah razvedrilo i obradovala se videvi ga. Lice mu je bilo ivo i veselo, tako nalik onom srenom deaku kojeg je nekada drala u naruju. Majko, sija kao i uvek. Nego, ta je s tvojim planovima? Danas sam naleteo na tvoju
90

istaicu u veoma loim uslovima. Pretpostavljam da je dovede na na obuku za moj harem, ali si je oterala zbog nedolinog ponaanja. Ne lii na tebe da bude toliko stroga prema devojkama. Naredio sam da je odmah vrate na njeno mesto i sada je u spavaonici sa drugaricama. Duboko je uvredila Hortenziju i Saru, velianstvo. Ponaala se lukavo i neposluno, to ne mogu da zanemarim. Ba je ostavila utisak na mene dok je tako stajala mokra i uplaena kao plen sateran u oak. Pogled mu se zamaglio. Odluio sam. Razgovarao sam s Arakom. Hou da mi se predstavi i da bude uvedena u moj harem. Mehmede, sine moj, s potovanjem, ali ona nije zavrila obuku. Nije dostojna da bude u tvom prisustvu. Ja u to da procenim, majko. Ovde je ve dve i po godine. Dovedena je s vojskom koja se vratila iz Budima i Pete, to je povoljan znak. Ti mi uvek govori da bi trebalo da uveam harem i napravim vie sinova, a sada, kada preduzimam neto u tom smeru, opire mi se. Priznajem da mi nisi jasna, majko. Ali, gospodaru, to podriva praksu tvog harema, ija je hijerarhija kljuna za njegovo funkcionisanje. Kako moe da oekuje da upravljam njime i odravam potovanje prema njemu, kako unutar, tako i van ovih zidina, i tavie, prema ovoj dravi, ako ponemo s tako nasuminim postupkom odabira? Majko, uvek potujem tvoj savet, ali dosta vremena je prolo otkad sam pogledao neku devojku i ovako se osetio. U ovom sluaju, moja odluka je konana. Hou da mi bude predstavljena na muzikoj veeri krajem nedelje i hou da se postara da ne bude bilo kakvih negodovanja. Oekujem da bude toplo prihvaena. Arak mi kae da je bila dobar ak i da brzo ui, tako da sam siguran da e napredovati pod tvojim stalnim nadzorom. Ostale devojke e se buniti. Ostale devojke e znati gde im je mesto. Hortenzija i Serena moraju da se koncentriu na vaspitanje mojih sinova. Treba mi malo zabave posle onih gubitaka prolog meseca. A sada, molim te, uradi kako zapovedam. Da, gospodaru. Sledeih nekoliko dana proteklo je bez ispada i Rozina priljivost uljuljkala je Jelenu u oseaj sigurnosti. Niko nije delovao ni najmanje zaueno njenim iznenadnim povratkom i Jelena je drala glavu pognutu u strahu da ne privue neeljenu panju. U petak ujutro, posle podnevnih molitvi, dok je Jelena gledala kroz prozor kako pahulje padaju na zidove i tremove kao ipkani al preko enskih ramena, haremska pomonica dola je da ih obavesti da e se te veeri pridruiti sultanovoj porodici na redovnom muzikom prijemu. Jelena je strepela od ponovnog susreta s Roksanom i sultanom, ali onda je prosudila da mu ona sigurno nije bila ni na kraj pameti i da je sigurno Roksana naredila da je vrate u njenu spavaonicu, to je znailo da joj je oproteno. Pitam se ta e veeras obui, Jelena, ree Roza. Nisam ni znala da takva fina tkanina uopte postoji. Najlepa haljina koju sam ikad videla pre nego to sam dola ovamo bila je
91

bledoplava vunena koju je moja majka nosila u posebnim prilikama. U sobi je iznenada zavladala tiina. Devojke su se okrenule i videle Araka kako stoji na vratima i posmatra ih. Iza njega su bile tri slukinje sa stvarima koje njih dve nisu mogle sasvim da razaznaju. Arak klimnu Jeleni i ene uoe. Pozdravi se sa svima. Posle veeranjeg prijema vie se nee vraati ovde. Roza je uhvati za ruku i obe devojke prestraeno ga pogledae. Obema im je bilo jednako drago i laknulo im je to su ponovo zajedno. Jelena pade na kolena. Molim vas, zar ne moete da mi oprostite nesmotrenost? To je bila obina greka. Nisam imala pojma da je to sultan. Arak joj je neno priao. Neka tuga nadvijala se nad njim. Paljivo ju je uhvatio za ruku da je podigne na noge. Obavio joj je meki beli hermelin oko ramena. Ne boj se. Ovo nije kazna. Sultan je traio tvoje prisustvo za veeras. Potrudi se da mu ugodi. Rozi se otrgao uzdah iznenaenja i prekrila je usta akom. Dve devojke su stajale i uasnuto gledale jedna drugu, dok su sluavke poele da vade opremu i odeu koju e ona nositi. Arak joj je brzo stegao aku i krenuo, a Roza odmah pritrala. Izlazei, kruto je klimnuo dvema sluavkama koje su ule i poele da zuje oko nje kao pele oko tegle meda. Zna li ta e morati da radi?, ree Roza. Morae da ga zadovolji. Roza je bila bleda i otrgla Jeleninu aku od slukinje pogledavi je unezvereno. Jelena, sa mnom je bilo drugaije, ali ti mora da pokua da nae neki uitak u tome. ao mi je, ne znam ta da kaem. Jelena je bledo gledala u nju. Ali obeana sam drugome... Jelena, zaboga! Sada ivi drugaijim ivotom i nema povratka na stari. Mora da radi sve to je potrebno da bi preivela. Molim te, obeaj mi da nee biti nepromiljena. Ukoliko ga odbije, poslae te u zatvor, gde e truliti s kriminalcima, ako te prvo ne siluju i ne ubiju. ekaj, rekla je uzimajui turpiju od jedne sluavke, pomoi u ti da se spremi. Sat vremena kasnije Arak se vratio i oduevio prizorom pred sobom. Bila je lepa nego to je i njegovo uvebano oko zaista videlo. Stajala je visoka i vitka, tananih ruku pokrivenih providnim materijalom koji se presijavao na svetlu. Bila je odevena u srebrni kaftan koji joj se pripijao uz telo dok je izvodila naklon. Duga plava kosa bila joj je podignuta, a jedan pramen ostavljen da zavodniki visi, kao nagovetaj raskalanosti. Krupne zelene oi sijale su iznad jednostavnog vela kao smaragdi, a u kosi su joj svetlucale dijamantske ukosnice u kompletu s dijamantskim cvetovima na pojasu. Arak joj je uzvratio malim naklonom i ponudio joj ruku. Mirisala je na rue u kasno letnje vee. Jelena se poslednji put okrenula ka Rozi koja je stajala i gledala je suznih oiju. Izgleda tako lepo, rekla je. Uvek sam znala da si posebna. Ne plai se. To je Alahova volja. Ubrzo je shvatila da idu ka Roksaninim odajama. Seala se prvog puta kada je prola kroz ovaj hodnik sa Eminom, zadivljena njenom lepotom i stavom.
92

Kada su uli, Roksana ju je iznenadila ustavi da je pozdravi i priavi da je uhvati za ruke. Drago mi je to te ponovo vidim. Ovo je nesvakidanja situacija, draga moja, i sigurna sam da e izazvati neke probleme, ali moj sin je nepokolebljiv. Ipak, radujem se to si ponovo s nama . Bilo je vreme. Predivno izgleda, zar ne, Arae? Sigurna sam da tek sad nee promeniti miljenje kada te bude video. Vae velianstvo, izvinite ako sam vam ovim zadala probleme. Sigurno e biti nekih koji smatraju da si se neprikladno epurila, ali moraemo da izaemo na kraj s njima to bolje moemo. Naalost, to su osobe s kojima e provoditi najvei deo vremena. Dola si ovde mimo redosleda i bojim se da e biti posledica. Ali nisam imala nikakvog udela u onome to se desilo. To je tano, ali ovo je delikatna situacija i ostale e biti s pravom ozlojeene zbog tvog naglog unapreenja. Odveu te sada u njegove odaje i predstaviu te, a onda e prisustvovati prijemu s nama kao nova miljenica. Idemo korak po korak. Oglasio se uzvik iznutra i otvorie se velika vrata. Ulazei za sultanijom majkom, Jelena se duboko poklonila i onda ispravila, ali je i dalje drala glavu povijenu i pogled prikovan za pod. Vidim da nisi tako neustraiva sada kada si okiena naim najboljim ukrasima. Moe da me pogleda, ree sultan. Jelena podie glavu i postepeno upravi pogled ka njemu. Oi su mu sijale od zabave i uzbuenja, ak mu je i lice bilo otvoreno i prijatno. U tom trenutku nije oseala strah. Na tom licu nije bilo niega to je htelo da je povredi, ve je delovalo oduevljeno njenom pojavom. Kad god ena doe u moj harem, dodelim joj ime. Dosta sam razmiljao o tvom i odabrao sam Bedrija. Jelena nije mogla da progovori. Je l te zanima ta ono znai? Da, Vae velianstvo. Ahh! Ima i glas. Znai lepa kao mesec. Divno ime, zar ne? Da, Vae velianstvo. Ume li da peva, Bedrija? Malo, Vae velianstvo. Odlino. Voleo bih da mi peva veeras. Hajdemo sada svi da uivamo u muzici. Majko. Sultan skoro da nije skidao pogleda s nje itave veeri, kao ni ostali prisutni, osim to su njihovi pogledi bili hladni i grubi. Htela je da zbaci sve ukrase i da pobegne, ali Roksana je bila topla i prijatna, stalno ju je podsticala da uestvuje kad god je to bilo mogue. Jo nije bila veta s instrumentima i bilo joj je teko da se prikljui. Na sultanov zahtev, hrabro je pokuala da otpeva nekoliko stihova i glas joj je bio ist i sladak kao med. Trudila se da deluje ponizno, ali oseala je prezir koji se prosto irio od Hortenzije kao ruku koja joj pritiska grudi. Oajniki je pokuavala da uhvati Rozin pogled kada su poslueni slatkii, ali Roza je ostala profesionalna i
93

nije pomicala pogled sa svog tanjira. Jelena je gledala u predivno aranirane kolae koji su joj nueni, koje je pre nekoliko dana mogla samo da sanja da e probati, ali sada nita nije mogla da proguta. Na kraju prijema sultan i Roksana su otili. ene su postepeno ustajale, gracioznih pokreta kao jato labudova koje se priprema da uzleti. Dok su ile ka vratima, Jelena se sklonila u stran u i s potovanjem propustila ostale. Kada su pored nje prole Hortenzija i Sara, njihovi podmukli i pretei apati naterali su je da ih pogleda u oi, i prola ju je jeza od hladnoe s kojom se susrela. Arak ju je ekao ispred salona. Vreme je. Ne znam ta treba da radim. ena uvek zna ta treba da radi. Ne mogu. Ne elim, mucala je. Dete, nema izbora. Stoga, ako ima imalo razuma, nauit e da uiva u tome kao i mnoge, do te mere da nastavljaju da se zadovoljavaju meu sobom. Ti zna. Veoma je malo toga to se deava unutar ovih zidina da ja ne vidim. Sultanov apartman bio je mraan, osim nekoliko svea rasutih po sobi koje su ivahno treperile bacajui senke na zidove poput razigranih ruku zavodljive konkubine. Toplota se irila od pei u sredini sobe koja je odavala blagi narandasti sjaj. Mehmed je leao na divanu i gledao u oslikanu tavanicu. Pod njim je bilo bujno krzno kune, kao plodna zemlja spremna za sadnju. Okruivala ga je arenolika meavina podupiraa i jastuka delimino ga pokrivajui, ali Jeleni je bilo jasno da je go. Usredsredila se na razliite nijanse i strukture tkanina i primetila meki, bledi batist iz Francuske pomean s tamnoljubiastom svilom iz Persije. Mehmed se nikada nije stideo svoje golotinje. tavie, ponosio se graom svog tela. Od mnogih sati rvanja, jahanja i ratovanja bio je miiav i telo mu je bilo vrsto. Gledao ju je ispod oka. Bolje bi bilo da leimo napolju na travi kad je ovako divna, vedra no, ali bojim se da ni sve moje krzo na gomili ne bi bilo dovoljno da nas zatiti od hladnoe. Harem mi je pun dijamanata izuzetnog kvaliteta, ali nijedan ne moe da se poredi s bogatstvom prirode. Doi! Ne stidi se. Lezi ovde pored mene da zajedno zamiljamo zvezdani pokriva nad naim glavama. Sasvim utrnula i u nedoumici, Jelena je stajala prikovana za pod. Oseala se kao da nije u svom telu, kao da je posmatra neke udnovate scene. Silei udove da reaguju, prila mu je s oklevanjem, sporih i drvenih pokreta. Bujao je od uzbuenja dok ju je posmatrao, kao i na samu pomisao njene nevinosti koju e uskoro izgubiti. Naravno da je uivao u milovanjima svojih iskusnijih ena, spretnijih u ljubavnoj vetini, koje su dobro upoznale njegovo telo, ali nita nije bilo toliko zadovoljavajue kao osvajanje device. Oboavao je kada su ga gledale u oi kao uplaene ivotinjice, ophrvane kada bi uao u njih, to je bila najvea potvrda da je zaista bio njihov pravi gospodar.
94

Gledala ga je kada je bez stida seo, olabavio joj pojas i skinuo veo. Grudi su mu bile iroke i vrste, s neoekivanim pokrivaem od crnih dlaka, glatkim kao svilena prostirka koja joj je titila stopala od hladnoe kamenog poda. Uplaila ju je njegova drska nagost. Nikada pre nije videla mukarca na ovaj nain. Kada se podigao na kolena da joj izvue dijama ntske ukosnice, bio joj je toliko blizu da ju je skoro dodirivao. Piljila je u konture njegovih grudi i gledala kako mu se miii gre i zateu, od ega joj se stomak stezao, od meavine straha i uzbuenja. Dok je s uivanjem prolazio rukama kroz njenu osloboenu, gustu kosu, mogla je da oseti miris mandarina kojima mu je bila namirisana koa, no ispod tog mirisa probijalo se neto drugo, neto snano, ivotinjsko. Podigao joj je kaftan preko glave i bacio ga prelazei joj usnama preko kljune kosti i vrata . Dah mu je mirisao na zeleni limun, a njegova brada ju je grebala. Kad je najzad ostala gola, pogledao ju je u oi, ime joj je olakao stid, a onda privukao uz sebe. Koa joj je izgledala meko i kremasto naspram njegove, koja je bila maslinaste boje, zat egnuta preko miiavog tela. Kada ju je obavio rukama i nogama, oseala se kao ptica u kavezu. Ne plai se, biu nean. Glas mu je bio svilenkast i umilan. Njegove glatke ake lagano su joj se pele uz noge, iskusno proveravajui njihov oblik i vrstinu, zastajkujui i ponavljajui, tamo gde se naslaivao nekom oblinom ili udubljenjem u mekoj koi njenih bedara, a onda se neno peo sve vie i vie, dok ga uprkos sebi, nije molila da ue u nju. Kada se najzad provukao kroz nabore njene vagine, osetila je vrelinu i vlanost meu nogama i zajeala od zadovoljstva. Okrenuvi se od nje, zadihane i rairene na krevetu, dohvatio je boicu s fino izrezbarenog sedefastog stoia. Uzeo joj je ruku i sipao joj na dlan gustu, lepljivu tenost koja je mirisala na tamjan. Polako joj je spustio aku na svoje grudi, a onda povukao niz stomak, u sporim krunim pokretima. Postepeno joj je gurao ruku nadole sve dok mu nije dotakla gustu dlaku izmeu nogu. Jelena je ponovo zadrhtala, ali od udnje koja je bila zakljuana u njoj ovih poslednjih nekoliko godina, udnje da bude bliska nekome, da je neko zagrli. Telo joj je pulsiralo od poude za koju nije ni mislila da je sposobna. Polako joj je obavio prste oko svog penisa i navodio joj ruku gore-dole dok god ga nije ula kako stenje. Onda se podigao visoko iznad nje, lica napregnutog i gladnog, i Jelena je znala da je ono to e se sledee desiti sada nezaustavljivo. Nije oseala strah. Okuraila se kada je pogledala u njegove oajne oi, ali nije oekivala bol. Iznenada je bio u njoj kriknula je kad je snano prodro u njenu vaginu, zatim se malo povukao da bi se vratio jo snanije. Ponavljao je pokrete u istom ritmu sve dok se nije oseala kao da e je raspolutiti. Uz drhtaj i groktaj iznenada je stao i itavo telo mu se opustilo. Na trenutak njegova teina joj izbi dah, a onda se svalio s nje i tiho legao na lea. Jelena je osetila kako joj izmeu nogu curi topla tenost i okrenula se na stranu zatitniki podiui kolena. Sultan je ustao i obavio ogrta oko sebe. Obiao je krevet na stranu gde je Jelena leala i pogledao je. Bio je ushien njenom lepotom. Nije drhtala kao ostale. Bila je uplaena, ali ne i potinjena. Uzeo joj je ruke i paljivo podigao na noge. Onda ju je neno poljubio u elo, ogrnuo
95

svilenim ogrtaem i pozvonio. Doi e vreme kada e se i radovati ovome i prieljkivati ga, ali jo ima da ui. Sada e te okupati i onda mora da se odmori. Sutra e se premestiti u svoje odaje. Laku no, Bedrijo. Sutradan su Jelenu odveli u njen novi smetaj. Prepoznala je hodnik kojim je prola one noi kada je videla Hortenziju i Saru, i iznenadila se kada je Arak stao pred ista ta vrata kroz koja je onda provirila. Ovo su tvoje nove odaje. Ali zar ovo nisu Hortenzijine sobe? Bile su, ali premetena je. Ba si napredovala od obine istaice, osmehnuo se, ali Jelena je primetila neku slabost u uglovima usana. Sultan je izriito naredio da ti dobije ove sobe, poto su najblie njegovim. Imae tri slukinje koje e odgovarati samo tebi, kao i pristup ostalim slugama. Sultan je odluio da prima dnevno sledovanje od dvesta pedeset aspera, koje moe da troi po elji: na krzna, dragulje ili bilo ta drugo to ti se dopada. Sultan mi je naredio i da ti uruim ovaj poklon. Arak izvadi iz unutranjeg depa teku ogrlicu. S divnog lanca od belog zlata visili su smaragdi razliitih oblika i nijansi naizmenino po duini. Jelena nikada nije videla neto tako profinjeno. Kae da je ovo tvoja boja i trai da veeras stavi ogrlicu. Hoe da ti je zakaim? Jelena se okrenu i podie kosu. Njena teina bila je poput jarma i odsutno je prela prstima preko kamenja. Arak ju je posmatrao. Steglo ga je neto u grudima, kao da je bolestan. Njegove iskusne oi primetile su nestanak nevinosti s njenog lica, ali lepota joj zbog toga nije trpela. Mislim da je u pravu. Ostavljam te sada. Zastao je na vratima i okrenuo se. uvaj se, Bedrijo. Zna koliko brzo tvoj poloaj moe da se promeni ovde, a i ve si uznemirila neke svojim iznenadnim usponom. Na to se poklonio i otiao. Jelena je uzela lepezu i sela na divan. Lagano je mahala njome i uivala u sporadiim talasima koji su joj zapljuskivali lice. Pomislila je na Duana i preplavili su je samoprezir i grinja savesti. Da li bi je on ikada ponovo prihvatio? Deo nje koji je bio namenjen njemu zauvek je izgubljen. Bila je zatoena u ovoj palati, sultanova konkubina, i tu e verovatno ostati, osim ako neki pad u nemilost ne izazove prerani kraj. Tupi bol i enja za domom vratili su se jai nego ikada i suze su joj polako pote kle niz obraze.

96

Deseto poglavlje
PORUKA

ada su ponovo uli kroz kapije grada, dobrodolica je bila meovita. Iako su uspostavili nekadanji poloaj u Ugarskoj, gubici u Austriji bili su toliki da su se morali povui. Vojnicima je laknulo to su se vratili u svoje barake i rado su se prihvatili svakodnevnih poslova. Prolo je nekoliko meseci pre nego to su stigli pozivi. Bila je sredina zime, dani su bili sivi i hladni, a vetar je ibao niz Bosfor kao bi ljutitog zapovednika palube. Vratili su se s vom uobiajenom ivotu u barakama i nastavili s obukom. Radul je shvatio pre njega. Uleteo je u spavaonicu sapliui se na dugim nogama kao gazela koju goni gepard. Doao je sultanov glasnik. Trai da vidi agu. Duan je podigao glavu s knjige i pogledao prijatelja blago zabrinut. Razgovor izmeu sultana i age nije ba neko udo, ali pre nego to je zavrio reenicu, obojica su zaula korake na kamenom podu. Radul ga je i dalje gledao, a onda mu se iroko i toplo osmehnuo. Uz gr u stomaku, Duan je shvatio. Spakovao se za nekoliko minuta i otiao. Dok je, sada po drugi put, iao preko velikih kamenih ploa dvorskog dvorita, od kojih su mu za svaku trebala tri koraka da ju pree, Duan se seao kako je prvi put proao kroz veliku kapiju ovog zdanja, tek deak, a sada je ipak, samo dve godine kasnije, bio mukarac, vojnik koji je ubio za svog sultana, ratnik koji je prigrlio novu veru. Pohod 1529. godine bio je dug; sultan je odluio da nastave dalje, poto ih je uspeno ponovno osvajanje Ugarske dovelo pred vrata Bea. Njihova produena obuka na polju omoguila im je da postanu veti mladi vojnici. Jedne veeri njima etvorici nareeno je da iskopaju rupe na kraju rovova na kojima su ranije u toku dana radili, da bi zakopali fekalije i smee iz logora. No je bila veoma tamna, toliko tamna da je Duan jedva video vrhove svojih izama, ali bilo je suvo prvi put posle nekoliko dana i radili su tiho i efikasno, dok je iza njih logor sijao u daljini. Duan nije video ni uo da mu prilazi vojnik, ali neto ga je nateralo da podigne glavu, i u tom je trenutku ugledao kako se neprijatelj nadvija nad njime podignutog maa, spremajui se da ga zakolje. Isukao je bode i zario ga uvis iskaui iz jarka, dok se telo ruilo i padalo na ubre, promaivi ga zamalo. Onda je stajao i piljio u njega, zbunjen i paralisan prizorom krvi koja je
97

tekla izmeu rebara mrtvog oveka. Da Radul nije gledao i prerezao grlo drugom vojniku, bio bi mrtav. Radul je stajao bled kao krpa, lice mu je bilo svetionik u tami, oi prikovane na dv a mrtva oveka. Ubili su i vie nije bilo povratka. Njih etvorica oprezno su se pomakli do kraja rova, napreui oi i ui dok su ili. Onda su se bez glasa spustili u njega i virili preko ivice u tamu. Nemogue da su doli sami, rekao je jedan od one d vojice. Tada su spazili kako im se pribliavaju dva fenjera, a potom uli tih bat konjskih kopita. Sledili su se. Duan je usredsredio pogled na senke koje su im prilazile. Na svetlu fenjera spazio je barjak i ubrzo shvatio da je sultan lino, poznat po svojim nasuminim lutanjima poljem, doao da proveri kako napreduje kopanje rovova. Brzo! Moda mu se sprema atentat, proitao je i, rizi kujui od maeva sultanovih gardista, iskoio iz rova i potrao ka odredu koji je dolazio, uzvikujui ime svoje jedin ice i svoju odanost, dok su ostali ili odmah iza njega. Uurbanim, priguenim, hitnim tonovima Duan je prepriao sultanovim vojnicima ta ih je zadesilo, kao i svoje strepnje, dok je veliki padiah gledao na njih sa svog konja. U tom trenutku je Radul, koji je oprezno straario u tami, viknuo taman na vreme da janjiari i sultan isuu sablje. Pet neprijateljskih vojnika iskoilo je iz mraka i navalilo na njih. Sultan je dobacio Duanu ma i Duan stade da se bori uz njega. Iako su bili u blagoj brojanoj prednosti, ni Duan ni njegovi drugovi nisu bili iskusni u borbi, a neprijateljski maevi zamahivali su sve jae i bre kako im je samopouzdanje raslo. Nije im dugo trebalo da shvate da im je veliki sultan na dohvat ruke i, ostavivi trojicu da unite osta tak njihove grupe, dvojica su se okrenula i zajedno se okomila na sultana. Duan je video da se mui da se odbrani od kie udaraca, pa je jednim spretnim zamahom, izvedenim vie sreom nego vetinom, na smrt ranio napadaa i istupio da pomogne sultanu, uspeno odvlaei jednog neprijatelja. Sultan se s lakoom izborio sa preostalim napadaem, a onda se okrenuo da dokraji onog kojeg je Duan sada jedva uspevao da dri na odstojanju. Sultan je bio zahvalan i zadivljen etom mladih vojnika i porazgovarao je s Duanom. Onda ih je sve pozvao da dou u njegov ator i popiju neto s njim. Duan je ranije samo iz daljine gledao ovu graevinu, ali kada su se pribliili ovoj palati platnenih zidova, poverovao je u glasine da je za njegov transport bilo potrebno sto kamila. Zatitni zid oko kompleksa bio je okruen grudobranima, a zidovi atora bili su ukraeni redovima pravougaonih ploa konstruisanih u obliku stubova povezanih lukovima, to je stvaralo utisak arkada. Duan je procenio da su sigurno bile barem dvadeset etiri ploe, a njihov izvrsni vez i ukrasi, i spolja i iznutra, ostavili su ga bez daha. Bilo je to veoma prijatno vee i sultan ga je posebno istakao. Sada je ponovo usmerio panju na oveka u belom koji ga je vodio ka njegovoj sudbini. Stigli su pred novu impozantnu kapiju koju je uvalo jo vie eunuha. Arak se ponovo okrenuo ka njemu. Ova kapija vodi do unutranje palate, treeg dvorita. Moji eunusi uvaju je dvadeset etiri sata dnevno. Mnogi ljudi koje si dosad video nikada nee proi izmeu ovih zidova. Unutra, s leve strane, nalaze se harem i sultanove line odaje, u kojima se sada takoe nalazi sultanova porodica, direktno ispred je salon za prijem, gde sultan prima goste, a onda slede unutranja
98

riznica i tajna odaja. Dvorska kola i internat smeteni su u severnom krilu, a tu su i biblioteka i muzika kola. U sobama s kupolama koje e videti uvaju se svete relikvije proroka Muhameda. Duan je ponovo pogledao u kupole; njihovi olovni oluci koji su skupljali kinicu protezali su se du glatkih zaobljenih povrina, poput pojasa sa enskih kukova. Dok su se kretali meu fino graenim zgradama, Duanove oi irom su se otvarale, a hod usporavao. Bilo je velianstvenije nego to je mogao da zamisli. Fino rezbareno drvo i kamen definisali su krovove i stubove, a proporcije i slojevi nizova iznikih ploica bili su tako rasporeeni, da se oveku inilo da je u nirvani. Meu zgradama su bili rasuti glatki, podiani travnjaci, fontane i senici i, uprkos godinjem dobu, poneki Jelen graciozno je pio iz bazena uivajui u sveoj vodi kao ovek u starom vinu. Predivan topli miris ispunjava o je vazduh i Duan je zastao da duboko udahne. ta to mirie?, upitao je. Arak se osmehnu. To je miris tek ispeenog hleba, a iri se iz one zgrade, carske pekare. Snabdeva samo sultana i njegove izabranike. Brano je veoma fino mleveno i stoga najist ije belo. Pravi se od ita koje raste u severozapadnoj Maloj Aziji, a onda se mea s kozjim mlekom od krda koje se uva ovde u palai. Arak mu je dao vremena da se nagleda okruenja, a onda ga poveo uz strme kamene stepenice do vrha zidina. Kada je Duan video parkove koji su se pruali pred njim sve dole do mora, zadivljeno je uzdahnuo. Bate u prvom planu bile su prazne, osim nekoliko empresa i javora, ali mogao je da vidi u geometrijskim dizajnima brojnih dobro odravanih leja nagovetaje treperavo crvenih narova, razliaka i perunika, lala, mirti, jasmina, slatkog majorana i rua. Mora da je divno u prolee. Sultan je strastveni batovan. Lale su mu omiljeni cvet. Ove leje i sve niz padine bujae od njih u prolee u svim bojama sem crvene. Najvie v oli da provodi vreme u kopanju, planiranju i saenju. teta je to ne moe uvek da vidi rezultate svoga rada. Bila je to jedna od retkih aktivnosti koju je otac obavljao s njim. Pokojni sultan je davao Mehmedu njegovu janjiarsku lopaticu da sadi retke b iljke koje je dobio na poklon iz raznih krajeva sveta. Mehmed je pratio oca po parku sluajui, posmatrajui i uei dok je ovaj davao uputstva batovani ma. Ali zato ne crvene?, upita Duan. Pokojni sultan takoe je voleo da sadi povre i bio je naroito ponosan na leju krastavaca jedne godine. Jednog dana, kada je doao u batu s Mehmedom, primetio je da mu nema dva najbolja krastavca. Odmah je pozvao glavnog batovana. Roksana, sultanija ma jka, koja je uvek bila u blizini, ula je muevljevo ljutito vikanje i dojurila da vrati sina u okrilje harema. Meutim, sultan je naredio straarima da je spree. Onda je naredio da glavni batovan na mestu iupa utrobu dvojici batovana, koji su poricali krivicu, ali su bili u smeni u vreme kada su krastavci nestali. Mehmed je nepomino stajao pored oca, ali krv koja je poprskala zemlju, njegovu odeu i
99

okolno cvee bila je jarkocrvena i otada vie nikada nije mogao ni da pogleda crveno cvee. Imao je est godina. Tvoje e kolovanje ovde biti raznovrsnije. Osim fizikog vebanja, gde e nauiti i da jae, morae savreno da savlada persijski, arapski i turski jezik. Pisanje je jo jedan obavezan predmet. Postae strunjak za razliite oblike arapske kaligrafije. Ostali jednako vani predmeti su knjievnost, teologija i, naravno, pravo. Prva lekcija sutra bie prouavanje hadisa. Moda ve zna da su to zbirke Muhamedovih pouka. One e ti pomoi u daljem tumaenju Kurana. Puno toga ima da nadoknadi, ali sultan te je izdvojio kao otroumnog i siguran sam da e se snai. Ovo je tvoja spavaonica. Sada se predstavi drugovima, okupaj se i jedi s njima, a onda doi kod nas u veliki salon. Kada su uli u provetrenu sobu visoke, kasetirane tavanice, Arak ih je ekao unutra. Podigao je sliku i oslonio je o zid da mogu jasno da je vide. Duan je osetio kako mu se vilica oputa dok je napajao pogled zamrenim, vijugavim linijama tamnog mastila. Tri jaka crna poteza stajala su visoka kao koplja, dok su se ostali savijali oko njih kao devojke koje mau trakama u vazduhu. Jo dve linije presecale su ih horizontalno i prelazile od uskih paralelnih linija u debelu podeljenu krivulju, nalik na formu naslonjene ene. Ispod njih bilo je jo tamnih, gusto isprepletan ih zmijolikih linija. Ovo je izuzetno kaligrafko delo i zove se tugra. To je sultanov monogram, njegov potpis. Nosi imena sultana i njegovog oca i molitvenu izjavu: zauvek pobedonosni. Sada emo poeti s tvojom lekcijom iz kaligrafije. Duan je uvideo da lako moe da parira svojim vrnjacima u fizikom delu obuke, iako je nekoliko puta pao s konja na veliku radost ostalih, koji su sada bili puni saveta budui da su ve proli taj nivo. Naroito je uivao u rvanju i jo je bio nepobeen u ringu, a nje gova rana ljubav prema knjigama, koju mu je deda usadio, sada mu je bila veoma korisna, tako da nije dugo prolo pre nego to je uhvatio korak s ostalima, pa ih ak i prestigao. Zaboravio je koliko mu je nedostajalo uenje i gutao ga je, naslaivao se njime, kao ovek svoj prvi obrok posle meseci provedenih u zatvoru. To mu je omoguilo da briljira u predmetima kao to su svetska istorija, muslimanska istorija, islamski zakon i arapska knjievnost. Jedne noi, est meseci kasnije, u leto 1532, Duan je smrk nuto sedeo sa svojim drugovima, iscrpljen, i sluao ogovaranja eunuha, dok je veernja vruina crpla i poslednje kapi snage iz njihovih umornih tela. Jeli su pilav i hleb i svaka koska ih je bolela od dnevnih napora. Naslonio se na poploani zid iza Carskog sabora i prazno gledao u kupolu nad sobom. Upravo je proslavio dvadeseti roendan i u tim prilikama uvek je s enjom mislio o domu. Majka je tada volela da ga tetoi i zamiljao ju je kako stoji za ognjitem i sprema veeru, patei ovog dana vie nego ijednog drugog, dok se pita da li e se ikada vratiti, duha ublaenog, skrhanog. Sigurno e mu oprostiti. eleo je da je Radul sada s njim. Veoma mu je nedostajao, ali i pored njegove aktivnosti te noi, Duan je osvojio sultanovu panju i sumnjao da je tako bilo zato to se i trudio da to uradi. Radul je sigurno osetio ovo i potrudio se da se skloni. Zavoleo je svoje nove drugove, ali
100

znao je da ni s jednim od njih nee izgraditi odnos kakav je imao s Radulom. Morao je da pojede neto, ali nije bio gladan i s gaenjem je muljao hranu po tanjiru. Razgovor oko njega se nastavio i on ga je s vremena na vreme pratio, sluajui samo delove. Arak ima teak posao sa svim tim enama koje stalno zakeraju i kukaju. Da, neki misle da je njegov postupak bio ishitren, ali ne moete ga kriviti. Jeste li je videli? Kakva lepotica! Ja bih je sigurno eleo u svom krevetu to je pre mogue. Ah! A ta bi radio s njom tamo, Ahmede? S tobom bi se sigurno dobro naspavala. Ljudi se zakikotae. Srpkinja je, zar ne, Ahmede? Tvoja zemljakinja? Da, mi pravimo samo najbolje. Duanovi kapci se otvorie i on se okrenu ka eunuhu. Ahmede, nisam znao da potie iz moje domovine. To je bilo davno. Zato si rekao da mi pravimo najbolje? Priamo o zabranjenim temama i ne bi trebalo da prislukuje. Sultan je odabrao za svoj krevet jednu od devojaka na obuci i nastao je opti mete. Duan je prebledeo. Srpkinja je? Jeste. Kako izgleda? Zar te nismo dovoljno izmorili? Ne bi trebalo da ti je ostalo energije da mata o e nama. Ovo te se ne tie. Duan je izgledao oajno. Ahmede, molim te, reci mi. Smiri se, inae e me uvaliti u nevolju. Ne sme da razmilja o tome. Ne sme da ima enu dok god ti se ne zavri obuka i mi te neemo ometati. Smatraj se srenim, poto o ni od kojih si otiao moraju da ostanu u celibatu zauvek. Hajde malo da ga zadirkujemo, Ahmede! Moe? Da mu nanesemo malo bola tako da ga posle svi delovi tela zaista bole, pa da saznaju i ta je muenje, uzviknu njegov drug. Ahmed se ozareno nasmejao. Dobro, onda. Visoka je i vitka kao vrba. Grudi su joj vrste i oble i kada je gola, duga zlatna kosa pada joj oko ramena u nenim talasima, taman duga da joj pokrije vrhove prastih crvenih bradavica. Oi su joj zelene kao smaragd. Duan iznenada ustade. Otkud zna to?, viknuo je. Vidi, vidi, ovo je bilo ba lako, Ahmede, ree drugi eunuh. Ahmed se okrenu ka Duanu. Sedi dole. Misli da mi po ceo dan samo briemo tvoj znoj? Radimo i u haremu. Ubacujemo slatkie meu njihove pune, ruiaste usne i gledamo ih iz senki kada se svlae, nastavio je s uivanjem.
101

Duan ovo srce snano je lupalo i s mukom se trudio da se obuzda. Mislim da si ga dovoljno uzrujao, Ahmede. Izgleda mi neto slabo. Samo me boli da razmiljam o eni iz moje zemlje. Dobro, fantastina je, i sultan isto to misli. Ali dosta, Arak e nas teko kazniti zbog ovakve prie. Hajde da rasklonimo sto. Duan je ekao da razgovor zamre. Kad su se ljudi utiali, diskretno je priao Ahmedu. Ahmede, da li veruje da imam budunost ovde? Ahmed se nasmejao. Pokuava da me prevari? Jasno je da si najbolji u itavoj grupi. Onda kada dobijem unapreenje, ako ti ponudim svoju prvu platu, da li bi uradio neto za mene? A ta bi to moglo biti? Ne nailazi se esto na tako velikodunu ponudu. Hou da odnese poruku eni koju si opisao. Jesi li ti lud? ta je s tobom veeras? Te ene ne smeju da pogledaju nijednog mukarca osim sultana. To je prekraj za koji sledi smrtna kazna. Ali, Ahmede, siguran sam da mi je ona roaka, slagao je. Kao zemljak, zna kako smo odani rodbini. Odvela ju je vojska pre dve godine, nismo imali pojma kuda. Mislili smo da je mrtva, ali uli smo od lokalnog kadije da je ena njenog opisa dovedena u sultanov harem. Nismo znali u ta da verujemo, ali ona je ba takva kao to si opisao. Samo elim da sazna da joj je porodica primila ove vesti i da im nedostaje, ali da ele da prihvati ovaj novi ivot i da bude zadovoljna. Takve poruke od kue sigurno e je usreiti i zato e bolje moi da zadovolji sultana. Nisi svestan ta trai. Nee biti lako uhvatiti je nasamo, a ako me primete, neu poiveti da potroim tvoje teko zaraene zlatnike. Zastao je i pogledao u Duanovo napeto lice. Ne moe ni biti siguran da je to ona. Prilino sam siguran, i zato moram neto da uinim. Neu ti doneti odgovor. Nisam ni oekivao. Samo elim da zna da znam gde je. Znam koliku e joj snagu to uliti. Dva meseca. Puno trai. Dvomesenu platu. Dogovoreno. Toliko je toga hteo da kae. Hteo je da zna da je ovde, da je doao zbog nje, da ivi u nadi da e ih neto ponovo spojiti i da je, iako za sve to postoje male anse, ipak vredelo pokuati. Ali kako moe to da napie? Ako bi poruka bila otkrivena, onda bi bilo bezbednije da u njoj budu samo dobre elje zabrinutog roaka. Takoe je bilo mogue da grei i da to nije ona. Proveo je celu no, kriom, ispod svee, muei se da se izrazi. Najzad, kada su zapevale prve ptice i svet poeo da se mekolji iz sna, uzeo je olovku. Najdraa Jelena, verujem da si ovde u palati i u sultanovom haremu. Toliko mi je laknulo to sam saznao ta je s tobom i hou da zna da sam i ja ovde na obuci. Odveli su me iz naeg sela
102

kao danak u krvi est meseci nakon to si ti nestala. ast mi je to sam dobio ovakvu obuku i kolovanje, kao i ti, sigurno. Nadam se da u uspeti da se dokaem i da e se jesen naih snova jednoga dana ostvariti. Najtopliji pozdrav. Tvoj roak, Duan. Savio ju je i onda, kao da se setio neega, zubima je odvezao konu vrpcu za kosu sa zgloba koju je nosio od onog dana kada mu ju je dala, i njome vezao poruku. Protrljao je zglob tamo gde je bila vezana trakica i primetio beli trag koji je ostavila na koi. Ako rei nisu bile dovoljne, sigurno e shvatiti ovu poruku. Jelena se vraala u svoje sobe posle kupanja s Eminom, koja ju je zabavljala anegdotama o Teodorinom ponaanju, njenoj uvenoj mrnji prema Hortenziji i njihovim tuama. Naalost, Hortenzija je dobila njihovu poslednju bitku. Ne znam kako je to izvela. Nekako je zadobila posekotinu iznad oka za koju uopte nisam ubeena da je Teodorinih ruku delo. Meutim, Teodora je ipak isterana. Bila je divna devojka. Dopala bi ti se. Dodue, malo hirovita, ali jako zabavna. Tvrdila je da je sultan izgubio nevinost s njom i esto je zadirkivala Hortenziju zbog toga. Emina se nasmejala: Hortenzija ti jo nije izazvala nikakav problem, to je veoma pohvalno. Ne. Izgleda da me zasada podnosi. Mislim da zna da je Roksana dri na oku. Moram da te ostavim ovde, Jelena, i da odem po svoju malu princezu posle asov a. Vidimo se kasnije. Jelena je stajala ispred svojih odaja i gledala Eminu kako odlazi. Uobiajeni eunuh koji je uvao njena vrata sada nije bio tu i hodnik je delovao prazno. Kada je zakiljila u tamu pitajui se kuda li je nestao i zato su svee ugaene, osetila je neije prisustvo u senci. Isprva ga nije primetila. Delovao je zlokobno i srce je poelo brzo da joj kuca. Pruila je ruku da dohvati sveu i taman kad je htela da vikne i dozove sluavku on je progovorio. Sultanijo, molim vas, proaputao je brzo. Kada je istupio iz senke, prepoznala ga je kao jednog od eunuha kojeg je ranije videla u haremu. Nosio je neto u ruci, neto to je podsealo na nekakvu palicu. Uplaio si me. Zato tu tako stoji u mraku? Poao je ka njoj i podigao ruku. Jelena je spazila kako mu tanka kona traka obavijena oko onoga to je drao pada izmeu prstiju i nakratko se setila vrpci kojima je vezivala kosu pre nego to je dola ovamo. Jo nesigurna u njegove namere, odmakla se korak nazad. Izvinite, sultanijo, ali moram... Ahmede, deluje mi zbunjeno. Ne bih rekao da sam ti naredio da zalazi u ovaj deo harema. Doi ovamo, smesta. Arak se okrenuo ka Jeleni i uz blag naklon izvinio joj se zbog smetnje. Jelena je oklevala, bilo je neeg preklinjueg u eunuhovim oima . Da li je nameravao da je potrai, ili je ovo bio neki nesporazum? Stalno ju je iznova iznenaivalo kako je Arak uvek delovao sveprisutno i, mada je to na neki nain umelo da uznemiri, ipak joj je ta njegova osobina ulivala sigurnost otkada je izabrana za miljenicu imala je oseaj da bdi nad njom, da je uva. Sultanijo, Arakov glas bio je vrst i zapovedan i, klimnuvi mu glavom, ula je u sobu
103

zbunjena. Otvori ruku, Ahmede. Da, gospodine. Da, gospodine! Oh, izvinjavam se, gospodine. Bio sam budala, ali saalio sam se na mladia i nisam video nita loe u tome. Idi. S tobom u se obraunati kasnije. Sutradan ujutru, Duan se probudio s udnim oseajem da ga neko posmatra. Otvorio je oi polako i paljivo i ugledao Araka kako stoji u dnu kreveta kao aneo. Poi sa mnom. Duan, naviknut na iznenadna nareenja, skoi iz kreveta, zgrabi koulju i poe za Arakom iz spavaonice u susedni salon. ta je ovo? S nelagodnim oseanjem, Duan je video da Arak dri njegovu poruku, koja vie nije bila vezana vrpcom. Misli su mu se uskomeale, puls jurio. Dovoljno je nauio da bi bio svestan ozbiljnosti onoga to je uradio, ali sada kad je znao da je ona ovde, nije smeo da izgubi poloaj. Gospodine, sumnjam da je moja roaka na poloaju u haremu. Porodica nam j e bila u rasulu kad je nestala pre dve i po godine, a kada sam uo prie eunuha, bio sam siguran da je to ona. Toliko mi je laknulo, da sam jednostavno morao da joj javim da znam da je ovde i da joj poaljem blagoslov. Duan je sloio neduni izraz i primorao sebe da opusti crte lica. Uvek smo bez problema razgovarali jedan s drugim. Zato nisi doao kod mene s tom molbom? Bilo je iznenada. Izvinjavam se. Nije mi ni palo na pamet. Oslonio sam se na Ahmedovu savest i zamolio ga da joj prenese moju poruku. Nadam se da nee ispatati zbog toga. Vie bih se brinuo za sebe da sam na tvom mestu. ini mi se da se seam da mi je rekla, kada je tek stigla, da je bila verena. ta zna o tome? Duan je zastao na trenutak, ali nije oborio pogled. Veoma kratko, gospodaru. Mislim da je postojao plan da se uda za nekog daljeg roaka. Seam se da mi je majka pomenula neto tako, ali uz pretnju prolaska vojske i pohoda, sve je to odloeno; a i nisam lino poznavao tog oveka, odgovorio je neduno. Na ta si mislio kad si napisao jesen naih snova? Grake znoja izbile su Duanu po elu, ali ga je i dalje gledao pravo u oi. Odravajui otvoren i blag izraz lica, nastavio je da dokazuje nevinost. Oh, to je lokalna izreka. Jednom smo imali odlinu etvu i uvek smo je pominjali kao jesen naih snova. Stoga je koristimo kada govorimo o starim dobrim vremenima, o vremenu uspeha i zadovoljstva. Arak je utao nekoliko trenutaka. Duan je ekao jedva diui da ne bi naruio tiinu. Duane, to to si uradio kanjava se smru, ali izgleda mi da govori istinu. I zaista, moda je ovo samo bizarna sluajnost i krajnji in naivnosti. Deavale su se i udnije stvari meu ovim
104

zidinama. ena o kojoj govori trenutno je sultanova posebna miljenica, to je ini starijim lanom harema i moguom majkom budueg sultana. Duan se borio protiv uasa koji mu je plavio lice kao plimni talas povlaei mu oi i usta, kao dete koje vue majku za kecelju. Nikada je nijedan mukarac ne sme pogledati, a naroito ne sme da razgovara s nekim osim s haremskim eunusima. Ni pod kakvim uslovima ne sme da stupa u dodir s njom, inae u te pogubiti. Na sultan te je izdvojio i izvanredan si student, zato u te pustiti da se provue ovoga puta, ali ako prekri ovo nareenje, bie pogubljen. Poto nije imao poverenja u svoj glas, Duan se samo poklonio u znak pristanka. Oh, i, Duane, ta je ovo?, ree Arak vadei konu trakicu iz prevoja svog kaftana. Duan pobele. Pripadala je mojoj majci... Arak se udno nasmejao. U haremu joj nisu potrebne prljave kone vrpce. ena kao to je ona nikada nee morati da nosi takvo neto. Bacivi je Duanu pred noge, izaao je iz sobe. Duan je umirio disanje, pa se obruio na nju kao izgladneli ovek na pare hleba. Sveano ju je ponovo obavio oko zgloba. Uprkos patnji, uinak ovog pokuaja nije bio tako lo ljubomora je bila podsticaj, inila ga je nepobedivim u borbi i sportu. Meutim, poto nikome nije mogao da poveri svoju muku, postao je povuen. Patio je od grozniavih snova o Jeleni u sultanovom naruju. Iz noi u no klao je sultana na spavanju i onda galopirao daleko od palate s Jelenom kraj sebe u sedlu, ali svakog jutra budio bi se sam, u lokvi znoja, ekajui da pone dan, iscrpljen svojom nemoi. Ponekad bi ga, tokom dugih meseci koji su sledili, umorilo stalno nadgledanje u kombinaciji s odsustvom porodice i pravog prijateljstva. Neprilike su bile sasvim realne, usled ega je sumnjao u svoju snagu i cilj. Obuka je bila veoma teka i svakog dana bueni su daleko pre zore i terani da tre miljama pre prve molitve, a onda primoravani da danima ute. U to vreme oseao je oajniku elju da bude kod kue na imanju, gospodar sopstvene sudbine, tamo gde je bio potreban svojoj porodici, koja ga je cenila. Krivica koju je oseao zato to ih je nap ustio bila je dubok bol, ali patnja mu je uveavala potovanje prema Bogu i prihvatanje njegove moi, tako da je njegova mladalaka nadmenost postepeno prelazila u tihu pomirljivost. Prolo je godinu dana od one neprilike s Arakom, kada ga je Duan sluajno uo kako razgovara s jednim eunuhom o tome da je sultan naredio da se glavni pa Tajne odaje prebaci u vojsku i da mu se nae zamena. Duan je znao da e, iako je bio u ranoj fazi obuke, zbog svojih dostignua morati da bude jedan od malobrojnih koji pre tenduju na to mesto. Meutim, uprkos elji da se priblii ovom oveku, bilo mu je veoma vano da ga odaberu na osnovu zasluga. Svi su oni razumeli razne uloge koje su im se naposletku otvarale, poloaje kao to je carski barjaktar, ovek koji je vodio rauna o sultanovim zastavama i barjacima, glavni konjuar, za kojeg se smatralo da pod sobom ima devetsto zaposlenih, glavni sokolar, gospodar pasa, glavni batovan, ovek koji je pored svoje sposobnosti da planira i ureuje terene bio zaduen i za sultanova bezbednost, kao i glavni pa Tajne odaje, pomenuti poloaj, koji je, iako s timom od
105

dvadesetorice ljudi, nadgledao sultanove privatne odaje i dovodio Duana u sultanovu neposrednu blizinu. Kada ga je Arak pozvao, imao je oseaj neizbenosti. Idi i presvui se. Sultan trai partnera za rvanje ovog popodneva. Obeao sam mu novi izazov. Hou da ga testira. Nemoj pogreno da me razume, dobar ste par za ovaj sport poto ste sline visine i teine i sultan je izuzetno sposoban borac, ali to je sve to treba da uradi da ga testira. Je l me razume? Duan se poklonio i okrenuo, ali ga je Arak ponovo zovnuo. Kada je sultan bio deak, kao i svi deaci, bio je eljan oeve panje i radovao se svaki put kada su ga zvali k njemu. Njegov otac, poto ni sam nikada nije dobio nenosti, nije bio u stanju da odgovori na deakove potrebe. Jednom prilikom, kada je Mehmed imao samo pet godina, otac ga je pozvao posle veere. Otrao je do salona u oajnikoj urbi i pozdravio oca, koji je bio okruen svojim enama i svitom. Otac mu je priao da ga u ali povue za ui i, eljan da mu udovolji, Mehmed je uhvatio oca za ruke te ga je ovaj podigao visoko u vazduh sveg nasmejanog. Onda je njegov otac naredio da obojica puste stisak kada on izbroji do tri, ali sultan nije pustio i Mehmed je ostao da bolno visi dok ga je otac drao za ui, na ta su se svi pratioci nasmejali. Poeo je da skii od bola i suze su mu pekle oi. Kada ga je otac s gaenjem bacio na pod, jedino to mu je rekao bilo je: Ne skii kao svinja, dete. Danas sam te nauio vrednu lekciju: da nikome ne veruje. Sultan ne voli da bude javno ponien. Na zemlji je bila piljevina koja im se uvlaila meu none prste i pri prvom sudaru njihovih tela Duan je ostao bez daha. Pali su na pod i sultan se nadvio nad njim, stegnute vilice, s ispupenim venama na elu nalik na planinske vence na zimskom horizontu. Kau mi da si jedan od najboljih, prostenjao je dok su im se vrela, klizava, nauljena tela trljala jedno uz drugo kao sapunjave ruke u gustoj zaguujuoj popodnevnoj egi. Na ove reci Duan je prikupio svu svoju tehniku i snagu i uspeo da zbaci sultana u stranu. Nadam se da u to uspeti da vam dokaem, Vae velianstvo. Sultan je bio teak protivnik i Duan je morao da se bori iz sve snage, ali najz ad ga je prikletio za zemlju u pobednikom klinu. Dok mu je prodorno gledao u oi, rvao se sa sopstvenom duom. Koa koja je sada bila zalepljena za njegovu dodirivala je enu koju je voleo, carstvo koje je ovaj ovek predvodio otelo ju je iz njegovih ruku. Pritisnuo je jo jae sultanov vrat. Straari su se primakli. Ako bi jo malo gurnuo, mogao bi da ga zadavi. Ako bi malo olabavio, ali drao stisak, mogao bi da pobedi i pokae ovom oveku da mu nije ba sve na raspolaganju, ali nijedna od ovih mogunosti ne bi mu donela ono to je hteo. Prva bi rezultirala njegovim momentalnim pogubljenjem, a druga progonstvom. Nikada ne bi stekao poloaj moi koji je prieljkivao ako bi odabrao bilo koji od ovih puteva, ma kakvo kratkorono zadovoljstvo da bi mu to donelo. Gledajui sada u sultanove zakrvavljene oi, Duan se iznenadio to je osetio elju za tim poloajem i van svoje prvobitne namere. Zasluio ga je. Bio je najbolji i mrnja prema
106

ovom oveku koja mu je ispunjavala snove bila je umanjena njegovim seanjem na oveka kojem se divio i kojeg je spasao na bojnom polju. Uz blagi krik pretvarao se da ga je zabolelo rame i olabavio je stisak. Koristei priliku, sultan se oslobodio i ustao kaljui i smejui se. Kakva dobra borba! Vidim da si bio reen da pobedi, uprkos onome to su ti sigurno rekli, ali jednostavno nisi imao dovoljno snage da me zadri. vrsto je potapao Duana po leima. Kako napreduje s obukom? Drago mi je to te ponovo vidim. Uivam u uenju, Vae velianstvo, i nadam se da u ga dobro primeniti u Vaoj slubi. Svia mi se tvoj stil. Bie savrena zamena stareini moje Tajne odaje. Moe veeras da pone sa svojim dunostima. Imam neka vana posla, a nakon ovako naporne aktivnosti trebae mi i dobra masaa. Pritra im pa s pekirima da obrie ulje i znoj pomeane na njihovim sjajnim telima. Sigurno ste umorni, gospodaru, posle tako dobre borbe, rekao je sultanu uz duboki naklon. Sultan ga je posmatrao naas i svi su zastali, a onda je uhvatio paza za pojas i, podigavi ga visoko uz stenjanje od naprezanja, viknuo mu da se vrsto dri dok ga je vrteo ukrug. Umoran, viknuo je. Dau ti ja umoran! A onda je spustio oveka na tlo smejui se. Arak je priao i oterao paa, koji se isteturao iz salona kao mornar koji se naao na kop nu posle duge plovidbe. Pruio je mukarcima njihove odore i gledao ih kako zajedno odlaze u kupatilo. Ba sam se zaljubio, zna, rekao je sultan Duanu. Mislim da se nikada ranije nisam ovako oseao. Potpuno je drugaije. Oseanja da posedujem, pokorim i osvojim zamenila je elja za potovanjem, bliskou i prijateljstvom. Meutim, ona mi ne uzvraa oseanja. Iskrena je i direktna sa mnom, to i od tebe oekujem, ali znam da joj srce ne zaigra kada ja uem u sobu. Moda e vremenom, ako budem nastavio da se lepo ponaam prema njoj, osetiti neto vie prema meni osim poslunosti i zahvalnosti. Mlad si, Duane, i sve te ovo tek eka, ali pitam se ta misli da li ena moe da naui da voli mukarca, nastavio je. Duan je doneo sultanu malo hladne vode sa fontane u sredini hamama. Njegova oseanja prema Jeleni delovala su iskreno, a otvorenost mu je bila zarazna. Duan je paljivo razmislio o odgovoru. Mislim da je mukarac beskompromisan s ljubavlju. Ili je osea ili ne, a ako je osea, onda e je juriti svim srcem. ini mi se da je ensko srce komplikovanije. Ponekad sigurno, ali ako nije, mislim da moe da zavoli oveka koji se stara o njenim potrebama i istrajava u toj panji. Sultan se srdano nasmeja. Moda bi bio bolji pesnik. Nadajmo se da si u pravu, mladiu, nadajmo se da si u pravu.

107

Jedanaesto poglavlje
PRIJATELJ

eto 1531. bilo je vlano, a devojke su od ranog jutra mahnito trale napolje, pa se opet sklanjale na trem pokuavajui da udahnu malo sveeg vazduha, ali i da izbegnu neprekidne pljuskove, od kojih su im se svilene haljine lepile za kou kao vlaan papir, a duge kose beivotno visile uokvirujui im jedra lica. Najzad, Jelena je odustala od borbe s nepredvidljivim vremenom i sela u zaklon trema sanjarei s knjigom persijske poezije u rukama. Posmatrala je kreveljenje Hortenzije i Sare, ija je zabava bila krajnje neukusna. Kiica ih nije spreila da se jure oko stubova poput majmuna u kavezu kad im doe vreme za hranjenje. Gacale su po blatu u papuama izvezenim dragim kamenjem, prskajui vodom iz bare svilene alvare. Istina, dosad joj nisu smetale, ali umesto da joj ponude svoje prijateljstvo, one su se rugale Jeleni i izbegavale je, ostavljajui je da tuguje zbog izolacije i usamljenosti. Usredsredila se na krhku lepotu vinjeta rukopisa koji je drala pred sobom. Sultan je drao u palati grupu minijaturista koji su provodili dane oslikavajui rukopise. Lepota i prefinjenost detalja tih minijatura zadivile su Jelenu. Zavolela je poeziju. Za etiri godine u haremu nauila je persijski tako dobro da je uivala u knjievnosti. Bila je oduevljena i ganuta sposobnou Turaka da lepotu ukrase jo veom lepotom omoguavajui itaocu da se prepusti razmiljanjima. Pod uiteljskom palicom haremskog pisara, i sama je poela da pie. Sastavil a je nekoliko stihova i naredne noi ih proitala sultanu. Sluao ju je s ljubavlju i opinjenou, naslonjen na divan presvuen sivim damastom, a prole noi ganuo ju je poklonivi joj izrezbarenu kutiju za olovke od abonosa sa inkrustracijama od dragog kamenja, glatkim, zaobljenim ivicama, kliznim poklopcem i boicom za mastilo. Kada su kasno po podne skinule prljavu odeu i ule u kupatilo, topla para donela im je olakanje i oputanje. Prele su na zagrejane ploe i podelile se u parove. Zatim su poele da masiraju jedna drugu. Sve miris eukaliptusa i lavande uvlaio joj se u nozdrve dok joj je Elma utrljavala eterina ulja u kou. Jelena joj je pozavidela na vetini. Elma je imala snane prste. Masirala joj je zadnji deo vrata kao to bi mazila voljeno kuence, oslobaajui je napetosti. Zatim ju je okrenula i neno joj obuhvatila lice svojim toplim dlanovima, nastavljajui da joj trlja slepoonice i obrve oputajui joj svaki mii lica. Umesto da se ugreje i relaksira, Jelena je osetila kako joj se vezuje vor u stomaku, a kada se okrenula, naula je zlonamerna doaptavanja
108

Hortenzije i Sare, koje su stajale oko bazena s hladnom vodom. Kada je Arakova sluavka dola u kupatilo, Jelena se rastuila. im joj je prila i apnula joj neto, svi su tano znali ta je taj gest znaio. Roksana joj je prila u pratnji Serene i neno dotakla rame. Ne dozvoli da te to zabrine, draga moja. Morala je da podnese mnogo loih vesti poslednjih godina. Prirodno, pogoena je time to vie ne privlai panju sultana kao ranije. Svaka od nas hoe da bude to poeljnija u oima svog mukaraca, za razliku od majki njihove dece, rekla je stisnuvi Sereninu ruku s ljubavlju. Jelena je primetila bolan izraz na ukoenom Sereninom licu i shvatila svu teinu njenog poloaja. Od svih ena, ona jedina nije elela da lei u sultanovom zagrljaju. Svi su to znali i jo vie su je mrzeli zbog toga. Dobro ti to podnosi. Roksana je nepomino stajala paljivo je posmatrajui. Ostale su bliske, ali ona nije bila imuna na injenicu da je Mehmed u poslednje vreme samo nju pozivao kod sebe, a da mu jo nije rodila dete. Zbog toga je Jelenin i Roksanin odnos postao pomalo zategnut, ali nijedna nije to htela da prizna. Naravno, nastavila je posle pauze, nadamo se da e nam se i ti uskoro pridruiti u materinstvu. Vidimo se na veeri. Volela bih da sedi pored mene. Graciozno, okruena mirisom ruinih latica koji je uvek lebdeo oko nje, odleprala je iz odaja, a njene pratilje izgledale su trapavo u poreenju s njom. Jelena je poslednja izala iz kupatila iako je Elma htela da je saeka. Izvinila se rekavi da joj je potrebno da bude sama neko vreme. Bilo je to upozorenje, i to veoma suptilno, ali Jelena ju je razumela. Znala je koliko rizikuje. Iako je bila sigurna u odanost svoje sluavke, podmitila ju je da joj nabavi ulje anelike koje je bilo zabranjeno u haremu. Uprkos tome, Jelena je videla teglicu ovog ulja u odajama babice. Bilo je poznato da ulje anelike izaziva menstruaciju. Nadala se da e sultan uskoro izgubiti interesovanje za nju ako ne bude zatrudnela, a moda e je ak i prognati iz harema. Kad bi je samo poslao u domainstvo nekog starijeg zvaninika palate, odakle bi mogla da pobegne. Nije vie imala vremena. Najverovatnije joj se nee ukazati jo jedna prilika, naroito zato to su je Hortenzija i Sara drale na oku, a sad im se pridruila i Roksana. Na putu do svojih odaja Jelena je hodala sitnijim koracima nego obino, u cipelama s platformom. Biseri vode kotrljali su joj se niz noge i ostavljali barice na mermemom podu. Sluavka ju je lagano pratila pevuei neto sebi u bradu i nosei tek osueno platno da ga zagreje nad kazanom. Sa setom je razmiljala o Rozi. Iako je ve osamnaest meseci bila miljenica. Jeleni su i dalje nedostajali Rozin blistavi osmeh, njeni elegantni pokreti kojima joj je eljala kosu do visokog sjaja, njene masae kad bi se rastuila i njeno imitiranje nekolicine odabranih sve dok im se oi ne bi napunile suzama od silnog smejanja, uprkos njenoj grevitoj elji da se nae na njihovim poloajima. Kad im se Jelena vratila, posle vremena provedenog kod nastojnica istaica, bile su tako tople i srdane da je odmah shvatila koliko ih je zavolela. Zbog iznenadnog unapreenja u
109

miljenicu, Jelena se oseala kao dete istrgnuto iz utrobe koje gotovo nije moglo da die, nije imalo sredstva za odbranu i koje je preplaeno. udela je za svojim drugaricama, ali njen nagli uspon i Hortenzijina ljutnja svakoga su drale na odstojanju, ak i Elmu. Hodnik je bio neobino mraan, zakljuila je dok se pribliavala svoj im odajama. Oprezno je usporila kad su stigle do kraja hodnika. Razaznala je obrise dva tela skrivena u senci i okrenula se sluavki da upita oekuju li goste. Dok se pribliavala, zaula je utanje, naglo je ubrzala i pokuala da skrene, ali ve su je epali. Samar ju je iznenadio, a njegova silina okrenula joj je glavu na stranu. Snaga sledeeg udarca oborila ju je na pod. Nije odmah shvatila ta se deava, ali kada je otvorila oi, videla je belo lice svoje zapanjene sluavke, koja je zarila usta u platno, oiju prikovanih za svoju gospodaricu, skamenjenu od straha. Jelena je osetila udarce u rebra i potiljak, ali nekako je uspela da se otkotrlja i pogleda napadae uasnuta, prepoznala je besom iskrivljena lica Hortenzije i Sare. Iz svake njihove crte izbijala je ista mrnja. Ti si samo pare kupljenog mesa, rekla je Sara. Misli da si iznad nas samo zato to si trenutno sultanova omiljena igraka i uiva u svili i najboljim sobama. Ne moe ak ni naslednika da mu podari. Jelena se setila da je Hortenziju princ jedne evropske zemlje poklonio sultanu, zbog ega je uvek smatrala sebe boljom od ostalih. Pokuala je da zatiti lice rukama i da ih utne. U uima joj je zujalo, a na gornjoj usni skupile su joj se kapljice krvi koja joj je kapala preko brade i donje usne. Imala je gadnu posekotinu. Liznula je gornju usnu i osetila slankasto-metalni ukus krvi, ali vie nije bila sigurna odakle se slivala. Iznenada je osetila straan bol koji joj je prostrujao kroz lobanju. Imala je utisak da joj je vrat prepolovljen. Zajeala je kad su je jednim snanim pokretom povukle za kosu. Zatim je ula vrisak i sve je prestalo. Sklupala se na podu, privukla kolena grudima i ekala. Leala je jecajui i dahui, poraena. Grudi su je bolele. Bila je spremna na sve to bi moglo uslediti. Zavladala je jeziva tiina. Borila se svom snagom da podigne raskrvarenu glavu i da se pridigne na lakat ne bi li videla ta se deava. Na svoje veliko iznenaenje, pred njom je stajala Roza i drhtala, licem u lice s njenim napadaim a. S Rozom je bila jedna devojka iz stare grupe Azra. Hortenzija je prva progovorila. Glas joj je bio leden i pretei, ali Jelena je videla da Roza ne obara pogled pred njom. ta vas dve radite ovde? Bolje pourite ili moete odmah da zaboravite na svoj e fine lekcije i prihvatite se etke za ribanje blatnjavih podova. Hajde, odmah se vratite u svoje sobe i nikome ni rei o ovome to ste videle! Roza se nije ni pomerila. Arak dolazi po Jelenu. Sigurna sam da e ga njen izgled zauditi, mucala je. Hortenzija je frknula. Suza se polako skotrljala niz Jelenin obraz, kao pritoka koja se uliva u glavni tok to se slivao niz bradu, bojei njen veo svetloroze bojom. Bolje od svih znala je ta nosi
110

sukob s ovim dvema enama. Hortenzija je stajala bez rei i posmatrala Rozu nekoliko trenutaka. Ne bi se usudila, odgovorila je. Glas joj je i dalje bio leden, ali je gotovo prestala da dahe, disala je ujednaeno, a inilo se da ju je i bes proao. Iz minuta u minut, vrlo polako, vraao joj se njen svakodnevni lik. Iskoraila je, bez ikakvog upozorenja gurnula Rozu dok je prolazila pored nje i brzo krenula niz hodnik. Platie nam za ovo!, siktala je Sara na Rozu, koja je ila za njima. Kad je videla da se povlae, Roza je samo slegla ramenima, okrenula se i potr ala prema Jeleni. Podigla ju je i neno obuhvatila rukama. O, Jelena! Jelena! Tvoja kosa! Tvoje prelepo lice! Ne kukaj, Rozo, samo me brzo odvedi u moje odaje! Azra se obratila slukinji koja je stajala pored nje: ta si se tu ukipila, beskorisna buda lo! Pomozi nam! Sve tri neno su podigle Jelenu i odnele je u odaje, gde su rairile posteljinu i spustile je na divan presvuen zelenim damastom. Donesi tople vode, muslin i malo ajnog drveta od babice, naredila je Roza Jeleninoj slukinji. Reci babici da je jedna od nas posekla koleno, dodala je Jelena uhvativi slukinju za ruku. Jelena, uasno izgleda. Ne vidim kako misli da ovo zatakamo. Rozo, ali ta e ti ovde? Arak bi svakog asa mogao da stigne. Vratite se u spavaonicu to pre, obe. Znate da vam nije dozvoljeno da se kreete po ovom delu harema. Rei u sluavki da kae da sam se razbolela. Ne moemo te ostaviti ovakvu, a Arak nije budala. Traie objanjenje. Bie potrebno nekoliko nedelja da ova posekotina zaceli. Osim toga, nek o treba da se pobrine za nju. Rei u mu ta se desilo. Rozo, zar ne vidi da si ve u nemilosti? Kad uje da si ovde, nee se ba odueviti, a sam Bog zna ta e ti Hortenzija uraditi. Poslau sluavku da zatrai pomo babice. Treba mi malo vremena da razmislim o svemu. Molim te, Rozo, idi sad, neko e se pobrinuti za mene. Plaim se da je ve prekasno, Jelena, odgovorila je Roza postieno. Sigurna sam da mi ve spremaju neku zvrku i zato e biti bolje da obavim posao najbolje to mogu. Verovatno emo ga sresti kad se budemo vraale. Nadale smo se da emo te uloviti neprimeene, ali nismo oekivale da te zateknemo u ovakvom stanju, rekla je Roza suznih oiju. Njihov razgovor prekinulo je grubo kucanje. Skamenjene, pogledale su jedna drugu ne znajui ta da rade. Reci mu da mi nije dobro i da te je babica poslala da mi neto donese, apnula je Jelena Azri. Azra je potrala do vrata i odkrinula ih tek toliko da prenese poruku. Arak je stajao s Jeleninom slukinjom, ije su prazne ruke i bledo lice obliveno suzama svedoili o uzaludnosti njene misije.
111

Sa mnom je njena slukinja. Hou da uem i da se uverim da Jelenino stanje nije ozbiljno i da joj ne treba pomo. Drhtei, Azra se povukla pred otrinom Arakovog tona. Uao je u odaju. Preleteo je pogledom preko tri devojke, a zatim ugledao Jelenu i namrtio se kad je video rascepljenu krvavu usnu, izgrebano lice i krvavu glavu. Iznad levog uva falio joj je povei pramen kose. Postidevi se svog izgleda, Jelena je instinktivno rukom pokuala da namesti ostatak kose preko krvave ele. im je dotakla povreeni deo, trgla se od bola. Ko ti je to uradio?, pitao je iako je ve znao odgovor. Evnusi su mu ve ispriali o glasinama koje je Hortenzija irila po haremu. Nazivala je Jelenu arobnicom, vraarom i veticom, govorei da je zaarala sultana, zbog ega on zanemaruje ostale ene i roenu decu. Slino se desilo pre mnogo godina, ali ta suparnica je imala mnogo vie uspeha. Evnusi, zadojeni mrnjom, strahom, ali i oarani dotinom damom, ispunili su njenu naredbu. Jedne mrane noi napali su rtvu, vezali joj ruke i noge, ubacili je u dak pun kamenja i bacili je sa zidina u dubine Zlatnog roga. Ipak, Hortenzija vie nije uivala popularnost meu osobljem harema i, iako je uspela da se rei uvara, verovatno ih ne bi mogla podmititi da zaista povrede Jelenu. Najverovanije je, razoarana to svi njeni napori ostaju uzaludni, reila da sama preduzme neto. Jelena je utala. Arak se okrenuo Rozi i upitno je pogledao. Roza nije mogla da odvrati oi od bledog, krvavog lica prijateljice oblivene suzama. Hortenzija i Sara, gospodaru. Jelena je zajeala. Arak je otiao do vrata i apnuo neto nekome. Posle nekoliko minuta dola su dva eunuha i odneli Jelenu u leilite. Pozvau lekara da ti pogleda rane. Paljivo su je preneli na nosila. Prijao joj je dodir vrstog platna. Dok su je nosili ka vratima, uhvatila je Rozu za ruku i stegla je. Hvala ti. Da nisi dotrala im si ula moje krike, ne znam ta bi mi uradile. im su je izneli, Arak se okrenuo brinoj Rozi i Azri. Vratite se u svoje odaje pre nego to neko primeti da vas nema. Zastao je na trenutak, ljut zbog Jeleninog lica. Slino se deavalo i mnogo puta ranije. Bilo je vano da zadri prisebnost i nepristrasnost i da ne dozvoli da mu oseanja utiu na postupke. U svetu ena koje nisu mogle pozvati mukarce da biju bitke umesto njih uvek e dolaziti do takvih arki. Ispriae sultanu ta se desilo i prepustie mu odluku o merama koje treba preduzeti. U leilitu, Jelena je ekala lekara, a za to vreme bolniarka joj je dala da popije meavinu biljnih trava iji joj se ukus polako razlagao na jeziku. Leala je na udobnom stolu, sa svih strana zatiena od pogleda zastorima od gaze. ene su bile zauzete tapkanjem njenih rana neno, kao da skidaju paperje s najfinije tkanine. Udahnula je jak miris ajnog drveta i osetila kako je opija, a grlo joj se sui. Kad je lekar uao, nazrela je da ima veliki nos i neobino gustu crnu kosu, ali nita vie nije mogla da zakljui jer su ga zaklanjale zavese. Sultan ova izabranica morala je da ostane skrivena od pogleda svih drugih mukaraca. Pruila mu je ruku kroz zavesu, meku, belu svilu, a
112

zatim osetila vrst dodir prstiju koji su joj opipavali puls. Priao joj je i kroz gazu pogledao ranu na usni i na glavi, a zatim joj snanim, pomalo usporenim akama pritisnuo rebra, ruke i noge. Jelena je zastenjala. Nedugo zatim izaao je da se nasamo posavetuje s glavnom bolniarkom. Kada se vratila, prila je Jeleni hitro i odluno. Poto je nekolicini ena ukratko objasnila ta treba da rade, sklonila je zavese. Jelenu je boleo svaki deo tela. Iako je uspela da se malo opusti, nije bila pripremljena za iglu. Uprkos alkoholu, zbog kojeg joj je koa blago utrnula, zavritala je i otimala se dok su je dve devojke drale za ruke . Kroz donju usnu provukle su joj iglu i svilenu nit koja joj je avom spojila meso. Nije se seala nieg vie. Kada se probudila, nad sobom je videla Roksanino lice. Meavina saaljenja i gaenja oitavala joj se na licu. Sigurno je opet pala u san jer, kada je otvorila oi, Roksana vie nije bila tu. Mehmed je besno gledao svoju majku. Hou da je vidim. Mislim da je bolje da je pusti da se odmori, dragi, rekla je. Retko je tepala sinu otkad je postao sultan, ali znala je da ta re ima smirujue dejstvo na njega. Mehmed je vre obmotao kaftan oko struka ne skidajui natmuren pogled sa zida ije su ploice krasili crtei zelenih empresa. Imao je tri razloga za razoaranje oseao je bes i nepravdu kao razmaeno dete kojem su oduzeli omiljenu igraku, inilo mu se da nijedna ena osim nje ne moe da zadovolji njegovu poudu i brinuo je za njeno zdravlje. Konano je shvatio da stoji bos na tigrovoj koi razbesnevi se jo vie zbog svoje uloge neuspelog ljubavnika. Reci Araku da ga traim. Hortenzija e biti prognana iz harema dok ne odluim o njenom povratku. Gospodaru, hoe li moi da bude toliko daleko od svog sina? Mehmed ju je samo pogledao. Roksana je nevoljno klimnula glavom i napustila odaju. Kad je Arak uao, zatekao je sultana kako sedi na divanu. Sedi, molim te. Sigurno ti je drago to si izbegao ovu gungulu! Gospodaru? Ljubomoru i nestalnost ljudskog srca. Moda, gospodaru. Nastavi. Upoznao sam mnoge ene i uivao sam u njihovoj naklonosti, ali moram priznati da ponekad imam utisak da mi je ivot nepotpun. Kako se to manifestuje? Ponekad se zbunim i razbesnim kad osetim da je moja mukost zauvek nestala, ali ta oseanja me ve dugo mue. Nauio sam da ih zauzdam, pa su vremenom oslabila. ao mi je to je tako, Arae. Ti si mi odani sluga i prijatelj. Nikad te nisam pitao kako si dospeo u palatu. Vie ne mogu ni da se setim svog ivota pre dolaska u palatu. Molim te, udovolji mi, Arae. Imao sam osam godina. Kroz nae selo proli su turski vojnici. Uzeli su mnogo ena i dece.
113

Bio sam meu zarobljenicima. Peaili smo miljama da bismo doli do ovog velikog grada. Trebalo nam je nekoliko meseci da stignemo. Iako sam bio iscrpljen i slab, n ikad neu zaboraviti jutro kad smo dospeli do gradskih ulica ljudi su bili tamni, a lica skrivena velovima. Sea li se kad su te kastrirali? Nekoliko nedelja otkako su me zarobili. im je pala no, dvojica su me izvukla iz logora i gurnula me u kola. Posle nekoliko sati zaustavili smo se pred nekom malom kuom. Bila je hladna i memljiva. Jedini nametaj unutra bio je drveni sto. Postavili su me na sto. Bio sam previe uplaen da bih se opirao. Svukli su mi pantalone. Kad su me uhvatili za testise i s tisnuli ih, onesvestio sam se. Ne seam se nieg vie. Nedeljama nisam mogao da spavam od bola. Leao sam u agoniji. Strepeo sam svaki put kad je trebalo da mokrim. Ne znam koliko sam dugo ostao u toj kui, ali im sam mogao da stanem na noge, nastavili smo putovanje. Kad smo stigli u grad, odveli su me na trg gde je bilo mnogo devojaka i mladia poput mene. Ubrzo sam dospeo u palatu, a odmah zatim u harem. Sultan se neprijatno nasmejao. Arak se zapitao da li je previe rekao. Imao si sree kad su te ka strirali. Testisi su ti netaknuti. Rekli su mi da se moderni metodi potpuno razlikuju ist rez, jednim potezom brijaa odseku sve i ostave samo jednu cev za malu nudu. Mnogi ne preive takvu kastraciju. Dovode ih na pijacu kao stado. Koa im je tamna i meka kao pli. Dolaze iz Sudana i Egipta. Moja majka veruje da se jedino njima moe verovati kada je re o lepoticama u sultanovom haremu. alim se s tobom, Arae. To se nee dogoditi za vreme moje vladavine. Obojica su neko vreme utala. Mi se lepo ponaamo prema svojim robovima, zar ne? Pod okriljem islama mnoge mogunosti se otvaraju jednom robu. Da, gospodaru. Proao sam kroz izuzetnu obuku. Stekao sam zvanje majstora borilakih vetina i iroko obrazovanje. Uvek su se prema meni pravedno odnosili. Moj ivot ovde ne moe se porediti ni sa im to bih imao kod kue. Bili smo veoma siromani. Jedan obrok dnevno bio je veliki uspeh za nas. Brzo sam zaboravio svoju porodicu, naroito kad sam postao miljenik vae bake, koja je bila moja gospodarica. Nje no poverenje probudilo je interesovanje kod vaeg oca. Kada sam napunio devetnaest godina, unapreen sam u glavnog eunuha. Imao sam isto onoliko godina kao i vi kad ste stupili na presto. Mehmed je ustao, to je znailo da je razgovor zavren. Postaraj se da Hortenzija i deak budu prebaeni u staru palatu. Tamo u poseivati svog sina. to se Sare tie, nee uestvovati ni u jednom porodinom okupljanju dok ja ne kaem drugaije. Hortenzija se nije vratila u harem s Muratom sve do leta 1532, tano godin u dana otkako je izbaena. Jelena je dostojanstveno podnela njen povratak, s odreenom dozom olakanja. Sara je bila mrzovoljna, ali podnoljiva tokom Hortenzijinog odsustva. Drala se po strani, pa je Jelena konano mogla da se opusti i izgradi malo prisnije odnose s Elmom, Eminom, Hafsom i Serenom. Sari je oigledno laknulo kada se njena ljubavnica vratila. Obe ene delovale su pokorno i
114

zahvalno to se vraaju u sredite dogaanja. Otvoreno su uestvovale u svim haremskim dogaajima i s puno takta priznavale su Jeleni njeno pravo prvenstva. Vie nisu bile nabusite niti podrugljive, ali ni izrazito prijateljski nastrojene. Jeleni je ipak bilo drago to ne osea otvorenu mrnju. Hortenzija je oduvek bila previe popustljiva majka, koja bi razmazila Murata d a nije bilo vrste ruke sultanije majke, zahvaljujui emu je deak postao ljubazan i posluan. Odsustvo oca, bake i svakodnevne rutine ostavilo je traga na njemu. Kad se vratio, bio je temperamentan, razmetljiv i uvek spreman da zapone tuu s mlaim bratom. Na asovima nije mogao da se koncentrie i esto je ispoljavao bes kad je trebalo da ui sviranje. Iako je Murat imao samo devet godina, sultan je reio da napravi veliku proslavu povodom sinovljevog povratka. Smatrao je to idealnom prilikom da se poka u bogatstvo i vanost Carstva i odvrati panja od drugog neuspelog pohoda na Austrougarsku. Trebalo je da slavlje traje tri nedelje, a sultan se zabavljao slanjem pozivnica u udaljene krajeve. ak je poslao poziv mletakom dudu, koji je utivo odgovorio da nee doi. Nije nameravao da prepusti Muratu vlast nad jednom provincijom bar jo nekoliko godina, ali je po svaku cenu hteo da skrene panju na deaka posle godinu dana odsustva koje su svi osetili. Jelenu je muila grinja savesti zbog toga to je deak bio tako dugo odvojen od oca i shvatila je da ova situacija podsea sultana na sopstveno detinjstvo. Kada su bili sami. Jelena je primeivala njegov enjivi pogled i nabrane obrve. Kada bi ga upitala za uzrok neraspoloenja, odgovarao bi da mu nije nita. Uprkos njenim uveravanjima da joj Hortenzijin i Muratov povratak nee teko pasti, sultan je uporno govorio da ih treba kazniti. S tugom je shvatila da je njegovo insistiranje, u stvari, dokaz da njegova ljubav prema Jeleni stalno raste, iako je ona bila svesna da nikad potpuno nee moi da mu uzvrati oseanja. Mehmede, izgleda da se veeras ba dobro zabavlja", rekla mu je jedne veeri dok je vezla pored njega, a on listao neke papire. Najdraa moja Bedrija, dobio sam vest da e mi kruna stii za nekoliko dana, nasmejao se. ao mi je samo to dud nije prihvatio moj poziv i nije ju mogao lino doneti. Rekli su mi da su mletaki juveliri najbolji na svetu. Taj lem s dragim kamenjem ne mogu da smislim bolji naziv za to to zapadni vladari nose na glavi bie divno izraen, pa e me konano neto malo obradovati. Nosiu krunu na glavnoj povorci, tako da izaslanici pokorenih zemalja mogu odmah da navrljaju u izvetajima da sam ja jedini pravi car Istoka i Zapada. Mehmede. nepopravljiv si kad im se tako ruga!, odgovorila je Jelena s usiljenim osmehom. Draga moja, samo naglaavam svoju nadmo nad evropskim vladarima. ta je tu loe?", nasmejao se od srca. Osim toga, siguran sam da e Mustafa uivati kad je bude isprobavao! Kad ve priamo o mojim sinovima, hteo bih da porazgovaramo o starijem, Muratu. Kao to zna, veoma sam srean to njegov povratak obeleavamo na ovaj nain. Neu te lagati, veliko mu je olakanje to se vraa pod moje okrilje. Ipak je on jedan od mojih naslednika, a tek treba jo da ih napravim, rekao joj je i znaajno namignuo, od ega joj se eludac vezao u vor. Ali prie o
115

njegovim budalatinama idu mi na ivce. Jelena je utala. Mehmed je sve ee govorio o njenoj neplodnosti, a ona bi se svaki put zamrzla kad bi samo pomislila na svoju smicalicu. Ba tog dana sluavka joj je rekla da vie nee moi da joj donosi aneliku jer su poeli da joj postavljaju neugodna pitanja. Nisi pripremljena za ovu temu, ali ako je ono to ujem tano, ne mogu dozvoliti da se nastavi. Sultan se munjevito okrenuo prema straaru koji je nepomino stajao pred vratima, lica koje je podsealo na masku od leda: Ti! Dovedi uitelja Italijana! Straar se odmah okrenuo i bez rei napustio prostoriju. Mehmede, kasno je. Moda je ve otiao na poinak, umeala se Jelena. Ne mogu vie da ekam! Zar ne moe da saeka bar do jutra? Sultan je podigao obrve i prostrelio je pogledom. Njegova nestrpljivost, iako poeljna u mnogim aspektima vladavine, optereivala je ljude koji su mu bliski. Poticala je od straha da e se sve oko njega sruiti ukoliko se sve ne razrei istog trenutka kad on odlui. Kada je doao u sultanove odaje dvadesetak minuta kasnije, uitelj je bio sav razbaruen i prestraen. Gusta proseda kosa padala mu je preko oka. Naklonio se nekako ukoeno, kao da su mu kosti toliko krte da ne moe da se povije. Pozvali su ga na dvor da poduava naslednika grki i latinski. Bio je veoma obrazovan i slavan u naunim krugovima. Jelena je neujno sedela iza reetkastog paravana i posmatrala. Bilo je oigledno da se uitelj odavno bio povukao na spavanje, a njegova jednostavna lanena nona odea bila je u potpunom kontrastu sa sultanovim raskono izvezenim katunom. Izgledao je kao dete uhvaeno u nestaluku. Osetivi nadmo, uprkos injenici da je gajio veliko potovanje prema intelektu ovog oveka, sultan je nesvesno zabacio ramena unazad. Antonioni, kako napreduju asovi moga sina? Veoma je bistar momak, gospodaru", promucao je ovek i krenuo da brblja, ali lako mu odluta panja na predavanjima i, uz duno potovanje, ponekad mi je teko da ga kontroliem. Srea tvoja to ja znam da to nije posledica tvog loeg predavanja. Uzmi ovo. Sasvim neoekivano, Mehmed je izvadio prut i pruio ga profesoru. Upotrebi ga kad god bude morao, s mojom dozvolom. Sad idi. Niko nita nije zamerio Rozi i Azri i njihovo lutanje one noi prolo je nekanjeno. Jedno od preimustava Jeleninog poloaja omoguilo joj je da postane Rozin mentor. Sada su ponovo mogle da se drue bez ikakvih ogranienja. Jeleni je takoe palo na pamet da bi se Roza mogla dopasti sultanu. Pod Jeleninom zatitom Roza je bila bezbedna od Hortenzije i Sare, koje su, izgleda, izgubile volju za raznim nedelima. Jedne veeri, ubrzo nakon sastanka uitelja i sultana, Roza i Jelena tiho su sedele u Jeleninim odajama. Jesi li ula ta se u haremu pria o Muratu?, pitala je Roza.
116

Jelena ju je bledo pogledala, a Roza zastenjala. Uitelj mu je rekao da ima sultanovu dozvolu da upotrebi prut ako ne pokae malo vie potovanja i marljivosti u uenju. Murat se nasmejao tutoru u lice odgovorivi mu da se talijanski pastuv ne bi usudio da uradi tako neto. Na to je ovek izvadio prut i iibao ga. Na mladi princ je skakutao po sobi plaui i kukajui, smejala se Roza. Jelena se setila da joj se uinilo da je Hortenzija bila pomalo bleda prethodne veeri. Smejale su se zamiljajui starog Italijana kako se znoji i juri da zvizne Murata po zadnjici. Narednih nedelja Jelena je s olakanjem posmatrala kako Murat ponovo postaje pristojan i uspean uenik kakav je nekad bio. Kad je dolo vreme za proslavu, Istanbul je zahvatilo opte uzbuenje. Putnici i velikodostojnici skupili su se sa svih strana sveta. ene iz harema smele su da prisustvuju samo nekim sveanostima, ali sultanova oduevljena prepriavanja uveseljavala su Jelenu svake noi. Te veeri zatekla je sebe kako uzbueno odlazi u sultanove odaje jer je jedva ekala da uje kako je proteklo takmienje u pesnitvu, koje je bilo njena ideja. im su joj straari otvorili vrata, Mehmed joj je nestrpljivo mahnuo da ue. Moram ti odmah rei da je to bio ogroman uspeh. Pesnici su nam doli iz svih delova Carstva. Neki su putovali izdaleka, ak iz istone Anadolije. Sauvao sam ti neke radove. Zadatak im je bio da napisu pohvale princu i Carstvu. Dodao joj je nekoliko listova. Ovi su mi bili najzanimljiviji, rekao joj je. Zajedno su se smejali trapavim frazama i recima. Kako ste izabrali pobednika? Izgledao je kao ozbiljan, dosadan ovek, ali posveen svom poslu. Dopali su mi se njego vi jednostavni, ritmini stihovi. Zadao sam mu zadatak da mi u stihovima opie istoriju Carstva. Ako mi se svidi, dau mu posao dvorskog pesnika pored nagrade od etrdeset aspera. Narednog dana, dok je Roza eljala Jelenu, u haremu je vladao opti mete. Sobe su bile preplavljene svilom i materijalima iz posebne isporuke. Devojke su bile veoma uzbuene zbog garderobe, jer je tog dana trebalo da se pripreme za veliku paradu. Rozini obino dugi i mirni potezi bili su isprekidani i nervozni, jer je neprekidn o gledala materijale koji stiu i uzdisala. Rozo! Ne upaj me! Trebalo je da zovem sluavku da mi napravi frizuru! Ali ja volim da ti nametam kosu, uzviknula je. Ne mora da poskakuje kao zec, ve sam izabrala neto za tebe, prelepu tirkiznu svilu k oja izgleda kao proleni potok. Nadam se da e tvoji elegantni pokreti istai njenu lepotu. O, Jelena, kad mogu da je vidim? im mi namesti kosu. Pouri, zakasniemo. Hipodrom je ve bio okien girlandama i trakama. Posebno mesto, zaklonjeno od sunca , bilo je rezervisano za sultana, sultaniju majku i dame iz harema. Skupili su se kao latice prelepog cveta koji iri lepotu i miris divnog popodneva. Sultan je tapanjem dao znak za poetak turnira. Prvo je prikazana bitka hrianskih vitezova protiv muslimanskih vojnika. Podigla se praina, a mnoge devojke zapuile su ui jer su ih
117

zagluili vika konjanika i topot kopita. Zatim su nastupili ongleri i akrobate skakali su, trali, preskakali prepreke, bacali raznobojne loptice i oduevljavali publiku, koja im je odgovarala glasnim pokliima. Taman kad su gledaoci pomislili da vie ne mogu izdrati, iz sultanove menaerije izveli su povorku divljih zveri. irafe sa zlatnim lancima oko vrata predvodile su kolonu. Vodili su ih ponosni krotitelji u zlatnim pantalonama. Jelena se okrenula kada je ula Elmino kikotanje: Vratovi su im tako dugaki da im glava dodiruje nebo, rekla je sa strahopotovanjem i ushienjem. Sunce je polako tonulo na nebu. Dame su se protezale i zevale. Utolile su glad za uzbuenjem, a energija im je bila na izmaku. Popravile su haljine za poslednju predstavu toga dana i sele na ivicu sedita dok su napeto posmatrale demonstraciju borbene spremnosti carskih trupa. Sam in obrezivanja odigravao se u palati. Sultan ga je posmatrao sa Ho rtenzijom i Roksanom. Samo je njima bio dozvoljen pristup. Roksana je opazila strah u oima svog unuka, ali i odlunost da ga ne pokae. Hirurg, nean ovek oznojena ela, bio je brz i precizan. Murat je vrisnuo i zadrao dah. Hortenzija je dotrala do sin a, a sultan ponosno frknuo. Hirurg je Roksani poklonio no, a Hortenziji prepucijum na zlatnoj tacni. Te veeri su u sultanovoj trpezariji stolovi bili prekriveni konim stolnjacima koje je u ast srenog dogaaja poslao persijski eik. Za veeru su sluena udesna jela. Po zavretku gozbe ujednaenim koracima doli su poslastiari. Preli su iz kuhinje preko dvorita i uli u trpezariju. Bilo ih je najmanje dvadeset. Svaki je imao visoku belu kapu poput glave eera i posluavnik s majstorski ukraenim slatkiima i ueerenim voem. Spustili su posluavnike na sto neno, kao da nose najfiniji kineski porcelan. Uzdasi i pohvale zvanica izmamili su ponosne osmehe na rumenim licima poslastiara. Dame su bile diskretno odvojene od ostalih gostiju, lako je ve b ila sita, Jelena je izabrala baklavu s najblieg posluavnika i ubacila je u usta. Skotrljala joj se niz grlo, a njena lakoa i prefinjen ukus probudili su pohlepu u njoj. U zanosu je liznula fine mrvice s lepljivih prstiju. Zamislila je kuvare koji se tis kaju nad kljualim kodovima, meaju gusti, zlatni sirup, dodaju aromatine vodice od narande i ruinih latica, a kad se ohlade na sobnoj temperaturi, ubacuju seckane orahe i mrvice cimeta. Pustila je sebi na volju i niko joj nije mogao zameriti. Bilo je to poslednje vee sveanosti, posle tri duge nedelje slavlja. Te noi postavie stolove na ulicama Istanbula, a sirotinja e se raskono zabaviti i nahraniti. Konano, sultan je ustao i povukao se u svoje odaje, ostavljajui goste da se zabavljaju do ranih jutarnjih sati. Bio je veseo kao deki kad je uao u svoju sobu, gde ga je ve ekala Jelena, po zapovesti. Ostale dame iz harema jo su ranije napustile gozbu. Draga moja, svi koji su bili s nama proteklih nedelja mogli su da se uvere u mo i profinjenost naeg carstva u usponu. U poreenju s nama, Mleani u svoj svojoj otmenosti izgledaju kao seljaci. Niko ne bi mogao ni da posumnja u snagu i nadmo monog vladara, Vae velianstvo, odgovorila je blago se naklonivi. Prvi put posle mnogo meseci sulta n joj je odmahnuo da ode da bi na miru mogao da razmilja o svemu to je postigao.
118

Zahvalno se naklonila jer je jo pre sat vremena osetila greve u stomaku. urno se vraala u svoje odaje nadajui se da e videti krv.

119

Dvanaesto poglavlje
SVADBA

ok se sunce dizalo, sultan je povukao krzneni okovratnik preko Jeleninih golih ramena titei je od jesenje sveine. Mi rno su gledali prema Zlatnom rogu. Mehmed je voleo ovaj vidikovac na najvioj zidini palate. Pogled je odavde sezao veoma daleko. Dok su se nalazili ovde, sultan je imao utisak da su odvojeni od sveta iako su sluge i straari bili na diskretnoj udaljenosti. Prola su tri meseca od slavlja i palata je povratila uobiajeni ivotni ritam. Jelena je smireno posmatrala zoru kako pali izmaglicu i lebdi iznad vode. Videla je samo jedan prljavi ribarski amac koji je grlio suprotnu obalu kao kad se mu unja kui posle besane noi provedene u bludnienju. Dok je posmatrala njegovo ivahno lice, pomalo zajapureno od voenja ljubavi, Jelena je osetila naklonost prema sultanu. Prolo je vie od tri godine otkako ju je prvi put uzeo. Fizika bliskost probudila je u njoj odanost i oseanje obaveze. Telo joj se naviklo na njegove zahteve i izvlailo odreeno zadovoljstvo iz njih, ali nikad nije zadrhtala onako kao kad bi joj Duan prislonio usne na vrat. Ipak, svialo joj se kako se sultan odnosio prema njoj i u srcu joj se ugnezdilo potovanje prema njemu. U haremu se aputalo da je nerotkinja, a Jelena je znala da i dalje uiva poloaj miljenice samo zato to sultan ve ima dvojicu zdravih sinova, a Roksana se ne buni. Jo od gozbe nije traila tinkture jer nije smela da dovodi i svoj i slukinjin ivot u opasnost. Preklinjala ga je da uzme drugu enu objanjavajui mu da se ona ne plai drugih ena i da nije lj ubomorna na njihov seksualni odnos. Mehmed ju je uutkao i zabranio svaki razgovor na tu temu. Uprkos tome to mu je majka dovela jo dve devojke, uporno je pozivao Jelenu. Gledala ga je kako uzima aku badema. Imao je velikodune, iroke ruke koje nisu odraavale njegove deake strahove. Muilo ga je to to nije uspeo da zauzme Be pre nekoliko meseci, ali sada je njegova odlunost donela preokret u borbi i minimalan broj rtava. Neno mu je prola prstima kroz bradu i spustila ruku na njegove vrste grud i. Divila se mnogim njegovim kvalitetima. Jue je insistirao da ga gleda dok je uestvovao u nadmetanju strelaca. Iako je znala da ga ostali takmiari najverovatnije nee pustiti da izgubi, dirnuli su je njegova snaga i koncentracija koji su mu se odraavali na licu, zajedno s odlunou da pobedi u izazovu. Znala je da u njemu ui potisnuti deak koji jo trai priznanje.
120

Uvek ju je pitao za miljenje o unutranjim i spoljnim poslovima, iako je znala da je imao dilema i u vezi s drugim pitanjima. Razumela je njegove slabosti i zbog toga joj je bio manje straan. Nikad nije imao pravu porodicu, za razliku od nje. Deo nje prihvatio je njegovu nemogunost da se zaista zblii s nekim i njegovu potrebu da sve dri pod kontrolom. Znala je da on misli da se zaljubio u nju, ali nikada je nije zaista voleo, jer nije bio u stanju da istinski voli drugo bie. Polako je podigao ruku i pomilovao joj mali oiljak na donjoj usni koji se jo video. Jelena, morau da podignem poreze u severoistonim provincijama iako to ne elim. Ta oblast je izuzetno siromana. Mora li novac da doe ba iz tih krajeva? Mora doi odnekud, a sve oblasti su ve pritisnute porezima. Sigurna sam da tako i treba da bude. Bogati imaju vie od siromanih, trebalo bi i da plaaju vie. Jednostrano gledajui, trebalo bi da je tako, ali bogati su obino preduzimljivi i ambiciozni ljudi koji guraju Carstvo napred. Ne mogu da ih obeshrabrim tako to u im uzeti sve to zarade. Otkako sam doao na vlast, nismo imali nikakve reforme, a ti si mi dala zadatak za razmiljanje. Morau da sednem i po razgovaram s Alijem o tome. Sultan je bio svestan komeanja svojih oseanja u prisustvu ove ene, ali nije znao ta da radi. Nikad ni prema kome nije oseao takvu elju, enju i glad. Nije hteo da provodi vreme ni s jednom enom iz svog harema osim s njom. Ponekad se oseao kao da stoji na ivici bezdana, ali pokuavao je da se odri na sigurnom. ak ni njena lepota i nenost nisu mogli da preseku vor koji mu je stajao u grudima i pretio da ga ugui. Draga moja Bedrijo, imam iznenaenje za tebe. Molim te, nemoj mi vie nita poklanjati. Zahvalna sam ti, ali razmazio si me. Ve imam mnogo prelepih dragulja i skupocenog krzna. Dau ti ta god poeli. Kako to misli? Onako kako sam i rekao, ispuniu ti jednu elju. ta god poeli. Uradiu sve to je u mojoj moi da ti tu elju ispunim. Jelena je gledala njegovo lice puno entuzijazma, ozareno pomislima na sopstveni velikoduni gest. Mogunosti su joj se rojile u umu, ali je ipak shvatala osetljive ok olnosti u kojima se obrela. Nije mu palo na pamet da ona i dalje udi za svakodnevnim zadovoljstvima prethodnog ivota, za oevim zagrljajem, nenim ljuljanjem u majinom naruju, mekim Duanovim stiskom ruke u ruci dok se penju na brdo da uhvate zalazak s unca. Znala je koliko je osetljiv i zaalila to ne moe da bude potpuno iskrena prema njemu. Sela je i promislila o njegovim reima. Kosa joj je bila putena, kao to je traio. U mekim talasima padala joj je niz lea. Dva rubina veliine maslina krasila su minue od istog zlata na njenim nenim uima. Savila je stopala ispod sebe i oseala na golim glenjevima rub svog kaftana opivenog krznom belog hermelina. Zaula je pesmu ptica koje su objavljivale poetak novog dana.
121

Volela bih da mi pokae grad u kojem ivim. To je lako. Narediu da spreme koiju i straare. Moemo da krenemo ve sutra ako hoe. Ne, elim da idemo sami, peke, bez uvara. Hou da lutamo ulicama kao to etaju obini parovi. Nita nam se nee dogoditi, Mehmede. Osim toga, znam da me ti moe zatititi ako se bilo ta desi. To je moja elja. Sultanove grudi su se rairile kad je uo poslednju reenicu, ali izgledao je potpuno zbunjeno. Bie to neto najudnije to sam ikad uradio. Zar ne misli da e biti zabavno? Videla sam samo unutranjost ovih zidova. eznem da vidim ovaj divni grad koji ti opisuje i ovenava slavom u bitkama. Lagani osmeh razvukao se sultanovim licem. Nekoliko dana kasnije samo su Arak i nekoliko njegovih slugu znali da su se sultan i Jelena, prerueni u obine ljude koji idu svojim poslom, uputili u grad krenuvi od luke. Arak je pristao na sultanov predlog samo pod uslovom da ih, bez Jeleninog znanja, prati s male udaljenosti. Nebo je bilo sivo, a vetar s mora uporan i jak. Jelena je nosila dugaku jednobojnu, radniku haljinu i debeli veo kroz koji su joj se samo oi videle, a sultan grubo tkani kaftan. Dok su gledali prema luci, sultan je uo njeno glasno uzdisanje. Velianstvena je, zar ne, Bedrijo, neno joj je proaptao u uvo. Doveo sam te ov de jer sam hteo da ti pokaem ovaj izvanredni primerak koji su projektovali moji najbolji inenjeri i brodograditelji. Osigurae nam pobede na Sredozemlju. Novi brod bie najmoniji svih vremena. Daleko je bolji od svih kojima smo dosad isplovljavali. Tea k je najmanje dve stotine tona i nosi teku artiljeriju. I prednji i zadnji kraj je uzdignut. Podsea me na osmeh, odgovorila je. Jelena je videla okean samo sa zidina palae. Divila se ovoj ogromnoj vodenoj masi koja je nosila to neverovatno plovilo. Brod je vrsto stajao dok su mu talasi zaljubljeno zapljuskivali bokove. Jedra su se ljutito lelujala na vetru, nestrpljiva da to pre krenu na neprijatelja. Zahvaljujui ovom brodu bie zaista svemoan. Iza njih su bile mehane gde su se buni janjiari kartali i ometali ih u razmiljanju. Kad je vetar poeo da iba ivice luke, Jelena je prekrila maramicom nos i usta. Zapahnuo ju je jak miris kanalizacije od kojeg joj je u trenutku pripala muka, pa je vrsto stegla sultana ispod ruke. Hajdemo dalje, draga. Nije ovo mesto za tebe. Dok su se penjali brdom prema delu grada gde ive bogatiji ljudi, smrad se polako gubio. Poto nije bilo dovoljno odvodnih kanala, bogati su sprovodili svoj otpad iz palata i kua niz brdo koje su naseljavali nii drutveni slojevi, sve do obale. Sreom, plima i oseka su se brzo smenjivale i odnosile smee, brzo ga prenosei u slobodan tok dubina Bosfora, ali vonj koji je obavijao luku, naroito tokom letnje ege, bio je esto nepodnoljiv. Jelena se uspaniila. Zar im je ova kratka etnja bila obilazak grada? Oi su joj etale levo desno, srce je htelo da iskoi. Dragulji koje je prokrijumarila u razliitim delovima odee urezivali su joj se u kou. Slukinja ju je sumnjiavo pogledala kad je rekla da ima greve u stomaku i zamolila da je ostave nasamo s Rozom. Roza ju je molila i preklinjala, ali je na kraju sela
122

i pomogla joj da uije drago kamenje. Kada je pogledala sultanove oi pune ljubavi, osetila je grinju savesti. Kad bi mogao da joj proita misli, bio bi skrhan. Vodim te na jedno posebno mesto, rekao joj je. U Aju Sofiju, nau uvenu damiju. Prvobitno je bila crkva. Sagradio ju je hrianski car Justinijan oko 530. godine, ali ju je moj otac pretvorio u damiju im je osvojio grad tako to je dodao minarete i naredi o da se promeni unutranjem. Zatim je tamo odlazio na podnevne molitve svakog petka. Kad ju je prvi put ugledao, kau da je pao na kolena i skinuo turban u znak potovanja. Mesto je isto toliko islamsko koliko je nekad bilo hriansko. To je divna, sveta graevina i znam da e uivati u njoj. Sultan je skrenuo s glavnog puta, tamo gde su uliice bile strme, poploane nejednakim kamenjem otrih uglova koje je trebalo izbegavati. Izmeu kamenih ploa bilo je velikih praznina gde je ovek lako mogao upasti ili uganuti lanak. Pokuavali su da hodaju po trotoaru, ali je on bio toliko uzak i strm, osim kad su nailazili na stepenita ispred domainstava i radnji, da im je bilo lake da hodaju posred ulice. Kad su proli kroz velika bronzana vrata Aja Sofije, ul i su u ogromnu, mirnu, hladnu, dostojanstvenu unutranjost ovog svetog mesta. Jelena je nepomino stajala i posmatrala sve oko sebe. U trenutku je postala svesna da je samo ovek, i to bespomoan, u tako ogromnom i monom prostoru. ula je prie o padu Konstantinopolja i setila se da su hriani ovde potraili utoite molei za svoje ivote. U oaju, ak je i car Konstantin doao s bojnog polja da se moli Bogu za spas od osvajaa. Dok je posmatrala prostranu kupolu oteklu od tiine poput debelog oveka koji se prejeo, osetila je koliko je beznaajna u odnosu na istoriju i udisala je njenu tajanstvenu, sveobuhvatnu mo. inilo joj se da jo osea tamjan koji je nekada ovde goreo, sva ula bila su joj opijena tim slatkim mirisom. Gledala je ispred sebe, s vremena na vreme podiui pogled iznad hladnog kamena, zamiljajui veliki zlatni krst koji je sigurno visio iznad oltara pre nego to je grad osvojen. Zatvorila je oi i pomislila na uasan strah koji je osetila kad je pogledala u oi svojih otmiara i pomislila da je izgubljena. Kakav li je strah morala oseati ena koja je svoje utoite potraila ovde? Kako su se ljudi grevito drali jedni za druge, obavijajui decu suknjama u pokuaju da ih zatite od maeva. Njihovi krici prolazili su joj kroz glavu, a molitve ostale bez odgovora. Posle opsade koja je trajala pedeset tri dana, grad je pao u poslednjem napadu. Usledilo je ubijanje bez milosti. Iz crkve su izneli ikone, povadili dragulje i relikvije. Krv je tekla ulicama do Zlatnog roga bojei vodu u luci u crveno. Kau da su se stotine odrubljenih glava kotrljale po obali kao trulo voe. Gledala je kako se sunevi zraci prelamaju kroz crvene vitrae i ostavljaju tragove na podu poput krvavih fleka. Zadrhtala je. Poskoila je kad je osetila neto na ramenu. Okrenula se i videla sultana kako stoji veoma blizu nje. Nije mu ula korake, ali mu je dozvolila da je izvede napolje, na senovito groblje, gde su mirno sedeli i gledali kako se meu impozantnim nadgrobnim ploama eta roda. Zna li da se gnezde na grobnicama?, upitao ju je sultan.
123

Jelena ga je pogledala. U ovakvim situacijama bilo joj je teko da zamisli odakle sultan crpi snagu i bes za prolivanje krvi. Kad smo dolazili, proli smo pored bazara. Volela bih da odem na bazar i da ti kupim poklon. Moe li da me opet odvede tamo? Na trenutak joj se uinilo da se sultan unervozio, a zatim se odluno ispravio. Ponudivi joj ruku, izveo ju je s groblja. Posle nekoliko stotina metara guva je postala sve vea; skrenuli su iza ugla i doli do uskog natkrivenog prolaza s obe strane zakrenog tezgama gde su se prodavali zlato i nakit. Divno!, uzviknula je Jelena. Dok su se probijali kroz uski prolaz, od su joj bile prikovane za dragoceni metal svih moguih oblika i nijansi koji je bio izloen ili okaen na tezgama i mamio gramzive poglede prolaznika koji su sporo koraali. Neto dalje, u zadnjem delu tezge, sedeo je mraan, oprezan ovek ponosan na svoju ponudu. Mirno je puio lulu i pio aj. Pred njim su bile skupocene, raskono ukraene ogrlice poloene na tamni pli. Sultan je zastao pred ovom tezgom privuen lepotom nakita. Bio joj je okrenut leima i potpuno zaokupljen razgledanjem tezge. Jelena je ula kako joj srce bubnja u grudima dok je gledala njegov grubi kaftan. Malo je podigla ruku, kao da hoe da ga dodirne u znak pozdrava, skupila je svu hrabrost, okrenula se i brzo nestala u prolazu. Odmah je skrenula levo u sledei prolaz ne osvrnuvi se. Nije videla nikog osim milion nepoznatih ljudi koji su ili za svojim poslovima. Borei se za dah, nastavila je u istom smeru, ali naila je na zid. Polako je podigla glavu. Pogled joj se zaustavio na Arakovim oima. Izgledao je tako strogo, da se Jelena prenula. U trenutku je shvatila koliko bola je morao da istrpi da bi dospeo do poloaja na kojem je sad. Zadrhtala je. ivot joj je bio u njegovim rukama. Pogled mu je omekao; pomislila je da u njemu nazire divljenje, moda ak i zavist. Moda on nikad nije pokuao da pobegne. Posle svega to su mu uradili, ne bi imalo svrhe. Zamislila je Duana kako radi na imanju i rastuila se. Hoe li je sad vratiti u harem? Volela bih da ne sazna, promucala je. Samo ovaj put, tiho je rekao i uhvatio je za ruku. Poveo ju je nazad do glavnog prolaza gde se unezvereni sultan oajniki osvrtao. Kad je video Araka, namrtio se. Gospodaru, izvinite to smo vas zabrinuli, ali morali smo da se izgubimo iz vaeg vidokruga na trenutak jer je htela da vas iznenadi poklonom. Arak joj je gurnuo neto u ruku, poklonio se i nestao u meteu kao svilena maramica u depu, Jelena je nesigurno ispruila ruku na kojoj je stajala kutijica za sultana. Neno ju je uzeo s njenog dlana osmehujui se. Kao dete koje uzima svoj omiljeni slatki, podigao je poklopac. Unutra je bio mali zlatni bro u obliku lale. Arak mora da je znao ta e ona poku ati. Bedrijo, moda e me napokon zavoleti. Narednog jutra, kad je doao kod sultana, Duan je primetio njegovu zamiljenost. Obino je
124

sultan u ovo doba dana bio raspoloen i pun energije. Duan se i sam iznenadio to je jedva ekao te susrete, ne samo da bi uo poneto o Jeleni, ve je poeo iskreno da uiva u sultanovom drutvu. Kako je vreme prolazilo, Duan je postao zahvalan to sultan voli Jelenu. Nije mogao da svali svu krivicu na sultana, oveka koji se samo trudio da ispuni svoje dunosti u odreenom drutvenom poretku. Dozvolio je sebi da se opusti i uiva u njegovom drutvu. Sultan mu je hranio um, odgovarao na mnoga pitanja. Mnoge noi proveli su razgovarajui o istoriji religije i svrsi umetnosti. Otkako je u palati, Duan je izotrio inteligenciju. to je vie znao, vie je hteo da ui. Od seljaka se pretvorio u obrazovanog ratnika. Taj preobraaj desio se prirodno. I dalje mu je nedostajala porodica, ali prolost mu se sada inila daleko van domaaja. Gospodaru, da vam itam neto na persijskom, arapskom, grkom, hebrejskom, sirijskom ili turskom? Sultan je samo promrmljao neto nerazgovetno. Izgledate kao da vas neto mui, gospodaru. Duane, kako u ja bez tebe? Duan je osetio gr u stomaku. Zato biste bili bez mene, gospodaru? Ne bih da te izgubim, ali moram misliti na Carstvo. Ima dvadeset tri godine i spreman si da preuzme veu odgovornost. Potrebni su nam ljudi kao to si ti. Ne mogu da te zadravam. Mogao bi da preuzme upravu nad provincijom. Duan se dvoumio. Pomisao da e ga udaljiti iz palate teko ga je pogodila, ali, s druge strane, radovao se tako velikom unapreenju. Gospodaru, nemam s kim da se borim u provincijama! Ima. Dodue, tamo e ti protivnici biti slabiji, pa u te ja s lakoom pobediti kad se vrati. Razmiljao sam kako da te nagradim za tvoju vernu slubu. Stasao si za enidbu, a trebalo bi da povede enu sa sobom, pa sam odluio da ti uinim poast time to u ti dati za enu jednu od onih koje su pripremljene za harem. Duan odavno nije razmiljao o enama. Navikao se na celibat, a slika Jelene u rukama drugog, zajedno s injenicom da je neprekidno u drutvu mukaraca ili eunuha, ubila mu je elju za enama. Nije hteo da komplikuje sebi ivot enidbom. Gospodaru, velika je to ast; nagrada vea nego to zasluujem, ali ja imam premalo vremena za enu. Svaki ovek ponekad nae vremena za lepu enu, ak i oni koji su posveeni poslu kao ti. Razgovarau o tome s Arakom i pripremiemo ti svadbu. Moj harem oajniki eli neku zabavu, pa u im dozvoliti da prisustvuju. Nee otii bez proslave. Hvala, gospodaru. Jo neto, Duane. ta to nosi oko zgloba? Duanova ruka zatitniki je poletela prema konoj traci. Ovo, gospodaru? Doneo sam je od kue. Da li vam smeta? Ne, nipoto. Samo... Nikad mi nije palo na pamet da si sentimentalan.
125

Te noi Roza je utrala u Jelenine odaje i ispruila se na divanu. Oigledno je kosu skupila na brzinu i zakaila je ukosnicama. Jelena ju je zapanjeno gledala. Nikad nee pogoditi ta se desilo!, dahtala je od uzbuenja. Blagi Boe, Rozo, smiri se. ta je bilo? Sino je sultan doao u nae odaje, zajedno s Atakom. Nismo ni znale da je tu. Ostao je napolju i posmatrao nas kroz reetke. Arak je uao i sve nas je zagledao, a za to vreme razgovarao je sa sultanom. Traio je mladu za glavnog paa Tajne odaje, koga alje u provincije. Sigurno e mu biti dobro tamo. Jelena, izabrao je mene. Ostaviu za sobom ove zidove i biu gospodarica sopstvene kue. Jelena se veoma iznenadila. Ali samo to nisi ula u harem! Teko joj je pala ova vest. Sultan joj nita nije pomenuo o tome. Znao je koliko voli Rozu. Ne bi se iznenadila da je to namerno uradio. Kakve vesti!, rekla je Jelena. Ima jo neto! Imaemo svadbu!, nastavila je Roza oduevljeno. Obrazi su joj se zaarili, njihala je noge preko divana i konano se malo umirila. Primetila je Jeleninu zabrinutost. Odjednom, neka pomisao zamagli joj plave oi i glava joj klonu. Jelena ju je zagrlila. Jedna suza neujno joj se skotrljala niz obraz. Nisam razmiljala o tome da te vie nikad neu videti. ta je s naim planovima da brinemo jedna o drugoj?, pitala je Roza. Moram dostojanstveno prihvatiti tvoj odlazak kao to si ti prihvatila kad sam ti ja izloila svoj plan za bekstvo. Iako smo prijateljice, ne smemo sputavati jedna drugu u ostvarenju ivotnih ciljeva, odgovorila je Jelena drhtavim glasom. Bez Roze, za Jelenu harem e biti pust. Kad je svadba? Za dve nedelje, rekla je Roza beznadeno. Neemo sad da tugujemo. Uivaemo u vremenu koje nam je preostalo. Moraemo da pripremimo devojaku spremu, a ja bi trebalo da ti kupim i svadbeni poklon. Ne smemo izgubiti nadu da emo se jednom ponovo videti. Putevi Gospodnji su udni. Ispunila ti se elja. Iskreno se radujem zbog tebe. Roza je naslonila glavu na rame svoje prijateljice. Ti si mi sestra koju sam oduvek elela, Jelena. Jelenu je obuzelo bolno seanje na Linino zabrinuto lice. Nisam ba tako dobra sestra, rekla je Jelena. Obe su zaplakale zarivi lice jedna drugoj u kosu. Na dan svadbe, uz sultanovu dozvolu, Jelena je pratila Rozu do dvorita gde su se svi okupili i gde e Roza prvi put biti predstavljena svom buduem muu. Oseala je muninu i vrtoglavicu koje su joj nagovestile koliko e joj teko pasti gubitak prijateljice. Roza je zaista izgledala predivno. Bistre plave oi sijale su joj od uzbuenja i iekivanja. Radovala se kartama koje joj je sudbina dolelila. Srea i uzbuenje izbijali su joj iz svake pore ozarivi joj lice lepotom koja je zadravala poglede svih prisutnih. Nosila je sv ilenu haljinu boje jorgovana iji su se nabori elegantno sputali niz kukove u lep koji se neujno vukao po
126

kamenom poploanom dvoritu. Tkanina je leprala oko nje odskaui od tvrdog kamena dok se Roza graciozno kretala kao neko vilinsko bie s onog sveta. Haljina se neosetno suavala oko Rozinog gornjeg dela tela naglaavajui uzak struk i male, vrste grudi; kod dekoltea je ustupila mesto prozirnoj gazi koja joj se svila oko vrata, naglaavajui njegovu duinu kao kod labuda. Zlatni uvojci bili su joj posuti ametistom i akvamarinom, koji su joj ukraavali ogrlicu i minue. Na srednjem prstu nosila je veliki akvamarin uokviren raskonim ruiastim zlatom svadbeni poklon od sultana, koji je Jelena izabrala. Divni, brueni kamen pohlepno je upijao zrake popodnevnog sunca, tako da bi svako ko ga pogleda imao utisak da roni u egzotinoj laguni. Koa joj je bila mlenobela, obrazi bledoruiasti, kao rue iz Damaska u vrtovima palate. Jelena je poslednji put pogledala svoju prijateljicu i nasmeila se iako je oseala neto nalik na zavist dok je posmatrala njeno iskreno oduevljenje. Shvatila je da e Roza napustiti ove zidove koji su ograniavali njen svet. Najverovatnije e izvui najbolje iz svog poloaja i nai pravu sreu. Jesen je tek poela, a dan je bio topao i vedar. Dok su prilazile dvoritu, videle su raznobojno more zvanica i posmatraa koji su se okupili da paru poele sreu, a prijatna muzika strujala je oko njih. Duan se oseao kao da ga je neko iznenada udario u stomak. Prolo je mnogo vremena, ali uvek bi je prepoznao. Nije joj video lice, ali njeni gipki koraci i meki pokreti ruku bili su mu urezani u seanje. Imala je vie vrstine i dostojanstva, koje mu je sada bilo strano, ali stekla je enstvenost. Dobro je znao za cenu enstvenosti, ali ta cena nije umanjila njegovu ljubav. Zadrhtao je. Kako je ikad mogao da zaboravi koliko je voli? Bacio je pogled na sultana i video da ne skida oi s nje, a neprimetni osmeh ponosa i posesivnosti lebdeo mu je u uglovima usana. Polako su mu prilazile. Kad su bile na udaljenosti od oko deset stopa od Duana, Jelena je zastala i poklonila se puna potovanja. Nije mu promaklo da je lagano stegla Rozinu ruku. U tom trenutku borila se s radoznalou i pogledala je, kao to je Duan i oekivao. Pogledi su im se sreli. Bio je svestan da se mnogo promenio, naroito u ovoj gizdavoj odei, a da bi joj odagnao sumnje u njegovo neverovatno prisustvo, brzo je podigao rukav i na trenutak izloio njenom pogledu konu traku za kosu koju je i dalje nosio. Vratio je r ukav istom brzinom kojom ga je i zavrnuo, tako da je ceo pokret izgledao samo kao gest nervoznog oveka. Jelena se zateturala. Pobledela je kao le. Oi su joj bile prikovane za Duana. im je shvatila ta joj je pokazao, rastuila se. Na licu su joj se videli bol, tuga i enja. Duan je znao da ih svi paljivo posmatraju, ali nije skrenuo pogled. Usledio je trenutak povezanosti, sekunda razumevanja, a zatim je pala. Roza je kriknula, a Duan je odmah osetio poriv da skoi i uzme je u naruje, ali iznenadio je sebe sopstvenim oklevanjem. Kad bi sad iskoraio, rtvovao bi sve to je postigao. Nije ak ni znao da li ga ona jo eli i da li ga je ikad elela. Zbunio se, pokolebao i krenuo da istupi kad ga je zaustavio snaan stisak glavnog eunuha, kome nije mogao da se odupre. Arak je neprimetno klimnuo glavom straarima koji su je izneli.

127

Trinaesto poglavlje
OBEANJE

ekoliko sati kasnije, dok je svetlost lagano bledela, Jelena se probudila jer ju je Emina tapkala po elu. Glava ju je bolela, a u ustima je oseala neki gorak ukus. Jo je bila obuena u haljinu za Rozinu svadbu. Bilo joj je neudobno, a odea ju je stezala. Zurila je u Eminu s izrazom zbunjenosti i zaprepaenja. Propustila si celu zabavu. Hajde pridigni se i pojedi neto. Ceo dan nit a nisi okusila. Tako si bleda. Sultan se zabrinuo za tebe i odredio mene da te negujem. Nisam gladna. Tako sam umorna, Emina, uzdahnula je Jelena i podigla se u sedei poloaj. Emina joj je neno stavila meki pliani jastuk ispod ramena. Nadam se da ni si morala da propusti venanje zbog mene. Molim te, molim te, ispriaj mi sve. Bilo je sasvim prijatno. Roza se zabrinula za tebe, ali rekli smo joj da si dobro i da se odmara. Otili su u provinciju. Ve?, upitala je oajno Jelena. Emina je klimnula glavom i prinela joj oljicu hladne vode. Jeleni je bilo ao to nije ula vie pojedinosti. Bila je tuna to joj prijateljica odlazi, ali oajniki je htela da razgovara s Duanom. Kada ga je videla kako stoji pred njom tako snaan i zgodan srce joj se skvrilo kao jastuk pod gojaznim vezirom. Teko ju je pogodilo kad je shvatila ta je izgubila. Sad vie nije smela ni da se uljuljkuje u snove kako je Duan eka. Uinilo joj se da mu je u oima nazrela neto nalik ljubavi, ali moda je to bilo samo saaljenje. Primetila je i vrstinu koju ranije nije imao. Kako je dospeo ovamo? Osetila je ubod ljubomore kad se setila koliko joj je prijateljica lepa i kako je izgledala zaljubljeno. Otkucaji srca opet su joj se ubrzali; nije mogla da die. Pokuala je da obuzda oseanja, a u stvari je htela da vikne i zavriti od besa i zavisti. Emina, ne seam se niega. Jesi li joj videla mua? Da li ti izgleda kao fin ovek? ta kau o njemu? O, da! Veoma je zgodan, svi zavide Rozi to je imala toliko sree. uka se da e daleko dogurati. Jelena je osetila jo jedan nalet munine i okrenula se. Emina joj je pruila mokru krpu od muslina, ali udno ju je posmatrala. Kad si poslednji put imala menstruaciju? Jelena je razrogaila oi. Potpuno je zaboravila da broj i pometena Rozinim odlaskom i
128

pripremama za svadbu. Nemogue, iako joj je menstruacija kasnila ve nekoliko nedelja. O, Emina, o ne! O, Jelena! Konano! Moramo odmah pozvati Araka! Jelena je sedela i netremice gledala Eminu, zapanjena i potresena. Dete! Prvo se Duan pojavio u palati, obuen kao ratnik, ugledan ovek. Da nije nosio konu vrpcu, ne bi poverovala sopstvenim oima, a sad jo i ovo. Emina je shvatila Jelenino iznenaenje, pa joj je dala malo vremena da se pribere. Otila je po sveu vod u, a kad se vratila, sela je na divan pored nje. Jelena je bila zateena iako vie nije sumnjala u to. Deo nje bunio se to se s njenim telom deava neto protiv njene volje, a drugi deo se radovao i eleo da dete raste u njoj. Gledala je svoje blede ruke kako joj mlitavo poivaju u krilu. Oseala se kao da joj neko stoji na grudima. Jedva je disala. Ako bude imala dete, zauvek e ostati vezana za sultana i palatu. Emina, bez obzira na to ta drugi misle, nikad nisam htela da budem sultanova miljenica. Iako mislim da je dobar ovek, koga sam u meuvremenu i zavolela, ne elim njegovo date. Mora mi pomoi! Emina, koja je bila bogobojaljiva, sablaznila se na njene rei. Ne moe to traiti od mene. To je carsko dete. Moda nosi sledeeg sultana. Sve mi sanjamo o tome da nas pozove u krevet da bi nam se ponovo ukazala prilika da zatrudnimo. Ja sam mu podarila kerku, ali izgubio je interesovanje za mene. Ostatak ivota proveu ovde ili u staroj palati, a ako ne ispunim svoju dunost i ne obavestim Araka, moda mi se i ta budunost izjalovi. Ako bude deak, imae dva starija brata, a ako bilo koji od njih doe na vlast pre njega, to e se najverovatnije i desiti, pogubie ga. Zar eli da do kraja ivota ivim s tim strahom? Sa svakom velikom nagradom povezan je i veliki rizik. ao mi je, Jelena. Previe trai od mene, ne mogu ti pomoi. Kasnije je u njene odaje doao Arak. Jelena je zamiljeno sedela na ivici divana. Jedva da se pomerila otkako je Emina otila. Skinula je nakit, a Arak je primetio bledilo na njenom mrzovoljnom licu. Vidim da se ne raduje kao to bi se radovala veina ena na tvom mestu. Mlada si, ali mora da se naui pokornosti. Ti si sultanova miljenica. To ne moe promeniti. Ako te ikad izbaci iz harema, bies obeaena. Udae te za nekoga ko je u slubi sultana i ko se moe loe ponaati prema tebi. Izgubie nau zatitu. Ovaj ovek te voli. Ako bude rodila njegovo dete, uverie se da te nikad nita nee ispuniti kao majinstvo. Dovoljno dugo ivim meu enama i znam koliko zadovoljstva im prua uloga majke. Raanje ini enu potpunom, zadovoljnom, kompletnom. Istina je da ena ne moe postati ena dok ne rodi dete. Zar zaista eli da se odrekne tolikog uivanja i ispunjenja ivotnog cilja? Zar bi elela da ostatak ivota provede zabavljajui sultana dok mu ne dosadi i dok ti ne nae zamenu? Roksana ne moe dozvoliti svom sinu da ima samo jednu miljenicu, i to neplodnu. Jelena je utke posmatrala svoje bele ake koje su joj mlitavo visile kao slomljena krila.
129

Pomisli samo na to da e sultanovo interesovanje za tebe izbledeti ako postane majka naslednika. Ako bude deak, to e ga naterati da se okrene nekoj drugoj eni, bez obzira na oseanja koja gaji prema tebi, jer prema zakonima Osmanskog carstva, jedna ena mo e da rodi samo jednog naslednika. Tada bi ti jedina uloga bila da brine o svom sinu. Jelena mu je okrenula lice umrljano suzama. Nisam to tako zamiljala. Arak ispusti dug uzdah. Retko bude onako kako smo zamiljali. Pozvau ti slukinju; sad se odmori. Sultan je bio oduevljen novostima. Ponaao se prema njoj kao prema nekom krhkom ukrasu. Oko nje su se neprekidno okupljali ljudi da joj izmasiraju stopala ili donesu slatkie, a sultan je bio neobino paljiv i nean. Svim silama se trudila da potisne tugu zbog svojih izgubljenih snova o Duanu, ljubomoru to mu Roza lei u naruju i da zbog dobrobiti svog neroenog deseta prihvati svoju sudbinu. Kako je vreme prolazilo, posmatrala je promene svoga tela s meavinom straha i divljenja. Bez obzira na njene strepnje i sumnje, telo joj je bilo spokojno. Kako je dete raslo u njoj, tako je rasla i njena ljubav prema bebi. Svu svoju energiju usmerila je na trudnou. Prolo je nekoliko meseci, a Jelenu je obuzeo mir. Veeri je provodila neno pevuei i mazei stomak. Oprostila je Emini, koja joj je postala verna pratilja. Veoma retko je bila sama i nije imala vremena da upija reakcije drugih ena iz harema. Kako se trudnoa primicala kraju, vreme je postajalo sve toplije. Jelena je inila sve da se rashladi i koliko-toliko udobno smesti jer ju je dodatna teina veoma optereivala. Posmatrala je devojke kako skakuu po vrtovima, lake, slobodne i lepe, kako se raduju suncu. Prezirala je svoje telo zbog vika kilograma. Okrutnost kojom je priroda prisvojila njeno t elo podsetila ju je na to koliko smo slabi i ranjivi. Kad se trudnoa primakla kraju, sultan ju je ostavio na miru. Slao je poruke koje bi vie priliile brinom ocu nego strastvenom ljubavniku. Jeleni je dobro dolo sultanovo opadanje interesovanja za nju, ali istovremeno se pitala da li je utehu potraio negde drugde. U junu je dolo vreme da se beba rodi. Toliko ju je bolelo da joj se inilo kako gori u plamenu. Talasi su joj cepali telo nadvoje ostavljajui je umornu i iscrpljenu samo da bi se posle nek oliko minuta ponovo javili jo snaniji nego malopre. Povremeno je vritala svom snagom, zatim bi zajeala ili zastenjala kreui se i pokuavajui da istisne bebu iz materice u svoje naruje. Bolovi su bili viesatni. Skupila je strpljenje, snagu i umee da bi, polako, ali sigurno, stigla do cilja. Uprkos svemu to joj je ivot dosad bacao u lice, bilo joj je ovo prvo iskustvo u kojem se jasno ogledala njena unutranja snaga. Dok se borila s trudovima, bilo joj je drago to sada ima dovoljno mudrosti i sposobnosti da se izbori sa svim iskuenjima koja e se tek nai pred njom. Poroaj ju je potresao do sri, ostavivi je da se divi i udi tom iskustvu i sopstvenoj izdrljivosti. im je uzela bebu u naruje, odmah je nestalo seanja na pretrpljeni bol. Oseti la je duboku, sveobuhvatnu ljubav za koju nije ni sanjala da je sposobna. Prvi put u ivotu shvatila je da njeno srce ne pripada njoj i da e zauvek voleti ovo dete bezuslovnom ljubavlju.
130

Bio je deak. Leao je pored njenog kreveta, u divnoj kolevci optoe noj dragim kamenjem. Babica se zatitniki nadvijala nad njim. Kad je doao da je obie, Arak je neno podigao deaka iz kolevke i okrenuo ga prema svetlosti. Drei ga u svojim snanim rukama, bio je oduevljen njegovom glatkom koom i savreno oblikovanim minijaturnim udovima i crtama lica. Jelena ga je pogledala i pruila mu ruku. Oi su joj se ispunile suzama. Posle kraeg oklevanja, prihvatio je njenu ruku i pogledao je u oi. Hvala ti. Arak joj je paljivo spustio deaka u naruje i vratio njenu ruku na mali zaveljaj vrsto je stisnuvi. Divan je, rekao je i otiao. Jelena ga je tuno posmatrala. Nikad nee uzeti u ruke svog sina. Vest se brzo proula po Carstvu. Klali su ivotinje i pucali iz topova da oznae poetak slavlja. Vojni orkestri svirali su vesele melodije, na ulicama i trgovima nastupali su zabavljai. Iz palate su poslata mnoga obavetenja gotovo svim vanijim ljudima. Posebne pozivnice poslate su njihovim enama i svim lanovima carske porodice koji nisu iveli u palati. Svi su bili dobrodoli da dou i estitaju k vnd g eni koja se upravo porodila. Svakoga dana Jelena je srdano primala goste. Pokloni su bili izloeni na jednom kraju odaje, a u znak zahvalnosti gosti su poslueni aromatinim erbetom. Kako su dani prolazili, broj posetilaca sve se vie smanjivao, a Jelena je imala vie vremena da uiva sa svojim sinom. Gledao ju je svojim dubokim oima s ljubavlju i poverenjem, a ona ga je privijala na grudi i pevala mu uspavanke koje je njoj pevala njena majka. Sultan ju je obasuo darovima i esto ju je poseivao ne dozvoljavajui joj da se odmori. Te veeri dole su joj sve ene iz harema sa svojom decom da bi poelele njenom sinu dobrodolicu u sultanovu porodicu. Okupile su se u njenim odajama, nadvijale se nad k olevkom i hvalile bebu. Jelena je pozdravila svaku ponaosob, prihvatila poklone, a zatim su se ene podelile u grupice. Hafsa, Serena i Emina stajale su i divile se poklonima, Elma je pijuckala erbet s dojiljom paljivo sluajui njene prie, dok su Hortenzija i Sara uivale u posluenjima. Jelena se malo izdvojila iz grupe. Sedela je s Roksanom, koja ju je s ljubavlju drala za ruku i raspitivala se za njeno zdravlje. Krik dojilje je trenutno uutkao sve ene, a osmesi s lica pali su im kao zreli plod s d rveta. Jeleni se zaledila krv u ilama. Nekako je uspela da se okrene u smeru odakle je doao krik, a svaka sekunda koja je usledila inila joj se duga kao venost. Videla je kako se dojilja nagnula nad kolevkom, a iza ramena virile su joj Hortenzija i Sar a bezizraajnih lica. Uguio se... Uguio se, mucala je. Ne die. Jelena je skoila i uzela bebu, odmah osetivi da je mrtva. Oko usta je ve malo poplaveo, koa mu je postala pegava, a mrvice alve zalepile su mu se za bradu. Ispustila je divljaki vri sak iz dubine due i u trenutku videla bezoseajni izraz lica Hortenzije, koja je pohlepno lizala prste lepljive od alve. Roksana je prila i uzela joj bebu iz naruja. Jelena je pala na kolena jednom rukom drei se za stomak, a drugom pokuavajui da ugui jecaje i krike. Roksana je paljivo
131

poloila bebu na pod i pregledala je, a zatim naslonila usta na njena pokuavajui da joj udahne ivot u plua. Dok su ostali nemo gledali ta radi Roksana, Hortenzija je neprimetno prila Jeleni i gotovo joj dodirnula uvo usnama. Ve sam dozvolila da mi se jedna provue kroz mreu. Neu ponoviti istu greku, zaitala je i vratila se pored Sare. Roksana je polako ustala pritiskajui krhki zaveljaj na grudi. Njeno lice, obino mirno i glatko, sad je bilo namrteno i besno. Izgledala je staro i poraeno. Neno je pogladila Jelenu po obrazu, vratila joj mrtvu bebu, a zatim se okrenula i pogledala Hortenziju. Obeavam ti da Murat nikad nee stupiti na presto. A sada, gubite se odavde svi! Prolo je nekoliko meseci, a Jelena nije izlazila iz svojih odaja, niti je primetila smenu godinjih doba. Bol je bio kao reka puna virova, neprekidno je ikljao sve veom snagom vukui sa sobom sve na ta naie u beskrajnom toku iz kojeg se nije moglo. Nita nije mogla da radi, jed va da je disala. Sad su se smenjivali. Nije dozvoljavala slukinji da razmakne zavese, ponekad nije znala da li je dan ili no. Ustala je i protegla se. Udovi su joj bili ukoeni. Nisu je sluali. Toliko dugo je sedela ili leala da je zaboravila da se kree. S gaenjem je odgurnula posluavnik. Kako se bilo ko usuuje da joj donese hranu? Oseala se kao da ju je iskasapio neki nemarni mesar. Slukinja ju je obavestila da sultan hoe da je poseti. Trebalo je da se okupa, dotera i da izae pred njega. Zato? Da bi hvalio njenu plodnost i lepotu govorei joj da e imati jo dece. Zar mu nije bilo dovoljno to je unitena? Njegove prazne rei ispunile su je mrnjom. Gde mu je bol? Nekad ga je posmatrala kao ljubaznog i oseajnog oveka. Nije htela da ivi. Nije brinula o sebi. Nije je zanimalo ta su joj radili. Izgubila je sve koje je ikad volela. Ljutila se na Boga. Oseala se kao marioneta kojoj su bez milosti povlaili konce. Pala je na kolena i zajecala Moja beba... Moja beba... Vratite mi moju bebu. Cepala je odeu, upala kosu pokuavajui da skine bol sa sebe i da se bar malo umiri, ali bol se uvek vraao kao gladni komarac. Nije ula kucanje, ali osetila je Roksanine dobro poznate ruke kako je diu s hladnih ploica. Roksana je pucnula elegantnim prstima, a dve slukinje uurbano su napunile kadu u oku. Bez rei, Roksana je poela da elja Jelenu vraajui u ivot njenu masnu, umrenu kosu. Uhvatila ju je za ruke i paljivo pregledala izgrizene nokte, a zatim joj ih vratila na krilo. Jelena je sedela kao obamrla, poput iscrpljenog vojnika kojeg je savladao mamurluk. Slukinje su joj lice umrljano suzama prekrile ugrejanim pamunim pekirima natopljenim limunovim sokom, doterale su joj obrve tako da lie na dva tamna elegantna luka i isturpijale ono to joj je ostalo od noktiju. Zatim su joj pomogle da svoje iscrpljene udove opusti u vruoj vodi u kojoj su rastvorena aromatina ulja s mirisom mandarine. Sve besane noi isprale su joj iz kose. Poto su je osuile pekirima, celo telo su joj namazale gustom smesom od ulja, pirina, brana, meda i aromatinog bilja, a zatim je ponovo uronile u toplu vodu gde su je trljale sapunom i ispirale masku. Kada je izala iz
132

kade, koa joj je bila meka i ruiasta poput deje. Odisala je sveinom prvih prolenih cvetova. Obukle su je u meki kaftan koji joj je pao niz ramena kao grane alosne vrbe. Roksana ju je uhvatila ispod ruke i izvela u osunano dvorite. Jelena je mirkala; bio je to jedan od onih divnih, vedrih hladnih zimskih dana kada sve izgleda isto, novo i puno obeanja. Stajala je udei se kako svet jo moe imati svetlosti kad je njena dua obitavala u dubokom mraku. Sunevi zraci plesali su na cvetnim laticama koje su se eljno propinjale da ih uhvate. Svetlost se prelamala u kapljicama fontane kao da je neko bacao dijamante u vazduh. Ne znam ta da ti kaem, Jelena. Ne postoji re koja e ti zvuati kako treba. Mogu ti rei samo da nisi jedina osoba koja je preivela tako neto i uverevam te, iako je deo tebe zauvek nestao, da e ti vreme ublaiti patnju. Jelena je skrenula pogled s fontane i zadubila se u Roksanino lice. Paljivo je pogledala ovu enu, ija je lepota podseala na ikonu, koju godine ne dotiu. Izgledala je mirno kao i uvek, ali u uglovima njenih usana Jelena je prepoznala bol. ta je sve podnela da bi postala i ostala majka sultanija koliko rtava, koliko lai, koliko prevara? Jelena je polako shvatala da se, bez obzira na bitke u spoljnom svetu, prave bitke odigravaju unutar ovih zidina. U haremu je zlo bilo sredstvo za postizanje moi. Vi? Pre mnogo godina. Tuga joj je preletela preko lica i nestala pre nego to ju je Jelena prim etila. Godine potiskivanja i samokontrole nauile su je da nikome ne pokazuje ono to ne treba da se vidi. Hou da umrem. Znam, ali moramo da prihvatimo ivot koji nam je dat. Nije na nama da ga okonamo. Moramo izdrati sve bolne lekcije. I mi, ene, ratujemo. Kroz patnju Bog nas iskuava, ui i jaa. Moramo verovati da ovo nije bilo njegovo vreme bez obzira na razlog, a ti mora da nastavi dalje. Mehmed ne saosea sa mnom, a bilo je to njegovo dete. Ne veruje mi da je Hortenzija poinila taj gnusni zloin. Dozvoljava joj da i dalje boravi u haremu, gde moram da gledam kako likuje nad mojim bolom. Do kraja godine otii e u provincije s Muratom. Teko da e se mukarac vezati za tako malo dete. Nije ga nosio devet meseci u sebi, nije ga rodio. Mehmed je, jednostavno, veoma razoaran, moda ak ima i oseaj da nije uspeo u neemu, ali nikad nee oseati tvoj bol. to se Hortenzije tie, vreme e joj dodeliti ono to zasluuje. Verovatno ti sultan nee poverovati kad je optuuje za smrt bebe jer su mukarcima enske spletke strane i nerazumljive. Osim toga, ako je pogubi, naslednik e mu ostati bez majke u kljunim godinama svog razvoja, a ne moe oekivati da je ponovo udalji sad kad se toliko pribliilo vreme njihovog odlaska, a on se vezao za deaka. Jelena je shvatila da Roksana zapravo vlada haremom i odluuje o tome ko e otii, a ko ostati. Iako je Roksana branila Jelenu od Hortenzije unutar ovih zidova, nikad nee opteretiti
133

svog sina istinom o tome ta se zapravo desilo. Iako je Arak u dobrim odnosima sa sultanom, on slui i majku sultaniju, protiv ije volje nee nita preduzimati. Dete je mrtvo i to nita nee promeniti. Majka sultanija nee rei svom sinu nita to bi mu poremetilo vladavinu. Jelena se zgrozila nad sopstvenom naivnou. Hortenzija je sve ovo sigurno ve znala. Treba ti vremena, Bedrija, ali ao mi je to ti ovo moram rei moj sin nije strpljiv ovek. Verovatno sam sama kriva za to. Otac mu nikad nije posveivao panju. Ponekad sam mu to nadoknaivala, ali ponekad su me pritiskale sopstvene brige i nisam pruala mnogo, ak ni sopstvenom sinu. Jo si mlada. Nemoj da digne ruke od svog ivota. Doi kod mene kad god poeli. Mehmed e te posetiti veeras. Spremi se za njega. Kad je sultan doao u njene odaje, prvi put za tri i po godine, bio je oprezan. Neprekidnu udnju otupela mu je neizvesnost. Odaje su joj bile slabo osvetljene uprkos tome to je stalno zahtevao vie svetlosti. Nije bio spreman za njen izgled izmuene ene koja optuuje. Oi su joj bile ravnodune, a pogled prazan. Kad ju je uzeo, imao je utisak da je mrtva. Mesecima je imao strpljenja, ali sad je ve postajao razdraljiv. Mnoge ene izgubile su decu, morala je da nastavi ivot. Trebalo je on da se ljuti naslednik je bio njegov. Zapale su mu za oko dve nove devojke koje su tek zavrile obuku. Ako ga ovde niko ne eli, okrenue se onima koje ga hoe. Bilo mu je teko. Zaista ju je voleo. Da joj je dao malo vie vremena, moda bi ... Ljubomora mu se komeala u stomaku kao uzburkani okean. To dete, koje je ivelo samo nekoliko nedelja, isisalo je svu ljubav iz njenog srca. Za njega vie nita nije ostalo. Naneta mu je nenadoknadiva teta, iako je ranije bio ubeen u njenu ljubav. Ostaviu te veeras na miru. Izgleda mi iscrpljeno i uznemireno, draga. Vratiu se sutra, a posle toga se neemo videti nekoliko meseci. Habzburzi su opet zauzeli Budim i hou da se razraunam s njima jednom za sva vremena. Glas mu je bio stegnut. Razljutila ga je njena ravnodunost prema njegovom odlasku. Izgledalo je da uopte ne strepi za njegov ivot. Jesi li se obraunao s Hortenzijom?, prasnula je. Sada nije imao vremena za Hortenziju. Deo njega bi je drage volje kaznio ako bi mu to vratilo Bedriju, ali Muratu je majka bila potrebna, a bio je ve u dobu kad treba vie vremena da provodi pored oca. Dosad jo niko nije okrivio Hortenziju osim Jelene. Moda e se oporaviti dok se ne vrati. Jelena, ne razmilja trezveno. Hortenzija nije uguila bebu. Bebe umiru. Ne!, vritala je. Ubila ga je, ti bezduna zveri! Oamario ju je svom snagom. Pala je na divan i ostala da lei, beivotna. Ne zaboravi kome se obraa. Sad je dosta. Neu vie nita da ujem o tome, izaao je iz odaje drhtei. Roza je stavila svoju smaragdnu ogrlicu i divila se njenom odsjaju. Bio je to dar eljiv poklon koji joj je doneo i zadovoljstvo i bol. Uvek se trudila da bude lepa svome muu, ali oseala je da nije osvojila njegovo srce. Nije pokazivao interesovanje za druge ene, uvek je bio ljubazan prema njoj, u stvari, ponekad su se ba dobro zabavljali, otvoreno joj je priao ta mu se tog dana
134

deavalo, ubedio ju je da je potuje i da ima poverenja u nju, ali neto je ipak nedostajalo. Setila se kako je nepomino stajao mirkajui na popodnevnom suncu kad mu je prila. Svetlost mu je razigrano plesala na otmenom kaputu od zlatnog brokata i obasjavala lice toplinom i prozranou koja je zarobila njen pogled. Njegove srdane, ljubazne oi osmehivale su joj se dok se pored njega propinjao i ljubomorno frktao prelepi beli pastuv. Konj i kaput bili su svadbeni poklon od sultana. Lepo izgleda veeras, Rozo. Nisam ranije video tu ogrlicu. Divna je. Dobila sam je za svadbu od Jelene. Njoj ju je poklonio sultan. Dosad nisam smela da je nosim. Nikad nikome nije stajala kao njoj. Bio joj je to najvredniji nakit, zato je insistirala da ga uzmem, odgovorila je Roza dok joj se suza slivala niz obraz. Duan je oseao gr u stomaku svaki put kad se pomene Jelenino ime. Voleo bi da se oslobodi toga i da se potpuno preda svojoj eni, ali deo njegovog srca jo je bio kod Jelene, to ga je spreavalo da istinski zavoli Rozu. Bio je nervozan i zbunjen zbog pomeanih oseanja. Jo od venanja, pre dve godine, redovno je imao none more o bolnom poslednjem razgovoru s Jelenom. alio je to su im poslednje rei bile g rube. Grinja savesti preplavila ga je kao ljutito more izgubljenog mornara koji se bori s talasima. Izneverio je Jelenu, njenog oca i svoju porodicu time to nije uspeo da iskoristi jedinu priliku koja mu se ikad ukazala da joj kae koliko je voli i time promeni svoj ivot. Istina, tokom godina postao je praktiniji, disciplinovaniji i manje odluan kad je trebalo da povue odreene poteze. Deo njega pomirio se s injenicom da je Jelena za njega izgubljena, emu je doprinelo iskreno prijateljstvo sa sultanom i ponos zbog visokog poloaja. Meutim, im ju je ponovo ugledao, setio se najdubljih oseanja koja su leala skrivena, dok je on ubeivao sebe da je on gospodar svoga srca. Video joj je elju i enju u oima kojih ranije nije bilo, zbog ega su mu se rasplamsale ljubav i nada. Sigurno joj se divno slagala uz oi, rekao je odsutno dok se poigravao smaragdima. Roza ga je iznenaeno pogledala: Kako zna? Duan je ponovo obratio panju na svoju enu i shvatio koliko je pogreio. Pre nego to je pala, pogledala me je u oi bile su ljupke i zelene. ao mi je to nisam mogao da joj pomognem. O, Duane, tako si astan! Setila se kako je izgledao zbunjeno, napeto i zabrinuto kad se Jeleni desila nezgoda. Osetio je ubod grinje savesti to je toliko astan da krije oseanja od sopstvene ene. Nedostaje ti Jelena, zar ne, draga? Duan ju je obuhvatio rukama. Hajde da doekamo goste. Ponosno u im pokazati da imam najlepu enu u provinciji! Bio je svestan svoje sree. Roza je bila preduzimljiva ena koja bi uinila sve da ga zadovolji, pravi prijatelj. Voleo ju je, ali ne onako kako je ona elela. Taj deo sebe nije mogao da joj da. Uprkos obuci, naslutio je njen strah, ali nita joj nije rekao. Bio je strpljiv, a vremenom mu se otvorila puna poverenja i spremnosti da mu se preda. Svaki put kad su vodili ljubav bilo je divno, senzualno i uzbudljivo. Oseao je potpuni mir dok je bez reci leao pored nje drei je u naruju.
135

Oigledno je bila veoma sposobna da zadovolji mukarca, ali da je bio potpuno i skren prema sebi, priznao bi da mu je esto Jelenin lik bio pred oima dok je doivljavao vrhunac. Kada su do Duana i Roze dole vesti o roenju sultanovog deteta, Duan je bio zapanjen. Da li je njegovo iznenaenje poticalo od konanog priznanja sopstvenog poraza, okonanja preutnog takmienja izmeu Duana i sultana? Sad je izvesno da vie nikada nee biti zajedno, ali zar nije to znao i ranije? Da li je ikad iskreno verovao da e nekad opet biti zajedno? Plan mu je bio smean, upalj, osuen na propast od samog poetka izmiljotina naivnog idiota, pa ipak, porodica ga je pustila da ide. Dao je re Jeleninom ocu, re razmetljivog mladia koji nije razumeo granice sopstvenih mogunosti. Molio se da mu Ivan i njegova porodica oproste i da u ovom oveku, kakav je u meuvremenu postao, ne trae onu budalu odranije. Sedeo je uspravno, a znoj je liptao s njega. Duane, Duane, to je samo san, ljubavi. Rozin neni glas probio se kroz maglu i zbrku komara pre nego to se ponovo zagnjurio u jastuke. Roza je sedela na ivici kreveta tapkajui mu elo mokrom maramicom. Evo, popij ovo, rekla je. Ne znam kakve muke ti opsedaju duu, ali ako mogu da uradim bilo ta za tebe, samo reci. Duan je otpio gutljaj ohlaenog aja od kamilice i ponovo legao. Veeras si bila divna, Rozo. Veoma sam srean to si pored mene. ak joj je i u tami video oi. Pruio je ruku i neno joj obrisao suzu s obraza. Sve u uiniti da te zasluim, Rozo. Mnogo si mi draga. Pre otprilike dve nedelje Duan je shvatio da Roza hronino kalje. Da je malo razmislio o tome, primetio bi da manje jede i da je blea nego inae. Rekao je slukinji da skuva aj od jasmina i otiao da potrai Rozu. Leala je na divanu na svom omiljenom mestu u dvoritu. Napravila je prijatan kutak za sedenje. Oko ivica bile su poredane velike saksije od terakote iz kojih su rasle puzavice klematis, glicinija i buganvilea, i obavijale stubove i irile opojan miris. Izgleda umorno, Rozo. Da, zaista sam umorna. Ovaj iscrpljujui kaalj mui me nedeljama, ali sigurna sam da e brzo proi. Zar toliko dugo? Rekao sam slukinji da ti napravi aj i neko pecivo. Hou da se dobro odmori. Biu u blizini narednih sedmica i obilaziu te povremeno. Odloiu potovanje za sledei mesec. Nema potrebe, Duane. Bie mi bolje za dan-dva. Videemo, rekao je, neno je poljubio i otiao da razgovara sa slukinjama. Naredio im je da se dobro brinu o njoj i da je ne zamaraju. Kad je otiao, oseao se kao da su mu creva vezana u vor. Rozino stanje nije se poboljalo ni sledee nedelje. Duan je doao kui ranije i doneo joj korpu kajsija koje je najvie volela. im je uao, zauo ju je kako kalje. Vie nije mogao da potiskuje uasan oseaj koji je imao u stomaku. Drala je maramicu na licu oajniki pokuavajui da se svlada pred njim, ali kaalj joj je potpuno slomio krhko telo. Kad je sklonila maramicu, Duan je video krv. Kleknuo je pored divana i spustio elo na njeno krilo.
136

Od kada? Od danas ili jue. U jednom trenutku sam mislila da e mi biti bolje, pa nisam htela d a te zabrinjavam. Izgleda da ipak nisam tako dobra ena. Odjednom, Duan je osetio kako se na njega svalio ogroman umor. Pogledao je njeno neno lice i skrhanim glasom prozborio: Bila si divna ena, najbolja koju sam ikad imao. Roza se zakikotala i pomazila ga po glavi. Bila sam ti jedina ena i to jedva dve godine. Bile su to najlepe godine mog ivota, a nisam ti dala ni naslednika. Uzeo ju je za hladne i drhtave ruke gledajui u pod. Znam da me nisi voleo onako kako sam ja volela tebe. Zaljubila sam se u tebe im sam te ugledala, ali mislim da sam srena jer mi se san ostvario. Htela sam da pobegnem od svog ivota i pobegla sam. U Jeleni sam nala sestru koju sam oduvek elela, imala sam mua kakvog sam oduvek zamiljala. Srena sam to volim vas dvoje. Nemoj da tuguje zbog mene. Ako ti se ikad ukae prilika, molim te, vrati ove smaragde Jeleni. Reci joj koliko sam je volela i koliko mi je nedostajala. Ionako njoj bolje stoje. Oprosti mi, Duane, toliko sam uivala u braku s tobom. Te noi dobila je visoku temperaturu. Duan je danonono sedeo pored nje, brisao joj elo, zasmejavao je dogodovtinama iz mladosti i drao za ruku. Ponekad bi zaspao s glavom u njenom krilu kao da se onesveuje i opet osveuje. Ostavljao bi je samo kad je trebalo d a izda naredbe slukinjama. Tokom tog vremena nisu priali ni o emu. Zajedno su se suoavali sa smru jedan kao preiveli, a drugi kao poraeni, to ih je zbliilo na nain za koji je Duan znao da se vie nikad nee ponoviti ni sa jednim ljudskim biem. Borio se s tugom i oseanjem da ima povlaeni poloaj. Umrla je sedmog dana posle podne. Duan je odneo njeno beivotno telo na krov da vidi zalazak sunca, kao to je uvek volela da radi kad je on bio tu. Bio je usamljeniji nego ikad. Planirao je previe, eleo je previe, oekivao previe. Zapanjilo ga je koliko je bio nezreo. Sledeeg jutra sunce se usudilo da ponovo izae ogromno kao savreni narandasti krug koji puzi po horizontu. Sluge su se popele na krov i istrgle mu njeno telo iz ruku.

137

etrnaesto poglavlje
VENANJE

ekoliko meseci kasnije Arak je saoptio sultanu vest o Rozinoj smrti. Primio je pismo od Duana im je umrla, ali nije smatrao neophodnim da odmah prenese novosti Mehmedu smatrajui da bi to moglo dodatno potresti Jelenu. Sultan je ve bio umoran od borbe sa sopstvenim bolom i razoaranjem zbog Jeleninog odbijanja. Jedva je doekao da svoju tugu podeli sa sapatnikom koji mu je mnogo nedostajao, pa je naredio da se Duan odmah vrati u Istanbul. Duan je primio sultanova nareenja s pomeanim oseanjima. Poruka je bila dvosmislena; izazvala je nelagodu u njemu. Nagovetavala je da nije sve po starom. Moda su mu preutali neto s ratita. Uprkos zabrinutosti, bilo mu je drago to e se neto promeniti. Postao je potiten; etao je po kui, uzimao Rozinu odeu i provlaio svilu kroz prste, alostan i usamljen. Ponekad bi sedeo pored spomenika od ruiastog granita koji je podigao za nju, pokuavajui da svom ivotu d bar neki smisao. Odluio je da ostatak ivota posveti sultanu i da s vim svojim biem slui Carstvu. Prihvatie ivot koji mu je namenio Alah, kao i sudbinu koju je dodelio Jeleni; bar e moi da upozna njenog sina. Posle tromesenih priprema konano je zatvorio kuu i neto malo pre zime 1534. krenuo na put u Istanbul. Arak ga je doekao prijatnom dobrodolicom i porukom od sultana da e ga primiti im se Duan odmori od puta i osvei. Iznenadio se tolikom hitnou, a poto je bio suvie umoran da bi spavao, samo se okupao, jeo i odmah pozvao Araka da ga najavi kod sultana. im je kroio u sultanovu odaju, iznenadio se srdanim doekom sultan je ustao i poao da ga doeka rairenih ruku. Primi moje sauee. ao mi je zbog tvog gubitka, ali drago mi je to si se vratio. Otkako si otiao, sve je polo naopako. Gospodaru, ao mi je to to ujem. Niko mi nije preneo loe vesti. Duan je posmatrao Mehmeda. Promene su bile gotovo neprimetne, ali ipak prisutne namrtene obrve, umorne oi, iri pojas, drhtave ruke. Svega toga nije bilo kad je Duan otiao. Plaim se da sve loe vesti potiu iz unutranjosti ovih zidina. Prvo elim da ti kaem da te imenujem za jednog od svojih vezira. Gospodaru, to je velika ast koju nisam oekivao. Zasluio si. uo sam izvetaje o tvom napretku, a treba mi svea krv na visokom nivou. A li
138

e se uskoro povui i najverovatnije e ga zameniti Selim, pa ostaje jedno upranjeno mesto. Duan se naklonio u znak zahvalnosti. Smem li da pitam ta vas mui kod kue, gospodaru? Hajde, popij aj sa mnom. Krenuli su prema divanu. Oko njih su se sjatili paevi neujnih koraka u mekim, konim papuama. Izmrvili su miriljave listove aja u pozlaene ae i prelili ih kljualom vodom. Umro mi je sin kad je imao est nedelja, pretprolog leta. Tek smo odluili da to obelodanimo. ekali smo da vidimo da li e ponovo zatrudneti, ali vetica mi ne dozvoljava da je dotaknem i vie nema ni govora o tome. Sultan se ogoreno nasmejao. Izgleda da nju uopte ne zanima ta ljudi misle. Sultan je uutao, a Duan se zbunio kad je osetio ljutnju i odbijanje u njegovom glasu. Naravno, radovao sam se novom nasledniku koga sam toliko eleo, ali bebe umiru. Morao sam da se pomirim s tim. I sam zna koliko sam voleo njegovu majku, ali optuila je majku mog najstarijeg sina za ubistvo bebe i trai da je pogubim. Obj asnio sam joj da se Hortenzija nikad ne bi usudila da poini takav zloin, ali nee da se smiri. Glas mu je malo omekao. inilo se da gleda kroz Duana, u zid negde iza njega. Plaim se da ne moe da preboli gubitak i uopte mi ne prua podrku. Slomila mi je srce. Ne mogu vie da podnesem ovo stanje. Ismevaju me zbog nje. Hortenzija i Murat uskoro idu u provinciju. Napunio je jedanaest godina, vreme je da upravlja svojim prinevskim domainstvom, ali Bedrija, uzdahnuo je, morae da napusti harem. Duan je protrljao elo. Borio se sa svojim potisnutim oseanjima. Duboko ga je pogodio sopstveni gubitak, ali vest o Jeleninoj tragediji proburazila ga je kao otar no. Duane, sav si bled. Jesi li bolestan? Gospodaru, izvinjavam se. Samo sam umoran od puta. Bole me vae tragine vesti. Duboko su me potresle vae muke. Duane, ovo je bio samo uvod u ono to elim da zatraim od tebe. Gospodaru, ovde sam da bih vam sluio. Hteo bih da je uzme za enu. Jo se nije sasvim oporavila. ao mi je to te optereujem njome. Znam da previe traim od tebe, ali sada ti treba ena, a ja sam je zaista voleo. Znam da e se u tvom domainstvu dobro brinuti o njoj. Moda e konano nai malo mira kad izae iz harema jedino mi to donosi olakanje. Jo je veoma lepa, a ti e se, svakako, ponovo eniti. Ako postane neposluna, ima moju dozvolu da se ponaa s njom po sopstvenom nahoenju. Duan je ustuknuo. Misli su ga muile kao nabujala reka koja preliva korito, brie vreme poput nagomilanog ubreta i vraa ga u nevinu prolost kad se penjao po brdima jurei za suncem sve do kraja sveta. Osam godina je prolo otad. Taman kad se pomirio s injenicom da ju je izgubio, treba da se ponovo sastanu. Grozniavo je traio rei. Gospodaru, bie mi velika ast. Razgovarau s Arakom. Moram da te obavestim i o drugim dogaajima. Te veeri Arak je doao kod Duana. Nije izgubio nimalo od nekadanjeg tajanstvenog ara.
139

Duan se s toplinom seao zajednikih trenutaka. ekao je da Arak progovori. estitam ti na novom zaduenju. Dobro si obavio zadatak, kao to smo i pretpostavljali. Hvala ti, Arae. Usledila je pauza, ali Duan nije nameravao da je popuni reima. Znao je da Arak ima neto da mu saopti. Dakle, posle svega to se deavalo, oenie se svojom roakom. Bilo je neke zlobe u Arakovom tonu, to je Duanu dalo do znanja da Araku ne prija informacija koju treba da mu saopti. Ipak, bio je svestan Arakove moi. Nauio sam da nema svrhe opirati se gospodarici sudbini, Arae. Sultan je uznemiren. Hoe da ukloni konkubinu iz harema, ali i da je d nekome u koga ima poverenja. Oigledno je mnogo propatio. Ne vidim zato bih jo vie oteavao i vraao se u davnu prolost. Mislim da je najbolje jednostavno ispuniti svoju dunost. Arak je utao. ujem da joj nije dobro? Dva mukarca gledala su jedan drugog pravo u oi. U tom trenutku Duan je pomislio da je Araku Jelena prirasla za srce. Osetivi njegovo razumevanje, Arak je oborio pogled. Bol je malo popustio, ali se jo mui. Nadam se da e s tobom nai mir. Venanje e se odrati za tri nedelje od dananjeg dana. Sultan je traio da ceremonija bude skromna s obzirom na okolnosti. Straar je spreman da ti pokae tvoj novi dom u gradu. Neka te Alah blagoslovi. Posle Duana, Arak je otiao da obie Jelenu. Svak i put kad bi je video, iznenadio bi se njenim izgledom. Znao je da se zapustila uprkos njegovim savetima, ali nita ga nije pripremilo za prazninu u njenim oima. Jelena, neno je rekao, imam vane vesti za tebe. Napustie harem. Konano, Arae, ba kao to si me i upozoravao, zapala sam u nemilost. Kako je odluio da me se rei? Iskreno verujem da te Alah uva, dete moje. Jelena se nasmejala, prazno i suvo. Arae, uvek si bio dobar prema meni. Kako moe da kae tako neto? ini mi se da samo bijemo estoku bitku jedno protiv drugog. Ako shvati da takvu bitku nikad nee dobiti, moda e moi da nae sreu u godinama koje su pred tobom. Istina je da su neki od nas izloeni veim izazovima od ostalih, ali mora imati vere, draga moja. Jelena, molim te, sedi. Hteo je da je zagrli, da je pomiluje, da joj olaka bol, ali znao je da e ga ta elja minuti kad ona ode odavde. ta je bilo, Arae, reci mi o emu se radi. Znam da si ve pretrpela veliki gubitak, ali plaim se da ti moram rei jo jednu lou vest pre nekoliko meseci Roza je umrla. Znam da ste bile bliske. Video je koliko se trudi da joj glas ostane miran. Kako? Izgleda da je dobila tuberkulozu. Ljupka, vedra, vesela Roza, puna zahvalnosti... Seam se naeg prvog zajednikog o dlaska u hamam. Nekim devojkama nedostajala je kua i iskoristile su mrak da se isplau. Dok smo tiho
140

leale zadubljene u misli, svaka u svome krevetu, bolni uzdasi prekidali su tiinu. Bila je to duga no, sve smo se probudile s oseanjem tuge i teskobe. Bile smo zahvalne na toplini hamama koja nam je zagrejala srca. Kad je dolo vreme da se vratimo u sobe, shvatile smo da nema vie ogrtaa i da nemamo ime da pokrijemo gola tela. Slukinja nam je ljutito rekla da ih je ostavila ispred vrata i da e sve prijaviti upravnici. Roza, koja je sakrila ogrtae, pustila nas je da trimo gole niz hodnik do soba. Potpuno mokre, sakrivale smo rukama grudi i bacile se na divan smejui se. Mislim da sam ve uo za to, rekao je s osmehom. Zauvek e iveti u naim uspomenama. Da, hoe. Nedostajae mi, pretpostavljam da e i njenom muu, rekla je Jelena mrtei se. Pozlilo joj je kad je shvatila da su njene prve misli u vezi s Rozinom smru bile o Duanu. Mislim da sam ti u oima video da ga poznaje pre nego to si se onesvestila na Rozinom venanju. Zna li Rozinog mua? Ja... On... Mislim da ga znam od kue. Jednom mi je rekao da ste roaci. Pa... da. Ako je to zaista on, onda smo neki dalji roaci. Iznenadila sam se kad sam ga videla, ali im sam saznala za trudnou, zaboravila sam na to. Moda mu se zbog toplih sunevih zraka koji su joj milovali bledu, masnu kou uinilo da joj se vratila boja u lice i energija u beivotno telo, kao da je odjednom nestao sav umor i iscrpljenost proteklih meseci. Znao je da ga lae. Sultan ga je pozvao da se vrati u palatu jer ne zna da se poznajete odranije. Bolje da ostane tako. Sultan hoe da te uda za njega. Jelena je razrogaenim oima buljila u Araka pokuavajui da obuzda nalet oseanja koja su joj kljuala u grudima. Pre samo nedelju dana legla sam s njim, promucala je. Verujem da mu je stalo do tebe vie nego do bilo koga drugog. Pati zbog svega to si preivela. Insistira da bude domain na vaem venanju. Ima visoko miljenje o Duanu. Ovaj brak je dokaz koliko brine za tvoju dobrobit. Venanje e se odrati tri nedelje. Arak se poklonio i odmah izaao. Skoro da joj se potpuno otkrio. Nije eleo vie nita da uje, niti da joj dozvoli da primeti koliko je tuan. Nedostajae mu vie nego to bi mogla da zamisl i. Kad odu Jelena i Hortenzija, morae da se potrudi da ponovo izgradi harem i ispuni Roksanina oekivanja. Te noi sultan je primio Hortenziju. Znala je da je vie ne eli onako kako je ranije udeo za njom, ali bila je svesna da e mu njena panja prijati jer se oseao odbaeno i nezadovoljno. Posebno se pobrinula za svoj izgled. Stavila je nakit koji joj je poklonio kad se Murat rodio, prsten od tamnoplavog safira uokviren raskonim zlatom koji se savreno slagao s njenim priveskom ba iznad razdeljka njenih grudi. Obukla je providne alvare da bi sultan obratio panju na njene noge, kojima se oduvek divio. Nagovarala je Araka da joj ugovori susret sa sultanom jer mora nasamo da razgovara s njim, obeavi mu da e lepim vestima razgaliti
141

Mehmeda. Arak je naposletku pristao, ali kad ju je poveo d o odaje, u njegovom ponaanju nije bilo ni ponosa ni potovanja, a Hortenzija je primetila sumnjiavost u njegovim oima. Mehmed ju je srdano pozdravio, a ona mu je pala pred noge i poljubila mu rub kaftana. Zatim je nastavila da ga zavodi i da mu laska d ok se nije opustio i poeo da uiva u njenom drutvu kao nekada. Utonuo je u njeno oboavanje kao u polje penice, preputajui joj se fiziki i emocionalno. Kasnije te veeri graciozno je ustala s divana na kojem je on jo leao, iscrpljen i gotovo nag, da mu sipa erbet iz porcelanskog kraga koji su im upravo doneli i spustili na sto od orahovine. Vratila se pored njega i stavila mu aromatine kristalne ljuspice na usne. Mehmede, gospodaru moj i ratnie, uvek e imati moje srce, uzdahnula je zabacivi meki kestenjasti pramen iza uha. Nagnula je glavu i osmehnula mu se zavodniki. Teko mi je da gledam kako se Jelena ponaa prema tebi. Ja, koja eznem za tvojim drutvom i dodirom, moram da patim kad vidim kako ti nanosi bol. Meutim, poto znam koliko ti je stalo do nje, rastuim se svaki put kad pomislim na to da je poludela od alosti. Poto je tvoja srea moja jedina briga, s potovanjem te molim da ti izloim jedan predlog. Izvoli. Znam za Jelenine lane optube. Uskoro u napustiti harem i oti i u provinciju s Muratom da obavljam svoju dunost i skloniu joj se s puta, ali Sara e ostati ovde. Zato ne dozvoli Sari da krene sa mnom? Tada u haremu vie nee biti ena na kojima e Jelena iskaljivati bes, to e joj pomoi da se oporavi i ponovo procveta u tvojim rukama. Mehmed je s divljenjem posmatrao svoju ljubavnicu i pomilovao butine koje su ga vrsto stezale do pre nekoliko minuta. ao mi je to odlazi, Hortenzija, ali znam da e se dobro brinuti o Muratu. Ostavi me sad, draga devojko, dala si mi ideju o kojoj treba da razmislim. Mehmed je leao na leima jo neko vreme, a zatim pozvao paeve. Spremite mi kupku i pozovite Araka. Arak je bio veoma znatieljan zato ga sultan zove. Pristao je da Hortenziji omogui prijem kod sultana jer nije mogao ni da zamisli kakvu e tetu ona uiniti. Sad je ve bilo kasno. U oima paa video je koliko je sultanov poziv hitan. Kad je uao, zatekao je sultana s raskopanim kaftanom, koji mu je lelujao oko glenjeva dok je krupnim koracima hodao gore -dole po sobi s izrazom lica kao u deteta koje se upravo sprema da prodere pare torte. Arae, dosad nijedna ena nije zarobila moje srce. Moram se potruditi da izdrim Jelenine patnje. Previe me boli zamisao da je se odreknem. Hortenzijin odlazak e je odo brovoljiti, ali verovatno e joj smetati to Sara ostaje. Ako i Saru udaljim, nema razloga da se Jelena ne oporavi. Odluio sam da oenim Duana Sarom, a da zadrim Jelenu i da budem nean prema njoj dok me ponovo ne zavoli. Arak je bio iznenaen novim razvojem dogaaja i sumnjiav prema njegovom ishodu. Iako je bio ubeen da je ovaj brak samo ispunjenje dunosti za Duana, zabrinuo se za Jelenu. Njene zelene oi, kao zamuena okna vitraa, razbistrile su se kad joj je pomenuo ivot s Duanom. Nije
142

verovao da bi se mogla ponovo vratiti Mehmedu. Gospodaru, prolo je vie od godinu dana otkako je mali princ preminuo. Bili ste veoma strpljivi i ljubazni. Hajde, Arae, vredi pokuati jo jednom, odgovorio je sultan. Otii u da obavestim Duana, gospodaru. Ne mora sada. Videu ga sutra ujutro, pa emo razgovarati o sveanosti povodom Muratovog odlaska. Tada u mu rei, a posle u otii da obiem Jelenu. Datum venanja moe da ostane nepromenjen. Kad je narednog jutra Duan uao u sultanove odaje, bio je raspoloen i pun energije. Uprkos hladnom vazduhu koji im je lizao kou kao otrica, nebo je bilo divno i plavo. Dopala mu se kua, raskona vila, pored samih zidina palate. Bila je vrlo ljupka. Zamiljao je prolee u svojoj novoj bati i Jelenu kako se odmara ispod lipe. Sultan je bio raspoloen kao i obino. Tokom sastanka ponaao se kao mladi koji je smislio lukav plan. Duan je to pripisao olakanju jer je konano doneo odluku. Iznenadio se kada ga je Mehmed pozvao da mu se pridrui nasamo kad su se ostali zvaninici razili. Duane, nikada te nisam pitao da li vie voli smeokose ili plavue? Gospodaru? Mehmed se zakikotao. Ponovo sam razmislio o tvom venanju. Duan se skamenio. Zadovoljan sam datumom i svojim svadbenim poklonom, ali mislio s am da promenim mladu. Ne izgleda mi ba veselo. Uveravam te da su sve ene u mom haremu prelepe i visoko obrazovane. Nema sumnje da e ti svaka od njih pruiti zadovoljstvo. Hortenzija mi je dala tu ideju kad mi je predloila da poaljem Saru u provinci ju s njom. Nema potrebe za tim. Ako se Sara uda za tebe, Jelenu vie nee muiti njihovo prisustvo. Tada e se konano izleiti i oporaviti. Zar se ne slae sa mnom? Duan nije mogao da izusti ni re. Vilica mu se ukoila. Nije mogao da pomeri nijedan mii. Sultan je bio toliko ushien svojim novim planom, da nije ni primetio Duanovu reakciju. Dakle, sve je reeno. Sutra u posetiti Jelenu i lino joj objasniti ta sam smislio. Sigurno e joj laknuti kad bude ula da e ostati u svom domu. Mehmed je potapao Duana po ramenu. Hajde da se proetamo. Prijae ti sve vazduh. Moda si pojeo neto pokvareno, rekao je zabrinuto primetivi koliko mu je novi vezir bled. Sutradan je Duan prisustvovao proslavi Muratovog odlaska u provinciju. Bio je krut i utogljen. Neki lanovi harema posmatrali su proslavu skriveni iza izrezbarenih drvenih paravana. Primetio je neko kretanje, ali nije bio siguran da li je to ona. Pitao se da li joj je iko rekao kakva je sudbina eka. Da li je znala koliko je malo falilo d a opet bude njegova? Pred svim vezirima i okupljenim zvaninicima, Murat je ponosno priao konju. Okrenuo se da ga svi vide. Ali ga je opasao osmanlijskim maem dok mu je Duan pridravao uzde a Selim
143

ogrta. Zatim su svi zvaninici, jedan po jedan, prilazili princu podseajui ga na njegovu dunost da bude pravedan i da brine o svojim vojnicima. Jelena je jedva naterala sebe da gleda ceremoniju. Pred kraj je samo bacila pogled na okupljene i trgla se kada je videla Hortenzijino ponosno lice dok se pela na koiju iza svog sina. Ni prizor njenog odlaska Jeleni nije doneo olakanje, ve samo bol zbog nekanjenog zloina. Tada je ugledala njega. Osim otmene odee, nita se nije promenilo na njemu. Srce joj je poskoilo. Radovala se to je ponovo otkrila da ima oseanja. Jedva je ekala da mu se ponovo nae u naruju, kod kue, konano. Te veeri Mehmed se briljivo doterao, skratio bradu, naparfemisao kou i osetio kako mu samopouzdanje raste dok je oko njega lebdeo miris citrusa. Priao je Jeleninoj sobi, sve i io. Poslednjih dana Jelena je poela dobro da jede. Boja joj se vratila u obraze. im je video da bolje izgleda, sultan se ohrabrio smatrajui da se Jelena oporavlja zato to je Hortenzija otila. Jelena se pokorno poklonila pred njim, a on joj se toplo osmehnuo. Gospodaru, dobro doli. Moram priznati da sam iznenaena vaim dolaskom. Ti misli da sam ja grub ovek koji ne zna za oprotaj, Jelena. Misli da ne znam kako se osea. Stroga si prema meni. esto zaboravlja da imam mnogo dunosti i da ne mogu slediti svoje srce u svemu. Imam lepe vesti za tebe. Nadam se da e te one uveriti u moju ljubav i razumevanje. Kao to si ve videla, Hortenzija je otila u provinciju s mojim sinom i moe biti sigurna da je vie nikada nee videti. Ipak, Sara je jo ovde, ali odluio sam da uklonim i nju samo da ti vie ne bi patila. Ali, Mehmede, tim inom ne kanjava ih za zlodelo koje su poinile. Uostalom, nema potrebe da ih sklanja, poto ja odlazim za nekoliko nedelja. Ne, ostae. Reiemo se tih ena za koje veruje da su te povredile. Kada odu, moemo da ponemo iz poetka, paljivo i bez urbe. Vreme e te izleiti. Osim toga, siguran sam da emo imati jo naslednika, ti i ja, neno je rekao. Jelena se nije ni pomerila. Skupila je svu snagu samo da bi se odrala na nogama. Obeanje da je eka novi ivot i ponovo sjedinjenje s Duanom predstavljalo je svetlost na kraju dugakog tunela. Vie nikome nee dozvoliti da joj to oduzme. Pokuala je da die, ali oseala je kako joj se zidovi pribliavaju, kako je mrve. Zaljuljala se, a njegove snane ruke neno su je spustile na divan. Moram priznati da nisam oekivao ovakvu reakciju, rekao je osmehujui se. Jelena se sabrala i odskoila. Dosta, Mehmede, dosta!, povikala je. Sultan nije znao ta se deava . Zar bi bio sa enom koja ne moe da te gleda? Nikad ti neu oprostiti to nisi zadovoljio pravdu. Neu ti roditi nijednog sina, obeavam ti. Zar si zaista toliko naivan da misli da u ovom svetu ena ne znamo kako to da spreimo? Sa mnom nee vie imati nijednog naslednika! Bes je zamaglio sultanove oi. jednim pokretom ruke uhvatio ju je za vrat i prikovao za divan. Nee mi se tako obraati! Ja sam ti gospodar i ne sme to nikad da zaboravi!, povikao je.
144

Jelena je protegla vrat svom snagom i pljunula ga u lice. Vetice nezahvalna!, prosiktao je briui pljuvaku s lica rukavom. Zatim joj je strgao alvare. Spustio joj se do lanaka, rairio joj noge i uspuzao se iznad nje. Jelena je pokuala da ga odgurne, ali nije imala anse protiv iskusnog rvaa. Pokuala je da vrisne, ali jedva da je imala snage da die jer ju je jednom rukom i dalje drao za vrat. Grubo se zario u nju, a ona je zajecala od bola odbijajui ga celim telom. Nastavio je da gura napred -nazad sve dok nije osetila kako joj je odrao sluzokou. Konano, zastenjao je i prestao. Zatim je ustao i popravio odeu. Pre nego to je otiao, prostrelio ju je pogledom. Najzad je bila tiha i poraena. Uzeo je ilim i pokrio je njime kao da vie nikad ne eli da je vidi. Zatim je otiao ne osvrnuvi se. Roksana je povela Jelenu dugakim hodnikom. Drhtala je celim telom plaei se da e neko iskoiti ispred nje i narediti joj da se vrati. Nosila je otmeni kaftan od zelene svile koji je naglaavao lepotu njenih oiju. Na uima je imala minue od safira veliine badema, a na vratu ogrlicu s istim priveskom. Srce joj je tako glasno udaralo u praznom grudnom kou i inilo joj se da bi ga Roksana mogla uti zahvaljujui svojoj izotrenoj intuiciji. Modrice s vrata i s butina su gotovo izbledele. Gledala je pravo ispred sebe. Godinama je sanjala o venanju s Duanom i pitala se kako bi bilo kada bi stajala pored njega pred oltarom u maloj seoskoj crkvi, okruena prijateljima i porodicom. Sada, osam godina kasnije, trebalo je da se ponovo sjedini s njim. Da li e moi da je voli sada? Roksanine utene rei prodrle su joj kroz misli. ujem da je dobar ovek, draga. Prava si srenica. Ovo je najbolje za sve. Budi dobra prema njemu. Moda i nae svoju sreu. Nedostajae mi. Mir s tobom. Kada je to rekla, ve su bile dole do dvorita. Kolone ljudi stajale su ekajui njen dolazak. im se pojavila, zauo se uzdah oduevljenja. ene iz harema, skrivene iza paravana, uzbueno su askale dok je prilazila. Jelena je primetila da nema sultana. Roksana ju je dovela do Duana i stala. Jelena je nastavila jo nekoliko koraka dok nije zauzela svoje mesto pored njega. Trudila se da ostane mirna. Prolo je osam godina otkako mu se ovoliko pribliila. Plaila se da ga pogleda. Bio je svestan sopstvenog drhtanja i ubrzanog lupanja srca; obuzela ga je neutaiva elja za njom. Polako je podigla glavu. Oi su joj se ispunile suzama kad je videla s kolikom ljubavlju, nenou i razumevanjem se srela. Suze su joj je slivale niz obraze. Nije mogla da ih zaustavi. eleo ju je ak i sada. Konano, nali su se sami u zatvorenoj koiji. Krenuli su ka palati. Kad je zauo uzvik koijaa, navukao je zavesu i zadrao dah dok nisu proli kroz kapiju i otisnuli se u spoljni svet. Naslonio se na sedite, iscrpljen i potresen. Uzeo ju je za ruku. Gotovo je. Gotovo je. Narednih dana nisu mnogo priali. Oprezno i stidljivo navikavali su se na novo okruenje. Duan je sveo broj slugu na minimum da bi njih dvoje imali to vie prostora. Prvih nekoliko noi leali
145

su u istom krevetu i bez rei gledali u tavanicu, zadovoljni spokojem koji im je donosilo suprunitvo. Svako je na svoj nain proivljavao sve to im se dotad desilo. Jedne noi Duan je ustao da donese neto iz komode. Vratio se sa drvenom kutijom u ruci i pruio ju je Jeleni. Otvorila ju je, a unutra su bili predivni smaragdi koje je poklonila Rozi za svadbu. Zamolila me je da ti ih vratim i kaem koliko te je volela i koliko si joj nedostajala. Jelena je neno izvadila ogrlicu iz kutije. Duane, jesi li je voleo? Nikad joj nisam mogao dati svoje srce, ali bila mi je odani prijatelj. Voleo sam je zbog njene dobrote. I ja sam je volela. Konano smo u braku, Duane, ali ne mogu da ti priem onako kako sam se nekad nadala. Oboje smo se promenili, Jelena. Svata smo proli i mnogo propatili, ali u sutini i dalje smo ista bia. Dok god eli da bude pored mene, ne treba mi nita drugo. Gotovo svake noi sanjala sam da smo zajedno. alila sam to ti nikad nisam pokazala koliko te volim. elela sam priliku da se vratim i da ponovo budem s tobom. ak sam pokuala i da pobegnem. Duan se nasmejao: To je vie nego dovoljno, draga. Shvatio sam da bez tebe nikada neu biti potpun. Moramo zaboraviti prolost i nastaviti da ivimo. itav ivot je pred nama, ne treba ga protraiti aljenjem zbog onoga to ne moemo da promenimo. Ali, Duane, izgubila sam bebu. Nosim ogroman bol sa sobom koji me ponekad odvue na mrana i turobna mesta, kuda ne elim da me prati. Pomoi u ti da podnese taj bol, obeavam ti. Doi i lezi pored mene. Hou da ujem sve o tvom neuspelom bekstvu. Te noi Jelena je prvi put u ivotu vodila ljubav. Kako je njeno poverenje u Duana raslo, upotrebila je sve svoje vetine koje je stekla na obuci da bi ga zadovoljila. Bilo je ovo potpuno drugaije iskustvo. Uprkos uivanju koje je osetila u sultanovim dodirima, uprkos svemu to je saznala o sopstvenom telu i njegovim potrebama, oseala je da su joj udovi klonuli, otvorila se kao da je neko povukao nit i rasparao je. Dok ga je uvlaila u sebe, zajedno su stenj ali u ekstazi stopivi se u jedno. Neno ga je jahala i stenjala dok joj je uzbuenje raslo. Njena duga kosa rasula se oko njih i unutar tog mranog prostora pohlepno su prodirali pogledima jedno drugo. Lako su se kretali u savrenom ritmu. Kad su u istom trenutku dostigli vrhunac, znala je da njen ivot poinje iz poetka jer je oseala istinsku sreu u najistijem obliku. Kako su dani polako i stidljivo odmicali, Jelena i Duan ponovo su otkrivali jedno drugo u zajednikim uspomenama, enji za porodicom i priama o razliitim ivotnim putevima. Zimu su proveli u kui, umotani u krzna i zagrljeni. Zajedno su se smejali i plakali, a kad je uhvate crne misli, plakala bi mu u zagrljaju. Malo-pomalo, bol je ileo iz njenog srca i due. Njihovo prijateljstvo i poverenje preraslo je u duboku ljubav i uzajamno potovanje. Razgovarali
146

su o svetu u kojem su se obreli i o zajednikoj budunosti kao ravnopravni partneri. Jednoga jutra, dok se oblaila, Jelena je osetila da e se onesvestiti i gotovo se sruila na stolicu. Slukinja je potrala da joj donese vode. Nejlan, dobro sam, zaista. Molim te, ostavi me samu na trenutak. Pozvau te kad mi bude potrebna. Jeste li sigurni, gospoo? Da, da, sve je u savrenom redu. Jelena je otvorila aluzine i pogledala u mirno dvorite. Nije mogla da porekne da se i ranije oseala ovako i da joj je izostalo krvarenje za koje se svake veeri molila. Prola su tri meseca otkako je napustila palatu. Nije bilo drugog objanjenja. Bilo joj je potrebno nekoliko trenutaka da se sabere, a zatim je pozvala slukinju. Nejlan, mislim da je Duan jo ovde. Molim te, reci mu da mi se javi pre nego to ode. Nejlan ju je upitno pogledala. Bio je to neobian zahtev. Vratila se sa Duanom, a Jelena ju je zamolila da ih ostavi nasamo. Pola je prema vratima, ali poto je znala da e je uskoro pozvati, te ako ode do veeraja, nee uti gospodaricu kako je zove, samo je stala iza paravana i saekala. Jelena je pogledala mua u oi, a srce joj je poskoilo od elje za njim. O, Duane, moj otac je bio u pravu kada je rekao da nikada neu nai boljeg oveka od tebe. Bila sam mlada i naivna, preispitivala svoja oseanja i pogledaj samo u kakve sam nas nevolje uvalila da bih na kraju shvatila koliko te volim oduvek! Jelena, ve smo proli kroz to. Sada smo zajedno i samo je to vano. Izgleda da jo ne moemo sve da ostavimo iza sebe, ljubavi moja. Duan je pogledao njeno izmueno lice. Obuzela ga je panika. Da li se razbolela? Jelena, ta je bilo?, pitao je promuklo. Mislim da sam trudna. Ne gledaj me tako, Duane, mislim da sam bila trudna i kad sam se udala za tebe. Nisam imala nijednu menstruaciju otkako smo zajedno, ali nadala sam se da je to zbog stresa. Otkad sam se porodila, nisam imala redovne cikluse.., Glas joj se raspukao. Duan joj je priao. Slukinja je stajala otvorenih usta oajniki pokuavajui da zadri dah. itava venost je prola dok nisu ponovo progovorili. Bila je sigurna da su je uli. Duan je pokuavao da se smiri. Jelena mu nikad nije ispriala o svom poslednje sus retu sa sultanom. Duane, molim te nemoj me zamrzeti i odbaciti! Ne bih podnela da me ponovo odvoje od tebe, ali moram da rodim ovo dete. Moe li da zamisli da zajedno podiemo to dete kao da je nae? Niko nee znati istinu, osim nas. Duan je netremice gledao svoju enu. Njena iskrivljena usta i moleive oi izmenili su joj lice. Skrenuo je pogled. Kako je to moglo da im se desi? Je li to neka okrutna kazna za njihovu prevaru? Oduvek je eleo porodicu, ali sultanovo dete... Hoe li ikad uspeti da se ot rgne iz ruku tog oveka? Poao je prema stoiu i mahinalno uzeo prvo to mu je palo pod ruku mali ukras od kineskog porcelana koji su kupili kad su prvi put ili u grad da proslave to su konano zajedno. Nesvestan svoje snage, otvorio je aku, a krhoti ne su se rasule po podu.
147

Ne smem ponovo da te izgubim, rekao je nesigurno. Jelena mu je potrala u zagrljaj. Ni ja tebe, Duane. Znam ta misli i znam koliko ti je teko, ali taj ovek nam je ukrao ivote i imamo pravo da ih povratimo. Neu mu dozvoliti da mi uzme bebu. Moemo da budemo porodica. Biemo srena porodica, obeavam! Ne mogu da se pretvaram da mi nije teko, deo mene osea da je veoma runo sakriti tako neto od njega. Duane, ja ne mogu da se vratim tamo, a to e se desiti ako mu kaemo. Zauvek emo biti izgubljeni jedno za drugo. Pustio me je da odem. Sada sam tvoja ena i ovo e biti tvoje dete, ali ti mora da odlui. Duan ju je vrsto drao u zagrljaju. Duboko je uzdahnuo oslobaajui bol zbog tako teke odluke. Jelena, ti zna da u voleti tvoje dete. Nadam se da emo imati puno dece, apnuo je i poljubio je. O, Duane, hoemo, ljubavi moja, hoemo... Za koji dan odlazimo u Bagdad. Boriu se za sultana protiv safavidskih jeretika. Nevolja je u tome to sam spreman da dam svoj ivot za njega. Mora mi neto obeati ako mi se neto desi, rei e mu istinu? Jelena ga je stisnula vre. Obeavam, ali znam da e mi se vratiti kao pobednik i da emo zajedno odgajati dete. Tiho i neprimetno, Nejlan se iunjala i potrala niz hodnik. Bila je to laka pobeda. Persijska vojska, predvoena ahom, pobegla je pre nego to je osmanska i stigla, ostavivi samo prainu za sobom. Kad su Turci uli u Bagdad, gradske stareine su ve odavno napustile grad i ostavile ga bez zatite. Osvajanje Bagdada bilo je strateki veoma vano zbog kontrole trgovakih puteva i prevlasti nad Tigrom i Eufratom. Sultan, odvojen od domaih briga, bio je ponesen ishodom i oaran statusom ratnika. U tom euforinom raspoloenju nestao je i najmanji trag zavisti, pa je poslao svog velikog vezira kui da prisustvuje roenju svog prvog deteta, a sam je ostao s vojskom da postavi garnizon i uspostavi red. Duan je bio presrean to se vratio Jeleni u pravo vreme. Kad je Bajazit doao na svet, glatko i isto kao kad strela ulazi u meso, doekale su ga Duanove ruke.

148

149

Petnaesto poglavlje
BAJAZIT

rajem leta 1541. godine estogodinji deak po imenu Bajazit skoio je ozarenom ocu u naruje. Otac je podigao sina visoko iznad glave, a zatim ga spustio dok je on ciao i pobedniki uzvikivao. Kikotanje je ispunilo sobu zaraznom istotom i sreom. Tata, tata, opet si me ubio! Ti si moan ratnik, deae moj. Iako si mali, mora se boriti ili u te golicati do smrti. Bajazit je skoio i potrao da se uhvati za tatine noge vritei dok je pokuavao da izbegne golicanje. Bio je to divan deak prodornih zelenih oiju. Malo je liio na majku; bio je obdaren gustim zlatnim loknama. Nije bio visok, ali bio je blagosloven vrstom graom. Jeleni je srce poskakivalo od radosti dok je gledala kako se igraju. Bajazit je beskrajno voleo Duana. Otac mu je bio uzor. Svake veeri nestrpljivo je ekao da se Duan vrati kui, patio je kad bi otac bio na putu i neprestano priao o tome da e, kad poraste, biti veliki vojnik i dravn ik kao i njegov otac. Duan se nikada nije pokolebao. Kad se vratio iz rata, ba na vreme pred poroaj, satima je leao s njom oslukujui ima li znakova da se beba pomera ispod njene zategnute koe. Uzeo je tek roenog deaka i podigao ga u vazduh svega nekoliko sekundi poto je doao na svet. Divljenje i zadovoljstvo na njegovom licu odmah su joj stavili do znanja da je posveen svojoj odluci svim srcem. Nikad vie nisu pomenuli Bajazitovo poreklo. lako je volela Duana zbog toga, muila je sebe zbog inj enice da nije ponovo zatrudnela. Prolo je est godina otkako se Bajazit rodio. Iako se trudila na sve mogue naine, nije uspevala da zane. Kad god bi dobila menstruaciju, nije uspela da potisne bes, ali njegov jedini odgovor bio je vrst stisak ruke. Toliko toga joj je oprostio, a ona ga je opet izneverila. Prila je Duanu i neno ga poljubila usput pomazivi sina po kosi. Vreme je za spavanje, barabo mala. Nejlan e te okupati, a tata e ti ispriati priu. Hoe li, tata? Priaj mi o evropskim dvorovima gde kraljevi jedu meso svinja, ene su zaivene u svoje haljine i izbeljuju lice dok ne postane belo kao sneg. Duan se nasmejao. Doi u im se spremi za spavanje. Izgleda umorno veeras, Duane. Je li sve u redu?, pitala je Jelena. Poveo ju je na terasu, gde su gledali kako sunce zalazi za Boston Tu su bili potpuno sami dok su ekali da im slukinja donese limunadu. Ubacio je nekoliko oraha u usta i uzdahnuo. Prvo mi ispriaj kakav ti je bio dan, draga moja. Bio je divan, dragi! Bajazit je proveo nekoliko sati sa svojim uiteljem, a posle nam je Nejlan
150

pripremila stvari za izlet poto je bilo lepo vreme. Otili smo na obalu Zlatnog roga. Bilo je mnogo amaca koji su ili gore-dole, a bokovi su im se presijavali crvenim i narandastim nijansama od sunevih zraka. Duga vesla skakutala su po povrini vode kao insekti. Kada smo se vraali kui, videli smo grupicu Cigana zabavljaa. Znam da ih ne bije dobar glas, ali Orhan i Nejlan su bili s nama. ovek je vodio dva velika crna medveda oko tr ga. Naterao ih je da stoje na dve noge, ree i tapu publici. Bajazit je zanemeo od straha i iznenaenja. Cigani su ozloglaeni samo zato to nemaju zvaninu religiju. Siguran sam da meu njima ima dobrih ljudi. Zvui kao da ste se odlino proveli. Mislim da e Bajazit veeras vrsto spavati. Ne proe nijedan dan a da ne osetim zahvalnost to mogu da radim ta god poelim. Samo nemoj da te ta tvoja radoznalost odvede u neke mrane prolaze. Ne znam da li bih smogao snage da te traim narednih osam godina, nasmejao se. Jelena ga je uzela za ruku, nasmeila se i srknula limunadu. Tako sam uzbuena zbog ovog putovanja, Duane. Neverovatno je da posle svega to nam se desilo idemo da obiemo nae porodice. Primila sam odgovor od majke. Otkako je ula da smo ivi i zdravi, ekaju nas i mole se za nas. U poslednje vreme u njenim pismima krije se nagovetaj pourivanja. Mehmedovo stanje se pogorava, Jelena. Znam da je oajan to nije uspeo da zauzme Be i zaustavi arke u Evropi, ali to se moglo i oekivati. Mislim da je glavni razlog njegovog nezadovoljstva injenica da nije dobio jo jednog naslednika. Jeleni se utroba stegla. Ve ima dva naslednika, Duane. Murat i Mustafa su jaki, sposobni mladii koji su preiveli detinjstvo. Ali je neverovatno sposoban, odan i dugovean veliki vezir koji ga dobro savetuje i daje mu oinsku podrku, sultanu preko potrebnu, ali danas sam uo nagovetaj o izdaji. Ne bi bilo pametno da sad krenem na put. Tuan sam zbog ovoga to u ti rei, ali ti i Bajazit treba da id ete bez mene. Jeleni je pozlilo. Ali, Duane, mesecima emo biti odsutni. Tvoja porodica e pasti u oajanje, a trebalo nam je nekoliko godina da odluimo kad emo ii. Znam, Jelena, ali moram da razmiljam o naoj bezbednosti. Ne bi bilo mudro uraditi bilo ta zbog ega bi sultan mogao posumnjati u nau odanost. Gonio bi nas, zna to i sama. Duane, ne moemo dozvoliti da nas zauvek kontrolie, rekla je ljutito. Bajazit e se uznemiriti. Moda vie ne ivimo unutar zidina palate, ali ne smemo se zavaravati da smo slobodni. On je sultan, a ja njegov rob. Njegova re je zakon. Kontrolie nas u svakom smislu i tako e uvek biti. Srce mi se slama to nee poi kui s nama. Nee biti isto ako to ne podelimo s tobom, odgovorila je potiteno. Zar misli da ja to ne oseam, ljutito je rekao. Ii emo uskoro zajedno, kad se sve malo sredi. Obeavam ti. Bie s mojima. Bie im drago da vide tebe i Bajazita. Siguran sam da e razumeti.
151

Duanu je klonula glava. Toliko je razumevanja traio od svojih, da je ve poeo da sanja kako ih grli, ljubi i ponovo gleda njihova ponosna lica. Toliko su daleko dospeli, ali iz tog sistema nema izlaza, postali su deo hijerarhije. Nikada nee moi da nestanu i vrate se svom prethodnom ivotu. Trebalo je da budu mudri i zatite ono to imaju. Naravno da hou, ali biu samo bleda zamena, naroito tvojoj majci. Kad je videla kako su te rei pogubno uticale na Duana, Jelena je shvatila koliko mu je teko i odmah se pokajala zbog svojih rei. Brzo je promenila temu. Pita m se kako Roksana izlazi na kraj s Mehmedom? Jednom mi je natuknula da su njegove mane, u stvari, odraz njenog majinstva. Nadam se da e moi da ga smiri. I ja se nadam. Ipak, imam i lepe vesti, rekao je raspoloeno. Danas sam prisustvovao ceremoniji prijema novog janjiarskog age i naao se licem u lice sa svojim starim prijateljem Radulom. Sada je predvodnik janjiara. Ba sam se obradovao kada sam ga video. Otili smo na aj i tri sata priali ta nam se sve desilo u meuvremenu. I dalje je vii od svih, nimalo se nije promenio. Ne moe da veruje da smo se venali i da imamo sina. alje ti estitke i pozdrave. Nedostajao mi je. Sreom, sad emo se ee viati. Ba lepo! Znam koliko ti je to znailo, ali uvek se iznenadim to se ljudi toliko plae janjiara. Kau da su podelili grad i da patroliraju ulicama, tuku sve koji se kockaju ili se ne mole u vreme za molitvu, nekad mue ljude iz zabave. Teko mi je da zamislim tebe kao jednog od njih. Kratko sam bio meu njima. Nisam imao prilike da se bavim nestalucima! Duane! Znam. Jaki su i ponekad zloupotrebljavaju mo, ali Radul je astan ovek. Da nije bilo njega, nikada ne bih bio tu gde jesam. injenica da je tako poten ovek na visokom poloaju uliva mi poverenje. Sultan se esto nalazi u dilemi zbog janjiara s jedne strane, oni su odlini telohranitelji, a na bojnom polju su hrabri i neumoljivi, ali s druge, predstavljaju nezavisnu silu sa sopstvenim zahtevima koja moe iskazati nezadovoljstvo na veoma destruktivan nain. U nekim situac ijama deavalo se da janjiari svrgnu sultana. Hajde da uspavamo sina, dragi moj. Posle nekoliko nedelja sultan je pozvao Duana. Tog popodneva bilo je zasedanje Carskog sabora. Duan je odmah primetio sultanovo neraspoloenje. Bio je u napetim odnosima s Alijem. Kad je uao u sobu za prijem, zatekao je sultana kako velikim, nervoznim koracima eta po prostoriji. Duan se poklonio i stao pored ulaza ekajui zapovesti. Duane, prii. Sazivam poseban sastanak vezira i dravnika posle poslednje molitve. Jednom zasvagda moramo se obraunati s tim. Gospodaru? Poto je sastanak u vezi s Alijem, on nee prisustvovati. Sultan je prestao da koraa i naglo se okrenuo ka Duanu kao da priprema monolog na pozornici. Borili smo se protiv Maara 1526. i slomili ih svom silom. Vaa pobeda je bila veoma vana. Iskazali ste veliku hrabrost, gospodaru. Zahvaljujui toj
152

pobedi, pomerili ste granice u Evropi dalje nego to su ikada bile. Da, da. U toj borbi Ali nije jahao pored mene. Moj veliki vezir sedeo je kod kue zabavljajui se s damama i organizujui finansije domainstva, ta misli o tome? Gospodaru, uz duno potovanje, vi ste mu naredili da ostane ovde tom prilikom. U svakoj drugoj bici borio se rame uz rame s vama. Ponekad zaprege sa zalihama nisu mogle da se probiju kroz borbene linije. Ali je samo trebalo da se pobrine za snabdevanje vojske na frontu. Sad vidim da je ve mnogo puta dosad pokuao da me zbaci. Da nismo dobili zalihe, bili bismo izgubljeni. Mnogi bi umrli, ne samo ja. Gospodaru, nisam toliko obaveten o logistici. Ne mogu da komentariem. Znam samo da su Alijeva odanost i potovanje prema vama neosporni. A kako bi ti to mogao znati?, povikao je sultan. Pretpostavljam da ti to govore godine slube i iskustvo, zar ne? Moda ti je brzo unapreenje udarilo u glavu, jo e i da brani velikog vezira. Ton mu je bio grub i optuujui. Duan se ugrizao za jezik. Gospodaru, to se nikad nee desiti, naravno, podravam va sud. Sultan je frknuo: Vidi, Duane, ve mi se to deavalo. Moram da budem oprezan i okruen ljudima koji zasluuju moje poverenje. Ali e se uskoro penzionisati, moda e vam biti bezbolnije ako ga odmah penzioniete? Odluio sam da e ga ti zameniti. Unapreujem te u velikog vezira Osmanskog carstva, sada si moj zamenik, Duane. Duan je zanemeo. Gospodaru, upravo ste rekli koliko mi je iskustvo ogranieno. Zar mislite da sam spreman da preuzmem tako asnu i uzvienu poziciju kakva je Selimova? Odluio sam, Duane. Kao to rekoh, potrebni su mi ljudi od poverenja. to se tie ideje o penziji, u ovim okolnostima ne moe se smatrati prikladnom. Bie pogubljen na astan nain. Nema drugog izbora. Svi moraju znati da vladam vrstom rukom. Imenovaemo te u velikog vezira im zavrimo sve pojedinosti oko Al ijeve smrti. Pomolimo se sada. Sultanova logika i hladnokrvnost kojom je donosio odluke zapanjili su Duana. Nije uestvovao u pohodu na Maare, ali znao je da nema razloga za sumnju u Alija. Ako se sultan ovako ponaao prema najistaknutijim velikodostojnicima i najbliim saradnicima, ta li tek njega eka? Mahinalno je uzeo prostirku za molitvu i pomolio se Alahu za svoju porodicu. Duan se trudio da detalje iz privatnog ivota zadri za sebe jer je njegov brak s Jelenom uinio njegov odnos sa sultanom pomalo zategnutim. Sultanova neispunjena elja da ima jo naslednika bila je dobro poznata. esto bi Duan u sultanovom pogledu video koliko ali to Jelena vie nije u haremu. Primio je jo mnogo ena pokuavajui da popuni prazno mesto koje je ona ostavila za sobom. Bio je aktivniji nego ikad u putenom smislu, ali se nije vezao ni za jednu enu. Duan je verovao da sultan jo osea posesivnost prema njegovoj eni, pa je uvek
153

izbegavao da govori o njoj. Imali su sree to je Jelena prenela trudnou i to je nala novu slukinju, Nejlan, tek mesec dana poto su se uselili u kuu, inae bi posluga primetila da nema krvavih mrlja na aravima od poetka njihovog zajednikog ivota. Duan je sreo Araka u hodniku; izraz Arakovog lica rekao mu je da sve zna. Njih d vojica trezveno su se pozdravili. Osetio je da bi Arak rado podelio s njim brige i razmiljanja o zdravom razumu sultana, ali poto su im ivoti zavisili od odluka tog oveka, samo su klimnuli glavom jedan drugom i nastavili svako svojim putem. Kada se vratio kui iste veeri, Duan je bio rastrzan. S jedne strane, rast njegove moi omoguila im je vie slobode i zatite, ali s druge, plaila ga je Mehmedova blizina. Jelena nije bila sigurna ta da misli. Deo nje razumeo je biveg ljubavnika, koji je pruio ruku pokuavajui da dosegne ljubav, kao dete u reci koje hoe da se domogne obale. Nije vie imao poverenja ni u koga. Temelji su mu se poljuljali. Svet vie nije bio siguran, ni na koga se nije mogao osloniti. Verovao je u vrstinu Duanovog karaktera i u njegovu stabilnost, ali morali su da se mole da ga ne pogodi Mehmedov gnev. Jelena je napunila prtljanik poklonima za svoju i za Duanovu porodicu, krznenim ogrtaima opervaenim svilom, zlatnim nakitom, aromatinim uljima, enskim drangulijama, duvano m, ajevima, vezenim kaftanima, konim stolnjacima... Ipak, nou nije mogla da spava razmiljajui o tome kako e je primiti. Morala je jan ja da se izvini ocu zbog toga to se ogluila o njegovu elju. Nadala se da e joj oprostiti sve boli i patnje koje mu je nanela. Dugo je traila posebne zlatne minue za Linu s tamnoplavim safirima, da joj se slau uz oi. Na dan odreen za polazak Jelena se odjednom uplaila. Te noi nijedno od njih dvoje nije zaspalo. Vodili su ljubav strastveno. Znoj im se zalepio za tela kao kamenice za stene Zlatnog roga. Nisu putali jedno drugo dok sunce nije ispuzalo iznad horizonta. Jelena, seti se ta su nam rekli kad smo prvi put krenuli zajedno kui. Ne moemo da promenimo, niti da kontroliemo puteve sudbine. Moramo verovati u Boju volju. Nemoj troiti energiju na brigu. Ti si im erka i volee te bez obzira na sve. Ja u biti dobro. Moram da se upoznam sa novim poslovima i dokaem mnogima da sam im dorastao. Kad Bajazit i ti odete, moi u bolje da se koncentriem na posao. Vratie se i prepriae mi sve vesele dogodovtine, a sledei put ii emo zajedno. Put je bio dugaak i naporan, ali odluili su da stignu pre zime. Bajazit je mnoge sate proveo ljuljukajui se u majinom krilu, sluajui prie o seoskom ivotu i o njenim uspomenama. to su se vie pribliavali odreditu, Jelena je bila sve nervoznija. Nije vie mogla da se obuzda. Poslala je glasnika da ih najavi, ali je bila nestrpljiva i zahtevna, a Bajazitu je bila potrebna stabilna i vrsta. im je ugledala majku kako stoji na obronku brda, zaboravila je na manire otmene dame skoila je iz koije, izula papue i potrala pranjavim putem kao da opet ima esnaest godina. Majka ju je zagrlila i promucala samo: Hvala Bogu. Po toplini majinog zagrljaja Jelen i je odmah bilo jasno da su joj oprostili odavno. Primetila je nove bore na majinom licu, sede u
154

nekada zlatnoj kosi pokupljenoj s ela u gustu punu na potiljku. Prolo je skoro etrnaest godina, ali jo je bila lepa i visoka. Jelena vie nije bila impulsivna devojica, ve dvadesetosmogodinja majka. Nekoliko minuta su nemo stajale posmatrajui jedna drugu. Jelena je ubrzo shvatila da se neko kree iza nje. Okrenula se i videla kako Bajazit nevino utira kamenie i gleda ih ispod oka. Angelinine oi su se ozarile kada ga je ugledala. Lice joj je postalo svetio kao zvezdana no. Ko je ovaj mali princ?, pitala je, neno se sagnuvi i uhvativi ga za ruku. Je li to moj unuk Bajazit? Jelena je bolno pomislila na tajnu koju e kasnije morati da podeli s majkom. Oseala se kao da izdaje Duana, ali znala je da bi mama izvukla to iz nje. Osim toga, lake e podneti to breme ako ga s nekim podeli. Mama, gde je tata? Majka ju je pogledala, a tuga je zaklonila svetlost koja je do pre nekoliko sekundi tako jarko sijala. Nisam ba mogla o svemu da ti piem. eka te. Stala je izmeu Jelene i Bajazita i uhvatila ih za ruke. Dok su silazili s brda prema selu, karavan se sporo kretao putem. Otac ti je bolestan ve due vreme. Sam sebi odreuje terapiju. Svakog da na prima prijatelje i posetioce. Mislim da ima vie posla nego ikad, ali to ga iscrpljuje. Mnoge noi proveo je razmiljajui o tome ta e biti s tobom i Duanom. Znam da je brinuo da je iz sebinih razloga potpirivao Duanova oseanja. Grizla ga je savest zbog toga. Kad je uo da ste oboje ivi i zdravi, dobio je novi podstrek za ivot. Dozvolila sam sebi da se ponadam, ali ovoga puta bolest mu se pogorala. Sad mu je gore nego ikad. Ne ustaje iz kreveta. Sedela sam uz njega kad je glasnik javio da dolazite. Umirili smo se. ekali smo neto, a ni sami nismo znali ta moda smrt, a moda i neto drugo. Poruka da nam naa voljena ker dolazi u posetu bila je dar s neba. Seam se kako je drao taj papir, a boja mu se vratila u lice. Saekau ih, Angelina. Saekau ih. Nikad mu nisam podarila sina. Imamo divnu unuku, Anino dete, ali kad je uo da ima unuka, mislim da se tek tada oseao potpunim. Bie tuan to nee videti Duana; uvek je imao vere u njega. Ti i Bajazit omoguiete mu da ode u miru. Jelena je vrsto stegla majinu ruku, a suze su joj se neujno kotrljale niz obraze. ta je oekivala, da sve bude isto? Nema ivota bez smrti, nema radosti bez tuge. ivot jednom rukom daje, a drugom uzima; preivee samo ako zahvalno uva ono to ti je dato dok ga jo ima. Kada su uli u selo, deca su potrala uz vrisku za konjima i kamilama. Jelena je tek tad shvatila koliko je njena pojava smena u ovom skromnom okruenju. Ponela je puno slatkia iz haremskih kuhinja i naredila da se razdele deci. Ume sto da bude nadmona i ponosna, oseala se nesigurno i smeno, ali seljaci su joj mahali s vrata zovui je po imenu. Mnogih lica seala se s ljubavlju. Bajazit se stidljivo drao za mamu. Angelina joj je stegla ruku. Drago dete, divno izgleda, budi ponos na na sebe. Svima je milo to te vide. Mnogi su se svake nedelje molili za tebe u crkvi. Pusti ih da uivaju u ovim
155

trenucima. Jelena se okrenula straarima i naredila da svakoj kui poklone poneto. Setila se Rozinih rei da je u svom selu jedina jarka boja bila svetloplava izbledela haljina njene majke. Zato je enama donela rolne divne svile svetlih boja. Uzvici oduevljenja i smeh razlili su se selom dok su straari prilazili kuama i delili svilu razliitih cvetnih dezena, zelenu sa arama zlatnog me seca i krzna za hladno zimsko vreme koje dolazi. Jelenin otac bio je veoma potovan u selu. Obradovala se kad je videla da oko njihove kue nema posetilaca ni posmatraa. Mama, gde su Ana i Lina? Jesu li unutra s tatom? Hajde da prvo vidimo tatu, sigurno je van sebe od ekanja! Oeva slabost pogodila ju je kao muki udarac. Ugledala ga je pre nego to je on spazio nju, pa je iskoristila nekoliko sekundi da se sabere. Pred njom nije leao otac kakvog se seala, ve smrt prekrivena tankom maskom. Iz svakog ugla videlo se njeno sablasno lice. ivot je isticao iz njega kao voda iz kade polako, neizbeno, nezaustavljivo. Neumoljiva je prema svim pokuajima da se zapui rupa. Ostavlja iza sebe samo praznu ljuturu. uo je da ulaze. Trudio se da sedne. Angelina mu je prva prila i pomogla mu da se malo uspravi. Jelena mu se zagledala u oi, u njihovu nedokuivu dubinu. Rekli su joj da e ih uskoro napustiti i otii u nepoznato, ali bez straha. Uhvatila ga je za ruku koatu poput ptije kande i pala mu pred noge. Tata, tata, oprosti mi. Jelena, drago dete, zna i sama da te oduvek volimo i da smo ti odavno oprostili. Toliko dugo sam eleo i molio se za ovaj as. Samo sam hteo da te opet vidim i da se uverim da si dobro. Zagrli me sad. Ipak treba da verujem u Angelininog Boga, izgleda. Ima svoj put, drago dete, i to kakav! Izrasla si u prelepu enu, Jelena. Lii na majku kad je bila mlada. Jelena je primetila koliko ga je govor iscrpljivao. U njenim rukama bio je tako bespomoan i slab. Kako je Duan?, dahtao je. Premaio je sva naa oekivanja. ao mi je to ga neu videti. Reci mu da sam veoma ponosan na njega i da ga mnogo volim. I reci mu... Samo mu reci... Hvala. Borio se za dah. Glas mu je postao piskav. Toliko toga je htela da mu kae, da p odeli s njim, ali shvatila je da nee imati vremena. Bilo je i drugih oko njega koji su takoe eleli da provedu jo malo vremena s njim. Gde mi je unuk? Jelena se okrenula prema Bajazitu, koji se sakrio u oak. Nikad ranije nije gledao smrti u lice. Oseao je njeno prisustvo. Njegova mladost i iskriava energija nisu se slagali s ovim mestom. Drhtao je. Ugrizao se za usnu i hrabro priao krevetu. Ivan je pruio slabanu ruku svom unuku, koji ga je prvo pogledao u oi, a zatim s puno poverenja prihvatio njegov stisak. Pravi je princ, Jelena! Duan je sigurno veoma ponosan. Oboje smo ponosni, oe, nasmejala se Jelena.
156

Ivan se okrenuo Bajazitu. Veoma lii na mamu. Vidim da si hrabar i snaan. Daleko e dogurati. Ako ikad izgubi veru u sebe ili ako skrene s puta, znaj da u te uvek voleti i podravati bez obzira na to gde u biti. Ivan se zakaljao. Uzmite neto za jelo. Znam da Angelina ima svata da vam ispria, a posle se vratite da mi kaete sve o velianstvenoj sultanovoj palati. Volim da sluam o luksuzu i ceremonijama. Dok su prolazili hodnikom do kuhinje, Jelena se okrenula i ponovo pogledala oca. Glava mu je klonula na jastuke. Bio je bled i iznuren. Tiho je zatvorila vrata i videla Anu kako loi vatru. Dve sestre potrale su jedna drugoj u zagrljaj. Ana je bila punija nego to je se Jelena seala, ali jo je bila nena i lepa. Zaplakale su, odmakle se, dobro pogledale jedna drugu i ponovo zaplakale. Neko vreme samo su stajale. Gde je Lina? Zar nee doi da se pozdravi sa mnom? Moram da obiem tatu. Brzo se vraam, odgovorila je Ana i izvukla se iz sobe. Jelena se sruila na stolicu. Oseala je neko komeanje u stomaku dok je upitno gledala majku. Angelina je otvorila vrata od kuhinje i pustila Bajazita da izae napolje s inijom kukuruz a za pilie. Nasmeila se svojoj kerki i otila do stolice za ljuljanje. im si otila, razbolela se. Prvo smo mislili da je grize savest, ali stanje joj se pogoravalo, a simptomi su bili sve jasniji. Imala je strane glavobolje u poetku retke, ali kasnije sve ee. Iako je tata pokuao da je lei, nita nije mogao osim da joj olaka bol. Umrla je petnaest meseci poto si otila. Bilo nam je teko, ali nisi ti kriva. Tata je govorio da bi se u svakom sluaju razboleo, ali bojim se da nije mogao podne ti gubitak obe kerke. Jelena se zaprepastila. esto je viala Linu u snovima. Seala se svake crte njenog nenog lica. Duboko su je potresle posledice sopstvene sebinosti. Znala je koliko bola je izazvala. Nije znala ta da kae. Mislila je na njene zlatne lokne, koje su nekada tako mnogo obeavale. ao mi je, proaptala je guei jecaje. Te noi, kad joj je otac zaspao, Jelena je sela pored vatre s majkom i sestrom. Priale su do sitnih sati. Poela je od prvih dogaaja. Nita nije preskoila. Ima det alja koje njen otac nikad nee saznati, ali u drutvu svojih najbliih olakala je duu. Zajedno su plakale i brisale suze jedna drugoj oslobaajui se bola. Pre nego to je krenula u krevet, obila je oca. Disao je kratko i ubrzano, otvorenih usta, kao da se borio za vazduh. Neno ga je poljubila u elo i obrisala svoju suzu koja mu je kapnula na obraz. Bio je hladan i ut kao vosak. Obeala je da e mu sutra priati o Istanbulu. Nekoliko sati kasnije, dok je bila u dubokom snu, uukana pod pokrivaima, o setila je tapkanje po ramenu. Bila je to Ana, u spavaici, rasute kose. Doi, vreme je. Jelena je skoila iz kreveta, ogrnula se, obula kone izme i krenula za Anom u oevu sobu. Majka je ve upalila sveu i drala Ivana u naruju. Sestre su stale pored kreveta, a otac im je pruio ruke. Okruen sam svojim divnim devojkama, a uskoro u se pridruiti Lini. Nisam mogao poeleti
157

bolju porodicu. Tako sam ponosan na sve vas. Angelina, draga, budi jaka. Uvek u te voleti. Potrebna si deci. Ponovo emo biti zajedno. Biu pored tebe kad god ti budem potreban. Napravio sam zalihe hrane, nadam se da e vam to biti dovoljno. Tata, molim te, mama nikad vie nee morati da brine o novcu. Hvala ti to si se vratila, Jelena. Tvoj povratak je savreni kraj. uvaj svog deaka. Jednoga dana svi emo biti ponosni na njega. Ana, prenesi Kristini veliki poljubac od dede. Upao je u polusvesno stanje. Angelina mu je tapkala usne vlanom krpom. Sedela je nepomino pri svetlosti svee, ekala je i gledala. Svi su bili zamil jeni. Svako se borio sa svojim bolom, mislima i seanjima. U cik zore Ivan se trgnuo, otvorio oi, velika jezera beskrajne ljubavi i mudrosti. Sve ih je obuhvatio pogledom i bez rei prestao da die. Celo selo dolo je na sahranu. Bila je pozna jesen. Sunc e je prkosno sijalo, a crkva je podsetila Bajazita na Istanbul. Prihvatio je tajanstvenu smrt kako to samo deca mogu, a Jelena je teila sebe da e njen sin ojaati ako je bude gledao u oi i potovao njenu mo. Ostatak zime proveli su u selu, malo kod Du anovih roditelja, malo kod Jelenine majke. Bajazit je imao drutvo troje dece Duanove sestre i Kristinu. Uivao je u selu bez ikakvih ogranienja koja su mu nametali veliki grad i oev poloaj. Verao se po drveu, pecao u potoku, penjao se na brda prekrivena snegom, jurio koze sa sestrama. U prolee je dolo vreme da krenu nazad. Jelena se plaila povratka starom ivotu. Uivala je u jednostavnosti seoskog ivota. Nije morala da upravlja ogromnim domainstvom velikog vezira Osmanskog carstva. Videla je koliko Bajazitu prija boravak na selu, ali srce joj je ostalo kod Duana. Mesto im je bilo kraj njega. Morali su da prihvate sve to im sudbina nosi.

158

esnaesto poglavlje
SMRT I IZDAJA

oksana je klizila hodnikom. Ostale ene iz harema skakutale su oko nje sapliui se kao jaganjci u prolee. Sultan je najavio svoj dolazak na muziko vee, a one su kasnile. Roksanin sastanak s Arakom trajao je due nego to je iko mogao predvideti. Uveravao ju je da su se svi zvaninici sloili s Alijevim pogubljenjem, iako im je bilo potrebno malo vie vremena nego u drugim okolnostima. Takoe, rekao joj je da se Duan ve dokazao na novom zadatku i da su ga svi zavoleli. Devojke su divno svirale i igrale. Iako su razgalile sultana, Roksana je bila blago namrtena. Ceo ivot vebala je sakrivanje emocija da bi to bolje udovoljavala drugima, elegantno i dostojanstveno. Dve linije na sredini ela koje su naruavale njenu porcelansku kou jasno su pokazivale nezadovoljstvo paljivom posmatrau. Kao to je i oekivala, sultan j e odmah primetio da neto nije u redu. Znala je da je njen poduhvat izuzetno opasan. Nadala se da e joj okolnosti ii naruku jer se plaila svega to bi moglo da razbesni njenog sina, ali poto se zaklela u svoj ivot, morae da ga sprovede u delo. Bila je umorna. alila je to joj sudbina nije odredila jednostavniji ivot. Neprekidna potreba da odrava sisteme Osmanskog carstva nije joj ostavljala vremena za sebe. Tog jutra je primetila da joj se pojavilo nekoliko sedih, poput munje na crnom zimskom nebu. Sutra e narediti slukinji da joj ofarba kosu kanom. Trebalo je da to uradi veeras, ali oseaj da joj je lice prvi put posle mnogo godina pokazivalo prave emocije bio je oslobaajui. Majko, izgleda mi zabrinuto. ta se desilo? Roksana se okrenula ka sinu i tihim glasom odgovorila: Izvini, Mehmede, mnogo toga me mui. Ne seam se kada sam te poslednji put video ovakvu. Jesi li zabrinuta zato to nemam dovoljno naslednika? Ne moe rei da se ne trudim, a imam i dva zdrava sina. Ne, Mehmede, ne brinem za to, a mislim da ne bi trebalo ni ti da brine. Nerviranje ti nee pomoi. Osim toga, verujem da e uskoro doi do toga, s tvojim novim haremom. Ako se ipak ne desi, Mustafa je jako, snano dete koje e jednog dana biti dobar vladar. Mustafa?! Zato to kae kad je Murat stariji i ve je postigao vie od Mustafe? Da, Murat ima skoro osamnaest godina. Skoro je ve ovek, ujem da je prilino siguran u sebe, a majka ga ohrabruje.
159

Tako i treba da bude, rekao je sultan u svoju odbranu. Roksana je odjednom osetila kako joj se usta sue. Rei su je izdale, a nalet munine zakotrljao joj se po stomaku i naterao je da na trenutak zamuri. Pomislila je na svog mlaeg unuka, na njegovu ruicu u svojoj ruci dok etaju vrtom u emu su oboje uivali. Sad se odala; volela je Mehmeda vie nego ijedno drugo bie i znala je koliko e ga to kotati. Udahnula je duboko pokuavajui da se sabere. ujem da je odlino napredovao, okruio se grupom odanih pomonika da bi se pripremio. Mehmede, koju si odabrao za veeras? Svia mi se nova devojka, mala je i simpatina, a crna kosa divno joj uokviruje lice. Ubeena sam da bi u iskusnim rukama mogla postati veoma strastvena. Podigao je obrvu i namrtio se, a ona mu je uzvratila lukavim pogledom. Bilo mu je neprijatno. Majka ga je nervirala, ali ni sam nije znao zato. esto ga je muio taj oseaj kao da mu se neki parazit uvukao u utrobu i izjedao ga polako, ostavljajui mu muninu i prazninu. Neki avo ugnezdio mu se u solarni pleksus, seo mu na plua i guio ga. Zbog njega je postao mrzovoljan, besan, sumnjiav i nesiguran. Vie ni u emu nije nalazio zadovoljstvo. Sve je potamnelo i izgubilo sjaj. Gledao ju je namrgoeno. Ranije je znao da uiva, a sad nije mogao da se oslobodi tog oseaja teskobe. U svojim odajama strgao je odeu s devojke ija je kosa bila crna kao gavranovo krilo. Ne obraajui panju na njene krike, zgrabio ju je za kosu i navalio na nju pokuavajui da pobegne od sebe i nae trenutno olakanje. Znao je da ju je povredio. Bio joj je prvi. Mrmljajui, pokrio ju je mekim krznom hermelina dok je krvarila. Odsutno ju je pomilovao po kosi dok je posmatrao kupolu iznad njih. Sledeeg jutra Duan i sultan sastali su se u glavnoj odaji pretresajui glavne spoljnopolitike teme. Duan je primetio napetost na sultanovom licu i ljubiastu boju ispod oiju, kao prah cvetova jorgovana. Duane, kakve vesti ima iz Anadolije? Gospodaru, proitao sam samo izvetaje koje sam prosledio Araku da vam preda, kao i obino. Znam, znam, ali nemoj mi rei da za sve vreme nisi uspostavio vrste veze koje bi ti rekle neto vie o okolnostima od pukih izvetaja? Duan se namrtio i protrljao elo. Nedostajali su mu dani kada su se njih dvojica rvali i smejali i kad je ovek koji sada sedi pred njim bio poletan i palj iv vladar. Lagao bi kad bi porekao da i sam snosi deo krivice, ali krio je to od Jelene. Voleo je Bajazita kao svog sina i ne bi podneo da ga sad izgubi. U stvari, uzeo je ovom oveku sina i pitao se da li bi sultan bio isti ovek da su okolnosti bile drugaije. Naravno, razvio sam jake veze, ali niko se ne bi usudio da mi kae bilo ta to ne treba da dopre do vaih uiju. Nadam se da sam ih dobro obuio pisanju preciznih i kompletnih izvetaja. Znam, Duane, ne svaljujem krivicu na tebe. Rei u ti to na drugi nain. Voleo bih da iskoristi te veze za paljiviju istragu.
160

Razumem, gospodaru, ali u vezi s im? Hou da znam ta rade Murat i njegova majka. Ba smo jue primili izvetaj od Murata, moda jo niste imali vremena da ga proitate. Sultan je nestrpljivo skoio s divana: Voleo bih da ujem neto o Muratu od nekog drugog, a ne samo od njega. ujem da se dobro uvrstio u svojoj oblasti i da je okruen odanim ljudima. Na raspolaganju su mu i vojnici, a kau da je dobar na bojnom polju. Misli li da je spreman da preuzme vlast, Duane? Duan se ugrizao za usnu. On vam je sin, gospodaru. Sultan se okrenuo i povikao: Seti se istorije koju si uio od nas! Murat je budui sultan iza kojeg stoji majka manipulator, spremna da uini sve samo da bi njen sin doao na presto. Gospodaru, uvek ste govorili da ju je Jelena neosnovano optuivala jer je bila depresivna i nesrena. Nemojmo to izgubiti iz vida. Odmah u sve podrobno ispitati. Tano znam od koga u traiti objektivni pregled situacije. Do kraja meseca emo znati mnogo vie. Sultan se vidno opustio i pronicljivim okom pogledao svog velikog vezira. Jo te mui, zar ne? Otkako se rodio Bajazit, malo se smirila, ali nikad se nee oporaviti od gubitka. Sad bi trebalo da ima manje vremena za oplakivanje prolosti. Alah joj je ukazao veliku milost, ali ti ima samo jednog naslednika. Zato ne uzme jo jednu enu? Imam mnogo lepih ena za tebe. Duanov pogled pao je na ivicu sultanovog kaftana koji mu je dopirao do lanaka i otkrivao par divnih papua od telee koe izvezenih zlatnim nitima. Morao bih da razmislim o tome, gospodaru. Uvek si mi bio jak oslonac, Duane. Mrzim samu pomisao na to da ti uskraujem zadovoljstva privatnog ivota u kojima sam uivam samo zbog tvoje dobro poznate odanosti. Hvala vam, gospodaru. Izvinite me sada. Hteo bih da odmah zaponem istragu. Jedan od paa s dvora princa Murata trenutno je u Istanbulu zbog posla. Dobro ga poznajem, pa bih hteo da iskoristim ovu priliku. Dobro, a ja odoh da obiem vrtove. Prolee je skoro stiglo i uskoro e sve biti u punom cvetu. U junu 1542. paa se vratio u Manisu na nekoliko meseci. Iznenadila ga je panja kojom ga je obasuo veliki vezir. Obasuo je pau bujicom pitanja, podrobno ga ispitujui o svemu i svaemu. Paa nije nameravao da pomene Hortenziji bilo ta o tom susretu. Hortenzija se radovala glasinama koje su do njih dopirale iz Istanbula. Ljudi su se umarali od sultana, kojeg su viali sve ree, koji nije uspeo da izrodi vie naslednika i osigura osmansku lozu; borio se da bi sad ostavio Evropu na miru, a prialo se da je nasilan i nepredvidljiv. Za nekoliko godina, kad Murat doe na njegovo mesto, Hortenzija e postati majka sultanija. Kad
161

se vrati i preuzme kormilo, harem e biti potpuno drugaije mesto. Bila je veoma zadovoljna organizacijom prinevog dvora. Izgraen po uzoru na carski dvorac, sastojao se od istih jedinica na ijem su se elu nalazili upravnicima koji su imali iste titule kao zvaninici u Istanbulu. Bilo je to jezgro sa svim slubama neophodnim za upravljanje provincijom. U spisku se navodi da je eststo ljudi opsluivalo dvorac, iji je godinji troak iznosio milion i po aspera. Princ je imao linog ekonoma i blagajnika, nadzornike harema, age, paeve, zanatlije, kerovoe, pisare, lekare, kuvare, konjicu, peake, sokolare, nosae i dva vojna orkestra. Veina ena u haremu sluila je i princu i Hortenziji. Bilo je tu nekoliko pralja i jedna konkubina, ali to e se od veeras promeniti. Murat jo nije nauio koliko je politika suptilna vetina, ali Hortenzija je bila veoma vet politiar. Plela je mreu svojih odanih slugu, koja se sve vie irila i sve joj odanije sluila kako je njena mo rasla. Murat je i dalje eleo da zadivi oca, ali ve je pokazivao sve osobine neophodne mudrom vladaru. Bie on dobar sultan im shvati kolike su mu mogunosti i naui da vie ne zavisi od oeve volje. Mnogi su se opirali Hortenzijinim zahtevima da u svemu vodi glavnu re. Trebalo joj je vremena i vetine da se rei tih ljudi i zameni ih podobnijima. Sada su svi podreeni znali da svaki znaajniji zadatak zavreuje njenu panju. Nije ona sumnjala u svog sina, niti ga je smatrala nesposobnim, ali previe je verovao ljudima smatrajui da je otvorenost najbolji zalog. Bio je mlad i verovao da e stei mo spontano. Hortenzija je znala da nee biti tako. Jednom je ve morala da se bori za mo, a sad je vie nita nee zaustaviti. Previe je rtvovala da bi je zadobila, ak i svoju duu. Jo se oporavljala od uvrede koju joj je Murat naneo pre doruka. Rekla mu je samo da svom sinu predvia vie naslednika i veu plodnost nego to je pokazao njegov otac, iji su pokuaji da napravi jo naslednika jadni i oajniki. Murat se ljutito okrenuo ka njoj i rekao da pokae vie potovanja. Smirie se do veere, mislila je, a uvee e mu rei kakav mu je poklon spremila. Bilo joj je potrebno nekoliko meseci da oblikuje ovu devojku, ali dobro se pokazala. Vojska ju je zarobila kad je sa tatarskim konjanicima upala u Ukrajinu. Nazvala ju je Humejra, ena bele koe. Imala je zlatnu kosu i male, pune, ruiaste usne kao zrele trenje. Bila je savreni primerak za harem. Ako sve bude ilo po planu, odavde e lako postati sultanija majka. Jezgro sultanovog domainstva ve je uspostavljeno i bie potrebno samo jo nekoliko dodataka. Kako e rado poslati Roksanu u staru palatu ako joj potedi ivot. Meutim, Arak e predstavljati problem. Ovde je obuila jednog ljubaznog i pokornog eunuha, ali on nije posedovao Arakovu intuiciju i inteligenciju. Osim toga, Murat se veoma zbliio s Arakom to kom poslednjih godina u palati. Hortenzija je znala da je uspostavljanje uticaja nad njim od kljune vanosti. Murat e hteti da zadri Araka, ali eunuh je bio grub prema njoj. Jednom je uspela da ga armira. U poe tku ju je podravao, tokom osetljivog perioda posle roenja Murata. Uspeno ju je pomirio sa sultanom. Otkako je ta vetica dola, inilo se da titi nju, a napetost meu njima sve je vie rasla. Moda e
162

sad biti drugaije, poto je Jelena napustila harem. Ako se nita ne promeni, iskoristie nj egove godine i odstranie ga bez potekoa. Posle razgovora s majkom Murat je hteo da ode na jahanje i upije malo prolenog sunca pre nego to pone posao za taj dan. Bio je zadovoljan napretkom koji je ostvario otkako je doao u Anadoliju. Verovao je da ga pae i kapetani potuju i da e u njemu otac videti kvalitete svog naslednika. Poslednjih sedam godina otac mu je veoma nedostajao. U skorije vreme nije imao prilike da komunicira ni s ocem, ni s bakom. Pa mu je doneo kratki kaput i jahae izme, a zati m je otvorio aluzine. Svetlost dana koji se raa ispunila je sobu. Niko od njih dvojice nije uo um kada su se otvorila vrata odaje. Ubica ih je neujno zatvorio za sobom, sakrio se iza masivnog drvenog nametaja stapajui se sa senkama i oblicima kao kameleon sa stenama. Znao je kako da postane nevidljiv. Gledao je paa kako obavetava Murata o tome ta se sve deavalo u talama. Posebno je uivao u poslednjim reima svoje rtve, njegovom veselom glasu koji se radovao novom danu, znajui da Murat nee obaviti ono to je nameravao. Bio je dobar u svom poslu, najbolji, zato su ga samo najbogatiji angaovali. Usavrio je vetinu ubijanja jo kao deak. Gledao je kako otac razbija majinu lobanju pranjavim kamenom. Kakav nered, pomislio je. Mozak joj se razlio po itavoj sobi, prekrio joj lice i uflekao mu najbolju koulju, koju mu je majka upravo obukla. Jo je mirisala na njen parfem. Otac mu je rekao da je obeastila porodicu time to je razgovarala sa susetkinim muem. Pet godina je smiljao kako da ubije oca. Svake noi sanjao je o tome. Nauio je da bude strpljiv. Kad je kucnuo as, otac nita nije primetio. Bio je povueno dete koje se muvalo meu ljudima zaokupljenim svojim ivotom i svakodnevnim poslovima. Niko ga nije ni uo ni video iako je bio stalno prisutan, poput senke. Tajanstvenost mu je bila jedini prijatelj i sauesnik. Saekao je da otac zadrema posle obilne veere koju mu je on skuvao. Zadavio ga je konom vrpcom kojom je mama vezivala kosu. Sve vreme ju je uvao. Setio se iznenaenja na oevom licu kad su im se pogledi sreli. Niko nita nije rekao. Umro je na godinjicu onog dana kad je svog sina naterao da isti majin mozak s kuhinjskog poda. Ubrzo zatim mladi je pobegao u vojsku, gde su se njegovi talenti cenili i negovali. Murat je stajao rairenih ruku, kao na raspeu, ekajui da mu pa pridri kaput. Iznenadni pritisak na vratu bio je toliko neoekivan, da se nije ni opirao. Dok je shvatio ta se deava, struna mu se ve duboko zarila u grlo. Ubica je bio snaan i iskusan. Murat je veto oboren na pod, gde je mlatio rukama dok mu poslednji otkucaj ivota nije zamro u grudima. Kada je pa dotrao do Hortenzije, odmah je osetila da neto nije u redu. Bio je beo kao duh. Skakutao je s noge na nogu. Znala je da je se nove sluge plae jer joj je bilo teko udovoljiti. U njenom prisustvu svi se unervoze, ali uznemirio ju je poziv da brzo doe u sinovljeve odaje. Zar moj sin nije otiao na jahanje? Molim vas, gospoo, paa mi je naredio da vas odmah dovedem. Hortenzija je uzdahnula i ustala nestrpljivo maui slukinjama. Nervoznim pokretom ruke otpustila je paa i krenula ka Muratovim odajama. Razmiljala je o organizovanju sinovljevog
163

harema u Istanbulu. Roksana je oduvek bila previe blaga i prisna, ona e zahtevati mnogo vie potovanja. Naravno, ne bi joj bilo teko da se zblii s novim lepoticama, smeila se sama sebi. U poetku joj je nedostajala Sara, ali njena posesivnost bi joj ovde mogla smetati. Sad je morala dobro da pazi. Nova slukinja bila je veoma diskretna i vrlo brzo se privikla na njene zahteve. Cenila je mukarce, ali ene su bile mnogo osetljivije i spremne da udovolje. Nisu brzale. Sultan je bio lo ljubavnik, ak i kad je bio raspoloen za nju. Ispred sobe njenog sina bilo je vie straara nego obino. Ubrzala je korak. Ako se deavalo neto vano, nije smelo da proe bez nje. Nije prepoznala skvreno telo na podu. Bilo je izvrnuto i udno. Oi su mu iskoile iz duplji i nikad ga nije videla toliko isplaenog jezika. Bio je to grozan prizor. Okrenula se Muratovom savetniku: ta e ovo telo na podu sobe moga sina? Odvratno je. Uklonite ga. Sigurna sam da nee hteti da ga zatekne kad se vrati s jahanja. Odmah ga sklonite! Okrenula se i otila. Traili su je tri dana. Naao ju je batovan, sklupanu u ardinjeri. Ko sa joj je bila blatnjava i zamrena, jela je ruine latice, usne su joj krvarile jer joj se trnje zarilo u meso. Lice joj je bilo umazano zemljom. Kada su pokuali da je odnesu, pretvorila se u divlju maku. Vritala je i grebala sve oko sebe. Posle velike doze sedativa, uneli su je u sobu, gde se nou klatila i jecala, a danju nepomino sedela, sva otupela. Sultan je leao na divanu, polunag. Bio je nervozan i rastrgan. Posao je obavljen. Oseao je to u svakoj koici. Oseao se kao da mu je neko istrgao srce iz grudi i prodirao ga pred njegovim oima. ekao je glasnika. Arae, treba mi jo ena, jo devica, iznenada je povikao. Arak se ukipio i pogledao ga. Neto nije u redu s onima koje ste mi ti i majka doveli. Trebalo bi da bude dobar u tome. Ili je to neka zavera protiv mene?! Lepo izgledaju, ali ne slue niemu. Je l tako moja majka pokuava da se osveti mom ocu tako to e mu zatrti lozu? A ti, Arae, godinama si u dosluhu s mojom majkom. iji su ti interesi na srcu? Skoio je i poeo da eta po sobi gladei bradu. Imate dva zdrava sina, gospodaru, odgovorio je zbunjeno Arak. Ah. Gde mi je majka? Dovedi mi je. Dolazi, gospodaru. Arak je navikao na sultanove sve ee promene raspoloenja, ali nikad ga nije uo da govori protiv svoje majke. Poslednjih dana ispoljavao je tvrdoglavost prema njoj, a razgovarali su manje nego obino. Dok je sipao vrelu tenost u oljicu, video je kako vojnik stoji na vratima i posmatra sultana razdraenog vie nego obino. Arae, ostavi nas. Arak je izaao iz odaje s oseajem nelagode. Je li gotovo? Vojnik je klimnuo glavom, a sultan se sruio na divan i odmahnuo mu da izae. Roksana je hitro ula u sinovljevu odaju. Zavreno je. Bilo joj je lake nego to je zamiljala,
164

moda ak i previe lako. Nikad nije posumnjala u svoj uspeh, ali znala je da e joj biti potrebni meseci laganog podrivanja. Reagovao je munjevito. Znala je da se s vremena na vreme kolebao i sama je sebe preispitivala. Poto je sve bilo gotovo, sada je trebalo da se pobrine da svom sin u obezbedi stabilnost ili e ih sve unititi ako izgubi vrstinu. Samo najblii saradnici primeivali su sultanove nagle promene raspoloenja, a uverila se da su svi odani. Mnoge je iznenadila sultanova odluka da pogubi Alija, meutim, sluaj je tako jasno i koncizno izloen da su se pokolebale i njegove najvatrenije pristalice. Zasad je samo ona znala za Murata. Jo je bilo nade za Roksaninog sina ako uspe da ga ukroti i povrati mu sigurnost. im je ula, primetila je kako aljkavo izgleda. Prila mu je i neno sela pored njega na divan, otputajui sluge pokretom ruke. Pao joj je u naruje i zaplakao kao uznemireno dete: Majko, ubio sam svog deaka. Ubio sam svog deaka. Roksana je osetila ubod grinje savesti zbog ubistva svog voljenog unuka. Prava je tragedija to je ivotom platio majinu pokvarenost. Pogladila ga je po kosi. Bio je to hrabar i mudar potez, Mehmede. Ti si dobar i jak sultan. Mnoge godine vladavine su pred tobom. Murat je bio previe eljan vlasti. Polako je gradio mreu svojih pristali ca. ukalo se da udi za viim poloajem. Uskoro bi ti doao na prag s vojskom! Stvarno to misli, majko? Jesam li ispunio svoju dunost? Tvoj otac bi se ponosio tobom, deae moj. Slabiji ovek nikad to ne bi mogao da uradi. Takvo nepotovanje i nestrpljenje da se doe na vlast ne smeju proi nekanjeno. Sin mora da zna gde mu je mesto. Kasnije bi se postavilo pitanje: ti ili on. Mnogi bi pomrli u borbi izmeu vas dvojice. Duan nita nije otkrio u istrazi. Kae da mi je bio privreni sin. Duan jo nema iskustva; istrage su mu jo u povoju. Sigurna sam da e se vremenom uveriti u nau odluku. Razgovarau s njim. Majko, treba mi jo devojaka. Harem ne ispunjava svoju dunost. Rei u Araku da to rei u najkraem moguem roku. Sve e biti u redu . Obuci se sad, dete moje. Ovo ostaje meu nama. Pobrinuu se za posledice i pomoi u ti kad ti pomo bude potrebna. Ti samo budi verni ratnik, gazija, vladar naeg uzvienog Carstva, to i jesi. Hajde da zajedno oplaemo gubitak. Narednog jutra Duan se probudio zalepljen za Jelenino nago telo. Bila je kao deo njegove krvi i mesa. Oajniki su mu nedostajali dok su bili na putu. Oseao se nepotpuno, a svakodnevni zadaci inili su mu se besmislenim. Brinuo je za njih vie nego to je hteo da pokae Jeleni . Kad su se vratili, osetio je beskrajno olakanje. Vratili su se pre nekoliko nedelja, a Duan je jo ispitivao Bajazita o svim roacima i svakodnevnim nestalucima. Neno je poljubio Jelenu. Neto kasnije sedeli su za stolom i dorukovali hleb, sir i mas line. Uivala sam u jednostavnosti seoskog ivota i slobodi koju sam tamo imala, ali ne mogu porei da sam zavolela ovaj tajanstveni grad pun oiljaka. Svaki dan me oduevljavaju brda, minareti i kupole. ao mi je sirotinje koja ivi u pranjavim uliicama zatrpanim ubretom po
165

kojem eprkaju psi lutalice. ive u pretrpanim drvenim kuama koje se diu visoko, pretei da e dodirnuti kronje drvea i zarobiti svoje stanovnike u mranim tunelima. Ima samo nekoliko irokih, poploanih ulica kao to je naa. Zato im dajemo milostinju, Jelena. Volela bih da uradim neto vie. Krivim tvog oca za te ambicije da pomae svima. Jelena se nasmeila. Svaki dan mislim na njega, Duane. ao mi je to ga vie nikad neu videti. Kako je Mehmed? Nije dobro, izgleda da mu je neko oklevetao roenog sina. Murata? Da. Sad ima osamnaest godina i dobio je Anadoliju na upravu. Koliko ujem, dobar je vladar. I ranije se deavalo u istoriji Osmanskog carstva da je sin ustajao protiv oca zbog vlasti. Nikad ne bih mogao da posumnjam u Bajazita. Ovaj komentar duboko je ganuo Jelenu. O njemu ujem sve najbolje, Jelena, ne smemo kriviti sina zbog majinih postupaka. Ne veruje valjda da bi sultan preduzeo neto u vezi s tim, naroito posle tvojih dobrih izvetaja? Znam samo da je postao izrazito nepoverljiv prema njemu. Izgleda da ga ohrabruje neko iji je uticaj jai od mog. Ne moe da se smiri. Osim tebe, samo bi Arak i Roksana mogli da ga podbadaju. A Arak... O, Duane! To je to! Roksana zna koliko je Hortenzija pokvarena. Onog uasnog dana zaklela joj se da Murat nikad nee doi na presto. Mislila sam da je to prazna pretnja, izreena u besu. Nisu se slagale, ali u tom trenutku Roksana je jasno stavila Hortenziji do znanja na ijoj je strani. Posle toga je prilino zagorala ivot Hortenziji. Ako Hortenzija postane sultanija majka, bie monija od Roksane. U tom trenutku prekinuo ih je glasnik koji je doneo poziv od sultanije majke. Duan je nabrao obrve i zabrinuto pogledao svoju enu. Dok se spremao da krene, neno joj je poljubio usne i apnuo: Ne priaj nikome o ovome. Duan je mnogo puta bio u drutvu sultanije majke i mnogo toga uo je o njoj od Jelene, ali nikad ranije nije joj iao u privatnu posetu. Ostala je skrivena i neuhvatljiva, ali isto vremeno i sveprisutna. Uprkos tome to je ivela u skuenom svetu, Duan je znao njenu pravu mo. Nikad ranije nije imao direktnog kontakta s njom. Kad su se sluge razile, iskoraila je iza paravana i stala pravo pred Duana. Dobro je nosila teret svojih godina. Na licu joj je bilo svega nekoliko bora. elo joj je bilo visoko i glatko, kao i elo njenog sina. Njene velike bademaste oi hladno su ga odmeravale. Bilo je teko poverovati da se iza ovog tako skladnog lica krije tako mudar politiar. Paljivo je prouavao njene odmerene pokrete i zadrao pogled na njenoj mekoj koi i manikiranim noktima. Duane, imam strane vesti. Pozvala sam te s namerom da ti kaem za Muratovu smrt.
166

Sultan je veoma potresen. Traio je da razgovaram s tobom. Njegova smrt bila je tragina, ali neophodna. Ostali veziri i zvaninici ne smeju posumnjati da je sultan umeao prste u to. Muratovo ubistvo ostae nereeno, a vremenom e utihnuti teorije zavere. Duan je nervozno prebacivao teinu s jedne noge na drugu. Paljivo joj je gledao lice traei znake uznemirenosti, ali nita nije uspeo da proita. Naroito su janjiari voleli Murata. Bie teko utiati ih, sigurno e traiti rtvenog jarca. Bojim se da nee shvatiti koliko je ovaj potez bio neophodan. Neka istina ostane meu nama. Znam da ima prijateljski odnos sa zapovednikom janjiara, Radulom. ujem da ima velikog uticaja na svoje ljude. Mora se pobrinuti za ovo. Videu da li mogu da im se poveaju plate. ao mi je to ti moram rei da ak ni Arak ne zna ta se desilo. V olela bih da tako i ostane, za njegovo dobro, ali ipak on ne moe da se sm stara o svemu. Uverena sam da ti je sultan ve govorio o svojim sumnjama. Bez obzira na tvoje povrne istrage, dobili smo dokaze koji potvruju da je spremao prevrat. To je sve to treba da zna. Ne moram da te podseam na to kako se sultan obraunava s ljudima koji izgube njegovo poverenje. Duan je netremice zurio u nju. Pozlilo mu je. Siguran sam da su jaki razlozi naterali Njegovo velianstvo da donese tako uznemirujuu odluku, odgovorio je s mukom ne verujui samom sebi. Je li to sve, sultanijo? Roksana ga je pogledala prazno, kao da je ve zaboravila na njegovo prisustvo, i okrenula se prema prozoru. Duan je krenuo ka izlazu, ali ga je hladnoa njenog glasa zaledila u m estu. Nikad nemoj da pomisli da se takve odluke lako donose, Duane, rekla je ledenim glasom. Dobro mi je poznat tvoj dosije, Duane. Takva istota i perfekcionizam znaci su moralne nepotkupljivosti. Po mom miljenju, takav ovek predstavlja opasnost z a mog sina ako mu se nae u blizini. Jesam li u pravu, Duane? Uradio sam mnogo toga ime se danas ne ponosim, Vae velianstvo. Pitanje je da li bi rtvovao svoje moralne vrednosti za dobrobit moga sina da li su ti sultanovi interesi na prvom mestu ili ima druge elje i potrebe koje ti mogu zamagliti rasuivanje i ugroziti njegovu bezbednost. Nadam se da sledim va primer, sultanijo, i da u se uvek ponaati u skladu s onim to je najvanije za njegovu dobrobit. Roksana se okrenula i ukoeno mu se obratila, pravei se da ne primeuje njegov opori ton. Nikad ne potcenjuj ljubav majke prema sinu, Duane. Retko je ivot crno -beo. Usledili su trenuci tiine. Duan je stajao ekajui da ga otpusti. Kako je Jelena? Dobro je. Drago mi je. Nedostaje mi. Gubitak deteta najvei je bol koji Bog moe da dodeli osobi. Potrebna je jaka volja da se ivot ponovo izgradi. To saznanje sigurno je otealo sultanu donoenje odluke, velianstvo, odgovorio je Duan kiselo.
167

Poslednjih godina nije ba esto viao deaka, ali bio je bolji otac od svog oca. Kad se Murat vratio iz stare palate, veoma se vezao za njega. Mislim da mnogo pati. U poslednje vreme mu nije ba dobro, sigurna sam da si to ve primetio. Sad moramo raditi zajedno i skupiti se oko njega da bi u ovim tekim vremenima mogao da se osloni na nas, Roksana je upitno podigla obrvu i pogledala ga pravo u oi. Duan je tupo klimnuo glavom. Dobro. To je sve za sada. Narednog dana Roksana je primila glasnika u svojoj privatnoj odaji, kao to je Meh med i traio. Ne bi sm to mogao da podnese. Glasnik je bez rei odmotao prljavo platno i ponosno pokazao Muratovo odseeno uvo. Roksana mu je tutnula kesicu u ruku i odmahnula mu da je ostavi, a zatim otila da potrai glavnog batovana. Naredila mu je da uvo zakopa duboko u ardinjeru s lalama i da nikad nikome ne kae za to, ak ni sultanu. Vratila se u svoje odaje i naredila da je niko ne uznemirava do kraja dana. Kad su objavili da je Murat ubijen, Mehmed se povukao u svoje odaje da bi izbegao saoseaj ne poglede i prepustio se tugovanju. Nedeljama je imao problema s disanjem. S vremena na vreme imao je napade. Oseao je kao da pada s vrha litice i grevito se drao za divan. Njegovi krici odjekivali su hodnicima palate kao krici ranjene ivotinje. ak s u i sultanovi kepeci ostali skriveni u svojim malim sobama. Uzeo je bode i njime ogulio zlato sa zida. Zatim je naredio nekolicini straara da ogule pozlatu s ostalih zidova i daju je janjiarima kao zalog za njegovu bezbednost. Kada su vesti o tome napustile barake i krenule ulicama Istanbula, u ajdinicama se prialo samo o oajnom i preplaenom vladaru.

168

Sedamnaesto poglavlje
USTANAK

ejlan je stajala napolju nadgledajui pralje koje su satima ispirale ve u ledenoj vodi. Bolela su je lea. Podigla je glavu prema zubatom februarskom suncu udno upijajui zrake u ispucalu kou. Ceo ivot provela je kao slukinja samo zato to je otac odbio prosidbu njenog voljenog nadajui se da e dobiti bolju ponudu za brak. Ta ponuda se nikad nije pojavila i sad je ve bilo jasno da e ostariti sama, bez dece, polako se savijajui dok ne postane nesposobna za rad. Nije bila ba ravnoduna prema ovoj porodici lepo su se ponaali prema njoj, sigurno e joj omoguiti pristojnu penziju kad doe vreme. S njima je ve sko ro sedam godina. Sviao joj se mali obeenjak Bajazit sa svojim rumenim obrazima, ali u stvari, odavno vie nije znala da voli. Njen prosac lako je naao drugu, emu su doprinele grube pretnje njenog oca i brata. Sutra je imala slobodan dan. Paljivo je izabrala odeu koju e nositi. Dobila je poruku gde treba da se sastane s ovekom. Treperila je od iekivanja. Dolo je vreme da se pobrine za sebe pre nego to bude kasno. Dok se vee polako sputalo, Duan i Jelena sedeli su u dvoritu bez rei, svako u s vojim mislima. Koliko e dugo biti odsutan, Duane? Samo dve noi. Vratiu se pre nego to primeti da me nema. Treba da doekam persijskog izaslanika i da se vratim s njim u Istanbul. Mustafa sutra odlazi u svoju provinciju. Jedva ekam da se zavri ovo raskalano slavlje koje oznaava poetak njegove karijere. Jelena se nagnula prema Duanu i uhvatila ga oko struka, a on se nasmejao. Pre nego to odem, moram da ispratim Mustafu iz palate i da uestvujem u procesiji. Bistar je to momak. Nije tako talentovan kao to je bio Murat, ali verujem da e se dobro snai. Ve mu je esnaesta. Trebalo je da ode jo pre nekoliko godina, ali Mehmed ga je zadravao. Kako je Mehmed? Povratio je malo nekadanje smirenosti, ali mislim da je slomljen, uzdahnuo je Duan. Po svaku cenu pokuava da napravi jo jednog naslednika i zapostavlja vana dravna pitanja. Ljudi ga ogovaraju, ne samo u palati, nego i na ulicama. Radul mi je rekao da ga ljudi vie ne vole, a janjiari vie nisu spremni da se bore za njega. Duan je ispustio duboki uzdah. Uinili smo mu
169

veliku nepravdu, Jelena. Duane, Duane, ne slaem se s tobom. Kakav smo izbor imali? Ukrao nam je ivote, a mi smo morali da ih otmemo od njega. Nije to naa greka. Temelji mu nikad nisu ni bili stabilni. Pre ili kasnije, svakako bi se izgubio. Vie ne mogu da doprem do njega. Prijateljstvo koje nas je nekad vezivalo nestalo je. Nisam siguran da li je sve poelo otkako sam ga slagao. Opasna vremena nam dolaze, ne znam kakva e nam biti budunost. Duan joj je priao i obavio je rukama. Ne brini. Da mogu da vratim vreme, opet bih uradio isto. Ti i Bajazit ste mi sve na svetu. Dao bih ivot za vas dvoje. Hajdemo na poinak. Poto u narednih noi morati da spavam sam, bolje da te veeras iskoristim. Nejlan je sutradan ustala vesela i rano, mnogo pre nego to se oglasio poziv za jutarnju molitvu. Oeljala je smeu kosu proaranu sedim pramenovima i vezala je najvre to je mogla. Paljivo je izabrala garderobu svoje najbolje alvare i pogladila ih du irokih kukova. Na brzinu je pojela malo hleba i sira, izvadila prostirku i pomolila se. Kad ju je savila i vratila ispod kreveta, izala je na svetlost novog dana. Ulice su ve vrvele od ljudi. U vazduhu se oseala hladnoa pomeana s obeanjem, dok se jutarnja sveina polako gubila. Prola je pored medrese i hamama i nastavila prema brdu. im je ugledala palatu, oseala je kako joj srce preskae. U senci dvorca oseala se tako sitno i beznaajno. Dok je obilazila vrste smee zidine, zatekla je straara ba tamo gde su joj rekli da e je ekati. Sa svakim korakom oseala je sve vie samopouzdanja. Pitao ju je za ime, a zatim klimnuo u znak odobravanja i pokucao na mala vrata u zidu. Bez rei je pratila straara koji ju je vodio kroz splet hodnika. Nij e znala kuda ide, ali znala je da povratka nema. Konano, zaustavili su se ispred velikih izrezbarenih vrata gde je stajao ovek u belom gotovo skriven u senci. Zovem se Arak. Ja sam glavni beli eunuh. Nadam se da je ono to hoe da kae zaista toliko vano koliko si nas navela da pomislimo. Ne moram ni da ti kaem da si svojim dolaskom ovde stavila ivot na kocku. Prijemi kod sultana veoma su retki i tiu se samo izuzetnih pitanja koja mogu ugroziti Carstvo. Ne bojte se, gospodine, hou da ispravim nepravdu koju su mu naneli neki ljudi koji vie nemaju potovanja. Prola je kroz vrata i na trenutak se skamenila pred tolikom raskoi odaje, koja je poslednjih meseci restaurirana, te je njen sjaj bio jo blistaviji. U sreditu te prostorije bio je ovek koga je samo jednom videla s velike udaljenosti dok je u gomili klicala vojnicima u povorci. Pala je niice na pod. Oima je preletela preko arenog svilenog tepiha i zaustavila pogled na papuama ukraenim dragim kamenjem u kojima su bila carska stopala. Ustani, eno. Dakle, ti si slukinja velikog vezira. Verujem da ima informaciju od prevelike vanosti za bilo ije ui, osim za moje. Za tvoje dobro, nadajmo se da je tako. O emu se radi? Nejlan se zateturala pridiui se. Srce joj je glasno bubnjalo u grudima. Uplaila se da njen
170

glas nee moi da ga nadglasa. Pogodilo ju je saznanje da sultan izbliza izgleda mnogo starije. Izmeu uiju bilo je divlje, unezvereno lice. Bajazitova slika zatreperila joj je pred oima. Samo je htela da se zadovolji pravda. Progovorila je drhtavim glasom: Gospodaru, verujem da je vaa ljubavnica ve bila trudna kad je ula u kuu mog gospodara. ta?! Nejlan se zgrila od straha pred sultanom. Lae, vetice! Otarasite je se! Ne, gospodaru, ne! Istina je, kunem se. Nekoliko meseci posle useljavanja u kuu mog gospodara, gospodarica je otkrila da nosi dete. ula sam kad je razgovarala s velikim vezirom. Rekla mu je da nije imala ciklus otkako je napustila palatu. Dogovorili su se da uvaju tajnu i da dete podiu kao svoje. Sultan je otiao na drugi kraj sobe i seo na divan. Posiveo je i zario pepeljasto lice u dlanove. Podseti me, koliko godina ima deak? est, Vae velianstvo. Arae, skloni mi ovu enu s oiju. Vodi je u zatvor dok ne razmislim kakvom e smru biti kanjena. Nejlan je pomislila da nije dobro ula. Gde je bila nagrada za njenu odanost? Osetila je vrst stisak na miici i pobunila se. Ali, gospodaru, donela sam vam te vesti zato to sam vam verna slukinja. Pustite me, molim vas! est godina kasnije! Gadi mi se tvoja vernost posle est godina! Vodite je! Arak je otvorio vrata i pucnuo prstima. Ula su dva uvara i odvukla Nejlan, koja je vritala. Preplaeni krici orili su se hodnicima odskakujui od zidova i tavanica dok je ona oajniki pokuavala da privue panju na sebe. Kamen je postao imun na vritanje. Arak je zatvorio vrata i saekao. Bilo mu je teko da prihvati ono to je upravo uo, ali ako je to bila istina, preostalo mu je samo da se moli za njihove due. Verovao sam mu, Arae. Izgleda da nisam ba dobar u proceni karaktera. Moda je ova slukinja samo htela da iskoristi priliku poto je pogreno procenila vae vrednosti, gospodaru. Uvek sam se udio kako su brzo zaeli dete. Rekli su mi da se porodila ranije. Moj sin. Moj naslednik. Zato bi me veliki vezir izdao zbog ene koju je jedva poznavao? Arak je ustuknuo. Da je verovao svom instinktu i razotkrio njihovu vezu ranije, moda se sve ovo ne bi ni dogodilo, ali ona je dotakla deo njega za koji nije ni znao da postoji. Njen a srea postala mu je previe vana. Verujem da je to bila ljubav na prvi pogled, gospodaru. Duan je potpuno opinjen njome jo od tada. Ako vas je izdao, bilo je to samo zato to nije mogao da se pomiri s gubitkom nje uprkos borbi sa samim sobom. Arae, bio sam dobar prema njemu. Smatrao sam ga prijateljem. Dao sam mu priliku za koju bi drugi umrli, a ti mi kae da me je izdao, svog sultana. Mislio sam da me voli kao brata, a on me je izdao. Jedva da ju je poznavao. Sultanovo lice odavalo je strane muke kroz koje prolazi. Izraz zbunjenosti i besa iskrivio mu
171

je starake crte skrivajui duboko ukorenjeni strah i svest o tome da nikad nije bio dovoljno dobar. Arak se vrpoljio, znajui da ga je mogao potedeti ove patnje. Sultan je utao. Nije mogao da poveruje u Duanovu izdaju, ali je oajniki eleo da sin bude njegov. U ovom zloinakom inu bilo je neega to je sultana uverilo da ivi u opasnom svetu. Gde je veliki vezir sada? Na oko dvanaest sati jahanja, gospodaru. Trebalo bi da se vrati sutra s persijskim izaslanikom. Idi u njegovu kuu. Uhvati Jelenu i deaka. Vrati ih u harem i nai im stan. Zapeati kuu i raspusti sluge. Pozovi zapovednika janjiara. Reci mu da napravi odred koji e presresti i uhapsiti velikog vezira. Dovedi mi ga. Hou da me pogleda u oi pre nego to mu odrubim glavu. Gospodaru, moda to nije prikladno s obzirom na prisustvo izaslanika. Sultan je izgledao izmueno. U pravu si. Reci vojnicima da se predstave kao oruana pratnja koju im aljem jer su se na putu pojavili pljakai. im ue u grad, uhapsite ga. Jelena je neno eljala Bajazita. Ispravljala mu je lokne, a one su se ponovo uvijale pod njenim prstima. Mama, nisam ja devojica. Ali, tako si lep, zadirkivala ga je, i golicljiv! Skoio joj je na krilo i zagrlio je. Volim te, mama. I ja tebe volim, dragi moj. Gde je Nejlan? Dosad je ve trebalo da se vrati i da te okupa. Kasno je. Zna ta, hajde da veeras zaboravimo na kupanje, da se uukamo i da priamo prie. Nije ula nita pre snanog lupanja vratima. Neko ih je razvalio i ona su tresnula o zid. Instinktivno je zgrabila Bajazita u naruje. Pred njom su se obrela trojica straara carske garde, lica mrtvih i bezizraajnih. Jelena je razrogaila oi. Najstranije misli vrzmale su joj se po glav i. Stajala je pred njima kao ukopana. ta se deava?, pokuala je da odglumi zapovedni ton. Kako se usuujete da provalite ovde? Istupio je vojnik koji je stajao u sredini. Po naredbi svemonog sultana, doli smo da vas i vaeg sina odmah odvedemo u palau. Kasnije e vam doneti stvari. Bilo bi nam drago ako biste poli s nama bez opiranja. Ako budemo morali, upotrebiemo silu. Mama, mama, gde je tata, ta se deava? Jelena je pobelela. Jedva da se drala na nogama. Kako je mogao znati? Pokuala je da zvui autoritativno, ali glas joj je drhtao. Gde je moj mu, veliki vezir? Zna li on za ovo? Vojnik nita vie nije rekao, samo je klimnuo svojim pratiocima, koji su iskoraili spremajui se da uhvate Jelenu i Bajazita.
172

Molim vas, molim vas... Nema potrebe. Poi emo mirno. Jelena se sagnula i neno poljubila sina. Budi jak, apnula mu je. Kad je dobio obavetenje od age janjiara, Radul je osetio teskobu. Aga je bio nasilan ovek koji se hranio svojom moi. Radul nije poznavao nikoga ko toliko uiva u ubijanju. Kad bi se naao pored age u bici, bilo mu je muka. Nareenje ga je zapanjilo. Rekli su mu da poalje nekoliko naoruanih ljudi po velikog vezira. Trebalo je da prate Duana i izaslanika do grada, gde Duana treba odmah da uhapse i dovedu u palatu. Taj plan inio mu se besmislenim. Nije znao o emu se radi. U poslednje vreme ljudi se esto ale na sultana, uka se da vie vremena provodi u haremu nego u dravnikim poslovima. esto je menjao raspoloenja i odluke. Je li ovo bio jo jedan primer pomraenja njegove svesti? Nije bila tajna da se Duan izuzetnim zaslugama istakao u koli u palati i u provincijama. Njegov uspon bio je brz. Iako je imao manje iskustva od svojih drugara, svi su se saglasili da ima kvalifikacije za velikog vezira. Meu mlaim janjiarima stekao je status lokalnog heroja. Radul se divio svom prijatelju. Razdvojili su se pre trinaest godina. Duan mu je mnogo nedostajao. Nikad nije ni pomislio da e mu plan uspeti; proao je kroz mnoge opasnosti, ali kad je uo da se Duan vratio iz provincije i oenio Jelenom, shvatio je koliko je Duan blagosloven i poseban ovek. Poslednjih meseci Radul i Duan su uvrstili prijateljstvo. im je uo zapovest, Radul je znao ta da radi. Izabrao je dvojicu ljudi od poverenja. U roku od sat vremena ve su ili ka gradu. im im je rekao za misiju, grohotom su se nasmejali. Veina je oseala da je Alijevo pogubljenje bila posledica sultanove paranoje. Kao veliki vezir Ali je uivao veliki ugled meu janjiarima. Bio je meu njima dovoljno dugo da bi zasluio njihovo potovanje. Sad menja velike vezire kao to menja ene?, nasmejao se jedan vojnik. Da, on mu doe takorei ko sluavka!, rekao je drugi. Radul je traio objanjenje i uskoro su mu preneli glasine koje su se proirile od palate do kasarne. Nekoliko sati su jahali, a zatim stali i saekali. Prema obavetenjima koja su dobili, Duan, izaslanik i njihova pratnja uskoro e im se pribliiti i videti odred. U poetku Duan nije video da im vojnici stoje na putu, ali kako su se pribliavali, razaznao je janjiare i bez ikakvog razloga u njemu se javio lo predoseaj. Nastavio je razgovor s persijskim izaslanikom, koji je bio prijatan i obrazovan sagovornik, ali nije skrenuo pogled s puta ispred sebe. Kad su se pribliili vojnicima, Duan je dao znak da se povorka zaustavi i saekao zapovednika. Prolo je nekoliko minuta pre nego to je prepoznao Radula. Strah mu se pojaao kad mu je video izraz lica. Prijateljski su se nasmeili, Duan je prvi progovorio. Drago mi je to te vidim, Radule. emu dugujem to zadovoljstvo? Mi smo vam dodatna pratnja. Dobili smo izvetaje da se na ovom putu mogu oekivati napadi pljakaa, pa nam je reeno da vas ispratimo do grada.
173

Duan nije mogao da mu protumai izraz lica; pitao se ta mu je Radul preutao. Duan ga je pogledao u oi i na trenutak se uplaio da vie ne moe proitati svog prijatelja, ali uoio je varnicu i treperenje kao nagovetaj plamena i to je bilo dovoljno. Duan je klimnuo glavom u znak pristanka i odred je nastavio put. Posle nekog vremena izaslanik se povukao da razgovara s nekim iz svoje pratnje, a Radul je iskoristio priliku da se priblii Duanu. Drago mi je to emo se ponovo ee viati, Radule. Dugujem ti veliku zahvalnost. Da nema tebe, ni ja danas ne bih bio ovde, prijatelju moj. Grei. Tvoja hrabrost i sposobnost bi te daleko dovele, ali u ovim okolnostima tvoja oseanja su i te kako opravdana. Duan ga pogleda upitno. ta nije u redu? Nemamo mnogo vremena. Uhvatili su Jelenu i Bajazita i vratili ih u palatu . Sultan je nauo da je Bajazit njegov sin. Poslali su me da te uhapsim im uemo u grad. Duanu se stegla vilica. vrsto je stiskao uzde. Duanova napetost uvlaila se u udove ivotinje i konj je poeo nervozno da odmahuje glavom. Kako? Tvoja sluavka, ini se. ula je va razgovor pre nego to se Bajazit rodio, ali odluila je da tek sad progovori. O, Boe! Nejlan! Ne bih da se borim s tobom, Radule, ali ne smem da izgubim porodicu. Nee ni morati. Razgovarao sam sa svojim ljudima. Svi su sa mnom. Janjiari su umorni od sultana i njegovih sumanutih postupaka. Kad uemo u grad, odveemo te u kasarnu i zajedno emo okupiti ljude da ga zbacimo. Da ga zbacimo? Radule, nisi me ni pitao da li je to istina. Radul ga je pogledao u oi i iznenaeno otkrio da jeste. Meni nije bitno da li je istina. U pitanju je tvoj ivot ili njegov, a iskreno govorei, s obzirom na to ta se sve pria, do prevrata bi dolo pre ili kasnije. Vie nije dovoljno jak. Misli ii da je Mustafa spreman? Mislim da jeste. Nadao sam se da nee doi do ovoga, odgovorio je Duan. Zahvaljujui slubi kod tog oveka izgradio sam sebi ivot. Izgradio si sebi ivot sluei Carstvu, Duane. Sada si graanin Osmanskog carstva. Sultan vie nije vredan da vodi ovo Carstvo, a naa je dunost da ga zamenimo onim koji to zasluuje. Dok su se pribliavali gradskim zidinama, Duan se divio njihovoj vrstini i neosvojivosti. im su proli gradsku kapiju, obratio se izaslaniku: Vaa ekselencijo, pozvali su me zbog neodlonog pitanja. Moram da odem s kapetanom, a vas e vojnici ispratiti do palate. Bilo mi je zadovoljstvo da putujem s vama. Videemo se kasnije. Kada su uli u kasarnu janjiara, sunce je zalazilo, a vojnici su palili vatre i postavljali kodove za kuvanje. Nemamo mnogo vremena, Duane. Moramo da organizujemo ljude i doemo do palate.
174

Poslao sam obavetenje da te vodimo u kasarnu jer hoemo da izbegnemo neprijatnosti pred stranim izaslanikom. Rekao sam da emo te kasnije dovesti. ekae nas. Lako emo ui u palatu, a ostali e nas slediti. Ima nas dvanaest hiljada. Ako se svi budu pridravali plana, sve e proi brzo i bezbolno. Nateraemo straare i eunuhe da odmah odu u sultanove odaje, mnogi od njih nam nee ni pruiti otpor. Predviam da e aga biti problematian. Podmitljiv je, beskoristan i nee se tako lako odrei moi. Sazvau hitan sastanak, ali mora mi ga prepustiti. Hajde da prolijemo to je manje krvi mogue. Radul je klimnuo: Neki su ve unutar zidina kao sultanovi telohranitelji. im uemo u palatu, put e nam biti ist i lak. Duan je video koliko ljudi potuju Radula. Brzo je prolazio oko kazana, ljudi su ga gledali, sluali i razmiljali o njegovim reima. Uskoro se dvorite izmeu kasarni napunilo naoruanim ljudima koji su galamili. Duan ih nije razumeo, ali uo je povik posle koga se sve utialo. Okrenuo se i video agu, koji ih je pozivao da ga sasluaju. Stao je na drvenu platformu u zarozanoj koulji i s raskopanim mundirom, kao da se ve spremao za poinak. Ratoborno je gledao u svoje ljude. Ko je sazvao ovaj sastanak? ta se deava?, vikao je oigledno ljut zbog promene u rasporedu. Radul je istupio i stao na nekoliko koraka od svog zapovednika. Ja sam, gospodine. Uhvatio sam velikog vezira i doveo ga ovde pod straom. Odlino, ali on treba da bude u palati ako sam dobro razumeo. Gospodine, svima se smuio sultan i njegovo nestabilno vodstvo. Verujemo da je veliki vezir astan ovek, a da je sultan sumnjiav i paranoian vladar. Vreme je da ode. Na te rei vojnici su uglas povikali i poeli da udaraju varjaama o kazane. Oni koji su stajali u blizini skoili su u stranu da ih ne bi opekla vrela tenost. Polili su vatre vodom, a itanje koje je usledilo liilo je na zvuk ljutih gusaka spremnih za napad. Janjiari su progovorili. Bio je to jasan znak da vie nita nee biti kao to je nekad bilo. Nee se zadovoljiti niim osim proglaenjem novog vladara. Agine oi sevnule su od straha. Na trenutak je izgledao nesigurno, ali brzo se pribrao i obratio se Radulu crpei snagu od svog poloaj a. Rei su ti izdajnike, a oseanja zasnovana na glasinama i lukavosti. Smesta se vratite kazanima i nastavite da kuvate. Sakupi etu i odmah odvedi velikog vezira da se sretne sa svojom sudbinom. Uhapsite ovog oveka, povikao je pokazujui na Radula. Nije bio sasvim nepopularan. Mnogi su se divili njegovim trezvenim stavovima, strogosti i disciplini. Znali su svoje granice, ali on je potcenio njihovo nezadovoljstvo i prezasienost, a najvie Radulov uticaj na vojnike. Agi se nikada nije sviao njegov zlatni deak. Radulov prezriv pogled nije proao neopaeno. Nije hteo da uprlja ruke, ali je morao da mu pokae ko je glavni. Sve je zamrlo. Zavladala je neprirodna tiina. ulo se samo bukanje dok se iz kotlova razlivala hrana po pranjavom podu. Pogledav i more lica pred sobom, aga je shvatio svoj poraz. Okrenuo se prema Radulu, koji ga nije gubio iz vida. Bio je brz, ali Radul je bio bri. Blesak metalne otrice izvuene iz korica zaslepeo je Duana. Kad se osvestio, aga mu je leao pred
175

nogama proboden pravo kroz srce. Radul se obratio ljudima: Uzmite oruje, moramo krenuti veeras. Odveemo velikog vezira u palatu, a kad uemo, svi znate ta treba da radite. Ljudi su klicali. Dva vojnika su istupila. Neujno su uhvatili agin le ispod ruku i odvukli g a u senku. Vojnici su kuljali iz kasarni kao umski mravi u potrazi za novim mravinjakom. Zvuk glasova koji su pevali i klicali ispunio je vazduh. Poto su osetili nagovetaj krvoprolia, graani Istanbula zatvarali su aluzine i zakljuavali vrata. Kad su se pribliili palati, vojnici su se utiali i proredili. Mala eta ispratila je Duana do kapije. Dovodimo velikog vezira po sultanovoj zapovesti. Velika kapija se otvorila i eta je ula u dvorite. Iza nje, potekla je tiha, brza i nezaustavljiva reka janjiara na opte iznenaenje straara. Stali su u borbenu liniju. Straari su uplaeno ustuknuli. Da li je ovo neka parada o kojoj ih niko nije obavestio? Niko im nita nije rekao, ali nisu nameravali da se bore protiv sultanove mone borbene jedinice. Stajali su i ekali. Janjiari su se rairili po palati kao tamna mrlja na belom aravu. Pred njima su padali ljudi kao snoplja kukuruza pod udarima srpa. Veina stanovnika palate znala je njihovu istoriju. Niko nije hteo da izaziva krvoprolie nepotrebnim otporom. Za eunuhe oni su bili neto via bia od ivotinja. Od hrianskih nevernika, koji su bili dresirani kao konji, redovno su ibani i bievani, neki su se priklonili, ali mnogi nisu. Umetnike due, eunusi, prezirali su janjiare, ija je odanost zavisila od dubine depa onih koji su ih unajmljivali i koji su sve postizali pretnjama. Iako su ih smatrali okrutnim varvarima, nijedan eunuh nije bio spreman da prui otpor obuenim ubicama. Osim jednog koga je muila grinja savesti. Oduvek je bio surovi profesionalac, zahvaljujui tome naao se na tako visokom poloaju. Samo je jednom pokazao slabost, a to mu se obilo o glavu mnogo kasnije. Kad su Jelena i Bajazit doli u palatu, otpratio ih je do njihovih odaja. Na prvi pogled bilo mu je jasno da je Baj azit sultanov sin. Uprkos tome to je liio na majku, deakove crte lica podsetile su ga na sultana kad je bio mali. U Jeleninim oima jasno je video strah. Pala mu je pred noge molei ga da kae sultanu da je sve ovo straan nesporazum. Uprkos svojim oseanjima, vie nije mogao da joj pomogne. Stavio je na kocku svoj ugled i pravila koja su ga odravala u ivotu, a time nikome nije doneo sreu, ponajmanje sebi. Mnogo je propatio zbog sultanove pogrene procene u vezi s Alijem, meutim, istini za volju, tok om svih ovih godina zavoleo je sultana, a izneverio ga je. Poto je mnogo godina proveo u palati, dobro je znao svaki um, a danas je bilo previe tiho. Brzo je krenuo prema sultanovim odajama. Beli ogrta leprao je oko njega kao ptica u letu. Niko ga nikad nije porazio u borbi. Moda e uspeti da pobedi suparnika, a ako ne, bar e umreti asno. Roksana je stajala u dvoritu i posmatrala predstavu koju su pripremile devojke. Namirisala je opasnost. Pogledala je u nebo, tako isto i plavo. Znala je da nebo lae. Samo je jednom imala
176

ovakav predoseaj kad je nala svog mua mrtvog od trovanja krvi. Elma, nai Araka i odmah mi ga dovedi. Devojke su se iznenadile njenim tonom. Elma je tek zavrila svoju repliku, ali predstava jo nije bila gotova. Sve devojke su zastale i pogledale majku sultaniju. Bila je bleda. U vazduhu se oseala napetost. Prekinite sad. Skupite stvari i vratite se u moje odaje jer su najblie. Ne otvarajte nikome osim meni i Elmi. Jeste li razumele? Uskoro u doi, pa emo razgovarati o predstavi. Emina, povedi ih. Jedna devojka se uplaila da nije dobro glumila i rasplakala se. Ne brinite se, drage moje. ao mi je to sam bila gruba, ali upravo sam se sedla neeg veoma vanog. Idite sad. Roksana je stajala i oslukivala. ula je neko utanje, osetila blag nalet vetra i videla krila velikog drala koji je preleteo iznad nje. Ironino, dral se smatra simbolom dugovenosti. Ako je bila u pravu, a intuicija je nikad dosad nije izneverila, neto nije bilo u redu. Znala je da znaci slabosti njenog sina mogu dovesti do njegovog pada, ali sve do sada uspevala je da stvari dri pod kontrolom. Kad se Jelena vratila u harem s novim naslednikom, uprkos tome to e patiti za Duanom, Roksana se nadala da e se situacija s Mehmedom popraviti. Ni sama nije bila sigurna u Duana, ali veliki vezir lako moe da se zameni. ta je sad polo naopako? Od sve njene dece samo je Mehmed preiveo. Bio je plod njene utrobe. Setila se njegovog majunog lica, setila se kako je bio srean kad je prohodao i kako je ponosno tapao sam sebi, kako je pokuavao da joj poalje poljubac prekrivi lice celom debeljukastom aicom svaki put kada bi se udaljavala od njega. Doneo joj je toliko radosti. Zatrudnela je ubrzo poto su joj ubili prvo dete. Pitala se da li e, zbog bola koji je pretrpela, moi da voli Mehmeda onako kako zasluuje. Zar su sve njene aktivnosti tokom ivota dovele do ovakvog kraja? Dokle je stigla? Desetak minuta kasnije Elma se vratila kao bez daha, razrogaenih oiju. Roksana se nije ni pomerila. Stajala je kao kip. U grlu joj je zastala knedla koju nije mogla da proguta. Arak nije u naem krilu palate, Vae velianstvo. Drugi eunusi kau da su ga videli kako ide prema sultanovim odajama. Hvala ti, Elma. Idi sada u moje odaje i zakljuaj vrata. Morala je da se pridrui svom sinu.

177

Osamnaesto poglavlje
RAZDVAJANJE

lavni beli eunuh skrenuo je iza oka ba kad su se janjiari pojavili na drugom kraju hodnika. Straari koji su u neverici stajali pred sultanovim vratima gledali su as jednog, as drugog oveka. Arak je pogledom preleteo hodnik ne isputajui janjiara iz vida. Vojnik nije oekivao napad i taj trenutak neodlunosti kotao ga je ivota. U deliu sekunde Arak mu je prerezao grkljan. Ustuknuo je i pustio telo da padne, a zatim pogledao sledeeg napadaa. Drugi janjiar iznenadio se kada je video beivotno telo svog saborca, ali njegova otrica ve je bila spremna. Navalio je na Araka svom snagom. Arak se zateturao, ali je ubrzo povratio ravnoteu, skupio snagu i odgurnuo ga. Ponovo su se pribliili jedan drugome, ovoga puta uz zveket oruja. Delilo ih je samo nekoliko centimetara. Stajali su glavom uz glavu, drei sablje visoko podignute u pokuaju da obezbede sebi dovoljno prostora za fatalni udarac. Vene su im iskoile na slepoonicama. Znoj im je lio niz lica i mutio vid. Nijedan od njih ni na trenutak nije skrenuo pogled. Vojnik je ve ocenio vetinu i snagu svog protivnika, ali nije oekivao njegovu spremnost da umre za svoj cilj. Naiao je na sebi ravnog. U sekundi se pokolebao pred Arakovom odlunou. Bilo je to dovoljno za glavnog eunuha, visoko obuenog u svim borilakim vetinama. Reagovao je instinktivno. Neprimetnim trzajem obezbedio je sebi neophodan prostor. Levom nogom pomeo je janjiarevu nogu i, dok je janjiar padao , Arak mu je munjevitim pokretom odsekao glavu. Ispravio se, beli ogrta bio mu je isprskan krvlju. Bio je svestan da je u zamci. Iza njega su janjiari, a ispred ga sigurno eka jo vojnika. Smestio se direktno ispred sultanovih vrata. Dva straara istupila su da mu uvaju leda. Idite, spasite sebe. Ja u braniti ova vrata. Ovo je moja bitka. Eunusi su se pogledali u neverici. Zatim su bacili oruje na pod i pobegli. Kad je Duan stigao, pred Arakom je lealo pet leeva. Bio je sav krvav. Leao je otvore nih oiju koje su sijale odlunou iako je bio mrtav. Ruka mu je vrsto stezala sablju. ak i sada bio je neverovatno elegantan. Duan mu je neno podigao glavu i zaklopio oi pokretom punim potovanja. Neko vreme drao mu je glavu u krilu, a zatim je spu stio na pod i prekrstio mu ruke na grudima. Odnesite ga i ukaite mu duno potovanje.
178

Sve je jasno. Janjiari su ve provalili vrata sultanovih odaja. Odmahnuo im je da se sklone i utrao. Sultan je kleao okruen petoricom janjiara. Najstariji mu je nogom pritiskao lea. Ruke su mu bile vezane na leima. Srebrna nit ve mu je bila oko vrata. Stanite!, povikao je Duan. Janjiari su se povukli unazad i upitno ga pogledali. Sultan je ostao na kolenima. Imao si toliko potovanja da se najzad pojavi! Mislio sam da se laljiva kukavica kao to si ti nikad nee usuditi da stane ispred mene i suoi se s odvratnou i mrnjom koja mi ispunjava srce zbog tvoje prevare! Zato, Duane? Nikad ti nisam pruio nita osim ljubaznosti i potovanja! Ostavite nas!, zapovedio je Duan vojnicima. Janjiari su polako izali iz sobe ostavivi za sobom jezivu tiinu koja je ispunjavala prostor kao kad ode neeljeni gost. Sultan nije ni pokuao da ustane. Znam da sam te izneverio, poeo je Duan, ne ponosim se time. Bilo mi je lako da te zavolim. Mnogo puta oseanja su mi bila podeljena, ali mora me razumeti. Jo kao mladi zarekao sam se sebi i svojim najdraima da u vratiti devojku koja mi je uzela srce. Mnogo puta zaboravio sam na tu zakletvu, ali sudbina mi je i pak omoguila da je ispunim. Dao si mi mnogo toga, za ta sam ti zahvalan, ali uzeo si jedino to me je upotpunjavalo. Kad sam to shvatio, nisam mogao dozvoliti sebi da je ponovo izgubim. Jelenu? Pria o Jeleni?! Znao si je od ranije? Jesam, gospodaru. Volimo se jo od detinjstva. Bili smo vereni. Sultan se nasmejao suvo. Nije ni udo to si tako dobro glumio, Duane. Da li je ona svesna moi koju ima nad tolikim ivotima? Mnogo puta pomirio sam se s injenicom da nikad nee biti moja. Prihvatio sa m to i verno ti sluio. Dobro mi je ilo. Uspeo sam i za tvoje i za svoje dobro. Moda nikad nee razumeti koliko mi je teko pala ova odluka. Kad je konano postala moja ena i kad se napokon nala u mojim rukama, nisam mogao da je pustim. A moj sin, Duane? Uzeo si tue dete? Bajazit jeste tvoj sin, ali kad smo to shvatili, bilo je prekasno da se vratimo. Da smo ti rekli istinu, porodica nam ne bi opstala. Izabrao sam onako kako sam morao. Voleo bih da je sve bilo drugaije. Nikad niko u meni nije probudio oseanja koja je Jelena probudila. Pretpostavljam da smo pravi suparnici. eleo sam je, ali ipak nisam joj mogao dati svoje srce. Seam se kako me je gledala iako sam se tada pravio da to ne primeujem. Njen pogled govorio je: Sluam te, Mehmede, priaj. Nije mislila na zabavno ubre kojim sam joj ispunjavao veeri, mislila je da joj se otvorim, da joj verujem, da joj dam svoje srce. Bilo je to protiv svega to sam ikada uio, nisam imao hrabrosti. Da sam imao vie strpljenja s njom kad smo izgubil i sina, ovo se ne bi ni desilo. Moj sunovrat poeo je kada sam ostao bez nje. Trebalo je da posumnjam im sam video da ne uzima druge ene. Koji bogat i moan ovek
179

ne bi uzeo drugu enu kad su mu na raspolaganju sve devojke u Carstvu, osim onog ije je srce zauzeto? Trebalo je da znam. Ne mogu ti traiti oprotaj jer to ne bi promenilo ono to sam uradio, ali dozvoli mi bar da ti potedim ivot. Znam tajni izlaz iz ovih odaja. Uvek mogu da kaem da si me nadjaao i pobegao. Janjiari su doneli odluku, ali moe udobno proiveti ostatak ivota negde drugde. Posle svega to si uradio jo me i vrea, Duane. Ovako umiru ljudi u Osmanskom carstvu. Da mogu, ubio bih te. Ubio sam sve koji su me uvredili. Ako me potedi, bie to znak da me potcenjuje jer ne igra po mojim pravilima. Ako me ostavi u ivotu, lienog asti, bie to tvoje najokrutnije delo. Uprkos svemu, ja te ne smatram okrutnim. Sigurno postoji drugi nain, rekao je Duan. Ja sam sultan. Potiem od loze Osmana. Ako me ne ubije, svaki minut svog ivota proveu pokuavajui da te naem i unitim ti porodicu. Vojnici znaju svoj posao. Bie im potrebno svega nekoliko minuta. Idi, Duane. Okreni se i idi, to je moja poslednja komanda koju e posluati. Molim te, pokai bar malo potovanja i idi. Duan se kolebao. Gospodaru, rekao je i poklonio se. Kad je podigao glavu, pogled mu se sreo s Mehmedovim. U njegovim oima video je meavinu ponosa, mrnje, ljubavi i kajanja. ao mi je, rekao je Duan, okrenuo se i otiao. Klimnuo je vojnicima. Uzeli su svilenu nit i neujno se vratili u sobu. Duan je zatvorio vrata za njima. Prvo ju je uo, a zatim i video. Uprkos uzaludnim pokuajima da je zaustave, snaga njene lepote i staloenosti zahtevale su potovanje. Vojnici su se razmakli da joj naprave prolaz. Krenula je niz hodnik i pre nego to se osvestio, ve je stajala pred njim. Dakle, ti si, rekla je Roksana gledajui Duana pravo u oi. Jesam li zakasnila? Duan je stajao kao ukopan. Pokuavajui da se umiri, samo je klimnuo. Oi gledno se trgao. Potcenila sam te, Duane, ali i ti pripada sistemu. Nee nai slobodu ak ni sad. Smrt vezuje ivot kao ogrlica bisere. Jelena i Bajazit su sklonjeni. Lako e ih nai. Nalaze se u stanu blizu mojih odaja. Jue sam je videla. Sigurno je mnogo voli. Veoma je nervozna zbog tebe. Trudi se da sauva pribranost zbog Bajazita. Deak mi pomalo lii na Mehmeda. Traie ga za prestolonaslednika, zna. Spremiu se za odlazak u staru palatu. Reci Jeleni da me tamo poseti i da mi dovede unuka. Volela bih da ga vidim. Izgubila sam mnogo svojih voljenih. Hou da vidim svog sina. Duan je klimnuo glavom, dao znak straarima da izau i zatvorio vrata za njom. Roksanin jecaj bio je spor i dubok, a njena bol prola je kroz Duana kao no. Posle nekog vremena utihnula je. Duan je jedva ekao da vidi Jelenu i Bajazita. Otvorio je vrata sultanove odaje. Isprva nije primetio Roksanu. Brzo je preleteo pogledom po sobi i zaustavio se na mestu gde je leao sultan. Izgledala je kao da su joj divlje ivotinje oglodale zglobove. Uzela je Mehmedov bro od rubina koji mu je davno poklonila i pokuavala da njime izbode vene. Krv je liptala na sve strane. Leala je opruena na Mehmedu dok je njegov raskoni svileni kaftan upijao krv koja mu se slivala po telu. Njena rasputena kosa beivotno mu je visila oko lica, milujui i zaklanjajui ga.
180

Rukama je obavila njegove grudi. Duan je okrenuo glavu. Do njega je dopirao muk iz hodnika. Kad je pogledao janjiare, s iznenaenjem je shvatio da se, jedan po jedan, sputaju na kolena kao poseeno drvee. Radni se pojavio iza oka. Pored njega bili su Jelena i Bajazit. Duanovo srce je poskoilo. Jelena je htela da mu potri u zagrljaj, ali Radul ju je samo pogledao. Poveo ih je u odaju na kraju hodnika. Naredio je dvojici vojnika da uvaju vrata i da nikoga ne putaju. Bajazit je skoio Duanu u naruje. Tata, tata, gde si bio? Duanu se srce steglo. vrsto ga je zagrlio. Jelena je panino gledala svog mua. Znala je da se sve nepovratno izmenilo od trenutka kad je Radul otvorio vrata. Rekao joj je da e je odvesti Duanu. Jo dok su koraali hodnikom znala je da njihova porodica vie ne postoji. Duane, ta je bilo? Mehmed je mrtav, Jelena. Jelena mu je na licu videla bol. Radule, zato se ljudi klanjaju pred Bajazitom? Zar nije Mustafa punopravni naslednik? Vest o hapenju tvoje porodice brzo se rairila, kao i sultanov razlog. Neki veruju u tu priu, neki ne, ali vie nije ni vano. Potuju te i ele da dete koje si ti odgajio postane sultan. Jesi li svestan ta bi to znailo za nas? Sve se otelo kontroli, Duane. Sad je gotovo. Ve je sazvan Carski sabor. Svi te ekaju da predsedava, kao i obino. Koliko ljudi zna da sultan smatra Bajazita svojim? Veina janjiara i veliki deo Sabora. Duane, znam ta pokuava, ali ako ne pusti Bajazita da doe na presto, izlaemo se velikom riziku. Nee moi da ga zatiti od onih koji pozivaju na zakon o bratoubistvu. Ako ne sad, onda u budunosti. Dosad smo izbegavali osudu samo zato to smo postupali u skladu s njihovim eljama. Doveo sam svoje ljude dovde, ali nisam oekivao da e se strasti ovoliko rasplamsati. Vie ne mogu da balansiram. Ima previe ljudi, a narodna volja mora se potovati posle svega to se ovde dogodilo. Hoe Bajazita na prestolu, a ako im to uskratite, izazvae haos i poruiti sve po gradu; mnogi e izginuti. Carski sabor razumee ovo. Duane, mora se ponaati kao da ti je stabilnost i bezbednost Carstva na prvom mestu. Samo e te to spasti. Siguran sam da e ti vreme ponuditi i druge mogunosti. Radul je nervozno pogledao Jelenu. Moramo da krenemo. Jelena se okrenula muu moleivo. Duane, ne! Jelena, Radul je u pravu. Mora da saeka ovde u haremu. Jelena mu je potrala u zagrljaj, a Duan joj je obasuo lice poljupcima. Budi strpljiva. Volim te. Carski sabor napeto je ekao. Kako je vreme prolazilo, svi lanovi pitali su se ta znai ovo nenajavljeno zasedanje. Navikli su da Duan predsedava sednicama jer se car odavno nije
181

pojavljivao. Veliki vezir nikad nije sazvao zasedanje van uobiajenog rasporeda. Kad su se lanovi saveta okupili, svi su primetili da je u palati prisutno vie janjiara nego obino. Jo vea nelagoda zavladala je kad se veliki vezir pojavio u pratnji zapovednika janjiara. Za njima su uli mnogobrojni vojnici koji su se rasporedili du odaje gde je bilo zasedanje. lanovi Sabora nestrpljivo su ekali vesti koje zahtevaju ovoliku silu i pompu. Duan je znao da bi bez Radulove podrke otiao u sigurnu smrt. Iako su mnogi bili zateeni Alijevim pogubljenjem i iako im je bilo potrebno vreme da prihvate sultanove razloge, nisu bili spremni za promene. Morao je paljivo da bira rei i time obezbedi podrk u saveta. Odanost janjiara trenutno je bila vezana za njihova oseanja, a manje su se brinuli za istu osmansku lozu. Kao vojne sudije, lanovi Sabora bili su odgovorni za sve sudske odluke i dekrete. Uivali su u demonstraciji sopstvene moi i visoko su je cenili. Poticali su iz etiri muslimanske porodice, a dunosti su prenosili na svoje sinove, kao to kraljevi prenose krune na potomke. Nije tajna da lanovi Sabora preziru injenicu da se na vrhunske poloaje, kao to je poloaj velikog vezira, moe izabrati neko ko nema plemenito poreklo, na primer, bivi robovi ili preobraeni nevernici, kakav je i Duan. Zbog dugorone dobrobiti, Duan je morao da zadobije njihovo poverenje. Bio je to dan za zajednike sudbonosne odluke. Duan je neke od lanova saveta smatrao linim prijateljima. Nadao se da e uspeti da ih ubedi da izaberu Mustafu, starijeg i bolje obuenog naslednika, ali znao je da u osmanskom naslednom redu godine ne igraju nikakvu ulogu. Duanov i Bajazitov ivot bili su u rukama janjiara, koji su, po svemu sudei, ve odluili kome e se prikloniti. Okrenuo se i poeo svoje obraanje Saboru: Danas po podne sultan Mehmed asno je pogubljen. Udavljen je svilenim koncem. Tiina i uenje ispunili su odaju. U poslednje vreme ponaanje mu je bilo nepredvidljivo, a rasuivanje zamagljeno. Janjiari su izgubili veru u njegovo vodstvo i sposobnost da upravlja Carstvom. Sultanova paranoja dosegla je tolike razmere da je unitavao najblie saradnike kao to je bio veliki vezir Ali, a prema najnovijim dokazima, naredio je ubistvo svog sina Murata iako nije bilo nijedne optube protiv njega. Zamor uasa i neverice odjeknuo je odajom kao muziki instrument koji je odsvirao poslednji ton i eka da mu se poslednji trag izgubi u vazduhu. Sultanova krivica za Muratovo ubistvo bila je slab argument. Duan je nastavio. Ovim recima uspeno je potkopao sultana i opravdao njegovu smenu, ali nije znao da li je to dovoljno da Bajazita proglase zakonitim naslednikom, a njega ostave na mestu velikog vezira. Ubio je najpogodnijeg naslednika Carstva i u oajnikim pokuajima da zane novog naslednika, Carstvo je prepustio nama na upravljanje. Duan je uutao. ta sad da kae? Da Bajazit nije njegov sin iako ga je on uvao dok je bio bolestan, presvlaio ga, kupao i bris ao mu suze u poslednjih sedam godina? Radul mu je uputio nervozan pogled, a ljudi su se uzvrpoljili. Glasovi su poeli isprva tiho, ali ubrzo sve glasnije: Bajazit, Bajazit. Glavni muftija ustao je i uzeo re, a vojnici su uutali.
182

Treba nam sultan, i to odmah, inae emo izazvati pravu pometnju meu narodom. Vesti se brzo ire. Ako strane ili vazalne drave osete nau slabost, iskoristie je. Bajazit mora odmah stupiti na presto. Fiziko prisustvo na tronu oznaava poetak nove vladavine i nastavak loz e. Duane, dobro si sluio Carstvu, podigao si tog deaka. Ponovo emo te izabrati za velikog vezira i tako uspostaviti stabilnost. Bajazitova majka e, prirodno, postati majka sultanija i regentkinja. Iskustvo sa sultanom pomoi e joj u tom poslu. Predlaem da se sultan sahrani posle krunisanja, tako da se narod ne nae u periodu bez vladara. Sutra ve mora zauzeti tron, a svi ministri moraju poloiti zakletvu. Uzvik odobravanja razlegao se dvoranom. Ustao je jo jedan lan saveta: Mustafa mora umreti. Svaki novi sultan ubija svoju brau zbog stabilnosti u Carstvu. Duan se okrenuo prema poslednjem govorniku. Mislim da to ne bi bilo mudro. Bajazit jo nema dece. Nema razloga da rizikujemo gaenje osmanske loze dok ne dobije naslednika. To moe da se odloi. Slaem se. Bilo bi mudro izneti dete da ga narod vidi i da zauzme svoje mesto u srcima svojih podanika. Preporuio bih da narednih dana sprovede ritual koji su odravali njegovi preci pre nego to bi poeli vojne pohode i da poseti svetilite u Ejupi. Tamo u ga opasati maem Osmanlija. Moramo ga ovenati ratnom slavom jer tako mali deak, oigledno, nema kapacitet vladara. Prihvatanje maa bie simbol njegove posveenosti ratnikom pozivu i veri i otklonie sve sumnje. Nepotrebno je rei da e uslediti odgovarajua ceremonija kojom se proglaava majka sultanija. Ovaj govor propraen je amorom odobravanja. Duan je ustao i jo jednom se obratio vezirima, muftiji, Saboru i svima prisutnima. Kao ovek odgovoran za vojna pitanja, moram vas informisati o smrti age janjiara koji je zaklan u borbi, a ovaj ovek, koji stoji sa strane, zauzee njegovo mesto. Vojnici su poeli da kliu kad se lan saveta obratio Radulu. ta nam vai ljudi mogu rei o raspoloenju naroda? Verujem da e prihvatiti novog sultana, gospodaru. Sva ostala dravna pitanja, zakoni, pravni propisi i uredbe proglaavaju se nevaeim dok god ih novi sultan ne prihvati. To morate organizovati sutra s regentom Duanom. Znao je da se lako izvukao i da nema govora o ponitenju nje govog braka. Kad su se zvaninici razili, Duanu je laknulo, ali otupeo je. Iako su svi bili ivi i zdravi, iako e redovno viati Bajazita, nikad vie nee lei s Jelenom u naruju. Kao majka sultana, ivee u haremu i brinuti se o domainstvu. Trebalo je da bude pored Bajazita, da ga savetuje o dravnim pitanjima i obuava za ivot koji mu sleduje. Nijedna sultanija majka nije imala mua. Po prirodi sistema, dospela bi na taj poloaj tek kad njen sin nasledi presto posle muevljeve smrti. Zbog praktinosti i mira u Carstvu progledali su im kroz prste, ali sada e morati da se ponaaju u skladu s pravilima. esto e se viati, moda e ak ugrabiti i neki zajedniki trenutak nasamo, ali svi e motriti na njih i nikad vie nee biti intimni kao to su nekad bili. Opet ju je izgubio. A ta je
183

sa Bajazitom, njegovim sinom? Hoe li ga Bajazit ikad razumeti? Hoe li mu oprostiti? Molio se da Jelena nae rei umesto njega. Zasada mu je prvi zadatak da imenuje glavnog eunuha. Arakov zamenik posredovae u komunikaciji izmeu Duana i Jelene. Morao bi to biti ovek od poverenja. Znao je samo jednu osobu za taj posao. Otiao je da potrai oveka kojem je jo dugovao novac. Kad je Duan otiao s Radulom, Jelena i Bajazit su izali iz sobe u pratnji dvojice vojnika i krenuli u svoje odaje. Jelena je odmah primetila kako vojnici s panjom gledaju Bajazita. ta god da je Duan prieljkivao, ishod zasedanja bio je unapred odreen. Znala je ta to znai i koji e biti njen zadatak. Podsvesno je podigla ake da zatiti mesta na obrazima gde ju je Duan poslednji put poljubio. Bila je toliko napeta, da joj je pozlilo. Pokuala je da se umiri dok je hodala poznatim kamenim hodnicima. Kada su proli pored sultanovih odaja, nisu uli nijedan um. Samo su dva eunuha stajala pred vratima. Jelena je zastala. Hrabro je pogledala u jednog od njih. Odmah je odvratio oi od nje i poklonio se. Htela bih da uem, rekla je. Ula je graciozno, vrsto drei Bajazitovu ruku u svojoj. Pogledom je preletela veliku odaju primetivi divno oslikane zidove i raskone persijske tepihe kojih se dobro seala. Kad je videla brdo zamrenih udova, povukla je Bajazita i prila. Jedva se uzdrala da ne zajeca kad je videla dva tela. Roksana, proaptala je. Koraci su joj bili spori, ali odluni. Tek kad joj se potpuno pribliila, pustila je Bajazitovu ruku i pokuala da obrie suze koje su joj se slivale niz lice. Pomilovala je Roksaninu svilenu kosu koja je padala preko lica njenog sina kao tamni pli koji ga titi od svetlosti. Mama, mama, ta se desilo?, pitao je srameljivo Bajazit. ao mi je to si morao ovo da vidi, dragi moj, ali plaim se da je to tvoja sudbina, koliko god se ja borila protiv nje. Sve u ti objasniti jednog dana, obeavam. Volela bih da se sve ovo nije desilo. Dok su Jelenini prsti neno prolazili kroz gustu crnu kosu na koju je Roksana oduvek bila ponosna, zaula je tiho, nepovezano mrmljanje. Jelena je skoila i podigla Roksaninu glavu sklonivi joj kosu s lica. Bila je veoma bleda. Usne su joj ve poplavele, ali jo je bila iva. Kad je ugledala Jelenu, neprimetan osmeh zaigrao joj je u uglovima usana. Uhvatila je Roksanu za ruku, lice joj se iskrivilo od bola. Neno je pomazila Roksanu po obrazu. Naslonila je uvo na njene usne. Bajazit, proaptala je Roksana. Jelena mu je dala znak da prie. Drhtei, Bajazit je spustio glavu na samo nekoliko centimetara od Roksaninih usana. S velikim naporom podigla je glavu i poljubila ga u obraz, a zatim je ponovo spustila osmehujui se. Koliko si nam nevolja priredila, Jelena! Obuci me u crveno, draga, to je moja boja. Drago mi je to e ti zauzeti moje mesto... Budi jaka, rekavi to, sklopila je oi i umrla. Jelena je ustala bez reci i naredila dvojici eunuha da Roksanino telo odnesu u odaje majke sultanije. U njenom dranju bilo je vie dostojanstva i odlunosti nego ikad. Kad se vratila u odaju, primetila je da Bajazit nepomino stoji iznad sultanovog tela. Nije bilo straha na
184

deakovom licu, samo nenosti i saoseanja koje ranije nije primetila. Sad izgleda tako mirno. Kad je doao da nas obie jue, izgledao je kao da ga neto boli. Jelena je oklevala. Uprkos svemu to je rekla Duanu, muilo ju je kajanje. Prila je svom sinu i neno dodirnula Mehmedovo lice. Imao je mnogo dobrih osobina, Bajazite. Bio je hrabar i oseajan ovek. Nekad mi je mnogo znaio. Postaraemo se za to da budu sahranjeni jedno pored drugog, da im se grobnice ukrase najlepim dragim kamenjem i mermerom koji se mogu nai u itavom Carstvu. esto emo ih poseivati da im odamo potu. Jelena i Bajazit ili su polako iza eunuha vrsto se drei za ruke, crpli su snagu jedno od drugog. Nijedno od njih nije znalo ta ih eka, ali shvatili su da sad imaju vane uloge. Jelena, ganuta neprirodnom zrelou njenog sina, prvi put je osetila njegovo plemenito poreklo. Pr vi put je video pohlepne ruke smrti kako odvlae ljude iz njegovog sveta i ve je nauio da to prihvati. Kad su ule u Roksanine odaje, duboko u haremu, jedan eunuh pokucao je na vrata. Bila su zakljuana. Iznutra nije dopirao nikakav zvuk. Eunuh je ponovo pokucao i povikao. Jeleni se uinilo da uje amor. Podigla je ruku, zaustavila eunuha i prila vratima. Zatim se obratila enama kroz kljuaonicu. Emina, jesi li unutra? Ja sam, Jelena. Sad je bezbedno, molim vas pustite nas unutra. Eminin meki glas, iskrivljen i ispresecan nervozom, dopirao je s druge strane drveta. Jelena, jesi li to stvarno ti? Roksana nam je rekla da ne otvaramo nikome. Emina, Roksana je mrtva. Sa mnom je. Moramo je pripremiti za sahranu. Poivae pored sultana i njegovog dragog oca, u mauzoleju. Sve u ti ispriati. Jelena je zaula tihe jecaje. Vrata su se polako otvorila. Devojke su se razbeale kao divne latice cvea koje je oduvao vetar. Evnusi su doneli telo i spustili ga na divan. Nastupio je trenutak potpune tiine. Svi su stajali nepomino alei za ovom velikom damom, koja im je bila mentor i vodi. Suze su im same padale. Svaka je znala ta treba da radi. Uili su ih da pripremaju pokojnike tako detaljno da se nijedna nije dvoumila ni za trenutak. Brzo su istupile kao d obro uveban tim i prihvatile se posla. Oprale su krv, namazale je eterinim uljima lavande, bora i mandarine. Oeljale su joj kosu dok nije zasijala kao abonos i namirisale je dok nije zamirisala kao vrt pri zalasku sunca. Napravile su joj punu privrstivi je zlatnim nitima. Ostavile su samo nekoliko lokni da joj padaju oko lica. Uile su joj kou na zglobovima i prekrile zlatnim listiima. Stavile su joj velike dijamantske minue i veliki dijamantski prsten optoen zlatom. Obukle su joj tamnocrveni kaftan s diskretnim zlatnim vezom. Na ljupka stopala natakle su joj male papue ukraene rubinima. Lice su joj napuderisale, obraze narumenele, a zatim su se izmakle da bi se divile Roksaninoj lepoti. Izgledala je mirno kao da je zadremala po podne za vreme letnje ege. Gotovo je, rekla je Jelena, sad nam ostaje samo da ekamo.

185

Devetnaesto poglavlje
NOVA VLADA

unuh Ahmed preiveo je strani sud. Bio je svestan da je izbegao pogubl jenje samo zahvaljujui milosti gospodara. est meseci zatvora u mranoj i vlanoj samici tvrave na obali Zlatnog roga koja je dopola uronjena u vodu. est dugih, stranih, hladnih meseci pipanja zelenih, memljivih zidova i hladne kupus-orbe iz prljavih olja. Nije popustio. Izdrao je kaznu shvativi da ga pohlepa zamalo nije ubila. Uporedio je svoju patnju s nedeljama posle kastracije i crpeo snagu iz injenice da se nita nije moglo uporediti s tim beznadenim danima. Izdrao je i mnogo gore. Sada je 1543. i sve to desilo se pre trinaest godina. Vratio se u slubu oporavljen i osnaen. Prihvatili su ga bez odmazde. Arak je odmah primetio njegovu odanost i spremnost, pa se ponovo oslonio na njega. Posle nekog vremena, unapreen je u Arakovog zamenika. Uv ek je bio zahvalan svom pretpostavljenom za priliku koja mu se ukazala. Zavoleo je svog elegantnog, otmenog gospodara, jedinog oveka koji ga je ikad hrabrio i ponudio mu oprotaj. Sluao je o Duanovom uzdizanju s divljenjem. Znao je da u vezi s Jelenom Duan ima preutnu Arakovu podrku, i to je Ahmedu bilo dovoljno. Tog jutra nije mogao da nae gospodara. uo je za pobunu janjiara i hteo da zatrai uputstva. Dok su vesti doprle do njega, sve se ve zavrilo. Oni koji su morali da umru umrli su i mir je ponovo uspostavljen. Bio je izgubljen, zbunjen i pogoen saznanjem o ubistvu svog uitelja. Grizla ga je savest to u tom trenutku nije bio pored njega. Neko je pokucao na vrata. Ahmed je odskoio od straha. Bio je to pa koji mu je nosio poziv od velikog vezira. Sabrao se i krenuo za eunuhom kroz dugaki hodnik sporim, tromim koracima. Nekoliko meseci nije video Duana i zapanjio se kada je ugledao kako iscrpljeno izgleda. Dobro se seao njegovog sveeg, mladalakog lica koje je sijalo od snage i samopouzd anja. Ahmede, opet se sreemo, a ja ti jo nisam vratio dug, rekao je Duan s osmehom. Nije trebalo da prihvatim taj novac, gospodaru. Pravedno sam kanjen. Svi smo ponekad nepromiljeni, Ahmede, ali ti si imao izuzetnog uitelja. Njemu dugujem mnogo. Njegova smrt veliki je gubitak za sve nas. esto mi je priao o tvojoj podrci, brzom uenju, organizovanosti i efikasnosti kad je re o upravljanju haremom. Znam da bi tebe izabrao da ga zameni. Ahmedu se zamaglio vid, ali nije oborio pogled. Gospodaru, bila bi mi ast, odgovorio je drhtavim glasom.
186

Drago mi je, nastavio je Duan. Kao to ve zna, sultan Mehmed jutros je umro, a sutra e Bajazit zauzeti tron i postati novi osmanski vladar. Sultanija majka je jaka ena koja e uiniti sve da zatiti svog sina, ali teko e joj pasti povratak u palatu. Sigurno zna da smo iveli kao mu i ena, ali sluba Carstvu zahteva od nas da to sada promenimo. Ponovo e me izabrati za velikog vezira, a ona e biti regentkinja; nastaviemo da usmeravamo deaka. Ne mogu da im priem kao ranije, ali nadam se da e im ti nadoknaditi moje odsustvo i posredovati u komunikaciji kad god se ukae potreba. Moram ti dati prvi zadatak kao glavnom eunuhu. Idi do sultanije majke i ispriaj joj ta se desilo na sastanku Carskog saveta. eka te. Pomozi joj da pripremi Bajazita i sebe za sutranju ceremoniju, a ja u obavestiti nadlene o tvom unapreenju. Ahmed je klimnuo glavom, poklonio se i izaao, a Duan je priao prozoru i odsutno pogledao ljude koji su se uurbano kretali po dvoritu. Oseao se besciljno i izgubljeno. Kad je Ahmed otiao, Jelena je osetila otar bol u grudima, ali istovremeno ju je preplavio oseaj moi. Njen ivot imao je svrhu. Nauila je da prihvati sve to joj sudbina, ta nestalna prijateljica, dodeli. Vie nikad nee dopustiti da je usud vrti u zaaranom krugu. Umrla bi za svog sina. Uinila bi sve da ga zatiti i da mu pomogne. Duan je ljubav njenog ivota; samo je s njim bila celovita. Jednom ju je ve izvukao odavde, moda e opet uspeti. Bajazit je sedeo na divanu gledajui je pogledom punim oekivanja. Nije rekao nita kad se pred njim srdano poklonio visoki, vitki eunuh, koji se prvo doaptavao s njegovom majkom, a zatim mu priao o koli i novom uitelju u palati. Dopao mu se ovaj neobini ovek toplih oiju, ali nedostajao mu je tata. ta je bilo, mama? Zato ne moemo da idemo kui?, pitao je Jelenu ispitujui joj lice tunim pogledom. Dragi moj, pokuau da ti objasnim. Odakle da ponem? Poznajem tvog tatu celog ivota. Potiemo iz istog sela u Srbiji. Kad smo bili mali, roditelji su nas verili. Verovali smo da smo sueni jedno drugom, ali pre nego to smo se venali, osmanski vojnici su me zarobili i doveli me u harem, u ovu palatu. Tata me je pratio sve do velikog grada jer nije mo gao da nastavi ivot u selu bez mene. Odluio je da me vrati. Uprkos svemu, na kraju je i uspeo. U meuvremenu, pre nego to smo se ponovo sastali, bila sam sultanova ena. Ljudi su se umorili od sultana, koji vie nije mogao da obavlja svoje dunosti, pa su, zbog moje ranije veze s njim, odluili da si ti njegov zakoniti sin i da mora preuzeti tron umesto njega. Jelena nije znala kako da mu objasni. Biu sultan! Da, dragi moj. Ali, mama, ja ne znam ta da radim! Znam, duo, ali tata i ja biemo tu da te posavetujemo. Zvui zabavno! Bie, blago moje, uiniemo da bude i zabavno. Sutra je veliki dan. Postavie te na presto, a
187

svi vani ljudi u Carstvu doi e da ti se poklone i poloe zakletvu. Znai, sutra nema kole? Ne, nema kole, ali asovi e uskoro ponovo poeti. Iskoristi slobodne dane dok jo moe. Sutra moramo nositi crno iako slavimo jer oplakujemo preminulog sultana i njegovu majku. Za nekoliko dana posetiemo Ejup, predgrae Istanbula na Zlatnom rogu gde je sahranjen Abu Ejub, pratilac velikog proroka Muhameda. U tom hramu opasae te maem tvojih predaka i dae ti da jae na novom poniju na kome e se vratiti u Istanbul. Imali smo teak dan danas, a tek nam predstoje velike obaveze. Najbolje je da sad poe u krevet da bi sutra bio sve i odmoran. Hoe li tata doi da mi ispria priu za laku no? Jelena mu je vrsto stegla ruku i ugrizla se za jezik dok joj bol nije rasprio potrebu da zaplae. Tata je sada veoma zauzet. Ima mnogo posla. Videemo ga tek sutra, ali e na ceremoniji stajati pored tebe i vodie te. Laku no, mama. Laku no, malecki. Jelena ga je uukala u debeli zlatni jorgan i stala pored kamina. Uzela je teku, ukrasnu au od srebra, poklon jedne evropske kraljice, i pogledala svoj odraz na njoj. Primetila je male linije oko oiju i bore od briga na elu. Roksana bi se razoarala njome. Samo je elela da se ponovo nae u Duanovom zagrljaju, da uje njegove ohrabrujue rei i da u njegovim snanim rukama nae zatitu. Nije htela da sve ovo radi sama. Pogladila je kou iznad korena nosa, a zatim ispravila obrve, pokuavajui da se oslobodi napetosti koja joj je optereivala elo kao preglomazan teret. Narednog dana sunce je sijalo jasno, a ptice su veselo pevale. Svi stanovnici palate bili su uurbani. Ljudi su trali na sve strane privodei kraju pripreme za veliki dogaaj. Presto je postavljen na ulazu u unutranju palatu, ispred Kapije sree. Dok je Bajazit, uprkos svojim godinama i rastu, mirno i dostojanstveno iao hodnicima palate, uputio je majci lukav pogled i namignuo joj skinuvi joj veliki teret sa srca. Duan ih je ekao na ivici vrta. Bio je bled i umoran, ali kad ih je video, lice mu se ozarilo. Jelena je imala veo, no pogledom je potraio njene oi, koje su mu se nasmeile. Znao je da ga voli, da ga razume i da mu oprata, ali video je da ona jo gaji nadu. Jelena je stala iza paravana, iza prestola, a Duan je pratio Bajazita kroz dvorite odakle je dopirala kakofonija orkestra. Deak se okrenuo i seo na ukraenu stolicu s velikim naslonom, potvrujui da je od danas sultan Bajazit I. Duan je tiho proaputao svom sinu u uvo: Sad nastaje velika promena. Uvek sam znao da si stvoren za velika dela, ali nisam znao da e tvoje vreme doi tako brzo. Divno izgleda! Savren si sultan daleko slavniji i lepi nego to sam ja ikad izgledao u najboljoj odei. Kako si? Dobro sam, tata. Zato ti i mama izgledate tako zabrinuto? Ja u biti sultan. Sigurno postoji dobar razlog za to. U pravu si, Bajazite, ali sada si veoma vaan. Mnogi ljudi e nam se umeati u ivot i
188

posmatrati sve to radimo. Ne moemo iveti kao to smo nekad mogli. Svi se moramo navii na to, ali mama i ja emo uvek biti pored tebe. Zna li da e se od danas kovati zlatnici s tvojim likom i godinom 1543? Znai li to da sam bogat? Mislim da znai, nasmejao se Duan. Ovde ima toliko mnogo ljudi! Doli su da ti odaju poast, Bajazite, jer si ti novi sultan. Hajde da uivamo sad, a posle emo odluiti o tome ko je imao najlepu odeu i najubedljiviji naklon. Okupili su se svi carski zvaninici lanovi saveta, vojnici, upravnici... Dolazili su jedan po jedan, padali niice pred Bajazitom i zaklinjali se na vernost. Ceremonija je trajala nekoliko sati, ali Bajazit se nije uzvrpoljio. Prouavao je ljude koji mu se klanjaju i zabavljao se zamiljajui ih u svakodnevnom ivotu. Naredni dani proleteli su u raznim aktivnostima neophodnim za poetak svake nove vladavine. Ahmed je premestio ceo harem sultana Mehmeda u staru palatu, zajedno s uiteljima i eunusima. Zaposlio je i nove eunuhe da bi popunio upranjena mesta. Poto dugo vremena nee primati nove konkubine, Jelena je zatraila da joj Emina bude drubenica. Janjiarima su poveane plate; muftiji su naredili da u svim damijama ita molitve za zdravlje novog sultana, rtvene ovce podeljene su siromanima, a stranim vladarima napisana su bombastina pisma u kojima se govori o novom sultanu. Jednog jutra, ba kad je trebalo da krenu u Ejup, Bajazit je zapanjeno stajao pred svojim privatnim brodom koji se neno ljuljukao na vodi spreman da zaplovi uz Zlatni rog. Dugaka vesla, koja su uranjala u vodu i izranjala iz nje, titila su brod od prevrtanja. Bio je dugaak gotovo sto stopa, sa zlatnim i belim lajsnama. Na njemu je bilo etrdeset veslaa, obuenih u plavo i belo. Bajazit i Jelena su uli na brod i zauzeli mesta na plavim plianim jastucima. Pratili su ih svi ministri Carstva. Laka izmaglica lebdela je nad vodom, a vesla su nestajala u njenoj debeloj neprozirnosti, kao kaika u istopljenoj okoladi. Doli su do hrama, sunce ih je prilo u glave. Janjiari su zadrali sve posmatrae u zalivu, tako da je ceremonija bila intimna i mirna. Glavni muftija stajao je licem prema Bajazitu, a Duan i Jelena nalazili su se nekoliko koraka iza njega. Bio je to jednostavan obred. Posle nekoliko molitvi muftija je uzeo drevni osmanlijski ma, podigao ga iznad svoje glave i na kraju opasao Bajazita njime, to je pozdravljeno burnim povicima oduevljenja i odobravanja. Posle obreda doveli su divnog crnog pastuva blagog temperamenta, a Bajazit mu je Iako skoio na leda. Uprkos svojim godinama, liio je na hrabrog mladog ratnika. Jelena je oseala meavinu ponosa i tuge dok ga je posmatrala. Vie nije bio njen. Povorka je napustila Ejup i krenula nazad prema grobnicama velikim, drevnim mauzolejima s kupolama gde su sahranjena tela mnogih vladara. Mauzoleji su bili poredani na zemlji kao kamile koje se odmaraju. Ovde je Bajazit odao potu precima. Zatim se odred okrenuo u smeru prema palati i svi zajedno poli su gradskim ulicama, dok su ljud i klicali i mahali.

189

Jelena nije htela da je arhitekta eka, ali obeala je Bajazitu da e ii zajedno. Bajazit je voleo da gleda model i pipka linije i kupole na maketi dok oni razgovaraju s arhitektom. Rekao joj je koliko voli da vidi strastvenost i polet na njenom licu. Njegove rei su je zabolele. Smatrala je da nije uspela kao majka. Bila je ve 1546. godina. Prole su tri godine otkako je njen sin prvi put seo na presto i zauvek promenio tok njihovih ivota. Sad je ve imao jedanaest godina i nije mogao zauvek ostati u haremu iako je iao utabanim putem za jednog princa. Sve vreme bila je pored njega, podravala ga i volela, ali Bajazit je osetio njenu skrivenu tugu. Moda se ak oseao i pomalo odgovornim. Duanov novi odnos s Bajazitom bio je dovoljno stresan. Oseao je Jeleninu predanost i odlunost. Navikla je da se bori i da prihvata gubitke. I sama je mislila da se navikla na gubitak Duana, ali cena toga bila je nemogunost da se zabavlja i uiva. Naravno, zahvaljujui sinu doivela je mnoge uzvi ene trenutke sree, ali su oni kratko trajali zbog njenih mnogobrojnih obaveza i stalne pratnje koja im je dodeljena. Posao joj je takoe donosio mnogo zadovoljstva i samopouzdanja, ali ova oseanja vie nisu bila deo njene due kao nekada. S godinama je postala ogorena i nervozna. im je Duan prestao da joj bude mu, vie nije bila sreno udata ena koja ima porodicu; ivela je u haremu. Srce joj je bilo pusto kao srce bilo koje udovice. esto je viala Duana, nije to bio problem. esto su se sastajali zbog dravnih pitanja, ali postali su zvanini jedno prema drugom, a ovaj nain obraanja toliko im je preao u naviku da se ona ponekad pitala voli li je jo. Morao je da ponovo povede vojsku u Ugarsku, gde je austrijski kralj drao Budim pod opsadom. Bila je to samo jedna u nizu velikih uvreda osmanskom sultanu. Duan je i ranije iao u ratove, ali Jelena nikada do tada nije strepela za njegovu bezbednost. inilo joj se da su nepobedivi. Verovala je da su zasluili nagradu za strpljenje, ali znala je da o na i Bog nemaju iste raunice. Tog jutra stigla je poruka s ratita. Glasnik se poklonio pred njom. Jelena je zadrala dah, molei se da rei s njegovih usana poteku kao potok s izvora koji presuuje i da joj oteraju strahove. Vojska se vraa, velianstvo. Uguili su nedavne pobune i za nekoliko nedelja bie kod kue. Kad je glasnik otiao, Jelena se s uzdahom olakanja sruila na divan, ali posle nekoliko trenutaka razmiljanja nije znala ta osea. ak i kad je on odsutan, oboje mogu da ive u nepodeljenim seanjima. Sluavka ju je eljala dugim, sporim pokretima. Bila je to ustra devojka, veoma pametna, a u njenim prstima, nalik na ptije kande, bilo je dosta snage. Podsetila je Jelenu na samu sebe kad je prvi put dola u Istanbul, pre dvadeset godina. Provlaila joj je kosu kroz drhtave prste i paljivo je privrstila. Kad ju je Jelena izabrala, potekle su joj suze od radosti i zahvalnosti. Podsetila ju je na Rozu, na njene nade i ambicije za ovaj povlaeni ivot. Da li je mogla porei da je uivala u udobnosti i moi koje sad ima?
190

Poslednjih godina nala je zadovoljstvo u mnogim politikim ulogama. Povereno joj je nekoliko diplomatskih misija. Uspela je da uspostavi dobre odnose s Venecijancima kroz redovnu, iskrenu, toplu i mudru korespondenciju. ak je izdejstvovala da vrate nekolicinu ratnih zarobljenika. Bila je u stalnom kontaktu s Katarinom Medici, koja je bila kljuni faktor za savez s Francuskom protiv Austrije. Sve je to radila pored tekuih poslova kod kue. Njen tim sekretara i savetnika bio je neprekidno zauzet. Otac bi bio ponosan na nju, a i ona je bila ponosna na sebe. Sad je carica. Mogla je da ispuni sve svoje snove i ambicije uprkos ceni koju je njena porodica platila. Pogledala je svoj odraz i poela da razmilja o sebi. Kako bi joj bilo da se mora odrei svile i dijamanata koji osvetljavaju lice sad kad nema mladosti da ga osvetli? Duanu je i dalje bila lepa, naravno, i Bajazit joj je to uvek govorio, ali sada su se na njenom licu ocrtavali bol i gubitak tamo gde su nekada bile nevinost i nada. ta bi bilo s njom da je ostala u selu i ivela skromnim ivotom umesto to svojim potpisom pokree itavu vojsku? Radovi su dobro napredovali; predvidela je da se otvaranje deje bolnice odri za mesec dana. im to zavri, planirala je da osnuje fondaciju za siromane devojke, kako bi im se obezbedio miraz. Huma, danas treba da izgledam dostojanstveno jer imam sastanak s blagajnikom posle razgovora s arhitektom. Smem li da pitam zato, sultanijo? Da. Hou da razgovaramo o osnivanju fonda za devojke koje su ostale bez roditelja, pominjala sam ti to jednom, Jelena je osetila komeanje u stomaku od uzbuenja. Da li se devojke rano udaju tamo odakle ste vi doli? Turske devojice dobijaju veo kad napune dvanaest godina i postaju spremne za brak. Mnoge godinama prave devojaku spremu u porodinim haremima. Ne udaju se ba tako mlade, ali porodice se obeavaju jedne drugima, naroito u malim selima. Mladoenjina majka ima glavnu re u izboru mlade. U oima ambicioznih majki nema mnogo nade za siromane devojke bez ikakve spreme. Kucanje na vratima prekinulo je razgovor. Huma se trgla i razmazala joj crnilo oko oiju. Huma, preterala si, svako bi pomislio da sam tiranka!, zadirkivala ju je. Izvinite, sultanijo. Ostavi nas i pobrini se da pisari budu spremni kad krenem u riznicu. Ahmed joj je priao i poklonio se. Sultanijo, arhitekta vas eka u glavnom salonu, a Bajazit e vam se pridruiti odmah posle asa. Hvala, Ahmede. Sultanijo, imam za vas vesti iz stare palate. Hortenzija j e mrtva. Izbodena je iglom za kosu u stomak. Jelena je pogledala svoje ake i zadrhtala. Ko je uinio taj uasni zloin, Ahmede? Sara, na opte iznenaenje.
191

Kad se Hortenzija vratila u staru palatu, bila je na ivici ludila zbog sinovljeve smrti. Sara se potpuno posvetila njenom oporavku. Kupala ju je, oblaila, uspavljivala, a kad je Hortenzija ponovo ojaala, dosadila joj je stara ljubavnica i zaljubila se u drugu. Bio je to zloin iz strasti. Ne moe proi nekanjeno. Ve je sve gotovo, Vae velianstvo. Kako su ostale ene? Potresene i uznemirene. Bio je to krvav prizor. Naalost, nala su je deca. Sara je stajala pored lea kao ukopana, nepominog pogleda, u krvavom kaftanu. Jo je drala iglu u ruci. Bila je pokorna kao jagnje kad su eunusi doli da je vode. Jelenine oi napunile su se suzama, Taj prizor nije za deje oi. Pobrini se za njih, organizuj im neku zabavu, moe im poslati one francuske muziare odavde. Podseti ih da je ivot lep, a ja u ih obii po podne. Sultanijo. Jelena je otpustila slukinju i nastavila da prouava svoje ruke ukraene divnim draguljima. Nije mogla da odredi kako se osea. Nije se iznenadila to je Hortenzija ovako zavrila, s obzirom na njen nain ivota. Ipak, Hortenzijina smrt Jeleni nije donela ni olakanje, ni zadovoljstvo. Nije joj mogla vratiti otkinuto pare srca koje je zauvek izgubljeno. Oseala je samo aljenje. Kad je ula u salon, srdano je pozdravila arhitektu. Bio je to ivahan ovek ija je linost ispunila celu prostoriju. Uivala je u njihovim sastancima i razgovorima. Bilo im je potrebno vreme da nau odgovarajue zemljite i da ga kupe, ali nita nije zadravalo izvoenje projekta. Osetila je nalet iekivanja, a oi su joj zasijale kad je videla maketu na sredini sobe. Nekoliko minuta kasnije uao je i Bajazit. Arhitekta je pao na kolena. Bajazit je bio visok gotovo kao Jelena. Zagrlio je majku. Okrenuvi se prema arhitekti, koji jo nije bio ustao, obratio mu se recima: Gospodine, zar se mi znamo od jue? Gospodaru, hvala vam, ali nikad vas neu pozdravljati drugaije, odgovorio je arhitekta i ispravio se. Bajazit je slegao ramenima i otiao da pogleda maketu, ostavivi ih da na miru razgovaraju. Kakvo velikoduno delo, sultanijo! Velikoduno! Vae delo zasluuje divljenje, a i bilo je neophodno. Zahvaljujui porezima prikupljenim od vazalnih drava, od ogromnog stanovnitva Carstva i od trgovakih taksi, dravna blagajna je prepuna. Samo prole godine ostvarili smo prihod od devet i po miliona zlatnika, a odravanje vojske i flote kota samo osamsto hiljada. Imam jo mnogo planova. Sigurna sam da u vas ponovo pozvati u bliskoj budunosti. Bie mi zadovoljstvo, a deca Istanbula za ovo e vam biti veno zahvalna. Na ulicama je mnogo dece kojima treba pomo da stanu na svoje noge. Deca su naa budunost. Niko ne moe pomoi civilizaciji ija deca nemaju mogunosti da izgrade svoj ivot kao odgovorni pojedinci. Moramo uiniti da deca budu ponosna na svoj grad, ivot, mogunosti. Moramo im pruiti pomo i podrku dok su slabi i ranjivi, jer emo tako stvoriti generaciju saoseajnih i hrabrih ljudi. Zar se ne slaete?
192

Slaem se, sultanijo. Veoma sam ponosan to u graditi to sirotite. Gospodine, naalost, moram da idem. Popodne imam sastanak s blagajnikom, a moram i da dovrim neka pisma. Piem enama iz harema persijskog aha. Ti kontakti pomau da nam istone granice ostanu mirne dok se naa vojska angauje na drugim poljima. Mi ene umemo da budemo korisne kad mukarci treba da se dre podalje od oruja, zadirkivala ga je. Arhitekta se duboko naklonio i izaao iz salona. Dva paa odmah su ula u odaju da ih uvaju. Moete li da nas ostavite nasamo na nekoliko minuta?, uzdahnula je Jelena. Mama, jeste li ve odredili datum otvaranja? Da, bie za nekoliko nedelja. Mogu li da doem? Bila bi mi ast da mi se pridrui tamo. Tvoje prisustvo doprinee vanosti dogaaja, rekla je lagano se naklonivi. Nema potrebe za formalnou. Kuda god da krenem svuda samo formalnost i utogljenost. Neu moi da podnesem ako i ti pone, rekao je natmureno. Jeleni nije promaklo njegovo nezadovoljstvo. Pogledala je sina saaljivo. Oteli su mu detinjstvo i zamenili ga neim to je u poetku bilo zabavno, a pretvorilo se u ivot pun ogranienja i tereta. Bajazite, planirala sam da sutra obiem radove i vidim kako napreduju. Hoe li da poe sa mnom kad ti se zavre asovi? Moemo da se vozimo novom koijom ako hoe. Gotovo da se nisam ni vozila u njoj! Ovo otmeno vozilo Jelena je dobila od jedne evropske kraljice. Posle viemese nog putovanja morem, konano je stigla u Istanbul pre nekoliko nedelja. Poklon joj je uruio njen predstavnik uz veliku pompu i komplikovani ceremonijal. Koija je bila bogato ukraena, a njena lakovana povrina presijavala se na suncu dok se kretala uskim ulicama, kao iva u termometru. Prolaznici su se sklanjali s puta i oduevljeno gledali. Zavese od tamnog materijala, krov i reetkasti prozori titili su putnike od radoznalih pogleda. Smeak mu je zaigrao u uglovima usana. Imam vreu zlatnika, dodao je primamljivo. Uprkos tome to je Bajazit roen u bogatstvu, postao je svestan svoje raskoi i moi kao i njegova majka. Oboje su beskrajno uivali u svakoj prilici da siromasima bacaju novac kroz prozor koije. U redu, mama. Kada e se tata vratiti kui? Psssst, Bajazite, opomenula ga je zaalivi odmah zbog svoje grubosti kad je videla da se rastuio i okrenuo glavu. Izvini, dragi moj, ao mi je. U oima svih ljudi ti si sultanov sin i sve nas dovodi u opasnost ako se toga ne bude seao u svakoj prilici. Nikada to neu prihvatiti. Nikada! Dosadilo mi je da budem sultan!, povikao je. Duan je moj otac, sultana nisam ni poznavao!, briznuo je u pla. Jelena mu je pritrala, ali on je pokuao da je odgurne.
193

Svakog dana oblae me kao lutku, ljutito je vikao. Ljudi mi se sve vreme klanjaju i laskaju mi. Nemam prijatelje. Niko se u koli ne ponaa normalno prema meni, a ti si uvek prezauzeta. Mora da donosi vane odluke. Kad si s tatom, zvanini ste jedno prema drugome kao da se vie ne poznajete. Pao joj je u naruje i pustio suze da teku. Hou da sve bude kao nekada! Jelena ga je vrsto stegla u naruju. Bio je tako mali, njena bebica. Istog trenutka shvatila je da bi sve ovo napustila sutra samo kad bi ga to usreilo. Oprosti mi, oprosti mi, plakala je, sve je ovo moja greka. Razumem koliko ti je teko. Sluaj me, Bajazite, rekla je sagnuvi se i nateravi ga da je pogleda u oi, kad tata doe, razgovaraemo s njim. Obeavam.

194

Dvadeseto poglavlje
POVRATAK KUI

uan se vratio s izmeanim oseanjima. Osmanlije su se uvrstile na svojim poloajima, ali evropska sila nikad se nee predati, uvek e ih terati da se proteu i bore daleko od kue. Bar je osmanska flota bila nepobediva na Sredozemlju. Bio je iscrpljen, isto kao i vojska. Na p utu kui zaradio je stranu groznicu koja je ve pobila njegove ljude. im je stigao u Istanbul, odveli su ga pravo u bolnicu, u izolaciju. Bajazit i Jelena mesecima nisu smeli da ga poseuju. Niko nije znao da li e preiveti. Bolest ga je teko pogodila, emocionalno i fiziki. Vie nije bio mlad, imao je trideset sedam godina. Uvek je bio okruen ljudima ije mu je stalno prisustvo predstavljalo podsticaj i odvraalo mu panju od bola koji je izazivala stalna razdvojenost od porodice. Dok je koketirao sa smru, shvatio je da uprkos svim bitkama, snovima i izazovima, predstavlja samo krhkog, usamljenog, sredovenog oveka iji ivot se nije slagao sa sopstvenim zamislima. Teko ga je pogodila prolaznost ivota, ali nije hteo da se preda ni kad je imao najjai napad groznice. Jelenina slika pred oima dala mu je snage da nastavi. Nada ga nikada nije naputala. U prolee 1546, kad su pupoljci pomolili glavice, ustao je iz postelje i otiao da poseti sultaniju majku i sultana. Jeleni je laknulo im ga je ugleda la, a suze radosnice oblile su joj lice. Smrao je i izgledao izmueno i ispijeno, ali je i dalje bio ovek kojeg voli. Osmeh koji ga je ozario kad ih je video skinuo mu je teret godina. Duan se poklonio pred Bajazitom, koji je svojom mladom rukom odmahnu o slugama da ih ostave nasamo i potrao mu u zagrljaj. Nedostajao si mi, tata. Duan se zateturao pod naletom Bajazitove teine, ali vrsto ga je drao. I ti meni, deae moj. Moda emo sledei put zajedno jahati. Pogledao je Jelenu i zapazio kako joj strah prelee licem kao gruba ruka besnog ljubavnika kad se neizbena budunost nadvila nad njom. Pustio je Bajazita i stao ispred nje. Neno je uzeo obe njene ruke u svoje i prineo ih usnama. Mislio sam na tebe svaki dan. Jelena ga je vrsto stegla, suze su joj lile niz obraze. O, Duane, hvala Bogu. Molila sam se i molila, iako sam pre mnogo godina napustila Boga. Nemamo mnogo vremena do povratka slugu. Bajazit hoe da razgovara s tobom, a ti mu odmah mora dati odgovor. Idi u dvorite. ekau vas tamo.
195

Prvi sunevi zraci te godine plesali su na granama limunova, draei ih i obeavajui im da stiu topli dani. Straari su nepomino stajali na svim ulazima sa zakrivljenim sabljama o pojasu. Blistale su im se na pantalonama kao meseina. Duan je bez rei posmatrao sina. Mnogo se promenio za ovih nekoliko meseci, kao i svako dete. Meutim, nije mu se samo izgled promenio, ponekad bi pokazao samopouzdanje i odlunost odraslog oveka, ali je istovremeno bio umoran i nezadovoljan. Kako si, Bajazite? Poslednje etiri godine nisu ba bile u skladu s mojim oekivanjima. Neu vie ovo da radim, tata. Hou da se vratimo i da budemo porodica kao ranije. Bajazite, svako od nas ima svoj put. Moramo se prilagoditi promenama koje nam se nameu. Sve se stalno menja. Vano je da uivamo u svemu to donosi vreme. Posle e biti kasno ako ne uvidimo koliko je svaka promena dragocena. Sve to mi je nekad bilo vano nestalo je moja sloboda, tvoja ljubav, mamina ljubav i vaa uzajamna ljubav. Bajazite, nikad nee biti bez majine i moje ljubavi. Mama i ja emo se uvek voleti bez obzira na to to vie ne moemo biti zajedno kao ranije. Kad poraste, jo mnogo toga bie ti isto tako vano.. ta, na primer? Mogao si da umre pre nekoliko meseci! Zato pria kao da se moemo osloniti na budunost? Hou da ivim sada! U sutini, to je istina, budunost je varljiva gospodarica, ali uprkos tome ne moemo ju zanemariti. Moramo raunati na nju, moramo planirati i sanjati. Plaim se da nisi dovoljno odrastao da bi odluio o tome ta je najbolje za tebe. Primetio je deakovo neraspoloeno i ljutito lice. Tata, ja znam celu istinu. Hajde da sednemo na klupu. Duan je polako posegao za njegovom rukom. Znam da su mamu zarobili vojnici i odveli je iz sela gde je bila v erena s tobom. Uspeli ste da se ponovo sastavite. Zar sada hoe da se odrekne toga? Ne, Bajazite, ne odriem se toga sada. Ne odriem se niega, naroito ne tebe. Ponovo smo se sreli, kao ovek i ena, tek posle osam godina. Tada smo se zarekli da nas vie nita nee rastaviti. Tata, ja to ve znam. Bajazite, budi strpljiv! Posle nekoliko meseci naeg zajednikog ivota tvoja majka je otkrila da je trudna. Molili smo se da dobijemo sina, ali istina je da si ti ve bio zaet kad smo se venali. Borio sam se sa svojom saveu. Zavoleo sam te im sam te ugledao, ali ti nisi moj sin, nego sin sultana Mehmeda iz osmanske carske loze. Gotovo da sam te liio naslednog prava tvoje porodice. Ti si pravi naslednik trona, Bajazite, ali niko te nije pripremao za ovo, kao to je trebalo, jer smo mi bili previe sebini. Naravno, teko ti pada prilagoavanje na nov nain ivota. Molim se da nam oprosti zbog onoga to smo ti uinili. Da smo nekome rekli, vratili bi tebe i majku u
196

harem. Nikad vas vie ne bih video, osim u nekim zvaninim prilikama, i to samo izdaleka. Majka je uvek mislila da s pravom pokuava da povrati svoj ivot i da je tvoje mesto pored nje, ali za mene sve je bilo malo tee. U mom srcu ti si moj sin i uvek e biti, ali razumem ako ti to nije dovoljno. Kao to to obino biva, sudbina ima svoje planove. Ona je lukav protivnik. Nejlan nas je ula kad smo prvi put otkrili istinu. Nedavno je odluila da ispria nau tajnu sultanu. Ne znam zato je ekala dosad, ali zato su tebe doveli u palatu, a su ltan je naredio da mene pogube zbog izdaje. Imali smo sree, Bajazite. ivi smo samo zahvaljujui opadanju sultanove moi tokom poslednjih godina njegove vladavine. Janjiari su odluili da mu odbiju poslunost, ali traili su da umesto njega ti zauzme tron. Bajazit je utao i gledao kako se dve arene ptice jure oko grane prvo draei jedna drugu, a zatim graciozno beei u ljubavnoj igri. Ja sam tvoj sin. Znam to jer sluam svoje srce. Duan je zagrlio Bajazita i oi su mu zaiskrile. ta je s mojom dunou, tata? To je drugo pitanje. Mustafa je stariji od tebe. Vaspitan je za vladara i verujem da e biti dobar sultan, mnogo bolje pripremljen nego ti. Mogao bih ti rei da e mu utabati put ako bude ispunio svoju dunost, ali nije tako jednostavno. Ako hoemo da preivimo i ostvarimo svoju zamisao, jedino nam preostaje da ubedim savet da si moj sin, a ne sultanov. Verujem da je to mogue, ali morao bi zauvek da se odrekne svih prava na presto. Moda bi mogao da se predomisli kad poraste. Osmanlije smatraju da njihov zakon o bratoubistvu spreava pretnju tronu. Ne smemo ostaviti ni najmanju sumnju da ti potie od sultanove loze ili emo zauvek morati da strahujemo za tvoj ivot. Znai, Mustafa mi je brat? Da, Bajazite, imate razliite majke, ali ste braa po ocu. Meutim, ako hoe da preivi, mora se odrei svih prava na bratski odnos s Mustafom. Ako ostanem sultan, hou li morati da ubijem Mustafu? Kad doe vreme da. Takav je zakon. Jelena je nestrpljivo ekala grickajui nokte kao sluavka i etajui gore-dole po sobi. ta e Bajazit misliti o njoj kad sazna celu istinu? Hoe li je kriviti? Hoe li je kriviti to mu nije rekla za pravog oca, sultana? Kad su se vratili, nervozno se osvrnula i potraila sinovljev pogled, ali u njemu je videla samo olakanje. Duan i Bajazit su bili smireni. Znala je da su se dogovorili. Na dananjem zasedanju Skuptine traili su da se Bajazit ee pojavljuje u javnosti. Nestrpljivi su da prikau narodu vladara. Pravo je vreme za promene, ako ste sigu rni da to hoete, dok ga narod ne upozna bolje, rekao je Duan. Jelena je pogledala sina. Bajazite, jo si mlad. To je tvoje pravo. Ti si najmoniji ovek na svetu, a Duan i ja treba da ti sluimo i da te podravamo. Zna li ta bi znailo kad bi se okrenuo i otiao? Znailo bi da smo ponovo sreni i da Carstvo dobija spremnog vladara. Ahmed mi je rekao da ivot moram uzimati u malim zalogajima jer ga je tako lake svariti. Ne znam tano ta to
197

znai, ali oseam da to radim sada. Duan se nasmejao, ali Jelena se unervozila. Uvek postoje posledice, uzdahnula je duboko. Moda u se jednoga dana vratiti. Ne kao sultan, deae moj, osim ako ne povede veliku vojsku, odgovorio je Duan. Jelena je nervozno gledala Duana. Oboje su znali koliko onaj drugi oajniki eli ovo, ali oseali su obavezu da postupe ispravno. Bilo je previe oekivati od deaka da shvati svoj izbor. Duan je prvi progovorio. Bio sam spreman da ivim ovako ako ste ti i Bajazit sreni. Imam podrku vojske, janjiara, kao i potovanje Sabora. Okruio sam se odanim ljudima kojima potpuno verujem, a svakodnevno komuniciram s Mustafom. Mislim da mogu da mu priem i da e me sasluati. Meu ivima nema vie nikoga ko se sea sultana kad je bio deak. Niko nee videti da Bajazit lii na njega. U stvari, blagosloveni smo to lii na tebe, Jelena. Hou da probamo. ta e biti ako ne uspe? Moda e biti milosrdni. Bajazite? Mladi sultan klimuo je glavom. Duan je stajao ekajui svog starog prijatelja i posmatrao kako vojnici vebaju dok svetlost dana polako bledi. Drago mu je to je na put do Evrope iao s Radulom. Mnogo vremena proveli su priajui pored vatre, u potrazi za duhovnou. Radul je bio est posetilac u bolnici, kad je Duan poeo da se oporavlja. Srdano su se rukovali, a Radul se okrenuo da bolje pogleda prijatelja. Neko vreme samo su utali. ta ljudi misle o Bajazitu, Radule? Bajazit je njihov sultan. Ako ga zamenimo drugim, ta e misliti? Radul se okrenuo i pogledao Duana: Ako im se povea plata, to bi moglo da se izvede. Radul je spustio ruku na Duanovo rame i osmehnuo se. Nadali smo se da e do toga doi kasnije. Nedostajae mi, ali ako je kucnuo as, ima nau podrku. Kad je uao na zasedanje Sabora, Duan je prvi put u ivotu osetio strah. Mustafa i njegova pratnja bili su udaljeni samo dan hoda. Mustafa se sloio da pusti Duana i njegovu porodicu ako mu prokre put do prestolja. Duan se nadao da je Mustafa ovek od rei. Pozdravljao je lanove Sabora dok su, jedan po jedan, ulazili. Dodat nu snagu ulivalo mu je Radulovo neujno prisustvo. Izvadio je belenicu i obratio se prisutnima: Kad smo se poslednji put sreli, traili ste da sultan prisustvuje naim sastancima i da se pojavljuje u narodu. Budui da je jo dete, poslednjih pet godina proveo je u dvorskoj koli, nije imao direktnog kontakta sa svojim narodom, neki bi se mogli zapitati da li je on uopte pravi izbor. Na glasan amor neverice i neodobravanja Duan je podigao ruku: Molim vas, kad su pozvali Bajazita da zauzme tron, oseanja su bila uzburkana, a janjiari nepokolebljivi u svojim
198

zahtevima. Bila je to najbolja odluka u datom trenutku, ali nije bila ispravna. Svi se seate sultanove paranoje poslednjih godina. Stojim pred vama i odgovorno vam tvrdim da sultan nije imao pravo na Bajazita. Bajazit je moj sin! Odjednom, svi su progovorili uglas. Jedan lan saveta je istupio, ali janjiari su ga prisilili da se vrati na mesto. Duan je duboko udahnuo. Morali su da ga puste ili vie nikad nee spavati mirno. Podigao je ruke: Brao, Carstvo me je nainilo onakvim kakav sam sad. Ponosno sam mu dao svoje najbolje godine. Veoma potujem vladarsku lozu, zbog ega ne elim da se njeno plemenito poreklo kvari. Mustafa je zakoniti naslednik trona i uvek e biti. utao sam dosad jer sam ekao povoljan trenutak da se situacija u Carstvu stabilizuje, zbog bezbednosti naroda. Mustafa ima devetnaest godina, postao je izvanredan ratnik i obrazovan mladi, zreo za svoje godine i omiljen kod svojih ljudi. Verujem da e biti dobar sultan. Prisustvovae zasedanjima Sabora, predsedavae sastancima, kretae se u narodu i ulie im poverenje. To nam je potrebno aktivan sultan. Ipak, vie od svega potrebni su nam istina i nastavak osmanske loze. Mustafa e sutra stii u grad. Dovodi svoju vojsku i grupu savetnika sastavljenu od paa i tutora koji su bili s njim u provinciji. Uverio me je da gaji veliko potovanje prema lanovima Sabora i da zasad ne planira nikakve izmene u sastavu. Nema povratka, osim ako janjiari ne krenu u rat protiv Mustafe u Bajazitovo ime, to ne bi bilo u redu. Dok su razmiljali o svim mogunostima, Duanovim reima i neizbenoj odluci, vladao je muk. Opet je ustao isti lan Sabora. Okrenuo se Radulu. Kakvo je raspoloenje janjiara? Priznaju Mustafu za svog sultana. Spremni su da ga slue i daju ivot za njega, kao i za prethodne sultane. ovek je klimnuo, a ustao je drugi lan. Bajazit mora umreti. Sad je nastupio trenutak istine. Bajazit nije Mustafin brat. On nije sultanov sin. Nema kraljevske krvi. Ne predstavlja pret nju za presto. Jo je dete bez razvijenog seanja. Bajazit je moj sin i ima pravo na ivot. Naredni trenuci Duanu su izgledali kao venost. Trudio se da mu lice bude mirno, a pokreti staloeni. Jo si potreban Carstvu, viknuo je glavni paa. O tome e odluiti novi sultan. Ostau dok mi ne naredi drugaije. Tiina je ponovo zavladala. Duan nije znao da li je uspeo. Neka lica bila su zbunjena i napeta. Nije im dao izbor. Radio je u dogovoru s bliskim ljudima verujui da e njihovi stavovi prevagnuti, ali ipak bila je to samo aica u odnosu na ukupan broj ljudi koji nisu voleli da ih neko satera u orsokak i kae im ta da rade. itav ivot donosili su odluke od presudne vanosti za tursko drutvo. Prolo je nekoliko minuta, ali nita se nije desilo. A onda su se lanovi saveta, jedan po jedan, kao ruke u molitvi, podigli na noge u znak pristanka.
199

Ahmed je iao prema Bajazitovim odajama i prebirao po seanju ta sve treba da uradi. Poslednjih nedelja Bajazit se potpuno promenio postao je srean i bezbrian, a Ahmedu je bilo drago to moe da uspostavi prijateljski odnos s njim. Nedostajae mu sve troje bili su deo njegovog ivota i uspona. Poeleo im je sve najbolje, srean put i bezbedan odlazak. Bio je poastvovan odlukom novog sultana da ga zadri na mestu glavnog eunuha. Sada je imao pune ruke posla. Proteklih godina harem je bio zatvoren, ali Mustafa je doveo dve konkubine, a majka je ve razgovarala s njim o kupovini novih devojaka za obuku. Sutra je trebalo da se sastane sa svim nastojnicama, p redugo su se odmarale. Mora da ih motivie i zaposli, jer e narednih meseci harem pretrpeti velike promene. Skrenuo je iza oka i usporio korak kako se pribliavao sultanovim odajama. Bilo je previe mrano. Oseao je da neto nije u redu. Tokom dugih meseci u zatvoru nauio je da se oslanja na intuiciju. Sada je razumeo tamu. Uhvatio ju je za nabor, kao komad satena iji bi jedan trzaj mogao otkriti mnogo toga. Znao je gde se tama krije, znao je da ivi u tami i s tamom. Znao je kada nije sam u tami. Ispraznio je um, usporio disanje i naslonio se na zid. U hodniku ispred Bajazitovih odaja svee nisu gorele. Video je ispupenje u mraku i izvukao bode. Istovremeno, iz soba su doprli glasovi. Jelena, Bajazit i slukinja verovatno su ili ka vratima da bi otili do kupatila. Priljubio se uza zid neujan poput zmije. Vrata su se otvorila, a zrak svetlosti sruio se na pod. Mala Bajazitova figura izala je u hodnik pre ostalih. Ahmed je uo njen glas: Polako, ovde je mrano! Tada je neko rasporio tamu i iskoio kao talas koji se sprema da smrvi obalu. Ahmed je zadrao dah. Njegov bode zario se u mekano meso. Zauo je tiho stenjanje kao da je napada pao iz mraka i uz tresak se sruio u hodniku, svega nekoliko koraka od deaka. Ahmed je brzo povukao telo u senku. Kad je uo neobine zvuke, Bajazit je pruio majci ruku. Ahmed je zakoraio na svetlost izvinjavajui se to ih je uplaio i alei se na novog eunuha koji grekom nije upalio svee. Sledeeg jutra Duan je posetio Mustafu. Moda e nam biti potrebno vremena da otkrijemo za koga radi napada. Janjiari su nepouzdana grupa. Iako cene Radula, male su anse da e otkriti ko je nagovorio vojnika na ovaj potez, ali im se otkrije poinilac, s njim e se obraunati prema propisima. Zavoleo sam Bajazita. Zasmejava me. Brine me to ne mogu da ga zatitim ak ni u svom haremu. Mislio sam da je Savet na mojoj strani, ali ini mi se da ipak nisu svi zadovoljni promenama koje smo uveli, rekao je Mustafa. Duan se seao Mustafinog oca i njihovih rvakih meeva s lj ubavlju. Nikad ne bi ni pomislio da ovek moe toliko da se promeni. Moda e i ovaj, naizgled umereni, mudri mladi ovek vremenom postati histerian i sumnjiav, ali Duan se nadao da e u tom sluaju on biti dovoljno daleko i da im nee uticati na ivot. Dok je prouavao Mustafino lice, Duan je osetio radost to Bajazit nimalo ne podsea na Mustafu, koji je liio na majku. Bio je bled, mrav, svetloplave kose, a Bajazit je imao guste lokne boje meda i gipku atletsku grau, ba kao Duan i Jelena. Ponekad bi Bajazit podsetio Duana na
200

ISTORIJSKE INJENICE

urci vode poreklo iz sunih predela centralne Azije. Bili su potomci nomadskih plemena koja su porazila Tatare i Mongole. Isteravi starosedeoce, zauzeli su njihove teritorije, a zatim se polako irili sve do bogatijih panjaka Anadolije. Do druge polovine XIV veka ova mona sila nala se na granici s hrianima, izvan nesa vladivih zidina Konstantinopolja, prestonice Vizantijskog carstva. Konstantinopolj je osnovan 330. godine, poto je rimski car Konstantin Veliki porazio svog poslednjeg rivala u neposrednoj blizini starog grkog grada Vizanta, koji je potom proglaen za rimsku prestonicu. Ime je dobio po ovom caru. Konstantin je 313. godine priznao hrianstvo kao dravnu religiju Rimskog carstva. Dugo godina hrianstvo je bilo zabranjena religija, dok se nije uvrstilo u godinama koje su usledile. Sedite Zapadnog rimskog carstva nije bilo u Rimu, ve u Milanu ili Raveni. Do vremena kada su muslimanski ratnici stigli do zidova Carigrada, oko hiljadu godina kasnije, hrianstvo je ve bilo podeljeno. Spor oko jedne take iz doktrine o Svetoj Trojici, posle mnogih razmirica, konano dovodi do raskola 1054. godine. Istok je usvojio pravoslavnu crkvu s carigradskim patrijarhom na elu, a poglavar zapadne crkve u Rimu postao je papa. Papa tvrdi da je naslednik Svetog Petra, glavnog Hristovog apostola, i poglavar hrianske zajed nice celog sveta, ali ni car, ni carigradski patrijarh nisu priznavali ovu tvrdnju. Odnosi dveju crkava pogorali su se tokom etvrtog krstakog rata 1204. godine, kada su papine hrianske trupe ule u Carigrad. Finansirali su ih Mleani, koji su eleli d a osvoje Konstantinopolj, tj. Carigrad, jer se pokazao kao opasan trgovaki konkurent. Pre nego to su otili da se bore u Svetoj zemlji, izazvali su krvoprolie, pa su se zapadni hriani okrenuli protiv istonih hriana, kao i protiv muslimana, a sve to u papino ime. Bilo je pokuaja da se dve crkve pomire u prvoj polovini XV veka, kada je opasnost od Turaka postala oigledna. Carstvo se polako smanjivalo jer su ovi ratnici prisvajali teritorije oko Konstantinopolja. Posle dve neuspene opsade Carigrada 1397. i 1422. godine, oajni car okrenuo se Zapadu s namerom da u daljim pregovorima okupi sve hriane i odupre se muslimanima. Iako je car shvatio da se mora povinovati papi, graani su odbacili uslove koje im je kralj obezbedio. Nekoliko godina kasnije Konstantinopolj je ponovo dospeo pod opsadu i pao u ruke muslimana ne doekavi pomo sa Zapada.
206

Vizantijsko carstvo, Istono rimsko carstvo, stajalo je kao bedem odbrane od muslimanskih osvajaa oko hiljadu godina, ali posle pedeset tri dana opsade, kada su topovima danonono gaali gradske zidine, Konstantinopolj je pao, a poslednji vizantijski car, Konstantin XI, poginuo u borbi. U maju 1453. sultan Mehmed II unitio je ovo hriansko uporite. Konstantinopolj je postao Istanbul i stvoreno je Osmansko carstvo. Osmansko carstvo, koje je trajalo eststo godina, procvat je doivelo u XVI veku. Pokorilo je sve evropske i muslimanske protivnike dostigavi vrhunac tokom vladavine Sulejmana (1520 1566). Tada su se granice Carstva prostirale od centralne Evrope do severne Afrike i od Persije do Jadrana. Poetkom XVI veka deveti osmanski car, sultan Selim I (15121520) porazio je Safavide (1514) poto je prvo osigurao sebi presto ubistvom brae i neaka. Safavidsku dinastiju osnovao je ah Ismail, voa iitskih muslimana u Azerbejdanu (1501), obuhvativi ceo Iran do 1509. Selim je otiao u Egipat da pokori Mamluk sultana (1517) i od njega uzeo tri sveta grada Meku, Medinu i Jerusalim. Dobio je kljueve tih gradova od poglavara Meke, kao i svete moti proroka Muha meda i njegove porodice, koje se otada uvaju u unutranjem svetilitu palate u Istanbulu. Zauzimanje ovih arapskih zemalja obezbedilo je turskom sultanu prevlast nad islamskim vladarima. Bio je glavni branitelj sunitskog islama i uvar muslimanske zajednice. Delima je potvrdio svoje rei da predstavlja jedinog zatitnika islamske ortodoksije protiv safavidske jeresi. Selimovim uspesima pridodati su i uspesi njegovog sina Sulejmana, najdugovonijeg vladara Osmanskog carstva, koji nije samo nastavio da iri granice Carstva oevim stopama, ve je kroz javne proslave, poveanje broja dvorana, podizanje javnih graevina i ureenje carske palate irio sliku o rasipnom carstvu. Meu Evropljanima postao je poznat kao Sulejman Velianstveni, jer su takva rasko i razmetljivost ostale bez presedana u istoriji. Tokom njegove vladavine harem je dobio veliku mo. ene iz njegove dinastije (naroito majka i njegova omiljena konkubina) dostigle su nezapamen stepen politikog uticaja i javnog isticanja. U vreme Selima Carstvo je postalo najvea pomorska sila, a Sulejmanove bitke pretvorile su Mediteran u osmansko jezero. Selim je osvojio i Beograd 1521. godine i pokorio kraljevinu Ugarsku 1526. godine. Tri godine kasnije drao je Be pod opsadom, ali nije uspeo da osvoji gr ad i morao je da se povue. Tokom njegove vladavine Transilvanija, Vlaka i povremeno Moldavija postale su vazalne drave Osmanskog carstva. Na istoku Turci su osvojili Bagdad od Persijanaca, uspostavivi kontrolu nad Mesopotamijom i obezbedivi prilaz vodom do Persijskog zaliva. Usporavanje ekspanzije u drugoj polovini XVI veka onemoguilo je sultana da se predstavlja kao nepobedivi osvaja. Posle Selima, zavladao je Murat III (15741595). Ostvario je veliki napredak na Kavkazu na raun Safavida, ali produeni rat protiv Habzburga (15931606) ekonomski je oslabio Carstvo. Rat vie nije trajao samo tokom jednog godinjeg doba posle kojeg e velike teritorije pasti u ruke pobednikom sultanu, ve se pretvorio u niz sloenih i skupih ratnih operacija koje mogu da
207

traju i godinama s nepromenjenim ishodom. Tokom prva etiri veka Osmanskog carstva sultan je iveo u Istanbulu, u velelepnoj palati Topkapi, koju je sagradio Mehmed Osvaja, iji vrtovi i graevine i dalje krase brdo iznad ua Bosfora i Zlatnog roga. Do XVI veka tu je ivela i njegova porodica. U treem dvorcu, potpuno zatvorenom za spoljni svet, bile su sultanove line odaje, harem koji su esto nazivali palatom blaenstva. Likovi koje ete sresti u ovoj knjizi nisu istorijski, premda bi mogli biti. Ovde je re o dvadesetogodinjem razdoblju, od 1526. do 1546. godine, koje predstavlja vrhunac Sulejmanove vladavine. Smestila sam svoje likove u istorijsku pozadinu. Kreu se meu dogaajima koji pripadaju istoriji, ali njihove sudbine pripadaju samo njima.

208