MEUNARODNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU EVROPSKA ZAJEDNICA ZA UGALJ I ELIK - osnovana je Ugovorom o osnivanju Evropske

zajednice ze ugalj i elik koji je potpisan 1951. godine u Parizu i poznat je kao Pariski sporazum. Stupio je na snagu 1952. godine. Taj sporazum je bio inicijalna kapisla za dalje ujedinjenje evropski naroda. !ovi sporazumi o osnivanju EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE i EVROPSKE ZAJEDNICE ZA ATOMSKU ENERGIJU potpisani su u "imu 195#. god. i poznati su kao "imski ugovori ili $snivaki sporazumi.Sporazumi su stupili na snagu 1958. godine izme%u &est dr'ava lanica. U($)$"$* $ $S!+),!-U EE. koji je stupio na snagu 195/. god.0 bezbednost i zdravlje reguli&e se l. 111. 2reguli&e se bezbednost proizvoda3 i l. 11/. 2reguli&e bezbednost i zdravlje na radu3 Ugovora. !akon potpisivanja ovi Ugovora pitanjem bezbednosti i zdravlja na radu obu va4eni su svi zaposleni. JEDINSTVENIM EVROPSKIM AKTOM proklamovani su ambiciozni ekonomski0 ali su naznaeni i novi politiki ciljevi Evropske ekonomske zajednice.-edinstvenim evropskim aktom0 koji je stupio na snagu 198 . godine0 postignuto je5 1. jaanje ekonomske i socijalne ko ezije0 6. produbljivanje politiki odnosa .ajednice sa tre4im zemljama i me%unarodnim organizacijama0 !. "#$%i&i"'#$($ #)*i($ +$ ',%-.i#$(/) 0'%$"1$(' ,'('1)(/) Di2)"3i#$30 7. jaanje nadle'nosti EE. u oblasti ekonomsko8monetarne unije0 soc. politike0 regionalnog razvoja i za&tite okoline i 5. izmene u osnivakim ugovorima. MASTRI4KI UGOVOR O EVROPSKOJ UNIJI0 potpisan u 9olandiji 1996. godine0 a stupio je na snagu 199!. godine. Ugovorom o *astri tu 2l. 1:;. i 1:#.35 1. 52'1i2)() 6- '7$#)+) ,28$#$ .%$(i9$ - #)+i 6$ 7)+7),('1*- i +,2$#%/): ($ 2$,-; 6. progla&ena je unija izme%u lanica kao nova organizaciona <orma0 :. izmenama osnivakog akta EE. preimenovana u E.. SPORAZUM IZ AMSTERDAMA potpisan je 199#. godine0 a stupio je na snagu 1998. godine. $vim Sporazumom5 1. EU dobija potpuniju sadr'inu0

6. &iri se nadle'nost unije u tzv. prate4im oblastima 2soc. politika0 zdravstvo0 za&tita potro&aa itd.30 :. dalje izmene u "imskom i Pariskom ugovoru. 2<<1. godine zakljuen je UGOVOR U NICI kojim je izvr&eno5 1. dalje institucionalno jaanje EU0 6. institucionalne pripreme za prijem novi lanova. Ugovor o osnivanju EE. sa amandmanima sadr'anim u -edinstvenom evropskom aktu0 *astri&kom ugovoru i Ugovoru iz ,msterdama0 sadr'i niz odredaba kojima proklamuje osnovne ciljeve i to5 visok stepen zaposlenosti i socijalne zatite kao i osnovna naela0 kao &to su5 naelo slobodnog kretanja lica (radnika); naelo jednakog plaanja mukaraca i ena za rad jednake vrednosti0 a sadr'i i odredbe o ciljevima 2zajednike3 socijalne politike i merama 2sredstvima3 za nji ovo ostvarivanje. Sistem bezbednosti i zdravlja na radu podrazumeva interakciju vi&e razliiti inilaca kao &to su5 zakonodavstvo0 inspekcija0 osiguranje0 te nika znanja0 slu'be medicine rada i za&tite na radu0 in<ormisanje0 obrazovanje i istra'ivaki rad. "imski ugovori ili $snivaki sporazumi su stupili na snagu izme%u &est dr'ava lanica5 =elgije0 >rancuske0 9olandije0 +talije0 ?uksemburga i !emake. 19 !. god. .ajednici su pristupile @anska0 "epublika +rska i )elika =ritanija i time je <ormirana .ajednica devetorice. 1981. god. Pristupa (rka. 198=. god. Portugalija i Apanija. 1995. god. ,ustrija0 >inska i Avedska. 2<<>. god. Bipar0 Ce&ka "epublika0 Estonija0 *a%arska0 ?etonija0 ?itvanija0 *alta0 Poljska0 Slovaka i Slovenija. 2<< . godine0 =ugarska i "umunija. - PRIMARNI IZVORI PRAVA KOJIMA SE UREUJE SISTEM BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU1. UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE od 195#. godine0 sa amandmanima sadr'anim u JEDINSTVENOM EVROPSKOM AKTU iz 19/#. godine olak&ano je dono&enje direktiva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu0 UGOVOROM O EVROPSKOJ UNIJI iz 199:. godine pro&irene su obaveze dr'ava

lanica u ovoj oblasti 2l. 1:;. i 1:#. 30 +.*E!-E!+ U($)$" EU iz 6117. godine nikada nije stupio na snagu ali su preuzete obaveze dr'ava lanica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu 2l. 619. i 611.3 2. REZOLUCIJA SAVETA O BEZBEDNOSTI; ?IGIJENI I ZDRAVLJU NA RADU- doneta je od strane Saveta Evropske .ajednice 61.16.19/#. god. u skladu sa lanom 11/a Ugovora o osnivanju EE.0 koju je pripremio Evropski Ekonomski Bomitet o potrebi usagla&avanja uslova0 posebno oni koji se tiu radne okoline u cilju bezbednosti i zdravlja radnika na radu istovremeno odr'avaju4i postignuti napredak. "ezolucija Saveta o bezbednosti0 igijeni i zdravlju na radu predstavlja podlogu za dono&enje @irektiva u ovoj oblasti. @ono&enjem ove rezolucije uinjeno je kvalitativno unapre%enje problematike bezbednosti i zdravlja na radu u zemljama lanicama EU. $vim dokumentom odlueno je0 po&tuju4i odredbe lana 11/.a Ugovora EU0 da 4e Savet putem direktiva usvojiti minimalne za teve za podsticanje pobolj&anja bezbednosti i zdravlja na radu i da 4e garantovati bolji nivo nji ove primene imaju4i u vidu uslove i te nika pravila u svakoj od dr'ava lanica. !agla&eno je da 4e se direktivama izbegavati nametanje administrativni 0 <inansijski i zakonski ogranienja kako bi se podstakao razvoj mali i srednji preduze4a. Potvr%ena je injenica da razvoj0 rast i unapre%enje produktivnosti0 zavisi0 izme%u ostalog i od kvaliteta radne okoline0 odnosno od &ansi koje zaposleni ima da utie na radnu okolinu u cilju sopstvene bezbednosti i zdravlja na radu. !. EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA 0izvor lan :.8199;. godina@-iz 19;1. god. doneta u Torinu8 je komplementaran instrument kojim se ugovorno unapre%uje za&tita osnovni socijalni i ekonomski prava gra%ana dr'ava potpisnica ove Povelje. )lade potpisnice ovog dokumenta0 kao lanice Saveta Evrope0 slo'ile su se sa su&tinskim naelima ove Povelje iji je cilj da se na nivou Evrope postigne ve4e jedinstvo me%u lanicama. Pored drugi prava0 dr'ave lanice su se slo'ile da obezbede svom stanovni&tvu socijalna prava kako bi pobolj&ali 'ivotni standard i socijalno blagostanje. $vom Poveljom nagla&ena je potreba da se0 s jedne strane0 ouva nedeljiva priroda svi ljudski prava0 i da se0 sa druge strane0 Evropskoj socijalnoj povelji pru'i potpuni podsticaj. $na se smatra svojevrsnim DSocijalnim ustavomD Saveta Evrope. $snovni princip proklamovan ovom Poveljom je da svi radnici imaju pravo na bezbedne i zdrave radne uslove.

-DIREKTIVA 391 O UVOENJU MERA ZA PODSTICANJE POBOLJ ANJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA RADNIKA NA RADU-!"#$n%a&n' '()*& p&a)a @irektiva je uputstvo i nema obavezuju4u snagu0 ve4 tek kada se translatuje u nacionalno zakonodavstvo0 njene odredbe postaju obavezuju4e. $va direktiva je doneta u skladu sa Ugovorom o osnivanju EE. i to lanom 11/a. @irektiva :91 je sa jedne strane $S!$)!, jer reguli&e minimum za teva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu tj. ona je pravni osnov za dono&enje pojedinani direktiva0 a sa druge strane ona je $B)+"!, jer uokviruje oblast bezbednosti i zdravlja na radu. +ma op&ti karakter 2 podsticanje pobolj&anja bezbednosti i zdravlja na radu3 i op&ti domen primene 2odnosi se na sve grane i delatnosti3. $snovni stav i postavka direktive i .akona o bezbednosti i zdravlju na radu je uvo%enje prevencije2spreavanje povreda na radi3 i rizik tj. procena rizika i svo%enje isti na najmanju mogu4u meru. @irektiva :91 a<irmi&e princip objektivne odgovornosti poslodavca i princip razvijanja kulture prevencije koji se ogleda najpre u nastojanju da se izbegnu ili elimini&u rizici0 a ako se ne mogu izbe4i ovaj princip podrazumeva procenu takvi rizika. Bljuni lanovi direktive su lan ;. kao i lan 11. !a osnovu ove direktive doneto je 1/ pojedinani direktiva koje reguli&u razliite oblasti. Svaka direktiva i konvencija ure%uje samo +'n'+$+ +"&a. @irektive donose lanice EU0 a konvencije *e%unarodna organizacija rada. @irektive su uputstva i nemaju obavezuju4u snagu sve dok se ne translatuju u nacionalno zakonodavstvo.