Dr. Saa Markovi i Dr.

Nenad Piva

METODSKI POSTUPAK ZA UENJE I USAVRAVANJE OKRETA -Igrai se kreu u koloni po jedan. Dolaskom na bilo koji ugao terena (preseka poprene i uzdune linije) brzo se okreu i nastave kretanje u suprotnom smeru. Napomena: mogue je nakon okreta da se igrai kreu licem, bokom ili leima nazad u desnu ili levu stranu, kako odreditrener. -Sportisti se postrojavaju u nekoliko kolona (zavisi od broja igraa) pri emu su licem okrenuti zidu sale. Prvi igra iz svake kolone baca loptu u pravcu zida i nakon njenog odbijanja istu hvata da bi se okrenuo oko uzdune ose tela za 180 st. i loptu prdao sledeem igrau u koloni. Posle toga odlazi na zaelje svoje kolone. Najuspenija je ona kolona koja prva zavri zadato kretanje. -Igrai su postrojeni u nekoliko kolona iza eone ili uzdune linije igralita. Prvi igrai u koloni na znak trenera kreu se napred (trei ili hodajui). Posle sledeeg signala trenera igrai obavljaju okret za 180 st. i vraaju se na zaelje svoje kolone. To istoini i sldei igra (drugi po redu ukoloni) itd. Napomena: trener odreuje nain i brzinu kretanja pre obavljanja samog okreta. -Igrai su postrojeni u koloni po jedanitre poterenu pokojem su na razdaljini od 4 5 metara nacrtane oznake (linije). Dolaskom doprve linije igra vri okret za 360 st. i dalje nastavlja kretanje do sledee linije, pri emu ponovoobavlja istu radnju (okret za 360 st.). U jednom sluaju igra obavlja okret oko leve, a u drugom oko desne noge. -Igrai su podeljeni na dve grupe, na igrae napada i odbrane. Odbranbeni igrai formiraju polukrug na linijama slobodnog bacanja i golmanovog prostora, priemu je rastojanje meu igraima 4 5 m. Igrai napada formiraju vrstu, takoe polukruno, svaki pojedinano tri prema svome odbranbenom igrau, naglo se zaustavlja pre nego to je odbranbeni igra mogao da ga zaustavi, obavlja brz pkret za 180 st. i ponovo dolazi na na polaznu poziciju. Igrai odbrane postepeno prelaze od potpuno pasivne na aktivnu odbranu. -Na uzdunoj ili eonoj liniji terena poreane su medicinke na rastojanju od 4 do 5 m. Igrai hodaju ili tre po terenu u pravcu medicinki. Dolaskom doprve oznake (medicinke) igra se zaustavlja i vri brz okret, prvo oko jedne, a u drugom sluaju oko druge noge. -Na preseku uzdune i eone linije u uglovima igralita nalaze se igrai sa loptom, ostali igrai nalaze se u koloni pri emu je rastojanje meu njima 5 6 m. Kada su u svom kretanju doli 5 6 m. od igraa sa loptom, ovaj istu dodaje prvom igrau u koloni. Nakon hvatanja lopte i nakon okreta oko uzdune ose tela za 360 st. istu vraa igrau koji mu je dodao, zatim nastavlja kretanje prema sledeem igrau itd. Ovuvebu raditi prvo okretom u jednu a zatim u drugu stranu. Promenu uloga odreuje trener. -Igrai su postrojeni u dve kolone X i Y na jednoj polovini igralita.Loptu dre u rukama igrai X1 i Y1, koju vode po terenu do linije 9 metara na drugoj polovini igralita, i nakon brzog okreta za 360 st. vraaju se nazad: X1 okree se u desnu a Y1 u levu stranu. Nakon obavljanja okreta dodaju loptu sledeem igrau (X1-Y2, Y1-X2) iz suprotne kolonea oni sami odlaze na zaelje kolone gde su dodali loptu. -Igrai su podeljeni u parove. Jedan od igraa u paru ima loptu koju vodi po terenu, dok drugi nastoji da mu je oduzme. Igra koji vodi loptu u momentu kada postoji opasnost da mu bude oduzeta vri okret u jdnu ili drugu stranu, kako bi izbegao oduzimanje lopte. -Igrai su podeleni u dve kolone licem okrenutim golu na poziciji sednjih napadaa. Prvi igra iz jedne kolone vodi loptu prema golu do linije slobodnog bacanja (9 m.). Paralelno sa njim tri prvi igra druge kolone. Sa linije slobodnog bacanja igra sa loptom obavlja okret za 180 st. oko desne noge i dodaje loptu sledeem igrau iz svoje kolone, koji koristi trokorak i putira na gol. Isto kretanje, samo to prvi igra posle okreta i dodavanja lopte odlazi do linije golmanovog prostora, dobija loptu od igraa koji oponaa ut na gol i on kao pivotmen utira na gol. -Igrai postrojeni u dve kolone, jedna je na sredini igralita (oko15 m. od gola) kolona X okrenuta golu, druga kolona Y je pored bone linije u visini deveterca (pozicija krila). Y1 dodaje loptu igrau X1 koji obavlja zalet

u viosini deveterca, obavlja okret u levo i nakon trokoraka predaje loptu Y1koji utira na gol, dok X1 imitira ut na gol. Nakon obavljanja radnje loptu uzima Y2, a uesnici radnje idu na zaelje suprotne kolone. -Igrae podelimo na igrae odbrane A i napada X, koji su postrojeni u kolonama pored uzdune linije na 2 3 m. udaljeni od gola oko 18 20 m. Igra X1 vodi loptu prema golu, a za to vreme igra A1 ga prati da bi nakon ulaska u prostor slobodnog bacanja obavio okret oko 180 st. i dodao loptu igrau X2. Posle toga oba igraa se vraaju na zaelje suprotne kolone. -Igrai su rasporeeni u koloni X na sredini terena na poziciji srednjeg beka. Jedan igra A1 senalazi na poziciji levog beka, drugi igra X2 na sredini golmanove linije sedmerca i trei igra X3 na poziciji pivotmana polu levo. Igra na elo kolone X dodaje loptu X1 i tri na gol liniju gde blokira igraa X3 okenut licem rema svom golu. X1sa loptom tri prema sredini terena i kada doe blizu iraa X2 baca loptu igrau X sa ela kolone, koji se naglo okree prema protivnikom golu i utira na gol. Igra X sa ela kolone zauzima mesto iraa X2, X2 ide na mesto igraa X3 koji ide na poziciju X1. Igra X1 koji je dodao loptu uteru odlazi na zaelje kolone X. Priri reavanju zadataka u napadu u lokomociji iraa zastupljeni su i skovi. U tehnikoj pripremi je vano kod igraa ostvariti povoljne uslove za realizaciju maksimalne skonosti. Za uspeno reavanje zadataka igre u napadu, izmeu ostalog, znaajni su odrazi jednom i drugom nogom, sunoni odraz iz mesta i iz kretanja. Skonost ima odreeni udeo i u osnovnoj brzini kretanja, kao i pri realizaciji duine koraka i visine i duine leta. Skonost treba vebati u kombinacijama koje su tipine za rukomet. Stalno povezivati krai ili dui zalet sa odrazom. Insistirati na postizanju maksimalne brzine izvoenja odraza na nain kako se izvode skok-utevi, blokade i sl. Uvebavati ptrebnu koordinaciju kretanja i maksimalno korienje ostalih delova tela pri realizaciji odraza. Takoe povezivati doskok sa pomovnim prelaskom u tranje ili hodanje. Realizacija velikog broja elemenata rukometne tehnke nije mogua ukoliko se ne koriste skokovi u vis i u dalj, odrazom jedne ili obema nogama. Tokom utakmice koriste se skokovi u odbrani i u napadu iz mesta i pri kretanju, realizuju se saloptom (u napadu) i bez lopte (u odbrani). Efekat skoro svih skokova najvie zavisi od snage odraznog impulsa koji pak najvie zavisi od snage i miia opruaa nogu i tela. Kao i u atletici, i skokovi koji se koriste u drugim sportovima imaju sledee faze: .zalet ili pripremnu fazu .odskok (odraz) .let tela .doskok Svaka faza ima unaajan udeo u postizanju maksimalne efikasnosti i uspenosti skoka.