Obrada rane

As. dr Milan Hadi Mili

POVREDE
Povrede nastaju dejstvom razliitih sila. U odnosu na kriterijum da li je dolo do prekida kontinuiteta koe i sluzokoa ili ne povrede se dele na otvorene i zatvorene povrede.

OTVORENE POVREDEPOVREDE-RANE
Otvorene povrede - rane (vulnera traumatica) nastaju kada sila koja izaziva oteenje tkiva dovode do prekida kontinuiteta koe i sluzokoa. Prilikom ranjavanja, zavisno od jaine sile, mogu biti povreeni i dublji slojevi tkiva (miii i kosti).

Podela rana
Rane se po nainu nastanka mogu podeliti na akcidentalne (sluajne povezane sa infekcijom) i artificijelne (namerne ili operativne koje podrazumevaju upotrebu svih zakona asepse i antisepse). penetrirajue i nepenetrirajue perforirajue i neperforirajue

Kriterijumi rane
U cilju postavljanja pravilne dijagnoze, kao i svrsishodne terapije, kod procenjivanja rane moraju se izanalizirati kriterijumi rane, a to su: anatomsko razaranje, razaranje, krvarenje, krvarenje , bol i poremeaj funkcije. funkcije.

Anatomsko razaranje
Anatomsko razaranje predstavlja posledicu direktnog efekata sile na tkivo. tkivo. Pravilno poznavanje i procena elemenata anatomskog razaranja ima za cilj odreivanje adekvatne hirurke terapije i prognozu rane.

Elementi anatomskog razaranja

Ivice (rubovi) rane - predstavljaju otvor na tkivu i mogu biti pravilne (kod posekotine) ili nepravilne (kod razderotine); upljina rane - podrazumeva prostor u tkivu nastao njegovim oteenjem; Sadraj rane - moe biti krv, koagulum, detritus, strana tela, fragmenti kosti i gnoj; Obimnost rane - utvruje se instrumentalnom eksploracijom (dugmastom sondom), a kod veih rana digitalno, a sve u cilju utvrivanja prisustva upljina i depova; Zidovi rane - ograniavaju upljinu rane i vani su kod adaptacije i ivenja rane.

Krvarenje
Svaku ranu prati odreeni stepen krvarenja. Primarno krvarenje nastaje direktnim dejstvom sile na krvne sudove i prisutno je od momenta ranjavanja. Sekundarno krvarenje nastaje nekoliko dana nakon zaustavljanja primarnog krvarenja i obino je povezano sa infekcijom. Pravilna hemostaza u rani, mora biti sprovedena jer su mogue komplikacije u procesu zarastanja.

Bol
Bol je najizraeniji i najneprijatniji pratilac rane, kao i mnogih drugih bolesnih stanja. Bol je fenomen koji ne sme pratiti savremenu hirurku praksu.

Poremeaj funkcije
Poremeaj funkcije, kao kriterijum rane, moe biti lokalni i opti opti. . Lokalne smetnje izazivaju izostanak funkcije pojedinog organa, miia ili dela tela. Simptom poremeene funkcije ekstremiteta, koji nastaje zbog same rane i bola koji sa sobom nosi, jeste hromost (claudicatio claudicatio). ). Opti poremeaji funkcije mogu se manifestovati pojavom oka i febre. febre.

Klasifikacija rana
Predmet koji izaziva ranjavanje, svojom specifinom graom i obimom, ostavlja otisak na povreenom tkivu dajui rani specifian oblik, odnosno, izgled. Na osnovu ovog principa vri se klasifikacija rana na sledee vrste: -vulnus punctum (ubodna rana); -vulnus contusum (rana od udaraudara- nagnjeenja); -vulnus laceratum (razderana rana); -vulnus lacerocontusum (razderano (razderano-nagnjeena rana); -vulnus conquassatum (smrskotina); -vulnus scissum (posekotina); -vulnus morsum (ujedna rana); -vulnus sclopetarium (rana od vatrenog oruja); -traumatska amputacija. amputacija.

ETIOLOGIJA I PODELA RANA (rekonstruktivni pogled)

Incizione rane Abrazije Avulzije i Degloving wounds Posekotine kod kojih dolazi do prekida kontinuiteta svih slojeva tkiva ekstremiteta, najee po uzdunoj osi. (Shearing injuries) Gipsane i zavojne rane Punktiformne i perforativne rane Ujedi insekata i zmija Opekotine (termike, hemijske, elektrine, radijacione) Povrede vatrenim i drugim oruijem

Zarastanje rane
Hemostaza i inflamacija Proliferacija Maturacija i remodulacija

Hemostaza i inflamacija

Proliferacija

Maturacija i remodulacija

Obrada rane podrazumeva sledee operacije:

Lokalna anestezija, sedacija ili opta anestezija. anestezija. Pirvremena hemostaza Esmarhovom poveskom ili tamponiranjem i kompresijom. kompresijom. ianje okoline rane sa zatitom rane gelom ili tupferom sa fizi fiz iolokim rastvorom. rastvorom. Ispiranje i dezinfekcija rane. rane. Dezinfekcija koe oko rane, i izolacija od okolne regije sterilnom kompresom. kompresom. Eksploracija i debridment - ienje rane. rane. Trajna - hirurka hemostaza. hemostaza. Obrada rubova rane (priljubljivanj (priljubljivanje e rubova rane). rane). ivenje rane po etaama. etaama. Postavljanje drena po potrebi. Zatita rane zavojem u zavisnosti od lokalizacije.

Da li ili ne zaiti ranu?

Dva najbitnija faktora koji odreuju da li treba ili ne zaiti ranu su: Stepen kontaminacije rane (ista, istaistakontaminirana, kontaminirana, prljava) Rasprostranjenost ishemije rane

LAVAA RANE

Lokalno tretiranje rane

Antibiotici Antiseptici HidrogeloviHidrogelovi -hidroaktivni zavoj Enzimska sredstva za ienje rane Natrijum hipoplorit (Dakins solution) Organske kiseline Ostali preparati

Vreme zaivanja rane

Primarni av Odloni primarni (primarni odloni), 33-5dana. Sekundarni av, posle 5 dana Zarastanje per secundam intentionem

Hirurka obrada svee rane

Svea rana je svaka rana koja je nastala unazad 24 asa. asa. Takva rana se mora hirurki zbrinuti ivenjem primarnim avom, avom, ali uz predhodnu obradu. Sve rane osim strelnih, dubokih ubodnih i ujednih rana mogu se primarno zaiti.

Primarni av

Obrada stare rane

Vreme proteklo od nanoenja povrede iznosi vie od 24 asa. asa. Obavezni pratilac stare rene jeste infekcija uznapredovala u manjem ili veem obimu.

Odloni primarni, 33-5dana ili sekundarni av, posle 5 dana

Druga mogunost jeste obrada stare rane sa ekscizijom oiljnih rubova rane. rane. Rez se postavlja oko 0.50.5-1 cm od rubova rane i prua se od povrine ka dnu rane sve dok se ne pojave sitna krvarenja. krvarenja . Iz rane se moraju u potpunosti odstraniti devitalizovana tkiva i strana tela. tela. Nakon ovakve ekscizije i ienja, rana se ispira fiziolokim rastvorom i zatvara primarnim odloenim avom ili skundarnim avom. Svrha ovakvog postupka jeste da se rana zatvori u fazi proliferacije fibroblasta (fibroplastina faza zarastanja koja nastaje etvrtog do petog dana nakon ranjavanja). ivenje se vri po slojevima (etaama) i to od dna rane prema povrini. povrini.

Drugi nain obrade stare rane

Hirurki debridment

Pozicioniranje ruba korienjem palca

Redosled postavljanja avova

Redosled postavljanja avova obeleeno sterilnim markerom

Primena iglodraa, pincete i igle sa koncem u zaivanju rane na koi

Voenje igle kroz kou iglodraem, pinceta fiksira samo kou

Postoperativni tok
U postoperativnom toku ivotinja mora biti pod svakodnevnom kontrolom zbog mogueg razvoja infekcije u dubljim slojevima rane. Ukoliko je procenjeno da treba primenjivati antibiotike (infekcija) oni se aplikuju u trajanju od najmanje 5 dana. dana. Povratni avovi se skidaju nakon petog dana, dana, a pojedinani tek posle 14 dana. dana.

Zarastanje per secundam intentionem

Neophodna je obrada rane (ianje dlake, ienje okoline rane, dezinfekcija rane i okoline i obezbeena drenaa) u cilju stvaranja uslova za pravilan proces sekundarnog zarastanja. zarastanja. Ovakva rana se ostavlja otvorena, otvorena, odnosno obrada se vri bez ivenja. ivenja. Ovakvo stanje zahteva svakodnevni tertman rane (toaleta rane) koji podrazumeva evakuaciju sadraja, mehaniko ienje fibrina i sasuenog eksudata. Ovakav tretman, uz moguu parenteralnu aplikaciju antibiotika,omoguava sekundarno zarastanje rane bez komplikacija. komplikacija .