TERTIUM ORGANUM Pjotrd Uspenski Tertium - Organum

BIBLIOTEKA RELIGIJA I MISTIKA Prevela s ruskoga MIHAELA VEKARI ZAGREB, 1 !
"
P. D. Ouspensky:
TERTIUM ORGANUM
SADRAJ
TERTIUM ORGANUM #e $#elo u ko#e% se ru&e '($ov( ( ogra$e %a)er(#al(s)(*ke sl(#e+e ul(,e a +re$ -a&o% se %(sl( o)kr(va#u &(rok( o.'or( -ov(/ ( -e(s)ra0e-(/ v($(ka" Pre%$a +rvo ve1e $#elo ruskog 2(lo'o2a P"3"Ous+e-skoga 41565 7 1 869, ovo #e -#egovo -a#+o'-a)(#e $#elo, ko#e #e -ako- +rvog ('$a-#a u Sa-k): Pe)er.urgu u.r'o $o0(v#elo .ro#-a ('$a-#a -a e-glesko%e, kao ( $ruga -#egova $#ela; Novi model svemira, U potrazi za udesnim, Neobian ivot Ivana Osokina, +r(#evo$e ko#(/ sa% re$(g(ra u Lo-$o-u g$#e 0(v( o$ 1 <1" TERTIUM ORGANUM 'a-(%l#(vo #e $#elo +o -eo.(*-o% s+o#u ra,(o-al-og %(&l#e-#a ( %(s)(*k(/ ($e#a" Ous+e-sk= +re)+os)avl#a +os)o#a-#e sv(#e)a >v(&eg? o$
-a&eg sv(#e)a, sv(#e)a ko#ega #e -a& sv(#e) 4ko#( s%o u s)a-#u 'a%(#e)()(9 sa%o $(o, )e -as)o#( +oka'a)( -a ko#( -a*(- lo ika %o0e +o%o1( $a se +r(#e@e u sv(#es) o )o% v(&e% sv(#e)u ; o-a se zato mora odre!i sebe, dopri"eti do nunosti vlastita poni#ten"a, te !e se tada iz n"e mo!i po"aviti nova i vi#a lo ika$ Sus)av )e v(&e log(ke %o0e se ('ves)( (' %-og(/ %(s)(*-(/ 2(lo'o2sk(/ sus)ava, )e s)oga Ous+e-sk= ka0e $a #e )re1( orga-o- +os)o#ao +r(#e +rvoga 4Ar(s)o)elova9 (, $akako, +r(#e $rugoga 4Ba,o-ova9 orga-o-a" Nema podruja ivota koje nam ne otkriva beskonanost novog i neoekivanog ako mu se pribliimo sa spozna"om da se ono ne iscrpljuje kroz svoju vidljivu strane, da iza te vidljive strane postoji cijeli svijet novih i nerazumljivih snaga i odnosa. Prvi korak prema njemu jest spoznaja o postojanju nevidljivoga. POGLAVLJE I A)o '-a%o, a &)o -e '-a%oB Ca&e +o'-a-(,e ( -a&e -e+o'-a-(,e" Ce+o'-a)e vel(*(-e +r(/va1e-e kao +o'-a)e" Ma)er(#a ( g(.a-#e" 3o *ega #e $o&la +o'()(v(s)(*ka 2(lo'o2(#aB Je$-akos) -e+o'-a-(,a D E =, = E D" A)o $o(s)a '-a%oB Pos)o#a-#e sv(#es)( u -a%a ( sv(#e)a oko -as" 3ual('a% (l( %o-('a%B Su.#ek)(v-o ( o.#ek)(v-o '-a-#e" G$#e su u'ro,( os#e)aB Ka-)ov sus)av" Vr(#e%e ( +ros)or" Ka-) ( ?e)er>" Ma,/ovo 'a+a0a-#e" S *(%e 'a+ravo ra$( 2('(*arB POGLAVLJE II Cov( +ogle$ -a Ka-)ov +ro.le%" H(-)o-ove ($e#e" ?Os#e1a# +ros)ora> ( -#egov ra'vo#" Sus)av 'a ra'v(#a-#e os#e1a#a *e)vr)e $(%e-'(#e v#e0.a%a s ra'-o.o#-(% ko,ka%a" Geo%e)r(#sko s/va1a-#e +ros)ora" Tr(
oko%(,e" Za&)o (/ #e )r(B Mo0e l( se sve &)o +os)o#( ('%#er()( )r(%a oko%(,a%aB F('(*ke ( %e)a2('(*ke *(-#e-(,e" Z-akov( +os)o#a-#a" Z.(l#-os) ($e#a" Ce$os)a)-a o*()os) +os)o#a-#a %a)er(#e ( kre)a-#a" Ma)er(#a ( kre)a-#e sa%o su log(*k( +o#%ov( +o+u) ?$o.ra> ( ?'la> POGLAVLJE III A)o %o0e%o $o'-a)( o *e)vr)o# $(%e-'(#( +rou*ava-#e% geo%e)r(#sk(/ o$-osa u -a&e% +ros)oruB Kakav %ora .()( o$-os )ro$(%e-'(o-al-og )(#ela +re%a *e)vero$(%e-'(o-al-o%B Ge)vero$(%e-'(o-al-o )(#elo kao )rag g(.a-#a )ro$(%e-'(o-al-og )(#ela u s%#eru ko#( o-o -e sa$r0(" Ge)vero$(%e-'(o-al-o )(#elo kao )(#elo ko#e se sas)o#( o$ .esko-a*-og .ro#a )ro$(%e-'(o-al-(/ )(#ela" Tro$(%e-'(o-al-o )(#elo kao +res#ek *e)vero$(%e-'(o-al-og" 3(#elov( )(#ela ( ,(#ela )(#ela u )re1o# ( *e)vr)o# $(%e-'(#(" Cesu%#erl#(vos) )ro$(%e-'(o-al-og ( *e)vero$(%e-'(o-al-og )(#ela" Ma)er(#al-( a)o% kao +res#ek *e)vero$(%e-'(o-al-e ,r)e POGLAVLJE IV H ko#e% s%#eru %o0e le0a)( *e)vr)a $(%e-'(#aB A)o #e g(.a-#eB 3v(#e vrs)e g(.a-#a : u +ros)oru ( u vre%e-u : sa$r0a-e u svako% g(.a-#u" A)o #e vr(#e%eB 3v(#e ($e#e u +o#%u v-e%e-a" Cova +ro)e0-os) +ros)ora ( g(.a-#e u -#e%u" Vr(#e%e kao *e)vr)a $(%e-'(#a +ros)ora" Ce%ogu1-os) $a se ($e#a o *e)vr)o# $(%e-'(#( s/va)( .e' ($e#e o +e)o#" I$e#a kre)a-#a ( ?os#e1a# vre%e-a>" Os#e1a# vre%e-a kao gra-(,a 4+ovr&(-a9 os#e1a#a +ros)ora" H(-)o- o 'ako-u +ovr&(-a" ?E)er> kao +ovr&(-a" R(e%a--ova ($e#a o +r(#ela'u vre%e-a u +ros)or u *e)vr)o# $(%e-'(#(" Sa$a&-#os), +ro&los) ( .u$u1-os)" Za&)o -e v($(%o +ro&los) ( .u$u1-os)B I(vo) -a o+(+" Ju-$) o -a&o# os#e)(l-o# s+o'-a#("
POGLAVLJE V Ge)vero$(%e-'(o-al-( +ros)or" ?Vre%e-sko )(#elo>, L(-ga Aar(ra" O.l(k l#u$skog )(#ela o$ ro@e-#a $o s%r)( kao +ro%#e-l#(va vel(*(-a" Cesu%#erl#(vos) )ro$(%e-'(o-al-og ( *e)vero$(%e-'(o-al-og )(#ela" CeK)o-ov( 2lue-)(" Ce'.(l#-os) s)al-(/ vel(*(-a" 3es-a ( l(#eva ruka u )ro$(%e-'(o-al-o% ( *e)vero$(%e-'(o-al-o% +ros)oru" Ra'l(ke ('%e@u )ro$(%e-'(o-al-og ( *e)vero$(%e-'(o-al-og +ros)ora" Ce $va ra'l(*()a +ros)ora, ve1 $va ra'l(*()a -a*(-a 'a%#e1(va-#a #e$-og )e (s)og sv(#e)a POGLAVLJE VI Me)o$e (s)ra0(va-#a +ro.le%a v(&(/ $(%e-'(#a" Sl(*-os) ('%e@u 'a%(&l#e-(/ sv#e)ova ra'l(*()(/ $(%e-'(#a" Je$-o$(%e-'(o-al-( sv(#e) -a ,r)(" ?Pros)or> ( ?vr(#e%e> #e$-o$(%e-'(o-al-og .(1a" 3vo$(%e-'(o-al-( sv(#e) -a rav-(-(" ?Pros)or> ( ?vr(#e%e>, ?e)er>, ?%a)er(#a> ( ?kre)a-#e> $vo$(%e-'(o-al-og .(1a" Z.(l#-os) ( (lu'(#a -a rav-(-(" Ce%ogu1-os) $a se v($( ?ku)>" Ku) kao kre)a-#e" 3vo$(%e-'(o-al-o .(1e -e %o0e s/va)()( 2u-k,(#e +re$%e)a -a&eg sv(#e)a" Po#ave ( -ou%e-( $vo$(%e-: '(o-al-og .(1a" Kako .( +lo&-o .(1e %oglo s/va)()( )re1u $(%e-'(#uB POGLAVLJE VII Ce%ogu1-os) %a)e%a)(*ke $e2(-(,(#e $(%e-'(#a" Za&)o %a)e%a)(ka -e os#e1a $(%e-'(#eB Posve uv#e)-o o'-a*ava-#e $(%e-'(#a +o)e-,(#a%a" Mogu1-os) +r(ka'(va-#a sv(/ +o)e-,(#a -a ,r)(" Ka-) ( Lo.a*evsk(" Ra'l(ka ('%e@u -eeukl($ske geo%e)r(#e ( %e)ageo%e)r(#e" G$#e %ora%o )ra0()( o.#a&-#e-#e )ro$(%e-'(o-al-os)( sv(#e)a ako su Ka-)ove ($e#e )o*-eB
Ce )re.a l( ra'loge )ro$(%e-'(o-al-os)( sv(#e)a )ra0()( u -a&e% 'a%#e$.e-o% a+ara)u, u -a&e% ra'u%uB POGLAVLJE VIII Ca& 'a%#e$.e-( a+ara)" Os#e)" Pre$o$0.a" Po#a%" R(#e*( ( govor" H%#e)-os) kao #e'(k .u$u1-os)(" Kol(ko )ro$(%e-'(o-al-os) sv(#e)a ov(s( o svo#s)v(%a -a&eg 'a%#e$.e-og a+ara)aB A)o %o0e $oka'a)( )u ov(s-os)B G$#e %o0e%o -a1( '.(l#sku +o)vr$u )e ov(s-os)(B Ps(/olog(#a 0(vo)(-#a" H *e%u se o-a ra'l(ku#e o$ I#u$skeB Re2leks" Po$ra0l#(vos) s)a-(,e" Cago-" Lago$a : -elago$a" E%o,(o-al-o %(&l#e-#e" O$su)-os) +o#%ova" Je'(k 0(vo)(-#a" Log(ka 0(vo)(-#a" Ra'l(*()e ra'(-e (-)el(: ge-,(#e 0(vo)(-#a" Gusak, %a*ka, +as ( %a#%u-" POGLAVLJE IL Kako *ov#ek ( 0(vo)(-#a 'a%#e1u#u sv(#e)" Ilu'(#e 0(vo)(-#a" I(vo)(-#e -e%a#u -a$'or -a$ svo#(% 'a%#e$.a%a" Sv(#e) +okre)-(/ rav-(-a" Ku)ov( ( kr(vul#e kao g(.a-#e" Tre1a $(%e-'(#a kao g(.a-#e" I(vo)(-#a%a -a& )ro$(%e-'(o-al-( sv(#e) ('gle$a $vo$(%e-'(o-ala-" I(vo)(-#e kao '.(l#ska $vo$(%e-'(o-al-a .(1a" C(0e 0(vo)(-#e kao #e$-o$(%e-: '(o-al-a .(1a" Vr(#e%e ( +ros)or +u0a" Os#e1a# vre%e-a kao -e#as-( os#e1a# +ros)ora" Vr(#e%e ( +ros)or +sa" Pro%#e-a sv(#e)a +r( +ro%#e-( %e-)al-og us)ro#a" 3oka' Ka-)ova +ro.le%a" Tro$(%e-'(o-al-( sv(#e) kao (lu'or-a +re$o$0.a" POGLAVLJE L Pros)or-o s/va1a-#e vre%e-a" Ge)vero$(%e-'(o-al-( ku)ov( ( kr(vul#e u -a&e% 0(vo)u" Pos)o#( l( g(.a-#e u sv(#e)uB Me/a-(*ko g(.a-#e ( ?0(vo)>" B(olo&ke +o#ave kao %a-(2es)a,(#e g(.a-#a u v(&e% +ros)oru" Ra'vo# os#e1a-#a +ros)ora" Pove1a-#e os#e1a-#a +ros)ora (
s%a-#e-#e os#e1a-#a vre%e-a" Pr(#ela' os#e1a#a vre%e-a u os#e1a# +ros)ora" Te&ko1e &)o (/ s)vara#u -a&( +o#%ov( ( -a& #e'(k" Cu0-os) $a se -a@e -a*(- 'a +ros)or-o ('ra0ava-#e vre%e-sk(/ +o#ava" POGLAVLJE LI A-al('a +o#ava" A)o -a% o$re@u#u ra'l(*()e vrs)e +o#avaB Ca*(-( ( o.l(,( +r(#ela'a +o#ava (' #e$-og re$a u $rug(" Po#ave g(.a-#a" Po#ave 0(vo)a" Po#ave sv(#es)(" Sre$(&-#e +()a-#e -a&e 'a%#e$.e sv(#e)a; ko#a #e vrs)a +o#ava +rvo)-a ( +ro('vo$( $rugeB Mo0e l( g(.a-#e .()( u +o*e)ku svegaB Zako-( +re)vor.e e-erg(#e" Je$-os)av-a +re)vor.a ( oslo.a@a-#e la)e-)-e e-erg(#e" Ra'l(*()e s(le oslo.a@a-#a ra'l(*()(/ vrs)a +o#ava" S-aga %e/a-(*ke e-erg(#e, s-aga 0(ve s)a-(,e ( s-aga ($e#e" Po#ave ( -ou%e-a -a&ega sv(#e)a" POGLAVLJE LII V($l#(va ( skr(ve-a s)ra-a 0(vo)a" Po'()(v('a% kao +rou*ava-#e +o#av-e s)ra-e 0(vo)a" H *e%u #e ?$vo$(%e-'(o-al-os)> +o'()(v(s)(*ke 2(lo'o2(#eB Za%(&l#a-#e svega -a rav-(-(, u 2('(*ko% o$s#e*ku" Po$'e%-( )okov(" A)o %o0e $a)( +rou*ava-#e 0(vo)a kao +o#aveB H%#e)-( sv(#e) &)o ga '-a-os) ('gra@u#e 'a se.e" Ce+os)o#a-#e 'a)vore-(/ ( 'ase.-(/ +o#ava u '.(l#(" Covo os#e1a-#e sv(#e)a" POGLAVLJE LIII Glasov( ka%e-#a" Z($ ,rkve ( '($ )a%-(,e" Bro$sk( #ar.ol ( v#e&ala" S#e-a krv-(ka ( s#e-a sve,a" Ra'l(*()( sklo+ov( -a%a +o'-a)(/ +o#ava u v(&e% +ros)oru" Pove'a-os) +o#ava ko#e se -a%a *(-e o$#el()(%a ( ra'l(*()os) +o#ava ko#e se -a%a *(-e sl(*-(%a" Kako se +r(.l(0()( -ou%e-al-o% sv(#e)uB Ra'u%(#eva-#e s)var( ('va-
ka)egor(#a vre%e-a ( +ros)ora" %bil"nost ve1(-e ?sl(kov()(/ ('ra'a>" Okul)-o +o(%a-#e e-erg(#e" P(s%o I-$(#,a okul)(s)a" H%#e)-os) ( I#u.av" S)varala&)vo ( I#u.av" L#u.av ( okul)('a%" A)o v($(%o ( &)o -e v($(%o" Pla)o-ov $(alog o &+(l#(" POGLAVLJE LIV Fe-o%e-al-a ( -ou%e-al-a s)ra-a *ov#eka" ? Gov#ek o se.(>" Kako s+o'-a#e%o u-u)ra&-#u s)ra-u *ov#ekaB Mo0e%o l( '-a)( 'a +os)o#a-#e sv(#es)( u uv#e)(%a +ros)ora ko#( -(#e a-aloga- -a&e%uB Mo'ak ( sv(#es)" Je$(-s)vo sv(#e)a" Log(*ka -e%ogu1-os) (s)o$o.-og +os)o#a-#a $u/a ( %a)er(#e" Il( #e sve $u/, (l( #e sve %a)er(#a" Ra'u%ske ( -era'u%ske ra$-#e u +r(ro$( ( u 0(vo)u *ov#eka" Mogu l( ra'u%ske ra$-#e +os)o#a)( -a+ore$o s -era'u%sk(%B Sv(#e) kao slu*a#-o s)vore-a %e/a-(*ka (gra*ka" Ce%ogu1-os) sv(#es)( u %e/a-(*ko% sve%(ru" Ce%ogu1-os) %e/a-(*-os)( ako sv(#es) +os)o#(" I-)er2ere-,(#e I#u$ske sv(#es)( s %e/a-(*k(% sus)avo%" Sv(#es)( $rug(/ +res#eka sv(#e)a" Kako 'a -#(/ %o0e%o '-a)(B Aes)a $(%e-'(#a" Ka-) o $u/ov(%a" S+(-o'a o s+o'-a#( -ev($l#(vog sv(#e)a" Cu0-os) $a se (-)elek)ual-o o$re$( &)o #e %ogu1e, a &)o -e%ogu1e u -ou%e-al-o% sv(#e)u" POGLAVLJE LV I-)el(ge-)-( sve%(r" Ra'l(*()( o.l(,( (-)el(ge-,(#e" Ra'l(*()e ,r)e (-)el(ge-,(#e" O0(vl#e-a +r(ro$a" 3u&e ka%e-#a ( $u&e s)a.ala" 3u&a &u%e" L#u$sko Ja kao kolek)(v-a (-)el(ge-,(#a" Gov#ek kao slo0e-o .(1e" ?Gov#e*a-s)vo> kao .(1e" ?A$a% Ka$%o->" 3u&a sv(#e)a" L(,e Ma&adeve. Pro2esor Ja%es o sv(#es)( sv(#e)a" Fe,/-erove ($e#e" Zendavesta. I(va Ze%l#a"
POGLAVLJE LVI I-)el(ge-,(#a ( 0(vo)" I(vo) ( s+o'-a#a" Sv(#es) kao os)vare-#e +os)o#a-#a" I-)elek) ( e%o,(#e" E%o,(#a kao oru@e s+o'-a#e" Ra'vo# e%o,(#a s gle$(&)a s+o'-a#e" G(s)e ( -e*(s)e e%o,(#e" Oso.-e ( -a$:oso.-e e%o,(#e" Hkla-#a-#e ele%e-)a so+s)va kao sre$s)va 'a +r(.l(0ava-#e (s)(-()o# s+o'-a#(" ?Bu$()e kao $#e,a"""> ?Bla0e-( *(s)a sr,a"""> Vr(#e$-os) %orala s gle$(&)a s+o'-a#e" Ce$os)a,( (-)elek)ual('%a" ?3re$-o)(> kao kru-a (-)elek)ual-e kul)ure" O+as-os)( %oral('%a" Moral-( es)e)('a%" Rel(g(#a ( u%#e)-os) kao orga-('(ra-( o.l(,( e%o,(o-al-e s+o'-a#e" S+o'-a#a oga ( s+o'-a#a I"epote$ POGLAVLJE LVII I-)elek)ual-a %e)o$a" O.#ek)(v-a ( su.#ek)(v-a s+o'-a#a" Prou*ava-#e Ce:#a ( +rou*ava-#e Ja" Ce%ogu1-os) o.#ek)(v-og (s)ra0(va-#a Ja" Gra-(,e o.#ek)(v-e s+o'-a#e" Mogu1-os) &(re-#a su.#ek)(v-e s+o'-a#e" H)a+a-#e Ce:#a u Ja" Plo)(-ove ($e#e" Ra'l(*()( o.l(,( sv(#es)(" S+ava-#e 4+o)e-,(#al-o s)a-#e sv(#es)(9" S-ov( 4sv(#es) sa$r0a-a u se.(, o$ra0e-a o$ se.e9" Bu$-a sv(#es) 4$ual(s)(*ko os#e1a-#e sv(#e)a, +o$#ela -a Ja ( Ce:#a9" Eks)a'a 4?('la0e-#e (' se.e>9" ?Tur(=a> 4a+solu)-a sv(#es) o sve%u kao o se.(9" ?Ka+ ko#a gu)a o,ea->" ?C(rva-a>" POGLAVLJE LVIII Os#e1a# .esko-a*-os)(" Prvo (sku&e-#e -ovaka" Ce+o$-o&l#(va )uga" Gu.()ak svega '.(l#skog" A)o .( $o0(vl#avala 0(vo)(-#a ka$ .( +os)ala *ov#eko%B Pr(#ela' -a -ovu log(ku" Ca&a log(ka kao u)e%el#e-a -a +ro%a)ra-#u 'ako-a +o#av-og sv(#e)a" C#e'(-a -e+r(kla$-os) 'a +rou*ava-#e -ou%e-al-og sv(#e)a" Cu0-os) -ove log(ke" A-alog-( aks(o%( log(ke (
%a)e%a)(ke" 'vi"e matematike$ Ma)e%a)(ka real-(/ vel(*(-a 4.esko-a*-(/ ( +ro%#e-l#(v(/9 ( %a)e%a)(ka -ereal-(/, 'a%(&l#e-(/ vel(*(-a 4ko-a*-(/ ( s)al-(/9" Tra-s2(-()-( .ro#ev(" Bro#ev( ko#( se -ala'e izvan beskonanosti. Mogu1-os) ra'l(*()(/ .esko-a*-os)(" POGLAVLJE LIL Pr(#ela' *ov#eka -a v(&u Iog(ku" Cu0-os) $a se o$.a,( sve ?'.(l#sko>" ?S(ro%a&-( $u/o%>" Pr('-a)( zbil"skim sa%o beskonano. Zako-( .esko-a*-og" Ar(s)o)elov Or anon i Ba,o-ov Norum Or anum. Log(ka .esko-a*-og" Tertium Or anum. V(&a log(ka kao oru@e %(&l#e-#a, kao kl#u* 'a )a#-e +r(ro$e, 'a skr(ve-u s)ra-u 0(vo)a, 'a sv(#e) -ou%e-o-a" O$re@(va-#e sv(#e)a -ou%e-o-a -a )e%el#u svega +re)/o$-og" Os#e1a-#e -ou%e-al-og sv(#e)a -es+re%-o% sv(#e&1u" ?Tr(+u) -es+o'-a)l#(va )a%a, +ro%(&l#a-#e ko#e %o0e svako '-a-#e +re)vor()( u -e'-a-#e>" POGLAVLJE LL Teozo(i"a MaDa Mullera" 3rev-a I-$(#a" F(lo'o2(#a Ve$a-)a" Tat tvam asi. Za%#e$.a +ro&(re-o% sv(#e&1u kao '.(l#a" M(s)(ka ra'l(*()(/ v#ekova ( -aro$a" Sl(*-os) (skus)ava" Terti)an Or anum kao kl#u* 'a %(s)(,('a%" Z-akov( -ou%e-al-og sv(#e)a" Plo)(-ov )rak)a) ?O I#e+o: )(> kao -es/va1e-( sus)av v(&e log(ke" Prosv#e)l#e-#e Jako.a Boe/%ea" ?Har2a s %-ogo s)ru-a, o$ ko#(/ #e svaka s)ru-a 'ase.-( (-s)ru%e-)>" M(s)(,('a% *&ilokalia. Sv" Avva 3oro)/eus ( $rug(" Kle%e-) Aleksa-$r(#sk(" Lao T'e ( Gua-g T'e" ?Sv#e)lo -a +u)u? ( ?Glas )(&(-e>" Musl(%a-sk( %(s)(,(" Poe'(#a su2(#a" M(s)(*-a s)a-#a +o$ -arko'o%" Anestetiko otkriven"e. Pokus( +ro2esora Ja%esa" 3os)o#evsk( o >vre%e-u> 4?I$(o)>9" H)#e,a# +r(ro$e -a *ov#ekovu $u&u"
POGLAVLJE LLI ?Ko'%(*ka sv(#es)> $ok)ora Bu,kea" Tr( o.l(ka sv(#es)( +o Bu,keu" Je$-os)av-a sv(#es) (l( sv(#es) 0(vo)(-#a" Sa%osv(#es) (l( sv(#es) *ov#eka" Ko'%(*ka sv(#es)" Ras) sv(#es)(" H *e%u se o- ('ra0avaB Os#e), +re$o$0.a, +o#a%, v(&( moralni +o#a% : s)varala*ka (-)u(,(#a" Gov#ek ko'%(*ke sv(#es)(" A$a%ov +a$" S+o'-a#a $o.ra ( 'la" Kr(s) ( s+ase-#e *ov#eka" Zako-( evolu,(#e" Po#e$(-a*-a o.(l#e0#a ko#a se +re)vara#u u o+1a" Ro@e-#e -ovog *ov#e*a-s)va" V(&a rasa" Naov"ek. Za#e$-(*ke e)a+e ra'vo#a ra'l(*()(/ s)ra-#a I#u$skog $u/a" !ablica etiriju oblika oitovanja svijesti. POGLAVLJE LLII Z-a-os) ( +ro.le% *e)vr)e $(%e-'(#e" Pre$ava-#e +ro2esora H%ova -a Me-$el#e#evl#evu ko-gresu 1 11" ?Karak)er(s)(*-e '-a*a#ke ( +ro.le%( suvre%e-e +r(ro$-o:'-a-s)ve-e %(sl(>" Cova 2('(ka" Teor(#a elek)ro: %ag-e)('%a" Ca*ela rela)(v-os)(" 3#ela E(-s)e(-a ( M(-koKskog" Is)o$o.-o +os)o#a-#e +ro&los)( ( .u$u1-os)(" V#e*-o Sa$a" Va- Ma-e-ova k-#(ga o okul)-(% (skus)v(%a" 3(#agra% *e)vero$(%e-'(o-al-og l(ka" POGLAVLJE LLIII Okul)('a% ( l#u.av" L#u.av ( s%r)" Ra'l(*()a s)a#al(&)a +re%a +ro.le%(%a s%r)( ( +ro.le%(%a l#u.av(" A)o -e$os)a#e -a&e% s/va1a-#u l#u.av(B L#u.av kao svak($a&-#a ( +s(/olo&ka +o#ava" Mogu1-os) rel(g(o'-og s/va1a-#a l#u.av(" S)varala*ka s-aga l#u.av(" C(#eka-#e l#u.av(" B#e0a-#e o$ l#u.av(" L#u.av ( %(s)(,('a%" ? Gu$es-o> u l#u.av(" C(e)'s,/e ( E$Kar$ Mar+e-)er o l#u.av("
ZAKLJHGAK Ma)er(#al('a% (l( ($eal('a%"
I zakle se. .. da vremena ve nee biti. Otkrivenje 10, 6 . . . Da budete u ljubavi ukorijenjeni i utemeljeni, da biste mogli razumjeti sa svima svetima to je irina i duina i dubina i visina. Poslani a !"eanima #v. a$ostola Pavla %,1&'1(
POGLAVLJE I
to zn !o" #to ne zn !o$ N #e pozn n%&e % n #e nepozn n%&e. Nepozn te 'e(%)%ne p*%+' ,ene k o pozn te. M te*%- % .%/ n-e. Do )e. -e 0o#( poz%t%'%st%)k 1%(ozo1%- $ Je0n kost nepozn n%& 2 E =, " # $. to 0o%st zn !o$ Posto- n-e s'%-est% u
n ! % s'%-et oko n s. Du (%z ! %(% !on%z !$ Su/-ekt%'no % o/-ekt%'no zn n-e. G0-e su uz*o&% os-et $ 3 nto' sust '. V*%-e!e % p*osto*. 3 nt % 4ete*5. M &+o'o z p 6 n-e. S )%!e z p* 'o * 0% 1%z%) *$
Naui razlikovati istinito od lanog... Glas tiine, H. P. B.

Ca#)e0e #e '-a)( &)o '-a%o, a &)o -e '-a%o" S)oga, ako (&)a 0el(%o '-a)(, +r(#e svega %ora%o u)vr$()( #to +r(/va1a%o kao *(-#e-(,e, a &)o s%a)ra%o $a 'a/)(#eva o$re@(va-#e ( $oka'(va-#e, )o #es), %ora%o u)vr$()( &)o ve1 '-a%o ( #to 0el(%o '-a)(" S o.'(ro% -a -a&e +o'-ava-#e sv(#e)a ( se.e, ($eal-o .( .(lo ka$ .(s%o kao *(-#e-(,u %ogl( +r(/va)()( ni#ta i $r0a)( $a sve 'a/)(#eva $e2(-(,(#u ( $oka'" 3rug(% r(#e*(%a, na"bol"e bi bilo pretpostaviti i polaziti od to a da ni#ta ne znamo$ Ca 0alos) )o #e -e%ogu1e" Ce&)o )re.a +os)av()( kao os-ovu, +r('-a)( +o'-a)(%" I-a*e .(s%o s)al-o %oral( #e$-u -e+o'-a-(,u o$re@(va)( u' +o%o1 $ruge"
Os(% )oga, %ora%o se *uva)( $a kao +o'-a-(,u, kao in"eni)u -e +r(/va)(%o o-o &)o #e u .()( -e+o'-a)o, &)o #e )ek +re)+os)avka, nepoznani)a. Val#a -a% +a'()( $a -e 'a+a$-e%o u +olo0a# +o'()(v(s)(*ke 2(lo'o2(#e, ko#a se $ugo vre%e-a )e%el#(la -a +r('-ava-#u +os)o#a-#a materi"e 4%a)er(#al('a%9, a sa$a +r('-a#e +os)o#a-#e s(le (l( iban"a 4e-erg('a%9, (ako su 'a+ravo %a)er(#a ( g(.a-#e o$uv(#ek -e+o'-a-(,e, D ( =, ( o$re@u#u se #e$-a +o%o1u $ruge" Jas-o #e $a se nepoznani)a -e %o0e s%a)ra)( poznani)om, -()( se o-a %o0e o$re@(va)( u' +o%o1 $ruge -e+o'-a-(,e" Re'ul)a) #e uv(#ek #e$-akos) -e+o'-a-(,a; D E =, = E D" H+ravo )a "ednakost nepoznani)a ko-a*-( #e 'akl#u*ak $o ko#ega #e $o&la +o'()(v(s)(*ka 2(lo'o2(#a"
pozitivizam 7 u*e-#e ko#e se 'a$ovol#ava u)vr@(va-#e% *(-#e-(,a, $a)os)(N o$.(#a svaku %e)a2('(ku, a ('.#egava o.#a&-#e-#e ( s)vara-#e /(+o)e'a, ogra-(*ava#u1( se -a o.(*-o o+(s(va-#e *(-#e-(,a
Materi"a "e ono u emu se zbiva"u prom"ene #to se naziva"u iban"em, + , -$ Giban"e su prom"ene #to se zbiva"u u materi"i, - , +$ A)o '-a%oB Z-a%o $a -a +rvo% s)u+-#u sa%os+o'-a#e *ov#eku +a$a#u u o*( $v(#e o*()e *(-#e-(,e" *osto"an"e svi"eta u ko"emu ivi i posto"an"e svi"esti u n"emu samom. I #e$-o ( $rugo *ov#ek -e
%o0e -( $oka'a)( -()( os+or()(, a o.o#e #e 'a -#ega in"eni)a, zbil"a$ Mo0e se ra'%(&l#a)( o %e@uso.-o% o$-osu )(/ $v(#u *(-#e-(,a" Mo0e (/ se -as)o#a)( sves)( -a #e$-u, )o #es) sv(#es) +ro%a)ra)( kao $(o (l( 2u-k,(#u sv(#e)a, a sv(#e) kao $(o (l( 2u-k,(#u sv(#es)(" Co )o #e ve1 u$al#ava-#e o$ *(-#e-(,a ( svako )akvo ra'%(&l#a-#e s o.(*-og, -e s+ekula)(v-og gle$(&)a -a sv(#e) ( se.e -(#e #as-o" Ca+ro)(v, #e$(-a oita in"eni)a #e su+ro)-os) "a i ne."a, sv(#es) ( sv(#e)" Kas-(#e 1e%o se vra1a)( )o# os-ov-o# )vr$-#(" Zasa$ -e%a%o ra'loga +o.(#a)( o*()u *(-#e-(,u $a +os)o#(%o, )o #es) $a +os)o#( -a&a sv(#es) ( sv(#e) u ko#e%u 0(v(%o" To %ora%o +r(/va)()( kao in"eni)u. I sa%o )o s%(#e%o +r(/va)()( kao *(-#e-(,u" Za sve os)alo -u0-( su $oka'( +os)o#a-#a ( $e2(-(,(#e -a )e%el#u $v(#u +o'-a-(,a ko#e (%a%o" *rostor sa svo"om proteno#!u/ vri"eme s ide"om pri"e, sada i posli"e/ koliina, masa, materi"alnost/ bro", "ednakost, ne"ednakost/ istov"etnost i razliitost/ uzrok i posl"edi)a/ eter, atomi, elektroni, ener i"a, ivot, smrt $ $ $ . sve ono #to "e temel" obino znan"a, . sve su to nepoznani)e$ I' $v(#e os-ov-e *(-#e-(,e : +os)o#a-#e sv(#es)( u -a%a ( sv(#e)a ('va- -as : ('rav-o +o)#e*e, -a&o# o.(*-o# sv(#es)( +o'-a)a, +osve #as-a +o$#ela -a su.#ek)(v-o ( o.#ek)(v-o"
0ve ono #to pri&va!amo kao svo"stva svi"eta nazivamo ob"ektivnim, a ono #to pri&va!amo kao svo"stva na#e svi"esti, nazivamo sub"ektivnim$ Su.#ek)(v-( sv(#e) $o0(vl#ava%o izravno. O- #e u -a%a" M( s%o #e$-o s -#(%" O.#ek)(v-( sv(#e) +re$o*u#e%o kao $a +os)o#( ('va- -as, %(%o -as" O- ( %(, )o su ra'l(*()e s)var(" Ka$ 'a)vor(%o o*(, *(-( -a% se $a o.#ek)(v-( sv(#e) ( $al#e +os)o#( o-akav kakv(% s%o ga )a# *as v($#el(, a ako -a&a sv(#es) u)r-e, (&*e'-e -a&e #a, o.#ek)(v-( sv(#e) 1e +os)o#a)( kao ( $osa$, kao &)o #e +os)o#ao ka$ -as -(#e .(lo" To &)o o.#ek)(v-( sv(#e) 'a%#e1u#e%o u vremenu i u prostoru -a#)o*-(#e o$re@u#e -a& o$-os +re%a -#e%u" 3ruga*(#e, ('va- )(/ uv#e)a, -e %o0e%o ga -( +re$o*()( -( 'a%(#e)()(" Obino ovorimo da se ob"ektivni svi"et sasto"i od stvari i po"ava, to "est, od prom"ena stan"a stvari$ *o"ava za nas posto"i u vremenu, stvar u prostoru$ Ra'%(&l#a-#e% %o0e%o u)vr$()( $a 'a+ravo '-a%o sa%o vlas)()e os#e)e, +re$o$0.e ( +o#%ove, ( o.#ek)(v-( sv(#e) 'a%#e1u#e%o +ro#(,(ra#u1( ('va-as +re)+os)avl#e-e u'roke -a&(/ os#e)a" Za)(% o+a0a%o $a -a&e +o'-ava-#e ( su.#ek)(v-og ( o.#ek)(v-og sv(#e)a %o0e .()( istinito i lano, )o*-o ( -e)o*-o" Kr()er(# 'a o$re@(va-#e )o*-os)( ( -e)o*-os)( -a&eg +o'-ava-#a su.#ek)(v-og sv(#e)a o.l(k #e o$-osa #e$-og os#e)a +re%a $rug(%a ( sna a samo os"eta. 3rug(%
r(#e*(%a, )o*-os) #e$-og os#e)a +rov#erava se us+ore$.o% s $rug(% u ko#( s%o s(gur-(#( (l( intenzitetom poznato os"eta$ Is)( #e ( kr()er(# 'a o$re@(va-#e )o*-os)( ( -e)o*-os)( -a&eg +o'-ava-#a o.#ek)(v-og sv(#e)a" G(-( -a% se $a s)var( ( +o#ave o.#ek)(v-og sv(#e)a o$re@u#e%o us+ore@u#u1( (/ %e@u so.o%N %(sl(%o $a 'ako-e -#(/ova +os)o#a-#a o)kr(va%o mimo nas i -a&eg +o'-ava-#a s)var(" Co )o #e (lu'(#a" O s)var(%a -e '-a%o -(&)a odvo"eno od nas. Za +rov#eru )o*-os)( -a&eg +o'-ava-#a o.#ek)(v-og sv(#e)a -e%a%o $rug(/ sre$s)ava doli os"eta. O$ +ra$av-(/ vre%e-a, +()a-#e -a&eg o$-osa s+ra% (s)(-sk(/ u'roka -a&(/ os#e)a glav-( #e +re$%e) 2(lo'o2(#sk(/ (s)ra0(va-#a" L#u$( su uv(#ek %oral( (%a)( -ekakvo r#e&e-#e )og +()a-#a, -ek( o$govor" T( su se o$govor( kole.al( ('%e@u $va +ola, o$ +osve%a&-#eg o$r(,a-#a svakog u'roka ( )vr$-#e $a u'ro,( os#e)a +o*(va#u u -a%a, a -e u -e*e% ('va-#sko%, $o +r(/va1a-#a $a %( u'roke '-a%o ( $a su o-( u +o#ava%a va-#skog sv(#e)a, $a su +o#ave u'rok os#e)a, a u'rok v($l#(v(/ +o#ava #e g(.a-#e ?a)o%a> ( )()ra-#e ?e)era>" M( -e %o0e%o 'a%(#e)()( )a g(.a-#a ( )()ra-#a sa%o '.og )oga &)o -e%a%o $ovol#-o #ake (-s)ru%e-)e, -o ka$ )akv(/ a+ara)a .u$e, v($#e) 1e%o g(.a-#e a)o%a kao &)o sa$a +o%o1u #ak(/ )elesko+a v($(%o 'v(#e'$e, ko#(/ se +os)o#a-#e ra-(#e -(#e -( slu)(lo"
H -a&e% suvre%e-o% '-a-#u sre$(&-#( +olo0a# u +ro.le%u u'roka os#e)a 'au'eo #e Ka-)ov sus)av, ko#( -(#e $(#el(o -( #e$-o -( $rugo kra#-#e gle$(&)e, ve1 #e .(o u sre$(-(" H+ravo 1ant "e utvrdio da uzro)i na#i& os"eta mora"u biti u van"skom svi"etu, no mi te uzroke ne moemo spoznati i nismo u stan"u zami"etiti i& pomo!u os"etila, )o #es) +o%o1u sre$s)ava ko#(%a 'a%#e1u#e%o +o#ave" 1ant "e utvrdio da sve #to zam"e!u"emo pomo!u os"eta, zam"e!u"emo u vremenu i u prostoru, a izvan vremena i prostora ne moemo pomo!u os"eta ni#ta zami"etiti, da su prostor i vri"eme neop&odni uv"eti os"etilno opaan"a 4)#" o+a0a-#a +o%o1u os#e)(la9" I &)o #e -a#va0-(#e, o- #e u)vr$(o $a +ro)e0-os) u +ros)oru ( +os)o#a-#e u vre%e-u -(su in&erentna %nerazdvojiva, svojstvena, ona koja nuno pripadaju& svo#s)va s)var(, ve1 sa%o svo#s)va -a&e os#e)(l-e 'a%#e$.e, $a zapravo, izvan na#e os"etilno zam"e!ivan"a, stvari posto"e neovisno o vremenu i prostoru, -o %( (/ -(ka$a -e %o0e%o os#e)()( ('va- vre%e-a ( +ros)ora, ( sa%a *(-#e-(,a &)o s)var( ( +o#ave 'a%#e1u#e%o os#e)(l(%a name!e (% uv#e)e vre%e-a ( +ros)ora, #er #e )o -a& o.l(k +re$o*ava-#a" Ca )a# su -a*(- +ros)or ( vr(#e%e, ko#( +o%o1u os#e)a o$re@u#u sve &)o '-a%o, sa%( +o se.( sa%o o.l(,( -a&e 'a%#e$.e, ka)egor(#e -a&eg ra'u%a, +r('%a kro' ko#u +ro%a)ra%o sv(#e) : (l(, $rug(% r(#e*(%a, prostor i vri"eme nisu sami po sebi svo"stva svi"eta, ve! samo svo"stva na#e zam"edbe svi"eta pomo!u os"etila$ 3akle, sv(#e), $ok ga -e 'a%(#e)(%o, -e%a +ro)e0-os)( u
+ros)oru -( +os)o#a-#a u vre%e-u" To su svo#s)va ko#a %u %( +r($a#e%o" Pre$o$0.e +ros)ora ( vre%e-a -as)a#u u na#em umu, u $o$(ru s va-#sk(% sv(#e)o% +osre$s)vo% os#e)(la, a -e +os)o#e u va-#sko% sv(#e)u %(%o -a&eg $o)(,a#a s -#(%" Pros)or ( vr(#e%e su kate ori"e razuma, )#" svo#s)va ko"a pripisu"emo va-#sko% sv(#e)u" To su sa%o ($e#e vo$(l#e, '-akov( ko#e s%o sa%( +os)av(l(, #er .e' -#(/ -e %o0e%o +re$o*()( va-#sk( sv(#e)" To su ra(ikoni u ko#e %( se.( u,r)ava%o sv(#e)" Pro#(,(ra#u1( ('va- se.e u'roke -a&(/ os#e)a %( %(sao-o 4( -e sa%o %(sao-o9 gra$(%o )e u'roke u +ros)oru ( +re$o*ava%o -e+rek($-u '.(l#u kao -(' u'as)o+-(/ vre%e-sk(/ )re-u)aka" To -a% #e -eo+/o$-o s)oga &)o, ako nema protenosti u prostoru, ako ne zauzima odre2eni dio prostora i ne posto"i odre2eno vri"eme, stvar za nas uop!e ne posto"i" To #es), s)var .e' ($e#e +ros)ora, ko#a -(#e s)avl#e-a u +ros)or, ko#a -(#e o.u/va1e-a ka)egor(#o% +ros)ora -( +o *e%u se -e ra'l(ku#e o$ $ruge s)var(, 'au'(%a (s)o %#es)o kao ( ova $ruga, s)a+a se s -#o%N svaka +o#ava .e' ($e#e vre%e-a, )o #es) ako -(#e s)avl#e-a u vr(#e%e, ako -(#e u'e)a u -eko% +olo0a#u s o.'(ro% -a pri"e, sada i posli"e, -a%a 1e se *(-()( (s)ovre%e-o%, )akve +o#ave %(#e&a) 1e se #e$-a s $rugo%, ( -a& sla.( (-)elek) -e1e .()( u s)a-#u s-a1( se u .esko-a*-o# ra'-ol(kos)( "edno trenutka.
S)oga -a&a sv(#es) (' kaosa $o#%ova ('$va#a gru+e ( %( u +ros)oru ( vre%e-u gra$(%o +re$o$0.e o +re$%e)(%a ko#e o$govara#u )(% gru+a%a $o#%ova" Kako -u0-o %ora%o -a -ek( -a*(- o$#el#(va)( s)var(, %( (/ $(#el(%o +re%a ka)egor(#a%a +ros)ora ( vre%e-a" Co -e s%(#e%o 'a.orav()( $a te pod"ele posto"e samo u nama, u na#o" zam"edbi stvari, a ne u samim stvarima, da pravi odnos me2u stvarima ne znamo i prave stvari ne znamo$ %namo samo utvare, s"ene stvari, i ne znamo kakvi su u zbil"i odnosi me2u stvarima$ H (s)( %a/ +osve s(gur-o '-a%o $a -a&a +o$#ela s)var( +re%a vre%e-u ( +ros)oru uo+1e -e o$govara $(#el#e-#u stvari o sebi, -eov(s-o o -a&o# 'a%#e$.(N ( +osve s(gur-o '-a%o $a ako %e@u stvarima o sebi +os)o#( -eka +o$#ela, )o -( u ko#e% slu*a#u -(#e +o$#ela +re%a vre%e-u ( +ros)oru, #er )o -(#e svo#s)vo s)var(, ve1 svo#s)vo -a&eg 'a%#e1(va-#a s)var( u' +o%o1 os#e)(la" M( -e '-a%o %ogu l( se *ak ra'l(kova)( pod"ele ko"e mi vidimo, )#" +re%a +ros)oru ( vre%e-u, ako -e gle$a%o l#u$sk(% o*(%a, -e s l#u$ske )o*ke gle$(&)a" O$-os-o, ne znamo bi li na# svi"et dru ai"e ustro"enom or anizmu potpuno dru ai"e iz ledao$ M( -e %o0e%o slikovito predoiti s)var( -eov(s-o o ka)egor(#a%a +ros)ora ( vre%e-a, al( s)al-o %(sl(%o o -#(%a ('va- vre%e-a ( +ros)ora" Ka$ ka0e%o ta" stol, s)vara%o +re$o$0.u s)ola u +ros)oru ( u vre%e-u" Al( ka$ ka0e%o predmet
napravl"en od drva, -e +o$ra'u%(#eva#u1( o$re@e-( +re$%e), ve1 govore1( o+1e-()o, o-$a se )o o$-os( -a sve $rve-e +re$%e)e -a ,(#elo% sv(#e)u, u sva vre%e-a" Gov#ek s %a&)o% %o0e re1( $a govor(%o o -eko% velikom predmetu o$ $rva ko#( se sas)o#( o$ sv(/ .(lo ka$ ( .(lo g$#e +os)o#e1(/ $rve-(/ +re$%e)a ko#( su -#egov( atomi. C(s%o .a& sv#es-( )oga, al( o+1e-()o u +ros)oru ( vre%e-u %(sl(%o sa%o +o%o1u +re$o$0a.a" Po#%ov(%a %(sl(%o ('va- vre%e-a ( +ros)ora" 3 nt #e svo#a gle$(&)a -a'(vao trans)endentalnima (l( kritikim idealizmom, ( o$va#ao (/ #e o$ do matsko idealizma ko#ega #e +re$s)av-(k .(o 7e*ke(ey. 3og%a)sk( ($eal('a% )vr$( $a ,(#el( sv(#e), sve s)var(, )o #es) (s)(-sk( u'ro,( os#e)a, -e +os)o#e $ruga*(#e os(% u -a&o# s+o'-a#( : o-( posto"e sa%o ako (/ %( '-a%o" Sv(#e) ko#( %( +re$o*ava%o sa%o #e o$ra' -as sa%(/" Ka-)ovsk( ($eal('a% +r('-a#e +os)o#a-#e sv(#e)a u'roka ('va- -as, -o )vr$( $a %( )a# sv(#e) -e %o0e%o 'a%#e1(va)( os#e)(l-o% 'a%#e$.o%, ( $a #e o+1e-()o sve &)o v($(%o -a&a vlas)()a )vorev(-a, ?+ro('vo$ su.#ek)a ko#( 'a%#e1u#e>" Ca )a# -a*(-, +o Ka-)u, sve &)o -ala'(%o u +re$%e)(%a, %( sa%( u -#(/ s)avl#a%o" 1akav "e svi"et neovisno o nama, to ne znamo$ Pr()o% -a&a +re$o$0.a o s)var(%a -e%a -(*eg 'a#e$-(*kog sa s)var(%a kakve su -eov(s-o o -a%a, sa%e +o se.("
3to "e na"vani"e, na#e nepoznavan"e stvari po sebi uop!e ne pot"ee od nedostatno znan"a, ve! otuda #to mi os"etilnom zam"edbom nikako ne moemo istinito spoznati svi"et$ O$-os-o, -e ra$( se o )o%e $a 'asa$ #o& %alo '-a%o, +a 1e%o '-a)( v(&e ( -a+osl#e)ku $o1( $o (s)(-()e s+o'-a#e sv(#e)a" To #e -e)o*-o s)oga &)o na#a iskustvena spozna"a ni"e ne"asna predodba zbil"sko svi"eta$ Ona "e vrlo "asna predodba posve nezbil"sko svi"eta ko"i nasta"e oko nas u trenutku na#e dodira sa svi"etom istinski& uzroka, do ko"e a ne moemo dopri"eti, "er smo se iz ubili u nezbil"skom 4materi"alnom5 svi"etu$ Ca )a# -a*(+ove1ava-#e o.#ek)(v-(/ '-a-#a -(%alo -as -e +r(.l(0ava s+o'-ava-#u stvari o sebi (l( +o'-ava-#u istinski& uzroka. U 41riti)i isto uma5 1ant ka0e $a; """ -(&)a &)o se +ro%a)ra u +ros)oru, -(#e s)var o se.(, -()( #e +ros)or 2or%a s)var(, ko#a .( (% sa%a o se.( .(la svo#s)ve-a, -ego $a -a% +re$%e)( o se.( uo+1e -(su +o'-a)(" A)o +ak -a'(va%o va-#sk(% +re$%e)(%a, )o -(su -(&)a $rugo -ego *(s)e +re$o$0.e -a&e os#e)(l-os)( *(#a #e 2or%a +ros)or" Co -#(/ov +rav( korela), )#" s)var o se.(, )(%e se uo+1e -e s+o'-a#e -()( se %o0e s+o'-a)(, al( se 'a -# u (skus)vu -(ka$a ( -e +()a " " " " " " S)var( ko#e %o)r(%o -(su sa%e o se.( o-akve kakv(%a (/ s%a)ra%o, -()( $a su -#(/ov( o$-os( sa%( o se.( )akv( kakv( -a% se +o#avl#u#u, ( $a .(, ako uo+1e uk(-e%o svo# su.#eka) (l( sa%o ( su.#ek)(v-u kakvo1u os#e)(la, -es)ala sva o-a svo#s)va, sv( o$-os( o.#eka)a u +ros)oru ( vre%e-u, &)ov(&e, *ak ( sa% +ros)or ( vr(#e%e " " "
" " " Kako #e s +re$%e)(%a o se.( ( -e'av(s-o o$ svakog ovog re,e+)(v()e)a -a&e os#e)(l-os)(, )o -a% os)a#e +o)+u-o -e+o'-a)o" M( +o'-a#e%o sa%o svo# -a*(-#(/ova o+a0a-#a""" " " " Ka$ .(s%o ( %ogl( svo#e '-a-#e $oves)( $o -a#v(&ega s)u+-#a #as-o1e, o-$a )(%e (+ak -e .(s%o $o&l( .l(0e kakvo1( sa%(/ s)var( o se.(""" " " 3a s)oga ,(#ela -a&a os#e)(l-os) -(#e -(&)a $rugo -ego -e#as-a +re$o$0.a s)var(, ko#a sa$r0ava sa%o o-o &)o s)var(%a sa%o o se.( -u0-o +r(+a$a, al( sa%o u -eko%e -ago%(lava-#u o.(l#e0#a ( $#elo%(*-(/ +re$o$0.( ko#e %( svo#o% sv(#e&1u -e lu*(%o, )o #e (skr(vl#e-#e +o#%a os#e)(l-os)( ( +o#ave, ko#e ,(#elu '-a-os) o -#(%a *(-( -ekor(s-o% ( +ra'-o%" Ra'l(ka ('%e@u -e#as-e ( #as-e +re$o$0.e sa%o #e log(*ka ( -e o$-os( se -a sa$r0a#" 4Preve o V(k)or 3" So--e-2el$9 Ka-)ove su )vr$-#e $o $a-a&-#eg $a-a os)ale u go)ovo (s)o% o.l(ku u kakvo% (/ #e Ka-) os)av(o" Be' o.'(ra -a %-oge -ove 2(lo'o2(#ske sus)ave &)o su se +o#av(l( )(#eko% 1 " s)", ( .e' o.'(ra -a %-oge 2(lo'o2e ko#( su se +ose.-o .av(l( o.#a&-#ava-#e% ( )u%a*e-#e% Ka-)ov(/ $#ela, glav-e Ka-)ove +os)avke os)ale su -e$(r-u)e" Ka-) #e u .()( sa%o +os)av(o +()a-#e, $o.a,(o sv(#e)u +ro.le% ko#( val#a r(#e&()(, -o -(#e +oka'ao +u) 'a -#egovo ra'r#e&ava-#e" Ka$ se govor( o Ka-)u )o se o.(*-o gu.( (' v($a" Ka-) #e 'a$ao 'ago-e)ku, al( -(#e $ao r#e&e-#e"
I $o $a-as %( +o-avl#a%o Ka-)ove )vr$-#e, s%a)ra%o (/ -e'ao.(la'-(%a, a 'a+ravo (%a%o vrlo -e#as-u +re$o$0.u o )o%e &)o o-e '-a*e" O-e -(su +ove'a-e s $rug(% o.las)(%a -a&eg '-a-#a" 0va na#a pozitivna znanost . (izika, kemi"a i biolo i"a . temel"e se na pretpostavkama ko"e su u protur"e"u s 1antovim tvrdn"ama$ Ne znamo na ko"i nain mi sami prida"emo svi"etu svo"stva prostora, t"$ protenosti/ ne znamo na ko"i nain svi"et . zeml"a, more, drve!e, l"udi . mo u nemati protenost$ Ne znamo kako moemo vid"eti i izm"eriti protenost, ako n"e nema, i kakav "e zapravo svi"et, ako nema protenosti$ *osto"i li svi"et uistinu6 Ili, kao lo iki zakl"uak 1antovi& ide"a, moramo priznati 7erkele-evu ide"u i osporiti samo posto"an"e svi"eta, osim kao na#e uobrazil"e6 Po'()(v(s)(*ka 2(lo'o2(#a vrlo se *u$-o o$-os( +re%a Ka-)ov(% -a'or(%a" O-a (/ ( +r(/va1a ( -e +r(/va1a" Pr(/va1a (/ ( s%a)ra )o*-(%a s o.'(ro% -a ('rav-o (skus)vo os#e)(l-(/ orga-a, s o.'(ro% -a o-o &)o v($(%o, *u#e%o, $(ra%o ()$" 3akle, +o'()(v(s)(*ka 2(lo'o2(#a +r('-a#e su.#ek)(v-os) -a&e 'a%#e$.e ( +r(/va1a $a sve &)o o+a0a%o u +re$%e)(%a, sa%( u -#(/ u-os(%o" AI( )o #e sa%o s o.'(ro% -a -e+osre$-o (skus)vo os#e)(l-(/ orga-a"
A)o se )(*e ?'-a-s)ve-og (skus)va> ko#e kor(s)( +re,('-e a+ara)e ( ('ra*u-ava-#a, +o'()(v(s)(*ka 2(lo'o2(#a o*()o $r0( $a #e Ka-)ov -a'or u o$-osu -a )o (skus)vo +ogre&a- ( $a -as ?'-a-s)ve-o (skus)vo> u+o'-a#e sa sa%o% .()( s)var(, s (s)(-sk(% u'ro,(%a -a&(/ os#e)a, (l(, ako -as -e u+o'-a#e sa$a, +r(.l(0ava -as )o%e ( %o0e -as u+o'-a)( kas-(#e" Pora$( )akve +ro)ur#e*-os)( os-ov-(/ ($e#a '-a-#a 2('(*ar(, -+r", +r('-a#u su.#ek)(v-os) $o#%ova 'a .o#e +reko ko#(/ o+a0a%o sv(#e), oko%, os#e)(l-o, a (s)o$o.-o s%a)ra#u '.(l#sk( +os)o#e1(% )()ra-#a e)era ( ('ra*u-ava#u .ro# )()ra#a u seku-$( u skla$u s ovo% (l( o-o% .o#o%" G(-#e-(,a $a e)er )()ra, $a svaka .o#a (%a o$re@e-( .ro# )()ra#a u seku-$(, +o -#(%a uo+1e -e ov(s( o os#e)(l-o# 'a%#e$.( .o#a oko%, v($-(% 0(v,(%a ( sl" 3akle, zelena bo"a kako se o+a0a oko%, +r('-a#e se su.#ek)(v-o%, )#" +ro('vo$o% su.#ek)a ko#( 'a%#e1u#e" Co )a (s)a zelena bo"a, ka$ #e 2('(*ar (s+()u#e, ka$ ('ra*u-ava .ro# )()ra#a e)era &)o o$govara#u 'ele-o# .o#(, s%a)ra se '.(l#sko% ( o.#ek)(v-o +os)o#e1o%" F('(*ar #e uv#ere- $a u+ravo o$re@e-( .ro# )()ra#a e)era +ro('vo$( su.#ek)(v-( os#e) 'ele-e .o#e" I o- uo+1e -e +r('-a#e $a #e u ,(#elo% )o% sklo+u #e$(-a '.(l#a u+ravo sub"ektivni doivl"a" zelene bo"e ( $a o$re@(va-#e 'ele-e .o#e kao )()ra-#a e)era -(#e -(&)a $rugo $ol( r#e&ava-#e #e$-a$0.e s $v#e%a -e+o'-a-(,a%a; 'bo"a i zeleno :uvo@e-#e% $v(#u -ov(/ -e+o'-a-(,a; eter i titran"e. Ca )a# -a*(-, $akako, vrlo #e lako r(#e&()( svaku #e$-a$0.u" Co )a# se -a*(- %o0e -a'va)( sa%o zam"enom nepoznani)a.
T(%e ?+o'()(v(s)(>, su+ro)-o Ka-)u, -(su -(&)a %a-#e uv#ere-( $a (/ ?#as-(#e +o'-ava-#e +o#ava u+o'-a#e sa s)var(%a o se.(>" O-( %(sle $a, (s+()u#u1( 2('(*ke +o#ave kao g(.a-#a e)era ( ('ra*u-ava#u1( )a g(.a-#a, u+o'-ava#u sa%u .() s)var(, )#" u'roka sv(/ +o#ava" O$-os-o, o-( v"eru"u u+ravo u o-o, %ogu1-os) *ega #e Ka-) o$r(,ao : +o(%a-#e +rave .()( s)var( (s+()(va-#e% +o#ava" Pr()o% %-og( 2('(*ar( *ak -e s%a)ra#u -u0-(% +o'-ava)( Ka-)a ( sa%( -e .( %ogl( )o*-o o$re$()( kako se o$-ose +re%a -#e%u" Uostalom, 1ant se moe ne poznavati, ali se ne moe zaobi!i$ Svak( o+(s 2('(*ke +o#ave, svako% r(#e*#u se, -a ova# (l( o-a# -a*(-, )(*e +ro.le%a &)o ga #e Ka-) +os)av(o, s)o#( s -#(% u -eko% o$-osu" 3a .( se +r(/va)(la )eor(#a )()ra-#a e)era -u0-o val#a +r(/va)()( $a +ros)or ( vr(#e%e +os)o#e ('va- -as, +r('-a)( (/ kao '.(l#ska svo#s)va sv(#e)a, a -e sa%o kao svo#s)va -a&e os#e)(l-e 'a%#e$.eN val#a +r('-a)( $a -(s%o %( sv(#e)u +r(+(sal( +ros)or ( vr(#e%e, ve1 (/ +o(%a%o ('va-a, kao -e&)o &)o #e svo#s)ve-o sv(#e)u" O+1e-()o, s)a#al(&)e ?'-a-os)(> u +()a-#u gra-(,a ('%e@u sub"ektivno nametnuto (l( ob"ektivno opaeno v(&e #e -ego -e+ou'$a-a, )e s)oga, $a .( ('vo$(la svo#e 'akl#u*ke, ?'-a-os)> %ora vrlo %-ogo *(s)o /(+o)e)(*-(/ +re)+os)avk( +r(/va1a)( kao +o'-a-(,e, kao -esu%-#(ve date ko#(%a -(su +o)re.-( $oka'(" O.(*-o se )o gu.( (' v($a ( o$re@(va-#e 2('(*k(/ +o#ava kao valov()(/ )()ra-#a e)era )ol(ko se uo.(*a#(lo u -a&e% '-a-#u $a )o go)ovo $r0(%o *(-#e-(,o% ( 'a.oravl#a%o $a
#e sve to tek &ipoteza. Tol(ko s%o -av(kl( -a ?e)er> ( -a -#egova ?)()ra-#a> (l( ?v(.ra,(#e> $a se .e' -#(/ -e %o0e%o s-a1( ( *ak 'a.oravl#a%o +ogle$a)( u kakvo% #e o$-osu )a +re)+os)avka +re%a $rug(%a, ('%e@u os)alog +re%a +ro.le%u +ros)ora ( vre%e-a ko#( #e +os)av(o Ka-)" Ca+ros)o ?-e %(sl(%o> o )o%e $a #e$-o (skl#u*u#e $rugo ( $a su )e $v(#e +re)+os)avke, )#" +re)+os)avka ?e)era> ( Ka-)ova /(+o)e'a, 'a#e$-o -eo$r0(ve" Os(% )oga, 2('(*ar( 'a.oravl#a#u #e$-u vrlo 'a-(%l#(vu s)var ko#u #e ('ra'(o M &+ u svo#o# k-#('( 4*rilo analizi os"eta58 ?Is+()u#u1( *(s)o 2('(kal-e +ro,ese, o.(*-o u+o)re.l#ava%o )ol(ko a+s)rak)-e +o#%ove, $a s%o +ovr&-o, (l( *ak uo+1e -e %(sl(%o o os#e)(%a ko#( su u os-ov( )(/ +o#%ova " " " H os-ov( sv(/ *(s)o 2('(kal-(/ $e2(-(,(#a le0( go)ovo -e+regle$-( -(' os#e)(l-(/ 'a%#e$.(, oso.()o ako u'%e%o u o.'(r o+a0a-#a ko#a +r(.avl#a +o$e&ava-#e -a+rave, &)o #e %oglo $(#elo% .()( o.avl#e-o %-ogo +r(#e sa%og eks+er(%e-)a" 9iziaru ko#( -e +rou*ava psi&olo i"u svo#(/ +os)u+aka lako se %o0e $ogo$()( $a, +re%a +oslov(,(, o$ &u%e -e v($( s)a.la, $a +rev($( os#e)(l-e ele%e-)e u os-ov( svoga ra$a""" Ps(/olog(#ska a-al('a -as #e +ou*(la $a )o -(#e -eo.(*-o, #er 2('(*ar uvi"ek (%a +osla s os#e)(l-(% 'a%#e$.a%a"? Ma,/ )u uka'u#e -a vrlo va0-u s)var" F('(*ar( se -e s%a)ra#u $u0-(%a +o'-ava)( +s(/olog(#u ( -e %(sle $a #e -u0-o %ora#u u'(%a)( u o.'(r u svo#(% 'akl#u*,(%a" Ka$ u+o'-a#u +s(/olog(#u ( u'%u #e u o.'(r, )o u -#(/ 'avla$a *u$es-a +o$vo#e-os) %(&l#e-#a or)o$oks-og
v#er-(ka ko#( -as)o#( +o%(r()( v#erske $og%e s ra'u%sk(% $oka'(%a ( ko#( #e +r(s(l#e- (s)ovre%e-o v#erova)( ( u s)vara-#e sv(#e)a u se$a% $a-a +r(#e se$a% )(su1a go$(-a ( u geolo&ka ra'$o.l#a ko#a su )ra#ala s)o)(-e )(su1a go$(-a, +r( *e%u, $akako, ulogu s)vara-#a sv(#e)a (gra a)o%(s)(*ka )eor(#a ( e)er s -#egov(% valov()(% )()ra-#(%a (l( elek)ro-( ( e-erg(s)(*ka )eor(#a" 3oga@a se ( gore" F('(*ar u $u.(-( $u&e %o0e os#e1a)( '.(l#sku .e'vr(#e$-os) sv(/ )(/ -ov(/ ( s)ar(/ '-a-s)ve-(/ )eor(#a, al( s)ra/u#e $a -e ('gu.( )lo +o$ -oga%a, $a %u -e +reos)a-e sa%o -ega,(#a" O- -e%a *vrs)og sus)ava u 'a%#e-u 'a o-a# ko#ega #e -e(s)(-()os) o*()a" Bo#( se 'akora*()( u +ra'-o" 0to a, nema"u!i dovol"no &rabrosti otvoreno priznati da ni u #to ne v"eru"e, on i dal"e zadrava sve te protur"ene teori"e poput kakve o(i)irske odore samo zato #to "e ta odora povezana s pravima i povlasti)ama, i unutra#n"im i van"skim, a ko"e su stanovito pouzdan"e u sebe i u okolni svi"et, ko"e a se ne moe odre!i "er mu za to nedosta"e sna e i odvanosti" ?Ma)er(#al(s) ko#( v#eru#e> )rag(*-( #e l(k %o$er-(/ vre%e-a, -al(k ?a)e(s)u> (l( ?sve1e-(ku ko#( -e v#eru#e> (' Vol)a(reova vre%e-a" I' )og s)ra/a o$ +ra'-(-e +o)#e*u sve $ual(s)(*ke )eor(#e ko#e +r('-a#u ?$u/> ( ?%a)er(#u> kao ra'l(*()a +o*ela ko#a +os)o#e (s)ovre%e-o ( %e@uso.-o su -eov(s-a"
O+1e-()o, 'a -eu+u1e-a +ro%a)ra*a, suvre%e-( +olo0a# -a&e ?'-a-os)(> ('a'vao .( vel(ko +s(/olog(#sko 'a-(%a-#e" H sv(% o.las)(%a '-a-os)( -aku+(lo se %-o&)vo *(-#e-(,a ko#e -aru&ava#u skla$ +r(/va1e-(/ sus)ava" Sus)av( %ogu +os)o#a)( sa%o 'a/val#u#u1( /ero#sk(% -a+or(%a '-a-s)ve-(ka ko#( -as)o#e 'a)vor()( o*( +re$ $ug(% -('o% -ov(/ *(-#e-(,a, ko#( se .o#e $a 1e (/ o-e u -e'a$r0(vo# .u#(,( +re+lav()(" Iako 'a+ravo, $a se )e *(-#e-(,e +r(ku+e, v#ero#a)-o .( (/ u svako# o.las)( .(lo v(&e -ego *(-#e-(,a -a )e%el#u ko#(/ su u)vr@e-( '-a-s)ve-( sus)av(" S(s)e%a)('(ra-#e o-oga (to ne znamo %o0e -a% +ru0()( v(&e 'a )o*-o u+o'-ava-#e sv(#e)a ( se.e, -ego l( s(s)e%a)('(ra-#e o-oga &)o, +o %(&l#e-#u ?eg'ak)-e '-a-os)(>, '-a%o"
POGLAVLJE II
No'% po.(e0 n 3 nto' p*o/(e!. 8%ntono'e %0e-e. 4Os-e, - p*osto* 4 % n-e.o' * z'o-. Sust ' z * z'%- n-e os-e, - )et'*te 0%!enz%-e '-e6/ ! s * zno/o-n%! ko&k ! . Geo!et*%-sko s+' , n-e p*osto* . T*% oko!%&e. 9 #to %+ -e t*%$ Mo6e (% se s'e #to posto-% %z!-e*%t% t*%! oko!%& ! $ :%z%)ke % !et 1%z%)ke )%n-en%&e. 9n ko'% posto- n- . 9/%(-nost %0e- . Ne0ost tn o)%tost posto- n- ! te*%-e % k*et n- . M te*%- % k*et n-e s !o su (o.%)k% po-!o'% poput 40o/* 5 % 4z( 5.
Ve1 sa% rekao $a #e Ka-) +os)av(o +ro.le%, al( -(#e $ao r#e&e-#e -()( -a'-a*(o +u) 'a -#egovo r#e&ava-#e" Is)o )ako -( #e$a- o$ +o'-a)(/ Ka-)ov(/ ko%e-)a)ora, )u%a*a, sl#e$.e-(ka (l( +ro)(v-(ka -(#e -a&ao r#e&e-#e -()( +u) k r#e&e-#u" *rve iskre pravilno razumi"evan"a 1antova problema i prve na ov"e#ta"e mo u!e puta k r"e#en"u nalazim kod :$ ;$ ;intona, autora kn"i a 4Novo doba misli5 i 4<etvrta dimenzi"a5$ H(-)o- ka0e $a se +r( )u%a*e-#u Ka-)ov(/ ($e#a o.(*-o u'(%a sa%o -#(/ova ne ativna strana$ H+ravo *(-#e-(,u $a s)var( %o0e%o os#e)(l-o 'a%#e1(va)( sa%o u vre%e-u ( u +ros)oru smatra zaprekom ko"a nas ometa da vidimo kakve su uistinu stvari po sebi i ne dopu#ta nam da i& spoznamo onakve kakve one "esu, +r($a#u1( (% o-o &)o (% -(#e svo#s)ve-o, -e&)o -a%a -e$os)u+-o" ?Co, 4ka0e H(-)o-9, ako u'%e%o Ka-)ovu )vr$-#u #e$-os)av-o o-akvo% kakva o-a ( #es), -e v($e1( u 'a%#e$.( +ros)ora +re+reku 'a (s)(-()u 'a%#e$.u, ( ako ka0e%o $a poimamo pomo!u prostora, o-$a %o0e%o -a& os"e!a" za prostor 4s+a,e se-se9 s%a)ra)(, -e -ega)(v-(% uv#e)o% ko#( onemo u!u"e $a s/va)(%o sv(#e), ve1 kao +o'()(v-o sre$s)vo uz pomo! ko"e a ra'u% s)#e*e (skus)va, )o #es), +o%o1u ko#ega +o(%a%o sv(#e)" H %-og(% k-#(ga%a +()a-#e ko#e #e +os)av(o Ka-) o.ra@u#e se s -ekakvo% %alo$u&-o&1u kao $a #e +o(%a-#e +ros)ora -eka ko+re-a ko#a -as o$va#a o$
+r(ro$e" Co, -e val#a +r(/va)()( )o %alo$u&#e" Mora%o +r('-a)( $a +o%o1u +ros)ora +o(%a%o o-o &)o #es)" *rostor "e oru2e razuma$ Ges)o se $oga@a $a se ('ra0e-a )vr$-#a *(-( vrlo $u.oko%, -e#as-o% ( )e&ko ra'u%l#(vo%, -a+ros)o s)oga &)o su $u.okou%-( %(sl(o,( #e$-os)av-o ( +rak)(*-o o+a0a-#e 'a)vor(l( u -era'u%l#(v o.l(k" Ra'%o)r(%o vel(ko Ka-)ovo u*e-#e o +ros)oru s +rak)(*-og gle$(&)a ( 'akl#u*() 1e%o $a #e vrlo va0-o ra'v(#a)( os#e1a# 'a +ros)or, #er #e )o sre$s)vo +o%o1u ko#ega %(sl(%o o '.(l#sk(% s)var(%a" >Pre%a Ka-)u 4+(&e H(-)o-9, os#e1a# 'a +ros)or (l( slu)-#a +ros)ora -a#)e%el#-(#a #e %o1 ra'u%a" Al( -(g$#e -(sa% sreo ($e#u sus)av-og u*e-#a os#e1a#a 'a +ros)or" To se +re+u&)a slu*a#u" I+ak, posebno razvi"an"e os"e!a"a za prostor upozna"e nas s nizom novi& po"mova$ F(,/)e, S,/ell(-g, Hegel ra'v(l( su -eke Ka-)ove ($e#e ( -a+(sal( '-a*a#-e k-#(ge" No n"e ovi istinski nasl"edni)i su Gauss i =obaevski$ Ako #e slu)-#a +ros)ora sre$s)vo +o%o1u ko#ega s/va1a%o, o-$a (' )oga +ro('la'( $a %ogu +os)o#a)( ra'l(*()e vrs)e slu)-#( +ros)ora" Slu)-#a +ros)ora %ora .()(, $a )ako ka0e%o, o.o#e-a uv#e)(%a 4+s(/(*ko% $#ela)-o&1u9 .(1a ko#e se -#o%e kor(s)(" S+o%e-u)( vel(k( %a)e%a)(*ar( '-a*a#-o% su a-al('o% +oka'al( $a #e +ros)or -eogra-(*e-, &)o -a%, #as-o,
+oka'u#e o.(*-o (skus)vo, al( $a s%o %( s+oso.-( +o#%()( ra'l(*()e vrs)e +ros)ora"? ;<. 8. 8%nton" Novo doba misli>$ H(-)o- #e skovao slo0e-( sus)av u*e-#a ( ra'v(#a-#a os#e1a#a 'a +ros)or v#e0.a%a s -('ov(%a ra'-o.o#-(/ ko,aka" C#egove s+o%e-u)e k-#(ge +osve1e-e su ('laga-#u )og sus)ava" M(&l#e-#a sa% $a su H(-)o-ove v#e0.e )eor(#sk( 'a-(%l#(ve, -o +rak)(*-o '-a*e-#e %ogu (%a)( sa%o u +o#e$(-a*-(% slu*a#ev(%a 'a l#u$e .l(ske H(-)o-ovu -a*(-u %(&l#e-#a" H skla$u s H(-)o-ov(% sus)avo%, %e-)al-(% v#e0.a%a .( se u +rvo% re$u ra'v(#ala s+oso.-os) vizualiziran"a stvari, al( -e o-akv(/ kakve (/ oko v($(, )o #es), -e u +ers+ek)(v(, ve1 o-akv(/ kakve o-e #esu : geo%e)r(#sk(" Ca +r(%#er, v#e0.a%a se u*( v('ual('(ra)( ko,ku o$#e$-o% sa sv(/ s)ra-a" S)#e,a-#e% )akve s+oso.-os)( v('ual('(ra-#a -e u +ers+ek)(v( -eo.(*-o se &(re gra-(,e $#ela)-os)( -a&e sv(#es)( ( +r()o% se gra$e novi po"movi i os-a0u#e -a&a sposobnost izvlaen"a analo i"a$ Ka-) #e u)vr$(o $a -as +ove1ava-#e '-a-#a u +os)o#e1(% uv#e)(%a 'a%#e1(va-#a -e +r(.l(0ava s)var(%a o se.(" ;inton, pak, tvrdi da se el"om mo u izmi"eniti i sami uv"eti zam"e!ivan"a i na ta" se nain pribliiti pravo" stvari$
Kako o.(*-o %(sl(%o o -a&e% +ros)oru, o- #e ogra-(*e-, -e +ro)e0-o, ve1 -a -ek( -a*(- ko#( %o0e%o 'a%(#e)()( sa%o o-$a ka$ +ro%(&l#a%o -a*(- -a ko#( %#er(%o +ros)or-e o.#ek)e" H)e%el#e-o #e $a +os)o#e sa%o )r( -eov(s-a +rav,a +o ko#(%a se )(#elo %o0e ('%#er()(" O-o %ora (%a)( v(s(-u, $u0(-u ( &(r(-uN ( -e%a v(&e $(%e-'(#a" Svako -ovo %#ere-#e sas)o#a) 1e se o$ s)ar(/ %#ere-#a" H )(#elu -e%a )o*ke $o ko#e -e %o0e%o $o+r(#e)( kre1u1( se +o ko%.(-a,(#( )(/ )r(#u +rava,a" Za&)o +ros)or %ora .()( ogra-(*e- )(% )r(%a -eov(s-(% +rav,(%aB Ma)e%a)(*ar( $r0e $a -e%a ra'loga $a )(#ela .u$u )ako ogra-(*e-a" Co u '.(l#(, )(#ela ko#a %( %o0e%o ('%#er()( u+ravo su )ako ogra-(*e-a" S)oga $ola'(%o $o 'akl#u*ka $a #e +ros)or +reko ko#ega +o(%a%o o.(*-e +re$%e)e u sv(#e)u ogra-(*e- )r(%a $(%e-'(#a%a" Ali mo u!e "e da u svi"etu posto"e bi!a sposobna po"miti prostor u etiri dimenzi"e$ Vrlo se %-ogo %o0e re1( o +ros)oru $(%e-'(#a v(&(/ o$ -a&eg ( %ogu1e #e a-al()(*k( ra'ra$()( %-oge +ro.le%e ko#( u+u1u#u -a -#" Co moemo li po"miti etverodimenzionalni prostor na isti nain na ko"i poimamo na#6 Mo0e%o l( o *e)vero$(%e-'(o-al-o% )(#elu %(sl()( kao o #e$(-(,( ko#a (%a svo#a svo#s)va -a (s)( -a*(- -a ko#( %(sl(%o o +o'-a)o% -a% )(#elu o$re@e-og o.l(ka u +ros)oruB
Ka$ )o%e +r(s)u+(%o -a +rav( -a*(-, -(#e -(&)a )e0e +o#%()( *e)vero$(%e-'(o-al-e o.l(ke, -()( u )o%e (%a (kakve )a#-e" Ka$ se s)ek-e s+oso.-os) 'a%#e1(va-#a u *e)(r( $(%e-'(#e, (l(, )o*-(#e re*e-o, ka$ se )a s+oso.-os) osv(#es)(, #er #e sv( (%a#u u -esavr&e-o% o.l(ku, o)kr(va#u se -ov( o.'or(" Ra'v(#a#u se s+oso.-os)( ra'u%a, kor(s)( se &(r( +ros)or kao o.l(k %(&l#e-#a ( o)vara -ov( +u) u+o)re.o% o-e (s)e (s)(-e 'a ko#u se, ka$ #u #e Ka-) +rv( +u) ('-(o, *(-(lo $a 'a)vara ra'u% u vrlo *vrs)e %e@e" Ca&e 'a%#e1(va-#e +o$lo0-o #e uv#e)(%a +os)o#a-#a u +ros)oru" Co +ros)or -(#e ogra-(*e-, kako -a% se -a +rv( +ogle$ *(-(" Po&)o s%o s)vor(l( s-agu +o#%a u +ros)ra-(#e% +ros)oru, sl#e$e1( korak #e (s)ra0(va-#e -arav( +o#ava ( ra'a.(ra-#e ko#e o$ -#(/ se %ogu +ro)u%a*()( *e)vero$(%e-'(o-al-(% o$-os(%a" M(sao +ro&l(/ s)ol#e1a kor(s)(la #e +o#a% )ro$(%e-'(o-al-og +ros)ora, -a )e%el#u -#ega #e klas(2(,(rala %-oge +o#ave ( $o-(#ela %-ogo kor(s-(/ +rak)(*-o u+o)re.l#(v(/ +rav(la" Pu) &)o -a% se o)vara u .u$u1-os)( +r(%#e-a #e +o#%a *e)vero$(%e-'(o-al-og +ros)ora -a +r(ro$-e +o#ave ( -a (s)ra0(va-#a &)o se sve %o0e -a1( s )(% -ov(% -a*(-(%a s/va1a-#a" Za +ro&(re-#e -a&e s+o'-a#e va0-o #e o$ o-oga &)o se 'a%#e1u#e &)o #e %ogu1e #as-(#e o$vo#()( elemente sopstva, )o #es), oso.-e ele%e-)e &)o (/ %( u-os(%o u sve &)o 'a%#e1u#e%o, kako -a&a +o'or-os) -e .( .(la skre-u)a o$ svo#s)ava o-oga &)o 'a+a0a%o -a -as sa%e"
Tek ka$ se ?oslo.o$(%o ele%e-a)a so+s)va> u -a&o# 'a%#e$.( ?s)av() 1e%o se u +olo0a# u ko#e%u %o0e%o +os)avl#a)( s%(sle-a +()a-#a>" Tek ka$ se ?oslo.o$(%o ($e#e o -#egovu kru0-o% g(.a-#u oko 'e%l#e 4)o #es), oko -as : ele%e-) so+s)va9, +r(+re%(l( s%o se.( +u) 'a +rou*ava-#e su-,a>" H ?ele%e-)u so+s)va> 4u 'a%#e$.(9 -a#gore #e )o &)o ga %( ak i ne naslu!u"emo dok a se ne oslobodimo$ 3a s/va)(%o &)o '-a*( ?ele%e-) so+s)va> u 'a%#e$.(, 'a%(sl(%o $a s%o ('-e-a$a +re-ese-( u $rug( $(o sve%(ra, %e@u (-)el(ge-)-a .(1a s ko#(%a se u+u&)a%o u ra'govor" Za%(sl(%o $a (% o+(su#e%o -a& sv(#e) ( -a&e su-,e, govor(%o $a #e su-,e s#a#-o u0are-o )(#elo ko#e kru0( oko -as" O-( .( -a )o o$govor(l(; Rekli ste nam ne#to o sun)u, no istovremeno ste rekli ne#to i o sebi$ S)oga, 0el(%o l( -e&)o '-a)( o su-,u %ora%o se +r(#e svega oslo.o$()( ele%e-a)a so+s)va &)o ga u -a&e v(@e-#e su-,a u-os(%o +reko -#egova kru0e-#a oko 'e%l#e -a ko#o# se mi -ala'(%o" Je$a- o$ o'.(l#-(/ +oslova u u*e-#u ( ra'v(#a-#u os#e1a#a 'a +ros)or .() 1e oslo.a@a-#e o$ ele%e-a)a so+s)va ?u '-a-#u o ras+ore$u +re$%e)a>" *osve "e neodre2eno kakav "e odnos na#e svemira, ili na#e prostora, prema etverodimenzionalnom prostoru$ ?3a ga s/va)(%o, %ora%o vrlo %-ogo ra$()( ( (s+()(va)(, a kad a s&vatimo, init !e nam se prirodnim kao
#to nam se sada ini prirodnim poloa" zeml"e me2u dru im planetama$ *rouavan"a rasporeda podi"elio bi& u dvi"e vrste8 u prvo" stvaramo sposobnost raspore2ivan"a, a u dru o" tu sposobnost koristimo i prim"en"u"emo$ Ma)e%a)(ka #e )akva +r(%#e-a, al( -e %(sl(% $a o-a %o0e s)vor()( s+oso.-os)" Ca 0alos), kako se $a-as o.(*-o u*( %a)e%a)(ka, u*e-(ka o$%a/ u.a,u#u u %ore s(%.ola, -e $a#u1( %u %ogu1-os) $a s/va)( -#(/ov s%(sao ( '-a*e-#e" O$ sv(/ #e$(-(,a ko#e %ogu +oslu0()( 'a ('u*ava-#e ras+ore$a, o$a.(re% ko,ku" Ka$ sa% go$ u'(%ao -eku $rugu #e$(-(,u 'alu)ao .(/ ( ('gu.(o +u)" S ko,ko% -e1e%o .a& .r'o -a+re$ova)(, al( 1e sve .()( savr&e-o ra'u%l#(vo ( #as-o ( ('gra$() 1e%o ,#el(-u ko#e 1e svak( $(o .()( v($l#(v" Ca& ra$ sas)o#a) 1e se u sl#e$e1e%; (s+()(va-#e +o%o1u ko,aka *(-#e-(,a ras+ore$a" Pos)u+ak (s+()(va-#a .() 1e s)var-o ('gra@(va-#e ko,aka" Ca )a# 1e%o -a*(- -a& ra'u% $oves)( u $o$(r s +r(ro$o%"> Jo& 1u se %ora)( vra1a)( H(-)o-ov(% k-#(ga%a" Co +r(#e )oga val#a u)vr$()( -a& o$-os +re%a ($e#a%a s ko#(%a #e u ve'( Ka-)ov +ro.le%" 3to "e prostor6 Uzet kao ob"ekt, t"$ vizualiziran kao da "e izvan na#e svi"esti, prostor "e za nas oblik svemira ili oblik materi"e u svemiru$ *rostor ima beskonanu protenost u svim sm"erovima$ *ritom se moe izm"eriti samo u tri me2usobno neovisna prav)a8 u duinu, #irinu i visinu$ Te prav)e nazivamo
dimenzi"ama prostora i kaemo da na# prostor ima tri dimenzi"e, da "e on trodimenzionalan$ H )o% slu*a#u, neovisnim prav)em -a'(va%o ,r)u ko#a le0( +o$ +rav(% ku)o% u o$-osu -a $rugu" Takv(/ ,r)a, )#" ,r)a ko#e se (s)ovre%e-o %e@uso.-o -ala'e +o$ +rav(% ku)o%, a -(su +aralel-e, -a&a geo%e)r(#a 4)#" '-a-os) o %#ere-#u 'e%l#e (l( %a)er(#e u +ros)oru9 +o'-a#e samo tri. Ka$ .(s%o neovisnim prav)em -a'val( ,r)u ko#a u o$-osu -a $rugu -e le0( +o$ +rav(% ku)o%, )#" -e +o$ ku)o% o$ !O, ve1 -+r" o$ P!O, -e .(s%o (%al( )r(, ve1 $eve) $(%e-'(#a" I' )oga se v($( $a #e trodimenzionalnost -a&eg +ros)ora -a+ros)o eometri"ska uv"etovanost ( ov(s( o *(-#e-(,( $a +r( %#ere-#u kao #e$(-(,u u+o)re.l#ava%o pravi kut. Is)ovre%e-o, u na#em prostoru poznamo samo tri okomi)e, t"$ samo tri neovisna prava kuta$ %a#to ba# tri, a ne deset ili petnaest6 To ne znamo$ Nepobitna "e samo "edna in"eni)a8 vi#e od tri okomi)e . da li zbo nekakvo ta"anstveno svo"stva svemira ili zbo o ranienosti na#e mentalno ustro"a . ne moemo predoiti$ Za +ros)or ka0e%o $a #e .esko-a*a-" Kako #e +rv( uv#e) .esko-a*-os)( .esko-a*-os) u svim sm"erovima ( u svako% +ogle$u, u +ros)oru %ora%o +re)+os)av()( .esko-a*-( .ro# $(%e-'(#a, )o #es) %ora%o +re)+os)av()(
%ogu1-os) .esko-a*-og .ro#a oko%()(/ ( %e@uso.-o -e+aralel-(/ +rava,a" I +re)+os)av()( +r()o% $a o$ )(/ +rava,a %( '.og -ekog razlo a '-a%o sa%o )r(" H )akvo% se o.l(ku o.(*-o# sv(#es)( -a%e1e +()a-#e o v(&(% $(%e-'(#a%a" Kako -e %o0e%o sas)av()( v(&e o$ )r( oko%(,e, %ora%o +r('-a)( $a, ako #e trodimenzionalnost -a&eg +ros)ora uv#e)-a, o-$a #e -#egova ogra-(*e-os) s o.'(ro% -a geo%e)r(#ske %ogu1-os)( -e$vo#.e-a *(-#e-(,a" Pre%$a, $akako, ako %( $a#e%o -eke '-a*a#ke +ros)oru, o-$a #e ( sa%a ogra-(*e-os) u -a%a" Ma o *e%u ov(s(la )a ogra-(*e-os), *(-#e-(,a #e $a o-a +os)o#(" Za$a-a )o*ka %o0e .()( vr/ sa%o osa% -eov(s-(/ )e)rae$ara" I' 'a$a-e )o*ke %ogu1e #e +ovu1( sa%o )r( -e+aralel-e oko%(,e" Pola'e1( o$ )oga, dimenzionalnost +ros)ora o$re@u#e%o .ro#e% %ogu1(/ +rava,a u -#e%u, a ko#( su %e@uso.-o +o$ +rav(% ku)o%" Ca +rav,u -e %o0e .()( oko%(,e, )o #es) dru o prav)a. To #e #e$-o$(%e-'(o-al-( +ros)or" Ca rav-(-( su %ogu1e $v(#e oko%(,e" : To #e $vo$(%e-'(o-al-( +ros)or" H ?+ros)oru> su )r( oko%(,e" : To #e )ro$(%e-'(o-al-( +ros)or" Ide"a etvrte dimenzi"e nikla "e iz pretpostavke da osim tri, na#o" eometri"i poznate dimenzi"e, posto"i
i etvrta, ko"a nam "e zbo nee a nedostupna i nepoznata$ Odnosno, da "e osim tri nama poznate mo u!a i ta"anstvena etvrta okomi)a$ Ta se pretpostavka praktiki temel"i na s&va!an"u da u svi"etu posto"i vrlo mno o stvari ko"e nedvo"beno zbil"ski posto"e, no ko"e su neizm"erl"ive u duinu, #irinu i visinu$ %bil"ski posto"e!im moemo smatrati ono #to proizvodi odre2eno d"elovan"e, #to ima odre2enu (unk)i"u ili "e uzrok bilo emu dru om$ O-o &)o ne posto"i -e %o0e +ro('ves)( -(kakvo $#elova-#e, -e%a 2u-k,(#e ( -e %o0e .()( u'roko%" Co, +os)o#e ra'l(*()e vrs)e +os)o#a-#a" Pos)o#( (iziko +os)o#a-#e, ko#e se +re+o'-a#e +o o$re@e-o# vrs)( $#elova-#a ( 2u-k,(#a ( +os)o#( meta(iziko +os)o#a-#e, ko#e se +re+o'-a#e +o svo#(% $#elova-#(%a ( 2u-k,(#a%a" meta(iziki 7 -a$-arava-, -a)+r(ro$a-, -a$s)vara-N ko#( >-(#e o$ ovoga sv(#e)a? Pos)o#( ku!a i +os)o#( ide"a $o.ra ( 'la" Al( o-e -e +os)o#e #e$-ako" Ca (s)( -a*(- se -e %o0e $oka'(va)( +os)o#a-#e ku1e ( -eke ($e#e" 1u!a "e (izika in"eni)a, a ide"a meta(izika. I 2('(*ke ( %e)a2('(*ke *(-#e-(,e posto"e, al( ra'l(*()o" 3a $oka0e% +os)o#a-#e ($e#e o +o$#el( -a $o.ro ( 'lo, )#" %e)a2('(*ku *(-#e-(,u, %ora% $oka'a)( n"ezinu
mo u!nost. Ve1 )o 1e .()( $ovol#-o" Al( ako $oka0e% $a ku1a, )#" 2('(*ka *(-#e-(,a, moe +os)o#a)(, )o #o& uv(#ek -e '-a*( $a o-a $o(s)a +os)o#(" I -a& #e o$-os +re%a ($e#( ( +re%a ku1( +osve ra'l(*()" Ku1a se s o$re@e-(% -a+oro% %o0e u-(&)()( : 'a+al()(, sru&()(" Ku1a 1e +res)a)( +os)o#a)(" Co, +oku&a#)e -a+oro% u-(&)()( ($e#u" A)o se v(&e .av()e -#o%e, s+or()e #e, o+ovrgava)e, ('rugu#e)e, )o v(&e ($e#a ras)e, +ove1ava se ( #a*a" Au)-#a, 'a.orav, ned"elan"e, ?-e+ro)(vl#e-#e>, -a+ro)(v, sa)(re, (l( .are% osla.l#u#e ($e#u" Au)-#a, 'a.orav -e1e -au$()( ku1( (l( ka%e-u" Jas-o #e $a su +os)o#a-#e ku1e ( +os)o#a-#e ($e#e ra'l(*()a +os)o#a-#a" Z-a%o vrlo %-ogo )akv(/ razliiti& posto"an"a$ Pos)o#( kn"i a, a ( sadra" kn"i e. Pos)o#e note i lazba ko#a se o$ -#(/ sas)o#(" Pos)o#( nova) i kupovna mo! -ov,a" Pos)o#( ri"e i ener i"a ko#u o-a sa$r0(" S #e$-e s)ra-e v($(%o -(' (iziki& in"eni)a, a s $ruge -(' meta(iziki& in"eni)a. Pos)o#e ( *(-#e-(,e +rvog -('a, ( *(-#e-(,e $rugog -('a, -o o-e +os)o#e ra'l(*()o" Za o.(*-( ?+o'()(v('a%> vrlo #e -a(v-o govor()( o kupovno" mo!i o$vo#e-o o$ -ov,a, o ener i"i ri"ei o$vo#e-o o$ r(#e*(, o sadra"u kn"i e o$vo#e-o o$ k-#(ge, ()$" Sv( '-a%o $a se )o ?sa%o )ako ka0e>, $a
'a+ravo kupovna mo!, ener i"a ri"ei i sadra" k-#(ge -e +os)o#e, $a %( )(% +o#%ov(%a sa%o o'-a*ava%o -(' +o#ava ko#e su -a -ek( -a*(- +ove'a-e s -ov,e%, r(#e*#u, k-#(go%, al( su u .()( +osve o$vo#e-(" Je l( )o )akoB O$lu*(l( s%o $a -(&)a -e +r(/va)(%o kao *(-#e-(,u (, s/o$-o )o%u, -e %ora%o ni#ta odba)iti kao $a)u" Os(% ('va-#skog, u s)var(%a v($(%o ( u-u)ra&-#( sa$r0a#" Z-a%o $a #e )a# u-u)ra&-#( sa$r0a# -eo$vo#(v( $(o s)var(, o.(*-o -#(/ova lavna bit. I +osve se +r(ro$-o +()a%o d"e #e o-a i #to +re$s)avl#a" V($(%o $a se )a# u-u)ra&-#( sa$r0a# -e -ala'( u -a&e% +ros)oru" Ta$a se u -a%a 'a*(-#e ($e#a o ?v(&e% +ros)oru> ko#( +os#e$u#e v(&e $(%e-'(#a o$ -a&eg" H )o% slu*a#u -a& +ros)or +os)a#e $(o v(&eg +ros)ora, )#" +re)+os)avl#a se $a '-a%o, os#e1a%o ( %#er(%o sa%o $(o +ros)ora, o-a# $(o ko#( #e %#erl#(v +o $u0(-(, &(r(-( ( v(s(-(" Ra-(#e #e re*e-o $a +ros)or o.(*-o +ro%a)ra%o kao o.l(k sve%(ra (l( kao o.l(k %a)er(#e u sve%(ru" 3a se )o +o#as-( %o0e se re1( $a #e ?ko,ka> o.l(k %a)er(#e u ko,k(N ?kugla> #e o.l(k %a)er(#e u kugl(N ?+ros)or> : .esko-a*-a kugla : o.l(k #e sve %a)er(#e u sve%(ru" E$ *$ 7lava)ka u 4Ta"nom uen"u5 ovako govor( o +ros)oru; ?To &)o #e +re)+os)avka $a se +ros)or %o0e %#er()( u .(lo ko#e% +rav,u -a('gle$ .es%(sle-a, -(#e *ak -()(
oso.()o va0-o" Po'-a)a re*e-(,a o *e)vr)o# $(%e-'(#( +ros)ora %o0e .()( sa%o skra1e-#e +o)+u-(#eg o.l(ka; *e)vr)a $(%e-'(#a %a)er(#e u +ros)oru " " " Ca+re$ak evolu,(#e %o0e (%a)( 'a ,(l# $a -as uve$e u -ove '-a*a#ke %a)er(#e " " "> Al( 2or%ula ko#a o$re@u#e ?+ros)or> kao ?o.l(k %a)er(#e u +ros)oru> (%a )a# -e$os)a)ak &)o #e u -#u uve$e+o#a% ?%a)er(#a>, )#" nepoznani)a$ Ve1 sa% govor(o o 'a.u-( D E =, = E D -a ko#u se svo$e +oku&a#( 2('(*kog o$re@(va-#a %a)er(#e" Ca (s)o se svo$e ( +s(/olo&ka o$re@e-#a" H +o'-a)o# k-#('( ?9iziolo i"a du#e5 A. I. 8e*&en ka0e; ?Ma)er(#o% -a'(va%o sve &)o ('rav-o (l( -e('rav-o +ru0a o)+or g(.a-#u, ko#e %( +ro('vo$(%o ('rav-o (l( -e('rav-o, +oka'u#u1( +r()o% '-a*a#-u sl(*-os) s -a&(% pasivnim s)a-#(%a" S(lo% 4g(.a-#e%9 -a'(va%o o-o &)o ('rav-o (l( -e('rav-o +okre1e -as (l( $ruga )(#ela, +oka'u#u1( +r()o% vel(ku sl(*-os) s -a&(% aktivnim s)a-#(%a"> I' )oga +ro('la'( $a su ?%a)er(#a> ( ?g(.a-#e> +ro#ek,(#e -a&eg ak)(v-og ( +as(v-og s)a-#a" 3akako, +as(v-o s)a-#e %o0e se o$re$()( sa%o +o%o1u ak)(v-og, a ak)(v-o +o%o1u +as(v-og" Pre%a )o%e, )o su o+e) $v(#e -e+o'-a-(,e ko#e #e$-a $rugu o$re@u#u"
O %a)er(#( vrlo $o.ro govor( E. Dou.( s : =&ett, au)or *la-ka ?I$eal('a% ( +ro.le% +r(ro$e> u *aso+(su > T/e Ques)? 4)rava-# 1 1!9" ?Ma)er(#a 4+o+u) s(le9 -e +re$s)avl#a -a% -(kakvu +o)e&ko1u" Z-a%o sve o -#o# -a+ros)o 'a)o &)o s%o #e mi izmislili. Ma)er(#a #e )vorev(-a -a&eg +o(%a-#a, -a*(%(&l#e-#a o os#e)(l-(% +re$%e)(%aN %e-)al-a 'a%#e-a 'a ko-kre)-e -o -eukro)(vo slo0e-e *(-#e-(,e" " " " S)rogo govore1(, %a)er(#a +os)o#( sa%o kao +o#a% " "" Al( -arav %a)er(#e, *ak ako #e $r0(%o +o#%o%, )ol(ko #e -e#as-a, $a ve1(-a l#u$( -(#e u s)a-#u *ak -()( )o*-o re1( &)o o-( +o$ra'u%(#eva#u +o$ )(%"> Tu se uka'u#e -a vrlo va0-u *(-#e-(,u; materi"a i sila samo su lo iki po"movi, )#" sa%o izrazi u'e)( 'a o'-a*ava-#e $ug(/ -('ova ra'l(*()(/ *(-#e-(,a" Ca%a, ko#( s%o o$go#e-( -a ?2('(,(> vrlo #e )e&ko )o s/va)()(" A 'a+ravo, )ko #e ( ka$a v($(o materi"u (l( silu) M( v($(%o s)var(, v($(%o +o#ave" Materi"u o$vo#e-u o$ )var( o$ ko#e se sas)o#( (l( o$ ko#e #e -a+ravl#e-a o$re@e-a s)var -(ka$a -(s%o v($#el( ( -(ka$a -e1e%o v($#e)(, a odre2ena tvar uo+1e -(#e %a)er(#a, )o #e drvo (l( el"ezo (l( kamen. Is)o )ako -(ka$a -e1e%o v($#e)( silu o$vo#e-o o$ radn"e. A)o )o '-a*(B To '-a*( $a su materi"a i sila #e$-ako a+s)rak)-( +o#%ov( kao ( ?vr(#e$-os)> (l( ?ra$>, kao ?ku+ov-a %o1> -ov,a, ?sa$r0a#> k-#(ge" To '-a*( $a #e materi"a 4ona tvar od ko"e su napravl"eni sni5 ?0&akespeare>" Kao &)o %( )u )var -(ka$a -e %o0e%o o+(+a)( ( v($(%o #e sa%o u s-u, )ako i (iziku materi"u odvo"enu od st' *% -(ka$a -e %o0e%o o+(+a)(, v($#e)(, *u)( (l( 2o)ogra2(ra)(" 3o.ro (l( lo&e +o'-a%o s)var( (
+o#ave, -o -(ka$a -e1e%o '-a)( materi"u i silu o$vo#e-o o$ stvari i po"ava. M te*%- -e %sto to(%ko pst* ktn% po- ! k o % %st%n " 0o/*o %(% z(o. Materi"u (l( $(o %a)er(#e -e%ogu1e #e 'a)vor()( u ke%(#sku re)or)u 4s)akle-a )(kv(,a 'a $es)(la,(#u9 (l( e+ruve)u, kao &)o se -e %o0e +ro$ava)( u .o*(,a%a ?Eg(+a)ska )%(-a>" 4Ka0u $a se ?Eg(+a)ska )%(-a> +ro$a#e -a A)osu kao ,r-( +ra/, +a #e %o0$a -e)ko v($(o ( %a)er(#u"9 3a se s-a@e%o u )(% +()a-#(%a -u0-a #e s)a-ov()a +r(+re%a (l( vel(ka u-u)ra&-#a +ro-(,avos)" Ca 0alos), l#u$( se vrlo lako u+u&)a#u u ras+ravu o os-ov-(% +()a-#(%a s)ruk)ure sv(#e)a" Gov#ek lako +r('-a#e svo#u -es+oso.-os) ka$ #e r(#e* o gla'.(, v(&o# %a)e%a)(,( (l( .ale)-o# u%#e)-os)(, al( uv(#ek 'a$r0ava +ravo $a ima mi#l"en"e i $a su$( u +()a-#(%a &)o se o$-ose -a ?)e%el#-a -a*ela>" Vrlo #e )e&ko govor()( s )akv(% l#u$(%a" Kako o$govor()( *ov#eku ko#( vas sa *u@e-#e% gle$a, lu+ka +rs)(%a +o s)olu ( ka0e; To "e materi"a, znam "a to, os"e!am. Kako to %o0e .()( a+s)rak)-( +o#a%B> Kako o$govor()( *ov#eku ko#( ka0e; ?Ta "a vidim $a su-,e ('la'( ( 'ala'(R> Vra1a#u1( se -a +()a-#e +ros)ora -(+o&)o -e s%(#e%o uvo$()( -e+o'-a-(,e u -#egovo o$re@(va-#e" Mora%o ga o$re$()( +o%o1u o-e $v(#e in"eni)e ko#e s%o o$lu*(l( +r(/va)()( -a sa%o% +o*e)ku"
0vi"et i svi"est $v(#e su *(-#e-(,e ko#e s%o o$lu*(l( +r('-a)( +os)o#e1(%a" Sv(#e)o% -a'(va%o ko%.(-a,(#u -e+o'-a)(/ u'roka sv(/ -a&(/ os#e)a" Ma)er(#al-(% sv(#e)o% -a'(va%o ko%.(-a,(#u -e+o'-a)(/ u'roka odre2eni& nizova os"eta : v($a, slu/a, o+(+a, %(r(sa, okusa, )e0(-e, %ase ()$" *rostor #e (l( svo#s)vo sv(#e)a (l( svo#s)vo -a&e 'a%#e$.e sv(#e)a" Trodimenzionalni prostor #e (l( svo#s)vo materi"alno svi"eta (l( svo#s)vo na#e zam"edbe materi"alno svi"eta" P()a-#e #e u ovo%e; kako +r(s)u+()( (s+()(va-#u +ros)oraB
POGLAVLJE III
to !o6e!o 0ozn t% o )et'*to- 0%!enz%-% p*ou) ' n-e! .eo!et*%-sk%+ o0nos u n #e! p*osto*u$ 3 k ' !o* /%t% o0nos t*o0%!enz%on (no. t%-e( p*e! )et'e*o0%!enz%on (no!$ >et'e*o0%!enz%on (no t%-e(o k o t* . .%/ nt*o0%!enz%on (no. t%-e( u s!-e*u ko-% ono ne s 0*6%. >et'e*o0%!enz%on (no t%-e(o k o t%-e(o ko-e se s sto-% o0 /eskon )no. /*o- t*o0%!enz%on (n%+ t%-e( . T*o0%!enz%on (no t%-e(o k o p*es-ek )et'e*o0%!enz%on (no.. D%-e(o'% t%-e( % &%-e( t%-e( u
t*e,o- % )et'*to- 0%!enz%-%. Nesu!-e*(-%'ost t*o0%!enz%on (no. % )et'e*o0%!enz%on (no. t%-e( . M te*%- (n% to! k o p*es-ek )et'e*o0%!enz%on (ne &*te. H svo#o# $rugo# k-#('(, 4T&e (ourt& dimension5 ?<etvrta dimenzi"a>, 8%nton $a#e 'a-(%l#(vu o+asku o -a*(-u -a ko#( %o0e%o +r(1( +()a-#u o v(&(% $(%e-'(#a%a" O- ka0e ovako; ?Sa% +ros)or sa$r0( u se.( o$-ose +re%a ko#(%a ga %o0e%o o$re$()( kao +ros)or ko#( se o$-os( +re%a $rugo% 4v(&e%9 +ros)oru" Po'-a) -a% #e u +ros)oru o$-os )o*ke +re%a ,r)(, ,r)e +re%a rav-(-(, rav-(-e +re%a )(#elu" Takve .( -arav( %orao .()( ( o$-os )ro$(%e-'(o-al-og +ros)ora +re%a v(&e% +ros)oru" 3o(s)a, ako se 'aus)av(%o -a )o# %(sl( ( ra'%o)r(%o $u.oku ra'l(ku ('%e@u )o*ke ( ,r)e, ('%e@u ,r)e ( rav-(-e ( rav-(-e ( )(#ela, s/va)() 1e%o kol(ko -a% #e )oga -ovo ( -era'u%l#(vo u *e)vr)o# $(%e-'(#(" Kako #e u )o*k( -e%ogu1e 'a%(sl()( ,r)u ( 'ako-e +os)o#a-#a ,r)e, kako se u ,r)( -e %o0e 'a%(sl()( rav-(-u ( 'ako-e rav-(-e, a u rav-(-( )(#elo ( s/va)()( 'ako-e )(#ela, )ako se ( u -a&e% +ros)oru -e %ogu 'a%(sl()( )(#ela ko#a (%a#u v(&e o$ )r( $(%e-'(#e ( -e%ogu1e #e ra'u%#e)( 'ako-e +os)o#a-#a )og )(#ela"
Co, ('u*ava#u1( %e@uso.-e o$-ose )o*ke, ,r)e, rav-(-e ( )(#ela $o'-a#e%o -e&)o o *e)vr)o# $(%e-'(#(, )o #es) o *e)vero$(%e-'(o-al-o% +ros)oru" Po*(-#e%o ras+o'-ava)( &)o o- moe a #to ne moe biti u us+ore$.( s -a&(% )ro$(%e-'(o-al-(% +ros)oro%" Prvo $o'-a%o &)o -e %o0e .()(" To #e oso.()o va0-o, #er -as oslo.a@a %-og(/ $u.oko ukor(#e-#e-(/ (lu'(#a, vrlo &)e)-(/ 'a (s+rav-u s+o'-a#u" 3o'-a#e%o e a ne moe biti u *e)vero$(%e-'(o-al-o% +ros)oru, a )o -a% o%ogu1ava $a u)vr$(%o #to tamo moe biti. Poku&a#%o ra'%o)r()( )e o$-ose u-u)ar -a&eg +ros)ora ( +ogle$a#%o ko#e 'akl#u*ke %o0e%o ('ves)( -a )e%el#u -#(/ova +rou*ava-#a" Z-a%o $a -a&a geo%e)r(#a v($( ,r)u kao )rag g(.a-#a )o*ke, rav-(-u kao )rag g(.a-#a ,r)e ( )(#elo kao )rag g(.a-#a rav-(-e" Ca )e%el#u )oga 'a$a#e%o se.( +()a-#e; -e %o0e l( se ?*e)vero$(%e-'(o-al-o )(#elo> +ro%a)ra)( kao )rag g(.a-#a )ro$(%e-'(o-al-og )(#ela" 1akvo "e to iban"e i u ko"em sm"eru6 G(.a#u1( se u +ros)oru ( os)avl#a#u1( )rag svoga g(.a-#a u o.l(ku ,r)e, toka se iba u sm"eru ko"i ona ne sadri, "er toka ne sadrava sm"er$ G(.a#u1( se u +ros)oru ( os)avl#a#u1( )rag svoga g(.a-#a u o.l(ku rav-(-e, )rta se iba u sm"eru ko"i ona ne sadri, "er kad bi se ibala u sm"eru ko"i "e u n"o" sadran, )rta bi uvi"ek ostala )rtom$
G(.a#u1( se u +ros)oru ( os)avl#a#u1( )rag svoga g(.a-#a u o.l(ku )(#ela, ravnina se tako2er iba u sm"eru ko"i sama ne sadri$ 1ad bi se ibala u "ednom od sm"erova ko"e sadri, uvi"ek bi ostala ravninom$ 3a os)av( )rag g(.a-#a u o.l(ku ?)(#ela> (l( )ro$(%e-'(o-al-og l(ka, o-a se %ora udal"iti od sebe, g(.a)( se u o-o% s%#eru ko#ega u -#o# -e%a" A-alog-o sve%u )o%e i ti"elo, da ostavi tra svo a iban"a u obliku etverodimenzionalno lika, mora se ibati u sm"eru ko"i ne sadri$ 'ru im ri"eima, ti"elo mora iza!i iz samo a sebe, udal"iti se od sebe$ H -as)avku 1e se u)vr$()( kako )o )re.a%o s/va)()(" Zasa$ %o0e%o re1( $a s%#er g(.a-#a u *e)vr)o# $(%e-'(#( le0( izvan svi& oni& sm"erova ko"i su mo u!i u trodimenzionalnom liku$ Mr)u v($(%o kao .esko-a*-( .ro# )o*aka, rav-(-u kao .esko-a*-( .ro# ,r)a, )(#elo kao .esko-a*-( .ro# rav-(-a" S/o$-o )o%u, %o0e%o +re)+os)av()( $a *e)vero$(%e-'(o-al-o )(#elo )re.a +ro%a)ra)( kao .esko-a*-( .ro# )ro$(%e-'(o-al-(/ )(#ela, a *e)vero$(%e-'(o-al-( +ros)or kao .esko-a*-( .ro# )ro$(%e-'(o-al-(/ +ros)ora" Za)(% '-a%o $a #e ,r)a ogra-(*e-a )o*ka%a, rav-(-a ,r)a%a, a )(#elo #e ogra-(*e-o rav-(-a%a" Mogu1e #e $a #e *e)vero$(%e-'(o-al-( ogra-(*e- trodimenzionalnim ti"elima$ +ros)or
Mo0e se re1( $a #e ,r)a u$al#e-os) ('%e@u )o*aka, rav-(-a #e u$al#e-os) %e@u ,r)a%a, a )(#elo u$al#e-os) %e@u rav-(-a%a" Il(, +ak, $a ,r)a o$va#a $v(#e (l( v(&e )o*aka #e$-u o$ $ruge 4$u0(-a #e -a#kra1a u$al#e-os) %e@u $v#e%a )o*ka%a9, rav-(-a o$va#a $v(#e (l( v(&e ,r)a #e$-u o$ $ruge, )(#elo o$va#a $v(#e (l( v(&e rav-(-a #e$-u o$ $rugeN ko)ka o$va#a &es) rav-(/ +lo/a ko#e -a'(va%o -#e'(-(% s)ra-(,a%a" Pr()o% ,r)a +ove'u#e v(&e )o*aka u o$re@e-u ,#el(-u 4rav-a, 'akr(vl#e-a, ('lo%l#e-a ,r)a9N rav-(-a +ove'u#e v(&e ,r)a u o$re@e-u ,#el(-u 4*e)veroku), )roku)9, )(#elo +ove'u#e v(&e rav-(-a u -eku ,#el(-u 4ko,ka, +(ra%($a9" @i#e "e ne o mo u!e da "e etverodimenzionalni prostor udal"enost izme2u vi#e ti"ela ko"a su me2usobno odvo"ena i istovremeno povezana u neku nama nerazuml"ivu )"elinu, ona ti"ela ko"a se nama ine odvo"enima$ Za)(%, )o*ku v($(%o kao +res#ek ,r)e, ,r)u kao +res#ek rav-(-e, rav-(-u kao +res#ek )(#ela"
S/o$-o )o%u, trodimenzionalno se ti"elo ?ko)ka, ku la, piramida> v"ero"atno moe promatrati kao pres"ek etverodimenzionalno ti"ela, a trodimenzionalni prostor kao pres"ek etverodimenzionalno $ Ako "e svako trodimenzionalno ti"elo pres"ek etverodimenzionalno a, onda "e svaka toka trodimenzionalno ti"ela pres"ek etvero. dimenzionalne )rte$ 4Atom5 (iziko ti"ela moe se smatrati ne neim materi"alnim, ve! m"estom na ko"emu ravnina na#e svi"esti presi"e)a etverodimenzionalnu )rtu$ Gle$(&)e $a #e )ro$(%e-'(o-al-o )(#elo +res#ek *e)vero$(%e-'(o-al-og -avo$( -a %(sao $a %-oga 'a -as o$vo#e-a )ro$(%e-'(o-al-a )(#ela %ogu .()( pres"e)i di"elova #e$-og *e)vero$(%e-'(o-al-og )(#ela" Je$-os)ava- +r(%#er +o#as-() 1e ovu %(sao" Ako 'a%(sl(%o /or('o-)al-u rav-(-u ko#a s(#e*e kro&-#u $rve)a +aralel-o sa 'e%l#o%, -a toj ravnini +res#e,( gra-a +oka'a) 1e se o$vo#e-( ( +osve -e+ove'a-( #e$as $rug(%" Me@u)(%, u -a&e% +ros)oru, s -a&e )o*ke gle$(&)a, )o su +res#e,( gra-a "edno s)a.la, ko#e 'a#e$-o *(-e #e$-u kro&-#u ko#a se /ra-( (' #e$-og kor(#e-a ( $a#e #e$-u s#e-u" Je$a- #o& 'a-(%l#(v(#( +r(%#er +oka'u#e (s)u %(sao, a -aveo ga #e teozo1%-sk% p%s & <. ?. Le 0/e te*. Ako po'*#%nu sto( 0o0%*ne!o '*+o'%! pet p*st%-u -e0ne *uke" n po'*#%n% ,e ost t% s !o pet k*u6%, % n to-e po'*#%n% ne!o.u,e ste,% %k k'u p*e0o06/u o *u&% % o )o'-eku ko-e!u *uk p*%p 0 . N po'*#%n% sto(
/%t ,e pet o0'o-en%+ k*u6%, . 3 ko po n-%! p*e0o)%t% )o'-ek s s'%! /o. tst'o! n-e.o' 1%z%)ko. % 0u+o'no. 6%'ot $ To -e ne!o.u,e. N # o0nos p*e! )et'e*o0%!enz%on (no! s'%-etu !o6e /%t% up* 'o t k '" k k ' -e o0nos %z!e@u one s'%-est% ko- '%0% pet k*u6%, n sto(u % )o'-ek . M% '%0%!o s !o 4'*+o'e p*st%-u5 % sto. n ! -e % ne0ost%6n )et'*t 0%!enz%- . teozo(i"a 7 vrs)a rel(g(o'-e %(s)(ke os-ova-e -a +re$o$0.a%a o s+o'-a#( Boga ( %ogu1-os)( $a se s)u+( u -e+osre$-u ve'u sa 'agro.-(% sv(#e)o% Z-a%o $a se -a rav-(-( %o0e na)rtati sl(ka )ro$(%e-'(o-al-og )(#ela, %o0e se -a,r)a)( ko,ka, +ol(e$ar, kugla" Co, )o -e1e .()( '.(l#ska ko,ka (l( '.(l#ska kugla, ve1 sa%o pro"ek)i"a ko)ke ili ku le na ravnini$ Mo0$a s%o u +ravu ako %(sl(%o $a su )ro$(%e-'(o-al-a )(#ela ko#a v($(%o u -a&e% +ros)oru slike -a%a -es/va)l#(v(/ *e)vero$(%e-'(o-al-(/ )(#ela"
POGLAVLJE IV
H ko-e! s!-e*u !o6e (e6 t% )et'*t 0%!enz%- $ to -e .%/ n-e$ D'%-e '*ste .%/ n- : u p*osto*u % u '*e!enu s 0*6 ne u s' ko! .%/ n-u. to -e '*%-e!e$ D'%-e %0e-e u po-!u '*e!en . No' p*ote6nost p*osto* % .%/ n-e u n-e!u. V*%-e!e k o )et'*t 0%!enz%p*osto* . Ne!o.u,nost 0 se %0e- o )et'*to0%!enz%-% s+' t% /ez %0e-e o peto-. I0e- k*et n- %
4os-e, - '*e!en 5. Os-e, - '*e!en k o .* n%& ;po'*#%n A os-e, p*osto* . 8%nton o z konu po'*#%n . 4Ete*4 k o po'*#%n . R%e! nno' %0e- o p*%-e( zu '*e!en u p*osto* u )et'*to- 0%!enz%-%. S 0 #n-ost" p*o#(ost % /u0u,nost. 9 #to ne '%0%!o p*o#(ost % /u0u,nost$ %'ot n op%p. ?un0t o n #o- os-et%(no- spozn -%. Po a-alog(#( s o$-oso% $vo$(%e-'(o-al-(/ l(kova +re%a )ro$(%e-'(o-al-(% l(kov(%a ( sl" u)vr$(l( s%o $a se *e)vero$(%e-'(o-al-o )(#elo %o0e +ro%a)ra)( kao )rag g(.a-#a )ro$(%e-'(o-al-og )(#ela +o +rav,u ko#( se u -#e%u -e -ala'(, )#" $a +rava, g(.a-#a u *e)vr)o# $(%e-'(#( le0( ('va- sv(/ +rava,a %ogu1(/ u )ro$(%e-'(o-al-o% +ros)oru" A)o #e )a# +rava,B 3a o$govor(%o -a )o +()a-#e, %ora%o +ogle$a)( '-a%o l( (ko#e g(.a-#e +o +rav,u ko#( se -e -ala'( u )ro$(%e-'(o-al-o% +ros)oru" Z-a%o $a svako g(.a-#e u +ros)oru +ra)( o-o &)o %o0e%o -a'va)( iban"em u vremenu. Os(% )oga, '-a%o $a, *ak ( ka$ se -e g(.a u +ros)oru, sve &)o +os)o#( v#e*-o se g(.a u vre%e-u" I #e$-ako u sv(% slu*a#ev(%a, .(lo $a se govor( o g(.a-#u (l( o o$su)-os)( g(.a-#a, (%a%o -a u%u ($e#u o-oga &)o #e .(lo +r(#e, &)o #e sa$a ( &)o 1e .()( +osl(#e" 3rug(% r(#e*(%a, (%a%o -a u%u ($e#u vre%e-a" I$e#a g(.a-#a, .e' o.'(ra kakvog, a )ako@er ( ($e#a o$su)-os)( g(.a-#a, -eo$vo#(vo #e ve'a-a 'a ($e#u vre%e-a" 0vako iban"e i odsutnost iban"a zbiva se u vremenu i ne moe se do oditi izvan vremena$ S/o$-o )o%u, +r(#e
-o &)o s)a-e%o govor()( o )o%u &)o #e g(.a-#e, %ora%o o$govor()( -a +()a-#e; #to "e vri"eme6 @ri"eme "e na"ve!a i na"tea za onetka pred ov"eanstvom$ 1ant smatra i vri"eme i prostor istim sub"ektivnim oblikom na#e zam"edbe, o$-os-o, on kae da mi sami stvaramo vri"eme radi zam"e!ivan"a van"sko svi"eta, #to ovisi o svo"stvima na#e os"etilno aparata$ %bil"a "e neprom"enl"iva i stalna$ Co, $a .(s%o #e %ogl( 'a%(#e)()( %ora%o #e ra&*la-#(va)( -a ('$vo#e-e )re-u)ke, )#" +re$o*()( #e se.( kao .esko-a*a- -(' +o#e$(-a*-(/ )re-u)aka, o$ ko#(/ 'a -as uv(#ek +os)o#( sa%o #e$a-" 3rug(% r(#e*(%a, zam"e!u"emo zbil"u kao kroz usku pukotinu$ O-o &)o vidimo kro' )u +uko)(-u -a'(va%o sada#n"o#!u, ono #to smo vid"eli, a sada ne vidimo nazivamo pro#lo#!u, a ono #to ne vidimo, ali oeku"emo, nazivamo budu!no#!u$ Prou*ava#u1( svaku +o#avu kao posl"edi)u $ruge (l( $rug(/ +o#ava, kao uzrok )re1e (l( )re1(/, )#" +rou*ava#u1( sve +o#ave u 2u-k,(o-al-o# %e@uov(s-os)(, %( (/ sa%(% )(% +rou*ava%o u vre%e-u, #er +osve #as-o ( o$re@e-o +re$o*ava%o +rvo u'rok ( 'a)(% +osl#e$(,u, +rvo ak,(#u, 'a)(% -#e'(-u 2u-k,(#u, ( $ruga*(#e 'a%(sl()( -e %o0e%o" I$e#a vre%e-a -a%a #e -eo$vo#(vo ve'a-a s ($e#o% u'ro*-os)( ( 2u-k,(o-al-e ov(s-os)(" Be' vre%e-a -e %o0e +os)o#a)( u'ro*-os), kao &)o .e' vre%e-a -e %o0e +os)o#a)( -( g(.a-#e (l( o$su)-os) g(.a-#a" Na#a predodba o na#em 4posto"an"u u vremenu5 nev"ero"atno "e zbrkana i neodre2ena$
Pr(#e svega ra'%o)r(%o -a& o$-os +re%a +ro&lo%, sa$a&-#e% ( .u$u1e%" O.(*-o $r0(%o $a +ro&loga v(&e -e%a" O-o #e +ro&lo, (&*e'lo, ('%(#e-(lo se, +re)vor(lo se u -e&)o $rugo" C( .u$u1ega )ako@er -e%a" C#ega "o# -e%a" Jo& -(#e $o&lo, -(#e se -( s)vor(lo" 0ada#n"im nazivamo trenutak pri"elaza budu!e u pro#lo, t"$ trenutak pri"elaza po"ave iz "edno neposto"an"a u dru o$ Sa%o u )o% kra)ko% )re-u)ku +o#ava 'a -as '.(l#sk( +os)o#(N +r(#e )oga #e +os)o#ala u %ogu1-os)(, a +osl(#e 1e +os)o#a)( u s#e1a-#u" A )a# kra)k( )re-u)ak 'a+ravo #e 2(k,(#a" O-e%a $(%e-'(#e" S +u-(% +ravo% %o0e%o re1( $a sa$a&-#os) -e +os)o#(" C(ka$a #e -e %o0e%o u/va)()(" O-o &)o s%o u/va)(l( uvi"ek "e ve! pro#lost* Ako se zaustavimo na tome moramo priznati da svi"et ne posto"i$ *osto"i samo ops"ena, iluzi"a, ko"a plane i u asi se$ O.(*-o )oga -(s%o sv#es-( ( -e +r(%#e1u#e%o $a -as -a&e o.(*-o gle$a-#e -a vr(#e%e vo$( u skra#-#( a+sur$" Za%(sl(%o glu+og +u)-(ka ko#( +u)u#e (' #e$-og gra$a u $rug( ( -a&ao se -a +ola +u)a ('%e@u )a $va gra$a" Glu+( +u)-(k %(sl( $a gra$ (' ko#ega #e o)+u)ovao +ro&l( )#e$asada v(&e -e +os)o#(, o$ -#ega #e os)ala sa%o us+o%e-a; '($ov( su +oru&e-(, kule su +ale, s)a-ov-(,( +o%rl( (l( se ra'.#e0al(" A gra$ u ko#( )re.a s)(1( 'a -ekol(ko $a-a )ako@er sada #o& -e +os)o#(, ve1 se .r'o gra$( 'a -#egov $ola'ak ( .() 1e go)ov -a $a- -#egova $olaska, -asel#e- ( ('gra@e-, a -a $a- -#egova o$laska .() 1e +oru&e- +o+u) +rvoga"
H+ravo -a )akav -a*(- %( %(sl(%o o s)var(%a u vre%e-u" Sve +rola'(, -(&)a se -e vra1aR Prol#e1e #e +ro&lo, v(&e -e +os)o#(" Ca )a# -a*(-, s)rogo u'ev&(, 'a -as -e +os)o#( -( +ro&los) -( .u$u1-os) -( sa$a&-#os)" Ni#ta ne posto"iA Pa (+ak, %( 0(v(%o, os#e1a%o, %(sl(%o ( -e&)o -as okru0u#e" 3akle, ne#to #e +ogre&-o u uo.(*a#e-o% s)avu +re%a vre%e-u" Mora%o -as)o#a)( +ro-a1( )u gre&ku" Ca sa%o% +o*e)ku +r(/va)(l( s%o *(-#e-(,u $a ne#to +os)o#(" To -e&)o -a'val( s%o sv(#e)o%" Kako sv(#e) %o0e +os)o#a)(, ako -e +os)o#( -( u +ro&los)( -( u sa$a&-#os)( -( u .u$u1-os)(" Ta +re$o$0.a o sv(#e)u, ko#u s%o ('vel( (' uo.(*a#e-og gle$a-#a -a vr(#e%e, *(-( sv(#e) -al(k s#a#-o% va)ro%e)u &)o -e+rek($-o r(ga +la%e-( vo$oskok ko#ega se svaka (skra -a )re-u)ak 'a+al( ( ugas( $a se v(&e -(ka$ -e +o#av(" Iskre ska*u .e' +res)a-ka #e$-a 'a $rugo%, .e'.ro# (/ #e ( sve za"edno stvara"u do"am plamena, +re%$a o- u '.(l#( ne posto"i" Jese- #o& -(#e s)(gla" 'o!i !e, no sad "e nema. M( -e %o0e%o s/va)()( kako se %o0e po"aviti ono e a nema. Kre1e%o se +o rav-(-( ( +r('-a#e%o $a $o(s)a +os)o#( sa%o %al( krug osv(#e)l#e- -a&o% sv(#e&1u" Sve os)alo ('va- )og kruga, sve o-o &)o -e v($(%o, o$.a,u#e%o ( o$r(*e%o $a )o +os)o#(" Kre1e%o se +o rav-(-( u #e$-o% +rav,u" Ta# +rava, s%a)ra%o v#e*-(% ( .esko-a*-(%" Co, sve okomi)e )og +rav,a, ,r)e ko#e +res(#e,a%o,
o$.(#a%o +r('-a)( v#e*-(%a ( .esko-a*-(%a" M(sl(%o $a o-e o$la'e u -e:+os)o#a-#e )a# *as kako s%o (/ %( +res#ekl(, a ,r)e (s+re$ -as #o& se -(su +o#av(le (' -e: +os)o#a-#a" Ako +re)+os)av(%o $a se kre1e%o +o kugl(, +o -#e'(-u ekva)oru (l( +o #e$-o# o$ +aralela, +oka'a) 1e se $a uv(#ek +r('-a#e%o '.(l#sk( +os)o#e1(% samo "edan %er($(#a-" O-( ko#( su ('a -as, ve1 su (&*e'l(, o-( (s+re$ -as #o& se -(su +o#av(l(" I$e%o +o+u) sl(#e+,a ko#( svo#(% &)a+o% o+(+ava +lo*-(k, sv#e)(l#ke ( '($ove ku1a ( v"eru"e u '.(l#sko +os)o#a-#e sa%o o-oga &)o sa$a $o$(ru#e, &)o sad o+(+ava" O-o &)o #e +ro&lo ve1 #e (&*e'lo ( -(ka$ se -e1e vra)()(R O-o &)o "o# ni"e .(lo, -e +os)o#(" O- +a%)( +u) ko#( #e +ro&ao" O*eku#e $a 1e ( (s+re$ 'a)e1( (s)( )akav +u), -o -e v($( -( -a+r(#e$ -( -a)rag 'a)o, "er on ni#ta ne vidi$ Oru@e -#egova '-a-#a : .(#el( &)a+ : o$re@e-e #e, vrlo %ale $u0(-e, a ('a to #tapa za -#ega +o*(-#e -e: +os)o#a-#e" ?un0t u #e$-o# svo#o# k-#('( skre1e +a0-#u -a )o $a su -a&(/ ra'v(ka-(/ +e) os#e)(l-(/ orga-a 'a+ravo ti)ala ko#(%a o+(+ava%o sv(#e) oko se.e" I(v(%o ?-a o+(+>" Nikada ni#ta ne vidimo$ Hv(#ek ( sve sa%o o+(+ava%o" Po%o1u $aleko'ora ( )elesko+a, )elegra2a ( )ele2o-a %alo +ro$ul#u#e%o, $a )ako ka0e%o, -a&a )(,ala, -o )(%e -e +o*(-#e%o vid"eti$ Ce v($(%o ( '.og )oga se -(ka$a -e %o0e%o uv#er()( u +os)o#a-#e o-oga &)o -e %o0e%o opipati. 0to a i smatramo zbil"ski posto"e!im samo ona" kru ko"i u odre2enom trenutku mo u za&vatiti na#a ti)ala$ Izvan to kru a "e tama i ne.posto"an"e$
Jes%o l( u +ravu ka$ )ako mislimo) Ca&a %(sao -(#e ogra-(*e-a uv#e)(%a os#e)(l-(/ 'a%#e$.(" O-a se %o0e ('$(g-u)( ('-a$ rav-(-e +o ko#o# se kre1e%oN %o0e gle$a)( $aleko +reko gra-(,a kruga osv(#e)l#e-og -a&o% uo.(*a#e-o% sv(#e&1u ( %o0e s/va)()( $a posto"i -e sa%o o-a ,r)a +o ko#o# se %( kre1e%o, ve1 sve ,r)e ko#e su #o# oko%()e, ko#e %( +res(#e,a%o, ko#e s%o ve1 +res#ekl( ( ko#e 1e%o +res#e1(" I'$(g-uv&( se ('-a$ rav-(-e -a&a %(sao %o0e vid"eti rav-(-u, uv#er()( se $a #e )o $o(s)a rav-(-a, a -e sa%o ,r)a" Ta$a o-a %o0e v($#e)( pro#lost, sada#n"ost i budu!nost ko#e le0e -a #e$-o# rav-(-( ( +os)o#e (s)ovre%e-o" O-a %o0e +re)e1( glu+og +u)-(ka, +o+e)( se -a .r$o, v($#e)( u $al#(-( gra$ u ko#( +u)u#e ( uv#er()( se $a se )a# gra$ -e gra$( (s+o*e)ka 'a -#egov $ola'ak, ve1 sa% +o se.( +os)o#( +osve -eov(s-o o$ glu+og +u)-(ka" O-a %o0e +ogle$a)( ( u-a)rag ( v($#e)( -a /or('o-)u kule gra$a u ko#e%u #e +u)-(k .(o ( uv#er()( se $a se kule -(su sru&(le, $a gra$ ( $al#e s)o#( ( 0(v( kao &)o #e s)a#ao ( 0(v(o $o $olaska +u)-(ka" O-a se %o0e ('$(g-u)( ('-a$ vre%e-a ( v($#e)( +rol#e1e ('a ( #ese- (s+re$, v($#e)( (s)ovre%e-o ras,v#e)a-o ,v(#e1e ( sa'rele +lo$ove" Mo0e -a)#era)( sli"ep)a $a +rogle$a ( vidi +u) ko#(% #e +ro&ao ( +u) ko#( #e +re$ -#(%" Sa%o -a% misao %o0e $a)( +rav( vid u%#es)o )og gru.og o+(+ava-#a ko#e sa$a -a'(va%o v($o%" 0amo mi#l"u moemo vid"eti. I *(% pro ledamo -e('.#e0-o 1e%o v($#e)( +ro&los) ( .u$u1-os)" *ro#lo i budu!e ne
vidimo samo zato #to ni#ta ne vidimo, ve! samo opipavamo, i to #to opipavamo nazivamo istinitim$ Ka$ pro ledamo i +ro&los) ( .u$u1-os) +os)a) 1e (s)(-()e" Po$#ela vre%e-a -a +ro&lo, sa$a&-#e ( .u$u1e +o#av(la se u+ravo s)oga &)o 0(v(%o ?-a o+(+>" Val#a pro ledati i o-a 1e -es)a)(" *ro#lost i budu!nost ne mo u biti neposto"e!e "er bez n"i& ne bi posto"ala ni sada#n"ost$ One bezuv"etno ne d"e posto"e, samo i& mi ne vidimo$ 0ada#n"ost kao suprotnost pro#losti i budu!nosti na"nezbil"ski"a "e od svi& nezbil"nosti$ Mora%o +r('-a)( $a se +ro&los), sa$a&-#os) ( .u$u1-os) -(*(% %e@uso.-o -e ra'l(ku#u, $a +os)o#( samo sada#n"ost, -o %( #e -e v($(%o, #er u svako% o$re@e-o% )re-u)ku os#e1a%o sa%o %al( ulo%ak )e sa$a&-#os)( ko#( $r0(%o '.(l#sk( +os)o#e1(%, -(#e*u1( '.(l#: sko +os)o#a-#e sve%u os)alo%" Ako )o +r('-a%o, -a& se +ogle$ -a sve &)o -as okru0u#e %ora s(l-o +ro%(#e-()(" @ri"eme o.(*-o s%a)ra%o a+s)rak,(#o% ko#u sa%( s)vara%o +ro%a)ra-#e% zbil"ski posto"e!e iban"a. O$-os-o, mislimo $a +ro%a)ra#u1( g(.a-#e (l( +ro%#e-e o$-osa %e@u s)var(%a, ( us+ore@u#u1( ra-(#e +os)o#e1e o$-ose s o-(%a &)o sa$ +os)o#e ( &)o 1e %o1( +os)o#a)( kas-(#e, ('vo$(%o ($e#u vre%e-a" Kol(ko #e )akvo gle$a-#e (s+rav-o v($#e) 1e%o kas-(#e" I$e#a vre%e-a sas)o#( se o$ +o#%a +ro&los)(, +o#%a sa$a&-#os)( ( +o#%a .u$u1-os)("
A)o se )(*e +o#%a +ro&los)( ( sa$a&-#os)(, +re%$a su vrlo -e#as-(, o-( su suglas-(" A)o se )(*e budu!nosti, gle$(&)a se uvel(ke ra'l(ku#u" Svakako %ora%o ra'%o)r()( teori"e budu!nosti, o-akve kakve su u %(sl( %o$er-og *ov#eka" Pos)o#e $v(#e glav-e )eor(#e : )eor(#a +re$o$re@e-os)( ( )eor(#a slo.o$-e .u$u1-os)(" *redodre2enost se $oka'u#e -a ova# -a*(-; ka0e se $a #e svak( .u$u1( $oga@a# re'ul)a) ra-(#(/ $oga@a#a ( u+ravo #e )a#, a -e $rug(, +ora$( o$re@e-og s%#era s-aga &)o (/ sa$r0e +re)/o$-( $oga@a#(" 3rug(% r(#e*(%a, )o '-a*( $a se .u$u1a '.(va-#a sas)o#e o$ +re)/o$-(/ ( ka$ .(s%o '-al( s-agu ( s%#er sv(/ '.(va-#a &)o su se $ogo$(la $o sa$a&-#eg )re-u)ka, )o #es) ka$ .(s%o '-al( sve +ro&lo, sa%(% )(% .(s%o '-al( i sve .u$u1e" 3o(s)a, ako $o.ro '-a%o sada#n"i trenutak u sv(% -#egov(% +o#e$(-os)(%a, ka)ka$ u(s)(-u %o0e%o prori)ati .u$u1-os)" Ako se +ror(,a-#e -e (s+u-( ka0e%o $a -(s%o znali sve #to "e bilo ( 'a(s)a v($(%o u +ro&los)( -ek( uzrok ko#( #e +ro%ak-uo -a&o# +a0-#(" Ide"a slobodne budu!nosti )e%el#( se -a %ogu1-os)( +ro('vol#-(/ +os)u+aka i slua"nosti -ov(/ ko%.(-a,(#a u'roka" Bu$u1-os) se s%a)ra (l( +osve -eo$re@e-o% (l( )ek $o-ekle o$re@e-o%, #er u svako% )re-u)ku %ogu -as)a)( -ove s-age, -ov( $oga@a#(, -ove +o#ave, ko#e -(su .e'ra'lo0-e, -o )ol(ko su -esu%#erl#(ve s u'ro,(%a, kao +r(%#er(,e +o0ar vel(kog gra$a ('a'va- #e$-o%
(skro%, $a (/ -e %o0e%o u'(%a)( u o.'(r -()( o$%#erava)(" Ta )eor(#a govor( $a #e$a- )e (s)( +os)u+ak %o0e +ro('ves)( ra'l(*()e +osl#e$(,e, (s)( u'rok ra'l(*()e u*(-keN ( #o& -avo$( +re)+os)avku o slo.o$-(% vol#-(% +os)u+,(%a *ov#eka, ko#( +o)+u-o %(#e-#a#u $al#-#a '.(va-#a u -#egovu 0(vo)u ( u 0(vo)u $rug(/ I#u$(" *rista#e teori"e predodre2enosti odvra!a"u da vol"ni, ne proizvol"ni, postup)i tako2er ovise o nekim uzro)ima poradi ko"i& su oni u odre2enom trenutku nuni i neizb"eni/ da ni#ta ni"e i ne moe biti 4slua"no5/ da mi slua"nim nazivamo samo ono emu, zbo na#e o ranienosti, ne vidimo uzroka/ i da su razliite posl"edi)e uzroka, ko"i nam se ine "ednakima, sto a #to su zapravo uzro)i razliiti, a samo se nama ine "ednakima "er i& nedovol"no dobro znamo i nedovol"no dobro vidimo$ Beskra#a- #e s+or ('%e@u )eor(#e o +re$o$re@e-os)( .u$u1-os)( ( )eor(#e o slo.o$-o# .u$u1-os)(" C( #e$-a -( $ruga )eor(#a -e %ogu re1( -(&)a &)o .( )a# s+or r(#e&(lo" O.#e su )eor(#e +o$#e$-ako ko&%ar-e" Gov#eka u0asava ( #e$a- ( $rug( +ogle$ -a 0(vo)" S #e$-e s)ra-e +osve%a&-#a /la$-a +re$o$re@e-os); bit !e ono #to !e biti$ Ako *ov#eka $u.oko +ro0%e )a ($e#a, klo-u) 1e $u/o%, v($#e)( u'alu$-os), .eskor(s-os), -e+o)re.-os) sv(/ -as)o#a-#a" Ni#ta se ne moe izmi"eniti$ O-o &)o 1e se su)ra $ogo$()( +re$o$re@e-o #e +r(#e $ese)(-e )(su1a go$(-a"
S $ruge s)ra-e, 0(vo) se -ala'( -a vr/u (gl(,e ko#( se -a'(va sada#n"ost, a o-a #e sa sv(/ s)ra-a okru0e-a .e'$a-o% -e:+os)o#a-#a, putovan"e u zeml"u ko"a "o# ne posto"i. I(vo) u sv(#e)u ko#( se u svako% )re-u ra@a ( u%(re, u ko#e%u se nikad ni#ta ne '* , " Ve1 #e u)vr@e-o $a ra'l(ka u %(&l#e-#(%a +os)o#( sa%o s o.'(ro% -a budu!nost/ u o$-osu -a +ro&los) sv( su slo0-( $a #e o-a +ro&la, $a #e v(&e -e%a i da "e bila onakva kakva "e bila$ H+ravo u )o%u #e kl#u* 'a ra'u%(#eva-#e +ogre&-os)( s/va1a-#a .u$u1-os)(" Ra$( se o )o%u $a #e na# odnos prema pro#losti i budu!nosti zapravo mno o sloeni"i no #to nam se ini$ H +ro&los)(, u o-o%e &)o #e ('a -as, -(#e sa%o o-o &)o #e .(lo 4(l( &)o s%o %( v($#el(9, ve1 % ono #to "e mo lo biti 4(l( o-o &)o %( -(s%o v($#el(9" Is)o )ako ( u .u$u1-os)( -(#e sa%o o-o &)o 1e .()( 4)#" &)o 1e%o v($#e)(9, ve! i sve ono #to moe biti 4)#" &)o %( -e1e%o v($#e)(9" *ro#lost i budu!nost "ednako su neodre2ene, "ednako posto"e u svim svo"im mo u!nostima i "ednako posto"e istovremeno sa sada#n"o#!u" Vre%e-o% -a'(va%o udal"enost &)o $(#el( '.(va-#a u -#(/ovu susl(#e$u ( +ove'u#e (/ u ra'l(*()e ,#el(-e" Ta u$al#e-os) le0( -a +rav,u ko#( se -ala'( u trodimenzionalnom p*osto*u" Ako )a# +rava, 'a%(sl(%o u +ros)oru, )o 1e /%t% nova protenost prostora.
Ta -ova +ro)e0-os) o$govara sv(% 'a/)#ev(%a ko#e %(, -a )e%el#u +re)/o$-(/ 'akl#u*aka, %o0e%o +r(+(sa)( *e)vr)o# $(%e-'(#(" O-a #e -esu%#erl#(va s %#ere-#(%a )ro$(%e-'(o-al-og +ros)ora kao &)o #e odina -esu%#erl#(va s *etro radom. O-a #e oko%()a -a sve +rav,e )ro$(%e-'(o-al-og +ros)ora ( -(#e +aralel-a -( s #e$-(% o$ -#(/" Kao 'akl#u*ak sve%u &)o #e ('lo0e-o %o0e%o re1( $a vri"eme, kako se o.(*-o s/va1a, -os( u se.( dvi"e ide"e+ ($e#u -ekog -a%a -e+o'-a)og +ros)ora 4*e)vr)e $(%e-'(#e9 ( ($e#u g(.a-#a u )o% +ros)oru" Ca&a s)al-a gre&ka #e u )o%u &)o -(ka$a -e v($(%o dvi"e ide"e u vre%e-u, ve1 uv(#ek sa%o #e$-u" O.(*-o u vremenu v($(%o ($e#u kre)a-#a, -o -e %o0e%o re1( o)ku$a, ka%o ( g$#e (l( u ko#e% +ros)oru" Ka)ka$, kao -+r" u o-(% )eor(#a%a ko#e su -as)o#ale ($e#u *e)vr)e $(%e-'(#e +ove'a)( s vre%e-o%, #avl#a se ($e#a -eke vrs)e prostora u vremenu, a 'a#e$-o s )(% i iban"a u tom prostoru. To #e 'a/)#ev novo vre%e-a, #er se g(.a-#e -e %o0e '.(va)( ('va- vre%e-a" I' )oga +ro('la'( $a vri"eme ($e (s+re$ -as +o+u) -a&e vlas)()e s#e-e ko#a u'%(*e ako #o# +r(la'(%o" Sve -a&e +re$o$0.e o kre)a-#u .e'-a$-o su '.rka-e #er, 'a%(sl(%o l( -ovu +ro)e0-os) +ros)ora ( mo u!nost iban"a u )o# -ovo# +ro)e0-os)(, vr(#e%e 1e o+e) o$%a/ (skrs-u)( +re$ -a%a ( +oka'a)( $a #e (s)o )ol(ko -era'#a&-#e-o kol(ko #e .(lo ( +r(#e" Val#a +r('-a)( $a s%o #e$-(% )er%(-o% vri"eme o'-a*(l( $v(#e ($e#e; ($e#u ?-ekog +ros)ora> ( ?($e#u g(.a-#e u )o% +ros)oru>" Pr( *e%u )o g(.a-#e u '.(l#( -e +os)o#(, a -a%a
se *(-( $a +os)o#( sa%o 'a)o &)o ne vidimo +ros)or vre%e-a" To #es), os#e1a# g(.a-#a u vre%e-u 4a -e%a g(.a-#a ko#e -(#e u vre%e-u9 #avl#a se s)oga &)o -a sv(#e) gle$a%o kao kro' usku +uko)(-u, ( v($(%o sa%o )rte pres"e)an"a rav-(-e vre%e-a s -a&(% )ro$(%e-'(o-al-(% +ros)oro%" 3akle, val"a priznati da "e duboko netona uvri"eena teori"a da ide"u vremena izvodimo iz opaan"a iban"a i da ona ni"e ni#ta dru o doli ide"a susl"ednosti ko"u opaamo u iban"u$ Moramo pri&vatiti upravo obrnuto, da "e ide"a iban"a nastala iz os"eta vremena ili iz os"e!a"a za vri"eme, t"$ iz os"eta ili os"e!a"a etvrte dimenzi"e prostora, ali iz nepotpuno os"e!a"a$ Nepotpuno os"e!an"e vremena ?etvrte dimenzi"e> . os"e!an"e kroz pukotinu . da"e nam os"e!a" iban"a, to "est stvara iluzi"u iban"a ko"e a zapravo nema, a um"esto ko"e a u zbil"i posto"i samo protenost u nama nedokuivom sm"eru$ Ge)vr)a $(%e-'(#a +ove'a-a #e s ?vre%e-o%> ( s ?kre)a-#e%>" Co etvrtu dimenzi"u -e1e%o s/va)()( $okle go$ -e s/va)(%o petu dimenzi"u. Prvo %ora%o $oku*()( +e)u kako .(s%o +o#%(l( *e)vr)u" *eta dimenzi"a #e oko%(,a -a rav-(-u vre%e-a, o-a v(s(-a -a ko#u se %ora u'$(g-u)( -a&a sv(#es) $a (s)ovre%e-o 'a%(#e)( +ro&lo, sa$a&-#e ( .u$u1e"
To #e .r$o -a ko#e se %ora +o+e)( +u)-(k $a s -#ega ugle$a gra$ (' ko#ega #e o)+u)ovao "uer i gra$ u ko#( 1e s)(1( sutra. Ca&a sv(#es) -ala'( se na ravnini, -a os-ov( )e oko%(,e" S)oga o-a -e v($( +ro&lo ( .u$u1eN s)oga o-a ni#ta ne vidi. Tek ako se u'$(g-e ('-a$ rav-(-e *e)vr)e $(%e-'(#e u s%#eru +e)e, -a&a 1e sv(#es) +o*e)( sagle$ava)( *u$es-( sv(#e) +ro&los)( ( .u$u1-os)( ko#( le0( s o.#e s)ra-e sa$a&-#os)(, o-a# sv(#e) ko#ega #e ( sa%o +os)o#a-#e ra-(#e o$r(,ala" *etu dimenzi"u val"a razmatrati ne kao dimenzi"u izvan svi"esti, ve! kao svo"stvo same svi"esti . kao onu )rtu ili prava) po ko"emu svi"est mora rasti$ Pr(#e -o &)o +re@e%o -a +o$ro.-(#e ra'%a)ra-#e o$-osa svi"esti prema vremenu, vra)(%o se #o& #e$-o% o$-os(%a vremena, -a&e% )ro$(%e-'(o-al-o% +ros)oru" Cas)o#e1( +ro%o)r()( vr(#e%e kao +re$%e), Ka-) ka0e $a o-o (%a #e$-u $(%e-'(#uN )#" o- #e vr(#e%e +re$o*avao kao ,r)u ko#a se +ro)e0e (' .esko-a*-e .u$u1-os)( u .esko-a*-u +ro&los)" M( s%o sv#es-( #e$-e )o*ke -a )o# ,r)(" Hv(#ek sa%o #e$-e )o*ke" Ta )o*ka -e%a $(%e-'(#e, #er o-o &)o o.(*-o -a'(va%o sa$a&-#o&1u sa%o #e -e$av-a +ro&los), a ka)ka$ ( skora .u$u1-os)" 3a l( #e $o(s)a )akoB Mo0e l( se re1( $a vr(#e%e (%a #e$-u $(%e-'(#uB
Go)ovo $a %o0e%o, sa%o s )o% ra'l(ko% &)o u vre%e-u %o0e%o -a1( dvi"e dimenzi"e, a -e #e$-u" Mr)a +rve $(%e-'(#e ($e re$o% u'ro*-e susl#e$-os)( +o#ava; +rvo u'rok, 'a)(% +osl#e$(,a; pri"e, sada, posli"e. Mr)a $ruge $(%e-'(#e ($e kro' istovremene +o#ave u +ros)oru; sada, sada, sada. To '-a*( $a sav -a& +ros)or %o0e%o s%a)ra)( dru om dimenzi"om vremena$ Ako se -a *as oslo.o$(%o ($e#e )ro$(%e-'(o-al-os)( +ros)ora ( u'%e%o ga sa%o kao ne#to &)o se -ala'( u o$re@e-o% o$-osu +re%a vre%e-u, s/va)() 1e%o $a se +ros)or %o0e +ro%a)ra)( kao ,r)a ko#a o$la'( u .esko-a*-os) +o +rav,u oko%()o% -a ,r)u vre%e-a" Za%(sl(%o .(lo ko#( )re-u)ak : 'a%(sl(%o $a ka'al#ka -a -a&e% sa)u +oka'u#e 1< /" H )o% )re-u)ku uvi"ek se -e&)o $oga$a, ( )o ne#to $oga@a se (s)ovre%e-o u ,(#elo% sve%(ru, )#" kao $a #e -a #e$-o# ,r)( ko#a #e oko%()a sa ,r)o% pri"e, sada i posli"e. H ,(#elo% sve%(ru )a# se )re-u)ak -a'(va sada$ H Pe)rogra$u, u Moskv(, u Par('u, u Ma$rasu, -a M#ese,u (l( S(r(usu : sv( )( sada su (s)ovre%e-(, -a #e$-o% su +rav,u" Svak( +o#e$(-( )re-u)ak .() 1e "edan za sav +ros)or sve%(ra, kao $a #e kro' sav +ros)or +ovu*e-a #e$-a ,r)a (l( kao $a #e sav +ros)or +ro)eg-u) u #e$-u ,r)u oko%()u -a ,r)u vre%e-a (' o-e )o*ke ko#u s%o ('$vo#(l(, )#" (' o-og )re-u)ka ko#( s%o ('$vo#(l(" 3akle, kao &)o u svako# )o*k( +ros)ora %o0e%o 'a%(sl()( )rtu vremena ko#a +rola'( kro' )u )o*ku, )#" kao &)o 'a svaku )o*ku +ros)ora %o0e%o 'a%(sl()( pri"e, sada i posli"e : +ro&los), sa$a&-#os) ( .u$u1-os) )e
)o*ke : -a (s)( -a*(- u svako# )o*k( vre%e-a 4u svako% )re-u)ku9 %o0e%o 'a%(sl()( )rtu ko#a +rola'( kro' )u )o*ku ( ($e +o +ros)oru" Pres#e,(&)a )(/ ,r)a )vore rav-(-u sve%(ra" To '-a*( $a sve%(r %o0e%o s/va)()( kao rav-(-u, a -#e'(-e $v(#e $(%e-'(#e su prostor svemira i vri"eme svemira, ko#e se kr(0a#u u svako# )o*k(" I' )oga %o0e%o ('ves)( 'akl#u*ak $a #e vr(#e%e +o svo#(% svo#s)v(%a istov"etno prostoru kao &)o su (s)ov#e)-e $v(#e ,r)e -a rav-(-(" O$-os-o, )o '-a*( $a, kao &)o se u +ros)oru s)var( ko#e %( o$#e$-o% v($(%o -e %ogu ('-e-a$a +o#av()(, ve1 %ora#u ( ra-(#e +os)o#a)(, )ako ( u vre%e-u ?'.(va-#a> +os)o#e +r(#e -o &)o okr'-u -a&u sv(#es) ( -as)avl#a#u +os)o#a)( ( -ako- &)o s%o se o$ -#(/ u$al#(l(" 3akle, +ro)e0-os) u vremenu #e +ro)e0-os) u -e+o'-a)o% prostoru, a -e sa%o ra'%ak &)o o$va#a #e$a- $oga@a# o$ $rugoga" Ca )a# -a*(- prostor se moe s&vatiti kao dru a dimenzi"a vremena, a vri"eme kao dru a dimenzi"a prostora$ Co, .u$u1( $a s%o sa%o uv#e)-o u'el( +ros)or kao ,r)u ( .u$u1( $a '-a%o $a +ros)or (%a )r( $(%e-'(#e, )o #e, s/o$-o )o%e, '*%-e!e etvrta dimenzi"a prostora. Co, ve1 s%o u+o'or(l( $a vr(#e%e -(#e #e$-os)ava-, ve1 slo0e-( +o#a%" To %ora%o (%a)( u v($u" O-o se sas)o#( o$ +o#%a nepoznato prostora ko#( o$la'( u +ro&los) ( .u$u1-os) ( o$ +o#%a prividno g(.a-#a u )o% +ros)oru"
Val#a -a% ra'%o)r()( +()a-#e o vre%e-u kao o prostornom po"mu, us+ore$()( ga s -a&(% $v#e%a +o'-a-(,a%a : sve%(ro% ( sv(#e&1u" I$e#a vre%e-a ra@a se (' -a&eg +o'-ava-#a sv(#e)a +reko os#e)(l-e 'a%#e$.e" Ve1 s%o (s)ak-ul( $a u+ravo 'a/val#u#u1( svo#s)v(%a -a&e os#e)(l-e 'a%#e$.e v($(%o sv(#e) kao kro' usku +uko)(-u" I' )oga se -a%e1u $va +()a-#a; 1" Za&)o sv(#es) kro' )u +uko)(-u -e v($( uvi"ek isto) Za&)o se ('a +uko)(-e $oga@a#u +ro%#e-e ko#e s)vara#u (lu'(#u kre)a-#a, )#" -a ko#( se -a*(- ( 'a&)o 2okus -a&e 'a%#e$.e +re%#e&)a +o +o#av-o% sv(#e)uB Pr( sve%u )o%e -e s%(#e%o 'a.orav()( $a kro' (s)u +uko)(-u kro' ko#u v($(%o sv(#e), %( gle$a%o ( se.e kao -a $(o sv(#e)a ( u se.( v($(%o +ro%#e-e sl(*-e +ro%#e-a%a u sve%u os)alo%e" <" Za&)o -e %o0e%o +ro&(r()( +uko)(-uB Poku&a) 1e%o o$govor()( -a )a +()a-#a" O+e) 'a%(sl(%o sve%(r kao rav-(-u sa $v(#e $(%e-'(#e : vre%e-o% ( +ros)oro%" Ako 'a%(sl(%o o$-os -a&e 'a%#e$.e +re%a )o# rav-(-( %ora) 1e%o +r('-a)( $a -a&a 'a%#e$.a 0(v(, $a )ako ka0e%o, na samo" ravnini uv(#ek u -eko% s#e,(&)u ,r)e vre%e-a sa ,r)o% +ros)ora, ( -(ka$ se -e u'$(0e ('-a$ )e rav-(-e" Ka$ .( se 'a%#e$.a %ogla u'$(g-u)( ('-a$ )e rav-(-e, o-a .( .e' su%-#e (s+o$ se.e v($#ela %-ogo ve1u kol(*(-u '.(va-#a istovremeno, -ego &)o o.(*-o v($( ka$ se -ala'( -a rav-(-(" Kao &)o *ov#ek ka$ se +o+-e -a .r$o (l( le)( u
.alo-u istovremeno i od"ednom v($( vrlo %-ogo s)var( ko#e -e %o0e (s)ovre%e-o ( o$#e$-o% v($#e)( ako se -ala'( -a 'e%l#( : u s#e,(&)u $v(#u oko%(,a ko#(%a se %#er( +ovr&(-a 'e%l#e; -+r" kre)a-#e ususre) $va#u vlakova ko#( se %ora#u su$ar()(N +r(.l(0ava-#e -e+r(#a: )el#skog o$re$a us-ulo% logoruN $va gra$a o$vo#e-a +la-(-sk(% la-,e% ()$", )ako ( u ovo% slu*a#u zam"edba, uzdiu!i se iznad ravnine na ko"o" obino ivi, mora istovremeno vid"eti po"ave ko"e su obino" zam"edbi podi"el"ene vremenskim razdobl"ima$ To !e biti one po"ave ko"e obina svi"est nikada ne vidi za"edno kao uzrok i posl"edi)u/ rad i zarada nova)a/ zloin i kazna/ kretan"e vlakova ususret "edan dru ome i n"i&ov sudar/ pribliavan"e nepri"atel"a i sukob/ izlaz i zalaz sun)a/ "utro, dan, veer i no!/ prol"e!e, l"eto, "esen i zima/ ro2en"e, ivot i smrt ov"eka$ *ri takvom podizan"u vidni kut !e se pove!avati, a trenutak #iriti$ Ako 'a%(sl(%o 'a%#e$.u ko#a #e ('-a$ na#e svi"esti, ko#a (%a ve1( v($-( ku), )a 1e 'a%#e$.a .()( u s)a-#u o.u/va)()( (s)ovre%e-o, )#" kao "edan trenutak sve &)o se za nas '.(va u o$re@e-o% vre%e-sko% ra'$o.l#u : %(-u)(, sa)u, $a-u, %#ese,u" H-u)ar to trenutka )akva 'a%#e$.a -e1e .()( u s)a-#u o$vo#()( pri"e, sada i posli"e, 'a -#u 1e sve )o .()( sada$ Svo#s)va ?vre%e-a> ko#a se %ogu ('ves)( (' svega &)o #e $osa$ re*e-o o%ogu1ava#u -a% $a sve%(r ra'%a)ra%o kao rav-(-u ko#a #e, gle$a-a u #e$-o% +rav,u, +ros)or, a u $rugo% oko%(,a -a +rv( +rava, : vr(#e%e" Pr()o% #e svako g(.a-#e +o +rav,u +ros)ora g(.a-#e +o +rav,u vre%e-a, o$-os-o +ro%#e-a
+ros)or-(/ o$-osa +ro%#e-a #e ( vre%e-sk(/, *ak ( ka$ %( )o -e 'a+a0a%o" To se v#ero#a)-o $oga@a s)oga &)o se +ros)or ( vr(#e%e samo uv"etno %ogu +r(ka'a)( kao rav-(-a" H '.(l#( #e -#(/ov o$-os ('u'e)-o slo0e-" *rostor ima protenost u tri dimenzi"e$ @ri"eme "e okomito na svaku od ti& dimenzi"a$ 0vaka prom"ena u prostornom poloa"u "e i prom"ena poloa"a u vremenu$ S +u-(% +ravo% %o0e%o re1( $a se -e ('vo$( ?vr(#e%e> (' ?g(.a-#a>, ve1 se g(.a-#e os#e1a 'a/val#u#u1( os"e!a"u vremena. M( (%a%o )a# os#e1a# ( 'a)o os#e1a%o g(.a-#e" 3a -e%a%o os#e1a#a vre%e-a -e .(s%o os#e1al( g(.a-#e" Sa% ?os#e1a# vre%e-a> u .()( #e rani)a (l( povr#ina -a&eg ?os#e1a#a +ros)ora>" Ta%o g$#e svr&ava ?os#e1a# +ros)ora> +o*(-#e ?os#e1a# vre%e-a>" Ra'#as-(l( s%o $a #e ?vr(#e%e> +o svo#(% svo#s)v(%a (s)ov#e)-o ?+ros)oru>, )#" o-o (%a sve '-a*a#ke protenosti prostora. Co %( ga -e os#e1a%o kao +ro)e0-os) +ros)ora, ve1 kao vri"eme, )#" kao -e&)o +ose.-o &)o se -e $a ('ra'()( $rug(% r(#e*(%a, -era'$vo#-o o$ iban"a. Ces+oso.-os) $a se vr(#e%e os#e)( +ros)or-o +o)#e*e o)u$a &)o #e os#e1a# vre%e-a ne"asni os"e!a" prostora, os#e1a-#e% vre%e-a %( %u)-o os#e1a%o -ove '-a*a#ke +ros)ora &)o +re%a&u#u +o$ru*#e )r(#u $(%e-'(#a" Po'-a)( %a)e%a)(*ar R(e%a-- s/va)(o #e $a se u +()a-#u o v(&(% $(%e-'(#a%a vri"eme na neki nain prevodi u prostor i $r0ao #e $a #e %a)er(#al-( a)o% ulaz etvrte dimenzi"e u trodimenzionalni prostor$
H #e$-o# svo#o# k-#('( 8%nton vrlo 'a-(%l#(vo govor( o ?'ako-u +ovr&(-a>; ?H +r(ro$( se *es)o sre1e o$-os +ovr&(-e +re%a )(#elu (l( )(#ela +re%a v(&e% )(#elu" Povr&(-a -(#e -(&)a $rugo $ol( o$-os ('%e@u $v(#e s)var(" 3va )(#ela se $o$(ru#u" Povr&(-a #e o$-os #e$-oga +re%a $rugo%e"> Ako se -a& +ros)or -ala'( u (s)o% o$-osu +re%a v(&e% +ros)oru kao +ovr&(-a +re%a -a&e% +ros)oru, o-$a #e %o0$a -a& +ros)or $o(s)a +ovr&(-a, )#" %#es)o $o$(ra $va#u +ros)ora v(&eg re$a; ?Za-(%l#(vo #e uo*()( *(-#e-(,u $a 'a +ovr&(-u )eku1(-e vr(#e$e 'ako-( $ruga*(#( o$ 'ako-a ko#( vr(#e$e u-u)ar )eku1(-e" Pos)o#( ,(#el( -(' *(-#e-(,a, 'a#e$-o gru+(ra-(/ +o$ -a'(vo% >+ovr&(-ske -a+e)os)(?, ko#e su vrlo va0-e u 2('(,( ( ko#e u+ravl#a#u +o-a&a-#e% +ovr&(-e )eku1(-e" @rlo "e lako mo u!e da su zakoni na#e 5povr#inske napetosti4 vi#e svemira$5 svemira
Ako +ovr&(-u s%a)ra%o medi"em &)o le0( ('%e@u $va )(#ela, o-$a o-a s(gur-o -e1e (%a)( )e0(-e, ve1 1e .()( %o1-o sre$s)vo +re-o&e-#a v(.ra,(#a s #e$-og )(#ela -a $rugo" C(#e -al(k -( -a kakvu $rugu )var #er #u se -(ka$a -e %o0e ('.#e1(" Ma kakav savr&e-( vakuu% s)vor(l( ('%e@u $va )(#ela, u )o% 1e vakuu%u .()( (s)o )ol(ko -e+o'-a)og %e$(#a 4)#" +ovr&(-e9 kol(ko #e .(lo ( +r(#e" Ma)er(#a 1e slo.o$-o +rola'()( kro' )a# %e$(#" V(.ra,(#e )og %e$(#a )rga) 1e $(#elove %a)er(#e" I -e/o)(,e 1e se
('ves)( 'akl#u*ak $a )a# %e$(# -(#e -al(k -( -a ko#u $rugu )var" O-a +os#e$u#e svo#s)va ko#a se )e&ko %ogu %e@uso.-o ('%(r()(" Pos)o#( l( u -a&e% (skus)vu (&)a &)o o$govara )o% %e$(#uB Mo0e%o l( 'a%(sl()( %e$(# kro' ko#( se )var slo.o$-o kre1e, al( ko#( (s)o )ako svo#(% v(.ra,(#a%a %o0e ra'ara)( sas)av %a)er(#eN %o0e%o l( 'a%(sl()( %e$(# ko#( #e +r(su)au svako% +ra'-o% +ros)oru, +ro$(re u sva )(#ela, a +r()o% #e -e%#erl#(v ( -eos#e)l#(vB ?Ma)er(#a> ko#a (%a sva )a svo#s)va -a%a #e +o'-a)a ( -a'(va%o #e ?e)ero%>" Svo#s)va e)era s)al-( su +re$%e) '-a-s)ve-og (s)ra0(va-#a" Co s o.'(ro% -a sva ('-ese-a ra'%(&l#a-#a .(lo .( 'a-(%l#(vo +ro%o)r()( sv(#e) s +re)+os)avko% $a %( -(s%o uro-#e-( u e)er, ve1, $a )ako ka0e%o, s)o#(%o -a -#e%uN +r( *e%u #e ?e)er> sa%o $o$(r-a +ovr&(-a $va#u v(&e$(%e-'(o-al-(/ )(#ela" H(-)o- ov$#e ('ra0ava -eo.(*-o 'a-(%l#(vu %(sao" O'.l(0ava ($e#u ?e)era>, ko#a #e u %a)er(#al(s)(*ko%, (l( *ak e-erg(s)(*ko% s/va1a-#u %o$er-e 2('(ke +osve .es+lo$-a ( vo$( sa%o u sl(#e+u ul(,u, s ($e#o% ?vre%e-a>" Za -# e)er u +rvo% re$u -(#e )var, ve1 sa%o ?+ovr&(-a>, ?gra-(,a> nee a$ Co *egaB O+e) -e tvari, ve1 sa%o +ovr&(-a, gra-(,a, +re$(o "edno oblika zam"edbe ( +o*e)ak $rugog " " "
Ov$#e su, #e$-o% re*e-(,o%, sru&e-( '($ov( ( ogra$e %a)er(#al(s)(*ke sl(#e+e ul(,e ( +re$ -a&o% %(sl( se o)kr(va#u &(rok( o.'or( -ov(/ ( -e(s)ra0e-(/ v($(ka"
POGLAVLJE V
>et'e*o0%!enz%on (n% p*osto*. 4V*e!ensko t%-e(o4" L%n. *%* . O/(%k (-u0sko. t%-e( o0 *o@en- 0o s!*t% k o p*o!-en(-%' 'e(%)%n . Nesu!-e*(-%'ost t*o0%!enz%on (no. ( )et'e*o0%!enz%on (no. t%-e( . Ne=tono=% 1(uent%. Nez/%(-nost st (n%+ 'e(%)%n . Desn % (%-e' *uk u t*o0%!enz%on (no! % )et'e*o0%!enz%on (no! p*osto*u. R z(%ke %z!e@u t*o0%!enz%on (no. % )et'e*o0%!enz%on (no. p*osto* . Ne 0' * z(%)%t p*osto* " 'e, 0' * z(%)%t n )%n z !-e,%' n- -e0no. te %sto. s'%-et . Ako +oku&a%o 'a%(sl()( *e)vero$(%e-'(o-al-( +ros)or, )o 1e .()( .esko-a*-o +o-avl#a-#e -a&eg +ros)ora, -a&eg .esko-a*-og )ro$(%e-'(o-alog +o$ru*#a, kao &)o #e ,r)a .esko-a*-o +o-avl#a-#e )o*ke" M-ogo )oga &)o s%o ra-(#e rekl( .() 1e -a% +u-o #as-(#e ka$ +r(/va)(%o $a ?*e)vr)u $(%e-'(#u> val#a )ra0()( u vremenu$ Pos)a) 1e #as-o &)o '-a*( $a se *e)vero$(%e-'(o-al-o )(#elo %o0e s/va)()( kao )rag g(.a-#a )ro$(%e-'(o-al-og )(#ela u +ros)oru +o +rav,u ko#( se ne nalazi u n"emu$
*rava) ko"i se ne nalazi u trodimenzionalnom prostoru, po ko"emu se iba svako trodimenzionalno ti"elo, prava) "e vremena$ Svako )ro$(%e-'(o-al-o )(#elo, posto"e!i, g(.a se u vre%e-u ( os)avl#a )rag svoga g(.a-#a u o.l(ku vre%e-skog (l( *e)vero$(%e-'(o-al-og )(#ela" Pora$( svo#s)ava -a&eg 'a%#e$.e-og a+ara)a %( )o )(#elo -(ka$a -e v($(%o ( -e os#e1a%o" V($(%o sa%o -#egov pres"ek, ko#( ( -a'(va%o )ro$(%e-'(o-al-(% )(#elo%" S)oga vrlo gr(#e&(%o ka$ %(sl(%o $a #e )ro$(%e-'(o-al-o )(#elo sa%o +o se.( -e&)o '.(l#sko" O-o #e sa%o pro"ek)i"a *e)vero$(%e-'(o-al-og )(#ela, -#egov )rag, sl(ka -a na#o" ravnini. Ge)vero$(%e-'(o-al-o )(#elo #e .esko-a*-( .ro# )ro$(%e-'(o-al-(/ )(#ela" To #es), *e)vero$(%e-'(o-al-o )(#elo #e .esko-a*-( .ro# trenutaka posto"an"a )ro$(%e-'(o-al-og )(#ela, -#egov(/ s)a-#a ( +olo0a#a" Tro$(%e-'(o-al-o )(#elo ko#e %( v($(%o sa%o #e l(k, #e$ao$ -('a s-(%aka -a 2(l%sko# )ra,(" Ge)vero$(%e-'(o-al-( +ros)or : vr(#e%e : 'a+ravo #e ra'%ak ('%e@u o.l(ka, s)a-#a ( +olo0a#a (s)og )(#ela 4( ra'l(*()(/ )(#ela, )#" )(#ela ko#a se -a%a *(-e ra'l(*()(%a9" Ra'%ak o$va#a )e o.l(ke, s)a-#a ( +olo0a#e ( +ove'u#e (/ u -eke -a%a -era'u%l#(ve ,#el(-e" Ta -a%a -es/va)l#(va ,#el(-a %o0e .()( o.l(kova-a u vre%e-u o$ -ekog 2('(*kog )(#ela ( o$ razliiti& )(#ela" Lak&e -a% #e 'a%(sl()( vremensku 5)"elinu ako se o$-os( -a "edno 2('(*ko )(#elo"
Ako u'%e%o 2('(*ko )(#elo *ov#eka, u -#e%u 1e%o os(% ?%a)er(#e> -a1( ne#to, $o$u&e +ro%#e-l#(vo, -o .e' su%-#e uv(#ek "ednako o$ ro@e-#a $o s%r)(" Ka$ se +r(s#e1a%o l(,a (l( l(ka *ov#eka ko#( #e $aleko (l( #e u%ro, %( se s#e1a%o u+ravo )oga nee a$ To #e =in a 3arira (-$(#ske 2(lo'o2(#e, )o #es) oblik u ko"i "e uoblieno na#e (iziko ti"elo ?4Ta"no uen"e5, S. P. 7( ' &k A" Is)o*-#a*ka 2(lo'o2(#a $r0( $a #e 2('(*ko )(#elo -e&)o nestalno, -e&)o &)o #e u v#e*()o# razm"eni s okol(-o%" Ges)(,e $ola'e ( o$la'e" Za seku-$u )(#elo ve1 -(#e a+solu)-o o-o &)o #e .(lo seku-$u +r(#e" 3a-as ve1 -(#e u vel(ko# %#er( o-o &)o #e .(lo #u*er" Za se$a% go$(-a )o #e ve! posve dru o ti"elo. Co, .e' o.'(ra -a )o, ne#to uv(#ek os)a#e, o$ ro@e-#a $o s%r)(; )o %o0e %(#e-#a)( ('gle$, -o uv(#ek os)a#e (s)o" To #e L(-ga Aar(ra" L(-ga Aar(ra #e o.l(k, slika, %(#e-#a se, a os)a#e ista$ Za %a)e%a)(*ara #e )o prom"enl"iva veliina$ Svaka sl(ka *ov#eka ko#u %( %o0e%o +r(s+o$o.()( se.( -(#e =in a 3arira. Co, poku#amo li oblikovati mentalnu sliku ov"eka . za&va!enu u vremenu . od ro2en"a do smrti, sa svim po"edinostima i )rtama d"etin"stva, zrele dobi i starosti, to !e biti =in a 3arira$ Sve stvari (%a#u oblik. Ka0e%o $a se svaka s)var sas)o#( o$ materi"e i o$ oblika$ Po$ ?%a)er(#o%>, kako s%o ve1 rekl(, +o$ra'u%(#eva%o u'roke $ugog -('a %(#e&a-(/ os#e)(l-(/ 'a%#e$.(" Co, %a)er(#u .e' o.l(ka -e 'a%#e1u#e%o, *ak -e %o0e%o razmi#l"ati o %a)er(#( .e'
o.l(ka" O o.l(ku, +ak, %o0e%o ra'%(&l#a)( ( 'a%(&l#a)( ga .e' %a)er(#e" 0tvar, )#" s+o# o.l(ka ( %a)er(#e, -(ka$a -(#e stalna, o-a se uv(#ek )(#eko% vre%e-a %(#e-#a" Ta #e ($e#a $ala Ne=tonu %ogu1-os) $a ra'v(#e svo#u )eor(#u o (luentima i (luksionima$ CeK)o- #e $o&ao $o 'akl#u*ka $a u +r(ro$( -e +os)o#e stalne vel(*(-e" Pos)o#e sa%o prom"enl"ive 'e(%)%ne" nestalne . (luenti. Pro%#e-e +o#e$(-a*-(/ 2lue-a)a CeK)o- #e -a'vao (luksionima$ S gle$(&)a )e )eor(#e stalne veliine su zami#l"ene veliineN sve zbil"sko v#e*-o ( -e+rek($-o tee, kre1e se, %(#e-#a seN -( #e$a- )re-u)ak -e +o-avl#a $oslov,e +re)/o$-(" Co stvar, %(#e-#a#u1( se -e+rek($-o u vre%e-u, ka$&)o vrlo )e%el#()o ( .r'o, +o+u), +r(%#er(,e, 0(vog )(#ela, (+ak os)a#e ista. Ti"elo ov"eka u mladosti, ti"elo ov"eka u starosti . to "e isto ti"elo, premda znamo da u starom ti"elu ni"e ostalo ni "edno atoma mlado ti"ela$ Materi"a se mi"en"a, no ne#to osta"e$ To ne#to "e =in a 3arira$ I =in a 3arira -a% se *(-( +ro%#e-l#(vo%, -es)al-o% vel(*(-o%, #er uv(#ek v($(%o #e$a- o$ -#e'(-(/ $(#elova, a -(ka$a o$#e$-o% ( *()avu" CeK)o-ova )eor(#a )o*-a #e 'a )ro$(%e-'(o-al-( sv(#e) ko#( +os)o#( u vre%e-u" H )o% sv(#e)u -(&)a -(#e s)al-o" Sve #e +ro%#e-l#(vo, #er svakog sl#e$e1eg )re-u)ka s)var v(&e -(#e o-a &)o #e .(la +r(#e" S)al-e su sa%o -e'.(l#ske, 'a%(&l#e-e s)var(N '.(l#ske su +ro%#e-l#(ve, -es)al-e" Co, +ogle$a%o l( +a0l#(v(#e, v($#e) 1e%o $a #e )o (lu'(#a" Tro$(%e-'(o-al-e s)var( su -e'.(l#ske" O-e -e %ogu .()(
'.(l#ske #er -e +os)o#e u '.(l#(, kao &)o -e +os)o#( ima inarni pres"ek ti"ela$ H #e$-o% o$ +re$ava-#a sa.ra-(/ u k-#('( 4*luralistiki svemir5 p*o1. J !es uka'u#e -a +r(%#e$.u +ro2" Bergso-a $a '-a-os) uv(#ek +rou*ava sa%o t svemira, )#" -e sve%(r u ,#el(-(, ve1 sa%o trenutak, o$s#e*ak vre%e-a sve%(ra" Svo#s)va *e)vero$(%e-'(o-al-og +ros)ora .() 1e -a% #as-(#a ako $e)al#-o us+ore$(%o )ro$(%e-'(o-al-( +ros)or s +ovr&(-o% ( ra'#as-(%o ra'l(ke %e@u -#(%a" H k-#('( 4Novo doba misli5 ;inton +o%-o (s+()u#e )e ra'l(ke" O- 'a%(&l#a na ravnini $va (' +a+(ra ('re'a-a #e$-aka +ravoku)-a )roku)a, +rav(% ku)ov(%a okre-u)a -a ra'l(*()e s)ra-e" T( su )roku)( +o)+u-o #e$-ak(, al( poradi nee a posve razliiti" Je$a- #e +rav(% ku)o% okre-u) -a $es-u s)ra-u, a $rug( -a l(#evu" Ako -e)ko /o1e )e )roku)e u*(-()( potpuno istov"etnima, %o1( 1e )o ura$()( samo pomo!u trodimenzionalno prostora" O$-os-o, "edan trokut treba uzeti, okrenuti i vratiti na ravninu$ Tada !e to biti dva istov"etna, potpuno "ednaka trokuta" Co, $a se )o -a+rav(, )roku) val#a sk(-u)( s rav-(-e u )ro$(%e-'(o-al-( +ros)or ( u -#e%u ga okre-u)(" Ako se trokut ostavi na ravnini, nikada a se ne moe uiniti istov"etnim dru ome, a da se istovremeno sauva odnos me2u kutovima dva"u trokuta$ Ako se )roku) sa%o okre1e -a rav-(-(, )a# 1e se o$-os -aru&()(" H -a&e% sv(#e)u (%a l(kova +o)+u-o a-alog-(/ )(% $va%a )roku)(%a"
?Z-a%o -eke o.l(ke ko#( su %e@uso.-o +o)+u-o #e$-ak(, -o (+ak -e %ogu 'au'(%a)( (s)( +ros)or, ( ko#e -e %o0e%o +r(s(l()( $a se %e@uso.-o +o$u$ara#u : -( u '.(l#( -( u %a&)("> Ako +ogle$a%o svo#e ruke #as-o 1e%o v($#e)( $a su o-e vrlo slo0e- slu*a# -es(%e)r(*-e sl(*-os)(" O-e su u (s)( %a/ -al(k ( +o)+u-o ra'l(*()e" Je$-a #e desna, $ruga li"eva. M( %o0e%o 'a%(sl()( sa%o #e$a- -a*(- $a $v(#e ruke u*(-(%o +o)+u-o (s)(%a" ?Ako u'%e%o rukav(,u $es-e ruke ( rukav(,u l(#eve, o-e se -e1e +o$u$ara)(, kao &)o se -( $es-a ruka -e +o$u$ara s l(#evo%" Co, +reokre-e%o l( #e$-u rukav(,u, o-e 1e se +o$u$ara)(" Ako 0el(%o 'a%(sl()( $a #e $es-a ruka #e$-aka l(#evo# %ora%o #e %(&l#u +reokre-u)(, )#" +rovu1( #e kro' -#u sa%u" Ka$ .( )akva ra$-#a .(la %ogu1a, $o.(l( .(s%o $v(#e +o)+u-o #e$-ake ruke"> Co, )akva .( ra$-#a .(la %ogu1a sa%o u +ros)oru v(&(/ $(%e-'(#a, kao &)o #e okre)a-#e )roku)a %ogu1e sa%o u +ros)oru v(&e% o$ +ros)ora rav-(-e" Mogu1e #e $a, *ak ( u' +os)o#a-#e *e)vero$(%e-'(o-al-og +ros)ora, -(#e %ogu1e +reokre-u)( ruku -ao+ako, +rovu1( #e kro' -#u sa%u, s ra'loga -eov(s-(/ o geo%e)r(#sk(% uv#e)(%aN +r(%#er(,e '.og 2('(olo&k(/ ra'loga" Co, )o -e %(#e-#a +r(%#er" S)var( +o+u) ('okre)a-#a ruke )eor(#sk( %ora#u .()( %ogu1e u *e)vero$(%e-'(o-al-o% +ros)oru, #er se u )o% +ros)oru %ora#u $o$(r(va)(, (l( %ora#u (%a)( %ogu1-os) $a se $o$(ru#u ra'l(*()e, *ak vrlo u$al#e-e )o*ke -a&eg +ros)ora ( vremena. 0ve toke lista papira ko"i lei na stolu odvo"ene su "edna od dru e$ Uzmemo li list sa stola, moemo a
preklopiti pribliava"u!i pritom bilo ko"e toke$ Ako u "ednom u lu pi#e *etro rad, a u dru om Madras, to nas ne moe spri"eiti da te u love preklopimo za"edno$ %atim, ako u "ednom u lu pi#e BCBD$ odina, a u dru om BEBD, i oni se mo u presaviti tako da se dodiru"u$ Ako "e u "ednom u lu odina napisana )rvenom tintom, a tinta se ni"e osu#ila, bro"ke se mo u otisnuti u dru om u lu$ Ako se posli"e to a list ra#iri i poloi na stol, ov"eku ko"i ne zna da se papir moe skinuti sa stola i presavi"ati u svim prav)ima bit !e nepo"ml"ivo kako se bro"ka iz "edno u la mo la pretisnuti na dru om$ %a n"e a !e biti nedokuiva mo u!nost dodirivan"a udal"eni& toaka lista, i ostat !e mu nes&vatl"ivo dokle od bude mislio o listu samo u dvodimenzionalnom prostoru$ <im list papira zamisli u trodimenzionalnom prostoru ta !e mu mo u!nost postati zbil"skom i oitom$ Is+()u#u1( o$-os *e)vr)e $(%e-'(#e +re%a -a%a +o'-a)(% )r(%a $(%e-'(#a%a, %ora%o +r('-a)( $a #e na#a eometri"a oito nedostatna za ispitivan"e vi#e prostora$ Ra-(#e #e uka'a-o $a #e *e)vero$(%e-'(o-al-o )(#elo -esu%#erl#(vo )ro$(%e-'(o-al-o%e, kao &)o #e odina -esu%#erl#(va *etro radu. Posve #e #as-o 'a&)o #e )o )ako" Ge)vero$(%e-'(o-al-o )(#elo se sas)o#( o$ .esko-a*-o vel(kog .ro#a )ro$(%e-'(o-al-(/ )(#ela" S)oga o-a -e %ogu (%a)( 'a#e$-(*ku %#eru" U usporedbi sa etverodimenzionalnim, trodimenzionalno ti"elo "e analo no toki uspore2eno" sa )rtom$
Kao &)o #e )o*ka nesum"erl"iva sa ,r)o%, ,r)a s +ovr&(-o%, +ovr&(-a s )(#elo%, )ako #e )ro$(%e-'(o-al-o )(#elo -esu%#erl#(vo sa *e)vero$(%e-'(o-al-(%" Jas-o #e 'a&)o #e )ro$(%e-'(o-al-a geo%e)r(#a -e$os)a)-a 'a o$re@(va-#e poloa"a *e)vero$(%e-'(o-al-og +o$ru*#a u o$-osu -a )ro$(: %e-'(o-al-( +ros)or" Kao &)o #e u #e$-o$(%e-'(o-al-o# geo%e)r(#(, )#" -a ,r)(, -e%ogu1e o$re$()( poloa" rav-(-e, ko#e #e s)ra-(,a o$re@e-a ,r)aN kao &)o se -a rav-(-( : u $vo$(%e-'(o-al-o# geo%e)r(#( : -e %o0e o$re$()( +olo0a# )(#ela, ko#ega #e s)ra-(,a o$re@e-a rav-(-a, )ako #e u )ro$(%e-'(o-al-o# geo%e)r(#(, u )ro$(%e-'(o-al-o% +ros)oru, -e%ogu1e o$re$()( *e)vero$(%e-'(o-al-( +ros)or" Hkra)ko, kao &)o #e +la-(%e)r(#a -e$os)a)-a 'a (s+()(va-#e +()a-#a s)ereo%e)r(#e, )ako #e s)ereo%e)r(#a -e$os)a)-a 'a +rou*ava-#e *e)vero$(%e-'(o-al-og +ros)ora" Kao 'akl#u*ak sve%u &)o #e re*e-o %o0e se +o-ov()( $a #e svaka )o*ka -a&eg +ros)ora +res#ek ,r)e v(&eg +ros)ora, (l( kako #e )o ('ra'(o Riemann8 materi"alni atom "e m"esto ulaska etvrte dimenzi"e u trodimenzionalni prostor$
3a se +r(.l(0(%o +ro.le%u v(&(/ $(%e-'(#a ( v(&eg +ros)ora +o-a#+r(#e %ora%o s/va)()( .() +o$ru*#a v(&(/ $(%e-'(#a ( -#egova svo#s)va u us+ore$.( s )ro$(%e-'(o-al-(% +o$ru*#e%" Tek )a$a 1e .()( %ogu1e )o*-(#e (s+()(va)( )o +o$ru*#e ( o.#as-()( 'ako-e ko#( u -#e%u vla$a#u" A)o %ora%o s/va)()(B G(-( %( se $a +o-a#+r(#e %ora%o s/va)()( $a se )u ra$( -e o $va +ros)or-o ra'l(*()a +o$ru*#a : (l( -e o $va +o$ru*#a o$ ko#(/ #e #e$-o 4o+e) +ros)or-o, ?geo%e)r(#sk(>9 $(o $rugoga, : ve1 o dva naina zam"e!ivan"a "edno isto svi"eta, "edno prostora" Za)(% moramo s&vatiti da svi nama poznati predmeti ne posto"e samo u onim kate ori"ama u ko"ima i& mi zam"e!u"emo, ve! u bezbro" dru i& kate ori"a ko"e mi ne znamo ili nismo u stan"u znati kako da i& os"etilima zami"etimo$ Prvo %ora%o -au*()( misliti o s)var(%a u $rug(% ka)egor(#a%a, 'a)(% (/ +re$o*ava)( se.(, o-ol(ko kol(ko s%o )o u s)a-#u, u $rug(% ka)egor(#a%a" Tek -ako- )oga %o0e%o ra'v()( s+oso.-os) $a s)var( 'a%#e1u#e%o u v(&e% +ros)oru ( $a os#e1a%o sa% ?v(&( +ros)or>" Ili "e moda pri"e sve a neop&odna izravna zam"edba sve a ono a #to u svi"etu ko"i nas okruu"e ne ulazi u okvir tri"u dimenzi"a, #to opsto"i izvan kate ori"a vremena i prostora, sve a #to smo navikli drati neposto"e!im$
O+1e-()o s%o -av(kl( s%a)ra)( '.(l#sk( +os)o#e1(% sa%o o-o &)o se %o0e %#er()( u $u0(-u, &(r(-u ( v(s(-u" Co, kako s%o ve1 rekl(, -u0-o #e +ro&(r()( gra-(,e zbil"ski posto"e!e $ M"erl"ivost #e o$v(&e gru.( kr()er(# +os)o#a-#a, #er #e sa%a %#erl#(vos) ( -e%#erl#(vos) o$ve1 uv#e)-( +o#a%" 3akle, %o0e%o re1( $a #e 'a +r(.l(0ava-#e )o*-o% (s)ra0(va-#u +o$ru*#a v(&(/ $(%e-'(#a v#ero#a)-o +o)re.-o uv#ere-#e, &)o +o)#e*e (' ('rav-og os#e)a, $a %-oge s)var( ko#e ne mo u biti m"erene +os)o#e (s)o )ol(ko '.(l#sk(, *ak ( '.(l#sk(#e o$ %-og(/ m"erl"ivi&.
POGLAVLJE VI
Meto0e %st* 6%' np*o/(e! '%#%+ 0%!enz%- . S(%)nost %z!e@u z !%#(-en%+ s'-eto' * z(%)%t%+ 0%!enz%- . Je0no0%!enz%on (n% s'%-et n &*t%. 4P*osto*5 % 4'*%-e!e4 -e0no0%!enz%on (no. /%, . D'o0%!enz%on (n% s'%-et n * 'n%n%. 4P*osto*5 % 4'*%-e!e5" 4ete*5" 4! te*%- 4 % 4k*et n-e5 0'o0%!enz%on (no. /%, . 9/%(-nost % %(uz%- n * 'n%n%. Ne!o.u,nost 0 se '%0% 4kut4. 3ut k o k*et n-e. D'o0%!enz%on (no /%,e ne !o6e s+' t%t% 1unk&%-e p*e0!et n #e. s'%-et . Po- 'e % nou!en% 0'o0%!enz%on (no. /%, . 3 ku /% p(o#no /%,e !o.(o s+' t%t% t*e,u 0%!enz%-u$ Za o$re@(va-#e &)o %o0e ( #to ne moe biti +o$ru*#e v(&(/ $(%e-'(#a u+o)re.l#ava#u se ( a-alog(#a ( us+ore$.e" Tako ra$e 9e)&ner, ;inton ( %-og( $rug("
O-( 'a%(&l#a#u ?sv(#e)> #e$-e ( $v(#u $(%e-'(#a ( (' o$-osa -(0(/ sv#e)ova +re%a v(&(%a ('vo$e %ogu1e o$-ose -a&eg sv(#e)a +re%a *e)vero$(%e-'(o-al-o% -a (s)( -a*(- -a ko#( (' o$-osa )o*aka +re%a ,r)a%a, ,r)a +re%a rav-(-a%a ( rav-(-a +re%a )(#el(%a ('vo$(%o o$-os -a&(/ )(#ela +re%a *e)vero$(%e-'(o-al-(%a" Poku&a) 1e%o (s+()a)( sve &)o %o0e $a)( %e)o$a a-alog(#e" Za%(sl(%o "ednodimenzionalni svi"et$ To 1e .()( ,r)a" Ca )o# ,r)( 'a%(sl(%o 0(va .(1a" O-a 1e se %o1( kre)a)( sa%o -a+r(#e$ ( -a)rag +o )o# ,r)( ko#a #e -#(/ov sve%(r, ( sa%( 1e (%a)( v($ )o*aka (l( o$s#e*aka ,r)e" Za -#(/ -e1e +os)o#a)( -(&)a ('va- -#(/ove ,r)e, a -e1e .()( -()( sv#es-( ,r)e -a ko#o# 0(ve ( kre1u se" Za -#(/ 1e +os)o#a)( sa%o $v(#e )o*ke, (s+re$ ( ('a, (l( %o0$a samo "edna toka ispred" Ho*ava#u1( +ro%#e-e +olo0a#a )(/ )o*aka, #e$-o$(%e-'(o-al-o .(1e 1e )e +ro%#e-e -a'(va)( po"avama. Ako +re)+os)av(%o $a ,r)a -a ko#o# 0(v( #e$-o$(%e-'(o-al-o .(1e, +rola'( kro' ra'l(*()e +re$%e)e -a&eg sv(#e)a, #e$-o$(%e-'(o-al-o .(1e 1e u sv(% )(% +re$%e)(%a v($#e)( sa%o #e$-u )o*ku" Ako -#egovu ,r)u +res(#e,a#u ra'l(*()a )(#ela, #e$-o$(%e-'(o-al-o .(1e 1e (/ os#e1a)( sa%o kao +o#avl#(va-#e, v(&e (l( %a-#e +ro$u0e-o +os)o#a-#e ( -es)a#a-#e )o*ke" To +o#avl#(va-#e, +os)o#a-#e ( -es)a#a-#e )o*ke .() 1e po"ava. U skladu s naravi i znaa"kama predmeta #to prolaze i s brzinom i svo"stvom n"i&ova iban"a, po"ave !e za "ednodimenzionalno bi!e biti stalne ili nestalne, du e ili kratke, periodine ili neperiodine$ No "ednodimenzionalno bi!e ne!e mo!i ob"asniti stalnost ili nestalnost, dul"inu ili kratko!u, periodinost ili neperiodinost
po"ava u svome svi"etu i smatrat !e i& svo"stvenim obil"e"em po"ava$ Ti"ela ko"a presi"e)a"u )rtu mo u biti vrlo razliita, no za "ednodimenzionalno bi!e sve !e po"ave biti potpuno istov"etne . samo po"avl"ivan"e i i#ezavan"e toke . i po"ave !e se razlikovati samo po tra"an"u i ve!o" ili man"o" periodinosti$ Ta -eo.(*-a "ednolinost i &omo enost +o#ava, ko#e su s -a&eg gle$(&)a ra'l(*()e ( ra'-oro$-e, posebna "e osobitost "ednodimenzionalno svi"eta" Pre)+os)av(%o l(, 'a)(%, $a #e$-o$(%e-'(o-al-o .(1e (%a +a%1e-#e, v($#e) 1e%o $a o-o, -a'(va#u1( sve )o*ke ko#e v($( po"avama, sve )e +o#ave svrs)ava u vr(#e%e" To*ka ko#a #e bila, )o #e ve! -e+os)o#e1a +o#ava, a )o*ka ko#a %o0e .()( su)ra, )o #e "o# -e+os)o#e1a +o#ava" Sav -a& +ros)or, os(% #e$-e ,r)e, o-o 1e -a'(va)( vre%e-o%, )#" -e*(% o$akle $ola'e ( ka%o o$la'e +o#ave" Je$-o$(%e-'(o-al-o .(1e 1e re1( $a #e ($e#u vre%e-a +o#%(lo +ro%a)ra-#e% g(.a-#a, )#" +o#avl#(va-#a ( (&*e'ava-#a )o*ke" To*ke 1e s%a)ra)( vre%e-sk(% +o#ava%a, )#" +o#ava%a &)o -as)a#u u o-o% )re-u)ku ka$ su +os)ale v($l#(ve ( -es)a#u, presta"u posto"ati, u )re-u)ku ka$ su +os)ale -ev($l#(ve" Je$-o$(%e-'(o-al-o .(1e -(#e u s)a-#u 'a%(sl()( $a -eg$#e %o0e +os)o#a)( +o#ava ko#a #e #o& -ev($l#(va (l( 1e )u +o#avu 'a%(sl()( -eg$#e -a svo#o# ,r)(, $aleko (s+re$ se.e" To #e$-o$(%e-'(o-al-o .(1e %o0e%o 'a%(sl()( real(s)(*-(#e" H'%(%o a)o% ko#( le.$( u +ros)oru, (l( #e$-os)av-o )ru- +ra&(-e -o&e- v#e)ro% ( +re)+os)av(%o $a )a# a)o% (l( )ru- +ra&(-e (%a sv(#es)N )#" $a ra'l(ku#e
se.e o$ va-#skog sv(#e)a, sv#es)a- #e $a le0( -a ,r)( svoga g(.a-#a, o-o# s ko#o% #e u ('rav-o% $o$(ru" To 1e .()( u +ravo% s%(slu r(#e*( #e$-o$(%e-'(o-al-o .(1e" O-o %o0e le)#e)( ( kre)a)( se u sv(% +rav,(%a, -o -#e%u 1e se uv(#ek *(-()( $a se kre1e +o -eko# ,r)(" I'va- )e ,r)e 'a -#ega +os)o#( vel(ko ni#ta, )#" sav 1e %u se sve%(r uka'(va)( kao ,r)a" I'v(#a-#a svo#e ,r)e, -#e'(-e ku)ove, o-o -e1e os#e1a)( -()( 'a%(&l#a)(" 'a se os"eti kut, nuan "e os"e!a" za li"evo i desno ili ore i dol"e$ Takvo 1e .(1e u svako% +ogle$u .()( +o)+u-o #e$-ako o+(sa-o% 'a%(&l#e-o% .(1u ko#e 0(v( -a 'a%(&l#e-o# ,r)(" Sve sa *(%e o-o $ola'( u $o$(r, )#" sve *ega #e sv#es-o, -#e%u 1e se *(-()( $a +o)#e*e (' vre%e-a, )#" (' -(*ega ( o$la'( u vr(#e%e, )#" u -(&)a" To ni#ta .() 1e sav -a& sv(#e)" Sav -a& sv(#e), os(% #e$-e ,r)e, -a'(va) 1e se vremenom ( s%a)ra)( zbil"ski neposto"e!im. H'%(%o sa$a dvodimenzionalni svi"et ( .(1e ko#e 0(v( -a rav-(-(" Sve%(r )oga .(1a .() 1e -eka vel(ka rav-(-a" Ca )o# rav-(-( 'a%(sl(%o .(1a u o.l(ku )o*aka, ,r)a ( +lo&-(/ geo%e)r(#sk(/ l(kova" Pre$%e)( ( )(#ela )og sv(#e)a )ako@er 1e (%a)( o.l(k +lo&-(/ geo%e)r(#sk(/ l(kova" Kako 1e .(1e ko#e 0(v( -a )o% +lo&-o% sve%(ru 'a%#e1(va)( svo# sv(#e)B Pr(#e svega %o0e%o re1( $a ne!e os"e!ati ravninu na ko"o" ivi" O-o 1e os#e1a)( +re$%e)e, )#" l(kove &)o se -ala'e -a )o# rav-(-(" Os#e1a) 1e ,r)e &)o ga o%e@u#u, -o svo#u +lo&-os) -e1e os#e1a)( u+ravo s ra'loga &)o u )o% slu*a#u -e .( %oglo ra'l(kova)( ,r)e" :rte !e se razlikovati od ravnine time #to izaziva"u os"etilne zam"edbe, dakle, posto"e$ Rav-(-a -e ('a'(va os#e)(l-e
'a%#e$.e, $akle, -e +os)o#(" Ako se kre1e +o rav-(-( ( -e (skus( -(kakvu os#e)(l-u 'a%#e$.u, $vo$(%e-'(o-al-o .(1e 1e re1( $a u )o% )re-u)ku -e%a -(*ega" Ka$ se +r(.l(0( -eko% l(ku ( os#e)( -#egove ,r)e, o-o 1e re1( $a se -e&)o +o#av(lo" Co +os)u+-o, ra'%(&l#a-#e%, $vo$(%e-'(o-al-o .(1e 1e $o1( $o 'akl#u*ka $a l(kov( ko#e sre1e +os)o#e na neemu %(% u neemu$ Ta$a )u rav-(-u 4o-o, $akako, -e1e '-a)( $a #e )o 'a+ravo rav-(-a9 o-o %o0e -a'va)( ?e)ero%>" Pr()o% 1e re1( $a ?e)er> (s+u-#ava sav +ros)or, al( se +o svo#s)v(%a ra'l(ku#e o$ ?%a)er(#e>" ?Ma)er(#o%> 1e -a'va)( ,r)e" Pora$( )oga 1e $vo$(%e-'(o-al-o .(1e s%a)ra)( $a se, sve &)o se '.(va, '.(va u -#egovu ?e)eru>, )#" u -#egovu +ros)oru" Ono ne!e biti u stan"u zamisliti ni#ta izvan to etera, t"$ izvan n"e ove ravnine$ Ako $o -#egove sv(#es)( $o+re -e&)o &)o se '.(va ('va- -#egove rav-(-e, o-o 1e )o (l( -(#eka)(, s%a)ra#u1( su.#ek)(v-(%, )#" )vorev(-o% svo#e uo.ra'(l#e (l( 1e %(sl()( $a se )o, +o+u) sv(/ $rug(/ +o#ava, '.(va )u -a rav-(-(, u eteru. Kako os#e1a sa%o ,r)e, +lo&-o .(1e 1e (/ os#e1a)( +osve $ruga*(#e o$ -as" *ri"e sve a, ono ne!e os"e!ati kut$ To #e vrlo lako +rov#er()( +okuso%" Ako u razini oi"u drimo dvi"e #ibi)e pod kutom "edna prema dru o" na &orizontalno" ravnini, vid"et !emo )rtu$ 3a .(s%o v($#el( ku) %ora%o po ledati odoz o. 3vo$(%e-'(o-al-o .(1e -e %o0e gle$a)( o$o'go )e s)oga -e %o0e v($#e)( ku)" Co, m"eren"em udal"enosti me2u )rtama razliiti& 4ti"ela5 svo a svi"eta dvodimen. zionalno bi!e !e se stalno suel"avati s kutom i drat !e kut udnim svo"stvom )rte, ko"e se katkad oitu"e, a katkada ne$ Odnosno, ono !e kut pripisati vremenu, smatrat !e a prolaznom vremenskom po"avom, prom"enom stan"a ti"ela, t"$ iban"em.
Ca%a #e )o )e&ko ra'u%#e)(, )e&ko %o0e%o 'a%(sl()( kako se ku) %o0e s%a)ra)( g(.a-#e%" Co )o -e('.#e0-o %ora .()( )ako ( -e %o0e .()( $ruga*(#e" Ako +oku&a%o 'a%(sl()( kako +lo&-o .(1e (s+()u#e *e)veroku), v($#e) 1e%o $a 1e 'a -#ega *e)veroku) .()( ti"elo ko"e se iba$ Za%(sl(%o +lo&-o .(1e -asu+ro) #e$-o% ku)u *e)veroku)a" Ono ne vidi kut . pred n"im "e )rta, no )rta vrlo neobini& osobina" Pr(.l(0ava#u1( se )o# ,r)( $vo$(%e-'(o-al-o .(1e v($( $a se sa ,r)o% $oga@a *u$-a s)var" Fedna toka osta"e na m"estu, a dru e toke s ob"e strane uzmiu unatra . Po-avl#a%; dvodimenzionalno bi!e nema ide"u kuta" *o van"skom iz ledu &*t os)a#e (s)a kakva #e .(la" Me@u)(%, s -#o% se -e$vo#.e-o -e&)o $oga@a" *lo#no bi!e !e re!i da se )rta iba, ali toliko brzo da naiz led osta"e nepomina$ Ako se +lo&-o .(1e o$%ak-e o$ ku)a ( kre-e $u0 s)ra-(,e *e)veroku)a, )a 1e ,r)a +os)a)( -e+o%(*-a" Ka$ s)(g-e $o ku)a o+e) 1e o+a'()( iban"e. O.(&av&( -ekol(ko +u)a oko *e)veroku)a, u)vr$() 1e +rav(l-a +er(o$(*-a g(.a-#a )e ,r)e" Plo&-o 1e .(1e vrlo v#ero#a)-o +o#%()( *e)veroku) kao +re$o$0.u o )(#elu ko#e (%a svo#s)vo oku -e+r(%#e)-(/ +er(o$(*k(/ g(.a-#a, -o ko#a +ro('vo$e o$re@e-e 2('(*ke u*(-ke ?molekularno iban"e&, (l( kao ($e#u +er(o$(*k(/ trenutaka %(rova-#a ( g(.a-#a -a -eko# slo0e-o# ,r)(" Lako #e %ogu1e $a 1e +lo&-o .(1e ku) s%a)ra)( svo#o% su.#ek)(v-o% +re$o$0.o% ( su%-#a)( o$govara l( )o# su.#ek)(v-o# +re$o$0.( -eka o.#ek)(v-a '.(l#a" Co (+ak 1e %(sl()( $a, ako +os)o#( radn"a ko#a se %o0e ('%#er()(, o-$a %ora +os)o#a)( ( -#e'(- u'rok, a u'rok %ora .()( u +ro%#e-( s)a-#a ,r)e, )#" u g(.a-#u"
C#e%u v($l#(ve ,r)e +lo&-o .(1e %o0e -a'va)( materi"om, a ku)ove iban"em. O$-os-o +relo%l#e-u ,r)u s ku)o% +lo&-o .(1e %o0e -a'va)( materi"om ko"a se iba. I 'a(s)a 1e )akva ,r)a +o svo#(% oso.(-a%a 'a -#ega .()( +osve a-alog-a %a)er(#( u g(.a-#u" Ako se -a rav-(-u -a ko#o# 0(v( +lo&-o .(1e s)av( ko,ka, 'a $vo$(%e-'(o-al-o .(1e -e1e +os)o#a)( )a ko,ka, ve1 sa%o *e)veroku) ko#( $o$(ru#e rav-(-u, )#" ko,ka 1e +os)o#a)( kao ,r)a s +er(o$(*-(% g(.a-#(%a" Ca (s)( -a*('a $vo$(%e-'(o-al-o .(1e -e1e +os)o#a)( sva $ruga )(#ela &)o le0e ('va- -#egove rav-(-e, a $o$(ru#u #e (l( +rola'e kro' -#u" O-o 1e %o1( os#e)()( sa%o $o$(r-e +ovr&(-e (l( +res#eke" Al( ako se )e +ovr&(-e (l( +res#e,( g(.a#u (l( %(#e-#a#u, $vo$(%e-'(o-al-o .(1e 1e, $akako, %(sl()( $a #e uzrok +ro%#e-e (l( g(.a-#a u -#(%a, )#" -a -#egovo# rav-(-(" Kako s%o ve1 rekl(, $vo$(%e-'(o-al-o .(1e 1e s%a)ra)( -e+okre)-o% %a)er(#o% sa%o rav-e ,r)eN ('lo%l#e-e ,r)e ( kr(vul#e -#e%u 1e se *(-()( +okre)-(%a" A)o se )(*e zbil"ski pokretni& ,r)a, )#" ,r)a &)o o%e@u#u +res#eke (l( $o$(r-e +ovr&(-e )(#ela, ko#e se g(.a#u kro' rav-(-u (l( $u0 rav-(-e, u -#(%a 1e 'a $vo$(%e-'(o-al-o .(1e .()( -e*eg -es/va)l#(vog i nem"erl"ivo $ H -#(%a kao $a 1e .()( +r(su)-o -e&)o sa%o+os)o#e1e, -e&)o -eov(s-o, -e&)o 0(vo" 3va su ra'loga )o%e; -e+okre)-e ku)ove ( kr(vul#e, ko#(/ svo#s)va $vo$(%e-'(o-al-o .(1e -a'(va g(.a-#e%, o-o %o0e m"eriti, #er su -e+okre)-(N +okre)-e l(kove, %e@u)(%, o-o -e1e %o1( %#er()(, #er su +ro%#e-e u -#(%a ('va- -#egove ko-)role" Te 1e +ro%#e-e ov(s()( o svo#s)v(%a )i"elo ti"ela i -#egova
g(.a-#a, a $vo$(%e-'(o-al-o .(1e 1e o$ ,(#elog )(#ela '-a)( sa%o #e$-u s)ra-u (l( +res#ek" Ne slute!i posto"an"e to a ti"ela i smatra"u!i n"e ovo iban"e svo"stvom strani)a i pres"eka, ono !e i& v"ero"atno smatrati ivim bi!ima$ Ono !e ovoriti da "e u n"ima ne#to e a nema u obinim ti"elima, ivotna ener i"a ili ak du#a$ To ne#to !e smatrati nedokuivim i to !e zaista biti nedokuivo dvodimenzionalnom bi!u, "er "e to rezultat n"emu nes&vatl"ivo iban"a nes&vatl"ivi& ti"ela$ Ako -a rav-(-( 'a%(sl(%o -e+okre)-( krug, )o 1e 'a $vo$(%e-'(o-al-o .(1e .()( +okre)-a ,r)a s vrlo *u$-(% ( -es/va)l#(v(% g(.a-#(%a" Plo&-o .(1e -(ka$a -e1e v($#e)( )o g(.a-#e" Mo0$a 1e ga o-o -a'va)( molekularnim iban"em, )#" g(.a-#e% vrlo s()-(/ -ev($l#(v(/ *es)(,a ?%a)er(#e>" Krug ko#( se vr)( oko svo#e os( $vo$(%e-'(o-al-o% se .(1u -(*(% -e1e ra'l(kova)( o$ -e+okre)-og kruga" Oba !e iz ledati pokretni. Ako -a rav-(-( 'a%(sl(%o *e)veroku) ko#( se vr)( oko svog sre$(&)a, $vo$(%e-'(o-al-o% 1e .(1u, 'a/val#u#u1( $vos)ruko% g(.a-#u, )o .()( -eo.#a&-#(va ( -e%#erl#(va +o#ava +o+u) po"ave ivota 'a %o$er-og 2('(*ara" 3akle, za dvodimenzionalno bi!e ravna )rta "e nepokretna materi"a, izloml"ena )rta ili krivul"a "e materi"a u iban"u, a pokretna )rta iva materi"a$ 0redi#te kru a ili etverokuta plo#nom "e bi!u nedostino, kao #to "e nama nedostupno sredi#te ku le ili ko)ke od vrste materi"e/ #tovi#e,
dvodimenzionalno bi!e ne!e biti u stan"u po"miti sredi#te, "er ono nema ide"u #to "e sredi#te$ Kako -e +re)+os)avl#a $a +os)o#e +o#ave ko#e se '.(va#u ('va- rav-(-e, )#" ('va- -#egova +ros)ora, plo#no !e bi!e, kako "e ve! reeno, smatrati da se sve po"ave zbiva"u na n"e ovo" ravnini$ A sve po"ave za ko"e dri da se zbiva"u na ravnini, po n"e ovu !e mi#l"en"u biti uzrono ovisne "edna od dru e, t"$ mislit !e da "e "edna po"ava posl"edi)a dru e, ko"a se tako2er do odila na ravnini i uzrok tre!e, ko"a !e se tako2er do oditi na ravnini$ Ako kroz ravninu prolazi #arena ko)ka, )i"elu ko)ku i n"ezino kretan"e plo#no bi!e !e doivl"avati kao prom"enu bo"e )rta #to lee na povr#ini$ *ritom, ako plava )rta smi"eni )rvenu, plo#no bi!e !e smatrati )rvenu )rtu pro#lom po"avom$ Ono ne!e mo!i zamisliti da )rvena )rta ne d"e posto"i$ Re!i !e da "e )rta ista, ali mi"en"a bo"u poradi neki& uzroka (izike naravi$ Ako se ko)ka pomakne natra i posli"e plave se opet po"avi )rvena bo"a, za plo#no bi!e !e to biti nova po"ava$ Ono !e re!i da "e )rta opet po)rven"ela$ 0ve #to se nalazi ore i dol"e, ako "e ravnina &orizontalna, ili li"evo i desno ako "e ravnina okomita, nalazit !e se, za bi!e ko"e ivi na to" ravnini, u vremenu, t"$ u pro#losti i budu!nosti$ Odnosno, sve ono #to u zbil"i posto"i izvan ravnine smatrat !e se neposto"e!im8 ili ve! pro#lim, t"$ i#ezlim, neim #to "e prestalo posto"ati i nikada se
ne!e vratiti/ ili budu!im, t"$ "o# neposto"e!im, neim #to se ni"e oitovalo, samo "e mo u!e$ %amislimo da se kroz ravninu na ko"o" ivi dvodimenzionalno bi!e vrti kolo sa #arenim bi)ama$ 1retan"e bi)a init !e se dvodimenzio. nalnom bi!u kao prom"ena bo"a )rte #to lei na povr#ini$ To mi"en"an"e bo"a )rte plo#no bi!e !e nazvati po"avom i promatra"u!i tu po"avu ono !e zapaziti u n"o" neki red$ %nat !e da nakon )rne )rte dolazi bi"ela, za bi"elom plava, za plavom ruiasta$ Ako se na po"avu bi"ele bo"e nadovee neka dru a po"ava, npr$ zvon"ava, dvodimenzionalno bi!e !e re!i da "e bi"ela )rta uzrok zvon"ave$ 0ama prom"ena bo"e )rte, po mi#l"en"u dvodimenzionalno bi!a, ovisit !e o nekim uzro)ima ko"i se nalaze tu, na n"e ovo" ravnini$ 0vako na a2an"e o mo u!nosti posto"an"a uzroka izvan ravnine ono !e odba)iti kao posve (antastino i apsolutno neznanstveno$ To !e se n"emu initi takvim zato #to ono nikada ne!e biti u stan"u zamisliti kolo, t"$ razliite di"elove kola sa svake strane ravnine$ 1ad ispita prom"ene bo"a )rta i otkri"e n"i&ov red, plo#no !e bi!e, vid"ev#i "ednu od n"i&, re)imo plavu, misliti da su )rna i bi"ela ve! pro#le, t"$ i#ezle, prestale posto"ati, uzmaknule u pro#lost, a )rte ko"e se "o# nisu po"avile . uta, zelena i dru e, me2u n"ima i nova bi"ela i nova )rna, ko"e !e tek do!i . "o# ne posto"e, nalaze se u budu!nosti$ Ca )a# -a*(-, +re%$a -e1e .()( sv#es-o o.l(ka svoga sve%(ra ( s%a)ra) 1e ga .esko-a*-(% u sv(% +rav,(%a,
+lo&-o 1e .(1e -e/o)(,e %(sl()( $a +ro&los) le0( -eg$#e s #e$-e s)ra-e sve a, a .u$u1-os) s $ruge s)ra-e sve a. Tako 1e se u $vo$(%e-'(o-al-o% .(1u ro$()( ide"a o vremenu. @idimo da !e nastati iz in"eni)e da dvodimenzionalno bi!e od tri dimenzi"e prostora os"e!a samo dvi"e/ tre!u dimenzi"u os"e!a samo kroz n"ezino d"elovan"e na ravnini, te "e sto a smatra neim razliitim od prve dvi"e dimenzi"e prostora i naziva "e vremenom$ Za%(sl(%o sa$a $a se kro' rav-(-u -a ko#o# 0(v( $vo$(%e-'(o-al-o .(1e vr)e $va kola sa &are-(% 0.(,a%a, ( )o u su+ro)-o% s%#eru" I.(,e #e$-oga $ola'e o$o'go ( o$la'e $ol#eN 0.(,e $rugoga $ola'e o$o'$o ( o$la'e gore" *lo#no bi!e to nikada ne!e zami"etiti$ O-o -(ka$a -e1e 'a+a'()( $a )a%o g$#e 'a #e$-u, -#e%u v($l#(vu ,r)u le0( +ro&los), 'a $rugu ,r)u le0( .u$u1-os)" N"emu ak nikada ne!e na um pasti ta misao, #er 1e (%a)( vrlo -e#as-u ($e#u ( o +ro&los)( ( o .u$u1-os)( ( s%a)ra) 1e (/ sa%o po"movima, -e ko-kre)-(% *(-#e-(,a%a" Is)o$o.-o 1e *vrs)o v#erova)( $a +ro&los) ($e -a "ednu stranu, a .u$u1-os) na dru u$ G(-() 1e %u se *(s)o% .es%(sl(,o% $a s #e$-e s)ra-e %o0e .()( 'a#e$-o -e&)o +ro&lo i ne#to budu!e, ( s $ruge, )ako@er 'a#e$-o, -e&)o .u$u1e i ne#to pro#lo. Is)o 1e %u )ako .es%(sle-o% ('gle$a)( ($e#a $a -eke +o#ave $ola'e o$ )a%o, ka%o $ruge o$la'e ( o.r-u)o" O-o 1e u+or-o %(sl()( $a #e .u$u1-os) o-o o$akle sve $ola'(, a +ro&los) o-o ka%o sve o$la'(, odakle se ni#ta
ne vra!a. Plo&-o .(1e -e1e .()( u s)a-#u ra'u%#e)( $a +o#ave %ogu +o)#e,a)( (' +ro&los)( kao ( (' .u$u1-os)(" V($(%o $a +lo&-o .(1e vrlo -a(v-o gle$a -a +ro%#e-e .o#a ,r)e &)o se -ala'( -a +ovr&(-(" Po#avl#(va-#e razliiti& 0.(,a o-o 1e s%a)ra)( +ro%#e-o% .o#e "edne )rte i +o-ovl#e-o +o#avl#(va-#e 0.(,e (s)e .o#e o-o 1e svak( +u) $r0a)( novim +o#avl#(va-#e% o$re@e-e .o#e" 7udu!i da !e uoiti periodinost u prom"enama bo"e )rta na povr#ini, zapamtiti poredak n"i&ova po"avl"ivan"a i nauiti odre2ivati 4vri"eme5 po"avl"ivan"a odre2eni& bi)a s obzirom na neku dru u stalni"u po"avu, plo#no !e bi!e biti u stan"u prore!i prom"enu )rte u "ednu ili dru u bo"u$ Tada !e ono re!i da "e prouilo tu po"avu, to "est da na n"o" moe prim"en"ivati 4matematiku metodu5, . moe "e 4izraunavati5$ Ako %( u@e%o u sv(#e) +lo&-(/ .(1a, o-o 1e os#e)()( sa%o ,r)e &)o o%e@u#u +res#eke -a&(/ )(#ela" T( ?+res#e,(>, ko#( 1e 'a -#ega .()( iva bi!a, +o#avl#(va) 1e se -(o)ku$a, .e' v($l#(vog ra'loga 1e se %(#e-#a)( ( (&*e'ava)( -eka%o na udesan nain$ Is)(% )akv(% -eov(s-(% 0(v(% .(1(%a *(-() 1e %u se +res#e,( sv(/ -a&(/ -e0(v(/ -o +okre)-(/ +re$%e)a" Ka$ .( sv(#es) +lo&-og .(1a -aslu)(la -a&e +os)o#a-#e ( s)u+(la u .(lo kakvu ko%u-(ka,(#u s -a&o% sv(#e&1u, %( .(s%o 'a -#ega .(l( v(&a, sve'-a#u1a, %o0$a sve%ogu1a (, &)o #e -a#va0-(#e, -e+o#%l#(va .(1a potpuno nerazuml"ive kate ori"e$
M( .(s%o -#egov sv(#e) v($#el( o-akv(% kakav on "est, a -e kakv(% se n"emu ini$ V($#el( .(s%o +ro&los) ( .u$u1-os), %ogl( .(s%o +ror(,a)(, us%#erava)( ( *ak s)vara)( $oga@a#e" Z-al( .(s%o .() s)var(" Z-al( .(s%o &)o #e ?%a)er(#a> 4rav-a ,r)a9, &)o #e ?g(.a-#e> 4kr(vul#a, ('lo%l#e-a ,r)a, ku)9" V($#el( .(s%o kut i sredi#te. Sve .( -a% )o $avalo gole%u +re$-os) +re$ $vo$(%e-'(o-al-(% .(1e%" H sv(% +o#ava%a $vo$(%e-'(o-al-og sv(#e)a v($#el( .(s%o %-ogo v(&e -o &)o v($( +lo&-o .(1e, (l( .(s%o v($#el( +osve $ruga*(#e o$ -#ega" Mogl( .(s%o %u +r(*a)( vrlo %-ogo -ovoga, -eo*ek(va-og ( -eo.(*-og o +o#ava%a u -#egovu sv(#e)u : ka$ .( -as o-o %oglo *u)( ( razumjeti. Po-a#+r(#e .(s%o %u %ogl( re1( $a sve o-o &)o o-o s%a)ra +o#ava%a, -+r" ku)ov( (l( kr(vul#e, -(su $rugo $ol( svo"stva v(&(/ ti"ela, $a $ruge ?+o#ave> u -#egovu sv(#e)u -(su +o#ave, ve1 sa%o $(#elov( ?+res#eka> +o#ava, a o-o &)o -a'(va ?)(#el(%a> $a su sa%o +res#e,( )(#ela : ( #o& %-ogo )oga" Mogl( .(s%o %u ka'a)( $a s o.#e s)ra-e -#egove rav-(-e 4)#" -#egova +ros)ora (l( -#egova e)era9 le0( .esko-a*-( +ros)or 4ko#( +lo&-o .(1e -a'(va vre%e-o%9, ( $a u )o% +ros)oru -(su sa%o u'ro,( sv(/ -#egov(/ ?+o#ava>, ve1 ( sa%e +o#ave, kako +ro&le )ako ( .u$u1e, a %ogl( .(s%o #o& $o$a)( ( )o $a ?+o#ave> -(su -e&)o &)o se $ogo$(lo ( +res)alo +os)o#a)(, ve1 ko%.(-a,(#e svo#s)ava v(&(/ )(#ela" Pr()o% .( -a% .(lo vrlo )e&ko .(lo &)o o.#as-()( +lo&-o% .(1u, a -#e%u .( .(lo vrlo )e&ko ra'u%#e)( -as" I )o
+o-a#+r(#e s)oga &)o -#egov( po"movi -e o$govara#u -a&(%a" Ce$os)a#ale .( +o)re.-e ?r(#e*(>" Ca +r(%#er, pres"ek .( 'a -#ega .(la +osve -ova ( -era'u%l#(va r(#e*" Za)(% kut : o+e) -era'u%l#(va r(#e*" 0redi#te : #o& -era'u%l#(v(#a" Tre1a okomi)a : -e&)o -e$oku*(vo, ('va- -#egove geo%e)r(#e" Plo&-o% .(1u -a#)e0e .( .(lo s/va)()( +ogre&-os) -#egove +re$o$0.e vre%e-a" O-o -(kako -e .( %oglo 'a%(sl()( $a -a ,r)a%a oko%()(%a s -#egovo% rav-(-o% (s)ovre%e-o +os)o#( o-o #to "e pro#lo i ono #to !e biti. I -(kako -e .( %oglo ra'u%#e)( $a #e +ro&los) (s)o &)o ( .u$u1-os), #er se +o#ave %ogu +o#avl#(va)( ( (&*e'ava)( -a o.#e s)ra-e" Co $vo$(%e-'(o-al-o% .(1u .( (+ak .(lo -a#)e0e s/va)()( $a ?vr(#e%e> sa$r0( u se.( dvi"e ide"e+ ($e#u +ros)ora ( ($e#u g(.a-#a u +ros)oru" Ve1 s%o u+o'or(l( $a 1e $vo$(%e-'(o-al-o .(1e ko#e 0(v( -a rav-(-( -a'(va)( g(.a-#e% o-o &)o 1e -a%a +osve $ruga*(#e ('gle$a)("
H k-#('( 4<etvrta dimenzi"a5 u +oglavl#u ?Prvo +oglavl#e u /(s)or(#( *e)vero$(%e-'(o-al-og +ros)ora> 8%nton +(&e; ?P *!en%0 % z%-sk% !%s(%o&% ko#(%a #e o- vrlo .l('ak, ('lo0(l( su )eor(#u +os)o#a-#a ko#a #e u +o)+u-o% skla$u sa s/va1a-#e% o %ogu1e% o$-osu ('%e@u v(&eg ( -(0eg +ros)ora" Ta #e )eor(#a o$uv(#ek .(la vrlo +r(vla*-a *(s)o% (-)elek)u ( o-a #e +r(ro$-( -a*(- %(&l#e-#a o-(/ l#u$( ko#( se
u'$r0ava#u $a +o$ kr(-ko% u'ro*-os)( vlas)()o /)(#e-#e +ro#(,(ra#u u +r(ro$u" Pre%a Par%e-($u, 2(lo'o2u ele#ske &kole, sve #e #e$-o, -e+okre)-o ( -e+ro%#e-l#(vo" Pos)o#a-o u +rola'-o% : )a# oslo-a, 'a %(sao, )o *vrs)o )lo 'a os#e1a-#e, o o)kr(1u ko#ega ov(s( sav -a& 0(vo), -(#e -(kakva u)varaN o-o #e sl(ka sre$ o+s#e-e (s)(-skog .(1a, v#e*-og, -e+okre)-og, #e$-og" Tako ka0e Par%e-($" eleati, ele"i 7 +r(s)a&e s)arogr*ke 2(lo'o2ske &kole ko#( su o$.a,(val( (skus)vo ( sve o.#a&-#aval( ra'u%o%N sv(#e) su s%a)ral( -e+ro%#e-l#(v(%, a +o#ave u -#e%u sa%o +r(v($-(%a N (%e +o gr*ko# kolo-(#( Ele#( u #u0-o# I)al(#( Co kako o.#as-()( +ro%#e-l#(v( +r('or, v#e*-e %(#e-e s)var(B >llu'(#a?, o$govara Par%e-($" Lu*e1( (s)(-u o$ 'a.lu$e, o- govor( o (s)(-sko% u*e-#u o #e$-o%e ( o +ogre&-o% -a'oru o +ro%#e-l#(vos)( sv(#e)a" O- -(#e )ol(ko '-a%e-() '.og -a*(-a -a ko#( 'agovara, kol(ko '.og s)var( ko#u 'agovara" Mo0e l( ra'u% 'a%(sl()( l#e+&u (-)elek)ual-u sl(ku -o &)o #e Par%e-($ova, ko#( u+u1u#e -a #e$-o, (s)(-sko, -e+ro%#e-l#(vo, a (+ak #e, s $ruge s)ra-e, s+re%aras+ravl#a)( sve v($ove +ogre&-og %-(#e-#a""B ls)(-sko %-(#e-#e o- +o)kre+l#u#e sl(#e$e1( ( o$re@u#u1( +ro)u)#e*#a u ($e#a%a +ro%#e-e ( g(.a-#a" 3a -#egovo u*e-#e ('ra'(%o -a -e'gra+a- %o$era- -a*(-, %ora%o re1( $a g(.a-#e -(#e '.(l#sko, ve1 +o#av-o"
Poku&a#%o +r(ka'a)( -#egovo u*e-#e" Za%(sl()e +ovr&(-u %(r-e vo$e u ko#u se uko&e-( &)a+ ura-#a oko%()o% kre)-#o% -a$ol#e" Ceka 1, <, P -a ,r)e0u 1 .u$u )r( susl#e$-a +olo0a#a &)a+a" A, B, M 1e .()( )r( susl#e$-a +olo0a#a )o*ke susre)a &)a+a s +ovr&(-o% vo$e" Pr( s+u&)a-#u &)a+a -a$ol#e )o*ka susre)a kre)a) 1e se o$ A +re%a B ( M" Pre)+os)av(%o sa$a $a #e sva vo$a (&*e'la, os(% )a-ke o+-e -a +ovr&(-(" S+u&)a#u1( se, &)a+ 1e +ro.(#a)( o+-u" Co, ako +re)+os)av(%o $a o+-a (%a svo#s)va o+-e %#e/ura o$ sa+u-(,e ko#a +r(a-#a u' +re$%e) ko#( kro' -#u +rola'(, )a$a 1e se +r( oko%()o% g(.a-#u &)a+a -a$ol#e, +ro$or o+-e g(.a)( o$ A +re%a M" Ako kro' o+-u +ro+us)(%o s+(ralu, +res#ek 1e .()( )o*ka ko#a se g(.a +o kru0-(,( +r(ka'a-o# )o*kas)o% ,r)o% -a ,r)e0u <" : (% &*te6 B
Mr)e 0 <" Za +lo&-o .(1e )o*ka ko#a se kru0-o g(.a -a -#egovo# rav-(-( v#ero#a)-o 1e .()( ko'%(*ka +o#ava +o+u) g(.a-#a +la-e)a +o or.()("
Pre)+os)av(%o $a #e s+(rala -e+o%(*-a, a o+-a se g(.a oko%()o +re%a gore : kru0-o 1e se g(.a-#e )o*ke -as)av()( $ok se )o g(.a-#e -e 'aus)av(" Ako u%#es)o s+(rale u'%e%o slo0e-( sklo+ s+(rala, kos(/, rav-(/ ( ('lo%l#e-(/ ,r)a ( kr(vul#a, +r( g(.a-#u o+-e +re%a gore $o.(va) 1e se itav s'%-et +okre)-(/ )o*aka, a )a 1e se g(.a-#a +lo&-o% .(1u *(-()( sa%os)al-(%a" 3akako, +lo&-o .(1e 1e o.#a&-#ava)( $a su )a g(.a-#a %e@uso.-o ov(s-a ( uo+1e %u -e1e +as)( -a +a%e) $a su o-a 2(k)(v-a ( $a ov(se o s+(ral( ( $rug(% ,r)a%a &)o se -ala'e ('va- -#egova +ros)ora"> Vra)(%o l( se +lo&-o% .(1u ( -#egovo# +re$o$0.( sv(#e)a ( ra'%o)r(%o -#egov o$-os +re%a )ro$(%e-'(o-al-o% sv(#e)u, v($#e) 1e%o $a 1e $vo$(%e-'(o-al-o +lo&-o .(1e )e&ko %o1( ra'u%#e)( svu sloenost +o#ava -a&eg sv(#e)a, o-akvog kakav se -a%a uka'u#e" Plo&-o .(1e #e -av(klo +re$o*ava)( se.( o$ve1 #e$-os)ava- sv(#e)" S%a)ra#u1( +res#eke )(#ela )(#el(%a, +lo&-o 1e (/ .(1e us+ore@(va)( sa%o s o.'(ro% -a $ul#(-u ( ve1u (l( %a-#u (skr(vl#e-os), )#" za n"e a, s o.'(ro% -a ve1u (l( %a-#u .r'(-u g(.a-#a" Ra'l(ke &)o 'a -as +os)o#e %e@u s)var(%a -a&eg sv(#e)a 'a -#ega -e1e +os)o#a)(" Fu-k,(#e +re$%e)a -a&eg sv(#e)a .() 1e +osve -e$os)u+-e -#egovu s/va1a-#u, -era'u%l#(ve, ?-a$-arav-e>" Za%(sl(%o $a #e -a rav-(-u $vo$(%e-'(o-al-og .(1a +olo0e- kova-( -ova, ( os)a)ak ('gore-e sv(#e1e (s)og +ro%#era" Za +lo&-o .(1e )o 1e .()( $va (s)a kruga, )#" $v(#e apsolutno "ednake ,r)e &)o se g(.a#u ( o-o -(ka$a
-e1e -a1( -(kakve ra'l(ke %e@u -#(%a" Fu-k,(#a -ov,a ( sv(#e1e u na#em svi"etu 'a -#ega #e +osve%a&-#a terra in)o nita$ *oku#amo li samo zamisliti koliku olemu evolu)i"u mora pro!i plo#no bi!e da s&vati (unk)i"u nov)a i svi"e!e i razliku izme2u ti& (unk)i"a, s&vatit !emo #to razdva"a plo#ni svi"et od trodimenzionalno a$ U prvom redu razdva"a i& potpuna nemo u!nost da se na ravnini ak i zamisli i#ta nalik na trodimenzionalni svi"et sa svom raznovrsno#!u n"e ovi& (unk)i"a$ Svo#s)va +o#ava +lo&-og sv(#e)a .() 1e kra#-#e #e$-ol(*-a" Ra'l(kova) 1e se +ore)ko% #avl#a-#a, )ra#-o&1u, +er(o$(*-o&1u" T(#ela ( +re$%e)( )oga sv(#e)a .() 1e +lo&-( ( #e$-ol(*-(, poput s"ena, )#" +o+u) s#e-a ra'l(*()(/ +re$%e)a ko#e -a%a ('gle$a#u sl(*-e" Ka$ .( sv(#es) +lo&-og .(1a *ak ( us+os)av(la ko%u-(ka,(#u s -a&o% sv(#e&1u, o-a (+ak -(ka$a -e .( .(la u s)a-#u ra'u%#e)( svu ra'-ol(*-os) ( .oga)s)vo +o#ava -a&ega sv(#e)a ( ra'-ovrs-os) 2u-k,(#a -a&(/ +re$%e)a" Plo&-a .(1a -e .( %ogla +o#%()( 'a -as -a#o.(*-(#e +o#%ove" C#(%a .( .(lo vrlo )e&ko ra'u%#e)( $a su +o#ave, ko#e su n"ima iste, 'a+ravo razliite, a $a su +o#ave, ko#e su 'a -#(/ +osve o$vo#e-e, 'a+ravo $(#elov( -eke vel(ke +o#ave ( *ak -ekog +re$%e)a (l( .(1a" Ovo +osl#e$-#e #e ( -a#)e0e ra'u%#e)( +lo&-o%e .(1u" Pre)+os)av(%o l( $a -a&e +lo&-o .(1e 0(v( -a /or('o-)al-o# rav-(-( ko#a +res(#e,a kro&-#u s)a.la +aralel-o sa 'e%l#o%, )o% 1e .(1u +res#e,( gra-a ('gle$a)( kao posve odvo"ene +o#ave (l( +re$%e)(" I$e#a s)a.la s gra-a%a -(ka$ %u -e %o0e +as)( -a u%"
Razumi"evan"e na"osnovni"i& i na""ednostavni"i& stvari na#e a svi"eta za plo#no !e bi!e biti beskonano du i teak pro)es$ O-o %ora +o)+u-o ('%(#e-()( svo#e +re$o$0.e o +ros)oru ( vre%e-u" To %ora .()( +rv( korak" Be' )oga -e %o0e -(&)a +os)(1(" 'okle od plo#no bi!e predoava sav na# svemir u vremenu, t"$ dok pripisu"e vremenu sve #to se nalazi sa strana n"e ove ravnine, ono nikada ni#ta ne!e razum"eti" 3a +o*-e s/va1a)( ?)re1u $(%e-'(#u> $vo$(%e-'(o-al-o .(1e ko#e 0(v( -a rav-(-( mora prostorno predoiti svo"e vremenske po"move, t"$ svo"e vri"eme preni"eti u prostor$ 3a s)ek-e .are% slu)-#u (s+rav-e +re$o$0.e o -a&e% sv(#e)u, o-o %ora +osve ('%(#e-()( sve svo#e ($e#e o sv(#e)u, -a-ovo +ro,(#e-()( sve svo#e vr(#e$-os)(, +re(s+()a)( sve svo#e +o#%ove, o.#e$(-#e-e +o#%ove ra'lu*()(, ra'lu*e-e s+o#()( (, &)o #e -a#va0-(#e, s)vor()( .esko-a*-o %-ogo -ov(/ +o#%ova" Ako -a rav-(-u $vo$(%e-'(o-al-og .(1a -aslo-(%o +e) +rs)(#u ruke, 'a -#ega 1e )o .()( pet odvo"eni& po"ava$ Poku&a#%o 'a%(sl()( kol(ku gole%u %e-)al-u evolu,(#u %ora +ro1( +lo&-o .(1e $a us+(#e s/va)()( $a su +e) o$vo#e-(/ +o#ava -a -#egovo# rav-(-( vr/ov( +rs)(#u ruke vel(kog, ak)(v-og ( (-)el(ge-)-og .(1a *ov#eka" Ako zamislimo koliko "e te#ko oslikati ov"eka sa svim bo atstvom n"e ovi& ivotni& (unk)i"a i psi&iko i du&ovno ivota po samo "ednom otisku
n"e ovi& prsti"u, s&vatit !emo koliko "e te#ko plo#nom bi!u po"miti trodimenzionalni svi"et$ B(lo .( ('u'e)-o 'a-(%l#(vo -o " " " %o0$a -e+o)re.-o ra'%o)r()( +o$ro.-o, korak +o korak, +u) &)o .( ga +lo&-o .(1e %oralo +ro1( $a us+(#e ra'u%#e)( -a& sv(#e) ko#( se 'a -#ega -ala'( u +o$ru*#u )a#a-s)ve-e tre!e dimenzi"e, )#" $(#elo% u +ro&los)(, $(#elo% u .u$u1-os)(" 'a s&vati trodimenzionalni svi"et plo#no bi!e pri"e sve a mora prestati biti dvodimenzionalno, t"$ mora i samo postati trodimenzionalno$ 'ru im ri"eima, mora os"etiti interese ivota u trodimenzionalnom prostoru$ 7ude li os"e!alo interese to ivota ono !e se, samim tim, podi!i s vlastite ravnine i nikada ne!e biti u stan"u vratiti se na n"u$ 3to vi#e bude ulazilo u orbitu za n" rani"e posve nerazuml"ivi& ide"a i po"mova, ono vi#e ne!e biti dvodimenzionalno bi!e, ve! !e postati trodimenzionalno$
POGLAVLJ E VII
Ne!o.u,nost ! te! t%)ke 0e1%n%&%-e 0%!enz%- . 9 #to ! te! t%k ne os-e, 0%!enz%-e$ Pos'e u'-etno ozn ) ' n-e 0%!enz%poten&%- ! . Mo.u,nost p*%k z%' n- s'%+ poten&%- n &*t%. 3 nt % Lo/ )e'sk%. R z(%k %z!e@u neeuk(%0ske .eo!et*%-e % !et .eo!et*%-e. G0-e !o* !o t* 6%t% o/- #n-en-e t*o0%!enz%on (nost% s'%-et ko su 3 nto'e %0e-e to)ne$ Ne t*e/ (% * z(o.e t*o0%!enz%on (nost%
s'%-et t* 6%t% u n #e! z !-e0/eno! n #e! * zu!u$
p * tu" u
Po&)o s%o ra'%o)r(l( ?o$-ose &)o (/ -a& +ros)or sa$r0( u se.(>, %ora%o se vra)()( +()a-#u; kakve su uistinu dimenzi"e prostora i za#to i& "e tri6 O-o &)o -a% se %ora u*(-()( -a#*u$-(#(% #es) *(-#e-(,a $a #e trodimenzionalnost -e%ogu1e o$re$()( %a)e%a)(*k(" S )(%e -(s%o -a*(s)u ( )o -a% se *(-( +ara$okso%, 'a)o &)o uv(#ek govor(%o o m"eren"u +ros)ora" l+ak, *(-#e-(,a #e $a %a)e%a)(ka ne os"e!a $(%e-'(#e +ros)ora" Ca%e1e se +()a-#e kako %o0e )ako (s)a-*a-o sre$s)vo a-al('e kao &)o #e %a)e%a)(ka -e os#e1a)( $(%e-'(#e ako o-e sa$r0e -eka '.(l#ska svo#s)va +ros)ora" Govore1( o %a)e%a)(,(, +rvo %ora%o kao os-ov-u +re)+os)avku +r('-a)( $a za svaki matematiki izraz posto"i od ovara"u!i odnos neki& zbil"nosti$ Ako )oga -e%a, ako )o -(#e (s)(-a, o-$a -e%a %a)e%a)(ke" To #e -#e'(-a glav-a .(), glav-( sa$r0a#" %ada!a "e matematike izraavati odnose" Al( o$-os( %ora#u .()( ('%e@u -e*ega" Alge.arsko a, b i ) uv(#ek %ora .()( %ogu1e 'a%(#e-()( -eko% '.(l#o%" To #e a.e,e$a sve %a)e%a)(keN a, b, & su +o+u) -ov*a-(,a" O-e %ogu .()( +rave ako ne#to '.(l#sko s)o#( ('a -#(/, (l( kr(vo)vore-e, ako ('a -#(/ -e s)o#( -(kakva '.(l#-os)"
?3(%e-'(#e> )u (gra#u vrlo *u$-u ulogu" Ako (/ +r(ka0e%o alge.arsk(% s(%.ol(%a a, b, ), )( 1e s(%.ol( (%a)( '-a*a# la0-(/ -ov*a-(,a, #er se a, b % & -e %ogu 'a%(#e-()( -(kakvo% '.(l#sko% vel(*(-o% ko#a .( %ogla ('ra0ava)( o$-os $(%e-'(#a" O.(*-o se $(%e-'(#e +r(ka'u#u +o)e-,(#a%a : +rva, $ruga ( )re1a, )#" ako #e $u0(-a -a'va-a a, kva$ra) ko#ega su s)ra-(,e #e$-ake )o% +rav,u .() 1e aSS, a ko,ka ko#e su s)ra-(,e #e$-ake )o% kva$ra)u .() 1e aSSS" To #e ('%e@u os)alog $alo 8%ntonu os-ovu 'a -#egovu )eor(#u o tesaraktima, )et'e*o0%!enz%on (n%! t%-e(%! . aGGGG$ Co )o #e *(s)a 2a-)a'(#a, +o-a#+r(#e s ra'loga &)o #e ('ra0ava-#e $(%e-'(#a +o)e-,(#a%a +osve uv#e)-o" Sve se +o)e-,(#e %ogu +r(ka'a)( -a +rav,u" H'%(%o -a +rav,u o$s#e*ak a $ul#(-e T %(l(%e)ara" O$s#e*ak o$ <T %(l(%e)ara .() 1e -#egov kva$ra), $akle aSS, a o$s#e*ak o$ 1<T %(l(%e)ara .() 1e ko,ka, (l( aSSS" Kako s/va)()( $a %a)e%a)(ka -e os#e1a $(%e-'(#e, )#" $a se ra'l(ka %e@u $(%e-'(#a%a -e %o0e ('ra'()( %a)e%a)(*k(B To se %o0e ra'u%#e)( ( o.#as-()( sa%o -a #e$a- -a*(-, -a(%e, *(-#e-(,o% $a )a razlika ne posto"i$ 3akako, '-a%o $a su sve )r( $(%e-'(#e 'a+ravo (s)ov#e)-e, )#" $a se svaka o$ )r( $(%e-'(#e %o0e s/va)()( kao prva, dru a, tre!a ( o.r-u)o" To sa%o +o se.( #as-o $oka'u#e $a $(%e-'(#e -(su %a)e%a)(*ke vel(*(-e" Sva '.(l#ska svo#s)va s)var( %ogu se ('ra'()( %a)e%a)(*k( kao vel(*(-e, )#" kao .ro#ev( ko#( +oka'u#u o$-os )(/ svo#s)ava +re%a $rug(% svo#s)v(%a"
I+ak, *(-( se $a %a)e%a)(ka, u +()a-#u $(%e-'(#a, v($( v(&e (l( $al#e -o %(N *(-( se $a -eke gra-(,e, ko#e -as o%e@u#u, %a)e%a)(,( -e +r(#e*e $a v($( kroz -#(/ ( $a v($( $a -e%a '.(l#-os)( ko#e .( o$govarale -a&(% +o#%ov(%a o $(%e-'(#a%a" Ka$ .( )r( $(%e-'(#e doista o$govarale )r(%a +o)e-,(#a%a, s +ravo% .(s%o %ogl( re1( $a se sa%o )r( +o)e-,(#e o$-ose -a geo%e)r(#u, $a su sv( os)al( o$-os( %e@u v(&(% +o)e-,(#a%a, +o*ev o$ *e)vr)e, ('va- $osega geo%e)r(#e" Co %( -e%a%o )o +ravo" *rikazivan"e dimenzi"a poten)i"ama posve "e uv"etno" To*-(#e .( .(lo re1( $a #e, s %a)e%a)(*kog gle$(&)a, geo%e)r(#a u%#e)-a ko-s)ruk,(#a 'a r#e&ava-#e +ro.le%a s uv"etnim in"eni)ama, v#ero#a)-o ('ve$e-(%a (' oso.(-a -a&eg -a*(-a %(&l#e-#a" S(s)e% (s)ra0(va-#a ?v(&eg +ros)ora> H(-)o- -a'(va meta eometri"om ( +ove'u#e #e s (%e-(%a Ka-)a, Lo.a*evskog, Gaussa ( $rug(/ (s)ra0(va*a -eeukl($ske geo%e)r(#e" Ra'%o)r(%o sa$a kako se )eor(#e )(/ '-a-s)ve-(ka o$-ose +re%a +()a-#(%a &)o s%o (/ %( +os)av(l(" H(-)o- svo#e ($e#e ('vo$( (' ($e#a Ka-)a ( Lo.a*evskog" 3rug(, -a+ro)(v, Ka-)ove ($e#e su+ro)s)avl#a#u ($e#a%a Lo.a*evskog" Tako Roberto 7onola u 4Neeuklidsko" eometri"i5 ka0e $a #e v(@e-#e +ros)ora Lo.a*evskog su+ro)-o Ka-)ovu v(@e-#u"
O- ka0e; ?Ka-)ovo u*e-#e +ros)or s%a)ra -ek(% o.l(ko% su.#ek)(v-og sagle$ava-#a &)o -u0-o +re)/o$( svako% (skus)vuN u*e-#e Lo.a*evskog, ko#e v(&e -ag(-#e se-'ual('%u ( suvre%e-o% e%+(r('%u, vra1a geo%e)r(#u u +o$ru*#e eks+er(%e-)al-(/ '-a-os)("? senzualizam 7 2(lo'o2sko u*e-#e ko#e 'a #e$(-( ('vor s+o'-a#e +r('-a#e os#e)eN ako se os#e)( ra'%a)ra#u kao o$ra' o.#ek)(v-e s)var-os)(, )a$a se-'ual('a% vo$( k %a)er(#al('%uN ako se os#e)( o)k($a#u o$ o.#ek)(v-e real-os)( ( ra'%a)ra#u kao sasv(% su.#ek)(v-a s)a-#a sv(#es)(, se-'ual('a% se ('ro@u#e u su.#ek)(v-( ($eal('a%N *ul-os), s)ras)ve-os), (s)o &)o ( se-'ual-os) Ko#e #e gle$(&)e (s+rav-o ( u kakvo% su o$-osu ($e#e Lo.a*evskog ( -a& +ro.le%B Ca#)o*-(#( o$govor .( .(o; -( u kakvo% o$-osu" Ceeukl($ska geo%e)r(#a -(#e meta eometri"a, i o-a #e s %e)ageo%e)r(#o% u (s)o% o$-osu kao ( eukl($ska geo%e)r(#a" Re'ul)a)( sve -eeukl($ske geo%e)r(#e, ko#a #e +o$vrgla +o-ov-o# +ro,#e-( os-ov-e Eukl($ove aks(o%e ( -a&la svo# -a#+o)+u-(#( ('ra' u ra$ov(%a Bol=a(a, Gaussa ( Lo.a*evskog, ('ra0e-( su u 2or%ul(; Aksiomi odre2ene eometri"e izraava"u s'o-st' odre2eno prostora. Tako geo%e)r(#a rav-(-e +r(/va1a sva )r( Eukl($ova aks(o%a, )#"; 1" 3u0(-a #e -a#kra1a u$al#e-os) ('%e@u $v(#e )o*ke"
<" Svak( se l(k %o0e +re-(#e)( -a $rugo %#es)o a $a )o -e -aru&( -#egova svo#s)va" P" Paralel-( +rav,( se -e sas)a#u" 4Ova# +osl#e$-#( aks(o% o.(*-o se +o Eukl($u $ruga*(#e ('ra0ava"9 Za geo%e)r(#u kugle (l( ko-kav-e +lo/e (s)(-()a su sa%o +rva $va aks(o%a, #er se %er($(#a-(, ko#( su ko$ ekva)ora +aralel-(, -a +olov(%a sas)a#u" Pr()o% #e u geo%e)r(#( kugle su%a )r(#u ku)ova )roku)a ve1a o$ $va +rava ku)a, a u geo%e)r(#( ko-kav-e +lo/e %a-#a o$ $va +rava ku)a" H geo%e)r(#( -e+rav(l-o (skr(vl#e-e +lo/e (s)(-() #e sa%o +rv( aks(o%, $rug( o +re-o&e-#u l(kova : -eo$r0(v #e, #er se l(k u'e) s #e$-og %#es)a -e+rav(l-e +lo/e, +r( +r(#e-osu -a $rugo %#es)o %o0e ('%(#e-()(, a su%a ku)ova )roku)a %o0e .()( ve1a (l( %a-#a o$ $va +rava ku)a" Ca )a# -a*(-, aksiomi ('ra0ava#u ra'l(ke u svo#s)v(%a ra'l(*()(/ vrs)a +lo/a" Geo%e)r(#sk( aks(o% #e 'akoodre2ene p(o+e. A)o #e +lo/aB Zasluga Lo.a*evskog #e u )o%e &)o #e o- -a&ao 'a +o)re.-o +re(s+()a)( os-ov-e +o#%ove geo%e)r(#e" Co -(ka$a -(#e (&ao )ol(ko $aleko $a (/ +o-ovo +ro,(#e-( s Ka-)ova gle$(&)a" Is)ovre%e-o, o- -( u ko#e% s%(slu -(ka$a -(#e +o.(#ao Ka-)a" Za Lo.a*evskog, kao %a)e%a)(*ara, plo&a #e sa%o sre$s)vo 'a uo+1ava-#e -ek(/ svo#s)ava -a ko#a se ('gra@(vao o$re@e-( geo%e)r(#sk( sus)av, (l( sre$s)vo 'a uo+1ava-#e svo#s)ava
o$re@e-(/ ,r)a" O- v#ero#a)-o -(ka$a -(#e %(sl(o o '.(l#-os)( ( -e'.(l#-os)( +lo/e" Pre%a )o%e, s #e$-e s)ra-e -(+o&)o -(#e u +ravu Bo-ola ko#( Lo.a*evsko% +r(+(su#e gle$(&)a su+ro)-a Ka-)ov(%a ( -ag-u1e ?se-'ual('%u> ( ?suvre%e-o% e%+(r('%u>, a s $ruge s)ra-e s ra'logo% %o0e%o %(sl()( $a H(-)o- +osve su.#ek)(v-o +r(+(su#e Gaussu ( Lo.a*evsko% (-augura,(#u -ovog $o.a u (ilozo(i"i$ Neeuk(%0sk .eo!et*%- " uk(-u)u-u,% % .eo!et*%-u Lo/ )e'sko." ne o0nos% se n%k ko p*e! meta eometri"i$ Lo.a*evsk( -e ('la'( (' +o$ru*#a )r(#u $(%e-'(#a" Me)ageo%e)r(#a +o$ru*#e )r(#u $(%e-'(#a s%a)ra pres"ekom v(&eg +ros)ora" O$ %a)e%a)(*ara )o# #e ($e#( -a#.l(0( R%e! nn, #er #e s/va)(o o$-os vre%e-a +re%a +ros)oru" Toka trodimenzionalno prostora pres"ek "e meta eometri"ske )rte$ :rte s ko"ima barata meta eometri"a ne mo u biti poop!ene ni na kakvo" plo&i. Ovo +osl#e$-#e %o0e .()( vrlo va0-o 'a o$re@(va-#e ra'l(ke ('%e@u geo%e)r(#e 4eukl($ske ( -eeukl($ske9 ( %e)ageo%e)r(#e" Me)ageo%e)r(#ska ,r)a -e %o0e se s%a)ra)( u$al#e-o&1u %e@u )o*ka%a u -a&e% +ros)oruN -e%ogu1e #e 'a%(sl()( $a o-e o.l(ku#u .(lo kakve l(kove u -a&e% +ros)oru"
Is+()(va-#e %ogu1(/ svo#s)ava ,r)a &)o se -ala'e ('va-a&eg +ros)ora, -#(/ov(/ ku)ova ( o$-osa )(/ ,r)a ( ku)ova +re%a ,r)a%a, ku)ov(%a, +lo/a%a ( )(#el(%a -a&e geo%e)r(#e +re$%e) #e meta eometri"e.
Istraivai neeuklidske eometri"e nisu se mo li odvaiti da napuste plo&u$ H )o%e (%a -e*eg u(s)(-u )rag(*-og" Pogle$a#)e kakve #e +lo/e ('%(sl(o =obaevski ka$ #e (s)ra0(vao 11:( eukl($sk( +os)ula) 4o +aralel-(% ,r)a%a (l( o ku)ov(%a &)o (/ )vor( ,r)a ko#a s(#e*e $v(#e +aralel-e ,r)e9" Je$-a -#egova +lo/a nalik "e na lopati)u ventilatora, dru a na unutra#n"u povr#inu li"evka$ Co, -(#e se %ogao o$va0()( $a +osve -a+us)( +lo/u, -(#e #e %ogao o$.a,()( #e$-o% 'auv(#ek ( 'a%(sl()( $a )rta ne mora nuno biti na plo&i, )#" $a se -(' +aralel-(/, (l( go)ovo +aralel-(/ ,r)a -e %o0e +oo+1()( -( -a kakvo# +lo/( -()( u )ro$(%e-'(o-al-o% +ros)oru" S)oga -( o- -( ve1(-a $rug(/ %a)e%a)(*ara, ka$ su s)varal( -eeukl($sku geo%e)r(#u -(su .(l( u s)a-#u ('a1( (' )ro$(%e-'(o-al-og sv(#e)a"
Me+ n%k p*%zn -e )rtu u vremenu, t-. &*tu ko- se n% n ko-% n )%n ne !o6e p*e0o)%t% n p(o+% %(% k o u0 (-enost %z!e@u 0'%-e to)ke u p*osto*u" Ta se ,r)a u'(%a u o.'(r u +rora*u-(%a ko#( se o$-ose -a -eke %e/a-('%e" Co geo%e)r(#a -(ka$a -(#e (%ala -(&)a s )o% ,r)o%, ve1 uvi"ek samo s -#e'(-(% +res#e,(%a" Sa$a se %ora%o vra)()( -a +()a-#e; 3to "e prostor) i +ogle$a)( #es%o l( o$govor(l( -a )o +()a-#e"
O$govor .( .(o )o*-a $e2(-(,(#a trodimenzionalnosti +ros)ora"
o.#a&-#e-#e
To -(s%o %ogl( -a+rav()(" Trodimenzionalnost +ros)ora os)ala -a% #e #e$-ako 'ago-e)-a ( -era'u%l#(va kao ( +r(#e" S o.'(ro% -a )ro$(%e-'(o-al-os) -u0-o #e; (l( #e +r(/va)()( kao *(-#e-(,u ( $o$a)( $v#e%a *(-#e-(,a%a ko#e s%o u)vr$(l( -a +o*e)kuN (l( +r('-a)( -e)o*-os) -a&e %e)o$e rasu@(va-#a ( +oku&a)( s $rugo% %e)o$o%" O+1e-()o govore1(, polaze!i od dvi"e temel"ne in"eni)e8 svi"et i svi"est, ko"e smo pri&vatili, moramo utvrditi e a "e svo"stvo trodi. menzionalnost prostora, t"$ da li "e svo"stvo svi"eta ili svo"stvo na#e zam"edbe svi"eta$
*o#av#i od 1anta, ko"i tvrdi da "e prostor svo"stvo zam"edbe ko"om na#a svi"est zam"e!u"e svi"et, "a sam &otimi)e odba)io tu ide"u i prostor uzeo kao svo"stvo svi"eta$
Za#e$-o s H(-)o-o% +r(/va)(o sa% +re)+os)avku $a -a& +ros)or u se.( -os( uv#e)e ko#( -a% o%ogu1ava#u $a u)vr$(%o -#egove o$-ose +re%a v(&e% +ros)oru ( -a )e%el#u )e +re)+os)avke ('gra$(o sa% *()av -(' a-alog(#a ko#e su -a% +o-e&)o ra'#as-(le +()a-#e +ros)ora ( vre%e-a ( -#(/ove %e@uso.-e o$-ose" Co, kao &)o #e
ve1 .(lo re*e-o, o-e -(su -(&)a ra'#as-(le &)o se )(*e glav-og +()a-#a o uzro)ima trodimenzionalnosti prostora$ Me)o$a a-alog(#e u'e)a u ,#el(-( +r(l(*-o #e o.es/ra.ru#u1a" S -#o% se vr)(%o u 'a*ara-o% krugu" O-a +o%a0e 'a ra'#a&-#ava-#e -ek(/ s)var(, -o 'a+ravo -(ka$a ( -( -a &)o -e $a#e ('rava- o$govor" Cako%-og(/ ( $ugo)ra#-(/ -as)o#a-#a $a se s-a@e u slo0e-(% +()a-#(%a u' +o%o1 a-alog(#e, *ov#ek os#e1a u'alu$-os) sv(/ svo#(/ -a+ora, os#e1a $a s )(% a-alog(#a%a /o$a $u0 '($a ( )a$a, s os#e1a#e% u+ravo %r0-#e ( g-u&a-#a s+ra% a-alog(#a, o- otkriva nunost traen"a izravno puta ko"i neposredno vodi tamo kamo eli$
Ako elimo sli"editi izravni put, ne skre!u!i s n"e a, moramo se stro o pridravati 1antovi& temel"ni& tvrdn"i$ Co, ako ;intonovu %(sao 2or%ul(ra%o sa s)a#al(&)a )(/ +re)+os)avk( $o.() 1e%o sl#e$e1( re'ul)a); uv"ete na#e prostora mi nosimo u sebi te sto a moramo u sebi na!i i uv"ete ko"i !e nam omo u!iti da uspostavimo odnos izme2u na#e prostora i vi#e prostora$ 3rug(% r(#e*(%a, u na#em du&u, u na#em zam"edbenom aparatu moramo na!i uv"ete trodimenzionalnosti svi"eta, tamo moramo otkriti uv"ete za mo u!nost vi#edimenzionalno svi"eta$ *ostavimo li sebi ta" zadatak na!i !emo se na izravnom putu i dobit !emo od ovor na na#e pitan"e #to "e prostor i n"e ova trodimenzionalnost$
Kako )re.a%o +r(s)u+()( r#e&e-#u )og +ro.le%aB O*()o, prouava"u!i na#u svi"est i n"ezina svo"stva" B() 1e%o l(&e-( sv(/ a-alog(#a ( kre-u) 1e%o +rav(% ( ('rav-(% +u)e% +re%a r#e&e-#u glav-og +ro.le%a o.#ek)(v-og (l( su.#ek)(v-og karak)era +ros)ora ako o$lu*(%o (s)ra0()( %e-)al-e o.l(ke u ko#(%a 'a%#e1u#e%o sv(#e) ( ra'%o)r(%o (%a l( ('%e@u -#(/ ( )ro$(%e-'(o-al-e +ro)e0-os)( sv(#e)a kakve +o$u$ar-os)(" 3rug(% r(#e*(%a, moramo razmotriti ni"e li ta ide"a o trodimenzionalno" protenosti svi"eta sa n"e ovim svo"stvima proizvod odre2eni& svo"stava na#e du&a$
POGLAVLJE VIII
N # z !-e0/en% p * t. Os-et. P*e0o06/ . Po- !. R%-e)% % .o'o*. U!-etnost k o -ez%k /u0u,nost%. 3o(%ko t*o0%!enz%on (nost s'%-et o'%s% o s'o-st'%! n #e. z !-e0/eno. p * t $ to !o6e 0ok z t% tu o'%snost$ G0-e !o6e!o n ,% z/%(-sku pot'*0u te o'%snost%$ Ps%+o(o.%- 6%'ot%n- . U )e!u se on * z(%ku-e o0 I-u0ske$ Re1(eks. Po0* 6(-%'ost st n%&e. N .on. L .o0 C ne( .o0 . E!o&%on (no !%#(-en-e. O0sutnost po-!o' . Jez%k 6%'ot%n- . Lo.%k 6%'ot%n- .
R z(%)%te * z%ne %nte(%.en&%-e ! )k " p s % ! -!un.
6%'ot%n- .
Gus k"
3a )o*-o o.#as-(%o o$-os -a&eg Ja +re%a va-#sko% sv(#e)u ( o$re$(%o #to u -a&o# 'a%#e$.( sv(#e)a +r(+a$a sv(#e)u, a #to -a%a sa%(%a, %ora%o se o.ra)()( elementarno" psi&olo i"i ( +rou*()( %e/a-('a% -a&eg 'a%#e$.e-og a+ara)a" Os-ov-a #e$(-(,a -a&e 'a%#e$.e #e os"et$ Os#e) #e ele%e-)ar-a +ro%#e-a s)a-#a -a&eg u-u)ra&-#eg 0(vo)a ko#a -as)a#e, ili se nama tako ini, '.og -eke +ro%#e-e s)a-#a va-#skog sv(#e)a s o.'(ro% -a -a& u-u)ra&-#( 0(vo), (l( '.og +ro%#e-e s)a-#a u -a&e% u-u)ra&-#e% 0(vo)u s o.'(ro% -a va-#sk( sv(#e)" H ovo% slu*a#u 2('(*ko )(#elo #e $(o va-#skog sv(#e)a" Tako -as u*e 2('(ka ( +s(/o2('(ka" Ov$#e -e1e%o ula'()( u ras+ravu o )o%e kol(ko su )o*-a (l( -e)o*-a )u%a*e-#a )(/ '-a-os)(" 3ovol#-o #e o$re$()( os#e) kao elementarnu +ro%#e-u s)a-#a sv(#es)(, )#" kao ele%e-) (l( os-ov-u #e$(-(,u )e +ro%#e-e" 3o0(vl#ava#u1( os#e) $r0(%o $a #e o-, $a )ako ka0e%o, o$ra' -ek(/ +ro%#e-a u va-#sko% sv(#e)u" Pro0(vl#e-( os#e)( os)avl#a#u -ek( )rag u -a&e% +a%1e-#u" Go%(la#u1( se, +a%1e-#a os#e)a se u sv(#es)( s+a#a#u u gru+e +o sl(*-os)(, '$ru0u#u se, sla0u, su+ro)s)avl#a#u" Os#e)e ko#e o.(*-o $o0(vl#ava%o u .l(sko# ve'( s -ek(% $rug(% os#e)o% u (s)o# 1e ve'( (skrsava)( u +a%1e-#u" I +os)u+-o se (' pam!en"a os"eta s)vara#u predodbe$ Pre$o$0.e su, $a )ako ka0e%o, gru+e +a%1e-#a os#e)a" Pr( s)vara-#u +re$o$0.( os#e)( se gru+(ra#u u $va #as-o ('ra0e-a s%#era"
Prv( #e s%#er +o naravi os"eta+ os#e)( 0u)e .o#e s+a#a) 1e se s $rug(% os#e)(%a 0u)e .o#e, os#e)( k(selog okusa s $rug(% os#e)(%a k(selog okusa" 3rug( #e s%#er po vremenu priman"a os"eta. Ka$ #e$-a gru+a, ko#a s)vara "ednu +re$o$0.u, sa$r0( ra'l(*()e (s)ovre%e-o $o0(vl#e-e os#e)e, +a%1e-#e )e o$re@e-e gru+e os#e)a +r(+(su#e se za"ednikom uzroku" ?Za#e$-(*k( u'rok> se +ro#(,(ra u va-#sk( sv(#e) kao o.#ek) ( +r()o% se +re)+os)avl#a $a o$re@e-a +re$o$0.a o$ra0ava '.(l#ska svo#s)va )og o.#ek)a" Takvo gru+-o +a%1e-#e #e predodba, -+r" +re$o$0.a s)a.la ' to stabla. H )u gru+u ula'( 'ele-a .o#a l(&1a, -#egov %(r(s, s#e-a, &u% v#e)ra u gra-a%a ()$", ()$" Sve )o 'a#e$-o s)vara -e&)o +o+u) 0ar(&)a sv#e)ala &)o ('v(ru (' -a&eg ra'u%a ( +os)u+-o se us%#erava#u -a va-#sk( o.#ek), uskla@u#u1( se, .ol#e (l( lo&(#e s -#(%" H $al#-#e% 'a+le)a-#u %e-)al-og 0(vo)a +a%1e-#e +re$o$0.( +rola'( (s)( +ro,es kao ( +a%1e-#e os#e)a" Go%(la#u1( se, +a%1e-#a +re$o$0.( (l( ?sl(ke +re$o$0.(> +ove'u#u se u -a#ra'l(*()(#(% s%#erov(%a, +okla+a#u, su+ro)s)avl#a#u, s)vara#u gru+e ( -a+osl#e)ku $a#u po"move$ Tako o$ ra'l(*()(/ os#e)a, $o0(vl#e-(/ u ra'l(*()o vr(#e%e 4u gru+a%a9, u $#e)e)a -as)a#e +re$o$0.a s)a.la 4)og s)a.la9, a +o)o% (' sl(ka +re$o$0a.a ra'l(*()(/ s)a.ala s)vara se po"am stabla, )#" -e o$re@e-og s)a.la, ve1 s)a.la o+1e-()o"
S)vara-#e +o#%ova +ovla*( 'a so.o% s)vara-#e ri"ei ( +o#avu ovora$ Po*e)ak govora %o0e se #av()( -a -a#-(0e% s)u+-#u (-)el(ge-,(#e, u ra'$o.l#u 0(vl#e-#a kro' os#e)e" H $o.a 0(vl#e-#a kro' +re$o$0.e +os)a#e '-a)-o slo0e-(#(" Co, $ok -e%a +o#%ova, )o -e1e .()( ovor u +ravo% s%(slu r(#e*(" Ca -(0(% s)u+-#ev(%a (-)el(ge-,(#e -ek( se os#e)( %ogu ('ra0ava)( o$re@e-(% 'vukov(%a" Ca )a# se -a*(- %ogu +re-os()( o+1( $o#%ov( s)ra/a, l#u)-#e, 'a$ovol#s)va" T( 'vukov( %ogu slu0()( kao '-akov( 'a o+as-os), +o'(v, %ol.u, +r(#e)-#u ()$" No, n"ima se ne moe mno o re!i$ Ako r(#e*( (l( 'vukov( ('ra0ava#u predodbe, kao u $#e,e, o-$a )o '-a*( $a o$re@e-( 'vuk (l( o$re@e-a r(#e* o'-a*ava sa%o ta" o$re@e-( +re$%e)" Za svak( -ov( slian +re$%e) %ora .()( $rug( novi 'vuk (l( -ova r(#e*" Ako o-a# ko#( govor( (s)(% 'vuko% (l( (s)o% r(#e*( o'-a*ava razliite +re$%e)e, )o '-a*( (l( $a #e, +o -#egovu %(&l#e-#u, )o sve (s)( +re$%e), (l( o- #e$-ako -a'(va oito ra'l(*()e +re$%e)e" H o.a slu*a#a vrlo ga #e )e&ko ra'u%#e)(" Takav govor -e %o0e slu0()( kao +r(%#er #as-og govora" C+r" ako $(#e)e o$re@e-o% r(#e*( (l( 'vuko% -a'ove s)a.lo, (%a#u1( u v($u sa%o to stablo, uo+1e -e '-a#u1( 'a $ruga s)a.la, svako -ovo s)a.lo ko#e ugle$a o-o 1e -a'va)( $rugo% r(#e*( (l( 1e %(sl()( $a #e )o o-o (s)o s)a.lo" Govor u ko#(%a ?r(#e*(> o$govara#u +re$o$0.a%a, *(-( se kao $a se sas)o#( o$ vlas)()(/ (%e-a, -e%a o+1(/ (%e-(,a" Pr()o%, -e sa%o (%e-(,e, ve1 ( glagol( ( +r($#ev( ( +r(lo'( )ako@er (%a#u -arav ?vlas)()(/ (%e-a>, )#" +r(%#e-#(v( su 'a odre2enu ra$-#u, odre2enu oso.(-u,
odre2eno svo#s)vo" Po#ava r(#e*( op!e o'-a*ava +o#avu +o#%ova u %(&l#e-#u"
znaen"a
Govor se sasto"i od ri"ei, svaka ri"e izraava po"am" *o"am i ri"e su u biti isto, samo "e prvi ?po"am>, da tako kaemo, unutra#n"i vid, a dru i ?ri"e> van"ski" Il(, +re%a r(#e*(%a dr$ R$ 7u)kea ?autora kn"i e 4:osmi) :ons)iousness5, o ko#o# 1e%o kas-(#e %ora)( %-ogo govor()(>, ri"e ?t"$ po"am> "e al ebarski znak stvari$ ?Moda dr$ 7u)k eli re!i kako "e al ebra za izraunavan"e "ednadbi i prouavan"e n"i&ovi& svo"stava isto #to i ri"e za po"am H puno kra!i put, ne o da krenemo od os"eta, pa preko predodbi do po"mova> ?T(su1e +u)a #e uo*e-o, ka0e Bu,ke, $a %o'ak *ov#eka ko#( %(sl( +o vel(*(-( -e +re%a&u#e %o'ak *ov#eka ko#( -e %(sl( ra'%#er-o )o%e kol(ko u%-( ra$ %(sl(o,a -a$%a&u#e u%-( ra$ $(vl#aka" Ra'log #e u )o%e &)o %o'ak Her.er)a S+e-,era %ora o.avl#a)( vrlo %alo v(&e -o &)o )o %ora %o'ak aus)ral(#skog uro@e-(ka, ( )o 'a)o &)o Her.er) S+e-,er sav svo# karak)er(s)(*-( %e-)al-( ra$ o.avl#a u' +o%o1 '-akova ko#( 'a%#e-#u#u +o#%ove, $ok uro@e-(k go)ovo sav svo# %e-)al-( ra$ o.avl#a u' +o%o1 -e'gra+-(/ +re$o$0.(" Hro@e-(k #e u +olo0a#u sl(*-o% +olo0a#u -ekog as)ro-o%a ko#( svo#a ra*u-a-#a o.avl#a u' +o%o1 ar()%e)(ke, $ok #e S+e-,er u +olo0a#u o-oga ko#( (/ o.avl#a u' +o%o1 alge.re" Prv( 1e %ora)( (s+(sa)( .ro#ka%a %-ogo vel(k(/ l(s)ova +a+(ra ( ulo0()( gole%( -a+or $a $o.(#e o-e re'ul)a)e ko#e 1e $rug( $o.()( ra*u-a-#e% -a %alo# o%o)-(,( s ra'%#er-o %al(% +o)ro&ko% %e-)al-og ra$a">
H -a&e% govoru r(#e*( ('ra0ava#u +o#%ove (l( ($e#e" Ide"e su #iri po"movi, -o o-e -(su gru+-( '-ak 'a sl(*-e +re$o$0.e, ve1 gru+e ra'l(*()(/ +re$o$0a.a, (l( *ak rupe po"mova. 3akle, ide"a "e sloeni ili apstraktni po"am$ Osim "ednostavni& os"eta os"etilni& or ana : .o#e, 'vuka, o+(+a, -#u/a ( okusaN osim "ednostavni& emo)i"a 'a$ovol#s)va, -e'a$ovol#s)va, ra$os)(, s)ra/a, ('-e-a@e-#a, *u@e-#a, '-a)(0el#e, s%(#e/a, l#u)-#e ( %-og(/ $rug(/, kro' -a&u sv(#es) +rola'e -('ov( sloeni& os"eta i vi#i& ?sloeni&> emo)i"a8 moralno, estetsko, reli iozno, intelektualno" Sa$r0a# e%o,(o-al-(/ $o0(vl#a#a, *ak ( -a##e$-os)av-(#(/, a $a ( -e govor(%o o slo0e-(%a, -(ka$a se +osve -e ukla+a u +o#%ove (l( u ($e#e, )e se s)oga -(ka$a -e %o0e +rav(l-o ( )o*-o ('ra'()( r(#e*(%a" Ri"ei mo u samo na ovi"estiti, uputiti na doivl"a"$ Tu%a*e-#e e%o,(o-al-(/ $o0(vl#a#a ( emo)ionalno s&va!an"a ,(l# #e um"etnosti$ 0astavl"an"em ri"ei, n"i&ovim znaen"em, ritmom, lazbom, spa"an"em znaen"a, ritma i lazbe/ zvukovima, bo"ama, )rtama, obli)ima . ov"ek nasto"i izraziti i preni"eti ono #to ne moe izraziti i preni"eti "ednostavno ri"eima$ O+1( 'ako- evolu,(#e -as u*( $a ako -e&)o (%a -(0e o.l(ke, %ora (%a)( ( v(&e" H skla$u s )(%, ako "e os"et ne#to nie od predodbe, predodba ne#to nie od ide"e, znai da mora posto"ati, ili se s vremenom stvoriti ne#to vi#e od po"ma ili ide"e$
Mi ve! znamo to vi#e, +re%$a 'a )o #o& -e%a +o'-a)og ( o+1e+r(/va1e-og -a'(va, )e ga ra'l(*()o -a'(va%o. Ca#+r(kla$-(#a r(#e* .( %ogla .()( intui)i"a$ 0tvaralaka i estetika intui)i"a ko#a se o*()u#e u u%#e)-os)(N moralna intui)i"a ko#a se o*()u#e u o$-os(%a *ov#eka +re%a $rug(% l#u$(%a, +re%a $ru&)vuN intelektualna intui)i"a ko#a se o*()u#e u -eo*ek(va-o% +ro-(,a-#u 2('(*k(/ ( %e)a2('(*k(/ 'ako-aN reli iozna intui)i"a ko#a se o*()u#e u s+o'-ava-#u *ov#ekova o$-osa +re%a svemiru i s+o'-a#( svemira kao ,#el(-e" Te v(&e o.l(ke (-)u(,(#e -e s%(#e%o .rka)( s -(0(% o.l(,(%a (-)u(,(#e ko#( se oso.()o #ako o*()u#u u 0(vo)(-#a, u $(vl#aka ko#( -e%a#u ra'v(#e-o log(*ko %(&l#e-#e ( u sv(/ l#u$( u )re-u,(%a ka$ 'aka0e s+oso.-os) log(*kog ra'%(&l#a-#a" Nii obli)i intui)i"e nasta"u stapan"em "ednostavni& emo)i"a s predodbama$ @i#i obli)i intui)i"e stvara"u se stapan"em vi#i& sloeni& emo)i"a s po"movima i ide"ama$ Ako su +rve r(#e*( $#e)e)a, ko#e ('ra0ava#u +re$o$0.e, -e&)o v(&e o$ %(#auka-#a %a*ke, &)o ('ra0ava os#e), o-$a se ( u -a&(% ri"eima, i u svako$-ev-o% govoru, %ora +o#av()( -e&)o v(&e" To v(&e v($(%o u u%#e)-os)(; u u%#e)-(*k(% s(%.ol(%a ( alegor(#a%a, u ?l(kov(%a> ( sl" To v(&e o*()o se %ora $al#e ra'v(#a)( ( o%ogu1ava)( $a se ('ra'e uv(#ek -ov( -('ov( $o#%ova, sve &(r( krugov( ($e#a ( +o#%ova istovremeno s -#(%a +r(+a$a#u1(% e%o,(o-al-(% )o-ov(%a" ale ori"a 7 u l(kov-o# u%#e)-os)(, +r(ka'(va-#e +o#%a (l( %(sl( u o.l(ku k(+a (l( sl(keN u k-#(0ev-os)( +#es-(*k( ukras, ka$ #e %e)a2ora +rovu*e-a kro' ,(#elo $#elo
Emo)ionalne tonove ivota na"bol"e izraava lazba, no ona ne izraava po"move$ *oezi"a nasto"i izraziti obo"e za"edno$ H u%#e)-os)( ve1 sre1e%o +rve ogle$e o "eziku budu!nosti. Um"etnost "e predvodni)a mentalne evolu)i"e$ Jo& uv(#ek -a% -(#e #as-o kakve 1e o.l(ke +o+r(%()( ra'vo# l#u$sk(/ s+oso.-os)(, -o ve1 %o0e%o re1( $a se o.l(,( sv(#es)( ( -a*(-( -#e'(-a ('ra0ava-#a neprestano ra'v(#a#u ( $a se, os(% -a%a +o'-a)(/ o.l(ka, %ora#u s)vara)( ( -ov(" H sa$a&-#e% )re-u)ku (%a%o )r( #e$(-(,e %e-)al-og 0(vo)a; os"et, predodba, po"am 4( ($e#a9 ( +o*(-#e se 2or%(ra)( *e)vr)a #e$(-(,a vi#a intui)i"a$ Ako "e 1antova ide"a istinita, ako "e prostor sa svo"im osobinama svo"stvo na#e svi"esti, a ne van"sko svi"eta, trodimenzionalnost svi"eta mora na neki nain ovisiti o ustro"u na#e mentalno aparata$ Ko-kre)-o, +()a-#e se %o0e +os)av()( ovako; kakav #e o$-os )ro$(%e-'(o-al-e +ro)e0-os)( sv(#e)a +re%a *(-#e-(,( $a u -a&e% %e-)al-o% us)ro#u +os)o#e os#e)(, +re$o$0.e ( +o#%ov(, ( )o u+ravo )(% re$o%B M( (%a%o takav %e-)al-( us)ro#, a sv(#e) #e trodimenzionalan. Kako $oka'a)( $a )ro$(%e-'(o-al-os) sv(#e)a ov(s( o takvom %e-)al-o% us)ro#uB Nedvo"beno dokazati ili odba)iti mo u!e "e samo iskustvom$ 1ad bismo mo li promi"eniti na# mentalni ustro" i vid"eti da se tom prom"enom izmi"enio i svi"et oko
nas, to bi za nas bio dokaz ovisnosti svo"stava prostora o svo"stvima na#e razuma$ 1ad bismo, na prim"er, trima posto"e!im "edini)ama na#e mentalno ivota mo li pridodati etvrtu, t"$ vi#u intui)i"u, ko"a zasad posto"i samo u zametku, kad bismo "e mo li uiniti odre2enom, tonom i d"elotvornom u skladu s na#om vol"om, poput po"ma, i kad bi se pritom pove!ao bro" znaa"ki prostora, t"$ kad bi prostor od trodimenzionalno postao etverodimenzionalan, to bi potvrdilo na#u pretpostavku i dokazalo 1antovu ide"u da "e prostor sa svo"im svo"stvima oblik na#e os"etilne zam"edbe$ Ili kad bismo mo li uman"iti bro" "edini)a na#e psi&e i dobrovol"no li#iti sebe ili dru o a ov"eka po"mova i ostaviti razum da radi samo s predodbama i os"etima i kad bi se pritom sman"io bro" znaa"ki prostora #to nas okruu"e, t"$ kad bi ispitaniku svi"et od trodimenzionalno postao dvodimenzionalan, a pri dal"n"em o raniavan"u mentalno ustro"a, t"$ kad bi pri dal"n"em li#avan"u ispitanika i predodaba on postao "ednodimenzionalan, to bi potvrdilo na#u pretpostavku i 1antovu misao mo li bismo smatrati dokazanom$ 1ad bismo mo li ustanoviti da "e za bi!e ko"e ima samo os"ete svi"et "ednodimenzionalan/ za bi!e ko"e ima os"ete i predodbe dvodimenzionalan/ a za bi!e ko"e uz po"move i ide"e ima i vi#e oblike zam"edbe da "e svi"et etverodimenzionalan, 1antova ide"a bila bi eksperimentalno dokazana$
O$-os-o, govore1( #as-(#e, Ka-)ova )vr$-#a o su.#ek)(v-o# -arav( ($e#e +ros)ora %ogla .( se s%a)ra)( $oka'a-o%; a) ka$ .( se .(1u ko#e (%a sa%o os#e)e sav -a& sv(#e) sa svo% ra'-ol(ko&1u o.l(ka *(-(o kao "edna )rta, ka$ .( sve%(r )oga .(1a (%ao #e$-u $(%e-'(#u, )#" ka$ .( )o .(1e .(lo "ednodimenzionalno +o svo#s)v(%a svo#e 'a%#e$.eN .9 ka$ .( 'a .(1e, ko#e os(% s+oso.-os)( $o0(vl#ava-#a os#e)a (%a ( s+oso.-os) s)vara-#a +re$o$0.(, sv(#e) (%ao $vo$(%e-'(o-al-u +ro)e0-os), )#" ka$ .( sav -a& sv(#e) s +lav(% -e.o%, o.la,(%a, 'ele-(% s)a.l(%a, +la-(-a%a ( +o-or(%a -#e%u ('gle$ao kao rav-(-aN ka$ .( sve%(r )og .(1a (%ao sa%o $v(#e $(%e-'(#e, )#" ka$ .( )o .(1e .(lo dvodimenzionalno +o svo#s)v(%a svo#e 'a%#e$.e" Hkra)ko, 1antova tvrdn"a !e biti dokazana kad s&vatimo da se bro" znaa"ki svi"eta odre2enom sub"ektu mi"en"a u skladu s prom"enama n"e ova mentalno ustro"a$ Ca 0alos), -e%ogu1e #e ('ves)( )akve +okuse, -e u%(#e%o ogra-(*()( -( svo# -()( )u@( %e-)al-( us)ro#" S)oga %ora%o )ra0()( $ruge -a*(-e $oka'(va-#a" Ako #e +okus -e%ogu1, %ogu1e #e +ro%a)ra-#e" Mora%o s( +os)av()( ovakvo +()a-#e; (%a l( u sv(#e)u .(1a u ko#(/ #e %e-)al-( 0(vo) -a ra'(-( -(0o# o$ -a&ega u tome smislu) Ce '-a%o 'a .(1a s %e-)al-(% 0(vo)o% v(&(% o$ -a&ega, ko#a .( +os)o#ala u uv#e)(%a +o+u) -a&(/" Co .(1a s %e-)al-(% 0(vo)o% -(0(% o$ -a&ega -e$vo#.e-o +os)o#e" To su 0(vo)(-#e" Al( -e '-a%o #e l( %e-)al-( 0(vo) 0(vo)(-#e ogra-(*eu+ravo o-ako kako -a%a )re.a ( %ora%o +a0l#(vo
ra'%o)r()( sve &)o o )o%e '-a%o" Vrlo %alo '-a%o u *e%u #e ra'l(ka ('%e@u %e-)al-og +ro,esa 0(vo)(-#e ( %e-)al-og +ro,esa *ov#eka" To -e '-a -( o.(*-a ?ra'govor-a> +s(/olog(#a" H +rav(lu, 0(vo)(-#a%a (l( +osve o$r(*e%o +os#e$ova-#e ra'u%a (l( (%, -a+ro)(v, +r(+(su#e%o vlas)()u +s(/olog(#u, sa%o ?ogra-(*e-u>, a kako i u emu, -e '-a%o" Ka0e%o $a 0(vo)(-#a -e%a ra'u%a, ve1 (-s)(-k), )#" kao $a o-a -(#e sv#es-a se.e, ve1 #e au)o%a)ska s+rava" Co, (%a%o vrlo %aglov()u ($e#u o )o%u &)o 'a+ravo instinkt %o0e '-a*()(" Ce govor(% sa%o o +o+ular-o#, ve1 ( o ?'-a-s)ve-o#> +s(/olog(#(" Poku&a#%o (s)ra0()( &)o #e (-s)(-k) ( kakav #e %e-)al()e) 0(vo)(-#e" Prvo 1e%o ra'%o)r()( radn"e -eke 0(vo)(-#e ( o$re$()( u *e%u se o-e ra'l(ku#u o$ -a&(/" Ako su )o (-s)(-k)(v-e ra$-#e, &)o )o '-a*(B Kakve ra$-#e uo+1e +os)o#e ( +o *e%u se ra'l(ku#uB 1od ivi& bi!a razliku"emo re(leksne, instinktivne, sv"esne i automatske radn"e" Re(leksne radn"e su #e$-os)av-o od ovori kretan"em, reak,(#e -a va-#ske +o$ra0a#e, ko#e se uv(#ek o$v(#a#u -a (s)( -a*(-, -eov(s-o o svr/ov()os)( (l( -esvr/ov()os)(, o +r(%#ere-os)( (l( -e+r(%#ere-os)( u o$re@e-o% slu*a#u" Po*e)ak ( 'ako-( )(/ ra$-#( +o)#e*u (' #e$-os)av-e podral"ivosti s)a-(,e" A)o #e +o$ra0l#(vos) s)a-(,e ( ko#( su -#e'(-( 'ako-(B *odral"ivost stani)e "e n"ezina sposobnost da kretan"em od ovara na van"ske podraa"e$ Pokus( s -a##e$-os)av-(#(% #e$-os)a-(*-(% 0(v(% orga-('%(%a 4+o+u) ?%orske 'v(#e'$e>, a%e.e9 +oka'al( su $a podral"ivo#!u u+ravl#a#u s)rogo o$re@e-( 'ako-(" 0tani)a kretan"em od ovara na van"ski podraa"$
0na a reaktivno kretan"a pove!ava se s pove!an"em sna e podraa"a, no ni"e mo u!e utvrditi toan razm"er$ 3a se ('a'ove reak)(v-o kre)a-#e +o$ra0a# %ora .()( $ovol#-o #ak" Svak( $o0(vl#e-( +o$ra0a# os)avl#a u s)a-(,( neki tra ko#( #e *(-( +r(#e%l#(vo% 'a $ruge +o$ra0a#e" To se v($( +o )o%e &)o -a ponovl"eni +o$ra0a# "ednake "aine s)a-(,a o$govara #a*(% kre)a-#e% -ego -a +rv(" Ako se +o$ra0a#( $al#e +o-avl#a#u, s)a-(,a 1e -a -#(/ o$govara)( sve #a*(% ( #a*(% kre)a-#(%a $o o$re@e-e gra-(,e" Ka$ $o@e $o )e gra-(,e s)a-(,a kao da se umori ( s)a-e -a (s)( +o$ra0a# o$govara)( sve sla.(#(% reak,(#a%a" G(-( se $a se s)a-(,a -av(kava -a +o$ra0a#" O- +os)a#e $(#elo% -#e'(-e stalne okoline ( +res)a#e -a -#ega reag(ra)(, .u$u1( $a reag(ra sa%o -a prom"ene u okol-os)(%a ko#e su s)al-e" Ako #e +o$ra0a# )ol(ko sla. $a -e ('a'(va kre)a-#e kao o$govor, o- (+ak os)avl#a u s)a-(,( -ek( nevidl"ivi )rag" To v($(%o +o )o%e &)o se +o-avl#a-#e% sla.(/ +o$ra0a#a %o0e +os)(1( $a s)a-(,a s)a-e reag(ra)( -a -#(/" 3akle, u zakonima o podral"ivosti otkrivamo zaetke sposobnosti pam!en"a, umora i navike$ 0tani)a stvara iluzi"u bi!a, ko"e, premda ni"e sv"esno i razumno, u svakom slua"u "e u stan"u pamtiti, navikavati se i umarati$ Ako -as s)a-(,a go)ovo %o0e o.%a-u)(, kol(ko -as lak&e %o0e o.%a-u)( 0(vo)(-#a sa svo#(% slo0e-(% 0(vo)o%" Co vra)(%o se -a&o# a-al('( radn"e$ Re(leksnim radn"ama orga-('%a -a'(va#u se )akve ra$-#e u ko#(%a (l( sav orga-('a% (l( -#egov( o$vo#e-( $(#elov( $#elu#u poput stani)e, )#" u okv(ru 'ako-a o +o$ra0l#(vos)("
Takve ra$-#e +r(%#e1u#e%o ( ko$ l#u$( ( ko$ 0(vo)(-#a" <ov"ek zadr&ti od iznenadne &ladno!e ili neoekivano dodira$ @"e2e mu zatrep!u ako mu se brzo priblii ili a dodirne neki predmet$ No a ko"a slobodno visi kad ov"ek s"edi trza se od udar)a po tetivi ispod kol"ena$ Ta se kretan"a zbiva"u neovisno o svi"esti, mo u se zbivati ak i usprkos svi"esti$ 0vi"est i& obino zam"e!u"e kad "e radn"a ve! izvr#ena$ Ta kretan"a nisu nuno svr&ovita$ No a !e se trznuti od udar)a po tetivi bez obzira na to da li "e pred n"om no ili vatra$ Instinktivnim radn"ama -a'(va#u se svr&ovite radn"e, al( o-e ko#e se ('vr&ava#u bez svi"esti o izboru (l( o )il"u. One se "avl"a"u s po"avom emo)ionalne kakvo!e u os"etu, )#" od trenutka kad se na os"et nadovee sv"esni os"e!a" la ode ili nela ode" Za+ravo, +r(#e +o#ave l#u$skog (-)elek)a, ra$-#a%a u 0(vo)(-#sko% ,ars)vu u+ravl#a )e0-#a $a se s)ek-e (l( 'a$r0( lago$a (l( ('.#eg-e -elago$a" S,/o+e-/auer -(#e +r('-avao $rugog 'a$ovol#s)va $ol( spasen"a od nela ode ( $r0ao #e $a sa%o -elago$a u+ravl#a 0(vo)o% 0(vo)(-#e" Co )a #e %(sao o$ve1 +ro)ur#e*-a ( u .()( -e)o*-a" =a oda i nela oda nisu razliiti stupn"evi iste stvari" Lago$a -(#e uv(#ek ( sa%o +res)a#a-#e -elago$e" H lago$( -(#e sa%o +o-(&)ava-#e %(-usa, ve1 ( ak)(v-( +lus" Okus la ode posve "e dru ai"i od okusa presta"an"a nela ode ili neovisne la ode$ S -a#ve1o% s(gur-o&1u %o0e%o re1( $a #e la oda. nela oda instinkt ko#( +o+u) +o'()(v-og ( -ega)(v-og +ola elek)ro%ag-e)a o$.(#a ( privlai ivotin"u sa$ -a #e$-u sa$ -a $rugu s)ra-u, prisil"ava"u!i "e da
izvr#ava nizove sloeni& radn"i, ka$&)o toliko svr&oviti& da se ine sv"esnima/ ( -e sa%o sv#es-(%a, ve1 u)e%el#e-(%a -a +re$v(@a-#u .u$u1-os)(, go)ovo v($ov()os)(, +o+u) sel#e-#a +)(,a, sv(#a-#a g-(#e'$a 'a #o& -ero@e-e golu0$rav,e, +ro-ala0e-#a +u)a 'a #ug u#ese- ( 'a s#ever u +rol#e1e ()$" Co sve se )e ra$-#e 'a+ravo o.#a&-#ava#u sa%o (-s)(-k)o%, )#" +o)*(-#ava-#e% la odi.nela odi$ H ra'$o.l#(%a u ko#(%a se )(su1l#e1a %ogu ra*u-a)( kao $a-(, o$a.(ro% se ra'v(o )(+ ko#( 0(v( u skla$u s )(% +o)*(-#ava-#e%" To #e +o)*(-#ava-#e svr/ov()o, )#" o-o vo$( traenom &%(-u" Posve #e #as-o 'a&)o #e )o )ako" Ce %o0e .()( $ruga*(#e" Za)o #er o$re@e-a vrs)a $ruga*(#e -e .( %ogla 0(v#e)( ( o$av-o .( ('u%rla" I-s)(-k) u+ravl#a -#e'(-(% 0(vo)o%, al( sa%o $o)le $ok #e svr/ov()" G(% +res)a-e .()( svr/ov(), o- +os)a#e -os(la, s%r)( ( vrs)a ('u%(re" -a#*e&1e, la oda.nela oda #e lago$-a (l( -elago$-a -e radi kor(s-os)( (l( &)e)-os)( ko#u $o-os(, ve1 zbo to a$ H)#e,a#( ko#( su se +oka'al( korisnima za o$re@e-u vrs)u 'a -#e'(-a vege)a)(v-og 0(vo)a, s +r(#ela'o% -a a-(%al-( 0(vo) +o*(-#u se os#e1a)( kao la odni, a #tetni u)#e,a#( kao nela odni$ Is)( u)#e,a# : re,(%o o$re@e-a )e%+era)ura : %o0e .()( 'a #e$-u vrs)u kor(s)a- ( ugo$a-, a 'a $rugu &)e)a- ( -eugo$a-" S)oga #e #as-o $a +o)*(-#ava-#e ?lago$(:-elago$(> %ora .()( svr/ov()o" Lago$-o #e la odno 'a)o #er #e korisno, -elago$-o #e nela odno 'a)o #er #e #tetno. Posl(#e (-s)(-k)(v-(/, -a sl#e$e1e% s)u+-#u su sv"esne i automatske radn"e$ 0v"esnom radn"om -a'(va se ra$-#a +o'-a)a su.#ek)u ko#( #e ('vr&ava pri"e n"ezina izvr#en"a, ra$-#a ko#u
su.#ek) ko#( ('vr&ava %o0e (%e-ova)(, o$re$()(, o.#as-()(, re1( -#e'(- u'rok ( ,(l# pri"e no #to "e izvr#i. Po-eka$ se sv#es-e ra$-#e ('vr&ava#u )ako .r'o $a iz leda"u nesv"esne" Co )o su (+ak sv"esne radn"e ako sub"ekt ko"i i& izvr#ava zna #to radi. Automatske radn"e su ra$-#e ko#e su bile sv"esne ra$-#e o$re@e-og su.#ek)a, a '.og *es)og +o-avl#a-#a +re&le su u -av(ku ( +os)ale -esv#es-e" Nauene automatske radn"e dresirani& ivotin"a .(le su sv#es-e ra$-#e, al( -e 0(vo)(-#e, ve1 $resera" Takve ra$-#e *es)o iz leda"u posve sv"esne, no to "e ista iluzi"a" I(vo)(-#a +a%)( re$osl(#e$ ra$-#( ( -a )a# -a*(- -#e'(-e ra$-#e iz leda"u osmi#l"ene i svr&ovite" O-e ( #esu .(le s%(&l#e-e, al( (/ ni"e smislila ona. Au)o%a)ske ra$-#e *es)o se .rka#u s (-s)(-k)(v-(%a" Za+ravo, o-e su sl(*-e, -o (s)ovre%e-o #e %e@u -#(%a ogro%-a ra'l(ka" Automatske radn"e s)vara sub"ekt )(#eko% svo 0(vo)a" Pr(#e -o &)o +os)a-u au)o%a)ske, o-e $ugo %ora#u .()( su.#ek)u 4(l( $rugo# oso.(9 sv#es-e" Instinktivne radn"e s)vara#u se )(#eko% 0(vo)a vrste i s+oso.-os) 'a -#(/ +re$a#e se u go)ovo% o.l(ku -asl#e@(va-#e%" Au)o%a)ske ra$-#e mo u se -a'va)( instinktivnim radn"ama ko"e "e odre2eni sub"ekt razvio za sebe$ I-s)(-k)(v-e ra$-#e ne moemo -a'va)( au)o%a)sk(%a, ko#e #e ra'v(la o$re@e-a vrs)a, #er o-e nikada nisu bile sv"esne u neki& po"edina)a odre2ene vrste, ve1 su +osl#e$(,a slo0e-(/ -('ova re2leksa" Po&)o s%o ukra)ko u)vr$(l( ra'l(ke %e@u ra$-#a%a, %ora%o se vra)()( -a +os)avl#e-o +()a-#e; ' po emu se
mentalni ustro" ivotin"e razliku"e od ov"ekova) Z-a%o $a 0(vo)(-#e -e govore +o+u) -as" Ra-(#e s%o uka'al( $a #e s)#e,a-#e govora -erask($(vo +ove'a-o s +os#e$ova-#e% +o#%ova" 3akle, %o0e%o re1( $a ivotin"e ne pos"edu"u po"move$ Je l( )o )o*-o ( #e l( %ogu1e +os#e$ova-#e (-s)(-k)(v-og ra'u%a .e' +os#e$ova-#a +o#%ovaB Sve &)o '-a%o o (-s)(-k)(v-o% ra'u%u u+u1u#e -as -a )o $a o- $#elu#e )ek ka$ +os#e$u#e sa%o +re$o$0.e ( os#e)e, a -a -(0(% ra'(-a%a ka$ +os#e$u#e sa%o os#e)e" Me-)al-( a+ara), ko#( %(sl( u' +o%o1 +re$o$0a.a, %ora .()( (s)ov#e)a- (-s)(-k)(v-o% ra'u%u ko#( %u o%ogu1u#e $a odabere ('%e@u $os)u+-(/ +re$o$0a.a, &)o ('va-a os)avl#a $o#a% rasu@(va-#a ( 'akl#u*(va-#a" I(vo)(-#a 'a+ravo -e %(sl( o svo#(% ra$-#a%a, ve1 0(v( +o e%o,(#a%a, +okorava#u1( se o-o# e%o,(#( ko#a #e u o$re@e-o% )re-u)ku #a*a" Pre%$a, $akako, u 0(vo)u 0(vo)(-#e (%a vrlo kr()(*-(/ )re-u)aka ka$ #e su*el#e-a s -u0-o&1u $a odabere (' -ekog -('a +re$o$0a.a" Ta$a -#e'(-e ra$-#e u o$re@e-o% )re-u)ku %ogu ('gle$a)( +osve +ro%(&l#e-e" Pr(%#er(,e, 0(vo)(-#a u o+as-os)( *es)o se +o-a&a 'a*u@u#u1e o+re'-o ( %u$ro" Co u '.(l#(, postup)ima ivotin"a upravl"a"u samo emo)i"e" Ve1 s%o (s)ak-ul( $a su e%o,(#e svr/ov()e ( +o)*(-#ava-#e -#(%a %ora .()( svr/ov()o 'a -or%al-o .(1e" Svaka +re$o$0.a 0(vo)(-#e, svaka 'a+a%1e-a sl(ka +ove'a-a #e s -ek(% e%o,(o-al-(% os#e)o% (l( e%o,(o-al-(% s#e1a: -#e%N -e%a neemo)ionalni& /la$-(/ %(sl( (l( sl(ka u -arav( 0(vo)(-#e" Ako (/ ( (%a, o-e su -e$#ela)-e, -es+oso.-e $a #e +okre-u -a .(lo kakvo $#elova-#e" 3akle, sve ra$-#e 0(vo)(-#a, ka$&)o vrlo slo0e-e, svr/ov()e ( -a('gle$ ra'u%ske %ogu se o.#as-()( ( .e' +re)+os)avke $a u 0(vo)(-#a +os)o#e +o#%ov(, su$ov( (
'akl#u*,(" Ca+ro)(vN %ora%o +r('-a)( $a ivotin"e nema"u po"mova$ %a to "e dokaz to #to one nema"u ovor$ H'%e%o l( $va ov"eka ra'l(*()e -a,(o-al-os)(, ra'l(*()e rase, ko#( govore ra'l(*()(% #e'(,(%a, ( -as)a-(%o (/ 'a#e$-o" O-( 1e o$%a/ -a1( -a*(- $a ra'govara#u" Je$a- +rs)o% -a,r)a krug, $rug( u' -#ega -a,r)a $rug( krug" To #e $ovol#-o $a u)vr$e kako se %ogu ra'u%#e)(" Ako se l#u$( o$vo#e $e.el(% ka%e-(% '($o%, -( )o (/ -e1e o$vra)()(" Je$a- +oku,a )r( +u)a, $rug( 'a o$govor +oku,a )r( +u)a" Ko%u-(ka,(#a #e us+os)avl#e-a" I$e#a ko%u-(,(ra-#a sa s)a-ov-(,(%a $rugog +la-e)a )e%el#( se u+ravo -a s(s)e%u sv#e)los-(/ s(g-ala" Ca 'e%l#( .( )re.alo +os)av()( gole%( sv(#e)le1( krug (l( *e)veroku)" Moral( .( ga s+a'()( s Marsa (l( .(lo o$akle ( o$govor()( sl(*-(% s(g-alo%" Sa 0(vo)(-#a%a 0(v(%o 'a#e$-o, a s -#(%a -(s%o u s)a-#u us+os)av()( )akvu ko%u-(ka,(#u" O*()o #e %e@u -a%a ve1a u$al#e-os) ( $u.l#a ra'l(ka -ego %e$u l"udima ko#e o$va#a -e+o'-ava-#e #e'(ka, ka%e-( '($ov( ( vel(ke u$al#e-os)(" 'ru i dokaz odsutnosti po"mova u ivotin"a "e nesposobnost ivotin"e da radi s polu om, t"$ n"ezina nesposobnost da samostalno s&vati znaen"e i rad polu e$ Ho.(*a#e-( 'akl#u*ak $a 0(vo)(-#a -e '-a kako u+o)r(#e.()( +olugu #e$-os)av-o s)oga &)o -#e'(-( orga-( 4-oge ( sl"9 -(su +r(lago@e-( 'a )akve ra$-#e -e .( ('$r0ao kr()(ku, #er se svaka 0(vo)(-#a %o0e nauiti $a u+o)re.l#ava +olugu" Z-a*(, -e ra$( se o orga-(%a" Iivotin"a "ednostavno ne moe sama do!i na ide"u polu e$ Pro-ala'ak +oluge s%#es)a #e o$vo#(o +rvo.()-og *ov#eka o$ 0(vo)(-#a ( )o #e )(#es-o +ove'a-o s +o#avo% +o#%ova" Mentalna strana razumi"evan"a rada polu e
sasto"i se u sklapan"u tono silo izma$ Be' %e-)al-og skla+a-#a s(log('%a -e%ogu1e #e ra'u%#e)( ra$ +oluge" Be' +o#%ova #e -e%ogu1e ('ves)( s(log('a%" Na mentalnom pol"u silo izam "e doslov)e isto #to polu a na (izikom$ silo izam 7 log(*k( 'akl#u*ak ko#( se ('vo$( (' $v(#u (l( v(&e +re)+os)avk( H+o)re.a +oluge #e$-ako s(l-o ra'l(ku#e *ov#eka o$ 0(vo)(-#e kao ( govor" Ka$ .( 'e%l#u +ro%a)ral( -ek( u*e-( Mars(#a-,( ( o.#ek)(v-o #e (s+()(val( kro' )elesko+, .e' %ogu1-os)( $a ('$aleka *u#u govor, -()( $a ula'e u su.#ek)(v-( sv(#e) 0()el#a 'e%l#e, ( .e' (kakva $o$(ra s -#(%a, o-( .( .(1a ko#a 0(ve -a 'e%l#( +o$(#el(l( u $v(#e gru+e; o-( ko#( '-a#u ra$()( s +olugo% ( o-( ko#( -e +o'-a#u ra$ +oluge" Ps(/olog(#a 0(vo)(-#e -a%a #e uo+1e vrlo %aglov()a" Be'.ro# +ro%a)ra-#a sv(/ 0(vo)(-#a, o$ slo-a $o +auka ( .e'.ro# a-eg$o)a o (-)el(ge-,(#(, o&)rou%-os)( ( 1u$ore$-(% o$l(ka%a 0(vo)(-#e -e %(#e-#a#u -(&)a u )o% +ogle$u" M( 'a%(&l#a%o 0(vo)(-#e (l( kao 0(ve au)o%a)e (l( kao glu+a l#u$ska .(1a" O$ve1 s%o se 'a)vor(l( u krug na#e %e-)al()e)a" Ce +o%(&l#a%o -a -ek( $rug( ( -e/o)(,e %(sl(%o $a #e #e$(-( %ogu1( o.l(k %e-)al()e)a o-a# ko#( %( +os#e$u#e%o" Co )o #e (lu'(#a ko#a -as +r(#e*( $a s/va)(%o 0(vo)" Ka$ .(s%o %ogl( u1( u u-u)ra&-#( sv(#e) 0(vo)(-#e, ra'u%#e)( kako o-a 'a%#e1u#e, s/va1a ( +os)u+a, v($#el( .(s%o %-ogo ('u'e)-o 'a-(%l#(v(/ s)var(" Na prim"er, kad bismo mo li zamisliti i mentalno rekonstruirati lo iku ivotin"e, to bi nam mno o pomo lo da razumi"emo vlastitu lo iku i zakone na#e mi#l"en"a$ U prvom redu bismo s&vatili uv"etnost i relativnost vlastiti&
lo iki& sklopova i za"edno s tim uv"etnost na#e ukupne predodbe svi"eta$ Iivotin"a mora imati vrlo osobitu lo iku$ To, dakako, ni"e lo ika u pravom smislu ri"ei, "er lo ika podrazumi"eva posto"an"e lo osa, t"$ ri"ei ili po"ma$ Ca&a uo.(*a#e-a log(ka +o ko#o# %( 0(v(%o, .e' ko#e ?*('%ar -e .( %ogao -a+rav()( *('%e>, svo$( se -a #e$-os)av-u s/e%u ko#u #e 2or%ul(rao A*%stote( u o-(% $#el(%a ko#a su -#egov( u*e-(,( o.#av(l( +o$ 'a#e$-(*k(% -aslovo% Or anon, )#" 4O*u@e5 ;!%#(-en- 9" Ta se s/e%a sas)o#( u ovo%e - je -. - nije ne'-. .ve je ili - ili ne'-. Jas-(#e, )o se %o0e ovako ('ra'()(; /a je /a. /a nije ne'/a. .ve (to postoji na svijetu mora biti ili /a ili ne'/a. Log(ka )e s/e%e : A*%stote(o' (o.%k , +osve #e $os)a)-a 'a promatran"e$ Al( 'a iskustvo o-a #e -e$os)a)-a #er se (skus)vo '.(va u vremenu, a u Ar(s)o)elov(% 2or%ula%a vr(#e%e -(#e ura*u-a)o" To #e uo*e-o -a sa%o% +o*e)ku u)vr@(va-#a -a&eg (skus)ve-og '-a-#a, 'a.(l#e0(o #e Ro.e* 7 &on, a 2or%ul(rao, -ekol(ko s)ol#e1a kas-(#e, -#egov slav-( +re'(%e-#ak (o*0 :* n&%s 7 &on u 0-e(u Novum Or a. num, 4No'o o*u@e5 ;!%#(-en- A. Ba,o-ovu 2or%ulu ukra)ko se %o0e sves)( -a ovo; 0no (to je bilo -, bit 1e -. 0no (to je bilo ne'-, bit 1e ne'-. .vaka stvar je bila i bit 1e - ili ne'-.
Sve -a&e '-a-s)ve-o (skus)vo ('gra@e-o #e -a )(% 2or%ula%a, -eov(s-o o )o%u $a l( (/ -a& ra'u% u'(%a u o.'(r (l( -e" H+ravo -a -#(%a se )e%el#( &(ve-#e *('a%a, #er ka$ *('%ar -e .( .(o s(gura- $a 1e ko0a ko#u #e ku+(o #u*er .()( ko0a ( su)ra, v#ero#a)-o se -e .( o$lu*(o &()( *('%e, ve1 .( )ra0(o s(gur-(#e 'a-(%a-#e" Log(*ke 2or%ule, ( Ar(s)o)elove ( Ba,o-ove, #e$-os)av-o su ('ve$e-e (' +ro%a)ra-#a *(-#e-(,a, -e sa$r0e ( -e %ogu sa$r0a)( -(&)a $rugo $ol( sa$r0a# )(/ *(-#e-(,a" One nisu zakoni mi#l"en"a, ve! samo zakoni van"sko svi"eta kako a mi zam"e!u"emo, ili zakoni na#e odnosa prema van"skom svi"etu$ Ka$ .(s%o %ogl( +re$o*()( se.( ?log(ku> 0(vo)(-#e ra'u%#el( .(s%o -#e'(- o$-os +re%a va-#sko% sv(#e)u" Ca&a glav-a gre&ka u +ogle$u u-u)ra&-#eg sv(#e)a 0(vo)(-#a sas)o#( se u )o%e &)o (% +r(+(su#e%o -a&u log(ku" M(sl(%o $a #e lo ika "edna, $a #e -a&a log(ka -e&)o a+solu)-o &)o +os)o#( ('va- -as ( %(%o -as" Me@u)(%, to su samo zakoni odnosa na#e unutra#n"e ivota prema van"skom svi"etu ili zakoni ko"e na# razum nalazi u van"skom svi"etu$ Razliit um na!i !e dru e zakone$ Prva ra'l(ka ('%e@u log(ke 0(vo)(-#e ( -a&e log(ke #e u )o%e &)o log(ka 0(vo)(-#e -(#e op!a. Pos)o#( +ose.-a log(ka 'a svak( slu*a#, 'a svaku +o#e$(-a*-u +re$o$0.u" Za 0(vo)(-#u -e +os)o#( klas(2(ka,(#a +re%a 'a#e$-(*k(% svo#s)v(%a, )#" +re%a ra're$(%a, o$l(ka%a, vrs)a%a" Svak( +o#e$(-( +re$%e) +os)o#( sa% 'a se.e, sva -#egova svo#s)va su spe)i(ina svo"stva$ Ova ku, i ona ku, z 6%'ot%n-u su 0' pos'e * z(%)%t p*e0!et " -e* p*' -e n"ezina ku1a, a $ruga -eka tu2a. O+1e-()o govore1( %( +re+o'-a#e%o
+re$%e)e +o -#(/ovo# sl(*-os)(, a 0(vo)(-#a (/ v#ero#a)-o +re+o'-a#e +o -#(/ovo# ra'l(*()os)(" O-a svak( +re$%e) +a%)( +o o-o% o.(l#e0#u ko#e 'a -#u (%a -a#ve1e e%o,(o-al-o '-a*e-#e" H )akvo% o.l(ku, )#" s e%o,(o-al-(% o$l(ka%a, +re$o$0.e se o$r0ava#u u +a%1e-#u 0(vo)(-#e" O*()o, %-ogo #e )e0e *uva)( u +a%1e-#u )akve +re$o$0.e )e #e s)oga +a%1e-#e 0(vo)(-#e -eus+ore$(vo o+)ere1e-(#e o$ -a&ega, +re%$a #e +o kol(*(-( '-a-#a ( +o kol(*(-( o-oga &)o se 'a$r0ava u +a%1e-#u o-a %-ogo ('a -as" Ka$ #e$-o% v($(%o +re$%e) %( ga svrs)ava%o u o$re@e-( ra're$, ro$, vrs)u, uvr&)ava%o ga u ova# (l( o-a# +o#a% ( u -a&e% ga u%u +ove'u#e%o s -eko% ?r(#e*(>, )#" s -ek(% alge.arsk(% '-ako%, 'a)(% s $rug(% ko#( ga o$re@u#e ()$" I(vo)(-#a -e%a +o#%ova, o-a -e%a )e %e-)al-e alge.re u' +o%o1 ko#e %( %(sl(%o" O-a %ora '-a)( odre2eni predmet ( 'a+a%)()( ga sa sv(% -#egov(% '-a*a#ka%a ( oso.()os)(%a" Ce1e se vra)()( -()( #e$-a 'a.oravl#e-a '-a*a#ka" Za -as se glav-(-a '-a*a#k( +o$ra'u%(#eva u +o#%u s ko#(% s%o +ove'al( -ek( +re$%e) ( %o0e%o ga +ro-a1( u +a%1e-#u +o .(lo ko#o# -#egovo# '-a*a#k(" I' )oga #e #as-o $a #e +a%1e-#e 0(vo)(-#e %-ogo o+)ere1e-(#e o$ -a&ega ( $a #e upravo to glav-( ra'log ko#( ko*( %e-)al-( ra'vo# 0(vo)(-#e" C#e'(- #e ra'u% odvi#e 'au'e)" O-a nema kada kre)a)( se -a+r(#e$" Me-)al-( ra'vo# $#e)e)a %o0e se 'aus)av()( ako se +r(s(l#ava $a u*( -a+a%e) -('ove r(#e*( ( .ro#eva" I(vo)(-#a #e )o*-o u (s)o% +olo0a#u" To o.#a&-#ava -eo.(*-u *(-#e-(,u $a #e 0(vo)(-#a inteli entni"a u mladosti$ Vr/u-a, (-)elek)ual-e %o1( *ov#ek $ose0e u 'relo% $o.u, vrlo *es)o *ak ( u s)aros)(" H slu*a#u 0(vo)(-#e
u+ravo #e o.r-u)o" O-a #e pri"emiva sa%o $ok #e %la$a" H 'relo# $o.( -#e'(- se ra'vo# 'aus)avl#a, a u s)aros)( -e$vo#.e-o -a'a$u#e" Log(ka 0(vo)(-#e, ako #e +oku&a%o ('ra'()( u 2or%ula%a +o+u) Ar(s)o)elov(/ ( Ba,o-ov(/, .() 1e ovakva; I(vo)(-#a 1e ra'u%#e)( 2or%ulu - je -. O-a 1e re1(; #a #e #a, ()$" Al( 2or%ulu - nije ne'- o-a v(&e -e1e ra'u%#e)(" Ne'- #e ve1 pojam. I(vo)(-#a 1e ovako re1(; 0vo je ovo. 0no je ono. 0vo nije ono. (l( 0vaj ovjek je ovaj ovjek. 0naj ovjek je onaj ovjek. 0vaj ovjek nije onaj ovjek. Kas-(#e 1u se %ora)( vra)()( -a log(ku 0(vo)(-#a" Zasa$ #e .(lo -u0-o sa%o u)vr$()( *(-#e-(,u $a #e +s(/olog(#a 0(vo)(-#e oso.()a ( .()-o se ra'l(ku#e o$ -a&e" O-a -(#e sa%o oso.()a, ve1 ( vrlo razliita$ Me@u -a%a +o'-a)(% 0(vo)(-#a%a, *ak %e@u $o%a1(% 0(vo)(-#a%a, )ol(ko su vel(ke +s(/olo&ke ra'l(ke $a (/ )o +os)avl#a -a +osve ra'l(*()e ra'(-e" M( )o -e o+a0a%o ( sve s)avl#a%o +o$ 'a#e$-(*k( -a'(v-(k 2 ivotin"e. Gusak #e -ogo% s)ao -a ko%a$ kore lu.e-(,e, -a)e0e ga kl#u-o% ( -e %o0e ga ('vu1(, a -(ka$a -e1e $o1( -a )o $a +o$(g-e -ogu" To '-a*( $a su -#egov( %e-)al-( +ro,es( )ol(ko -eo$re@e-( $a gusak sla.o +o'-a#e svo#e )(#elo ( sla.o ga ra'l(ku#e o$ $rug(/ +re$%e)a" To se -e %o0e $ogo$()( -( +su -( %a*k(" O-( o$l(*-o +o'-a#u svo#e )(#elo" Co, u o$-os(%a +re%a va-#sk(% +re$%e)(%a +as ( %a*ka su vrlo ra'l(*()("
Pro%a)rao sa% psa, ?vrlo (-)el(ge-)-og> se)era" Ka$ %u se 'gu0vao +ros)(ra* -a ko#e%u #e s+avao ( +os)alo %u -eu$o.-o le0a)( -a -#e%u, o- #e s/va1ao $a #e -eu$o.-os) izvan n"e a, $a #e -eu$o.-os) u +ros)(ra*u, )o*-(#e, u +olo0a#u +ros)(ra*a" Hva)ao #e 'u.(%a +ros)(: ra*, vr)(o ga, vukao )a%o:a%o ( +r()o% re0ao, u'$(sao ( s)e-#ao $ok %u -e)ko -e .( $o&ao +o%o1(" Al( sa% -(ka$a -(#e us+(o +orav-a)( +ros)(ra*" S makom se )akvo +()a-#e *ak -e .( -( +o#av(lo" Ma*ka $o.ro +o'-a svo#e )(#elo, al( sve izvan sebe o-a +r(/va1a kao )akvo, kao -e&)o $a)o" Ispravl"ati va-#sk( sv(#e), +r(lago@ava)( ga 'a svo#u u$o.-os) %a*k( -(ka$a -e1e +as)( -a +a%e)" S)oga, ka$ -e&)o -e .( .(lo u re$u s -#e'(-(% le0a#e%, %a*ka .( se sa%a vr)(la ( g-(#e'$(la .e'.ro# +u)a $ok se -e .( u$o.-o s%#es)(laN (l( .( o)(&la ( legla -a $rugo %#es)o" Ma"mun .(, $akako, s lako1o% +ros)ro se.( +ros)(rku" To su *e)(r( +osve ra'l(*()e +s(/olog(#e" I )o #e sa%o #e$a- +r(%#er, a lako .( .(lo -aves)( (/ -a s)o)(-e" I+ak, 'a -as #e )o sve #e$-o 0(vo)(-#a" M( %(#e&a%o 'a#e$-o vrlo %-ogo +osve ra'l(*()(/ s)var(" Ca&e su ?+o$#ele> vrlo *es)o -e)o*-e ( )o -as o%e)a $a se s-a@e%o u (s+()(va-#u -as sa%(/"
POGLAVLJE ID
3 ko )o'-ek % 6%'ot%n- z !-e,u-u s'%-et. I(uz%-e 6%'ot%n- . %'ot%n-e ne! -u n 0zo* n 0 s'o-%! z !-e0/ ! . S'%-et pok*etn%+ * 'n%n . 3uto'% % k*%'u(-e k o .%/ n-e. T*e, 0%!enz%- k o .%/ n-e. %'ot%n- ! n # t*o0%!enz%on (n% s'%-et %z.(e0 0'o0%!enz%on ( n. %'ot%n-e k o z/%(-sk
0'o0%!enz%on (n /%, . N%6e 6%'ot%n-e k o -e0no0%!enz%on (n /%, . V*%-e!e % p*osto* pu6 . Os-e, - '*e!en k o ne- sn% os-e, - p*osto* . V*%-e!e % p*osto* ps . P*o!-en s'%-et p*% p*o!-en% !ent (no. ust*o- . Dok z 3 nto' p*o/(e! . T*o0%!enz%on (n% s'%-et k o %(uzo*n p*e0o06/ . H)vr$(l( s%o vel(ku ra'l(ku ('%e@u $u/ov-og us)ro#s)va *ov#eka ( 0(vo)(-#e" Ta ra'l(ka .e' su%-#e %ora (%a)( vel(k u)#e,a# -a 'a%#e$.u va-#skog sv(#e)a 0(vo)(-#a" Ali kako i u emu) H+ravo )o #e o-o &)o -e '-a%o ( &)o %ora%o -as)o#a)( u)vr$()(" Z.og )oga se #o& #e$-o% %ora%o vra)()( -a na#u 'a%#e$.u sv(#e)a ( detal"no (s+()a)( kako ga %( 'a%#e1u#e%o, a 'a)(% +ogle$a)( kako %ora 'a%#e1(va)( sv(#e) 0(vo)(-#a sa svo#(% ogra-(*e-(% %e-)al-(% us)ro#e%" Pr(#e svega %ora%o +r(.(l#e0()( $a #e, s o.'(ro% -a va-#sk( ('gle$ ( o.l(k sv(#e)a, -a&a 'a%#e$.a kra#-#e -e)o*-a" Z-a%o $a se sv(#e) sas)o#( o$ )(#ela, -o %( v($(%o ( 'a%#e1u#e%o sa%o povr#ine. C(ka$a -e v($(%o ( -e 'a%#e1u#e%o ti"ela. T(#elo #e ve1 po"am sas)avl#eo$ -('a +re$o$0a.a s)e*e-(/ ra'%(&l#a-#e% ( (skus)vo%" %a neposredni os"et posto"e samo povr#ine$ Os#e1a-#e )e0(-e, %ase, o.u#%a, ko#e %(sao-o +ove'u#e%o s ?)(#elo%>, 'a+ravo #e ve'a-o s os#e1a-#e% +ovr&(-a" M( sa%o znamo $a )o os#e1a-#e +ovr&(-e +o)#e*e o$ )(#ela, al( sa%o )(#elo -(ka$a -e os#e1a%o" Mo0$a se slo0e-o os#e1a-#e +ovr&(-e, )e0(-e, %ase, gus)o1e, *vrs)o1e ( sl" %o0e -a'va)( ?os#e)o% )(#ela>" Co %( %ora%o umom +ove'a)( sve )e os#e)e u #e$a- ( )a# o+1( os#e) -a'va)( )(#elo%" Izravno os"e!amo
samo povr#inu, a zatim odvo"eno teinu, vrsto!u itd$ Ti"elo kao takvo nikada ne os"e!amo$ Ali mi znamo da se svi"et ne sasto"i od povr#ina, znamo da po re#no vidimo svi"et$ %namo da nikada ne vidimo svi"et kakav on "est, ne samo u (ilozo(skom smislu, ve! u na"obini"em eometri". skom$ Nikada nismo vid"eli ko)ku, ku lu itd$, ve! samo povr#ine$ %na"u!i to, mi misaono ispravl"amo ono #to vidimo$ Iza povr#ina promi#l"amo ti"elo$ Nikada ne moemo ak ni zamisliti ti"elo$ Ne moemo zamisliti ko)ku ili ku lu, ne u perspektivi, ve! sa svi& strana od"ednom$ Fasno "e da svi"et ne posto"i u perspektivi iako a mi dru ai"e ne moemo vid"eti$ Mi sve vidimo samo u perspektivi, t"$ zam"e!ivan"em mi na#im okom iskrivl"avamo svi"et$ I znamo da a iskrivl"avamo$ %namo da ni"e onakav kako a mi vidimo$ Umom stalno ispravl"amo ono #to oko vidi, zam"en"u"emo zbil"ski sadra" s onim simbolima stvari ko"e nam na# vid pokazu"e$ Na# vid "e sloena sposobnost$ 0asto"i se od vidni& os"eta i pam!en"a os"eta opipa$ 'i"ete nasto"i opipati sve #to vidi8 nos svo"e dadil"e, m"ese), 4zei!a5 na zidu$ Tek postupno ui samo vidom razlikovati #to "e blizu, a #to daleko$ Al( '-a%o $a ( u 'relo# $o.( vrlo lako +o$l(#e0e%o o+)(*k(% (lu'(#a%a" H$al#e-e +re$%e)e v($(%o kao +lo&-e, )#" #o& +ogre&-(#e, #er #e rel#e2 (+ak s(%.ol ko#( uka'u#e -a -eko svo#s)vo +re$%e)a" I' vel(ke u$al#e-os)( *ov#ek -a% se *(-( +o+u) s(l/ue)e" To se $oga@a s)oga &)o -a vel(ko# u$al#e-os)( -(ka$a -(&)a -e %o0e%o o+(+a)(, a oko -(#e
-av(klo uo*ava)( ra'l(ke %e@u +ovr&(-a%a ko#e se -a %alo# u$al#e-os)( %ogu os#e)()( vr/ov(%a +rs)(#u" C(ka$a -e %o0e%o, *ak -()( -a vrlo %alo% +ros)oru, v($#e)( $(o va-#skog sv(#e)a o-akav kakav o- #es), )#" onakav kakvo znamo da "est. P(sa1( s)ol, or%ar, -(ka$a -e %o0e%o v($#e)( istovremeno sa svi& strana i iznutra. Ca&e oko -a o$re@e-( -a*(- (skr(vl#ava va-#sk( sv(#e) kako .(s%o, +ogle$av&( oko se.e, %ogl( o$re$()( +olo0a# +re$%e)a u o$-osu -a se.e" Co, -e%ogu1e -a% #e +ogle$a)( sv(#e) ne sa s'o. ledi#ta ( -(ka$a ga -e %o0e%o v($#e)( )o*-o, -e(skr(vl#e-a -a&(% v($o%" Rel#e2 ( +ers+ek)(va : )o #e (skr(vl#ava-#e +re$%e)a -a&(% oko%" To #e o+)(*ka (lu'(#a, o.%a-a v(@e-#a" Ko,ka u +ers+ek)(v( uv#e)-( #e s(%.ol )ro$(%e-'(o-al-e ko,ke" Sve &)o v($(%o sa%o #e uv#e)-a sl(ka uv#e)-o '.(l#skog )ro$(%e-'(o-al-og sv(#e)a ko#( ('u*ava -a&a geo%e)r(#a, a -e sa% '.(l#sk( sv(#e)" Ca )e%el#u o-oga &)o v($(%o %ora%o -aga@a)( &)o #e u '.(l#(" Z-a%o $a #e o-o &)o v($(%o -e)o*-o ( %(sl(%o, )#" +re)+os)avl#a%o $a sv(#e) -(#e o-akav kakv(% ga %( v($(%o" Ka$ -e .(s%o su%-#al( u )o*-os) -a&eg v(@e-#a, ka$ .(s%o %(sl(l( $a #e sv(#e) o-akav kakv(% ga %( v($(%o, o*()o .(s%o ga 'a%(&l#al( ( +ro%(&l#al( +osve $ruga*(#e" Sv(#e) .( 'a -as .(o $ruga*(#(" S+oso.-os) (s+ravl#a-#a o-oga &)o oko v($( 'a/)(#eva pos"edovan"e po"mova, #er se ispravke stvara"u rasu2ivan"em, &)o #e -e%ogu1e .e' +o#%ova" Be' )e s+oso.-os)( (s+ravl#a-#a o-oga &)o oko v($( %( .(s%o sv(#e) v($#el( $ruga*(#(%, )#" %-ogo o-oga #to posto"i v($#el( .(s%o +ogre&-o, -e .(s%o v($#el( %-ogo o-oga #to posto"i ( v($#el( .(s%o vrlo %-ogo o-oga (to u zbil"i uop!e ne posto"i.
U prvom redu vid"eli bismo veliku koliinu neposto"e!i& iban"a$ %a izravni os"et svako na#e iban"e povezano "e s iban"em sve a oko nas$ Mi znamo da "e to iban"e iluzorno, ali a vidimo kao zbil"sko$ *redmeti se okre!u pred nama, "ure mimo nas, pret"eu "edni dru e$ 1u!e pokra" ko"i& se sporo vozimo polako se okre!u/ ako se vozimo brzo i one se brzo okre!u/ stabla na lo izrasta"u pred nama, "ure i i#ezava"u$ To naiz ledno o0(vl#ava-#e +re$%e)a, 'a#e$-o sa s-ov(%a, +r(.avl#alo #e ( #o& uv(#ek +r(.avl#a glav-u /ra-u .a#kov()o# %a&)(" H )(% slu*a#ev(%a ?g(.a-#a> +re$%e)a %ogu .()( vrlo slo0e-a" Pogle$a#)e kako se *u$-o +o-a&a 0()-o +ol#e gle$a-o kro' +ro'or va&eg vago-a" O-o +r()r*ava $o sa%og +ro'ora, 'aus)avl#a se, +olako okre1e oko se.e ( .#e0( u s)ra-u" S)a.la u &u%( )r*e ra'l(*()(% .r'(-a%a, +res)(0u1( #e$-o $rugo" :io kra"olik iluzorno iban"aA A tek sun)e ko"e i dal"e u svim "ezi)ima 4izlazi5 i 4zalazi5 i v"era u 4 iban"e5 ko"e a se neko! tako strasno branilaA Sve )o -a%a ('gle$a )ako" I +re%$a ve1 '-a%o $a su )a g(.a-#a (lu'or-a, %( (/ (+ak vidimo ( +o-eka$ se +revar(%o" Kol(ko .(s%o v(&e (lu'(#a v($#el( ka$ -e .(s%o ra'u%o% %ogl( s/va)()( u'roke '.og ko#(/ o-e -as)a#u ( ka$ .(s%o $r0al( $a sve +os)o#( u+ravo o-ako kako %( v($(%o" Fa vidim, znai to posto"iA Ova )vr$-#a glav-( #e ('vor sv(/ (lu'(#a" To*-o .( .(lo re1(; Fa vidim, znai to ne posto"iA (l( .are%; Fa vidim, znai to ni"e takoA
M( )o moemo re1(, a 0(vo)(-#a -e %o0e" Za -#u o-o &)o v($(, )o ( +os)o#(" O-a %ora v"erovati o-o%u &)o v($(" Kakav 0(vo)(-#( ('gle$a sv(#e)B Sv(#e) 0(vo)(-#( ('gle$a kao -(' slo0e-(/ +okre)-(/ +lo/a" I(vo)(-#a 0(v( u dvodimenzionalnom svi"etu, -#e'(sve%(r (%a svo#s)va ( ('gle$ plo&e. Ca )o# +lo/( o$v(#a se vel(ka kol(*(-a sv(/ %ogu1(/ g(.a-#a -a#*u$es-(#e -arav(" Za&)o 1e 0(vo)(-#( sv(#e) ('gle$a)( kao +lo/aB Po-a#+r(#e s)oga &)o o- i nama ('gle$a kao +lo/a" Co %( znamo $a sv(#e) -(#e +lo/a, a 0(vo)(-#a )o -e %o0e '-a)(" O-a +r(/va1a sve o-ako kako -#o# ('gle$a" O-a -e %o0e (s+ravl#a)( o-o &)o oko v($( : (l( -e %o0e u o-o# %#er( u ko#o# %( %o0e%o" M( %o0e%o %#er()( u )r( s%#era, #er -a% )o $o+u&)a -arav -a&eg ra'u%a" I(vo)(-#a %o0e %#er()( sa%o u $va s%#era (s)ovre%e-o" C(ka$a o$#e$-o% u )r(" Kako 0(vo)(-#a -e%a +o#%ova, o-a -(#e u s)a-#u 'a+a%)()( %#ere +rvog s%#era $ok %#er( $rug( ( )re1(" To %ora% .ol#e ra'#as-()(" Za%(sl(%o $a %#er(%o ko)ku. Pr( %#ere-#u ko,ke u )r( s%#era, $ok %#er(%o #e$a-, $ruga $va %ora%o $r0a)( u +a%e)(, pamtiti. Pa%)()( (/ %o0e%o sa%o u o.l(ku +o#%ova, )#" sa%o ako (/ +ove0e%o s ra'l(*()(% +o#%ov(%a, ako -a -#(/ -al(#e+(%o ra'l(*()e '-akove" Tek ka$ -a +rva $va s%#era -al(#e+(%o '-ak dul"ine i #irine, %o0e%o %#er()( visinu$ 3ruga*(#e #e -e%ogu1e" 1ao predodbe, +rve $v(#e %#ere ko,ke +osve su (s)ov#e)-e ( svakako 1e se u $u/u sl()( u #e$-u" I(vo)(-#a -e%a +o#%ova, +a -e %o0e -a +rve $v(#e %#ere ko,ke -al(#e+()( '-akove $ul#(-e ( &(r(-e" S)oga, ka$ 0(vo)(-#a s)a-e %#er()( v(s(-u ko,ke, +rve $v(#e %#ere s)o+() 1e se u #e$-o" I(vo)(-#a ko#a %#er( ko,ku, a +os#e$u#e sa%o +re$o$0.e .e' +o#%ova, .() 1e +o+u) %a*ke ko#u sa% #e$-o% +ro%a)rao" O-a #e o$vukla svo#e %a*(1e .(lo (/ #e +e) (l(
&es) : u ra'l(*()e so.e ( -(#e (/ %ogla saku+()( 'a#e$-o" Hva)ala #e #e$-o, +re-os(la ( s)avl#ala +ore$ $rugoga" Za)(% #e )r*ala )ra0()( )re1e, $o-os(la ga ( s)avl#ala u' +rva $va, al( o-$a .( u'(%ala +rvo ( o$-os(la u $rugu so.u, s)avl#ala ga +ore$ *e)vr)og, 'a)(% o+e) )r*ala )a%o, u'(%ala $rugo ( vukla ga -eg$#e +e)o%u ()$", ()$" Ma*ka se k(-#(la sa svo#(% %a*(1(%a ,(#el( sa), (skre-o se %u*(la ( -(&)a -(#e %ogla ura$()(" B(lo #e #as-o $a -(#e (%ala +o#%ova u' +o%o1 ko#(/ .( %ogla 'a+a%)()( kol(ko #e uku+-o %a*(1a" I'u'e)-o #e va0-o o.#as-()( o$-os 0(vo)(-#e +re%a $(%e-'(#( )(#ela" Ra$( se o )o%e $a 0(vo)(-#a v($( sa%o +lo/e" 4To %o0e%o re1( s +u-(% uv#ere-#e% #er ( sa%( v($(%o sa%o +lo/e"9 Bu$u1( $a v($( sa%o +lo/e, 0(vo)(-#a %o0e zami#l"ati sa%o $v(#e $(%e-'(#e" Tre1u $(%e-'(#u, 'a#e$-o s +rve $v(#e, o-a .( ve1 %orala promi#l"ati, )#" )a $(%e-'(#a %ora .()( +o#a%" Co 0(vo)(-#a -e%a +o#%ova" 3akle, )re1a $(%e-'(#a se #avl#a ( kao +re$o$0.a" S)oga se, u )re-u)ku ka$ se +o#av( )re1a $(%e-'(#a 4kao +re$o$0.a9, $v(#e +rve +re$o$0.e -e('.#e0-o s)a+a#u u #e$-u" Iivotin"a vidi razliku izme2u dvi"e dimenzi"e$ Razliku izme2u tri dimenzi"e ona ne moe vid"eti$ Tu razliku treba znati$ A da bi se ona znala, nuni su po"movi$ Is)ov#e)-e +re$o$0.e %ora#u se 0(vo)(-#( s)a+a)( u #e$-u kao &)o se -a%a s)a+a#u u #e$-u $v(#e (s)ovre%e-e, (s)ov#e)-e +o#ave ko#e se '.(va#u u #e$-o# )o*k(" I(vo)(-#( 1e )o .()( "edna po"ava kao &)o su 'a -as "edna po"ava sve (s)ov#e)-e (s)ovre%e-e +o#ave ko#e se '.(va#u u #e$-o# )o*k(" Ca )a# -a*(-, 0(vo)(-#a 1e v($#e)( sv(#e) kao +lo/u ( %#er() 1e )u +lo/u sa%o u $va s%#era" Kako o.#as-()( *(-#e-(,u $a se 0(vo)(-#e, 0(ve1( u $vo$(%e-'(o-al-o% sv(#e)u, (l( v($e1( se.e u
$vo$(%e-'(o-al-o% sv(#e)u, savr&e-o s-ala'e u -a&e% )ro$(%e-'(o-al-o% sv(#e)uB Kako o.#as-()( $a +)(,a le)( ( gore ( $ol#e ( -a+r(#e$ ( +os)ra-,e, u sva )r( s%#eraN ko-# ska*e +reko #araka ( +re+o-aN +as ( %a*ka v#ero#a)-o s/va1a#u svo#s)va $u.(-e ( v(s(-e (s)ovre%e-o s $ul#(-o% ( &(r(-o%B 3a )o o.#as-(%o %ora%o se vra)()( -a )e%el#-a -a*ela +s(/olog(#e 0(vo)(-#a" Ve1 s%o uka'al( $a %-oga svo#s)va +re$%e)a, ko#a %( +a%)(%o kao op!a svo#s)va vrs)e ( o.l(ka, 0(vo)(-#a %ora 'a+a%)()( kao po"edinana svo#s)va +re$%e)a" 3a se s-a@e u )o# gole%o# 'al(/( +o#e$(-a*-(/ svo#s)ava sa*uva-(/ u +a%1e-#u 0(vo)(-#( +o%a0e e%o,(o-al-a o$l(ka ko#a #e 'a -#u +ove'a-a sa svako% +re$o$0.o% ( svak(% 'a+a%1e-(% os#e)o%" Re,(%o $a 0(vo)(-#a '-a $v(#e s)a'e kao +osve o$vo#e-e +o#ave ko#e %e@u so.o% -e%a#u -(*eg 'a#e$-(*kogN #e$-a +o#ava, )#" #e$-a s)a'a sas)o#( se o$ -('a o$re@e-(/ +re$o$0a.a o.o#e-(/ o$re@e-(% e%o,(o-al-(% '-a*a#ka%aN $ruga +o#ava, )#" $ruga s)a'a sas)o#( se o$ -('a $rug(/ o$re@e-(/ +re$o$0a.a o.o#e-(/ $rug(% '-a*a#ka%a" M( ka0e%o $a #e ( #e$-o ( $rugo s)a'a, #e$-a -a #e$-o%, $ruga -a $rugo% %#es)u" Za 0(vo)(-#u $v(#e s)a'e -e%a#u nie za"edniko $ Co o-a +a%)( sav re$osl(#e$ e%o,(o-al-(/ '-a*a#k( +rve ( $ruge s)a'e ( -a )a# -a*(- +a%)( o.#e s)a'e s -#(/ov(% okuka%a, ru+a%a, ogra$a%a ()$" 3akle, pam!en"e o$re@e-(/ svo#s)ava v(@e-(/ +re$%e)a +o%a0e 0(vo)(-#( $a se s-ala'( u +o#av-o% sv(#e)u" Al(, u +rav(lu, +re$ novim +o#ava%a 0(vo)(-#a #e %-ogo .es+o%o1-(#a o$ *ov#eka" I(vo)(-#a v($( $v(#e $(%e-'(#e" Tre1u $(%e-'(#u o-a s)al-o os#e1a, al( #e -e v($(" O-a #e os#e1a kao -e&)o prolazno, kako %( os#e1a%o vri"eme.
Plo/e ko#e 0(vo)(-#a v($( 'a -#u (%a#u %-oga *u$-a svo#s)va, a +o-a#+r(#e mno obro"na i razliita iban"a$ Kao &)o #e ve1 re*e-o, 'a -#u su v#ero#a)-o +osve '.(l#ska sva (lu'or-a g(.a-#a" O-a se ( -a%a *(-e '.(l#sk(%a, -o %( znamo $a su (lu'or-a; okre)a-#e ku1e %(%o ko#e se vo'(%o, ('ras)a-#e $rva ('a ugla, +u)ova-#e %#ese,a kro' o.lake ( sl(*-o" Os(% )oga, 'a 0(vo)(-#u 1e +os)o#a)( %-oga $ruga g(.a-#a o ko#(%a %( *ak ( -e slu)(%o" Ra$( se o )o%e $a se %-og(, 'a -as -e+okre)-( +re$%e)( : u+ravo svi predmeti, 0(vo)(-#a%a %ora#u *(-()( pokretnima$ I upravo u tim iban"ima n"o" !e se oitovati tre!a dimenzi"a ti"ela, t"$ tre!a dimenzi"a ti"ela n"o" !e iz ledati kao iban"e$ Poku&a#%o 'a%(sl()( kako 0(vo)(-#a 'a%#e1u#e +re$%e)e va-#skog sv(#e)a" Pre)+os)av(%o $a +re$ -#o% s)o#( veliki disk i u' -#ega velika ku la (s)og +ro%#era" S)o#e1( -asu+ro) -#(/ -a o$re@e-o# u$al#e-os)( 0(vo)(-#a 1e v($#e)( $va kruga" Ako (/ s)a-e o.(la'()(, uo*() 1e $a kugla os)a#e krug, a $(sk se +os)u+-o su0ava, +re)vara se u usku +rugu" Pr( $al#-#e% kre)a-#u oko )e +ruge, o-a se +o*(-#e &(r()( ( +os)u+-o se -a-ovo +re)vara u krug" Ako se kre1e oko kugle, o-a -e1e %(#e-#a)( o.l(k" Ako #o# se 0(vo)(-#a +r(.l(0(, s -#o% 1e se +o*e)( '.(va)( -eo.(*-e +o#ave" Poku&a) 1e%o o+(sa)( kako 0(vo)(-#a 'a%#e1u#e +ovr&(-u kugle, 'a ra'l(ku o$ +ovr&(-e $(ska" Ce$vo#.e-o #e $a o-a s2er-u +ovr&(-u 'a%#e1u#e dru ai"e od nas. M( ko-veks-os) (l( s2er-os) 'a%#e1u#e%o kao op!e svo#s)vo %-og(/ +lo/a" Po -arav( svog %e-)al-og us)ro#a 0(vo)(-#a %ora s2er-os) 'a%#e1(va)( kao po"edinano svo"stvo o$re@e-e kugle"
Kako s2er-os) %o0e ('gle$a)( kao +o#e$(-a*-o svo#s)vo o$re@e-e kugleB S +u-(% uv#ere-#e% %o0e%o re1( $a 1e s2er-os) 0(vo)(-#( ('gle$a)( kao g(.a-#e +lo/e ko#u o-a v($(" Ka$ se 0(vo)(-#a +r(.l(0( kugl( v#ero#a)-o se $oga@a o)+r(l(ke ovo; +lo/a ko#u 0(vo)(-#a v($( s)a-e se .r'o g(.a)(" Sre$(&)e se +o%(*e -a+r(#e$, a sve os)ale )o*ke u$al#ava#u se o$ sre$(&)a .r'(-o% ra'%#er-o% u$al#e-os)( )(/ )o*aka o$ sre$(&)a 4(l( kva$ra)u u$al#e-os)( o$ sre$(&)a9" H+ravo -a )a# -a*(- 0(vo)(-#a %ora os#e1a)( s2er-u +lo/u" To pods"e!a na nain na ko"i mi os"e!amo zvuk$ Ca o$re@e-o# u$al#e-os)( o$ kugle 0(vo)(-#a #e v($( kao rav-(-u" Pr(.l(0ava#u1( se ( $o$(ru#u1( -eku )o*ku -a kugl( o-a v($( $a #e o$-os sv(/ $rug(/ )o*aka +re%a )o# )o*k( dru ai"i u us+ore$.( s )(% kakav .( o- )re.ao .()( -a rav-(-(, kao $a su se sve os)ale )o*ke +o%akle, +ovukle se u s)ra-u" 3o$(ru#u1( $rugu )o*ku o-a v($(, $a ( o$ -#e sve os)ale )o*ke u'%(*u" To svo#s)vo kugle -#o# 1e ('gle$a)( kao iban"e, kao ?v(.ra,(#a>" Kugla 1e 'a(s)a .()( -al(k -a +lo/u ko#a v(.r(ra, -#(&e se" Ca (s)( -a*(- ( 0(vo)(-#( %ora ('gle$a)( kao iban"e svaki kut nepo!%)no. p*e0!et . I(vo)(-#a %o0e v($#e)( ku) )ro$(%e-'(o-al-og +re$%e)a sa%o ako se kre1e %(%o -#ega ( +r()o% 1e #o# se *(-()( $a se +re$%e) okre-uo, +o#av(la se -ova s)ra-a, a +re)/o$-a se +ovukla (l( +o%akla u s)ra-u" Ku) 1e se 'a%#e1(va)( kao okre)a-#e, kao g(.a-#e +re$%e)a, )#" kao -e&)o +rola'-o, vremensko, o$-os-o, kao +ro%#e-a s)a-#a +re$%e)a" S#e1a#u1( se ra-(#e v(@e-(/ ku)ova, ko#e #e vid"ela kao g(.a-#e )(#ela, 0(vo)(-#a 1e $r0a)( $a su o-( ve1 +ro&l(, 'avr&(l(, (&*e'l(, $a su o-( u pro#losti$
3akako, 0(vo)(-#a -e %o0e )ako razmi#l"ati, al( 1e +os)u+a)( kao $a #e )ako ra'%(&l#ala" Ka$ .( 0(vo)(-#a %ogla %(sl()( o +o#ava%a 4)#" o ku)ov(%a ( 'akr(vl#e-(% +lo/a%a9 s ko#(%a se #o& -(#e srela u 0(vo)u, o-a .( (/ -e$vo#.e-o 'a%(sl(la samo u vremenu. 3rug(% r(#e*(%a, 0(vo)(-#a (% -e .( %ogla +r('-a)( '.(l#sko +os)o#a-#e u sa$a&-#e% )re-u)ku, dok se one "o# nisu po"avile$ Ka$ .( %ogla ('ra'()( %(&l#e-#e o -#(%a, o-a .( rekla $a )( ku)ov( posto"e kao mo u!nosti, 0 ,e posto"ati, (% %+ sada nema$ Hgao ku1e +okra# ko#ega svak( $a- +ro)r*( 'a ko-#a #e po"ava #to se ponavl"a u odre2enim okolnostima, -o ko#a se (+ak '.(va sa%o u vremenu, a -(#e +ros)or-o ( s)al-o svo#s)vo ku1e" 1ut "e ivotin"i v"ero"atno vremenska po"ava, a ne prostorna kao nama$ Ca )a# -a*(- v($(%o $a 0(vo)(-#a svo#s)va -a&e )re1e $(%e-'(#e 'a%#e1u#e kao g(.a-#e ( )a svo#s)va +r(+(su#e vremenu, )#" +ro&los)( ( .u$u1-os)( (l( sa$a&-#os)(, o$-os-o, )re-u)ku +r(#ela'a (' .u$u1-os)( u +ro&los)" To #e ('u'e)-o va0-a okol-os) u ko#o# le0( kl#u* 'a ra'u%(#eva-#e -a&e vlas)()e 'a%#e$.e sv(#e)a ( s)oga #e %ora%o +o$ro.-(#e (s+()a)(" 3osa$a s%o ra'%a)ral( o v(&(% 0(vo)(-#a%a; +su, %a*k(, ko-#u" Sa$a u'%(%o -(0u, -a +r(%#er +u0a" M( -(&)a -e '-a%o o -#egovu u-u)ra&-#e% 0(vo)u, -e %o0e%o .()( s(gur-( $a #e -#egova 'a%#e$.a vrlo ra'l(*()a o$ -a&e" Pu0eva os#e)(l-a 'a%#e$.a okol-og sv(#e)a -a#v#ero#a)-(#e #e vrlo -e#as-a" O- v#ero#a)-o os#e1a )o+l(-u, /la$-o1u, sv#e)lo, )a%u, gla$ ( o- instinktivno 4-a +o)(,a# lago$e:-elago$e9 +u'( +re%a -e+o#e$e-o% kra#u l(s)a -a ko#e%u s)o#( ( o$%(*e se o$ su/og l(s)a" C#egov(% kre)a-#e% u+ravl#a la oda.nela oda, uv(#ek
)e0( #e$-o% ( ('%(*e $rugo%" On se uvi"ek kre!e samo po )rti : o$ -elago$-og +re%a lago$-o%e" O- -e '-a ( -e os#e1a -(&)a os(% )e ,r)e" Ta #e ,r)a sav -#egov sv(#e)" Sve os#e)e #to dolaze ('va-a +u0 os#e1a -a )o# ,r)( svoga kre)a-#a" A o-( $ola'e (' vremena, o$ %ogu1-os)( +os)a#u '.(l#a" Sav -a& sve%(r 'a +u0a +os)o#( u .u$u1-os)( ( u +ro&los)(, )#" u vremenu$ H +ros)oru #e sa%o ,r)a" Sve os)alo #e u vre%e-u" Pu0 -a#v#ero#a)-(#e -(#e sv#es)a- svoga kre)a-#a" Ca+(-#u1( *()avo svo#e )(#elo o- se kre1e -a+r(#e$ +re%a sv#e0e% kra#u l(s)a, -o -#e%u se +r()o% *(-( $a l(s) ($e +re%a -#e%u ('ra-#a#u1( u )o% )re-u)ku, +o#avl#u#u1( se (' vre%e-a kao &)o se -a%a +o#avl#u#e "utro. *u "e "ednodimenzionalno bi!e$$ Iivotin"e na vi#em stupn"u razvo"a8 pas, maka, kon" dvodimenzionalna su bi!a$ N"ima se prostor ukazu"e kao plo&a, ravnina$ 0ve izvan te ravnine za n"i& lei u vremenu$ V($(%o, $akle, $a #e v(&a 0(vo)(-#a : $vo$(%e-'(o-al-o .(1e u us+ore$.( s #e$-o$(%e-'(o-al-(% . izdvo"ila iz vremena "ednu dimenzi"u vi#e$ Sv(#e) +u0a (%a #e$-u $(%e-'(#u" Za -#ega se -a&a $ruga ( )re1a $(%e-'(#a -ala'e u vre%e-u" 0vi"et psa ima dvi"e dimenzi"e$ %a n"e a "e na#a tre!a dimenzi"a u vremenu$ I(vo)(-#a %o0e +a%)()( sve +o#ave ko#e #e o+a'(la, )#" sva svo#s)va )ro$(%e-'(o-al-(/ )(#ela s ko#(%a #e $o&la u $o$(r, al( -e %o0e '-a)( $a #e o-o &)o su 'a -#u +o#ave ko#e se +o-avl#a#u, stalno svo"stvo trodimenzionalni& ti"ela . kut, zakrivl"enost, ili konveksnost$ Takva #e +s(/olog(#a 'a%#e$.e sv(#e)a $vo$(%e-'(o-al-og .(1a" Za -#ega svak( $a- ('la'( novo su-,e$ Ju*era&-#e su-,e #e 'a&lo ( v(&e se -e1e vra)()("
Su)ra&-#e #o& -e +os)o#(" P(#e)ao -e .( %ogao %(sl()( $a svo#(% kukur(#eka-#e% budi su-,e" Za +(#e)la su-,e ( -e ($e s+ava)(" O-o o$la'( u +ro&los), (&*e'ava, -es)a#e, presta"e biti$ Su)ra, ako se +o#av(, )o 1e .()( -ovo su-,e" 3a .( posto"alo, o-o se -e %ora +ro.u$()(, ve1 nastati, roditi se" P(#e)ao .( %ogao %(sl()( $a o- svo#(% kukur(#eka-#e% s)vara, ra@a su-,e, $a ga o- +r(s(l#ava $a se +o#av(, $a se ro$( (' -(*ega, ali ne bi mo ao misliti da budi sun)e$ To "e psi&olo i"a ov"eka" Za +(#e)la svakog #u)ra ('la'( novo sun)e kao &)o 'a -as svak( $a- $ola'( novo "utro, svake go$(-e novo prol"e!e$ *i"etao ne moe s&vatiti da "e sun)e "edno i isto i "uer i danas, upravo onako kao #to mi v"ero"atno ne moemo s&vatiti da "e "utro "edno i prol"e!e "edno$ G(.a-#e +re$%e)a, o-o ko#e -a%a -(#e (lu'or-o, ve1 '.(l#sko +o+u) okre)a-#a ko)a*a, vo0-#e ko*(#e ()$", 0(vo)(-#( se u%-ogo%e ra'l(ku#e o$ g(.a-#a ko#e o-a v($( u sv(% 'a -as -e+o%(*-(% +re$%e)(%a, o$ g(.a-#a u ko#e%u se -#o# +r(ka'u#e )re1a $(%e-'(#a )(#ela" Te $v(#e vrs)e g(.a-#a 'a -#u 1e .()( -esu%#erl#(ve" Ku) (l( ko-veks-u +lo/u 0(vo)(-#a 1e %o1( %#er()( +re%$a -e1e ra'u%#e)( -#(/ovo +ravo '-a*e-#e ( s%a)ra) 1e (/ g(.a-#e%" Co '.(l#sko g(.a-#e, )#" o-o ko#e #e '.(l#sko ( 'a -as, o-a -e1e .()( u s)a-#u %#er()(" Za )o #e +o)re.-o na#e s&va!an"e vremena ( %#ere-#e svakog g(.a-#a u o$-osu -a -eko s)al-(#e, )#" us+ore@(va-#e sv(/ g(.a-#a s #e$-(%" I(vo)(-#a -(#e u s)a-#u )o ura$()( #er -e%a +o#%ova" S)oga 1e za nas zbil"ska g(.a-#a +re$%e)a 'a -#u .()( -e('%#erl#(va (, .u$u1( -e('%#erl#(va, ( nesum"erl"iva s $rug(% g(.a-#(%a ko#a su 'a -#u '.(l#ska ( ('%#erl#(va, a 'a -as (lu'or-a : o-a ko#a 'a+ravo +re$s)avl#a#u )re1u $(%e-'(#u )(#ela"
Ovo +osl#e$-#e #e -e('.#e0-o" Ako 0(vo)(-#a os#e1a ( %#er( kao iban"e o-o &)o -(#e g(.a-#e, o-$a #e #as-o $a o-a -e %o0e (s)o% %#ero% %#er()( o-o &)o #es) ( o-o &)o -(#e g(.a-#e" Co )o -e '-a*( $a o-a -e %o0e '-a)( -arav g(.a-#a u -a&e% sv(#e)u ( +r(lago$()( (% se" Ca+ro)(v, v($(%o $a se 0(vo)(-#e savr&e-o s-ala'e %e@u g.a-#e% +re$%e)a u -a&e% )ro$(%e-'(o-al-o% sv(#e)u" H )o%e #o# +o%a0e instinkt, )#" s+oso.-os), ra'v(#e-a )(su1go$(&-#(% o$a.(ra-#e%, $a svr/ov()o +os)u+a .e' sv(#es)( o ,(l#u" I(vo)(-#a se 'a(s)a o$l(*-o s-ala'( u sv(% g(.a-#(%a oko se.e" Me@u)(%, kako ra'l(ku#e $v(#e vrs)e +o#ava, dvi"e vrste iban"a, #e$-o o$ -#(/ 0(vo)(-#a %ora )u%a*()( kao -era'u%l#(vo u-u)ra&-#e svo#s)vo +re$%e)a, )#" -a#v#ero#a)-(#e 1e )o g(.a-#e $r0a)( +osl#e$(,o% oivl"enosti +re$%e)a, a +re$%e)e ko#( se %(*u ivima. Ma*e se (gra lo+)o% (l( svo#(% re+o% #er lo+)a (l( re+ b"ee od n"e a. Me$v#e$ 1e se )u1( s gra-o% $ok ga gra-a -e '.a,( sa s)a.la 'a)o &)o o- u 'al#ul#a-o# gra-( os#e1a -e&)o 0(vo ( -e+r(#a)el#sko" Ko-# se +la&( gr%a #er se gr% +okre-uo ( %a/-uo gra-o%" H +osl#e$-#e% slu*a#u gr% se uo+1e -(#e )re.ao %(,a)( : )r*ao #e ko-#" Co -#e%u #e iz ledalo $a se gr% %(*e : $akle, .(o #e 0(v" Iivotin"i "e v"ero"atno sve #to se mie ivo" %a#to pas tako bi"esno la"e na kola u prolazu6 Nama to ni"e posve razuml"ivo$ Mi ne vidimo kako se u oima psa koi"a #to prolazi vrti, prevr!e i krevel"i$ I(va #e : ko)a*(, krov, .la)o.ra-(, s#e$alo, sve se )o mie, okre1e" Poku&a#%o sa0e)( sve -a&e 'akl#u*ke"
H)vr$(l( s%o $a *ov#ek (%a os#e)e, +re$o$0.e ( +o#%ove, $a v(&e 0(vo)(-#e (%a#u os#e)e ( +re$o$0.e, a -(0e sa%o os#e)e" Zakl#u*ak $a 0(vo)(-#e -e%a#u +o#%ova ('vel( s%o (' *(-#e-(,e $a o-e -e +os#e$u#u govor -( r(#e*(" Za)(% s%o us)a-ov(l( $a, .u$u1( $a -e%a#u +o#%ova, 0(vo)(-#e -e %ogu +o#%()( )re1u $(%e-'(#u ( v($e sv(#e) kao +lo/u, )#" -e%a#u sre$s)ava, oru@a $a (s+rave svo#e +ogre&-e os#e)e sv(#e)a" Za)(% s%o 'akl#u*(l( $a, kako sv(#e) v($( kao +lo/u, 0(vo)(-#a -a )o# +lo/( v($( vrlo %-ogo 'a -as -e+os)o#e1(/ g(.a-#a" Naime, kao iban"a n"o" se mora"u initi sva ona svo"stva ti"ela ko"a mi smatramo svo"stvima n"i&ove trodimenzionalnosti$ Tako kut i s(erna povr#ina ivotin"i mora"u iz ledati kao iban"e plo&e$ 3o&l( s%o $o 'akl#u*ka $a sve o-o &)o 'a -as, kao ne#to stalno, +r(+a$a +o$ru*#u )re1e $(%e-'(#e, 0(vo)(-#a %ora s%a)ra)( prolaznim, -e*(% &)o se $oga@a +re$%e)(%a : vre%e-sko% +o#avo%" Ca )a# -a*(-, u sv(% svo#(% o$-os(%a sa sv(#e)o%, 0(vo)(-#a #e +osve -al(k -es)var-o% $vo$(%e-'(o-al-o% .(1u ko#e s%o +re)+o: s)av(l( $a 0(v( -a rav-(-(" Sav -a& sv(#e) *(-( se 0(vo)(-#( +o+u) rav-(-e, kro' -#u +rola'e +o#ave ( g(.a#u se +o vre%e-u (l( u vre%e-u" Pre%a )o%e, %o0e%o re1( $a s%o u)vr$(l( sl#e$e1e; +r( o$re@e-o% ogra-(*e-#u %e-)al-og us)ro#a ko#(% 'a%#e1u#e va-#sk( sv(#e), su.#ek: )u se %ora#u %(#e-#a)( o.l(*#a ( sva svo#s)va sv(#e)a" Ako $va su.#ek)a s ra'l(*()(% %e-)al-(% us)ro#e% 0(ve #e$a+ore$ $rugoga, o-( %ora#u 0(v#e)( u ra'l(*()(% sv#e)ov(%a, -#(%a se %ora#u +o)+u-o ra'l(kova)( svo#s)va +ro)e0-os)( sv(#e)a" Hos)alo%, v($#el( s%o kakv( su uv#e)(, -e ('%(&l#e-( -()( u%#e)-(, ve1 '.(l#sk( +os)o#e1( u +r(ro$(, )#" %e-)al-( uv#e)( 0(vo)a 0(vo)(-#a u ko#(%a sv(#e) ('gle$a (l( kao rav-(-a (l( *ak kao ,r)a" 3rug(% r(#e*(%a, utvrdili smo da trodimenzionalna protenost svi"eta nama
ovisi o svo"stvima na#e mentalno ustro"a/ ili, da trodimenzionalnost ni"e svo"stvo svi"eta, ve! samo svo"stvo na#e zam"edbe svi"eta$ Odnosno, trodimenzionalnost svi"eta "e svo"stvo n"e ova odraza u na#o" svi"esti$ Ako #e sve )o )ako, o-$a #e o*()o $a s%o $o(s)a $oka'al( ov(s-os) +ros)ora o os"e!an"u prostora. A *(% s%o $oka'al( posto"an"e os#e1a-#a +ros)ora nie od na#e a, $oka'al( s%o ( %ogu1-os) os#e1a-#a +ros)ora vi#e od na#e a. Ka$ .( se u -a%a uo.l(*(la etvrta "edini)a %(&l#e-#a, ko#a se ra'l(ku#e o$ +o#%a kao &)o se +o#a% ra'l(ku#e o$ +re$o$0.e, %ora%o +r('-a)( $a .( se (s)ovre%e-o s )(%, u sv(#e)u ko#( -as okru0u#e, -a%a +o#av(la *e)vr)a '-a*a#ka ko#u geo%e)r(#sk( %o0e%o -a'va)( *e)vr)(% +rav,e% (l( *e)vr)o% oko%(,o%, #er .( )a '-a*a#ka sa$r0ala svo#s)va +re$%e)a ko#a su oko%()a -a sva -a%a +o'-a)a svo#s)va ( -(su +aralel-a -()( s #e$-(% o$ -#(/" 3rug(% r(#e*(%a, %( 1e%o se.e v($#e)( (l( os#e1a)( -e u )ro$(%e-'(o-al-o%, ve1 u *e)vero$(%e-'(o-al-o% +ros)oru, a okol-( +re$%e)(, .a& kao ( -a&a vlas)()a )(#ela, o)kr(va) 1e op!a svo"stva *e)vr)e $(%e-'(#e ko#a ra-(#e -(s%o 'a%#e1(val(, (l( s%o ( (/ s%a)ral( +o#e$(-a*-(% svo#s)v(%a +re$%e)a 4(l( -#(/ov(% g(.a-#e%9 u+ravo o-ako kako 0(vo)(-#e +ro)e'a-#e +re$%e)a u )re1o# $(%e-'(#( s%a)ra#u -#(/ov(% g(.a-#e%" @id"ev#i ili os"etiv#i sebe u etverodimenzionalnom svi"etu ustanovit !emo da trodimenzionalni svi"et nema i nikada ni"e imao nikakva zbil"sko posto"an"a, da "e bio proizvod na#e ma#te, utvara, privi2en"e, ops"ena i optika varka, bilo #to, samo ne zbil"a$ 0ve to nipo#to ni"e neka 4&ipoteza5, pretpostavka/ to "e e zaktna meta(izika in"eni)a,
ba# kao #to "e in"eni)a posto"an"e beskonanosti$ 3a .( o+s)ao, +o'()(v('a% #e %orao o$.a,()( .esko-a*-os) (l( #e u -a#%a-#u ruku -a'va)( ?/(+o)e'o%> ko#a %o0e .()( (s)(-()a, a %o0e .()( ( -e(s)(-()a" Al( .esko-a*-os) -(#e +re)+os)avkaN o-a #e *(-#e-(,a" A (s)o )akva *(-#e-(,a #es) ( v(&e$(%e-'(o-al-os) +ros)ora ( sve o-o &)o o-a (%+l(,(ra, )#" -e'.(l#-os) svega )ro$(%e-'(o-al-oga"
POGLAVLJE D
P*osto*no s+' , n-e '*e!en . >et'e*o0%!enz%on (n% kuto'% % k*%'u(-e u n #e! 6%'otu. Posto-% (% .%/ n-e u s'%-etu$ Me+ n%)ko .%/ n-e % 46%'ot4. 7%o(o#ke po- 'e k o ! n%1est &%-e .%/ n- u '%#e! p*osto*u. R z'o- os-e, n- p*oC sto* . Po'e, n-e os-e, n- p*osto* % s! n-en-e os-e, n- '*e!en . P*%-e( z os-e, - '*e!en u os-e, - p*osto* . Te#ko,e #to %+ st' * -u n #% po-!o'% % n # -ez%k. Nu6nost 0 se n @e n )%n z p*osto*no %z* 6 ' n-e '*e!ensk%+ po- ' . Ca )e%el#u sv(/ ('ve$e-(/ 'akl#u*aka %ora%o +oku&a)( o$re$()( na ko"i nain moemo vid"eti zbil"ski etverodimenzionalni svi"et #to nam a zaklan"a iluzorni trodimenzionalni$ 4@id"eti5 a moemo na dva naina8 (l( ga izravno os"etiti razvi"an"em 4os"e!an"a prostora5 i dru i& vi#i& sposobnosti o ko"ima !emo kasni"e ovoriti,
(l( misaono po"miti" ra'#as-(v&( +ro%(&l#a-#e% -#egova %ogu1a svo#s)va" Prvo s%o a+s)rak)-(% ra'%(&l#a-#e% $o&l( $o 'akl#u*ka $a se *e)vr)a $(%e-'(#a +ros)ora mora -ala'()( u vre%e-u, )#" $a #e vri"eme etvrta dimenzi"a prostora" Sa$a s%o +r(.av(l( +s(/olo&ke $oka'e 'a )u )vr$-#u" Hs+ore@u#u1( kako 0(va .(1a ra'l(*()e vrs)e 'a%#e1u#u sv(#e) : pu, pas i ov"ek : v($#el( s%o kol(ko su 'a -#(/ ra'l(*()a svo#s)va isto sv(#e)a : u+ravo o-a svo#s)va ko#a %( ('ra0ava%o +o#%ov(%a vre%e-a ( +ros)ora" V($#el( s%o $a oni mora"u dru ai"e os"e!ati vri"eme i prostor$ O-o &)o #e 'a -(0e .(1e 4+u0a9 vri"eme, 'a .(1e -a v(&e% s)u+-#u 4+as9 +os)a#e prostor, a vri"eme )og .(1a +os)a#e prostor 'a #o& v(&( s)u+a-# : *ov#eka" To +o)vr@u#e ra-(#e ('lo0e-e +re)+os)avke $a #e -a&a ($e#a vre%e-a u .()( sloena i $a 'a+ravo sa$r0( dvi"e ide"e : ($e#u -ekog +ros)ora ( ($e#u g(.a-#a u )o% +ros)oru" Il(, $a .u$e%o )o*-(#( : dodir s nekim prostorom ko"e a smo tek ma lovito sv"esni izaziva u nama os"e!a" iban"a u tom prostoru, a sve to za"edno, t"$ ma lovita svi"est o nekom prostoru i os"e!an"e iban"a u tom prostoru mi nazivamo vremenom$ Ovo +osl#e$-#e +o$u+(re %(sao $a ide"a vremena ni"e nastala iz promatran"a iban"a u prirodi, ve! su os"e!a" i ide"a iban"a nastali iz u nama posto"e!e 4os"e!an"a vremena5 ko"e ni"e ni#ta dru o doli nesavr#eni os"e!a" prostora ili rani)a os"e!a"a prostora$
*u os"e!a )rtu kao prostor, t"$ kao ne#to posto"ano$ Ostatak svi"eta on os"e!a kao vri"eme, t"$ kao ne#to #to v"eno tee$ 1on" kao prostor os"e!a ravninu/ ostatak svi"eta on os"e!a kao vri"eme$ Mi os"e!amo kao prostor beskonanu ku lu$ Ostatak svi"eta os"e!amo kao vri"eme$ 'ru im ri"eima, svako bi!e os"e!a kao prostor sve ono #to "e obu&va!eno n"e ovim os"e!an"em prostora, a ostalo svrstava u vri"eme, t"$ sve #to se nepotpuno moe os"etiti pripada vremenu$ To moemo de(inirati ovako8 svako bi!e os"e!a kao prostor ono #to uz pomo! svo os"e!a"a za prostor moe sebi predoiti kao ne#to #to "e izvan n"e a i #to ima oblik/ ono #to ne moe sebi predoiti u obliku os"e!a kao vri"eme, t"$ kao ne#to #to v"eno tee, nestalno "e i toliko neposto"ano da a u nikakvom obliku ni"e mo u!e predoiti$ Os"e!a" prostora "e sposobnost predoavan"a u obli)ima$ ?Besko-a*-a kugla>, kako %( 'a%(&l#a%o -a& sv(#e), s)al-o ( -e+rek($-o se %(#e-#aN u svako% sl#e$e1e% )re-u)ku ona vi#e ni"e ono &)o #e .(la u +re)/o$-o%" H -#o# se -(0e s)al-a %(#e-a sl(ka, +re$o$0a.a, o$-osa" O-a -a% ('gle$a +o+u) k(-oekra-a -a ko#e% se .r'o s%a-#u#u +ro#ek,(#e sl(ka" Co, g$#e su sa%e sl(keB G$#e #e sv#e)lo &)o .a,a o$ra' -a ekra-B O$akle $ola'e ( ka%o o$la'e sl(keB Ako #e ?.esko-a*-a kugla> k(-oekra-, o-$a #e sv"etlo -a&a sv(#es)" Pro$(ru1( kro' -a& %e-)al-( us)ro#, )#" kro' -a&u 'al(/u $o#%ova 4sl(ke9, o-a +ro#(,(ra -a ekra-#(/ove o$ra'e ko#e %( -a'(va%o ivotom.
O$akle k -a%a $ola'e $o#%ov(B 0 to ekrana. H )o%e ( #es) -a#-es/va)l#(v(#a s)ra-a 0(vo)a kako ga %( v($(%o" M( ga s)vara%o ( o$ -#ega sve $o.(va%o" Za%(sl(%o *ov#eka u k(-u" Pre)+os)av(%o $a o- -(&)a -e '-a o ra$u k(-e%a)ogra2a, -e '-a $a iza n"e ovi& le2a +os)o#( +ro#ek)or ( %ale +ro'(r-e sl(*(,e -a +okre)-o# )ra,(" Za%(sl(%o $a o- 0el( istraiti k(-o ( 'a+o*-e +rou*ava-#e% o-oga &)o v($( -a ekra-uN .(l#e0(, 2o)ogra2(ra, +ro%a)ra sl(#e$ sl(ka, ('ra*u-ava, gra$( +re)+os)avke ()$" 3o kakvog 'akl#u*ka %o0e $o1(B O*()o -( $o kakvog $okle go$ -e okre-e le@a ekra-u ( -e s)a-e +rou*ava)( uzroke po"avl"ivan"a slika na ekranu. H'ro,( su u +ro#ek)oru 4)#" u sv(#es)(9 ( u +okre)-(% )raka%a sl(ka 4-a& %e-)al-( us)ro#9" C#(/ val#a +rou*ava)( ako se 0el( s/va)()( ?k(-e%a)ogra2>" Po'()(v(s)(*ka 2(lo'o2(#a +rou*ava sa%o ekran ( sl(ke &)o se s%#e-#u#u -a -#e%u" S)oga -#o# ( os)a#e v#e*-o% 'ago-e)ko% +()a-#e o$akle $ola'e ( ka%o o$la'e sl(ke ( za#to o-e $ola'e ( o$la'e a -e os)a#u v#e*()o (s)e" ?pozitivizam 7 u*e-#e ko#e se 'a$ovol#ava u)vr@(va-#e% *(-#e-(,a, $a)os)(N o$.(#a svaku %e)a2('(ku, a ('.#egava o.#a&-#e-#e ( s)vara-#e /(+o)e'a, ogra-(*ava#u1( se -a o.(*-o o+(s(va-#e *(-#e-(,a9 Al( kinemato ra( )re.a ('u*ava)( +o*ev o$ izvora sv"etlosti, )#" o$ svi"esti, 'a)(% val#a +r(#e1( -a slike -a +okre)-o# )ra,( ( )ek +o)o% +rou*ava)( pro"ek)i"e$ H)vr$(l( s%o $a 0(vo)(-#a 4ko-#, %a*ka, +as9 )ro$(%e-'(o-al-e -e+o%(*-e ku)ove ( kr(vul#e 'a%#e1u#e kao g(.a-#e, )#" kao vre%e-ske +o#ave"
*ostavl"a se pitan"e8 ne zam"e!u"emo li mi kao iban"e, t"$ kao vremenske po"ave, etverodimenzionalne nepomine kutove i krivul"e6 O.(*-o govor(%o $a su -a&( os#e)( )re-u,( sv(#es)( o -ek(% +ro%#e-a%a &)o se '.(va#u ('va- -as, +o+u) 'vuka, sv#e)la ( sl", &)o su sve ?)()ra-#a e)era>" No kakve su to 4prom"ene56 Moda u zbil"i nema nikakvi& prom"ena6 Moda se samo nama ini kao iban"e, moda su to zapravo pomine strani)e i kutovi nekakvi& stvari #to posto"e izvan nas, stvari o ko"ima mi ne znamo ni#ta$ Moda na#a svi"est, nesposobna da uz pomo! os"etilni& or ana po"mi te 4stvari5 i predoi i& kakve one "esu u )"elini, poima samo izdvo"ene trenutke svo dodira s n"ima, moda na#a svi"est radi iluzi"u iban"a zami#l"a"u!i da se to ne#to iba izvan n"e, t"$ da se 4stvari5 iba"u$ Ako #e )o )ako, onda "e 4 iban"e5 moda zapravo 4izvedeni)a5 i po"avl"u"e se u na#em umu u dodiru sa stvarima ko"e ne moe potpuno po"miti$ Za%(sl(%o $a +r(la'(%o -eko% -e+o'-a)o% gra$u ko#( +olako izrasta +re$ -a%a" M( %(sl(%o $a o- 'a(s)a izrasta, )#" $a ra-(#e -(#e +os)o#ao" Evo, po"avio se 'vo-(k ko#ega +r(#e -(#e .(lo" I#ezla #e r(#eka ko#a se $ugo v($#ela""" H+ravo )akav #e -a& o$-os +re%a vremenu. O-o +os)u+-o $ola'( kao $a -as)a#e iz nie a i o$la'( u ni#ta$ Svaka s)var -a%a le0( u vre%e-u, a sa%o pres"ek stvari u +ros)oru" Pre%#e&)a#u1( sv(#es) sa +res#eka s)var( -a o-e -#e'(-e $(#elove ko#( le0e u vre%e-u, %( $o.(va%o (lu'(#u g(.a-#a same stvari$
Mo0e%o re1( ( ovako; os#e1a# g(.a-#a #e sv(#es) o +r(#ela'u (' +ros)ora u vr(#e%e, )#" sv(#es) o +r(#ela'u s #as-og os#e1a#a +ros)ora -a -e#as-(" Ca )e%el#u )oga %( 'a(s)a %o0e%o +r('-a)( $a 'a%#e1u#e%o kao os#e)e ( +ro#(,(ra%o u va-#sk( sv(#e) kao +o#ave nepomine kutove i krivul"e etvrte dimenzi"e$ Tre.a l( ( %o0e l( se -a )e%el#u )oga +r('-a)( $a u sv(#e)u uo+1e -e%a g(.a-#a, $a #e sv(#e) -e+o%(*a- ( s)ala-, a -a%a se *(-( $a #e u g(.a-#u ( $a se ra'v(#a sa%o 'a)o &)o -a -#ega gle$a%o kro' uski pro)"ep na#e os"etilne zam"edbe6 O+e) se vra1a%o -a +()a-#e &)o #e sv(#e) ( &)o #e sv(#es)B Co sa$ se ve1 +o*(-#e #as-o 2or%ul(ra)( +()a-#e o$-osa -a&e sv(#es)( +re%a sv(#e)u" Ako #e sv(#e) @eliko Ne#to &)o +os#e$u#e sa%osv(#es), o-$a s%o %( zrake te svi"esti, sv"esni sebe, no nesv"esni )"eline$ Pos)o#( l( g(.a-#eB Ce '-a%o" Ako -e +os)o#(, ako #e o-o sa%o (lu'(#a, o-$a moramo traiti dal"e . izvor te iluzi"e" Po#ave 0(vo)a, .(olo&ke +o#ave vrlo su -al(k +rolasku kro' -a& +ros)or -ek(/ vrlo slo0e-(/ *e)vero$(%e-'(o-al-(/ kru ova o$ ko#(/ se svak( sas)o#( o$ %-o&)va (s+re+le)e-(/ ,r)a" I(vo) *ov#eka (l( -ekog $rugog 0(vog .(1a -al(k #e -a slo0e-( krug" Hv(#ek 'a+o*(-#e u #e$-o# )o*k( 4ro@e-#e9 ( uv(#ek 'avr&ava u #e$-o# )o*k( 4s%r)9" S +ravo% %o0e%o +re)+os)av()( $a #e )o "edna i ista toka. Krugov( %ogu .()( vel(k( ( %al(" Co sv( 'a+o*(-#u ( svr&ava#u -a (s)( -a*(: 'avr&ava#u u )o*k( u ko#o# su 'a+o*el(, )#" u )o*k( nebitka.
3to "e biolo#ka po"ava, po"ava ivota6 Ca )o +()a-#e na#a znanost nema od ovora" To #e 'ago-e)ka" H 0(vo% orga-('%u, u 0(vo# s)a-(,(, u 0(vo# +ro)o+la'%( +os)o#( ne#to neodredivo #to razliku"e 4ivu tvar5 od neive" To ne#to %( +o'-a%o sa%o kro' -#egove 2u-k,(#e" Glav-a o$ )(/ 2u-k,(#a, ko#e -e0(v( orga-('a%, -e0(va s)a-(,a, -e0(va )var -e%a#u, #es) sposobnost razmnoavan"a$ I(v( orga-('a% se .esko-a*-o %-o0(, u+(#a#u1( ( svla$ava#u1( -e0(vu )var" Ta s+oso.-os) -as)avl#a-#a se.e ( svla$ava-#a -e0(ve )var( s -#e'(-(% %e/a-(*k(% 'ako-(%a -eo.#a&-#(va #e 2u-k,(#a ?0(vo)a> ko#a +oka'u#e $a 0(vo) -(#e #e$-os)av-o sku+ %e/a-(*k(/ s(la, kako +oku&ava us)vr$()( +o'()(v(s)(*ka 2(lo'o2(#a" Tvr$-#a $a 0(vo) -(#e sku+ %e/a-(*k(/ s(la +o)vr@u#e se ( nesum"erI"ivo#!u +o#ava %e/a-(*kog g(.a-#a s +o#ava%a 0(vo)a" *o"ave ivota ne mo u se izraziti (ormulama me&anike ener i"e niti u kalori"ama ili "edini)ama za sna u$ *o"ave ivota ne mo u se stvoriti um"etnim (iziko.kemi"skim putem$ Ako svak( +o#e$(-a*-( 0(vo) s/va)(%o kao *e)vero$(%e-'(o-al-( krug, )o 1e -a% o.#as-()( 'a&)o svak( krug -e('.#e0-o -es)a#e (' -a&eg +ros)ora" To se $oga@a s)oga &)o krug -u0-o 'avr&ava u )o*k( u ko#o# #e 'a+o*eo" ?I(vo)> +o#e$(-a*-og .(1a, ko#( +o*(-#e ro@e-#e%, %ora 'avr&()( s%r1u ko#a #e vra1a-#e u (s)o +ola'(&)e" Al(, $ok +rola'( kro' -a& +ros)or, krug oslo.a@a (' se.e -eke +rav,e ko#(, s+a#a#u1( se s $rug(%a, +ro('vo$e -ove krugove" 3akako, u '.(l#( -(#e .a& )ako" C(&)a se -e ra@a ( -(&)a -e u%(re, ve1 se )o -a%a )ako *(-(, #er %( v($(%o sa%o
+res#eke s)var(" Za+ravo, kru ivota sa%o #e +res#ek nee a i )o ne#to -e$vo#.e-o +os)o#( +r(#e ro@e-#a, )#" +r(#e +o#ave kruga u -a&e% +ros)oru ( -as)avl#a +os)o#a)( +osl(#e s%r)(, )#" +osl(#e -es)a#a-#a kruga (' -a&eg v($okruga" Za -a&e ra'%a)ra-#e, po"ave ivota vrlo su sl(*-e po"avama iban"a kako (/ v($( $vo$(%e-'(o-al-o .(1e" 0to a su one moda iban"e u etvrto" dimenzi"i" V($#el( s%o $a 1e $vo$(%e-'(o-al-o .(1e )ro$(%e-'(o-al-a svo#s)va -e+o%(*-(/ )(#ela s%a)ra)( g(.a-#e%, a '.(l#sko g(.a-#e )(#ela, ko#e se '.(va u v(&e% +ros)oru, s%a)ra) 1e po"avama ivota. 3rug(% r(#e*(%a, g(.a-#e ko#e os)a#e g(.a-#e u v(&e% +ros)oru, -(0e% .(1u ('gle$a kao +o#ava 0(vo)a, a g(.a-#e ko#e nesta"e u v(&e% +ros)oru, +re)vara#u1( se u svo"stvo -e+o%(*-og )(#ela, ('gle$a %u kao %e/a-(*ko g(.a-#e" Po#ave ?0(vo)a> ( +o#ave ?g(.a-#a> 'a -as su #e$-ako -esu%#erl#(ve kao &)o su 'a $vo$(%e-'(o-al-o .(1e u -#egovu sv(#e)u -esu%#erl#(ve $v(#e vrs)e g(.a-#a o$ ko#(/ #e sa%o #e$-o '.(l#sko, a $rugo #e (lu'or-o" O tome ovori ;inton ?4<etvrta dimenzi"a5>8 ?H 0(vo)u +os)o#( ne#to &)o -(#e ukl#u*e-o u -a&e +o(%a-#e %e/a-(*kog g(.a-#a" Je l( )o ne#to *e)vero$(%e-'(o-al-o g(.a-#eB Ako )o sagle$a%o s -a#&(re )o*ke gle$(&)a, v($#e) 1e%o $a (%a -e*eg $o#%l#(vog u *(-#e-(,( $a se )a%o g$#e #e u +()a-#u ivot +o#avl#u#e -(' +o#ava +o)+u-o ra'l(*()(/ o$ +o#ava -eorga-skog sv(#e)a">
Pola'e1( o$ )oga %o0e se +re)+os)av()( $a su +o#ave ko#e %( -a'(va%o po"avama ivota g(.a-#e u v(&e% +ros)oru" Po#ave ko#e %( -a'(va%o %e/a-(*k(% g(.a-#e% po"ave su ivota u +ros)oru -(0e% o$ -a&ega, $ok su u v(&e% #e$-os)av-o svo#s)va -e+o%(*-(/ )(#ela" O$-os-o, ako u'%e%o )r( vrs)e +os)o#a-#a : $vo$(%e-'(o-al-o, -a&e ( -eko v(&e, +oka'a) 1e se $a #e ?g(.a-#e> ko#e $vo$(%e-'(o-al-o .(1e v($( u $vo$(%e-'(o-al-o% +ros)oru za nas svo#s)vo -e+o%(*: -(/ )(#elaN ?0(vo)> ko#( se 'a%#e1u#e u $vo$(%e-'(o-al-o% +ros)oru #e g(.a-#e ko#e %( 'a%#e1u#e%o u -a&e% +ros)oru" Za)(%, iban"a u trodimenzionalnom prostoru, t"$ sva na#a me&anika iban"a i mani(esta)i"e (iziki& i kemi"ski& sila . sv"etlo, zvuk, toplina i sl$ . samo su na#i os"eti neki& nama nedokuivi& svo"stava etverodimenzionalni& ti"ela/ a na#e 4po"ave ivota5 iban"a su ti"ela u vi#em prostoru, ko"a nama iz leda"u kao ro2en"e, rast i ivl"en"e ivi& bi!a$ Ako 'a%(sl(%o -e *e)vero, ve1 +e)ero$(%e-'(o-al-( +ros)or, u -#e%u 1e v#ero#a)-o ?+o#ave 0(vo)a> .()( svo#s)va nepominih tijela : vrs)a, o.l(ka, +oro$(,a, -aro$a, +le%e-a ()$", a %o0$a 1e sa%o ?%(sao-e +o#ave> ('gle$a)( kao g(.a-#e" Z-a%o $a su +o#ave g(.a-#a +ove'a-e s )ro&e-#e% vre%e-a" V($(%o kako pri postupnom pri"elazu iz nie prostora u vi#i g(.a-#e -es)a#e ( +re)vara se u svo#s)va -e+o%(*-(/ )(#ela, )#" -es)a#e )ro&e-#e vre%e-a, nesta"e potreba za vremenom"
3vo$(%e-'(o-al-o% .(1u vri"eme #e -u0-o 'a o.#a&-#ava-#e -a##e$-os)av-(#(/ +o#ava : ku)a, kos(-e, &u+l#(-e" Ca%a o-o -(#e +o)re.-o 'a o.#a&-#ava-#e )akv(/ +o#ava, al( -a% #e -eo+/o$-o 'a o.#a&-#ava-#e +o#ava g(.a-#a ( 2('(*k(/ +o#ava" H #o& v(&e% +ros)oru -a&e +o#ave g(.a-#a ( 2('(*ke +o#ave v#ero#a)-o 1e se, .e' (kakva vre%e-a, s/va1a)( kao svo#s)va -e+o%(*-(/ )(#ela, a .(olo&ke +o#ave : ro@e-#e, ras), ra'%-o0ava-#e ( s%r), s%a)ra) 1e se +o#ava%a g(.a-#a" Ca )a# -a*(- v($(%o kako #iren"em svi"esti uzmie ide"a vremena$ V($(%o $a #e ona posve uv"etna$ @idimo da se vremenom oznaava"u znaa"ke prostora vi#e od dato prostora, t"$ znaa"ke predodaba svi"esti vi#e od date svi"esti$ Za #e$-o$(%e-'(o-al-o .(1e sve '-a*a#ke $vo$(%e-'(o-al-og, )ro$(%e-'(o-al-og, *e)vero$(%e-'(o-al-og ( v(&e$(%e-'(o-al-og +ros)ora -ala'e se u vre%e-u : sve )o #e vri"eme. Za $vo$(%e-'(o-al-o .(1e vr(#e%e sa$r0( '-a*a#ke )ro$(%e-'(o-al-og, *e)vero$(%e-'(o-al-og ( v(&e$(%e-'(o-al-og +ros)ora" Za *ov#eka, )#" )ro$(%e-'(o-al-o .(1e, vr(#e%e -os( u se.( '-a*a#ke *e)vero$(%e-'(o-al-og ( v(&e$(%e-: '(o-al-og +ros)ora" 3akle, kako se #iri i raste svi"est i obli)i zam"edbe, tako se pove!ava"u znaa"ke prostora i sman"u"u znaa"ke vremena$ 3rug(% r(#e*(%a, pove!an"e os"e!a"a prostora pove!ava se nau#trb os"e!a"a vremena$ Ili, moe se re!i da "e os"e!a" vremena nesavr#eni os"e!a" prostora ?t"$ sposobnost nesavr#eno predoavan"a> i, #to se
vi#e usavr#ava, prelazi u os"e!a" prostora, t"$ u sposobnost predoavan"a u obli)ima$ Ako *ak ( vrlo a+s)rak)-o +oku&a%o uo.l(*()( -eku ($e#u o sve%(ru -a )e%el#u ov$#e ra'#a&-#e-(/ -a*ela, )o 1e, $akako, .()( +osve ra'l(*() sve%(r o$ o-oga ko#( s%o %( -av(kl( +re$o*ava)(" H +rvo% re$u o- uo+1e -e1e ov(s()( o vre%e-u" H -#e%u 1e sve uvi"ek +os)o#a)(" To 1e .()( sve%(r v"eno sada (-$(#ske 2(lo'o2(#e : sve%(r u ko#e%u -e1e .()( -( pri"e -( posli"e, ve1 sa%o poznata %(% nepoznata s 0 #n-ost" 8%nton os#e1a $a se #iren"em os"e!a"a prostora -a&e v(@e-#e sv(#e)a %ora +osve ('%(#e-()( ( o )o%e govor( u k-#('( ?Novo doba misli58 ?Po#a% &)o 1e%o ga s)vor()( o sve%(ru -e$vo#.e-o 1e se )ol(ko ra'l(kova)( o$ sa$a&-#eg, kao &)o se Ko+er-(kovo v(@e-#e ra'l(ku#e o$ %-ogo ugo$-(#eg v(@e-#a &(roke, -e+o%(*-e 'e%l#e +o$ +ros)ra-(% svo$o%" Za+ravo, svaka %(sao o -a&e% %#es)u u sve%(ru .() 1e ugo$-(#a o$ %(&l#e-#a o 0(vo)u -a kugl( ko#a se okre1e, ko#a #e u.a*e-a u +ros)or ( u -#e%u le.$( .e' (kakve ko%u-(ka,(#e s $rug(% 0()el#(%a sve%(ra"> A)o #e v(&e$(%e-'(o-al-( sv(#e), &)o su v(&e$(%e-'(o-al-a )(#ela ko#(/ +rav,e ( s)ra-e %( 'a%#e1u#e%o kao iban"e) Po)re.-a #e vel(ka s-aga uo.ra'(l#e $a se .are% -a *as ('a@e ('va- gra-(,a na#i& +re$o$0a.a ( %(sao-o sagle$a sv(#e) u $rug(% ka)egor(#a%a" Za%(sl(%o -ek( +re$%e), re,(%o kn"i u, ('va- vre%e-a ( +ros)ora" A)o )o '-a*(B Ako u'%e%o k-#(gu ('va-
vre%e-a ( +ros)ora )o '-a*( $a sve kn"i e, ko#e su (ka$a +os)o#ale, +os)o#e ( )re.ale +os)o#a)(, posto"e za"edno, )#" 'au'(%a#u (s)o %#es)o ( +os)o#e (s)ovre%e-o kao $a )vore "ednu kn"i u ko#a u se.( sa$r0( svo#s)va, '-a*a#ke ( o'-ake sv(/ %ogu1(/ k-#(ga u sv(#e)u" Ka$ ka0e%o #e$-os)av-o kn"i a (%a%o u v($u ne#to &)o (%a o+1e '-a*a#ke sv(/ k-#(ga : )o #e po"am$ Al( kn"i a o ko#o# sa$a govor(%o -e%a sa%o o+1e, ve1 ( +o#e$(-a*-e '-a*a#ke sv(/ +o#e$(-(/ k-#(ga" H'%(%o -eke $ruge +re$%e)e; s)ol, s)a.lo, ku1u, *ov#eka" Za%(sl(%o (/ ('va- vre%e-a ( +ros)ora" 3o.() 1e%o predmete o$ ko#(/ svak( (%a .esko-a*-o vel(k( .ro# svo#s)ava ( '-a*a#k( $a (/ l#u$sk( u% uo+1e -e %o0e +o#%()(" Iel( l( (/ +o#%()(, *ov#ek .e'uv#e)-o %ora )e +re$%e)e -ekako +o$(#el()(, +r(s)u+()( (% u #e$-o% s%(slu, #e$-o% as+ek)u, u #e$-o% o$s#e*ku -#(/ova .(1a" A)o #e ?*ov#ek> ('va- vre%e-a ( +ros)oraB To #e sve *ov#e*a-s)vo, *ov#ek kao vrs)a ' &omo sapiens, -o ko#( (s)ovre%e-o (%a '-a*a#ke, a)r(.u)e ( oso.(-e svako +o#e$(-a*-og *ov#eka" To sa% ( #a ( v( ( Jul(#e Me'ar ( uro)-(,( ko#( su ga u.(l( ( +ro$ava* -ov(-a -a uglu +okra# ko#ega svako$-ev-o +rola'(% : sv( ,arev(, ro.ov(, sve,(, gre&-(,( : sv( 'a#e$-o, ko#( se sli"eva"u u #e$-o -era'$vo#(vo .(1e ov"eka. Mo0e l( se -a&(% ra'u%o% +o#%()( ( $oku*()( )akvo .(1eB A)o #e g(.a-#eB Za&)o ga os#e1a%o ako o-o -e +os)o#(B O )o%e vrlo l(#e+o govor( )eo'o2(#sk( +(sa, +rvog ra'$o.l#a %o$er-e )eo'o2(#e M /e( <o((%ns u svo#o# +oe)(*-o# ?*rii o odini>" ?"" "Je$(-o (s)(-()o '-a*e-#e ( )ra#-os) 'e%al#skog 0(vo)a sas)o#( se sa%o u %e@uso.-o% $o$(ru oso.a ( u -a+oru ras)a" O-o &)o se -a'(va $oga@a#(%a ( okol-os)(%a ( &)o
se s%a)ra '.(l#sk(% sa$r0a#e% 0(vo)a, u '.(l#( su sa%o uv#e)( ko#( s)vara#u )e $o$(re ( *(-e %ogu1(% )a# ras)"> teozo(i"a 7 vrs)a rel(g(o'-e %(s)(ke, os-ova-e -a +re$o$0.a%a o s+o'-a#( Boga ( %ogu1-os)( $a se s)u+( u -e+osre$-u ve'u sa 'agro.-(% 0(vo)o% H ov(% r(#e*(%a ve1 o$#eku#e +osve -ovo s/va1a-#e zbil"no $ 8. P. 7( ' &k u svo#o# +rvo# k-#('( 4Is%s Un'e%(e05 ;R z.o(%,en Is%0 A" Ne= Eo*k BFFG. $o)akla #e (s)o +()a-#e o$-osa ivota +re%a vremenu i iban"u. O-a #e -a+(sala; ?Kao &)o se -a& +la-e) svake go$(-e okre-e #e$-o% oko Su-,a ( u (s)o vr(#e%e, okre1u1( se svak(/ <8 sa)a #e$-o% oko svo#e os(, +rela'( %a-#e krugove u-u)ar ve1eg, )ako ( %a-#a ,(kl(*ka ra'$o.l#a +o*(-#u ( 'avr&ava#u u-u)ar vel(kog ,(klusa" *rema starim uen"ima, revolu)i"u u (izikom svi"etu prati slina revolu)i"a u svi"etu intelekta . du&ovna evolu)i"a svi"eta odvi"a se u )iklusima poput (izike$ Tako u +ov(#es)( v($(%o +rav(l-o s%#e-#(va-#e +l(%e ( oseke l#u$skog -a+re)ka" Vel(ka sv#e)ska ,ars)va ( kral#evs)va, +o&)o su +os)(gla vr/u-a, svo#e vel(*(-e, +a$a#uN ka$ $oseg-e -a#-(0u )o*ku, *ov#e*a-s)vo se +r(.(re ( +o-ovo 'a+o*(-#e svo# us+o-, a v(s(-a us+o-a svak( +u) se +ove1ava u skla$u sa 'ako-o% u'la'-e +rogres(#e ,(klusa" Po$#ela +ov(#es)( *ov#e*a-s)va -a 'la)-o, sre.r-o, .ro-*a-o ( 0el#e'-o $o.a -(#e +uka ('%(&l#o)(-a" Is)o v($(%o ( u k-#(0ev-os)( sv(/ -aro$a" Cako- $o.a vel(kog -a$a/-u1a ( -esv#es-e s)varala*ke %o1( sl(#e$( $o.a
kr()(,('%a ( sv(#es)(" Prvo $o.a +r(.avl#a %a)er(#al 'a a-al()(*k( ( kr()(*k( (-)elek) $rugoga" Tako su ( vel(k( $u/ov(, ko#( se +o+u) $(vovsk(/ )or-#eva ('$(0u u +ov(#es)( *ov#e*a-s)va, Bu$$/a ( Isus u ,ars)vu $u/ov-(/ +o.#e$a, (l( Aleksa-$ar Make$o-sk( ( Ca+oleou ,ars)vu 2('(*k(/ +o.#e$a, .(l( sa%o o$ra0e-e sl(ke l#u$sk(/ )(+ova ko#( su +os)o#al( +r(#e $ese)aka )(su1a go$(-a ( +o-ovo su +ro('ve$e-( )a#a-s)ve-(% s(la%a &)o u+ravl#a#u su$.(-a%a sv(#e)a" Ce%a -( #e$-og (s)ak-u)og '-a*a#a u sv(% l#e)o+(s(%a sve)e (l( sv#e)ov-e +ov(#es)( *(#( +ro)o)(+ -e .(s%o %ogl( -a1( u +olu('%(&l#e-(%, +olu'.(l#sk(% +re$a#a%a s)ar(/ rel(g(#a ( %()olog(#a" Kao &)o se 'v(#e'$a &)o .l(s)a -a -e('%#er-o# u$al#e-os)( o$ 'e%l#e u .eskra#u -e.a o$ra0ava u %(r-o# vo$( #e'era, )ako se ( l(k l#u$( (' +re)+o)o+-(/ vre%e-a o$ra0ava u ra'$o.l#(%a -a&e +ov(#es)(" 1ako "e ore, tako "e i dol"e$ 3to "e bilo bit !e opet$ 1ako na nebu, tako i na zeml"i$4 Sve &)o se govor( o -ovo% s/va1a-#u vre%e-sk(/ o$-osa s(lo% +r(l(ka #e vrlo -e#as-o, #er na# "ezik uop!e ni"e prila o2en za prostorno izraavan"e vremenski& po"mova$ Ce%a%o 'a )o +o)re.-(/ r(#e*(, -e%a%o glagolsk(/ o.l(ka" S)rogo u'ev&(, 'a ('ra0ava-#e )(/, 'a -as -ov(/ o$-osa, +o)re.-( su -ek( +osve -ov(, $ruk*(#( o.l(,( : -e glagolsk(" Za ('ra0ava-#e -ov(/ vre%e-sk(/ o$-osa nuan "e "ezik bez la ola" Cu0-e su posve nove vrste ri"ei, bezbro" novi& ri"ei$ 'o tada, na#im l"udskim "ezikom o 4vremenu5 moemo ovoriti samo u natukni)ama$ N"e ovu istinsku bit ne moemo izraziti$
Nikada ne smi"emo zaboraviti tu neizrazivost$ To "e znak istine, znak zbil"nosti$ Ono #to se moe izraziti, ne moe biti istinito$ 0vi sustavi ko"i ovore o odnosu l"udske du#e prema vremenu . sve ide"e o za robnom ivotu, teori"e o reinkarna)i"i, o sel"en"u du#a, karmi, sve su to simboli ko"ima se nasto"i oznaiti odnose ko"i se ne mo u izravno izraziti zbo siroma#tva i slabosti na#e "ezika$ Ne smi"e i& se s&vatiti doslovno, kao #to se ne smi"e s&vatiti doslovno um"etnike simbole i ale ori"e$ @al"a traiti n"i&ovo skriveno znaen"e, ono ko"e se ne moe izraziti ri"eima$
POGLAVLJE DI
An (%z po- ' . to n ! o0*e@u-u * z(%)%te '*ste po- ' $ N )%n% % o/(%&% p*%-e( z po- ' %z -e0no. *e0 u 0*u.%. Po- 'e .%/ n- . Po- 'e 6%'ot . Po- 'e s'%-est%. S*e0%#n-e p%t n-e n #e z !-e0/e s'%-et : ko- -e '*st po- ' p*'otn % p*o%z'o0% 0*u.e$ Mo6e (% .%/ n-e /%t% u po)etku s'e. $ 9 kon% p*et'o*/e ene*.%-e. Je0nost 'n p*et'o*/ % os(o/ @ n-e ( tentne ene*.%-e. R z(%)%te s%(e os(o/ @ n- * z(%)%t%+ '*st po- ' . Sn . !e+ n%)ke ene*.%-e" sn . 6%'e st n%&e % sn . %0e-e. Po- 'e % nou!en n #e. s'%-et . Vrs)u +o#ave o$re@u#e, +rvo, -a& -a*(- 'a%#e1(va-#a +o#ava (, $rugo, o.l(k +r(#ela'a #e$-e vrs)e +o#ava u $ruge" Pre%a -a*(-u -a ko#( (/ 'a%#e1u#e%o ( +re%a o.l(ku +r(#ela'a u $ruge +o#ave, ra'l(ku#e%o )r( vrs)e +o#ava;
9izike po"ave 4)#" sve +o#ave ko#e +rou*ava#u 2('(ka ( ke%(#a9" *o"ave ivota 4.(olo&ke ( 2('(olo&ke +o#ave9" *si&olo#ke po"ave 4+s(/(*ke ( $u/ov-e +o#ave9" 9izike po"ave 'a%#e1u#e%o u' +o%o1 os#e)(l-(/ orga-a (l( u' +o%o1 (-s)ru%e-a)a" O-e su 'a+ravo sa%o +ro#ek,(#a +re)+os)avl#e-(/ u'roka -a&(/ os#e)a" F('(ka +r('-a#e +os)o#a-#e %-og(/ +o#ava ko#e -(ka$a -(su 'a%(#e1e-e -( u' +o%o1 os#e)(l-(/ orga-a -()( u' +o%o1 (-s)ru%e-a)a, +o+u) ?%olekular-og g(.a-#a>" *o"ave ivota -e 'a%#e1u#u se )ako" Ce %o0e%o (/ +ro#(,(ra)( kao u'rok o$re@e-(/ os#e)a" Al( -ek( skupovi os"eta -avo$e -as -a +re)+os)avku $a ('a sku+a 2('(*k(/ +o#ava s)o#e +o#ave 0(vo)a" Mo0e se re1( $a -as o$re@e-o gru+(ra-#e 2('(*k(/ +o#ava -avo$( $a +re)+os)av(%o +r(su)-os) +o#ava 0(vo)a" H'rok +o#ava 0(vo)a o$re@u#e%o kao -e&)o -e'a%#e)l#(vo os#e)(%a ( (-s)ru%e-)(%a ( -esu%#erl#(vo u'ro,(%a 2('(*k(/ os#e)a" Z-ak +r(su)-os)( +o#ava 0(vo)a #es) s+oso.-os) orga-('%a 'a re+ro$uk,(#u, )o #es), ra'%-o0ava-#e u (s)(% o.l(,(%a" *si&olo#ke po"ave : os#e1a#e, %(sl(, 0el#e : s+o'-a#e%o u se.( ('rav-o% os#e)(l-o% 'a%#e$.o%, sub"ektivno. O -#(/ovu +os)o#a-#u ko$ $rug(/ 'akl#u*u#e%o po analo i"i sa sobom, -a )e%el#u -#(/ova o*()ova-#a u +os)u+,(%a ( -a )e%el#u o-oga &)o u*(%o ko%u-(,(ra-#e% govoro%" 9izike po"ave +o)+u-o +rela'e #e$-a u $rugu" To+l(-a se %o0e pretvoriti u sv#e)lo, )lak u g(.a-#e ()$"N svaka 2('(*ka +o#ava %o0e se s)vor()( (' $ruge 2('(*ke
+o#aveN svak( ke%(#sk( s+o# %o0e se +ro('ves)( ( s(-)e)(*k(, s+a#a-#e% sas)av-(/ $(#elova u o$govara#u1(% o%#er(%a +r( o$govara#u1(% 2('(*k(% uv#e)(%a" Ali (izike po"ave ne prelaze u po"ave ivota. Nikakvom kombina)i"om (iziki& uv"eta znanost ne moe stvoriti ivot, kao #to ni kemi"skom sintezom ne moe stvoriti ivu tvar, protoplazmu" M( %o0e%o re1( ko#a #e kol(*(-a ugl#e-a +o)re.-a $a se $o.(#e kol(*(-a )o+l(-e +o)re.-a 'a +re)vara-#e o$re@e-e kol(*(-e le$a u vo$u" Al( -e %o0e%o re1( ko#a #e kol(*(-a ugl#e-a +o)re.-a $a se s)vor( 0(vo)-a e-erg(#a ko#o% #e$-a 0(va s)a-(,a s)vara $rugu 0(vu s)a-(,u" Isto tako (izike, kemi"ske i me&anike po"ave ne mo u same po sebi stvoriti psi&olo#ke po"ave" H +ro)(v-o%, okretan"e kotaa u' +o)ro&-#u o$re@e-e kol(*(-e e-erg(#e u )(#eku o$re@e-og vre%e-a rodilo bi ide"u. Me@u)(%, savr&e-o $o.ro '-a%o $a se ko)a* %o0e okre)a)( %(l(#u-(%a go$(-a, (' -#ega se -e1e ro$()( -(kakva ide"a$ Pre%a )o%e, v($(%o $a se po"ave iban"a bitno razliku"u od po"ava ivota i svi"esti$ Po#ave 0(vo)a +rela'e u $ruge +o#ave 0(vo)a, u -#(%a se .esko-a*-o u%-o0ava#u i prome!u u (izike po"ave +ro('vo$e1( *()ave -('ove %e/a-(*k(/ ( ke%(#sk(/ sklo+ova" Po#ave 0(vo)a -a%a se o*()u#u u 2('(*k(% +o#ava%a ( u +r(su)-os)( )akv(/ +o#ava" Ps(/olo&ke +o#ave os#e1a#u se su.#ek)(v-o (, +os#e$u#u1( gole%u +o)e-,(#al-u s-agu, +rela'e u 2('(*ke +o#ave ( %a-(2es)a,(#e 0(vo)a" Z-a%o $a #e u os-ov( -a&e +rokrea)(v-e s-age el"a, )o #es), +s(/olo&ko s)a-#e (l( +o#ava sv(#es)(" Iel"a (%a ogro%-u +o)e-,(#al-u s-agu" I' s#e$(-#e-e 0el#e %u&kar,a ( 0e-e %o0e -as)a)( *()av
-aro$" H os-ov( ak)(v-e, ko-s)ruk)(v-e ( krea)(v-e s-age *ov#eka, s+oso.-e $a %(#e-#a )okove r(#eka, s+a#a %ora, +ros(#e,a +la-(-e, le0( vol#a, )o #es), )ako@er +s(/olo&ko s)a-#e (l( +o#ava sv(#es)(" 3akle, psi&olo#ke po"ave pos"edu"u ve!u mo! stupan"a u odnos s (izikim po"avama ne o po"ave ivota$ Po'()(v(s)(*ka 2(lo'o2((#a )vr$( $a sve )r( vrs)e +o#ava -as)a#u (' g(.a-#a, $a su sve )r( vrs)e +o#ava u svo#o# .()( g(.a-#e" Ako ( +r(/va)(%o )o gle$(&)e, (+ak %ora%o +r('-a)( $a su )o tri razliite vrste iban"a, %e@uso.-o -esu%#erl#(va, ko#a ne prelaze "edno u dru o .(lo ko#(% re$o%" 9izike, biolo#ke i psi&ike po"ave ne moemo m"eriti istom m"erom. Il( )o*-(#e, +o#ave 0(vo)a ( +o#ave sv(#es)( uo+1e -e %o0e%o %#er()(" A)o se )(*e +rv(/, )#" 2('(*k(/ +o#ava, %( %(sl(%o $a (/ %o0e%o %#er()(, +re%$a #e ( )o vrlo -e+ou'$a-o" H svako% slu*a#u, -e$vo#.e-o '-a%o $a -( +o#ave 0(vo)a -( +s(/olo&ke +o#ave -e %o0e%o ('ra'()( 2or%ula%a 2('(*k(/ +o#ava" Za )e +o#ave uo+1e -e%a%o 2or%ula" Iel(%o l( +o#as-()( o$-os %e@u ra'l(*()(% vrs)a%a +o#ava, %ora%o +o$ro.-(#e (s+()a)( 'ako-e +r(#ela'a #e$-(/ u $ruge" H +rvo% re$u val#a +o$ro.-o +rou*()( 2('(*ke +o#ave ( sve uv#e)e ( '-a*a#ke -#(/ova +r(#ela'a #e$-(/ u $ruge" U lanku o Jundtu ?T&e Nort&ern Messen er, BECC> A$ =$ @olinski izlae naela Jundtove (iziolo#ke psi&olo i"e8 ?Po$ra0a#-e ra$-#e ('a'(va#u os#e)(l-e" Co )e $v(#e ra$-#e uo+1e -e %ora#u .()( #e$-ake" Iaro% ,(gare)e %o0e se 'a+al()( *()av gra$" Val#a s/va)()( 'a&)o #e )o %ogu1e" S)av(%o $asku -a ru. -ekog +re$%e)a )ako $a
+o+u) vage .u$e u rav-o)e0(" Ca o.#e s)ra-e $aske s)av(%o #e$-ake u)ege" H)e'( -e1e +as)(, +re%$a 1e )e0()( +a$u, ve1 1e #e$a- $rugoga urav-o)e0ava)(" Ako s #e$-e s)ra-e sk(-e%o ( -a#%a-#( u)eg, $ruga 1e s)ra-a +re)eg-u)( ( $aska 1e +as)(, )#" s(la )e0e, ko#a #e +r(#e +os)o#ala kao -ev($l#(va )e-$e-,(#a, +os)a#e v($l#(va +okre)a*ka s(la" Ako +ak $asku s u)e'(%a s)av(%o -a 'e%l#u, s(la )e0e -e1e +ro('ves)( -(kakav u*(-ak" Co o-a -(#e uklo-#e-a" O-a sa%o +rela'( u $ruge s(le" S(le ko#e sa%o tee $a +ro('ve$u g(.a-#e -a'(va#u se zapretanim ili mrtvim silama" S(le ko#e se u(s)(-u %a-(2es)(ra#u u o$re@e-o% g(.a-#u -a'(va#u se slobodnim ili ivim silama" Co, %e@u slo.o$-(% s(la%a )re.a ra'l(kova)( o)+u&)a#u1e, oslo.a@a#u1e s(le o$ o-(/ ko#e su o)+u&)e-e, oslo.o@e-e" Vel(ka #e ra'l(ka ('%e@u osloba2an"a s(le ( -#e'(-a +re)vara-#a u $rugu" Ako #e$a- o.l(k g(.a-#a +rela'( u $rug(, kol(*(-a slo.o$-e s(le os)a#e #e$-aka" Me@u)(%, ka$ #e$-a s(la osloba2a $rugu, kol(*(-a slo.o$-e s(le se %(#e-#a" Slo.o$-a s(la +o$ra0a#a o)+u&)a 'a+re)a-e s(le 0(v,a" Oslo.a@a-#e 'a+re)a-(/ s(la 0(v,a $oga@a se u svako# -#egovo# )o*k(" Prvo g(.a-#e ras)e kao +o0ar, kao s-#e0-a lav(-a ko#a 'a so.o% +ovla*( sve -ove ( -ove -a-ose s-(#ega" Pora$( )oga os"etilna radn"a ?po"ava> ne mora biti "ednaka podraa"no"$5 Pogle$a#%o &(re o$-os oslo.o@e-(/ ( oslo.a@a#u1(/ s(la u ra'-(% vrs)a%a +o#ava" V($#e) 1e%o $a ka$&)o -e'-a)-a kol(*(-a 2('(*ke s(le %o0e oslo.o$()( gole%u, kolosal-u kol(*(-u )ako@er 2('(*ke e-erg(#e" Al(, sva koliina (izike sile ko"u uop!e moemo skupiti ni"e u stan"u osloboditi kap ive ener i"e
potrebne za samostalno posto"an"e mikroskopsko ivo or anizma$ S-aga ko#u sa$r0e 0(v( or anizmi : 0(vo)-a s-aga : s+oso.-a #e oslo.a@a)( .esko-a*-o vel(ke kol(*(-e kako 0(vo)-e, )ako ( #e$-os)av-o 2('(*ke e-erg(#e 4u us+ore$.( sa s(lo% g(.a-#a9" M(krosko+ska 0(va s)a-(,a s+oso.-a #e ra'%-a0a)( se .esko-a*-o, ra'v(#a)( se u -ove o.l(ke, +rekr(va)( rasl(-#e% ko-)(-e-)e, (s+u-#ava)( %orsk(% .(l#e% o,ea-e, gra$()( koral#-e o)oke, os)avl#a)( 'a so.o% $e.ele slo#eve ka%e-og ugl#e-a ()$" 3to se tie latentne ener i"e sadrane u po"avama svi"esti, t"$ u mislima, os"e!a"ima, el"ama i u vol"i, n"ezina "e mo u!nost "o# neizm"erl"ivi"a, "o# bez ranini"a$ I' oso.-og (skus)va, (' +ro%a)ra-#a (' +ov(#es)( '-a%o $a ($e#a, os#e1a# (l( 0el#a %ogu, ka$a se o*()u#u, oslo.a@a)( -eogra-(*e-e kol(*(-e e-erg(#e, s)vara)( .esko-a*-e -('ove +o#ava" Ide"a %o0e $#elova)( s)ol#e1(%a ( )(su1l#e1(%a, ras)( ( +ro$u.l#ava)( se +ro('vo$e1( uv(#ek -ove -('ove +o#ava, oslo.a@a#u1( uv(#ek -ovu e-erg(#u" Z-a%o $a misli -as)avl#a#u $#elova)( ( 0(v#e)( ka$a #e (%e *ov#eka ko#( (/ #e s)vor(o +os)alo %(), kao &)o su (%e-a os-(va*a s)ar(/ rel(g(#a, )vora,a .es%r)-(/ +oe)sk(/ $#ela s)arog v(#eka, #u-aka, vo@a, +roroka" C#(/ove r(#e*( +o-avl#a .e'.ro# us)a, ($e#e se a-al('(ra#u, )u%a*e" Sa*uva-a $#ela se +revo$e, )(ska#u, *()a#u, u*e -a+a%e), $ekla%(ra#u, +os)avl#a#u -a +o'or-(,e, (lus)r(ra#u" I )o -e sa%o vel(ka $#ela sv#e)sk(/ ge-(#a" Ceka %ala +#es%a %o0e 0(v#e)( )(su1a%a go$(-a +r(s(l#ava#u1( s)o)(-e l#u$( $a 'a -#u ra$e, $a #o# slu0e, $a #e +re-ose $al#e" Pogle$a#)e kol(ko #e +o)e-,(#al-e e-erg(#e u -eko# %alo# +#es%(,( Pu&k(-a (l( L#er%o-)ova" Ta e-erg(#a -e $#elu#e sa%o -a os#e1a#e l#u$(, ve1 sa%(% svo#(% +os)o#a-#e%
$#elu#e -a -#(/ovu vol#u" Pogle$a#)e kako 0(ve ( -e 0ele u%r(#e)( r(#e*(, %(sl(, os#e1a#( +olu%()skog Ho%era : ( kol(ko #e ?kre)a-#a> ('a'vala u )oku svog +os)o#a-#a svaka -#egova r(#e*" Svaka +#es-(kova r(#e* o*()o (%a ogro%-u +o)e-,(#al-u s-agu, sl(*-u +o)e-,(#al-og s-a'( ko%a$(1a ugl#e-a (l( 0(ve s)a-(,e, al( beskra"no suptilni"u, nem"erl"ivi"u i mo!ni"u" Ta" udesni odnos me2u po"avama moe se izraziti ovako8 #to "e odre2ena po"ava udal"eni"a od vidl"ivo i dodirl"ivo . od (iziko . #to "e dal"e od tvari, to "e u n"o" vi#e latentne sna e, to ve!i bro" po"ava ona moe proizvesti i obu&vatiti, to ve!u koliinu ener i"e ona moe osloboditi i to man"e ovisi o vremenu$ Ako sve &)o s%o rekl( +ove0e%o s os-ov-(% -a*elo% 2('(ke $a #e koliina ener i"e konstantna, o-$a %ora%o +o.l(0e o'-a*()( $a se u +re)/o$-o% ('laga-#u -(#e govor(lo o stvaran"u -ove e-erg(#e, ve1 o osloba2an"u la)e-)-e" Pr()o% s%o u)vr$(l( $a #e osloba2a"u!a sna a ivota i misli beskra"no ve!a od osloba2a"u!e sna e me&aniko iban"a i kemi"ski& ut"e)a"a$ Mikroskopska iva stani)a snani"a "e od vulkana . ide"a "e mo!ni"a od eolo#ke kataklizme$ Po&)o s%o u)vr$(l( )e ra'l(ke %e@u +o#ava%a +ogle$a#%o &)o su +o#ave o se.(, -eov(s-o o -a&o# 'a%#e$.( ( os#e1a#u" O$%a/ 1e%o v($#e)( $a o )o%e -e '-a%o -(&)a" Po#ava #e +o'-a)a sa%o ako #e podraa", )#" sa%o ako ('a'(va os#e)(l-u 'a%#e$.u" Po'()(v(s)(*ka 2(lo'o2(#a u os-ov( sv(/ +o#ava v($( %e/a-(*ko g(.a-#e (l( elek)ro%ag-e)sku e-erg(#u" Al( +re)+os)avka o v(.r(ra#u1(% a)o%(%a (l( o "edini)ama
ener i"e : elek)ro-(%a ( ,(klus(%a g(.a-#a, ko#(/ ra'l(*()e ko%.(-a,(#e s)vara#u ra'l(*()e ?+o#ave>, ('gra@e-a #e -a +osve u%#e)-o# ( +ro('vol#-o# +re)+os)av,( $a sv(#e) +os)o#( u vre%e-u ( u +ros)oru" Ako 'akl#u*(%o $a su uv#e)( vre%e-a ( +ros)ora sa%o svo#s)va -a&e os#e)(l-e 'a%#e$.e, uk($a%o svaku %ogu1-os) 'a +re)+os)avku $a #e ?g(.a-#e> )e%el# svega, #er su 'a g(.a-#e -eo+/o$-( +ros)or ( vr(#e%e, )#" -eo+/o$-o #e $a uv#e)( +ros)ora ( vre%e-a .u$u svo#s)va sv(#e)a, a -e svo#s)va sv(#es)(" Za+ravo, -(&)a -e '-a%o o uzro)ima po"ava$ Z-a%o $a -eke ko%.(-a,(#e u'roka, $#elu#u1( +reko orga-('%a -a -a&u sv(#es), s)vara#u -(' os#e)a ko#e %( $o0(vl#ava%o kao zeleno stablo. Co o$govara l( +re$o$0.a s)a.la stvarno" biti uzroka ko#( su ('a'val( )e os#e)e, to mi ne znamo" P()a-#e o o$-osu +o#ave +re%a stvari o sebi, )#" +re%a .()( ko#u o-a sa$r0(, o$ $av-(/ vre%e-a #e .(lo glav-( ( -a#)e0( +ro.le% 2(lo'o2(#e" Mo0e%o l( %(, +rou*ava#u1( +o#ave, $oku*()( -#(/ove u'roke, +ravu .() s)var(B 1ant "e odluno rekao8 NeA P*ou) ' -u,% po- 'e !% se ) k % ne p*%/(%6 ' !o * zu!%-e' n-u st' *% o se/%. Ako +r('-a%o $a #e Ka-)ovo gle$(&)e (s+rav-o, 0el(%o l( se +r(.l(0()( ra'u%(#eva-#u s)var( o se.(, %ora%o )ra0()( +osve -ovu %e)o$u, +osve $ruga*(#( +u) o$ +u)a +o'()(v(s)(*ke '-a-os)( ko#a +rou*ava '.(va-#a (l( po"ave$
POGLAVLJE DII
V%0(-%' % sk*%'en st* n 6%'ot . Poz%t%'%z ! k o p*oC u) ' n-e po- 'ne st* ne 6%'ot . U )e!u -e 40'o0%!enz%on (nost5 poz%t%'%st%)ke 1%(ozo1%-e$
9 !%#(- n-e s'e. n * 'n%n%" u 1%z%)ko! o0s-e)ku. Po0ze!n% toko'%. to !o6e 0 t% p*ou) ' n-e 6%'ot k o po- 'e$ U!-etn% s'%-et #to . zn nost %z.* @u-e z se/e. Neposto- n-e z t'o*en%+ % z se/n%+ po- ' u z/%(-%. No'o os-e, n-e s'%-et . H sv(% u$0.e-(,(%a +ov(#es)( k-#(0ev-os)( +(&e $a #e +o#ava Jert&era ('a'vala u C#e%a*ko# e+($e%(#u sa%ou.o#s)ava" A)o #e ('a'valo )a sa%ou.o#s)vaB Za%(sl()e $a se +o#av( ?'-a-s)ve-(k> ko#(, 'a(-)eres(ra*(-#e-(,o% +ove1a-#a sa%ou.o#s)ava, s)a-e +rou*ava)( +rvo ('$a-#e Jert&era +o %e)o$( eg'ak)-e +o'()(v(s)(*ke '-a-os)(" O- va0e k-#(gu, +re%#erava #e -a#+re,('-(#(% (-s)ru%e-)(%a, 'a+(su#e .ro# s)ra-(,a, +rav( ke%(#sku a-al('u +a+(ra ( )(+ogra2ske .o#e, +re.ro#ava .ro# re$aka -a svako# s)ra-(,(, .ro# slova ( (-)er+u-k,(#u, -a kra#u +re.ro#ava kol(ko se +u)a u Jert&eru +o-avl#a slovo A, a kol(ko +u)a slovo 7" kol(ko +u)a u+()-(k ()$" Hkra)ko, ra$( sve o-o &)o su +o.o0-( Musl(%a-( ura$(l( s Mu/a%e$ov(% Kura-o% ( -a )e%el#u svo#(/ (s+()(va-#a +(&e ras+ravu o o$-osu slova A -#e%a*ke a.e,e$e +re%a sa%ou.o#s)v(%a" Za%(sl(%o $rugog '-a-s)ve-(ka ko#(, +rou*ava#u1( +ov(#es) sl(kars)va, o$lu*u#e +os)av()( ga -a s)rogo '-a-s)ve-( )e%el# ( u .eskra# a-al('(ra .o#e -a sl(ka%a '-a%e-()(/ u%#e)-(ka kako .( o$re$(o 'a&)o ra'l(*()e sl(ke -a -as ra'l(*()o $#elu#u" Za%(sl(%o $(vl#aka ko#( ?+rou*ava> sa)" Pre)+os)av(%o $a #e )o (-)el(ge-)a- ( v#e&) $(vl#ak" Ras)av(o #e sa) ( +o.ro#(o sve ko)a*(1e ( v(#ke, +re.ro#(o #e .ro# 'u.a,a -a svako% ko)a*(1u, u+o'-ao sa) kao svo# $la-" Je$(-o -e
'-a emu sat. I -e '-a $a ka'al#ka o.(@e .ro#*a-(k 'a +ola $a-a, )#" da se po satu moe odrediti vri"eme. Sve )o #e ?+o'()(v('a%>" O$ve1 s%o -av(kl( -a ?+o'()(v(s)(*ke> %e)o$e +a -e o+a0a%o $a -as o-e *es)o vo$e u a+sur$ (, ako )ra0(%o ob"a#n"en"e znaen"a -e*ega, o-e -(+o&)o -e vo$e ,(l#u" Is)(-a #e u )o%e $a +o'()(v('a% -(#e +r(kla$a- 'a ob"a#n"en"e znaen"a. *riroda "e za n"e a zatvorena kn"i a ko"u on prouava s van"ske strane$ H ('u*ava-#u d"elovan"a +r(ro$e +o'()(v(s)(*ke %e)o$e ($u vrlo $aleko, &)o $oka'u#u sv( .e'.ro#-( us+#es( suvre%e-(/ )e/-(*k(/ '-a-os)(, ukl#u*u#u1( ( av(#a,(#u" Co sve -a sv(#e)u (%a o$re@e-o +o$ru*#e $#elova-#a" Po'()(v('a% #e vrlo $o.ar ka$ )ra0( o$govor -a +()a-#e kako. Al( ka$ +oku&ava o$govor()( -a +()a-#e zbo e a i za#to, o- +os)a#e ko%(*a- #er 'ala'( u -#e%u s)ra-o +o$ru*#e" 3o$u&e, o'.(l#-(#( +o'()(v(s)(*k( %(sl(o,( o$r(*u svaku %ogu1-os) +()a-#a zbo e a i za#to u ?+o'()(v(s)(*ko% (s)ra0(va-#u>" *ozitivistika (ilozo(i"a smatra potra u za smislom i svr&om otovo za apsurd, za besmisli)u$ H )o%e, $akako, (%a (s)(-e, #er #e, s pozitivistiko sta"ali#ta, )eleolog(#a u(s)(-u .es%(sl(,a" Al( +o'()(v(s)(*ko s)a#al(&)e -(#e ( #e$(-o %ogu1e s)a#al(&)e" Gre&ka +o'()(v('%a #e u *(-#e-(,( $a o- -e v($( ni#ta osim sebe i s%a)ra $a #e -#e%u sve %ogu1e, (l( $a #e -e%ogu1e vrlo %-ogo o-oga &)o #e +osve %ogu1e, al( ne n"emu$ teleolo i"a 2 ($eal(s)(*ka 2(lo'o2(#a +o ko#o# #e u +r(ro$( sve ure@e-o svrs(s/o$-o ( svak( ra'vo# os)varu#e ,(l#eve ko#( su u-a+r(#e$ .(l( o$re@e-(
Gov#e*a-s)vo -(ka$ -e1e +res)a)( )ra0()( o$govore -a +()a-#a zbo e a i za#to. Po'()(v(s)(*k( '-a-s)ve-(k #e +re$ +r(ro$o% u go)ovo (s)o% +olo0a#u kao $(vl#ak u .(.l(o)e,( +u-o# vr(#e$-(/ r(#e)k(/ k-#(ga" K-#(ga #e 'a $(vl#aka stvar o$re@e-e vel(*(-e ( )e0(-e" Ma kol(ko ra'%(&l#ao *e%u %o0e slu0()( )a *u$-a s)var, +o -#e'(-o# va-#&)(-( )o -(ka$a -e1e s/va)()(, a sadra" kn"i e -#e%u 1e os)a)( nedokuivi noumenon. noumen 2 u $ual(s)(*ko# Ka-)ovo# 2(lo'o2(#( >s)var o se.(? ko#a se -e %o0e s+o'-a)( ( +r(%()( os#e)(l(%a -ego sa%o ra'u%o% 'a%(sl()( N su+ro)-o 2e-o%e-u Al( ako *ov#ek zna 'a +os)o#a-#e sa$r0a#a k-#(ge, noumenona, ako '-a $a se ('a v($l#(v(/ +o#ava kr(#e skr(ve-( s%(sao, o- 1e -akra#u $oku*()( .() k-#(ge" Za )o val#a s/va)()( ide"u sa$r0a#a k-#(ge, )#" '-a*e-#e s)var( +o se.(" Z-a-s)ve-(k ko#( #e +ro-a&ao +lo*(,e s /(#erogl(2(%a (l( kl(-as)(% +(s%o% -a -e+o'-a)o% #e'(ku, -ako- vel(kog -a+ora (/ $e&(2r(ra ( *()a" 3a (/ +ro*()a -eo+/o$-o %u #e sa%o #e$-o; o- %ora '-a)( $a )( '-akov( predstavl"a"u pismo. 3ok %(sl( $a #e )o sa%o or-a%e-), va-#sk( ukras +lo*(,a (l( slu*a#-( ,r)e0 -e+ove'a- sa (kakv(% '-a*e-#e%, $o)le 1e %u -#(/ovo '-a*e-#e ( s%(sao .()( +osve -e$os)u+-(" G(% +re)+os)av( +os)o#a-#e '-a*e-#a s)vore-a #e mo u!nost s+' , n- " Svaka &(2ra se %o0e +ro*()a)( *ak ( .e' (kakvog kl#u*a" Ali treba znati da se radi o #i(ri. To #e +rv( ( -eo+/o$-( uv#e)" Be' )oga se -e %o0e u*(-()( -(&)a" I$e#a +os)o#a-#a v($l#(ve ( skr(ve-e s)ra-e 0(vo)a o$av-o #e +o'-a)a 2(lo'o2(#(" Pr('-avalo se $a '.(va-#a (l( po"ave ;p+eno!en A +re$s)avl#a#u sa%o #e$-u s)ra-u sv(#e)a, vidl"ivu, l(&e-u '.(l#skog +os)o#a-#a, a ko#a s)u+a u .()ak
u )re-u)ku -a&eg $o$(ra sa '.(l#sk(% sv(#e)o%, s)ra-u sv(#e)a .esko-a*-o %ale-u u us+ore$.( s $rugo% s)ra-o%" 3ruga s)ra-a, po"movi ;nou!en 9, s%a)ralo se $a '.(l#sk( +os)o#e o se.(, al( -e$os)u+-( -a&o# 'a%#e$.(" Co -a#ve1a #e gre&ka $r0a)( sv(#e) podi"el"enim -a +o#ave ( +o#%ove, s%a)ra)( $a su +o#ave ( +o#%ov( %e@uso.-o o$vo#e-(, $a +os)o#e -eov(s-o #e$a- o$ $rugoga ( $a se %ogu 'a%(#e)()( -eov(s-o #e$a- o $rugo%e" To +osve%a&-#e 2(lo'o2(#sko -e'-a-#e -a##as-(#e se o*()u#e u $ual(s)(*k(% spiritualistikim )eor(#a%a" Po$#ela -a +o#ave ( +o#%ove +os)o#( sa%o u -a&o# 'a%#e$.(" ?Po#av-( sv(#e)> sa%o #e -a&a -e)o*-a +re$o$0.a o sv(#e)u" 3 ko -e *ek o 3 *( 0u P*e(: onostrani svi"et samo "e ova" svi"et u neobino" zam"edbi$ 7ilo bi toni"e re!i da ova" svi"et ni"e ni#ta dru o doli onostrani svi"et u neobino" zam"edbi$ Posve #e )o*-a Ka-)ova ($e#a $a -as +rou*ava-#e +o#av-e s)ra-e sv(#e)a -e1e +r(.l(0()( ra'u%(#eva-#u ?s)var( o se.(>" ?S)var o se.(> #e s)var o-akva kakva +os)o#( neovisno o nama. ?Po#ava s)var(> #es) s)var o o-o% -#e-o% as+ek)u ko#( %( 'a%#e1u#e%o" Pr(%#er : k-#(ga u ruka%a -e+(s%e-a $(vl#aka : savr&e-o -a% #as-o +oka'u#e $a #e $os)a)-o -e '-a)( 'a +os)o#a-#e +o#%a s)var( 4u ovo% slu*a#u sa$r0a# k-#(ge9, +a $a se o- -(ka$a -e o*()u#e u +o#av(" I $ovol#-o #e '-a)( $a +o#a% +os)o#( +a 1e se o)kr()( %ogu1-os) $a se o-a@e u' +o%o1 o-(/ (s)(/ +o#ava, ko#(/ .( +rou*ava-#e .e' '-a-#a o +os)o#a-#u +o#%a .(lo +osve #alovo" Kao &)o $(vl#ak ko#( +rou*ava +o#av-u s)ra-u sa)a, .ro# ko)a*(1a ( 'u.a,a -a svako% ko)a*(1u, -e %o0e s/va)()( &)o #e sa), )ako 1e ( +o'()(v(s)(*ko% '-a-s)ve-(ku, ko#(
+rou*ava ('va-#sku, po"avnu s)ra-u 0(vo)a 'auv(#ek os)a)( skr(ve- -#egov )a#-( raison d3etre i )il" -#egova 'ase.-og o*()ova-#a" Za $(vl#aka 1e sa) .()( vrlo 'a-(%l#(va, slo0e-a, -o +osve -ekor(s-a (gra*ka" Sl(*-o )o%e, +re%$a %-ogo slo0e-(#e, ov"ek ('gle$a '-a-s)ve-(ku %a)er(#al(s)u kao me&anizam 'a ko#( -e '-a ra$( *ega +os)o#( -()( kako #e -as)ao" O+(sal( s%o kako .( .(la -era'u%l#(va 2u-k,(#a svi"e!e i nov)a +lo&-o% .(1u ko#e -a svo#o# rav-(-( +rou*ava dva istov"etna krui!a. Is)o su )ako -era'u%l#(ve 2u-k,(#e ov"eka '-a-s)ve-(ku ko#( ga +rou*ava kao me&anizam$ Jas-o #e 'a&)o" Za)o &)o sv(#e1a ( -ova, -(su dva istov"etna krui!a, ve1 $va +osve ra'l(*()a +re$%e)a ko#( (%a#u ra'l(*()o '-a*e-#e ( +r(%#e-u u sv(#e)u vi#em o$ +lo&-oga" Gov#ek -(#e me&anizam, ve1 -e&)o &)o (%a svr/u ( '-a*e-#e u sv(#e)u vi#em o$ v($l#(voga" Fu-k,(#a sv(#e1e ( -ov,a u -a&e% sv(#e)u -e$oku*(v( #e noumenon 'a%(&l#e-o% +lo&-o% .(1u" Jas-o #e $a +o#ava kruni)e -e %o0e $a)( ($e#u o 2u-k,(#( sv(#e1e ( o ra'l(,( ('%e@u -#e ( -ov,a" Al( dvodimenzionalna zam"edba -e +os)o#( sa%o -a rav-(-(" Ma)er(#al(s)(*ka %(sao -as)o#( #e +r(%(#e-()( -a '.(l#sk( 0(vo)" I' )oga -as)a#u -eo.(*-( a+sur$( ko#(/ #e (s)(-()o '-a*e-#e, -a 0alos), %-og(%a -era'u%l#(vo" M *2o' &omo oe)onomi)us o*()o #e $vo$(%e-'(o-al-o +lo&-o .(1e ko#e se kre1e u $va s%#era, u s%#eru proizvodn"e i potro#n"e, )#" .(1e ko#e 0(v( -a rav-(-( proizvodn"e . potro#n"e. Kako #e uo+1e %ogu1e +re$o*()( *ov#eka kao )ako o*()o u%#e)-o .(1eB I kako se %o0e o*ek(va)( $a se s/va)e 'ako-( l#u$skog 0(vl#e-#a sa sv(% -#egov(% slo0e-(% $u/ov-(% )e0-#a%a ( s glav-(%
0(vo)-(% +o)(,a#e% u )e0-#( $a zna, $a ra'u%(#e sve oko se.e ( u se.(, ako se +rou*ava#u ('%(&l#e-( 'ako-( 0(vo)a ('%(&l#e-og .(1a -a ('%(&l#e-o# rav-(-(B O$govor -a )o +()a-#e os)a#e )a#-a au)ora )e )eor(#e" Al( )eor(#a MarDa ( -#egov(/ sl#e$.e-(ka osva#a l#u$e kao &)o osva#a#u sve #e$-os)av-e )eor(#e ko#e $a#u kra)ak o$govor -a -(' $rug(/ +()a-#a" Co %( s%o o$v(&e u+le)e-( u %a)er(#al(s)(*ke )eor(#e ( -e v($(%o -(&)a os(% -#(/" Po'()(v(s)(*ka '-a-os) u .()( o$r(*e -auk o +o#ava%a ( ($e#a%a" O-a sa%o, su+ro)-o Ka-)u, )vr$( $a se, +rou*ava#u1( +o#ave, +os)u+-o +r(.l(0ava%o ($e#a%a" I$e#e +o#ava su, +o %(&l#e-#u '-a-os)(, g(.a-#e a)o%a ( e)era (l( )()ra-#e elek)ro-a, a sve%(r '-a-os) s%a)ra vr)logo% %e/a-(*kog g(.a-#a ko#( 'a -as +o+r(%a ?+o#av-os)> ka$ ga 'a%#e1u#e%o os#e)(l(%a" 4Materi"alizam5 ili 4ener izam> )vr$e $a su +o#ave 0(vo)a ( sv(#es)( sa%o 2u-k,(#a 2('(*k(/ +o#ava, $a .e' 2('(*k(/ +o#ava -e %ogu +os)o#a)( +o#ave 0(vo)a ( sv(#es)( ko#e su sa%o o$re@e-a ko%.(-a,(#a 2('(*k(/ +o#ava" Ma)er(#al('a% )vr$( $a +o#ave sv(#es)( -as)a#u (' va-#sk(/ +o$ra0a#a o$ra0e-(/ u 0(vo% orga-('%uN $a se sav +s(/(*k( ( $u/ov-( 0(vo) ra'v(o (' #e$-os)av-e +o$ra0l#(vos)( s)a-(,e, )#" (' s+oso.-os)( $a kre)a-#e% o$govara -a va-#sk( +o$ra0a#N ?$a su sve )r( vrs)e +o#ava u .()( (s)o, a v(&e +o#ave, )#" +o#ave 0(vo)a ( sv(#es)( sa%o su ra'l(*()e %a-(2es)a,(#e nii& +o#ava, )#" 2('(*ko: %e/a-(*ke (l( elek)ro:%ag-e)ske e-erg(#e" Ca sve )o %o0e se $a)( #e$a- +r(govor" 1ad bi to bilo istinito, bilo bi odavno dokazano" Na"lak#e "e dokazati materi"alistiku pretpostavku$ Treba samo me&anikim putem dobiti ivot ili svi"est. Ma)er(:
#al('a% #e #e$-a o$ o-(/ ?ko-kre)-(/> )eor(#a ko#e ne mo u biti istinite bez dokaza, #er o-e -e %ogu -e%a)( $oka'a ako #e u -#(%a %akar ( )ru- (s)(-e" No materi"alizam nema dokaza$ Ca+ro)(v, .eskra#-o ve1a %o1 0(vo)a ( sv(#es)( u us+ore$.( s %e/a-(*k(% g(.a-#e% +oka'u#e u+ravo su+ro)-o" S +u-(% +ravo% %o0e%o re1( $a #e %a)er(#al('a% (s)o )ol(ko su.#ek)(v-a )eor(#a kao .(lo ko#e u*e-#e $og%a)ske )eolog(#e" S+o%e-u)a *(-#e-(,a o gole%o# oslo.a@a#u1o# s-a'( +s(/olo&k(/ +o#ava sa%a +o se.( #e $os)a)-a $a se +ro.le% o svi"etu skriveno +os)av( -a '.(l#sku ( *vrs)u os-ovu" 0vi"et skriveno ne moe biti svi"et nesv"esno me&aniko iban"a" Ma)er(#al('a% $o+u&)a %ogu1-os) o.#a&-#ava-#a vi#e u' +o%o1 nie , nevidl"ivo uz po!o, vidl"ivo $ Co ve1 u +o*e)ku s%o (s)ak-ul( $a se #e$-a -e+o'-a-(,a -e %o0e o.#as-()( u' +o%o1 $ruge -e+o'-a-(,e" Jo& %a-#e #e o+rav$a-o o.#a&-#ava)( poznato u' +o%o1 nepo. znato $ To -(0e 4%a)er(#a ( g(.a-#e9, ko#(% %a)er(#al('a% -as)o#( o.#as-()( v(&e 40(vo) ( %(sao9, i samo "e nepoznato$ 3akle, -#(%e se -e %o0e o.#a&-#ava)( -( o$re@(va)( -e&)o $rugo" Me2utim, vi#e, t"$ misao, "edina "e veliina ko"u pos"edu"emo, "edino #to znamo, e a smo sv"esni u sebi, u emu ne moemo po ri"e#iti i u #to ne moemo sumn"ati$ Bu$u1( $a %(sao %o0e ('a'va)( (l( osloboditi g(.a-#e, a g(.a-#e nikada -e %o0e ('a'va)( (l( oslo.o$()( %(sao 4(' ko)a*a ko#( se okre1e -(ka$ se -e1e $o.()( %(sao9, %ora%o, $akako, -as)o#a)( o$re$()( -e v(&e u' +o%o1 -(0eg, ve1 -(0e u' +o%o1 v(&eg" Bu$u1( $a -ev($l#(vo,
+o+u) sadra"a kn"i e %(% nam"ene sata o$re@u#e v($l#(vo, %ora%o -as)o#a)( s/va)()( -ev($l#(vo, a -e v($l#(vo" Pola'e1( o$ +ogre&-e +re)+os)avke o me&aninosti -ou%e-al-e s)ra-e +r(ro$e, +o'()(v(s)(*ka '-a-os), -a ko#o# se )e%el#( sv#e)o-a'or ve1(-e suvre%e-o o.ra'ova-og *ov#e*a-s)va, +rav( ( $rugu gre&ku ka$ (s)ra0u#e 'ako- u'roka ( +osl#e$(,e, (l( 'ako- 2u-k,(#e : gr(#e&( s%a)ra#u1( +osl#e$(,o% o-o &)o #e u'rok" Po+u) $vo$(%e-'(o-al-og +lo&-og .(1a ko#e sve +o#ave &)o $o+(ru $o -#egove sv(#es)( s%a)ra $a le0e -a rav-(-(, pozitivistiki znanstvenik -as)o#( -a rav-(-( +ro)u%a*()( sve +o#ave ra'l(*()(/ vrs)aN )#" sve vidl"ive po"ave on ob"a#n"ava kao posl"edi)e dru i& vidl"ivi& po"ava i kao neizb"eni uzrok kasni"i& vidl"ivi& po"ava$ 3rug(% r(#e*(%a, o- smatra da su uzrono i (unk)ionalno ovisne samo one po"ave ko"e se zbiva"u na povr#ini . vidl"ivi svi"et i po"ave vidl"ivo svi"eta . ne priznava"u!i da u ta" svi"et mo u ulaziti uzro)i ko"i se ne nalaze u n"emu, ili da po"ave to svi"eta mo u imati (unk)i"e izvan n"e a$ Co, ( )o .( %oglo .()( (s)(-()o sa%o ka$ u sv(#e)u -e .( .(lo +o#ava 0(vo)a ( sv(#es)(, (l( ka$ .( se +o#ave 0(vo)a ( sv(#es)( $o(s)a izvodile iz 2('(*k(/ +o#ava, u%#es)o &)o (%a#u %-ogo ve1u skr(ve-u s-agu o$ -#(/" Ta$a .(s%o (%al( +rava ( os-ove -('ove +o#ava +rou*ava)( sa%o u -#(/ovo# 2('(*ko# (l( v($l#(vo# susl#e$-os)(, kako )o ra$( +o'()(v(s)(*ka 2(lo'o2(#a" Al(, ako uzmemo u obzir po"ave ivota i svi"esti, moramo priznati da lana) po"ava vrlo esto iz isto (izike susl"ednosti prelazi u biolo#ku, t"$ u susl"ednost ko"a ve! u sebi sadri ne#to skriveno, nama nevidl"ivo, ili u psi&olo#ku
susl"ednost d"e "e mno o vi#e skriveno a$ Moramo priznati tako2er da u obrnutom pri"elazu u (iziku susl"ednost iz biolo#ke i psi&olo#ke s(ere radn"e proizlaze, esto ako ne i uvi"ek, upravo iz oni& strana ko"e su nama skrite, t"$ da "e vidl"ivome uzrok nevidl"ivo$ Na temel"u to a moramo priznati da "e lan)e ili sli"edove nemo u!e promatrati samo u svi"etu (iziki& po"ava$ 1ad se ta susl"ednost tie ov"ekova ivota ili l"udsko dru#tva, onda "asno vidimo kako ona esto izlazi iz 4(izike s(ere5 i opet se u n"u vra!a$ *romatramo li s to ledi#ta vid"et !emo u ivotu po"edin)a i u ivotu dru#tva mno o tokova ko"i povremeno izbi"u na povr#inu i provale u bu"i)i, a povremeno nesta"u duboko pod zeml"om, skriva"u se pred oima, ali ne nesta"u, ve! samo eka"u trenutak da se opet po"ave na povr#ini$ U svi"etu uoavamo stalne lan)e po"ava i vidimo kako ti lan)i, ne prekida"u!i se, prelaze iz "edno reda po"ava u dru i$ @idimo kako po"ave svi"esti . misli, os"e!a"i, el"e . prate (iziolo#ke po"ave, a moda i& i stvara"u, i izaziva"u nizove isto (iziki& po"ava/ vidimo kako (izike po"ave, kad postanu predmetom os"eta vida, slu&a, opipa, n"u&a i dru i&, izaziva"u (iziolo#ke po"ave, a potom psi&olo#ke$ No ako ivot promatramo sa strane, vidimo samo (izike po"ave$ Uv"erimo li sebe da "e to "edina zbil"a, dru e ne moemo opaziti$ Tu se oitu"e velika su estivna mo! op!epri&va!eni& ide"a$ Iskrenom materi"alistu svaki meta(iziki ar ument ko"i dokazu"e nezbil"nost materi"e ili ener i"e iz leda so(izam$ To "e za n"e a ne#to nepotrebno, neu odno, #to ometa pravilni tok misli, #to bez svr&e i smisla u roava ono #to "e po n"e ovu
mni"en"u vrsto utvr2eno, "edino nepri"eporno #to lei u osnovi sve a$ On se l"utito brani od 4ideali. stiki&5 ili 4mistiki&5 teori"a kao od zu"an"a komar)a$$$ No od"ednom mu si"eva neobina pomisao da su misao i iban"e u svo"o" biti ne#to posve razliito, da to ne moe biti "edno te isto, "er "e misao sub"ektivna po"ava, a iban"e ob"ektivna$ *oput mun"e u n"e ovo" svi"esti si"evne misao da kad bi otvorio mozak ivo ov"eka i vidio sve vibra)i"e stani)a sive tvari moz a i sva podr&tavan"a vlakana bi"ele tvari, sve bi to ipak bilo samo iban"e, a misao bi ostala ne d"e izvan rani)a ispitivan"a, na svako pribliavan"e uzmi)ala od n"e a poput s"ene$ 1ad sve to spozna, 4pozitivist5 os"e!a da mu tlo izmie pod no ama, os"e!a da se svo"om metodom nikada ne!e pribliiti misli$ I "asno vidi da "e nova metoda nuna$ Tek #to to pomisli od"ednom, kao arobnim #tapi!em poin"e uoavati oko sebe stvari ko"e rani"e ni"e vidio$ N"e ove se oi otvara"u za ono #to pri"e ni"e &tio vid"eti$ %idovi ko"e "e sam iz radio oko sebe poin"u se ru#iti "edan za dru im, a iza sru#eni& zidova pred n"im se otkriva"u beskra"ni vidi)i mo u!e znan"a o ko"ima pri"e ni"e ni san"ao$ Ta$a se +o)+u-o %(#e-#a -#egov +ogle$ -a sve &)o ga okru0u#e" 0&va!a da vidl"ivo nasta"e iz nevidl"ivo i da se ne moe razum"eti vidl"ivo dok se ne s&vati nevidl"ivo$ C#egov se ?+o'()(v('a%> +o*(-#e kole.a)( ( ako #e )o *ov#ek neustra#ive misli, u #e$-o% $(v-o% )re-u)ku 1e s/va)()( $a #e u+ravo o-o &)o #e o- s%a)rao '.(l#sk(% ( (s)(-()(% -e'.(l#sko ( la0-o, a o-o &)o #e s%a)rao la0-(% $a #e '.(l#sko ( (s)(-()o"
Pr(#e svega 1e v($#e)( $a se oitovane 2('(*ke +o#ave *es)o skr(va#u, .a& kao +o)ok ko#( +o-(re +o$ 'e%l#u" Co o-e -e (&*e'ava#u +o)+u-o, ve1 0(ve u skr(ve-o% o.l(ku u -eko# sv(#es)(, u -eko% +a%1e-#u, u -ek(% r(#e*(%a ( k-#(ga%a, kao &)o se .u$u1a 0e)va kr(#e u s#e%e-u" A 'a)(% o+e) ('.(#a#u -a sv#e)lo, (' skr(ve-og s)a-#a +rela'e u o*()o ( +ro('vo$e &u%, gro%, g(.a-#e" Te +r(#ela'e -ev($l#(vog u v($l#(vo v($(%o u oso.-o% 0(vo)u *ov#eka, u 0(vo)u -aro$a, u +ov(#es)( *ov#e*a-s)va" T( se la-,( '.(va-#a -e+rek($-o -as)avl#a#u, %e@uso.-o +re+le1u ( +ro-(*u, +ovre%e-o se skr(va#u -a&e% +ogle$u, a +ovre%e-o o+e) +o#avl#u#u" H%#e)-(*k( +r(ka' )e ($e#e -ala'(% u +oglavl#u ?Kar%a> u k-#('( Mabel :ollins =i &t od T&e *at& ?0v"etlo na putu>$ ?Za%(sl()e 'a#e$-o sa %-o%>, +(&e u )o% *la-ku, >$a #e svako +o#e$(-a*-o +os)o#a-#e +o+u) ko-o+a -a)eg-u)og (' .eskra#a u .eskra#, -e%a kra#a -( +o*e)ka, -(&)a ga -e %o0e +rek(-u)(" Sa*(-#e- #e o$ .e'.ro#a )a-k(/ -()( ko#e, )(#es-o +ove'a-e, *(-e -#egovu $e.l#(-u" " " Ce 'a.orav()e $a su )e -()( 0(ve, +o+u) elek)r(*-(/ 0(,a (l(, #o& v(&e, 0(va,a ko#( )()ra#u""" Po-eka$ $uge 0(ve -()(, ko#e u svo#o# -e+rek($(vo# s)al-os)( 2or%(ra#u (-$(v($ual-o .(1e, +rela'e (' s#e-e -a sv#e)lo""" Ova (lus)ra,(#a #e sa%o %al( $(o, #e$-a s)ra-a (s)(-e, %a-#e o$ 2rag%e-)a" I+ak, 'aus)av()e se -a -#e%u" H' -#egovu +o%o1 %o0e)e +o1( $al#e ( v($#e)( v(&e" Prvo val#a s/va)()( $a .u$u1-os) -e )vore +ro('vol#-( ('$vo#e-( +os)u+,( sa$a&-#os)(, ve1 $a #e sva .u$u1-os) -erask($(vo, s)al-o +ro$u0ava-#e sa$a&-#os)(, kao &)o #e sa$a&-#os) -e+rek($-o +ro$u0ava-#e +ro&los)(" Ca
rav-(-(, s #e$-e )o*ke gle$(&)a, +r(%#er ko-o+a +osve #e )o*a-"> Navedeni od"el"ak nam pokazu"e da "e ide"a 1arme, ro2ena u staro" indi"sko" (ilozo(i"i, ide"a neprekidne susl"ednosti po"ava$ 0vaka po"ava, ma kako mala, karika "e beskra"no i neraskidivo lan)a ko"i iz pro#losti ide u budu!nost prelaze!i iz "edno podru"a u dru i, as se pokazu"u!i u vidu (iziki& po"ava, as skriva"u!i se u po"avama svi"esti$ Ako ($e#u Kar%e sagle$a%o s gle$(&)a -a&e )eor(#e vre%e-a ( v(&e$(%e-'(o-al-og +ros)ora, v(&e -a% se -e1e *(-()( *u$es-o% ( -es/va)l#(vo% povezanost odvo"eni& zbivan"a. G(% su vre%e-sk( -a#u$al#e-(#a '.(va-#a u dodiru sa etvrtom dimenzi"om, '-a*( $a se o-a 'a+ravo '.(va#u (s)ovre%e-o, kao u'rok ( +osl#e$(,a, a '($ov( &)o (/ $(#ele sa%o su -a&a (lu'(#a ko#u -a& sla.( ra'u% -(#e u s)a-#u -a$vla$a)(" 0tvari nisu povezane vremenom, ve! unutra#n"om vezom, unutra#n"im odnosom$ @ri"eme ne moe odvo"iti stvari ko"e su bliske iznutra, ko"e pot"eu "edna od dru e" Pora$( -ek(/ $rug(/ svo#s)ava )(/ s)var( o-e -a% se *(-e ra'$vo#e-(%a o,ea-o% vre%e-a" Co %( '-a%o $a )a# o,ea- -e +os)o#( u zbil"i ( +o*(-#e%o s/va1a)( kako ( 'a&)o '.(va-#a #e$-og )(su1l#e1a %ogu izravno u)#e,a)( -a '.(va-#a $rugoga" Pos)a#e -a% ra'u%l#(va skr(ve-a ak)(v-os) '.(va-#a" 0&va!amo da nam zbivan"a mora"u iz ledati skrivena kako bi nam sauvala iluzi"u vremena$ Mi to znamo$ %namo da su dana#n"a zbivan"a "uer bile ide"e i os"e!a"i, i da su sutra#n"a zbivan"a danas u nei"em podraa"u, u nei"o" ladi, u nei"o" patn"i$
Sve )o '-a%o, a -a&a ?+o'()(v(s)(*ka> '-a-os) u+or-o 0el( v($#e)( sa%o sl(#e$ v($l#(v(/ +o#ava, )#" svaku v($l#(vu (l( 2('(*ku +o#avu s%a)ra +osl#e$(,o% samo $ruge 2('(*ke +o#ave" Ta sklo-os) $a se sve +ro%a)ra sa%o -a rav-(-(, )o o+(ra-#e $a se +r('-a (&)a ('va- )e rav-(-e, )ol(ko su0ava -a& +ogle$ $a -a% o-e%ogu1ava $a 0(vo) s/va)(%o u -#egovo# +o)+u-os)(" %a"edno s materi"alistikim nasto"an"ima da vi#e tumai kao (unk)i"u nie to "e lavna koni)a razvitka na#e znan"a, glav-( u'rok -e'a$ovol#s)va '-a-o&1u, +r()u0.( -a .a-kro) '-a-os)( ( -#e'(-a s)var-og .a-kro)a u %-ogo +ogle$a" Ce'a$ovol#s)vo '-a-o&1u +osve #e ra'lo0()o, a )u0.al(,e -a -#e'(-u -es+oso.-os) o+rav$a-e, #er #e '-a-os) 'a(s)a 'a&la u sl(#e+u ul(,u (' ko#e -e%a ('la'a ( sa%o #e +()a-#e vre%e-a ka$ 1e se o)vore-o +r('-a)( $a su #e -#e'(-( glav-( +rav,( 'avel(" H'%(%o -ek( #e$-os)av-( +r(%#er u ko#e%u 1e se, %e@uso.-o +ove'a-o, '.(va)( sve )r( vrs)e -a%a +o'-a)(/ +o#ava : 2('(*ke +o#ave, +o#ave 0(vo)a 42('(olo&ke9 ( +o#ave sv(#es)( 4+s(/olo&ke9 : ( +ogle$a#%o kako (/ +rou*ava +o'()(v(s)(*ka '-a-os)" Za%(sl(%o $a s)o#(%o u' +ro'or ( -a ul(,( v($(%o *ov#eka ko#( (' +(&)ol#a s)r(#el#a $rugog *ov#eka" To #e *()av la-a, +o#ava ko#( o*()o $ola'( ('$aleka, (' -a%a -e+o'-a)e +ro&los)( ( o$la'( u -a%a -e+o'-a)u .u$u1-os)" La-a, #e +o)+u-o +ove'a- ( -erask($(v" ?H()a,> #e kar(ka )og la-,a" Me@u)(%, ako se '-a-os) +r(/va)( (s+()(va-#a )og /(,a, o-a 1e ga u'e)( ('vala-,a, ko#ega #e o- kar(ka, a ako ( ('gra$( svo" la-a, +o#ava, ko#ega 1e kar(ko%, +o -#e'(-u %(&l#e-#u, .()( /()a,, +o#ave 1e u'e)( u -e+rav(l-o#
susl#e$-os)(, #er 1e u )a# la-a, ukl#u*()( sa%o 2('(*ke +o#ave" ?H()a,> #e kar(ka .esko-a*-og la-,a +o#ava" To #e '-a-os) u s)a-#u +r('-a)(" Al(, ka$ +rou*ava /()a,, o-a ga -e('.#e0-o u'(%a kao -e&)o konano, )#" kao -e&)o &)o (%a +o*e)ak ( kra#, #er -e%a -( %e)o$e -( sre$s)ava 'a u+o)re.u .esko-a*-os)(" 3o$u&e, %a)e%a)(ka ko#u +o'()(v('a% s%a)ra svo#(% )e%el#e%, sasv(% )o*-o )vr$( $a se .esko-a*-e vel(*(-e +o$vrgava#u +osve $rug(% 'ako-(%a -ego l( ko-a*-e ( $a se .esko-a*-e vel(*(-e -e %o0e u+o)re.l#ava)( kao ko-a*-e" To '-a-os) )ako@er -e %o0e -e +r('-a)( teori"ski. Al( u +raks(, o-a se uo+1e -e o.a'(re -a )e svo#e 'akl#u*ke" I u+or-o svaku +o#avu ra'%a)ra kao ko-a*-u" Tako ( u ovo% slu*a#u" A)o #e /()a, s gle$(&)a '-a-os)(B Po%ak +oluge 'a oro' ( o+ruge, u$ara, u$ar-e (gle +o ka+sul(, eks+lo'(#a +l(-ova ko#a ('.a,u#e %e)ak, 'vuk o$ u$ara 'raka, le) %e)ka ( -#egov su$ar s -e*(% &)o %u se -ala'( -a +u)u" To #e sve &)o se v($( s +o'()(v(s)(*kog gle$(&)a" Ko#ega #e la-,a kar(ka )a +o#ava ako se -a )a# -a*(- +rou*avaB F('(*ar 1e re1( $a #e u'rok /(,a s(la +ro('ve$e-a eks+lo'(#o% .aru)a, )o #es), s+oso.-os) .aru)a $a o$ ra'%#er-o -evel(ke kol(*(-e kru)e )var( s)vor( vel(ku kol(*(-u +l(-ova" O- 1e o.#as-()( 'a&)o se )o $oga@a, (s+r(*a)( o$ *ega #e -a*(-#e- .aru), %o0$a uka'a)( o$akle ( -a ko#( #e -a*(- e-erg(#a &)o se oslo.a@a +r( +u,-#u -as)ala (' .aru)a" Za)(% o- -a (s)( -a*(- o.#a&-#ava ka+sulu ( kao 'akl#u*ak ('#avl#u#e $a #e poti)a" za oslo.a: @a-#e e-erg(#e, &)o se ra'v(#a +r( +u,-#u, .(lo s)e'a-#e %(&(1a +rs)a ko#(% #e +r()(s-u)a +oluga 'a oro'" Cevel(ka kol(*(-a e-erg(#e, +o)ro&e-a u )o# %alo# kre)-#(, -e$vo#.e-o #e ra-(#e .(la u'e)a (' okol-og sv(#e)a, $o.(ve-a /ra-o%" Mogu1e #e $a #e +r( +r()(sk(va-#u
+oluge +rs)o% $#elovala e-erg(#a &)o se -ala'(la u ko%a$u %esa +o#e$e-o% $a- ra-(#e" O +osl#e$(,a%a /(,a '-a-os) 1e re1( $a su oslo.o@e-( +l(-ov( +ro('vel( u$ar 'raka ( s-aga, ulo0e-a u )a-e +r( +u,-#u, o)(&la #e -a k($a-#e %esa, kos)( ( 0(la u )(#elu $rugog *ov#eka" Sve &)o s%o rekl( -(#e kar(ka)ura, ve1 +osve )o*a+r(ka' '-a-s)ve-e %e)o$e o+(s(va-#a +o#ava" Z-a-os) kao )akva -(&)a v(&e -e %o0e re1(" Pogle$a#%o kol(ko )akvo +rou*ava-#e /(,a o$govara '.(l#(" Pogle$a#%o uistinu kakv(/ #e la-a,a /()a, kar(ka" Po-a#+r(#e %ora%o +r('-a)( vrlo va0-u *(-#e-(,u" H()a, #e kar(ka u vrlo mno o la-a,a" Po'()(v(s)(*ka '-a-os) +rou*ava #e$a- o$ -#(/ : la-a, 2('(*kog sl(#e$a" Poku&a#%o (s+()a)( $ruge la-,e" H +rvo% re$u +ogle$a#%o $a l( )o*-o (l( -e)o*-o s%a)ra%o in"eni)om $a #e /()a, kar(ka u mno im ( n&%! , u %-og(% susl#e$-(% +o#ava%a" La-a, 2('(*kog sl(#e$a, ko#( (s)ra0u#e '-a-os), -(#e u'ro*-( la-a,, )#" -(#e la-a, +re)/o$-(/ uzroka ko#( su ('a'val( /()a," To #e la-a, sredstava ko#a su s)vor(la mo u!nost +o#ave /(,a" To #e la-a, skupl"an"a 2('(*ke e-erg(#e oslo.o@e-e +r( +u,-#u" Co )u #e e-erg(#u oslo.o$(lo -e&)o +osve $rugo" Tu #e e-erg(#u oslo.o$(o os"e!a" ko#( #e u )re-u)ku +u,a-#a vla$ao u $u&( o-oga ko#( +u,a, -#egova el"a da pu)a, o$luka $a +u,a" Iel#a ( o$luka $a +u,a su po"ave svi"esti. O-e su -as)ale +o$ u)#e,a#e% %-og(/ $rug(/ okol-os)( &)o su (% +re)/o$(le" C(' )(/ +re)/o$-(/ okol-os)(, u ko#e ula'e ( +o#ave sv(#es)( ( 2('(*ke +o#ave, uzroni su lana) &i)a, )#" la-a, u'roka ko#( su ('a'val( +o#avu /(,a, ko#( su oslo.o$(l( sve skr(ve-e e-erg(#e 4s-agu %(&(1a u +rs)u ( eks+lo'(v-u s-agu .aru)a9 &)o su $#elovale u )re-u)ku +u,-#a" H /(,u
se -(' +r()a#e-(/, skr(ve-(/ +o#ava sv(#es)( : 0el#a 'a osve)o%, .(#es, %r0-#a, s)ra/ : ('ra'(lo u v($u 2('(*ke +o#ave" Tokov( su (' 'e%l#e ('.(l( -a +ovr&(-u" H()a, #e -e$vo#.e-o kar(ka u la-,u %-og(/ '.(va-#a" Mo0$a #e o- re'ul)a) 'av#ere, %o0$a #e ('a'va- s)ra&1u ( l#u.o%oro%, %o0$a #e *ov#ek +u,ao $a 'a&)()( se.e, (l( #e &)()(o $rugog, %o0$a #e +os)u+ao +o os#e1a#u $u0-os)(, %o0$a su ga vo$(le e%o,(#e" H svako% slu*a#u ?/()a,> #e (%ao svo#u +ov(#es) u +ro&los)( ( (%a) 1e #e u .u$u1-os)(" Za -#(% sl(#e$e ('rav-e ( -e+osre$-e +osl#e$(,e; ra-a -a-ese-a $rugo% *ov#eku, .ol, +a)-#a, %o0$a s%r), )uga -#egov(/ .l(0-#(/, -#(/ova ogor*e-os) -a u.o#(,u, /a+&e-#e u.o#(,e, +reslu&ava-#e, (s)raga, su$ ()$" Sve su )o la-,( '.(va-#a ko#(/ #e kar(ka /()a," Ako .u$e%o /()a, (s+()(val( ('va- )(/ la-a,a -(ka$a -e1e%o s/va)()( &)o #e /()a, kao po"ava. Po'()(v(s)(*ka '-a-os), s%a)ra#u1( se.e '.(l#sko% ( )o*-o%, 'a+ravo +rou*ava +osve u%#e)-(, 2a-)as)(*-( sv(#e) ko#( -e%a -(*eg 'a#e$-(*kog sa zbil"skim svi"etom. H '.(l#sko% sv(#e)u -(&)a -(#e odvo"eno, sve #e +ove'a-o" C(&)a -(#e konano, 'avr&e-o, o$lu*e-o" Z-a-os) +rou*ava ?/()a,> sa%o kao +o#a%, )#" u'(%a#u1( sa%o o+1a svo#s)va sv(/ 4(l( ve1(-e9 /()a,a" Al( u '.(l#sko% sv(#e)u /()a, kao +o#a% -e +os)o#(" Log(*k( +o#a% /(,a #e -a+ros)o u%#e)-o s)vore- 'a u$o.-os) ra'u%a" Ispitivati -e&)o u%#e)-o kao $a #e '.(l#sko '-a*( u+a$a)( u gr(#e/ %a)er(#al('%a : +r(/va1a)( la0-o 'a (s)(-()o" H '.(l#( svak( /()a, #e kar(ka u vlas)()o# +osve oso.()o# ko%.(-a,(#( u'ro*-(/ la-a,a" Ce %o0e se (' )e ko%.(-a,(#e la-a,a u%#e)-o u'(%a)( sa%o #e$a-, va-#sk(" Ako -e '-a%o (l( -e v($(%o -(&)a os(% )e va-#ske susl#e$(,e, %( '-a%o sa%o +o#avu o-oga &)o se u '.(l#(
$ogo$(lo, )# 'a+ravo -e '-a%o -(&)a" 3v(#e -a('gle$ +osve (s)ov#e)-e +o#ave %ogu .()( kar(ke )ol(ko ra'l(*()(/ ko%.(-a,(#a u'ro*-(/ la-a,a, $a u '.(l#( )e +o#ave -e sa%o $a -(su (s)ov#e)-e, ve1 su u+ravo %e@uso.-o su+ro)-e" Za +o'()(v(s)(*ku '-a-os) svi &i)i su #e$-ak(N ra'l(ku#u se sa%o +o s-a'(" Al( 'a (s)(-sk( tono (s)ra0(va-#e -e%a $va #e$-aka /(,a" Mo0e%o re1(, ( )o -e kao +re)+os)avku, ve1 sasv(% o$re@e-o, $a se sv(#e) 2('(*k(/ +o#ava -a%a uka'u#e kao +res#ek #e$-og $rugog sv(#e)a ko#( +os)o#( ovd"e ( ko#ega su ( '.(va-#a ovd"e, -o -a%a su -ev($l#(va" Ho+1e -e 0el(% govor()( o -e*e% *u$es-o% (l( -a)+r(ro$-o%" C(&)a -(#e *u$es-(#e ( -a)+r(ro$-(#e o$ 0(vo)a" H'%()e ul(,u vel(koga gra$a sa sv(% -#e'(-(% +o#e$(-os)(%a ( u o$re@e-o% )re-u)kuN )#" u'%()e sve &)o se %o0e u'e)(" 3o.() 1e)e vrlo ra'l(*()e *(-#e-(,e" A kol(ko #e %-ogo skr(ve-og ('a )(/ *(-#e-(,a ( uo+1e se -e %o0e v($#e)(" Kol(ko 0el#a, s)ras)(, +o/le+e, gra%'l#(vos)(, kol(ko %ale ( vel(ke .ol(, kol(ko o.%a-a, l(,e%#er#a, la0(, kol(ko -ev($l#(v(/ -()(, s(%+a)(#e, a-)(+a)(#e, (-)eresa, kor(s)( : +ove'u#e )u ul(,u sa ,(#el(% sv(#e)o%" Ako 'a%(sl(%o sve )o, +os)a) 1e #as-o $a #e ul(,u -e%ogu1e (s+()(va)( sa%o po onome #to se vidi. Mora%o )ra0()( $u.l#e" Slo0e- ( &(rok( po"am ul(,e -e o)kr(va -#e'(- .esko-a*-( -ou%e-o- ko#( #e +ove'a- s v#e*-o&1u ( s vre%e-o%, s +ro&lo&1u ( .u$u1-o&1u ( sa ,(#el(% sv(#e)o%" S)oga v($l#(v( +o#av-( sv(#e) s +ravo% %o0e%o s%a)ra)( +res#eko% -ekog $rugog, %-ogo slo0e-(#eg sv(#e)a ko#( )ako@er +os)o#( ovd"e i '.(va-#a ko#ega se $oga@a#u ovd"e, al( 'a -as -ev($l#(va" Sv(#e) -ou%e-a -a%a #e .esko-a*a- ( -e$oku*(v kao &)o #e $vo$(%e-'(o-al-o% .(1u -e$oku*(v )ro$(%e-'(o-al-( sv(#e) sa svo% ra'-ol(ko&1u -#egov(/
2u-k,(#a" Za *ov#eka #e -a#.l(0a %ogu1a ?(s)(-a> u 2or%ula,(#(; svaka stvar ima beskonano razliiti& znaen"a i nemo u!e "e znati sva ta znaen"a$ 3rug(% r(#e*(%a, ?(s)(-a> kako #e %( s/va1a%o, )#" konano odre2en"e, %ogu1a #e sa%o u konanom -('u +o#ava" 4 beskonanom -('u o-a se -eg$#e %ora +re)vor()( u svo#u su+ro)-os)" Ovu %(sao ('ra'(o #e 8e.e(: 40vaka ide"a, prote nuta u beskonanost, pretvara se u vlastitu suprotnost$5 H+ravo )o mi"en"an"e znaen"a ra'log #e '.og ko#ega #e *ov#eku -e$oku*(v -ou%e-al-( sv(#e)" I$e#a s)var(, )#" stvar o sebi sas)o#( se o$ .esko-a*-og .ro#a 2u-k,(#a ( '-a*e-#a s)var( ko#e #e -e%ogu1e o.u/va)()( -a&(% ra'u%o%" H' )o sas)o#( se ( o$ +ro%#e-a '-a*e-#a #e$-e ( (s)e s)var(" H #e$-o% '-a*e-#u s)var #e vel(ka ,#el(-a ko#a u se.( sa$r0( %-ogo $(#elova, u $rugo% '-a*e-#u )o #e -(&)av-( $(o vel(ke ,#el(-e" Ca& ra'u% -e %o0e sve )o s+o#()( u #e$-o" S)oga ide"a stvari .#e0( o$ -as ra'%#er-o s -a&o% )e0-#o% $a #e s+o'-a%o, .#e0e1( o$ -as +o+u) s#e-ke" ?Sv#e)lo -a +u)u> ka0e; >41i 1ete u svjetlo, no nikada ne1ete dodirnuti plamena To '-a*( $a #e svako znan"e uv"etno" C(ka$a -e %o0e%o o.u/va)()( sva znaen"a -eke s)var(, #er $a o.u/va)(%o sva '-a*e-#a %ora%o o.u/va)()( sav svi"et sa sv(% ra'l(*()os)(%a n"e ovi& '-a*e-#a" Glav-a ra'l(ka ('%e@u 2e-o%e-al-e ( -ou%e-al-e s)ra-e sv(#e)a sas)o#( se u *(-#e-(,( $a #e +rva uvi"ek o raniena, uv(#ek ko-a*-a, $a o.u/va1a o-a svo#s)va o$re@e-e s)var( ko#u %( o+1e-()o %o0e%o '-a)( kao
po"ave, $ruga, -ou%e-al-a s)ra-a uv(#ek #e -eogra-(*e-a, uvi"ek "e beskonana. C(ka$a -e %o0e%o '-a)( svr&e)ak skr(ve-(/ 2u-k,(#a ( skr(ve-og '-a*e-#a -eke s)var(" O-( se %ogu .esko-a*-o %(#e-#a)(, )#" %ogu ('gle$a)( uv(#ek ra'l(*()( ( uv(#ek -ov( s -ov(/ gle$(&)a, al( -e %ogu (&*e'-u)(, .a& kao &)o -e %ogu 'avr&()( (l( se 'aus)av()(" Sve o-o na"vi#e u ra'u%(#eva-#u .()(, '-a*e-#a, du#e -eke +o#ave s $rugog, v(&eg gle$(&)a, sa &(r(% uo+1ava-#e%, opet 1e (%a)( $ruga*(#e '-a*e-#e" I tome nema kra"aA 4 )o%u #e vel(*(-a ( u0as beskonanosti. Pr()o% -e s%(#e%o 'a.orav()( $a sv(#e) kakvoga %( '-a%o -(#e -e&)o +os)o#a-o" O- se %ora %(#e-#a)( +r( -a#%a-#o# +ro%#e-( o.l(ka -a&e 'a%#e$.e" Po#ave ko#e se -a%a *(-e +osve o$vo#e-(%a, )a%o %ogu ('gle$a)( kao $(#elov( -eke ,#el(-e" Po#ave ko#e se -a%a *(-e +osve (s)ov#e)-(%a, )a%o %ogu ('gle$a)( sasv(% ra'l(*()e" Po#ave ko#e %( v($(%o kao -e&)o ,#elov()o ( -e$#el#(vo, 'a+ravo %ogu .()( vrlo slo0e-e, sa$r0a)( ra'l(*()e ele%e-)e ko#( %e@u so.o% -e%a#u -(*eg 'a#e$-(*kog" I sve 'a#e$-o %o0e )vor()( #e$-u ,#el(-u -a%a +o)+u-o -e+o'-a)e ka)egor(#e" Pr()o% tamo ne o'-a*ava $rugo %#es)o, ve1 $rug( -a*(- 'a%#e1(va-#a, $rugo s/va1a-#e" I %( 1e%o +o*e)( gle$a)( -e odavde, ve1 o$ tamo ako -e .u$e%o +o#avu +ro%a)ral( kao -e&)o ('$vo#e-o, ve1 +ove'a-u sa sv(% la-,(%a +o#ava ko#( se u -#o# +res(#e,a#u"
POGLAVLJE DIII
G( so'% k !en- . 9%0 &*k'e % z%0 t !n%&e. 7*o0sk% - */o( % '-e# ( . S-en k*'n%k % s-en s'e& . R z(%)%t%
sk(opo'% n ! pozn t%+ po- ' u '%#e! p*osto*u. Po'ez nost po- ' ko-e se n ! )%ne o0-e(%t%! % * z(%)%tost po- ' ko-e se n ! )%ne s(%)n%! . 3 ko se p*%/(%6%t% nou!en (no! s'%-etu$ R zu!%-e' n-e st' *% %z' n k te.o*%- '*e!en % p*osto* . %bil"nost 'e,%ne 4s(%ko'%t%+ %z* z 5. Oku(tno po%! n-e ene*.%-e. P%s!o In0%-& oku(t%st . U!-etnost % (-u/ '. St' * ( #t'o % I-u/ '. L-u/ ' % oku(t%z !. to '%0%!o % #to ne '%0%!o. P( tono' 0%- (o. o #p%(-%. Ca%a se *(-( $a -e&)o v($(%o ( $a -e&)o ra'u%(#e%o" Co, 'a+ravo, %( vrlo %u)-o os#e1a%o sve &)o se oko -as '.(va, .a& kao &)o +u0 %u)-o os#e1a su-*evo sv#e)lo, k(&u, %rak" Ka$&)o %u)-o os#e1a%o ra'l(ku u +re$%e)(%a, &)o ov(s( o -#(/ov(% 2u-k,(#a%a" Je$-o% sa% se .ro$o% vo'(o +o Cev( sa svo#(% +r(#a)el#e% 4V" M" A" s ko#(% sa% ( +r(#e ( +osl(#e %-ogo ra'govarao o )e%a%a ko#(/ se $o)(*e% u ovo# k-#('(9" Ra'govaral( s%o, -o ka$ s%o se +r(.l(0(l( )vr@av( o.o#(,a s%o 'a&u)#el( gle$a#u1( u '($(-e ( v#ero#a)-o %(sl(l( (s)o" ?Tu su ( )vor-(*k( $(%-#a,(R> rekao #e A" I'a )vr@ave $o(s)a su se u'$('ale -ekakve ,(gla-e sa *a@av(% vr/o% $(%-#aka" Ka$ #e o- )o rekao, o$#e$-o% sa% nev"ero"atno ivo, kao u$ara, (l( elek)r(*-( u$ar, os#e)(o razliku ('%e@u )vor-(*k(/ $(%-#aka ( '($ova )a%-(,e" Os#e)(o sa% razliku me2u samim )i lama$ H*(-(lo %( se $a #e ( A" )o os#e)(o" Kas-(#e sa% u ra'govoru s A" s+o%e-uo )u e+('o$u, a o- %( re*e $a -e sa%o )a$a, ve1 stalno os#e1a )u ra'l(ku ( $u.oko #e uv#ere- u -#e'(-u '.(l#-os)"
?Sa%o #e +o'()(v('a% uv#ere- $a #e ka%e- ka%e- ( -(&)a v(&e>, rekao #e o-, ?-o svaka +r(+ros)a 0e-a (l( $(#e)e $o.ro '-a#u $a su ka%e- ,rkve-og '($a (l( ka%e)a%-(*kog '($a $v(#e ra'l(*()e s)var("> G(-( %( se $a 1e%o, ako o$re@e-u +o#avu (s+()u#e%o u ve'( sa sv(% +osl#e$(*-(% la-,(%a, ko#(/ #e o-a kar(ka, v($#e)( $a #e sub"ektivni os"e!a" ra'l(ke ('%e@u $va 2('(*k( (s)ov#e)-a +re$%e)a, ko#( *es)o s%a)ra%o +uko% u%#e)-(*ko% sl(kov()o&1u ( ko#ega '.(l#-os) o$r(*e%o, posve zbil"an, v($#e) 1e%o $a su )( +re$%e)( doista razliiti, kao &)o su ra'l(*()( sv(#e1a ( kova-( -ova, ko#( ('gle$a#u kao (s)ov#e)-e kru0-(,e 4+okre)-e ,r)e9 u $vo$(%e-'(o-al-o% sv(#e)u +lo&-(/ .(1a" Ta$a 1e%o uo*()( $a su +re$%e)(, (s)ov#e)-( +o %a)er(#alu o$ ko#ega se sas)o#e, a ra'l(*()( +o 2u-k,(#a%a, u(s)(-u razliiti, ( $a #e )a ra'l(ka )ol(ko $u.oka $a se *(-( kao $a #e (s)ov#e)-( %a)er(#al 2('(*k( razliit. Pos)o#e razliiti kamenovi, razliita stabla, razliito el"ezo, razliiti papir$ Ce%a ke%(#e ko#a 1e o)kr()( )u ra'l(ku, -o o-a +os)o#( ( (%a l#u$( ko#( #e os#e1a#u ( ra'u%(#u" Jar.ol .ro$a, v#e&ala, kr(0 u s)e+( -a kr(0a-#u +u)ova %ogu .()( -a+ravl#e-( o$ (s)e vrs)e $rva" Co u zbil"i, )o su razliiti +re$%e)( -a+ravl#e-( od razliito materi"ala$ O-o &)o v($(%o, $o$(ru#e%o, (s)ra0u#e%o, sa%o su ?kru0(1( -a rav-(-(> o$ -ov*(1a ( sv(#e1e" To su sa%o s"ene '.(l#sk(/ s)var( ko"i& "e bit u n"i&ovo" (unk)i"i. S#e-e %or-ara, krv-(ka ( sve,a %ogu .()( +o)+u-o (s)ov#e)-e ( +o s#e-a%a (/ #e -e%ogu1e ra'l(kova)(, kao &)o se -( ke%(#sko% a-al('o% -e %o0e ra'l(kova)( $rvo #ar.ola, v#e&ala ( kr(0a" I+ak su )o ra'l(*()( l#u$( ( ra'l(*()( +re$%e)( ' samo su s"ene iste i sline$ Takav se o$-os +o-avl#a +r( +ro%a)ra-#u sv(/ +o#ava" Jar.ol, v#e&ala ( kr(0 s)var( su )ol(ko ra'l(*()(/ ka)egor(#a, a)o%( )ol(ko ra'l(*()(/ )(#ela 4ko#a '-a%o +o -#(/ov(%
2u-k,(#a%a9 $a se *ak -e %o0e govor()( o ikakvo" sl(*-os)( %e@u -#(%a" Na#a "e nesre!a u tome #to kemi"ski sastav stvari smatramo na"zbil"ski"im obil"e"em$ Me2utim, zbil"ska obil"e"a val"a traiti u (unk)i"ama stvari$ 1ad bismo stekli mo u!nost da #ire i dubl"e po ledamo uzroni lana) ko"e a su karike na#e radn"e i pona#an"e/ kad bismo nauili da i& ne uzimamo samo u uskom znaen"u s obzirom na ivot ov"ekov, s obzirom na svo" ivot, ve! u #irokom kozmikom znaen"u/ kad bi nam usp"elo na!i i utvrditi vezu izme2u obini& po"ava u na#em ivotu i ivota kozmosa, nedvo"beno bi nam se u 4na"obini"im5 po"avama otkrilo beskra"no mno o novo i neoekivano $ Ca )a# -a*(- %o0e%o -au*()( -e&)o -ovo o, +r(%#er(,e, o.(*-(% 2('(*k(% +o#ava%a ko#e s%o -av(kl( s%a)ra)( +r(ro$-(%a ( ra'#a&-#(v(%a ( 'a ko#e $r0(%o $a o -#(%a -e&)o '-a%o" Od"ednom moemo doznati da ni#ta ne znamo, da "e sve #to smo dosad znali samo po re#ni zakl"uak iz po re#ni& pretpostavki$ Moe nam se otkriti ne#to beskra"no ve!e i neizm"erno znaa"ni"e u po"avama kao #to su #iren"e i stezan"e ti"ela, toplina, sv"etlo, zvuk, iban"e planeta, izm"e. n"ivan"e dana i no!i, prom"ena odi#n"i& doba itd$ Op!enito, od"ednom nam se mo u na na"neoekivani"i nain ob"asniti svo"stva po"ava ko"a smo navikli pri&va!ati kao ne#to zadano #to ne sadri u sebi ni#ta izvan ono a #to mi vidimo u n"ima$ S)al-os), )ra#a-#e, +er(o$(*-os) (l( -e+er(o$(*-os) +o#ava %ogu 'a -as $o.()( sasv(% -ov( s%(sao ( '-a*e-#e" Covo ( -eo*ek(va-o %o0e -a% se o)kr()( u pri"elazu (' #e$-e
+o#ave u $rugu" Ro@e-#e, s%r), l#u$sk( 0(vo), -#egov( o$-os( s $rug(% l#u$(%a, l#u.av, %r0-#a, s(%+a)(#a, a-)(+a)(#a, 0el#e, s)ras)( o$#e$-o% se %ogu +o#av()( u +osve -ovo% sv#e)lu" Sa$ -a% #e vrlo )e&ko 'a%(sl()( -arav )oga novo a ko#e %o0e%o os#e)()( u s)ar(% s)var(%a, a ka$ )o -ovo +o*-e%o os#e1a)(, vrlo )e&ko 1e%o ga s/va)()(" No, u zbil"i, samo nas na#a nesposobnost da os"e!amo i razumi"emo to 4novo4 odva"a od n"e a, "er mi ivimo u n"emu i usred n"e a$ Ali na#i su os"eti odve! primitivni, na#e ide"e odvi#e rube za to tanano razlikovan"e po"ava ko"e nam se otkriva"u u vi#em prostoru$ Na# razum, na#a sposobnost povezivan"a, nisu dovol"no savitl"ivi da bi obu&vatili nove suodnose$ 0to a "e prvi os"e!a" pri upoznavan"u 4ovo a svi"eta5 ?t"$ ovo na#e svi"eta, ali bez o ranien"a u ko"ima a obino ledamo>, v"ero"atno u2en"e, i to u2en"e mora sve vi#e i vi#e rasti #to a bol"e upozna"emo$ 3to bol"e znamo neku stvar ili neki odnos stvari, #to su nam oni blii i prisni"i, to nas vi#e mora uditi to novo i neoekivano #to !emo u n"ima otkrivati$ Iel(%o l( ra'u%#e)( noumenalni svi"et %ora%o )ra0()( skriveno znaen"e u sve%u" Zasa$ #e u -a%a o$v(&e $u.oko +o'()(v('a% s -#egov(% -as)o#a-#e% $a u sve%u )ra0( vidl"ivi u'rok ( vidl"ivu +osl#e$(,u" S )ere)o% +o'()(v(s)(*k(/ -av(ka vrlo -a% #e )e&ko ra'u%#e)( -eke ($e#e" I'%e@u os)alog, vrlo -a% #e )e&ko ra'u%#e)( zbil"nost razlike, u -ou%e-al-o% sv(#e)u, ('%e@u +re$%e)a ko#( su u -a&e% sv(#e)u slini, al( (%a#u ra'l(*()e 2u-k,(#e" Me@u)(%, 0el(%o l( se +r(.l(0()( ra'u%(#eva-#u -ou%e-al-og sv(#e)a, sv(% s-aga%a %ora%o -as)o#a)( opaziti sve )e o*()e, ?su.#ek)(v-e> ra'l(ke %e@u
+re$%e)(%a ko#e -as +o-eka$ ('-e-a@u#u, ko#e +o-eka$ bolno "asno os#e1a%oN o-e ra'l(ke ko#e se ('ra0ava#u u u%#e)-os)(, ko#e +o+u) %u-#e -a )re- osv(#e)le sv(#e) '.(l#-os)(" Te ra'l(ke ( #esu '.(l#-os)( -ou%e-al-og sv(#e)a, %-ogo '.(l#-(#e o$ sv(/ ma-a -a&(/ +o#ava" Mora%o -as)o#a)( uo*ava)( )e '.(l#-os)( ( ra'v(#a)( u se.( s+oso.-os) $a (/ os#e1a%o, #er u+ravo -a )a# -a*(- 4( sa%o -a )a# -a*(-9 %( $ola'(%o u $o$(r s -ou%e-al-(% sv(#e)o% (l( svi"etom uzroka. Vrlo 'a-(%l#(v +r(%#er ra'u%(#eva-#a skriveno '-a*e-#a +o#ava -ala'(% u k-#('( ?Okultni svi"et5 ?4T&e O))ult Jorld5>, u +(s%u #e$-og I-$(#,a okul)(s)a au)oru k-#(ge A. P. S%nnettu: ?M( v($(%o vel(ku ra'l(ku u kval()e)( $v(#u #e$-ak(/ kol(*(-a e-erg(#e, ko#u )ro&e $va *ov#eka, o$ ko#(/ #e$a-, +re)+os)av(%o, ide -a svo# o.(*-(, %(r-(, svak($a&-#( +osao, a $rug( ide u +ol(,(#sku s)a-(,u +o)ka'a)( svoga .l(0-#ega" L#u$( o$ '-a-os)( -e v($e )u ra'l(ku, a mi v($(%o s+e,(2(*-u ra'l(ku ('%e@u e-erg(#e v"etra ko"i pu#e i ene*.%-e kotaa ko"i se okre!e. Svaka l#u$ska %(sao, ka$ se +o#av(, +rela'( u u-u)ra&-#( sv(#e) ( +os)a#e d"elatni entitet ko#( sras)a s -ek(% >$u/o%? 4elemental9, )o #es) s #e$-o% o$ u%sk(/ s(la +r(ro$e"> Ako 'asa$ os)av(%o +o s)ra-( +osl#e$-#( $(o ove o+aske ( u'%e%o sa%o +rv(, v($#e) 1e%o $a, $akako, ?*ov#ek o$ '-a-os)(> -e +r('-a#e ra'l(ku u kval()e)( e-erg(#e ko#u )ro&e $va *ov#eka ko#a ($u; #e$a- -a +osao, a $rug( s +r(#avo%" Z-a-os)( )a ra'l(ka -(#e v($l#(va" Z-a-os) #e -e os#e1a ( -e +r('-a#e" Co, %( +os#e$u#e%o oblik
zam"edbe ko#( savr&e-o os#e1a )u ra'l(ku, ra'u%(#e #e ( '-a" Govor(% o u%#e)-os)(" Gla'.e-(k, sl(kar, k(+ar +rekras-o ra'u%(#u $a #e mo u!e (1( ra'l(*()o, &)ov(&e, $a #e nemo u!e (1( (s)o" Radnik i potkaziva ($u ra'l(*()o" To -a#.ol#e ra'u%(#e, (l( .( .are% %orao -a#.ol#e ra'u%#e)(, luma). P#es-(k s/va1a $a su #ar.ol, v#e&ala ( kr(0 napravl"eni od razliito drva. O- ra'u%(#e ra'l(ku ('%e@u ka%e-a u '($u ,rkve ( ka%e-a u '($u )a%-(,e" O- *u#e ?glasove ka%e-#a>, ra'u%(#e #e'(k $rev-(/ '($ova, %og(la 4gro., #a%a, /u%ak9, ru&ev(-a, r(#eka, &u%a ( s)e+a" O- *u#e las ti#ine, ra'u%(#e +s(/olo&ku ra'l(ku ('%e@u &u)-#a, s/va1a $a #utn"a moe biti razliita$ Sva se u%#e)-os) 'a+ravo ( sas)o#( u ra'u%(#eva-#u ( +r(ka'(va-#u )(/ -eu/va)l#(v(/ ra'l(ka" Po#av-( sv(#e) #e sa%o %a)er(#al 'a u%#e)-(ka, kao &)o su .o#e 'a sl(kara ( 'vukov( 'a gla'.e-(kaN o- #e sa%o sre$s)vo 'a ra'u%(#eva-#e ( ('ra0ava-#e svog ra'u%(#eva-#a +o#%ov-og sv(#e)a" Ca sa$a&-#e% s)u+-#u -a&eg ra'vo#a u%#e)-os) #e -a#%o1-(#e sre$s)vo 'a 'a%#e1(va-#e u'ro*-og sv(#e)a" Ta#-a 0(vo)a #es) u )o%e $a se noumenon, )o #es), skr(ve-o '-a*e-#e ( skr(ve-a 2u-k,(#a s)var(, o$ra0ava u -#egovo% (enomenu. Fe-o%e- #e o$ra' -ou%e-o-a u -a&e% sv(#e)u" 9enomen "e slika noumenona. Po 2e-o%e-u #e mo u!e '-a)( -ou%e-o-" Sa%o, )u se -e1e -(&)a +os)(1( ke%(#sk(% reage-s(%a ( s+ek)rosko+o%" O$ra' -ou%e-o-a u 2e-o%e-u %o0e ra'u%#e)( ( os#e)()( sa%o o-a# )a-a-( a+ara) &)o se -a'(va du#om um"etnika.
?Okul)('a%> . skrivenu stranu ivota : val#a ('u*ava)( u u%#e)-os)(" H%#e)-(k %ora .()( vidovit, o- %ora v($#e)( o-o &)o $rug( -e v($e" O- %ora .()( arobn"ak, %ora (%a)( $ar $a -ave$e $ruge $a v($e o-o &)o -e v($e, a ov($(" H%#e)-os) v($( v(&e ( $al#e o$ -as" Ve1 s%o (s)ak-ul( $a %( uo+1e -(&)a -e v($(%o, sa%o pipamo, )e s)oga ( -e uo*ava%o o-e ra'l(ke %e@u s)var(%a ko#e se -e ('ra0ava#u 2('(*k( (l( ke%(#sk(" Co, u%#e)-os) #e ve1 poetak vi2en"a. O-a v($( %-ogo v(&e o$ -a#savr&e-(#(/ a+ara)aN o-a os#e1a .eskra#-e -ev($l#(ve ('.ru&e-e kr(s)ale o$ ko#(/ #e$a- -a'(va%o *ov#eko%" ?Is)(-a #e $a #e ova 'e%l#a +o'or-(,a $ra%e o$ ko#e %( 'a%#e1u#e%o sa%o rasu)e $(#elove, a ve1( $(o #u-aka -a%a #e -ev($l#(v"> To ka0e )eo'o2(#ska s+(sa)el#(,a M /e( <o((%ns" au)or(,a ?0v"etla na putu5, u k-#(0(,( 4Illusions5 4Ilu'(#e9" I )o #e )o*-o; %( vidimo ('u'e)-o %alo" Al( u%#e)-os) ($e $al#e o$ o.(*-og l#u$skog v(@e-#a" S)oga (%a s)ra-a 0(vo)a o ko#(%a sa%o u%#e)-os) (%a +ravo govor()(" Je$-a o$ )(/ s)ra-a #e l#u.av" Sa%o se u%#e)-os) '-a +r(.l(0()( l#u.av(, sa%o u%#e)-os) '-a o -#o# govor()(" L#u.av #e uv(#ek .(la ( #es) glav-a )e%a u%#e)-os)( ( )o #e +osve ra'u%l#(vo" H -#o# se s)#e*u sve -()( l#u$skog 0(vo)a, sve e%o,(#eN kro' l#u.av *ov#ek $ola'( u $o)(,a# s .u$u1-o&1u, v#e*-o&1u, raso% ko#o# +r(+a$a, +ro&lo&1u *ov#e*a-s)va ( -#egovo% .u$u1o% su$.(-o%" H susre)u s+olova, u -#(/ovo# %e@uso.-o# +r(vla*-os)( vel(ka #e )a#-a 0(vo)a, ta"na stvarala#tva. O$-os skrivene s)ra-e 0(vo)a +re%a neskriveno", )#" o*()ova-#e '.(l#skog 0(vo)a u -a&e%, prividnom, oso.()o se #as-o osl(kava u )o#
v#e*-o o.ra@(va-o#, v#e*-o (s+()(va-o# ( +ro%(&l#a-o# ( v#e*-o -es/va)l#(vo# o.las)( o$-osa %e@u s+olov(%a" O.(*-o se o$-os( %u&kar,a ( 0e-e s/va1a#u kao -u0-os) &)o +o)#e*e (' +o)re.e +ro$u0ava-#a l#u$ske vrs)e -a 'e%l#(" Ro2en"e -e raison dGetre l#u.av( s rel(g(o'-og, %oral-og ( '-a-s)ve-og gle$(&)a" Al( u '.(l#( s)varala&)vo se -e sas)o#( u sa%o% +ro$u0ava-#u 0(vo)a, ve1 +r(#e svega ( ('-a$ svega u stvarala#tvu ide"e$ ="ubav "e olema sna a ko"a proizvodi ide"e, budi stvaralaku sposobnost ov"eka$ Ka$ se u#e$(-e $v(#e s-age &)o (/ sa$r0( l#u.av : s-aga 0(vo)a ( s-aga ($e#e : *ov#e*a-s)vo 1e sv"esno kre-u)( ?k svo#(% v(&(% su$.(-a%a>" Zasa$ )o os#e1a sa%o u%#e)-os)" 0ve #to se o l"ubavi ovori 4realistiki5 uvi"ek "e rubo i plitko$ Ni u emu se tako "asno ne oitu"e razlika izme2u duboko 4okultno 5 poiman"a ivota i povr#no 4pozitivistiko 5 kao u pitan"u o l"ubavi$ H -('u $rug(/ +()a-#a $a-a&-#(,e (%a%o ( s)ra&-o ?+()a-#e s+olova>" To #e +()a-#e (' 0(vo)a $vo$(%e-'(o-al-(/ .(1a ko#a 0(ve -a rav-(-( ( kre1u se u $va s%#era : u s%#eru proizvodn"e i potro#n"e$ %a l"ude posto"i pitan"e o l"ubavi$ ="ubav "e individualizirani os"e!a" upu!en odre2enom ob"ektu, "edno" eni ili "ednome mu#kar)u$ 'ru a ili dru i ne mo u zami"eniti l"ubl"eno a$ 40polni os"e!a"5 ni"e individualizirani os"e!a", n"emu od ovara svaki vi#e ili man"e privlaan mu#kara), svaka vi#e ili man"e mlada ena$
L#u.av #e oru2e spozna"e, o-a '.l(0ava l#u$e, o)kr(va *ov#eku $u&u $rugoga, o%ogu1ava $a 'av(r(%o u $u&u +r(ro$e, $a os#e)(%o $#elova-#a ko'%(*k(/ s(la" L#u.av #e o'-aka vrste$ O-a se o*()u#e ve1 ( u o-(% vrs)a%a 0(vo)(-#a ko#e +rave ('.or, u $(vl#(/ %eso0$era, ras-(/ ko-#a, *(s)okrv-(/ +asa" 1od l"udi l"ubav "e oru2e usavr#avan"a vrste$ 1ad iz pokol"en"a u pokol"en"e I"udi l"ube, t"$ trae l"epotu, os"e!a"e, uza"amnost, oni razvi"a"u tip ko"i trai l"ubav i ko"i "e sposoban za l"ubav, tip ko"i evoluira, uzdie se$ Ka$ se (' +okol#e-#a u +okol#e-#e l#u$( s+a#a#u +o slu*a#u, .e' l#u.av(, .e' l#e+o)e, .e' os#e1a#a, .e' u'a#a%-os)(, (l( +o ra'u%u, &)o #e strano l#u.av(, '.og ra*u-(,e, eko-o%ske kor(s)(, u (-)eresu ?+osla> (l( ?$o%a1(-s)va>, o-( gu.e l#u.av-( -ago-, -ago- 'a o$a.(r" H%#es)o ?l#u.av(> u -#(/ se ra'v(#a ?s+ol-( os#e1a#>, ko#( #e rav-o$u&a- ( -e slu0( o$a.(ru, ko#( -e sa%o $a -e *uva ( -e +o.ol#&ava vrs)u, ve1 #o#, -a+ro)(v, &)e)(" T(+ kr0l#a, 2('(*k( ( %oral-o se ('o+a*u#e" ="ubav "e oru2e odabira$ 40polni os"e!a"5 "e oru2e izopaen"a$ Ra'l(ka ('%e@u ?+()a-#a o l#u.av(>, kako ga s/va1a u%#e)-os) ( ?+()a-#a s+ol-os)(> kako ga s/va1a suvre%e-a realistika k-#(0ev-os) +oka'u#e ra'l(ku ('%e@u )a $va s/va1a-#a 0(vo)a" Je$-o se kre1e +o +ovr&(-(, +o vidl"ivom sv(#e)u ( v($( sa%o l"udski 0(vo), $rug( +ro-(*e u $u.(-u, u 'aku)ke os#e1a#a ( 1u)( +uls(ra-#e -ekog $rugog vi#e 0(vo)a"
C( u *e%u se )ako ('ra'()o -e o*()u#e ra'l(ka %e@u ra'l(*()(% sv#e)o-a'or(%a ( -#(/ov(% o$-os(%a +re%a sv(#e)u skr(ve-og kao u+ravo u o$-osu +re%a ?l#u.av(>" %a pozitivizam, z materi"alizam l#u.av #e ?s+ol-( os#e1a#>, ?*(-#e-(,a> sa svo#(% ('rav-(% +osl#e$(,a%a" L#u.av #e 2('(*ka +o#ava ko#a se o+(su#e u u$0.e-(,(%a 2('(olog(#e" %a dualistiki spiritualizam l#u.av #e vlas) )(#ela -a$ $u/o%" S)oga rel(g(#e ( %oral-( sus)av( u)e%el#e-( -a $ual(s)(*ko% su+ro)s)avl#a-#u %a)er(#e ( $u/a kao $va -e+r(#a)el#ska ele%e-)a, s%a)ra#u l#u.av )vor,e% %a)er(#e, -e+r(#a)el#e% $u/a, +rogo-e #e ( -as)o#e #o# &)o v(&e sru&()( ugle$ ( +o-('()( #e" %a monistiki idealizam l#u.av #e u+ravo o-o &)o ( u%#e)-os), )o #es), psi&olo#ka po"ava u ko#o# se +okre1u ( o$#eku#u -a#)a-a-(#e s)ru-e $u&e, u ko#o# se, kao u 0ar(&)u, s)#e*u ( o*()u#u sve v(&e s-age *ov#ekove $u&e" To #e -#(/ova ku&-#a, (s+() ( oru@e -#(/ova ra'vo#a" Is)ovre%e-o u+ravo tom s)ra-o% 0(vo)a *ov#ek $ola'( u $o$(r s -e*(% ve!im, *ega #e o- $(o" Ov$#e #as-o v($(%o )r( su+ro)-e )e-$e-,(#e" Vel(*a-#e l#u.av(, ('$('a-#e -a +(#e$es)al, $(v(-('(ra-#e, +re)vara-#e u kul) : )u )e-$e-,(#u sre1e%o u s#a#-(% s)ar(% ?+oga-sk(%> rel(g(#a%a ( u u%#e)-os)( sv(/ vre%e-a" Za)(% $rugu, ko#a u l#u.av( v($( +re$%e) s)a)(s)(*kog +rou*ava-#a, vrs)u ?+ro('vo$-#e ( +o)ro&-#e>, ?2('(*ku +o)re.u> ko#u )re.a ?'a$ovol#()(>" I )re1a, ko#a u l#u.av( v($( gr(#e/, ?+o0u$u>, -e&)o, &)o )re.a -as)o#a)( -e v($#e)(, o *e%u )re.a -as)o#a)( -e %(sl()( : a ako ve1 )re.a +o+us)()( l#u$sko# sla.os)(, o-$a sa%o +ora$( -u0$e ( +o+us)l#(vos)( +re%a l#u$sko# -esavr&e-os)("
Ca *u$a- se -a*(- .a& materi"alistiko ledi#te, ko#e u l#u.av( v($( sa%o ?*(-#e-(,u>, ?o$-os> ( -#egove ('rav-e +osl#e$(,e, u .()( +o$u$ara s +ogle$(%a 1u$ore$-(/ re2or%a)ora ( %oral(s)a ko#( u l#u.av( v($e sa%o gr(#e/ ( sa.la'a-, a )oga, &)o #e %a-#e )o .ol#e" To #e +osve ra'u%l#(vo" Prave monistike rel(g(#e, kao, +r(%#er(,e, gr*ka %()olog(#a, -(su .(le +ro)(v l#u.av(" Sva ra'l(ka +o)#e*e (' $ual(s)(*kog (l( %o-(s)(*kog sv#e)o-a'ora" Um"etnost "e uvi"ek bila monistika ( s)oga #e uv(#ek .(la po anstvo u o*(%a $ual(s)(*k(/ rel(g(#a 'a ko#e #e 0(vo) .or.a $u/a s %a)er(#o%, a (antastika u o*(%a %a)er(#al('%a 'a ko#( #e 0(vo) sa%o (izika po"ava, a -e i psi&ika. Ra'%o)r(%o l( )o +()a-#e s)rogo '-a-s)ve-o, u uo.(*a#e-o% '-a*e-#u )e r(#e*(, -o .e' +r(s)ra-(/ ogra-(*e-#a, o)kr() 1e%o u -#e%u %-ogo -ovoga, o-o &)o o.(*-o -e 'a%#e1u#e%o" Za '-a-os) ko#a 0(vo) +rou*ava sa s)ra-e, ,(l# l#u.av( sas)o#( se u +ro$u0ava-#u I#u$ske vrs)e -a 'e%l#(" H (-)eresu +ro$u0ava-#a vrs)e u *ov#e*a-s)vo #e ulo0e-a s-aga +r(vla*-os)( s+olova" Al(, govore1( )o, '-a-os) $o.ro '-a $a te sna e ima vi#e no #to "e nuno. H+ravo )u le0( kl#u* 'a ra'u%(#eva-#e +rave .()( l#u.av(, *ak ( s +o'()(v(s)(*kog gle$(&)a" Te s-age (%a v(&e -o &)o #e -u0-o" 7eskra"no vi#e$ Za+ravo, 'a ,(l#eve +ro$u0ava-#a vrs)e kor(s)( se sa%o %al( +os)o)ak sna e I"ubavi ulo0e-e u *ov#e*a-s)vo" Ka%o ($e glav-a kol(*(-a s-ageB Z-a%o $a -(&)a -e %o0e -es)a)(" Ako e-erg(#a posto"i, o-a se %ora u -e&)o +re)vor()(" Ako se sa%o -(&)av-( )ru- e-erg(#e )ro&( 'a s)vara-#e .u$u1-os)( ro2en"em, +reos)al( $(o tako2er %ora (1( -a s)vara-#e .u$u1-os)(, sa%o $rug(% +u)e%" H 2('(*ko% sv(#e)u '-a%o %-ogo +r(%#era ka$a se ('rav-a
2u-k,(#a s)var( ('vr&ava s vrlo %al(% $(#elo% +o)ro&e-e e-erg(#e, a ve1( $(o e-erg(#e kao $a se )ro&( u'alu$-o" H'%(%o o.(*-u sv(#e1u" O-a %ora $ava)( sv#e)lo" Co o-a 'a+ravo $a#e %-ogo v(&e )o+l(-e -egol( sv#e)la" To "e pe! prila o2ena za osv"etl"en"e$ Me@u)(%, $a .( davala sv"etlo o-a %ora or"eti$ Gore-#e #e -u0-( uv#e) 'a $o.(va-#e sv"etla od svi"e!e. Gore-#e se -e %o0e o$.a,()(" Ca +rv( +ogle$ se *(-( $a se )o+l(-a o$ sv(#e1e .eskor(s-o )ro&(, al( ka$ +ro%(sl(%o $a se u+ravo za&val"u"u!i ra'v(#a-#u )o+l(-e $o.(va sv#e)lo, v($(%o -u0-os) gore-#a, -u0-os) tro#en"a ve1eg $(#ela e-erg(#e" Is)o #e ( u l#u.av(" Govor(%o $a sa%o %al( $(o e-erg(#e l#u.av( ($e u potomstvo, a $a ve1( $(o )ro&e u sa$a&-#os)( sa%( oevi i ma"ke 'a svo#e oso.-o u0(va-#e" Co )o #e (lu'(#a" Po-a#+r(#e, .e' )og osobno tro#en"a -e .( .(lo glav-oga" Sa%o za&val"u"u!i )(%, -a +rv( +ogle$ s+ore$-(% +osl#e$(,a%a l#u.av(, 'a/val#u#u1( svo# )o# .ur( e%o,(#a, os#e1a#a, u'.u@e-#a, 0el#a, ($e#a, 'a/val#u#u1( l"epoti ko#u o-a s)vara, l#u.av %o0e (s+u-#ava)( svo#u ('rav-u 2u-k,(#u" Os(% )oga, )a se e-erg(#a uo+1e ne tro#i, ve1 +rela'( u $ruge o.l(ke e-erg(#e ko#( slu0e )o% (s)o% +o)o%s)vu, +re)vara se u ?-ago-e> ( u ?($e#e>" H svo# 0(vo# +r(ro$( v($(%o $a #e ?l#u.av> gole%a s-aga ko#a .u$( s)varala*ku $#ela)-os) u svim prav)ima$ H +rol#e1e, s +rv(% .u@e-#e% l#u.av-(/ e%o,(#a, +)(,e +o*(-#u sav(#a)( g-(#e'$a" P)(1a #o& -e%a" Ce%a #o& -( -agov#e&)a#a o -#(%a" A 'a -#(/ se ve1 +r(+re%a#u s)a-(&)a" L#u.av #e +ro.u$(la udn"u za ak)i"om. Cagou+ravl#a )o% 0u$-#o% ( s)oga #e o-a svr/ov()a" Pr( +rvo% .u@e-#u l#u.av( +o*eo #e ra$" Ista el"a s)vara +o)o%s)vo ( uv"ete u ko#(%a 1e se )o +o)o%s)vo ro$()(" Is)a 0e(#a .u$( s)varala&)vo u sv(% +rav,(%a, s+a#a +arove 'a
ra@a-#e +o)o%s)va ( .u$( oso.-o s)varala&)vo u o-(% #e$(-ka%a, kro' ko#e +os)(0e +rvo)-( ,(l#" Is)o #e ( ko$ l#u$(" L#u.av #e s)varala*ka s-aga" Sve s)varala&)vo *ov#e*a-s)va +o)#e*e o$ l#u.av(" 0vako stvarala#tvo .e'uv#e)-o #e sv#es-o (l( -esv#es-o $#elo dva"u spolova. Je$-a s)ra-a )e *(-#e-(,e $o.ro -a% #e +o'-a)a" Z-a%o $a 0e-a sama -e %o0e (%a)( $#e,e" Cu0-a #e s)varala*ka s-aga %u&kar,a" Cu0-o #e o+lo@e-#e" To '-a%o" Al( -e '-a%o $a sva s)varala*ka s-aga %u&kar,a +o)#e*e o$ 0e-e" Kako s va-#ske, 2('(*ke s)ra-e : 'a ,(l#eve ra@a-#a $#e,e %u&kara, o+lo@u#e 0e-u, usa@u#e u -#u 'a*e)ak -ovog 0(vo)a, )ako s u-u)ra&-#e, $u/ov-e s)ra-e, 0e-a o+lo@u#e %u&kar,a, usa@u#e u -#ega 'a*e)ak -ov(/ ($e#a" H #e$-o# k-#(0(,( o ?+()a-#u s+olova>, ko#a #e +r(vukla +a0-#u u C#e%a*ko#, #e$-a -#e%a*ka s+(sa)el#(,a ?+r('-a#e> $a #e +o$ru*#e $#ela)-os)( 0e-e posve dru ai"e o$ +o$ru*#a $#ela)-os)( %u&kar,a, +r('-a#e $a ?0e-a -(#e (su&(la -()( #e$-u %o*varu, -(#e -asl(kala -()( #e$-u sl(ku o ko#o# .( vr(#e$(lo govor()(> : ( 'a/)(#eva 'a 0e-e ?+ravo $a (%a#u $#e,u>, +ravo ko#e #o# #e ,(v(l('a,(#a o$u'ela" To #e +r(l(*-o uo.(*a#e-o gle$(&)e" A &)o ako #e ena (su&(la sve %o*vare ko#e su (ka$a .(le (su&e-e, -asl(kala sve sl(ke o ko#(%a #e vr(#e$-o govor()(B 3akako, -()ko 0e-( -e o$u'(%a +ravo $a (%a $#e,u" Al( 'a&)o #o# o$u'(%a)( -#e'(-u ulogu u s)varala&)vu %u&kar,aB Ta mu#kara) radi za enu, zbo ene i pod ut"e)a"em ene" Iena se oitu"e u n"e ovu stvarala#tvu$
Sve ($e#-o, sve (-)u()(v-o s)varala&)vo *ov#e*a-s)va re'ul)a) #e e-erg(#e ko#a +o)#e*e (' e%o,(#a l#u.av(" I$e#-o s)varala&)vo %u&kar,a +o)#e*e o$ 0e-e" I$e#-o s)varala&)vo 0e-e +o)#e*e o$ %u&kar,a" Be' )e ra'%#e-e e%o,(#a stvarala#tvo #e -e%ogu1e" Mogu1e #e sa%o ?o$ga#a-#e )u@e $#e,e>" Po$ ?($e#-(% s)varala&)vo%> +o$ra'u%(#eva% svako s)varala&)vo u ko#e% se s)vara (l( os)varu#e ide"a. S)varala&)vo +aleol()skog *ov#eka, ko#( #e se.( ('ra@(vao ka%e-u s#ek(ru, .(lo #e ide"no s)varala&)vo, ( ('a )og s)varala&)va .e'uv#e)-o #e s)a#ala 0e-a" :&er)&ez la (emme* To -a*elo val#a +r(%#e-#(va)( -e sa%o -a ra'o)kr(va-#e 'lo$#ela, ve1 ( -a svu -a&u kul)uru ko#u #e ('gra$(o %u&kara, ' dakle, ena. H s)varala&)vu svake e+o/e %o0e se -a1( )rag u)#e,a#a ene odre2ene epo&e. *ovi"est kulture "e 4povi"est l"ubavi5$ Mu&kara, ( 0e-a %ora#u se %e@uso.-o $o+u-#ava)( ( ide"no +o)(,a)(, *(%e 'a#e$-o +os)a#u skladan ov"ek, %o1a- stvarati ivot$ S)oga, s +s(/olo&kog gle$(&)a, skladan brak #e sa%o o-a# u ko#e%u se o.#e s)ra-e %e@uso.-o o+lo$u#u, ponavl"a"u!i u okviru osobno ivota me2usobno d"elovan"e dvi"u polovina l"udsko roda$ I vrlo #e lako %ogu1e $a )a# skla$-( .rak ( +os)o#( sa%o me2u spolovima, uzetima u )"elini, +r(kr(va#u1( ( o+rav$ava#u1( svo#(% skla$o% v#ero#a)-o -e('.#e0-( -eskla$ %e@u l#u$(%a, %ogu1 sa%o u +o#e$(-(% )re-u,(%a" Mu&kara, *e'-e 'a 0e-o% -e ra'%(&l#a#u1( o $#e,(, o)ra0( u0()ak (l( .#e0( o$ sa%o1e" H svako% slu*a#u, o-
)ra0( -e&)o za sebe. I 0e-a )ako@er )ra0( ?sre1u> za sebe. 3#e,a kao $a $ola'e sa%a o$ se.e" Is)o #e ( s ($e#a%a ko#e .u$( 0e-a" O-a u %u&kar,u ra@a ($e#e, -o )o uo+1e -e '-a*( $a o-a -e&)o sv#es-o $a#e (l( /o1e $a)(" O-a )ako@er %o0e )ra0()( sa%o vlas)()( u0()ak, u'(%a)( %u&kar,a 'a se.e, 'a svo#u 0el#u, 'a svo# os#e1a#, i samim tim davati ivot novim ide"ama$ A %o0e .a& -(&)a -e )ra0()(, *ak ( -e '-a)(, -e v($#e)( %u&kar,a, +ro1( %(%o -#ega ( -e o+a'()( ga, ( sa%(% svo#(% +os)o#a-#e% o+lo$()( -#egovu %a&)u 'a sav 0(vo)" Beskra#-o su ra'l(*()( -a*(-( o+lo$ava-#a $u/a" Ka$&)o #e 'a )o +o)re.-o u0(va-#e, sva l#e+o)a l#u.av(, ka$&)o .ol, #aka ( $u.oka, &)o +ro$(re $o $-a $u&e" Ka)ka$ #e +o)re.a- 'lo*(-, o$r(,a-#e, 0r)va" Po-eka$ #e $ovol#-a s(l/ue)a kra# +ro'ora" O.r(s l(ka (l( slu*a#-( +ogle$ &)o ga ra'%(#e-e -e+o'-a)( +rola'-(,(" To '-a +oe'(#a" O-a '-a vri"ednost o-oga &)o #e .(lo ( ono a #to ni"e bilo u (-u/ '%. Ako #e ro@e-#e ($e#e sv#e)lo &)o ('v(re (' l#u.av(, o-$a )o sv#e)lo ('v(re (' veliko plamena. I u )o% s)al-o% +la%e-u, u ko#e% gor( sve *ov#e*a-s)vo ( sav sv(#e), s)vara#u se, o+le%e-#u#u sve s-age l#u$skog $u/a ( ge-(#a" Aske)ska -ag-u1a os)av(la su vrlo $u.ok( )rag -a -a&e% o$-osu +re%a l#u.av( ( %oralu" M( uo+1e -e %o0e%o 'a%(sl()( -easke)sk( %oral" Il( +o)+u-a o$su)-os) svakog %orala, (l( %oral +ro)(v 0(vo)a" H '.(l#(, $akako, )o #e -a#ga$-(#a la0 ko#o% #e o.%a-#(va-o *ov#e*a-s)vo" Moral ko#( #e +ro)(v 0(vo)a v($( u l#u.av( sa%o $(%" Co %( *ak ( (' 2('(ke '-a%o $a #e dim rezultat nepotpuno sa or"evan"a$
Pla%e- u ko#e%u gor( *ov#e*a-s)vo plamen -e ivota, +la%e- v"eno obnavl"an"a. Moral(s)( .( sa 'a$ovol#s)vo% ugas(l( )a# +la%e- s ko#(% -e '-a#u &)o $a ra$e, ko#( -aru&ava re$ u -#(/ovu sv(#e)u ( ko#ega se o-( .o#e #er os#e1a#u -#egovu s-agu ( %o1" O-( +u&u -a -#ega -e s/va1a#u1( $a #e )o poetak sve a. Bo0a-s)vo ko#e su s)ar( -aro$( &)oval( u l(ku 0un)a i -#egov(/ zraka i u l(ku 0gnja. Z.og )oga sa%o u%#e)-os) %o0e govor()( o l#u.av(" C(&)a -(#e ,(-(*-(#e ( gru.l#e o$ /la$-og %oral('(ra-#a ko#e u l#u.av( v($( ri"e& i po&otu. Pr(%#er(,e, kakva se %rska la0 kr(#e u sv(% %oral(s)(*k(% ras+rava%a ?Kreu)'erove so-a)e> ( ?Pogovora>" ?H+()a#)e *(s)u -ev(-u $#evo#ku (l( $(#e)e ( o-( 1e va% re1( $a #e )o adno i sramotno, ?sa%a #e +r(ro$a ure$(la )ako $a to .u$e %rsko ( I sra%o)-o>" A)o toB Kako 1e)e $#e)e)u o.#as-()( o *e%u #e r(#e*B O-o -e %o0e o$govor()( -a +()a-#e ?Pogovora>, a -e %o0e 'a)o &)o n"e a to ne treba pitati. R(#e*( -e ('ra0ava#u e%o,(#e, a )u se ra$( o emo)i"ama. Ce %o0e se odrezati u-u)ra&-#a s)ra-a o$ va-#ske ( +()a)( o va-#sko# .e' o.'(ra -a u-u)ra&-#u" Kako o.#as-()( $#e)e)u o *e%u ga +()a#uB Sve &)o se %o0e ura$()( )o #e o+(sa)( gru.(% a-a)o%sk(% ( 2('(olo: &k(% )er%(-(%a ('va-#sku 2('(*ku s)ra-u l#u.av(" Co u-u)ra&-#a, +s(/olo&ka, emo)ionalna os)a) 1e 'a)vore-a a u+ravo u -#o# #e .()" Ako glu/( o+(su#e lasovir i ka0e $a #e )o ?,r-( sa-$uk> -a )r( -oge ko#( se s #e$-e s)ra-e o)vara ( +o -#e%u u$ara +rs)(%a, )o -e1e .()( )o*a- o+(s" Anatomski i (iziolo#ki termini, kao i sve na svi"etu,
neop&odni su i na svome m"estu u udbeni)ima i na predavan"ima anatomi"e i (iziolo i"e/ ali oni nisu prikladni za odre2ivan"e estetike i etike naravi l"ubavi$ Tu su oni rubi i nepotrebni i, #to "e na"vani"e, neistiniti$ %ar se tim terminima moe opisati ono o emu "e zapravo ri"e6 %ar !e oni preni"eti misli i os"e!a"e #to se "avl"a"u u l"udi kad i& dotakne l"ubav6 %ar !e oni preni"eti prom"enu ritma, os"e!a"a i ukusa ivota6 I zar zbo ti& van"ski& in"eni)a l"udi ore u neu asivom plamenu6 @an"ska strana l"ubavi samo "e okret kl"ua u bravi""" Pa-$or(-e ku)(#e" Kako )o o.#as-()( $#e)e)uB Um"etnost to moe ob"asniti$ Ali ne anatomi"a, ne (iziolo i"a i ne dvodimenzionalni moral$$$ Opis l"ubavi kakav da"e um"etnost, nikome se ne!e uiniti odvratnim i sramotnim$ 0amo um"etnost moe uvesti u arobni svi"et emo)i"a, ona niko a ne moe uvri"editi$ C(sa% slu*a#-o -a'vao )inikim %oral('a% ko#( u l#u.av( v($( sa%o #e$a- ,(l# ko#( val#a &)o +r(#e +os)(1( .e' o.'(ra -a os)alo" M(-('a% se -e ('ra0ava sa%o u ra'vra)u" Pos)o#( ( ?,(-(*-( aske)('a%>, .a& kao &)o +os)o#( ( ,(-(*-( ra'vra)" M(-('a% #e +s(/olog(#a $vo$(%e-'(o-al-og .(1a" Pas 4K=-os, (' *ega #e -as)ala r(#e* ,(-('a%9 ( #es) $vo$(%e-'(o-al-o .(1e" 'vodimenzionalni moral "e )iniki moral$ On vidi samo van"sku stranu po"ava$ Unutra#n"a strana, ona strana d"e nasta"u os"e!a"i, d"e se ra2a"u ide"e, za dvodimenzionalni moral "e samo neki slua"ni dodatak (iziolo#kom ivotu$
Za-(%l#(ve s)var( govor( N$ @$ Rozanov u kn"izi 4="udi m"eseeva sv"etla5$ I$e#a gre&-os)( l#u.av(, ($e#a ?-e$ol(*-os)(>, aske)('%a, +o -#egovu #e %-(#e-#u +o)ekla (' spolne izopaenosti, (' /er%a2ro$()('%a, (' ?0e-sko%u&s)va> ( (' ?%u&ko0e-s)va>" Pr( *e%u se /er%a2ro$()('a% uo+1e -e %ora ('ra0ava)( 2('(*k(, ve1 sa%o +s(/(*k(, $u&ev-o" 0odoma ra2a ide"u da "e I"ubav ri"e&, ka0e o-" Za+ravo, &)o #e /er%a2ro$()('a% +s(/olo&k(B 4Tantalove muke5, ka0e Ro'a-ov, 4sve "e u sebi i nedostino$ 0l"ede!a etapa "e mrn"a prema tom nedostinim, stra& pred n"im, mistika strava . stvara se 5prl"av#tina4$5 3akako, val#a u+o'or()( $a aske)('a% -e %ora +o)#e,a)( (' ('o+a*e-os)(" Co, u )o% slu*a#u )o -e1e .()( ratoborni asketizam. To -e1e .()( aske)('a% ko#( u 0(vo)u v($( prl"av#tinu$ A $a u ($e#( prl"av#tine, u ($e#( sramotno i odvratno (%a vrlo %-ogo ('o+a*e-os)(, u )o%e #e g" Ro'a-ov +osve u +ravu" K-#(ga C" V" Ro'a-ova 'a-(%l#(va #e u %-ogo% +ogle$u, +re%$a o.(l#e ?2('(olo&k(/> ( ?a-a)o%sk(/> +o#e$(-os)( s%e)a#u ra'u%(#eva-#u os-ov-e %(sl(" *o raspoloen"u ona ima mno o za"edniko s 4@latima trave5 @$ Jit&mana$
Ni znanstveni materi"alizam ni asketski moralizam ne s&va!a"u veliku tra edi"u l"ubavi$ To #e +o$ru*#e u ko#e%u se *ov#eku +o-a#v(&e *(-( $a 0(v( 'a sebe, 'a svo" os#e), 'a svo" os#e1a#" A u+ravo )u, u )o% +o$ru*#u, o- +o-a#%a-#e 0(v( za sebe. O- #e )u
sa%o vo$(*, sre$s)vo 'a o*()ova-#e s-aga &)o kro' -#ega s)ru#e, sre$s)vo 'a o*()ova-#e budu!nosti$ Iel#a 'a l#u.avl#u #e nei"a el"a za ivotom. H svo#o# -ev#ero#a)-o# sl#e+o1( l#u$( %(sle $a su )o -#(/ove vlas)()e 0el#e" Ce%a )oga &)o *ov#ek -e .( 0r)vovao l"ubavi. I -e%a *ov#eka ko#( #e o$ l#u.av( $o.(o -e&)o za sebe. H+ravo ka$a se *ov#eku *(-( $a $o.(va -e&)o 'a se.e, opona"man"e dobiva za sebe$ A ka$a %u se *(-( $a -a#v(&e slu0( se.( ( svo#e% u0()ku, 'a+ravo -a#v(&e slu0( nepoznatom dru ome$ H)#e,a# 0e-e -a $u&u %u&kar,a ( %u&kar,a -a $u&u 0e-e -al(k #e -a u)#e,a# +r(ro$e -a *ov#eka" Tu $#elu#e susre) s (s)o% )a#-o%" Ca (s)( #e -a*(- )a#-a +r(vla*-a ( -a (s)( se -a*(- o-a -a#v(&e os#e1a u nepoznatom, u novom. Ce%ogu1e #u #e o.u/va)()( (l( ('ra'()( r(#e*(%a" Fa)a%orga-a uv(#ek os)a#e u $al#(-(, -a o.'oru, ( ra'(grava %a&)u" Ce %o0e%o #o# +r(1(" Kako #o# se +r(.l(0ava%o, o-a se u$al#ava +o+u) ,r)e o.'ora" Al( *ov#eka ('a'(va#u 'a)vore-a vra)a ( o- (/ o)vor(, 'a -#(%a o$%a/ (skrsava#u $ruga, o+e) 'a)vore-a" S#e-a kl('( ( ($e -a+r(#e$" Co, u +o)#er( 'a )o% 2a)a%orga-o%, 'a )o% s#e-o%, ne#to se stvara$ H )o%e #e )a#-a vel(ke 0r)ve ko#u *ov#ek +r(-os( l#u.av(" On ide u vatru i iz ara slue!i neemu #to ne pozna, a misli da slui svome uitku$ Okru0e-( s%o -ek(% vel(k(% 0(vo)o% ko#( -e v($(%o, a -#egov s%o $(o" Ka$&)o ga, +o+u) .l(#eska, os#e)(%o, ka$&)o, +ak, 'a.oravl#a%o ( s%a)ra%o '.(l#sk(% ( +rav(% svo" 0(vo)" Z-a*a#-( +oku&a# $a se +r(ka0e -a& o$-os +re%a ?-ou%e-al-o% sv(#e)u>, +re%a )o%e ?v(&e% 0(vo)u> #e *uve-( ?3(#alog o &+(l#(> u VII" k-#('( Pla)o-ove 'rave.
?Pre$o*( -a(%e se.(, $a l#u$( 0(ve u +o$'e%-o# &+(l#(, ko#a (%a $ug ula', o)vore- +re%a sv(#e)luN $a su l#u$( u -#o# o$%ala s okov(%a -a -oga%a ( vra)u )ako, $a os)a#u -a (s)o% %#es)u ( $a gle$a#u sa%o +re$a se, )e glavu ra$( okova -e %ogu -aokolo okre)a)(, a sv(#e)lo (% og-#a gor( o$o'go ( ('$aleka -#(%a 'a le@(%aN %e@u og-#e% ( su0-#ev(%a 'a%(sl( +u) gore, a u'a -# '($, kao &)o *aro.-#a,( s)o#e +re$ gle$ao,(%a ('a ogra$e, +reko ko#e +oka'u#u svo#e sl#e+ar(#e" : Pre$o*u#e% s(" Pre$o*( s(, $akle, u' )a# '($ l#u$e, ko#( -ose svakakve s+rave, &)o ('-a$ '($a ('v(ru#u, k(+ove, $ruge 0(vo)(-#e ka%e-e, $rve-e ( svako#ako ('ra@e-eN ( kako #e +r(ro$-o, $a #e$-( -os(o,( govore a $rug( $a &u)e" : Gu$-u sl(ku vel(& ( *u$-e su0-#eve" Cal(k -a -asR Jer %(sl(& l( -a#+r(#e, $a .( su0-#( o$ se.e sa%(/ ( #e$a- o$ $rugoga &)o $rugo v($#el( os(% s#e-a, &)o .( o$ og-#a +a$ale -a s)(#e-u +e1(-e +re$ -#(%aB : Ta kako, ako .( +r(s(l#e-( .(l( ,(#el( 0(vo) $r0a)( glavu -e+o%(*-oB A &)o .( v($#el( o$ +re$%e)a, ko#( .( se %(%o -os(l(B Zar -e .( (s)oB : 3a&)o" Ako .( se $akle %ogl( %e@u so.o% ra'govara)(, %(sl(&, $a s#e-e, ko#e .( v($#el(, -e .( o.(*aval( 'va)( #e$-ako kao ( +rave +re$%e)eB : Be' su%-#e" A)o $al#e, ako .( u )a%-(,( o$ su+ro)-e s)ra-e o$#ek(valo, ka$ .( ko#( o$ +rola'-(ka +rogovor(o, %(sl(&, $a .( o-( $r0al(, $a -e)ko $rug( govor(, a -e s#e-a, ko#a .( %(%o +rola'(laB : Za(s)a -e %(sl(%"
Sasv(% .( $akle )akv( l#u$( $r0al(, $a -(&)a $rugo -(#e (s)(-a -ego s#e-e +re$%e)aB : Veo%a -u0-o" Gle$a# $akle, &)o .( (% se $es(lo, ka$ .( se )oga ('.av(l(, o$.a,(l( okove ( ('l(#e*(l( lu$os)(, ako .( (% se +r(ro$-o ovako )o $oga@alo" 1ad bi ko"i bio odvezan i prisil"en iznenada ustati, okretati vrat, stupati i ledati ore prema svi"etlu, os"e!ao bi kod sve a to a bol i radi blistan"a svi"etla ne bi mo ao spoznati ono, od e a "e do tada vidio s"enu . #to bi, misli#, rekao, ako bi mu tko ovorio, da "e tada ledao tlapn"e, a sad da bol"e vidi, budu!i ne#to blie bitku i okrenut prema predmetima, u ko"ima "e vi#e bitka, i ako bi mu onda sve, #to bi mimo prolazilo, pokazivao i pitan"ima silio da od ovara, #to "e6 Misli#, da ne bi bio u zabuni i mislio, da "e istiniti"e ono, #to "e dotada vidio ne o ono, #to mu se sada pokazu"e6 : Ku$(ka%o" 3to ne, i ako bi a se sililo, da leda u samo svi"etlo, bol"ele bi a oi, b"eao bi i okretao se prema onome, #to moe ledati i mislio bi, da "e to zaista "asni"e od ono a, #to bi mu se pokazivalo6 : 3a, )ako" A ako .( ga vukao )ko s(lo% o$a-le -erav-(% ( s)r%(% u'lasko% ( -e .( +us)(o, +r(#e -ego .( ga ('vukao $o su-*a-oga sv(#e)la, 'ar se -e .( ko$ )og -a%u*(o ( I#u)(o, &)o ga se vu*e, ( ka$ .( ve1 $o&ao -a sv(#e)lo, 'a.l(#e&)e-(% o*(%a -e .( %ogao v($#e)( -(&)a o$ o-oga, *e%u sa$a vel(%o, $a #e (s)(-()oB : Ta -e .(, ka$ .( )o .(lo ('-e-a$a" 'akle bi mu, mislim, trebalo priuiti se, ako bi &tio vid"eti predmete ore$ I na"pri"e bi na"lak#e opaao s"ene, zatim u vodi slike l"udske i ostale, posli"e pak same predmete$ Iza to a bi lak#e promotrio no!u
stvari na nebu i samo nebo, po leda"u!i u svi"etlo zvi"ezda i m"ese)a, ne oli dan"u sun)e i sunano svi"etlo$ : Kako -eR Napokon bi dakle, mislim, mo ao vid"eti i o ledati sun)e, kakvo "e, ne slike n"e ove u vodi i na tu2em m"estu, ne o sun)e samo po sebi i na svo"em m"estu u puno" stvarnosti$ : Carav-o" I 'a)(% .( ve1 o -#e%u 'akl#u*(vao, $a o-o $a#e go$(&)a ( go$(-e, $a sve u+ravl#a -a v($l#(vo% sv(#e)u ( $a #e -ek( -a*(- u'rok sve%u o-o%e, &)o #e v($l#(vo" : O*()o .( +osl(#e o-oga -a )o $o&ao" A)o o-$a, kad bi se s"e!ao staro a stana, mudrosti ond"e i tada#n"i& supatnika, misli#, da ne bi sebe drao sretnim radi te prom"ene, a one alio6 : I )e kako" A ako "e tamo imao kakve asti i po&vale od dru i& i poasti ona", ko"i "e na"o#tri"e vidio s"ene, ko"e su mimo prolazile i ko"i "e na"bol"e pamtio, #to "e obiavalo prolaziti pri"e, kasni"e i za"edno, te bi onda iz to a na"vrsni"e po a2ao ono, #to !e se desiti, misli#, da bi el"an bio to a i zavidan radi asti i vlasti me2u onima6 Ili bi mu se do odilo prema ;omerovim ri"eima, te bi ivo volio kao teak sluiti dru ome ov"eku siroma#nu i bio #to od radi"e podnio, ne o da bi onako morao misliti i iv"eti6 : Ja %(sl(% )ako, $a .( vol(o sve +o$-os()( -ego o-ako 0(v#e)(" I ovo $akle u'%( -a u%" Ako bi takav opet si#ao i na isto m"esto s"edao, zar mu ne bi oi bile pune mraka, do#av#i iznenada sa sun)a6 : I )e kako"
A ako bi mu onda opet trebalo prepiru!i se s onim v"enim sun"evima prosu2ivati one s"ene, dok "e "o# zabli"e#ten, pri"e ne o se oi ustale . a to vri"eme privikivan"a ne bi bilo ba# kratko .zar mu se ne bi ismi"ali, i zar se ne bi o n"emu ovorilo, da se ore uspeo samo zato, da se vrati s pokvarenim oima, te da ni"e vri"edno ni ku#ati ore i!i6 I ako bi kako mo li dobiti u ruke ono a, ko"i bi i& &tio otkivati i ore voditi, zar a ne bi i ubili6 : Za(s)a .(" 3akle, %(l( Glauko-e : reko/ #a : tu )i"elu sliku treba nadovezati na pre2a#n"e prikazivan"e pa ispore2ivati svi"et, #to se preko vida ukazu"e, sa stanom u tamni)i/ svi"etlo o n"a u n"o" s d"elovan"em sun)a/ a ako uspon ore i ledan"e predmeta tamo ore uzima# kao uzlazak du#e u misaoni kra", ne!e# proma#iti ono #to mislim, kad ve! to eli# uti$$$ 'eder dakle, pomisli i ovo, te se ne zaudi, #to oni, ko"i ovamo do2u, ne !e da se brinu za l"udske poslove, ne o n"i&ove du#e uvi"ek tee da borave ore$ $ $ 3to dal"e/ misli#, da "e nekako udno, ako se tko od boansko a ledan"a svrati na l"udska zla, te se pri tom dri nespretno i ini vrlo smi"e#an6 $ $ $ : C(#e -(kako *u$-o" Ali, ako bi tko imao pameti, s"e!ao bi se, da oi dvo"ako i iz dva uzroka imadu smetn"e/ kad prelaze iz svi"etla u mrak i iz mraka u svi"etlo" A ako bi mislio, da se to isto do a2a du#i, ne bi se nerazumno smi"ao, ako bi ko"u du#u vidio smetenu i nesposobnu ne#to vid"eti, ne o bi razmotrio, "e li zbun"ena zato #to se "o# ni"e navikla na tamu, budu!i da "e do#la iz sv"etli"e a ivota, ili "e do#la iz
ve!e neukosti u sv"etli"i kra" te se napunila "asni"e a s"a"a$ I )ako .( (s)o% #e$-u $u&u ra$( u$esa ( 0(vo)a -a'vao sre)-o%, a $rugu .( +o0al(o, ( ako .( #o# se /)(o s%(#a)(, %a-#e .( %u s%(#e/ .(o s%(#e&a- -ego ko$ o-e $u&e, ko#a #e $o&la o$o'go (' sv(#e)la" ?4Pla)o-, 'rava K 'ravnik, Zagre., Ma)(,a /rva)ska, 1 8<, s)r" <T :<UPN +reveo Vel#ko Gor)a- ( Mar)(Ku'%(19">
POGLAVLJE DIV
:eno!en (n % nou!en (n st* n )o'-ek . 4>o'-ek o se/%5. 3 ko spozn -e!o unut* #n-u st* nu )o'-ek $ Mo6e!o (% zn t% z posto- n-e s'%-est% u u'-et%! p*osto* ko-% n%-e n (o. n n #e!u$ Moz k % s'%-est. Je0%nst'o s'%-et . Lo.%)k ne!o.u,nost %sto0o/no. posto- n- 0u+ % ! te*%-e. I(% -e s'e 0u+" %(% -e s'e ! te*%- . R zu!ske % ne* zu!ske * 0n-e u p*%*o0% % u 6%'otu )o'-ek . Mo.u (% * zu!ske * 0n-e posto- t% n po*e0o s ne* zu!sk%!$ S'%-et k o s(u) -no st'o*en !e+ n%)k %.* )k . Ne!o.u,nost s'%-est% u !e+ n%)ko! s'e!%*u. Ne!o.u,nost !e+ n%)nost% ko s'%-est posto-%. Inte*1e*en&%-e (-u0ske s'%-est% s !e+ n%)k%! s st 'o!. S'%-est% 0*u.%+ p*es-ek s'%-et . 3 ko z n-%+ !o6e!o zn t%$ est 0%!enz%- . 3 nt o 0u+o'%! . Sp%noz o spozn -% ne'%0(-%'o. s'%-et . Nu6nost 0 se %nte(ektu (no o0*e0% #to -e !o.u,e" #to ne!o.u,e u nou!en (no! s'%-etu.
?<ov"ek5 nosi u sebi sve tri spomenute vrste po"ava$ 4<ov"ekom5 nazivamo odre2eni sklop (iziki& po"ava, po"ava ivota i po"ava svi"esti$ Po#ave sv(#es)( os#e1a%o, 1u)(%o ( sv#es-( s%o (/ u sebi, +o#ave 0(vo)a ( 2('(*ke +o#ave 'a%#e1u#e%o ( o -#(%a 'akl#u*u#e%o -a )e%el#u (skus)va" Tu2e +o#ave sv(#es)(, )#" %(sl(, os#e1a#e, 0el#e $rugog *ov#eka %( -e os#e1a%o, ve1 o -#(/ovu +os)o#a-#u 'akl#u*u#e%o -a )e%el#u -#egov(/ r(#e*( ( a-alog(#e sa so.o%" Z-a%o $a -a&(% +os)u+,(%a +re)/o$e o$re@e-e %(sl( ( os#e1a#(" Ka$a (s)e +os)u+ke uo*(%o ko$ $rugoga, 'akl#u*u#e%o $a #e o%(sl(o ( os#e1ao (s)o &)o ( %(" A-alog(#a sa so.o% #e$(-( -a% #e kr()er(# ( %e)o$a +rosu@(va-#a ( 'akl#u*(va-#a o +o#ava%a sv(#es)( $rug(/ l#u$(, ukol(ko -e %o0e%o o+1()( s -#(%a (l( -e 0el(%o v#erova)( o-o%e &)o -a% sa%( ka0u o se.(" Pre)+os)av(%o $a 0(v(%o %e@u l#u$(%a .e' %ogu1-os)( ko%u-(,(ra-#a s -#(%a ( 'akl#u*(va-#a +o a-alog(#(" H )o% slu*a#u .(o .(/ okru0e- +okre)-(% ( ak)(v-(% au)o%a)(%a ko#(/ .( %( s%(sao, '-a*e-#e ( u'ro,( -#(/ove ak)(v-os)( .(l( +o)+u-o -e#as-(" Mo0$a .(/ -#(/ove ak)(v-os)( o.#a&-#avao ?%olekular-(% g(.a-#e%>, ?+la-e)ar-(% u)#e,a#e%>, ?s+(r()('%o%>, ?slu*a#-o&1u>, (l( -esv#es-(% sklo+o% u'roka, -o u svakom slua"u u pozadini ti& aktivnosti ne bi& mo ao vid"eti svi"est$ O +os)o#a-#u 5du#e5 o+1e-()o %ogu su$()( sa%o +o a-alog(#( sa sa%(% so.o%" Z-a% $a su -eke +o#ave u %e-( +ove'a-e s +os#e$ova-#e% $u&e" Ka$a ko$ $rugog *ov#eka v($(% (s)e +o#ave, 'akl#u*u#e% $a ( o(%a $u&u 4+o$ra'u%(#eva#u1( +o$ ?$u&o%> sku+ +o#ava sv(#es)(9" Co, #a se -e %ogu izravno uv#er()( u +os)o#a-#e $u&e $rugog *ov#eka" Prou*ava#u1( *ov#eka sa%o
('va-a, #a sa% u o$-osu +re%a -#e%u )o*-o u (s)o% +olo0a#u u ko#e%u, prema 1antu, %( s)o#(%o u o$-osu -a okol-( sv(#e)" M( '-a%o sa%o -a& -a*(- 'a%#e1(va-#a sv(#e)a" 0vi"et o sebi %( -e +o'-a%o" 3akle, 'a u+o'-ava-#e ov"eka o sebi ?t"$ n"e ova unutra#n"e ivota& (%a%o $va -a*(-a : analo i"a sa sobom i o+1e-#e s -#(%, razm"ena misli. Be' )oga *ov#ek #e 'a -as sa%o po"ava, +okre)-( au)o%a) 42e-o%e-9" Noumenon *ov#eka #e -#egov +s(/olo&k( 0(vo) ( sve &)o )a# 0(vo) sa$r0(N sve o-o sa *(%e o- *ov#eka +ove'u#e" H ?*ov#eku> su 'a -as o)vore-a o.a sv(#e)a, +re%$a #e -ou%e-al-( o)vore- %alo ( sla.o, #er ga %( 'a%#e1u#e%o +reko 2e-o%e-al-og" Noumenalno znai po"ml"eno umom i karakteristina znaa"ka stvari noumenalno svi"eta "est u in"eni)i da se one ne mo u zam"e!ivati na isti nain kao stvari (enomenalno svi"eta$ Mo0e%o u%ova)( o +os)o#a-#u s)var( -ou%e-al-og sv(#e)a, $oku*()( u' +o%o1 'akl#u*(va-#a, o)kr(va)( +o a-alog(#(, %o0e%o (/ os#e1a)(, ula'()( u -eku vrs)u ko%u-(ka,(#e s -#(%a, al( (/ ne moemo vid"eti, uti, opipati, izm"eriti, (oto ra(irati, ra#laniti na kemi"ske elemente ili na bro" vibra)i"a" Noumenalni svi"et ili svi"et uzroka za nas "e svi"et meta(iziki& in"eni)a$ 0vi"est sa sv(% svo#(% 2u-k,(#a%a ( sa$r0a#e% : %(sl(%a, os#e1a#(%a, 0el#a%a, vol#o% :+r(+a$a %e)a2('(*ko% sv(#e)u" C()( #e$a- ele%e-) sv(#es)( -e %o0e%o 'a%(#e)()( ob"ektivno.
Emo)i"u -e %o0e%o v($#e)( kao &)o -e %o0e%o v($#e)( vri"ednost nov)a. Mo0e%o v($#e)( &)o -a -ov,u +(&e, al( n"e ovu vri"ednost -(ka$a -e1e%o v($#e)(" Misao se -e %o0e 2o)ogra2(ra)( kao &)o se -e %o0e 'a%(sl()( u .o,( ?eg(+a)sku )%(-u>" M(sl()( $ruga*(#e, eks+er(%e-)(ra)( s 2o)ogra2(ra-#e% %(sl( '-a*( #e$-os)av-o -e '-a)( log(*k( %(sl()(" Ca gra%o2o-sko# +lo*( su .ra'$e, (s+u+*e-#a ( u$u.l#e-#a, al( nema zvukova. H'alu$-o #e $r0a)( kra# u/a gra%o2o-sku +lo*u s -a$o% $a 1e se -e&)o uti$ 0 ta dva svi"eta u sebi 4ov"ek5 nam da"e mo u!nost da s&vatimo me2usobni odnos ti& dva"u sv"etova u itavo" prirodi$ Ve1 s%o 'akl#u*(l( $a se noumenon s)var( sas)o#( u n"ezino" (unk)i"i u $rugo# s2er(, u -#e'(-u '-a*e-#u ko#e #e -era'u%l#(vo u o$re@e-o% +res#eku sv(#e)a" Za)(% s%o $o&l( $o 'akl#u*ka $a .ro# '-a*e-#a (s)e s)var( u ra'l(*()(% +res#e,(%a sv(#e)a %ora .()( .esko-a*-o vel(k ( .esko-a*-o ra'l(*(), $a svaka s)var %ora .()( vlas)()a su+ro)-os), vra1a)( se +o-ovo -a +o*e)ak 4s -a&e )o*ke gle$(&)a9 ()$", ()$", .esko-a*-o se &(r()( ( +o-ovo su0ava)( ()$" Mora%o 'a+a%)()( $a ($e#a ( +o#ava -(su razliite stvari, ve1 sa%o ra'l(*()( v($ov( "edne i iste s)var(" Pr( *e%u #e svaka +o#ava konani izraz nee beskonano u s2er( -a&e 'a%#e$.e +osre$s)vo% os#e)(l-(/ orga-a" S -a&eg gle$(&)a (s)o )ako %o0e%o re1( $a se -eka +o#ava (l( -eka gru+a +o#ava s -ou%e-al-og as+ek)a ('ra0ava sv(#e&1u o -eko% beskonanom i beskonano raznolikom bivstvu, (l( $a se .esko-a*-a ( .esko-a*-o ra'-ol(ka sv(#es) ('ra0ava 'a -as -eko% o$re@e-o% +o#avo%"
Po#ava #e )ro$(%e-'(o-al-( ('ra' o$re@e-og -ou%e-o-a" Tro$(%e-'(o-al-os) ov(s( o )ro$(%e-'(o-al-(% o.l(,(%a -a&e 'a%#e$.e, (l(, #e$-os)av-(#e, o -a&e% %o'gu, 0(v,(%a, o*(%a ( vr/ov(%a +rs)(#u" Utvrdili smo da "e 4ov"ekov5 noumenon psi&iki ivot, da "e upravo u du&u r"e#en"e (unk)i"a i znaen"a ov"eka ko"i su nerazumI"ivi izvana$ A)o #e *ov#ekov +s(/(*k( 0(vo) ako -e -#egova 2u-k,(#a, -es+o'-a)l#(va u )ro$(%e-'(o-al-o% +res#eku sv(#e)aB 3o(s)a, ako +oku&a%o sv(% -a%a $os)u+-(% sre$s)v(%a, o.#ek)(v-o, ('va-a, +rou*()( ( +ro%o)r()( *ov#eka, nikada -e1e%o o)kr()( -#egov +s(/(*k( 0(vo) -()( o$re$()( 2u-k,(#u ra'u%a" Prvo %ora%o spoznati posto"an"e vlastito psi&iko ivota, 'a)(% 'a+o*e)( ra'govor 4u' +o%o1 '-akova, ges)a, r(#e*(9 s $rug(% *ov#eko%, 'a+o*e)( s -#(%e razm"enu misli i -a )e%el#u -#egov(/ o$govora 'akl#u*()( $a o- +os#e$u#e o-o &)o ( %(N (l( (s)( 'akl#u*ak ('ves)( -a )e%el#u va-#sk(/ '-akova 4ra$-#e (s)ov#e)-e -a&(%a u (s)(% okol-os)(%a9" Izravnom metodom o.#ek)(v-og (s+()(va-#a .e' +o%o1( ovora (l( .e' +o%o1( 'akl#u*(va-#a +o analo i"i u $rugo% *ov#eku -e1e%o o)kr()( -(kakav +s(/(*k( 0(vo)" O-o &)o #e -e$os)u+-o ('rav-o# %e)o$( (s+()(va-#a, a posto"i, )o #e noumenalno$ Pre%a )o%e, -e1e%o .()( u s)a-#u o$re$()( 2u-k,(#u ( '-a*e-#e *ov#eka u $rugo% +res#eku sv(#e)a $ol( u sv(#e)u Eukl($ove geo%e)r(#e, ko#( #e #e$(-( +r(s)u+a*a- 'a ?('rav-e %e)o$e (s+()(va-#a>" S)oga s +u-(% +ravo% ?*ov#ekov ra'u%> %o0e%o s%a)ra)( -#egovo% 2u-k,(#o% o +res#eku sv(#e)a ko#( -(#e trodimenzionalni +res#ek u ko#e%u 2u-k,(o-(ra ?*ov#e*#e )(#elo>" Po&)o s%o )o u)vr$(l(, %o0e%o se 'a+()a)(; 'ar -(s%o u +ravu ka$ ('vo$(%o o.r-u)( 'akl#u*ak ( -a%a -e'-a-u
2u-k,(#u ?sv(#e)a> ( ?s)var(> ('va- )ro$(%e-'(o-al-og +res#eka s%a)ra%o nekom vrstom n"i&ova uma$ Ca&e uo.(*a#e-o +o'()(v(s)(*ko gle$(&)e ra'u% s%a)ra (unk)i"om moz a. Be' %o'ga -e %o0e%o 'a%(sl()( %e-)al-( 0(vo)" Ka$a #e M 2 No*0 u 0el(o 'a%(sl()( ?sv#e)sku sv(#es)> 4u 4P * 0oks%! 59 %orao #e re1( $a %( v#ero#a)-o -e %o0e%o .()( s(gur-( $a se -eg$#e u .esko-a*-o% +ros)oru sve%(ra ne ponavl"a u kolosalno" m"eri %st kombina)i"a (iziki& i kemi"ski& elemenata ko"a tvori na# mozak$ To #e vrlo karak)er(s)(*-o ( )(+(*-o 'a ?+o'()(v(s)(*ku '-a-os)>" Ako 0el( 'a%(sl()( ?sv#e)sku sv(#es)>, +o'()(v('a% +rvo %ora 'a%(sl()( divovski mozak. Zar se )u o$#e$-o% -e os#e1a -e&)o o$ $vo$(%e-'(o-al-og +lo&-og sv(#e)aB Za+ravo, ($e#a o $(vovsko% %o'gu -eg$#e ('a 'v(#e'$a +oka'u#e 'a$(vl#u#u1e s(ro%a&)vo ( sla.os) +o'()(v(s)(*ke %(sl(" Ta se %(sao -e %o0e ('vu1( (' uo.(*a#e-og )oka, o-a -e%a kr(la $a +ole)(" Za%(sl(%o $a #e -ek( '-a)(0el#-( 0()el# Euro+e u 16" s)ol#e1u -as)o#ao 'a%(sl()( +r(#evo'-a sre$s)va <!" s)" ( ,r)ao gole%a +o&)a-ska kola vel(*(-e vel(kog svra)(&)a u ko#a #e u+reg-u)o )(su1u ko-#a" B(o .( vrlo .l('u (s)(-(, -o (s)ovre%e-o .eskra#-o $aleko o$ -#e" H -#egovo $o.a, %e@u)(%, ve1 #e .(lo u%ova ko#( su ra$(l( u $o.ro% +rav,u, ve1 se -a'(rala ($e#a +ar-og s)ro#a, ve1 su se +o#av(l( %o$el(" Cor$auova %(sao +o$s#e1a -a o%(l#e-e )eor(#e +o+ular-e 2(lo'o2(#e $a su +la-e)e ( 'v(#e'$e v($l#(vog sv(#e)a sa%o %olekule -ekog vel(kog )(#ela ko#ega #e s(1u&-( $(o ( -a& sve%(r""" ?Mo0$a #e sav sve%(r sa$r0a- u %alo% +rs)u -ekog vel(kog .(1a>, ka0e o.(*-( *ov#ek ka$ ?2(lo'o2(ra>"
?Mo0$a su -a&e %olekule (s)o )ako sv#e)ov(" Mo0$a ( %o# %al( +rs) )ako@er sa$r0( -ekol(ko sve%(raR> I *ov#eka s+o+a$a s)ra/" Takvo ra'%(&l#a-#e #e +o+u) ra'%(&l#a-#a $#evo#*(,e o ko#o# sa% #e$-o% *()ao, %(sl(% u ?T/eoso+/(,al Rev(eK>" 3#evo#*(,a #e s#e$(la kra# ka%(-aN u' -#u #e s+avala %a*ka" ?Ma*ka s+ava>, %(sl(la #e $#evo#*(,a, ?%o0$a u s-u o-a -(#e %a*ka, -ego $#evo#*(,a" A %o0$a "a zapravo uop!e nisam d"evo"i)a, ne o maka i samo u snu vidim da sam d"evo"i)a$ H sl#e$e1e% )re-u)ku ku1o% o$#ek-e %a/-() kr(k ( ro$()el#( $#evo#*(,e )e&ko% su #e %uko% uv#er(l( $a -(#e %a*ka ve1 $#evo#*(,a" Sve )o +oka'u#e $a (ilozo(iran"e za&ti"eva stanovitu v"e#tinu" Na#a misao okruena "e s vrlo mno o sli"epi& uli)a$ I pozitivizam "e sam po sebi sli"epa uli)a$ Ca&a a-al('a +o#ava ( o$-os ko#( s%o u)vr$(l( ('%e@u 2('(*k(/ +o#ava ( +o#ava 0(vo)a ( sv(#es)( $o+u&)a#u -a% posve odre2enu )vr$-#u $a +o#ave sv(#es)( -e %ogu .()( 2u-k,(#a %o'ga, )#" 2u-k,(#a 2('(olo&k(/ ( 2('(*ko:ke%(#sk(/ +o#ava : (l( +o#ava -(0eg re$a" H)vr$(l( s%o $a vi#e -e %o0e .()( 2u-k,(#a nie " A +o$#ela -a v(&e ( -(0e )ako@er se )e%el#( -a +osve '.(l#sko# *(-#e-(,( o ra'l(*()o% +o)e-,(#alu ra'-(/ vrs)a +o#ava : o ra'l(*()o# kol(*(-( skrivene sna e &)o (/ o-e sa$r0e 4(l( oslo.a@a#u9" Ca+osl#e)ku, s +ravo% -a'(va%o vi#ima +o#ave s ve1(% +o)e-,(#alo%, ve1o% skr(ve-o% s-ago%, a niima +o#ave s %a-#(% +o)e-,(#alo%, %a-#o% skr(ve-o% s-ago%" Po#ave 0(vo)a su vi#e u us+ore$.( s 2('(*ko:ke%(#sk(% +o#ava%a 4)o #es), +o#ava%a g(.a-#a9"
Po#ave sv(#es)( su vi#e u us+ore$.( s +o#ava%a 0(vo)a ( +o#ava%a g(.a-#a" Jas-o #e #to %o0e .()( 2u-k,(#o% e a$ Ako -e 0el(%o -a+rav()( gru.u log(*ku gre&ku, -e1e%o )vr$()( $a su 0(vo) ( sv(#es) 2u-k,(#e g(.a-#a" Ca+ro)(v, sve -as +r(s(l#ava $a g(.a-#e +r('-a%o 2u-k,(#o% 0(vo)a, a 0(vo) 2u-k,(#o% sv(#es)(" Al( ko"e 0(vo)a ( ko"e sv(#es)(B H )o%e #e +()a-#e" 3akako, .(lo .( .es%(sle-o 'e%l#(-u kuglu s%a)ra)( 2u-k,(#o% 0(vo)a .(l#aka ( 0(vo)(-#a, ko"i se odvi"a na zeml"i, a v($l#(v( sv(#e) 'v(#e'$a 2u-k,(#o% l"udske sv(#es)(" Co )o -()ko ( -e ka0e" Ca%a #e va0-o u)vr$()( op!e naelo $a +o#ave g(.a-#a, kao nie, ov(se o +o#ava%a 0(vo)a ( sv(#es)(, kao vi#ima$ Ako +r(/va)(%o $a #e )o -a*elo u)vr@e-o, %o0e%o (1( $al#e" Prvo +()a-#e ko#e se -a%e1e glas(; u kakvo% #e o$-osu *ov#ekova sv(#es) s+ra% -#egova )(#ela ( %o'gaB Ca )o se +()a-#e u ra'l(*()(% vre%e-(%a ra'l(*()o o$govaralo" Sv(#es) se s%a)ralo ('rav-o% 2u-k,(#o% ra$a %o'ga ?4Misao "e iban"e materi"e5>, o$r(*u1( )(%e, $akako, svaku %ogu1-os) %(&l#e-#a (l( os#e1a-#a .e' %o'ga" Za)(% se -as)o#alo $oka'a)( usporednost ra$a sv(#es)( ( ra$a %o'ga" Co, -arav )og +aralel('%a uv(#ek #e os)ala vrlo -e#as-a" 3a, %o'ak o*()o ra$( us+ore$o sa sv(#e&1u" Prek($ (l( +ore%e1a# u ra$u %o'ga +ovla*( 'a so.o% v($l#(v( +rek($ (l( +ore%e1a# u ra$u sv(#es)(" Pa (+ak, ra$ %o'ga ni"e dru o doli iban"e, )o #es), o.#ek)(v-a +o#ava, a ra$ sv(#es)( #e o.#ek)(v-o -eo$re$(va +o#ava, sub"ektivna ( u (s)( %a/ mo!ni"a o$ svega o.#ek)(v-og" Kako sve )o +ove'a)( 'a#e$-oB Poku&a#%o sagle$a)( ra$ %o'ga ( sv(#es)( s gle$(&)a +os)o#a-#a $v(#u *(-#e-(,a; ?sv(#e)a> ( ?sv(#es)(>, ko#e s%o +r(/va)(l( -a sa%o% +o*e)ku"
S gle$(&)a sv(#es)( %o'ak #e $(o ?sv(#e)a>, )o #es), $(o va-#skog sv(#e)a ko#( #e ('va- sv(#es)(" Pre%a )o%e, sv(#es) ( %o'ak ra'l(*()e su s)var(" Al( sv(#es), kako -a% ka0u -a&a (s)ra0(va-#a ( (skus)vo, %o0e $#elova)( sa%o kro' %o'ak" Mozak "e ona neop&odna prizma kroz ko"u se svi"est nama oitu"e kao intelekt$ Ili, malo dru ai"e, mozak "e zr)alo ko"e odraava svi"est u na#em trodimenzionalnom pres"eku svi"eta$ To znai da u na#em trodimenzionalnom pres"eku svi"eta ni"e vidl"iv sav um ?ne znamo n"e ove zbil"ske razm"ere>, ve! samo n"e ov odraz u na#em moz u$ 'akako, ako se zr)alo razbi"e, mora se razbiti i odraz$ No, nema nikakve osnove za pretpostavku da se razbi"an"em zr)ala razbi"a i predmet ko"i se u n"emu odraava, to "est, u ovom slua"u svi"est$ 0vi"est ne moe trp"eti zbo poreme!a"a moz a, no n"ezina oitovan"a mo u "ako nastradati, ak i posve i#eznuti iz podru"a na#e zam"edbe$ 0to a "e razuml"ivo da poreme!a" u radu moz a izaziva slabl"en"e, iskrivl"avan"e ili ak potpuno i#ezavan"e oni& sposobnosti svi"esti ko"e se oitu"u u na#o" s(eri$ Ide"a uspore2ivan"a trodimenzionalno i etverodimenzionalno ti"ela da"e nam mo u!nost da utvrdimo kako kroz mozak ne ide sva d"elatnost svi"esti, ne o samo n"ezin dio$ Mozak "e oito trodimenzionalno, to "est nezbil"sko ti"elo$ 0vi"est "e ne#to #to nema dimenzi"a, ili "e vi#edimenzionalna$ U svakom slua"u, ona "e zbil"ska$ Uni#ten"em nezbil"sko ne moe i#eznuti zbil"sko$
?Sva)ko o$ -as #e +s(/(*k( e-)()e)>, ka0e M-ers ?Essaon t&e 50ubliminal :ons)iousness4>, ?%-ogo ras+ros)ra-#e-(#( -o &)o sa% '-a : o- #e #e$(-ka ko#a -(ka$a -e %o0e se.e +o)+u-o ('ra'()( kro' %a ko#u )#eles-u %a-(2es)a,(#u" So+s)vo se o*()u#e kro' orga-('a%, al( uv(#ek +os)o#( -ek( $(o ko#( os)a#e -eo*()ova-"> U kn"izi J$ Famesa 4Raznolikosti reli iozno iskustva5 ?Po'()(v(s)> 1e .()( -e'a$ovol#a-" O- 1e re1(; $oka0()e %( $a %(sao %o0e -as)a)( .e' %o'ga, )a$a 1u #a +ov#erova)("> O$govara% %u +()a-#e%; (to 1e u )o% slu*a#u .()( $oka'B 3oka'a -e%a ( -e %o0e .()(" Pos)o#a-#e sv(#es)( bez moz a, ako #e %ogu1e, 'a -as #e %e)a2('(*ka *(-#e-(,a ko#a -e %o0e .()( dokazana kao &)o )o %o0e .()( 2('(*ka" I ako %o# +ro)(v-(k (skre-o ra'%(&l#a, uv#er() 1e se $a $oka'a -e %o0e .()(, #er ni on sam nema naina da utvrdi posto"an"e svi"esti ko"a d"elu"e neovisno o moz u$ Za+ravo, +re)+os)av(%o $a sv(#es) mrtva ov"eka 4)o #es), *ov#eka *(#( #e %o'ak +res)ao ra$()(9 -as)avl#a $#elova)(" Kako se u )o %o0e%o uv#er()(B Nikako. M( (%a%o sre$s)va ko%u-(,(ra-#a 4govor, +(s%o9 s .(1(%a ko#a (%a#u (s)e uv#e)e kao ( %(, )o #es), s .(1(%a *(#a sv(#es) $#elu#e kro' %o'ak" O +os)o#a-#u sv(#es)( u takvi& .(1a %o0e%o 'akl#u*(va)( +o a-alog(#( sa so.o%" Al( +os)o#a-#e ra'u%a u $rug(/ .(1a ne moemo potvrditi -a&(% uo.(*a#e-(% sre$s)v(%a, -eov(s-o o )o%e +os)o#e l( (l( -e +os)o#e )akva .(1a"
H+ravo )o ( $a#e kl#u* 'a ra'u%(#eva-#e (s)(-skog o$-osa ('%e@u ra'u%a ( %o'ga" Ca& ra'u%, .u$u1( $a #e +uk( o$ra' (' %o'ga, %o0e 'a%(#e)()( sa%o se.( sl(*-e o$ra'e" Ve1 s%o u)vr$(l( $a o $rug(% ra'u%(%a, os(% o svo% vlas)()o%, %o0e%o 'akl#u*(va)( -a )e%el#u razm"ene misli s n"im i -a )e%el#u analo i"e sa sa%(% so.o%" Sa$a %o0e%o $o$a)( $a zbo to a %o0e%o '-a)( samo o +os)o#a-#u ra'u%a slino na#emu i -e %o0e%o '-a)( $ruge, +os)o#ao o- (l( -e" Ako "ednom os"etimo svo" razum, ne samo kao odraz moz a, ve! u #irem smislu, mo!i !emo otkriti svi"esti sline na#o" ko"e nisu odraz moz a, ukoliko takve posto"e u prirodi$ No, posto"e li takve svi"esti ili ne6 3to nam o tome moe re!i na#a svi"est takva kakva "e sada6 Pro%a)ra#u1( sv(#e) sa s)ra-e v($(%o u -#e%u ra$-#e ('a'va-e ra'u%sk(%, sv#es-(% u'ro,(%a, kao &)o #e I#u$sk( ra$N ( v($(%o ra$-#e ('a'va-e -esv#es-(%, sl(#e+(% s-aga%a +r(ro$e, .a& kao &)o su g(.a-#e valova, +l(%a ( oseka, )ok r(#eka ()$" Ta +o$#ela ra$-#( -a ra'u%ske ( %e/a-(*ke *(-( se -a(v-o% *ak ( s +o'()(v(s)(*kog gle$(&)a" Ako s%o +rou*ava-#e% +r(ro$e -e&)o -au*(l(, ako -a% #e (&)a $ala +o'()(v(s)(*ka %e)o$a, o-$a #e )o uv#ere-#e u .()-o "edinstvo +o#ava" Z-a%o, ( )o s(gur-o, $a )e%el#-o sl(*-e s)var( -e %ogu -as)a)( (' ra'l(*()(/ u'roka" To '-a ( -a&a +o'()(v(s)(*ka 2llo'o2(#a" S)oga ( o-a $r0( -a(v-o% s+o%e-u)u +o$#elu (, sv#es-a -e%ogu1-os)( )akvog $ual('%a : $a se $(o uo*e-(/ +o#ava $oga@a (' ra'u%sk(/ ( sv#es-(/ ra'loga, a $(o (' -era'u%sk(/ (
-esv#es-(/ o-a -as)o#( o.#as-()( $a sve +o)#e*e (' -era'u%sk(/ ( -esv#es-(/ ra'loga" *ozitivistika (ilozo(i"a kae da "e prividna razumnost l"udski& d"elatnosti alosna iluzi"a i samoobmana$ <ov"ek "e i raka u rukama sti&i"ski& sila$ On "e samo pri"elazna stani)a sna a$ 0ve #to on misli da radi zapravo su za n"e a uradile van"ske sile ko"e u n"e a ulaze sa zrakom, &ranom, sunevim sv"etlom$ <ov"ek ni "ednu radn"u ne izvr#ava sam$ On "e samo prizma u ko"o" se na neki nain prelama"u lini"e radn"e$ No, kako zraka sv"etla ne nasta"e iz prizme, tako ni radn"a ne nasta"e iz ov"ekova intelekta$ Kao +o)vr$a )o%e -avo$( se *uve-( ?)eor(#sk( +okus> -#e%a*k(/ +s(/o2('(ologa" O-( su )vr$(l( $a, ka$ .( .(lo %ogu1e o$ )re-u)ka ro@e-#a l(&()( *ov#eka svi& van"ski& do"mova C sv#e)la, 'vuka, $o$(ra, )o+l(-e, /la$-o1e ()$" : ( (s)ovre%e-o ga o$r0a)( -a 0(vo)u, )akav *ov#ek -e .( .(o s+oso.a- ni za kakvu i na"beznaa"ni"u d"elatnost. I' )oga +ro('la'( $a #e *ov#ek au)o%a) sl(*a- automatu -a ko#e% #e ra$(o Tesla, a ko#( #e )re.ao, +okorava#u1( se elek)r(*-(% s)ru#a%a ( elek)ro%ag-e)sk(% valov(%a &)o $ola'e (' vel(ke u$al#e-os)( .e' 0(,a, vr&()( *()av -(' slo0e-(/ g(.a-#a" 3akle, sve ov"ekove radn"e ov(se o va-#sk(% +o)(,a#(%a" Za -a#%a-#( re2leks -u0a- #e va-#sk( +o$ra0a#" Slo0e-(#a ra$-#a 'a/)(#eva *()av -(' +re)/o$-(/ slo0e-(/ +o$ra0a#a" Ka$&)o ('%e@u +o$ra0a#a ( ra$-#e +ro@e %-ogo vre%e-a, +a -e os#e1a%o -(kakvu ve'u %e@u -#(%a" S)oga ( $r0(%o $a su -a&e ra$-#e slo.o$-e +re%$a 'a+ravo -e +os)o#e slo.o$-e ra$-#e" C(&)a -e %o0e%o ura$()( sami, .a& kao &)o ka%e- -e %o0e +o svo#o# 0el#( sko*()( uv(s" Ce&)o ga %ora o$.a,()(" Ca (s)( #e
-a*(- -a%a +o)re.-o $a -as -e&)o +o)ak-e" Ta$a ra'v(#a%o u+ravo o-ol(ko s-age kol(ko -a% #e $ao +o)(,a# 4(l( +re)/o$-( +o)(,a#(9 ( -( %alo v(&e" 0 lo iko sta"ali#ta )a #e )eor(#a )o*-(#a o$ )eor(#e $v(#u vrs)a ra$-#(; razumski& i nerazumski&. Ova u -a#%a-#u ruku us+os)avl#a -a*elo bitne "ednakosti$ 3o(s)a, kako #e %ogu1e +re)+os)av()( $a se u vel(ko% s)ro#u neki di"elovi g(.a#u +re%a vlas)()o# 0el#( ( rasu@(va-#uB Mora .()( (l( #e$-o (l( $rugo; (l( sv( $(#elov( s)ro#a (%a#u sv(#es) o svo#o# 2u-k,(#( ( $#elu#u u skla$u s )o% sv(#e&1u, (l( sve +okre1e (s)( s)ro# ( s)avl#a se u +ogo(s)(% %o)oro%" Vel(ka 'asluga +o'()(v('%a #e u )o%e &)o #e +os)av(o )o -a*elo #e$-akos)(" Ca%a +reos)a#e $a o$re$(%o u emu #e )a #e$-akos)" Po'()(v('a% ka0e $a #e poetak sve a -esv#es-o %e/a-(*ko g(.a-#e -as)alo -e'-a-o ka$a ( s -e+o'-a)og ra'loga" To s%o gle$(&)e ve1 ra'%o)r(l( ( 'akl#u*(l( $a se iban"e nipo#to ne moe smatrati uzrokom po"ava svi"esti, dok su, naprotiv, po"ave svi"esti nedvo"beni uzrok po"ava iban"a ko#e s%o u)vr$(l(" Ka$ s%o (s+()(val( .() sa%og +o#%a iban"a 'akl#u*(l( s%o $a ono uop!e ni"e oita istina, da "e ide"a iban"a nastala u nama s o ranienosti i nepotpunosti na#e os"e!a"a prostora ?pukotina kroz ko"u promatramo svi"et>$ Ta$a s%o u)vr$(l( $a ($e#a vre%e-a -(#e ('ve$e-a (' 'a+a0a-#a g(.a-#a, kako se o.(*-o %(sl(, ve1 ide"a iban"a proizlazi iz na#e os"e!a"a vremena . i da "e ide"a iban"a posve odre2ena (unk)i"a os"e!a"a vremena, ko"i "e po sebi rani)a ili vr&una) os"e!a"a prostora bi!a odre2eno psi&olo#ko ustro"stva$ Ra'#as-(l( s%o ( )o $a #e ($e#a g(.a-#a %ogla -as)a)( ( (' us+ore$.e $va#u ra'l(*()(/ +ol#a sv(#es)(" Op!enito, analiza temel"ni& kate ori"a na#e zam"edbe svi"eta .
prostora i vremena . uv"erila nas "e da nemamo osnova iban"e smatrati temel"nim poelom svi"eta$ Ako "e tako, ako "e iza kulise strukture svi"eta nemo u!e pretpostaviti nesv"esni me&aniki stro", onda moramo pretpostaviti da "e svemir iv i inteli entan$ Fer samo "e "edno istinito8 ili "e svi"et me&aniki i neiv, 4slua"an5, ili "e iv i sv"estan$ U ivo" prirodi ni#ta ne moe biti mrtvo, niti u mrtvo" ivo$ ?"" "Cako- $ugog ra'$o.l#a -esv#es-og ( +olusv#es-og +os)o#a-#a u %(-eral-o%, .(l#-o% ( 0(vo)(-#sko% ,ars)vu, +r(ro$a u *ov#eku $os)(0e svo# -a#v(&( ra'vo# ( +()a se; #to sa% #aB Gov#ek #e orga- sa%osv(#es)( +r(ro$e"> Tako #e +(sao S&+open+ ue* u A(orizmima ( )o #e, $akako, vrlo l(#e+a sl(ka" Co %( -e%a%o ra'loga s%a)ra)( *ov#eka krunom svega &)o #e +r(ro$a s)vor(la" To #e sa%o na"vi#e #to mi znamo$ *ozitivizam bi bio posve u pravu i u n"e ovo" sli)i svi"eta ne bi bilo re#ke kad u svi"etu ne bi posto"ao razum$ Tada bi se, &t"eli ne &t"eli, moralo priznati da "e svemir slua"no stvorena me&anika i raka u prostoru. A(% )%n-en%& 0 posto-% * zu! 4k' *% s' ku st t%st%ku5. Tu )%n-en%&u ne!o.u,e -e %spust%t% %z '%0 . Mora%o +r('-a)( (l( +os)o#a-#e o.a#u +o*ela : sv(#es)( ( g(.a-#a, ?$u/a> ( ?%a)er(#e> : (l( ('a.ra)( #e$-o o$ -#(/" 3ual('a% o)+a$a #er, $o+us)(%o l( o$vo#e-o +os)o#a-#e $u/a ( %a)er(#e, $al#-#(% ra'%(&l#a-#e% vrlo .r'o 1e%o 'akl#u*()( $a #e (l( $u/ -e'.(l#sk(, a %a)er(#a '.(l#ska, (l( %a)er(#a -e'.(l#ska, a '.(l#sk( $u/" 3rug(% r(#e*(%a, (l( #e
$u/ %a)er(#ala- (l( %a)er(#a $u/ov-a" 3akle, )re.a o$a.ra)( #e$-o : $u/ (l( %a)er(#u" Co, %(sl()( 'a(s)a monistiki %-ogo #e )e0e -o &)o se *(-(" Sre)ao sa% %-oge l#u$e ko#( su se -a'(val( ( (skre-o s%a)ral( ?%o-(s)(%a>" A 'a+ravo se -(su o$%akl( o$ -a#-a(v-(#eg $ual('%a ( -(ka$a (% -(#e 'a)re+er(la -( (skra s/va1a-#a #e$(-s)va sv(#e)a" Materi"alizam, ko#( )e%el#e% svega s%a)ra ?g(.a-#e>, -(ka$a -e %o0e .()( ?%o-(s)(*k(>" O- -e %o0e o$re1( u%" H )o%e #e -#egova glav-a -esre1a" Ka$ .( %ogao +osve $ok(-u)( u%, sve .( .(lo u re$u ( sve%(r .( se %ogao s%a)ra)( slu*a#-o s)vore-o% %e/a-(*ko% (gra*ko%" Co, -a 0alos), materi"alizam ne moe odre!i posto"an"e uma, niti a moe uni#titi$ Mo0e sa%o -as)o#a)( s+us)()( ga &)o -(0e -a'(va#u1( a odrazom '.(l#e ko#e #e .() u g(.a-#u" Co &)o u )o% slu*a#u ura$()( sa *(-#e-(,o% $a ?o$ra'> +os#e$u#e .esko-a*-o ve1e %ogu1-os)( o$ '.(l#e 4g(.a-#a9 B Kako )o %o0e .()(B O$ *ega se o$ra0ava (l( u *e%u se +rela%a '.(l#a ka$ kao o$ra' (%a .esko-a*-o ve1e %ogu1-os)( -egol( u ('vor-o% o.l(kuB 3osl#e$-( ?%a)er(#al(s):%o-(s)> %o0e re1( sa%o $a se ?'.(l#a> o$ra0ava o$ sa%e se.e, )o #es), #e$-o g(.a-#e o$ra0ava se o$ $rugog g(.a-#a" 3o+us)(%o $a #e )ako" A g$#e #e )u u%B H% #e ne#to razliito o$ g(.a-#a" Ma kol(ko misao -a'(val( iban"em, (+ak '-a%o $a su )o 0'%-e razliite s)var(, ra'l(*()e +o )o%e kako (/ 'a%#e1u#e%o, s)var( &)o +r(+a$a#u ra'l(*()(% sv#e)ov(%a ko#( su -esu%#erl#(v( ( %ogu +os)o#a)( (s)ovre%e-o" Osim to a, misao moe posto"ati bez iban"a, a iban"e ne
moe posto"ati bez misli, "er neop&odni uv"et iban"a . vri"eme pot"ee iz razuma$ 'a nema uma ne bi bilo vremena$ 'a nema vremena ne bi bilo iban"a" Ce %o0e%o +o.#e1( o$ )e *(-#e-(,e (, ako mislimo lo iki, %ora%o +r('-a)( dva poela. Ako, +ak, s%a)ra%o nelo inim sa%o +r('-ava-#e $va#u +o*ela, o-$a kao "edno poelo %ora%o +r(/va)()( misao, a iban"e smatrati iluzi"om misli. A)o )o '-a*(B To '-a*( $a ne moe posto"ati 4monistiki materi"alizam5$ Ma)er(#al('a% %o0e .()( samo $ual(s)(*k(, )o #es), o- %ora +r('-ava)( dva poela+ g(.a-#e ( %(sao" <im prizna "edno poelo, posta"e idealizam$ Al(, $a .( ($eal(s)(*ko %(&l#e-#e .(lo %ogu1e, ($eal('a% -e s%(#e .()( $ual(s)(*k( #er, kako -(#e %ogu1 ?%o-(s)(*k( %a)er(#al('a%>, )ako -(#e %ogu1 -( ?$ual(s)(*k( ($eal('a%>" Za *(s)( ( s)rog( %o-(s)(*k( ($eal('a% -u0-a #e $u.oka ( kor#e-()a +ro%#e-a sv(/ -a&(/ +o#%ova" Tu (skrsava -ova +o)e&ko1a" Sv( +o#%ov( +ove'a-( su s #e'(ko%" Ca& #e'(k #e duboko dualistiki. To #e vel(ka +re+reka" Ve1 sa% rekao $a -a&u %(sao ko*( #e'(k, #er -e $a#e %ogu1-os) $a se -#(%e ('ra'e o$-os( posto"e!e sve%(ra" Ca -a&e% #e'(ku +os)o#( sa%o #e$a- v"eno nasta"u!i sve%(r" ?V#e*-o Sa$a> -e %o0e se ('ra'()( -a&(% #e'(ko%" Pre%a )o%e, -a& #e'(k -a% +r(ka'u#e o*()o la0-( sve%(r; dvo"ni, a o- #e u '.(l#( "edan, i v"eno nasta"u!i $ok #e o- u '.(l#( v"eno posto"e!i.
Ako +o#%(%o kol(ko )a *(-#e-(,a %(#e-#a sve, ako s/va)(%o u kol(ko# %#er( -a& #e'(k skr(va +ravu sl(ku sv(#e)a, v($#e) 1e%o $a -a&(% #e'(ko% -(#e sa%o )e&ko, ve1 apsolutno nemo u!e ('ra'()( (s)(-()( o$-os s)var( zbil"sko sv(#e)a" Ta se )e&ko1a %o0e +revla$a)( sa%o s)vara-#e% -ov(/ +o#%ova ( +ro&(re-(/ a-alog(#a" H -as)avku 1e%o ra'#as-()( -a*ela ( %e)o$e )og &(re-#a, -a*ela ( %e)o$e ko#e ve1 +os#e$u#e%o ( ko#e se %ogu ('vu1( (' 'al(/e -a&eg '-a-#a" Zasa$ -a% #e va0-o u)vr$()( #e$-o . potrebu za "ednoobrazno#!u : %o-(s)(*-os) sve%(ra" H .()(, *ak #e sve#e$-o &)o 1e%o o$a.ra)( 'a o'-a*ava-#e "edinstva : %a)er(#u (l( $u/" Mo0e%o +r(/va)()( $a #e sve %a)er(#al-o, $a #e %(sao 2(-a materi"a, (l( $a #e sve $u/ov-o, a %a)er(#u s%a)ra)( )vorev(-o% $u/a" Co va0-o #e *vrs)o os)a)( +r( #e$-o%e" Ce s%(#e%o .rka)( $u/ ( %a)er(#u" Ne smi"emo svemir zami#l"ati di"elom du&ovni a di"elom materi"alni" To "e naprosto lo iki nemo u!e$ 1ad priznamo "edno poelo u svemiru, sve"edno ko"e, vano "e samo da znamo da "e ono "edno$ S%a)ra#)e misao #e$-ako %a)er(#al-o% kao ( s)ol" Tu 1e .()( %a-#e gre&aka -egol( ako %(sl()e $a su misao o stolu i sam stol -e&)o ra'l(*()o, od razliito materi"ala$ 0av zadatak "e upravo u tome da se s&vati i prizna "edinstvo materi"e i du&a$ A u kakv(% ('ra'(%a, +o$ kakvo% ('l(ko% 1e se )o +r('-a)(, )o v(&e -(#e .()-o" @ano "e da ov"ek, leda"u!i stol, materi"alni stol #to sto"i pred n"im, "asno s&vati i bude sv"estan da se ta" stol ni po emu ne razliku"e od n"e ovi& misli$ @ano "e da ov"ek s&vati da su materi"a i misao "edno i isto$
3akle, naelno #e -eva0-o &)o 1e%o $r0a)( +o*elo%; $u/ (l( %a)er(#u" Va0-o #e +r('-a)( -#(/ovo "edinstvo$ Ve1 s%o u+o'or(l( $a %a)er(#al-a +re$o$0.a sve%(ra s)vara vel(ke -e+r(l(ke" Ce+r(l(ke su uglav-o% u )o%e &)o, +re$o*ava#u1( $u/ov-( sv(#e) %a)er(#al-(%, *ov#ek ga +re$o*u#e trodimenzionalnim, a trodimenzionalna predodba du&ovno svi"eta ve! "e oita besmisli)a ko#a vo$( u $ruge .es%(sl(,e" Kao re'ul)a) +rosu$.e o (inim stan"ima materi"e, (l( o psi&o(izikim emana)i"ama, *ov#eku se -a%e1e 'akl#u*ak $a ...ako zaista postoji og, onda je to samo oblik kisika. emana)i"a du&a 2 proizvod duha, umotvorina, u istonjakoj 5ilozo5iji uenje da je svijet postao izdvajanjem manje savr(enih bi1a iz najsavr(enijeg, tj, iz boanstva, odn. iz vrhovnog prabi1a S)oga, u (-)eresu +rav(l-og %(&l#e-#a, val#a kao +o*elo +re$lo0()( $u/, )o #es) sv(#es)" T(%e ('.#egava%o %-oga -e+o)re.-a lu)a-#a +o s)ra-+u)(,a%a ( sl(#e+(% ul(,a%a" Ve1 s%o uka'al( -a )o $a, ukol(ko uo+1e +r('-a#e%o +os)o#a-#e sv(#es)(, -u0-o %ora%o +r('-a)( $a +os)o#( samo "edna svi"est i ni#ta vi#e. . No, #to "e materi"a6 upitat !e 4pozitivist5$ . =o iki po"am, to "est, oblik mi#l"en"a, od ovaram "a$ Nitko nikada ni"e vidio materi"u i nikada "e ne!e vid"eti$ Materi"a samo moe biti mi#l"ena$ . A ovo stablo, materi"a od ko"e !e se napraviti stol, #to "e to6 . 0plet os"eta pro"i)iran u prostor$ . Ali to stablo posto"i6
. *osto"i, no mi ne znamo pravu prirodu n"e ova posto"an"a$ 0ve #to znamo o n"emu oblik "e na#e zam"edbe n"e a$ . Ako ne bude nas, &o!e li ono nastaviti posto"ati6 . 'a, ali samo za zam"edbu "ednaku na#o" ono !e posto"ati u istim obli)ima kao i za nas$ No, u sebi materi"a posto"i na neki posve dru ai"i nain . kako, to ne znamo$ Fedno "e si urno8 ona ne posto"i u prostoru i vremenu$ @"ero"atno sva slina drva iz razliiti& stol"e!a i razni& di"elova svi"eta tvore "ednu masu . "edno ti"elo . moda "edno bi!e$ Nedvo"beno "e da odre2ena materi"a ?ili dio materi"e> od ko"e "e napravl"en stol nema zasebno posto"an"e, dru ai"e od posto"an"a kakvo ima u na#o" zam"edbi$
H)vr$(l( s%o $a ('rav-o% %e)o$o%, os(% govoro% ( a-alog(#o%, -e %o0e%o sa'-a)( 'a +os)o#a-#e $ruge sv(#es)(" Ca )e%el#u *ega %o0e%o %(sl()( $a u sv(#e)u +os)o#e $ruge sv(#es)(, os(% -a&e l#u$ske : ogra-(*e-e sv(#es)( 0(vo)(-#a ( +olusv(#es)( .(l#akaB H +rvo% re$u, -a )e%el#u okol-os)( $a, ka$ .( )akva sv(#es) +os)o#ala, %( s na#im sredstvima -e .(s%o %ogl( '-a)( 'a -#u" To, $akako, -(#e $oka' -#e'(-a posto"an"a. Co )o o.#a&-#ava 'a&)o -e '-a%o 'a -#u ako +os)o#(" Za)(%, -a )e%el#u *(-#e-(,e $a '-a%o 'a +os)o#a-#e sv(#es)( sa%o u na#em i niim pres"e)ima svi"eta 4l#u$(, 0(vo)(-#e, .(l#ke9" Ce%a%o, %e@u)(%, -(kakve os-ove %(sl()( $a u v(&e% +res#eku sv(#e)a, )#" u *e)vero$(%e-'(o-al-o% +ros)oru, nema svi"esti.
Ca+ro)(v, log(*k( -a% sve govor( $a o-a %ora +os)o#a)( ( %ora .()( "aa od na#e. I -a kra#u, -a )e%el#u %(&l#e-#a $a #e sv(#e) sv(#es), $a #e sve u sv(#e)u sv#es-o ( uo+1e -e%a ( -e %o0e .()( -(*eg -esv#es-og" I+ak #e -a#va0-(#e )o $a -e%a%o ra'loga -a&u svi"est s%a)ra)( #e$(-s)ve-(% ( -a#v(&(% o.l(ko% sv(#es)( u sve%(ru" *itan"e sada iz leda ovako8 kako bismo mo li saznati za posto"an"e svi"esti dru i& pres"eka svi"eta, vi#e prostora, ako one posto"e6 Na dva naina8 komunika)i"om s n"om i zakl"uivan"em po analo i"i$ 3to "e za to potrebno6 %a prvo "e potrebno da na#a svi"est dobi"e mo u!nost komuni)iran"a s vi#om svi"esti, a za dru o "e potrebno da sama na#a svi"est postane analo na vi#o", da iza2e iz okvira trodimenzionalno svi"eta$ 1ako se to moe posti!i6 To se moe posti!i postupnim #iren"em sposobnosti izvo2en"a analo i"a$ Nasto"e!i misliti izvan uobia"eni& kate ori"a, promatrati i stvari i sebe iz dru o u la, osloba2ati svo"u svi"est od uobia"eni& pod"ela na vri"eme i prostor, mi postupno poin"emo uoavati analo i"u me2u stvarima me2u ko"ima "e rani"e nismo opaali$ Na# um napredu"e$ %a"edno s n"im raste sposobnost izvo2en"a analo i"a$ 0vakim novim dosti nutim stupn"em ta se sposobnost #iri i obo a!u"e na# um$ U svakom trenutku sve bre napredu"emo, svaki novi korak "e lak#i$ Na# mentalni ivot posta"e dru ai"i$ Tada, prim"en"u"u!i na sebi svo"u pro#irenu sposobnost pravl"en"a analo i"a i leda"u!i oko sebe, od"ednom na#a svi"est uoava
svi"esti ko"i& posto"an"e rani"e ni"e ni slutila$ I razumi"e za#to i& rani"e ni"e vid"ela$ One lee na dru o" ravnini, a ne na ono" na ko"o" "e rani"e posto"ala na#a svi"est$ Na ta" nain, upravo ta sposobnost izvo2en"a novi& analo i"a poetak "e prom"ena #to nas vode na dru u ravninu bitka$ <ov"ekov um poin"e prodirati u n"emu bliski svi"et noumena$ *ritom se mi"en"a i ledan"e na na# po"avni svi"et$ *o"ave od"ednom mo u u n"e ovim oima biti posve dru ai"e rupirane$ 1ao #to smo ve! rekli, sline stvari mo u se pokazati razliitima, razliite slinima$ *osve odvo"ene, nepovezane stvari mo u se pokazati di"elovima "edne velike )"eline, neke posve nove kate ori"e, dok stvari ko"e se ine neraskidivo vezanima i tvore )"elinu, zapravo se mo u pokazati kao oitovan"a razliiti& svi"esti ko"e me2u sobom nema"u nie za"edniko i ak ne zna"u da ova dru a posto"i$ Takvom, t"$ onom ko"a se sasto"i od razliiti& svi"esti, ko"a "e poput bo"no pol"a razliiti& svi"esti, moe se pokazati svaka )"elina na#e a svi"eta8 ov"ek, ivoti. n"a, planet$ H svako# )"elini -a&eg sv(#e)a v($(%o %-o&)vo suprotni& -ag-u1a, sklo-os)(, )e0-#(, -a+ora" Svaka ,#el(-a #e +o+u) .o#(&)a %-o&)va suprotni& sna a o$ ko#(/ svaka $#elu#e sama po sebi, )e0( svo"emu )il"u, o.(*-o ru#en"u )"eline. Co, uza"amno d"elovan"e )(/ s-aga )vor( ivot )"eline. U svemu uvi"ek d"elu"e ne#to #to o raniava d"elatnost po"edinani& na nu!a$ To ne#to "e svi"est )"eline$ Ce%ogu1e -a% #e u)vr$()( +os)o#a-#e te svi"esti u' +o%o1 a-alog(#e s
-a%a (l( ko%u-(,(ra-#e% s -#o% ( ra'%#e-o% %(sl(" Co, +re$ -a%a se o)vara novi put. V($(%o o$vo#e-u ( +osve o$re@e-u 2u-k,(#u 4*uva-#e )"eline&. I'a )e 2u-k,(#e +re)+os)avl#a%o $a +os)o#( o$vo#e-o ne#to. To o$vo#e-o ne#to &)o (%a o$re@e-u 2u-k,(#u -e%ogu1e #e bez svi"esti. Ako )"elina +os#e$u#e sv(#es), o-$a ( +o#e$(-a*-( )okov( s-age )ako@er %ora#u +os#e$ova)( sv(#es)" T(#elo (l( orga-('a% s#e,(&)e #e ,r)a )(/ sv(#es)(, %#es)o susre)a, %o0$a bo"no pol"e. Ca&e Ja 'a+ravo ( #es)e bo"no pol"e -a ko#e%u u svako% )re-u)ku +revla$ava #e$-a (l( $ruga e%o,(#a, #e$-a (l( $ruga -av(ka (l( sklo-os), +o)*(-#ava#u1( u o$re@e-o% )re-u)ku os)ale ( ('#e$-a*ava#u1( se s Ja" Al( ( Ja #e bi!e ko#e +os#e$u#e svo" 0(vo)" Sa%o, o-o #e vrlo %alo sv#es-o o$ *ega se sas)o#( ( s)al-o se +ove'u#e *as s #e$-(%, *as s $rug(% $(#elo% se.e" I%a%o l( +ravo +re)+os)av()( +os)o#a-#e bi!a u l#u$sk(% orga-(%a ( $(#elov(%a )(#ela, u mislima i emo)i"ama )o'-ek B I%a%o, #er '-a%o $a -e +os)o#( ni#ta isto %e/a-(*ko, $a svako -e&)o ko"e pos"edu"e zasebnu (unk)i"u mora biti ivo i moe se nazvati bi!em$ Sva .(1a 'a ko#a %o0e%o +re)+os)av()( $a +os)o#e u svi"etu mno i& dimenzi"a %ogu -e '-a)( #e$-o 'a $rugo, )o #es), o-a %ogu -e '-a)( $a (/ %( +ove'u#e%o u ra'l(*()e ,#el(-e u -a&e% +o#av-o% sv(#e)u, .a& kao &)o ona uop!e ne mora"u znati za na# po"avni svi"et i n"e ove odnose$ Co ona mora"u znati sama sebe, +re%$a %( -e %o0e%o o$re$()( s)u+a-# #as-o1e -#(/ove sv(#es)(" O-a %o0e .()( #as-(#a o$ -a&e, a %o0e .()( %aglov()a +o+u) s-a" I'%e@u )(/ .(1a %o0e kola)( -e+rek($-a, al( -e $okra#a s+o'-a)a razm"ena misli, -al(k ra'%#e-( )var( u 0(vo% )(#elu" O-a %ogu $o0(vl#ava)( -eke 'a#e$-(*ke os"e!a"e, -eke misli %ogu -(,a)( u -#(%a, (s)ovre%e-o u sv(%a, (s)ovrs-e, -a +o)(,a#
'a#e$-(*k(/ u'roka" H skla$u s l(-(#a%a )og u-u)ra&-#eg 'a#e$-(&)va o-a v#ero#a)-o se.e $(#ele -a ra'l(*()e )"eline -a%a +osve -era'u%l#(v(/ (l( $#elo%(*-o slu1e-(/ ka)egor(#a" B() svakog )akvog +o#e$(-a*-og .(1a %ora se sas)o#a)( u svi"esti o se.(, svo#(% u-u)ra&-#(% 2u-k,(#a%a ( o$-os(%aN o-o %ora os#e1a)( -#e%u sl(*-e s)var( ( %ora .()( u s)a-#u (ska'(va)( se.e ( -#(/" 3rug(% r(#e*(%a, )a svi"est %ora .()( )akva $a +re$ so.o% uv(#ek (%a% sliku sebe i svo#(/ -a#$u.l#(/ o$-osa" O-a #e v#e*-a +rov#era )e sl(ke ( s%#es)a #e +re$a#e $rugo% .(1u ko#e s -#o% ula'( u ko%u-(ka,(#u" Pre$o*(%o l( se.( sv(#e) sas)avl#e- o$ )akv(/ sv(#es)(, %ora%o +r('-a)( $a su o-e ras+ore@e-e +o -eko% +ose.-o% re$u ko#( -e o$govara -( #e$-o% -a%a +o'-a)o%" Ako 'a%(sl(%o ,r)u &)o s+a#a )e sv(#es)(, o-a -e1e (1( -( +o #e$-o# -a%a +o'-a)o# +ros)or-o# $(%e-'(#( -( +o $u0(-(, -( +o &(r(-(, -( +o v(s(-(, -( +o vremenu 4*e)vr)a $(%e-'(#a9, -( +o v(s(-( sv(#es)( ('-a$ vre%e-a 4+e)a $(%e-'(#a9, ve1 +o -eko# +osve $rugo# ,r)( ko#a #e oko%()a -a sve +re)/o$-e, a -(#e +aralel-a -( s #e$-o% o$ -#(/ : +o )rti #este dimenzi"e. Ako #e %ogu1a u-u)ra&-#a ko%u-(ka,(#a %e@u sv(#es)(%a, o-a %ora (1( +o )o# ,r)(, +o &es)o# $(%e-'(#(" 3esta dimenzi"a "e )rta #to spa"a sve svi"esti svi"eta i od n"i& obliku"e "ednu )"elinu$ Pos)o#e l( )e sv(#es)( (l( -e ( u $rug(% +res#e,(%a sv(#e)a os(% -a&ega, %( )o u posto"e!im uv"etima na#e zam"edbe ne moemo os"etiti" Na#a svi"est odve! "e zaokupl"ena zam"e!ivan"em po"avno svi"eta i same sebe )e s)oga v#ero#a)-o #e$-os)av-o -e o$ra0ava $o#%ove &)o #o# $ola'e +o ,r)( &es)e $(%e-'(#e, (l( (/ o$ra0ava )ol(ko sla.o $a se o-( -e 'a$r0ava#u u -#o# u 'a%#e)l#(vo% o.l(ku" Ca&a sv(#es) -(#e sv#es-a $a #e u
s)al-o# ko%u-(ka,(#( s noumenonom svega okol-og, ( .l(skog ( $alekog, sa sv(#es)(%a sl(*-(%a -#o# ( +osve ra'l(*()(%a o$ -#e, sa sv(#e&1u svega u sv(#e)u ( sa sv(#e&1u ,(#elog sv(#e)a" Ako su do"movi #to dolaze po #esto" dimenzi"i toliko "aki da i& svi"est os"e!a, ona i& odma& pro"i)ira u van"ski po"avni svi"et i trai n"i&ov uzrok u po"avnom svi"etu, ba# kao #to dvodimenzionalno bi!e ko"e ivi na ravnini trai na svo"o" ravnini uzroke do"mova #to pot"eu iz na#e a svi"eta$ Na# razum "e o ranien svo"om po"avnom zam"edbom, to "est, zatvoren "e u sebe$ *o"avni svi"et, to "est, oblik n"e ove vlastite zam"edbe, opasu"e a poput prstena, poput zida, i na# razum ne vidi ni#ta #to "e izvan to zida$ No, uspi"e li iza!i iz to zida, on !e neizb"eno vid"eti vrlo mno o novi& stvari u svi"etu$ 5Ako se u na#o" zam"edbi oslobodimo elemenata sopstva4, pi#e ;inton ?5Novo doba misli4>, 5otkrit !emo da neivost ko"u pripisu"emo van"skom svi"etu ni"e u stvarima, ve! "e mi n"ima prida"emo s o ranien"a na#e svi"esti$ 0amo nas elementi sopstva u na#o" spozna"i navode da ovorimo o me&aniko" nunosti, o neivo" materi"i$ 1ad na#e o ranien"e otpadne, vidimo du& svi"eta kao #to vidimo du& svo a pri"atel"a, to "est, vidimo ne#to #to "e "asno odvo"eno od materi"alno svi"eta$ U dana#n"e vri"eme na#a su sredstva mi#l"en"a dostatna za otkrivan"e l"udske du#e, no sve osim l"udski& bi!a ini se na#o" znanosti neivim$ Treba
se osloboditi elementa sopstva u zam"edbi$ Tada !e se sve izmi"eniti$4 Zar -a% #e $o(s)a -ou%e-al-( sv(#e) a+solu)-o -es+o'-a)l#(v kako -a% se ka$&)o *(-(B U 41riti)i isto uma5 i u dru im d"elima 1ant "e pori)ao mo u!nost 4du&ovno vi2en"a5$ Ali u 40novima vidovn"aka5 on ne samo da "e priznao tu mo u!nost, ve! "o" "e i dao "ednu od na"bol"i& de(ini)i"a #to i& danas imamo$ On izriito tvrdi8 4*rizna"em, vrlo sam sklon priznati da posto"e best"elesne naravi i da mo"a du#a pripada redu ti& bi!a$ Ta best"elesna bi!a me2usobno su neposredno povezana, stvara"u "ednu veliku )"elinu ko"a se moe zvati materi"alnim svi"etom$ 0vaki ov"ek "e bi!e dva"u sv"etova8 du&ovno i materi"alno i bezuv"etno !e biti dokazano da i u ovom ivotu l"udska du#a tvori nerazdvo"nu za"edni)u sa svim best"elesnim naravima svi"eta du&a, da naizm"en)e ut"ee na n"i& i prima od ti& naravi do"move iz ono a svi"eta, do"move ko"i& du#a ni"e sv"esna dok "e u I"udskom obli"u$ ="udsku du#u u ovom l"udskom ivotu treba smatrati istovremeno povezanom s dvama sv"etovima od ko"i& ona "asno zam"e!u"e samo materi"alni svi"et, budu!i da "e povezana s ti"elom i tako obliku"e osobnost$ Ona "e, prema tome, uistinu "edan sub"ekt, ko"i "e na ta" nain istodobno pripadnik vidl"ivo i nevidl"ivo svi"eta, ali ne "edne i iste osobe, "er zbo n"i&ove razliite kakovosti, zamisli "edno svi"eta nisu ide"e povezane s ide"ama dru o svi"eta, te ono
#to "a mislim kao du& ne pamtim kao ov"ek i obrnuto, mo"e stan"e ov"eka uop!e se ne uklapa u zami#l"en"e mene kao du&a$ Ro2en"e, ivot, smrt samo su stan"a du#e$ " " 'akle, prolazno "e samo na#e ti"elo8 na#a bit ni"e prolazna i morala "e posto"ati i kada na#e ti"elo ni"e posto"alo$ ="udski ivot "e dvo"an$ 0asto"i se od dva ivota H animalno i du&ovno $ *rvi ivot "e ivot ov"eka i za ta" ivot ov"eku treba ti"elo$ 'ru i n"e ov ivot "e ivot du&a/ n"e ova du#a ivi tim ivotom odvo"eno od ti"ela i mora a iv"eti nakon odva"an"a od ti"ela$5 H *la-ku o Ka-)u u ?S#ever-o% V#es-(ku> (' 1555"g, A. L. Vo(%nsk% ka0e $a 3 nt u @orlesun en, ( u 40novima vidovn"aka5 -e $o+u&)a sa%o #e$-o : %ogu1-os) 2('(*kog 'a%#e1(va-#a $u/ov-(/ +o#ava" Ca )a# -a*(- Ka-) +r('-a#e -e sa%o %ogu1-os) +os)o#a-#a $u/ov-og sv"esno sv(#e)a, ve1 ( %ogu1-os) ko%u-(,(ra-#a s -#(%" ;e el "e svu svo"u (ilozo(i"u radio na mo u!nosti izravno zam"e!ivan"a istine, na du&ovnom vi2en"u$ Sa$a, +r(la'e1( +()a-#u o $va%a sv#e)ov(%a s +s(/olog(#ske s)ra-e, sa s)ra-e )eor(#e s+o'-a#e, %ora%o *vrs)o o$re$()( *(-#e-(,u $a, +r(#e -o &)o se %o0e%o -a$a)( $a 1e%o (&)a -au*()( o -ou%e-al-o% +o$ru*#u, %ora%o *(s)o (-)elek)ual-o% %e)o$o% rasu@(va-#a o$re$()( sva o-a svo#s)va v(&e$(%e-'(o-al-og sv(#e)a ko"a moemo odrediti. Vrlo v#ero#a)-o )o% %e)o$o% -e1e%o .()( u s)a-#u o$re$()( %-ogo" Mo0$a 1e -a&e $e2(-(,(#e .()( o$ve1 kru)e, -e1e +o)+u-o o$govara)( 2(-o# $(2ere-,(#a,(#( o$-osa u -ou%e-al-o% sv(#e)u" Sve #e )o %ogu1e ( %( )o %ora%o u'e)( u o.'(r" Co, (+ak %ora%o
o$re$()( ( &)o #e %ogu1e )o*-(#e ra'#as-()( #to noumenalni svi"et ne moe biti, i, ako -a% )o us+(#e, #to on moe biti, )o #es), ko#( su o$-os( u -#e%u nemo u!i, a ko#( mo u!i. To #e -u0-o s)oga $a .(s%o %ogl(, $ola'e1( u $o$(r s -ou%e-al-(% sv(#e)o%, ra'l(kova)( ga o$ 2e-o%e-al-og (, &)o #e glav-o, $a -e s/va)(%o kao -ou%e-al-( sv(#e) #e$-os)av-( o$ra' 2e-o%e-al-oga" Razlo zbo ko"e a mi i ne znamo uzroni svi"et, poradi ko"e a smo utamnieni u po"avnom svi"etu, upravo "e u tome #to ne znamo razluiti d"e svr#ava "edan, a d"e poin"e dru i$ Mi smo u stalnom dodiru s uzronim svi"etom, mi ivimo u n"emu "er "e na# razum i na#a, nama nerazuml"iva (unk)i"a u svi"etu dio n"e a ili n"e ov odraz$ No, mi a ne vidimo i ne znamo, "er ili odriemo n"e ovo posto"an"e dre!i da "e sve posto"e!e po"avno i da ne posto"i ni#ta #to ni"e po"avno, ili a prizna"emo, ali a nasto"imo spoznati u obli)ima trodimenzionalno po"avno svi"eta/ ili a, naposl"etku, traimo i ne nalazimo "er ubimo put me2u obmanama i iluzi"ama odraeno po"avno svi"eta ko"i po re#no s&va!amo kao svi"et ide"a$ U tome i "est tra edi"a na#i& du&ovni& traen"a$ Mi ne znamo #to traimo$ Fedini nain da se izbavimo od te tra edi"e "est pret&odno intelektualno odre2ivan"e svo"stava ono a #to traimo$ 7ez ti& de(ini)i"a, sa samo neodre2enim os"e!a"ima, ne moemo se pribliiti svi"etu uzroka, iz ubit !emo se na n"e ovim rani)ama$
To #e s/va)(o 0pinoza ko#( #e -a+(sao $a -e %o0e govor()( o Bogu kad ne zna n"e ova svo"stva$ ?Ka$ sa% +rou*avao Eukl($a>, +(sao #e, ?+rvo sa% ra'u%(o $a su )r( ku)a )roku)a #e$-aka $va%a +rav(% ku)ov(%a, ( )o svo#s)vo )roku)a .(lo %( #e +osve ra'u%l#(vo, +re%$a -(sa% '-ao %-oga $ruga -#egova svo#s)va" A)o se )(*e $u/ova ( +r(v(@e-#a, -(sa% -(ka$ $osa$ *uo 'a -eko -#(/ovo ra'u%o% $oku*(vo svo#s)vo, ve1 sa%o 'a 2a-)a'(#e u ko#(%a se -e%ogu1e s-a1("> Hs)a-ov(l( s%o -eke kr()er(#e ko#( -a% o%ogu1ava#u $a se s-a@e%o u sv(#e)u -ou%e-a (l( u ?sv(#e)u $u/ova> ( %ora%o se -#(%e +oslu0()(" Pr(#e svega %o0e%o re1( $a 1. noumenalni svi"et ne moe biti trodimenzionalan 2. u -#e%u -e %o0e .()( -(&)a )ro$(%e-'(o-al-o, )o #es) sum"erl"ivo s 2('(*k(% +re$%e)(%a, sl(*-o +o va-#sko% ('gle$u, -e&)o #to ima oblik. 3rug(% r(#e*(%a, noumenalni svi"et ne moe sadrati ni#ta #to ima protenost u prostoru i #to se mi"en"a u vremenu$ 3. I &)o #e -a#glav-(#e, u -#e%u -(&)a -e %o0e .()( %r)vo, -e0(vo, nesv"esno. U svi"etu uzroka sve mora biti sv"esno "er "e on po sebi svi"est, du#a svi"eta$ Za)(% 1e%o ra'#as-()( $ruga odre2ena svo#s)va u'ro*-og sv(#e)a" Zasa$, kor(s)e1( o-a o$re@e-#a ko#a (%a%o, %ora%o ga )ra0()( u sve%u &)o -as okru0u#e ( u -a%a sa%(%a" Pr()o%, -e%a +o)re.e o.ra1a)( se sv(#e)u )a#-(, sv(#e)u ko#( -a% se *(-( (skl#u*(vo )a#a-s)ve-(%" Sve #e +u-o )a#-(" H .()(, +o$#ela s)var( -a ?)a#a-s)ve-e> ( ?o.(*-e>
kra#-#e #e -a(v-a" Kao $a u sv(#e)u +os)o#( -e&)o &)o #e "ednostavno. Kao $a u sv(#e)u +os)o#( -e&)o &)o ra'u%(#e%o ( '-a%o" C(*eg )akvog -e%aR Sve #e )a#-a" Sve #e -a$-arav-o" Ta"na vremena proima sve" 3a -#u os#e)(%o, -(su -a% +o)re.-a +r(v(@e-#a -a gro.ov(%a, glasov( (' 'agro.-og sv(#e)a" O-a se os#e1a u svako% ka%e-u" Ta"na misli stvara sve" Ka$ s/va)(%o $a misao ni"e 4(unk)i"a iban"a5/ ve! da "e iban"e samo iluzi"a misli, ka$ os#e)(%o $u.(-u te ta"ne, u*(-() 1e -a% se s%(#e&-o% ( $#e)(-#as)o% )a#-a %r)va,a ko#( us)a#u (' gro.ova" Ta"na beskonanosti na"ve!a "e od svi& ta"ni$ O-a -a% ka0e $a sve galak)(ke, sav v($l#(v( sve%(r, nema dimenzi"a kao -( .esko-a*-os) : $a #e "ednak toki, %a)e%a)(*ko# )o*k( ko#a -e%a -(kakve +ro)e0-os)(" H ?+o'()(v(s)(*ko%> %(&l#e-#u %( s)al-o -as)o#(%o zaboraviti na to, ne misliti o tome$
POGLAVLJE DV
Inte(%.entn% s'e!%*. R z(%)%t% o/(%&% %nte(%.en&%-e. R z(%)%te &*te %nte(%.en&%-e. O6%'(-en p*%*o0 . Du#e k !en- % 0u#e st / ( . Du# #u!e. L-u0sko J k o ko(ekt%'n %nte(%.en&%- . >o'-ek k o s(o6eno /%,e. 4>o'-e) nst'o5 k o /%,e. 4A0 ! 3 0!on5. Du# s'%-et . L%&e Ma&adeve$ P*o1eso* J !es o s'%-est% s'%-et . :e&/ne*o'e %0e-e. %endavesta$ %' 9e!(- . Ako u sv(#e)u +os)o#( (-)el(ge-,(#a, o-a %ora +os)o#a)( u sve%u" Cav(kl( s%o $r0a)( $a su -a ova# (l( o-a# -a*(-
0(v( ( (-)el(ge-)-( sa%o o-( +re$%e)( ko#e -a'(va%o ?.(1(%a>, )o #es), o-( 'a ko#e -ala'(%o $a su -al(k -a -as +o 2u-k,(#a%a ko#e, +o -a&e%u %-(#e-#u, o$re@u#u ivo bi!e. Ce0(v( +re$%e)( ( %e/a-(*ke +o#ave 'a -as su .e' 0(vo)a ( l(&e-( (-)el(ge-,(#e" Ali to ne moe biti tako$ Sa%o 'a -a& ogra-(*e-( u%, 'a -a&u ogra-(*e-u %o1 o+1e-#a s $rug(% u%ov(%a, 'a -a&u ogra-(*e-u s+oso.-os) a-alog(#e, (-)el(ge-,(#a se o*()u#e u odre2enim razredima 0(v(/ .(1a u' ko#e -a+ore$o +os)o#e $ug( -('ov( -e0(v(/ s)var( ( %e/a-(*k(/ +o#ava" Co, ka$ -e .(s%o %ogl( %e@uso.-o ra'govara)(, ka$ sva)ko o$ -as -e .( %ogao +o sl(*-os)( sa so.o% 'akl#u*()( $a +os)o#( (-)el(ge-,(#a u $rugo% *ov#eku, sva)ko .( sa%o se.e s%a)rao 0(v(% .(1e%, a sve os)ale l#u$e .( uvrs)(o u %e/a-(*ku, ?%r)vu> +r(ro$u" 3rug(% r(#e*(%a, ivim bi!ima prizna"emo samo ona bi!a ko"a pos"edu"u um pristupaan na#em zam"e!ivan"u u trodimenzionalnom pres"eku svi"eta, t"$ bi!a i"i "e um slian na#emu$ O dru ima mi ne znamo i ne moemo znati$ 0va bi!a i"i se um oitu"e dru ai"e no u trodimenzionalnom pres"eku svi"eta nama su nes&vatl"iva i nedostupna$ Ako o-a uo+1e $o@u u $o$(r s -a&(% 0(vo)o%, -#(/ova o*()ova-#a prisil"eni smo smatrati $#elova-#e% -e0(ve ( -esv#es-e +r(ro$e" Ca&a s+oso.-os) 'a a-alog(#u ogra-(*e-a #e tim pres"ekom$ Mi ne moemo lo iki misliti izvan uv"eta trodimenzionalno pres"eka$ 0to a nam se mora initi neivim i me&anikim sve #to ivi, misli i os"e!a na nain ko"i se ne podudara potpuno s na#im$
Me@u)(%, u prirodi ni#ta ne moe biti neivo ili me&aniko$ Ako ivot i os"e!a" uop!e posto"e, oni mora"u posto"ati u svemu$ Iivot i inteli en)i"a tvore svi"et$ Pogle$a%o l( s na#e strane, sa s)ra-e +o#ava, %ora%o +r('-a)( $a svaka +o#ava, svak( +re$%e) +os#e$u#e ra'u%" 7rdo, stablo, riba, kap vode, ki#a, planet, vatra, svak( 'a se.e %ora +os#e$ova)( svo# -avlas)()( u%" Pogle$a%o l( s dru e strane, sa s)ra-e -ou%e-o-a, %ora%o re1( $a #e sve ( svaka +o#ava -a&eg sv(#e)a o*()ova-#e u -a&e% +res#eku -ekog -a%a -era'u%l#(vog %(&l#e-#a ( os#e1a-#a (' $rugog +res#eka, ko#( tamo (%a#u -a%a -es/va)l#(ve 2u-k,(#e" Ceka (-)el(ge-,(#a #e tamo )akva ( -#e'(-a #e 2u-k,(#a )akva $a se ovd"e o*()u#e u o.l(ku brda, $ruga u o.l(ku stabla, )re1a u o.l(ku ribe ()$" 7rdo #e 2u-k,(#a ra'u%a - u -a&e% +res#eku" 0tablo #e 2u-k,(#a ra'u%a u -a&e% +res#eku" Riba #e 2u-k,(#a ra'u%a M u -a&e% +res#eku" Ra'u%e -, i M %( -e '-a%o #er -(su sl(*-( -a&e%u ( %( %o0e%o sa%o naslu!ivati -#(/ovo +os)o#a-#e" Po#ave -a&eg sv(#e)a vrlo su ra'l(*()e" Ako o-e -(su $rugo $ol( o*()ova-#a ra'l(*()(/ (-)el(ge-)-(/ .(1a u -a&e% sv(#e)u, o-$a ( )a .(1a %ora#u .()( vrlo razliita. I'%e@u uma brda i uma ov"eka %ora .()( ista razlika kao ( ('%e@u .r$a ( *ov#eka" Ve1 s%o +o)vr$(l( %ogu1-os) ra'l(*()(/ +os)o#a-#a" Rekl( s%o $a +os)o#( ku1a, +os)o#( *ov#ek ( +os)o#( ($e#a : -o, sve )o +os)o#( ra'l(*()o" Ra'v(#e%o l( )u %(sao, uo*() 1e%o vrlo %-ogo vrs)a razliiti& posto"an"a.
Ba#kov()a %a&)a, ko#a o0(vl#ava sav sv(#e), +r(+(su#e +la-(-a%a, r(#eka%a ( &u%a%a l"udski um. Co )o #e (s)o )ako -e(s)(-()o kao ( +o)+u-o o$r(,a-#e u%a u -e0(vo# +r(ro$(" Cou%e-o-( su ra'l(*()( ( ra'-ovrs-( .a& kao ( 2e-o%e-( ko#( su -#(/ovo o*()ova-#e u -a&e% +o$ru*#u" U svakom kamenu, u svakom zrnu pi"eska, u svakom planetu posto"i noumenon ko"i se sasto"i od ivota i od razuma i ko"i i& povezu"e s nekom nama nerazuml"ivom )"elinom$ Iivotna aktivnost +o#e$(-a*-(/ #e$(-(,a %o0e .()( vrlo ra'l(*()a, )o #es), -#(/ov o$-os +re%a vre%e-u %o0e .()( ra'l(*()" Mo0$a %o0e%o re1( $a su o-e ra'l(*()e ,r)e *e)v)e dimenzi"e : #e$-e su +aralel-e s vre%e-o%, kako ga %( os#e1a%o, a $ruge ga s(#eku" 0tupan" ivotne aktivnosti moe se prosu2ivati s ledi#ta razmnoavan"a$ H -eorga-sko#, %(-eral-o# +r(ro$( )a #e ak)(v-os) )ol(ko %ala $a se #e$(-(,e )e +r(ro$e, dostupne na#em promatran"u, -e ra'%-o0ava#u" *remda se to vrlo lako moe samo nama tako initi s nedostatne #irine na#e po leda u vremenu i u prostoru$ Ako se iznutra +ro%o)r( #e$a- ku.(*-( ,e-)(%e)ar l#u$skog )(#ela, -e '-a#u1( 'a +os)o#a-#e ,(#elog )(#ela ( *ov#eka, +o#ave &)o se '.(va#u u )o% ku.(*-o% ,e-)(%e)ru )(#ela ('gle$a) 1e ele%e-)ar-e +o#ave -e0(ve +r(ro$e"4Mo#a o+aska 7 s ov(% se -(kako -e .(/ slo0(la, #er se ( u -a#%a-#o# s)a-(,( o$v(#a vrlo .ur-a ak)(v-os) 7 s -e0(vo% #e +r(ro$o% %ogu1e us+ore$()( -a#s()-(#( $(o )(#ela 7 %o0$a a)o% 7 #er #e o- ($e-)(*a- a)o%u u -e0(vo# +r(ro$(, -o -(kako ( ku.-( ,e-)(%e)ar 7 u -#e%u se o$v(#a 0(vo) u %alo%"9
H svako% slu*a#u, za nas se +o#ave $(#ele -a 0(ve ( %e/a-(*ke, a v($l#(v( +re$%e)( $(#ele se -a orga-ske ( -eorga-ske" Neor anski se bez otpora razbi"a"u i osta"u isti" 1amen se moe razbiti napola . rezultat su dva kamena$ Ali, ako se pu razree napola, rezultat ne!e biti dva pua$ To znai da "e um kamena vrlo "ednostavan, primitivan, toliko "ednostavan da se moe razbiti i ne pretrp"eti prom"enu$ *u se sasto"i od ivi& stani)a$ 0vaka iva stani)a sloeno "e bi!e, mno o sloeni"e od kamena$ T(#elo +u0a (%a s+oso.-os) $a se %(*e, /ra-(, $o0(vl#ava lago$u ( -elago$u, -e*e%u )e0(, -e&)o ('.#egava (, &)o #e glav-o, (%a s+oso.-os) razmnoavan"a, s)vara-#a -ov(/, -al(k se.( o.l(ka, s+a#a-#a -eorga-ske )var( u )e o.l(ke, +r(s(l#ava-#a 2('(*k(/ 'ako-a $a %u slu0e" Pu0 #e sloeno sredi#te +rera$e #e$-e vrs)e 2('(*ke e-erg(#e u $ruge" To sre$(&)e +os#e$u#e vlas)()( ra'u%" Pora$( )oga #e +u0 -e$#el#(v" C#egov ra'u% #e .esko-a*-o v(&( o$ ra'u%a ka%e-a" Pu0 (%a svi"est o obliku, )#" o.l(k +u0a #e sv#es)a- se.e" O.l(k ka%e-a -(#e sv#es)a- se.e" Ka%e- 1e +res)a)( .()( ka%e-o% sa%o ako se ras)av( -a ke%(#ske ele%e-)e" T( ke%(#sk( ele%e-)( #e$(-(,e su $rugog re$a -o &)o #e )o ka%e-" C#(/ #e -e%ogu1e u-(&)()( (l( +re)vor()( u -e&)o $rugo u -a%a +o'-a)(% 2('(*k(% uv#e)(%a" C( 2('(*ka svo#s)va ka%e-a -e1e -es)a)(, ve1 1e +re1( u $ruga )(#ela s+a#a#u1( se sa sl(*-(%a se.(" 3akle, kamen #e -e%ogu1e u-(&)()(" Ra'u% to kamena kao #e$(-(,a %o0e -es)a)(" Al( 0(v#e) 1e elementi o$ ko#(/ se sas)o#ao )a# ra'u%" Mr)e ko#(/ #e )o*ka +res#eka .(o )a# ka%e-, (1( 1e $al#e -a ra'-e s)ra-e"
H orga-sko# +r(ro$( u ko#o# %( v($(%o 0(vo), lak&e #e +re)+os)av()( +os)o#a-#e ra'u%a" Pu0u, 0(vo% .(1u, %( .e' )e&ko1e +r('-a#e%o -eku vrs)u ra'u%a" Al( 0(vo) -e +r(+a$a sa%o +o#e$(-a*-(% -e$#el#(v(% orga-('%(%a ' sve ned"el"ivo #e 0(vo .(1e" Svaka s)a-(,a u orga-('%u 0(vo #e .(1e ( %ora +os#e$ova)( -eku vrs)u ra'u%a" Svaka ko%.(-a,(#a s)a-(,a ko#a (%a o$re@e-u 2u-k,(#u )ako@er #e 0(vo .(1e" 3ruga, v(&a ko%.(-a,(#a : orga- : o+e) #e 0(vo .(1e ( (%a vlas)()( ra'u%" Ned"el"ivost #e u -a&e% +o$ru*#u '-ak o$re@e-e 2u-k,(#e" Ako #e svaka +o#ava -a -a&o# rav-(-( oitovan"e -e*ega #to posto"i -a $rugo# rav-(-(, o-$a -e$#el#(vos) -a -a&o# s)ra-( o*()o o$govara -e$#el#(vos)(, )o #es) individualnosti -a o-o# $rugo# s)ra-(" 3#el#(vos) -a -a&o# s)ra-( o'-a*ava $#el#(vos) -a $rugo# s)ra-(" I-)el(ge-,(#a $#el#(vog %o0e se o*()ova)( sa%o u kolek)(v-o#, a -e u (-$(v($ual-o# (-)el(ge-,(#(" M( +r('-a#e%o +os)o#a-#e sv(#es)( sa%o u )"elovitom orga-('%u" A *()av orga-('a%, kako s%o ve1 u)vr$(l(, samo "e pres"ek -eke vel(*(-e ko#u %o0e%o -a'va)( 0(vo)o% )og orga-('%a o$ ro@e-#a $o s%r)(" Ta# se ivot %o0e +re$o*()( kao *e)vero$(%e-'(o-al-o )(#elo +ro)eg: -u)o u vre%e-u" F('(*ko )ro$(%e-'(o-al-o )(#elo sa%o #e +res#ek )og etverodimezionalno )(#ela" Al( ako )ro$(%e-'(o-al-( +res#ek +os#e$u#e u%, o-$a svo *e)vero$(%e-'(o-al-o ti"elo, L(-ga Aar(ra, -e$vo#.e-o %ora +os#e$ova)( svo# um. Ca )a# -a*(- u *ov#eku +osve #as-o v($(%o )r( u%a; +rv( #e um tijela, $rug( #e -#egova osobnost, Ja, ko#e %( '-a%oN )re1( #e u% -#egova ukupno ivota. Ca -a&e% s)u+-#u ra'vo#a )a tri u%a vrlo %alo '-a#u #e$a- o $rugo%e ( %e@uso.-o ko%u-(,(ra#u sa%o +o$
-arko'o%, u )ra-su, u eks)a'(, u s-u, u /(+-o)(*k(% ( %e$(#u%sk(% s)a-#(%a" Os(% -a%a sa%(%a -e+o'-a)(/ -a&(/ vlas)()(/ ra'u%a, s ko#(%a s%o -erask($(vo +ove'a-(, okru0u#u -as ( %-og( $rug( ra'u%( ko#e )ako@er -e '-a%o" Te ra'u%e *es)o os"e!amo, o-( su sa*(-#e-( o$ -a&(/" To su $o.r( ( 'l( $u/ov( ko#( -a% +o%a0u (l( -as u+ro+a&)ava#u" Obitel" C kolek)(v-a #e$(-(,a -e$vo#.e-o (%a svo# ra'u% kao &)o (%a ( svo# 0(vo)" Svaka gru+a I#u$( ko#a (%a svo#u 'ase.-u 2u-k,(#u ( os#e1a svo#u u-u)ra&-#u +ove'a-os) ( #e$(-s)vo, +o+u) 2(lo'o2ske &kole, ,rkve, sek)e, %aso-ske lo0e, $ru&)va, +ar)(#e ()$" .e' su%-#e #e 0(vo ( (-)el(ge-)-o .(1e" Caro$, -a,(#a 0(vo su .(1e" ;omo sapiens, *ov#e*a-s)vo, )ako@er #e 0(vo .(1e" To #e @eliki ov"ek, Adam 1admon k / (%st " Adam 1admon #e .(1e ko#e 0(v( u l#u$(%a ( u#e$(-#u#e u se.( 0(vo)e sv(/ l#u$(" O )o%e govor( 8. P. 7( ' &k u svo% o+se0-o% $#elu 4T&e 0e)ret 'o)trine5, BCEL$8 ?" " " -(#e +o o.l(*#u Bo0#e% s)vore- Adam iz pra&a 4*ov#ek9, o ko#e%u se govor( u II" +oglavl#u K-#(ge Pos)a-ka, ve* Bo0a-sk( A-$rog(- (' I" +oglavl#a K-#(ge Pos)a-ka, o$-os-o, A$a% Ka$%o-" > Adam 1admon "e ov"eanstvo %(% ;omo sapiens '-a-os)(, )o #es), ?o.l(k> *ov#eka ' oansko i1e. <. 8. 8%nton vrlo $o.ro govor( o .(1(%a (' $rug(/ +res#eka sv(#e)a" ?Po (s)o% +os)u+ku +o ko#e%u '-a%o $a oko -as +os)o#e $rug( l#u$( %o0e%o $o'-a)( ( 'a v(&e (-)el(ge-,(#e ko#(%a s%o okru0e-(" M( (/ os#e1a%o, al( (/ -e %o0e%o +re$o*()(" 3a (/ +re$o*(%o, %ora%o ra'v()( -a&u %o1 'a%#e$.e"
Mo1 v(@e-#a -a&(% )#eles-(% o*(%a ogra-(*e-a #e )ro$(%e-'(o-al-(% +res#eko%" Al(, u-u)ra&-#e oko -e%a )og ogra-(*e-#aN %( %o0e%o +o$es()( -a&u %o1 v(@e-#a u v(&e% +ros)oru ( %o0e%o s)vor()( +o#%ove o '.(l#-os)(%a u )o% v(&e% +ros)oru .a& kao &)o )o %o0e%o ( u -a&e% o.(*-o% +ros)oru" T(%e 1e%o +r(.av()( )e%el# 'a 'a%#e1(va-#e ( +rou*ava-#e ( )(/ $rug(/ .(1a ko#a -(su l#u$(" U odnosu na ta vi#a bi!a mi smo poput sli"epe i zbun"ene d"e)e$ %namo da smo udovi "edno ti"ela, rane "edno okota, no ne moemo raspoznati, osim instinktom i os"e!a"em, #to to ti"elo "est, #to ta" okot "est$ Na# "e zadatak sman"iti o ranien"e na#e zam"edbe$ *riroda se sasto"i od mno#tva entiteta ko"a mi nasto"imo razum"eti$ %a ta" )il" pri"e sve a moramo u mi#l"en"e uni"eti nove po"move i #iroko pol"e promatran"a podvr nuti "ednom za"ednikom zakonu$ *ovi"est na#e intelektualno napretka "est rast novi& po"mova$ I ka$ #e -ov( +o#a% s)vore-, +oka'u#e se $a #e o+osve #e$-os)ava- ( +r(ro$a-" P()a%o se &)o s%o $o.(l( ( o$govara%o; -(&)a" Je$-os)av-o s%o uklo-(l( #e$-o o*()o ogra-(*e-#e" Mo0e se +os)av()( +()a-#e; -a ko#( -a*(- u $a-a&-#e $o.a $o1( u $o$(r s v(&(% .(1(%aB O$govor #e o*()o ova#; tako da nasto"imo stvoriti or anske spo"eve, )o #es), s+o#eve u ko#(%a $#ela)-os)( #e$(-k( %e@uso.-o sras)a#u -a 0(v -a*(-" Vo#-e $r0ave (l( +oro.l#e-( -aro$ -(su +r(ro$-o ras)u1e #e'gre ( -e%a -a$e $a .(s%o kro' -#(/ $o&l( u ('rav-( $o$(r s -a&(% v(&(% su$.(-a%a" Ali u pri"atel"stvu, u
dobrovol"nim udruen"ima i iznad sve a u obitel"i mi smo upu!eni na#em vi#em ivotu$ 1ao #to "e za izuavan"e daleki& zvi"ezda potreban posebni materi"alni ure2a" ko"i mi nazivamo teleskopom, tako "e za prouavan"e naravi bi!a ko"a su vi#a od nas potreban mentalni ure2a"$ Moramo podesiti na#u mo! mi#l"en"a kao #to pode#avamo posebne aparate za pove!an"e mo!i vi2en"a$ %a "edan )il" potreban nam "e van"ski teleskop, a za dru i stanoviti sklop u na#o" vlastito" lavi$5 To o0(vl#ava-#e sve%(ra o$v(#a se u -a#ra'l(*()(#(% +rav,(%a" Ovo stablo #e 0(vo .(1e" Bre'a o+1e-()o . vrsta : 0(vo #e .(1e" I .re'ov ga# #e 0(vo .(1e" Au%a ra'l(*()(/ vrs)a s)a.ala, )rava, ,v(#e1a, %rav(, kuka,a, +)(,a, 'v(#er( : 0(vo #e .(1e ko#e 0(v( 0(vo)o% svega o$ *ega se sas)o#(, %(sle1( ( os#e1a#u1( 'a sve o-o &)o ga )vor(" Ta ($e#a 'a-(%l#(vo #e ('ra0e-a u *la-ku P. :(o*ensko. Op!el"udski kori"eni idealizma %T&eolo i)al Messen er, BHIB., II9" ?Kol(ko #e l#u$( 'a ko#e &u%a -(#e sa%o +uka '.(r-a (%e-(,a ( re)or(*ka +erso-(2(ka,(#a, o$-os-o, *(s)a 2(k,(#a, ve1 -e&)o #e$-o)-o ( 0(voB Z.(l#ska #e$-o)-os) #es) #e$-o)-os) sa%osv(#es)(" "" Kol(ko #e o-(/ ko#( &u%( +r('-a#u #e$-o)-os), )o #es), 0(vu $u&u &u%e kao e-)()e)a ' vilen"aka, #umsko du&aB Sla0e)e l( se ( v( $a su rusalke ( vo$e-( $u/ov( $u&e vo$e-e s)(/(#eB> I(vo)-a ak)(v-os) )akv(/ %#e&ov()(/ .(1a +o+u) &u%e uo+1e -(#e #e$-aka 0(vo)-o# ak)(v-os)( zasebni& vrsta .(l#aka ( 0(vo)(-#a, a 0(vo)-a ak)(v-os) vrste -(#e #e$-aka 0(vo)-o# ak)(v-os)( 'ase.-(/ +o#e$(-a,a"
H+ravo ra'l(*()os) 2u-k,(#a, ('ra0e-a u ra'l(*()o# 0(vo)-o# ak)(v-os)(, uka'u#e -a ra'l(ke u %e-)al-o% 0(vo)u ra'l(*()(/ ?orga-('a%a>" 3akako, 0(vo)-a ak)(v-os) zasebno lista breze .esko-a*-o #e -(0a o$ 0(vo)-e ak)(v-os)( stabla/ 0(vo)-a ak)(v-os) s)a.la -(#e #e$-aka 0(vo)-o# ak)(v-os)( vrs)e, a 0(vo) vrste -(#e #e$-ak 0(vo)u &u%e" Fu-k,(#e )(/ *e)(r(#u ?0(vo)a> +osve su ra'l(*()e ( s/o$-o )o%u %ora#u .()( ra'l(*()e ( (-)el(ge-,(#e" Inteli en)i"a po"edinane stani)e l"udsko ti"ela mora biti onoliko nia u usporedbi s inteli en)i"om ti"ela, t"$ 4s (izikim umom ov"eka5, koliko "e nia n"ezina ivotna aktivnost u usporedbi sa ivotnom aktivno#!u itavo or anizma$ Ca )a# -a*(- -ou%e-o- +o#ave %o0e%o s%a)ra)( $u&o% )e +o#ave" 3rug(% r(#e*(%a, skrivena du#a po"ave -#e'(- #e -ou%e-o-" Po#a% du#e po"ave (l( noumenona p&ainomenona sa$r0( u se.( 0(vo) ( sv(#es) ( -#(/ove 2u-k,(#e u -a%a -e+o#%l#(v(% +res#e,(%a sv(#e)a, o*()ova-#e ko#(/ u -a&e% $o%a&a#u )vor( +o#avu" I$e#a 0(vog sve%(ra -e('.#e0-o -avo$( -a ($e#u ?3u&e Sv(#e)a> ?B(1a>, ko#ega #e o*()ova-#e v($l#(v( sve%(r" Ide"a 4'u#e 0vi"eta5 osobito se slikovito s&va!ala u starim reli i"ama Indi"e$ Mistika poema 7&a avad Gita da"e udesnu sliku o Ma&adevi, t"$ velikom 'evi, i"i "e ivot na# svi"et$ ?Tako #e Kr(&-a ('lagao svo#e u*e-#e u*e-(,(%a""" +r(+re%a#u1( (/ 'a u'v(&e-u (s)(-u &)o (% se o)kr(la u )re-u)ku +rosv#e)l#e-#a" Pro'.or(v&( o Ma/a$ev( glas %u se 'a)a%-(, a l(,e o'ar( u-u)ra&-#(% sv#e)lo%"
Je$-oga $a-a Ar$0u-a, +o-ese- ra$o'-alo&1u, 'a+()a s%#elo; : Poka0( -a% Ma/a$evu u -#egovu .o0a-sko% o.l(ku" Mogu l( ga -a&e o*( v($#e)(B Ta$a Kr(&-a" "" s)a-e govor()( o B(1u ko#e $(&e u sv(% .(1(%a, sa s)o)(-u )(su1a l(kova, -e.ro#e-o o*(#u, l(,(%a okre-u)(% -a sve s)ra-e, ko#e (s)ovre%e-o -a$%a&u#e sve s)vore-o (s)(-sko% v(s(-o% .esko-a*-os)(, .(1e ko#e u svo% nepominom )(#elu sa$r0( sav pomini sve%(r sa sv(% -#egov(% +o$#ela%a" >Ka$ .( se -a -e.u (s)ovre%e-o 'a+al(o s#a# )(su1e su-,a?, re*e Kr(&-a, >-e .( se ('#e$-a*(o sa s#a#e% #e$(-og Sve%ogu1eg?" 3ok #e )ako '.or(o o Ma/a$ev(, vel(*a-s)ve-a 'raka sv#e)la s(#ev-e u o*(%a Kr(&-e" H*e-(,( -e ('$r0a&e -#e'(- s#a# ( +a$o&e +re$ -oge Kr(&-e" Kosa -a glav( Ar$0u-e -akos)r(#e&(la se o$ u0asa ( sklo+(v&( ruke ore*e; >H*()el#u, )vo#e -as r(#e*( u0asava#u, -(s%o u s)a-#u ('$r0a)( +ogle$ -a vel(ko B(1e ko#e s( ('veo +re$ -as" Vele -as s%u1u#e"> 4I'" E" S/use, @eliki Upu!eni)i&. H 'a-(%l#(vo% '.or-(ku +re$ava-#a +ro2" J$ Famesa 4*luralistiki svemir> 4?A Plural(s)(, H-(verse>9 +os)o#( +re$ava-#e o Fe,/-eru, +osve1e-o ?sv#es-o% sve%(ru>" ?Ho.(*a#e-( %o-(s)(*k( ($eal('a% ('os)avl#a sve +osre$-o" O- +r('-a#e sa%o kra#-os)(, kao $a se ('a +rvog gru.og l(,a +o#av-og sv(#e)a sa sv(% -#egov(% oso.()os)(%a -e %o0e -a1( -(&)a $ol( o-o -a#v(&e u svo% -#egovo% savr&e-s)vu" Ca#+r(#e v( ( #a, .a& ovako kako s%o sa$a u ovo# so.(, a 'a)(% ka$ 'av(r(%o (s+o$ +ovr&(-e : sa% -e('re,(v( a+solu)" Zar )o -e +oka'u#e -eo.(*-o s(ro%a&)vo %a&)eB Zar -a& $o.r( sve%(r -(#e s)vore- +o .oga)(#e% u'oru u ko#e%u (%a %#es)a ( 'a
$ugu /(#erar/(#u .(1aB Gak ( %a)er(#al(s)(*ka '-a-os) svo#o% )er%(-olog(#o% o.oga1u#e sve%(r %olekula%a, e)ero%, elek)ro-(%a ()$" A+solu)-( ($eal('a%, ko#( +ro%(&l#a '.(l#u sa%o u (-)elek)ual-(% o.l(,(%a, -e '-a &)o $a ra$( s ti"elima, .e' o.'(ra ko#e vel(*(-e, ( -e %o0e kor(s)()( -(kakvu +s(/o2('(*ku a-alog(#u (l( +o$u$ara-#e"> Posve #e $rugo gle$(&)e Fe,/-era (' *(#(/ $#ela Ja%es -avo$( vel(ke o$lo%ke" :e&+ne*o'e %0e-e )ol(ko su .l(ske o-o%e &)o #e re*e-o u +re)/o$-(% +oglavl#(%a $a se -a -#(%a %ora%o +o$ro.-(#e 'aus)av()(" Cavo$(% r(#e*( +ro2" Ja%esa; ?Is)o*-( gr(#e/ -a&eg ( +u*kog ( '-a-s)ve-og %(&l#e-#a +re%a Fe,/-eru #e u -a&o# uvr(#e0e-o# -av(,( $a $u/ov-o s%a)ra%o ne pravilom, ve! iznimkom u +r(ro$(" H%#es)o $a v#eru#e%o kako se -a& 0(vo) /ra-( -a +rs(%a ve1eg 0(vo)a, $a -a&u (-$(v($ual-os) +o$r0ava ve1a (-$(v($ual-os), ko#a -e('.#e0-o %ora .()( sv#es-(#a ( -eov(s-(#a o$ svega &)o ('-#e$ru#e, %( o.(*-o sve &)o #e ('a -a&eg s()-og +os)o#a-#a s%a)ra%o sa%o +ra/o% ( +e+elo% 0(vo)a" Il(, ako v#eru#e%o u Bo0a-sk( 3u/, s #e$-e ga s)ra-e s%a)ra%o .es)#eles-(%, a s $ruge s)ra-e .e'$u&-o% +r(ro$o%" Kakav se $u&ev-( %(r (l( u)#e/a %o0e $o.()( o$ )akvog u*e-#a, +()a Fe,/-er" Mv(#e1e ve-e o$ -#egova $a/a, 'v(#e'$e se +re)vara#u u ka%e-N -a&e vlas)()o )(#elo +os)a#e -e$os)o#-o -a&ega $u/aN svo$( se -a s+re%(&)e sa%o +u)e-(/ os#e)a" K-#(ga +r(ro$e +re)vara se u sve'ak o %e/a-(,( u ko#e%u se ivot ('u*ava kao vrs)a -e+rav(l-os)(" Ogro%-( +o-or '#a+( ('%e@u -as ( svega o-oga &)o #e ('-a$ -as, ( Bog +os)a#e 2(-( s+le) a+s)rak,(#a"
Fe,/-erovo oru@e ko#e o- kor(s)( 'a #as-o v(@e-#e #es) a-alog(#a""" 7ain de(inira eni"alnost kao mo! proni)an"a analo i"e$ Bro# a-alog(#a ko#e #e Fe,/-er .(o u s)a-#u 'a%(#e)()( .(o #e *u$esa-" Al( o- #e (s)o )ako (-'(s)(rao ( -a razlikama. %anemarivan"e razlika, ovorio "e, esta "e zabluda u rasu2ivan"u po analo i"i$5 Tako #e Fe,/-er +r('-ao $a, kako svako 0(vo )(#elo +os#e$u#e ra'u%, svak( ra'u% %ora +os#e$ova)( )(#elo" Co, (' )oga -e +ro('la'( $a sva )(#ela %ora#u .()( sl(*-a, -()( $a )(#ela .(1a v(&eg re$a %ora#u .()( -al(k -a&(%a" Ca&e #e )(#elo +r(lago@e-o uv#e)(%a -a&eg 0(vo)a" 3rug( uv#e)( 0(vo)a %ora#u +ro('ves)( $ruga )(#ela" ?H%ov( v(&eg re$a 'a/)(#eva#u ( )(#ela v(&ega re$a" G()ava 'e%l#a -a ko#o# 0(v(%o %ora, +re%a Fe,/-eru, (%a)( svo#u kolek)(v-u sv(#es)" Sv(#es) %ora (%a)( svako su-,e, %#ese,, +la-e)N sav su-*ev sus)av %ora +os#e$ova)( vlas)()u #iru sv(#es) u ko#o# #e sv(#es) -a&e 'e%l#e sa%o $(o" G()av 'v#e'$a-( sus)av %ora (%a)( svo#u sv(#es)N ( ako )a# 'v#e'$a-( sus)av -(#e '.ro# svega #to "est, u %a)er(#al-o% +ogle$u, )a$a ,(#el( )a# sus)av, 'a#e$-o sa sv(% $rug(% &)o #o& %o0e +os)o#a)(, #es) )(#elo #e$-e +osve%a )o)al('(ra-e sv(#es)( sve%(ra ko#u l#u$( -a'(va#u Bogo%" Teor(#sk(, +re%$a #e Fe,/-er +o svo#o# )eolog(#( %o-(s), u -#egovu sve%(ru (%a %#es)a 'a svak( s)u+a-# $u/ov-og .(1a, o$ *ov#eka $o sve+r(su)-a Boga" Os)ras-o v#eru#e u $u&u Ze%l#e" Ze%l#u s%a)ra +ose.-(% a-@elo% *uvaro% l#u$(" M( se %o0e%o moliti zeml"i, kao &)o se *ov#ek %ol( svo#(% sve,(%a"
N"e ov na"znaa"ni"i zakl"uak "est ta" da "e ustro"stvo svi"eta posvuda istov"etno$ Na#a vizualna svi"est povezana "e s oima, taktilna svi"est s koom$ No, ni oi ni koa ne zna"u za os"e!a"e one dru e$ Oni se spa"a"u i st"eu neku vrstu odnosa tek u obu&vatni"o" svi"esti ko"u svaki od nas naziva svo"im sopstvom$ 0lino tome, kae 9e)&ner, moramo pretpostaviti da se mo"a svi"est o meni i tvo"a svi"est o tebi, ko"e su u svo"o" neposrednosti posve odvo"ene i ne zna"u "edna za dru u, sasta"u u vi#o" svi"esti, re)imo u svi"esti l"udske rase ko"a zna za ob"e, upotrebl"ava i& i u ko"u one ulaze kao sastavni di"elovi$ 0lino tome l"udsko i ivotin"sko )arstvo sasta"u se kao uv"eti svi"esti "o# #ire dometa$ U du#i zeml"e oni se pridruu"u svi"esti bil"no )arstva, ko"a, pak, pridonosi svo" dio iskustva u du#i )i"elo sunevo sustava, itd$ %amisao o svi"esti zeml"e suoava se sa snanim instinktivnim odbi"an"em$ 0vaka svi"est ko"u mi izravno pozna"emo ini se kao da ukazu"e na posto"an"e moz a$ No na# mozak, ko"i prvenstveno slui povezivan"u na#i& mi#i!ni& reak)i"a s van"skim predmetima o ko"ima ovisimo, obavl"a onu (unk)i"u ko"u zeml"a obavl"a na posve dru ai"i nain$ Ona nema mi#i!e i udove, a "edini n"o" izvan"ski predmeti "esu dru e zvi"ezde$ Na n"i& sva n"ezina masa rea ira na"istanani"im prom"enama u svom )"elokupnom opsto"an"u, i "o# istanani"im titra"nim reak)i"ama u svo"o" supstan)i"i$ N"ezina mora odraava"u sv"etlost neba kao u kakvom olemom zr)alu, n"ezina i& atmos(era prelama kao kakva udovi#na le!a, obla)i i sni"ena pol"a spa"a"u te
sv"etlosti u bi"elo, #ume i )vi"e!e raspr#u"u i& u bo"e$ *olariza)i"a, inter(eren)i"a, apsorp)i"a u tvari bude os"ete za zam"e!ivan"e ko"i& su na#a os"etila odve! nez rapna$ Pre%a )o%e, 'a svo#e ko'%(*ke o$-ose, sv(#es)( 'e%l#e -(#e +o)re.a- +ose.a- %o'ak, -(&)a v(&e -o &)o .( +o)re.ovala o*( (l( u&(" Na# %o'ak u(s)(-u o.#e$(-#u#e ( +ove'u#e .e'.ro#-e 2u-k,(#e" Ca&e o*( -e%a#u -(&)a sa 'vuko%, -a&e u&( -(&)a sa sv#e)lo&1u, al(, .u$u1( $a (%a%o %o'ak, %( %o0e%o os#e)()( 'vuk ( sv#e)lo 'a#e$-o ( us+ore$()( (/ " " " Mora l( svako v(&e sre$s)vo o.#e$(-#ava-#a s)var( $oslov,e .()( %o0$a-o )k(voB Zar sv(#es) 'e%l#e -e %o0e -a -ek( $rug( -a*(- '-a)( sa$r0a# sv(/ -a&(/ sv(#es)( 'a#e$-oB Fe,/-er o+(su#e )re-u)ak svog ('rav-og v(@e-#a (s)(-e; ?Je$-oga #u)ra ('(&ao sa% u &e)-#u" Zele-a +ol#a, +(#ev +)(,a, .l(s)a rosa, u $al#(-( su%agl(,a, ('r(#e)ka +ro%ak-e ko#( *ov#ekN +o sve%u ra'l(ve-o sv#e)lo .a& kao -ek( +reo.ra0a#" B(o #e )o sa%o %al( ko%a$(1 'e%l#eN ( sa%o kra)k( )re-u)ak -#e'(-a +os)o#a-#a; +a (+ak, &)o sa% #e v(&e o.u/va1ao +ogle$o% os#e)(o sa% -e sa%o l#e+o)u ($e#e, ve1 ( (s)(-()os) ( #as-o1u *(-#e-(,e $a #e 'e%l#a a-@eo, a-@eo ko#( %e sa so.o% -os( u Ce.o"" " I 'a+()ao sa% se kako su l#u$( %ogl( o)(1( )ako $aleko o$ 0(vo)a $a 'e%l#u s%a)ra#u %r)v(% )(#elo%""" 3o0(vl#a# +o+u) ovoga %ora se *(-()( +lo$o% %a&)e" Ze%l#a #e okruglo )(#elo, a &)o #o& %o0e .()( %o0e se $o'-a)( u %(-eralo&k(% ka.(-e)(%-a"> Oso.()os) Fe,/-erova %(&l#e-#a #e u )o%e &)o o- v#eru#e $a se o.u/va)-(#( o.l(,( sv(#es)( sasto"e o$ ogra-(*e-(#(/ o.l(ka, $a -(su sa%o +uk( '.ro# v(&e ogra-(*e-(/ o.l(ka" Kao &)o -a& u% -(#e +uk( '.ro# -a&(/ v($-(/, slu&-(/ ( sl(*-(/ os#e)a ve1, s+a#a#u1( (/, o- o)kr(va %e@u -#(%a o$-ose ( (' )(/ o$-osa ('gra@u#e s/e%e, o.l(ke (
+re$%e)e ko#e -e %o0e s+o'-a)( svako os#e)(lo +ose.-o, )ako $u&a 'e%l#e o)kr(va o$-os ('%e@u sa$r0a#a %oga u%a ( sa$r0a#a )voga u%a, ko#(/ -a&( ra'u%( 'ase.-o -(su sv#es-(" C#e'(-e s/e%e, -#e'(-( o.l(,( ( +re$%e)( ra'%#er-( su -#e'(-o% &(re% +ol#u, 'a ras+o'-ava-#e ko#ega su -a&a +ol#a sv(#es)( o$v(&e uska" Sa%( +o se.( %( s%o -a+ros)o %e@uso.-o -e+ove'a-(, #er s%o o.o#e )u ( razliku"emo se #e$a- o$ $rugoga" " " Ono #to mi "esmo ne zna"u!i to, ona zna da "esmo$ Kao $a ,#eloku+-( sve%(r u-u)ra&-#eg 0(vo)a (%a sklo-os) +re%a #e$-o% o$re@e-o% s%#eru, -eku vrs) ve-)(la ko#( $o+u&)a '-a-#u $a )e*e sa%o u #e$-o% s%#eru, )ako $a &(re %o0e uv(#ek -a$gle$a)( -(0e, al( -(0e -(ka$ &(re" Fe,/-er -a&e +o#e$(-a*-e oso.e us+ore@u#e s os#e)(l(%a $u&e 'e%l#e" M( s%o $o$a)ak -#e'(-u 'a%#e$.e-o% 0(vo)u""" O-a u+(#a -a&e 'a%#e$.e u svo#e &(re +ol#e '-a-#a ( s+a#a (/ s $rug(% )u +os)o#e1(% +o$a,(%a" S#e1a-#a ( +o#%ov-( o$-os( &)o su se (s+rel( oko 'a%#e$a.a -eke oso.e u &(re% 0(vo)u 'e%l#e os)a#u ra'lu*e-( ( o.l(ku#u -ove o$-ose" Te 9e)&nerove ide"e izloene su u n"e ovo" kn"izi 4%endavesta5$ Caveo sa% )ako $ug( o$lo%ak (' k-#(ge +ro2" Ja%esa #er sa% /)(o +oka'a)( $a ($e#e o sv(#e)u kao ivom i umnom .(1u uo+1e -(su -ove -( -eo.(*-e" To #e +r(ro$-a ( log(*-a -u0-os) &)o +o)#e*e (' &(reg gle$a-#a -a sv(#e) -o &)o )o o.(*-o se.( $o+u&)a%o" =o iki, %ora%o +r('-a)( (l( ra'l(*()e ra'(-e 0(vo)a ( (-)el(ge-,(#e u sve%u, u svo# ?-e0(vo# +r(ro$(>, (l( (/ +osve 'a-(#eka)( *ak ( u -a%a sa%(%a"
POGLAVLJE DVI
Inte(%.en&%- % 6%'ot. %'ot % spozn - . S'%-est k o ost' *en-e posto- n- . Inte(ekt % e!o&%-e. E!o&%k o o*u@e spozn -e. R z'o- e!o&%- s .(e0%#t spozn -e. >%ste % ne)%ste e!o&%-e. Oso/ne % n 0C oso/ne e!o&%-e. Uk( n- n-e e(e!ent sopst' k o s*e0st' z p*%/(%6 ' n-e %st%n%to- spozn -%. 47u0%te k o 0-e& ...5 47( 6en% )%st s*& ...5 V*%-e0nost !o* ( s .(e0%#t spozn -e. Ne0ost &% %nteC (ektu (%z! . 4D*e0not%5 k o k*un %nte(ektu (ne ku(tu*e. Op snost% !o* (%z! . Mo* (n% estet%z !. Re(%.%- % u!-etnost k o o*. n%z%* n% o/(%&% e!o&%on (ne spozn -e. Spozn - 7o a i spozn I"epote$ I 0misao ivota v#e*-a #e )e%a l#u$skog ra'%(&l#a-#a" Sv( 2(lo'o2(#sk( sus)av(, sva v#erska u*e-#a -as)o#e -a1( ( $a)( l#u$(%a o$govor -a )o +()a-#e" Za #e$-e #e s%(sao 0(vo)a u slu0e-#u, u $ava-#u se.e, sa%o+o0r)vov-os)(, 0r)vova-#u svega, ak i ivota. 3rug( ka0u $a #e s%(sao 0(vo)a u u0(va-#u u -#e%u, ?u *eka-#u ko-a*-og u0asa s%r)(?" Cek( -ala'e s%(sao 0(vo)a u usavr&ava-#u se.e ( s)vara-#u .ol#e .u$u1-os)( o-kra# roba (l( u .u$u1(% 0(vo)(%a, $rug( s%(sao -ala'e u +r(.l(0ava-#u ne.bitku. Tre1(%a #e s%(sao u usavr&ava-#u rase, u ?ure@(va-#u 0(vo)a -a 'e%l#(>" Ge)vr)( o$r(*u svaku %ogu1-os) )ra0e-#a s%(sla ( )ako $al#e" Sva )a )u%a*e-#a (%a#u #e$a- -e$os)a)ak : sva -as)o#e -a1( s%(sao 0(vo)a izvan ivota : u .u$u1-os)( *ov#e*a-s)va, u -e('v#es-o% 'agro.-o% 0(vo)u (l( u evolu,(#( Fa u $ug(% susl#e$-(% re(-kar-a,(#a%a : uvi"ek u neemu izvan sada#n"e ivota ov"eka" Co, ka$ .( l#u$(, u%#es)o &)o ra'%(&l#a#u, #e$-os)av-o svr-ul( +ogle$
u se.e, v($#el( .( $a 'a+ravo smisao ivota uo+1e -(#e )ako -e$oku*(v" 0misao "e u spozna"i$ 0av ivot, svim svo"im in"eni)ama, do a2a"ima i slua"evima, nemirima i ten"ama vodi nas spoznavan"u nee a$ 0vo ivotno iskustvo "est spozna"a$ Na""aa l"udska emo)i"a en"a "e za nepoznatim$ <ak i u I"ubavi, na""ao" strasti, ko"o" se sve rtvu"e, to "e ten"a za nepoznatim, za novim$ Ca +o*e)ku ove k-#(ge +r('-al( s%o +os)o#e1(% unutra#n"i ivot i van"ski svi"et. Ja ( Ce:#a" Unutra#n"i ivot moe se de(inirati kao ostvaren"e posto"an"a$ <ov"ek ostvaru"e svo"e posto"an"e i posto"an"e svi"eta ko"e a "e dio$ N"e ov odnos prema sebi i prema svi"etu naziva se spozna"om$ 0ve mentalne sposobnosti ov"eka, svi elementi n"e ova unutra#n"e ivota . os"eti, predodbe, po"movi, ide"e, sudovi, zakl"u)i, os"e!a"i, emo)i"e, ak i stvarala#tvo . sve su to na#a oru2a spozna"e$ Os"e!a"i : *ak ( -a#v(&(, +o+u) es)e)skog, rel(g(o'-og, %oral-og : i stvarala#tvo, o$ s)varala&)va $(vl#aka ko#( se.( ('ra@u#e ka%e-u s#ek(ru $o Bee)/ove-ova $#ela : sve su )o oru2a spozna"e. Sa%o se -a&e% usko% l"udskom v(@e-#u *(-( $a o-( slu0e $rug(% ,(l#ev(%a; : *uva-#u 0(vo)a, s)vara-#u -e*ega (l( u0()ku" Za+ravo, sve )o slui s+o'-a#(" Evolu,(o-(s)(, 3arK(-ov( sl#e$.e-(,(, re1( 1e $a su .or.a 'a o+s)a-ak ( o$a.(r -a#s+oso.-(#(/ s)vor(l( razum i os"e!a" %o$er-og *ov#eka, : $a ra'u% ( os#e1a# slue ivotu, *uva#u 0(vo) +o#e$(-,a ( vrs)e, a izvan to a, sa%( +o se.(, o-( -e%a#u s%(sla" To se %o0e +o.(#a)(
(s)(% o.ra'lo0e-#e% ko#e s%o u+o)r(#e.(l( +ro)(v ($e#e o me&aninosti sve%(ra" Naime, ako inteli en)i"a posto"i, onda ne posto"i ni#ta doli inteli en)i"a$ Ako borba za opstanak i odabir na"sposobni"i& doista ima"u takvu ulo u u stvaran"u ivota, onda oni nisu slua"nost, ve! proizvodi inteli en)i"e ko"u mi ne znamo$ Oni, kao i sve dru o, slue spozna"i$ No mi ne s&va!amo, ne vidimo prisutnost inteli en)i"e u po"avama i prirodnim zakonima$ To nam se do a2a sto a #to ne prouavamo )"elinu, ve! dio, ne vidimo )"elinu ko"u elimo prouiti$ A prouava"u!i mali prst ne moemo vid"eti inteli en)i"u ov"eka$ Isto "e i s prirodom$ Mi uvi"ek prouavamo samo mali prst prirode$ Ako to s&vatimo, i ako razumi"emo da "e svaki ivot oitovan"e di"ela neke )"eline, tek tada !e se otvoriti mo u!nost za spozna"u te )"eline$ 3a s+o'-a%o (-)el(ge-,(#u o$re@e-e ,#el(-e %ora%o ra'u%#e)( -#e'(-u -arav ( 2u-k,(#e" <ov"ekova (unk)i"a "e spozna"a i samospozna"a" No, ako 4ov"eka5 ne s&vatimo kao )"elinu, ne moemo razum"eti n"e ovu (unk)i"u$ 3a s/va)(%o &)o #e -a& u%, 2u-k,(#a ko#ega #e s+o'-a#a, %ora%o ra'#as-()( -a& o$-os +re%a 0(vo)u" 3to "e ivot6 Ca )e%el#u sl(*-os)( sa sv(#e)o% 'a%(&l#e-(/ $vo$(%e-'(o-al-(/ .(1a +oku&al( s%o o$re$()( ivot kao g(.a-#e u +o$ru*#u v(&e% u us+ore$.( s o$re@e-(% +o$ru*#e%" S )og gle$(&)a %oglo .( se re1( $a #e svak( 'ase.-( ivot o*()ova-#e u -a&e% +o$ru*#u $(#ela #e$-e o$ (-)el(ge-,(#a $rugog +o$ru*#a" G(-( se $a )e (-)el(ge-,(#e +rov(ru#u k -a%a ov(% 0(vo)(%a ko#e %( v($(%o" 1ad umre ov"ek, zatvori se "edno oko
svemira, kae 9e)&ner" 0vaki po"edini l"udski ivot trenutak "e ivota veliko bi!a ko"e ivi u nama$ Svak( 'ase.-( 0(vo) s)a.la )re-u)ak #e 0(vo)a bitka vrs)e (l( ro$a" I-)el(ge-,(#e sv(/ vi#i& .(1a -e +os)o#e -eov(s-o o -(0(% 0(vo)(%a" To su $v(#e s)ra-e (s)e s)var(" Svak( +o#e$(-a*-( l#u$sk( u% u -eko% $rugo% +res#eku sv(#e)a %o0e +ro('ves)( (lu'(#u mno i& 0(vo)a" To #e vrlo )e&ko (lus)r(ra)( +r(%#ero%" Co, u'%e%o l( H(-)o-ovu s+(ralu &)o +rola'( kro' rav-(-u ( )o*ku ko#a kru0( +o rav-(-( ( ako +re)+os)av(%o $a #e s+(rala u%, o-$a 1e g(.l#(va )o*ka +res#eka s+(rale s rav-(-o% +re$s)avl#a)( ivot$ Ta# +r(%#er (lus)r(ra %ogu1( o$-os ('%e@u u%a ( 0(vo)a" Iivot i um nama se ine me2usobno razliitima i odvo"enima, "er mi ne znamo ni kako ledati, ni kako vid"eti$ A to, pak, ovisi o in"eni)i da vrlo te#ko izlazimo iz okvira na#i& pod"ela$ Mi vidimo ivot stabla, ovo stabla$ Ako smo rekli da "e ivot stabla oitovan"e neko uma, mi to razumi"emo kao da "e ivot ovo stabla oitovan"e uma to stabla$ To "e, dakako, besmisli)a #to pot"ee iz na#e 4trodimenzionalno mi#l"en"a5, 4Euklidsko razuma5$ Iivot ovo stabla oitovan"e "e uma vrste ili roda, ili, moda, inteli en)i"e svo bil"no )arstva$ 0lino tome i na#i po"edinani ivoti oitovan"a su neke vi#e inteli en)i"e$ 'okaz za to nalazimo u in"eni)i da na#i ivoti nema"u nikakva dru o smisla, osim u pro)esu st"e)an"a znan"a$ <ov"ek ko"i misli presta"e bolno os"e!ati odsutnost smisla ivota tek kad to s&vati i tada on poin"e sv"esno teiti onome emu "e rani"e teio nesv"esno$
Os(% )oga, )o s)#e,a-#e s+o'-a#e, ko#e #e na#a (unk)i"a u svi"etu, -e +os)(0e se sa%o (-)elek)o%, ve1 *()av(% -a&(% orga-('%o%, *()av(% )(#elo%, -a&(% 0(vo)o% ( 0(vo)o% l#u$skog $ru&)va, -#egov(% orga-(: 'a,(#a%a, us)a-ova%a, svo% kul)uro% ( ,(v(l('a,(#o%" Ka$ ka0e%o $a #e s)#e,a-#e '-a-#a ,(l# (-)elek)ual-e s)ra-e *ov#eka, )o -e1e ('a'va)( -(kakvu su%-#u" Sv( su s+ora'u%-( $a #e s)#e,a-#e '-a-#a svr/a l#u$skog (-)elek)a sa sv(% -#e%u +o$re@e-(% 2u-k,(#a%a" Me@u)(%, &)o se )(*e emo)i"a; ra$os), )uga, sr$0.a, s)ra/, l#u.av, %r0-#a, +o-os, su1u), l#u.o%oraN &)o se )(*e os#e1a#a 'a l(#e+o, 'a es)e)sko u0(va-#e ( u%#e)-(*ko s)varala&)vo, %oral-og os#e1a#a ( sv(/ rel(g(o'-(/ e%o,(#a; v#era, -a$a, +(#e)e) ( sl", &)o se )(*e sv(/ l#u$sk(/ d"elatnosti, )o v(&e -(#e )ako #as-o" Obino ne vidimo da sve emo)i"e i sva l"udska d"elatnost slue spozna"i$ Ca ko#( -a*(- stra&, l"ubav %(% rad %ogu slu0()( s+o'-a#(B Ca%a se *(-( $a emo)i"ama os#e1a%o, radom s)vara%o" G(-( -a% se $a su os"e!an"e i stvaran"e -e&)o ra'l(*()o o$ spozna"e. A)o se )(*e ra$a, s)vara-#a, ('gra@(va-#a -e*ega sklo-(#( s%o %(sl()( $a o-( za&ti"eva"u s+o'-a#u (, ako %u slu0e, slu0e %u sa%o -e('rav-o" Is)o )ako -e %o0e%o ra'u%#e)( kako reli iozne emo)i"e %ogu slu0()( s+o'-a#(" O.(*-o #e emo)ionalno o+reka intelektualnome, ?sr,e> o+re*-o ?ra'u%u>" Ca #e$-o# s)ra-( #e ?/la$-( ra'u%> (l( (-)elek), a -a $rugo# os#e1a#(, e%o,(#e, s%(sao 'a u%#e)-os)N a 'a)(%, o+e) +osve o$vo#e-o, %oral-( ( rel(g(o'-( os#e1a#, ?$u/ov-os)>" Nesporazum "e u tumaen"u ri"ei intelekt i emo)i"a$ I'%e@u (-)elek)a ( e%o,(#e -e%a o&)re ra'l(ke" Intelekt "e, uzet u )"elini, tako2er emo)i"a" H 4*si&olo i"i
os"e!a"a5 T$ Ribot vrlo o$re@e-o govor( o ?(-)elek)ual-o# e%o,(#(>" H +rvo)-o% o.l(ku )o #e -e'as()-a, osobna znatiel"a, ko#a slu0( oso.-(% ,(l#ev(%aN +os)u+-o se +re)vara u ten"u za znan"em, s+o*e)ka )ako@er oso.-(%, -o ko#e +os)u+-o +rela'( u 0u$-#u za znan"em radi znan"a, u istu i nadosobnu intelektualnu emo)i"u$ 0ve emo)i"e prolaze isti put$ 0a svi& pomalo otpada"u osobni elementi/ posta"u sve sloeni"e i istanani"e dok se ne pretvore u nadosobne, a one ko"e ne mo u postati nadosobne atro(ira"u i umiru$ No, u obinom raz ovornom "eziku i u 4raz ovorno" psi&olo i"i5 razum "e opreka os"e!a"u/ zatim dolazi vol"a kao zasebna i neovisna sposobnost$ %a moraliste "e moralni os"e!a" ne#to posve odvo"eno, a za reli iozne l"ude to su du&ovnost ili v"era$ <esto se kae8 razum "e pobi"edio os"e!a"/ vol"a "e savladala el"u/ os"e!a" dunosti nad"aao "e strast/ du&ovnost "e nadvladala intelektualnost/ v"era "e pobi"edila razum$ No sve su to po re#ni izrazi raz ovorne psi&olo i"e, ba# kao #to su po re#ni i izrazi 4izlaz5 i 4zalaz5 sun)a$ U l"udsko" du#i nema dru o doli emo)i"a$ 'u#evni ivot ov"eka ili "e borba ili skladno posto"an"e razliiti& emo)i"a$ To #e vrlo #as-o s+o'-ao Sp%noz ka$ #e rekao $a emo)i"u moe nad"aati samo dru a, "aa emo)i"a i ni#ta dru o$
Ka$ ra'u%, vol#a, os#e1a# $u0-os)(, v#era, $u/ov-os), -a$vla$ava#u -eku $rugu e%o,(#u, o-( #e %ogu -a$vla$a)( sa%o emo)ionalnim elementom sa$r0a-(% u -#(%a" Aske), ko#( #e u.(o u se.( svaku 0el#u ( s)ras), u.(o (/ #e '.og el"e 'a s+ase-#e%" Gov#ek ko#( se o$r(*e sv(/ -asla$a sv(#e)a, o$r(*e (/ se ra$( nasla2ivan"a svo#o% 0r)vo%, svo#(% o$r(,a-#e%" Vo#-(k ko#( u%(re -a +olo0a#u zbo os"e!a"a dunosti ra$( )o s)oga &)o #e u -#e%u emo)i"a odanosti ili v"ernosti #a*a o$ sv(/ $rug(/" Gov#ek ko#ega -#egov %oral-( os#e1a# -a+u1u#e $a u se.( ugu&( s)ras), ra$( )o zato &)o #e %oral-( os#e1a# 4)#" e%o,(#a9 u -#e%u #a*( o$ sv(/ $rug(/ os#e1a#a, sv(/ $rug(/ e%o,(#a" Za+ravo, sve #e )o vrlo #e$-os)av-o ( #as-o kao $a-, a l#u$( su 'a%rs(l( sa%o 'a)o &)o su, -a'(va#u1( ra'l(*()(% (%e-(%a ra'l(*()e s)u+-#eve #e$-e ( (s)e s)var(, s)al( v($#e)( temel"ne razlike )a%o g$#e #e ra'l(ka samo u stupn"u. @ol"a "e is&od el"a. Gov#eko% "ake vol"e -a'(va%o o-oga *(#a vol"a sl(#e$( o$re@e-u ,r)u .e' skre)a-#a, a *ov#eko% slabe vol"e o-oga ko#ega #e ,r)a vol#e v(#ugava, ko#a skre1e sa$ u #e$-o%, sa$ u $rugo% +rav,u +o$ u)#e,a#e% svake -ove 0el#e" Co )o -e '-a*( $a su vol"a i el"a $v(#e o+re*-e s)var(" Naprotiv, to "e "edno i isto, "er se vol"a stvara iz el"a$ Razum -e %o0e -a$vla$a)( os#e1a#, #er se os#e1a# %o0e -a$vla$a)( sa%o os#e1a#e%" Ra'u% %o0e +r(.av()( sa%o %(sl( ( sl(ke ko#e 1e ('a'va)( os#e1a#e, a ti !e os"e!a"i -a$vla$a)( os#e1a# o$re@e-og )re-u)ka" 'u&ovnost -(#e o+reka ?(-)elek)ual-os)(> (l( ?e%o,(o-al-os)(>" To #e sa%o n"i&ov vi#i let. Ra'u%
-e%a gra-(,a" Ogra-(*e- #e sa%o l#u$sk( ?eukl($sk(> u%" 3to "e razum6 Ra'u% #e u-u)ra&-#a s)ra-a 0(vo)a svakog o$re@e-og .(1a" H 0(vo% ,ars)vu 'e%l#e, u sv(/ 0(vo)(-#a -(0(/ o$ *ov#eka v($(%o pasivni ra'u%" S +o#avo% po"mova ra'u% +os)a#e ak)(va-, a #e$a- -#egov $(o +o*(-#e ra$()( kao (-)elek)" I(vo)(-#a 0(v( kro' os#e)e ( e%o,(#e" I-)elek) 0(vo)(-#a u -era'v(#e-o% #e s)a-#u, u o.l(ku emo)i"e znatiel"e$ U ov"eka, rast razuma sasto"i se u rastu intelekta i u popratnom rastu vi#i& emo)i"a8 estetske, reli iozne, moralne, ko"e se, u skladu sa svo"im rastom sve vi#e intelektualizira"u/ uz to se istodobno intelekt proima emo)ionalno#!u, presta"e biti 4&ladan5$ *rema tome, 4du&ovnost5 "e stapan"e intelekta i vi#i& emo)i"a$ Intelekt "e produ&ovl"en emo)i"ama/ emo)i"e su produ&ovl"ene intelektom$ Fu-k,(#e ra'u%a -(su ogra-(*e-e, al( l#u$sk( se (-)elek) -e u'$(0e *es)o $o svog -a#v(&eg o.l(ka" H (s)( %a/, .(lo .( +ogre&-o re1( $a -a#v(&( l#u$sk( o.l(k '-a-#a v(&e -e1e .()( (-)elek)uala-, ve1 $a 1e .()( -e&)o $rugoN #er #e intuitivni razum samo vi#i intelekt/ a ta" vi#i intelekt ni"e o ranien lo ikim po"movima, euklidskim vidokru om$ O )o%u 1e%o %-ogo *u)( )ek o$ matematike ko#a #e 'a+ravo ve1 o$av-o -a$%a&(la +o$ru*#e log(ke" Co, -a$%a&(la ga #e uz pomo! in. telekta. Ca sa$a&-#e% s)u+-#u svoga ra'vo#a, $ok *ov#ek u*( kako s+o'-ava)( %-oge s)var( u' +o%o1 (-)elek)a, o-
(s)o )ako %-oge s)var( s+o'-a#e u' +o%o1 e%o,(#a" E%o,(#e -(+o&)o -(su sre$s)vo os#e1a-#a radi os"e!an"a+ o-e su sre$s)va s+o'-a#e" Svako% e%o,(#o% *ov#ek u*( s+o'-a)( -e&)o &)o .e' -#e'(-e +o%o1( -e .( %ogao s+o'-a)(, -e&)o &)o -e %o0e s+o'-a)( -(kakvo% $rugo% e%o,(#o% -()( kakv(% $rug(% -a+oro% (-)elek)a" Ako s%a)ra%o $a #e e%o,(o-al-a -arav *ov#eka ogra-(*e-a so.o%, $a slu0( ivotu, a -e s+o'-a#(, -(ka$a -e1e%o s/va)()( -#e'(- (s)(-sk( sa$r0a# ( '-a*e-#e" E%o,(#e slu0e s+o'-a#(" Pos)o#e s)var( ( o$-os( ko#( se %ogu s+o'-a)( sa%o e%o,(o-al-o ( sa%o u' +o%o1 odre2ene emo)i"e. 3a se s/va)( +s(/olog(#a (gre val#a os#e)()( e%o,(#e (gra*aN $a se s/va)( +s(/olog(#a lova val#a os#e)()( e%o,(#e lov,aN +s(/olog(#a 'al#u.l#e-a *ov#eka -es/va)l#(va #e rav-o$u&-o% ( /la$-o% *ov#ekuN s)a-#e Ar/(%e$ova u%a ka$ #e sko*(o (' ka$e -es/va)l#(vo #e %(r-o%e gra@a-(-u ( o- %(sl( 'a -#ega $a #e lu$N os#e1a#( +u)-(ka ka$ u$(&e %orsk( 'rak ( 'agle$a se u %orsku +u*(-u, -e+o#%l#(v( su *ov#eku 'a$ovol#-u svo#(% us)al#e-(% 0(vo)o%" Os#e1a#( v#er-(ka -es/va)l#(v( su -ev#er-(ku, a os#e1a#( -ev#er-(ka -es/va)l#(v( su v#er-(ku" ="udi se tako slabo me2usobno razumi"u upravo zato #to ive uvi"ek s razliitim emo)i"ama$ A razumi"u se tek kada istovremeno doive iste emo)i"e$ Caro$-a %u$ros) $o.ro +o'-a#e )u *(-#e-(,u" Ka0e se; >.it gladnu ne vjeruje, ?Sko #e lu$ -e .u$( %u $rug>N ?svaka +)(,a svo%e #a)u le)(>" H )o% u'a#a%-o% ra'u%(#eva-#u, (l( u (lu'(#( u'a#a%-og ra'u%(#eva-#a +r( +o-(ra-#u u sl(*-e e%o,(#e, #e$-a #e o$ glav-(/ *arol(#a l#u.av(" To #e vrlo $o.ro ('ra'(o Gu= $e Mau+assa-) u kra)ko# +r(*( ?Osa%a>"
H )o# (s)o# (lu'(#( )a#-a #e ( vlas)( alko&ola -a$ l#u$sk(% $u&a%a" Emo)i"e su obo"eni prozori du#e, #arena stakla kroz ko"a du#a leda svi"et$ 0vako takvo staklo pomae da se u predmetu na#e traen"a otkri"e odre2ena bo"a, no ona u isti ma& skriva kontrastne bo"e$ 0to a se posve tono kae da "ednostrano emo)ionalno osv"etl"en"e nikada ne moe dati tonu predodbu o nekom predmetu$ Ni#ta ne da"e tako "asnu predodbu o stvarima kao emo)i"e, i ni#ta , toliko ne zavarava kao emo)i"e$ Svaka e%o,(#a (%a svo# s%(sao +os)o#a-#a, al( #e spozna"na vri"ednost e%o,(#a ra'l(*()a" Pos)o#e e%o,(#e ko#e su -eo+/o$-e, va0-e, -u0-e 'a 0(vo) sada#n"osti, +os)o#e e%o,(#e ko#(%a se gra$( .u$u1-os) ( e%o,(#e ko#e se o$-ose -a +ro&los), a u sa$a&-#e% )re-u)ku go)ovo su -e+o)re.-e, v(&e s%e)a#u -o &)o +o%a0u 0(v#e)(" A (%a ( e%o,(#a ko#e su +o)+u-o 'a%rle u $u&( %o$er-og kul)ur-og *ov#eka ( %ogu se o0(v()( sa%o u%#e)-o (l(, ako ('.(#u sa%e, +re$s)avl#a#u -e'$ravu +o#avu s oso.-og (l( $ru&)ve-og gle$(&)a" Prou*ava#u1( e%o,(#e %o$er-og *ov#eka o)kr(va -a% se uku+-( ra'vo# l#u$ske $u&e" Teor(#sk(, sve e%o,(#e slu0e s+o'-a#(, sve e%o,(#e -as)a#u kao posl"edi)a s+o'-a#e -e*ega" Co, +rak)(*k(, +ro%#e-a%a uv#e)a 0(vo)a ( ra'vo#e% $rug(/ e%o,(#a -eke e%o,(#e +os)a#u suv(&-e ( &)e)-e, varl#(ve" H'%(%o -eku o$ -a#os-ov-(#(/ e%o,(#a, : re,(%o emo)i"u stra&a. Ce$vo#.e-o +os)o#e o$-os( ko#( se %ogu s+o'-a)( samo stra&om. Gov#ek ko#( -(ka$a -(#e $o0(v(o os#e1a# s)ra/a -e1e s/va)()( %-oge s)var( u 0(vo)u ( u +r(ro$(N -e1e ra'u%#e)( ve1(-u glav-(/ +o.u$a 0(vo)a *ov#e*a-s)va" A)o $rugo $ol( s)ra/, gla$ (
/la$-o1a +r(s(l#ava ve1(-u l#u$( $a ra$(B O- -e1e s/va)()( ve1(-u o$-osa u 0(vo)(-#sko% ,ars)vu" Ca +r(%#er, o-(ka$a -e1e s/va)()( .() o$-osa s(sava,a +re%a g%a'ov(%a" Sv(% s(sav,(%a '%(#a ('a'(va os#e1a# s)ra/a ( o$.o#-os)(" Kro' )u odbo"nost i stra& s(sava, upozna"e -arav '%(#e ( o$-os -#e'(-e -arav( +re%a -#egovo#" Ta #e s+o'-a#a )o*-a, -o stro o osobna, sa%o s n"e ova ledi#ta. A)o #e '%(#a u sebi, 0(vo)(-#a e%o,(#o% s)ra/a -(ka$a -e1e s+o'-a)(" A)o #e '%(#a u sebi, -e u 2(lo'o2(#sko% '-a*e-#u stvari u sebi, ve1 #e$-os)av-o s gle$(&)a 'oolog(#e 4( -e s gle$(&)a *ov#eka (l( 0(vo)(-#e ko#u #e '%(#a ugr('la (l( %o0e ugr(s)(9 ' to "e mo u!e spoznati samo intelektom$ E%o,(#e ras)u, -a+re$u#u" H *e%u se -a%a (ska'u#e -#(/ov ras)B Kako %o0e%o ra'l(kova)( e%o,(#u u ras)u o$ u%(ru1e e%o,(#eB Jer, osim emo)i"a u rastu posto"e i emo)i"e ko"e umiru$ Z-ak ras)a e%o,(#a -#(/ovo #e oslo.a@a-#e o$ osobno elementa. Oslo.o@e-#e o$ oso.-(/ ele%e-a)a +o#a*ava s+o'-a#-u %o1 e%o,(#a #er, &)o #e v(&e oso.-(/ ele%e-a)a u e%o,(#(, )o #e o-a s+oso.-(#a 'avara)(" Oso.-a e%o,(#a uv(#ek #e pristrana, uv(#ek nepravedna$ Ca )a# -a*(-, s+o'-a#-a %o1 e%o,(#e ra'%#er-o #e ve1a &)o #e u -#o# %a-#e elemenata sopstva$ Ka$ s%o +rou*aval( prostor i -#egove 'ako-e, v($#el( s%o $a se ra'vo# s+o'-a#e sas)o#( u +os)u+-o% u'%(,a-#u o$ se.e" To #e vrlo $o.ro ('ra'(o ;inton" Os)al-o govor( $a )ek ka$ se udal"imo od sebe, )o #es), o$ -a&eg osobno gle$(&)a, %( +o*(-#e%o s/va1a)( sv(#e) kakav o- #es)" G()av sus)av %e-)al-(/ v#e0.( s ra'-o.o#-(% ko,ka%a, &)o ga #e s%(sl(o H(-)o-, svo$( se
-a u*e-#e sv(#es)( $a -a s)var( -e gle$a s oso.-og gle$(&)a" ?Ka$ +rou*ava%o sklo+ ko,aka 4re,(%o ko,ku sas)avl#e-u o$ <6 %a-#(/ ko,aka9, %( ga -a#+r(#e +rou*ava%o +o*ev&( o$ #e$-e o$re@e-e ko,ke ( o)kr(va%o kako sve $ruge s)o#e u o$-osu +re%a -#o#" M( )a# sklo+ s+o'-a#e%o s o.'(ro% -a )u os )ako $a %o0e%o %e-)al-o 'a%(sl()( +olo0a# svake ko,ke sagle$a- s #e$-e ( (s)e )o*ke gle$(&)a" Po)o% 'a%(sl(%o $a se -ala'(%o u $rugo# ko,k( -a kra#u $ruge os(N +ro%a)ra#u1( (' )e os( %( o)kr(va%o v($ove sv(/ ko,aka, ()$" Ca )a# -a*(- %( s)#e*e%o s+o'-a#u )og sklo+a ko,aka" 3a (s+()a%o *ov#e*a-s)vo, %ora%o ga (s+()a)( s gle$(&)a sv(/ +o#e$(-a,a ko#( ga sa*(-#ava#u" Ego(s)a %o0e%o us+ore$()( s *ov#eko% ko#( '-a ko,ku sa%o s #e$-og gle$(&)a" L#u$( ko#( +ovr&-o suos#e1a#u s %-og(%a -al(k su -a o-e ko#( se olako u+o'-a#u s -a&(% sklo+o% ko,aka s ra'l(*()(/ gle$(&)a" L#u$( ko#( (%a#u sa%o +o-eku $u.oku ve'u -al(k su -a o-e I#u$e ko#( su (/ $o.ro +rou*(l( s #e$-og (l( $va gle$(&)a" I napokon, moda, razlika izme2u dobri& i ostali& me2u nama samo "e u tome #to prvi zna"u ono #to dru i ne zna"u$ *osto"i ne#to izvan n"i& #to i& vue prema tome, ne#to #to oni vide, a dru i ne vide$4 Pre%a )o%e, +ro.le% )o*-e e%o,(o-al-e s+o'-a#e #es) os"e!ati u o$-osu +re%a l#u$(%a ( sv(#e)u sa sta"ali#ta ko"e ni"e osobno. A)o #e &(r( krug za ko"i o$re@e-a oso.a os#e1a, )o #e $u.l#a s+o'-a#a &)o %u #e +ru0a#u -#egove e%o,(#e" Co -(su sve e%o,(#e u s)a-#u oslo.o$()( se u (s)o# %#er( elemenata sopstva.
Pos)o#e e%o,(#e ko#e rastavl"a"u, ra'$va#a#u, o)u@u#u, s)vara#u u *ov#eku os#e1a# ('$vo#e-os)(, 'ase.-os)(N )o su %r0-#a, s)ra/, l#u.o%ora, o/olos), 'av(s)" Pos)o#e e%o,(#e ko#e povezu"u, '.l(0u#u, s)vara#u u *ov#eku os#e1a# +r(+a$-os)( -eko# vel(ko# ,#el(-(" To su l#u.av, s(%+a)(#a, +r(#a)el#s)vo, su1u), ro$ol#u.l#e, *ov#ekol#u.l#e" Ove se e%o,(#e %-ogo lak&e oslo.a@a#u ele%e-)a so+s)va -ego l( e%o,(#e +rvog re$a" 3o$u&e, +o-os %o0e .()( +osve neosoban : +o-os -a #u-a*k( +os)u+ak dru o ov"eka. I 'av(s) %o0e .()( neosobna ka$ 'av($(%o *ov#eku ko#( #e +o.(#e$(o se.e, +o.(#e$(o svo#u osobnu 0el#u 'a 0(vo)o%, 0r)vovao se.e 'a o-o &)o sv( s%a)ra#u dolinim i pravednim, a &)o se (+ak $rug( l#u$( -e usu@u#u ura$()(, &)ov(&e, -e usu@u#u se -( +o%(sl()( -a )o zbo slabosti, zbo l"ubavi za ivot$ Mr0-#a %o0e .()( neosobna C %r0-#a +re%a -e+rav$(, -as(l#u, sr$0.a +re%a glu+os)(, )u+os)(N o$vra)-os) +re%a +rl#av&)(-(, l(,e%#er#u" T( os#e1a#( -e$vo#.e-o u'$(0u ( +ro*(&1ava#u *ov#ekovu $u&u ( +o%a0u %u $a vidi s)var( ko#( (-a*e -e .( v($(o" 1ada 1rist iz oni tr ov)e iz &rama ili ovori o 9arize"ima, on uop!e ni"e bla ni pri"azan$ Ima slua"eva kada bla ost i meko!a nipo#to nisu vrlina$ Emo)i"e l"ubavi, simpati"e, milosr2a vrlo se lako pretvara"u u sentimentalnost, u slabost$ U takvom obliku, dakako, one slue samo odsutnosti spozna"e$ Pos)o#( +o$#ela e%o,(#a -a iste i neiste. Sv( %( )o '-a%o, sv( u+o)re.l#ava%o )e r(#e*(, -o vrlo sla.o s/va1a%o &)o )o '-a*(" Za+ravo, &)o '-a*( ?*(s)> ( ?+rl#av> (l( ?-e*(s)> ka$ #e r(#e* o os#e1a#uB
Ho.(*a#e-( %oral a priori $(#el( e%o,(#e -a *(s)e ( -e*(s)e +re%a va-#sk(% '-a*a#ka%a, .a& kao &)o #e Coa +o$(#el(o 0(vo)(-#e u svo#o# ark(" Pr()o% su sve ?+u)e-e 0el#e> +rog-a-e u ka)egor(#u neisti&$ 3to se )oga )(*e, ve1 sa% uka'ao -a %(sao C" V" Ro'a-ova $a u aske)(': %u ($e#a prl"av#tine ($e u' s+ol-o ('o+a*e-#e" Za+ravo, ?+u)e-e 0el#e> *(s)e su kao &)o #e sve u +r(ro$( *(s)o" Hs+rkos )o%u, e%o,(#e 'a(s)a %ogu .()( *(s)e ( -e*(s)e" M( vrlo $o.ro os#e1a%o $a u )o# +o$#el( (%a (s)(-e" G$#e #e o-aB A)o o-a '-a*(B Kl#u* 'a )a# +ro.le% %o0e $a)( sa%o (s+()(va-#e e%o,(#a s gle$(&)a s+o'-a#e" Ce*(s)a e%o,(#a #e (s)o &)o ( +rl#avo s)aklo, +rl#ava vo$a (l( -e*(s)( 'vuk, )o #es), e%o,(#a ko#a -(#e *(s)a, ve1 (%a +r(%#ese, )a-k( slo# (l( o$#ek $rug(/ e%o,(#a; neista . m"e#ovita.Ce*(s)a e%o,(#a $a#e -e#as-u, ne istu spozna"u, .a& kao &)o +rl#avo s)aklo $a#e %u)-u sl(ku" G(s)a e%o,(#a $a#e #as-u, *(s)u sl(ku s+o'-a#e ko#u s%#era +re-(#e)(" To #e #e$(-o %ogu1e r#e&e-#e +ro.le%a" Pu) $o )og r#e&e-#a -a#v(&e o%e)a uo.(*a#e-a %oral(s)(*ka +o$#ela e%o,(#a -a ?%oral-e> ( ?-e%oral-e>" Co, u'-as)o#(%o l( oslo.o$()( se -a *as uo.(*a#e-(/ %oral-(/ okv(ra, s/va)() 1e%o $a #e s)var %-ogo #e$-os)av-(#a, $a -e%a po prirodi *(s)(/ ( -e*(s)(/ e%o,(#a, $a svaka emo)i"a %o0e .()( *(s)a (l( -e*(s)a, ov(s-o o )o%e (%a l( u -#o# (l( -e%a +r(%#esa $rug(/ e%o,(#a" Mogu1a #e *(s)a +u)e-os), +u)e-os) 4*"esme nad p"esmama5, ko#a +rela'( u os#e1a-#e ko'%(*kog 0(vo)a ( $a#e %ogu1-os) $a *u#e%o o)ku,ava-#e .(la Pr(ro$e, -o %ogu1a #e ( -e*(s)a +u)e-os), : -e&)o sa%o +o se.( sra%o)-o (l( .esra%-o, -eukus-o, -(sko i runo,
neisto s)oga &)o #e )e0-#a l#e+o)(, -erask($(vo ve'a-a s +u)e-o&1u, 'alog ra'vo#a sa%e +u)e-os)(" 4E%o,(#a +u)e-os)( #e >o-e*(&1e-a? e%o,(#o% l#e+o)e, %o#a o+aska"9" S(%+a)(#a %o0e .()( *(s)a, a %o0e .()( ( +rora*u-a)a, +o%(#e&a-a s o*ek(va-#e%, *ak ( -esv#es-(%, $a se 'a -#u -e&)o $o.(#e" Z-a)(0el#a %o0e .()( *(s)a 0el#a 'a '-a-#e% ra$( '-a-#a, -o %o0e .()( ( )e0-#a 'a s)#e,a-#e% koristi (l( dobitka o$ '-a-#a" Po va-#sk(% o*()ova-#(%a *(s)e ( -e*(s)e e%o,(#e %ogu se vrlo %alo ra'l(kova)(" 3va *ov#eka %ogu (gra)( &a/ ( +o va-#sko% +o-a&a-#u ('gle$a)( +osve (s)o, -o #e$-oga %o0e vo$()( slavol#u.l#e, 0el#a 'a +o.#e$o% ( o- 1e .()( (s+u-#e- ra'l(*()(% -eugo$-(% os#e1a#(%a +re%a svo% +ro)(v-(ku : os#e1a) 1e s)re+-#u, 'av(s) -a us+#e&-o% +o)e'u, #e$, l#u.o%oru, -e+r(#a)el#s)vo, (l( 1e +re$v(@a)( $o.()akN a $rug( %o0e #e$-os)av-o r#e&ava)( slo0e-( %a)e%a)(*k( 'a$a)ak +re$ ko#(% se -a&ao, uo+1e -e ra'%(&l#a#u1( o svo% +ro)(v-(ku" E%o,(#a +rvog *ov#eka .() 1e -e*(s)a ve1 ( +o )o%e &)o #e u -#o# +o%(#e&a-o %-ogo osobno i neosobno . E%o,(#a $rugoga .() 1e *(s)a ( +o)+u-o neosobna. Pr(%#ere sl(*-e +o$#ele ('va-a sl(*-(/ e%o,(#a uv(#ek %o0e%o v($#e)( u u%#e)-(*ko#, k-#(0ev-o#, '-a-s)ve-o#, $ru&)ve-o#, *ak ( u $u/ov-o# ( rel(g(o'-o# $#ela)-os)( *ov#eka" Tek potpuna pob"eda nad elementom sopstva u svim podru"ima vodi ov"eka istinito" spozna"i svi"eta i sebe$ 0ve emo)i"e obo"ene elementom sopstva nalik su na konveksna, konkavna ili iskrivl"ena zr)ala ko"a nepravilno prelama"u sv"etlost i iskrivl"ava"u sliku svi"eta$
Za (s)(-()u s+o'-a#u -u0-e su *(s)e e%o,(#e" G(s)o1a e%o,(#a u vel(ko# %#er( ov(s( o )o%e kol(ko su o-e oslo.o@e-e o$ elementa sopstva, #er prim"esa plitko , osobno , sebino os"e!a"a svaku emo)i"u ini neistom$ Pre%a )o%e, 'a$a)ak e%o,(o-al-e s+o'-a#e sas)o#( se u o$govara#u1o# +r(+re%( e%o,(#a ko#e su sre$s)va s+o'-a#e" udite kao djeca . . . laeni ista srca . . . Te r(#e*( (' Eva-@el#a govore u+ravo o o*(&1e-#u e%o,(#a" Ce%ogu1a #e (s)(-()a s+o'-a#a s -e*(s)(% e%o,(#a%a" S)oga u (-)eresu (s)(-e s+o'-a#e sv(#e)a ( se.e val#a ra'v(#a)( e%o,(#e" C#(/ov ra'vo# #e oi#!en"e ( u'$('a-#e ( o- %o0e .()( -esv#es)a- ( sv#es)a-" Ovo +osl#e$-#e o)kr(va -a% +o)+u-o -ov +ogle$ -a moralnost. Moral, ko"e a "e svr&a upravo uspostavl"an"e sustava ispravno odnosa prema emo)i"ama i podupiran"e n"i&ova oi#!en"a i uzvi#en"a, presta"e nam se initi nekakvom dosadnom i u sebe zatvorenom v"ebom kreposti$ M( v($(%o sve vel(ko '-a*e-#e &)o ga %oral %o0e (%a)( u -a&e% 0(vo)uN v($(%o '-a*e-#e &)o ga %oral (%a za spozna"u, #er +os)o#e e%o,(#e uz pomo! ko"i& st"eemo znan"e ( e%o,(#e ko"e nas zavode. Ako -a% %oral u(s)(-u %o0e +o%o1( $a +rav(%o ra'l(ku %e@u -#(%a, o-$a #e -#egova vr(#e$-os) -e+o.()-a u+ravo s gle$(&)a spozna"e$ Ceke e%o,(#e uve1ava#u -a&e znan"e, a -eke e%o,(#e uve1ava#u neznan"e$ Ps(/olog(#( -a&eg uo.(*a#e-og ra'govor-og #e'(ka $o.ro #e '-a-o $a +akos), %r0-#a, sr$0.a, l#u.o%ora
zasl"epl"u"u *ov#eka, pomrau"u -#egov ra'u%N '-a-o #o# #e $a s)ra/ t"era u ludilo ()$", ()$" Co %( '-a%o ( )o $a svaka emo)i"a %o0e slu0()( s+o'-a#( ( o$su)-os)( s+o'-a#e" H'%(%o -eku e%o,(#u, kor(s-u ( s+oso.-u 'a vrlo v(sok( ra'vo# kao &)o #e zadovol"stvo u radu$ Ta #e e%o,(#a %o1-a +okre)a*ka s-aga u kul)ur(, o-a unapre2u"e ivot i razvi"a vi#e sposobnosti ov"eka" Co, (s)a e%o,(#a u'rok #e ( .eskra#-og -('a +ogre&aka &)o (/ #e +o*(-(lo *ov#e*a-s)vo ( ko#e 1e kas-(#e sku+o +la)()(" *onesen radom ov"ek "e sklon vrlo lako zaboraviti )il" poradi ko"e a "e poeo raditi, sam rad s&vatiti kao )il" i, u el"i da sauva rad, rtvovati )il"$ 1ad se uputi u "ednom prav)u, ov"ek neopazi)e skrene u suprotni i vrlo esto ide prema ponoru uv"eren da se pen"e u visine$ Ni#ta ni"e protur"eni"e, paradoksalni"e od ov"eka zanesena radom. Tol(ko s%o -av(kl( -a ?*ov#eka> $a -as -e ('-e-a@u#u -#egova -eo.(*-a skre)a-#a" Nasil"e u ime slobode$ Nasil"e u ime I"ubavi$ *ropovi"edan"e kr#!anstva s maem u ru)i$ =omae inkvizi)i"e u slavu 7o a milosr2da$ 0ve!eni)i reli i"e ko"i u n"etava"u slobodu mi#l"en"a i ovora$ 0ve su to kra"n"e besmisli)e za kakve "e sposoban samo ov"ek za&val"u"u!i neobino" dvo"nosti svo"e du#e$ Prav(l-o s/va1a-#e moralnosti u vel(ko# -as %#er( %o0e sa*uva)( o$ )akv(/ (skr(vl#ava-#a %(&l#e-#a" Hos)alo%, vrlo #e %alo %oral-os)( u -a&e% 0(vo)u" Euro+ska kul)ura kre-ula #e +u)e% (-)elek)ual-og ra'vo#a" I-)elek) #e +ro-ala'(o ( ('gra@(vao -e ra'%(&l#a#u1( o e)(*ko% '-a*e-#u svo#e $#ela)-os)( ( )o #e
$ovelo $o re'ul)a)a $a #e kru-a euro+ske kul)ure ?$re$-o)> 4$rea$-oug/) : .o#-( .ro$9" M-og( l#u$( %(sle -a )a# -a*(- ( '.og )oga se -ega)(v-o o$-ose +re%a svako# kul)ur(" Co ( )o #e -e+rave$-o" Os(% ?$re$-o)a> euro+ska %(sao +ro('vela #e vrlo %-ogo kor(s-og ( vr(#e$-og, %-ogo )oga &)o olak&ava 0(vo)" Ra'ra$a naela slo.o$e ( +rav$eN uk($a-#e ro+s)va 4+re%$a -o%(-al-o9N u %-og(% +o$ru*#(%a +o.#e$u -a$ -e+r(#a)el#sko% +r(ro$o%N sre$s)va 'a &(re-#e %(sl(, )(sakN *u$a %o$er-e %e$(,(-e ( k(rurg(#e : sve su )o -e$vo#.e-o (s)(-ske )ekov(-e ( %ora#u se u'e)( u o.'(r" Al( u -#(%a -e%a %oral-os)(" Europski kulturni ov"ek s istom lako!om pronalazi mitral"ez i novi kirur#ki aparat$ Euro+ska kul)ura s)ar)ala #e sa 0(vo)o% $(vl#aka, kao $a #e )a# 0(vo) u'ela 'a o.ra'a, ( s)ala ra'v(#a)( sve n"e ove strane -e ra'%(&l#a#u1( o -#(/ovo# %oral-o# vr(#e$-os)(" 3(vl#ak #e svo%e -e+r(#a)el#u ra'.(#ao glavu o.(*-o% )ol#ago%" M( s%o 'a (s)u svr/u ('u%(l( vrlo slo0e-e -a+rave ko#(%a s%o u s)a-#u o$#e$-o% ra'.()( s)o)(-e glava" 1ad "e izra2en avion, o ko"emu "e ov"ek tisu!ama odina san"ao, prvo "e upotri"ebl"en za ratovan"e$ Uvo2en"em morala na# bi ivot bio man"e paradoksalan, man"e protur"ean, lo ini"i i #to "e na" lavni"e )ivilizirani"i/ "er sada na#u dinu )iviliza)i"u "ako kompromitira"u 4drednoti5, smrtna kazna, tamni)e u ko"ima zatvorenik obavezno poludi za pet odina, i sline l"epote kulture$ Moral -a% #e -eo+/o$a-" Be' -#ega o$ve1 lako 'a.oravl#a%o $a ri"e (+ak (%a -eke ve'e s d"elom$ M-oge s)var( -as 'a-(%a#u, u %-oge s)var( +ro$(re%o, -o s -ekog ra'loga -e us+(#eva%o o+a'()( -eskla$ ('%e@u -a&eg $u/ov-og 0(vo)a ( -a&eg 0(vo)a -a 'e%l#(" Tako 0(v(%o $va 0(vo)a" H #e$-o% s%o -eo.(*-o s)rog(
+re%a se.(, +o%-o ra&*la-#u#e%o svaku ($e#u +r(#e -o &)o o -#o# ('rek-e%o svo#e %(&l#e-#eN u $rugo%, -a+ro)(v, ('u'e)-o lako se.( $o+u&)a%o svak( ko%+ro%(s, vrlo lako +rev(@a%o o-o &)o -e 0el(%o v($#e)(" I %( s%o +o%(re-( s )o% +o$#elo%" Kao $a -e -ala'(%o 'a +o)re.-o $a -a&e v(soke ($e#e +rove$e%o u +raksu, go)ovo kao da smo pod"elu izme2u 4zbil"sko 5 i 4du&ovno 5 uinili naelom$ Posl#e$(,a )oga su sve s)ra/o)e %o$er-og 0(vo)a : svo .eskra#-o kr(vo)vore-#e -a&eg 0(vo)a : kr(vo)vore-#e )(ska, u%#e)-os)(, ka'al(&)a, '-a-os)(, +ol()(keN kr(vo)vore-#e u ko#e%u se $av(%o kao u s%r$l#(vo# .aru&)(-(, a sa%( ga s)vara%o #er s%o mi sami i nitko dru i sluge ( +o$a-(,( )og kr(vo)vore-#a" C(s%o sv#es-( nunosti $a svo#e ($e#e +rove$e%o u 0(vo), $a (/ uve$e%o u na#e svakodnevne d"elatnosti, )e $o+u&)a%o %ogu1-os) $a )a $#ela)-os) +os)a-e o+re*-a -a&(% $u/ov-(% )e0-#a%a" 3rug(% r(#e*(%a, $o+u&)a%o %ogu1-os) -#(/ova -as)avl#a-#a +o uvr(#e0e-(% o.ras,(%a, ko#(/ &)e)-os) +r('-a#e%o, al( 'a ko#e se -()ko o$ -as +o#e$(-a*-o -e s%a)ra o$govor-(% #er (/ sa% -(#e s)vor(o" M( -e%a%o os"e!a"a osobne od ovornosti, -e%a%o /ra.ros)(, *ak -( sv(#es)( o -u0-os)( )oga" Moral #e *ov#eku -eo+/o$a-" Co, ne smi"emo zaboraviti da nema nie opasni"e od moralizma ko"i "e po#ao krivim putem$ Sa%o s gle$(&)a %oral-os)( %ogu1e #e .e' okl(#eva-#a ra'l(kova)( ra$ ov"eka o$ $#ela)-os)( %a#%u-a" Zaoku+l#e- vlastitim moralom ( %oral-(% +ro$(ka%a *ov#ek 'a.oravl#a svr/u %oral-og usavr&ava-#a, 'a.oravl#a $a #e svr/a u s+o'-a#(" O- v($( ,(l# u samo" moralnosti. Ta$a se $oga@a +ro('vol#-a +o$#ela e%o,(#a -a $o.re ( lo&e, ?%oral-e> ( ?-e%oral-e>" Za#e$-o s )(% sasv(% se gu.( +rav(l-o s/va1a-#e ,(l#a ( '-a*e-#a e%o,(#a" Gov#ek #e
'aoku+l#e- svo#o% ?$o.ro)o%>" O- /o1e $a ( sv( $rug( .u$u ?$o.r(> +o+u) -#ega (l( +o+u) $alekog ($eala ko#( #e se.( +os)av(o" Re'ul)a) #e svo#evrs-( moralni estetizam . uitak u moralu radi morala, ili vrsta moralno sporta . v"eba morala radi morala$ To zaustavl"a svaku misao$ <ov"ek se poin"e bo"ati sve a$ H sve%u, u sv(% o*()ova-#(%a 0(vo)a o- +o*(-#e v($#e)( -e&)o ?-e%oral-o> &)o %o0e -#ega (l( $ruge s+us)()( s v(s(-e -a ko#u su se us+el( (l( se %ogu us+e)(" Pos)a#e vrlo su%-#(*av +re%a %oralu $rug(/" H 0aru +ro'el()('%a, 0ele1( &(r()( svo#a e)(*ka gle$(&)a, o- *ak +os)a#e o)vore-o -e+r(#a)el#sk( ras+olo0e- +re%a sve%u &)o -(#e u skla$u s -#egovo% e)(*-o&1u" H -#egov(% o*(%a sve +os)a#e >,r-o>" Pola'e1( o$ +o)+u-e slo.o$e o-, u' +o-ek( us)u+ak, lako uv"erava samo a sebe da "e nuno boriti se protiv slobode$ @e! poin"e dopu. #tati stanovitu )enzuru mi#l"en"a$ 0lobodno izraavan"e mi#l"en"a suprotno n"e ovome n"emu se ini otovo nedopustivim$ 0ve to moe biti s na"bol"im nam"erama, no mi vrlo dobro znamo kamo to vodi$ prozelitizam 7 gorl#(va 'a-ese-os) 'a -ovo+r(%l#e-o% v#ero%, uv#ere-#e%, -auko% Nema okrutni"e tirani"e od tirani"e morala$ N"o" "e sve rtvovano$ I, dakako, ni#ta ne zasl"epl"u"e "ae od takve tirani"e, od takvo 4morala5$ No, ov"eanstvo ne moe bez morala$ 0a stra#!u a trai, moda !e a i na!i$ Orga-('(ra-( o.l(,( (-)elek)ual-e s+o'-a#e #esu znanost, u)e%el#e-a -a +ro%a)ra-#u, ra*u-a-#u (
(skus)vu, i (ilozo(i"a, ko#a se )e%el#( -a s+ekula)(v-o% -a*(-u rasu@(va-#a ( 'akl#u*(va-#a" Orga-('(ra-( o.l(,( e%o,(o-al-e s+o'-a#e su reli i"a i um"etnost. Rel(g(o'-o u*e-#e, +o+r(%a#u1( '-a*a#ke ?kul)ova>, (skl#u*(vo se )e%el#( -a e%o,(o-al-o# -arav( *ov#eka" Vel(*a-s)ve-( /ra%ov(, rasko&-a o$#e1a sve1e-(ka, sve*a-( ,rkve-( o.re$(, +ro,es(#e, +r(-o&e-#a 0r)ve, +#eva-#e, gla'.a, +les : svr/a svega )oga #es) $a +o)ak-e o$re@e-o e%o,(o-al-o s)a-#e, $a u *ov#eku ('a'ove -eke o$re@e-e os#e1a#e" Is)( #e ,(l# rel(g(o'-(/ %()ova, lege-$(, 0(vo)o+(sa, +roro*a-s)va, o)kr(ve-#a : sve )o $#elu#e -a %a&)u, -a os#e1a#" M(l# svega )oga #es) $a)( *ov#eku 7o a, $a)( %u moral, )#" u*(-()( %u +r(s)u+a*-o% o$re@e-u s+o'-a#u o )a#-o# s)ra-( sv(#e)a" Rel(g(#a se %o0e u$al#()( o$ svog (s)(-skog ,(l#a, %o0e slu0()( zemal"skim (-)eres(%a ( ,(l#ev(%a" Co -#e'(- poetak #e )raga-#e 'a (s)(-o% ( 'a Bogo%" H%#e)-os) slu0( l"epoti, )o #es), svo"evrsno" emo)ionalno" spozna"i" H%#e)-os) )u l#e+o)u -ala'( u sve%u ( +r(s(l#ava *ov#eka $a #e os#e1a ( )ako spozna"e$ Um"etnost "e mo!no sredstvo za spoznavan"e noumenalno svi"eta$ S )(% *aro.-(% kl#u*e% *ov#eku se o)kr(va#u )a#-e, #e$-a $u.l#a ( 'a*u$-(#a o$ $ruge" Co sama pomisao $a )a )a#-a -(#e 'a s+o'-a#u, ve1 'a 'a$ovol#s)vo, ru&( *arol(#u" Ako u%#e)-os), u%#es)o traen"a nove I"epote, +os)a-e u0()ak u ve1 stvoreno", sve +res)a#e ( u%#e)-os) se +re)vara u -e+o)re.-( es)e)('a% &)o o+asu#e *ov#eka '($o% ( +r(#e*( %u $a v($( $al#e" Tra an"e za l"epotom ,(l# #e u%#e)-os)( .a& kao &)o #e )raga-#e za 7o om i istinom ,(l# rel(g(#e" Po+u) u%#e)-os)(, ( rel(g(#a +res)a#e ka$ +res)a-e )ra0()( Boga (
(s)(-u, ka$ s)a-e %(sl()( $a (/ #e -a&la" Ta #e ($e#a ('ra0e-a u Eva-@el#u; Traite kral"evstvo 7o"e i n"e ovu pravednost$$$ %nanost, (ilozo(i"a, reli i"a i um"etnost obli)i su spozna"e" Me)o$a '-a-os)( #e +ro%a)ra-#e, ra*u-a-#e, (skus)voN %e)o$a 2(lo'o2(#e #e s+ekula,(#a 4(s)ra0(va-#e, (s+()(va-#eN u%ova-#e, %(&l#e-#e9 %e)o$a rel(g(#e ( u%#e)-os)( #e %oral-( (l( es)e)sk( emo)ionalni +o)(,a#" No i znanost i (ilozo(i"a i reli i"a i um"etnost istinski poin"u sluiti istinito" spozna"i tek kad stanu oitovati intui)i"u$ %apravo, moe se re!i, i to !e moda biti na"toni"e, da )il" svako isto intelektualno znanstveno i (ilozo(sko sustava ni"e u tome da I"udima prui odre2ene obavi"esti, ve! da uzdi ne ov"eka na onu visinu mi#l"en"a i os"e!an"a na ko"o" !e se u n"emu samome roditi intui)i"a$ :il" svake spozna"e "est pri"elaz u intuitivnu spozna"u$ U intuitivno" spozna"i razliiti obli)i spozna"e . znanost, (ilozo(i"a, reli i"a i um"etnost .. stapa"u se u "ednu )"elinu, u onu teozo(i"u . mudrost bo ova .. ko"o" ov"eanstvo oduvi"ek tei$ )eo'o2(#a 7 vrs)a rel(g(o'-e %(s)(ke
POGLAVLJE DVII
Inte(ektu (n !eto0 . O/-ekt%'n % su/-ekt%'n spozn - . P*ou) ' n-e NeC- % p*ou) ' n-e J . Ne!o.u,nost o/-ekt%'no. %st* 6%' n- J . G* n%&e o/-ekt%'ne spozn -e. Mo.u,nost #%*en- su/-ekt%'ne spozn -e. Ut p n-e NeC- u J . P(ot%no'e %0e-e. R z(%)%t% o/(%&% s'%-est%. Sp ' n-e ;poten&%- (no st n-e s'%-est%A. Sno'% ;s'%-est s 0*6 n u se/%" o0* 6en o0 se/eA. 7u0n s'%-est ;0u (%st%)ko os-e, n-e s'%-et " po0-e( n J % Ne - A. Ekst z ;4%z( 6en-e %z se/e5A. 4Tu*%y 5 ; pso(utn s'%-est o s'e!u k o o se/%A. 43 p ko- .ut o&e n5. 4N%*' n 5. Po&)o s%o u)vr$(l( -a*elo %ogu1eg u#e$(-#e-#a, u (-)u(,(#( (l( u' +o%o1 (-)u(,(#e, o.l(ka -a&eg '-a-#a, %ora%o v($#e)( $a l( se )o u#e$(-#ava-#e (g$#e o.(s)(-#u#eN -a ko#( se -a*(- o-o %o0e os)var()( ( os)varu#e l( se u +osve -ovo% o.l(ku, (l( #e$a- o$ +os)o#e1(/ o.l(ka o.u/va1a sve os)ale" Za )o se %ora%o vra)()( )e%el#-(% ('vor(%a -a&eg '-a-#a ( us+ore$()( ra'l(*()e +u)ove s o.'(ro% -a %ogu1e ('gle$e -#egovoga ra'vo#a" 3rug(% r(#e*(%a, moramo poku#ati izna!i ko"i put i ko"i nain na"bre vode intui)i"i$ A)o se )(*e emo)ionalno puta, )o s%o $o-ekle ve1 u)vr$(l(N ras) e%o,(#a, -#(/ovo o*(&1e-#e ( oslo.a@a-#e ele%e-a)a so+s)va %ora vo$()( -a$oso.-o# s+o'-a#( ( (-)u(,(#(" Al( kako intelektualni put %o0e $oves)( $o (-)u(,(#eB Z-a%o $a s%o, sve &)o (-)elek)ual-o '-a%o, s+o'-al( sub"ektivno %(% ob"ektivno$ Su.#ek)(v-o kao dio sebe,
o.#ek)(v-o kao dio ne.sebe. Mora%o ra'%o)r()( ko#e '-a-#e, su.#ek)(v-o (l( o.#ek)(v-o, (%a v(&e ('gle$a 'a ra'vo#, ( ko#e %o0e .r0e $oves)( $o (-)u(,(#e" Po-a#+r(#e; #to "e intui)i"aB Intui)i"a "e izravna zam"edba unutra#n"im os"e!a"em$ 0vo"u bol os"e!am izravno/ intui)i"a mi moe omo u!iti da kao svo"u os"etim bol dru o ov"eka$ *rema tome, intui)i"a u sebi "est #iren"e sub"ektivne spozna"e$ Co, %o0$a #e %ogu1e (-)u()(v-o &(re-#e o.#ek)(v-og '-a-#a" Mora%o (s+()a)( -arav o.#ek)(v-og '-a-#a" Na#e ob"ektivno znan"e nalazi se u znanosti i u (ilozo(i"i$ Su.#ek)(v-o (skus)vo '-a-os) #e uv(#ek s%a)rala *(-#e-(,o% ko#a se -e %o0e ('%(#e-()(, al( ko#a #e ?su%-#(va> ( 'a/)(#eva +rov#eru ( +o)vr$u o.#ek)(v-(% %e)o$a%a" Z-a-os) +rou*ava sv(#e) kao o.#ek)(v-u +o#avu ( kao (s)u o.#ek)(v-u +o#avu -as)o#( +rou*ava)( *ov#ekov u-u)ra&-#( 0(vo) sa sv(% -#egov(% svo#s)v(%a" S $ruge s)ra-e, (s)o$o.-o se +rou*avao *ov#ekov u-u)ra&-#( 0(vo), $a )ako ka0e%o ('-u)ra, -o )o% se +rou*ava-#u -(ka$a -(#e +r($avao vel(k( '-a*a#" Grani)e sub"ektivne spozna"e, t"$ rani)e unutra#n"e ivota, smatrale su se stro o o ranienima, utvr2enima i neprom"enl"ivima$ 0amo se ob"ektivnom znan"u priznavala mo u!nost #iren"a" Mora%o v($#e)( -(#e l( )o +ogre&-o; $a l( #e 'a(s)a %ogu1e &(re-#e o.#ek)(v-og '-a-#a ( #e l( su.#ek)(v-o $o(s)a ogra-(*e-oB H svo% ra'vo#u, '-a-os), )#" o.#ek)(v-o '-a-#e, -a svako% koraku se susre)alo sa 'a+reka%a" Z-a-os) +rou*ava po"ave, *(% +oku&a +r(#e1( -a +rou*ava-#e uzroka, suo*( se sa '($o% -e+o'-a)og ( 'a -#u -es+o'-a)l#(vog" P()a-#e glas(; "e li to nespoznatl"ivo
apsolutno nespoznatl"ivo ili "e nespoznatl"ivo samo za ob"ektivne metode na#e znanosti6 %asad stvar iz leda ovako8 bro" nepoznati& in"eni)a u svakom podru"u znanstvene spozna"e brzo raste/ nepoznato pri"eti da pro uta poznato ili ono #to "e pri&va!eno kao poznato$ Napredak znanosti, osobito u posl"edn"e vri"eme, moe se odrediti kao vrlo brzi rast podru"a neznan"a. 'akako, u pro#losti ni"e bilo ni#ta man"e neznan"a no sada, no, ono se tada ni"e tako "asno uoavalo . tada znanost ni"e znala #to ne zna$ 'anas ona to sve vi#e i vi#e zna, sve vi#e i vi#e s&va!a svo"u uv"etnost$ Fo# samo malo, i u svako" po"edino" rani znanosti ono #to ona ne zna prerast !e ono #to zna$ H svako# svo#o# gra-( sa%a '-a-os) +o*(-#e o$.a,(va)( vlas)()e )e%el#e" 3oskora 1e se uku+-a '-a-os) 'a+()a)(; : g$#e sa%B Po'()(v(s)(*ka 2(lo'o2(#a, ko#a #e se.( +os)av(la 'a$a)ak $a ('vo$( o+1e 'akl#u*ke (' '-a-#a s)e*e-og u svako# +o#e$(-o# gra-( '-a-os)( ( u sv(%a -#(%a 'a#e$-o, os#e)() 1e se o.ve'-o% ('ves)( 'akl#u*ak ( (' o-oga &)o '-a-os)( -e '-a#u" Tada !e se )i"eli svi"et sueliti s divovima na linenim no ama ili, "o# pri"e, bez no u, s olemim ne"asnim trupom #to visi u zraku$ Idealistika (ilozo(i"a odavno vidi da "e ta" div bez no u, ali ve!ina kulturno ov"eanstva pod &ipnozom "e pozitivizma ko"i vidi ne#to na m"estu ti& no u$ Me@u)(%, )u 1e%o (lu'(#u uskoro %ora)( -a+us)()(" Ma)e%a)(ka, ko#a #e u )e%el#u +o'()(v-og '-a-#a ( -a ko#u se eg'ak)-o '-a-#e uv(#ek s +o-oso% +o'(va kao -a svog +o$a-(ka (l( slugu, 'a+ravo o$r(*e +o'()(v('a% u ,#el(-( ( +o)vr@u#e ($eal('a%" Ma)e%a)(ka #e sa%o -es+ora'u%o% $os+#ela u krug +o'()(v(s)(*k(/ '-a-os)( (,
-a$a% se $a 1u $oka'a)(, u+ravo 1e %a)e%a)(ka uskoro .()( glav-o oru0#e protiv pozitivizma$ *ozitivizmom ovd"e nazivam sustav ko"i tvrdi da nas prouavan"e po"ava moe pribliiti stvarima o sebi, dok 1ant tvrdi da prouavan"em po"ava moemo do!i do s&va!an"a uzroka$ Ho.(*a#e-o +o'()(v(s)(*ko s)a#al(&)e o$r(*e +os)o#a-#e skr(ve-e s)ra-e 0(vo)a, )#" o-o s%a)ra $a -a% se )a skr(ve-a s)ra-a +o%alo o)kr(va ( $a se -a+re$ak '-a-os)( sas)o#( u +os)u+-o% ra'o)kr(va-#u skr(ve-og" 4To se "o# ne zna5, kae pozitivist kad mu se ukae na ne#to 4skriveno5, 4ali znat !e se$ Nastavl"u"u!i put ko"im "e dosad i#la, znanost !e i to otkriti$ Ta +r(#e +e)s)o go$(-a u Euro+( se -(#e '-alo 'a +os)o#a-#e A%er(keN +r(#e +e$ese) go$(-a -(#e se '-alo 'a +os)o#a-#e .ak)er(#aN +r(#e $ese) go$(-a -(#e se '-alo 'a +os)o#a-#e ra$(#a" A sa$a su o)kr(ve-( ( A%er(ka, ( .ak)er(#e, ( ra$(#" Is)(% +u)e%, -a (s)( -a*(- ( sa%o -a )a# -a*(- .() 1e o)kr(ve-o sve &)o 1e uo+1e .()( o)kr(ve-o" Aparati su sve savr#eni"i, metode, sredstva i promatran"a sve istanani"i$ 0tvari ko"e pri"e stotinu odina nismo mo li naslu!ivati, sada su op!epoznate i op!erazuml"ive in"eni)e" Ako se uo+1e (&)a %o0e '-a)(, )o 1e se '-a)( u+ravo u' +o%o1 )e %e)o$e"> Tako govore sl#e$.e-(,( +o'()(v(s)(*kog +ogle$a -a sv(#e), -o -#(/ovo se rasu@(va-#e )e%el#( -a $u.oko# 'a.lu$(" Ta tvrdn"a pozitivizma bila bi posve tona kad bi se znanost ravnom"erno kretala u svim prav)ima nepoznato / kad za n"u ne bi bilo zatvoreni& i zapea!eni& vrata/ kad mno a pitan"a, temel"na pitan"a, ne bi osta"ala isto tako neob"a#n"ena kako su bila i u doba kad znanost uop!e ni"e posto"ala$
Co %( v($(%o -e&)o sasv(% $rugo" V($(%o $a su 'a '-a-os) 'a)vore-a *()ava vel(ka +o$ru*#a, $a o-a $o -#(/ nikada -(#e $o+rla (, &)o #e -a#gore, $a -(#e u*(-(la ni koraka u +rav,u )(/ +o$ru*#a" *osto"i vrlo mno o pitan"a, razumi"evan"u ko"i& se znanost ni"e ak ni pribliila/ mno o pitan"a me2u ko"ima "e moderni znanstvenik, naoruan svim svo"im znan"em, isto tako bespomo!an kao divl"ak ili etvero odi#n"e di"ete$ To su pitan"a o ivotu i smrti, problemi vremena i prostora, ta"na svi"esti itd$, itd$ Sv( %( )o '-a%o ( #e$(-o &)o %o0e%o -a+rav()( #es) -as)o#a)( -e %(sl()( $a )a +()a-#a +os)o#e, 'a.orav()( (/" To o.(*-o ( ra$(%o" Pa (+ak, )o -e %o0e u-(&)()( +()a-#a" O-a ( $al#e +os)o#e ( u svako% )re-u)ku (% se %o0e%o o.ra)()( ( -a -#(%a +rov#er()( *vrs)o1u ( s-agu -a&e '-a-s)ve-e %e)o$e. Pr( svako% )akvo% +oku&a#u v($(%o $a #e -a&a '-a-s)ve-a %e)o$a .e' vr(#e$-os)( u )(% +()a-#(%a" Po%o1u -#e %o0e%o u)vr$()( ke%(#sk( sas)av $alek(/ 'v(#e'$aN 2o)ogra2(ra)( oku -ev($l#(v l#u$sk( skele)N ('%(&l#a)( +lu)a#u1e %(-e ko#(%a se %o0e u+ravl#a)( -a u$al#e-os)( u' +o%o1 elek)r(*-(/ valova ( o$#e$-o% u-(&)()( s)o)(-e 0(vo)a, -o +o%o1u )e %e)o$e -e %o0e%o re1( o *e%u %(sl( *ov#ek ko#( u' -as s#e$(" Ma koliko m"erili, (oto ra(irali, preslu#avali ov"eka, nikada ne!emo doznati n"e ovu misao dok nam on sam ne kae$ No to "e ve! posve razliita metoda$ *odru"e d"elovan"a metoda e zaktni& znanosti stro o "e o ranieno$ To podru"e "est svi"et ob"ektivno $ U svi"et sub"ektivno e zaktna znanost nikada ni"e i nikada ne!e proniknuti$ A(re-#e o.#ek)(v-og '-a-#a -e%ogu1e #e .e' &(re-#a su.#ek)(v-og" Hs+rkos ras)u o.#ek)(v-(/ '-a-os)(, gra-(,a
('%e@u )(/ '-a-os)( ( sv(#e)a su.#ek)(v-og os)a#e -a (s)o% %#es)u" 1ad bi znanost uinila barem "edan korak u tom prav)u, kad bi barem ne#to sub"ektivno bilo ob"ektivno ob"a#n"eno, mo li bismo priznati da ona moe uiniti i dva i tri i deset i tisu!u koraka$ No ona ni"e uinila niti "edno a te s pravom mislimo da a nikada ne!e ni uraditi" 0vi"et sub"ektivno zatvoren "e za ob"ektivno ispitivan"e, a za to posto"e posve odre2eni razlozi$ Sve &)o +os)o#( -e%a o.#ek)(v-o +os)o#a-#e, )#" sve se -e %o0e o.#ek)(v(ra)(" Cega)(v-e vel(*(-e +os)o#e, al( -e +os)o#e o.#ek)(v-o" =o iki po"movi poput dobra, zla, istine, l"epote, materi"e, iban"a i sl$ tako2er posto"e, ali ne posto"e ob"ektivno kako posto"i ova tintarni)a, ova" stol, ova" zid$ 0ve meta(izike in"eni)e posto"e, no one ne posto"e ob"ektivno$ Ob"ektivno posto"an"e "e vrlo usko odre2en oblik posto"an"a ko"i nipo#to ne is)rpl"u"e svo posto"an"e$ Gre&ka +o'()(v('%a #e u *(-#e-(,( $a '.(l#sk( +os)o#e1(% +r('-a-#e sa%o o-o &)o +os)o#( o.#ek)(v-o, a o$r(*e *ak ( +os)o#a-#e sve%u os)alo%e" A)o #e o.#ek)(v-os)B Ob"ektivnost %o0e%o $e2(-(ra)( ovako; poradi svo"stava na#e zam"edbe ili poradi uv"eta u ko"ima na# um radi, mi mali bro" in"eni)a odva"amo u odre2enu rupu$ Ta rupa in"eni)a predstavl"a ob"ektivni svi"et i dostupna "e znanstvenom prouavan"u$ No ta rupa nipo#to ne predstavl"a sve posto"e!e$ To# gru+( %o0e%o +r($o$a)( ( $rugu; : gru+u su.#ek)(v-og" A)o #e sub"ektivnoB
O-o &)o ('rav-o os#e1a%o" Mo"a zubobol"a za mene "e sub"ektivna po"ava$ Tu2a zubobol"a za mene "e samo po"am$ 3o$u&e, +ra)( #e (l( #o# #e u'rok o.#ek)(v-a +o#ava : +okvare-( 'u., -o sa%a bol, ka$ #e )o )u@a .ol, sa%o #e +o#a%" 0ub"ektivno "e ono #to "a sam os"e!am, izravno, kao dio sebe$ Su.#ek)(v-o )vor( svo#u +ose.-u gru+u" Ta gru+a 'a svakog #e *ov#eka ra'l(*()a" Za -ekoga %o0e .()( %a-#a, 'a -ekoga ve1a" Ceko%e *()av -(' os#e1a#a 4-+r" gla'.e-(/9 ula'( u +o$ru*#e su.#ek)(v-og, $rugo%e )a# -(' os)a#e sa%o +o#a%" Pr()o% #e nedvo"beno da se podru"e sub"ektivno moe znaa"no #iriti posebnim uen"em ili v"eban"em$ Mo0e%o l( re1( $a pros"eni suvremeni ov"ek sve posto"e!e di"eli u tri rupe8 u rupu ob"ektivno , sub"ektivno i u onu ko"a ni"e ni ob"ektivno ni sub"ektivno, kao ne ativna veliina i op!enito kao in"eni)e ko"e su n"emu poznate samo kao po"movi$ P()a-#e #e u ovo%e; ko#(% 1e +u)e% kre-u)( &(re-#e '-a-#a, +u)e% o.#ek)(v-og (l( +u)e% su.#ek)(v-ogB S o.'(ro% -a vrlo vel(ke -('ove *(-#e-(,a sa s(gur-o&1u %o0e%o re1( $a #e -e%ogu1e &(re-#e o.#ek)(v-og '-a-#a u )o% +rav,u" A+s)rak)-( +o#a% -(ka$a -e1e .()( o.#ek)(v-a +o#avaN %(sl( $rugog *ov#eka ( %o#e %(sl( 'a %e-e -(ka$a -e1e .()( o.#ek)(v-a +o#ava" Ov(% sa% (ska'ao -e&)o +osve su+ro)-o o-o%e &)o sa% +(sao o ?*e)vr)o# $(%e-'(#(> 4IL" +oglavl#e9" Ta%o sa% rekao $a val#a ('-a1( ?o.l(ke o.#ek)(v-og +os)o#a-#a +s(/(*k(/ +o#ava ( ra'ra$()( -a*(-e -#(/ova o.#ek)(v-og (s+()(va-#a>" O$-os-o, +r('-ao sa% $a #e %ogu1e -a1( o.#ek)(v-o +os)o#a-#e u o-o%e &)o %( sa$a s+o'-a#e%o su.#ek)(v-oN +r('-ao sa% val"anost +o'()(v(s)(*ke 4)#"
o.#ek)(v-e9 %e)o$e +rou*ava-#a $u&ev-(/ +o#avaN +r('-ao sa% $a, sa%o )(% +u)e% %o0e%o -e&)o -a1(" 0ada vidim da sam put ni"e val"an$ Ob"ektivna metoda "e nedostatna i neprikladna za prouavan"e po"ava svi"esti$ Cu0-a #e $ruga %e)o$a. Sve -as u+u1u#e -a )o $a se s +o'()(v(s)(*ko% %e)o$o% %o0e (1( sa%o +o o$re@e-(% uv#e)-(% +rav,(%a" Z-a-os) -(#e u*(-(la -( koraka +re%a o.#ek)(v-o# s+o'-a#( su.#ek)(v-og ( o-a, o*()o, )o -(#e u s)a-#u" Ob"ektivno znan"e temel"i se na sub"ektivnom i bez sub"ektivno ne moe posto"ati$ 0ub"ektivno, pak, sasvim li"epo moe posto"ati bez ob"ektivno $ Ako s)rogo a-al('(ra%o .() o.#ek)(v-og '-a-#a, v($#e) 1e%o $a se o-o sas)o#( o$ su.#ek)(v-(/ ele%e-a)a. Ve1 s%o $#elo%(,e -a+rav(l( )akvu a-al('u ka$ s%o govor(l( o +ros)oru ( vre%e-u" Pro)e0-os) u +ros)oru ( +ro)e0-os) u vre%e-u +rv( su uv#e)( o.#ek)(v-og +os)o#a-#a" Me@u)(%, oblike protenosti stvari u prostoru i n"ezino posto"an"e u vremenu stvorio "e sub"ekt ko"i zam"e!u"e stvar i oni ne pripada"u samo" stvari$ Ova misao dopu#ta nam da odustanemo od pretpostavki o (inim stan"ima materi"e, ener istikim i psi&o(izikim emana)i"ama itd$ 0ve te pretpostavke ima"u za"edniki nedostatak8 one ne obra!a"u pan"u na to da "e materi"alnost ?ili ener istinost> sloeno svo"stvo ko"e ne pripada stvari, ve! na#o" zam"edbi stvari. O-e -e u'(%a#u u o.'(r )o $a %a)er(#al-os) -e %o0e +r(+a$a)( s)var(%a ko#e %( -e 'a%#e1u#e%o kao %a)er(#al-e, kao &)o s)var(%a -e %ogu +r(+a$a)( -eka svo#s)va %a)er(#al-os)( .e' $rug(/" Materi"a se ne sasto"i od atoma, ve! od na#e os"e!an"a atoma$ Ako nema os"e!a"a ?barem poten)i"alno>, nema ni materi"e$ 'a "e materi"a nem"erl"iva, nevidl"iva, nema
mase itd$, isti "e nonsens kao i koi"a bez kotaa, bez s"edi#ta za koi"a#a, bez s"edala, karoseri"e, poda, krova, vrata$ Materi"a "e pri"e sve a trodimenzionalna$ Trodimenzionalnost "e oblik na#e zam"edbe$ <etverodimenzionalna materi"a udna "e kao etvrtasti trokut$ Pre%a )o%e, +osve #e -eos-ova-o osla-#a)( se -a )o $a se su.#ek)(v-e +o#ave +o+u) %(sl( (l( os#e1a#a %ogu 'a%(sl()( kao o.#ek)(v-o +os)o#e1e, +re%$a sla.o %a)er(#al-e, ( -a )a# -a*(- sve +os)o#e1e sves)( -a o.#ek)(v-o +os)o#e1e" Pos)o#( o.#ek)(v-o ( su.#ek)(v-o '-a-#e" M( %ora%o ra'%o)r()( %ogu1-os)( ra'vo#a ( #e$-og ( $rugog" Usavr#avan"em sprava i metoda promatran"a i ispitivan"a ob"ektivno znan"e moe beskonano rasti$ Ono "edino ne moe prekoraiti rani)e trodimenzionalne s(ere, t"$ uv"ete prostora i vremena$ Ob"ektivno znan"e uvi"ek !e biti podre2eno tim uv"etima$ Nema sprave, nema stro"a ko"i bi pobi"edio te uv"ete$ Ob"ektivno znan"e ne prouava in"eni)e, ve! samo predodbe o in"eni)ama$ 0ub"ektivno znan"e prouava in"eni)e, in"eni)e svi"esti za ko"e smo zakl"uili da su "edine zbil"ske in"eni)e$ 3akle, ob"ektivno znan"e pripada nezbil"skom, zami#l"enom prividnom svi"etu, a sub"ektivno zbil"skom$ 'a bi ob"ektivno znan"e pre#lo rani)e trodimenzionalne s(ere, nuno se mora"u izmi"eniti uv"eti sub"ektivne zam"edbe$
3ok )oga -e%a -a&e o.#ek)(v-o '-a-#e o%e@e-o #e gra-(,a%a .esko-a*-e )ro$(%e-'(o-al-e s2ere" O-o %o0e -a+re$ova)( a$ (-2(-()u% +o ra$(#us(%a )e s2ere, al( -e1e +r(#e1( u o-o +o$ru*#e ko#ega #e pres"ek na# trodimenzionalni svi"et$ Psu #e -e%ogu1e +r(o+1()( ($e#u $a #e 'e%l#a okruglaN -e %o0e ga se +r(s(l()( $a 'a+a%)( u$al#e-os)( %e@u +la-e)a%a" C#egovo o.#ek)(v-o '-a-#e %-ogo #e osobni"e o$ -a&ega" Ra'log )o%e #e -#egov ogra-(*e-( u%" Pre%a )o%e, v($(%o $a ob"ektivno znan"e ovisi o svo"stvima uma" Il(, $rug(% r(#e*(%a, stupan" sub"ektivno znan"a odre2u"e stupan" ob"ektivno " 3akako, gole%a #e ra'l(ka ('%e@u o.#ek)(v-og '-a-#a $(vl#aka ( '-a-#a Her.er)a S+e-,era" Co, -( #e$-o -( $rugo '-a-#e -e +rela'e gra-(,e )ro$(%e-'(o-al-e s2ere, )#" +o$ru*#a ?uv#e)-og>, -e'.(l#skog" 'a se iza2e iz trodimenzionalne s(ere nuno "e #iriti ili mi"en"ati oblike zam"edbe$ Je l( %ogu1e &(r()( 'a%#e$.uB Prou*ava-#e slo0e-(/ o.l(ka s+o'-a#e ka0e -a% $a #es)" %nameniti Aleksandri"ski (ilozo( *lotin ?III$ st$> tvrdio "e da za savr#enu spozna"u sub"ekt i ob"ekt mora"u biti s"edin"eni, da razumski initel" i stvar ko"a se zam"e!u"e ne smi"u biti odvo"eni$ ?S)oga o-a# ko"i vidi ( sa% +os)a#e s)var ko"u vidi %0 gnostikim hipostazama& . 3akako ?v($#e)(> ov$#e -e s%(#e%o s/va)()( $oslov-o, ve1 u s%(slu (-)u(,(#e" Kakv( %ogu .()( o.l(,( sv(#es)(B
I-$(#ska 2(lo'o2(#a ra'l(ku#e *e)(r( s)a-#a sv(#es)(; s+ava-#e, sa-, .u$-o s)a-#e ( s)a-#e a+solu)-e sv(#es)( : 4Turi-a5 %'revna mudrost, Ann%e 7es ntA. Pre%a -a&o# )er%(-olog(#( )a *e)(r( s)a-#a sv(#es)( .(la .(; +o)e-,(#al-o s)a-#e sv(#es)(, sv(#es) u %ogu1-os)( 4sa-9N (lu'or-o s)a-#e sv(#es)( 4v(@e-#e s-ova9, )#" -eo$va#a-#e Ja ( Ce:Ja, o.#ek)(v(ra-#e svo#(/ -a*(-a +re$o*ava-#aN 'a)(% ?#as-a sv(#es)> 4.u$-o s)a-#e9, o$va#a-#e Ja ( Ce:Ja ( -a kra#u -e+o'-a)o *e)vr)o s)a-#e sv(#es)( o ko#e%u -a&a '-a-s)ve-a +s(/olog(#a (%a vrlo -e#as-u +re$o$0.u, ' ekstaza$ H uvo$u Ta=lorova +r(#evo$a Plo)(-a, G" R" S" Mea$ +ove'u#e )er%(-olog(#u S/a-kara,/ar=a, u*()el#a s)aro(-$(#ske &kole A$va()a : Ve$a-)(- s Plo)(-ovo% )er%(-olog(#o%" ?Prvo (l( $u/ov-o s)a-#e .(lo #e eks)a'aN (' eks)a'e sv(#es) #e 'a.orav(la se.e u $u.oko% s-uN (' $u.okog s-a +ro.u$(la se (' -esv#es-os)(, -o #o& uv(#ek u-u)ar se.e, u u-u)ra&-#e% sv(#e)u s-ovaN (' s-(va-#a -a kra#u #e +re&la u +osve .u$-o s)a-#e, u va-#sk( sv(#e) os#e)a"> Ekstaza "e *lotinov izraz$ O- #e +osve (s)ov#e)as)aro(-$(#sko% ('ra'u Turi-a$ I$e#a (-$(#sk(/ 2(lo'o2a ( Plo)(-a #e )a $a se ?a+solu)-a sv(#es)> 4)#" ko'%(*ka (l( sv#e)ska9, ra'.(#a#u1( se -a +o#e$(-a*-e ?'rake> (l( ?(skre> -a -ek( -a*(- ras(+a, +re)vara u vlas)()( +o)e-,(#al +o-ovl#e- .esko-a*-o %-ogo +u)a, )o #es) $a s)vara .esko-a*-u kol(*(-u mo u!nosti svi"esti$ I' )og s)a-#a ?'rake> se sku+l#a#u, -o os)a#u 'a)vore-e u se.e ( s)vara#u ?su.#ek)(v-o> s)a-#e odraene svi"esti s-a" U takozvanom budnom stan"u svi"est "e okruena stvarima ko"e su u po"avnom svi"etu iz radili n"ezini os"etilni or ani i
zam"edbeni aparat/ ona razliku"e 4sub"ektivno5 od 4ob"ektivno 5/ di"eli svi"et na Fa i Ne."a i svo"e predodbene slike razliku"e od 4zbil"e5$ *o"avni ob"ektivni svi"et ona pri&va!a kao zbil"u, a snove kao ne.zbil"u$ Istodobno ona sav sub"ektivni svi"et smatra nezbil"skim$ 0vo"e ne"asno os"e!an"e zbil"ski& stvari ko"e lee iza ono a #to su iz radili os"etilni or ani, to "est, os"e!an"e noumenona, svi"est iz"ednau"e sa snovima, odnosno, sa nezbil"skim, ima inarnim, apstraktnim, sub"ektivnim, a zbil"skim smatra samo (enomene$ *ostupno, razumom uv"erena u nezbil"nost po"ava, os"e!a"u!i u sebi tu nezbil"nost i zbil"nost ono a #to "e onkra" po"ava, svi"est se osloba2a ops"ene po"ava, s&va!a da "e i sav po"avni svi"et zapravo sub"ektivan, da istinska zbil"nost lei mno o dubl"e$ Tada se u svi"esti do a2a potpuni preokret svi& predodbi o zbil"i$ Ono #to se pri"e smatralo zbil"skim posta"e nezbil"sko, a #to se smatralo nezbil"skim posta"e zbil"sko$ 0vi"est prelazi, to "est, vra!a se u stan"e apsolutne svi"esti iz ko"e a "e potekla$ Pr(#ela' u a+solu)-o s)a-#e sv(#es)( #e "edinstvo s boanstvom4, 4vi2en"e 7o a4, 4os"e!an"e 1ral"evstva Nebesko 4, 4prelazak u nirva. nu5$ 0vi ti izrazi mistiki& reli i"a izraava"u psi&olo#ku in"eni)u #iren"a svi"esti, #iren"a ko"im svi"est sve upi"a u sebe$
H *la-ku ?Ceke o+aske o V(&(% Rav-(-a%a" C(rva-a> 4So%e Co)es o- H(g/er Pla-es" C(rva-a" ?T/e T/eoso+/(s)>, sr+a-# 1 1!9 <. ?. Le 0/e te* +(&e; ?S(r E$K(- A%ol$ +(sao #e o o-o% .la0e-o% s)a-#u ka$ se >ka+ rose sl(#e u .l(s)avo %ore"? O-a# )ko #e $o0(v(o )o *u$es-o (skus)vo, '-a $a #e os#e1a#, %a kol(ko se *u$-ova)o %oglo *(-()(, u+ravo o.r-u) ( $a .( %-ogo .l(0( o+(s )og os#e1a#a .(o $a se o)ean na neki nain slio u kapA Ta kao %ore &(roka sv(#es), >sa sre$(&)e% svag$#e ( okru0#e% -(g$#e? vel(ka #e ( u'v(&e-a *(-#e-(,a. Co ka$a #e *ov#ek $oseg-e, *(-( %u se $a se n"e ova sv(#es) ra&(r(la )ol(ko $a .( u se.e +r(%(la sve"> To $a ka+ u+(#a o,ea- $oga@a se s)oga &)o se svi"est nikada ne ubi, to "est ne nesta"e, ne asi se$ 1ada nam se ini da se asi, ona zapravo samo mi"en"a svo" oblik, presta"e biti slina na#o" i mi ubimo sredstva ko"ima moemo potvrditi n"ezino posto"an"e$ Nemamo toni& podataka na temel"u ko"i& moemo misliti da ona nesta"e$ 'a iza2e iz pol"a na#e mo u!e motren"a dovol"no "o" "e da se samo malo izmi"eni$ H o.#ek)(v-o% sv(#e)u s)a+a-#e ka+( s o,ea-o% +r(ro$-o vo$( +o-(&)e-#u ka+(, )o%e $a #e o,ea- u+(#e" C(ka$a -(s%o uo*(l( -ek( $rug( re$ s)var( u o.#ek)(v-o% sv(#e)u ( +ora$( )oga ga -(ka$ -( -e +re$o*ava%o se.(" Ali u zbil"skom, to "est, u sub"ektivnom svi"etu nuno mora posto"ati i d"elovati neki dru i poredak$ 1ap svi"esti stapa se s o)eanom svi"esti, zam"e!u"e a, no ona zbo to a ne presta"e posto"ati$ *rema tome, kap nedvo"beno uta o)ean$
H *lotinovim 4*ismima 9la))usu5 -ala'(%o -eo.(*-( ogle$ o +s(/olog(#( ( )eor(#( s+o'-a#e ko#( se )e%el#( u+ravo -a ($e#( o &(re-#u 'a%#e$.e" ?Va-#sk( +re$%e)( -a%a se uka'u#u sa%o u svo% ('gle$u" S)oga se %o0e re1( $a o -#(%a (%a%o +r(#e %(&l#e-#e -ego '-a-#e" Ra'l(ke u ovo% sv(#e)u ('gle$a va0-e su sa%o o.(*-o% +rak)(*-o% *ov#eku" Ca&e +()a-#e o$-os( se -a ($eal-u '.(l#u ko#a +os)o#( ('a ('gle$a" Kako u% 'a%#e1u#e )e ($e#eB Jesu l( o-e ('va-as ( .av( l( se ra'u%, +o+u) os#e1a#a, +re$%e)(%a ('va-#egaB Kol(ko %o0e%o .()( s(gur-( $a #e -a&a 'a%#e$.a -e+ogre&(vaB Za%(#e1e-( o.#ek) .(o .( -e&)o $rugo o$ u%a ko#( ga 'a%#e1u#e" Ta$a .(s%o (%al( sl(ku u%#es)o '.(l#e" Co .(lo .( *u$ov(&-o ( -a )re-u)ak +ov#erova)( $a u% -(#e u s)a-#u 'a%(#e)()( ($eal-u (s)(-u )o*-o o-akvu kakva o-a #es) ( $a -e%a%o s(gur-os) ( (s)(-sku s+o'-a#u o sv(#e)u u%-os)(" I' )oga sl(#e$( $a se )o +o$ru*#e (s)(-e -e %o0e (s)ra0(va)( kao -e&)o &)o -a% #e ('va-#sko ( s)oga sa%o -e+o)+u-o '-a-o" Ono "e u nama$ Tu su predmeti ko"i se promi#l"a"u i ono #to i& promi#l"a istov"etni . obo"e su misao$ 0ub"ekt ne moe pouzdano spoznati neki ob"ekt ko"i "e razliit od n"e a$ 0vi"et ide"a u na#em "e razumu$ 0to a istina ni"e podudaran"e na#e poiman"a neko van"sko ob"ekta sa samim ob"ektom$ Ona "e podudaran"e uma sa samim sobom$ *rema tome, svi"est "e "edini temel" v"erodosto"nosti$ Um "e svo"a vlastita potvrda$ Ono #to "e iznad n"e a, razum u sebi vidi kao svo" izvor, a u onome #to "e ispod n"e a on tako2er vidi sebe$ 0pozna"a ima tri stupn"a8 mni"en"e, znan"e i prosv"etl"en"e$
0redstvo ili oru2e prvo a "e os"et, dru o a di"alektika, a tre!e a intui)i"a$ Fa razum podre2u"em intui)i"i$ To "e apsolutna spozna"a ko"a se temel"i na istov"etnosti uma ko"i spozna"e i predmeta ko"i "e spoznavan$ *osto"i zraen"e iz svi& ti& poredaka posto"an"a, van"ska emana)i"a ?izbi"an"e, zraen"e, ispol"avan"e, ot"elovl"en"e> iz neizre)ivo Fedno $ %atim opet povratni impuls ko"i sve povlai prema ore i uvlai u sredi#te iz ko"e a "e sve poteklo$$$ Mudar ov"ek raspozna"e ide"u dobra u sebi$ On tu ide"u razvi"a povlae!i se u sveto m"esto vlastite du#e$ Ona" ko"i ne s&va!a koliko du#a ima l"epote u sebi nasto"i ostvariti l"epotu napornim proizvo2en"em$ N"e ov bi )il" pri"e morao biti kon)entrirati i po"ednostavl"ivati i time #iriti svo"e bi!e/ um"esto da izlazi u mno#tveno, morao bi a se odre!i u korist Fedno i tako ploviti prema ore, prema boanskom izvoru ko"e a tok prot"ee u n"emu$ *ita# kako moemo spoznati 7eskonano6 Od ovaram8 ne razumom$ %ada!a "e razuma da razliku"e i ome2u"e$ *rema tome, beskonano se ne moe uvrstiti me2u n"e ove predmete$ 7eskonano moe# dokuiti samo sposobno#!u vi#om od razuma, stupan"em u stan"e u ko"emu i sam presta"e# biti konaan, u ko"emu ti "e ob"avl"ena boanska bitnost$ To "e ekstaza$ Ona "e oslobo2en"e tvo uma od konane svi"esti$ 0amo ono #to "e slino moe dokuiti slino$ 1ada tako prestane# biti konaan, posta"e# "edno s 7eskonanim$ 0vode!i svo"u du#u na n"ezino na""ednostavni"e sopstvo, na n"ezinu boansku bitnost, ostvarit !e# to "edinstvo, tu istov"etnost$
Ali to uzvi#eno stan"e ni"e tra"no$ 0amo povremeno moemo uivati u tom uzdizan"u iznad rani)a ti"ela i svi"eta$ Ja sa% ga $osa$ $o0(v(o sa%o )r( +u)a, a Por2(r(#e -( #e$-o%" 0ve #to na in"e oi#!en"u i uzvi#en"u uma pomo!i !e ti u tom posti nu!u i olak#ati pristup tim sretnim trenu)ima i n"i&ovo obnavl"an"e$ 'akle, posto"e razliiti putovi ko"ima se moe dose nuti ta" )il"$ ="ubav za l"epotu ko"a uznosi p"esnika/ ona odanost Fednom i ona" uspon znan"a ko"emu (ilozo( tei/ i ona I"ubav i one molitve ko"ima poneka pobona i strasna du#a u svo"o" !udoredno" isto!i tei savr#enstvu$ To su vel(k( +u)ov( &)o vo$e u o-e v(s(-e ('-a$ s)var-og ( +ose.-og, g$#e se -ala'(%o u -e+osre$-o# +r(su)-os)( Besko-a*-og ko#e .l(s)a kao $a .l(s)a (' $u.(-e $u&e"> Ca $rugo% %#es)u *lotin $a#e #o& )o*-(#u $e2(-(,(#u eks)a)(*ke s+o'-a#e (s)(*u1( o-a -#e'(-a svo#s)va ko#a -a% +osve #as-o govore $a #e beskonano #iren"e sub"ektivne spozna"e impli)irano ? sadrano u sebi, ukl"ueno, obu&va!eno>$ 41ad nam se ukae 7o 5, kae *lotin, 4ne vidimo a razumom, ve! neim vani"im i vi#im od na#e razuma$ %a ono a ko"i vidi na slian nain upravo se ne moe re!i da vidi, "er on ne razliku"e i ne zami#l"a dvi"e stvari ?ono a ko"i vidi i ono #to "e vi2eno>$ On se mi"en"a, presta"e biti on, ni#ta ne zadrava od sebe$ Utopl"en u 7o a on s n"ime tvori "edno, poput sredi#ta kru a ko"i se podudara s dru im sredi#tem$5
POGLAVLJE DVIII
Os-e, - /eskon )nost%. P*'o %sku#en-e no' k . Nepo0no#(-%' tu. . Gu/%t k s'e. z/%(-sko.. to /% 0o6%'(- ' ( 6%'ot%n- k 0 /% post ( )o'-eko!$ P*%-e( z n no'u (o.%ku. N # (o.%k k o ute!e(-en n p*o! t* n-u z kon po- 'no. s'%-et . N-ez%n nep*%k( 0nost z p*ou) ' n-e nou!en (no. s'%-et . Nu6nost no'e (o.%ke. An (o.n% ks%o!% (o.%ke % ! te! t%ke. 'vi"e matematike$ M te! t%k *e (n%+ 'e(%)%n ;/eskon )n%+ % p*o!-en(-%'%+A % ! te! t%k ne*e (n%" z !%#(-en%+ 'e(%)%n ;kon )n%+ % st (n%+A. T* ns1%n%tn% /*o-e'%. 7*o-e'% ko-% se n ( ze izvan beskonanosti$ Mo.u,nost * zt%)%t%+ /eskon )nost%. H k-#('( 4Novo doba misli5, o ko#o# sa% ve1 %-ogo govor(o, u 'a-(%l#(vo% +oglavl#u 4P*osto* k o zn nst'en% te!e(- (t*u%z! % *e(%.%-e4" 8%nton ka0e; ?Ka$a se .(lo ko#(% -a*(-o% %(&l#e-#a +r(.l(0(%o .esko-a*-os)(, )o #e '-ak $a )a# -a*(- %(&l#e-#a o+1( sa '.(l#o% v(&o% o$ o-e -a ko#u #e +r(lago@e-o ( u -a+oru $a #e +r(ka0e%o, )o %o0e%o ura$()( sa%o u' +o%o1 .esko-a*-og .ro#a ('ra'a 4'.(l#-os)( v(&eg re$a9"> A)o #e 'a+ravo .esko-a*-os) u +re$o$0.( o.(*-og *ov#ekaB To #e +o-or, .e'$a- u ko#( +a$a -a& u% ka$a se us+-e -a v(s(-u -a ko#o# se -e %o0e o$r0a)(" Za%(sl(%o -a *as $a *ov#ek stane os#e1a)( .esko-a*-os) u sve%u, svaka %(sao, svaka ($e#a vo$e ga os#e1a-#u .esko-a*-os)("
To se -e%(-ov-o %ora $ogo$()( *ov#eku ko#( #e +os)(gao ra'u%(#eva-#e v(&eg re$a '.(l#a" A)o o- )a$a os#e1aB G$#e go$ +ogle$a o- %ora os#e1a)( .e'$a- ( +o-or" A )a# os#e1a# -e%(-ov-o +rou'ro*u#e os#e1a# -ev#ero#a)-og s)ra/a, u0asa ( )uge" ?" " " Nepodno#l"iva tu a prvo "e iskustvo novaka u okultizmu>, ka0e +(sa, 40v"etla na putu5 ?=i &t on t&e *at&>$ @e! smo ispitali put ko"im bi dvodimenzionalno bi!e mo lo s&vatiti tre!u dimenzi"u$ No, nismo se zapitali #to bi takvo bi!e moralo os"e!ati kad bi poelo os"e!ati tre!u dimenzi"u, kad bi postalo sv"esno 4novo svi"eta5 oko sebe$ *rvi os"e!a" v"ero"atno bi bio u2en"e i stra&, stra& na rubu uasa, "er pri"e no #to prona2e novi svi"et, ono mora iz ubiti stari$ Za%(sl(%o 0(vo)(-#u u ko#e se +o*(-#u +o#avl#(va)( (skre l#u$skog ra'u%a" 3to !e biti n"ezin prvi os"e!a"6 *rvi os"e!a" !e biti da se n"ezin stari svi"et, animalni svi"et, ona" svi"et u ko"emu se ona rodila, na ko"i "e navikla, "edini svi"et ko"i se n"o" ukazivao zbil"skim, raspada i ru#i oko n"e$ 0ve #to se pri"e inilo zbil"skim, posta"e lano, varl"ivo, prividno, nezbil"sko$ Os"e!a" nezbil"nosti sve a okolno v"ero"atno "e vrlo "ak$ 'ok takvo bi!e naui zam"e!ivati zbil"e dru o , vi#e reda, dok s&vati da se iza staro svi"eta ko"i se raspada otkriva novi, mno o l"ep#i svi"et, mora pro!i mno o vremena$ %a to vri"eme bi!e u ko"emu se ra2a nova svi"est mora prelaziti iz "edno ponora oa"an"a u dru i, iz "edne ne a)i"e u dru u$ Ono
mora odba)iti sve oko sebe$ Tek tada !e mo!i pri"e!i u novi ivot$ *ostupnim ubl"en"em staro svi"eta, lo ika dvodimenzionalno bi!a, ili ono #to "e n"emu zam"en"ivalo lo iku, stalno !e se naru#avati i n"e ov na"snani"i os"e!a" !e biti ta" da uop!e ne posto"e nikakva lo ika i nikakvi zakoni$ Ra-(#e, dok "e bilo ivotin"a, o-o #e ra'%(&l#alo; 0vo je ovo. 0va ku1a je moja. 0no je ono. 0na ku1a je tu6a. 0vo nije ono. !u6a ku1a nije moja. Sa$a 1e o-o o$%a/ s/va)()( $a su ( tu6a ku1a i moja ku1a : o.#e ku1e" Kako 1e o-o )o ('ra'()( -a svo% #e'(ku +re$o$0a.aB Ca#v#ero#a)-(#e -(ka$a -e1e .()( u s)a-#u )o ('ra'()( #er #e -e%ogu1e ('ra'()( +o#%ove #e'(ko% 0(vo)(-#e" I(vo)(-#a #e$-os)av-o .rka os#e1a-#e )u@e ku1e ( svo#e ku1e" O-a +o*(-#e ra'%(&l#a)(, a ra'%(&l#a-#e #e smrt os"e!a"a$ I(vo)(-#a +res)a#e #as-o os#e1a)( o-a svo#s)va ko#a su )u@u ku1u *(-(la )u@o%" O-a +o*(-#e os#e1a)( -eka nova svo#s)va u ku1(, ko#a ra-(#e -(#e +o'-avala" Kao re'ul)a), u -#o# 1e se -e('os)av-o #av()( +o)re.a 'a -ovo% log(ko% ko#a ('ra0ava o$-ose -ovog +ore)ka s)var(" Al(, kako -e%a +o#%ova, o-a -e1e .()( u s)a-#u ('gra$()( aks(o%e Ar(s)o)elove log(ke ( ('ra'() 1e svo# os#e) -ovog +ore)ka u o.l(ku +osve .es%(&le-og (ska'a; 0vo je ono. Za%(sl(%o $a 0(vo)(-#(, u ko#o# 'a*e,( log(ke -ala'e ('ra' 0vo je ovo. 0no je ono. 0vo nije ono. ka0u $a su $va ra'l(*()a +re$%e)a, -a +r(%#er $v(#e ku1e ' n"ezina i tu2a :, (s)a, $a o-( +re$s)avl#a#u istu stvar,
$a su o.a . ku!a. I(vo)(-#a -(ka$a -e1e s/va)()( )u istov"etnost$ Za -#u 1e $v(#e ku1e, -#e'(-a, g$#e #e /ra-e, ( -eka )u@a, d"e "e tuku ako u -#u u@e, os)a)( posve razliite. Za -#u o-e -e1e (%a)( -(*eg 'a#e$-(*kog" H'alu$-o #e -as)o#a-#e $a #o# se $oka0e kako su )e $v(#e ku1e (s)a s)var sve dok to ivotin"a sama ne os"eti. Ta$a, -e#as-o os#e1a#u1( ($e#u (s)ov#e)-os)( )(/ $va#u ra'l(*()(/ +re$%e)a ( -e%a#u1( +o#%ova, 0(vo)(-#a 1e )o ('ra'()( kao -e&)o nelo ino s -#e'(-a gle$(&)a" Ar)(kul(ra-o $vo$(%e-'(o-al-o .(1e +reves) 1e ($e#u ovo i ono su isti predmet -a #e'(k svo#e log(ke u o.l(ku 2or%ule; 0vo je ono. 3akako, o-o 1e re1( $a #e )o .es%(sl(,a, $a os#e) -ovog +ore)ka s)var( vo$( u log(*ke .es%(sl(,e" Co o-o -e1e .()( u s)a-#u ikako dru ai"e ('ra'()( )o &)o os#e1a" M( s%o u +osve (s)o% +olo0a#u kada se, mrtvi, budimo, )#" ka$a %(, l"udi, +os)(g-e%o os#e1a-#e $ruga*(#eg 0(vo)a, s/va1a-#e v(&(/ e-)()e)a" Is)( #e s)ra/, (s)( ubitak zbil"sko , (s)( os#e1a# sveo+1e -elog(*-os)(" 3a s/va)(%o novi svi"et, %ora%o s/va)()( novu lo inost. Ca&a uo.(*a#e-a log(ka +o%a0e -a% $a se s-a@e%o sa%o u o$-os(%a &)o +os)o#e u +o#av-o% sv(#e)u" B(lo #e vrlo %-ogo +oku&a#a $a se o$re$( #to "e lo ika. Co log(ka #e u svo#o# .()( -eo$re$(va .a& kao ( %a)e%a)(ka" A)o #e %a)e%a)(kaB Z-a-os) o vel(*(-a%a" A)o #e log(kaB Z-a-os) o +o#%ov(%a" Co )o -(su $e2(-(,(#e, ve1 +uk( pri"evod -a'(va" Matematika ili znanost o veliinama "est sustav ko"i prouava kvantitativne odnose me2u stvarima/
lo ika ili znanost o po"movima "est sustav ko"i prouava kvalitativne ?kate ori"ske> odnose medu stvarima$ Log(ka #e ('gra@e-a -a )o*-o (s)o# rav-( kao ( %a)e%a)(ka" I log(ku ( %a)e%a)(ku 4.are% %a)e%a)(ku ?ko-a*-(/> ( ?s)al-(/> .ro#eva9 ('vel( s%o %( (' +ro%a)ra-#a +o#ava na#e a sv(#e)a" Ho+1ava-#e% -a&(/ +ro%a)ra-#a +os)u+-o s%o u)vr$(l( o$-ose ko#e s%o -a'val( )e%el#-(% 'ako-(%a sv(#e)a" ; H log(,( )( se )e%el#-( 'ako-( -ala'e u aks(o%(%a Ar(s)o)ela ( Ba,o-a" - je %0no (to je bilo -, bit 1e -& - nije ne %0no (to je bilo ne -, bit 1e ne -& .vaka stvar je - ili ne -. %.vaka stvar mora biti - ili ne -&. Log(ka Ar(s)o)ela ( Ba,o-a, ko#u su ra'ra$(l( ( $o+u-(l( -#(/ov( %-ogo.ro#-( sl#e$.e-(,(, o+er(ra (skl#u*(vo s po"movima. Lo.os" *%-e)" p*e0!et -e (o.%ke. 'a postane predmetom lo iko rasu2ivan"a, da se podvr ne zakonima lo ike, ide"a mora biti izraena ri"e"u" O-o &)o se r(#e*#u -e %o0e ('ra'()( -e %o0e u1( u log(*k( sus)av" Os(% )oga, r(#e* %o0e u1( u log(*k( sus)av, +o$vrg-u)( se log(*k(% 'ako-(%a samo kao po"am" Sa%a +o se.(, ri"e %o0e (%a)( ( $rugo '-a*e-#e, os(% +o#%a ko#( se o.(*-o +ove'u#e s -#o%" O-a %o0e (%a)( simboliko (l( ale ori"sko '-a*e-#e, %o0e -os()( u se.( s)a-ov()u lazbu (l( o$re@e-( emo)ionalni ton. Co sve to ne moe u!i u lo iki sustav" Ma kakvo
simboliko, ale ori"sko, lazbeno ili emo)ionalno znaen"e imala ri"e, ona !e u!i u sklop lo ike samo u svom lo ikom znaen"u, t"$ . kao po"am$ Is)o$o.-o savr&e-o $o.ro '-a%o $a se sve ne moe izraziti ri"eima. H -a&e% 0(vo)u ( u -a&(% os#e1a#(%a vrlo #e %-ogo o-oga &)o se -e %o0e uklo+()( u +o#%ove" 0to a "e "asno da ak i u sada#n"em trenutku, na sada#n"em stupn"u na#e razvo"a, ni na ko"i nain ne moe sve biti lo ino$ Vel(ka ve1(-a s)var( .()-o #e izvan lo iko . Takvo "e itavo podru"e emo)i"a, os"e!a"a, reli i"e$ Um"etnost "e savr#ena nelo inost$ I, uskoro !emo vid"eti da "e i matemati. ka, na"e zaktni"a od svi& znanosti, tako2er savr#eno nelo ina$ Ako us+ore$(%o log(*ke aks(o%e Ar(s)o)ela ( Ba,o-a s aks(o%(%a o+1e+o'-a)e %a)e%a)(ke, v($#e) 1e%o $a su o-( +osve (s)ov#e)-(" Aks(o%( log(ke - je -. - nije ne -. .vaka stvar je ili - ili ne -. +o)+u-o o$govara#u )e%el#-(% aks(o%(%a %a)e%a)(ke, aks(o%(%a o #e$-akos)( ( ra'l(*()os)(" .vaka veliina jednaka je samoj sebi. 7io je manji od cjeline. 7vije veliine od kojih je svaka jednaka tre1oj, jednake su i me6u sobom, itd. Sl(*-os) ('%e@u %a)e%a)(*k(/ ( log(*k(/ aks(o%a 'a$(re vrlo $u.oko ( )o -a% $o+u&)a 'akl#u*ak $a (% #e (s)o +o$r(#e)lo" %akoni matematike i zakoni lo ike zakoni su odraza po"avno svi"eta u na#o" zam"edbi i mi#l"en"u$
Ba& kao &)o aks(o%( log(ke %ogu o+er(ra)( sa%o s +o#%ov(%a ( o$-ose se sa%o -a +o#%ove, )ako aks(o%( %a)e%a)(ke %ogu o+er(ra)( sa%o s konanim i stalnim vel(*(-a%a ( o$-ose se sa%o -a -#(/" U odnosu na beskonane i prom"enl"ive veliine ti aksiomi su netoni, kao #to su aksiomi lo ike netoni u odnosu na emo)i"e, simbole, lazbu i skriveno znaen"e ri"ei$ A)o )o '-a*(B To znai da smo aksiome matematike i lo ike izveli mi iz promatran"a po"ava, t"$ po"avno svi"eta i da oni predstavl"a"u stanovitu uv"etnu netonost, nunu za spoznavan"e nezbil"sko , 4sub"ektivno 5 svi"eta$ Ve1 s%o (s)ak-ul( $a imamo dvi"e matematike. Je$-a, %a)e%a)(ka konani& i stalni& bro"eva, +osve #e u%#e)-a ko-s)ruk,(#a 'a r#e&ava-#e +ro.le%a ko#( se )e%el#e -a uv#e)-(% +o$a,(%a" Glavni od ti& uv"etni& podataka sasto"i se u in"eni)i da se u problemima te matematike uvi"ek uzima samo 4t4 svemira, t"$ uzima se samo "edan pres"ek svemira ko"i se nikada ne mi"e#a s dru im pres"ekom$ *rema tome, matematika konani& i stalni& veliina prouava um"etni svemir i sama po sebi "e ne#to posebno stvoreno na temel"u na#e promatran"a po"ava i )ako #e sre$s)vo 'a olak&ava-#e )(/ +ro%a)ra-#a" Matematika konani& i stalni& bro"eva ni"e u stan"u po!i iznad po"ava$ Ona se bavi ima inarnim svi"etom, ima inarnim veliinama$ 'ru a, matematika beskonani& i prom"enl"ivi& veliina ne#to "e potpuno zbil"sko, iz ra2eno na temel"u umni& zakl"uaka o zbil"skom svi"etu$
Prva se o$-os( -a sv(#e) +o#ava ko#( -(#e -(&)a $rugo $ol( na#a netona zam"edba i predodba svi"eta$ 3ruga se o$-os( -a sv(#e) -ou%e-a ko#( #e svi"et onakav kakav "est$ Prva, -e'.(l#ska, +os)o#( sa%o u na#o" sv(#es)(, u -a&o# uo.ra'(l#(" 3ruga, '.(l#ska, ('ra0ava o$-ose zbil"sko sv(#e)a" *rim"er 4zbil"ske matematike5 ko"a naru#ava temel"ne aksiome na#e matematike ?i lo ike> "est takozvana matematika trans(initni& bro"eva$ Trans(initni bro"evi su bro"evi iza beskonanosti, kako +oka'u#e -#(/ov -a'(v" Besko-a*-os), +r(ka'a-a '-ako% o, %a)e%a)(*k( #e ('ra' ko#(% #e, kao )akv(%, %ogu1e ('ves)( sve o+era,(#e; $(#el#e-#e, %-o0e-#e, +o)e-,(ra-#e" Besko-a*-os) se %o0e +o)e-,(ra)( -a .esko-a*-os)" Re'ul)a) 1e .()( o, OO" Ta #e vel(*(-a .e' su%-#e .esko-a*-( .ro# +u)a ve1a o$ -e+o)e-,(ra-e .esko-a*-os)(" - istovremeno su one "ednake+ o, E ,, OO" H+ravo )o #e -a#-eo.(*-(#e u )ra-s2(-()-(% .ro#ev(%a" S -#(%a %o0e)e ('ves)( ko#u /o1e)e o+era,(#u, a o-( !e se od ovara"u!e mi"en"ati osta"u!i istodobno "ednaki. To -aru&ava )e%el#-e 'ako-e %a)e%a)(ke +r(/va1e-e za konane .ro#eve" 1ad se konani bro" promi"eni, on vi#e ne moe biti "ednak samome sebi$ 0ada vidimo da trans(initni bro" mi"en"an"em osta"e "ednak samome sebi$ Ca$al#e, )ra-s2(-()-( .ro#ev( +osve su '.(l#sk(" H '.(l#sko% sv(#e)u %o0e%o -a1( o$govara#u1e +r(%#ere 'a ('ra'e oo ( *ak e,OO ( ooVS " H'%(%o ,r)u, .(lo ko#( o$s#e*ak ,r)e" Z-a%o $a #e .ro# )o*aka u )o# ,r)( #e$-ak .esko-a*-os)(, #er )o*ka -e%a $(%e-'(#a" Ako #e -a& o$s#e*ak $u0(-e +al,a, a 'a#e$-o s -#(% 'a%(sl(%o o$s#e*ak $u0(-e vrs)e, svaka )o*ka u %alo% o$s#e*ku (%a) 1e o$govara#u1u )o*ku u vel(ko%" Bro# )o*aka u
o$s#e*ku $u0(-e +al,a #e .esko-a*a-" Bro# )o*aka u vrs)( )ako@er #e .esko-a*a-" Re'ul)a) #e oo E o, " Za%(sl(%o sa$a kva$ra) ko#ega #e s)ra-(,a o$re@e-a ,r)a a" Bro# )rta u kva$ra)u #e .esko-a*a-" Bro# )o*aka u svako# ,r)( #e .esko-a*a-" 3akle, .ro# )o*aka u kva$ra)u #e$-ak #e .esko-a*-os)( +o%-o0e-o# sa sa%o% so.o% .esko-a*-( .ro# +u)a ,,OO" Ta #e vel(*(-a -e$vo#.e-o .esko-a*-o ve1a o$ +rve o, "H (s)( %a/, o-e su #e$-ake, kao &)o su #e$-ake sve .esko-a*-e vel(*(-e, #er ako /eskon )nost posto-%" on0 -e on -e0n % ne !o6e se !%-en- t%. Ca $o.(ve-o% kva$ra)u a< 'a%(sl(%o ko,ku" Ta se ko,ka sas)o#( o$ .esko-a*-og .ro#a kva$ra)a, .a& kao &)o se kva$ra) sas)o#( o$ .esko-a*-og .ro#a ,r)a, a ,r)a o$ .esko-a*-og .ro#a )o*aka" S/o$-o )o%e, .ro# )o*aka u ko,k( aP #e$-ak #e o, o,88 . Ta# ('ra' -e0n k -e %z* zu o& o& o&" #to zn )% 0 /eskon )nost * ste % %sto'*e!eno ost -e ne%z!%-en-en . Pre%a )o%e, u )ra-s2(-()-(% .ro#ev(%a +os)o#e $v(#e vel(*(-e, o$ ko#(/ #e svaka 'ase.-o #e$-aka )re1o#, a ko#e %ogu -e .()( #e$-ake %e@u so.o%" Sve u sve%u v($(%o $a tu ne d"elu"u )e%el#-( aks(o%( -a&e %a)e%a)(ke, o-( ov$#e -(su +r(%#e-#(v(" I s +u-(% +ravo% %o0e%o +os)av()( 'ako- $a su navedeni temel"ni aksiomi matematike prim"en"ivi i val"ani samo za konane bro"eve$ Os(% )oga, %o0e%o re1( $a su )e%el#-( aks(o%( -a&e %a)e%a)(ke val#a-( sa%o 'a s)al-e vel(*(-e" 3rug(% r(#e*(%a, o-( 'a/)(#eva#u "edinstvo vremena i prostora. Ca(%e, svaka vel(*(-a #e$-aka #e sa%o# se.( u odre2enom trenutku. Al(, ako u'%e%o +ro%#e-l#(vu vel(*(-u, ( )o u ra'l(*()(% )re-u,(%a, o-a -e1e .()( #e$-aka
sa%o# se.(" 3akako, %o0e se re1( $a o-a, mi"en"a"u!i se, +os)a#e dru a veliina, $a #e )o o$re@e-a vel(*(-a sa%o $ok se -e %(#e-#a" Co, u+ravo )o ( %(sl(%" Aks(o%( -a&e %a)e%a)(ke +r(%#e-#(v( su sa%o -a ko-a*-e ( s)al-e vel(*(-e" 0uprotno uobia"enom ledi#tu, moramo priznati da "e matematika konani& i stalni& veliina nezbil"ska, a matematika beskonani& i prom"enl"ivi& veliina zbil"ska$ Za+ravo, -a#ve1a vel(*(-a +rve %a)e%a)(ke -e%a $(%e-'(#e, o-a #e #e$-aka -ul( (l( )o*k( u us+ore$.( sa svako% vel(*(-o% $ruge %a)e%a)(ke, ko#e su sve vel(*(-e, u svo# svo#o# ra'l(*-os)( %e@uso.-o #e$-ake" Tako se ( ov$#e, .a& kao ( u log(,(, aks(o%( -ove %a)e%a)(ke uka'u#u kao a+sur$(" 9eliina moe biti nejednaka sebi. 7io moe biti jednak cijelome ili ve1i od njega. /edna od dvije jednake veliine moe biti beskonano ve1a od druge. I'%e@u aks(o%a %a)e%a)(ke ( log(ke uo*ava%o +o)+u-u a-alog(#u" Log(*ka #e$(-(,a : +o#a% : (%a sva svo#s)va konane i stalne 'e(%)%ne" Te%el#-( aks(o%( %a)e%a)(ke ( log(ke u .()( su (s)(" O-( su )o*-( u sl(*-(% uv#e)(%a ( u sl(*-(% uv#e)(%a +res)a#u .()( )o*-(" Be' (%alo +re)#er(va-#a %o0e%o re1( $a su )e%el#-( aks(o%( log(ke ( %a)e%a)(ke )o*-( sa%o $ok %a)e%a)(ka ( log(ka o+er(ra#u s um"etnim, uv"etnim, u +r(ro$( -e+os)o#e1(% #e$(-(,a%a" Radi se o tome da u prirodi nema konani&, stalni& veliina, ba# kao #to nema ni po"mova$ 1onana, stalna veliina i po"am uv"etne su apstrak)i"e/ one nisu zbil"a, ve!, da tako kaemo, pres"e)i zbil"e"
Kako +ove'a)( ($e#u o o$su)-os)( s)al-(/ vel(*(-a s ($e#o% s)a)(*-og sve%(ra) Ca +rv( +ogle$ #e$-a +ro)ur#e*( $rugo#" Za+ravo )o +ro)ur#e*#e -e +os)o#(" @e! smo potanko razmotrili kako ide"a iban"a pot"ee iz na#e os"e!a"a vremena, t"$ iz nesavr#enosti na#e os"e!a"a prostora$ 1ad bi na# os"e!a" prostora bio savr#eni"i, mi bismo svaki odre2eni predmet, re)imo odre2eno l"udsko ti"elo, zam"e!ivali u )"elini n"e ova ivota u vremenu, od ro2en"a do smrti$ Tada bi, u rani)ama to kru a ono za nas bilo stalna veliina$ No sada, u svakom trenutku n"e ova ivota ono ni"e za nas stalna, ve! prom"enl"iva veliina$ I ono #to mi nazivamo ti"elom zapravo ne posto"i$ To "e samo pres"ek etverodimenzionalno ti"ela ko"e mi nikada ne vidimo$ Moramo zapamtiti da sav na# trodimenzionalni svi"et zapravo ne posto"i$ On "e tvorevina na#i& nesavr#eni& os"eta, rezultat n"i&ove nesavr#enosti$ On ni"e svi"et, ve! samo ono #to mi vidimo od svi"eta$ Trodimenzionalni svi"et "e etverodimenzionalni svi"et promatran kroz usku pukotinu na#i& os"eta$ 0to a sve veliine ko"e mi u trodimenzionalnom svi"etu pri&va!amo kao takve, nisu zbil"ske veliine, ve! samo um"etno pretpostavl"ene$ One nema"u zbil"sko posto"an"e, ba# kao #to ni sada#n"ost nema zbil"sko posto"an"e$ O tome smo ve! ovorili$ Ono #to mi nazivamo sada#n"o#!u pri"elaz "e iz budu!nosti u pro#lost$ Ali ta" pri"elaz nema protenosti$ 'akle, sada#n"ost ne posto"i$ *osto"i samo budu!nost i pro#lost$ *rema tome, u trodimenzionalnom svi"etu stalne veliine su apstrak)i"e, ba# kao #to "e i iban"e u
trodimenzionalnom svi"etu u biti apstrak)i"a$ U trodimenzionalnom svi"etu nema prom"ene, nema iban"a$ %a s&va!an"e iban"a potreban nam "e etverodimenzionalni svi"et$ Trodimenzionalni svi"et u zbil"i ne posto"i, ili posto"i samo u "ednom idealnom trenutku$ U dru om idealnom trenutku to "e ve! dru i trodimenzionalni svi"et$ 'akle, veliina A u sl"ede!em trenutku vi#e ni"e A, ve! posta"e 7, u sl"ede!em :, itd$ ad in(initum$ Ona "e "ednaka samo" sebi samo u "ednom idealnom trenutku$ 'ru im ri"eima, aksiomi matematike val"ani su unutar rani)a neko idealno trenutka/ za usporedbu dva"u idealni& trenutaka oni su samo uv"etni, ba# kao #to "e uv"etna 7a)onova lo ika u usporedbi s Aristotelovom$ U vremenu, to "est, u odnosu na veliine ko"e su s ledi#ta idealno trenutka prom"enl"ive, oni su netoni$ Ide"a stalnosti ili prom"enl"ivosti posl"edi)a "e nesposobnosti na#e o ranieno uma da spozna stvar dru ai"e doli u obliku n"ezina pres"eka$ No, ako dose nemo spozna"u stvari u etiri dimenzi"e, re)imo l"udsko ti"elo od ro2en"a do smrti, to !e biti )"elina i stalna veliina ko"e pres"ek nazivamo l"udskim ti"elom prom"enl"ivim u vremenu$ Trenutak ivota, to "est, ti"elo kakvo znamo u trodimenzio. nalnom svi"etu, toka "e na beskonano" )rti$ 1ad bismo to ti"elo mo li spoznati kao )"elinu, spoznali bismo a kao apsolutno stalnu veliinu sa svim razliitostima oblika, stan"a i poloa"a$ No, u tom slua"u, na te stalne veliine ne bi bili prim"enl"i. vi aksiomi na#e matematike, "er bi to bila beskonana veliina$
Tu beskonanu veliinu mi ne moemo znati$ Uvi"ek znamo samo n"ezin pres"ek$ Tom zami#l"enom pres"eku pripada"u na#a matematika i na#a lo ika$
POGLAVLJE DID
P*%-e( z )o'-ek n '%#u (o.%ku. Nu6nost 0 se o0/ &% s'e 4z/%(-sko5. 4S%*o! #n% 0u+o!5. P*%zn t% zbil"skim s !o beskonano$ 9 kon% /eskon )no.. A*%stote(o' Or anon i 7 &ono' Novum Or anum$ Lo.%k /eskon )no.. Tertium Or anum$ V%# (o.%k k o o*u@e !%#(-en- " k o k(-u) z t -ne p*%*o0e" z sk*%'enu st* nu 6%'ot " z s'%-et nou!enon . O0*e@%' n-e s'%-et nou!enon n te!e(-u s'e. p*et+o0no.. Os-e, n-e nou!en (no. s'%-et nesp*e!no! s'%-e#,u. 4T*%put nespozn t(-%' t ! " p*o!%#(- n-e ko-e !o6e s' ko zn n-e p*et'o*%t% u nezn n-e4. Sve &)o #e re*e-o o %a)e%a)(*k(% vel(*(-a%a o$-os( se ( -a log(*ke +o#%ove" 1onane matematike veliine i lo iki po"movi pokorava"u se istim zakonima$ Sa$ s%o ra'#as-(l( $a su 'ako-( ko#e s%o o)kr(l( u )ro$(%e-'(o-al-o% +ros)oru ( ko#( u )o% +ros)oru $#elu#u, -e+r(%#e-l#(v(, -e)o*-( ( -e(s)(-()( u +ros)oru ve1eg .ro#a $(%e-'(#a" To #e (s)o )ako (s)(-()o ( u %a)e%a)(,( ( u log(,(" G(% u%#es)o ko-a*-(/ ( s)al-(/ vel(*(-a s)a-e%o +rou*ava)( .esko-a*-e ( +ro%#e-l#(ve, v($(%o $a se
)e%el#-( aks(o%( -a&e %a)e%a)(ke -a -#(/ -e %ogu o$-os()(" <im um"esto po"movima stanemo misliti u dru im terminima, moramo biti spremni da se sretnemo s o romnim bro"em besmisli)a s ledi#ta posto"e!e lo ike$ O-( -a% se *(-e .es%(sle-(%a #er %( v(&e$(%e-'(o-al-o% sv(#e)u +r(s)u+a%o s log(ko% )ro$(%e-'(o-al-oga" Ve1 s%o ('lo0(l( $a 0(vo)(-#(, )#" $vo$(%e-'(o-al-o% .(1u ko#e -e %(sl( u' +o%o1 +o#%ova ve1 u' +o%o1 +re$o$0a.a, )#" #o& ko-a*-(#(%, #o& s)al-(#(% #e$(-(,a%a, -a&( log(*k( su$ov( %ora#u ('gle$a)( .es%(sle-(" Ba& )ako se ( -a%a *(-e .es%(sle-(%a log(*k( o$-os( u v(&e$(%e-'(o-al-o% sv(#e)u" Ce%a ra'loga -a$a)( se $a o$-os( ?-a$'e%al#skog> (l( uzronog svijeta %ogu .()( log(*k( s -a&eg s)a#al(&)a" Ca+ro)(v, moemo re!i da sve lo iko ni"e nadzemal"sko, ni"e noumenalno, ve! (enomenalno$ S -a&eg gle$(&)a s onu stranu -e %o0e .()( -(*eg log(*kog" Sve &)o tamo +os)o#( -a%a %ora ('gle$a)( lo iki apsurd, .es%(sl(,a" I %ora%o 'a+a%)()( $a se )a%o -e %o0e%o s-a1( s na#om lo ikom. O$-os l#u$ske %(sl( +re%a ovo'e%al#sko% sv(#e)u uv(#ek #e .(o vrlo +ogre&a-" H ?+o'()(v('%u> su l#u$( +osve o$r(,al( ('va-'e%al#sk( sv(#e) #er, o$.(#a#u1( +r('-a)( %ogu1-os) $rug(/ log(*k(/ o$-osa os(% o-(/ ko#e su 2or%ul(ral( Ar(s)o)el ( Ba,o-, l#u$( su -(#ekal( samo posto"an"e svega &)o #e ('gle$alo .es%(sle-o ( -e%ogu1e s gle$(&)a )(/ 2or%ula" U dualistikom spiritualizmu -as)o#al( su ('gra$()( -ou%e-al-( sv(#e) +o u'oru -a 2e-o%e-al-(, )o #es), +ro)(v-o ra'u%u, us+rkos +r(ro$-(% s(la%a, o-( su +o
svaku ,(#e-u -as)o#al( $oka'a)( $a #e o-o'e%al#sk( sv(#e) lo ian s na#e ledi#ta, $a u -#e%u $#elu#u (s)( 'ako-( u'ro*-os)( kao ( u -a&e% sv(#e)u ( $a ('va-'e%al#sk( sv(#e) -(#e -(&)a $rugo $ol( -as)avak -a&ega" Po'()(v(s)(*ka 2(lo'o2(#a v($#ela #e .es%(sle-os) )(/ $ual(s)(*k(/ +os)avk(, al(, -es+oso.-a $a +ro&(r( krug svoga $#elova-#a, ogra-(*e- log(ko% ( ?.esko-a*-o% s2ero%>, -(#e %ogla s%(sl()( -(&)a .ol#e $ol( ni"ekan"e$ 0amo isto idealistika monistika (ilozo(i"a os"e!ala "e mo u!nost i dru i& odnosa osim odnosa po"avno svi"eta$ I na n"u, na kra"u kra"eva, moramo do!i nakon du i& lutan"a po materi"alistikim i spiritistikim sli"epim uli)ama$ %nanost se mora pribliiti idealizmu$ Z-a-os) -e %o0e 'a-(#eka)( *(-#e-(,u $a %a)e%a)(ka ras)e, &(r( se ( +re%a&u#e gra-(,e v($l#(vog ( %#erl#(vog sv(#e)a" G()av( $(#elov( %a)e%a)(ke +rou*ava#u kva-)()a)(v-e o$-ose ko"i ne posto"e i nikada nisu posto"ali u zbil"skom svi"etu pozitivizma, t"$ odnose za ko"e ne posto"e od ovara"u!e zbil"nosti u vidl"ivom, t"$ trodimenzionalnom svi"etu" Al(, -e %o0e +os)o#a)( %a)e%a)(*k( o$-os 'a ko#( -e .( +os)o#ala nikakva o$govara#u1a '.(l#-os)" 3akle, matematika prelazi rani)e ovo a svi"eta i zaviru"e u svi"et nepoznato " O-a #e teleskop uz +o%o1 ko#ega +o*(-#e%o (s)ra0(va)( prostor mno i& dimenzi"a s -#egov(% sv#e)ov(%a" Ma)e%a)(ka #e +re)/o$-(,a -a&eg %(&l#e-#a, +re)/o$-(,a -a&e %o1( 'a%(&l#a-#a ( +re$o*ava-#a" Ona ve! izraunava odnose ko"e mi "o# nismo u stan"u zamisliti$ Sve se )o -e %o0e 'a-(#eka)( *ak -( s ?+o'()(v(s)(*kog>, )#" potvrdno gle$(&)a" Po&)o #e +r('-ala %ogu1-os)
&(re-#a %a)e%a)(ke +reko gra-(,a os#e)(l-o s+o'-a)og sv(#e)a, )#" +reko gra-(,a sv(#e)a dostupno 4.are% )eor(#sk(9 os#e)(l-(% orga-(%a ( a+ara)(%a, '-a-os) sa%o% )o% *(-#e-(,o% %ora +r('-a)( $a se zbil"ski svi"et +ros)(re $aleko +reko gra-(,a ?.esko-a*-e s2ere> ( log(ke, )#" o-a %ora +r('-a)( '.(l#-os) ?v(&e$(%e-'(o-al-og sv(#e)a>" *riznavan"e zbil"nosti vi#edimenzionalno svi"eta "est ve! izvr#en pri"elaz na idealistiki sv"etonazor$ A pri"elaz na idealistiki sv"etonazor nemo u! "e bez priznavan"a zbil"nosti novim lo ikim odnosima, ko"i su s ledi#ta na#e lo ike apsurdni$ A)o su zakoni na#e lo ike6 To su zakoni na#e zam"edbe trodimenzionalno svi"eta ili zakoni na#e trodimenzionalne zam"edbe svi"eta$ Ako 0el(%o ('a1( (' )ro$(%e-'(o-al-og sv(#e)a ( +o1( $al#e, %ora%o +r(#e svega ra'ra$()( -eka )e%el#-a log(*ka -a*ela ko#a 1e -a% o%ogu1()( $a (s)ra0u#e%o o$-ose %e@u s)var(%a u sv(#e)u %-og(/ $(%e-'(#a ( $a o)kr(#e%o u -#(%a s)a-ov()u 'ako-()os), a -e sa%o *(s)u .es%(sl(,u" Ako u -#ega u@e%o s log(*k(% -a*el(%a )ro$(%e-'(o-al-og sv(#e)a, o-a 1e -as vra1a)( -a)rag, -e1e -a% $o+us)()( $a se u'$(g-e%o ('-a$ 'e%l#e" *ri"e sve a moramo odba)iti okove na#e lo ike$ To "e prvo, veliko i lavno oslobo2en"e ko"emu mora teiti ov"eanstvo$ <ov"ek ko"i "e odba)io okove 4trodimenzionalne lo ike5 ve! "e mi#l"u pre#ao u dru i svi"et$ Ta" pri"elaz ni"e samo mo u!, ve! se i stalno postie" Ca -esre1u, %( -(s%o +o)+u-o sv#es-( svo#(/ +rava -a ?$rug( sv(#e)> ( *es)o gu.(%o )a +rava
s%a)ra#u1( se.e 'a)vore-(%a u ovo% zemal"skom sv(#e)u" *oezi"a, mistika, idealistika (ilozo(i"a svi& v"ekova i naroda uva tra ove takvo pri"elaza$ *o tim tra ovima i sami moemo na!i put$ 0tari i novi mislio)i ostavili su nam mno o kl"ueva ko"ima moemo otvoriti ta"anstvena vrata, mno o ma ini& (ormula pred ko"ima se ta vrata sama otvara"u$ No mi vi#e ne razumi"evamo ni svr&u kl"ueva, niti znaen"e (ormula/ ne razumi"evamo ma ine )eremoni"e i obrede ini)i"a)i"e u Misteri"ama, ko"e ima"u samo "edan )il" . pomo!i ta" pri"elaz u l"udsko" du#i$ %ato su vrata ostala zatvorena, a mi ak odriemo da iza ti& vrata ie a ima$ Ili, naslu!u"u!i posto"an"e dru o a svi"eta, smatramo a slinim na#emu i odvo"enim od na#e a i nasto"imo proniknuti u n"e a ne s&va!a"u!i da nam "e lavna prepreka na putu na#a vlastita pod"ela svi"eta na ova" i ona" svi"et$ 0vi"et "e "edan . razliiti su naini n"e ova zam"e!ivan"a$ 0 nesavr#enim nainima zam"edbe nemo u!e "e proniknuti u ono #to "e dokuivo samo uz pomo! savr#eni&$ Nasto"an"a da se lo ikom (enomenalno svi"eta pronikne u onostrani, noumenalni svi"et, ili svi"et uzroka, ukoliko se nisu pokazala posve neusp"e#nima ili nisu zavela ov"eka u svi"et snova na "avi, davala su samo "edan rezultat . sv"estan novo poretka stvari ov"ek ubi os"e!a" za zbil"nost staro poretka$ @idl"ivi svi"et poin"e mu se initi (antastinim, nestvarnim, sve oko n"e a i#ezava, nesta"e poput dima, ostavl"a"u!i uasni os"e!a"
iluzi"e$ On u svemu os"e!a ponor beskonano i sve se ru#i u ta" bezdan$ Os"e!a" beskonano prva "e i na"stra#ni"a ku#n"a pri"e posve!en"a$ U mistino" kn"ievnosti svi& naroda spomin"e se ta" os"e!a" praznine i mraka$ Ta#a-s)ve-o .o0a-s)vo s)ar(/ Eg(+1a-a o ko#e%u se govor( u Or2(*k(% %()ov(%a ?4'revna mudrost5 Annie 7esant> .(lo #e; Triput nepoznata tama kontempla)i"om ko"e se sve znan"e rastae u neznan"e$ To znai da, pribliava"u!i se uzronom svi"etu samo sa svo"im slabim znan"em po"avno svi"eta, sa svo"im oru2em lo ikom, ko"a se pokazala beskorisnom "er "o" sve novo izmie, ov"ek mora iskusiti uas prelaze!i sve rani)e$ U novome on os"e!a samo kaos, a staro "e nestalo, uzmaklo, postalo nestvarno$ Uas i al"en"e zbo ubitka staro a pomi"e#ali su se sa stra&om od nepoznato novo , uasava"u!e u svo"o" beskonanosti$ Na tom stupn"u ov"ek prolazi kroz isto iskustvo kroz ko"e bi pro#la ivotin"a kad bi se pretvorila u ov"eka$ *o#to naas zaviri u novi svi"et, ivot "e vue natra $ 0vi"et ko"i "e samo naas vid"ela ini se poput sna, ma#te, tvorevine n"ezine uobrazil"e$ No, ni pri"a#n"i stari svi"et vi#e ni"e ona" isti, postao "e ti"esan, u n"emu vi#e nema m"esta$ On vi#e ni"e u stan"u iv"eti pri"a#n"im divl"im i slobodnim ivotom zvi"eri$ Ona ne#to zna, u"e neke lasove$ U isti ma& ti"elo "e zadrava$ I ona ne zna kamo i kako mu pob"e!i, ili kako pob"e!i od sebe$
Na pra u novo a svi"eta ov"ek doivl"ava doslov)e isto iskustvo$ <uo "e nebesku lazbu i dosadne zemal"ske p"esme vi#e a ne mo u anuti ili uzbuditi/ ili, ako a anu i uzbude, znai da mu ovore o nebeskim zvu)ima, o nedostinom, nepoznatom, o onome #to se tek ne"asno os"e!a i nemo u!e "e imenovati$ <ov"ek "e uo zvuke neba i ne moe i& zaboraviti$ On "e doivio os"e!a" neobino #iren"a svi"esti kad mu "e na trenutak sve bilo "asno i ne moe se pomiriti sa sporim zemal"skim radom moz a$ Trenu)i 4os"e!an"a beskonano 5 povezani su sa posve osobitim emo)i"ama$ U 4teozo(i"sko"5 kn"ievnosti i u kn"i ama o okultizmu esto se kae da prelaze!i u 4astralni5 svi"et, ov"ek poin"e vid"eti nove bo"e, bo"e kakvi& nema u sunevom spektru$ Ta li"epa simbolika o novim bo"ama 4astralno podru"a5 tono prenosi upravo misao o novim emo)i"ama ko"e ov"ek doivl"ava za"edno s os"e!a"em pro#irene svi"esti .4o)ean se uli"eva u kap5$ To "e 4nev"ero"atno blaenstvo5 o ko"emu ovore misti)i, nebesko sv"etlo ko"e 4vide5 sve)i, 4novi os"e!a"i5 ko"e doivl"ava"u p"esni)i$ <ak i raz ovorna psi&olo i"a povezu"e 4ekstazu5 s posve neobinim, novim os"e!a"ima, nedostupnima i nepoznatima ov"eku u obinom ivotu$ To os"e!an"e sv"etla i bez ranine radosti doivl"ava se u trenutku #iren"a svi"esti ?otvaran"a mistino lotosa indi"ski& "o i"a>, u trenutku os"e!an"a beskonano #to istodobno stvara os"e!a" mraka i neizm"erno uasa" A)o )o '-a*(B
1ako pomiriti os"e!an"e sv"etla s os"e!an"em mraka, os"e!a" radosti s os"e!a"em strave6 Moe li ono biti istovremeno6 'o a2a li se istovremeno6 'o a2a se i mora se stalno do a2ati$ Mistika literatura da"e nam prim"ere za to$ Istodobno os"e!an"e sv"etla i tame, radosti i strave kao da simbolizira udnu dvo"nost i protur"enost l"udske prirode$ Ono se moe do oditi u ov"eku ko"i "e vrlo o#tro podi"el"en, "ednom stranom svo"e prirode daleko "e za#ao u 4du&5, a dru om stranom duboko uronio u 4materi"u5, t"$ u iluzi"u, u nezbil"nost, s odve! dubokom v"erom u zbil"nost nezbil"no $ Op!enito ovore!i, novi svi"et da"e os"e!an"e sv"etla, ivota, sveproima"u!e svi"esti, radosti$ $ $ No nepripreml"enom !e umu takav svi"et dati os"e!a" beskonane tame i uasa$ Osim to a, os"e!a" strave moe izazvati ubitak sve a zbil"sko , nesta"an"e ovo a svi"eta$ 'a se ne doivi stra& od novo a svi"eta, val"a a upoznati rani"e, emo)ionalno . v"erom ili l"ubavl"u, ili intelektualno . razumom$ A da se ne doivi stra& od ubitka staro svi"eta, val"a a se rani"e dobrovol"no odre!i, tako2er v"erom ili razumom$ Treba se dobrovol"no odre!i sve li"epo , svi"etlo svi"eta u ko"emu ivimo, priznati da "e to privi2en"e, utvara, nezbil"a, obmana, iluzi"a, ma-a$ @al"a se pomiriti s tom nezbil"no#!u, ne bo"ati "e se, ve! "o" se radovati$ 0ve a se li#iti$ *ostati siroma#an du&om, t"$ uiniti sebe siroma#nim naporom svo a du&a$ H $(v-o% eva-@eosko% s(%.olu ('ra0e-a #e -a#$u.l#a 2(lo'o2ska (s)(-a;
7laeni siroma#ni du&om, n"i&ovo "e kral"evstvo Nebesko$ @e! smo ovorili #to moe znaiti mistiki izraz 1ral"evstvo nebesko ?nirvana>$ 40iroma#ni5, dakako, ne znai siroma#ni u materi"alnom smislu, u svakida#n"em znaen"u ri"ei$ To "e potpuno, apso. lutno siroma#tvo, takvo siroma#tvo u ko"emu ov"ek nema zeml"e pod no ama ni neba nad lavom$ =isi)e ima"u "azbinu, pti)e nebeske ni"ezda, a 0in <ov"e"i nema d"e nasloniti lavu$ To "e siroma#tvo u ko"emu "e ov"ek potpuno sam, "er dru e l"ude, ak i na"blie, o)a, ma"ku, vidi dru ai"e ne o pri"e i odrie i& se "er vidi zbil"ske entitete ko"ima tei, ba# kao #to se, odriu!i se po"avne tlapn"e svi"eta, pribliava onome #to "e istinski zbil"sko$ Trenutak pri"elaza . ta" stra#ni trenutak ubitka staro a i otkrivan"a novo u, opisan "e u drevno" kn"ievnosti bezbro"em ale ori"a$ 0vr&a misteri"a bila "e olak#avan"e to pri"elaza$ U Indi"i, E iptu, Grko" posto"ali su posebni pripremni obredi, katkad tek simboliki, a katkada zbil"ski, ko"i su zaista privodili du#u do sami& vrata novo a svi"eta i otvarali su ta vrata u trenutku ini)i"a)i"e$ No, van"ski obredi i )eremoni"e uvi"ek i u svemu ima"u samo izvan"sko znaen"e$ Glavno "e u!i u ov"ekovu du#u i um$
Kako log(ka %o0e +o%o1( *ov#eku $a +r(#e@e -a sv(#es) )og -ovog v(&eg sv(#e)a"
V($#el( s%o $a #e matematika ve1 -a&la +u) u )a# v(&( +ore$ak s)var(" Pro-(k-uv&( u -#ega o-a se +rvo odrekla svo"i& temel"ni& aksioma o "ednakosti i razliitosti$ H sv(#e)u .esko-a*-(/ ( +ro%#e-l#(v(/ veliina veliina moe ne biti "ednaka samo" sebi/ dio moe biti "ednak )i"elome i od "ednaki& veliina "edna moe biti beskonano ve!a od dru e$ Sve )o 'vu*( .es%(sle-o s gle$(&)a %a)e%a)(ke ko-a*-(/ ( s)al-(/ .ro#eva" Al(, +rava %a)e%a)(ka ko-a*-(/ ( s)al-(/ .ro#eva #es) ra*u-a-#e o$-osa %e@u -e:+os)o#e1(% vel(*(-a%a, )#" )o #e .es%(sl(,a" 3akle, sa%o o-o &)o ('gle$a .es%(sl(,a s gle$(&)a )e %a)e%a)(ke %o0e .()( (s)(-a" Log(ka +rola'( kro' (s)( +ro,es" O-a %ora o$.a,()( sa%u se.e, +r(/va)()( -u0-os) vlas)()a +o-(&)e-#a : )a$a (' -#e %o0e -as)a)( -ova, v(&a log(ka" U 41riti)i isto uma5 1ant "e dokazao mo u!nost trans)endentalne lo ike. Ta lo ika ni"e samo mo u!a, ve! posto"i i posto"ala "e od pamtivi"eka/ mno o "e puta bila (ormulirana, ulazila "e u (ilozo(i"ske sustave, no, zaudo, ni"e bila priznata kao lo ika$ *ri"e 7a)ona i pri"e Aristotela, drevni indi"ski napisi dali su (ormule te vi#e lo ike ko"a otvara vrata ta"ni$ No, znaen"e ti& (ormula brzo se iz ubilo$ <uvale su se u starim kn"i ama, ali samo kao neke udne mumi"e u asle misli, ri"ei bez zbil"sko sadra"a$ Novi mislio)i ponovo su otkrili ta naela i izrazili i& novim ri"eima$ No, ta naela opet su ostala nerazuml"iva, opet su se pretvorila u nekakav nepotrebni kn"ievni ukras$ A ide"a tra"e$ Nikada se ni"e iz ubila v"era u mo u!nost pronalaen"a i
utvr2ivan"a zakona vi#e svi"eta$ Idealistika (ilozo(i"a nikada ni"e Aristotelovu lo iku smatrala sveobu&vatnom i svemo u!om$ Ona "e radila svo"e sustave izvan lo ike, nesv"esno, sli"ede!i prav)e mi#l"en"a ko"i su od davnine prokrili sebi put$ @i#a lo ika posto"ala "e pri"e no #to su (ormulirane deduktivna i induktivna lo ika$ @i#u lo iku moemo nazvati intuitivnom lo ikom, lo ikom beskonano , lo ikom ekstaze$ 0ustav te lo ike moe se izvesti iz mno i& (ilozo(i"ski& sustava$ Na"toni"u i na"potpuni"u (ormula)i"u zakona te lo ike nalazim u *lotinovu traktatu 4O l"epoti5$ Cavo$(% )a# o$lo%ak u sl#e$e1e% +oglavl#u" 0ustav vi#e lo ike nazvao sam 4Tertium Or anum5 "er "e to za nas tre!e oru2e mi#l"en"a nakon Aristotela i 7a)ona$ *rvo "e bilo Or anon, dru o Novum Or anum$ <ov"ek ko"i pos"edu"e ta" kl"u moe bez stra&a otvoriti vrata uzrono svi"eta$ Aksiomi ko"e u sebi sadri Tertium Or anum ne mo u se iskazati na#im "ezikom$ *oku#amo li i& ipak (ormulirati, oni !e se do"miti kao besmisli)e$ H'%e%o l( kao o.ra'a, Ar(s)o)elove aks(o%e, ovako %o0e%o -a -a&e% s(ro%a&-o% 'e%al#sko% #e'(ku ('ra'()( glav-( aks(o% -ove log(ke; A -e % A % neCA. %(% S' k st' * -e % A % neCA. %(% S' k st' * -e S'e. 9 p* 'o te su 1o*!u(e s s'%! ne!o.u,e. One nisu aksiomi vi#e lo ike$ One su samo poku#a"i da se
aksiomi te lo ike izraze po"movima$ U zbil"i, ide"e vi#e lo ike ne mo u se izraziti po"movima$ Be' (kakva o.#a&-#e-#a #as-o #e $a $o.(ve-a log(*ka .es%(sl(,a A "e i A i ne.A o$govara %a)e%a)(*ko# .es%(sl(,( $a vel(*(-a %o0e .()( ve1a (l( %a-#a o$ sa%e se.e. Bes%(sle-os) o.#e )vr$-#e +oka'u#e $a se o-e -e %ogu o$-os()( -a -a& sv(#e)" 3akako, .es%(sle-os) sa%a +o se.( #o& -(#e '-ak $a s)var +r(+a$a noumenonima. Al(, pripadan"e noumenonima nama !e nuno biti izraeno u besmislenosti$ %aludno "e nadati se da bismo u uzronom svi"etu mo li na!i i#ta lo ino s na#e a ledi#ta, ba# kao #to "e zaludno misliti da svi"et stvari moe posto"ati u skladu sa zakonima svi"eta s"ena$ Usvo"iti osnovna naela vi#e lo ike znai usvo"iti temel"e idealizma ili temel"e s&va!an"a vi#edimenzionalno prostora$ idealizam 7 2(lo'o2sk( +rava, ko#( s%a)ra $a su ($e#a, sv(#es), $u/ +r(%ar-(, a +r(ro$a, %a)er(#a, +os)o#a-#e seku-$ar-(N su.#ek)(v-( ($eal('a% 4.erkle#s)vo, %a/('a%"""9 +or(*e o.#ek)(v-o +os)o#a-#e %a)er(#al-og sv(#e)a, +r('-#a#u1( 'a #e$(-u real-os) (-$(v($ual-u sv(#es) ( su.#ek)(v-e os#e1a#eN o.#ek)(v-( ($eal('a% 4S,/el(-g, Hegel"""9 )vr$( $a #e )e%el# svega &)o +os)o#( a+solu)-a ($e#a, sv#e)sk( $u/, Bog 'a uspi"emo "asno razum"eti odnose vi#edimenzionalno svi"eta, moramo se osloboditi svi& 4idola5 na#e a svi"eta ?da upotri"ebimo 7a)onov izraz>$ 'ru im ri"eima, moramo se osloboditi svi& zapreka za tonu zam"edbu i mi#l"en"e$ 'a "asno s&vati trodimenzionalni svi"et, dvodimenzionalno bi!e se prvo mora osloboditi
svo"i& 4idola5, t"$ svo"i& pri&va!eni& putova os"e!an"a i mi#l"en"a, ko"i su postali aksiomatski$ aksiom 7 os-ov-o -a*elo ko#e se -e %ora $oka'(va)( #er #e -e+osre$-o o*()o <e a se zapravo mora osloboditi dvodimenzionalno bi!e6 Po-a#+r(#e, ( )o #e -a#va0-(#e, ono se mora osloboditi uv"eren"a da ono #to vidi i os"e!a uistinu posto"i, a kao re'ul)a) )oga o-o %ora +os)a)( sv#es-o -e)o*-os)( svo#(/ +re$o$0a.a o sv(#e)u, i zatim mora mo!i pri&vatiti ide"e da zbil"ski, novi svi"et moe posto"ati u nekim posve dru ai"im obli)ima, novim, neusporedivim i nesum"erl"ivim sa starim$ Po)o% se $vo$(%e-'(o-al-o .(1e %ora oslo.o$()( uv#ere-#a $a su -#egove +o$#ele )o*-e" Ono mora s&vatiti da stvari ko"e n"emu iz leda"u posve razliite i me2usobno odvo"ene, mo u biti dio neke n"emu nerazuml"ive )"eline ili da mo u imati mno o za"edniko me2u sobom, premda to ne opaa$ Me-)al-( ras) $vo$(%e-'(o-al-og .(1a %ora sl(#e$()( ,r)u +r('-ava-#a o-(/ -#e%u ra-(#e -e+o'-a)(/ 'a#e$-(*k(/ svo#s)ava +re$%e)a, ko#a +o)#e*u o$ -#(/ova sl(*-og +os)a-ka (l( sl(*-(/, -a rav-(-( -era'u%l#(v(/ 2u-k,(#a" Ka$ $vo$(%e'(o-al-o .(1e +r('-a %ogu1-os) +os)o#a-#a -#e%u ra-(#e -e+o'-a)(/ 'a#e$-(*k(/ svo#s)ava +re$%e)a ko#( ('gle$a#u ra'l(*()(, o-o se ve1 +r(.l(0(lo -a&e%u s/va1a-#u sv(#e)a" Pr(.l(0(lo se -a&o# log(,(, +os)a#e %u ra'u%l#(va u+o)re.a o+1e (%e-(,e, )o #es), r(#e*( ko#a -(#e vlas)()o (%e, ve1 o+1a (%e-(,aN $rug(% r(#e*(%a : r(#e* ko#a ('ra0ava +o#a%" 4Idoli5 dvodimenzionalno bi!a ko"i spreava"u razvo" n"e ove svi"esti vlastita su imena ko"a ono da"e svim okolnim predmetima$ %a n"e a svaki predmet ima svo"e vlastito ime ko"e od ovara
n"e ovo" predodbi o tom predmetu/ ono ne pos"edu"e op!e imeni)e ko"e od ovara"u po"movima$ Tek kada se oslobodi ti& idola i kad s&vati da imeni)e mo u biti i op!e i vlastite, ono !e mo!i napredovati, mentalno se razvi"ati, pribliavati se l"udskom s&va!an"u svi"eta$ H +ro)(v-o% -a##e$-os)av-(#a re*e-(,a +o+u); :van i Petar su ljudi 'a $vo$(%e-'(o-al-o 1e .(1e .()( .es%(sl(,a" H -#egovo# +re$o$0.( )a 1e re*e-(,a o)+r(l(ke ovako ('gle$a)(; :van i Petar su :vani. :van i Petar su Petri. 3rug(% r(#e*(%a, svaka -a&a logika )vr$-#a -#e%u 1e se *(-()( .es%(sl(,o%" Jas-o #e 'a&)o )ako %ora .()(" Ono nema po"mova/ vlastita imena, od ko"i& se sasto"i n"e ov ovor, nema"u mnoine$ Jas-o #e $a 1e se %-o0(-a -a&eg govora -#e%u *(-()( .es%(sle-o%" A d"e su na#i 4idoli56 <e a se mi moramo osloboditi da ponemo razumi"evati odnose u vi#edimenzionalnom svi"etu6 'akako, u prvom se redu moramo osloboditi uv"eren"a da mi vidimo i os"e!amo ono #to uistinu posto"i i da "e zbil"ski svi"et nalik svi"etu ko"i mi vidimo$ Umom moramo s&vatiti svu uv"etnost svi"eta ko"i zam"e!u"emo u vremenu i prostoru i s&vatiti da zbil"ski svi"et ne moe imati nie za"edniko s n"im$ Moramo uvid"eti da mi ne moemo predoiti sebi zbil"ski svi"et u obli)ima$ I moramo s&vatiti da su aksiomi na#e matematike i lo ike, ko"i se odnose na nezbil"ski po"avni svi"et, uv"etni$ U tome !e nam u matemati)i pomo!i ide"a beskonanosti$ Neozbil"nost konani& veliina u
usporedbi s beskonanima sama po sebi "e oita$ U lo i)i, na#e mi#l"en"e moemo temel"iti na ide"i monizma, to "est na ide"i o temel"nom "edinstvu sve a posto"e!e $ Ar(s)o)elova ( Ba,o-ova log(ka u os-ov( su dualistike. Ako smo zaista duboko proeti ide"om monizma, pobi"edit !emo 4idola5 te lo ike$ Te%el#-( aks(o%( -a&e log(ke, .a& kao ( %a)e%a)(*k(, %ogu se sves)( -a (s)ov#e)-os) ( +ro)ur#e*-os)" H os-ov( sv(/ )(/ aks(o%a le0( +r(/va1a-#e #e$-og o+1eg aks(o%a, a )o #e $a svako o$re@e-o ne#to (%a ne#to n"emu suprotno" 3akle, svaka )vr$-#a (%a +ro)u:)vr$-#u, svaka teza ima antitezu. 7itku svake s)var( o+re*a- #e nebitak )e s)var(" B()ku sv(#e)a o+re*a- #e -e.()ak sv(#e)a" 0ub"ektu "e oprean ob"ekt. 0ub"ektivnom svi"etu ob"ektivni$ Fa "e opreka Ne "a$ Nepominost iban"u$ 0talnost prom"enl"ivosti$ Mno olinost "edinstvu$ =a istini$ %lo dobru$ 'a zakl"uimo, svakome A opreka "e ne.A$ Pr('-ava-#e '.(l#-os)( )(/ +o$#ela -u0-o #e ra$( +r(/va1a-#a )e%el#-(/ aks(o%a Ar(s)o)elove ( Ba,o-ove log(ke" 3rug(% r(#e*(%a, )a log(ka 'a)(#eva a+solu)-o ( -eos+or-o +r(/va1a-#e ($e#e dvo"nosti svi"eta . dualizam" *riznavan"e nezbil"nosti ti& pod"ela nuno "e za poetak razumi"evan"a vi#e lo ike$ Ca sa%o% +o*e)ku ove k-#(ge +r('-al( s%o kao in"eni)u +os)o#a-#e svi"eta i sv"esti, )o #es), +os)o#a-#e Ja ( Ce #a" 3rug(% r(#e*(%a, +r('-al( s%o '.(l#-os) $vo#-e +o$#ele svega +os)o#e1eg, #er su sve $ruge o+reke ('ve$e-e (' )e o+reke" D'o-nost -e u'-et n #e z !-e0/e po- 'no. ;t*o0%!enz%on (no.A s'%-et . On -e o*u@e n #e
z !-e0/e po- ' . A(% k 0 st ne!o z !-e,%' t% nou!en (n% s'%-et ;%(% s'%-et !no.%+ 0%!enz%- A" t 0'o-nost n ! po)%n-e s!et t%" post -e p*ep*ek spozn -%. 'ualizam "e lavni 4idol5 ko"e a se moramo osloboditi$ 3a s/va)( o$-ose %e@u s)var(%a u )ro$(%e-'(o-al-o% sv(#e)u ( u -a&o# log(,(, $vo$(%e-'(o-al-o .(1e se %ora o$re1( ?($ola> apsolutne "edinstvenosti +re$%e)a, &)o %u -a%e1e $a +re$%e)e -a'(va sa%o vlas)()(% (%e-(%a" 3a s/va)(%o sv(#e) %-og(/ $(%e-'(#a mi se %ora%o o$re1( idola dvo"nosti. Co +r(%#e-a monizma -a +rak)(*-o %(&l#e-#e suo*ava se s -esavla$(vo% +re+reko% -a&eg #e'(ka" Na# "ezik ni"e u stan"u izraziti "edinstvo suprotnosti, ba# kao #to ni"e u stan"u ni prostorno izraziti odnos uzroka i posl"edi)e" S)oga %ora%o .()( s+re%-( -a )o $a 1e sv( +oku&a#( $a -a -a&e% #e'(ku ('ra'(%o meta.lo ike o$-ose ('gle$a)( .es%(sl(,e ( 'a+ravo 1e sa%o na ov"e#tavati o-o &)o 0el(%o ('ra'()(" For%ula A "e A i ne.A$ ili sve "e A ili ne.A$ ko#a +re$s)avl#a )e%el#-( aks(o% v(&e log(ke, ('ra0e-a -a -a&e% +o#%ov-o% #e'(ku, s gle$(&)a -a&e uo.(*a#e-e log(ke 'vu*( kao .es%(sl(,a i bitno "e neistinita. Mora%o .()( s+re%-( -a )o $a #e -a -a&e% #e'(ku -e%ogu1e ('ra'()( %e)a:log(*ke o$-ose" 9ormula 4A "e A i ne.A4 neistinita "e "er u uzronom svi"etu ne posto"i sama opreka A i ne.A$
No mi ne moemo izraziti n"i&ov zbil"ski odnos$ Mno o toni"e bi bilo re!i8 A "e sve$ Ali i to bi bilo neistinito "er A ni"e samo sve, ne o i svaki dio sve a i istovremeno odredeni dio$ H+ravo )o -a& #e'(k -e %o0e ('ra'()(" I u+ravo -a )o %ora%o -av(k-u)( ( uv#e0.a)( -a&e %(&l#e-#e" Ka$, +r(%#er(,e, ra'%(&l#a%o o -a&o# svi"esti %ora%o +res)a)( s%a)ra)( #e (l( po"edinanom ili di"elom svi"esti svi"eta. Ako 'a%(sl(%o %ogu1-os) $a se sv(#es) sa*uva +osl(#e s%r)(, -e %ora%o se +()a)( /o1e l( se sa*uva)( (-$(v($ual-os) -a&e sv(#es)( (l( 1e se o-a sl()( s .esko-a*-o% sv(#e&1u sv(#e)a, ( ('gu.()( se u -#o#" U kn"ii)i ;es :ndes sans les -nglais ?4Indi")i bez En leza5>, ko#e se ov(% +ovo$o% s#e1a%, P%e**e Lot% +os)avl#a u+ravo )o +()a-#e" O- o$la'( u I-$(#u $a u+o'-a (-$(#sku %u$ros), +o-a#+r(#e gle$a-#e (-$(#ske 2(lo'o2(#e -a s%r)" Po -#egovu %-(#e-#u euro+ska %(sao 4kr&1a-ska9 -e %o0e se o$re1( ($e#e o (-$(v($ual-o% +os)o#a-#u sv(#es)( +osl(#e s%r)(, a %(sao Is)oka o$.a,u#e )u ($e#u ( %(r( se s )(% $a se sv(#es) ra'l(#eva +o ,(#elo% sv(#e)u, presta"e posto"ati kao +o#e$(-a*-a" Lo)( se -e %o0e +o%(r()( s )o% ($e#o% ?+res)a#a-#a oso.-os)(>" O- vrlo l(#e+o o+(su#e s)a-#e *ov#ekova $u/a u )ra0e-#u o$govora -a +()a-#e /o1e l( +osl(#e s%r)( os)a)( on sam, "er "e europskom razumu vri"edno samo takvo nastavl"an"e posto"an"a$ =oti"evo ledi#te vrlo "e tipino$ To "e karakteristino pro"i)iran"e odnosa na#e trodimenzionalno svi"eta u svi"et uzroka$ No na#a
svi"est ni"e (enomenalna ve! noumenalna$ Ona se ne pokorava zakonima trodimenzionalno svi"eta/ ona ne mora biti ili individualna ili dio svi"esti svi"eta$ Ona ne moe biti "edno do smrti ti"ela, a dru o posli"e smrti ti"ela$ Ako ona posto"i, posto"i neprom"enl"ivo, mi"en"a se samo n"ezino oitovan"e u na#o" s(eri$ 1ao noumenon ona mora sadrati u sebi sve mo u!nosti, biti i A i ne.A, to "est ona mora istovremeno biti i po"edinana i dio svi"esti svi"eta i odraz ukupne svi"esti svi"eta$ Moramo s&vatiti da ona ne moe biti takva ili dru ai"a, ve! mora biti i takva i dru ai"a$ 0vaka po"edinana svi"est odraz "e ukupne svi"esti svi"eta i ne moe biti di"elom bilo e a$ Moramo se priviknuti na misao da opreke, odvo"enosti i kombina)i"e u zbil"skom svi"etu ne posto"e, da su to nezbil"ska svo"stva na#e nezbil"sko svi"eta$ Moramo s&vatiti da u zbil"skom svi"etu ista stvar moe biti i dio i )"elina, to "est da )"elina, ne mi"en"a"u!i se, moe biti svo" vlastiti dio$ Moramo razum"eti da opreke uop!e ne posto"e, da "e svaka stvar odre2eni pralik sve a$ 1ada sve to ponemo s&va!ati, po"mit !emo odvo"ene ide"e o biti 4noumenalno svi"eta5 ili svi"eta mno i& dimenzi"a u ko"emu zapravo ivimo$ U tom slua"u vi#a lo ika, ak i sa svo"im nesavr#enim (ormulama, kakve one "esu na na#em rubom po"movnom "eziku, predstavl"a mo!no oru2e za spoznavan"e svi"eta, "edino sredstvo ko"e nas za#ti!u"e od iluzi"a$ Upotreba to oru2a mi#l"en"a kl"u "e ta"ni prirode, svi"eta onakvo kakav on "est$
Poku&a#%o -a.ro#()( svo"stva uzrono svi"eta ko#a se %ogu ('ves)( (' svega &)o #e $osa$ re*e-o" Po-a#+r(#e val#a (s)ak-u)( $a #e svo#s)va u'ro*-og sv(#e)a nemo u!e izraziti ri"eima" 0vaka iskazana misao o n"emu bit !e neistinita. H+ravo se 'a ?($eal-( sv(#e)> %o0e re1( $a #e s o.'(ro% -a -#ega ('re*e-a %(sao la0. O -#e%u se %o0e govor()( sa%o uv#e)-o, +r(.l(0-o, u' +o%o1 -a)uk-(,a, s(%.ola" Ako se i#ta #to "e o n"emu reeno s&vati doslovno, on !e postati besmisli)a$ Op!enito ovore!i sve #to "e ri"eima iskazano o uzronom svi"etu moe se initi besmisli)om i doista "est iskrivl"avan"e$ 3to moemo na#im "ezikom re!i o svi"etu mno i& dimenzi"a, o svi"etu noumena ili svi"etu uzroka6 B$U tom svi"etu 4vri"eme5 mora posto"ati prostorno/ to "est vremenska zbivan"a mora"u posto"ati, a ne zbivati se$ 'ru im ri"eima, i vri"eme i zbivan"a mora"u posto"ati i pri"e i posli"e izvr#en"a i leati na isto" ravnini$ *osl"edi)e posto"e istodobno s uzro)ima$ Ono #to mi nazivamo zakonom uzronosti tamo ne moe posto"ati, "er "e n"e ov nuni uv"et . vri"eme$ Tamo ne moe biti nie m"erl"ivo odinama, danima ili satima$ Tamo ne moe posto"ati pri"e, sada i posli"e$ Trenu)i razliiti& doba, odi"el"eni du im vremenskim razdobl"ima, posto"e istovremeno i mo u raniiti$ Istodobno, sve mo u!nosti odre2eno trenutka, ak i me2usobno suprotne, za"edno sa svim n"i&ovim posl"edi)ama ad
in(initum mora"u biti ostvareni istovremeno s tim trenutkom$ D$ Tamo ne posto"i ni#ta m"erl"ivo na#im m"erama, ni#ta sum"erl"ivo na#im ti"elima, ni#ta #to "e ve!e ili man"e od na#i& ti"ela$ Nema nie a #to lei desno ili li"evo, iznad ili ispod na#i& ti"ela$ Nie nalik na na#a ti"ela, )rte ili likove$ Razliite toke na#e prostora, ko"e su za nas odvo"ene velikim udal"enostima, tamo se mora"u dodirivati$ M$ Tamo nema ni materi"e ni iban"a$ Nema nie a #to bi se mo lo m"eriti ili (oto ra(irati, ili izraziti (ormulama (izike ener i"e$ Nema nie a #to ima oblik, bo"u ili miris$ Nie a #to pos"edu"e znaa"ke (iziki& ti"ela$ N$ Tamo nema nie mrtvo ili nesv"esno $ 0ve ivi, sve di#e, sve misli, sve os"e!a, sve "e sv"esno i sve ovori$ O$ U tom se svi"etu ne mo u primi"eniti aksiomi na#e matematike, "er tamo ni#ta ni"e konano$ Tamo "e sve beskonano i, s na#e ledi#ta, prim"enl"ivo. P$ Tamo ne mo u d"elovati zakoni na#e lo ike$ 0 ledi#ta na#e lo ike ta" svi"et "e izvan lo ike$ To "e podru"e ko"e a su zakoni izraeni u Tertiumu Or anumu$
L$ Tamo ne mo u posto"ati diobe na#e a svi"eta$ 0ve "e )"elina$ 0vaki po"edini trun pra#ine, da i ne ovorimo o svakom po"edinom ivotu i svakom sv"esnom bi!u, ivi "edan ivot sa )"elinom i sadri u sebi svu )"elinu$ C$ U tom svi"etu ne moe posto"ati dvo"nost na#e a svi"eta$ 7i!e tamo ni"e opreka nebi!u$ Iivot ni"e opreka smrti$ Naprotiv, "edno sadri u sebi dru o$ Fa i Ne "a, iban"e i mirovan"e, "edinstvo i razdvo"enost, dobro i zlo, istina i la, sve te pod"ele tamo su nemo u!e$ 0ve sub"ektivno "e ob"ektivno i sve ob"ektivno "e sub"ektivno$ To "e svi"et "edinstva suprotnosti$ E$ Os"e!a" zbil"nosti ono svi"eta mora pratiti os"e!a" nezbil"nosti ovo a svi"eta$ I u isto vri"eme tamo ne moe posto"ati razlika izme2u zbil"sko i nezbil"sko , ba# kao #to ne moe biti razlike ni izme2u sub"ektivno i ob"ektivno $ BQ$ Ta" svi"et i na# svi"et nisu dva razliita svi"eta$ 0vi"et "e "edan$ Ono #to mi nazivamo na#im svi"etom samo "e na#a po re#na predodba svi"eta$
POGLAVLJE DD
Teozo(i"a M 2 MJ((e* . D*e'n In0%- . :%(ozo1%- VeC 0 nt . Tat tvam asi. 9 !-e0/ p*o#%*eno! s'%-e#,u k o z/%(- . M%st%k * z(%)%t%+ '-eko' % n *o0 . S(%)nost %skust ' . Tertium Or anum k o k(-u) z
!%st%&%z !. 9n ko'% nou!en (no. s'%-et . P(ot%no' t* kt t 4O I-epot%4 k o nes+' ,en% sust ' '%#e (o.%ke. P*os'-et(-en-e J ko/ 7K+!e . 48 *1 s !no.o st*un " o0 ko-%+ -e s' k st*un z se/n% %nst*u!ent5. M%st%&%z ! *&ilokalea$ S'. A'' DoC *ot+eus % 0*u.%. 3(e!ent A(eks n0*%-sk%. L o Tze % >u n. Tze. 4S'-et(o n putu5 % 4G( s t%#%ne4. Mus(%! nsk% !%st%&%. Poez%- sut1- . M%st%)n st npo0 n *kozo!. Anestetiko otkriven"e$ Pokus% p*o1eso* J !es . Dosto-e'sk% o 4'*e!enu5 ;4I0%ot5A. Ut-e& - p*%*o0e n )o'-eko'u 0u#u. B(lo .( vrlo 'a-(%l#(vo ( ('u'e)-o va0-o -a+rav()( +ov(#es-( +regle$ ra'vo#a ($e#a ( sus)ava ko#( su u)e%el#e-( -a v(&o# log(,( (l( (' -#e +o)#e*u" Co )o #e -eo.(*-o )e&ko, go)ovo -e%ogu1e, #er %( 'a+ravo -(&)a -e '-a%o o vre%e-u -as)a#a-#a, -a*(-(%a +re-o&e-#a ( +u)ov(%a +re$ava-#a ($e#a s)ar(/ 2(lo'o2(#sk(/ sus)ava ( rel(g(#sk(/ u*e-#a" Vrlo #e %-ogo -aga@a-#a ( +re)+os)avk( o +u)ov(%a +re$ava-#a ($e#a" M-oga o$ )(/ -aga@a-#a ( +re)+os)avk( s%a)ra#u se -e$vo#.e-(%a, $ok se -e +o#ave -ova $a (/ +o.(#u" M(&l#e-#a (s)ra0(va*a o %-og(% +()a-#(%a vrlo su ra'l(*()a (, o+1e-()o, go)ovo #e -e%ogu1e +ro-a1( +u) u )o% kaosu" S)oga se uo+1e -e1u 'aus)avl#a)( -a +()a-#u +re$ava-#a ide"a -( s +ov(#es-og -( s .(lo ko#eg $rugog gle$(&)a" Os(% )oga, %o# +regle$ sus)ava ko#( se o$-ose -a u'ro*-( sv(#e) -e -a%#erava .()( +o)+u-" O- -(#e ?+ov(#es) %(&l#e-#a>, ve1 sa%o -ek( +r(%#er( ra'l(*()(/ +rava,a %(&l#e-#a ko#( su $ovel( $o sl(*-(/ 'akl#u*aka" H k-#('( 4Teozo(i"a ili psi&olo#ka reli i"a5 4?T/eoso+/= or Ps(,/olog(,al Rel(g(o->9 pozn t% u)en- k M 2 MJ((e* $a#e vrlo 'a-(%l#(vu a-al('u
%(s)(*k(/ rel(g(#a ( -#(%a sro$-(/ 2(lo'o2(#sk(/ sus)ava" Pose.-u +a0-#u +okla-#a I-$(#( ( -#e'(-(% u*e-#(%a" ?O-o &)o -(g$#e -e %o0e%o +rou*ava)( os(% u I-$(#(, ka0e o-, sveo.u/va)-( #e u)#e,a# &)o ga rel(g(#a ( 2(lo'o2(#a %ogu (%a)( -a l#u$sk( u%" Kol(ko %( %o0e%o +rosu$()(, u I-$(#( &(rok( slo# l#u$(, -e sa%o sve1e-(,(, ve1 ( +le%s)vo, *ak -e sa%o %u&kar,(, ve1 ( 0e-e, -(ka$a -(su svo# 0(vo) -a 'e%l#( $r0al( -e*(% '.(l#sk(%" Ono #to "e za n"i& zbil"sko "est nevidl"ivo, 0(vo) ko#( 1e $o1(" Tema n"i&ovi& raz ovora, predmet n"i&ova razmi#l"an"a "est ono zbil"sko #to "edino da"e neku oznaku zbil"nosti tom nezbil"skom po"avnom svi"etu$ 0vako a za ko a se pretpostavilo da "e u&vatio novi traak istine po&odili su i mladi i stari, #tovali prinevi i kral"evi, #tovi#e, drali su a uzvi#eni"im od kral"eva i prineva$ To "e strana ivota stare Indi"e ko"a zasluu"e da "e istraimo "er u )i"elom svi"etu ni"e bilo nie slino , ak ni u Grko" ili *alestini $ $ $ Vrlo $o.ro '-a%, ka0e MWller, $a #e -e%ogu1e $a *()av -aro$ .u$e -aro$ 2(lo'o2a (l( %e)a2('(*k(/ sa-#ara " " " ( -(ka$a -e s%(#e%o 'a.orav()( $a su kro' +ov(#es) u+ravo %alo.ro#-(, -e ve1(-a, u)(s-ul( svo# '-ak -a -aro$ ( s +ravo% ga +re$s)avl#a#u kao ,#el(-u" A)o '-a%o o Gr*ko# u $o.a #o-sk(/ ( ele#sk(/ 2(lo'o2a, os(% ('reka Se$%or(,e Mu$ra,aB A)o '-a%o o I($ov(%a (' $o.a Mo#s(#a os(% +re$a#a sa*uva-(/ u Zako-(%a ( u K-#(ga%a ProrokaB H+ravo +roro,(, +#es-(,(, 'ako-o$av,( ( u*()el#(, %a kol(ko %ale- .(o -#(/ov .ro#, govore u (%e -aro$a ( +re$s)avl#a#u ve1(-u ko#a s)o#( ('a -#(/, ('ra0ava#u -#e'(-e %(sl( ( os#e1a#e" Istinska indi"ska (ilozo(i"a, ak u onom zaetnom obliku u ko"emu "e nalazimo u Upani#adama, posve
"e samosvo"na$ Za+()a%o l( se u *e%u #e -a#v(&( s%(sao u*e-#a H+a-(&a$a, )o %o0e%o ('ra'()( u )r( r(#e*(, kako su )o ('ra'(l( ( -a#ve1( u*()el#( Ve$a-)a 4Ve$a-)a # kra" 9eda, +regle$ ( )u%a*e-#a Ve$a9 : a )o #e Tat tvam asi. To '-a*(; To si ti. R(#e* to u ovo# re*e-(,( o'-a*ava o-o &)o #e -a%a +o'-a)o +o$ ra'l(*()(% (%e-(%a u ra'l(*()(% sus)av(%a $rev-e 2(lo'o2(#e" To #e %eus (l( Eis T&eos (l( to on u Gr*ko#N )o #e o-o &)o P( ton -a'(va @"enom Ide"om, .nost%&% Nespoznatl"ivo#!u, a &)o n z%' ! 7eskonanim u prirodi. To #e o-o &)o se u Indi"i naziva 7ra&man, na"vi#i izvor sve a bitka, mo! ko"a izn"edru"e svemir, podrava a i ponovo a privlai sebi. Ti u )o# re*e-(,( #es) beskonano u ov"eku" du#a, sopstvo, bitak iza svako l"udsko E a, slobodno svi& t"elesni& okova, slobodno strasti, slobodno od svi& sklonosti$ ?Atman>$ Izraz To si ti znai8 tvo" Atman, tvo"a du#a, tvo"e sopstvo "est 7ra&man $ $ $ , ili, dru im ri"eima, sub"ekt i ob"ekt svako bitka i sve spozna"e "edno su i isto$ To "e bit i du& ono a #to "a nazivam psi&olo#kom reli i"om ili teozo(i"om, kae Ma+ MRller, vr&una) misli #to a "e dose ao l"udski um/ to "e ono #to "e na razliite naine izraeno u razliitim reli i"ama i (ilozo(i"skim sustavima, no ni d"e ni"e tako "asno i snano predoeno kao u drevnim indi"skim Upani#adama$5 Ma+ Muller nas upozorava da priznavan"e "ednakosti po"mova Ti i To ni"e poetska meta(ora ko"a kae da se l"udska du#a oslobodila iz boanske
du#e ili "e n"ezin dio$ Ne, tu se ba# utvr2u"e potpuna "ednakost ono a #to se du o vremena ?po re#no> odva"alo kao sub"ekt i ob"ekt svi"eta$ 4'ok se individualna du#a ne oslobodi neznan"a ili v"ere u dvo"nost, ona sebe smatra neim dru im$ Istinsko spoznavan"e sebe ili istinska samospozna"a izraava se ri"eima to si ti ili Fa sam 7ra&man, "er "e priroda 7ra&me neprom"enl"iva v"ena spozna"a$ 'ok ne dose ne ta" stupan", individualna du#a okovana "e ti"elom, os"etilnim or anima, ak umom i n"e ovim razliitim (unk)i"ama$ 0opstvo, kae (ilozo( @edante, ne moe biti razliito od 7ra&mana "er 7ra&man obu&va!a svu zbil"u i ni#ta #to zbil"ski posto"i ne moe biti razliito od 7ra&mana$ %atim, individualna du#a ne moe se smatrati promi"en"enim vidom 7ra&mana "er se 7ra&man ne moe mi"en"ati, bilo po sebi, zato #to "e "edno i savr#eno u sebi, niti po bilo emu izvan sebe ?"er ni#ta ne posto"i izvan n"e a>$ Tu vidimo kako (ilozo(i"a @edanta sli"edi isti prava) mi#l"en"a ele"ski& (ilozo(a u Grko"$ Ako posto"i "edno 7eskonano, ovorili su, ne moe posto"ati dru o, "er bi to dru o o raniavalo prvo i inilo a konanim$ Ili, ako se primi"eni na 7o a, ele"ski su (ilozo(i dokazivali8 ako "e 7o svemo u! i na"bol"i, on mora biti "edan, "er kad bi bilo dva ili vi#e bo ova, on ne bi bio svemo u! i na"bol"i$ Ele"ski (ilozo(i nastavl"ali su svo"e monistiko dokazivan"e pokazu"u!i da to Fedno 7eskonano 7i!e ne moe biti d"el"ivo, dakle, ni#ta se ne moe nazvati n"e ovim di"elom, "er nema te sile ko"a bi od n"e a mo la i#ta odvo"iti$ 3tovi#e, ono ne moe imati
di"elova "er ono nema ni poetka ni kra"a, a svaki dio ima poetak i kra"$ Te ele"ske ide"e da posto"i i moe posto"ati samo Fedno Apsolutno 7i!e, beskonano, neprom"enl"ivo, ko"emu nema slino a i ko"e nema di"elova i trpn"i, upravo su ide"e ko"e lee u osnovi Upani#ada i potpuno su razra2ene u @edanta.0utrama$> ?H ve1(-( rel(g(#a s)aroga sv(#e)a, ka0e M. MWller, o$-os ('%e@u $u&e ( Boga +r(ka'(vao se kao vra1a-#e $u&e Bogu" Ge0-#a 'a Bogo%, )e0-#a k -#e%u, )uga 'a -#(% +o+u) -os)alg(#e, -ala'( ('ra'a u %-og(% rel(g(#a%a" Co, +u) $o Boga ( +r(#e% ko#e%u se $u&a %o0e -a$a)( u ku1( Bo0#o# vrlo su ra'l(*()o o+(sa-( u ra'l(*()(% 'e%l#a%a ( -a ra'l(*()(% #e'(,(%a " " " *rema nekim reli i"skim uitel"ima vra!an"e du#e 7o u mo u!e "e samo posli"e smrti $ $ $ $ *o dru ima "e stapan"e du#e s 7o om mo u!e u ovom ivotu $ $ $ %a to blaenstvo potrebna "e samo spozna"a, spozna"a o nunom "edinstvu ono a #to "e boansko u ov"eku i ono a #to "e boansko u 7o u$ Tu spozna"u 7ra&mani naziva"u samospozna"om, to "est spozna"om da na#e istinsko sopstvo, ako uop!e posto"i, moe biti samo ono sopstvo ko"e "e 0ve u 0vemu i uz ko"e nema nie dru o $ *onekad ta pomisao o ti"esno" vezi izme2u l"udske i boanske prirode dolazi iznenada, kao posl"edi)a neob"a#n"ive slutn"e ili samos"e!an"a$ *onekad, me2utim, ini se da sna a lo ike dovodi l"udski razum do isti& rezultata$ Ako #e Bog +o'-a) kao Besko-a*-o u +r(ro$(, a $u&a kao Besko-a*-o u *ov#eku, (' )oga %ora sl(#e$()( $a -e
%ogu +os)o#a)( $va .esko-a*-a" Sl(*-( )ok ra'%(&l#a-#a +ro&l( su ( ele#sk( 2(lo'o2(" Ako +os)o#( .esko-a*-o, govor(l( su o-(, o-o %ora .()( #e$-o, "er kad bi bila dva, ne bi mo li biti beskonani, ve! bi bili konani "edno spram dru o a" Co, o-o &)o +os)o#( .esko-a*-o #e ( $rugog )akvog -e %o0e .()(" S)oga #e o-o &)o +os)o#( #e$-o" Ni#ta ne moe biti odre2eni"e od ele"sko monizma i za n"e a "e nezamislivo pri&vatiti da "e du#a, beskonano u ov"eku, razliito od 7o a, beskonano u prirodi" U Indi"i $ $ $ zakl"uak "e da su 7ra&man i Atman ?du&> po svo"o" prirodi "edno$ H+ravo )ako su ( +rv( kr&1a-(, .are% o-( ko#( su .(l( o$go#e-( u &kola%a -eo+la)o-sk(/ 2(lo'o2a, (%al( #as-(#( +o#a% o )o%e $a, ako #e $u&a +o svo#o# +r(ro$( .esko-a*-a ( .es%r)-a, o-a -e %o0e .()( -(&)a $rugo $ol( Bog (l( o$ Boga, %ora .()( Bog ( u Bogu" S'et% P ' o $ao #e vlas)()( /ra.r( ('ra' )o% v#erova-#u (l( s+o'-a#( ('rekav&( r(#e*( ko#e su '.u-(le %-oge )eologe; U N"emu ivimo i kre!emo se i posto"imo$ 3a #e -e)ko $rug( ('govor(o )e r(#e*(, o$%a/ .( ga se o+)u0(lo 'a +a-)e('a%" To, -e$vo#.e-o, ( #es) +a-)e('a%, a (+ak ('ra0ava glav-u %(sao kr&1a-s)va" Gov#ek kao s(Bo0#( sa%o #e %e)a2or(*k( ('ra', -o o- #e +rvo.()-o sa$r0avao (s)u ($e#u " " " I ka$a se +os)av(lo +()a-#e kako su l#u$( ('gu.(l( sv(#es) o )o%e $a su s(-ov( Bo0#(, o$govor kr&1a-s)va #e; '.og ri"e&a, a H+a-(&a$a; '.og avid-"a, neznan"a" To +oka'u#e sl(*-os) ( (s)ovre%e-o '-a*a#-u ra'l(ku ('%e@u )e $v(#e rel(g(#e" P()a-#e kako #e neznan"e ovla$alo
l#u$sko% $u&o% ( -avelo #e $a 'a%(&l#a kako %o0e 0(v#e)(, (l( se kre)a)(, (l( (%a)( (s)(-sko +os)o#a-#e (g$#e os(% u Bra/%a-u, u (-$(#sko# 2(lo'o2(#( os)a#e .e' o$govora, kao &)o kr&1a-s)vo -e $a#e o$govor -a +()a-#e kako se +rv( gr(#e/ +o#av(o u sv(#e)u " " " I 'a+a$-a ( (s)o*-a 2(lo'o2(#a +ola'e o$ 'a#e$-(*kog (s/o$(&)a, u+ravo (' uv#ere-#a $a #e -a&e o.(*-o '-a-#e -e+ou'$a-o, ako -e ( +osve +ogre&-o" Ta +o.u-a l#u$skog ra'u%a +ro)(v sa%oga se.e +rv( #e korak u svo# 2(lo'o2(#(" Ca -a&(% 2(lo'o2(#sko% #e'(ku +()a-#e %o0e%o +os)av()( ovako; kako "e zbil"sko postalo po"avno i kako po"avno ponovo moe postati zbil"sko6 'ru im ri"eima, kako se beskonano pretvorilo u konano/ kako se v"eno pretvorilo u vremensko i kako vremensko moe ponovo zadobiti svo"u v"enu narav6 Ili, da se izrazimo obini"im "ezikom8 kako "e stvoren ova" svi"et, i kako on moe ponovo biti nestvoren6 Neznan"e ili avid-"a uzrok "e po"avno iz leda$ H H+a-(&a$a%a '-a*e-#e Bra/%a-a se %(#e-#a" Po-eka$ #e o- go)ovo o.#ek)(v-( Bog ko#( +os)o#( o$vo#e-o o$ sv(#e)a" Za)(% v($(%o 7ra&mana kao .() sv(/ s)var(N a $u&a, '-a#u1( $a v(&e -(#e o$vo#e-a o$ )e .()( -au*(la #e -a#v(&u +ouku svoga u*e-#a Ve$a-)e; tat tvam asi/ To si ti, )o #es), T( ko#( s( se -eko vr(#e%e *(-(o -e*(% samim po sebi, 'a+ravo -(s( -(&)a o$vo#e-o o$ .o0a-ske .()-os)(" Z-a)( Bra/%a- '-a*( .()( Bra/%a- " " " Go)ovo (s)(% r(#e*(%a kao gr*k( 2(lo'o2( ele#ske &kole (l( -#e%a*k( %(s)(,( 18" s)ol#e1a, ve$a-)(s)( $oka'u#u $a .( .(lo +ro)ur#e*-o +r('-a)( $a +os)o#( (&)a os(% .esko-a*-og (l( Bra/%a-a, ko#( #e Sve u Sve%u, )e $a
s)oga -( $u&a -e %o0e .()( -(&)a ra'l(*()o o$ -#ega, -(ka$a -e %o0e )vr$()( $a o$vo#e-o ( -eov(s-o +os)o#(" Ca$al#e, .u$u1( $a Bra/%a- )re.a +o#%()( kao savr&e-o, +a, +re%a )o%e, kao -e+ro%#e-l#(vo, $u&a se -e %o0e s/va1a)( kao '.(l#ska +re(-aka (l( ('o+a*e-#e Bra/%a-a" Za)(%, ako Bra/%a- -e%a +o*e)ka -( svr&e)ka, -()( %o0e (%a)( $(#elova, o-$a -( $u&a -e %o0e .()( $(o Bra/%a-a, ve1 *()av Bra/%a- %ora .()( +r(su)a- u svako# +o#e$(-a*-o# $u&(" To #e (s)o &)o ( Plo)(-ovo u*e-#e, ko#( #e #e$-ako *vrs)o v#erovao $a #e Is)(-sko B(1e u ,#el(-( +r(su)-o u svako% $(#elu sve%(ra " " " F(lo'o2(#a Ve$a-)e os)a#e +r( )e%el#-o% uv#ere-#u $a su $u&a ( A+solu)-o B(1e (l( Bra/%a- u svo#o# .()( #e$-o""" Os-ov-o -a*elo 2(lo'o2(#e Ve$a-)e #es) $a u '.(l#( -e +os)o#( ( -e %o0e +os)o#a)( -(&)a os(% Bra/%a-a, $a #e Bra/%a- sve""" U Indi"i, kao i sva d"e, ov"ek na"pri"e zami#l"a da "e on u svom individualnom, t"elesnom i du&ovnom znaa"u ne#to #to posto"i i da svi predmeti van"sko a svi"eta tako2er posto"e kao predmeti$ Idealistika (ilozo(i"a "e pol"ul"ala tu kao svi"et staru predrasudu, u Indi"i temel"iti"e no i d"e$ Neznan"e ?ko"e stvara pod"elu izme2u po"edinane du#e i 7ra&mana> moe se otkloniti samo znan"em, a to znan"e ili vid-a, ko"e @edanta prua, pokazu"e da "e svo na#e obino znan"e "ednostavno posl"edi)a neukosti ili neznan"a, da "e ono nepouzdano, lano i prolazno ili, kako to mi moemo izraziti, ono "e po"avno, relativno i uv"etno$ Istinito znan"e ili potpuni uvid ne moe se posti!i os"etilnom zam"edbom ili zakl"uivan"em$ *rema ortodoksnim vedantistima samo 0ruti ili otkriven"e
moe dati to znan"e i ukloniti to neznan"e svo"stveno l"udsko" prirodi$ O V(&e% Bra/%a-u se -(&)a -e %o0e re1( os(% $a o#es), ( $a s -a&eg -e'-a-#a ('gle$a kao $a #e ovo (l( o-o" Ka$ su #e$-og vel(kog (-$(#skog %u$ra,a 'a+()al( $a o+(&e Bra/%a-, o- #e sa%o &u)(o" To #e .(o -#egov o$govor" Ka$ se ka0e $a Bra/%a- #es), )o (s)ovre%e-o '-a*( $a Bra/%a- -(#eN )o '-a*( $a Bra/%a- -(#e -(&)a o$ o-oga &)o se +re)+os)avl#a $a +os)o#( u -a&(% os#e)(l-(% 'a%#e$.a%a" ?M( -e %o0e%o, ka0e MWller, o$re1( %e)a2('(*ku s%#elos) ( log(*ku $osl#e$-os) )e 2(lo'o2(#e" Ako #e Bra/%a- Sve u Sve%u, Je$a- .e' (*ega $rugoga, o-$a se -( 'a &)o &)o +os)o#( -e %o0e re1( $a -(#e Bra/%a-" Ce%a %#es)a 'a (&)a ('va- Besko-a*-og ( Sveo+1eg, -e%a %#es)a 'a $va .esko-a*-a, 'a .esko-a*-o u +r(ro$( ( .esko-a*-o u *ov#eku" Pos)o#( ( %o0e +os)o#a)( sa%o #e$-o Besko-a*-o, #e$a- Bra/%a-, To #e +o*e)ak ( kra# Ve$a-)e"> Ges)o se kao -a#kra1( sa0e)ak Ve$a-)e -avo$e $va re)ka Sa-kara, )u%a*a Ve$a-)e" 7ra&man "e istinit, svi"et "e laan$ 'u#a "e 7ra&man i ni#ta dru o$ To #e $o(s)a savr&e-( sa0e)ak" To '-a*(; o-o &)o (s)(-()o ( '.(l#sk( +os)o#( #es) Bra/%a-, #e$-o A+solu)-o B(1eN sv(#e) #e la0a-, (l( )o*-(#e, -(#e o-o &)o se -a%a *(-( $a o#es), o$-os-o sve &)o se -a%a uka'u#e +reko -a&(/ os#e)(la +o#av-o #e ( rela)(v-o, ( -e %o0e .()( -(&)a $rugo" 'u#a svako ov"eka zapravo ni"e ni#ta dru o doli 7ra&man$
3to se tie postanka svi"eta, dva znamenita tumaa @edante, 0ankara i Ramanu a se razliku"u . Ramanu a za ovara teori"u evolu)i"e, 0ankara teori"u iluzi"e$$$ @al"a istaknuti da @edantisti ne idu tako daleko kao neki budistiki (ilozo(i ko"i smatra"u da "e po"avni svi"et "ednostavno ni#ta$ N"i&ov "e svi"et zbil"ski, samo ni"e ono #to se ini da "est$ 0ankara po"avnom svi"etu pripisu"e zbil"nost dostatnu za sve praktine svr&e, dostatnu da odredi na# praktini ivot, na#e moralne obveze$ Pos)o#( ko+re-a" Al( 2(lo'o2(#a Ve$a-)e -as u*( $a v#e*-o sv#e)lo ('a )e 'av#ese %o0e .()( v(&e (l( %a-#e #as-o v($l#(vo u' +o%o1 2(lo'o2(#ske s+o'-a#e" Mo0e ga se 'a%(#e)()( #er o-o 'a+ravo uv(#ek #es)" Pre%$a +osve ra'l(*()(% +u)ov(%a, Ve$a-)(s)( 'a+ravo $ola'e $o (s)og 'akl#u*ka $o ko#eg #e $o&ao ( Ka-) ( %o$er-( 2(lo'o2(, ko#( su, 'a#e$-o s Ka-)o%, %-(#e-#a $a ?-a% -a&e (skus)vo +oka'u#e sa%o o-e s)ra-e A+solu)a ko#e se #avl#a#u u uv#e)(%a -a&e sv(#es)(>" T( uv#e)( (l( ogra-(*e-#a l#u$ske sv(#es)( u I-$(#( se -a'(va#u avid-a, a -#(/ova +osl#e$(,a #e ma-a, (lu'or-( sv(#e)" Moe se initi udnim da su tako zakl"u)i (ilozo(i"e 1anta i n"e ovi& sl"edbenika u raznim obli)ima anti)ipirani u Upani#adama i u @edanta.(ilozo(i"i drevne Indi"e$ H +oglavl#(%a o =o osu i o 1r#!ansko" teozo(i"i MaD MWller ka0e $a #e rel(g(#a %os) ('%e@u V($l#(vog ( Cev($l#(vog, ('%e@u Ko-a*-og ( Besko-a*-og" ?Za(s)a se %o0e re1( $a su sv( u)e%el#()el#( sv#e)sk(/ rel(g(#a .(l( gra$()el#( %os)ova" Ce)o% #e +r('-a)o
+os)o#a-#e Ca$'e%al#skog, Ce.a ('-a$ 'e%l#e, S(la ('-a$ -as, o)vor(l( su se +o-or( ('%e@u 'e%al#skog ( -e.eskog, %a)er(#al-og ( $u/ov-og, 2e-o%e-al-og ( -ou%e-al-og, v($l#(vog ( -ev($l#(vog sv(#e)a ( glav-( #e ,(l# svake rel(g(#e u#e$(-()( )a $va sv(#e)a svo$ov(%a -a$e ( s)ra/a (l( 0el#e'-(% la-,(%a log(*k(/ s(log('a%a"> " silo izam 7 log(*k( 'akl#u*ak ko#( se ('vo$( (' $v(#u (l( v(&e +re)+os)avk( I$e#a =o osa +re$s)avl#ala #e u+ravo )a# %os)" Po+r(%ala #e -a#ra'l(*()(#e o.l(ke ('ra0ava#u1( pravu boansku misao, a 'a)(% se +erso-(2(,(rala ( +re)vor(la u 0ina 7o"e a u)#elovl#e-a -a 'e%l#(" Os(% )oga oko )e ($e#e sku+l#al( su se %()olo&k( ele%e-)( s)ar(/ rel(g(#a" O$ suvre%e-(/ %(sl(la,a, ($e#a%a MaD MWllerove )eo'o2(#e -a#.l(0( #e +o'-a)( +s(/olog, -e$av-o +re%(-ul( +ro2" J" Ja%es" H +osl#e$-#e% +oglavl#u svo#e k-#(ge 4Raznolikosti reli iozno iskustva5 pro($ Fames ka0e; ?Bogov( ( v#erska u*e-#a ra'l(*()(/ rel(g(#a 'a(s)a su %e@uso.-o +ro)ur#e*-(, -o +os)o#( (s)ovrs-a +o#ava, svo#s)ve-a sv(% rel(g(#a%a : Xto "e izbavl"en"e du#e.< Gov#ek +os)a#e sv#es)a- $a #e -#egov v(&( $(o sro$a- ( +ove'a- s neim vi#im &)o %u #e +o '-a*a#ka%a 'a#e$-(*ko, a &)o #e $#ela)-o u sv(#e)u ('va- -#ega, ( sa *(%e o- %o0e .()( u $#ela)-o% $o$(ru, )e se -a -ek( -a*(- ('.av()( ( s+as()( ka$ svo -#egovo -(0e .(1e +ro+a$-e""" A)o #e o.#ek)(v-a (s)(-a sa$r0a#a rel(g(o'-og (skus)vaB""" Je l( )o 4ne#to vi#e )ek +ro('vo$ -a&e uo.ra'(l#e (l( '.(l#sk( +os)o#(B Ako '.(l#sk( +os)o#(, u kakvo% o.l(ku B " " " H kakvo% o.l(ku %ora%o +o#%()( )o ?#e$(-s)vo? s -#(%e, u '.(l#-os) ko#ega su rel(g(o'-( $u/ov( )ako uv#ere-(B
Ra'l(*()e )eolog(#e )eor(#sk( $#elu#u u+ravo o$govara#u1( -a )a +()a-#a, ( u )(% o$govor(%a %ora#u -a v($#elo $o1( ra'l(ke %e@u -#(%a" Sve o-e sla0u se $a )o >ne#to vi#e u(s)(-u +os)o#(N +re%$a -eke o$ -#(/ $r0e $a o-o +os)o#( u o.l(*#u kakva oso.-og .oga (l( .ogova, a $ruge se 'a$ovol#ava#u )(%e $a ga +o(%a#u kao )ok ($eal-e )e0-#e " " " Ceslaga-#e sv(/ )(/ u*e-#a -a#u+a$l#(v(#e se o)kr(va u )u%a*e-#u (skus)va ?#e$(-s)va>" Te('a% ( +a-)e('a%, +r(ro$a ( $rugo ro@e-#e, s+ase-#e ( kar%a, .es%r)-os) ( re(-kar-a,(#a " " " +ru0a#u %a)er(#al 'a .esko-a*-e s+orove o )o% +()a-#u" Mi#l"en"a sam ?kae pro($ Fames> da nepristrana reli i"ska znanost iz nesu lasi)a ti& sporova moe izdvo"iti za"edniku "ez ru uen"a, ko"u moe (ormulirati tako da "o" prirodne znanosti ne mora"u protur"eiti$ To ?reli i"ska znanost> moe pri&vatiti kao vlastitu pomirbenu pretpostavku i preporuiti sveop!em v"erovan"u$ *redloio bi&, kao pretpostavku, da #to od bilo na svo"o" nadzemal"sko" strani, to 4ne#to5 sa ime se mi u na#em reli ioznom iskustvu os"e!amo povezani, na svo"o" ovozemal"sko" strani "est pod. sv"esni nastavak na#e sv"esno ivota $ $ $ 0v"esna osoba dio "e #ire sopstva $ $ $ 1ra"n"e rani)e na#e bi!a uran"a"u, kako mi se ini, u neku posve dru u dimenzi"u posto"an"a no #to "e to os"etilni i 4po"ml"ivi5 svi"et$ Nazvali to mistinim ili nadnaravnim podru"em, ili kako &o!ete $ $ $ , mi pripadamo tom podru"u mno o vi#e i mno o dubl"e ne oli vidl"ivome svi"etu, "er mi na"vi#e i na"intimni"e pripadamo onome svi"etu ko"emu pripada"u na#i ideali$$$ 0"edin"avan"e s tim
nevidl"ivim svi"etom zbil"ski "e pro)es sa zbil"skim rezultatima$ 0ve kori"ene reli iozno ivota i n"e ovo sredi#te moramo traiti u mistikim stan"ima svi"esti,5 kae pro($ Fames$ 3to "e misti)izam6 @ra!a"u!i se na terminolo i"u utvr2enu u pret&odnim po lavl"ima moemo re!i da "e mistino stan"e svi"esti spozna"a u uv"etima pro#irene svi"esti$ Z-a-s)ve-a +s(/olog(#a $o-e$av-o -(#e +r('-avala '.(l#-os) %(s)(*kog (skus)va ( sva %(s)(*ka s)a-#a s%a)rala #e patolo#kim, .oles-(% s)a-#(%a o.(*-e sv(#es)(" Ve1(-a +o'()(v(s)(*k(/ +s(/ologa #o& uv(#ek #e )og %-(#e-#a ( )r+a 'a#e$-o '.(l#ska %(s)(*ka s)a-#a, +seu$o%(s)(*ke -as)ra-os)( o.(*-og s)a-#a ( *(s)o +s(/o+a)ska s)a-#a" To, $akako, -e %o0e +r($o-(#e)( +rav(l-o% ra'u%(#eva-#u +()a-#a" S)oga, +r(#e -o &)o +o@e%o $al#e, %ora%o u)vr$()( -a*(- -a ko#( %o0e%o ras+o'-a)( '.(l#ska %(s)(*ka s)a-#a" Pro2" Ja%es $a#e -eka %#er(la 'a ras+o'-ava-#e %(s)(*k(/ s)a-#a; -e('ra'(vos) r(#e*(%a, (-)u()(v-os), +r(s(l-os) ()$" Co, o- (s)(*e $a sve )e o'-ake +r(+a$a#u ( obinim emo)ionalnim stan"ima i -e o$re@u#e )o*-o u *e%u #e ra'l(ka ('%e@u %(s)(*k(/ s)a-#a ( e%o,(o-al-(/, ko#a su (% 'ao+ravo +o -arav( .l(ska" Ako %(s)(*ka s)a-#a s/va)(%o kao s+o'-a#u s +ro&(re-o% sv(#e&1u, %o0e%o $a)( +osve o$re@e-a %#er(la 'a -#(/ovo ras+o'-ava-#e ( o$va#a-#e o$ uku+-e %ase +s(/(*kog (skus)va"
M(s)(*ka s)a-#a $a#u spozna"u ko#u -(&)a $rugo -e %o0e $a)(" 2. M(s)(*ka s)a-#a $a#u s+o'-a#u noumenalno svi"eta sa sv(% -#egov(% o.(l#e0#(%a" P" M(s)(*ka s)a-#a l#u$( (' ra'l(*()(/ s)ol#e1a ( ra'-(/ -aro$a o)kr(va#u 'a*u$-u sl(*-os), a +o-eka$ ( +o)+u-u (s)ov#e)-os)" 4. Re'ul)a)( %(s)(*kog (skus)va posve su nelo ini s -a&eg uo.(*a#e-og gle$(&)a" O-( su meta.lo ini. To #es), -a -#(/ #e +o)+u-o +r(%#e-l#(v Ter)(u% Orga-u%, ko"i i "est kl"u za mistiko iskustvo$
1.
Pose.-o #e va0-o ovo +osl#e$-#e : '.og nelo inosti +o$a)aka %(s)(*kog (skus)va '-a-os) (/ -e +r('-a#e" M( s%o u)vr$(l( $a #e nelo inost s na#e ledi#ta nuna 'a s+o'-ava-#e (s)(-e (l( -ou%e-al-og sv(#e)a" To -e '-a*( $a #e sve &)o #e -elog(*-o (s)(-()o (l( '.(l#sko sv(#e)u, al( u svako% slu*a#u '-a*( $a #e sve (s)(-()o ( '.(l#sko s -a&eg gle$(&)a nelo ino$ H)vr$(l( s%o *(-#e-(,u $a se s -a&o% log(ko% -e%ogu1e +r(.l(0()( (s)(-( ( $a +os)o#( %ogu1-os) novo oru2a mi#l"en"a u' +o%o1 ko#ega %o0e%o +ro-(k-u)( u $osa$ -e$os)u+-a +o$ru*#a" Sv(#es) o +r(#eko# +o)re.( )akvog oru@a %(&l#e-#a -e$vo#.e-o #e o$av-o +os)o#ala, #er, #to "e zapravo (ormula Tat tvam asi, ako ne temel"ni aksiom trans)endentalne lo ike$ To si ti '-a*(; ti si ti i ne ti ( o$govara %e)alog(*ko# 2or%ul( A "e i A i ne.A. Ako s )og gle$(&)a (s+()a%o s)are s+(se, s/va)() 1e%o $a su -#(/ov( au)or( )ra0(l( novu lo iku i -(su se
'a$ovol#aval( lo ikom stvari +o#av-og sv(#e)a" S/va)() 1e%o prividnu nelo inost s)ar(/ 2(lo'o2(#sk(/ sus)ava 'a ko#e se *(-(lo $a su 'a se.e ('gra$(l( idealni sv(#e) -a%#es)o #e$(-og +os)o#e1eg" Upravo u tom iz ra2ivan"u idealno svi"eta vrlo esto se i kri"u sustavi vi#e lo ike$ Je$a- o$ )akv(/ nerazuml"ivi& +oku&a#a $a se ('gra$( sus)av %e)alog(ke ( $a$e )o*-o oru@e %(&l#e-#a &)o +ro$(re +reko gra-(,a v($l#(voga sv(#e)a #es) Plo)(-ova ras+rava ?O l#e+o)(>" O+(su#u1( nebo i bo ove Plo)(- ka0e; ?Jer .ogov( su u'v(&e-( ( l(#e+(, ( ?-#(/ova l#e+o)a #e -e('%#er-a>N -o, &)a #e )o *(%e su )akv(B To #e u%, ( )o &)o #e u -#(%a u% $#elo)vor-(#( 4-ego -a&9 ko#( se $a v($#e)(" Svakako 4-(su l(#e+(9 'a)o &)o su (% )(#ela l(#e+a" Jer, ( o-( ko#( (%a#u )(#ela -(su +o )o%e .ogov( ve1 )ako@er +o u%u" S(gur-o, .ogov( su l(#e+( kao bogovi. C(#e )o*-o $a su o-( -eka$ -era'.or()(N uv(#ek su ra'.or()( u %(r-o%, +os)o#a-o% ( *(s)o% u%u, v($e sve ( s+o'-a#u 4s)var(9 ko#e -(su l#u$ske ve1 -#(/ove vlas)()e, .o0a-ske, ( sve o-o &)o u% gle$a" O-( .ogov( ko#( su -a -e.u uv(#ek +ro%a)ra#u al( kao ('$aleka, sve &)o #e -a o-o% -e.u 'a)o &)o svo#(% glava%a -a$%a&u#u 4ovo -e.o9" A .ogov( ko#( su -a o-o% -e.u, ko#(%a #e s)a- -a -#e%u ( u -#e%u, s)a-u#u -a *()avo% -e.u )a%o : #er, )a%o #e sve -e.o; ( 'e%l#a, ( %ore, ( 0(vo)(-#e, ( .(l#ke, ( l#u$(, sve #e -e.esko -a )o% -e.u : -e +o),#e-#u#u l#u$e -()( (&)a $rugo &)o #e )a%o, #er )a%o #e, +rola'e *()avo% o-o% o.la&1u ( o-(% kra#e% o$%ara#u1( se" Ta%o se >lako 0(v(?, a (s)(-a #e -#(%a ( ro$()el#ka ( /ra-()el#ka ( .(vs)vo ( /ra-a" O-( gle$a#u sve 4)a +a-)a9, -e o-o >*e%u +r(+a$a +os)a#a-#e? ve1 o-o 4*e%u +r(+a$a9 .(vs)vo, ( 4gle$a#u9 se.e sa%e u $rug(%a, #er )a%o #e sve +ro'(r-o ( -(&)a -(#e %ra*-o (l( su+ro)-oN
svak( 4.og9 #e #asa- svako% 4.ogu9 u svo#o# u-u)ra&-#os)( ( u +o)+u-os)(, #er sv#e)los) #e sv#e)los)( 4+ro'(r-a9" I svak( o$ -#(/ +os#e$u#e sve u sa%o% se.( al( o+e) gle$a sve u $rugo% )ako $a #e svu$a sve ( sve #e sve, ( svako +o#e$(-o #e sve, ( s#a# #e .eskra#a-" Svak( +o#e$(-( o$ -#(/ #e vel(k +o&)o #e vel(ko ( o-o &)o #e %alo" Su-,e #e )a%o sve 'v(#e'$e 4'a#e$-o9, a svaka +o#e$(-a*-a 'v(#e'$a #e, o+e), ( Su-,e ( sve 'v(#e'$e" Ma$a se u svako% +o#e$(-o% -e&)o $rugo (s)(*e, +oka'u#e 4e%+/a(-e(9 o-o ( sve" I kre)a-#e #e )a%o *(s)o, #er o-o &)o +okre1e -(#e $rugo 4kre)a-#u9 +a ga -e re%e)(" Tako@er, %(rova-#e -(#e +rek($a-o kre)a-#e% 'a)o &)o se -e %(#e&a s -e+os)o#a-(%" I l(#e+o #e l(#e+o #er -(#e u -e*e% &)o -(#e l(#e+o" C(#e$a- o$ -#(/ -(#e -a -e*e% )u@e% kao &)o #e )o Ze%l#a, ve1 #e o-o sa%o &)o svak( kao )akav #es)e svako%e o$ -#(/ o-o u *e%u #e, )e kako svak( o$ -#(/ ($e ka o-o% Gore sa -#(% ($e ( )o o$akle #eN -(#e o- sa% #e$-o, a -#egovo %#es)o 4k/.ra9 $rugo" Jer, -#egov os-ov 4)o /=+oke(%e-o-9 #e u% ( o- #e sa% u%" 4"""9 O-$#e #e +o#e$(-a*-o uv(#ek (' ,#el(-e ( (s)ovre%e-o #e ( +o#e$(-a*-o ( ,#el(-a" Za%(&l#a se #e$a- $(o al( u -#e%u se s #as-o1o% $o/va1a *()avo v(@e-#e" 4"""9 Ta%o&-#e +ro%a)ra-#e -e +o'-a#e u%or -()( +os)o#( (s+u-#e-#e ko#e .( $o-#elo +res)a-ak 4+ro%a)ra-#a9 #er -(#e +os)o#ala -( +ra'-(-a $a .( se svrs( u$ovol#(lo (s+u-#e-#e%" Tu -e +os)o#e )akve ra'l(ke $a .( #e$-o% '.og o-oga &)o #e u -#e%u o-o &)o #e u $rugo% .(lo %rsko" O-o &)o #e )a%o #es)e .e' +rek($a" Co, +os)o#( ( o-o &)o -(#e (s+u-#e-o 'a)o &)o o-o &)o (s+u-#ava -e +re'(re s)vara-#e (s+u-#e-#a" Jer, gle$a#u1( sve se #as-(#e gle$a, ( ka$ se v($( vlas)()a .eskra#-os) ( 4.eskra#-os)9 o-og &)o se gle$a )a$a se sl(#e$( vlas)()a +r(ro$a" 4"" "9 Ova# 0(vo) #e %u$ros) ( )o %u$ros) ko#a -(#e s)e*e-a +ro%(&l#a-#e% 4log(s%o(s9 #er #e o$uv(#ek .(la ,(#ela ( -(&)a #o# -(#e -e$os)a#alo $a .(
#o# .(lo +o)re.-o (s)ra0(va-#eN )o #e +rvo.()-a 4%u$ros)9 ko#a -e +o)(*e (' -eke $ruge"> Plo)(-u #e -eo.(*-o .l('ak Fakob 7S&me, +os)olar (' -#e%a*kog gra$a GYrl()'a s kra#a LVI" ( +o*e)ka LVII" s)ol#e1a, ko#( #e os)av(o -(' '-a*a#-(/ k-#(ga" Prvo -#egovo ?+rosv#e)l#e-#e> $ogo$(lo se 1U!!" go$(-e ka$a %u #e .(lo <T go$(-a" ?Je$-o% $ok #e s#e$(o u svo#o# so.( ba)io "e po led na kositreni pladan" u ko"emu se odraavalo sunevo sv"etlo s tako neobinim s"a"em da "e zapao u unutra#n"u ekstazu ( *(-(lo %u se $a o$sa$ %o0e v($#e)( +o*ela ( -a#$u.l#e )e%el#e s)var(" Po%(sl(o #e $a #e )o sa%o uo.ra'(l#a ( $a #e se oslo.o$( ('a&ao #e -a 'rak" Co o+a'(o #e $a ( )a%o -#egov +ogle$ +ro$(re u sa%u #e'gru s)var(, *ak ( )rava ( .(l#aka, ( $a se 'a+ravo +r(ro$a uskla@u#e s o-(% &)o #e o- ('-u)ra v($(o" O )o%e -(ko%e -(#e +r(*ao, ve1 #e u )(&(-( slav(o ( /val(o Boga""" O$ )og +rvog ?+rosv#e)l#e-#a>, ka0e BY/%eov .(ogra2, -au*(o #e +re+o'-ava)( u-u)ra&-#( )e%el# +r(ro$e ( s)ekao #e s+oso.-os) $a o*(%a $u&e v($( u sa%u sr0 sv(/ s)var(, a )a %u #e s+oso.-os) os)ala ( u -or%al-o% s)a-#u" Is)e 1U!!" go$(-e +o-ovo #e .(o o.av(#e- .o0a-sk(% sv#e)lo% ( (s+u-#e- -e.esko% s+o'-a#o%" Prola'e1( 'ele-(% +ol#(%a -e$aleko GYrl()'a s#eo #e ( +ro%a)rao +ol#sku )ravu ( .(l#ke u svo#e% u-u)ra&-#e% sv#e)lu, sagle$ao #e -#(/ovu .(), u+o)re.u ( svo#s)va, &)o %u #e .(lo o)kr(ve-o -#(/ov(% obrisima, likovima i znakovima$ Ca sl(*a- -a*(- sagle$ao #e sve s)vore-#e ( -a )e%el#u )og o)kr(ve-#a -a+(sao #e +o)o% svo#u k-#(gu 'e 0i natura Rerum. 4 o)kr(va-#u )(/ )a#-( +re$ -#egov(% ra'u%o% $o0(v(o #e vel(ku ra$os), -o, +o +ovra)ku ku1( -(ko%e -(&)a -(#e rekao o -eo.(*-(%
s)var(%a &)o su %u se $ogo$(le ( 0(v(o #e u %(ru ( )(&(-( $o 1U1!" go$(-e, ka$a #e, +o-ovo obuzet sv"etlom, -a+(sao svo#u +rvu k-#(gu 4%ora ili "utarn"e rumenilo5$ K-#(gu -(#e ka-(o o.#av()(, ve1 #u #e -a+(sao 'a s#e1a-#e, $a )a#-e ko#e se -#e%u o)kr(va#u -e +ro@u kro' -#ega .e' )raga, +o+u) vo$e-e .u#(,e" Prvo +rosv#e)l#e-#e 1U!!" go$(-e -(#e .(lo +o)+u-o, -o 1U1!" go$(-e $o0(v(o #e $rugo *u$-ova)o u-u)ra&-#e (skus)vo" Sve &)o #e ra-(#e v($(o kao)(*-o, -e+ove'a-o, u o$vo#e-(% .l(#eskov(%a, uka'alo %u se kao +ove'a-a ,#el(-a ( u o$re@e-(#(% o.r(s(%a" Sve &)o #e u +re)/o$-(% v(@e-#(%a ('gle$alo kao)(*-o ( ra'-ovrs-o, u )re1e% #e ?+rosv#e)l#e-#u> +re+o'-ao kao #e$(-s)vo, kao &ar(u s %-ogo s)ru-a od ko"i& "e svaka struna posebni instrument, a sve za"edno su samo "edna &ar(a$ Ta$a #e s+o'-ao .o0a-sk( re$ u +r(ro$( ( uo*(o kako (' $rva 0(vo)a -(*u gra-e ( ('.a,u#u l(s)ove, ,v#e)ove ( +lo$ove, )a$a #e os#e)(o +o)re.u $a -a+(&e sve &)o #e v($(o ( $a -a+(sa-o sa*uva"> O )o% ko-a*-o% ( +o)+u-o% +rosv#e)l#e-#u o- sa% ovako +r(*a; ?Pre$a %-o% su se o)vor(le $ver( ( 'a *e)vr) sa)a sa% v($(o ( s+o'-ao v(&e -egol( $a sa% %-oge go$(-e +roveo -a sveu*(l(&)u, *e%u sa% se -eo.(*-o ra$ovao ( Bogu /val(o" Jer sa% v($(o ( s+o'-ao .(1e sv(/ .(1a, ('la'ak ( 'ala'ak ( v#e*-o ra@a-#e Sve)og Tro#s)va, +o$r(#e)lo ( ('vor(&)e sv(#e)a ( sv(/ s)vorova .o0a-ske %u$ros)( " " " V($(o sa% ( s+o'-ao svu s)varala*ku .(), u $o.ru ( u 'lu ( +os)a-ak ( +os)o#a-#e $o.ra ( 'laN v($(o sa% ( s+o'-ao kako ra@a +lo$-a u)ro.a v#e*-os)(" I -e sa%o $a sa% se *u$(o, ve1 ( ('u'e)-o ra$ovao sve%u )o%e"> O+(su#u1( ?+rosv#e)l#e-#e> BY/%e u #e$-o% o$ svo#(/ ra$ova +(&e;
?I'-e-a$a " " " %o# $u/ se +ro.(o " " " $o -a#$u.l#eg u-u)ra&-#eg +os)a-ka Bo0#eg s)vara-#a" Pre+lav(la %e l#u.av 'agrl#a#e% kakv(% -#e0-o 'al#u.l#e-a -ev#es)a grl( svoga $ragoga" Co, vel(*(-u us/()a $u/a -e %ogu -( ('re1( -( o+(sa)(" To se -( sa *(% -e %o0e us+ore$()(, os(% sa 0(vo)o% 'a*e)(% u s%r)( : ( )o #e -al(k uskrs-u1u (' %r)v(/" H )o% sv#e)lu %o# $u/ #e o$#e$-o% v($(o kro' sve ( +ro-(k-uo u sva s)vore-#a, *ak ( u )rave ( l(&1e, ( u -#(%a s+o'-ao Boga, )ko #e o-, kakav #e ( &)o #e -#egova vol#a" I'-e-a$a, u )o% sv#e)lu %o#a #e vol#a s-a0-(% +o)(,a#e% .(la u+u1e-a -a )o $a o+(&e .(1e Boga" Co, kako -(sa% %ogao o$%a/ s/va)()( -a#$u.l#e +os)a-#e Boga u -#egovo# .()( ( +o#%()( ga svo#(% ra'u%o%, +ro&lo #e $va-aes) go$(-a +r(#e -o &)o %( #e .(lo $a-o #as-o ra'u%(#eva-#e )oga" B(o sa% +o+u) %la$og s)a.la +osa@e-og u 'e%l#u ko#e #e u +o*e)ku %la$o ( -#e0-o ( ra$u#e oko ras)u1( " " " Co o-o -e $o-os( o$%a/ +lo$oveN +re%$a ,va)e, +lo$ov( o)+a$a#uN ( %-ogo 1e ga s)u$e-(/ v#e)rova +ov(#a)(, ( %-ogo 1e s-(#ega ( %ra'a +as)( -a -# +r(#e -o &)o +o*-e ras)( ( $ava)( +lo$ove"> BY/%eove k-#(ge +u-e su $(vl#e-#a +re%a )a#-a%a ko#e su %u se ra'o)kr(le" ?B(o sa% .u$alas) ka$ se ra$(lo o skr(ve-(% )a#-a%a 4+(&e o-9 kao -a#s(ro%a&-(#( u%o%N -o mo"a me d"evi)a divote 7o"e +ou*(la $a %ora% +(sa)( o -#egov(% *u$es(%a, +re%$a #e %o# +rav( ,(l# +(sa)( ovo kao +o$s#e)-(k 'a se.e""" Ne znam "a, "a ko"i "esam 4ka0e o-9 te stvari8 zna i& 7o ko"i "e u meni. Ako elite vid"eti vlastito sopstvo i van"ski svi"et, i ono #to se u n"emu do a2a, s&vatit !ete da ste, s obzirom na svo"e van"sko bi!e, upravo vi ta" van"ski svi"et$5
I'va-re$-( su -#egov( ?3(#alo'( ('%e@u H*e-(ka ( -#egova H*()el#a> 4Po$ u*e-(ko% ( u*()el#e% val#a ra'u%#e)( -(0u ( v(&u sv(#es) u *ov#eku9" 4enik 'a+()a u*()el#a; : Kako %ogu +os)(1( -a)*ul-( 0(vo) $a .(/ %ogao v($#e)( Boga ( *u)( ga kako govor(B 4itelj %u o$govor(; : Ka$a .u$e& u s)a-#u .are% -a )re-u)ak u1( u OCO g$#e -e .orav( -( #e$-o s)vore-#e, *u) 1e& Boga" 4enik : Je l( )o .l('u (l( $alekoB 4itelj : To #e u tebi i ako %o0e& +r(vre%e-o 'aus)av()( sve svo#e %(sl( ( 0el#e, *u) 1e& -e('re,(ve r(#e*( Bo0#e" 4enik : Kako %ogu *u)( r(#e* Bo0#u ka$ -e %(sl(% ( -e 0el(%B 4itelj : Ka$a -e .u$e& %(sl(o o se.( -( 0el(o 'a se.e, ka$a )vo# ra'u% ( )vo#a vol#a +os)a-u s+oko#-( ( +o$lo0-( ('ra'u V#e*-e R(#e*( ( 3u/a ( ka$a )vo#a $u&a ra&(r( kr(la ( u'$(g-e se ('-a$ o-oga &)o #e vre%e-sko, ka$a sve)(% o$va#a-#e% o$ )var-og sv(#e)a 'au'$a& %a&)u ( va-#ske os#e)e, )a$a 1e se V#e*-( Slu/, V($ ( Govor ob"aviti u )e.( ( Bog 1e kro' )e.e *u)( ( v($#e)(, #er 1e& o)a$ )( .()( orga- n"e ova 3u/a ( Bog 1e govor()( u Tebi i &a+)a) 1e Tvo#e%u $u/u, a )vo# 1e $u/ *u)( -#egov glas" S)oga s( .la0e- ako se %o0e& u'$r0a)( o$ %(&l#e-#a o se.( ( 0el#a 'a se.e ( ako %o0e& 'aus)av()( ko)a* svo#e %a&)e ( os#e)a" Fer zapravo ni#ta doli Tvo" vlastiti slu& i el"a ni"e ti zapreka da vidi# i u"e# 7o a $ $ $ 4enik : M(l( u*()el#u, -e %ogu v(&e ('$r0a)( $a %e (&)a o$vra1a" Kako %ogu -a1( -a#kra1( +u) $o BogaB 4itelj : O-(% +u)e% +o@( ko#( #e )e0(N o-o &)o sv(#e) o$.a,( )( u'%(, o-o &)o sv(#e) ra$(, )( -e ra$(" H sv(% s)var(%a ($( +ro)(v-o sv(#e)u" Tako 1e& -a#kra1(% +u)e% s)(1( $o o-oga *e%u )e0(&"
4enik : Kako $a +os)(g-e% #e$(-s)vo vol#e ( kako $a $o@e% $o Je$(-s)va V(@e-#aB 4itelj : Slu&a# &)o ka0e%" 3es-o Oko gle$a (s+re$ )e.e, u V#e*-os)" L(#evo Oko gle$a ('a )e.e, u Vr(#e%e" Ako se.( $o+us)(& $a uv(#ek gle$a& Pr(ro$u ( S)var( Vre%e-a, -(ka$a -e1e& %o1( $os)(1( Je$(-s)vo ko#e 0el(&" Za+a%)( )o ( +a'(" Ce $o'vol( svo%e ra'u%u $a u@e u o-o &)o #e ('va- )e.e ( $a se +u-( o-(% &)o #e ('va)e.e ( -e gle$a# se.e u-a)rag """ Ce $o+us)( svo%e L(#evo% Oku $a )e o.%a-#u#e +oka'u#u1( )( s)al-o #e$-u sl(ku 'a $rugo% ( .u$e1( u )e.( +o/le+u 'a +os#e$ova-#e%, ve1 +us)( $a )vo#e 3es-o Oko u+ravl#a l(#ev(% " " " Tek ka$a Oko Vre%e-a +o)*(-(& Oku V#e*-os)( " "" ( ka$a se kro' Sv#e)lo Boga s+us)(& u Sv#e)lo Pr(ro$e""" +os)(1( 1e& Je$(-s)vo V(@e-#a ( Je$(-s)vo Vol#e" H Tre1e% $(#alogu ('%e@u u*e-(ka Ju-(usa ( u*()el#a T/eo+/orusa r(#e* #e o -e.u ( +aklu" H*e-(k 'a+()a H*()el#a; : Ka%o o$la'( $u&a ka$ )(#elo u%reB H*()el# %u o$govor(; : Ce %ora -(ka%o o)(1(" : Kako -e %ora, 'a+()a Ju-(us, 'ar $u&a +osl(#e s%r)( -e %ora -a+us)()( )(#elo ( o)(1( u ra# (l( u +akaoB : O-a -e %ora -(ka%o o$la'()(, o$govor( T/eo+/orus" P(sa-o #e $a $u&a u se.( -os( ( Ra# ( Pakao " " " O-o &)o se o$ )o $vo#e, Ra# (l( Pakao, +oka0e u -#o#, )a%o 1e se ( -ala'()("> Cave$e-( o$lo%,( su $os)a)-( $a +oka0u ose.u#-os) +(sa-#a -eukog +os)olara (' 'a.()-og gra$(1a u C#e%a*ko# LVI ( LVII" s)ol#e1a" 7S&me "e izuzetan upravo po "asno izraeno" intelektualnosti svo"i&
4s&va!an"a5, premda "e u n"ima vrlo na la#en i moralni element$ H svo#(% k-#(ga%a Raznolikosti reli iozno iskustva +ro2" Ja%es se s vel(ko% +a0-#o% 'a$r0ava -a kr&1a-sko% %(s)(,('%u, ko#( #e %-ogo +r($o-(o us+os)avl#a-#u spoznajne s)ra-e %(s)(ke" Poslu0() 1u se -#egov(% o+(so% %(s)(*k(/ (skus)ava -ek(/ k(&1a-sk(/ sve)a,a" ?Sve)( Ig-a,(#e us+ov#e$(o #e #e$-o% o,u La=-e'u $a %u #e sa%o #e$a- sa) %e$()a,(#e u Ma-2es( o)kr(o v(&e (s)(-e o -e.esk(% s)var(%a, -o sva u*e-#a sv(/ u*e-(/ l#u$( 'a#e$-o " " " Za #e$a- $a- +rove$e- u %ol()v( -a s)e+e-(,a%a Kora $o%(-(ka-ske ,rkve, #as-o #e s/va)(o -a,r) .o0a-ske %u$ros)( u s)vara-#u sv(#e)a" 3rugo% 'go$o% 'a vr(#e%e +ro,es(#e, -#egov #e $u/ .(o 'a-eseu Bogu ( .(lo %u #e $a-o $a v($( u liku, dostupnom slabom s&va!an"u itel"a zeml"e, $u.oku )a#-u .()( Sve)og Tro#s)va" To #e v(@e-#e (s+u-(lo -#egovo sr,e )akvo% %(l(-o%, $a %u #e sa% s+o%e- -a -#ega ('%a%l#(vao o.(la)e su'e"> Sl(*-o se $ogo$(lo Sve)o# Tere'(; ?Je$-o%, 'a vr(#e%e %ol()ve, .(lo %( #e $a-o $a 'a%(#e)(% kako su sve s)var( v(@e-e ( sa$r0a-e u Bogu" C(sa% (/ mo la zami"etiti u -#(/ovo% vlas)()o% o.l(ku, -o (+ak #e %o#e v(@e-#e .(lo ('u'e)-o #as-o ( os)alo #e 0(vo ure'a-o u %o#o# $u&(" To #e #e$a- o$ -a#ve1(/ '-akova %(los)( ko#u %( #e Bog +o$ar(o" V(@e-#e #e .(lo )ol(ko (s)a-*a-o ( -#e0-o $a ga -(#e %ogu1e o+(sa)("> 3al#e +r(*a $a #e S)vor()el# vel(k ( -eo.(*-o .(s)ar .r(l#a-) u ko#e%u se svak( -a& +os)u+ak o$ra0ava -a )akav -a*(- $a sva -#egova gre&-os) +os)a#e o*()a kao -(ka$ +r(#e" ?Gos+o$ %( #e $ao $a ra'u%(#e% 4ka0e o-a -a $rugo% %#es)u9 kako Bog %o0e .()( u )r( oso.e" Poka'ao %( #e )o
)ako #as-o $a sa% .(la 'a*u@e-a ( u)#e&e-a" I sa$a, ka$ %(sl(% o Sve)o% Tro#s)vu (l( ka$ *u#e% $a se o -#e%u govor(, ra'u%(#e% kako )r( Oso.e *(-e sa%o #e$-oga Boga ( +r()o% os#e1a% -e('re,(vo .la0e-s)vo"> *ro(esor Fames istie da "e kr#!anski misti)izam vrlo blizak Upani#adama i @edanti$ @relo kr#!ansko misti)izma, 'ionizi"e Areopa it, samo ni"eno opisu"e apsolutnu istinu$ ?H'rok sv(/ s)var( -(#e -( $u&a -( u%N -()( o- (%a %a&)e, %(&l#e-#a, ra'.ora (l( +o(%a-#a, -(#e -( ra'u% -( u%-os)N -()( #e o- govor -( %(sao" O- -(#e .ro#, -(#e s)u+a-#, -( vel(*(-a, -( %ale-os), -( #e$-akos) -( -e#e$-akos), -( sl(*-os) -( ra'l(*()os)" O- -e s)o#(, -e kre1e se, -e %(ru#e " " " C(#e .(), -(#e v#e*-os) -()( vr(#e%e" C#e%u -e +r(+a$a u%sk( $o$(r" O- -(#e '-a-#e, -( (s)(-a" Gak -(#e -( kral#evs)vo, -( %u$ros) " " " -( #e$-o, -( #e$(-s)voN -(#e .o0a-s)vo, -(#e $o.ro)a, *ak -()( $u/ kako ga %( '-a%o""" > 3#ela %(s)(ka +ravoslav-e ,rkve sa.ra-a su u '.or-(,(%a *&ilokalia, ko#( se sas)o#e o$ +e) )e&ko *()l#(v(/ o.(%-(/ )o%ova" H'e) 1u -ekol(ko +r(%#era $u.okog ( su+)(l-og %(s)(,('%a (' k-#(ge Nadsvi"est i putovi za n"ezino dostizan"e M. V. Lo0%z+ensko., ko#( #e +ose.-o +rou*avao Philokaliju i )a%o -a&ao ('vrs-e +r(%#ere 2(lo'o2(#skog %(&l#e-#a" ?Za%(sl( krug 4ka0e Avva 3oro)/eus : VII" s)ol#e1e9, u sre$(-( 'a%(sl( sre$(&)e kruga ( +olu%#ere (l( 'rake &)o ('la'e (' sre$(&)a" A)o se +olu%#er( v(&e u$al#ava#u o$ sre$(&)a, )o se v(&e ra'(la'e ( u$al#ava#u #e$a- o$
$rugogaN ( o.r-u)o, &)o su .l(0e sre$(&)u, )o se v(&e +r(.l(0ava#u" Sa$a 'a%(sl()e $a )a# krug +re$s)avl#a sv(#e), sre$(&)e kruga Boga, a +rav,( 4+olu%#er(9 &)o se &(re (' sre$(&)a +re%a o.o$-(,( (l( ko#( ($u o$ o.o$-(,e +re%a sre$(&)u $a su s)a'e l#u$sk(/ 0(vo)a" Tako ( ov$#e, &)o v(&e sve,( +ro$(ru u krug +re%a sre$(&)u, u 0el#( $a se +r(.l(0e Bogu, )o .l(0e, ov(s-o o $u.(-( +ro$ora, +r(la'e Bogu ( #e$a- $rugo%e""" Is)o se $oga@a u$al#ava-#e% o$ sre$(&)a" A)o se v(&e u$al#u#u o$ Boga" "" )o se v(&e u (s)o# %#er( u$al#u#u ( #e$a- o$ $rugoga, a &)o se v(&e u$al#u#u ( #e$a- o$ $rugoga, )o se v(&e u$al#u#u o$ Boga" Takva "e i priroda l"ubavi8 u ono" m"eri u ko"o" smo udal"eni od 7o a, i ne volimo a, toliko smo svaki po"edinano, daleko od svo a blin"e a$ Ali ako volimo 7o a, tada onoliko koliko se 7o u pribliavamo u l"ubavi prema N"emu, toliko se u l"ubavi s"edin"u"emo s blin"ima, a onoliko koliko smo s"edin"eni s blin"ima, toliko se s"edin"u"emo i s 7o om$5 4Nadsvijest, s)r"<UUN Philokalia, )o% II, s)r"U16"9 4 Au)or Nadsvijesti M" V" Lo$('/e-sk= +r(*ao %( #e $a #e u I#e)o 1 1!" +os#e)(o L" C" Tols)o#a u Jas-o# Pol#a-( ( )a$a ra'govarao s -#(% o %(s)(,(%a ( o *&ilokali"i. L" C" Tols)o# #e u +o*e)ku .(o vrlo ske+)(*a- +re%a %(s)(,( -o ka$a %u #e M" V" Lo$('/e-sk= +ro*()ao ova# o$lo%ak (' AKe 3oro)/eusa o krugu, L" C" Tols)o# se o$u&ev(o, o)r*ao u $rugu so.u ( $o-(o +(s%o u ko#e%u #e .(o -a,r)a- )roku)" Poka'alo se $a #e o- +osve -eov(s-o go)ovo s/va)(o %(sao Avve 3oro)/eusa ( -eko%e -a+(sao $a #e Bog vr/ )roku)a, a I#u$( )o*ke u ku)ov(%aN '.l(0ava#u1( se %e@uso.-o, o-( se +r(.l(0ava#u Bogu, a ka$ su Bogu .l('u, .l('u su ( #e$-( $rug(%a" Posl(#e -ekol(ko $a-a Tols)o# #e $o#a/ao u Tulu, g$#e #e 0(v(o
Lo$('/e-sk=, ( *()ao ra'-e $(#elove *&ilokali"e, 0ale1( &)o ra-(#e -(#e '-ao 'a )e k-#(ge" ?Poslu&a# sa$aN 4ka0e Sv" Isaak S(r(#a, : VI" s)ol#e1e9 kako *ov#ek +os)a#e .ol#(%, $o.(va o-o &)o +r(+a$a $u/u, a u svo% 0(vo)u +os)a#e sro$a- -ev($l#(v(% s(la%a" Ka$a se +ogle$ u'$(g-e ('-a$ 'e%al#sk(/ s)var( ( .r(ga o ovo'e%al#sk(% $#el(%a ( ka$a +o*-e (sku&ava)( svo#e %(sl( -a o-o%e &)o #e u-u)ra&-#e, skr(ve-o o$ o*(#u, ka$a se v(-e u v(s(-e, vo@e- v#ero% u vlas)()u skr. 'a .u$u1( 0(vo), 0u$-#o% 'a o-(% &)o -a% #e o.e1a-o ( svo#o% +o)rago% 'a skr(ve-(% )a#-a%a, )a$a sa%a v#era ra'ara )o '-a-#e ( +reo.ra0ava se" Tako se '-a-#e +o-ovo ra@a +os)a#u1( +osve s+o'-a#a $u/a" Tek )a$a o-a %o0e u'l(#e)a)( u +o$ru*#a .es)#eles-(/ $u/ova, )a$a %o0e $o$(r-u)( $u.(-e -e$o$(rl#(vog %ora, +re$o*ava#u1( u $u/u *u$es-a .o0a-ska $#ela ko#a vla$a#u +r(ro$o% %(&l#e-#a ( os#e1a-#a 0(v(/ .(1aN ( %o0e )ra0()( $u/ov-e )a#-e ra'u%l#(ve ( #e$-os)av-o% ( (s)a-*a-o% u%u" Ta$a su u-u)ra&-#( os#e)( +o)ak-u)( -a $u/ov-a $#ela, o-ako kako 1e )o .()( u .es%r)-o% ( -eu-(&)(vo% 0(vo)u, #er #e ( -a ovo%e sv(#e)u $o0(v#ela, )ako re1( )a#-o, -eku vrs)u $u/ov-og uskrs-u1a kao (s)(-sk( 'alog o+1eg uskrs-u1a"> %Nadsvijest, s)r" P6!N Philokalia, tom :l, str. =>?&. ?Ka$a %(los) 3u/a Sve)oga 4ka0e Maks(% Ka+sokal(v()9 o.as#a *ov#eka, o-a %u -e o.#elo$a-#u#e o.(*-e s)var( ovog os#e)(l-og sv(#e)a, ve1 ga -avo$( $a v($( s)var( ko#e -(ka$ $o)a$ -(#e v($(o -()( %ogao 'a%(sl()(" Ta$a sv(#es) )akvog *ov#eka sa'-a#e o$ 3u/a Sve)oga u'v(&e-e ( skr(ve-e )a#-e ko#e, +re%a .o0a-sko% Pavlu, l"udsko oko ne vid"e i u&o ne u, i u sr)e ov"eku ne do2e bez pomo!i 41 Kor(-1a-(%a <; 9" A $a .( %ogao
ra'u%#e)( kako (/ -a& u% v($(, ra'%(sl( o ovo%e &)o 1u )( re1(" Ka$ #e vosak $aleko o$ va)re, o- #e )vr$ +a -#(%e %o0e%o rukova)( ( $r0a)( ga u ruka%a" Co, *(% ga .a,(%o u va)ru, vosak se o$%a/ ras)o+(, 'a+al( ( ('gor(" Tako sve +os)a#e sv#e)los) ( 'avr&ava sre$ +la%e-a" Is)( #e ( l#u$sk( u%; ka$a s)o#( sa% 'a se.e, -e+ove'a- s Bogo%, o- sve oko se.e s/va1a -a uo.(*a#e-( -a*(-, ov(s-o o vlas)()o# %o1(" Co, +r(.l(0( l( se Bo0a-sko# va)r( ( 3u/u Sve)o%e, Bo0a-ska ga va)ra o.u/va1a ( sav se +re)vara u sv#e)los) ( ('gara#u1( u +la%e-u 3u/a Sve)oga &(r( se u Bo0a-sku %(sao" Ta$a %u #e, sre$ Bo0a-ske va)re, -e%ogu1e ra'%(&l#a)( o vlas)()(% $#el(%a ( 0u$-#a%a" %Nadsvijest, s)r" P6!N Philokalia, )o% V, s)r" 86T9" Sv" Ba'(l(#e Vel(k( rekao #e o Bo0a-sko% o)kr(ve-#u; ?Posve #e -e('re,(vo ( -eo+(s(vo -a %u-#u -al(k (s(#ava-#e Bo0a-ske l#e+o)eN r(#e*#u se -e $a ('re1(, u/o% se -e $a *u)(" I%e-u#e%o l( .l#e&)av(lo $a-a, sv#e)los) %#ese,a (l( s#a# su-,a : -(&)a o$ )oga -(#e vr(#e$-o us+ore$.e sa s#a#e% (s)(-skog sv#e)la ( u us+ore$.( s -#o% u$al#e-(#e #e o$ sv#e)los)( v(&e -o &)o #e -a#,r-#a -o1 (l( -a#s)ra&-(#a )a%a $aleko o$ .l#e&)avog +o$-eva" Ka$ #e )a l#e+o)a, -ev($l#(va )#eles-o%e oku ( +o#%l#(va sa%o $u&o% ( %(&l#u, o.as#ala -eke sve,e, +ro.ov&( (/ -e+o$-o&l#(vo% 0u$-#o% 'a v('(#o% Bo0a-ske l#e+o)e ko#a 1e )ra#a)( v#e*-o, o$.(o (/ #e sa$a&-#( 0(vo) ( o-( su ga +o$-os(l( +o+u) )e&k(/ okova"> %Nadsvijest, s)r" P6<, Philokalia, )o% V9" ?Gu$-u s)var re1( 1u )( sa$a 4ka0e Sv" T/eog-(s9 -e%o# se ('-e-a$()(" Skr(ve-o #e o)a#s)vo ('%e@u Boga ( $u&e" Z.(va se o-(%a ko#( su $os)(gl( vr/u-a, savr&e-e *(s)o1e l#u.av( ( v#ere, ka$a se *ov#ek, +o)+u-o +reo.ra0e-,
-e+res)a-o s#e$(-#u#e s Bogo%, kao -#egovo vlas)()o .(1e, %ol()vo% ( ra'%(&l#a-#e%"> %Nadsvijest, s)r" P51N Philokalia, )o% III, s)r" P U9" Vrlo su 'a-(%l#(v( -ek( o$lo%,( (' $#ela 1lementa Aleksandri"sko ?II$ stol"e!e9" 4Cave$e-( o$lo%,( u'e)( su (' e-gleske k-#(0(,e E+tra)ts 2ro% )/e Jr()(-gs o2 Mle%e-) o2 AleDa-$r(a, T/e T/eoso+/(,al So,(e)=, 1 !T9" ?G(-( se $a sl(kar(#a o.u/va1a sve &)o #e +ogle$u $os)u+-o u +r(ka'a-(% +r('or(%a" Co, o-a $a#e la0-( o+(s +r('ora, u skla$u s +rav(l(%a u%#e)-os)( ( slu0e1( se '-akov(%a ko#( +ro('la'e (' s+e,(2(*-e s+oso.-os)( v(@e-#a" Ca )a# -a*(- v(&e ( -(0e )o*ke u +ogle$u, kao ( )o*ke ('%e@u -#(/, os)a#u sa*uva-e" T(%e se +os)(0e $a se -ek( +re$%e)( -ala'e u +rvo% +la-u, $rug( u +o'a$(-(, a )re1( sa s)ra-e, ( )o -a rav-o# gla)ko# +ovr&(-(" Ba& )ako ( 2(lo'o2( +resl(kava#u (s)(-u kao ( sl(kar("> Tu 1lement Aleksandri"ski ukazu"e na vrlo vanu stranu istine, naime, on ukazu"e na nemo u!nost da se istina izrazi ri"eima i na uv"etnost svi& (ilozo(i"ski& sustava i (ormula)i"a$ N"e ova "e ide"a da "e di"alektika istina prikazana samo u perspektivi, to "est neizb"eno u iskrivl"enom obliku$ Kol(ko .( se vre%e-a ( )ru$a u&)e$#elo, kol(ko .( se -e+o)re.-(/ %uka +r(&)e$#elo *ov#e*a-s)vu ka$ .( o-o .(lo u s)a-#u s/va)()( #e$-os)av-u *(-#e-(,u $a se istina ne moe izraziti na#im "ezikom$ Ta$a .( l#u$( +res)al( %(sl()( $a o-( +os#e$u#u (s)(-u, +res)al( .( +r(s(l#ava)( $ruge -aro$e $a +o svaku ,(#e-u +r(/va)e n"i&ovu istinu, %(sl(l( .( -a )o $a $rug( %ogu +r(la'()( (s)(-( s dru e strane, .a& kao &)o #o# o-( +r(la'e sa svo#e" Kol(ko ras+rava, kol(ko rel(g(o'-(/ suko.a, kol(ko .( -as(l#a -a$
%(&l#u $rugoga +os)alo -e+o)re.-o ( -e%ogu1e ka$ .( l#u$( s/va)(l( $a nitko ne pos"edu"e istinu, a da "e svi trae, svatko na svo" nain$ Vrlo su 'a-(%l#(ve ide"e 1lementa Aleksandri"sko o 7o u i bliske su ide"ama @edanta, a posebno ide"ama kineski& (ilozo(a$ ?Ras+rave o Bogu -a#)e0e #e vo$()(, #er #e )e&ko ('-a1( +ra+o*elo svega, o-o a+solu)-o +rvo ( -a#s)ar(#e +o*elo ko#e #e u'rok sv(/ s)var( &)o +os)o#e ( &)o su +os)o#ale, ( )e&ko ga #e ('lo0()(" Jer, kako ('ra'()( o-o &)o -e%a -( ro$a, -( ra'l(kov-os)(, -( vrs)e, -( +ose.-os)(, -( .ro#aN o-o &)o -(#e $oga@a# -()( o-o *e%u se $oga@a# %o0e '.()(B C()ko Ga -e %o0e )o*-o ('ra'()( u ,#el(-(" Jer O- #e sa svo#e vel(*(-e Sve ( O)a, #e sve%(ra" Ce%ogu1e #e u C#e%u +re)+os)av()( $(#elove" Jer Je$-o #e -e$#el#(vo, u (s)( %a/ ( .esko-a*-o, -e s o.'(ro% -a svo#u -e$oku*(vos), -ego s o.'(ro% -a )o &)o O- -e%a $(%e-'(#a ( &)o #e .e'gra-(*a-" Za)o #e o- .e' o.l(ka ( .e' (%e-a" A ako %u $a%o (%e, -e *(-(%o )o )o*-o -a'(va#u1( ga Je$a-, (l( 3o.ro, (l( H% (l( A+solu)-o B(1e, (l( O)a,, (l( Bog, (l( S)vor()el# (l( Gos+o$" To govor(%o -e 'a)o $a .(s%o Mu $al( (%e, ve1 'a)o &)o 0el(%o u+o)r(#e.()( $o.re -a'(ve kako .( se u% %ogao +oslu0()( -#(%a kao u+or(&)(%a $a -e +ogr(#e&(%o u $rugo% +ogle$u"> O$ k(-esk(/ 2(lo'o2a %(s)(ka #as-o1o% %(sl( ( -eo.(*-o% #e$-os)av-o&1u ko#o% ('ra0ava#u -a#$u.l#a u*e-#a ($eal('%a -a&u +a0-#u +r(vla*e Lao T'e 4VI" s)ol#e1e +r(#e Kr(s)a9 ( Gua-g T'e 4IV" s)ol#e1e +r(#e Kr(s)a9" 1azivan"a =ao.tzea
I Tao ko#( s+o'-a)( ka-(%o -(#e .a& TaoN (%e &)o %u se -a$#e-u)( %o0e, -(#e (%e -#egovo +ravo" LIV Gle$a-, -e v($( se, -ev($l#(v(% se -a'(va" Slu&a-, -e *u#e se, -e*u#-(% se -a'(va" 3(ra-, -e 1u)( se, -eo+(+l#(v(% se -a'(va" Ta sva )r( slu*a#a sr0 ko#(/ #e 'ago-e)-a, Ca ko-,u se s)a+a#u u Je$-o" L(,e -#egovo u'v(&e-o osv(#e)l#e-o -(#e, -()( %u s+u&)e-o u )a%( *a%(" S)ala-, -e %o0e (%e-ova- .()(, )ako o- +r(+a$a ,ars)vu l(&e-u sv(/ s)var(" O- #e o.l(k .e' o.l(ka ( sl(ka .e' sl(ke" Va'$a ('%(*e, -e+o#%l#(v #e" Su*el(,e, -e v($(& %u *ela, Sl(#e$e1( ga, -e v($(& %u le@a" LLV B#e -e&)o -eo$re@e-o +r(#e s)vara-#a sve%(ra" To #e -e&)o +ra'-o ( %u)avo" O-o #e -eov(s-o ( -eu-(&)(vo" O-o se +osvu$ g(.a .e' (kakva u%ora" Ce +o'-a#u1( (%e -#egovo #a ga -a'(va% ?Tao>" Tru$(% se $a ga ?vel(*(-o%> 'ove%" A vel(*(-a &(re-#a +o$%-(#eva" A(re-#e +o$%-(#eva u$al#ava-#e"
H$al#ava-#e +ovra)ak 'a/)(#eva" LLLII Tao (%e-a -e%a" 3-o -#egovo %akar s()-o .(lo, -()ko se -e $r'-e +o$#ar%()( ga, s)av()( %u (go" Tao #e sve%(ru kao +o)o,( ( $ol(-e r(#e,( ( %oru" LLLIV Vel(k( se Tao +o+u) vala +rel(#eva +osvu$a" S+oso.a- #e s)(1( ( l(#evo ( $es-o" LLI Ge)vor(-a vel(ka *ak ku)eva -e%a, A vel(ku va'u $ugo o.l(kova)( )re.a" V(soka gla'.a uo+1e se -e *u#e" Sl(ka vel(ka *ak o.l(ka -e%a, -( vel(k( Tao svoga (%e-a. Pa (+ak #e Tao #e$(-( )a# ko#( +o$u+(re ( $ovr&ava .(1a sva, '-a#" LLII I' Taoa ra@a se Je$a-" I' Je$-oga, 3va" I' 3va, Tr(" Tr( sva .(1a s)vor(" LLIII Ce:$#elova-#e% se .av(, ('vr&ava# -e:ra$, ku&a# -e:slas), %ale-o s/va)( kao vel(ko
( %alo kao +u-o" Te&ko1u -a+a$-( sa s)ra-a -#e'(-(/ sla.(/N Hra$( vel(ko $#elo +reko +u-o %al(/" Ca#)e0a s)var -a sv(#e)u svo$( se ko-a*-o -a laga-e $#el(1e" Ca#vel(*a-s)ve-(#e $#elo se (s+u-#ava -e('.#e0-o +u)e% s()-(/ *(-ova" V(&-#( *ov#ek -e +o$u'(%a -(&)a vel(ko ( oso.-u vel(*(-u svo#u usavr&ava )ako" LLIV Tko $#elu#e, kvar(" Tko gra.(, gu.(" V(&-#( *ov#ek -e $#elu#e ( -e kvar(" O- -e gra.( -(&)a ( -e gu.( $akle -(&)a" LLVII Sv( vele $a #e (s)(-a %o#a vel(ka ( $a -(#e$-o# $rugo# -e sl(*(" Ba& #e ( vel(ka s)oga #er sa%o se.( +r(l(*(, a ka$ .( -eko# $rugo# sl(*()( /)#ela, o$av-o .( ve1 +os)ala %ale-a" L S)vara)( ( u%-a0a)(, s)vara)(, a -e +r(sva#a)(, $#elova)(, -e (&*eku#u1( -(&)a, ( vla$a)( .e' )lake, .o0a-ska #e vrl(-a" LLLVII Sla.os) o.ara s-aguN
Ra'log -#e0-os)( u surovos)( le0(" Sva)ko )o $o(s)a '-a Al( sva)ko o$ )oga '-a-#a .#e0("
=ao.Tse, 1n"i a puta i vrline, Zagre., Mla$os), 1 51" Preveo S)o#a- Vu*(1ev(1
Razmi#l"an"a <uan .Tze ?Ce %o0e& .u-arsko# 0a.( ko#a #e ogra-(*e-a svo#(% .orav(&)e% govor()( o o,ea-u" Ce %o0e& -eko% l#e)-#e% (-sek)u ko#( #e ogra-(*e- svo#(% kra)k(% 0(vo)o% govor()( o le$u" Ce %o0e& -eko% +e$agogu ko#( #e ogra-(*esvo#(% '-a-#e% govor()( o Taou" Al( sa$ ka$ s( ('.(la (' svo#(/ usk(/ s2era ( v($#ela vel(k( o,ea-, sv#es-a s( svo#e .e'-a*a#-os)(, ( %ogu )( govor()( o vel(k(% +r(-,(+(%a"> ?3(%e-'(#e su .e'gra-(*-eN vr(#e%e #e .eskra#-o" Okol-os)( -(su s)al-eN uv#e)( -(su ko-a*-(" Tako, %u$ar *ov#ek +ro%a)ra +ros)or ( -e %(sl( $a #e %alo suv(&e %ale-o, -()( vel(ko suv(&e vel(koN #er *ov#ek '-a $a -e%a gra-(,e $(%e-'(#a%a" O- se 'agle$a u +ro&los) ( -e )ugu#e 'a o-(% &)o #e $aleko, -()( u0(va u o-o% &)o #e .l('uN #er *ov#ek '-a $a #e vr(#e%e .e' kra#a" "" > ?Jer Tao (%a svo#u u-u)ra&-#u s)var-os) ( svo#a sv#e$o*a-s)va" O- #e .e' $ela-#a ( .e' o.l(ka" Mo0e se +re-os()(, al( se -e %o0e +r(%()(" Mo0e se $o.()(, al( se -e %o0e v($#e)(" Zas-ova- #e -a sa%o%e se.(, kor(#e- (%a u sa%o%e se.(" Pr(#e -ego &)o -as)a$o&e Ce.o ( Ze%l#a, Tao #e sa% +os)o#ao u sv(% vre%e-(%a" 3ao #e $u/ov(%a ( vla$ar(%a -#(/ovu $u/ov-u %o1, ( ro$(o #e Ce.o ( Ze%l#u" Za Taoa 'e-() -(#e v(sok, -()( -a$(r -('akN
-(#e$-a )o*ka u vre%e-u -(#e 'a -#ega +os)o#ala $av-o -()( #e +ro)(,a-#e% s)ol#e1a o- +os)ao s)ar">
L o&e" 3on1u&%-e" >u n.&e" lzabrani spisi, Beogra$, Prosve)a, 1 U8" Preveo Sve)o'ar Brk(1"
H suvre%e-o# %(s)(*ko# k-#(0ev-os)( ('$va#a#u se $#ela 4Glas ti#ine5 ;$ *$ 7lava)ke ( ?0v"etlo na putu5 Mabel :ollins" Te $v(#e k-#(0(,e +re$s)avl#a#u '.(rku .(sera %u$ros)( Is)oka" Glas ti#ine ?Tko 0el( *u)( glas )(&(-e, 'vuk .e'vu*#a, ( ra'u%#e)( ga, )a# %ora u+o'-a)( -arav s(l(-e ( savr&e-e ko-,e-)ra,(#e u%a -a -ek( u-u)ra&-#( +re$%e) ( +o)+u-o o$vra1a-#e o$ svega &)o +r(+a$a va-#sko%e sv(#e)u (l( sv(#e)u os#e)(la" Ka$ +os)a-e rav-o$u&a- +re%a +re$%e)(%a 'a%#e$.e, u*e-(k %ora )ra0()( vla$ara os#e)(la, )vor,a %(sl(, o-oga ko#( .u$( (lu'(#u" Ra'u% #e vel(k( u.o#(,a Z.(l#e" Ceka u*e-(k u.(#e u.o#(,u" Jer )ek ka$ %u se vlas)()( o.l(k uka0e -e'.(l#sk(%, kao &)o su +r( .u@e-#u sv( o.l(,( v(@e-( u s-u, ka$ +res)a-e *u)( %-oge 'vukove, ras+o'-a) 1e Je$a- : u-u)ra&-#( 'vuk ko#( 'a)o%l#u#e va-#ske" Ta$a, ( )ek )a$a -a+us)() 1e o- +o$ru*#e la0-oga ( $o1( u kral#evs)vo (s)(-e" Pr(#e -o &)o $u&a %o0e v($#e)(, %ora .()( +os)(g-u) u-u)ra&-#( skla$, a )#eles-e o*( sl(#e+e 'a svaku (lu'(#u" Pr(#e -o &)o $u&a %o0e *u)(, *ov#ek %ora +os)a)( glu/ 'a r(ku slo-ova ( 'a sre.r-o &u&)a-#e 'la)-e kr(#es-(,e" Ta$a 1e u-u)ra&-#e% u/u govor()( Glas Ti#ine i re1( 1e %u;
?Ako se )vo#a $u&a s%(#e&( ku+a#u1( se u su-,u 0(vo)aN ako )vo#a $u&a +#eva u *a/ur( +u)( ( )var(N ako )vo#a $u&a +la*e u 'a%ku (lu'(#aN ako )vo#a $u&a -as)o#( +rek(-u)( sre.r-u -() &)o #e s+a#a s H*()el#e%, '-a#, o H*e-(*e, )vo#a $u&a +r(+a$a 'e%l#( " " " Ako 0el(& 0(v#e)(, o$re,( se 0(vo)a" " """ Cau*( ra'l(kova)( '.(l#sko o$ la0-og, v#e*-o +rola'-o o$ v#e*-o ko-a*-og" Ca$asve -au*( o$va#a)( u*e-#e ra'u%a o$ %u$ros)( $u&eN u*e-#e GokaG o$ u*e-#a Gsr)aG$5 50v"etlo na putu, kao ( >Glas ti#ine4, +u-o #e s(%.ola, -agov#e&)a#a ( skr(ve-og '-a*e-#a" Tu %alu k-#(0(,u )re.a )e%el#()o +ro*()a)(" C#e'(- se s%(sao *as gu.(, *as +o#avl#u#e" Tre.a #e *()a)( u +ose.-o% ras+olo0e-#u" 0v"etlo na putu +r(+re%a ?u*e-(ka> 'a ra'govor s ?H*()el#e%>, )#" o-a o.(*-u sv(#es) +r(+re%a 'a o+1e-#e s v(&o% sv(#e&1u" Pre%a au)oru 0v"etla na putu, -a'(v ?H*()el#> u'e) #e kao s(%.ol 'a ?Bo0a-sk( 0(vo)>" 4L(g/) o- )/e Pa)/, s)r" <9" 0v"etlo na putu ?Pr(#e -o &)o o*( %ogu v($#e)(, o-e %ora#u +os)a)( -es+oso.-e 'a su'e" Pr(#e -o &)o u&( %ogu *u)(, %ora#u ('gu.()( os#e)l#(vos)" Pr(#e -o &)o glas .u$e u s)a-#u govor()( u +r(su)-os)( H*()el#a, o- %ora ('gu.()( %o1 $a +o'l#e@u#e" Pr(#e -o &)o $u&a us+(#e s)a#a)( u +r(su)-os)( H*()el#a, -#e'(-e -oge %ora#u .()( o+ra-e u krv( sr,a" Iskor(#e-( svak( os#e1a# o$vo#e-os)(" Iel( sa%o o-o &)o #e u )e.(" Iel( sa%o o-o &)o #e ('-a$ )e.e" Iel( sa%o o-o &)o #e -e$os)(0-o" Jer, u Te.( #e sv#e)los) sv(#e)a " " " Ako #e -e %o0e& 'a%(#e)()( u se.(, u'alu$ #e )ra0(& $rug$#e " " " O-a #e
-e$os)(0-a #er v#e*-o u'%(*e" H1( 1e& u sv#e)lo, -o Pla%e-a -(ka$ $o)ak-u)( -e1e&""" Tra0( +u) " " " Geka# $a ,v(#e) u )(&(-( +ro,v#e)a +osl(#e olu#e, -e +r(#e""" I u $u.oko# )(&(-( '.() 1e se Ta#a-s)ve-( $oga@a# ko#( 1e $oka'a)( $a #e +u) +ro-a@e-" Ca'ov( ga kako /o1e&, o#e glas ko#( govor( )a%o g$#e -e%a ko%e govor()( : o- #e glas-(k .e' o.l(ka (l( )var(N (l( ras,v#e)a-( ,v(#e) $u&e" Ce %o0e se o+(sa)( -(kakvo% +ore$.o% " " " Gu)( Glas T(&(-e '-a*( ra'u%#e)( $a ('-u)ra $ola'( #e$(-a (s)(-()a u+u)a " " " #er ka$a #e u*e-(k s+re%a-, s+re%a- #e ( H*()el# " " " 3r0( se 'a o-o &)o -e%a )var( -( o+s)o#-os)(" Slu&a# sa%o glas ko#( #e -e*u#a-" Gle$a# sa%o o-o &)o #e -ev($l#(vo"> H svako# k-#('( +ro2" Ja%es svra1a +o'or-os) -a ('u'e)-o 0(vu e%o,(o-al-os) %(s)(*k(/ (skus)ava ( -a +osve -eo.(*-e os#e)(l-e 'a%#e$.e &)o (/ $o0(vl#ava#u %(s)(,(" ?G(-( se $a zanos u -ek(% o$ )(/ s)a-#a nadvisu"e sve poznato pri normalno" svi"esti" Takav us/() oito obu&va!a or ansku os"etl"ivost, #er se o -#e%u govor( kao o -e*e%u )ol(ko ('u'e)-o% $a #e )e&ko +o$-(#e)( ( kao $a gra-(*( s )#eles-o% .ol(" To "e odvi#e istanan, odvi#e prodoran uitak da bi se mo ao opisati obinim ri"eima$ Bo0#( $o$(r, ra-a o$ -#egova ko+l#a, o+(#e-os), eks)a'a .ra*-og s#e$(-#ava-#a, )o o.(*-o sre1e%o u 2ra'eolog(#( ko#o% se o+(su#e )a# 'a-os"> Kao +r(%#er sl(*-og s)a-#a %o0e +oslu0()( o+(s ra$os)( u $o$(ru s Bogo% 0v$ 0imeona Novo 7o oslova$ 4P ' o An%k%e', Misti)izam 0v$ 0imeona Novo 7o oslova, S)" Pe)er.urg 1 !U"
?Pro.ola %e s)r(#ela C#egove l#u.av(, +(&e Sv" S(%eo-, " " " > O- #e u %e-(, u %o% sr,uN grl( %e, l#u.(, (s+u-#ava sv#e)lo&1u""" Cov( ,v(#e) ras)e u %e-(, -ov #er #e (s+u-#era$o&1u""" Mv(#e)u #e )o% o.l(k -eo+(s(v, v($l#(v #e sa%o $ok -(*e, a 'a)(% ('-e-a$a -es)a-e""" O- #e -e('re,(vog ('gle$aN +r(vu*e k se.( %o# ra'u%, -e $o+us)( $a 'a+a%)(% (&)a &)o #e +ove'a-o sa s)ra/o%N +r(s(l( %e $a 'a.orav(% sve ( ('-e-a$a (&*e'-e" Ta$a $rvo s)ra/a o+e) os)a-e .e' +lo$aN #a #e,a% o$ )uge ( %ol(% se Te.(, Kr(s)e %o#, o+e) v($(% ,v(#e) -a gra-a%a" Zaus)avl#a% +a0-#u sa%o -a -#ega ( -e v($(% sa%o s)a.lo, ve1 ( .l(s)av( ,v(#e) ko#( %e -e'a$r0(vo +r(vla*(" Ca kra#u se ,v(#e) +re)vara u +lo$ l#u.av(""" Ceo.#a&-#(vo #e kako (' s)ra/a ('ras)a l#u.av"> M(s)(ka +ro0(%a sve rel(g(#e" ?H I-$(#(, ka0e +ro2" Ja%es, v#e0.a-#e %(s)(*kog uv($a o$ +a%)(v(#eka #e +o'-a)o +o$ (%e-o% Zoga" To a znai iskustveno s"edin"avan"e po"edin)a s boanskim" O-o se +os)(0e us)ra#-(% v#e0.a-#e%, a (s/ra-a, +olo0a# )(#ela, $(sa-#e, ko-,e-)ra,(#a u%a ( %oral-a $(s,(+l(-a -e'-a)-o se ra'l(ku#u u ra'l(*()(% s(s)e%(%a" Zog(- (l( u*e-(k ko#( #e u $os)a)-o# %#er( +o.(#e$(o svo#e -(0e sklo-os)(, ula'( u s)a-#e ko#e se -a'(va samad&i, u ko#e%u se su*el#ava sa *(-#e-(,a%a 'a ko#e -#egov -ago- -( ra'u% -(su '-al(" " " "I ka$ *ov#ek ('a@e iz samad&i s)a-#a o-( 4Ve$a-)(s)(9 uv#erava#u -as $a os)a#e >+rosv(#e1e-, %u$ra,, +rorok, sve)a,, -#egov se '-a*a# %(#e-#a, -#egov se 0(vo) %(#e-#a, +rosv#e)l#u#e?" Bu$(s)( r(#e* samad&i u+o)re.l#ava#u u (s)o% '-a*e-#u kao ( H(-$us(, -o r(#e* d&-ana -#(/ova #e +ose.-a r(#e* 'a v(&a s)a-#a ko-)e%+la,(#e"
Pos)o#( s)a-#e v(&e o$ ko-)e%+la,(#e u ko#e%u -e +os)o#( -(&)a ( u ko#e%u o-a# ko#( %e$()(ra ka0e; >Pos)o#( a+solu)-o -(&)a? ( 'aus)avl#a se" Posl(#e )oga o- $ose0e -ovo +o$ru*#e ka$ ka0e; >Ce +os)o#e *ak -( ($e#e, -()( o$su)-os) ($e#a? ( +o-ov-o se 'aus)avl#a" Posl(#e )oga sl(#e$( +o$ru*#e u ko#e%u se, >+o&)o #e +os)(gao u-(&)e-#e ($e#a ( 'a%#e$.(, ko-a*-o 'aus)avl#a?" To #o& -(#e Nirvana, ve1 -a#ve1e +r(.l(0ava-#e -(rva-( kakvo #e %ogu1e u ovo%e 0(vo)u">[ 4Ja%es, Ra'-ol(kos)( rel(g(o'-og (skus)va, CeK Zork 1 !<"9 H (sla%u )ako@er (%a vrlo %-ogo %(s)(,('%a" Na"karakteristini"i izraz muslimansko misti)izma "e perzi"ski su(izam$ 40u(izam5 "e istovremeno reli i"ska sekta i (ilozo(i"ska #kola vrlo visoko idealistiko obil"e"a ko"a se istovremeno borila protiv materi"alizma, protiv o ranieno (anatizma i doslovno s&va!an"a 1urGana$ 0u(i su 1urGan tumaili mistiki$ 0u(izam "e (ilozo(i"sko slobodouml"e islama spo"eno sa posebnom simbolinom i "asno ulnom poezi"om ko"a uvi"ek ima skriveno mistiko znaen"e$ *ro)vat su(izma bio "e u prvom stol"e!u dru o tisu!l"e!a po 1ristu$ Su2('a% #e $ugo .(o -era'u%l#(v euro+sko% -a*(-u %(&l#e-#a" S gle$(&)a kr&1a-ske )eolog(#e ( kr&1a-skog %orala -e$o+us)(v #e s+o# *ul-os)( ( rel(g(o'-e eks)a'e" Co, -a Is)oku )o $vo#e us+#elo #e +os)o#a)( 'a#e$-o u savr&e-o% skla$u" H kr&1a-sko% sv(#e)u ?+u)e-o> se uv(#ek s%a)ralo -e+r(#a)el#sk(% ?$u/ov-o%e>" H (sla%sko% sv(#e)u +u)e-o ( *ul-o +r(/va1e-o #e kao s(%.ol $u/ov-og" I'ra0ava-#e rel(g(#sk(/ ( 2(lo'o2(#sk(/ (s)(-a ?#e'(ko% l#u.av(> .(o #e vrlo ra&(re- o.(*a# -a Is)oku" To su ?(s)o*-( ,v#e)ov( r#e*()os)(>" Sve alegor(#e,
sve %e)a2ore +reu'(%ale su se o$ ?l#u.av(>" ' Mu&amed se zal"ubio u 7o a, ka0u Ara+( 0ele1( +re-(#e)( 0ar Mu/a%e$ova rel(g(o'-og os#e1a#a" Izaberi novu enu svako prol"e!a . na Novu odinu, "er pro#lo odi#n"i kalendar niemu ne slui, ka0e +er'(#sk( +#es-(k ( 2(lo'o2 Sa$(" H )o% -eo.(*-o% o.l(ku Sa$( ('ra0ava %(sao ko#u #e I.se- (ska'ao r(#e*(%a $ok)ora S)o,k%a-a; o . . . Istine ne prista"u du ov"enim Metuzalemima, kako mno i misle$ U normalnim uv"etima istina moe potra"ati sedamnaest, osamnaest odina, ri"etko due$$$o ?;enrik Ibsen, Nepri"atel" naroda>$ Poe'(#a su2(#a +os)a) 1e -a% ra'u%l#(v(#a ako (%a%o -a u%u tu op!u ulnu oznaku kn"ievno "ezika Istoka ko"i pot"ee iz nedokuive davnine" Pr(%#er )e drevne k-#(0ev-os)( #e *"esma nad p"esmama. Ca%a su *u$-( *ul-( +r(ka'( u %-og(% o$lo%,(%a B(.l(#e ( sv(/ s)ar(/ (s)o*-#a*k(/ %()ova ( .a#k(" ?Per'(#sk( su2(#sk( +#es-(,( %(s)(,( uglav-o% su +(sal( o l#u.av( +re%a Bogu ('ra'(%a ko#( se %ogu +r(%(#e-()( -a -#(/ove l(#e+e 0e-e>, ka0e F" H" 3av(s, +revo$(la, Ga%(#a ( $rug(/ +#es-(ka ?#er -()ko -e %o0e +(sa)( -e.esk(% #e'(ko% ( .()( ra'u%l#(v>" 4*ersian M-sti)s9" I$e#a su2(#a, ka0e MaD MWller, l"ubavno "e s"edin"avan"e du#e s 7o om$ ?Su2( $r0e $a -e +os)o#( -(&)a u l#u$sko% #e'(ku &)o %o0e ('ra'()( l#u.av ('%e@u $u&e ( Boga )ako $o.ro kao l#u.av ('%e@u %u&kar,a ( 0e-e, a ako 0el(%o govor()( o s#e$(-#e-#u $u&e s Bogo%, )o %o0e%o ('ra'()( sa%o s(%.ol(*k(% #e'(ko% 'e%al#ske I#u.av( " " " Ka$a *()a%o -eke o$ us/(1e-(/ +#esa%a su2(#a %ora%o se s#e)()( $a su2(#sk( +#es-(,( u+o)re.l#ava#u vel(k( .ro# ('ra'a ko#( (%a#u o$re@e-o ( +r('-a)o '-a*e-#e
u -#(/ovu #e'(ku" Tako san '-a*( %e$()a,(#uN miris -a$u u .o0a-sku -aklo-os)N pol"uba) i za rl"a" 'a-os +o.o0-os)(N vino o'-a*ava $u/ov-u s+o'-a#u ()$" Kako ka0e Sa$(, ,v(#e1e ko#e #e 'al#u.l#e-(k u Boga u.rao u svo% ru0(*-#aku ( ko#e 0el( +oklo-()( svo#(% +r(#a)el#(%a, svo#(% %(o%(r(so% )ol(ko osla.l#u#e -#egov u% $a o-o (s+a$a (' -#egova kr(la ( ve-e" *"esnik time eli re!i da s"a" zaneseni& privi2en"a bli"edi i ubi se kad i& se mora opisati I"udskim "ezikom$ 4Ma+ MRller, T&eosop&-9"> O+1e-()o govore1( -(ka$a ( -(g$#e u sv(#e)u +oe'(#a se -(#e )ol(ko s)a+ala s %(s)(ko% kao u su2('%u" Su2(#sk( +#es-(,( *es)o su 0(v#el( -eo.(*-(% 0(vo)o% sa%o)-(ka, +us)(-#aka, /o$o*as-(ka ( +#eval( o l#u.av(, l#e+o)( 0e-e, %(r(su ru0a ( v(-a" JalaluSl:3(u Rumi ovako o+(su#e s#e$(-#e-#e $u&e s Bogo%; ?Je$-og #u)ra, 0ele1( ga (sku&a)(, re*e $raga svo% l#u.l#e-o%; H)#ela .(/ '-a)( )ko )( #e $ra0(, #a (l( )(" Is)(-u %( ka0(, 0arko l#u.l#e-( %o#" O- o$govor(; Tako sa% +o)+u-o uro-#e- u )e.e, $a sa% (s+u-#e- )o.o% o$ glave $o +e)e" O$ %oga +os)o#a-#a os)alo #e sa%o (%e, u %o%e .(1u -e%a -(*eg $ol( Te.e, o 0el#o %o#(/ 0el#a" Ces)ao sa% u Te.( " " " kao &)o #e ka%e-, ko#( se +re)vor(o u *(s)( ru.(-, (s+u-#e- sv#e)lo% su-,a"> 4M" MWller9" H $v(#e *uve-e +#es%e Gami"a 4LV" s)ol#e1e9 0alaman i Absal i Fusu( i %ule"ka sa s)ra&1u #e o+(sa- ?us+o-
$u&e> ( -#e'(-o Bo0a-s)vo%"
+ro*(&1e-#e
s#e$(-#ava-#e
H k-#('( ?Raznolikosti reli iozno iskustva5 pro($ Fames vel(ku +a0-#u +okla-#a mistinom stan"u pod narkozom$ ?To #e +o$ru*#e 4ka0e o-9 ko#e su #av-o %-(#e-#e ( e)(*ka 2(lo'o2(#a o$av-o o'-a*(l( kao +a)olo&ko, +re%$a +r(va)-a +raksa ( s)a-ov()o l(rsko -ag-u1e u +oe'(#( *(-( se $a sv#e$o*e o -#egovo# u'v(&e-os)(" E)er, ( oso.()o $u&(*-( oks($, ka$a se u +ravo% o%#eru +o%(#e&a#u sa 'rako% ('u'e)-o +o)(*u %(s)(*ko s)a-#e sv(#es)(" Po-or 'a +o-oro% (s)(-e o)vara se +re$ o-(% )ko u$(&e )u %#e&av(-u" Ta (s)(-a ('.l(#e$( (l( u'%ak-e u )re-u)ku osv#e&1(va-#a, a ako 'aos)a-e -eka r(#e*, ko#o% se *(-(lo $a #e )a (s)(-a 'ao$#e-u)a, +oka'alo se $a #e )o .(la svakovrs-a .es%(sl(,a" Hs+rkos )o%u os)a#e os#e1a# $a )a r(#e* (%a $u.oko '-a*e-#e" Oso.-o +o'-a% %-oge l#u$e ko#( su uv#ere-( $a se u )ra-su $u&(*-(% oks($o% +os)(0u +rava %e)a2('(*ka o)kr(ve-#a" Pr(#e -ekol(ko go$(-a o.#av(o sa% -eka 'a+a0a-#a o )o# s)ra-( o+(#e-os)( $u&(*-(% oks($o% -a )e%el#u +okusa ko#( su -a %e-( ('vr&e-(" Tada mi se nametnuo zakl"uak u ko"i i danas vrsto v"eru"em, a to "e da "e na#a normalna, ili, kako "e mi nazivamo, razumska svi"est samo posebni oblik svi"esti, pri emu dru i posve razliiti obli)i svi"esti posto"e za"edno s n"om, odi"el"eni od n"e tankom pre radom$ Moemo pro!i na# ivotni put i ne slute!i da oni posto"e/ no im upotri"ebimo stimulans potreban za n"i&ovo bu2en"e, evo i&, tu su, potpuni, odre2eni tipovi mentaliteta ko"i v"ero"atno ne d"e ima"u svo"e podru"e prim"ene i prila o2avan"a$ Na#a predodba
o ivotu ne moe biti potpuna dok zanemaru"emo ostale oblike svi"esti$ U svakom slua"u oni onemo u!ava"u prena l"ene zakl"uke o rani)ama zbil"sko $ 0ve mo"e znan"e uv"erava me u to da "e svi"et ove na#e svi"esti samo "edan od mno i& posto"e!i& sv"etova svi"esti, i da ti dru i sv"etovi sadre iskustva ko"a su znaa"na i za na# ivot $ $ $ Osvr-e% l( se -a vlas)()a (skus)va )e vrs)e, %ora% +r('-a)( $a se o-a svo$e -a vrs)u +ro-(,l#(vos)( ko#o# %ora% +r(+(sa)( -eko %e)a2('(*ko '-a*e-#e" Te%el#-( )o- )oga uv(#ek #e -eko +o%(re-#e, .a& kao $a su se su+ro)-os)( sv(#e)a, ko#(/ su o+reke ( suko.( ('vor sv(/ -a&(/ %uka ( -evol#a, s)o+(le u #e$-o" Ce sa%o $a o-e, kao su+ro)-e vrs)e, -e +r(+a$a#u (s)o% ro$u, ve1 #e$-a vrs)a, o-a +le%e-()(#a ( .ol#a, sa%a #e +o se.( ro$ ( u+(#a ( us(sava svo#u o+reku u se.e" Z-a%, )a #e %(sao log(*k( -e#as-a, -o -e %ogu se oslo.o$()( -#e'(-a u)#e,a#a" Os#e1a% $a o-a %ora -e&)o '-a*()(, -e&)o +o+u) o-oga &)o '-a*( Hegelova 2(lo'o2(#a ka$ .( #u se %oglo #as-(#e +o#%()(" Tko (%a u&(, -eka *u#e" Me-( #e )a %(sao +o#%l#(va sa%o u u%#e)-o ('a'va-o% %(s)(*ko% s)a-#u u%a" 1o"i itatel" ;e ela moe sumn"ati da "e ta ide"a o savr#enom 7i!u ko"e apsorbira u sebe sve svo"e razliitosti, temel"na ide"a sve n"e ove (ilozo(i"e, v"ero"atno posl"edi)a istaknutosti u n"e ovo" svi"esti slini& mistiki& stan"a ko"a su u ve!ine l"udi podsv"esna6 Ta "e ide"a karakteristina za mistiko stan"e svi"esti, i ;e elovu "e intelektu nedvo"beno mistiki os"e!a" nametnuo zadatak da "e iskae$
S+o%e-uo sa% +r(#a)el#e ko#( v#eru#u u o)kr(ve-#e ('a'va-o -arko'o%" Za -#(/ #e o-o monistiki uvid u ko#e%u se *(-( $a #e dru o u svo#(% ra'l(*()(% o.l(,(%a utopl"eno u Fednom$5 ?H )a# sveo.u/va)-( ro$>, +(&e #e$a- o$ -#(/, ?ula'(%o 'a.oravl#a#u1( ( 'a.oravl#e-( ( o)a$a sva)ko #e sve u Bogu" Ce%a -(*eg v(&eg, -(*eg $u.l#eg, -( $rugog $ol( 0(vo)a u ko#e%u s%o u)e%el#e-(" Os)a#e Je$-o, %-ogo se %(#e-#a ( +rola'( ( sva)ko o$ -as "est o-a# ko#( os)a#e" "" To #e kra#-#a gra-(,a""" Kao &)o #e -e$vo#.e.()ak : o)ku$a sva -a&a .r(ga +o)#e*e : )ako #e -e$vo#.e( sa$r0a#, s o-u s)ra-u $vo#s)va, a-)()e'e (l( .r(ge, g$#e sa% #a +o.(#e$(o u osa%( ('-a$ ko#e -e s)o#( Bog"> ;7. P. 7(oo0: T&e Anaesteti) Revelation and t&e Gist o( *&ilosop&-, A%s)er$a%, CeK Zork 15689" Denos <( *k" ra-o +re%(-ul( 4u A%/ers)u 5!:(/ go$(-a9 2(lo'o2 )ako@er #e $o0(v(o )akvo o)kr(ve-#e" ?Pr(#e svega>, +(sao %( #e #e$-o%, ?sla0e% se s gos+o$(-o% Bloo$o% $a #e otkriven"e, &)ogo$ o-o .(lo, -e:e%o,(o-al-o" O-o #e, kako ka0e Bloo$, "edini dostatni uvid u to za#to, (l( -e 'a&)o, ve1 kako pro#lost ura napri"ed sada#n"ost i kako "e usisava praznina budu!nosti$$$ Ono "e posve!en"e pro#losti$ Prava )a#-a #e )o s)al-o ('l(s)ava-#e sa$a&-#os)( (' sa%e se.e, +r( *e%u (+ak -(ka$a -e (s)ek-e""" M( -a+ros)o +u-(%o ru+u 'e%l#o% ko#u s%o (' -#e (sko+al( " " " O.(*-a 2(lo'o2(#a #e +o+u) +sa ko#( sl(#e$( vlas)()( )rag" A)o $ul#e )raga, )o 1e uv(#ek $al#e )r*a)(, a -os %u -(ka$a -e1e $os)(1( +e)e" Tako #e ( sa$a&-#os) -e%(-ov-( svr&e)ak ( #a uv(#ek kas-(% $a #e s/va)(%" No, u trenutku kad se budim iz narkoze, ba# tada, pri"e no #to ponem ponovo iv"eti u&vatim, tako re!i$$$
traak v"eno pro)esa upravo u asu kad on zapoin"e. Is)(-a #e $a %( ($e%o -a +u)ova-#e ko#e #e 'avr&e-o +r(#e -o &)o s%o kre-ul(N ( '.(l#sk( ,(l# 2(lo'o2(#e""" -(#e +os)(g-u) ka$ s)(g-e%o, ve1 ka$ os)a-e%o -a -a&e% o$re$(&)u 4a ve1 s%o )u9 : &)o se -e('rav-o %o0e $ogo$()( u ovo% 0(vo)u )ek ka$a +res)a-e%o s (-)elek)ual-(% +()a-#(%a" E)o 'a&)o -a% s%(#e&ak -a l(,u o)kr(ve-#a, $ok ga v($(%o, ka0e $a s%o uv(#ek +ola seku-$e +rekas-o s)(gl( " " " Mogl( .(s)e +ol#u.()( vlas)()e us-e>, ka0e )a# os%(#e/, ?ka$ .(s)e '-al( )r(k" B(lo .( +osve lako sa%o ka$ .( o-e /)#ele os)a)( -a %#es)u $ok $o@e)e $o -#(/" Za&)o va% )o -e us+(#evaB> H svo#o# +osl#e$-#o# .ro&ur( g" Bloo$ o+(su#e '-a*e-#e a-es)e)(*kog o)kr(ve-#a 'a 0(vo); ?A-es)e)(*ko o)kr(ve-#e #e Hvo@e-#e Gov#eka u Isko-sku O)vore-u Ta#-u B()ka ko#a se o)kr(va kao Ce('.#e0-( Vr)log Ce+rek($-os)(" Ce('.#e0-os) #e r(#e*" C#e'(- #e %o)(v (-/ere-)a- : o-a #e o-o &)o %ora .()(" O-a -(#e -( '.og l#u.av(, -( '.og %r0-#e, -( 'a ra$os), -( 'a )ugu, -( 'a $o.ro, -()( 'lo" O-a -e '-a -( 'a kra# -( 'a +o*e)ak, -e '-a 'a svr/u" O-a -e $a#e -(kakve +o#e$(-os)( o %-ogos)rukos)( ( ra'-ovrs-os)( s)var(, -o o-a -as (s+u-#a os#e1a#e% &)ova-#a +ov(#es-og ( sve)og 'a#e$-o sa sv#e)ov-(% ( $u.oko oso.-(% +rosv#e)l#e-#e% o -arav( ( %o)(vu +os)o: #a-#a""" Iako -as u +o*e)ku ('-e-a$( svo#o% u'v(&e-o&1u, o$%a/ +os)a-e -e&)o )ako +o'-a)o : s)aro%o$-o : $a u -a%a ('a'(va +r(#e ra$os) -egol( s)ra/, os#e1a# s(gur-os)( ko#( se ('#e$-a*u#e s (sko-sk(% ( sveo+1(%" Co -(kakve r(#e*( -e %ogu ('ra'()( )o sveo.u/va)-o uv#ere-#e *ov#eka $a #e +o#%(o +ra(sko-sko, A$a%ovo *u@e-#e +re$ 0(vo)o%"
Po-avl#a-#e )og (skus)va o)kr(va $a #e o-o uv(#ek (s)o ( kao $a -e %o0e .()( $ruga*(#e" Ka$ se vra)( u -or%al-o s)a-#e, *ov#ek se sa%o $#elo%(,e ( +ovre%e-o s#e1a )og $oga@a#a" I u'alu$ +oku&ava 2or%ul(ra)( -#egovo '.u-#u#u1e '-a*e-#e u' #e$(-u u)#e&-u -ak-a$-u %(sao; $a #e s+o'-ao -a#s)ar(#u (s)(-u ( $a #e 'avr&(o s I#u$sk(% )eor(#a%a o +o$r(#e)lu, '-a*e-#u ( su$.(-( *ov#e*a-s)va" H ?$u/ov-(% s)var(%a> o- #e s o-u s)ra-u +ouke" Ta +ouka ('u'e)-o #e va0-a; 1ral"evstvo "e u nama$ 0vaki dan "e 0udn"i dan; -o, o-a -e %o0e .()( ,(l# v#e*-os)( -()( (kakva s/e%a ,#el(-e" Astronom skra!u"e niz zbun"u"u!i& bro"eva pove!an"em svo"e "edini)e za m"eren"e/ tako i mi moemo mnoinu stvari ko"a nas u#i svesti na ono "edinstvo ko"emu svatko od nas tei$ O)ka$ sa% s+o'-ao )o o)kr(ve-#e, o-o #e 'a %e-e .(lo $u/ov-a /ra-a" H +rvo% o.#avl#e-o% *la-ku o )o%e -a+(sao sa%; ?Sv(#e) v(&e -(#e o)u@e-( u0as, kako su %e $osa$ u*(l(" O$.a,(v&( o.lako% +o)a%-#ele ( #o& uv(#ek u0are-e '($(-e -a ko#(%a su $oskora o$'va-#al( Je/ov(-( gro%ov(, %o# s(v( gale. +o$(0e kr(la u susre) -o1( ( -eus)ra&(va oka le)( %ra*-(% $al#(-a%a"> A sa$a, -ako- $va$ese)se$a% go$(-a o$ )og (skus)va, kr(la su +os(#e$(la, -o oko #e #o& uv(#ek -eus)ra&(vo $ok o.-avl#a% ( -agla&ava% )o &)o sa% )a$a rekao" Ja '-a% : .u$u1( $a sa% s+o'-ao : '-a*e-#e Pos)o#a-#a; '$ravo sre$(&)e sve%(ra ko#e (s)ovre%e-o $o-os( ( us/(1e-#e ( s+oko# I#u$sko# $u&(, 'a ko#e #e'(k ra'u%a #o& -e%a $rugog (%e-a $ol( Anestetiko otkriven"e. ?Pr($o$a#e% 4ka0e +ro2" Ja%es9 #o& #e$-o 'a-(%l#(vo a-es)e)(*ko okr(ve-#e ko#e %( #e +r(o+1e-o u ruko+(su" Je$-a $arov()a 0e-a u$(sala #e e)er +re$ o+era,(#u"
?P()ala sa% se -(sa% l( u )a%-(,(, -e +o$vrgava#u l( %e %u*e-#uB S#e)(la sa% se $a se ka0e kako #e >s)ra$a-#e +u) s+o'-a#(?, a +re$ o-(% &)o sa% #a v($#ela )ako %e +ogo$(la -e)o*-os) )e ('reke $a sa% glas-o u'v(k-ula; >St* 0 n-e "est spozn - ?" Ca)o sa% se +o-ovo o-esv(#es)(la" Ce+osre$-o +r(#e .u@e-#a, us-(la sa% vrlo 0(v ( #asa- sa- ko#( #e )ra#ao )ek ko#( )re-u)ak, a vrlo ga #e )e&ko o+(sa)(" Vel(ko B(1e (l( Mo1 +u)ovalo #e -e.o%, s)o+alo %u #e .(lo -a %u-#( +o+u) ko)a*a -a )ra*-(,(; )o #e .(la -#egova s)a'a" Mu-#a se sas)o#ala o$ .e'.ro#a l#u$sk(/ $u&a s)(s-u)(/ #e$-a u' $rugu, a #a sa% .(la #e$-a o$ -#(/" B(1e se kre)alo u +rav,u ( svak( $(o )e )rake (l( .l#eska ula'(o #e u kra)ko sv#es-o +os)o#a-#e sa%o 'a)o $a .( B(1e %oglo +u)ova)(" Os#e)(la sa% se.e +o$ Bo0#o% s)o+o% ( %(sl(la kako o- (' %o#e .ol( ,r+( svo# vlas)()( 0(vo)" Za)(% sa% v($#ela $a O- svo% s-ago% -as)o#( promi"eniti sm"er, skrenuti ,r)u %u-#e 'a ko#u #e +r(ve'a- u +rav,u u ko#e% #e /)(o (1(" Os#e1ala sa% svo#u sav()l#(vos) ( -e%o1 ( '-ala sa% $a 1e o- us+#e)(" Skre-uo %e o.r-uv&( svo# ku) u' +o%o1 %o#e .ol(, 'a$av&( %( .ol kakvu u svo% 0(vo)u -(sa% os#e)(la, ( -a vr/u-,u )e .ol(, ka$a #e Bog +ro&ao, #a sa% pro ledala$ H )o% )re-u)ku sa% s/va)(la s)var(, ko#e sa% sa$a 'a.orav(la, s)var( ko#e -()ko -e .( %ogao 'a+a%)()( ( u#e$-o os)a)( ra'u%a-" Ku) #e .(o )u+ ( s#e1a% se $a sa% %(sl(la, $ok sa% se .u$(la, $a .(/ )r+#ela ( >v($#ela? v(&e $a #e o- (&ao +o$ +rav(% (l( o&)r(% ku)o% ( $a .(/ o$ )oga v#ero#a)-o u%rla" O- #e -as)av(o +u), a #a sa% se osv(#es)(la" H )o% )re-u)ku +re$a %-o% se o$v(o sav %o# 0(vo) $o -a#.la0e )uge ( #a sa% sve ra'u%#ela" To #e ,(l# ko#e%u su sv( )e0(l(, )o #e o-a# $#el(1 +osla ko#( su sv( ('vr&aval("
C(sa% s/va)(la Bo0#u -aka-u, v($#ela sa% sa%o -#egovo -as)o#a-#e ( -#egovu .e&1u)-os) +re%a l#u$(%a" O- -(#e %(sl(o o %e-( " " " kao &)o *ov#ek ka$ +u,a -e %(sl( $a 1e +ovr(#e$()( *a/uru" Pa (+ak, -ako- .u@e-#a +rv( %( os#e1a# .(#a&e ( ('rekla sa% ga u su'a%a; >3o%(-e -o- su% $(g-a?S 4Gos+o$(-e -(sa% $os)o#-a9, #er sa% .(la u'$(g-u)a -a v(s(-u ko#e -(sa% .(la $os)o#-a" S/va)(la sa% $a sa% 'a )(/ +ola sa)a +o$ e)ero% slu0(la Bogu #as-(#e ( *(&1e -o (ka$a ( kako se -(sa% usu$(la -( sa-#a)(" Ja sa% .(la sre$s)vo -#egova $os)(g-u1a ( o)kr(ve-#a -e*ega, -e '-a% *ega -( ko%e, ( o- #e 'a )o u+o)r(#e.(o svu .ol 'a ko#u sa% #a .(la s+oso.-a" 3ok sa% se vra1ala sv(#es)( +()ala sa% se 'a&)o, .u$u1( $a sa% o)(&la )ako $u.oko, 'a&)o -(sa% v($#ela -(&)a o$ o-oga &)o sve,( -a'(va#u Bo0#o% l"ubavl"u, -(&)a os(% -#egove .e&1u)-os)(" A o-$a sa% 'a*ula #e$va *u#-( o$govor ( o- #e glas(o; >Spozn - % L-u/ ' su Je0no a m"erilo -e p tn- "? Cavo$(% )e r(#e*( kako su k %e-( s)(gle" Ta$a sa% se ko-a*-o osv(#es)(la 4u -e&)o &)o se *(-(lo +o+u) s-a u us+ore$.( sa '.(l#-o&1u o-oga &)o sa% -a+u&)ala9" " "> J" A" S=%o-$s 4ka0e +ro2" Ja%es9 +r(*a o 'a-(%l#(vo% %(s)(*ko% (skus)vu +o$ $#elova-#e% kloro2or%a; ?Ka$ #e +ro&ao os#e1a# gu&e-#a *(-(lo %( se $a sa% u s)a-#u +o)+u-e +ra'-(-e" Za)(% su -a$o&l(, -a('%#e-,e s )a%o%, .l#eskov( #arkog sv#e)la s #as-(% v(@e-#e% o-oga &)o se oko %e-e $oga@a, al( .e' os#e)a $o$(ra" M(sl(o sa% $a sa% .l('u s%r)(, ka$ o$#e$-o%, $u&a %( +os)a-e sv#es-a Boga, ko#( #e o*()o s(&ao k %e-( ( vo$(o %e, )ako re1(, u %o1-u, oso.-u sa$a&-#u '.(l#u" Os#e)(o sa% kako %e, +o+u) sv#e)la 'a+l#us-uo " " " C(sa% u s)a-#u o+(sa)( kakvu sa% ra$os) )a$a $o0(v(o" Ka$ sa% se +os)u+-o
+ro.u$(o, vra)(o %( se s)ar( o$-os +re%a sv(#e)u, a -ov( os#e1a# o$-osa +re%a Bogu +o*eo #e .l(#e$()(" Sko*(o sa% sa svog -aslo-#a*a ( +ros)e-#ao; >O$v(&e #e u0as-o?, %(sle1( +r()o% $a -e %ogu +o$-(#e)( )o ra'o*ara-#e" Ba,(o sa% se -a +o$ ( -a#'a$ +ro.u$(o sav u krv( v(*u1( $va%a +res)ra&e-(% k(rur'(%a; >Za&)o %e -(s)e u.(l(B Za&)o %e -(s)e +us)(l( $a u%re%B> A-es)e)(*ka s)a-#a vrlo su .l(ska o-(% *u$-(% )re-u,(%a ko#e $o0(vl#ava#u e+(le+)(*ar( 'a vr(#e%e -a+a$a" H%#e)-(*k( o+(s e+(le+)(*k(/ s)a-#a -ala'(%o u Idiotu 3os)o#evskog; ?M(sl(o #e, ('%e@u os)aloga, kako u -#egovo# +a$av(,( +os)o#( #e$-a 2a'a go)ovo +re$ sa% -a+a$ 4ka$ .( ga s+o+ao u .u$-o% s)a-#u9, u ko#e% .( %u, usre$ *a%o)(-#e, $u&ev-e )%(-e, +o)(&)e-os)(, ('-e-a$a, -a %a/ove %o'ak )ako re1( .l#es-uo )e .( %u se u 0es)oko% -ale)u -a+reg-ule sve 0(vo)-e s-age" H )(% )re-u,(%a ko#( su )ra#al( kol(ko ( %u-#a, go)ovo .( %u se u$ese)eros)ru*(lo os#e1a-#e 0(vo)a ( sv(#es)(" H% ( sr,e o.as#alo .( %u -eo.(*-o sv#e)loN sva u'.u@e-#a, sve su%-#e, sv( -e%(r( kao $a se -a%a/ s)(&al(, +re)vor(l( u -ekakav u'v(&e- %(r +u- ve$re, skla$-e ra$os)( ( -a$e, +u- ra'u%a ( +o(%a-#a .()-(/ u'roka" " "" Ka$ .( o )o%e ra'%(&l#ao +osl(#e, +r( '$ravo# +a%e)(, *es)o #e govor(o sa% se.( kako sve )e %u-#e ( .l#eskov( u'v(&e-og os#e1a-#a ( sv(#es)( o sa%o% se.(, +a $akle ( ?u'v(&e-og .()ka>, -(su -(&)a $rugo $ol( .oles)N $ol( +ore%e1a# -or%al-og s)a-#a, a ako #e )ako, o-$a )o ( -(#e -(kakav u'v(&e-( .()ak -ego, -a+ro)(v, )re.a ga u.ro#()( u -a#-(0e +os)o#a-#e" I+ak #e -a kra#u $o&ao $o -eo.(*-o +ara$oksal-og 'akl#u*ka; ?Pa &)o o-$a ako #e .oles)B> : 'akl#u*(o #e -a+oko-" : ?C(#e l( sve#e$-o #e l( )o
a.-or%al-a +o#ava (l( -(#e, ako #e sa%a +osl#e$(,a, ako #e *asak os#e1a-#a ko#eg se s#e1a& ( ko#( ra'%a)ra& ve1 +r( '$ravo# +a%e)(, u -a#ve1o# %#er( /ar%o-(#a, l#e+o)a, ako )( $a#e $o)le -e*uve-o ( -eslu1e-o os#e1a-#e +u-o1e, %#ere, s%(re-os)( ( 'a-os-og, %ol()ve-og s)a+a-#a s -a#v(&o% 0(vo)-o% s(-)e'o%B> Ov( %aglov()( ('ra'( *(-(l( su %u se +osve ra'u%l#(v(, +re%$a #o& +resla.(" O )o%e $a #e )o 'a(s)a ?l#e+o)a ( %ol()va>, $a #e )o 'a(s)a ?-a#v(&a 0(vo)-a s(-)e'a>, o )o%e uo+1e -(#e %ogao su%-#a)( -( $o+us)()( .(lo kakve su%-#e" Jer, -(#e val#$a u )o% )re-u)ku +a)(o -( o$ kakv(/ +r(v(@e-#a, kao &)o su +r(v(@e-#a ko#a su ('a'va-a /a&(&o%, o+(#e% (l( v(-o%, +r(v(@e-#a ko#a vr(#e@a#u ra'u% ( -agr@u#u $u&u, -e-or%al-a ( la0-aB O )o%e #e %ogao '$ravo +rosu@(va)( ka$ %u se +ovra)(la sv(#es)" Ti su trenu)i zapravo bili samo neobino po"aavan"e svi"esti . ako bi to stan"e trebalo izraziti "ednom ri"e"u . svi"esti i u"edno posve neposredno os"e!an"a samo sebe$ Ako "e u to" sekundi, to "est u onom posl"edn"em sv"esnom trenutku pri"e napada"a, d"ekad mo ao "asno i sv"esno kazati samom sebi8 4'a, za ova" trenutak mo ao bi ov"ek rtvovati )i"eli ivotA5 dakako da "e ta" trenutak sam po sebi vri"edio )i"eli ivot$$ " Jer #e )o, o$(s)a .(lo, #er #e (%ao vre%e-a $a ka0e sa% se.( u )o# seku-$( $a )a seku-$a, '.og .eskra#-e sre1e ko#a ga svega +ro0(%a, %o0$a 'a(s)a vr(#e$( ,(#el( 0(vo)" ?H )o% *asu : ka'ao #e u #e$-o# +r(l(,( Rogo0(-u u Moskv(, $ok su se o-$#e sas)a#al( : u )o% *asu +os)a#u %( -ekako ra'u%l#(ve o-e -eo.(*-e r(#e*( $a vi(e ne1e biti vremena% I' A+okal(+se9. Pa #e $o$ao, s%(#e&e1( se; ?V#ero#a)-o #e )o o-a (s)a seku-$a 'a ko#e #e +a$av(*ar Mu/a%e$ 4Mu/a%e$ A.u$ul (.- A.$ala/ 4T61:U<P9, os-(va* Isla%a, .(o #e +o +re$a#(, +a$av(*ar9 us+(o
ra'gle$a)( sva Ala/ova o.()aval(&)a +r(#e -ego &)o %u se ('l(la vo$a (' +reval#e-og 1u+a"> 4:. M. Dosto-e'sk%" Idiot, Zagre., Z-a-#e 1 5<" Preveo Zla)ko Mr-kov(19 Carko'a (l( +a$av(,a uo+1e -(su -eo+/o$-( uv#e)( 'a %(s)(*ka s)a-#a o.(*-(/ l#u$(" ?Cek( uv#e)( okol-e +r(ro$e *(-( se $a (%a#u -eo.(*-u %o1 $a +ro.u$e sl(*-a %(s)(*ka ras+olo0e-#a>, ka0e +ro2" Ja%es" To*-(#e .( .(lo ka'a)( $a se )a %o1 kr(#e u sv(% vidovima okol-e +r(ro$e" *rom"ena odi#n"i& doba . prvi sni"e , poetak prol"e!a, ki#ni i topli l"etni dani, miris "eseni . bude u nama udna 4raspoloen"a5 ko"a sami ne razumi"emo$ Ka$&)o se )a ras+olo0e-#a +o#a*ava#u ( $oseg-u os#e1a# +o)+u-e s)o+l#e-os)( s +r(ro$o%" 0vaki ov"ek ima svo"e trenutke ko"i na n"e a d"elu"u "ae od dru i&$ Na neke mistiki d"elu"e olu"a, na dru e izlazak sun)a, neke doslov)e &ipnotizira more ili #uma, sti"ene ili vatra$ Ve1 sa% u+o'or(o -a )o $a glas s+ol-os)( (%a u se.( %-ogo o$ )og %(s)(*kog os#e1a-#a prirode, a )o #e 'a+ravo (s)( os#e1a# ko#( s)vara#u &u%a, s)e+a, %ore""" ?Po-eka$ %( se #avl#ala sv(#es) o Bo0#o# .l('(-(>, +(&e #e$a- +r(#a)el# +ro2esora Ja%esa" ?Ceko +r(su*e, %ogao .(/ re1( ne#to u %e-( &)o #e *(-(lo $a se.e os#e1a% $(#elo% -e*eg ve1eg o$ %e-e &)o u+ravl#a %-o%e" Ta$a sa% os#e1ao $a sa% #e$-o sa s)a.l(%a, )ravo%, +)(,a%a, kuk,(%a, sa sv(%e &)o +os)o#( u +r(ro$(" Ra$ovala %e sa%a *(-#e-(,a $a +os)o#(%, $a sa% $(o k(&e ko#a +a$a, s#e-e o.laka, $e.la s)a.la"> Je$a- %o# '-a-a, +(sao %( #e o sl(*-o% s)a-#u &)o ga #e o- $o0(v(o"
?B(lo #e )o -a Mra%or-o% %oru #e$-og k(&-og '(%skog $a-a" V(soka o.ala ( s)(#e-e u $al#(-( +rel(#eval( su se u sv(% -(#a-sa%a l#u.(*as)e .o#e, $o -a#-#e0-(#e &)o +rela'( u s(vu ( s)a+a se sa s(v(% -e.o%" More #e .(lo olov-osre.r-o" Pa%)(% sve .o#e" Paro.ro$ #e +lov(o +re%a s#everu" Laga-o se I#ul#ao" S)a#ao sa% u' ogra$u ( gle$ao valove" C#(/ove .(#ele kres)e 0ur(le su -a% u susre)" Val #e +r()r*avao, +o$('ao se kao $a 0el( svo#u 'a+#e-#e-u +er#a-(,u $o.a,()( $o +aro.ro$a ( )u)-#e1( se ru&(o (s+o$ -#ega" Paro.ro$ se -ag(-#ao, )r'ao ( +olako us+ravl#ao, a ('$aleka #e ve1 +r()r*avao -ov( val" Pro%a)rao sa% )u (gru valova s +aro.ro$o% ( os#e1ao $a %e o-( +r(vla*e k se.(" To -(#e .(la 0el#a $a sko*(% $ol#e, kakva se os#e)( u +la-(-a%a, ve1 -e&)o %-ogo )a-a-(#e" Valov( su us(saval( %o#u $u&u" I'-e-a$a sa% os#e)(o $a #e o-a +ole)#ela k -#(%a" B(o #e )o )re-, %o0$a ( %a-#e o$ )re-a, -o #a sa% u&ao u valove ( 'a#e$-o s -#(%a )u)-#e1( -asr-uo -a .ro$" H )o% )re-u)ku +os)ao sa% sve" Valov(, )o sa% .(o #a" V#e)ar sa% .(o #a" Mr-( o.la,( &)o su /()al( sa s#evera .(o sa% #a" Ogro%-( +aro.ro$ &)o se l#ul#ao ( -eus)ra&(vo gra.(o -a+r(#e$, .(o sa% #a" Os#e)(o sa% )o gole%o, )e&ko 0el#e'-o )(#elo kao %o#e )(#elo, -#egovo kre)a-#e, -#(/a-#e, l#ul#a-#e ( $r/)a-#e, va)ru, )lak +are ( s)ro# u se.(, -eu%ol#(v( us)ra#-( v(#ak &)o %e svak(% okre)a#e% go-(o -a+r(#e$ -e +u&)a#u1( me -( -a *as, +ra)e1( svak( %o# +okre) ko)%(la" 0ve sam to bio "a$ 3e0ur-( *as-(k -a 'a+ov#e$-(*ko% %os)u .(o sa% #aN ( $va %or-ara" " " ( ,r-( $(% &)o #e sukl#ao (' $(%-#aka""" sve" To #e .(o )re-u)ak -eo.(*-e slo.o$e, ra$os)( ( -a+e)os)(" Tre-u)ak : ( *arol(#a #e (&*e'la" Ces)ala #e kao &)o +o*e)ak s-a .l(#e$( *(% *ov#ek +o%(sl( -a -#" Al( os#e1a# #e .(o )ol(ko s-a0a-, 0(v ( -eo.(*a- $a sa% se .o#ao +o%ak-u)( ( *ekao sa% $a se vra)(" Co, -(#e se vra)(o, (
%(-u)u +osl(#e v(&e -(sa% '-ao #e l( )o .(lo (l( -(#e, #esa% l( #a )o 'a(s)a $o0(v(o (l( sa%o mislio, gle$a#u1( valove, $a .( )o )ako %oglo .()(" 3v(#e go$(-e kas-(#e, 0u1kas)( valov( F(-skog 'al#eva ( 'ele-( svo$ -a$a%-o% vra)(l( su %( .lag( okus (s)og os#e1a#a" Co ova# +u) o- se +rek(-uo +r(#e -o &)o se +o#av(o"""> Pr(%#er( -ave$e-( u ovo% +oglavl#u -(+o&)o -e (s,r+l#u#u %(s)(*ko (skus)vo *ov#e*a-s)va" To su )ek +r(%#er(" A)o v($(%o u -#(%aB Po-a#+r(#e, "edinstvo iskustva. To #e +rvo ( glav-o &)o govor( u +r(log '.(l#-os)( %(s)(*kog (skus)va" Za)(%, +o)+u-o suglas#e %e@u +o$a,(%a )og (skus)va ( )eor(#sk( ('ve$e-(/ uv"eta uzrono svi"eta$ Os"e!an"e "edinstva sve a svo"stveno "e misti)izmu$ Novo os"e!an"e vremena/ os"e!an"e beskonanosti/ radost ili strava/ spoznavan"e )"eline u di"elu/ beskonani ivot i beskonana svi"est$ U mistikom iskustvu sve su to zbil"ske in"eni)e os"etilne zam"edbe" A te su in"eni)e teori"ski tone$ One su onakve kakve mora"u biti u skladu sa zakl"u)ima matematike beskonano i vi#e lo ike$ To #e sve &)o se o -#(%a %o0e re1("
POGLAVLJE XXI
Kozmika svijest doktora Buckea !ri o"#ika svijesti $o Buckeu Jed%ostav%a svijest i#i svijest &ivoti%ja 'amosvijest i#i svijest ovjeka Kozmika svijest (ast svijesti ) emu se o% izra&ava* Osjet+ $redod&"a+ $ojam+ vi,i moralni $ojam - stvara#aka i%tuicija .ovjek kozmike svijesti Adamov $ad '$oz%aja do"ra i z#a Krist i s$ase%je ovjeka /ako%i evo#ucije Pojedi%a%a o"i#je&ja koja se $retvaraju u o$0a (o1e%je %ovo2 ovjea%stva Vi,a rasa Natovjek. /ajed%ike eta$e razvoja raz#iiti3 stra%a Ijudsko2 du3a Tablica etiriju oblika oitovanja svijesti Mnogi ljudi misle da su temeljna pitanja ivota posve nerjeiva, da ovjeanstvo nikada nee saznati zato i emu stremi, zbog ega trpi i kamo ide. Smatra se gotovo nedolinim postavljati ta pitanja. Odlueno je da je ivot takav i naprosto ivot. judi su izgubili nadu da e nai odgovore na glavna pitanja i s dosadom odustali od toga. !stovremeno, ovjek ima vrlo nejasnu predodbu o tome to proizvodi u njemu taj osjeaj bezna"a i nerjeivosti. Odakle potjee osjeaj da je o mnogim stvarima bolje ne misliti? #apravo, mi to beznae osjeamo tek kad ovjeka smatramo neim konanim i dovrenim, kada ne vidimo nita s onu stranu ovjeka. Slaba je utjeha u svim drutvenim teorijama koje obeavaju razliite milosti na zemlji. d njih ostaje osjeaj razoaranja i !orak okus u ustima.
"ato# $emu sve to? $obro, svi e biti siti. Odlino. % to jo# $akako, dok se ovjeanstvo ne oslobodi gladi i siromatva, dok uz raskone palae i udobne kue postoje smrdljiva predgra"a, dok pored nas ljudi umiru od gladi i ubijaju se od oaja, mi nemamo prava govoriti ni o kulturi ni o %iviliza%iji. &o, pretpostavimo da svega toga vie nema. &a zemlji vlada stvarna nekrivotvorena %iviliza%ija i kultura. 'ie nitko nikoga ne ugnjetava. Svi mogu ivjeti i disati. &obro, i to onda# Onda, nekoliko bombastini( )raza o nevjerojatnim vidi%ima to se otvaraju pred znanou * komunika%ija s planetom Marsom, kemijsko pripremanje protoplazme, iskoritavanje okretanja #emlje oko Sun%a, serumi protiv svi( bolesti, 'rodu(avanje ljudsko! (ivota na sto !odina. #atim, moda, umjetna proizvodnja ljudski( bia * no, nakon toga mata se is%rpljuje. Mogla bi se jo dopustiti mogunost da se prokopa zemaljska kugla, no to bi bilo posve nepotrebno. +pravo odatle i potjee osjeaj nerjeivosti i bezna"a. $oista, prokopali smo zemaljsku kuglu, i to onda, -opati u drugom smjeru, .a to je dosadno/ &o, okanimo se obini( drutveni( i slini( teorija i okrenimo se psi(ologiji koja jedina moe dati odgovor na pitanje to mori ovjeanstvo. &a nae iznena"enje vidjet emo da ona daje vrlo zadovoljavajue od!ovore na !lavna 'itanja koja su nama izgledala nerjeiva. &o, zbog neki( razloga ljudi ne ele pri(vatiti te odgovore. Oni za(tijevaju da odgovor bude u onom obliku koji se njima svia i odbijaju pri(vatiti sve to nije u tom obliku. Oni trae rjeenje pitanja o sudbini ovjeka, ali ovjeka kako ga oni zamiljaju, i ne ele
priznati injeni%u da se ovjek moe i mora mijenjati, da je sadanji ovjek tek ahura iz koje e se s vremenom razviti le'tir ni malo nalik na ahuru. +pravo to je klju za razumijevanje naeg ivota sa drutvene strane. 0 taj je klju ve odavno prona"en. "a!onetka je odavno od!onetnuta. &o razliiti mislio%i razliiti( vremena, pronalazei rjeenje te zagonetke, nazivali su je razliitim imenima i esto su, ne znajui jedni za druge, s velikim naporom prolazili isti put, ne slutei da su tim putem ili i idu nji(ovi pret(odni%i i suvremeni%i. ) svjetskoj knji(evnosti 'ostoje knji!e, obino slabo 'oznate, koje se sluajno *ili ne+ mo!u nai na istoj 'olici, u istoj knji(nici. , one, uzete zajedno, dat e cjelovitu i jasnu sliku nae! 'sihiko! i duhovno! razvoja, te vie nee biti sumnje o sudbini ovjeanstva, sudbini koja nije dru!o doli robijaki rad na 'roko'avanju zemaljske ku!le, to mu nudi 'ozitivistika -ilozo-ija. &ama se ini da jo ne znamo svoju sudbinu, jo sumnjamo i ne odluujemo se rastati od bezna"a pozitivistikog gledanja na ivot, samo zato to su rijetko objedinjene sve 'otrebne nam ideje u jednoj knjizi. dvie se lako i odvie usko s'ecijaliziramo. .ilozo-ija, 'siholo!ija, matematika, 'rirodne znanosti, sociolo!ija, 'ovijest kulture i umjetnosti, reli!ija, sve te znanosti imaju vlastitu 'osebnu literaturu. To stvaranje 'osebnih literatura najvee je zlo i !lavna 're'reka tonom razumijevanju stvari. Svaka literatura razvija svoj vlastiti jezik, vlastitu terminolo!iju i time jo otrije odreuje
svoje !ranice, odvaja se od dru!ih, a svoje !ranice ini ne'remostivima. Nama je 'otrebna sinteza. /ije sinteza is'isana je na stije!u moderno! teozo-ijsko! 'okreta koji je najavila 0. 1. 2lavacka. ! u svjetskoj knjievnosti s'ecijalizacija pomalo ustupa mjesto novom irokom sintetikom prav%u miljenja. !zlaze knjige koje je nemogue svrstati u ijednu od pri(vaeni( biblioteni( klasi)ika%ija, koje se ne mogu pripisati nijednom )akultetu. .e su knjige vijesni%i nove literature koja e sruiti sve pregrade podignute na podruju miljenja. 1edna od takvi( knjiga je 3ozmika svijest ka%adsko2 $si3ijatra dr (ic3arda 4 Buckea. !straujui razvoj svijesti on na izuzetan, jednostavan, jasan i svima razumljiv nain dolazi do zakljuaka koji se mogu mjeriti s najviim razinama )ilozo)ijske misli. Sadanji oblik ljudske svijesti on smatra prijelaznim oblikom u drugi, vii oblik koji naziva kozmikom svijeu. On ve osjea da se pribliavamo toj kozmikoj svijesti i predvi"a novu etapu u povijesti ovjeanstva. + skraenom u obliku navesti nekoliko odlomaka iz njegove knjige. 4to je kozmika svijest# -ozmika svijest jest oblik svijesti vii od svijesti koju posjeduje obini ovjek. Svijest obinog ovjeka je samosvijest, a to je ona sposobnost na kojoj poiva sav na ivot 2subjektivni i objektivni3 koji nije zajedniki nama i viim ivotinjama, s izuzetkom malog dijela onoga to potjee od nekoli%ine koja posjeduje spomenutu viu svijest. $a nam to bude
jasnije, moramo s(vatiti da postoje tri oblika ili stupnja svijesti. 1. bina svijest koju posjeduju vie ivotinje. 2. Samosvijest koju ovjek posjeduje uz obinu, zajedniku njemu i viim ivotinjama. 3. 3ozmiku svijest. *+ toj podjeli najvea je pogreka dr. 4u%kea. &aime, ljudska svijest, tj. svijest veine !judi, obina je svijest. Samosvijest i kozmika svijest postoje samo u kratkim trenu%ima. 0ko pretpostavimo da ivotinje imaju svijest, koja je nuno nia od ljudske, onda bi one imale obinu svijest, ovjek bi imao samosvijest * svijest o sebi samom, a kozmika se svijest javlja kod prosvjeeni( pojedina%a 5 po mojem miljenju ova podjela je posve u redu ///3 6omou obine svijesti pas ili konj svjesni su stvari oko sebe ba kao i ovjek7 on je svjestan i svoji( udova i tijela i zna da su to dijelovi njega samog. 6omou samosvijesti ovjek nije svjestan samo drvea, stijena, voda, vlastiti( udova i tijela, ve je svjestan i sebe kao zasebne %jeline odvojene od svega ostalog u svemiru. 6otpuno je sigurno da nijedna ivotinja ne moe sebe s(vatiti na taj nain. &adalje, uz pomo samosvijesti ovjek se moe baviti svojim osobnim mentalnim stanjima kao objektima svijesti. 8ivotinja je, tako rei, uronjena u svoju svijest kao riba u moru9 ona ne moe, ak ni u mati, ni za trenutak izai iz nje kako bi je s(vatila. 0 ovjek, uz pomo samosvijesti, moe se, tako rei, odmaknuti od sebe samoga i pomisliti7 $a, miljenje o onoj stvari je tono9 znam da je tono i znam da znam da je tono. . . 8ivotinja ne moe misliti na taj nain . . . a kad bi mogla, mi bismo to znali. -ad bi sva bia koja ive zajedno, kao to ive ljudi, psi i konji, posjedovala samosvijest, komunika%ija me"u njima bila
bi najjednostavnija stvar na svijetu. :ak i kako stvari sada stoje. . . mi prilino slobodno ulazimo u pasji nain miljenja * razumijemo to se u njemu zbiva. $a pas posjeduje samosvijest, mi bismo to odavno morali znati. Me"utim, mi to ne znamo, pa je posve sigurno da ni pas, ni konj, ni slon niti majmun nikada nisu posjedovali samosvijest. 5o neto6 na ovjekovoj samosvijesti iz!raeno je sve to je u nama i oko nas izrazito ljudsko. 5ezik je objektivno kojemu je samosvijest subjektivno. Samosvijest i jezik *dvoje u jednom, jer su to dvije 'olovice iste stvari+ sine 7ua non su ljudsko! drutveno! (ivota, obiaja, institucija, svih vrsta industrije, obrta i umjetnosti. &a ijedna (ivotinja ima samosvijest, si!urno bi na toj s'osobnosti iz!radila nad!radnju jezika... Nijedna (ivotinja nije to uradila 'a zakljuujemo da (ivotinja nema samosvijesti. .o to ovjek posjeduje samosvijest i jezik stvara golemi jaz izme"u njega i vii( ivotinja koje imaju samo obinu svijest. -ozmika svijest je trei oblik koji je isto toliko iznad samosvijesti koliko je samosvijest iznad obine svijesti. . . ;lavna znaajka kozmike svijesti, kako kae samo njezino ime, jest svijest o svemiru, to jest o ivotu i redu u svemiru. . . +z svijest o svemiru postoji i intelektualna prosvijeenost ili prosvjetljenje to samo po sebi postavlja pojedin%a na novu razinu postojanja * to bi ga gotovo uinilo pripadnikom neke nove vrste. $odajmo tome stanje moralnog oduevljenja, neopisivi osjeaj uzvienosti, us(ita i radosti i oivljavanje moralnog osjeaja, to je ne samo zadivljujue, ve i vanije i za pojedin%a i za rasu no to je pojaanje intelektualne moi. #ajedno s tim dolazi ono to bi se moglo nazvati osjeajem besmrtnosti * svijest o
vjenom ivotu9 ne uvjerenje da e ga imati ve svijest da ga ve posjeduje. Samo osobno iskustvo o tome, ili dugo prouavanje ljudi koji su preli u novi ivot omoguit e nam da s(vatimo to je to zapravo . . . Miljenje je pis%a da e nai potom%i prije ili kasnije, kao rasa, dostii stanje kozmike svijesti... On vjeruje da se taj razvojni korak ve doga"a, jer mu je jasno da, ne samo da je sve vie ljudi koji posjeduju kozmiku svijest, ve da se mi kao rasa sve vie pribliavamo onom stupnju samosvijesti na kojemu se postie prijelaz u kozmiku svijest... On zna da inteligentni kontakt s umom kozmike svijesti pomae samosvjesnim pojedin%ima da se uzdignu na viu razinu. &a najbliu budunost ovjeanstva 4u%ke gleda s velikim nadama. On vidi neizbjenu promjenu triju strana ivota7 1. 'olitike i nacionalne, to e se dogoditi kao posljedi%a utemeljenja zrakoplovstva9 2. ekonomske i drutvene, to e odma( osloboditi zemlju od dva zla * bogatstva i siromatva i 3. 'sihike o emu on ba i govori. 6romjene u prve dvije oblasti ivota bitno e izmijeniti uvjete ljudskog ivljenja i uzdignuti ga na nesluenu visinu. &o tree, psi(ike, unutranje promjene uinit e stotinu, tisuu puta vie. 0 sve tri zajedno doslov%e e stvoriti novo nebo i novu zemlju. Stari poredak stvari bit e dokrajen i zamijenit e ga novi. 6red zrakoplovstvom e, poput sjena, nestati na%ionalne grani%e, %arinske tari)e, a moda ak i razlike me"u jezi%ima. &ee vie biti razloga za postojanje veliki( gradova i oni e se raspasti. judi koji sada ive u gradovima ivjet e u brdima, na moru i graditi svoja
obitavalita na visokim, zasad gotovo nedostupnim mjestima s lijepim pogledom. Skueni ivot u velikim gradovima postat e dijelom prolosti. +daljenost e praktiki biti ukinuta, ba kao i gomilanje na jednom mjestu i nametnuta samoa. 6romjena drutveni( uvjeta uklonit e is%rpljujui rad, nesmiljenu bijedu, uvredljivo i obes(rabrujue bogatstvo, neimatinu i zlo to od nje potjee. Sve e to postati teme povijesni( romana. + dodiru s tokom kozmike svijesti stopit e se sve poznate religije dananji%e. judska dua e se stubokom izmijeniti. <eligija e apsolutno zagospodariti rasom. Ona nee ovisiti o tradi%iji. + nju se nee vjerovati ili ne vjerovati. Ona nee biti dio ivota kojemu poklanjamo samo odre"ene sate, neko vrijeme u odre"enim prilikama. &je nee biti u svetim knjigama niti na ustima sveenika. &ee je biti u %rkvama, na sastan%ima, u obredima ni u odre"enim danima. &jezin ivot nee biti u molitvama, (imnama i propovijedima. Ona nee ovisiti o posebnim otkrivenjima, o rijeima bogova koji silaze da pouavaju, niti o ikakvoj bibliji ili biblijama. &jezina misija nee biti spaavanje ljudi od grije(a ili osiguranje raja. Ona nee nauavati o buduoj besmrtnosti ni buduoj slavi, jer e besmrtnost i sva slava ve postojati ovdje i sada. Oitost besmrtnosti ivjet e u svakom sr%u kao vid u oku. Sumnja u 4oga i vjeni ivot bit e nemogua ba kao to je sada nemogua sumnja u postojanje9 oitost i jednog i drugog bit e ista. <eligija e upravljati svakom minutom svakog dana svega ivota. =rkve, sveeni%i, sveanosti, vjerovanja, molitve, svi zastupni%i, svi posredni%i izme"u ovjeka i 4oga bit e zauvijek zamijenjeni izravnim i jasnim openjem. 'ie nee biti grije(a, niti elje za
spasenjem. judi se nee vie brinuti ni o smrti ni o budunosti, o kraljevstvu nebeskom ili o onome to moe doi nakon smrti tijela. Svaka e dua osjeati i znati da je besmrtna, osjeat e i znati da sav svemir sa svim svojim bogatstvom i svojom ljepotom postoji za nju i njoj zauvijek pripada. 6ostoji legenda, vjerojatno vrlo stara, o tome da je prvi ovjek bio nevin i sretan dok nije okusio plod sa stabla spoznaje dobra i zla. -ada je pojeo to voe postao je svjestan da je gol i zasramio se. &adalje, da je tada u svijetu ro"en grije(, a dotadanji ovjekov osjeaj nevinosti zamijenjen je osjeajem bijede. $a se tada, a ne prije toga, ovjek poeo muiti radom i pokrivati svoje tijelo. ! to je najudnije od svega, legenda kazuje da je s tom promjenom, ili neposredno nakon nje, u ovjekovu umu niklo neobino uvjerenje, koje ga nikad otad nije napustilo, a koje su podravala. . . uenja svi( istinski( vidovnjaka, proroka i pjesnika, da tu prokletu stvar koja je ovjeka ugrizla u petu, mora na kraju zgnjeiti i podjarmiti sam ovjek * da u njemu mora uskrsnuti Spasitelj * -rist. 6raota% ovjekov bio je stvorenje... koje je posjedovalo samo obinu svijest. On je bio 2kao to su to danas ivotinje3 nesposoban da grijei ili da ima osjeaj grije(a, nesposoban za stid 2u ljudskom smislu te rijei3. On nije imao osjeaja ni znanja o dobru i zlu. On nije znao nita o onome to mi nazivamo radom i nikad nije radio. !z tog stanja on je pao 2ili se uzdigao3 u stanje samosvijesti, oi su mu se otvorile, znao je da je nag, osjetio je stid, stekao osjeaj grije(a 2i zaista postao grenikom3 i nauio raditi neke stvari da bi postigao neke rezultate * to jest nauio je raditi. .o stanje traje ve dugo tegobno vrijeme * osjeaj grije(a jo uvijek ga progoni na njegovu putu * i dalje on
jede kru( natopljen znojem * jo uvijek je posramljen. ;dje je otkupitelj, Spasitelj, .ko ili to, :ovjekov Spasitelj je kozmika svijest * na jeziku Sv. 6avla * -rist. -ozmiki smisao 2 u bilo kojem umu da se pojavi3 zgnjeit e zmijinu glavu * unititi grije(, stid, znaenje dobra i zla kao me"usobno oprene stvari i ponititi rad, ali ne i !judsku djelatnost. Opis vlastitog kozmikog iskustva dr. 4u%kea i osjeaji koji su mu pret(odili moda e pomoi itatelju da s(vati bit izloeni( injeni%a. 4ilo je to u rano proljee na poetku trideseteste godine njegova ivota. 6roveo je veer s dvoji%om prijatelja itajui >ords?ort(a, S(elle@a, -eatsa, 4ro?ninga i posebno >(itmana. <astali su se u pono i on se dugo vozio koijom. 24ilo je to u jednom gradu u Angleskoj.3 +m mu je bio pod dubokim dojmom ideja, slika i emo%ija izazvani( itanjem i razgovorom te veeri, osjeao se spokojno i smireno. 4io je u nekom stanju mirnog, gotovo pasivnog uitka. &ajednom, bez ikakva upozorenja, naao se obavijen oblakom vatrene boje. &a trenutak je pomislio da je vatra, poar u velikom gradu, a onda je spoznao da je ta svjetlost u njemu samome. Odma( nakon toga obuzeo ga je osjeaj zanosa, beskrajne radosti, koju je pratilo, ili joj neposredno slijedilo, intelektualno prosvjetljenje, to je posve nemogue opisati. Mozgom mu je prostrujao asoviti bljesak munje 4ra(manskog Sjaja koji od tada zauvijek obasjava njegov ivot9 na sr%e mu je pala kap 4ra(manskog 4laenstva i zauvijek mu ostavila okus neba. !zme"u stvari u koje nije vjerovao, vidio je i shvatio da Svemir nije mrtva tvar, ve (ivo 1risue, da je ljudska dua besmrtna, da je svemir sazdan i ureen tako da bez svake sumnje sve stvari djeluju
zajedno za dobro svako!a i sviju, da je temeljno naelo svijeta ono to mi nazivamo %jubavlju i da je srea svako!a 'ot'uno si!urna. On tvrdi da je u ti( nekoliko sekundi, koliko je prosvjetljenje trajalo, nauio vie negoli u posljednji( mjese%i ili ak godina uenja i da je nauio mnogo toga emu ga ni jedan studij nikada nije nauio. . . Samo prosvjetljenje nije trajalo due od nekoliko trenutaka, no njegovi su tragovi ostali neizbrisivi. &ikada nije mogao zaboraviti to je tada vidio i spoznao, niti je ikada posumnjao, a i nije moglo biti sumnje u istinitost onoga to se njegovu du(u ukazalo. &i te noi, niti ikad kasnije, to se iskustvo nije ponovilo... ;lavni doga"aj te noi bilo je zbiljsko i iskljuivo uvo"enje u novi i vii red ideja. &o to je bilo samo uvo"enje. On je vidio svjetlo, ali je imao pojma o tome odakle dolazi i to znai koliko i prvo bie kad je ugledalo svjetlost sun%a. Mnogo godina poslije toga sreo je ovjeka koji je uao u vii ivot, onaj koji je on u kratkom trenutku nazreo, i koji je imao velikog iskustva s tom pojavom. <azgovor s tim ovjekom uvelike je rasvijetlio pravo znaenje onoga to je sam iskusio. . . Shvatio je znaenje subjektivno! svjetla u sluaju Sv. 1avla i 8uhameda. tkrila mu se tajna 9hitmanove transcendentne veliine. Susreti i razgovori s ljudima koji su imali slino iskustvo pomogli su mu da proiri i razjasni vlastita razmiljanja... &o, trebalo je mnogo vremena i truda da se zamisao u zametku razradi i sazre, zamisao, naime, da postoji obitelj, potekla od obini( ljudi, koja ivi me"u njima, ali za koju se teko moe rei da je dio nji(. :lanovi te obitelji rasuti su me"u naprednim rasama ljudskog roda za posljednji( etrdeset stoljea svjetske povijesti.
=rta koja te ljude razlikuje od drugi( ljudi je ova7 nji(ove su se du(ovne oi otvorile i oni vide. &ajpoznatiji lanovi te grupe koji bi se, kad bi se zajedno okupili, svi mogli smjestiti u jedan moderni salon, stvorili su sve velike moderne religije.. . i, openito govorei, kroz religiju i knjievnost stvorili su modernu %iviliza%iju. .o ne znai da su oni napisali vei broj knjiga, ve su stvorili one malobrojne koje su nada(nule veinu knjiga napisani( u moderno doba. .i ljudi vladaju nad posljednji( dvadesetpet. . . stoljea kao to zvijezde prvog reda veliine vladaju pononim nebom. "atim dr. 2ucke is'ituje 'siholoko 'odrijetlo kozmike svijesti koja se ni'oto ne smije smatrati neim nadnaravnim ili nenormalnim. 1o nje!ovu mnijenju to je 'osljedica 'rirodno! rasta. On kae da u ra"anju kozmike svijesti znaajan udio ima moralna priroda, no on sam zadovoljio se samo ispitivanjem razvoja intelekta. + tom razvoju 4u%ke vidi etiri jasna i odvojena stupnja7 stvaranje osjeaja, stvaranje predodaba, stvaranje pojmova, i stvaranje vie intui%ije. ;ledita dr. 4u%kea o razvoju intelekta posve se podudaraju s gleditima izreenim u '!!!. poglavlju ove knjige. 6redmet zamjedbe je, dakako, osjetilni dojam... -ad bismo se mogli vratiti dovoljno daleko unatrag, nali bismo me"u naim pre%ima bie iji je intelekt bio sastavljen od ti( zamjedbi. &o to je bie imalo u sebi ono to bi se moglo nazvati sposobnou rasta i dogodilo se neto poput ovoga7 pojedinano i iz genera%ije u genera* %iju ono je akumuliralo zamjedbe, a nji(ovo stalno
ponavljanje, koje za(tijeva daljnje stalno biljeenje, dovelo je do akumula%ije stani%a u sreditu osjetilni( ivani( stani%a. .ime je postignut uvjet koji je naim pre%ima omoguio da poveu grupe ti( zamjedbi u ono to danas nazivamo predodbom. .aj je pro%es vrlo nalik na sloenu )otogra)iju 2kad se niz ponovljeni( )otosa stavlja na isti negativ, na primjer, snim%i lanova iste obitelji3... #atim zapoinje opet postupak akumula%ije, sada na viem stupnju. Osjetilni organi stalno proizvode zamjedbe9 re%eptivni %entri stalno proizvode sve vie predodaba... &ajzad, nakon mnogo tisua genera%ija, dolazi doba kad je um. . . dosegao najviu moguu toku isto predodbene inteligen%ije9 akumula%ija zamjedbi i predodaba trajala je sve dok vie nije bilo mogunosti za stvaranje neke vee zali(e dojmova. . . .ada se doga"a drugi proboj i vie se predodbe zamjenjuju pojmovima. Odnos pojma prema predodbi poneto je slian odnosu algebre prema aritmeti%i. 6redodba je, kao to sam rekao, sloena slika stotina, moda tisua zamjedbi. . . 6ojam je ista sloena slika * ista predodba, ali imenovana, oznaena, tako rei odloena. 1ojam za'ravo nije dru!o doli imenovana 'redod(ba * ime, to jest, znak 2kao u algebri3 predstavlja samu stvar, to jest, predstavlja predodbu. Svakome tko razmilja o subjektu sad je jasno da razvoj kojim pojmovi zamjenjuju predodbe poveava djelotvornost mozga u miljenju u onoj mjeri u kojoj je uvo"enje strojeva povealo proizvodnost ljudskog rada ili onoliko koliko upotreba algebre poveava mo uma u matematikim raunanjima. #amjena velike nezgrapne predodbe jednostavnim znakom bila je gotovo kao
zamjena robe ita, tkanina ili eljezarije * knjienjem u uredsku knjigu. &o, kako smo ve spomenuli, da bi predodba mogla biti zamijenjena pojmom, ona mora biti imenovana, oznaena znakom koji je predstavlja, ba kao to ek predstavlja komad robe9 dru!im rijeima, rasa koja 'osjeduje 'ojmove nu(no 'osjeduje i jezik. &adalje, valja spomenuti da, kao to posjedovanje pojmova podrazumijeva posjedovanje jezika, tako i posjedovanje pojmova i jezika 2to su zapravo dva vida iste stvari3 podrazumijeva posjedovanje samosvijesti. .o sve znai da u razvoju uma postoji trenutak kad se predodbeni intelekt, koji ima sposobnost samo obine svijesti, gotovo trenutno pretvara u pojmovni intelekt koji posjeduje jezik i samosvijest... &a dananji intelekt, dakle, sastavljen je od vrlo sloene mjeavine zamjedbi, predodaba i pojmova... Sljedee poglavlje prie je akumula%ija pojmova... .ko ozbiljno razmotri ovaj problem, vidjet e da u njemu mora postojati grani%a. .akav pro%es ne moe se odvijati beskonano... 'idjeli smo da je irenje zamjedbenog uma nuno imalo svoju grani%u9 njegov neprekidni ivot neizbjeno je doveo do predodbenog uma. 6redodbeni je um vlastitim rastom neizbjeno doveo do pojmovnog uma. +naprijed moemo biti sigurni da e se neto slino tome zbiti i sa pojmovnim umom. &o, ne moramo se osloniti na apstraktno razmiljanje da dokaemo nuno postojanje natpojmovnog uma, jer on postoji i moe se prouavati nimalo tee od drugi( prirodni( pojava. Nat'ojmovni intelekt, koje!a elementi nisu 'ojmovi, ve intuicija, ve je utvrena injenica *u malom broju, dodue+ i oblik svijesti
koji 'ri'ada tom intelektu mo(e se nazvati i naziva se : 3ozmika Svijest. 3ozmika svijest... je ono to se na %stoku naziva 2rahmanskim sjajem. . . "a tu svijest svemir se ne sastoji od mrtve tvari kojom u'ravlja nesvjesni, kruti i nehotini zakon; na'rotiv, on je 'ot'uno nematerijalan, duhovan i (iv; smrt je besmislica, svi i sve imaju vjeni (ivot; svemir je 2o! i 2o! je svemir. . . . &akako, s !ledita samosvijesti veliki dio to!a je besmislica; us'rkos tomu, to je ne'atvorena istina. .ilozo-ija roenja kozmike svijesti u 'ojedinca vrlo je slina roenju samosvijesti. /azum 'ostaje *tako rei+ 'retr'an 'ojmovima, a 'ojmovi sve o'se(niji, sve brojniji i sve slo(eniji. 5edno!a dana *uz 'ovoljne okolnosti+ do!odi se sta'anje, ili neto to bismo mo!li nazvati kemijskim s'ajanjem nekoliko 'ojmova s nekim moralnim elementima; kao rezultat javlja se intuicija i nastajanje intuitivno! uma, ili, dru!im rijeima, kozmika svijest. S(ema po kojoj je izgra"en um jednolina je od poetka do kraja9 predodba je sastavljena od mnogo zamjedbi9 pojam je mnogo ili nekoliko predodaba i zamjedbi, a intui%ija se sastoji od mnogo pojmova, predodaba i zamjedbi spojeni( s elementima moralne naravi. . . 3ozmika svijest, kao i dru!i oblici svijesti, ima s'osobnost rasta; ona mo(e imati razliite oblike, razliite stu'njeve. 1o!rena bi bila 'ret'ostavka da je ovjek koji 'osjeduje kozmiku svijest zbo! to!a sveznajui i ne'o!reiv... *<judi kozmike svijesti dosti!li su visoku razinu, no i na toj razini mo!u 'ostojati
razliiti stu'njevi svijesti.+ 8ora biti jasno i to da, 'remda ta s'osobnost ini ovjeka slinim bo!ovima, %judi koji su je stekli, a (ive u razliitim vremenima i razliitim zemljama, 'rovode (ivot u razliitim okolinama, od!ajani su tako da (ivot i (ivotne interese 'romatraju s 'ot'uno razliitih stajalita, nu(no moraju 'oneto dru!aije tumaiti one stvari koje vide u tom novom svijetu u koji ulaze. 1ezik je u skladu s intelektom i, prema tome, on ga moe savreno i izravno izraavati. S druge strane, -unkcije moralne naravi nisu 'ovezane s jezikom i mo!u se izraziti samo 'osredno uz 'omo jezika. 8o(da je !lazba, koja si!urno ima korijene u moralnoj 'rirodi, ve u svom sadanjem obliku 'oetak jezika koji e oznaiti i izraziti emocije, kao to rijei oznaavaju i izraavaju ideje. . . . 1ezik je toan odraz intelekta9 za svaki pojam postoji rije ili rijei, a za svaku rije postoji pojam. . . &ijedna rije nije nastala drugaije doli kao izraz nekog pojma, niti se moe stvoriti pojam a da se istovremeno ne stvori nova rije koja je njegov izraz... &o, kako devedesetdevet od sto nai( osjetilni( dojmova i emo%ija nisu nikada bili predoeni u naem intelektu uz pomo pojmova, oni ostaju neizraeni i neizrazivi, osim nesavreno, neizravnim opisom i sugestijom. . . -ako poklapanje rijei i pojmova nije sluajno ili prolazno ve se nalazi u nji(ovoj prirodi i ostaje apsolutno nepromjenljivo za sva vremena i u svim okolnostima, promjene u jednom imbeniku moraju biti u skladu s promjenama u drugom. <azvoj intelekta mora
pratiti razvoj jezika. /azvoj jezika dokaz je razvoja intelekta. $ini se da je u svakom, ili u !otovo svakom ovjeku koji ue u kozmiku svijest razumijevanje u 'rvi mah vie:manje uzbueno, te on sumnja nije li taj novi osjet mo(da sim'tom ili neki oblik ludila. 8uhamed je bio vrlo uznemiren. 8islim da je jasno da je i a'ostol 1avao bio ... na slian nain uzbuen. 3ad iskusi novi osjet, ovjek se 'rvo za'ita6 je li to to vidim i osjeam zbilja ili ja bolujem od tla'nje# $injenica da se to novo iskustvo ini ak i zbiljskijim od starih uenja obine svijesti i samosvijesti ovjeka is'rva ne mo(e umiriti, jer on 'oznaje mo tla'nje. %stodobno ili ne'osredno nakon to! osjeta i emocionalno! iskustva ovjek do(ivljava intelektualno 'rosvjetljenje koje je nemo!ue o'i: sati. Nje!ovoj se svijesti 'o'ut bljeska ocrta skica jasne vizije znaenja i svrhe svemira. n ne 'one samo vjerovati, ve vidi i zna da je svemir, koje!a samosvjesni um dr(i sainjenim od ne(ive tvari, daleko dru!aiji, da je on za'ravo (ivo 'risue. n vidi da ljudska bia nisu otoii (ivota rasuti u beskrajnom moru ne(ive tvari, ve da su oni za'ravo estice relativne smrti u beskrajnom oceanu (ivota. n uvia da je (ivot u ovjeku vjean, ba kao to je i sav (ivot vjean, da je ljudska dua besmrtna kao to je to i 2o!... $ovjek koji 'ro(ivi ovo iskustvo nauit e. . . mno!o to!a emu !a nikakav studij nikada nije, niti mo(e nauiti. . . 1osebno jasno dobiva 'ojam o
cjelini, ili barem o nekoj !olemoj cjelini koja zasjenjuje svaku zamisao, matu ili razmiljanje.. . , takav 'ojam u us'oredbi s kojim svi nje!ovi raniji 'okuaji da umom 'ojmi svemir iz!ledaju beznaaj: ni i smijeni. To irenje intelekta silno uveava s'osobnost stjecanja i akumuliranja znanja i izravno 'oveava s'osobnost inicijative. 1ovijest razvoja i 'ojave kozmike svijesti u ovjeanstvu 'osve je slina 'ojavi svih 'ojedinanih mentalnih s'osobnosti. 3ad se 'ojavi nova s'osobnost, oitovat e se, u 'oetku, tek kod nekolicine izuzetnih 'ojedinaca. Nakon neko! vremena 'ostaje uestalija, 'otom stjee mo!unost da se razvija, 'ostaje dostu'na svima i konano 'ostaje svojstvo svih ljudi od roenja. 4tovie, rijetke, izuzetne s'osobnosti !enija oituju se kod ovjeka u zreloj dobi, katkad ak i u starosti. 3ad 'ostanu uobiajenije, 'o naravi bli(e talentima, te se s'osobnosti oituju i kod mladih ljudi. 3asnije, kad 'ostanu s'osobnost, oituju se ak i u djece. Na kraju te s'osobnosti 'ostaju zajedniko vlasnitvo sviju od roenja, a kad izostanu, to se smatra nedostatkom. Takva je s'osobnost !ovora *to jest, s'osobnost uobliavanja 'ojmova+. =jerojatno je u dalekoj 'rolosti, na !ranici 'ojave ljudske svijesti, ta s'osobnost 'ri'adala samo nekolicini izuzetnih 'ojedinaca i vrlo vjerojatno se oitovala samo u starosti. 3asnije je 'ostala uestalija i 'oela se ranije oitovati. 1ostojalo je, vjerojatno, razdoblje kad !ovor nije bila osobina svih ljudi, ba kao to i umjetnika nadarenost : osjeaj za !lazbu, za boje i
'otez : ne 'ri'ada svim ljudima. 1ostu'no je 'ostao mo!u za sve, a kasnije neizbje(an i 'rijeko 'otreban, osim u sluaju neke -izike mane. Moemo zakljuiti da je, 'o mnijenju dr. 2uckea, kozmika svijest 'restala biti iskljuivim vlasnitvom !enija. na je ve na razini umjetnike nadarenosti, koja mo(e biti razvijena ili skrivena, a razliiti ljudi su razliito s'osobni razviti je. 'ei dio 4u%keove knjige sadri primjere i odlomke uenja i pisanja ljudi kozmike svijesti u svjetskoj povijesti. On povlai paralele izme"u ti( uenja i utvr"uje jedinstvo oblika prijelaza u novo stanje svijesti u ljudi razliiti( stoljea i naroda i jedinstvo nji(ova osjeanja svijeta i sebe, to najbolje svjedoi o istinitosti i zbiljnosti nji(ova iskustva. )temeljitelji svjetskih reli!ija, 'roroci, -ilozo-i, 'jesnici : to su u 2uckeovoj knjizi ljudi kozmike svijesti. &ije mu namjera da ponudi potpuni spisak i moe mu se, dakako, pridodati jo mnogo imena. +ostalom, nije va(na ne'ot'unost 2uckeove knji!e, niti do'une koje bi se mo!le na'raviti. =a(an je 2uckeov o'i zakljuak o mo!unosti i blizini nove svijesti. To nam ka(e da nam je novo ovjeanstvo nadohvat ruke. 8i !radimo ne razmiljajui o injenici da mo(e doi novi !os'odar i ne 'rihvatiti sve to smo iz!radili. Nae drutvene znanosti, sociolo!ija itd. imaju u vidu samo ovjeka. 2udunost, meutim, ne 'ri'ada ovjeku, ve natovjeku, koji je ve roen i (ivi meu nama.
=ia rasa brzo nie iz mase ovjeanstva i izdvaja se vlastitim 'osebnim shvaanjem svijeta i (ivota. znaka ljudi nove rase jest nova svijest i nova savjest. 1re'oznat emo ih 'o tome to e oni vie razumjeti, vie vidjeti i vie znati od obino! ovjeka. ni nee moi zatvarati oi 'red onim to vide, te e sto!a vie vidjeti; nee moi ne razmiljati o onome to znaju, te e sto!a znati vie; nee biti u stanju o'ravdavati sebe, te e sto!a razumjeti vie. Ti e ljudi jasno vidjeti svoju od!ovornost za sve to oni rade, i nee biti u stanju 'rebacivati je na dru!e. ni se nee zadovoljavati jednostavnim izvravanjem du(nosti,. ve e se osjeati du(nima znati 'rije no to se 'rihvate rada. ni nikako nee moi izmaknuti svojoj savjesti i samo e ona u'ravljati njihovim 'ostu'cima. ni nee biti maloduni niti e izmicati onome to oni dr(e 'otrebnim. ni nikada nee biti 'onizni izvritelji tue volje, jer e imati svoju volju. ni e 'rije sve!a od sebe zahtijevati jasnu svijest o tome to i zato rade. % 'rihvatit e dokraja od!ovornost 'red svima na koje se njihova djelatnost odnosi. To e uistinu biti via rasa : i tu nee biti mo!ue nikakvo krivotvorenje, 'odmetanje ili otimanje. Nita nee moi biti ku'ljeno ili 'risvojeno na 'revaru ili na silu. % ne samo da e ta rasa doi, ona je ve tu. <judi nove rase ve se meusobno 're'oznaju; ve se utvruju lozinke, znakovi i 'arole... % mo(da e se drutveni i 'olitiki 'roblemi, koje je nae vrijeme tako otro na!lasilo, rijeiti na 'osve dru!aijoj razini i na 'osve dru!aiji nain no to mi mislimo, naime, izlaskom na 'ozornicu nove rase, svjesne sebe, koja e suditi staroj.
!spitujui s razliiti( stajalita sloene oblike oitovanja du(a i razmatrajui gledita i miljenja razliiti( mislila%a, stalno nailazimo na 'ostu'ne eta'e ili uzasto'ne stadije razvoja. 3ada smo !ovorili o osjeanju 'rostora i vremena, o stvaranju 'sihikih jedinica miljenja, oblicima djelatnosti, lo!ici i matematici, o oblicima svijesti i s'oznaje, uvijek smo nailazili na stanovite stu'njeve koji se, oito, ne mo!u 'reskoiti, ve ih valja 'roi. )s'oredimo li ih, otkrivamo da su eta'e, stadiji ili stu'njevi u razliitim 'odrujima evolucije : isti. Svi se oni 'odudaraju, svi su us'oredni. -ad prije"e na novi stupanj osjeanja 'rostora, odre"eno e bie samim prijelazom stei novo miljenje, novu logiku, matematiku, novi oblik djelovanja, novi oblik spoznaje, ak i novi moral. I obrnuto, stje%anje nove lo!ike i#i novo! morala neizbjeno e izazvati pojavu novo! osjeaja 'rostora. !zdizanje na novi stupanj na jednom 'olju neminovno izaziva izdizanje na odgovarajui stupanj na svim ostalim 'oljima. 6osve jasno vidimo etiri stupnja, ili etiri stadija, koji odgovaraju jedno, dvo, tro, i etverodimenzionalnom osje0a%ju prostora. <azvoj svi( ostali( strana due penje se po istoj ljestvi%i. 1ednostavna tabli%a jasnije nam pokazuje suodnos razliiti( oblika oitovanja svijesti, ili razliiti( stanja svijesti. 1rvi oblik * osjeaj jednodimenzionalnog prostora. .o je stanje nie ivotinje koja gotovo vegetira. &jezina je
svijest jo u dubokom snu. &ejasni osjeti ostavljaju mutne tragove9 ona se priklanja svjetlu i toplini. &ru!i oblik * osjeaj dvodimenzionalnog prostora. .o je stanje vie ivotinje. Ona ve posjeduje osjete i osjeaje, ali ne i miljenje. &jezina svijest je 'asivna. Svijeu upravlja nagon vida. Trei oblik - osjeaj trodimenzionalnog prostora. :ovjek. 5asna svijest i lo!iko miljenje. ,ktivna svijest. Bilozo)ijska podjela na 1a i ne*1a. Matematika konani( i stalni( brojeva. 6ozitivistika znanost i dualistiki spiritualizam. 6odjela na du( i materiju. Mrak u prolosti mrak u budunosti. &ezbiljnost sadanjosti. &eivi svemir. #agonetnost ivota. $etvrti oblik * osjeanje etverodimenzionalnog prostora. &ovo poimanje vremena. 8ivi svemir. -ozmika svijest. #biljnost beskonanosti. Osjeaj zajednitva sa svime. 1edinstvo svega. Osjeaj sveopeg sklada. &ovi moral. <o"enje natovjeka.
!ABLI5A .E!I(IJ) OBLIKA O.I!OVA6JA 'VIJE'!I

Osje0aj $rostora i vreme%a
1rvi oblik6 prostora. kao vrijeme. Osjeaj jednodimenzionalnog Svijet na %rti. =rta kao prostor. Ostalo
Sve je, osim jedne nepomine %rte, u gibanju. Osjeaj dvodimenzionalnog prostora. Svijet na ravnini. <avnina kao prostor. Ostalo kao vrijeme. -utovi i krivulje kao gibanje. Svijet ravnina u gibanju. Osjeaj trodimenzionalnog prostora. Svijet u beskonanoj kugli. -ugla kao prostor. stalo kao vrijeme. 6ojave kao gibanja. Ne'ostojanje prolosti i budunosti. $etvrti oblik6 prostora. sadanjosti. 6rostorno osjeanje vremena. Osjeaj etverodimenzionalnog Osjeanje prolosti i budunosti kao Trei oblik6 &ru!i oblik6
Psi3o#o2ija
1rvi obli6 6ojava prvi( osjeta. 1edan osjet. &jegovo dijeljenje na dva. 6ostupni razvoj osjeta i nji(ovo gomilanje u pamenju. 6redodba. !zraavanje osjeta krikovima, zvukovima i kretanjem. Odsutnost rijei i govora. &ru!i oblik6
0ko postoji govor, on se sastoji samo od vlastitih imena. Trei oblik6 6ojam. <ijei. ;ovor. 6ismenost. !ntui%ija. !zravna komunika%ija svijesti. lzravna spoznaja.
$etvrti oblik6
Lo2ika
1rvi oblik6 Odsutnost miljenja ili zbrkano miljenje drugog oblika. Ovo je ovo. Ono je ono. Ovo nije ono. #ae%i logike. ogika jedinosti svake pojedinane stvari. Trei oblik6 0 je 0. 0 nije ne*0. Svaka stvar je 0 ili ne*0. $ualistika logika. ogika opreka. 0 je i 0 i ne*0. Tat tvam asi6 Ti koji jesi. .ertium Organum. ogika jedinstva &ru!i oblik6
$etvtri oblik6 svega.
4atematika
1rvi oblik6 Odsutnost raunanja ili zbrkano raunanje drugog oblika. &ru!i oblik6 +spore"ivanje odvojenih predmeta ili odvojenih predodaba. !zravni osjeaj za koliinu. /aunanje u grani%ama tog osjeaja. Trei obli6 Svaka veliina jednaka je samoj sebi. $io je manji od %ijeloga itd. -onani i stalni brojevi. Auklidska geometrija. 'eliina moe ne biti jednaka samoj
$etvrti oblik6 sebi.
$io moe biti jednak %ijelome itd. Matematika beskonani( i promjenljivi( veliina. .rans)initni brojevi. Meta*geometrija.
Vrste rad%ji
1rvi oblik6 <e)leks. &esvjesne reaktivne radnje na vanjski podraaj.
&ru!i oblik6 lnstinkt. Amo%ionalne i svr(ovite radnje bez svijesti o posljedi%ama. 6rividna svijest. Trei oblik6 svjesne. $etvrti oblik6 2ezuvjetna svijest o posljedi%ama radnje i vlastito! udjela u njoj. &eizbjena svijest o moralnom znaenju svoji( postupaka. 6oetak djelovanja s razumijevanjem kozmikog znaenja i %iljeva postupaka. Svjesne radnje zbog odre"enog %i!ja. 8o!unost svijesti o posljedi%ama. 0utomatske radnje koje su prije bile
4ora#
1rvi oblik6 ovjeka3. &esvjesne radnje 2kao radnje usnula Odsutnost morala. &ru!i oblik6 6oetak morala u materinskim, obiteljskim i plemenskim nagonima. +nutranji zakon vo"en nagonima. Moral kao zakon ivota vrste i kao uvjet evolu%ije. Trei oblik6 moral. 6odjela na dobro i zlo. $ualistiki
&astojanje da se unutranji zakon zamijeni vanjskim. &ejasno s(vaanje morala i %ilja morala. Svijest o odgovornosti samo za neposredne posljedi%e. 6reba%ivanje odgovornosti na druge i na ustanove. 1a sam izvrio svoju du(nost ili posluao zakon i ja nisam kriv. $etvrti oblik6 svoji( postupaka. &emogunost da se izvrava tu"a volja bez svijesti o %ilju i bez osjeaja odgovornosti. &emogunost da se odgovornost za svoje postupke preba%i na drugoga. &edostatnost da se samo zadovolji zakon i izvri dunost. 'raanje na zakon unutar sebe. Nova svijest. Osjeaj odgovornosti za sve posljedi%e
O"#ici svijesti
1rvi oblik6 tentnom stanju. &ru!i oblik6 6oten%ijalna svijest. Svijest u la* San. Svijest kao san bez snova. 1ednostavna svijest. .o boli.
&emogunost da se kae7 Svjestan sam da me to boli. Odraeno stanje svijesti. 'i"enje snova. 6asivno stanje svijesti. Trei oblik6 Sposobnost razmiljanja o nekim stanjima svijesti. 6odjela na 1a i ne*1a. 0ktivna svijest. Svijest koja je u stanju misliti o sebi i o svom irenju. $etvrti oblik6 svijesti Svega. 6ribliavanje apsolutnoj svijesti. Akstaza. Samadhi. Akstaza. .uri@a. Svetost. Stapanje s 1ednim. +tapanje ne*1a u 1a. O%ean se ulijeva u kap. 6oetak kozmike svijesti. 6oetak osjeanja svijesti u svemu i
O"#ici s$oz%aje
1rvi oblik6 &esvjesno zamjeivanje okolnog svijeta i nesvjesno reagiranje. &ru!i oblik6 6oetak panje. #amjedba. 6oetak djelovanja u spoznaji. ;omilanje instinkata.
6ri(vaanje svega osjetilno! kao zbiljsko. .ekoa da se razlui iluzija od zbilje. Trei oblik6 grani%a. 6rouavanje pojava. Samo pojavno, objektivno i konano priznato je kao zbiljsko. $etvrti oblik6 6oetak irenja subjektivne spoznaje. !ntui%ija. Mistika spoznaja. &ovo osjeanje vremena. 6oetak spoznaje uzroka. 6oetak spoznavanja ne*1a kao 1a. Osjeanje beskonanosti. Osjeanje nezbiljnosti pojavnog, vi* dljivog svijeta. Samo beskonano priznato kao zbiljsko. lskustvo. lskustvena spoznaja. Objektivna spoznaja subjektivnog. Cirenje objektivne spoznaje do mogui(
O"#ici z%a%ja
1rvi oblik6 re)lekasa. ;omilanje tragova proizvedeni(
6ojava instinkta i gomilanje jednostavni( instinkata. Osobno znanje. &emogunost priopavanja iskustava u odgajanju mladunadi. 6ozitivistika znanost i -ilozo-ija. Materijalizam. Spiritualistika )ilozo)ija. $ualizam. Materija i du(. Osjeanje neivog i me(anikog svemira i 4oga odvojeno od svemira. Amo%ionalna umjetnost. $etvrti oblik6 ldealistika )ilozo)ija. Matematika beskonanog. .ertium Organum. lntuitivna umjetnost. Mistika religija. 4og i Svijet su jedno. Monizam. 1edan Osjeanje ivog i svjesnog svemira. Mistika teozo)ija. Trei oblik6 &ru!i oblik6
$u(.
Evo#ucijski stu$
1rvi oblik6 &ia ivotinja. 1ednodimenzionalno bie. =e!etativni ili 'oluve!etativni (ivot. 'ia ivotinja. $vodimenzionalno bie.
&ru!i oblik6
Odsutnost due, tj. odsutnost dvojnosti razjedinjenosti i nesklada. ,nimalni (ivot. Trei oblik6 iznutra. +nutranje nejedinstvo. &emogunost da se postigne unutranji sklad. &uevni (ivot. $ua kao bojno polje du(a i tijela. =arstvo osobnog. $etvrti oblik6 6oetak prijelaza na novi tip i na novo osjeanje prostora. judi kozmike svijesti. 6objeda du(a. &uhovni (ivot. 6objeda nad*osobnog elementa. 6ostizanje unutranjeg jedinstva i sklada. &atovjek. :ovjek. .rodimenzionalno bie izvana i dvojno
POGLAVLJE XXII
/%a%ost i $ro"#em etvrte dime%zije Predava%je $ro7esora )mova %a 4e%de#jejev#jevu ko%2resu 8988 Karakteristi%e z%aajke i $ro"#emi suvreme%e $rirod%o-zaa%stve%e mis#i 6ova 7izika !eorija e#ektroma2%etizma 6ae#a re#ativ%osti :je#a Ei%stei%a i 4i%ko;sko2 Istodo"%o $ostoja%je $ro,#osti i "udu0%osti Vje%o 'ada Va% 4a%e%ova
k%ji2a o oku#t%im iskustvima :ija2ram etverodime%zio%a#%o2 #ika<
DD!!. i DD!!!. poglavlje prevedeno je iz engleskog izvornika 6. $. Ouspensk@, Tertium Organum, 'intage 4ooks, &e? Eork, FGHI, budui da u ruskom izvorniku, iz kojeg je ra"en ovaj prijevod, ti( poglavlja nema. + engleskom izdanju to su D!. i D'. poglavlje, op. prev.
;ovorei openito o problemima vremena, prostora i vii( dimenzija, koje smo razloili u pret(odnim poglavljima, nemogue je zaobii jo jednu raspravu o odnosu znanosti prema tim pitanjima. Mnogima odnos egzaktnog znanja prema tim problemima predstavlja zagonetku9 pa ipak, to su nedvojbeno najvanija pitanja koja u ovom asu zaokupljaju ljudsko miljenje. 0ko je to toliko vano, zato znanost o tome ne govori, ! zato, ba naprotiv, znanost uporno tvrdi suprotno pravei se da ne zna ili ne primjeuje itav niz teorija i pretpostavki do koji( se dolo, "nanost bi trebala biti istra(ivanje ne'oznato!. "ato onda ona ne nastoji istra(ivati to ne'oznato na koje joj se ve du!o skree 'a(nja, a koje e ve doskora 'restati biti ne'oznato# &a to se, na alost, moe odgovoriti samo to da se tek vrlo mali dio slubene akademske znanosti bavi onim ime bi trebala, to jest, istraivanjem novog i nepoznatog. &jezin vei dio puki je naputak u ono to je za samostalnu misao ve odavno ope mjesto, ili, to je jo gore, u ono to je ve davno zastarjelo ili odbaeno kao beskorisno.
Stoga je osobito ugodno uoiti da se povremeno ak i u znanosti moe otkriti sklonost za traenje novi( obzora miljenja9 drugim rijeima, da akademska rutina i obvezno stalno ponavljanje beskonanog broja otr%ani( )raza nisu uvijek i u svim sluajevima uspjeli ubiti ljubav za znanje i sposobnost samostalnog miljenja. 6remda vrlo stidljivo i oprezno, s nekima od svoji( najodvaniji( predstavnika, znanost je posljednji( desetljea konano dotakla probleme vii( dimenzija i u takvim sluajevima dola do rezultata gotovo istovjetni( onima koje smo izloili u pret(odnim poglavljima. 1rosinca >?>>. !odine &ru!i 8endeljejevljev kon!res otvoren je izla!anjem 'ro-. N. ,. )mova 'osveenim 'roblemima vremena i viih dimenzija 'od naslovom 3arakteristine znaajke i 'roblemi suvremene 'rirodno:znanstvene misli. +sprkos nekim nedosta%ima, izlaganje pro). +mova izuzetno je znaajan doga"aj u podruju znanosti i bez sumnje e, s vremenom, biti zabiljeeno u povijesti razvoja egzaktnog znanja kao neobino (rabar i izvanredan pokuaj da se u tvr"avi pozitivizma, kakva je trebao biti Mendeljejevljev kongres, obznane nove ideje koje u biti odba%uju pozitivizam u %jelini. !pak, iner%ija i rutina uinile su svoje. 6redavanje pro). +mova sasluano je u mnotvu drugi( predavanja, propisno objavljeno u izvjetajima kongresa i ostalo tamo ne uspjevi izazvati senza%iju, to bi se neizbjeno dogodilo da su sluao%i bili u stanju i ponajvie da su eljeli pro%ijeniti njegov pravi smisao i znaenje. &akako, znaaj 'redavanja 'ro-. )mova u velikoj je mjeri umanjen zbo! stanovite suzdr(anosti i o!ranienja to ih je sam 'ostavio, zbo! naslova 'redavanja kojim nije us'io izraziti bit i zbo! o'e
namjere da 'oka(e kako znanost na'reduje u novom 'ravcu, umjesto da izlo(i jednostavnu injenicu da novi 'ravac ide 'rotiv znanosti. 6ro). &. 0. +mov umro je FGFJ. i ja mu ne elim nametati miljenja koja nije dijelio. <azgovor s njim u sijenju FGFI. pokazao mi je da je njegovo stajalite na pola puta izme"u ideja o etvrtoj dimenziji, vrlo bliskima idejama koje sam izloio u prvom izdanju Tertium r!anuma, i )izikalni( teorija koje jo uvijek priznaju !ibanje kao neovisnu injeni%u. &aime, mislim da, premda je vrijeme priznavao kao etvrtu dimenziju prostora, 'ro-. )mov !ibanje nije smatrao iluzijom nae svijesti, ve je zbiljnost !ibanja u svijetu 'riznavao kao injenicu neovisnu o nama i o naoj mentalnoj nad!radnji. Ovo posebno istiem zato jer u kasnije navesti izvatke iz predavanja pro). +mova i birat u uglavnom one dijelove koji sadre ideje gotovo istovjetne mislima to sam i( izloio u pret(odnim poglavljima. &eu se baviti veim dijelom predavanja u kojemu se opisuje razvoj moderne )izike od atoma do elektrona, jer mi se to ini pomalo umjetnim povezivanjem s idejama na kojima bi( se ja elio zadrati i nema s njima unutranje veze. S mo!a !ledita nije va(no je li u osnovi tvari atom ili elektron. 1o mom miljenju osnova tvari je iluzija ili, dru!im rijeima, oblik 'redod(be. , dosljedno razvijanje ideja o viem 'rostoru, na emu 'ro-. )mov temelji svoje izla!anje, 'o mom bi uvjerenju trebalo dovesti do nijekanja !ibanja ba kao to dosljedno razvijanje ideja matematike -izike vodi nijekanju tvari kao su'stancije.
Cto se tie elektrona dodat u da postoji nain da se najnovije znanstvene ideje pomire s poda%ima psi(ologijske metode9 naime, to se postie uz pomo vrlo stari( sustava kabale, alkemije i drugi(, koje u temelj tvarnog svijeta stavljaju etiri prin%ipa ili etiri ele* menta, od koji( prva dva, vatra i voda, odgovaraju pozitivnim i negativnim elektronima moderne )izike. &o, te elektrone ne treba s(vatiti kao obine elektroma!netske jedinice, ve kao 'rinci'e, to jest, kao dva suprotna prin%ipa koja tvore svijet. 6redavanje pro). +mova zanimljivo je i vrijedno panje jer je na samom pragu meta)izike. 1edina stvar koja mu moda stoji na putu jest ostatak vjere u vrijednost pozitivistike metode koja zapravo umire kad se obznane nova gesla znanja. +vod u nae predavanje 2kae pro). +mov3 svakako mora biti posveen iskustvima znanstvene misli u njezinu traenju slike svijeta. Kitna potreba za znanstvenim radom u tom prav%u bit e jasna ako se okrenemo napu%ima nai( veliki( pionira znanosti... .i napu%i predstavljaju duboke pobude aktivnog sluenja prirodnoj znanosti i ovjeanstvu. -orisno je izraziti i( u nae vrijeme kad je misao uglavnom upravljena pitanjima organiza%ije ivota... 6risjetimo se creda prirodoslova%a7 6otvrditi ovjekovu mo nad energijom, vremenom, prostorom... 6oznavati ustrojstvo svijeta i u tom poznavanju utemeljiti stvaralako predvi"anje... .o predvi"anje ulijeva povjerenje da e prirodne znanosti, u staroj prirodi, nastaviti veliki i odgovorni posao stvaranja nove prirode prilago"ene poveanim za(tjevima ovjeanstva. &ova priroda postala je ivotna potreba u
pojedinanoj i javnoj djelatnosti. &o, ini se da njezina veliina i njezina mo donose zadovoljstvo naem miljenju. 6otreba stalnosti u svakidanjem ivotu i kratkoa osobnog iskustva u usporedbi s evolu%ijom zemlje vode ovjeka u vjeru i stvaraju privid postojanosti okolnog poretka ne samo u sadanjosti, ve i u budunosti. .vor%i prirodne znanosti ne dijele to nepomueno gledite i upravo toj okolnosti prirodna znanost duguje svoj neprestani razvoj. +su"ujem se podignuti taj sjajni i uobiajeni veo i otkriti najskrovitije dubine znanstvene misli koje su smjetene na razme"i dvaju s(vaanja svijeta. -ormilar znanosti stalno mora biti budan usprkos napredovanju plovidbe9 zvijezde po kojima ravna svoj kurs na o%eanu nepoznatog neprekidno moraju sjati nad njim. + sadanjem trenutku promijenila su se zvijeda na nebu nae znanosti i zasjala je nova zvijezda kojoj nema ravne po sjaju. +strajno znanstveno istraivanje proirilo je opseg spoznatljivog do jo nedavno, prije petnaest ili dvadeset godina, nezamislivi( razmjera. 4roj je jo uvijek zakonodava% prirode, no, budui da je predoiv, otklonio je s(vaanje svijeta po kojemu je mogue predoiti svijet uz pomo me(aniki( modela. &ovootkriveno prua dovoljan broj slika za izgra"ivanje svijeta, no one razaraju njegov stari, nama znani ustroj i mogu biti ugra"ene samo u novi poredak kojega se obrisi proteu daleko preko grani%a ne samo starog vanjskog svijeta, ve i onkraj temeljni( oblika naeg miljenja. Moram vas povesti u visine s koji( se otvaraju vidi%i koji iz temelja preoblikuju nau ideju svijeta.
+spon prema njima, kroz ruevine klasine )izike, predstavlja znatne potekoe i unaprijed vas molim za oprost, a ja u nastojati koliko je mogue pojednostavniti i skratiti na put. #atim pro). +mov opisuje sliku razvoja oblika od atoma do elektrona, od tvarni( i me(aniki( do elektromagnetski( ideja o svemiru7 0ksiomi me(anike samo su )ragmenti i nji(ovo koritenje istovjetno je prosu"ivanju o sadraju itavog poglavlja uz pomo samo jedne reeni%e. Stoga ne iznena"uje da se pokazao neuspjelim pokuaj da se svojstva elektromagnetskog etera tumae me(anikom uz pomo aksioma u kojima se ta svojstva ili osporavaju ili su jednostavno prododre"ena... Me(aniko s(vaanje svijeta pokazalo se jednostranim. . . Slika svijeta nije bila jedinstvena. + odnosu na tvar elektromagnetski svijet nije mogao ostati neto strano, izvanjsko. Materijalno s(vaanje svijeta sa svojim nepromjenljivim temeljima nema dostatne )leksibilnosti koja bi dopustila da se dogodi spajanje s njime i njegovim poelima. 6reostao je samo jedan izlaz * rtvovati jedan od ti( svjetova, ili materijalni, me(aniki, ili elektromagnetski. 4ilo je neop(odno iznai dostatno osnova za jednu ili drugu odluku. .o se ubrzo i pokazalo tonim. $aljnji razvoj )izike jest pro%es protiv tvari koji je zavrio njezinim odba%ivanjem. &o, usporedno s tom negativnom djelatnou odvijao se stvaralaki posao preinaavanja elektromagnetske simbolike9 ona je morala biti u stanju prikazivati svojstva tvarnog svijeta, njegovu atomsku strukturu, moment sile, radija%iju i apsorp%iju energije, elektromagnetske pojave...
&a obzoru znanstvene misli pojavila se elektronska teorija tvari. -roz elektrine jedini%e otkrivena je veza izme"u tvari i vakuuma... !deja o posebnom supstratu koji ispunjava vakuum * eter * suvina je. . . Svjetlost i toplina nastaju gibanjima elektrona. Oni su Sun%a mikrokozma. . . Svemir se sastoji od pozitivni( i negativni( jedini%a povezani( elektromagnetskim poljima. .var je iezla, njezina raznolikost zamijenjena je sustavima elektriki( jedini%a, me"usobno slini(, a na mjestu uobiajenog tvarnog svijeta pred nama se uobliuje mnogo drugaiji elektromagnetski svijet. &o, ak i priznavanjem elektromagnetskog svijeta nisu uklonjeni mnogi nerjeivi problemi i potekoe9 osjeala se potreba za objedinjujuim sustavom. + naem tegobnom uspinjanju doli smo do toke 2kae pro). +mov3 u kojoj se putovi odvajaju. 1edan se protee vodoravno prema ravnini koju smo upravo opisali9 drugi vodi prema posljednjem vr(u koji se ve vidi, a ni uspon nije strm. <azmotrimo toku do koje smo upravo dospjeli. .o je vrlo pogibeljno9 na njoj su se nasukale mnoge teorije. .o je tim opasnije jer se njezina tananost krije iza maske jednostavnosti. &jezini temelji eksperimentalni su pokuaji koji su dali negativan odgovor na istraivanja temeljiti( i vjeti( promatraa. 6ro). +mov ukazuje na proturjeja to su nastala iz neki( od ti( eksperimenata. 6otreba da se ta proturjeja objasne dala je poti%aj pronalaenju objedinjujueg naela9 to je bilo naelo relativnosti. <orentzovi zakljuci iz >?@?, koji se u!lavnom odnose na elektro:o'tike 'ojave potaknuli su
,lberta Ainsteina da objavi novo naelo, a nedavno preminulom 0ermannu 8inkoBskom da !a sjajno uo'i. 6ribliavamo se vr(un%u moderne )izike7 taj vr(una% jest naelo relativnosti koje je tako jednostavno izraziti da nam njegovo sveope znaenje nije odma( bjelodano. Ono !lasi6 zakoni 'ojava u nekom sustavu tijela 'romatrau koji je 'ovezan s tim sustavom iz!ledaju isti bilo da sustav miruje ili se jednolino i 'ravocrtno !iba. !z toga slijedi da promatra, uz pomo pojava koje se zbivaju u sustavu s kojim je on povezan, ne moe otkriti da li se taj sustav jednolino progresivno giba ili ne. $akle, ni jedna pojava koja se zbiva na #emlji ne omoguuje nam da razaznamo njezino progresivno gibanje u prostoru. &aelo relativnosti ukljuuje intelekt koji zamjeuje, to je okolnost od najvee vanosti. !ntelekt je povezan sa sloenim )izikalnim instrumentom ivanim sustavom. S(odno tome, ovo naelo nam ukazuje na stvari koje se zbivaju u gibajuim tijelima, i to ne samo u pogledu )izikalni( i kemijski( pojava, ve i u odnosu na pojave ivota, te prema tome i na ovjekovu potragu. .o je znaajno kao primjer teze utemeljene na strogo znanstvenom pokusu na isto )izikalnom polju, koja premouje jaz izme"u dva svijeta za koja se openito smatra da su razliite naravi. 6ro). +mov iznosi primjere kako se uz pomo naela relativnosti mogu objasniti sloene pojave. &adalje, pokazuje kako se najza!onetniji 'roblemi (ivota objanjavaju sa stajalita elektroma!netskih teorija i naela relativnosti i naposljetku, dolazi do onoga to je nama posebno zanimljivo7
Sva 'rostorna mjerenja ukljuuju vrijeme. 8i ne mo(emo odrediti !eometrijski oblik tijela koje se !iba u odnosu na nas; uvijek odreujemo nje!ov kinetiki oblik. "ato se %a,a 'rostorna mjerenja za'ravo ne odvijaju u trodimenzionalnom 'rostoru, to jest u 'rostoru koji 'osjeduje tri dimenzije visi%u+ irinu i dubinu, kao ova dvorana : ve u etverodimenzionalnom 'rostoru. 1rve tri dimenzije mo(emo 'redoiti uz 'omo tri mjerne trake %a kojima su oznaene sto'e, jardi ili neke dru!e mjerne jedinice za du(inu. $etvrtu dimenziju 'redoavamo uz 'omo -ilmske trake na kojoj svaka toka od!ovara novoj -azi 'ojava u svijetu. /azmak izmeu toaka na traci mjeri se satom koji ide ravnomjerno bilo kojom brzinom. 5edan 'romatra izmjerit e razmak izmeu dvije toke jednom !odinom, dru!i stotinom !odina. 1rijelaz s jedne toke na dru!u na toj traci od!ovara naem 'ojmu 'rotoka vremena. "bo! to2a emo tu etvrtu dimenziju nazvati : vremenom. .ilmska traka mo(e zamjeniti bilo koju mjernu traku i obrnuto. 1rerano 'reminuli matematiki !enij 8inkoBski dokazao je da su sve te etiri dimenzije jednakovrijedne. 3ako to razumjeti# ni koji su iz 8oskve doli u Sankt: 1eterbur! 'roli su kroz Tver. ni vie nisu na toj 'ostaji, a ona i'ak 'ostoji. Na isti nain trenutak koji je od!ovarao nekom 'rolom do!aaju, 'o'ut, 'rimjerice, roenju (ivota na "emlji, nije nestao, ve 'ostoji. Nije !a nad(ivio svemir, ve samo "emlja. ) etverodimenzionalnom svemiru mjesto to! do!aaja odreeno je nekom tokom i ta je toka 'ostojala, 'ostoji i nastavit e 'ostojati. ) sadanjosti kroz nju 'rolazi dru!i 'utnik : kroz tu
'ostaju kroz koju je 'rola "emlja. =rijeme ne 'rotjee ba kao to ne 'rotjee ni 'rostor. 8i smo oni koji teemo, 'utnici u etverodimenzionalnom svemiru. =rijeme je isto tako dimenz!a 'rostora kao to je to visina, irina i du(ina. ,ko ih u izra(avanju neko! 'rirodno! zakona zamijenimo jednu s dru!om, o'et emo doi do to! zakona. 8inkoBski je nove ideje utjelovio u ele!antnoj matematikoj teoriji; neemo ulaziti u velianstveni hram to !a je ovaj !enij 'odi!ao; iz nje!a obznanjuje !las6 ) svemiru sve je dato6 za nje!a nema 'rolosti ni budunosti : on je vjena sadanjost; on nema !ranica ni u 'rostoru ni u vremenu. 1romjene se zbivaju u jedinkama i od!ovaraju njihovim 'omicanjima 'utovima svijeta u etverodimenzionalnom, vjenom i bez!raninom 'rostoru. ) 'odruju -ilozo-ijsko! miljenja te bi ideje trebale 'roizvesti veu revoluciju od 3o'ernikovo! izmjetanja "emlje iz sredita svemira. Od vremena &e?tona prirodne znanosti nikada nisu bile suoene sa sjajnijim izgledima. #ar se mo prirodni( znanosti ne navjeuje prijelazom s neprikosnovene eksperimentalne injeni%e * nemogunost odre"ivanja apsolutnog gibanja #emlje * na probleme uma/ &eki je suvremeni )ilozo) uskliknuo zbunjeno7Onkraj istine i neistine/ -ad je ro"en kult novoga boga njegova se rije ne s(vaa uvijek jasno9 pravo znaenje otkriva se s vremenom. Mislim da to vrijedi i za naelo relativnosti. +klanjanje antropomor)izma iz znanstveni( ideja uinilo je golemu uslugu znanosti.
antro'omor-izam 5 neznanstveni nain gledanja po kome predmeti, ivotinje i prirodne pojave posjeduju ljudska svojstva9 prikazivanje boanstva ili prirodni( pojava u ljudskom liku &aelo relativnosti slijedi isti put pokazujui ovisnost nai( zamjedbi o opim uvjetima pojava. Alektromagnetska teorija svijeta i naelo relativnosti objanjavaju samo one pojave koji( je mjesto odre"eno dijelom svemira zaposjednutim materijom9 preostali dio, koji naim osjetilima izgleda kao vakuum, jo ostaje izvan znanosti. 0li obale tvarnog svijeta oplakuju valovi energije iz tog uzburkanog o%eana koji je prazan za naa osjetila, no ne i za na razum. #ar dualizam tvari i vakuuma nije antropomor)izam, i to posljednji u znanosti, 6ostavimo temeljno pitanje7 koji je dio svemira ispunjen materijom, Okruimo na planetarni sustav kuglom koje je polumjer jednak polovi%i udaljenosti izme"u Sun%a i najblii( zvijezda7 duinu tog polumjera zraka svjetlosti prevaljuje za godinu i po dana. +zmimo da je obujam te kugle obujam naeg svijeta. Sada, polazei od Sun%a kao sredita, potraimo drugu, manju kuglu koje je polumjer jednak razdaljini izme"u naeg Sun%a i najudaljenijeg planeta. 6retpostavljam da materija naeg svijeta, zgusnuta na jednom mjestu, nee zauzeti vie od jedne desetine obujma planetarne kugle7 mislim da je ta brojka poprilino pretjerana. !zraunavanje obujma pokazat e da u naem svijetu obujam ispunjen materijom odgovara obujmu vakuuma kao jedan prema broju L sa FL nula. .aj odnos odgovara odnosu jedne sekunde prema milijun godina. 6rema proraunu orda -elvina gustoa tvari koja odgovara takvom odnosu bila bi deset tisua milijuna
puta rje"a od vode, to jest, bila bi na krajnjoj grani%i razrje"enja. 6ro). +mov iznosi primjer broja kugli koji odgovara broju sekunda u milijun godina. &a jednoj od ti( kugli 2koje odgovaraju tvari u svemiru3 zapisano je sve to znamo, jer sve to mi znamo odnosi se na tvar. 0 tvar je samo jedna me"u milijunima i milijunima kugli vakuuma7 #akljuak do kojeg dolazimo 2kae on3 jest ovaj7 .var predstavlja vrlo nevjerojatan doga"aj u svemiru. .aj se doga"aj zbio jer nevjerojatnost ne znai nemogunost. &o, gdje i na koji nain se ostvaruju vjerojatnija zbivanja, 1e li to u podruju energije zraenja, .eorija vjerojatnosti obu(vaa golemi dio svemira * vakuum * u svijetu nastajanja. #namo da energija zraenja ima gravita%ijsku masu. #ar me"u razliitim pojavama u svijetu ukrteni( zraka nji(ovi elementi me"usobnim privlaenjem ne stvaraju sitne esti%e koji( gomilanje sainjava na tvarni svijet, &e bi li moglo biti da je vakuum laboratorij tvari, .varni svijet ogranieni je obzor to se otvara pred ovjekom koji je izaao van. #a njegova osjetila ivot buja samo u grani%ama tog obzora9 izvan njega za ljudska osjetila postoji samo vakuum. &e bi( se (tio uputati u polemiku s onim mislima u raspravi pro). +mova s kojima se ne slaem. !pak, upozorit u na pitanja to, po mom miljenju, proizlaze iz nesuglasnosti neki( premisa i nabrojit u i(. 0ntiteza izme"u vakuuma i tvarno! svijeta zvui gotovo naivno nakon upravo navedeni( rijei Minko?skog o nunosti da znanost prije"e na pitanja
uma, dok se ona bavi isto )izikalnim problemima. #atim, ne vidim bitne razlike izme"u tvarnog ili me(anikog i elektromagnetskog svemira. Sve je to trodimenzionalno. + elektromagnetskom svemiru zasad nema valjanog prijelaza na etvrtu dimenziju. 0 u pro). +mova mi nalazimo samo jedan neupitan pokuaj da povee elektromagnetski svijet s viim dimenzijama. On kae7 ist papira prekriven elektromagnetskim simbolima, koji smo upotrijebili kao pokrov za vakuum, moe se smatrati milijardama zasebni( listova poloeni( jedan na drugi, od koji( svaki predstavlja polje jedne male koliine elektri%iteta ili naboja. .o je sve. Ostalo je ipak trodimenzionalno kao i teorija atoma i etera. 6risustvujemo pogrebu stare )izike, kae pro). +mov. ! to je istina. &o, stara se )izika ne gubi i ne nestaje zbog elektromagnetski( teorija, ve zbog ideja o novom irenju prostora koji smo dosada nazivali vremenom i !ibanjem. )istinu nova -izika bit e -izika koja ne sadr(i !ibanje, to jest, ona u kojoj nema dvojnosti mirovanja i !ibanja, niti dvojnosti tvari i vakuuma. 0ko pretpostavimo da je svemir misao i svijest posve emo se osloboditi ideje o vakuumu, a takvo stajalite objanjava malu vjerojatnost tvari, do ega je doao pro). +mov. .var, to jest sve konano, privid je u beskonanom svijetu. 2Ainsteinova knjiga o relativnosti, koja se u me"uvremenu pojavila, omoguava nam da se bolje upoznamo sa znanstvenom 2)izikalnom3 obradom tog pitanja.
Od mnogobrojni( psi(ologijski( pokuaja istraivanja etvrte dimenzije zadrat u se i na knjizi 5ohana von 8anena Neka okultna iskustva, Madras, India, 1913. .a knjiga sadri neobini %rte etverodimenzionalnog tijela koje je autor vidio svojim unutranjim vi"enjem. .o zanimljivo iskustvo opisao je van Manen na ovaj nain7 -ad sam prije nekoliko godina boravio i putovao sjeverom Angleske u nekoliko sam navrata govorio i predavao o etvrtoj dimenziji. 1ednoga dana, poto sam se povukao na spavanje, leao sam potpuno budan razmiljajui o nekom problemu vezanom za tu temu. 6okuao sam vizualizirati ili promisliti oblik etverodimenzionalne ko%ke koju sam zamiljao da je najjednostavniji etverodimenzionalni oblik. &a moje veliko zaprepatenje pred sobom sam jasno ugledao prvo etverodimenzionalnu kuglu, a potom etverodimenzionalnu ko%ku i tek tada, iz te predmetne pouke, nauio sam da je kugla, a ne ko%ka, najjednostavnije tijelo, to sam ve prije trebao znati iz trodimenzionalne analogije. &eobino je bilo to da je jasno nastojanje da vidim jedno uinilo da vidim drugo. 'idio sam oblike kao da su preda mnom u zraku 2premda je soba bila mrana3, a iza ti( oblika jasno sam vidio razmak na zavjesama kroz koji se u sobu probijao trak svjetla. .o je bio sluaj u kojemu mogu jasno utvrditi dojam da su vi"eni predmeti bili izvan moje glave. + veini drugi( sluajeva nisam to mogao tako nedvojbeno rei, jer su dvojnog znaaja, to jest, gotovo jednako sam i( osjeao i izvan i unutar mozga. Odustajem od pokuaja da opiem etverodimenzionalnu ko%ku to se tie njezina oblika. 4io bi mogu matematiki opis, no on bi istovremeno rastoio %jelovitost zbiljskog dojma. 4olje se moe
opisati etverodimenzionalna kugla. 4ila je to obina trodimenzionalna kugla iz koje su sa svake strane, poevi od njezine okomite obodni%e, izlazili zakrivljeni zaotreni rogovi koji( su se zavre%i, krunim zakrivljenjem, spajali iznad kugle iz koje su izvirali. C Tertium r!anum
.ako su stvorena tri kruga, donji predstavlja poetnu kuglu, gornji predstavlja prazan prostor i najvea kruni%a koja sve to obujmljuje. 0ko se pri(vati da gornja kruni%a 2prazni prostor3 ne postoji, a da je donja 2mala3 kruni%a istovjetna vanjskoj 2velikoj3 kruni%i, barem donekle e se imati valjan dojam.. . +vijek sam lako mogao nanovo predoiti tu kuglu9 ponovo zamisliti ko%ku daleko je tee i moram se usredotoiti da bi( je ponovo dozvao u sjeanje. &a slian sam nain rijetko mogao vidjeti petero i esterodimenzionalne likove. 4arem sam osjeao kao da su likovi koje sam vidio petero i esterodimenzionalni. + tim stvarima nuan je krajnji oprez. Svjestan sam da sam s tim stvarima doao u dodir samo onoliko koliko to doputa )iziki mozak, ne odriui da izvan onoga to je u(vatio mozak postoji jo neto to sam u tom trenu osjetio, a to mi nije bilo dano. 4esterodimenzionalni lik ne mo!u o'isati. Sve e!a se o njemu sjeam jest to da mi je tada stvorio dojam u obliku nee!a
to mo(emo nazvati razliitou u jedinstvu ili s'ojem razlinosti. 1eterodimenzionalno vienje najbolje se mo(e o'isati, ili, bolje reeno, na!ovijestiti ako ka(emo da je iz!ledalo kao relje-na karta ,l'a uz neobinost da su svi 'laninski vrhovi i itav krajolik koji je na karti 'rikazan bio jedna 'lanina 2'idi priu 1akoba 4M(mea, koju navodi 1ames, o (ar)i s mnogo i%a, od koji( je svaka i%a zasebni instrument.3 , ili, opet drugim rijeima, kao da su sve te 'lanine imale zajedniku osnovu. .o je bila razlika izme"u pete i este dimenzije, i u petoj su izboine na neki nain bile izvanjtene, a ipak ostajale u istoj jedini%i9 no, u estoj one su bile razluene, ali ne i izvanjtene9 samo su bile na razliite naine istovjetne istoj osnovi koja je bila nji(ova %jelina. + biljeki o tim izvanrednim strani%ama D. 9. <eadbeater kae7 'rijednost van Manenova dojmljiva %rtea uglavnom je u sugestivnosti to je on ima za one koji su jednom vidjeli ono to on prikazuje. Teko se mo(emo nadati da e taj crte( 'renijeti jasnu ideju zbiljnosti onima koji tako neto nikada nisu vidjeli. Teko je 'ostii da (ivotinja shvati neku sliku oito zato jer nije u stanju 'rihvatiti ideju da 'ers'ektiva na ravnoj 'ovrini treba doarati 'redmete koje ona zna samo kao kruta tijela. 1rosjeni ovjek tono je u istom 'olo(aju u 'o!ledu svako! crte(a ili modela kojim bi mu se htjelo su!erirati ideju o etvrtoj dimenziji; i tako, koliko !od domiljat i su!estivan bio, dvojim da e za 'rosjeno! itaoca biti od vee 'omoi. :ovjeku koji je vidio zbilju to moe biti od pomoi da u svoj svakidanji ivot unese bljesak te vie svijesti9 i u tom e sluaju moda biti sposoban da u svoju misao
doda ono to nuno dvodimenzionalnom %rteu.
mora
nedostajati
na
Cto se mene tie, mogu rei da pravo znaenje van Manenove vizije teko moemo pro%ijeniti sredstvima koja su nam na raspolaganju. -ad sam u njegovoj knjizi ugledao ovdje reprodu%irani %rte, odma( sam s(vatio i osjetio sve to on znai. &o, donekle se nisam sloio s van Manenom u tumaenju tog %rtea. On pie7 +kupni dojam moemo nazvati i prstenom. Mislim da sam tada 2gledajui %rte3 po prvi put s(vatio da tzv. etverodimenzionalno vi"enje jest vi"enje koje se odnosi na poimanje prostora to proizlazi iz vizualnog zamjeivanja gustoe. +sprkos svom njegovu oprezu ova mi se opaska ini opasnom, jer stvara mogunost iste pogreke koja je u mnogim stvarima zaprijeila Kintona. .a se pogreka sastoji u mogunosti da se izgradi stanovita 'seudo etvrta dimenzija koja zapravo potpuno lei u tri dimenzije. Miljenja sam da je lik ispunjen gibanjem. Meni izgleda da se %io lik giba kao da stalno izvire iz toke spajanja iljasti( vr(ova irei se iz te toke i ponovo se vraajui u nju. &o, neu sada analizirati i ispitivati van Manenovo iskustvo, ve to preputam itao%ima koji su doivjeli slina iskustva. Cto se tie van Manenovi( opisa njegovi( zapaanja o petoj i estoj dimenziji, ini mi se da u njima nita ne opravdava pretpostavku da se one odnose na podruje vie i slo(enije od etverodimenzionalnog svijeta. 6o mom miljenju to nije nita vie od zapaanja o podruju etvrte dimenzije. &o, ono to je u njima znaajno, to je nji(ova slinost s iskustvom neki(
mistika, osobito s iskustvom 1akoba 4M(mea. Osim toga, vrlo je zanimljiva metoda 'redmeta : 'ouke, to jest, dvije slike koje je van Manen vidio i iz usporedbe koji( je izvlaio svoje zakljuke.
POGLAVLJE XXIII
Oku#tizam i #ju"av Lju"av i smrt (az#iita staja#i,ta $rema $ro"#emima smrti i $ro"#emima Iju"evi =to %edostaje %a,em s3va0a%ju #ju"avi* Lju"av kao svakida,%ja i $si3o#o,ka $ojava 4o2u0%ost re#i2ioz%o2 s3va0a%ja #ju"avi 'tvara#aka s%a2a #ju"avi 6ijeka%je #ju"avi Bje&a%je od Iju"avi Lju"av i misticizam .udes%o u #ju"avi 6ietzsc3e i Ed;ard 5ar$e%ter o #ju"avi &ema podruja ivota koje nam ne otkriva beskonanost novog i neoekivanog ako mu se pribliimo sa s'oznajom da se ono ne is%rpljuje kroz svoju vidljivu stranu, da iza te vidljive strane postoji %ijeli svijet nevidljivoga, %ijeli svijet novi( i nerazumljivi( snaga i odnosa. 6rvi korak prema njemu jest s'oznaja o 'ostojanju nevidljivo!a. !zuzetno mnogo stvari otkriva nam se u najtajanstvenijim vidovima naeg postojanja, u onim vidovima kroz koje dolazimo u izravni dodir sa vjenou - u jubavi i u Smrti. ) hinduskoj mitolo!iji <jubav i Smrt dva su lica jedno! bo(anstva. 4iva, bo! sna!e 'lodnosti u 'rirodi, istovremeno je i bo! nasilne smrti, ubojstva i unitenja. Nje!ova (ena 1arvati bo(ica je lje'ote, ljubavi i sree, a ona je i
3ali ili &ur!a : bo(ica zla, nesree, bolesti i smrti; a 4iva i 3ali zajedno su bo!ovi mudrosti, bo!ovi s'oznaje dobra i zla. &a poetku svoje knjige &rama o <jubavi i Smrti AdBard Dar'enter. >?>E. vrlo dobro de)inira na odnos prema tim duboko nerazumljivim i tajanstvenim vidovima bitka7 jubav i Smrt prolaze kroz ovaj na svijet kao da su odvojene * proimaju ga, sveprisutne, a ipak kao da pripadaju nekom drugom nainu postojanja. ! dalje7 .e pojave, jubav i Smrt, prolaze kroz svijet kao zaista najbolji prijatelji, nikad jako odvojene i zajedno vladaju njime u nekoj vrsti pobjednike nadmonosti9 a ipak, poput najogoreniji( neprijatelja progone jedna drugu u stopu, kvare jedna drugoj posao, bore se za tijela i due ljudskog roda. Ovi( nekoliko rijei otkrivaju dubinu tajne s kojom smo suoeni, koja nas obavija, koja nas stvara i unitava. &o, ovjekov odnos prema dvije strane te tajne nije isti7 koliko god se udnim inilo, lice smrti vie je privlailo mistiku matu ovjekovu negoli lice ljubavi. Oduvijek je postojao snani poti%aj za razumijevanjem i odre"i* vanjem skrivenog znaenja smrti9 sve religije, sva vjerovanja zapoinju pruanjem ovjeku ovog ili onog pogleda na smrt. &emogue je izgraditi ikoju )ilozo)iju ivota bez ove ili one de)ini%ije smrti. 0 mnoge )ilozo)ije ivota, na primjer moderni spiritualizam, sastoje se iskljuivo od pogleda na smrt, od nauka o smrti i o ivotu poslije smrti. 2+ jednom lanku '. '. <ozanov kae da su u %jelini sve reli!ije uenja o smrti.
&o, problem ljubavi obino se u modernim )ilozo)ijama o ivotu pri(vaa kao neto dano, neto ve s(vaeno i spoznato. <azliiti sustavi unose razmjerno malo razlika u s(vaanje ljubavi. ! premda je zapravo za nas ljubav isto toliko velika tajna koliko i smrt, zbog nekog razloga mi je ne zamjeujemo tako naglaeno. <azvili smo niz stereotipni( gledita o ljubavi i ljudi ponizno pri(vaaju neki od ti( stereotipa. +mjetnost, koja bi po svojoj naravi morala moi mnogo rei o tome, posveuje veliku panju !jubavi9 ljubav je vjerojatno oduvijek bila i jest tema umjetnosti. No, ak se i sama umjetnost u!lavnom o!raniava na 'uke o'ise i 'siholoku analizu ljubavi, rijetko dotiui njezine dubine, onaj dodir sa vjenou i beskonanou koji ona 'odaruje ovjeku. <jubav je, za'ravo, kozmika 'ojava u kojoj su ljudi, ovjeanstvo, tek sluajni; kozmika 'ojava koja se zanima za ljudske (ivote ili due koliko i Sunce za svoj sjaj, tako da, uz 'omo nje!ova svjetla ljudi mo!u obavljati svoje svakidanje 'oslove i koristiti !a za svoje ciljeve. 3ad bi ljudi mo!li to razumjeti, makar samo dijelom svoje svijesti, 'red njima bi se otvorio novi svijet i 'ostalo bi im vrlo udno !ledati na (ivot iz svih uobiajenih u!lova. Tada bi shvatili da je ljubav neto 'osve dru!aije i dru!aije vrste no to su sitna zbivanja zemaljsko! (ivota. Moda je ona svijet osobiti( du(ova koji povremeno obuzmu ljude, potinjavaju i( i pretvaraju u oru"e za postizavanje vlastiti( nerazumljivi( %iljeva.
Moda je ona neko posebno podruje unutranjeg svijeta u koje ljudske due povremeno sluajno u"u i u tom sluaju one tamo ive u skladu sa zakonima to!a svijeta, dok nji(ova tijela ostaju na #emlji, ograniena zakonima zemaljskog svijeta. Moda je ona alkemijsko djelo Svevinjega u kojemu ljudske due i tijela igraju ulogu elemenata iz koji( se izra"uje kamen mudraca ili eliksir (ivota ili neki osobit elektricitet potreban nekome za neke tajnovite svr(e. + pogledu naega ivota ljubav je boanstvo, katkad strogo, katkad dobro(otno, no koje se nikad ne pokorava nama, nikada ne pristaje sluiti naim %iljevima. judi nastoje ljubav potiniti sebi, prisiliti je da slui nji(ovim %iljavima, i du(ovnim i materijalnim. 0li ljubav se ne moe niemu potinjavati i ona se nesmiljeno osveuje jadnim smrtni%ima koji ele podjarmiti 2o!a da slui nji(ovim %iljevima. .o mrsi sve nji(ove raune i tjera i( da rade ono to nikada nisu oekivali. .o i( prisiljava da slue njoj, da rade ono to ona (oe. -ako su u zabludi o podrijetlu ljubavi, ljudi su u zabludi i o njezinim ishodima. ! pozitivistiki i spiritualistiki moral podjednako doputaju samo jedan mogui is(od ljubavi * dje%u, nastavak vrste. &o, taj objektivni posljedak, koji se moe i ne mora dogoditi, u svakom je sluaju samo posljedak izvanjske, objektivne strane lju* bavi, materijalne injeni%e zaea. 0ko u ljubavi ne vidimo nita vie doli materijalnu injeni%u i elju za tom injeni%om, onda tako treba biti. &o, u zbilji, ljubav se ni na koji nain ne sastoji od materijalne injeni%e i posljedi%e ljubavi mogu se, osim na materijalnom, oito* vati i na posve drugaijem planu. .aj drugaiji plan na kojemu ljubav djeluje i neznane, skrivene is(ode ljubavi
nije teko s(vatiti ak i sa strogo pozitivistikog znanstvenog gledita. #a znanost, koja prouava ivot kao da je odvojen od nje, svr(a ljubavi sastoji se u nastavljanju ivota. $a budemo toniji, ljubav je karika u lan%u injeni%a koje odravaju neprekinuti tok ivota. 0 sna!a koja meusobno 'rivlai dva s'ola djeluje u interesu odr(avanja vrste i nastaje iz samih oblika 'rodu(enja vrste. 8eutim, ako s to! stajalita razmatramo ljubav, morat emo 'riznati da te sna!e ima vie no to je nu(no. )'ravo u tome je klju 'rave biti ljubavi. Te sna!e ima vie ne!o je 'otrebno, beskrajno vie. "a'ravo, za ciljeve odr(avanja vrste koristi se samo mali djeli od jedno! 'ostotka te sna!e ljubavi kojom %judski rod ras'ola(e. 3amo onda odlazi !lavnina te sna!e# #namo da nita ne moe nestati. 0ko energija 'ostoji, ona mora 'rijei u neto. 0ko tek zanemarivi djeli energije odlazi u stvaranje budunosti 'utem raanja, i ostatak mora otii u stvaranje budunosti, ali na druge naine. + )izikom svijetu znamo mnoge sluajeve kad je izravna )unk%ija ispunjena uz pomo krajnje malog djelia utroene energije, dok se vei dio energije ini beskorisno potroenim. $akako, taj vei dio energije ne iezava, ne nestaje, ve proizvodi druge rezultate, posve razliite od izravne )unk%ije. +zmimo obinu svijeu. Ona bi trebala davati svjetlo. &o ona daje mnogo vie topline negoli svjetla. Svjetlo je izravna )unk%ija svijee, toplina je njezina neizravna )unk%ija, a dobivamo vie topline nego svjetla. Svijea je pe udeena za osvjetljavanje. $a bi davala svjetlo, svijea mora gorjeti. ;orenje je neop(odni uvjet za dobivanje svjetla od svijee9 bez gorenja se ne moe. 0li
to isto gorenje proizvodi toplinu. &a prvi pogled se ini da se toplina koju proizvodi svijea neproduktivno rasipa i da je kadto ak i suvina, neugodna i na smetnju7 ako je soba osvijetljena svijeama u njoj postaje odve vrue. &o, injeni%a je da se svjetlo dobiva iz svijee samo zbog toga to ona gori7 razvijanje topline i usijavanje isputeni( plinova. lsto se moe primijeniti na !jubav. 3a(emo da samo beznaajni dio ener!ije ljubavi odlazi na stvaranje 'otomstva; vei dio, ini se, oevi i majke troe na svoje osobne emocije. No, ba tako i mora biti. 2ez troenja ne bi se 'osti!la !lavna stvar. Samo zbo! tih, na 'rvi 'o!led 'o'ratnih 'osljedaka %jubavi, zbo! sve! to! vrtlo!a emocija, osjeaja, uzbuenja, (elja, misli, -antazija, unutranjih stvaranja, samo zbo! %je'ote koju stvara, %jubav mo(e is'uniti svoju izravnu -unkciju. Ctovie, a to je moda od svega i najvanije, suvina energija ni na koji nain nije potraena, ve prelazi u druge oblike energije. ! mi smo u stanju utvrditi koji su to obli%i. Openito govorei, znaenje neizravni( posljedi%a esto moe biti mnogo vanije od znaenja izravni( posljedi%a. Mi moemo pratiti kako ener!ija ljubavi 'relazi u na!one, u mo ideja, u stvaralaku sna!u na razliitim 'lanovima (ivota, u umjetnike slike, 'jesme, zvukove, !lazbu, 'oeziju. % lako mo(emo zamisliti istu ener!iju kako 'relazi u intuiciju vie! reda, u viu svijest koja e nas uvesti u tajanstveni i udesni svijet. + svoj ivoj prirodi 2a moda ak i u onome to smatramo neivim3 ljubav je snaga koja potie stvaralaku djelatnost u najrazliitijim prav%ima.
+ proljee, s prvim bu"enjem emo%ija !jubavi, pti%e poinju 'jevati i !raditi !nijezda. 6ozitivist e, naravno, za sve to pokuati nai jednostavno objanjenje7 pjevaju zato da privuku enke ili mujake i slino. &o ak ni pozitivist nee moi zanijekati da tog pjevanja ima mnogo vie no to je potrebno za odrvanje vrste. $akako, za 'ozitivista je 'jevanje tek akcidentalno, samo s'oredni 'roizvod. No to 'jevanje za'ravo mo(e biti najva(nija -unkcija odreene vrste, smisao njezina 'ostojanja, svrha koju je 'riroda imala u vidu kad je stvarala tu vrstu. % to 'jevanje nije 'otrebno da se dozovu (enke, ve zbo! neko! o'e! sklada u 'rirodi koji mi samo 'onekad nejasno osjeamo. !z ovoga vidimo da ono to se ini popratnom )unk%ijom ljubavi sa stajalita jedinke moe sluiti kao glavna )unk%ija vrste. &astavimo7 mladi ptii jo ne postoje, ne daju se ak ni naslutiti. 6a ipak, za nji( se ve pripremaju kue. jubav je pobudila udnju za djelatnou. Na!on upravlja tom udnjom za djelatnou, jer je on s gledita vrste koristan. &a prvo bu"enje ljubavi * zapoinje rad. !sta elja stvara i novi narataj i uvjete u kojima e taj novi narataj ivjeti. !sta elja budi stvaralaku djelatnost u svim prav%ima, navodi na parenje za ra"anje novog narataja i na !raenje i stvaranje za budui narataj. %sto vidimo i kod ovjeka. <jubav je stvaralaka sna!a. Stvaralaka sna!a ljubavi ne oituje se u jednom, ne!o u mno!o razliitih 'ravaca. 8o(da ba ta sna!a ljubavi, Aros, 'otie ovjeanstvo da is'uni svoju !lavnu -unkciju koja nam nije znana i samo je 'onekad nejasno osjeamo.
&o ak ako se i ne dotaknemo svr(e postojanja ljudskog roda, u grani%ama onoga to mi moemo znati, moramo priznati da je sva stvaralaka djelatnost ovjeanstva is(od ljubavi. Sav na svijet vrti se oko %jubavi kao oko svo! sredita. jubav otvara u ovjeku strane za koje nije bio svjestan da u njemu postoje. + ljubavi ima mnogo od kamenog doba i od vjetijeg sabata. Mnoge ljude samo ljubav moe natjerati na zloin, na izdaju9 samo !jubav moe iznijeti na vidjelo nji(ove duboko skrivene osjeaje za koje su smatraii da su u njima odavno ugasli. + ljubavi je skrivena silna koliina egotizma, tatine i o(olosti. <jubav je velika sna!a koja skida sve maske, a ljudi koji bje(e od ljubavi, bje(e od nje da bi zadr(ali svoje maske. vjetiji sabat 5 vjetija razularenost, orgije e!otizam 5 isto to i egoizam, samo jo grublje i bezobraznije 0ko je stvaranje, raanje ideja, svjetlo koje dolazi od ljubavi, onda to svjetio dolazi od veliko! 'lamena. + tom vjenom plamenu, u kojemu gori sve ovjeanstvo i itav svijet, razvijaju se i oplemenjuju sve snage !judskog du(a i uma9 i moda e ba iz tog plamena, ili s njegovom pomoi, niknuti u biu nova snaga koja e one to je slijede osloboditi okova tvari. 4ez ikakvi( alegorija moe se rei da ljubav, kao najjaa od svi( emo%ija, otkriva u ljudskoj dui sve njezine oite i skrivene odlike, a moe otkriti i one nove odlike koje su sada predmet okultizma i misti%izma i tako su duboko skrivene da u veini sluajeva ljudi ak odbijaju priznati mogunost nji(ova postojanja. !1ohotljivost" ala% i kola% svim prezirateljima tijela u pokajnikim (aljinama, i kao ono to je svijet, prokleto
od svi( koji stoje s one strane svijeta7 jer ona se ruga i pravi budalom sve zbrkane uitelje i one koji zalu"uju. 1ohotljivost" olou lagana vatra na kojoj e on biti ispeen9 svekolikom drveu koje je izgrizeno %rvom i svim smrdljivim dronj%ima, spremna uarena pe koja kljua. 1ohotljivost6 za slobodna sr%a neto to je nevino i slobodno, zemaljski vrt sree svakoj budunosti, za(valno prelijevanje u sadanjost. 1ohotljivost6 slatki otrov samo za one koji su uveli, ali za one u koji( je lavlja volja veliko okrepljenje sr%a i vino nad vinima uvano s mnogo potovanja. 1ohotljivost6 velika srea to se moe usporediti s viom sreom i najviom nadom. Mnogima je, naime, obean brak i vie nego brak * mnogima koji su me"usobno ak vie strani nego to su mu i ena7 a tko je potpuno pojmio kako su strani me"usobno mu i ena/ > ? 6ietzsc3e+ Tako je !ovorio "aratustra, O tri zla, #agreb, Mladost, FGJN. 6rijevod $anko ;rli. #adrao sam se tako dugo na pitanju razumijevanja ljubavi jer je ono od najvee ivotne vanosti9 zato jer se veini ljudi koja se pribliava pragu tajne ba s te strane mnogo toga otvara i zatvara i zato jer za mnoge ba to pitanje predstavlja veliku prepreku. + ljubavi je najvanije ono to nije, ono to je 'ot'uno nepostojee s uobiajenog, svakidanjeg materijalistikog gledita. + tom osjeanju onoga to nije i u tako dosegnutom dodiru sa svijetom udesnog, to jest, istinski zbiljskog, glavni je smisao ljubavi u ljudskom ivotu.
'e'oznata je 'siholoka injenica da se u trenucima vrlo intenzivno! do(ivljavanja, velike sree ili velike boli, sva okolna zbivanja ovjeku ine nezbiljskima, snom. To je 'oetak buenja due. 3ad ovjek u snu 'ostane svjestan da s'ava i da je ono to vidi san, on se budi. Na isti nain i dua, kad shvati da je sav vidljivi (ivot samo san, 'ribli(ava se buenju. % to je jae, to je (ivlje ovjekovo iskustvo, br(e e doi trenutak svijesti o nezbiljnosti (ivota. 'rlo je zanimljivo ispitati ljubav i ovjekov odnos prema ljubavi uz pomo iste metode i iste analogije koje smo primijenili na usporedno istraivanje razliiti( dimenzija. 6onovo emo zamisliti svijet ploni( bia koja ispituju pojave to dolaze na nji(ovu plo(u iz nekog drugog nepoznatog svijeta 2poput promjene boje %rta na plo(i to zapravo prouzrouje vrtnja kotaa s raznobojnim bi%ama koji prolazi kroz plo(u3. 6lona bia pretpostavljaju da te pojave nastaju na nji(ovoj ravnini zbog uzroka koji isto tako pripadaju ravnini i da na njoj zavravaju. ! sve sline pojave za nji( su istovjetne, poput dviju kruni%a koje zapravo pripadaju posve razliitim predmetima. &a toj osnovi grade svoje teorije i svoju etiku. 6a ipak, kad bi bila dovoljno odvana da napuste svoju dvodimenzionalnu psi(ologiju i da razumiju pravu prirodu ti( pojava9 tada bi, uz 'omo ti( isti( pojava i nji(ovim posredstvom, bila u stanju otrgnuti se od svoje plo(e, uzdignuti se, vinuti se iznad nje i vidjeti neizmjerni nepoznati svijet. 6itanje ljubavi zauzima tono isto mjesto u naem ivotu. Samo onaj koji je u stanju vidjeti daleko preko injenica i koji moe same injeni%e vidjeti u svjetlu
onoga to je iza nji( skriveno, samo on moe vidjeti pravu dubinu tog pitanja. Svatko tko je sposoban vidjeti onkraj injeni%a poinje vidjeti mnogo novi( stvari ba u %jubavi i kroz ljubav. Ovdje u navesti 'jesmu u 'rozi AdBarda Dar'entera *iz nje!ove knji!e 1rema demokraciji+. To#ards $emo%ra%&, ondon, ;eorge 0llen O +n?in and &e? Eork, Bol%ro)t, FGLF. O=A0& SA-S0 $rati u ednosti veliko more, veliki o%ean seksa, u sebi, -oji plimom i osekom pritie tijelo, voljene genitalije, Amo%ionalno podr(tavajui i lelujajui do zvjezdanog sjaja u oima svi( ljudski( bia, Odraavajui &ebo i sva Stvorenja, -ako je to divno/ .ek to se priblii lik, muki ili enski, njime pro"e sr(. -ao kad se na liti%i koja okruuje rub jezer%a netko pomakne, tada se i u dubini vode odrazi pokret .ako i na rubu ovog O%eana Slava ljudskog oblija, ak i nejasno o%rtana pod drveem ili na obali, potresa ga dalekim sjeanjima9 26remda je morska obala vrsta i jaka, nije je lako prekoraiti3 Moda samo do dodira, do pribliavanja, do opinjenosti neijim oima !zbija neobuzdano. O udesni O%eane Seksa,
O%eane milijuna i milijuna ljudski( oblija siuni( poput zametka, sadrani( 2ako zaista mogu biti sadrani3 u svakoj osobi #r%alo samog svemira, Sveti (rame i najskrovitije svetite svakog tijela, O%eane*rijeko koji protjee kroz veliko stablo i grane :ovjeanstva, !z kojega naposljetku pojedina% samo nikne kao pupoljak/ O%eane kojeg tako divno obu(vaamo 2ako te zaista obu(vaamo3, a koji si ipak obu(vaao nas/ 6onekad kad te osjetim i spoznam iznutra i kad se prepoznam u tebi, S(vatim da sam i ja iz bezvremenskog roda &eba i 'jenosti. 'raajui se na ono od ega sam poeo, na vezu izme"u dva temeljna zakona naeg postojanja, na 'jubav i smrt, koji( nam pravi odnos ostaje tajnovit i nerazumljiv, mogu se samo pozvati na rijei kojima 'c3o$e%3auer zavrava svoje Savjete i 8aksime, <ondon >F??.6 !staknuo bi( kako se 6oetak i Svretak sjedinjuju i kako je blisko i prisno Aros povezan sa Smru9 kako Ork, ili 0ment(us, kako su ga nazivali Agipani, nije samo primala%, ve i davala% svi( stvari... Smrt je velika zali(a 8ivota. Sve dolazi od Orka9 sve to je sada ivo neko je bilo tamo. -ad bismo samo mogli razumjeti veliku vjetinu kojom se to postie, sve bi bilo jasno/
/AKLJ).AK
4aterija#izam i#i idea#izam
+ zakljuku elim spomenuti one udesne i tajanstvene rijei iz 0pokalipse i 6oslani%e A)eanima apostola 6avla koje su epigra) ove knjige. 0pokaliptiki 0n"eo se kune da vremena ve nee biti. -ada . . ., Ne znamo to je mislio 'isac ,'okali'se, ali znamo ono stanje duha kada se mijenja ljudski odnos 'rema vremenu. "namo da se u'ravo u tome, u 'romjeni osjeaja vremena izra(ava 'oetak etvr: to! oblika svijesti, 'oetak 'rijelaza na kozmiku svijest. + toj i slinim reeni%ama nazire se duboki )ilozo)ijski idealizam uenja Avan"elja. Shvaanje da je tajna vremena 'rva tajna, 'rva je i neizbje(na 'osljedica idealistiko! 'o!leda na svijet. Cto je znaila ta apokaliptika reeni%a, 1e li imala znaenje koje joj i danas moemo pripisati, ili je to bio samo umjetniki retoriki govorni izraz, sluajni udara% u dirku koji stoljeima i tisuljeima odzvanja zadivljujue snanim i istinitim tonovima, Mi to ne znamo i nikada neemo znati. 0 rijei su lijepe. ! moemo i( pri(vatiti kao simbol daleke i nedostine istine. <ijei apostola 6avla jo su udnije, jo neobinije u svojoj matemati()oj tonosti. 2+kazali su mi na te rijei u knjizi ,. &obroljubova %z Nevidljive knji!e. ,utor u njima vidi izravni na!ovjetaj etvrte dimenzije 'rostora.+ Cto to zapravo moe znaiti,
&a budete u %jubavi ukorijenjeni i utemeljeni, da biste mo!li razumjeti sa svima svetima to je irina i du(ina i dubina i visina. 6rvo, to znai razumjeti . . . to je irina i du(ina i dubina i visina? Cto bi to moglo biti, ako ne razumijevanje 'rostora ? ,'ostol ka(e da e oni koji su ukorijenjeni i utemeljeni u ljubavi razumjeti zajedno sa svima svetimu to je 'rostor. #ato %jubav mora pruiti razumijevanje prostora, 5asno je da %jubav vodi u svetost. <jubav je, 'rema shvaanju a'ostola 1avla *'o!lavlje Glll. 1rve 'oslanice 3orinanima+, najvia emocija, sinteza, sta'anje svih viih emocija. na neos'orno vodi u svetost. Svetost je stanje duha osloboena ljudsko! dvojstva s nje!ovim vjenim neskladom izmeu due i tijela. Na jeziku a'ostola 1avla svetost ak nema onu te(inu koju ima u naem dananjem jeziku. n je sve 'ri'adnike svoje crkve nazivao svecima. Nje!ovim jezikom biti svet znai biti 'ravedan, udoredan, reli!iozan. 8i ka(emo da je to samo 'ut u svetost. Svetost je neto dru!o : neto dose!nuto. No svejedno, bio to nje!ov ili na jezik, svetost je nadljudska odlika. ) 'odruju morala to je isto to i !enijalnost u 'odruju intelekta. <jubav je 'ut u svetost. ,'ostol 1avao svetost 'ovezuje sa s'oznajom. Sve%i razumiju to je irina i duina i dubina i visina. On kae da * kroz ljubav * svi to mogu razumjeti zajedno s njima. &o, to zapravo treba razumjeti, /azumjeti 'rostor. ! ba to je najudnije.
3ako je a'ostol 1avao mo!ao znati i misliti da svetost daje novo razumijevanje 'rostora# 8i znamo da ona to mora dati, ali kako je on to mo!ao znati# &itko od njegovi( suvremenika nije ideju razumijevanja prostora povezao sa svetou. Tek mi, nakon 3anta i 'oto su nam 'ostale dostu'ne riznice istonjake misli, shvaamo da je 'rijelaz na novi stu'anj svijesti nemo!u bez irenja osjeaja 'rostora. 1e li to (tio rei apostol 6avao * taj neobini ovjek, rimski slubenik, progonitelj krana koji je postao nji(ovim propovjednikom, )ilozo), mistik, ovjek koji je vidio 4oga, smjeli re)ormator i moralist svoga vremena koji se borio za du(, a protiv slova i koji sigurno nije odgovoran za injeni%u da su ga poslije stali s(vaati ne u du(u, ve doslov%e. Cto je on (tio rei, * &e znamo. &o, 'o!ledajmo te rijei iz ,'okali'se i 1oslanice s !ledita nae! uobiajeno! 'ozitivistiko! miljenja. 4to emo vidjeti# Neemo vidjeti nita. 4ljesak tajne to zasvjetlu%a na tren, isti as nestane. .o nee biti nita doli rijei bez svakog sadraja koje niim ne privlae nau umornu panju, koje e skliznuti s nje kao to ona sklizne sa svega. <avnoduno emo okrenuti strani%u i ravnoduno zatvoriti knjigu. % ne shvaamo da svojim 'ozitivizmom sami sebe 'otkradamo, da na (ivot liavamo svake lje'ote, tajne, sadr(aja. 1retvaramo !a u o!oljelu shemu vrteih ku!li i udimo se zato nam je tako
dosadno i odvratno, zato nemamo volje za (ivot; ne vidimo da ne razumijemo nita oko sebe. ,ko se (ivot 'rouava materijalistiki ili ener!istiki nita se ne mo(e razumijeti. %sto se tako ni u svemu to je reeno o vremenu i o 'rostoru nee nai neko! smisla, ba kao to ni u Svemu nee biti ideje vodilje.7 Ne valja metoda. Svojedobno se 'ozitivizam javio kao neto osvje(avajue, trezveno, zdravo i na'redno, neto to miljenju utire nove 'utove. Nakon sentimentalnih tumaenja naivno! dualizma to je nedvojbeno bio veliki korak na'rijed. 1ozitivizam je 'ostao simbolom na'retka miljenja. No sada vidimo da on neizbje(no vodi u materijalizam. % u tom obliku on zaustavlja misao kojoj je ve odavno tijesno u uskim okvirima materije i !ibanja. d revolucionarno!, 'ro!anjano!, anarhino!, slobodoumno!, 'ozitivizam je 'ostao temeljem slu(bene znanosti. djenuo je odoru. &odijeljeni su mu ordeni. Sveuilita i akademije stoje mu na usluzi. n je 'riznat. n 'ouava. n u'ravlja miljenjem. ,li, 'osti!avi na'redak i us'jeh, 'ozitivizam je 'ostao 're'rekom daljem razvoju miljenja. Sve to izlazi iz okvira !ibanja 'ro!laeno je 'raznovjerjem. Sve to izlazi iz okvira obine svijesti 'ro!laeno je 'atolokim. 1red slobodnim istra(ivanjem is'rijeio se 3ineski zid 'ozitivistikih znanosti i metoda. Sve to je iznad to! zida 'ro!laeno je neznanstvenim.
) takvom obliku 'ozitivizam, koji je ranije bio simbol na'retka, 'ostaje konzervativan, reakcionaran. Na 'odruju miljenja utvren je 'ostojei red i borba 'rotiv nje!a 'ro!laena je zloinom. No, slobodna misao ne mo(e se zaustaviti nikakvim !ranicama. Nema jedne metode, nema jedno! sustava koji bi je mo!ao zadovoljiti. na mora od svih uzimati sve ono to je u tome vrijedno. na nita ne mora 'rihvatiti kao rijeeno niti ita mora smatrati nemo!uim. %stinsko !ibanje, koje je u temelju sve!a, jest !ibanje miljenja. Sve to zaustavlja !ibanje miljenja, la(no je. Sto!a istinski, zbiljski na'redak miljenja 'ostoji samo u najirem idealizmu koji ne 'riznaje mo!unost zaustavljanja na nekim 'ronaenim oblicima. Smisao (ivota jest vjeno tra(enje. Samo tra(enjem mo(emo nai neto uistinu novo.

TERTIUM ORGANUM Pjotrd Uspenski Tertium - Organum

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

TERTIUM ORGANUM Pjotrd Uspenski Tertium - Organum

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BIBLIOTEKA RELIGIJA I MISTIKA Prevela s ruskoga MIHAELA VEKARI ZAGREB, 1 !

ZAKLJHGAK Ma)er(#al('a% (l( ($eal('a%"

Naui razlikovati istinito od lanog... Glas tiine, H. P. B.

s'%-et t* 6%t% u n #e! z !-e0/eno! n #e! * zu!u$

O$govor .( .(o )o*-a $e2(-(,(#a trodimenzionalnosti +ros)ora"

R z(%)%te * z%ne %nte(%.en&%-e ! )k " p s % ! -!un.

odre2eno svo#s)vo" Po#ava r(#e( op!e o'-aava +o#avu +o#%ova u %(&l#e-#u"

$u&e> ( -#e'(-o Bo0a-s)vo%"

!ABLI5A .E!I(IJ) OBLIKA O.I!OVA6JA 'VIJE'!I

$etvtri oblik6 svega.

$etvrti oblik6 sebi.

k%ji2a o oku#t%im iskustvima :ija2ram etverodime%zio%a#%o2 #ika<

doda ono to nuno dvodimenzionalnom %rteu.

You might also like