SPISAK ISPITNIH PITANjA IZ PREDMETA BERZE I FINANSIJSKA TRITA 1. 2. 3. 4. . ". #. %. '. 1,. 11. 12. 13. 14. 1 . 1".

1#. 1%. 1'. 2,. 21. 22. 23. 24. 2 . 2". 2#. 2%. 2'. 3,. 31. 32. 33. 34. 3 . 3". 3#. 3%. 3'. 4,. 41. 42. Pojam finansijskih trita Znaaj i uloga finansijskih trita Vrste finansijskih trita Istorijski razvoj finansijskih trita !arakteristike savremenih finansijskih trita Poslovi na finansijskim tritima $fikasnost finansijskih trita &egulisanje finansijskih trita Pojam finansijske te(nje i finansijsko)te(na *ozi+ija *oje(inih ekonomskih je(ini+a -ransforma+ija mo.ilisanog nov+a u ka*ital u .ankama/ !a*ital *ri.avljen u inostranstvu -okovi transferisanja finansijske te(nje Pojam i o.li+i finansijske aktive Pojam hartija o( vre(nosti Vrste hartija o( vre(nosti 0snovne ra(nje sa hartijama o( vre(nosti 1iralni nova+2 (evize2 zlato i *lemeniti metali 3loga uesnika na finansijskim tritima Vrste finansijskih institu+ija Pojam i uloga 4entralne .anke 3tvr5ivanje i s*rovo5enje monetarne *olitike 6anka kao (e*ozitna finansijska institu+ija 7ekuritiza+ija i fi(u+ijarni 8trast9 *oslovi 0siguravaju:e organiza+ije Penzioni fon(ovi Pojam investi+ionih fon(ova 0tvoreni investi+ioni fon( Zatvoreni investi+ioni fon( Privatni investi+ioni fon( Pojam i vrste .erzi 0rganiza+ija .erze Poverenje i sigurnost kao *rin+i*i *oslovanja na .erzi 0snivanje i (elatnost .erze 6erzansko trite 6eogra(ska .erza ;alozi !ota+ija 0.raun .erzanskih transak+ija i .erzanski izvetaji i analize <ormiranje i kretanje +ena i *ekulativne o*era+ije =ani*ula+ije na .erzi i .erzanske krize Pojam .erzanskih *osre(nika Vrste .erzanskih *osre(nika Vrste .rokera i (ilera 1

43. 44. 4 . 4". 4#. 4%. 4'. ,. 1. 2. 3. 4. . ". #. %. '. ",. "1. "2. "3. "4. " . "". "#. "%. "'. #,. #1. #2. #3. #4. # . #". ##. #%. #'. %,. %1. %2. %3. %4. % . %". %#. %%. %'.

0snivanje i (elatnost .rokersko)(ilerskog (rutva Zatita o( rizika o.avljanja (elatnosti .rokersko)(ilerskog (rutva ;aela sigurnog i (o.rog *oslovanja .rokersko)(ilerskog (rutva 0vla:ene .anke !asto(i .anka Pojam i karakteristike trita nov+a <unk+ije trita nov+a 0rganiza+ija i vrste trita nov+a Interna+ionalno trite nov+a Pojam i klasifika+ija kratkoronih finansijskih instrumenata !ratkorone (ravne o.vezni+e 4ertifikat o (e*ozitu 6ankarski ak+e*t !omer+ijalni i .lagajniki za*is =eni+a 7al(iranje kratkoronih finansijskih instrumenata 3esni+i na tritu nov+a <unk+ionisanje trita nov+a Pojam i +iljevi trita ka*itala <unk+ije i efikasnost trita ka*itala Vrste trita ka*itala Instrumenti trita ka*itala Pojam ak+ija 0.ine 8re(ovne9 ak+ije Prioritetne 8*ovla:ene ili *referen+ijalne9 ak+ije >k+ije sa *ravom glasa2 ak+ije .ez *rava glasa i uitnike ak+ije 4ene ak+ija Pojam (ugoronih o.vezni+a Vrste (ugoronih o.vezni+a Inova+ije na tritu o.vezni+a &angiranje 8rejting9 o.vezni+a i o(re5ivanje vre(nosti o.vezni+a 3esni+i na tritu ka*itala 3loga investi+ionog .ankara na tritu ka*itala Primarna emisija ak+ija Primarna emisija o.vezni+a 7ekun(arno trite ak+ija i sekun(arno trite o.vezni+a Pojam (eviznog trita <unk+ije (eviznog trita Ponu(a i tranja (eviza Vrste (eviznih trita 0rganiza+ija (eviznog trita/ Instrumenti (eviznog trita 3esni+i na (eviznom tritu ?i*otekarni kre(it Primarne hi*otekarne o.vezni+e 7ekun(arno trite hi*otekarnih finansijskih instrumenata Pojam terminskog trita/ Instrumenti terminskog trita Pojam forvor( i fjuers ugovora 2

',. '1. '2. '3. '4. ' . '". '#. '%. ''.

Pojam i vrste o*+ija -rite svo*ova -rite s*orazuma o kamatnim sto*ama -rite varanta &azvijenost finansijskih trita u 7r.iji Pros*ekt za iz(avanje hartija o( vre(nosti Privilegovane informa+ije Pojam i (elatnost 4entralnog registra hartija o( vre(nosti Pojam2 sastav i na(lenost !omisije za hartije o( vre(nosti >kti i *rin+i*i ra(a !omisije za hartije o( vre(nosti

1. POJAM FINANSIJSKIH TRZISTA Prema *re(metu razmene trzista mogu .iti robna i finansijs a !r"is!a. 3 sirem smislu @ finansijska trzista *ostoje svu(a g(e se o.avljaju finansijske transak+ije. 3 uzem smislu @ organizovana mesta na kojima se susrecu ponuda i traznja za razlicitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive). Ona su ambijent gde se kreiraju i transferisu finansijska potrazivanja, i izrazavaju i realizuju ponuda i potraznja za finansijskim instrumentima. 0na olaksavaju *ovezivanje su.jekata koji ras*olazu sa viskom finansijskih sre(stava i su.jekata kojima su *otre.na finansijska sre(stva. Povezuje (ve makroekonomske kategorije ) s!#$nj% i in&#s!i'ij#( na na+ionalnom nivou ekonomije uku*an o.im ste(nje je je(nak uku*nom o.imu investi+ija u o(re(jenom investi+ionom *erio(u 8 s!#$no) in&#s!i'ioni 'i *%s9. ;a finansijskim trzistima se nu(e i traze su*stituti ro.a i usluga kao sto su nova+ 8strani i (oma+i92 hartije o( vre(nosti2 *otrazivanja. Alavni elementi finansijsko)trzisnog sistemaB 1. finansijska ste(nja 8koja *re(stavlja *re(met transferisanja9 2. tokovi transferisanja finansijske ste(nje 8*utem kojih se vrsi transfer9 3. finansijski instrument 8ili aktiva9 8o.lik u kome se *renosi visak ste(nje9 4. finansijske institu+ije 8koje *re(stavljaju glavne u+esnike na trzistu9 . finansijska trzista <unk+ija finansijskih trzista je utvr(jivanje +ena finansijskih instrumenata2 smanjivanje transak+ionih troskova i *ruzanje informa+ija u+esni+ima na trzistu. +. ZNA,AJ I -.O/A FINANSIJSKIH TRZISTA

6u(u+i (a su finansijska trzista sastavni (eo ekonomskog sistema2 na njih vrse uti+aj *romene na trzistu *roizvo(a i *romene faktora *roizvo(nje. -ako(je2 finansijska trzista vrse *ovratni uti+aj na trziste *roizvo(a i faktora *roizvo(nje. <inansijska trzista omogu+avaju *re(uze+u ne samo (a *otre.na finansisjka sre(stva *ri.avi iz a(ekvatnih izvora2 nego i (a oslo.o(jena sre(stva iz re(ovnog *oslovanja *lasira u one finansijske instrumente koji +e o(.a+iti za(ovoljavaju+i *rinos o( njihove eksterne u*otre.e. <inansijska trzista su (ala znatan (o*rinos stvaranju velikih i jakih *rivre(noih su.jekata 8na+ionalne i multina+ionalne kor*ora+ije9. 0na imaju veliki zna+aj za razvoj *roizvo(nje2 za *ove+anje (rustvenog *roizvo(a i za ostvarivanje akumula+ije. <unk+ijeB 1. <unk+ija *ovezivanja 8*onu(e i traznje9 2. >lokativna funk+ija 8aloka+ija slo.o(nih finansijskih sre(stava9 3. <unk+ija razvoja 8*rivre(e2 kroz *ove+anje mo.ilnosti sre(stava9 4. <unk+ija efikasnosti . <unk+ija o(re(jivanja +ene finansijskih sre(stava ". <unk+ija smanjenja troskova #. <unk+ija *ouz(anosti 8smanjenje rizika *oslovanja9

0. 1RSTE FINANSIJSKIH TRZISTA 1. /*a&na 2o$#*a/ a9 trziste nov+a/ kratkoro+no2 likvi(no trziste/ trguje se ziralnim nov+em i hartijama o( vre(noti koje imaju rok (os*e+a kra+i o( go(inu (ana 8osnovni u+esni+i su .anke9. .9 trziste ka*itala/ manje likvi(no2 (ugoro+no trziste/ trguje se finansijskom aktivnom +iji je rok (os*e+a (uzi o( je(ne go(ine @ (ugoro+nim hartijama o( vre(nosti2 instrumentima (uga i vlasni+kim instrumentima 8glavni u+esni+i su institu+ionalni investitori/ osiguravaju+a (rustva2 *enzioni fon(ovi2 jer su oni najve+i vlasni+i finansijske aktive9. 2. Po 3#s!% na o3# s# !ransa 'ij# oba&*jaj% / a9 lokalna2 .9 na+ionalna2 I +9 me(junaro(na. 3. Sa as2# !a 2riro$# 2ra&a oja s# na*a"# % osno&i finansijs i4 ins!r%3#na!a oji3a s# !r5%j#/ a9 trzista osnovnih hartija o( vre(nosti2 1. trzista instrumenata (uga2 i 2. trziste vlasni+kih instrumenata2 I .9 trzista izve(enih2 (erivatnih hartija o( vre(nosti. 3 trziste instrumenata duga s*a(aju razli+ite vrste hartija o( vre(nosti kao sto su o.vezni+e2 za*isi2 +ertifikati i sl. kojima se vrsi kre(itiranje *oslovanja emitenta. !u*+i takvih hartija *ostaju kre(itori i oni imaju ulogu .anke ko( (irektog kre(itiranja. $mitent ima o.avezu (a is*la+uje kamatu *rema rokovima (os*e+a2 kao i (a *la+a glavni+u. ;a trzistu vlasnickih instumenata trguje se ak+ijama i (eoni+ama. !u*+i ovih hartija o( vre(nosti ne *ostaju kre(itori2 ve+ *ostaju vlasni+i (ela a+tive i .u(u+ih *riho(a emitenta. Trzista izvedenih hartija od vrednosti 8derivatna trzista9 se tako nazivaju zato sto vre(nost ovih hartija zavisi o( vre(nosti neke (ruge a+tive koja se

nalazi u njihovoj osnovi 8ro.a2 osnovne hartije o( vre(noti2 (evizni kurs2 kamatna sto*a9. 4. Pr#3a &r#3#n% 2*a'anja i is2or%'i finansijs # a'!i&# / a9 promptna 8gotovinska9 trzista/ g(e se *oslovi o(mah realizuju2 i is*oruka i *la+anje vrsi ne*osre(no *o zaklju+enju2 I .9 terminska trzista/ g(e se zaklju+uju *oslovne transak+ije koje *re(stavljaju s*orazum u+esnika (a realizuju o(re(njene transak+ije u .u(u+nosti 8ov(e s*a(aju (erivatna trzista9. . Pr#3a #3i!o&anj% 4ar!ija o$ &r#$nos!i/ a9 primarna trzista/ na kojima se vrsi *rva *ro(aja2 o(nosno emisija hartija o( vre(nosti. 0v(e ku*a+ ima ulogu investitora2 jer ku*ovina za njega zna+i investi+iju2 I .9 sekundarna trzista/ g(e se trguje ve+ emitovanim hartijama o( vre(nosti2 nakon (ruge I nare(ne transak+ije. ". Sa as2# !a 2ro3#!a/ a9 berzanski promet i trzista / g(e se transak+ije i *oslovi o.avljaju na *ose.no o(re(jenim i organizovanim mestima 8.erzama9 i *reko ovlas+enih *osre(nika 8.rokera i (ilera92 i .9 vanberzanski promet i trzista/ g(e se transak+ije mogu o.avljati i na (rugim mestima. #. Po or5ani"o'ionoj s!r% !%ri/ a9 aukciona trzista/ g(e ku*a+ *ostaje onaj koji *onu(i najve+u +enu2 .9 posrednicka trzista/ na kojima se *oslovi o.avljaju *reko .rokera i (ilera2 i +9 preko saltera/ vi( van.erzanskog *rometa2 g(e se *onu(a i traznja u*aruju *reko kom*juterske i informa+ione tehnologije. %. Po 2riro$i finansijs i4 !o o&a/ a9 direktna trzista/ g(e se trguje hartijama o( vre(noti koje emituju (efi+itne ekonomske je(ini+e2 kako *rimarne tako i sekun(arne2 I .9 intermedijarna trzista/ g(e se trguje instrumentima koje su iz(ale interme(ijarne institu+ije 8.anke2 *enzioni fon(ovi2 osiguravaju+a (rustva9. '. Po s!#2#n% or5ani"o&anos!i 3#s!a o2#ra'ij#/ a9 organizovana (institucionalizovana) trzista / ka(a se trgovina o(vija na organizovanim .erzama2 I *o strogo regulisanoj *ro+e(uri2 I .9 slobodna (neinstitucionalizovana) trzista / ka(a se finansijski instrumenti *ro(aju *o mnogo manje formalizovanoj *ro+e(uri I na manje organizovanim mestima. 1,. S2#'ija*i"o&ana !r"is!a/ a9 devizna trzista2 I .9 hipotekarno trziste. 6. ISTORIJSKI RAZ1OJ FINANSIJSKIH TRZISTA <inansisjska trzista nastaju sa samim nastankom I razvojem nov+a. 1a&i*on/ 1II)1 &# 2.n.#./ trgov+i su sku*ljali I +uvali hranu2 I (ruge *roizvo(e koje su (avali u zajam2 a zajmo*rim+i su morali (a vrate istu vrstu ro.e2 uz (avanje visokih kamata. Potvr(e ovih transak+ija su sluzile kao sre(stvo *la+anja/ koren .ankarskih *oslova2 I *ra*o+e+i hartija o( vre(nosti. S!ara /r' a/ razvoj zanatstva I trgovine uslovljava razvoj nov+a/ svaki gra()(rzava imao je svoj nova+/ zamenu nov+a su vrsili s*e+ijalizovani *osre(ni+i 8trapezari)2 koji su vrsili *oslove zamene2

(a .i gra(ovi)(rzave mogli me(juso.no (a trguju/ *ra*o+e+i (eviznih trzista. Ri3/ *ose.ne vrste .anaka 8argentarii)2 koje vrse *oslove *rimanja uloga I (e*ozita2 (avanja zajmova uz vise kamate2 kao I *oslova *latnog *rometa kroz +itavo 4arstvo/ *ra*o+e+i *ravih finansijskih trzista. Sr#$nji &# / o.elezen ratovima2 *lja+kama I *revarama/ metalni nova+ *re(met kvarenja z.og nejasnih (imenzija I tezina/ (olazi (o razvoja finansijskih I .ankarskih *oslova/ (ve gru*e *oslova @ menicni I depozitarni. 17. I 18. &# / *rve .erze/ otkri+e >merike stimulise razvoj finansiranja *rekookeanskih *utovanja/ krajem 1". veka nastaju (ve osnovne vrste hartija o( vre(nosti @ obveznice I akcije. Kraj#3 19. &# a/ nastaju finansijske institu+ije koje tre.aju (a vo(e ra+una o monetarno)finansijskim tokovima/ centralne banke 81"'4 6ank of $nglan(2 kraj 1%. veka 6anCue (e <ran+e2 kasni 1'. vek ;ema+ka9. Pr&i s&#!s i ra!/ 7>D *reti+u V.6ritaniju kao najve+e finiansijsko trziste/ ;ju Eork *ostaje najve+i finansijski +entar. Na on Dr%5o5 s&#!s o5 ra!a/ snazan razvoj finansijskih trzista u Ea*anu I ;ema+koj/ ja+aju *ro+esi interna+ionaliza+ije I stavranja svetskih finansijskih trzista/ razvila su se trzista na Dalekom istoku 8Euzna !oreja2 ?ong !ong I 7inga*ut92 i u F>tinskoj >meri+i 8>rgentina I 6razil9.

7. KARAKTERISTIKE SA1REMENIH FINASIJSKIH TRZISTA 7avremena finansijska trzista su veoma (inami+na/ stalno kreiranje novih finansijskih instrumenata I .risanje grani+a izme(ju na+ionalnih trzista/ usavrsavaju se telekomunika+ioni sistemi I informa+ione tehnologije2 sto omogu+ava kontinuirano trgovanje I (ematerializa+iju trgovine/ stalan *ro+ess usavrsavanja *ostoje+ih I stvaranja novih institu+ija na trzistu 8investi+ione kom*anije9. ;a+ionalna trzista su integrisana u glo.alno svetsko trziste/ kreiraju se novi2 interna+ionalni finansijski instrumenti/ +ena istih hartija o( vre(nosti na razli+itim trzistima je izje(na+ena2 sto ukazuje na glo.aliza+iju +ikli+nog kretanja finansijskog trzista. ;e*reki(nost u ra(u trzista/ ne*reki(no se formiraju +ene instrumenata2 tokom +elog (ana2 za koje vreme se izvrsavaju nalozi ku*a+a I *ro(ava+a. 0snovne karakteristikeB 1. Interna+ionaliza+ija I glo.aliza+ije/ *ro+ess integra+ija na+ionalnih finansijskih trzista u je(instveno me(junaro(no trziste/ *ruza se mogu+nost *riku*ljanja sre(stava I izvan grani+a mati+ne zemlje/ o(vija se *aralelno sa razvojem me(junaro(nog trzista ino)o.vezni+a 8$vroo.vezni+a/ su.jekti iz

je(ne zemlje njihovom emisijom *riku*ljaju sre(stva koja su im *otre.na za finansiranje u nekoj (rugoj zemlji2 *ri +emu *ostuju *ro*ise ?oV te (ruge zemlje/ *ruzaju mogu+nost emitentu (a ih emituje u valute koja se razlikuje o( (oma+e valute9. 2. Pojava I razvoj finansijskih inova+ija/ (o*rinose sirenju finansijskih trista I *oslovima na tim trzistima/ novi finansijski +entri/ enormno raste .roj .erzanskih transak+ija ?oV2 kao I ro.nih transak+ija/ novi finansijski instrumenti/ za(uzivanje klasi+nim kre(itima o*a(a2 a sve je aktuelnije trziste ?oV2 3 okviru trzista ka*itala2 $vroo.vezni+e2 sa fiksnom ili *romenljivom kamatnom sto*om 4ertifikati na (e*ozite > u okviru trzista nov+a2 !ratkoro+ne o.vezni+e I +ertifikati na (e*ozite !omer+ijalne hartije o( vre(nosti 6ankarski ak+e*ti Drzavne kratkoro+ne o.vezni+e -rziste $vroo.vezni+a je *ostalo najve+e trziste ?ov2 kao I najve+i innovator. &azlog za inova+ijeG 1. ;eizvesnost I nesta.ilnost u *rivre(nim sistemima nekih zemalja 2. -ehni+ki I tehnoloski razvoj 3. Pove+anje nivoa znanja I o.razovanja 4. 7ve ve+a konkuren+ija izme(ju *osre(nika . -eznja za *ove+anjem finansijskog .lagostanja ;eke o( inova+ijaB <ju+ers ugovori 0*+ije 0.vezni+e sa *romenljivom kamatnom sto*om 7vo* aranzmani !re(itne karti+e $lektronski nova+ ?i*otekarne zalozni+e 3. Deregulativni tokovi/ nekom*ati.ilnosti izme(ju na+ionalnih *ristu*a regulative finansijskih trzista I njihovih u+esnika2 (oslo je (o (rzavnih reformi u *rav+u (eregula+ije. <akoriB <inansijske krize Alo.aliza+ija Inova+ije 8. POS.O1I NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA 7vi *oslovi na finansijskim trzistima se (ele *rema (va kriterijumaB

1. Prema vremenu/ *rom*tne vs terminske *oslove/ ova *o(ela *ostoji ra(i eliminisanja rizika koji *ostoji z.og mogu+e *romene +ene hartije o( vre(nosti2 kamatne sto*e ili (eviznog kursa. 2. Prema ti*u a+tive/ *oslovi sa ziralnim nov+em vs *oslova sa ?oV. Postoje *oslovi koji se o.avljaju na svim finansijskim trzistimaB ;a trzistu nov+a @ uzimanje I (avanje kratkoro+nih kre(ita2 ku*ovina I *ro(aja kratkoro+nih ?oV ;a trzistu ka*itala @ ku*o*ro(aja (rugoro+nih ?oV ;a (eviznom trzistu @ ku*o*ro(aja (eviza. Poslovi *ose.ne vrsteB >. Poslovi ar.itraze @ istovremeno se o(vijaju na vise trzista2 sa istim ?oV/ zara(a je u razli+i u +eni2 a +esto se koristi I razlika u visini (eviznog kursa. >r.itraza o*a(a sa razvojem informa+ionih sistema I glo.aliza+ijom finansijskih trzista. 6. Poslovi he(zinga @ aranzman u kome se *oten+ijalni gu.itak je(ne strane u o(re(jenoj meri moze eliminisati zara(om (ruge strane/ ovakvi *oslovi sluze za smanjivanje rizika/ Hhe(geriI *okusavaju (a smanje rizik I smanje mogu+nost gu.itaka2 (ok Hs*ekulantiI o+ekuju ostvarivanje *oten+ijalnog gu.itka. 4. Poslovi s*ekula+ija @ u+esni+i nastoje (a na osnovu znanja2 informa+ija2 stru+nosti I *rihvatanja rizika ostvare veliki *rofit u kratkom roku. 9. EFIKASNOST FINANSIJSKIH TRZISTA Dve vrste efikasnostiB >. Interna 8o*erativna9 @ o(nosi se na funk+ionisanje trzista/ o(nosi se na zahtev (a u+esni+i na trzistu (o.ijaju usluge u sto kra+em roku I *o sto nizim troskovima. 6. $ksterna 8+enovna9 @ o(nosi se na s*oso.nost I .rzinu reagovanja +ena na trzistu na *ojavu relevantnih informa+ija/ kako +ene a+tive reaguju na I o(razavaju sve relativne informa+ije. Vrste informa+ija koje uti+u na +eneB 19 Informa+ije o *roslim +enama 29 Eavno o.javljene informa+ije 39 7ve ostale informa+ije -ri forme efikasnosti trzistaB 19 7la.a forma @ +ene reaguju samo na informa+ije o *roslim +enama/ velika mogu+nost za ostvarivanje ekstra*rofita za kratki rok 29 Polu)jaka forma @ +ene reaguju na sve javno o.javljne informa+ije/ to *o(razumeva kako *rosle informa+ije2 tako I

*oslovne *lanove2 ra+unovo(stvene izvestaje I *o(atke o ostvarenim *riho(ima2 *ro(aji2 it(. 39 Eaka forma @ +ene o(razavaju ne samo *retho(ne2 ve+ I sve ostale informa+ije. :. RE/-.ISANJE FINANSIJSKIH TRZISTA 4ilj @ ja+anje *overenja u finansijska trzista I u u+esnike na njima. <unk+ije (rzaveB 19 Zastita u+esnika na trzistima @ javno o.javljivanje informa+ija2 kaznjavanje ne(ozvoljenog ra(a2 u +ilju zastite investitora I ja+anja me(juso.nog *overenja. 29 0(rzavanje makroekonomske sta.ilnosti 39 0(rzavanje konkurentnosti @ smatra se (a su visokokonkurentna ona trzista koja is*unjavaju sle(e+eB a9 Da *ostoji veliki .roj u+esnika .9 Da niko o( u+esnika nema (ominantnu ulogu +9 Da su u+esni+i samostalni I nezavisni (9 Da su uslovi za ulazak na trziste .lagi2 zavise+i samo o( sto*e *rinosa. 49 0(rzavanje solvenstnosti finansijskih institu+ija 8naro+ito *reko .anaka9 @ *reko mehanizma o.aveznih rezervi2 *reko osiguranja (e*ozita2 razli+itim *ro*isima. ;asa zemlja nastoji (a izmeni svoju *rivre(no)finansijsku strukturu. 1'%' je (onet Zakon o *re(zu+ima2 I Zakon o trzistu nov+a I trzistu ka*itala 8ovo je osnova za stvaranje okvira finansijskog trzista u nas9. Prema ovim *ro*isima2 osnovane su (ve institu+ije/ -rziste nov+a I kratkoro+nih ?oV2 I -rziste ka*itala 8o( 1''2. *oznato kao 6eogra(ska 6erza 6$F$J9. ;. POJAM FINANSIJKE STEDNJE 7te(nja je2 u sustini2 (eo (ohotka +ija je *otrosnja o(lozena za .u(u+nost. ;a finansijskim trzistima vrsi se transferisanje nov+anih sre(stava o( su.jekata koji ras*olazu viskovima sre(stava *rema su.jektima kojima nov+ana sre(stva ne(ostaju. Izvori nov+anih sre(stavaB 1. 7te(nja 2. -ransforma+ija mo.ilisanog nov+a u +a*ital 3. !a*ital iz inostranstva =otivi za ste(njuB 1. =aterijalni 8.oga+enje2 uve+anje imovine2 sigurnija .u(u+nost2 razvoj2 ostvarivanje so+ijalnih2 (rustvenih I ekonomskih +iljeva9 2. ;ematerijalni 8sigurnost2 skolovanje2 le+enje9 7klonost ka ste(nji zavisi o(B 1. Visine teku+ih *riho(a 2. Zivotnog stan(ar(a

3. ;avika 4. 7ta.ilnosti . Poreskih o*tere+enja Visina ste(nje zavisi o(B 1. ;ov+anih *riho(a I motive ste(nje *otrosa+a 2. Visine ostvarenog neto (o.itka I njegove ras*o(ele 3. &azvijenosti instrumenata za stimulisanje ste(nje 4. &azvijenosti I us*esnosti funk+ionisanja sekun(arnog trzista ?oV 7ekun(arna trzista imaju veliki zna+aj za ste*en ste(nje/ ona *re(stavljaju *riliku za *romene u strukturi *ortfelja ?oV2 sto *o(sti+e razvoj investi+ione +ulture malih ak+ionara 8gra(jana9. ;a (uzi rok2 ovakav razvoj finansijsih trzista (ozvoljava (a se angazuje (aleko ve+i o.im na+ionalne ste(nje u investi+ione svrhe. 0snovni u+esni+i u ste(no)investi+ionom +iklusuB 1. S!ano&nis!&o 8mese+na *rimanja2 uravnotezena *otrosnja/ vise ste(i nego sto se za(uzuje/ *o(ti+e se a(ekvatnom kamatom2 +vrstom valutom2 raznovrsnim mogu+nostima za(uzivanja *o osnovu ste(nje9 2. Pri&r#$ni s%bj# !i 8sufi+itni2 osim za investi+ije u ka*italna (o.ra9 3. Ja&ni s#'!or 8rasho(i skoro uvek ve+i o( *riho(a/ neto (uznik2 ali u glavnom *reko finansijskih trzista ?oV2 a ne *reko finansijskih institu+ija9.

1<. TRANSFORMA,IJA MOBI.ISANO/ NO1,A - KAPITA. - BANKAMA( KAPITA. PRIBA1.JEN - INOSTRANST1 6anke ne*reki(no mo.ilisu nova+ u (e*ozite2 stvaraju+i *asivu2 +ime stvaraju I izvor finansiranja. 7truktura ro+nosti (e*ozita moze se kretati o( (e*ozita *o vi(jenju 8a vista9 (o (e*ozita na nekoliko go(ina/ (e*oziti koji su ras*olozivi *reko go(inu (ana imaju karakter ka*itala. 6anka nastoji (a kratkoro+ne (e*ozite koje *rima *lasira *reko finansijskog trzista na (uzi rok2 g(e su kamatne sto*e vise. 6anke su zainteresovane (a imaju sto vise (e*onenataKste(isa2 I (a njihove ste(ise .u(u me(juso.no *oslovno *ovezane2 jer *ri me(juso.nom transferu ne (olazi (o smanjenja uku*ne koli+ine (e*ozita ko( .anke2 nego samo (o *renosa sre(stava sa je(nog ra+una na (rugi. 0vakve o*era+ije *re(stavljaju izvesni rizik za .anku/ mogu+e je (a (o(je (o *o(izanja nov+a sa (e*ozita u ve+em o.imu nego sto je razlika izme(ju uku*nih (e*ozita I (ugoro+nih *lasmana 8nelikvi(nost .anke9. 3 *rin+i*u2 svago (ugoro+no *lasiranje je *o *ravilu neti*i+an *osao za .anku2 z.og +ega izaziva ne samo ve+e troskove za o(o.ravanje tog *lasmana2 ve+ I *ra+enje njegove na*late 8.onitet (uznika9. Dugoro+ni *lasman moze .iti *okriven hi*otekom 8ovo je neizvestan meto(2 z.og trzisnih fluktua+ija9.

10

Dva osnovna o.lika *riliva ka*itala iz inostranstva na (oma+e finansijsko trziste @ *ozajmljivanje na kre(itnoj osnovi 8*overila+ko)(uzni+ki o(nos9 I kroz strana ulaganja u (oma+a *re(uze+a na vlasni+kojKsuvlasni+koj osnovi 8Hgreenfiel(I investi+ije9. Pri za(uzivanju u inostranstvu2 u momentu se *ove+ava (oma+a *onu(a ka*itala2 a smanjuje u trenutku vra+anja *ozajmljenog ka*itala u inostranstvo. Preterano za(uzivanje (ovo(i (o gu.itka autonomije u vo(jenju ekonomske *olitike/ kre(itiranje iz inostranstva je uvek *ro*ra+eno o(livom sre(stava u o.liku kamata2 I eventualne ot*late glavni+e. Pri.avljanje ka*itala na vlasni+koj osnovi *ove+ava (oma+u *onu(u ka*itala u momentu *ri.avljanja2 a ne smanjuje (oma+i ka*ital *o osnovu o(*late glavni+e 8jer se ona ne ot*la+uje9. Dolazi samo (o o(liva (ela neto (o.itka. 3ku*na nov+ana sre(stva u je(noj na+ionalnoj *rivre(i ne *re(stavljaju *onu(u nov+a na finansijskim trzistima2 jer se neki (eo akumuliranih sre(stava2 kako ko( *rivre(nih su.jekata tako I ko( gra(jana2 koristi za na.avku ka*italnih (o.ara I trajnijih *otrosnih (o.ara. 0vo smanjuje *onu(u ka*itala na (oma+em trzistu2 (ok je *lasman istih sre(stava na oro+enu ste(nju ili na .erzu ?oV *ove+ava.

11. TOKO1I TRANSFERISANJA FINANSIJSKE STEDNJE ;a finansijskim trzistima se javljaju vlasni+i ste(nje kao sufi+itne ekonomske je(ini+e2 koji nu(e svoja sre(stva kao investitori I o+ekuju *riho( *utema kamate/ tako(je se javljaju I (efi+itne ekonomske je(ini+e2 koje imaju i(eje za ulaganje I *osao2 ali *otrazuju nov+ana sre(stva za njihovo ostvarenje. Ara(jani2 *re(uze+a2 .anke L finansijske organiza+ije2 (rzavne institu+ije L javni se+tor 8*ojavljuju se u o.e kategorije2 sa raznim motivima9 -okovi kretanja finansijske ste(nje @ direktni I indirektni 1. !o( (irektnog finansiranja2 tokovi se o(vijaju (irektno o( sufi+itnih ka (efi+itnim je(ini+ama2 .ez u+es+a interme(ijarnih finansijskih institu+ija. 0vo *re(stavlja neorganizovano finansijsko trziste. Kroz zajmovne instrumente 8*otrazivanja *o osnovu (irektno (atog kre(ita2 o.vezni+e krajnjeg korisnika finansijske ste(nje2 komer+ijalni za*is2 (rzavna ?oV9 Kroz vlasnicke instrumente 8ak+ije9 2. !o( in(irektog finansiranja2 izme(ju (avao+a ste(nje I krajnjeg korisnika ste(nje se *ojavljuju interme(ijarne finansijske institu+ije. Pre(nost ovako ure(njenih tokova jeste sto interme(ijarna institu+ija moze *riku*iti ve+i .roj sitnih I kratkoro+nih ste(nih uloga I ta sre(stva *lasirati (efi+itnim ekonomskim je(ini+ama ku*uju+i njihove (ugoro+nije instrumente2 I to u ve+im iznosima. 11

!o( in(irektog finansiranja2 (efi+itne ekonomske je(ini+e kreiraju I *ro(aju in(irektne finansijske instrumente interme(ijarnim institu+ijama2 a one kreiraju svoje instrumente koje *ro(aju sufi+itnim ekonomskim je(ini+ama2 koje tom ku*ovinom (olaze (o (irektnih finansijskih *otrazivanja 8a+tive9.

1+. POJAM I OB.I,I FINANSIJSKE AKTI1E <inansijska aktiva *o(razumeva svaki imovinski o.lik koji ima vre(nost koja se moze razmenjivati. 0na *re(stavlja neo*i*ljivu aktivu2 +ija vre(nost ne zavisi o( vre(nosti fizi+kih (o.ara2 ve+ *re(stavlja *rava na neke .u(u+e *riho(e I koristi. <inansijski instrumenti *re(stavljaju aktivu @ oni *re(stavljaju *lasmane za su.jekte koji ih *ose(uju2 *osto imaju *rava na .u(u+e *riho(e o( njih @ oni *re(stvaljaju o(re(jene o.aveze za njihove emitente2 jer ti instrumenti za njih *re(stavljaju finansijsku *asivu. 8svaka aktiva ima svoju *asivu9 0.li+i a+tiveB 1. ?oV 2. De*oziti 3. Potrazivanja 4. <inansijska *rava . Ziralni nova+ ". Devizna sre(stva #. Zlato I *lemeniti metali 10. POJAM HARTIJA OD 1REDNOSTI ;astale u 7re(njem veku/ njihov razvoj je ot*o+eo sa o*stim razvojem *rivre(e I In(ustrijskom revolu+ijom/ nastanak mo(ernih ?oV se vezuje za Italiju2 7*aniju I <ran+usku/ najve+i (o*rinos su (ale 7>D I V.6ritanija/ za izgra(nju velikih *rojekata 8P--2 sao.ra+aj2 energetska *ostrijenja9 koris+ena su sre(stva *riku*ljena emisijom ak+ija I o.vezni+a. Defini+ija @ *isani (okument koji (aje svojim vlasni+ima o(re(jena *rava/ *rema Zakonu o ?oV2 one *re(stavljaju H*renosivi elektronski (okument iz(avao+a2 koji glasi na imeI I Hiz kojeg za zakonite imao+e *roizilaze je(naka *ravaI. 0snovna o.elezja ?oVB 1. *re(stavljaju formalna (okumentaK*isane is*rave 2. sa(rze o(re(jena imovinska ili li+na *rava 3. omogu+avaju svojim vlasni+ima koris+enje *rava koja iz njih *roisti+u $lementi koje sa(rze ?oVB 1. 0znaka vrste ?oV 2. 0znaka klase 8serije ?oV2 ako je iz(avala+ iz(ao vise klasa9 3. ;aziv2 se(iste I mati+ni .roj iz(avao+a ?oV 4. ;aziv2 se(iste I mati+ni .roj li+a na +ije ime glasi 12

. ;ominalna vre(nost +eloku*ne emisije ?oV ". ;ominalna vre(nost ?oV #. 0*is *rava I o.aveza koje ona sa(rzi 8I na+in njihovog ostvarenja9 %. Datum iz(avanja 8o(nosno u*isa u 4entralni registar ?oV ;a(lezni organ @ !omisija za ?oV &7 Iz(avao+i mogu .itiB 1. Doma+a *ravna li+a 2. 7avezna (rzava 3. &e*u.like +lani+e 4. >utonomne *okrajne . Ee(ini+e lokalne samou*rave ". 4entralna .anka #. 7trana *ravna li+a Vre(nost se izrazava u 47D ili u stranoj valuti 8uz saglasnost ;679/ o.avezna je is*lata sre(stava u valuti koja je na ?oV. Prenos *rava ?oV vrsi se *renosom ?oV na ra+un novog imao+a u 4entralnom registru. -a *rava su2 *o (efoltu2 neograni+eno *renosiva2 osim u sle(e+im slu+ajevimaB 1. >ko zakoniti imala+ izjavi (a se o(ri+e *rava (a ras*olaze sa ?oV 2. >ko na(lezni su( (onese o(luku o za.rani ras*olaganja ?oV Duzni+ke ?oV 8o.vezni+e9 mogu .iti kratkoro+ne 8(os*e+e (o 3" (ana o( (ana iz(avanja9 ili (ugoro+ne.

16. 1RSTE HARTIJA OD 1REDNOSTI 0snovne *o(eleB 1. *o ro+nosti 8kratkoro+ne2 sre(njoro+ne2 (ugoro+ne2*ri*a(aju trzistu ka*itala9 2. *rema emitentu 8(rzavne2 lokalnih organa2 firmi9. Drzavne ?oV se emituju ka(a *ostoji (efi+it u (rzavnom .u(zetu2nizak riziki sta.ilan *rinos 3. *rema mestu emisije 8(oma+e2 inostrane9 4. *rema na+inu o(re(jivanja *overio+a 8koje glase na ime2 na (onosio+a2 hartije *o nare(.i9 . *rema *riro(i o(nosa koje o(razavaju 8osnovne2 izve(ene9 8najvaznija9 0snovne ?oV se (ele naB a9 instrumente (uga2 I .9 vlasni+ke instrumente. Instrumenti (uga su o.vezni+e2 +ertifikati2 komer+ijalni za*isi2 note2 .on(ovi2 (e.enture 8Pojam @ vrsta Hak+ijeI koja *re(stavlja sre(njoro+ni (ug2 koja se emituje osniva+ima *re(uze+a I najve+im I najstarijim ak+ionarim9. De.enture +esto *ose(uju *ravo glasa *ri iz.oru rukovo(stva emitenta.9 . Instrumente (uga mozemo *o(eliti *remaB 1. emitentu 8(rzavne ?oV2 ?oV *rivre(nih su.jekata9 2. roku (os*e+a 8kratkoro+ne2 sre(njoro+ne2 (ugoro+ne9 3. *oreklu 8(oma+e2 inostrane2 evroo.vezni+e ) $vro(olarsko trziste2 g(e je re+ o trzistu (olara kojima se trguje izvan 7>D2 uglavnom u $vro*i/

13

imaju *ovoljan *oreski tretman2 sta.ilne su I imaju nize kamatne sto*e.9 4. osiguranju ) o.ez.e(jenje izvrsenja o.aveza 8neosigurane2 osigurane9 8osigurane @ 1. hi*otekarne ) o.ez.e(jenje zemljistem2zgra(om2it(2 2. kolateralne ) o.ez.e(jene o.vezni+ama (rugih *re(uze+a2ak+ijama2it(.2 3. +ertifikati o o*remi ) o.ez.e(jeni nekom o*remom koja se *renosi na kre(itora (ok emitent ne izvrsi o.avezu u *ot*unosti9 8neosigurane @ kratkoro+ne su note2 (ugoro+ne su (e.enture9 . starosti (uga 8starije2 mla(je9 ". na+inu *la+anja kamate 8instrumenti .ez ku*ona2 o.vezni+e sa ku*onom2 konsoli ) 8Pojam @ ti* o.vezni+e koji nika(a ne (os*eva. ;a *rimer2 6anka $ngleske je u 1%. veku emitovala konsole 8tzv. $ngleske konsole9 koji su i (an (anas u o*ti+aju.9 7*e+ifi+ni instrumenti (ugaB a9 0.vezni+e sa *romenjljivom kamatnom sto*om 8zastita o( infla+ije9 .9 Priho(ne o.vezni+e 8visina kamate zavisi o( *riho(a firme9 +9 !onverti.ilne o.vezni+e 8zamenjive za ak+ije9 ;aj*oznatiji vlasni+ki instrumenti su ak+ije. Izve(ene ?oVB 1. <ju+ersi I forvor(i 2. 0*+ije 3. 7vo*ovi 4. 7*orazumi o kamatnim sto*ama . Varanti ". FM0;)si

17. OSNO1NE RADNJE SA HARTIJAMA OD 1REDNOSTI 1. !orisnik ?oV moze izvrsiti *renos zaloznog *rava na toj hartiji2 sto *re(stavlja "a*a5anj# 2o!ra"i&anja iz hartije. Pravo svojine u ovom slu+aju ostaje i (alje ko( *renosio+a 8zalozni (uznik92 ili o*tere+eno zaloznim *ravom zalogo*rim+a 8zalozni *overila+9. 0vakvim *renosom sti+ala+ ?oV sti+e svojstvo zaloznog *overio+a2 na osnovu +ega moze (a realizuje *rava iz hartije ali samo ra(i namirenja *otrazivanja koje je o.ez.e(jeno zaloznim *ravom ustanovljenim *renosom hartije. 7ti+ala+ ?oV ne moze (alje (a ras*olaze *ravima iz hartije *osto ta *rava nisu njegova2 ve+ su mu *reneta u ta+no o(re(jene svrhe. Zalozno *ravo na *otrazivanju u*isanom u ?oV na (onosio+a2 *overala+ sti+e ka(a mu ta hartija .u(e *re(ata. 2. Zakoniti imala+ ?oV moze (a ovlasti neko (rugo li+e kao 2%no3o'ni a (a u njegovo ime i za njegov ra+un ostvaruje *rava iz hartije. 0vakvo ovlas+enje mogu (ati samo imao+i ?oV na ime ili *o nare(.i2 ali ne i imao+i ?oV na (onosio+a. Punomo+nik ?oV moze (alje ras*olagati samo *o *ravilima o *renosu *unomo+ja na njegovo ime2 ali ne moze vrsiti svojinski *renos2 *osto ni sam ne ras*olaze takvim *ravom.

14

3. Iz(avala+ moze ?oV na ime (a *retvori u ?oV na (onosio+a ili *o nare(.i2 *ove+avaju+i time njenu 'ir %*a'ion% 3o' = on&#r"ija92 o(nosno moze ?oV na (onosio+a (a *retvori u ?oV na ime ili *o nare(.i2 smanjuju+i +irkula+ionu mo+. 4. Imala+ ?oV moze traziti (a mu iz(avala+ izvrsi njenu 2o$#*% na &is# 4ar!ija uz *ovra+aj iz(avao+u *ostoje+e ?oV. ;a ovaj na+in imala+ ?oV moze lakse ras*olagati *ravima iz tih hartija. . 7u*rotno o( (eo.e2 iz(avala+ ?oV moze traziti sj#$ninja&anj# &is# Ho1 koje su iz(ate o( strane istog iz(avao+a i za istu vrstu o.aveza. ". !a(a (o(je (o oste+enja ?oV2 z.og +ega ona ne moze (a +irkulise u *rometu2 njen imala+ moze (a zatrazi o( iz(avao+a (a iz(a (rugu ?oV sa istovetnim sa(rzajem2*ri +emu iz(avao+u vrsi *ovra+aj oste+ene hartije. 0vakva "a3#na Ho1 mogu+a je samo ako ste*en oste+enja nije toliki (a se sa sigurnos+u moze utvr(iti njen sa(rzaj. #. >ko ?oV nestane moze se u su(skom2 van*arni+nom *ostu*ku *roglasiti nevaze+om. 0vaj *ostu*ak se naziva a3or!i"a'ija Ho1. ;a osnovu ovakvih ?oV ne mogu se ostvariti nikakva *rava. =e(jutim2 ka(a li+e na zakonit i savestan na+in (o(je (o ovakvih ?oV i *ostane njihov imala+2moze o( *re(laga+a amortiza+ionog *ostu*ka (a trazi (a mu *re(a sve ono sto je *rimio o( iz(avao+a amortizovanih ?oV 18. ZIRA.NI NO1A,> DE1IZE I Z.ATO I P.EMENITI META.I ;ova+ je o*sti vre(nosni ekvivalent2 koji sluzi kao mera vre(nosti / on je nastao sa *ojavom ro.no)trzisne *rivre(e. 0snovne funk+ije nov+aB 1. *rometno sre(stvo2 o(nosno sre(stvo *la+anja 2. o.ra+unsko sre(stvo 8unit of a++ount9 3. sre(stvo za o(lozena *la+anja 8unit of a++ount9 4. sre(stvo za +uvanje vre(nosti 8ste(nja9 Ziralni nova+ ima nematerijalni o.lik2 I nalazi se na ziro razunu *rivre(nog su.jekta. 0n je je(an o( osnovnih instrumenata trzista nov+a2 iako on *o svojoj *riro(i nije finansijski instrument2 ve+ sre(stvo *la+anja. I*ak2 .u(u+i (a na me(ju.ankarskom trzistu *ostoji *onu(a I traznja za rezervnim nov+em2 (oslo je (o formiranja kamatne sto*e. 3 nova+ ulaze samo oni (e*oziti *o vi(jenju koji se mogu ne*osre(no koristiti za *la+anje. 6anke (olaze (o ziralnog nov+a na sle(e+i na+inB 1. !re(itima o( +entralne .anke 2. $misijom ?oV 3. 3*latama (e*onenata Devize *re(stavljaju sva *otrazivanja u stranoj valuti *rema inostranstvu. 0snovno funk+ija (eviznog trzista sastoji se u uravnotezenju nivoa +ena u

15

zemlji I inostranstvu2 *reko (eviznih kurseva. 4entralna .anka svojim u+es+em s*rovo(i (eviznu *olitiku2 o(rzava sta.ilnost (eviznog kursa2 it(. lato (anas ima manju ulogu nego u ranijim vremenima2 ka(a su *ostojali mehanizmi konvertovanja 8kovanja I to*ljenja zlatnog nov+a9. Danas zlato uglavnom sluzi kao o.lik monetarnih rezervi u +entralnim .ankama2 g(e se +uva u *olugama 8ingotima9. ;a zlato mogu (a se iz(aju I zlatne obveznice 8gold bonds92 za na sredbro o.vezni+e sa *o(logom u sre.ru 8silver backed bonds9.

19. -.O/A -,ESNIKA NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA Prema sirem shvatanju @ svi u+esni+i *rivre(nog i (rustvenog zivota je(ne zemlje. !avni sektor/ uloga (rzave u finansijsko)trzisnim o*era+ijama. 1. 0rgani +entralne vlasti 2. 0rgani lokalne vlasti 3. EavnaK(rzavna *re(uze+a 0vaj sektor se finansira *reko fiskalnih *riho(a. "ektor privrede o.uhvata ve+i .roj su.jekata *rivre(nog i (rustvenog sektora. "ektor stanovnistva *re(stavljaju zna+ajne su.jekte ste(nje/ naj+es+e investira u razne o.like finansijske aktive. "ektor inostranstva su inosu.jekti koji u+estvuju na finansijskim trzistima (rugih zemalja. Prema uzem shvatanju @ u+esni+i su su.jekti +ije se *ostojanje i *oslovanje vezuje za samo finansijsko trziste2 o(nosno finansijske institucije i posrednici. #inansijske institucije su ne*osre(ni u+esni+i na finansijskim trzistima2 +ija aktivnost omogu+ava normalno o.avljanje trgovine. Pojavljuju se kao zajmo(av+i ili kao nosio+i regulatorne uloge. ;jihova osnovna funk+ija je (a *osre(uju izme(ju no+ila+a i korisnika akumula+ijeKste(nje2 *reko finansijskih instrumenata. #inansijki posrednici *ovezuju ostale u+esnike na trzistu. ;isu sve finansijske institu+ije *osre(ni+i. !ao *ose.ni *osre(ni+i se javljaju .rokeri2 (ileri i investi+ioni .ankari. Institu+ijeB 1. 4entralna .anka 2. !omer+ijalne .anke 3. !re(itne i ste(ne aso+ija+ije 4. 7te(ioni+e . Investi+ione kom*anije i fon(ovi ". Penzioni fon(ovi #. 0siguravaju+a (rustva %. <inansijske kom*anije 3sluge koje vrse u+esni+i na trzistuB 1. -ransformisanje aktive iz je(nog o.lika u (rugi 2. &azmena aktive u korist svojih klijenata 16

3. &azmena aktive u svoju korist 4. Pruzanje *omo+i u kreiranju novih finansijskih instrumenata . !onsalting ". 3*ravljanje *ortfolio aktive Direktno i indirektno finansiranjeB A. Direktno finansiranje @ (olazi se (o sre(stava (irektno o( (avala+a sre(stava2 *ro(avaju+i im razli+ite o.like finansijskih instrumenata. B. In(irektno finansiranje @ uklju+uje *osre(nike izme(ju su.jekata ste(nje i investi+ionih su.jekata. 0ni zara(juju na .azi razlike izme(ju sre(stava koje angazuju i koje *lasiraju. 0ni efikasno mo.ilisu finansijske resurse na .azi su.jekata ste(nje i .olju aloka+iju resursa.

1:. 1RSTE FINANSIJSKIH INSTIT-,IJA Poje(ine institu+ije nastale su *re samih finansijskih trzista 8.anke i ste(ioni+e92 (ok su neke tvorevine samih trzista 8institu+ionalni investitori2 osiguravaju+a (rustva i *enzioni fon(ovi9 kao sto *ostoje i neki finansijski *osre(ni+i 8investi+ione kom*anije9. 7ve finansijske institu+ije sluze za najefikasnije transferisanje ste(nje o( sufi+itnih ka (efi+itnim je(ini+ama. Po(ela finansijskih institu+ijaB >. Prva klasifika+ija 1. Intermedijarne 8kreiraju so*stvene instrumenet kao *osre(ni+i u transferisanju ste(nje9 I. !omer+ijalne .anke II. 7te(ioni+e III. 7te(no)kre(itne za(ruge IV. 0siguravaju+e kom*anije V. Penzioni fon(ovi VI. <inansijske kom*anije 2. Berze 8organizovana mesta za *romet instrumenata9 3. Pomocne i specijalizovane finansijske institucije 8svaka je s*e+ijalizovana za o(re(jenu vrste aktivnosti9 6. Druga klasifika+ija 1. Centralna banka 2. Depozitne institucije 3. Nedepozitne institucije 4. Posrednicke institucije 4. -re+a klasifika+ija 1. Klasicne institucije 8.anke2 ste(ioni+e2 kre(itne za(ruge9 2. Institucionalni investitori 8osiguravaju+e organiza+ije2 *enzioni fon(ovi2 za(uz.ine9 3. Kolektivni investitori 8investi+ione kom*anije2 uzajamni fon(ovi9

17

4. Brokersko-dilerske institucije 8.erzanski *osre(ni+i9 D. 4etvrta klasifika+ija 1. Centralna banka 2. Depozitne institucije 3. Nedepozitne institucije 4. Berze . Berzanski posrednici 1;. ,ENTRA.NA BANKA Ee(na o( najzna+ajnih finansijskih institu+ija. ;ije o.i+an u+esnik2 ve+ ima i regulativnu ulogu. ;aro+ito je vazna njena uloga na trzistu nov+a 8ore(juje nivo nov+ane mase2 visinu kamatnih sto*a9. $mitovanjem kvalitetnih ?oV i o*era+ijama na otvorenom trzistu2 ona (o*rinosi razvoji finansijskog trzista. Pojam @ samostalna je(instvena emisiona ustanova monetarnog sistema2 o(govorna za monetarnu *olitiku2 sta.ilnost valute i finansijsku (is+i*linu. Instrumenti kojima ras*olaze +entralna .ankaB 1. $skonta sto*a 2. 0.avezne rezerve 3. 3tvr(jivanje minimalne rezerve likvi(nosti 4. !u*o*ro(aja ?oV . 3+es+e u (eviznim transak+ijama ". 0grani+avanje *lasmana <unk+ijeB 1. Emisija novcanica, novca i kredita / 8stan+uje gotovinu2 kre(itira .anke/ regulise nov+anu masu i kamatne sto*e9 2. provodjenje mera kreditno-monetarne politike/ 8eskontna *olitika2 o*era+ije na otvorenom trzistu2 o.avezne rezerve2 aktiviranjeKgasenje (e*ozita9 3. !drzavanje spoljne likvidnosti/ 8sta.ilnost (eviznog kursa2 nesmetano o.avljanje *latnog *rometa2 ravnoteza *latnog .ilansa2 ot*lata (ugova2 kontrola *oslova sa inostranstvom9 4. Poslovi za drzavu/ 8kre(iti2 it(9 . !stalo/ 8kontrola .anaka2 *ruzanje *omo+i ostalim u+esni+ima2 selektivno kre(itiranje *rivre(nih grana2 rezerve *lemenitih metala9. +<. -T1RDJI1ANJE I SPRO1ODJENJE MONETARNE PO.ITIKE ;aro(na .anka utvr(juje i s*rovo(i monetarnu *olitikuB 1. I"$a&anj#3 ra! oro'ni4 Ho1 ) ;67 moze iz(avati ?oV koje glase na (oma+u ili stranu valutu2na osnovu o(luke kojom se utvr(juje o.im

18

emisije2 rokovi (os*e+a i (rugi uslovi za iz(avanje ?oV2 kao i na+in *lasmana i is*late tih ?oV. 2. 7*rovo(jenjem o2#ra'ija na o!&or#no3 !r"is!% ) ;67 o*era+ije na otvorenom trzistu s*rovo(i ku*ovinom i *ro(ajom ?oV. ;aro(na .anka moze ku*ovati o( .anaka ?oV2 g(e utvr(juje vrstu i kvalitet ?oV koje ku*uje2 kao i uslove i na+in *o( kojima ku*uje i *ro(aje te ?oV. 3. 0.avljanjem $is on!ni4 2os*o&a 4. 0(o.ravanjem ra! oro'ni4 r#$i!a ) ;67 moze .ankama o(o.ravati kre(ite sa rokom (os*e+a (o go(inu (ana2 na osnovu zalognog *otrfelja ?oV. 0na utvr(jue vrstu i kvalitet ?oV na osnovu kojih o(o.rava kre(ite2 kao i uslove i na+in o(o.ravanja samog kre(ita. . 3tvr(jivanjem oba&#"n# r#"#r&# .anaka ko( ;aro(ne .anke ) ;67 o(re(jue visinu o.avezne rezerve .anaka *ro*isivanjem sto*e o.avezne rezerve2 vrste (e*ozita i (rugih sre(stava na koja se ta sto*a *rimenjuje. ". 3tvr(jivanjem #s on!n# s!o2# i $r%5i4 a3a!ni4 s!o2a ;aro(ne .anke ) ona utvr(juje kamatne sto*e na *lasmane i (ruga *otrazivanja ;aro(ne .anke2kao i kamatne sto*e na sre(stva na koja ;67 *la+a kamatu i *ro*isuje na+in o.ra+una i *la+anja kamate. #. 3tvr(jivanjem mera za o$r"a&anj# *i &i$nos!i .anaka i (rugih fin. institu+ija ) ;67 moze *ro*isati 1? uslove i na+in o(o.ravanja (e*ozitnih i kre(itnih olaksi+a2 +? uslove i na+in o.ez.e(jivanja likvi(nosti is*late (e*ozita fizi+kih i *ravnih li+a ko( .anaka i 0? (ruge mere za o(rzavanje likvi(nosti .anaka. %. Donosenjem *ro*isa i *re(uzimanjem mera i (rugih aktivnosti iz o.lasti $#&i"no5 2os*o&anja utvr(jenih zakonom. ;67 samostalno vo(i *olitiku kursa (inara. ;67 ku*uje i *ro(aje (evize na (eviznom trzistu u +ilju usmeravanja kretanja kursa (inara i o(rzavanja nivoa (eviznih rezervi. ;67 *ro*isuje 19uslove i na+in interven+ije na (eviznom trzistu 29 uslove i na+in o.avljanja *latnog *rometa sa inostranstvom 39 na+in vo(jenja (evizne ste(ne knjizi+e i (eviznog ra+una i 49 vrstu (eviza i efektivnog stranog nov+a koje ku*ujei *ro(aje na (eviznom trzistu. '. Iz(avanjem no&'ani'a i o&ano5 no&'a. ;67 ima isklju+ivo *ravo iz(avanja nov+ani+a i kovanog nov+a2utvr(juje a*oene i osnovna o.elezja nov+ani+a i kovanog nov+a. 1,. 3tvr(jivanjem $r%5i4 ins!r%3#na!a i 3#ra 3on#!arn# 2o*i!i # ) ;67 ure(juje i una*re(juje *latni *romet u zemlji2 kontrolise o.avljanje *latnog *rometa u .ankama2 o.avlja *oslove *latnog *rometa u zemlji2 u skla(u sa zakonom. 0na vo(i sistem konsoli(ovanog sistema trezora2 za (inarska i (evizna sre(stva2 kao i (ruge ra+une utvr(jene zakonom. 11. 0.avljanjem $r%5i4 2os*o&a %!&r$j#ni4 "a ono3 ) ;67 iz(aje i o(uzima (ozvole za ra(2vrsi kontrolu .oniteta i zakonitosti *oslovanja .anaka i (rugih fin. institu+ija +1. BANKA KAO DEPOZITNA FINANSIJSKA INSTIT-,IJA

19

6anke su (o.ile naziv *o tome sto su (o sre(stava (olazile *riku*ljanjem (e*ozita o( ostalih u+esnika na finansijskom trzistu. 0vi (e*oziti +ine *asivu2 *osto na osnovu (e*ozita imaju o.avezu *rema (e*onentima. 6anka je institu+ija koja *riku*lja slo.o(na nov+ana sre(stva 8(e*ozite92 o(o.rava kre(ite i o.ez.e(juje transak+ioni nova+ 8*la+anja9. 0sim (e*ozita2 izvori sre(stava mogu .iti i r#$i!ni i"&ori i so2s!&#na sr#$s!&a. 6anka o(o.rava kre(it iz *riku*ljenih (e*ozita2 ali ona moze o(o.ravati kre(it i stvaranjem o.aveza *rema samoj se.i sto se naziva kupovinom aktive kreiranjem depozita. 0vaj vi( kre(itiranja se zasniva na uverenju .anke (a svi (e*oziti ne+e .iti u istom trenutku *retvoreni u nova+. Pro+es ku*ovine aktive kreiranjem (e*ozita *oznat je *o( nazivom multiplikacija depozita. 3sluge koje vrse .anke u o.lasti *lasiranja sre(stava mogu se *o(eliti u 3 gru*e 1. In$i&i$%a*no ban ars!&o o.uhvata *oslove sa stanovnistvom2 hi*otekarne *oslove2 *oslove sa kre(itnim karti+ama2 kre(itiranje ku*ovine (o.ara i razne usluge koje su namenjene stanovnistvu. 2. Ins!i!%'iona*no ban ars!&o se o(nosi na *oslove kre(itiranja nefinansijskih organiza+ija2 finansijskih organiza+ija i (rzavnih agen+ija 3. /*oba*no ban ars!&o se o(nosi na veliki .roj aktivnih i *asivnih .ankarskih *oslova kao sto su *oslovno finansiranje2 investiranje u hartije o( vre(nosti2 *oslovi na trzistu ka*itala2 *oslovni na (eviznom trzistu... 3 *oslovanju .anaka *ostoje ograni+enja koja su *ovezana sa funk+ijom 4entralne .anke. 3ti+aj rastu+e konkuren+ije i smanjenju trzisnog u(ela .anaka ima za *osle(i+u nizu *rofita.ilnost .anaka2 *romenu *oslovne orijenta+ije i nize troskove *ri.avljanja ka*itala. ;ajzna+ajnija *o(ela .anaka je naB 1. -ni&#r"a*n# ban # ) *re(stavlja tra(i+ionalni o.lik organiza+ije .anaka i one o.avljaju sve osnovne .ankarske funk+ije 2. Ko3#r'ija*n# ban # ) za *re(met *oslovanja imaju *la+anje2 (rzanje nov+anih rezervi i kre(itnu funk+iju. 7matra se (a je osnovna funk+ija komer+ijalnih .anaka *riku*ljanje ste(nje o( stanovnistva i *relivanje u *rivre(ni sektor. 3. In&#s!i'ion# ban # *osluju sa ?oV. =ogu (a se .ave i organizovanjem emisije ?oV2 otku*om i (istri.u+ijom ?oV2 trgovinom2 restruktuiranjem *re(uze+a2 *romenom vlasni+ke strukture *re(uze+a2 konsaltingom... ++. SEK-RITIZA,IJA> FID-,IJARNI =TRAST? POS.O1I "ekuritizacija @ *retvaranje kre(ita u ?oV2 +iji okovi (os*e+a o(govaraju roku ot*late kre(ita. 6anka na taj na+in smanjuje rizik likvi(nosti i rizik kamatne sto*e. 4esta je I razvijena *ojava ko( hi*otekarskih kre(ita2 *otrosa+kih kre(ita I kre(itnih karti+a.

20

#iducijarni (trast) poslovi o.uhvataju usluge u*ravljanja imovinom I finansijama uo*ste 8uklju+uju+i ?oV92 koje .anka *ruza svojim komitentima. -rast 8engleski HtrustI9 @ *overenje2 o.e+anje. Poslovi se vrse u ime I na ra+un komitenta/ sa *aznjom H(o.rog (oma+inaI. 0vi *oslovi su s!ro5o o(vojeni o( *oslova komer+ijalnog .ankarstva .

+0. OSI/-RA1AJ-,E OR/ANIZA,IJE Pojam osiguranja @ uz(ruzivanje onih koji su izlozeni istoj o*asnosti2 sa +iljem (a zaje(ni+ki *o(nesu stetu koja moze za(esiti samo neke o( njih. Ima karakter (ugoro+ne ste(nje. Zaklju+eni ugovor je *olisa osiguranja/ mese+na rata je *remija 8je(nokratna ili *erio(i+na9. <unk+ijeB 1. Osno&na/ zastita imovine i li+a 2. Finansijs o)a %3%*a'iona/ *remije se *la+aju una*re(2 a na(okna(e stete se vrse suk+esivno2 ka( nastanu. 3 me(juvremenu ta sre(stva se *lasiraju *reko finansijskih trzista. Pojam osiguravaju+ih organiza+ija @ finansijske institu+ije koje za utvr(jenu *remiju o.ez.e(juju is*latu ugovorene sume2 u koliko se (esi o(re(jeni osigurani slu+aj. o Vrsi se transfer rizika2 +ije .i is*oljavanje imalo negativne *osle(i+e za korisnika osiguranja2 i (istri.uira se na ve+i .roj nosio+a rizika. o Interme(ijarne finansijske institu+ije/ *ro(aju *olise osiguranja2 +ime *riku*ljaju finansijsku ste(nju 8ku*uju nova+92 koji u o.liku kre(ita (aju (rugim institu+ijama 8*reko o.vezni+a2 ak+ija2 za*isa92 +ime transferisu finansijsku ste(nju (efi+itarnim je(ini+ama. o Do*rinose (iversifika+iji finansijskih trzista i multi*lika+iji instrumenata. Vrste osiguranja *rema ti*u rizikaB 1. 0siguranje zivota 8*ot*uno zivotno i vremensko9/ na+in (a se otklone rizi+i o( ne(ostatka sre(stava za zivot i (a se zastiti z(ravlje *oje(in+a i *oro(i+e. Polise mogu .iti *olise osiguranja sa investi+ionom karakteriskom i *olise +istog investi+ionog karaktera2 sli+ne za*isimaKo.vezni+ama. 8ameri+ka osiguravaju+a (rustva9. a9 0siguranje zivota u uzem smislu .9 ;es*oso.nost za ra( 8nakna(a *ro*ustene zara(e9 +9 >nuitetno osiguranje 8akumulirana sre(stva2 *ove+ana za kamatu2 koja osiguranik nakon *restanka ra(a moze (a koristi u vi(u mese+nih is*lata9 (9 Z(ravstveno 8o.uhvata nakna(u troskova le+enja9 2. 0*ste osiguranje a9 Pomorsko osiguranje .9 0siguranje *revoznih sre(stava +9 0siguranje ku+e i stanova (9 0siguranje imovine

21

e9 0siguranje o( elementarnih ne*ogo(a f9 0siguranje za*oslenih !oosiguranje @ *re(stavlja *o(elu o.aveze izme(ju (ve ili vise osiguravaju+e ku+e2 ka(a *oje(ina+no nisu u mogu+nosti (a *o(nesu veliki o.im *oten+ijalne stete. &eosiguranje @ osiguranje osiguravaju+ih (rustava2 jer osiguravaju+a ku+a ne moze (a *o(nese visak rizika.

+6. PENZIONI FONDO1I Pojam @ institu+ije koje o.ez.e(juju *oje(in+ima +igurnost i sta.ilnost *riho(a *osle zavrsetka ra(nog veka. 0ne *re(stavljaju akumula+iju ste(nje2 koja +e .iti suk+esivno is*la+ivana u .u(u+im go(inama. 0ne su *o( stalnom kontrolom (rzave/ one *re(stavljaju neki vi( rastere+enja .u(zeta. 0vakvi fon(ovi oku*ljaju finansijsku ste(nju2 I transferisu je na isti na+in kao I osiguravaju+a (rustva2 (o (efi+itnih je(ini+a. <inansiraju se a9 iz teku+ih *riho(a za*oslenih2 .9 kao *lasiranje zivotne uste(e na trzistu ?oV. Po(ela *rema osniva+imaB a9 Privatni fon(ovi 8*re(uze+a2 organiza+ije2 u(ruzenja i sin(ikati9 .9 Eavne ili (rzavne fon(ove 8(rzavni organi2 lokalni organi vlasti9 Portfolio struktura je je(nostavna/ ?oV sa manjim rizikom 8(rzavne i lokalne o.vezni+e92 (ugoro+ne ?oV sa ve+im *rinosom 8naro+ito ak+ije9. +7. POJAM IN1ESTI,IONIH FONDO1A Pojam @ *rofesionalno vo(jene finansijske institu+ije2 koje mo.ilisu ka*ital vise *oje(ina+a ra(i ulaganja u sku* ?oV razli+itih iz(avala+a 8*ortfolio9. Imaju *osre(ni+ku ulogu2 *ovezuju+i ste(ne sa investi+ionim su.jektima/ (o sre(stava (olaze *ro(ajuom ak+ija ili u(ela2 i *lasiraju ih u razne ?oV. Drustva ka*itala)(eoni+arska (rustva2 o(nosno (rustva sa ograni+enom o(govornos+u2 ili kre(itna (rustva)(rustva za uzajamno kre(itiranje2 +iji organi utrv(juju *olitiku fon(a. <on( ne u*ravlja *ortfeljom2 jer to u njegovo ime ra(i *ose.na kom*anija koja je i osnovala fon( 8.anka2 osiguravaju+a organiza+ija2 investi+iona kom*anija2 .roker9. ?oV koje +ine *ortfolio +uva .anka)(e*ozitar 8kasto(i .anka9. !o( nas nema takvih fon(ova2 z.og nerazvijenosti trzista. 0.elezja investi+ionih fon(ovaB a9 <inansijske institu+ije 8oku*ljaju i *lasiraju ka*ital9 .9 Plasiraju sre(stva u *ortfelj ?oV +9 Profesionalno su vo(jene firme (9 Pre(stavljaju na+in *lasmana sre(stva u finansijske instrumente na osnovu zelja ulaga+a e9 Imaju *ose.an o.lik *asive

22

Ee(an o( glavnih motiva za (avanje sre(stava takvom fon(u je (is*erzija rizika.

+8. +9. +: OB.I,I IN1ESTI,IONIH FONDO1A ) OT1ORENI> ZAT1ORENI I PRI1ATNI Prema na+inu mo.iliza+ije sre(stavaB 1. O!&or#ni =n#o5rani'#ni9 investi+ioni fon(ovi 8stalno emituju i ku*uju svoje ak+ije/ time o.ez.e(juju likvi(nost svojih ak+ija9 2. Za!&or#ni =o5rani'#ni9 investi+ioni fon(ovi 8iz(aju ograni+eni .roj ak+ija9 3. In!#r&a*ni "a!&or#ni investi+ioni fon(ovi 8kom.inovani 1 i 29 Prema investi+ionoj strategijiB 1. Do4o$o&ni fon(ovi 8maksimiza+ija (ohotka ulaga+a9 2. -ra&no!#"#ni fon(ovi 8kom.inuje sigurnost2 (oho(ak i *orast vre(nosti9 3. S2#'ija*i"o&ani fon(ovi 8vezani za je(nu (elatnost2 o.last ili segment trzista 4. Z#3*jisni fon(ovi 8ka*italnu (o.it kroz uve+anu +enu nekretnine9 . <on(ovi no&'ano5 !r"is!a 8*ortfolio kratkoro+nih ?oV i gotovine9 ". Na'iona*ni fon(ovi 8ulaze u ?oV firmi iz (rugih zemalja9 #. <on(ovi ri"i'no5 a2i!a*a 8investiraju u sitna *re(uze+a koja nisu kotirana na .erzi9 %. E!i' i fon(ovi 8za(uz.inskog karaktera2 *rema moralnim2 religioznim *rin+i*ima9 Prema +iljevima investiranjaB A. <on(ovi koji investiraju u akcijeB 1. <on(ovi 2ri4o$a i ras!a 8sre(nja varijanata izme(ju visokog *rinosa i niskog rasta9 2. <on(ovi ras!a 8orijentisani na velike sto*e rasta i ka*italnih (o.itaka9 3. In$# sni fon(ovi 8uskla(jeni sa *rose+nim *riho(ima na trzistu9 4. S2#'ija*i"o&ani a 'ijs i fon(ovi 8za *oje(ina+ni ti* ak+ije9 B. <on(ovi koji investiraju u instrumente dugaB 1. <on(ovi koji %*a"% % $r"a&n# 4ar!ij# o$ &r#$nos!i 8sa fiksnim *riho(om9 8(onose siguran ali nizak *rinos9 2. <on(ovi koji %*a"% % ob&#"ni'# fir3i i 2riori!#!n# a 'ij# 8sigurnost *rinosa9 3. <on(ovi koji %*a"% % @j%n A ob&#"ni'# 8visok *rinos2 uz mnogo visi rizik9 4. <on(ovi koji %*a"% % ob&#"ni'# *o a*ni4 or5ani &*as!i 8*oreski *o*usti za vlasnike9 . Ba*ansirani fon(ovi 8istovremeno ulazu u razne ?oV9 ,. <on(ovi koji investiraju % ra! oro'n# finansijs # ins!r%3#n!# 8komer+ijalni za*isi2 za*isi (rzavne .lagajne2 +ertifikati o (e*ozitima2 kratkoro+ne ?oV9 D. <on(ovi koji investiraju % i"&#$#n# Ho1 8(erivate9 8fju+ersi2 o*+ije9

23

+;. POJAM I 1RSTE BERZI 6erza se (efinise kao organizovan *rostorna kome se *o strogo utvr(jenim *ravilima trguje 8ku*uje i *ro(aje9 hartijama o( vre(nosti2 nov+em i stranim sre(stvima *la+anja. Pojam .erza se vezuje za .elgijsku*oro(i+u van (er 6eurse u +ijem su se lokalu u .rizu u JV veku saku*ljali trgov+i ra(i zaklju+ivanja razli+itih *oslova. !asnije su *ojmom N(e .urseN ozna+avali svoje sku*ove2umesto samo mesto na kojem su se sastajali. Pravila trgovanja na .erzi imaju ulogu (aB a9 o.ez.e(e stan(ar(iza+iju *re(meta trgovine i samih *ravila trgovine .9 (a *ruze zastitu u+esni+ima u trgovanju. Polaze+i o( vrste .erzanskog materijala2 .erze se (ele naB 1. Robn# b#r"# ) g(e se trguje razli+itim vrsta ro.a 8zito2 krom*ir2meso...9 i uslugama 8trans*ortnim uslugama u *rekomornom i vaz(usnom trans*ortu...9 2. Finansijs # b#r"# ) mogu .iti ) %ni&#r"a*n# ) to su one .erze na kojima se trguje hartijama o( vre(nosti i to vlasni+kim i (ugoro+nim ?oV2 ali se ne isklju+uje ni trgovanje kratkoro+nim ?oV2 nov+em2 (evizama2 finansijskim (erivatima 8fju+ersima i o*+ijama9 i zlatom ) s2#'ija*i"o&an# ) to su one .erze na kojima se trguje samo o(re(jenim .erzanskim materijalom.0ne mogu .iti berze efekata 8ako se na njima trguje samo (ugoro+nim ?oV92 devizne berze, berze zlata i plemenitih metala i sl. 0<. OR/ANIZA,IJA BERZE 6erza se naj+es+e organizuje kao ak+ionarsko (rustvo2 g(e *ore( ak+ionara zna+ajno mesto imaju +lanovi ) *osre(ni+i koji zaku*ljuju mesta za trgovanje. 4lanovi .erze imaju svoje*ose.ne organe koji se staraju o njihovim interesima2kako *rema samoj .erzi2tako i *rema okruzenju u kome (eluju. -i organi su na(lezni za ure(jenje trgovanja na .erzi2 kao i za o(re(jivanje njihovog sa(rzaja. 7avremene .erze su visoko organizovane institu+ije2koje su regulisane kako so*stevnom tako i (rzavnom regulativom. 7 o.zirom na mesto trgovine .erza moze .iti organizovana kao aukciono ili kontinuirano trziste. A% 'iono !r"is!# je .erza na kojoj se nalozi klijenata za *ro(aju ili ku*ovinu sistematizuju i izvrsavaju simultano uz formiranje je(instvene +ene. >uk+ija moze .iti *ismena ili usmena. &ezultat auk+ije je kurs instrumenta ) ukoliko je za *oje(ini fin.instrument .ilo vise auk+ija u toku (ana2 na kraju ra(nog (ana se utvr(juje *rose+ni (nevni kurs za taj fin.instrument. ;a on!in%irano3 !r"is!% se izvrsavanje naloga o.avlja tokom +elog ra(nog (ana .erze. 3 tom slu+aju se +ene2 o(nosno kursevi stalno menjaju. !o( ovog naloga trgovine nije *otre.no fizi+ko *risustvo2 *osto najve+i .roj .erzi omogu+ava komunika+ionu *ovezanost i +entralni kom*juter koji automatski utvr(juje naloge i formira +enu koja o(govara *onu(i i traznji. 01. PO1ERENJE I SI/-RNOST KAO PRIN,IPI POS.O1ANJA NA BERZI 24

6erze su u svoje autonomno *ravo ugra(ile *rin+i*e *overenja i sigurnosti. $roces institucionalizacije poverenja s*rovo(i se o( nastanka *rvih .erzi. -aj *ro+es se u *o+etku o(vijao s*ontano2 (a .i ga kasnije kreirali *ose.ni organi .erze. Pro+es institu+ionaliza+ije *overenja na .erzi stiti se b#r"ans i3 2ra&o3 i autonomnim b#r"ans i3 s%$s!&o3 ) b#r"ans o3 arbi!ra"o3 i sis!#3o3 san 'ija. $roces institucionalizacije sigurnosti ima (va *o(*ro+esa. Pr&i 2o$2ro'#s o.uhvata aktivnosti *osre(nika usmerene na osiguranje svoje (elatnosti i svo(jenje trzisnih rizika na minimum ) (efinisu se o(re(jene *rate+e (elatnosti ) kontrola kvaliteta i kvantiteta ro.e2 osiguranje i sli+no i to se ugra(jue u *ravila .erze. 3+esni+i moraju (a se *ri(rzavaju ovih *ravila2 na koji na+in svi elementi *oslovanja *ostaju una*re( *oznati2 +ime se rizik svo(i na najmanju mogu+u meru. Dr%5i 2o$2ro'#s o(nosi se na aktivnost (rzave *rema .erzi. Velika kriza i *ronevere *rimorale su (rzavu (a se umesa u neke o.lasti koje su se ranije regulisale autonomnim .erzanskim *ravom. -ako je (rzava *o+ela (a (onosi *ro*ise kojima se regulise kontrola .erzanske (elatnosti ) (a interven+ijomo.ez.e(i sto sigurniju trgovinu na .erzama2 a (a istom tom interven+ijom ne ugusi .erze. 0+. OSNI1ANJE I DE.ATNOST BERZE 0sniva+2 o(nosno ak+ionar .erze moze .iti &72 (oma+e i strano i fizi+ko li+e. ;ov+ani (eo osnovnog ka*itala .erze ne moze .iti manji o( =IFI0; evra u (inarskoj *rotivvre(nosti. Dozvolu za ra( .erze (aje !omisija za ?oV. 3z zahtev se *rilazeB 19 0sniva+ki akt .erze 29 (okaz o*oreklu osniva+kog ka*itala 39 (okaz o u*lati osnovnog ka*itala 49 Dokaz o ka(rovskoj2 organiza+ionoj i tehni+koj os*oso.ljenosti 9 statut .erze "9 *ravila *oslovanja .erze #9 *ravilnik o listingu i kota+iji .erze %9 s*isak osniva+a '9 *o(a+i o u+es+u osniva+a u osnovnom ka*italu .erze 8u O9 1,9tarifnik .erze 119*o(a+i o +lanovima u*rave .erze. !omisija $onosi r#s#nj# o $a&anj% $o"&o*# "a ra$ b#r"# ka( utvr(iB 19 valjanost zahteva 29 (a su is*unjeni uslovi utvr(jeni zakonom 39 (a je *rilozena *ro*isana (okumenta+ija 49 (a su li+a koja *ose(uju kvalifikovano u+es+e *o(o.na i *ouz(ana. !omisija +e (ati .erzi (ozvolu za ra( ako .erzaB a9 ima najmanje 3 za*oslena li+a na neo(re(jeno vreme2 koja imaju (ozvolu za o.avljanje .rokerskog *osla 25

.9 is*unjava (ruge uslove koji se o(nose na ka(rovsku 2organiza+ionu ili tehni+ku os*oso.ljenost !omisija o$bija "a4!#& "a $a&anj# $o"&o*# "a ra$ b#r"# ako utvr(i (a *ostoji je(an ili vise sle(e+ih razloga za o(.ijanje zahtevaB a9 (a nisu is*unjeni uslovi za ra( .erze *ro*isani zakonom .9 (a +lanovi u*rave .erze ne is*unjavaju uslove iz zakona +9 (a *oreklo osnovnog ka*itala nije jasno (9 (a je struktura *ovezanih li+a takva (a onemogu+ava efikasno vrsenje na(zora na( *oslovanjem .erze e9 (a li+a koja *ose(uju kvalifikovano u+es+e ne is*unjavaju kriterijume *o(o.nosti i *ouz(anosti. 6erza sti+e svojstvo 2ra&no5 *i'a %2iso3 % r#5is!ar 2ri&r#$ni4 s%bj# a!a . 0na je (uzna (a u roku o( 3, (ana *o(nese *rijavu za u*is u registar *rivre(nih su.jekata. ;e sme *o+eti (a o.avlja (elatnost *re u*isa u registar. Delatnost .erze o.uhvata sle(e+e *osloveB 19 organizovanje javne *onu(e ?oV i *ovezivanje *onu(e i traznje ?oV 29 o.javljivanje informa+ije o *onu(i2 traznnji2 i trzisnoj +eni ?oV i (rugih *o(ataka zna+ajnih za trgovinu ?oV. 39 utvr(jivanje i o.javljivanje kursnih lista ?oV 49 o.avljanje (rugih *oslova u skla(u sa zakonom 6erza ne moze trgovati ?oV2 (avati savete za ku*ovinu2 *ro(aju2 ili iz.oru .rokersko)(ilerskog (rustva ili .anke. Za*osleni i +lanovi u*rave .erze su (uzni (aB 19 +uvaju kao *oslovnu tajnu *o(atke o *rometu ?oV2 kao i (ruge *o(atke 29 ne smeju (avati savete o trgovini ?oV2 niti misljenje o *ovoljnosti ili ne*ovoljnosti trgovine 39 ne smeju (avati savete u vezi sa iz.orom .rokersko)(ilerskog (rustva ili .anke.

6erza organizuje infor3a'ioni sis!#3 kojim se o.ez.e(jujeB 19 (a svi u+esni+i u trgovini ?oV mogu istovremeno2 ravno*ravno i *o( je(nakim uslovima (avati i *rihvatati naloge zaku*ovinu i *ro(aju ?oV 29 (a svi u+esni+i u trgovini ?oV na .erzi imaju u istom trenutku je(nak *ristu* informa+ijama o ?oV kojima se o.avlja trgovina 00. BERZANSKO TRZISTE ;a .erzanskom trzistu moze se trgovati samo ?oV i (rugim fin.instrumentima. ?oV i (ruge fin. instrumente .erza uklju+uje na .erzansko trziste na zahtev iz(avao+a2 a u skla(u sa zakonom. 6erza o.javljuje javno na svojoj internet

26

strani+i i u najmanje je(nomlistu koji se (istri.uira na +eloj teritoriji 7r.ije2 listu iz(avala+a i vrstu ?oV i (r.fin.instr. -rgovina ?oV i (r. fin. instr. na .erzi moze *o+eti *osle o.javljivanja resenja o *rijemu na listing ?oV. 6erza utvr(juje %rsn% *is!% Ho1 kojima se trguje na .erzi. !ursna lista je izvestaj .erze koji mora sa(rzati *o(atke o ?oV kojima se trgovalo tog (ana2 koli+inama2 +enama i *romenama +ena. !ursna lista se (ostavlja svakog (ana !omisiji. 6erza je (uzna (a svako(nevno2 u najmanje (va (nevna lista2 o.javljuje kursnu listu ?oV kojima se trgovalo na .erzi. 6erza 2ri&r#3#no ob%s!a&*ja !r5o&in% o$r#$j#ni3 Ho1 u slu+aju (a trgovina moze izazvati *oreme+aj na trzistu2 o(nosno ako je *otre.no ra(i zastite investitora. 0va *rivremena o.ustava traje (o sti+anja uslova za nastanak trgovine2 a naj(uze " mese+i o( (ana (onosenja resenja .erze o*rivremenoj o.ustavi trgovine. 6erza is *j%'%j# sa *is!in5a Ho1 o(re(jenog iz(avao+a akoB 19 se trgovina ?oV ne vrsi (uze o( " mese+i 29 iz(avala+ *restane (a is*unjava uslove za listing na .erzi 39 ?oV istekne rok (os*e+a 49 je na( *ravnim li+em koje je iz(alo ?oV otvoren *ostu*ak ste+aja ili likvi(a+ije 9 iz(avala+ *o(nese zahtev za uklju+enje na (rugu .erzu ili van.erzansko trziste "9 to zahteva iz(avala+ u slu+aju *romene njegove *ravne forme i *relaska iz otvorenog u zatvoreno ak+ionarsko (rustvo #9 !omisija *ro+eni (a jeto*otre.no ra(i zastite investitora 06. BEO/RADSKA BERZA 6eogra(ska .erza je sle(.enik 6eogra(ske .erze iz 1%%". go(ine. 6erza je *o+ela sa ra(om 2.januara 1%' . go(ine. Zasluga za stvaranje 6eogra(ske .erze *ri*a(a .eogra(skim trgov+ima koji su .ili oku*ljeni oko sr*skog trgova+kog (rustva i koji su .ili Nna(ahnuti uverenjem (a je izvor mo+i je(ne (rzave u .lagostanju njenog naro(a2koje seo*et sastoji u (o.ro ure(jenoj trgovini i na*re(noj naro(noj *rivre(i2 .ez +ega je(na (rzava ne mozr na*re(ovati2niti jaka .itiN. 6erza je imala *reki( u ra(u u *erio(u I svetskog rata2 (o 1'1'.go(ine2 a (o II svetskog rata je izrasla u snazan finansijksi +entar u ovom (elu $vro*e. 0( *o+etka II svetskog rata2 .erza nije ra(ila2 a formalno je ukinuta sez(esetih go(ina *roslog veka. 0.novljena je 6eogra(ska .erza 1'%'. go(ine osnivanjem -rzista ka*itala o( strane najve+ih jugoslovenskih .anaka. -rziste ka*itala 1''2. go(ine *romenilo je ime u 6eogra(ska .erza. Danas je 6eogra(ska .erza ne*rofitna organiza+ija. 4lani+e .erze su .anke i .rokersko (ilerska (rustva. 07. NA.OZI 3 *roslosti je trgovina na .erzi *o(razumevala ne*osre(an o(nos investitora i .erzanskog *osre(nika2 sto je o.uhvatalo fizi+ku razmenu *a*ira za nova+. 3 savremenim uslovima investitor koristi ra+un ?oV ko( .erzanskog *osre(nika. 27

Instruk+ija .erzanskom *osre(niku (a *ro(a ili ku*i o(re(jeni finansijski instrument nazaiva se nalog ;alozi se mogu *o(elitiB a9 2o o*i'ini ) (ele se na ti*i+ne ) sa(rzi zaokruzen iznos2 3o.i+ajen je u trgovini ati*i+ne ) sa(rzi manji iznoso( zaokruzenog .9 2o &rs!i ) (ele se na trzisni ) naj+es+e je u u*otre.i. &a(i se o nalogu .erzanskom *osre(niku (a ku*i ili *ro(a o(re(jeni iznos ?oV *o trzisnim uslovima2 sto zna+i *o naj*ovoljnijoj +eni limitirani ) *o(razumeva (a .erzanski *osre(nik ku*i ili *ro(a ?oV *o +eni koja je niza ili je(naka o(re(jenoj +eni koju utvr(juje klijent2 ka(a je u *itanju ku*ovina. !a(a je u *itanju *ro(aja2 on(a se nalog izvrsava *o +eni visoj2 ili je(naka +eni koju o(re(juje klijent. sto* ) *o(razumeva (a klijent u nalogu o(re(i tzv. sto* +enu. !a(a se ra(i o ku*ovini2 sto* +ena mora .iti izna( trzisne +ene u momentu ka(a je nalog (ao2a ako se ra(i o *ro(aji2 sto* +ena mora .iti is*o( trzisne +9 2o &r#3#ns o3 2#rio$% ) (ele se na (nevni ) vazi u toku ra(nog (ana (o o*oziva ) isti+e u momentu ka(a to investitor zahteva na *o+etku ili na kraju trgovine ) izvrsava se u o(re(jenom (elu ra(nog (ana .erze 08. KOTA,IJA Ko!a'ija 2r#$s!a&*ja for3iranj# '#n# *o kojoj se *ro(aju ili ku*uju fin. instrumenti na .erzi2 *olaze+i o( naloga klijenata. 0vo *o(razumeva u*ore(jivanje naloga za ku*ovinu ili *ro(aju sa o(re(jenim fin.instrumentom. 7u+eljavanje *onu(e i traznje realizuje se na *arketu .erze2 o(nosno na sku*u *re(stavnika +lanova .erze. Pro+esom o(re(jivanja +ene 8kursa9 rukovo(i s*%"b#ni b#r"#. !a(a rukovo(ila+ kota+ije utvr(i ravnotezu *onu(e i traznje2 kotiranje se o.ustavlja i +ena *o kojoj su one uravnotezene se s3a!ra "a *j%'no3. 3koliko ima vise kota+ija u toku ra(nog (ana2 kao zaklju+na +ena se smatra +ena *osle(njeg kotiranja2 ili se ra+una *rose+an kurs svih kota+ija u toku (ana. 0va +ena se o.javljuje na oglasnoj ta.li i s*e+ijalizovanoj stam*i. Ko!a'ija a 'ija na b#r"i "na'i $a j# o$r#$j#na o32anija $obi*a o$obr#nj# $a s&oj# a 'ij# 2*asira na b#r"i ao o32anija na *is!in5% . 0vim se kom*aniji omogu+uje *riku*ljanje (o(atnog ka*itala. 7vaka .erza o.javljuje listing kom*anija +ije se ak+ije mogu kotirati na .erzi. !a(a kom*anije (ostignu o(re(jene uslove za ulazak na listing2 u *ogle(u visine svog ka*itala i o.javljivanja fin.izvestaja2 sti+u *ravo (a se njihove ak+ije kotiraju na .erzi. -rgovina (ugoro+nim fin.instrumentima koji nisu *rimljeni u listing na .erzama vrsi se na sa*!#rs o3 !ris!% oj# j# s2#'ija*i"o&ano "a !% !r5o&in% . <unk+iju salterskog trzista vrsi mreza (ilera i .rokera2 *ovezanih komunika+ionim linijama.

28

09. OBRA,-N BERZANSKIH TRANSAK,IJA I BERZANSKI IZ1ESTAJI I ANA.IZE 0.ra+un je zavrsna faza .erzanskog +iklusa/ to je o.ra+un i izvrsenje ku*o*ro(ajnih o*era+ija2 sto se o.avlja van .erzanskog *rostora2 u *ose.nim o(eljenjima .erzanskih *osre(nika i u s*e+ijalizovanim klirinskim institu+ijama. Vrse se razne knjigovo(svtene o*era+ije2 a krajnji rezultat je registra+ija transfera vlasnistva/ na ku*+a se transferisu ?oV2 a nov+ana sre(stva na *ro(av+a. -ransak+ija je zaklju+ena na *arketu .erze2 i o.avezuju+a je za u+esnike. 0ve o.aveze se ugovaraju vrlo sazetim jezikom2 .ez mogu+nosti (alje kontrole ugovornih o.aveza2 tako (a je *otre.no *otrv(iti trgovinu 8+ena2 ugovorne strane2 vreme2 koli+ina finansijskih instrumenata2 it(.9 -aj zaklju+eni ugovor se *re(aje *omo+nim sluz.ama na o.ra(u/ oni formalizuju zaklj+nu transak+iju2 *osle +ega se ti *o(e+i salju (rugom u+esniku u trgovini na *otvr(u i izvrsenje. 3 isto vreme se o.avestava (avala+ naloga (a je njegov nalog izvrsen2 *ri +emu mu se ukazuje na *rava i o.aveze koje on ima *rema .erzanskom *osre(niku. !lirinske i (e*o institu+ije/ *ose.ne institu+ije koje vrse o.ra+un i izvrsenje transak+ija2 i (rze u (e*ou ?oV. !oriste se *re(nostima sal(iranja me(juso.nih o.aveza u+esnika u trgovini2 i transfera sal(a nov+anih sre(stava na u+esnike. Pro+es je ovako je(nostavniji i jeftiniji. B#r"ans i i"&#s!aji i ana*i"#B -rzisna +ena 8kota+ija ili kurs9 finansijskih instrumenata se o.javljuje na na+in utvr(jen *ravilima .erze2 kao i u s*e+ijalizovanim ru.rikama stam*e. 6erzanske ta.le i *ose.na tehni+ka sre(stva/ s*e+ijalzovana i o.i+na stam*a je naj*ouz(aniji izvor informa+ija o +enama. 6erznaske analize se (aju u o.liku *ose.nih izvestaja o uku*noj trgovini2 kretanju +ena/ na *rimer2 (nevni izvestaj o trgovanju na .erzi. 0:. FORMIRANJE I KRETANJE ,ENA I SPEK-.ATI1NE OPERA,IJE Investitor moze2 *reko sre(stava informisanja .erze2 (a uvi(i tren( u kretanju +ene 8*revasho(no na gore ili (ole9 finansijskih instrumenata2 i na .azi toga (a rukovo(i svojih *ortfoliom ?oV2 ra(i ostvarivanja (o.itka ili ve+e vre(nosti. 7*ekulativne o*era+ijeB o 7*ekula+ija *ostoji ka(a investitor *reuzme rizik koji je *rekomeran sa stanovista normalnog investiranja2 na osnovu *ret*ostavke (a +e mu (oneti 8usle( s*e+ifi+nih faktora ili trzisnih okolnosti9 *rinos ve+i o( trzisnog *roseka. 7*ekula+ija korisi razlike u +eni istog finansijskog instrumenta u razli+itim *erio(ima2 i ne *re(stavlja mani*ula+iju trzista. >r.itraza nije o.lik s*ekula+ije2 jer koristi

29

razliku izme(ju (va trzista2 i *ri ar.itrazi investitor ne *reuzima nikakav konkretni rizik. o 7*ekula+ije izazivaju nagle fluktua+ije na trzistu/ ograni+avaju se *ravilima .erze i (rzavnim *ro*isima 8u o.liku *ro+enta (ozvoljene *romene +ena u je(nom (anu9. o 7*ekula+ija *o(razumeva ku*ovinu ?oV na kre(it/ uo.i+ejano na razvijenim trzistima2 *o( strogom kontrolom. !u*ovina ?oV na kre(it se vrsi *reko ra+una komitenta ko( .erzanskih *osre(nika/ komitentu se o(o.rava kre(it *rema uku*nom stanju sre(stava na ra+unu2 i on je (uzan (a (eo tih sre(stava (rzi u likvi(nom o.liku 8tzv. =argina9. >ko se o+kuje rast +ena2 ku*uje se na kre(it2 a ako se o+ekuje *a(2 on +e *ro(avati na kre(it. o Pro(aja ?oV na kre(it je *ro(aja instrumenata koje investitor ne *ose(uje u trenutku *ro(aje2 a koje *ozajmljuje o( .erzanskog *osre(nika (a .i mogao (a izvrsi is*oruku u roku o( 3 (o (ana. Investitor kasnije vra+a *ozajmljeni instrument. 0vo je karakteristi+no za trzista koaj ulaze u (uzi *erio( o*a(anja +ena. 0vo je ograni+eno regulativom. 0;. MANIP-.A,IJE NA BERZI I BERZANSKE KRIZE o Pojam @ organizovanje transak+ija investitora i .erzanskih *osre(nika2 u +ilju ne*osre(nog uti+aja na *onu(u i traznju su*rotno o( zakonitosti trzista. ;jih savremene .erze za.ranjuju. VrsteB 1. <iktivna *ro(aja 8transak+ija u kojoj nema *romene vlasnistva/ simulirana ku*o*ro(aja2 *o +eni izna( *reovla(juju+e/ stvara *rivi( aktivnosti2 koji se i*ak izvestava u .erzanskom izvestaju/ iluzija (a +ena ak+ija raste9 2. 7u*rotni nalozi 8istovremeni nalog za ku*ovinu i *ro(aju iste ak+ije9 3. Alasine 8sirenje neta+nih *o(ataka/ neosnovane o+ene (a se na trzistu tre.a ku*ovati ili *ro(avati9 4. Pulovi 8*ose.ne gru*e u+esnika na trzistu koje zele uti+ati na rast ili *a( +ena *oje(inih ak+ija/ stalni i *ovremeni2 uvek (o.ro organizovani9 . !orner 8mono*olski *olozaj u ras*olaganju nekom ak+ijom2 tak (a ga investitori moraju ku*ovati o( mono*oliste *o visoj +eni9 o >meri+ki tajkun EaP Aoul( *o+etkom 2,. veka 8fiktivna *ro(aja9/ finansijski gigant Eames Pier*ont =organ 8osniva+ ku+e E.P. =organ/ su*rotni nalozi9/ afera 7outh 7eas 6u..le *o+etkom 1'. veka 8glasine9/ trziste sre.ra 1'%#. go(ine 8*ulovi i korner9. 6<. POJAM BERZANSKIH POSREDNIKA Pojam @ u+esni+i na finansijskim trzistima koji su s*e+ijalozovani za *oslove *osre(nika izme(ju ostalih u+esnika. 0ni ne kreiraju svoje instrumente2 ve+ svojim nastu*om omogu+avaju laksi *rotok ve+ *ostoje+ih finansijskih instrumenata.

30

o 3 *o+etku je *olozaj .erzanskih *osre(nika .io o(re(jen trgova+kim zakonom2 a (anas zaokonom o sekun(arnim trzistima. o 0ni2 kao *osre(ni+i2 mogu (a *osluju u ime i za racun dru"i# lica $brokeri%2 kao i na svoje ime i za svoj racun $dileri% . 3logu *osre(nika *ogu vrsiti i .anke2 osiguravaju+a (rustva. o Posre(ni+i moraju imati (ozvolu za ra(2 koju iz(aju na(lezni (rzavni organi 8!omisija ?oV9. o Poslovi *osre(nikaB 1. -rgovina ?oV 2. Davanje konsalting usluga 3. Vo(jenje *ortfolia ?oV za ra+un korisnika usluga 4. 4uvanje ?oV . 8(anas2 u savremenim uslovima9 o(renjeni .ankarski *oslovi i *riku*ljanje slo.o(nih nov+anih sre(stava 61. 1RSTE BERZANSKIH POSREDNIKA o Po(elaB a9 .rokeri2 .9 (ileri. o ;ajve+i .roj *osre(nika vrse o.e funk+ije 8.rokersko)(ilerska (rustva9. 0na vrse sle(e+e uslugeB 1. Pruzanje usluga ku*vine i *ro(aje svih finansijskih instrumenata 2. !ratkoro+no kre(itiranje 3. 4uvanje ?oV 4. Pruzanje saveto(avnih i konsalting usluga o Pojam .rokera @ 1. li+e koje *osre(uje u poslovima na berzi izme(ju ku*a+a i *ro(ava+a2 i na*la+uje *roviziju. 6rokeri nisu vlasni+i ve+ samo *osre(ni+i/ ka(a se .roker s*e+ijalizuje samo za *ro(aju je(ne vrste ?oV2 o(a je re+ o agentu2 koji mora .iti registrovan na 6erzi. 8najzastu*ljenije shvatanje .rokera9 2. li+e koje u poslovima tr"ovanja nekretninama *re(stavlja *ro(av+a2 i uzima *roviziju ka(a *ro(a nekretninu 3. li+e koje u poslovima osi"uranja *ronalazi naj.olji aranzman osiguranja za klijenta Po (oma+im *ro*isima2 .roker o.avlja *oslove u tudje ime i za tudji racun2 uz na*latu .rokerske *rovizije. o Pojam (ilera @ 1. lice koje kupuje i prodaje &o' u svoje ime i za svoj ra+un/ ne ra(i za *roviziju2 ve+ zara(juje o( razlike u +eni 8najzastu*ljenije9 2. lice koje kupuje robu ili uslu"e2 ra(i *ro(aje krajnjim *otrosa+ima. !o( nas2 (iler je +esto shva+en kao ilgalni *ro(ava+ (eviza. Dileri su vlasni+i svojih ?oV2 i (eluju kao samostalna karika u lan+u finansijskih trzista. 0ni se javljaju na vise trzista i o.avljaju van.erzanske *oslove2 kao i *oslove .rokera. 0ni formiraju *ose.no me(ju)(ilersko trziste.

31

0stvaruju *riho(e na nekoliko osnovaB a. ;a osnovu razlike u +eni ?oV .. ;a osnovu ka*italnih (o.itaka 8razlika u +eni koja nije ostvarena9 +. ;a osnovu (evizne ar.itraze 8*romena u visini (eviznih kurseva9 (. ;a osnovi razlike u visini sto*e troskova i *rinosa 6+. 1RSTA BROKERA I DI.ERA 19 Komisioni brokeri( ;ezavisni .rokeri +ija mesta na .erzi glase na fizi+ka li+a 8;a ;M7$2 1K3 +lanova su komisioni .rokeri9. 0ni *osluju kao agenti za svoje klijente2 (ruge .rokere2 a i kao (ileri. 29 Brokeri na parketu( -rgov+i u 7ali za trgovinu na .erzi. 39 )r"ovci na parketu( &a(e samo za se.e2 *o +emu se razlikuju o( .rokera na *arketu. ;e ra(e sa (rugim .rokerima. 49 pecijalisti( a9 *ukcionari 8utvr(juju +enu na *o+etku ra(nog (ana9 .9 Brokeri +9 Dileri 9 Diskontni brokeri( Pruzaju samo usluge ku*ovinu I *ro(aju ?oV2 uz minimalnu *roviziju. ;ka(a nisu savetni+i. "9 Brokeri koji nude kompletne uslu"e #9 !dd lot dileri( !u*uju ak+ije u okruglim lotovima 8n*r 1,,2 1,,,92 *a ih raz(vajaju u ne*arnim2 manjim lotovima. Za(ovoljavaju *otre.e malih ak+ionara. 60. POJAM I DE.ATNOST BROKERSKO)DI.ERSKO/ DR-ST1A Pojam @ *rvno li+e2 organizovano kao ak+ionarsko (rustvo ili (rustvo sa ograni+enom o(govornos+u2 koje (elatnosti o.avlja na organizovanom trzistu ?oV2 u skla(u sa zakonom. ;a njih se *rimenjuju o(re(.e zakona kojima se ure(juju *re(uze+a. -roskovi osnivanje 8osnovni ka*ital9B 1. 6rokersko (rustvo 8 ,.,,, evra9 2. Dilersko (rustvo 81,,.,,, evra9 3. =arket)mejker2 *ortfolio mena(zer i agent emisije 82,,.,,, evra9 4. Pokrovitelj emisije 83,,.,,, evra9 DelatnostiB 1. *osre(ovanju u ku*o*ro(aju ?oV 8.rokerski *oslovi9 2. ku*o*ro(aja ?oV u svoje ime I za svoj ra+un 8(ilerski *oslovi9 32

3. o.avezna ku*o*ro(aja ?oV u svoje ime I za svoj ra+un 8market) mejker9 4. u*ravljanje ?oV u ime I za ra+un nalogo(av+a 8*ortfolio mena(zer9 . organizovanje (istri.u+ije ?oV2 .ez o.aveze otku*a ne*or(atih ?oV 8agent emisije9 ". organizovanje (istri.u+ije ?oV2 sa o.avezom otku*a ne*or(atih ?oV 8*okrovitelj emisije9 #. *risanje saveto(avnih usluga i konsaltinga 8investi+ioni savetnik9 ;eo*ho(na (ozvola @ !onisija ?oV. 66.ZASTITA OD RIZIKA OBA1.JANJA DE.ATNOSTI BROKERSKO) DI.ERSKO/ DR-ST1A !omisija za ?oV je zakonom ovlas+ena (a s*rovo(i o*sta *ravila o zastiti u+esnika na finansijskim trzistima o( rizika tog o.lika trgovine. 6rokersko)(ilerska (rustva moraju (a *ostuju sle(e+e normeB o !a*italno .rokersko (rustvo mora (a uvek o(govara iznosu ka*itala (a .i se o.ez.e(ilo *okri+e mogu+ih gu.itaka. !omisija za ?oV utvr(juje meto(ologiju kojom se meri rizik *oslovanja i neo*ho(no *okri+e rizika. o Izlozenost *rema je(nom li+u ne sme *relaziti 2 O ka*itala (rustva. o Iznos +eloku*ne izlozenosti (rustva riziku ne sme *re+i %,,O visine ka*itala. o 6rokersko)(ilersko (rustvo moze o.razovati rezerve za opste rizike2 koje se *ose.no tretira u knjigama (rustva. o Politika uredno" upravljanja likvidnoscu se sastoji o(B a9 Planiranje o+ekivanih *oznatih i nov+anih iz(ataka i *riliva .9 &e(ovno *ra+enje likvi(nosti +9 Pre(uzimanje mera za s*re+avanje nelikvi(nosti o Drustvo mora mese+no (a izra+unavaB a9 Visinu ka*itala .9 Visinu ka*itala *otre.nu za o.avljanje *oje(inih *oslova +9 >(ekvatnost ka*itala (9 Izlozenost riziku 67. PRA1I.A SI/-RNO/ I DOBRO/ POS.O1ANJA BROKERSKO) DI.ERSKO/ DR-ST1A o 0snovno *rvavilo kojim se rukovo(i .rokersko)(ilersko (rustvo je na'#*o ra&no2ra&nos!i *ij#na!a. Duzno je (a +uva2 kao *oslovnu tajnu2 *o(atke o stanju I *rometu na ra+unima ?oV svojih klijenata. 0vi *o(a+i se mogu u+initi (ostu*ni tre+im li+ima na u sle(e+im slu+ajevimaB a9 ;a osnovu *ismenog o(o.renja klijenta .9 -okom ins*ek+ije +9 ;a osnovu naloga su(a o Pravila *oslovanjaB a9 ;e sme (avati *ogresne *o(atke o +eni .9 ;e sme siriti lazne informa+ije +9 ;e sme ras*olagati sa ?oV klijenta .ez njegove saglasnosti

33

(9 ;e sme izvrsavati naloge klijenata na *rotivzakoniti na+in e9 ;e sme na svoj ra+un o.avaljati ku*o*ro(aju *re izvrsenja naloga klijenta f9 ;e sme (a iznveri *overenje ukazano ugovorom o u*ravljanju *ortfolija g9 ;e sme *o(sti+ati klijente na +este transak+ije ra(i na*late *rovizije o 0.aveze (rustvaB 1. mora (a izvrsava naloge .rzo i (oslov+e 2. mora (a vo(i knjigu naloga i o*oziva naloga 3. mora (a *rima naloge samo u svojim i (rugim ovlas+enim *rostorijama 4. mora (a naloge izvrsava *o re(usle(u utvre(jenih *ravila (rustva . mora (a iz(aje *otvr(u o *rijemu naloga 8najkasnije sle(e+eg (ana9 ". mora (a2 na zahtev klijenta2 iz(a overeni izvo( iz knjige naloge o Drustvo je (uzno (a ko( ovlas+ene .anke 8.anke)+lana 4entralnog registra ?oV9 mora (a otvori namenski nov+ani ra+un klijenta i svoj nov+ani ra+un2 *reko kojeg +e se vrse u*late i is*late vezane za *romet ?oV. o 3govorom o u*ravljanju ?oV *ro*isuje se naro+itoB 19 Iznoz nov+anih sre(stava2 o(nosno vrsta i koli+ina ?oV koje klijent stavlja na ras*olaganje (rsutvu 29 Politika ulaganja u ?oV 39 3slovi *o( kojima klijent (aje ?oV (rustvu. 49 Visina *rovizija 68. O1.AS,ENE BANKE ZA OBA1.JANJE BROSKERSKO)DI.ERSKE DE.ATNOSTI $Na ovlascenu banku se primenjuju isti uslovi, pravila i o"ranicenja kao i na brokersko-dilerska drustva, jer obavlja iste poslove i pruza skoro iste uslu"e kao i oni+ Najveca razlika jeste da nju kontrolise centralna banka+% 0vlas+ena je ona .anka koja ima (ozvolu !omisije ?oV za o.avljanje .rokersko) (ilerske (elatnosti *rema zakonu. 3slovi za o.avljanje te (elatnostiB 1. Da za to ima *ose.an organiza+ioni (eo 2. Da ima otvoren *ose.an ra+un 3. Da u *oslovnim knjigama o.ez.e(i *ose.nu evi(en+iju 4. Da je ka(rovsko)tehni+ki os.*oso.ljena !ao i (rustvo2 ona mora (a imaB a9 Pravila *oslovanja .9 Zastita o( rizika +9 Dostava *o(ataka (9 Pravila sigurnog i (o.rog *oslovanja e9 Izvestavanje o ra(u f9 ;a(zor na( *oslovanjem

34

69. KASTODI)BANKA !ato(i .anka je .anka koja i3a $o"&o*% Ko3isij# "a Ho1 "a oba&*janj# 2os*o&a &o$j#na ra'%na Ho1 "a ra'%n *ij#na!a i 2os!%2anja 2o na*o5% *ij#na!a2 kao i ;aro(na .aka koja moze (a o.avlja kasto(i *oslove .ez (ozvole !omisije. 3 okviru svoje (elatnosti kasto(i .anka oba&*ja s*#$#'# 2os*o&#B 19 otvara i vo(i ra+une ?oV ko( 4entralnog registra u ime i za ra+un zakonitih imala+a ) vlasnicki racun %o& 29 otvara i vo(i ra+une ?oV ko( 4entralne .anke2 u ime kasto(i .anke2 a za ra+un zakonitih imala+a ) zbirni kastodi racun 39 izvrsava naloge za *renos *rava iz ?oV i naloge za u*is *rava tre+ih li+a na ?oV i stara se o *renosu *rava iz tih hartija 49 na*la+uje *otrazivanja o( iz(avala+a *o osnovu (os*elih ?oV2 kamata2 i (ivi(en(i za ra+un imala+a i stara se o ostvarivanju (rugih *rava 9 *ruza usluge *ozajmljivanja ?oV "9 o.avestava ak+ionare o go(isnjim sku*stinama ak+ionarskih (rustava i zastu*a ih na tim sku*stinama #9 *o ovlas+enju klijenta stara se o izvrsavanju *oreskih o.aveza klijenata *o osnovu ?oV +iji je klijent zakoniti imala+ %9 o.avlja (ruge *oslove u skla(u sa zakonom kojim su ure(jeni investi+ioni fon(ovi i (o.rovoljni *enzijski fon(ovi. 3z zahtev za (avanje (ozvole za o.avljanje (elatnosti kasto(i .anke *rilazu se 19 statut .anke 29 (okaz (a je .anka +lan 4entralnog registra 39 *ravila *oslovanja kasto(i .anke 49 (okaz (a .anka ima*ose.an organiza+ioni (eo za o.avljanje *oslova kasto(i .anke 9 (okaz (a .anka is*unjava uslove ka(rovske i organiza+ione os*oso.ljenosti za o.avljanje *oslova kasto(i .anke "9 (okaz (a .anka is*unjava uslov tehni+ke o*remljenosti za o.avljanje *oslova kasto(i .anke Kas!o$i ban a $onosi 2ra&i*a2os*o&anja sa Ho1 % 2o5*#$% oba&*janja 2os*o&a as!o$i ban #. 0vim *ravilima se *ose.no utvr(jujuB 19 vrste *oslova koje o.avlja kasto(i .anka 29 vrste naloga i klijenata i na+in njihovog izvrsenja 39 na+in *ostu*anja sa ?oV i nov+anim sre(stvima klijenata 49 *rava i o.aveze kasto(i .anke i njenih klijenata !asto(i .anka je (uzna (a sa klijentom zaklju+i 2is3#ni %5o&or2kojim se regulisu me(juso.na *rava i o.aveze u o.avljanju *oslova kasto(i .anke. Za*osleni su (uzni (a2 ao 2os*o&n% !ajn%2 +uvaju *o(atke o stanju i *rometu na ra+unima ?oV2 kao i (ruge *o(atke.

35