KORISTENJE VODNIH SNAGA OSNOVE HIDROENERGETSKOG KORISTENJA VODA Branislav _DordeviéSADRZAS ‘VOINE SAGE U OFVIRU KOMPLEKSNE ENERGETIKE PROBLEM VOOE 1 ENERGIE ~ — ‘DOMEN LZUCAVANIA, VEZE_SA_QRUGIM DISCIPLINANA — — DOSNOVNI POOMIVI AT QPSTE ENERGETIKE ~~~ —— == OSNOVME OBLICT ENERGIJE. — 1. Nagomt lant obl ict energiJe ~ 1! Pretazni oblei energije — 31 Podela energije sa, giedista upotrebe OGRANTCENIE’TRANSFORNACIJE OBL KA ENERGIJE ——— ‘Saag — ERNE JEDINICE ZA SMAGU | ENERGIJO 1 NACI NUTHOvOe RORISCENIA™U ENERGETIC! — = = 118. NNEKI PROBLEM! ENERGET IKE KOJI. SU BITWI SA. STAWOVISTA DALJIN TENDENCIA'U KORISCERIU VOONIM SMAGA ~ == 120 NEKE_OSOBENOSTIELEKTROENERGET IKE, MEROOAVNE ZA RORISCENJE tao 42 FIZICKE OSNOVE 1GKORISCENJA VODNIH SKAGA, | 21. ENERGIA VODENOG TOKA — — = 24 212! ENERGIYA TECNOSTI UHIORAULICKIM HASINANA — —— — = te jb 2132 GUBICE U ENeRGeTSKOO TRANSFORNACIJT P KOEFICIJENTI KORISNOG DEJSTVA ~ a E )_THPOVE HIDROELEKTRANA. KLASIFIKACIUA DISPOZICIONIH RESENIA r COBJEKTI KOMI SE TZUEAVAIU- — p TTEPOVT HIDROELEKTRANA a * fi 3 Biz 5.2.2:1. Osnovni tipovt hidroeiektrana kod kojth je mafinska sgrada u sklopy brane — 32. r ‘A, PRIRRANSIA POSTROUENZA WISKOG.PRITIGKA™ REGRE BIDROUETRANE — 3.19. | [SL PRIBRANSED POSERATENJE SREDNIEG T VISOKOG ERITISEA ~ = ky: = = uae Geaveeacrony ToT WHO GRAVIEACIONE. BRAKE 27. 17, HIDRORLEAMRANE HOD OTH SE VELIRE VODE EVARUTSO KROD ELEXTRAMU 3.28. Widroelektrane Kod ko}Ih HIDROENERGETSKI.POTENCIUALT = WETODOLOSKI_ASPEKT! ODREDJIVANIA HIDROENERGETSKOG POTENCIJALA — 4.1. TEMMIEKI 1 ERONOMSKI ISKORISTIVI POTENCIJALI ~~ a8! 7 IDROENERGETSKI POTENCIJALT SFR —6 1 2 METODIKA OOREDJIVANIA. OPTIMALNE ZAPREMINE ARUMULACTIE + Gomesrijske J radne karakter!seike skumitecionth basen ——— KARAKTERISTIKE ELEKTROENERGETSKIN SISTEMA. RELEVANTNE SA STANOVISTA'1SKORISCENA VODNIH SNAGA DLJAGRAMT OPTERECENIA— — : NEW DIJAGRAMOPTEREGENJA — — — — MEDELINI 1 HESEEN! DIAGRAM OPTERECENIA — VARIAACIJE_POTROSNJE TOROM GODINE. STRUKTURA POTROSACK I'MOGUENOST! UTIEANIA W POPRAVLIANGE KARACTERISTIKA DIGAGRAMA.OPTERECERIA. Si NAGIN POKRIVANDA OLIAGRAMA OPTERECENAA.U MESOVITON eS — — AMALIZA PRIL KA V ELEXTROEMERGEYSKON SISTEM) 7 ULOGH £2EKTRANA REZERVE SNAGE’U ELEKTRDENERGETSROM SISTEMU ROTIRAIUCA REZRVA SISTEMA == LAGNA REZRVA SISTEMA ENERGETSHE KARAKTERISTIKE HIDROELEKTRANA EXORONSKE KARAKTERISTIKE ELEKTRANA STRUKTURA TROEKOVA ELEKTRANA — — — — ANAL IZA GODISKIZN TROSKOVR ELEKTRANE SSTRUKTURA CENE ELEKTRICNE ENERGIE — UTICAD VREMENA KORISEENIA INSTALISANE SKAGE ZA KOSTANE IE METODOLOSKE ASPEKT VALORIZACIJE 1 OPTIMALNOG DIMENZTONISARUR HIDROELERTRANA ENERGETSKA VREONOST HIOROELEKTRANA — — —— 1 OPTINALNE VELIESNE TZGRADNJE-TNSTALSANOST] MIOROELERTRANS — AZAATRANJE PRILIKA U_ELEKTROENERGETSKOM {STEAL (ODREDJ IVANJE OPT MALNIH PARAMETARA PROTOENIM HIDROELEKTRANA 1 TBIDROELERTRANA 5A HAKIIM AKUMULAC IANA E1JA JE ZAPREMINA PomaTA ‘OOREDJIVANJE OPT HALNIW PABANETARA AKUHGLACIONE WIOROELEKTRANE TTENDENCIJe U POGLEDU VELICINE OPFIMALNE. INSTALISANDSTI 1 OPTIRALNE ZAPRERINE AKUMULACIJA HIOROELEKTRANA — UPROSCEN! PRILAZ_ODREDSIVANGU OPTIMALNE ANSTALISANE SHAGE PROTOENE WIOROELEKTRANE — — — NNER! KRITERIJUMI 2A VALORIZACIJU U UPOREDSIVANJE WIOROELEXTRANA Energetsto-ckononski kritert junta valorizactu higrostekera Kriter juni. videnavenskog korlscenja voda | dopunshi kelter juni 20 I2bor prioriteta tagesdnje higroclektrana =” REGULISAUE REENIM PROTICAIA U AKUMULACIONIM BASENIOR POLAZNI SisTENSK ASPEKTL ZADACK TEQRIIE.REGULISANIA REENEH PROTICATA DETERMINTSTCKE:BILANSHE METOOE SUNARNA LINLIA-RECNIN PROTICAIS P5TT PRILAZ RESAVAKLU OUR OSADVKR ZADATRR BerennIWisTekos #iLansNoG REULISHAGK Voom — fefavanje zadatka dinenstontsanja-akumitgetonog basena feSavenje vadatka odrea] vanje moguée potrosnie =” AMOMILAC ONT BASEN RUIMOVE RARAKTERTSTIRE = ‘gat FBLA Wivedjivanje gubieaks iz ekunstaciooth basene 5" shova vidovt DETERMI nist exaG AEQULISNIA PROTIEAIA WA ZADATU.POTROSNAD 1. Dnevno regul anaje proticaje — 3 ede feu aan 2: Seroato, (godiinie) regu) sane Visegosrinje regal isanje prottcaja SPECTOALNT VIGOVIDETEAMINISTIEKOG REGULTSANIA PROTOKA Regul sanje U akumulac! jana u kaskadi =~ — 2! Kempenzactono regul tsanle eae ‘TURBINE HIDROELEKTRANA , OSNOVE, PODELA 1 RAZVOO TURBINE KAO VRSTAHIDRAUL eKIH MAB NA — — SAGA TUABINA U PROCESU TRANSFORHACTJE ENERGIE — — ~~ ——— pazvoy TuReIWA PODELA, 'DOMEN UPOTREBE 1 OSNOVNI ELEMENT! TUREINA Peltonove turbine = cTRROCES. U TURBINAMA (OSNOVMAJEDNACIMA.REAREIJSKIN TURBINA ‘ok koji formire sprovodro kolo reskeivnsh turbine ~—— 10,29. Dsnovna energetska jednatina reaketjskin turbina=—=——— 10.34. skin turbine — 10.32. OSNOWNA SEDRACINA 2A: REARCLUSRE TURBINE — =~ —— 10.36. USLOVE SLENOG RAUA T'BROD DERTAIA TURGINA USLOVE SLIENOSTI REZIMA RADA TURBINA ~ 10-38. SEDINIENL PARAMETRL TURBINA— 10:40) oer CidenT oRzoHDDNOST? 0.40, SPECIFIEAN BROS OBRTAIA | DIEMENZIJE TURBINA ~~ ——— 0.43, sReakeijsbe turbine =~ 10.t- ‘Act she turbine — == —— 10.48 VELIEIWA BROJAOBRTAIK TURBINE (on) — 19.08) POWASANSE” TURBIMA U.PROMENLOIV IN” POGONSKIMN USLOVINAL KARARTERISTIRE. TURBINA VASTE RARAXSERISTINA. TURBINE aan = 10.48, UPOREDUIVANJE RAZLICITIN TURBINA WA OS¥OWU NINOVIH RARAKTERIST IRA = —— 10.52. GOVOONT 1° OOVODNT ELEMENTT TURBINSKOG BLOKA REAKCISKTH ‘omen TURBINSKE SPIRALE — ——— 10.55: iruzont — 10.62. HAVITACIJA TURBINA T RIEN UTICAD WA COREDIIVANIE VISINSKOG POLOZAIR TURBINA POUAVA KAVITACIJE KOD HIDRAULICKIN RASINA ————— —— 10.68. ROEFICIJENT RAVITACLIE" 1 DOPUSTIVA VISINA STSAWA — 10.70. REGULACIJA RADA TURBTNA AUTORATSKA.REGULACIJA: BROJA OBRTAJA-SHAGA 10.76. SINMROM REGULATOR PRITISRA. = 10.88.10.86. 10.8. @ROJ OBRTAJA PRI POBEGY TURBINE HIDROGENERATORI 1 OSNOVAL SiLOP HIDROAGREGATA HIDROGENERATORI ~~ — 111.1. KONSTRUGTIUME SHERE HIDROGENERATORA ~~ —— 11.1.2. MLADJENJE GENERATORA. — 11.1.3, SISTEM 2A POBUDJIVANJE GeNeRATORA ~~~ — — 1 VODNE SCE U ORVIRO ns. HOVPLERSE ENERGETIE 11.45. - on. KOMPOZICIUA WIOROAGREGATA noGucE oisPoziCie — SOVINA 1 LEZAJ! AGREGATA — ONO OPTERECENJE NOSECEG LERRIA ZAMAINA HASA AGREGATA UPROCESU REGULACIJE Jel, PROBLEM VODE 1 ENERSIVE Sa vanvojen Covetanstva, narotito u zadnjoj deceni\, sve vide se za0Stra- vaju problemi energie, hrane, vode { zaStite 2votne sredine. Voda je na odre- TZBOR TIPA 1 PARAMETARA AGREGATA, jen nacin dominantno prisutna u sva ova éetiri problenska konpleksa: njone se POSTAVKA ZADATKA I POTREBNE PODLOGE | protzvodi energija i hrana, ona postade sve deficitarnii resurs u sferi snabde- rorreswe PoDLoce vanja stanovnistva 1 industrije, ona Je naJosetljiviss deo £ivotne sredine koja AACUNSKI PAD AGREGATA 12 Je neophodno stititi od zagadjivanja 1 obezvredsivand 12.2. 1280R BROJA AGREGATA 12.3. Ljudsko drustvo Je token tXtavog svog razvosa gradilo svoj materiialni 4 Fats Ma cocetai fal romatenl fons iommennte 128. ‘druStveni prosperitet na jeftinoj energiji 1 Tako dostupnod vod! koja Je Koris- 12.3.1. DOMEN UPOTREBLJIVOST! POJEDININ SISTEMA TURBINA| —————— 12.8. Gena po principu *zahvati koliko ti Je potrebno, tskorist! na naCin koji ti Je 12.3.2- ETODE I2BORA REAKCLUSKIM TURBINA — ie nadpogodni3i". Po analognoj logici tehnieki sistent su postupali i sa otpacina: 12.3.3. WETODE IZ00RA AKCLUSKIM TURBINA — — aa vode su im siutile kao’ besplatna depontja za uklanjanje svih nuzprodukata v pro sevodndi. Medjutim, materijalni progres zasnovan a ovakvo$ kratkovidoj logici, petcen denografskon eksplozijon, otkric je zadnsih godina svoju veliku ranjivest. ‘Prergetska kriza, do koje Je dotto potetkon 1973.godine, Jasno Je pokazala de je ‘rene Jeftine eneraiJe nepoyratno proslo i da je nastupilo vreme drukeJih odno- 54 na planu valorizacije energije. Paralelno sa tim, tokon zadnje decenie, Love Eanstvo Je drastiénije nego raniie potelo da se suotava 1 sa cinjenfcon da ne mo~ 2e wvek + u pocpunsti da zadovolt sve potrebe 22 vodom, ni po parametru koliet= ney nt po kvalitetu, nf po ranijod cent. Covetanstvo se nasto makazama dva sup= ‘otno usmerens procesa: enorano raste potrosnja energije 1 vode, dok se kolicine raspoletivih energetskih 1 vodnth resursa veona brzo smanjuju. Srojna futuroloS~ ka Astrativanda pokazuju da 2 sukob ova dva proceia biti jedno od najtezih itu Senga Eovetanstva u sledecim decent ama. Uvidjeduet ovu ozb¥) nv situnci ju QUN eokutava da koordinira akcije da se .2*ganizovanim naporina 1judske zajednice sagledaju rastuei problemi na plamu ene- ratJe 4 vode 4 nadju odgovarajuea retenja. Odrtano Je vise sedjunarodnih konfe- renciga 0 energiji, © 1977.godine Je odr2ana 4 prva Svetska konferencija UN © vo- > dana. Ukot ko bi se najkrade rezimiralt regultati dosadasnjih dogovaranja na ovin, LaTeRATURA tte12. skupovina, sogli bf se sazetf u jednoj recenict: neophadna Je raditatea ractone~ Mracija potrotnst svih vidova energige, dok se na planu vode izlaz vidi, ta- kodje, u waksinalnoj racional izaciji potrosnje, uz razvoj konpleksnih sistena koriscenje 4 z28tite vods, uz njeno visekratno korigcenje. Nedjutim, svi ovi dov govari su nedvosmisteng ukazali da Je nepavratno prosto vreme gradjenja materi Jaltog blagostanja na Jeftinin energetskin i vodnim resursina, Nastupa period Stednje, racionalizacije 4 odvikavanja od rasipnizkin navika iz proslosti. lve tendencije u oblasti energije 1 voda izbactle su u prvi plan korisce- je vodnth snaga, kao najractonalnit vid protavodnje energije. Objektina 2a is- korigéende vounth snaga, w okviry konpleksnih vodoprivrednih resenja, resavaiu se po pravilu i neki Kijuent problent voda, sto sferu kor‘Scenja vodnih snaga Gini jo8 aktuelnijom. Nalazino se na pragu nove ekspanzije u koriséendy vodnih snaga, 1 to ne samo U domenu psvajansa novih, sada fof neiskoriséenih hidroener getskih potencifata, wee # 52 glediste permanentnih napora da se postoseci obje- Kti | dalge razvijajus adapttraju i dogradjuju, kako bi odgovori14 potrebama ra~ zvoja elektroenergetskin sistena ' | 4 . DOMEN IZLEAVAKIA. VEZE SA DRUGIM DISCIPLINWA, oriscenje vodnih snaga Je hidrotehnigka disciplina koje se bavi proutaya~ jen metoda, postupaka, objekata { uredjaja za pretvaranje vovnog energetstog potencigala u ‘skoristivu mehaniku, odnosno elektrignu energiiu ‘Da bi se sagledaly nesto koriscenja vodnin snaga u vodoprivredi mote se po- t of tatainog potencijela vodnih resursa. Vodnt resurs se definise sa tri komponente: koli¢ina vode (Q), jen kval tet (K) 4 polozad u prostoru (L). Zbog toga se na najvisem nivou apstraketje,vo- dni resurs moze definisats trojkon V= (KU) WY ove komponente vodnog resursa su nosioet odredjenog totalnog potenctsala (€) ost se mers energetskim Jedinicana. Zavssno od toga na Kosi se nacin koris- 1 voda, u kojo§ sfert vodoprivrede 1 2a koje potrebe, taj totalnt potenctial oii vount resurs poseduje, mote se transformisati v mehanigky {1% elektriteu cenergidu, u blohentjsky energifu protzvedenth bioloBkin masa (bicenergia), mdi ie Se mote uBtedett neka druge energife u transportu, u nekow protzvodnen proce- suy fd. Znaeiy u procesu koapleksnog vodoprivrednog koriSéenta. totalni potenci- {21 Yodog resursa transformige se u razne vidove parcijalnih potenctfala: hide roenergiju (Ej). bioenergisu protzvedenth biolotkih masa (E), energiJu koje Je ustedjena onogueavandem energetski effkasnijeg vodnog transporta (E,)+ energiiu 1.3, vem dt u nekom industr‘fshon proces @.), itd vodneg resurss (E) u nekos ImaciJe, sastavljen Je od sume parctjalnih potencijala Stetenu 511 ustedjeny kor t8Cen Prema tone, totalni potencijal shemi njegove trans for- FBTR, : 2 NedJUtim, poznato Je da se u procesu transfi oractsetateioa potenetsata u ‘iskoristiv izgubi jedan, Naas esto dosta velsks deo totatnog potenctjale. 200g tova ‘transformacije, jednak: ° ue * neoon BM eR Yea be. ‘de Je a, kooticijent transformactje, kooffciients kortsnog dejstva w proces otencijafa vodnog resursa. mes, 4 3) oii ima, u Jednom Siren smisiu, karakter 4 energetskog koriséenja + transformacia oriste ans Vodeerivrede, kao organtzovane delatnosts kojon se vodnt resurst ‘ste 4 Stite, svodi se, u stvari, na resavanie opsteg zadatha ' By Ey + max “) patentee ance rata tako serdue, €x se u procesu transformetie totalnog PeneLials & Hortsne parcsalne potenctite posttane nadvect energetsks ueinaks 2 dobisu oni vidovt parciJeinth potenctjala koji su najpotrebatji 52 stanovi8ta ukupnog razvoda zemlje. eno 2p razett of poznate Binjenice da Je cena energetskih 4 drugih resursa din Tipe farts od nithove dostupnoses 4 potreba za nJima, mode se preci 1 na mate Taya Wengen) vatorlzacssu ovth skortstivin parcijeinih potenctJala. U tom mnobino th sa respektivnin jediniénin cenana (¢,) pajedinin vrsta parctie: Jnth stents (en nan ‘tivog potencijala ravar , * Sant evant Sekorte= Fen aa * Sine * CALE, + CAE, + Wkoliko su odnosi Jedinténth cena EGE, (5) Pojedinth parcijatnih potencijata u part Jedinim vestana tih energisa, onda se op #105 iskoristivog potencijala u posedine ra 2adatak optimizacise definisan tzré St1 kriterisum za ovy transformetiu tot perctiatne iskortstive potencijate svodi $row: Leg Ae, + max 6 42 postovanfe oaranicensa: EEE yee gM ee eth ie, ”1a, vim ogranizenjina se definifu mininatne neophodne potrebe za posedinin vi- dovina parciainih potencijala. UW tom sludaiu se transformacija totalneg potenci Jala vodnih resursa obavija 0 kritersum (6) kojie se definise zahtev da se ostvari maksinalna dobit, uz pattovange ogranigenia (7) koJi se zahteva da se u tom procesu transformactie bezbede mininalne zantevane toliCine pojedinh parciJalnih potenctiala. (Sa eo su oznatene sininalne zahtevane kolieine gojedinihn videva. gatenc ja nosno energija, hidroenergi ie €T" , bioenergiie ET, itd). svi ovi potencijals se mogu farazitt jedinicama za energiju. Potenci¥al iaroerergije se izratava u Wh, koji se moze pretvoriti u Oful-e, t. u Jedini- cu za energiju u St sistem (1 Kh = 3,6 M)). Energija dobijena protzvodnion caregsene biomase, uz primenu hidronelioracionih mera, moze se 12razitt preko ka- Tortja (dopustene za koriSéenje samo do trae 1980.) i takodJe pretvoriti u buul-e (0) (1 cat = 4,167 J). Na s1fean nasin nogu se u (0) prevworitt ¢ druge: erergetske dobiti u procesu koriScensa vods. ‘Sa Sireg energetskog stanovita, vodoprivreda se bavi raznim vidovina tra- rsformcije totalnog potencijala vodnih resursa u parciJalne potencijale zahtea rin vidova, staraiuet se da naksimizire funkei{u (4) Gime se postizu najvedt ukié pei energetsis efekts, odnosno da maksimizira funkeisu dobsei (6) sa kojon se ta reophodna transfornaciia potencijala ostwarsse. Prema tone, u tom konpleksnon zagatku transformacije totalnog vodnog potan- cijala u pojedine korisne parciJaine potenctjale, koriScende vodnih snaga se ba Wi metodana i sistewina za elektroenergetskt vid te transformact¥e. Posmatrajuet globaint proces sukcesivnih energetsksh transformacija na Zen- Ji, korigcenje vodnth snaga u sustini transforaige energiiu sunca u elektritnu fenergiju: kroz proces (sparavanja 1 cirkulaciJe vodenth masa sunce ponavo podize vodu na vige kote, dajuet JoJ odgovarasudu polozaino eneraiiu na kopnu, Kosa se atin koristi 20 protzvodnju elektritne energije. Me tal nagin, hidroenergi3a ‘na izuzetno nesto medju prinarnin energetskim resursima: to Je Jedint energetskt resurs koJi se veeito-obnavl a u procesu krufenia vode. dok se ostal! energetski resursi, Kodi se sada koriste, nepovratno gube. Pokazano Je da Je koriSeenje vodnih snaga Jedna od vodoprivrednih disciptt- na, Medjutin, ta disciplina ima aultidiseiplinarnt karakter. Kao grana hidroteh- nitkih nauka, KoriScense vodnih snaga zahteva poznavanje 1 EXtavog aiza drugth atsciplina: geotehnike, elektroenergetite, turbomasinstva, teorije sistena,t dr. ao Jedna od najslofeniJih hidrotehniekih disciplina, korfséense vodnih snaga se zasniva na aplikacsji prakti¢no svih oblasti gradjevinske tehnike: me- hanike, otpornost’ materijala, hidrologije, mehanike fluida 4 hidraulfke, teort- ‘Je Koistrskctia, tehnologije materiJala, mehantke tla, betonskth 4 celfénth kon od 15. strukcija, fundiranga, ispitivanja konstrukcija, orgsnizacie gradjevinskin raio- va, ftd. Pored Esto gradjevinskih disciplina, korts¢enje vodnih snaga prizensu- Je dostignuéa niza drugih oblast! prirodnih + tehnickth nauka: inenjerske ge0- logije, setznologije, mehanike stene (praktiéno citav konpleks geotehniekihn dis- ciplina), teorige turbonasina, grana maSinstva koje se bave servoureasajina, hi romehanckom oprenom + autonatikon za njthovo pokretanje, elektromasinstva i elektroenergetike, opste teoriJe sistema, teorife optinalnog upravijania, teori- Je informacida, ite Regavanje probiena iz dowena koriscenja vodnih snaga po pravitu otvara i brojne problene iz svih drugin oblasti vadopriveede: reguiaci$s abala u zoni use ora { dinamike retnog kor{ta nizvodno od hidroelektrane i zoni uspora, probe lent plovidbe i brodskih prevodnica, zaStita 4 odvodnjavanje pricbalja (posebno delikatan slueej kod izgradnje hidroelektrana na aluvijalnia vodotocima), prob- emi zastite kvaliteta vode u akumuiacijt, kanalisange naselja u zoni u koJos se prostine uspor, antieroziona zastita i asanactJa zenljista sliva odbrana of po- lave (kod nekih akumulacisa se presvidia rezervnt prostor za prigem 4 uble rnje poplavnth talasa) ite. Pored gradjevinskih + drugih tehnigkth discipina korigeense vodnih snage koristi dostignucs 1 niza drugih nauka: ekologije (vece hidroslektrane su velo radikatan zahvat uv ekosistemy CiJe posledice treba prouciti { resiti} sociologi- Je (VeSavanje krupnth socioToskih problens koje izazivaju potapanda naselJa { ‘obragivin pavesina, resavanje problena migracije 1 profestonslne preorijentaciie stanovnistva na podruéiu sistena), ekononiie, itd. © slozenosti + kompleksnosti kori#¢enja vodnth snaga govori CinJenica dau okviru Jednog slozerag hidroenergetskog sistema treba uklopiti uw skladnu celinu Visoke brane, dovodne 4 odvodne derivactje, izmestiti stare 1 podiét nove komunt- kacije sa brojnim mostovima, raseliti naselja + podic! nova (raselavanJe 4 pro- festonatna preorijentacija stanovntstva je veoma delikatan problem), resiti dro- 4Jne pratece vodoprivredne problene, reliti delikatne ekotoske problene koje stva- va izgradnja sistema, itd. To zahtevs strutnjaka visoke tehnicke i opSte kulture, kod\ Je u stanju da u tesnoj saradnjt sa veoua brojnin strugnjacina razligitin profile slozi sistem u jednu skladnd, funkcfonatnu, sigurnu i ekonomignu struktu- Tu. Pritom se taj sistem mora tretsrati samo kao jedan od podsistema u Siren so- fo-ekonomskon 1 ekotoskom sistem, €1Ji integralni 4 skladan deo treba ¢2 pos- ‘ane.11,3, osnowit Poumvt 1Z OPSTE ENERGETIKE Yao Sto Je goznato iz elementarne Fizike, energija je sposobnast obaviJa- fnja vada. Elenentarni mehanicki rad di stle F u napatnos tacki 6 na putu ds (vidi skicu) definige se skalarnin proizvodon F vektora sile F 1 vektora ponaka d& (a- uga0 izme- «ju ove dva vektora), pa je a) See © be bt se telo a age dele atta premsto fz tatke 1 Matt 2 gate” van je ad Mpa] oP F 6s com () bs bé se taj rad estvario potrebno Je dovest! toliku energi{u ol iko izno~ 4 obaviJent rad, odnosno, u telu bi morala da tuse akumulrana najnanje tolika koligina energie koliko iznosi szvrseni rad. Rad se moze i2vrsiti 4 promenon pritiska 1 zapremine nekog radnog medi juna (gase, pare). Tade se elenentarni rad dW mode definisati na sledeei natin wea (19) ovde Je p - pritisak, V - zapresina, te se ukupat rad za promenu pritiske od p, do p, 4 zaprenine of V, do V, pritazuje relacton ee ww a bi radni medijun nogao da T2¥rSt rad Mp, 43) mora mu se dovesti najma- nje toliko energije koliko iznosi obavijeni rad. Energia se pojavijuje u prirodi u razlseitin oblicima. Po poznatom zakenu © odr2anju energie ona se ne mote proizvesti, niti nepovratno tzqubiti, ona Je- ‘ina mote u toku transformacije, 111 za vrene izvréenja rada d3 promeni svoj ob- Vik, Energetika Je nauka koja se bavi izvtavanjem energie, njenih izvora, meto- da transformacije 1z Jetnog oblika u drugi i svega Sto je sa tim u vezi. Ovde ce se dati samo neki osnovni pomovi iz energetike, kako bi se sagledalo nesto i uloga hidroenergetike v opétoj energetic! 1.3.1. OSNOVNL OBLECE ENERGIJE Svi oblici energie se s& stanovista postojanosti mogu podeliti u dve ose rove grupe: 8) nagomilana (sakupljena) energija w nekon prostoru {11 telu, b) prelazna energiia, koja se pojavijuje kade nagomilana energiJa prelazi iz Jedrog 1 drugi prostor, 111 sa Jednog tela na druge. Sustinska razlika tamedju ova dva vida energije Je u tone Sto se nagonitana ecergifja mote u tom stanju odréavatit wr Proizvol {no dugo, dok je kratkotrajnost pojave oscavte osobina prelazne energie. 1.2.11, NagomiJanti oblict energije Negomilani oblici energie su: potenctjaina, kinetitka { unutragnia energie Potenotjaina energija. Podizanjen neke mase “W' (ks) st niyoa hy na ntvo hy{m) obavs se rad W, (meren u Deutine ~ J) MW, = moth; = h,) -. (9) cc) Taj rad nije fzgubljen, Jer se mo2e ponovo dobiti ukoltko se dopusts da se tela od silom gravitaciJe ponovo spusti na nive ht. Znati rad, nagomilan u podignstos nasi, transformisao se u potencisslnu energiju, 111 energiju polotaja. U procesu stalnog kruzenja vode taj rad, kodin se vod! dae odredjena polozasna energifa, obavla sunce, Kinetitha energie. Za ubezanje nekog tela nase m (kg) of brzine vo nl Be~ Zim v; 5 more se uloziti red yeteohdy 0 Taj rad se nagowilava u telu u obliku kineticke energie { sote se vratiti tz m= su kretanju ako se telo usgori na pogetny breinu vo. Ys enegie,Ptenctnna | winetiaenrg {amano naga ve sour TTA Sint ee tu nina clenenaran ela tees se frond sega nino mf ene nvdenen 1M eavdlenjon tines ‘ers: ciate govt issn aldol ries Pee lena tava energie nazive Hie exangija. Onscratne jena oo atom Je tamiioka energija, JF Sehenja sa promenis hentJskog Spaja (npr-sagore- vonjen). Fr tone treba razlikovati heatjeke pronene pri kojina se smanJuje hent- ska energisa, te se te pronene manifestuiu kroz povecanie unutratnje Kalorseke energie, 1 hemtJske promene do kojih dotazt sam kada se materisi dovodi odre- jena energiia. Dnutrainje snexatia na nivou desgara Je.muklearna energiia. Tu rgie sonianiea Jezeara (eneraiia fuziie, nojom fovek Jo8 nige kontrol seno ovladao) + energija razbianja jezgara (energiga Fisije). 1 ovim slugajevina treba razlitovati slugajeve kada se prowenana u Jezgrima smanjuje unutratnja energida, pa se razltka pojavl use najcetce u oblku toplote soja se selutuje, ob slutaieva kada je potrebno dovoditi energiju da bt se ost varila pronena u jezgrima. Sa stanovista energetike interesantn} su sine sluta evs kads se nastalim promenama snanjuJe hemijska odnosno nuklearna energt teriJe, ma ratun emitovania toplotne energije, koja Se transformise u druge vi-te. 18. dove energije, pogodne za koriscenje. 1.3.1.2. Prelazni oblies energije Prelazni oblici energije su achanitka energije, toplota 1 elektritna cenergia. Wohanidka enenyisa je najzekci oblik energije koji se dobija prilikom tras nsformacije jednog vida nagomilane energije u drugi. Veona cesto se ostvarufe u procesu pretvaranja Kineticke energije rotacije u potenctjalnu energiju, 14 b= ratoo. UkoTiko je w ugeona brzina, a I momenat inercije, tada se, u najopstijen slugaju, t energetska transfornacija mote prikazati relacioa (hgh) oy 224 Tob ge Kinetigka energiia Je v avon slugaju transformisana w energiJu polotaja, poterci- Jalnu energiju, alt Je ta transfornactse favrSena posredstvon mehanicke energie. rena tone, nehaniCka energija Je prelazna energija koja se ne moze nagoniTati, nego se mote iskoristitt sano ‘stovreneno sa nJenon posavon. ‘oplotna energija Je takodJe, prelazna energija, koja se prenosi sa jedne sredine na drugu, na taj natin Sto se snanjuje unutragnja kaloricka energije m- terije sa koje pretazi toplota (koje emituje toplotu), dok se povecava unutras- ja kelorieka energia materije ne koju se toplota pre- nosi. Na slict 1. data je shema ‘transformacije hemi jske u meha- nigku energiju. U tom procesu se va puta pojavijuje toplota kao prelazna energia: Jednom, prili- kom prelaska toplote sa gasova sagorevanja na vodu vodenu 64 ru, 4 drugi put, priTikom pre- Taska topiote od ekspandirane pa~ re u parnoj turbint na rashladhu vodu u kondenzatoru pare. U tom procesu transformacije smanjuje se unutrainje kaloritka energila ‘gasova sagorevanja, odnosno eks= andirane pare, a povecava se lunwtrasnga kaloricka energija vode 4 rashladne vode. esi jska energije Il Sagorevanje ‘Unutrasnja energie gasove sagorevanja =, Unutragnja eneraija radnog media. (para) =a Unutrasna energija ithe energija rashlednog sredstva | | Mehanicke energii ‘S1Ha 1. sham transformetje hentjeke ener fe u mehani2ia enargiju 19. Blektwidna enengija Je Jedan od vi8ih oblika prelazne energise (visi oblik ‘er se dobifa poste vise transformacija posedinin vidova nagonilanth { prelaznih energija). I 24 nju Je osrovro da se mole iskoristiti sano u monenty kada se pro~ Szvede. Ta Cinjenica je od najsustinskijeg enacaja 28 Eitavu koncepcijy vodnih snaga { elektroenergetiku vopste. 4.3.1.3, Podela energije sa gledista upotrebe Sa gledista upotrebe energie wrSi se sledeca klasifikacifa. Postoje PRI- MORI, THANSFORESANT £ KORISME oblict eneraije. A) Pod prmarnim cbiteins enengije podrazumevasu se nosioci energije u ob- Taku w kakvon se nalaze 111 pojavijuju u prirods. Samo se neki od nih mogu upo- trebits u svom prirodnom obtiku. Najeesce se prinarni oblici transformisu uv neki ogodnii oblik, bilo zbog toge sto Je koriScenje u transformisanom obliku pogo- nie 4 ekonoaiéntje, bilo sto transport u primarnom obliku nije mogué. Primarni oblici energije se presa udestalosti prinene dele na konvencional- ne { nekonvenctonatne, prema cbnoviJivosti na one koji se priradno obnavijasu f one Kosi se ne obnavijaju. Moguce su i druge padele, ali su ove bitne sa stano- Viste valorizeeije vodnih snaga kemvenotonaine primase obitke enangise spads drvo | fostina gor'va: gals, afta { zen gas, zatim vote snage, nuklearna gorive (uran 1 torijum) 1 geoterna ne vode. U nekonvencionaine primame obiike enargise ubrasaju se kineticka energie vetra,potencijalna energija plige 1 oseke, Sunceva energija u procesu neposred- ‘og korsScenja, toplotna energija mora (kor‘Séenje razlike tenperature mora na Povrsini 1 u vecim dubinama), energija fuzije lakih atoms, energija koJa se moze dobiti 12 uljnth skriijaca, geotermsina energija koja se ne pojavijuje na povre Sint zeslie, O¢ svih prinarnih oblike energije samo se geotermane vode mogu neposrecho \potrebiti, npr. za grejanje. U svie drugim slugajevina Je neoghodno primarni ob- Vik energie transformisati u neki drugi, pogodniji obt ix Sa stanovista obnoviStvosti, u cbnoviJive primarne vidove energie spadaiu: vorne snage, energija Sunca koja se node neposredno koristiti, energija vetra, energija pline oseke 1 toplota mora. Svi drugi vidovi prinerne energie su ne= obvovijivi, te im preti opasnost da se jednom sasvin iserpe. Of primarnih vidova Kodi se obnavijaju Jedino se vedne smage mogu u tzves~ ‘oj meri skumtisati u akunutaciontm basenina, $to im daje posedan kvalitet. svt obnovljivi vidov' energije se sogu transportovatt sano u obliku elektrigne ener= aise. 2 Korte oh gs1.10 tae ES - cn Hasuproty nesbnovl ivi vidov! energie (devo, fostina $ nvktearna goriva) Ee}— i ogy se tranaporcovat | uskladistavatt u svon prinernon slau, #80 omoguenva da a_! ma . fagan kvalitet. = Pan eee 1 | 68) TANSFORMACITA OBLTKA BHEREZUE. J ucacesy KOriSéenja primarna energije ls= ei | es3) ie] | 4 se tcansforni8e uv pogdnie energetske oblike. ta shenama 2. do 6. prikazant su Esp a : raznt ating transtormactie prinaenih vidova eneraie prena oblfcima kod! su - [3 os povoljni za koriSéenje. alle BEE Ber {| 3 f r i 3 eal E =] za} i 2 8 gl |s SEI ra i elf] (Ere |i |= gilelje| |B es ae toy el lallellgllgiisifgllgile) gigi gl ls. | : tp SEE EILEIEEIEI | 7 | T fe 4 E ES 3 mt OT g Bees ap Be ie fem) fnorceanna] [porencr-] fexnericey] |[enenatin] | & ig Be es Eeteian RERGtas'| ["onene™ | eReton | |/eeacenon| | Ee] se i tens BEY ag L a CTF ss Es aa araca mo pe E | il yf tcha enenoton E at TH : Es a [Henares EnERETOA 32 zg é a5 L. af — 3 fevextarena 2 & q theretoe : a a Vy Iaoaigwicr 70 Pat a roninacr . ERE e forisucrenore )|2 | Ey neha z Ell _ 7 Ss eae tee — ele romiswicr cwcratve || S E518 He" e|z L PRACENIA (SVETLOST, || ie le BIg im) e ES Pre Ea | froniswicr wentoore |) 2/3 a2 433) = —— itr g SH elege es stika 2 ™anacende INET a) [ENERG Ta ferene ENERGIA evencraA Osta jeune 1 a jruraine i POTENETIAL BERGA Vooe ELENTREN eLuerareny Generar to = ENERGIA Panne Pune NE (REONTER froTont sa UTRRS [sonevaey & rane fonatne} frzia] ential (vTaasiaa Te enene un Faoenn lenin rusia [rewovense i 5 } saconevans| [prorentna Irematera Evencive Irarent eteneN [nex 50] leven | (onivae] fremoecer] ELIE rn hag, Tako se hemiJske energija fositnth goriva najcesce transformise v unutrag~ niu energius moguce Je 4 neposredno pretvara rivih éeliga (sTika 4), a nekada se korfsti i (npr. u obliku metalurskog koksa, slika 3). nie u elektrignu energiju preko go- nepesredno kao hemijska energie Proces transformact¥e hemi{ske vunu- trasnju energiju obavlja se kroz sagorevanje. Nosioc! en sorevanda, koji posedusu unutragniu energiju, key mogu neposredno pretvoritt u nehanicku energiju u gasnim turbinana 111 u motorina sa unutrasnsim sagorevanden- Ne shemama 2 do 4 prikazane su brojne mogucnosti transformacije energije. ¢11) 8 uvek Isti: dobiti energiju u korisnom ob1 fk rergige su tada qasovs sa- ¢) Aonzaur oscrer enaazes, Potrotadina Je potrebna energije u jednom od ovih obtike: toplotna, Inehanicka, henijska i energija zraéenje (svetiosna ener- sifa, elektromagnetnt talasi, itd.). Elektriéna energija je najplenenttijs vid gnergige, jer se mote dalJe transformisati v sve druge korisne vidove. Na slict ‘& brikazane su moguce transformactje oblika energije u elektrignu energiju, Ona Jedina oviadava svajstvos da se mote dopremiti do svakog potrotata korisne ener Sife 4 da se mote transformisati u svaki od vidova kortsne energie (vidi sliku 2). Medjutim, to Je ujedno i najskuplji vid energige, Jer se do njege dolazi kroz najvige transformacija (videti sliku 4), kroz kode se, kao Sto Je poznato, uvek ‘edan deo energie prenosi u druge, nekorisne, 414 ak 1 Stetne vidove energije (nor. u procesu transforsactje prinarne energie fositnih goriva u toplotna, a zatim u elektrignu energija, deo energie preuzina voda za hladjense kondenzato- ra, koja mote da bude Stetna ukoliko se tspuste u vodotok-recipi jent, "radikatno pogorsava ekolotke uslove 24 opstanak vodene faune i flare), 1.3.2, S6RAMCEROE TRARSFORUACIE OBLIEAenesezoE Se stanovita formic je eneraide (2 Jedng ob ike. arugt postose tri grup ex a) Energtja Kole se note ote nitive agape. Uw ar Jer tamo senos titra atube spied apntencl ial, kines taaseahan ch: Sactebbeitaa shergiss~”Od ovih eneraija iz klase ekseraiie samo se elektrigna _ aerate poste ole prenosTET ave onim vidovins energiJe dae tzuzetnt kvalitet, TETgTe KO}e Se mow sano ograntéeno transformisati DY TARTGTIC TOIT sot sam Strive transorteni y due anne sate, ans SHOT ies See thf ei i zavisi, osim od144. tte oblika energiie 1 od Stanja sredine v kojaj se ovis» transformacija 1 od stania Ipritisak 1 temperatura) okoline. ¢) Energia koja se ne mote transformisatt u drugi Jmpposih 0 ts grupo 36 vbraa nerghja skal !sena U Okt, Jer £8 8 ne AO Je fransformisati u eksergiiu. UvodJenien pojmova eksergifa i anergija moe se zakon 9 odriavanju energi~ Je formulisaté nesto Sire: x avin onergetekim procesina sbiv ekaengige ¢ anengi~ je do Ronstantas, 12 toga stedi zaklsutak da se svaka eneraija (W) sastodi of eksergije (E) i anergige (8), tako da vai relacija Weese ‘5 tim da jedan od Clanova na desnoj stran{ mode da bude ravan nuit Sa stanovista enengetskih transfortacija vag sledece: a) sano u potpuno povratnin procesima eksergiga ostaje korstantna, b) u svin nepovratnim process ina eksergije se pretvara u anergiju, c) nemoguée je energi{u pretvoritt u ekser~ «sy sidu. Posto realni energetsk’ proces! nisu ntkada potpuno povratni, to se u pro ccosu transformaci je enargiJe snanjuju zal the eksergije, Jer se jedan njen deo pretvare u anergiju, tako da energija gubi postepeno moguénost transformactje u ruge ob1 ike. Pojmovi eksergije 4 anergije znatno prosiruju tehnitko poimanje energise. ta ave enargetoke prosoae potrabna je ne bilo koja enengiia, ved toktjubivo BRS R014, koje se moze transformisati u druge oblike energije. Zato su energetski iavort stvari eksergetsk! {z2vors. esto koriScent termini “potrotnia energise’, “gubitak energie” i <1. u suprotnosti su sa zakonoa o odrzanju energie, Jer 52, kao Sto Je poznato, energija ne mote dobiti mi izgubiti. Medjutim, podtovi spotrotnja eksergije", “gubitak eksergije" inali bi potpuno logiéna znadenie, Jer se eksergiga zaista trosi 1 qubi, transformisuet se konaéno 4 nepovratno u anergiju, koje vise energetski ne modem koristit3, U proutavanju korticenja vodnih snaga uvek Geno pod protzvedenom energijoa podrazumevat eksergetsky konponentu, dok ée se deo koji prelazi uw anergiju naj- Eesce obuiwatatt yreko Aeettctienste korisnog dejstve. Odnos izmedju koliGine energie koJa se u nekom procesu transformactie do- ida u ZetJenom obitku (W,,) 1 KoTigine energie H, koja Je dovedena u proces, naziva se stepen korisnog dajstva trensformactie eat MerlMa (8) Wrednest 4,, Je Wek manja od 1, tako da se kroz niz transformaciia znatno ‘mani ekesergiJa, na ratun anergije, koju ne modemo iskoristiti. Razmotring to kroz jedan otigiedan priner . 1s, Ep alt 4 ugaly prethoano transtormésan y elektrign raid . Prvom stuéaju, da bi se dobila kori, Seerert nodno transformisana w elektrigmy ener _ Sezvn lrisnoydeistie pr transforci hntste energie aie wane fewraiu toe! oko o,* 0.2, dok Se sap terisyenees pe anon ee Pras ate, O7BBe 142 92 Je ukupnt stepen tortsneg dejstva n= s,e+,s Osase, roteeons ay Largo slutasus 20 arefanje iste prostorije elekertenos enero fom je tro¥itt obo 4 M8) prinarne energijevgliey odnosn aiple Vine rng rs de se keris ¥ pracesu transformacije od prinernog oblika na een korisnog dejstva naiveci, ej 41 naj vid enersgife 2a kad! so. korisni oblik energie sumarni ste tals (9H of 700 eal = 23,31). ease oto 3609 al teas Profaveo 1 Kih elektrigne energije; oko 1950. re O6 be seine +o 1980.04 bi Je potretne oto be favbateneos apie, ti 60 teal (W158) ts potoseu oe ene eee eave wie Je ssn me Oty eo Oh at he » dok se danas Proizvodi sa samo 0,35 kg ekvi 5 1, ae 35 bg ehvvatenneg ups eto 12 0 etl (6 Wi. tein, + pred ag maciny set a eg Srastoracie hens eerie eleteritm Jl vl dae aoe or ae lortsnog dist: 2a potzvoinjy | ih eletereneemrac penne eee 2 orisre enettie up. aricene vossh nee eee nelnidt vid energetske transformacije: 2 ne erargiie. f Je: ta proavinjs 1 BM eleteriene ner potrebng je utrositi oko 1,25 kwh potencijatne energije vod sre oe Prema pri ara oo snort rt i: 4 Seraltenrgetakin bana te sop es vido primus Se ne Svedu na isci upotrelitv transformciont ob THK energije, vodees ratu Stepenina korisnog dedstva transformacije aaai 1.16 1.16, 1.3.3, SNAGA Snaga je u opStem sTutasy definisana kao diferenciial energie po vreneny we awat a anaés, snaga definige breinu iskoriSenja energije, 111 brzinu transforma- cfje energije iz jednog oblika u drugt. Ukoliko se raznatra dovoljno kratak in- ‘terval vremena, u toku Koge se vrednost energije moze smatrati konstantnos, sna~ g2 se mole definisatt f kao energije v Jedinics vrenens Na osnow relacise (8), urinajuet u obzir da Je tzvrSeni rad jednak dove- enoJ koliZini energie, sledi izraz za snagu N ds-cose py (18) scout ) ‘ade Je ~ komponenta brzine poneranja tacke (8) u sneru detovania site. Kada masa m pada, potencijatna energija se pretvars u kinetickv, te se naga éefinise relactjon N= mg ah/at (19) gde Je ch/dt breina padanja. Kako u tom sTugaju detuje ubrzanse g, brzina Je dh/dt = 3*ty tako da Je u tom sTugagu snaga N= mgt (20) 42 €ega se vidi da Je snage funkcija vremena u procesu transformacije potencia- Ine u kinetigku energiju. 2a hidroenergetiku Je posebno interesantan sluéaj rotacije. Snaga pri ro- tacigi se mode izvesti iz s2raza (18). U tom slucaju brzina je v= row (a= wpa- ‘ona brzina}, dok Je sila odnos monenta Mf kraka sile F: F = Wry te se dob Netw cet} kao 1 u slutaju energie, u procesu transformacije energie menja se ras- polotiva snaga na posedinin wektina u tom transformactonon lancu. Tako se razli- uje saga na ulazu u turbinu, snaga turbine, snaga generatora, snage na trans~ Formatorskim {zvodima, { £1. Zbog toga je potrebno snagu vezati $8 mestom na ko- sme se njone raspolaze. 4.3.8. MERNE JEDINICE ZA SNAGU 1 ENERGIJU 1 NAEIN NOTHOVOG KORISCENIA U ENERGETICT Medjunarodni sistem mernth Jedinica (kratica °SI* upotrebljava se u svim Jericima) predstavijace, poste 1980.godine, jedini dopustivi sistem mera i mer~ ‘nih jedinica u SFRI. U aneksu Je dat celovit pregied ovog sistema mera, sa pri- aa. kazom Jedinica koje se koriste u raznim granana gradjevinske tehnike, Medjutin, zbog aznosti pravilnog koriScenja propisanth mernth jedinica za snagu i energi- Ju, ovde se daje kratak prikaz jedinica za ove osnovne energetske velieine, sa objasndenjem nacina njihaveg koriseensa. ediniea SE sa enengiju je diut (Joule, kratéoa J), koja se definite kao kao red koji izvrsi sia od 1 njutna (N), kada se njena napadna tacka pomekne za {meter u smeru site. Prena tome, dful Je tzvedena jedinica SI, koja se u osnov- nim Jedinicama SI prikazuje u obliku A= Wem = komt Diviom s¢ sere rad { svi oblict energie. Jectintan SE 2a nage jo vat (eat, tnarioa W). Na osnovu definiclje snage sledi de §e W = o/s = kgomP/s? , te jer d= Wes Veainice J, adnosno W previge su male 2a praktignu upotrebu u energetici za imerenje energije 1 snage. Zbog toga se u prakst koriste vece Jedinice: MJ (nege- Hratica Stepen” 201), GI (gfgadzul), odnosno Ky (kilovat), MM (megavat), ite, U sladecos taberi daju se svi pre- Prefiks Kratica Stepen atte 2 Tiksi i njihove velieine, definitivno usvojeni na Femto fF rng XIV Konferencisi za mere (Parfz, 1975.). U elekt= a P10 roenergetici najvise se koriste mitiplt kilo,ne- pene n 10 ga, giga f tera (uokvireni u tabeli), dok se o5- ikro as tali prefikst koriste u drugim oblestina fizike. mitt m1 i Imajuet uv vidu dugu tradicfonalnu upotrebu cents oo, kilovateasa kao jedinice 28 nerenje elektrigne geet eg energije, na "Zakon o nernia Jedinicama i meri- deka ae Vag" dopuSta upotrebu Jedinice kth 22 werenja U hekto 102 oblasti elektroenergetike. Priton Je 1 bah = 3,6-108%5 © 3,6-108 J = 3,6 WD Za omnatavanje vecih elektroenergetskih Jedinica ‘upotrebljavaju se vece jedinice, tako da deste koristi megavattas 1 gigavateas: Mh © 106¥h = 102K = 3,6 6) (otgadzuT) Gin = 10h = 106KKh = 3,6 TD (teradtul) Pored pomenutih Jedinica za snagu 4 eneraiju, zakon dopusta upotrebu Jo8 d4ve Jedinice za snagu, 2a striktno definisanu nanenu: = voltamper (oznaka: VA), &iJa Je vrednost u SI Jedinicama 1 VA = 1M, peta ete & ea 101918. 22 odredjivanje prividne snage narzmeritne elektrigne strujes = var 111 voltanper reaktivat (1 VAr © 1M) 28 odredjivanje reaktivne (2- Jove} snage natthentene elektriéne struse: Sve estate do sade koris¢ene Jedinice za energifu (kalorija, ki lopondnecar, tona ekvivalentnos wali, ergy $84.) 4 18 snagu (Konjska naga, kilopondne- tar u sekundi, kilokatorija na sat, itd.) smeju se Kortstit’ sano do 30-105 1980.godine, kaa prestaju da vage prelazne odredbe zakona. Od tada se, uz pred Vidjene 1 kaznene mere dopustaju za upotrebu sane St jedinice, kao 1 Jedinice ko- Je i2riito nayodt zakon kao dozvoljene 2a koriscenie. Kao Sto se vidi, prestace ‘moguénast koriscenja nekih tradicionalnih Jedinica (kcal, kpm, tona ekvivalentn- 0g uglia, KS, itd.}, Sto ce zanvevati preracunavanje nize obiZasenth veli¢ina uw energetici. Da bi se to olaksalo, daje se tablice odnasa izmedju naitesce ko- rigcenth metrfckih Jedinica za energiju { snaga Odnoet mediu netridiin Jedintoana 2a energidu T T Z Pa A Oa joule (azul) J 1 2e77b-107|_a,m2013.777-10" 2,388" 10] 3.42- 10° Kilovatsar kwh [36:10 1 | 367-104 1.3596) 859.8 |s,228-10™ ‘eFTopondmet. kp= 9,807 2,742-10") 1 __a7ob-10""b,3h2"10™"|3,346-107 2,648-10" | 04735 5 9035-10" ki lokalorija_Keal 1163-10, 269-108 ta.10 4187-10" Tentnog. SgGt¥}2,931-1080) 8142-10 ps89-s9® 170-0 | 7,a0-v0F | 1 uote | a Neki vainiji odnosi, navedeni kao priner koriscensa tablica: 1 kom = 9,807 d= 2,742.10" Kvn 1 kcal 17 A082 = 1169-107 1 toeky.uglJa = 2,931-100) = 4,142-107Kh, ete Odnoet medju metriskim jedinieana sa onagu [ieee os [rere vat w 1 0,001 [0.102 [1,359 610") 0,859 8 Kowat wy vol "| tor fisase 6 [ssc kitopondmetar u sekundt kpm/s |9,807|9,807-10"°] 1 }x,333-107* | 8,432 konjska snaga KS 735,5)0,735 5 1s 1 632.4 Kotatortja na sat ealfiatofiieaio™ons diss | ‘ i } hats. Wek’ vatnidt odnost Jedintca 22 snagu. navedent kao primer kori#cenje tab- tea! 1 keys = 9,807 W = 9,607-10"%W 1 KS = 73545 4 = 0.7385 bw 1 kealsh = 1,163 M, ete unjzad, potrebno Je navest! vobigayene prefikse koji se koriste u elektro- energetic za omatavanje snage § eneratje Saga: aktivna snaga elektrana prikazuje se, po pravitu, u MW (na primer instalisana snaga HE Senj Je 372 MA); = prividna snaga elektrana prikazuie se u MVA (na primer ukupna = prividna snage HE Senj je 3x80 WA ~ megavoTtanper)s rreaktivna snaga elektrane prikazuie se u MAr (neg2var) konzumo opterecenje sistema oznatays seu Mi. energie: ‘godiSnJa protzvodnja elektrane prikazuje se, po pravilu, u hs énevna, nedel na, dekadna 114 mesetna profzvodnje elektrana. Sarazavaju se u Mh 111 Gih, zavisno od vel {Zine proizvodnin kapacitetas godisnja protzvednsa { potrosnja elektrine enersije najtesce se prikazuju u Thh (teravateas), narodito u stutasu prognoze potroinje. Ka primer, prognozira se da ce potrotnja elektrigne fenergije 2000.godine u SFR) {znositt 230 Tin, proizvednja ele- Ktrigne énergie 1978.godine Je iznosita 51,7 TWh. prosetna godiSnja protzvotnja W Seni iznosi 1.080 Gyn, 1t4.20 4A, NEKI PROOLENE ENERGCTIKE KOJE SU BETNI SA STANOVIETA DDALAIH TENDENCIIA U KORISCENU YODNIH SNAGA V.Ao1. SVET ULAZI U O2BILUNU ENERGETSKU KRIZU Covetanstvo Je Gitav svoj dosadasnji prosperitet zasnivalo ne lako dostu- nim { jeftinim energetskin izvorina. Krajen proslog 1 pogetkon ovoga veks vo~ dena energija, ugalJ, gas § nafta podinju veona brz0 da prodiru u sve vidove delatnosti, onogucavaiuci br2i tehnoloski prosperitet razvijenijes dela sveta Potrotnia energije Je postala mera 2a ocenjivanje stepena materijalnog razvoja 4 socijatnog blagostanja. Uspostavi,jena je dosta Evrsta veza izmedju potrosnje elektrigne energije 1 narodnog dohotka. Nezavisno od apsolutne veligine potros~ nje elektrigne energije po stanovnthu godi8nje + veliGine narodnog dohotka po stanovntku, odnos dohotka press potroénji je u vrlo tesnin granicana, po pravi- Ww iamedju 0,45-4 0,65 $/kih. Primera radi, ovaj odnos Je u 1977. godini u Sve- dskoj iznasio 0,485 $/khh, u SAD 0,865, u SSSR-u 0,454, u Japanu 0,618, 1 Aus~ triJi 0,684 (radi se o€igledno 0 energetski ef kasntjoj proizvodnsi) w Jugos} vidi 0,524 $/kih, u Indigt 0,587 4/kih, itd. Izuzetno povoljan pokazatel je ‘mala SR Neméka: 0,885 3/4hh. Veligina ovog odnosa govori, u odredjenaj meri o efikasnosti privredjivanja sa stanovista utroska elektriéne energije. [Eksponencialan porast broja stanoviStva 4 stalnt porast potrotnie,do sada praktigno neobuzdavan, doveo Je do eksponencijalnog porasta ukupne energe- tske potroinje u svetu. Stopa porasta energetske potrosnje iznosila je u prose- ku 2a svet oko §%, Sto znaé 14 godina. To znadi, ukol ko se ta stopa rasta zadrZ1, da bi Govetanstvo samo wu narednih 14 godina moralo da razvije onoliko energetskih kapaciteta koliko Je ‘stvoreno { ostalo u pogonu of potetka civilizacije do danas, we¢ano za zanenu apactteta koji bi za tih 14 godina iza$li iz pogona ‘Ako se posmatra samo razvoj potrotnje elektritne energije situacija Je tu 4508 drastiénija. Potrosnja elektrigne energije se udvaja svakih 8-10 godina, ‘tako da se u novije vrese govori 0 “zakonu vdvajanja™ potrosnje elektrigne ene- aide svakih 10 godina. Ova Einjenica ina poratavajuce posledice: samo u nared- riih 10 godina gotrebno je izgraditi nove kapacitete za proizvodnju elektriéne fenergige jednake ukupnin kapacitetina kos su izgradjeni do danas! Kao Sto ¢e se kasnije videti, situaciJa u SFR) Je Jo8 dranatiénija, Jer Je u nas vrene ud- vajanja potrognjé os krace’i iznosi oko 7 do 8 godina, a je vrene udvajanja potrotnje energije bilo oko 5 I haw Ovi zakoni eksponencijalnog rasta nisu stvarali ozbiljnije probleme rant Jim generacijana, Jer je ukupni pritisak na raspolozive resurse bio manji,tako fa se 40 mp3 golaz110 relativno Tako + Jeftino. Medjutia, svaki eksponencijal- ni rast, pa { energetski, ima kriticnu grantcu - monenat kada po€inje da se seca nekslad iznedju sve vece potrosnje 1 sve manjih raspolozivih resursa. ovaj generaciji Je pripala nezahvalna uloga da se suogi sa ton sunornon grani- com, koja Je u zadnjin par godina potela ozbiljno da ugrozava sve dosadainie norme naseg “energetskog" ponaSanja. Coveéanstvo Je na pragu velike energetske krize, Stvamne razmere ove krize najbolje se uo¢avau na priseru Jugoslavise. 1.4.2. RAZVOJ 1 PROBLEM! ENERGET IKE JUGOSLAV JE 1.4.2.1. Razvo} ukupne energetske potrosnje Razvijaiuet se po Jednoj od najvecih stopa rasta u svetu, dugostaviia Je veoma brzo aktivirala ¥ svoje energetske resurse, Narotito se brzo razvijala potrosnja elektriéne energije i teénih goriva, dok Je w izvesnoj meri stagnira- Ja potrosnja evrstih goriva ~ pre svega uglja. Na slici 1.5. prikazan je razvod potrosnje energije u Jugoslaviji v periods of 1950. do 1978.godine. Potrosnia evrstih goriva Je razdvojena na potrosnju termoelektrana i direktnu potrosniu, a Qeverovs-urvens = © eves concinueno 300 @ esta sonacrotnota re —~Oretna commer —— Dessonra sonnn Tass 960hae. takodje Je razdvojena ukupna potrosnia teénih goriva + potrosnja wvoznin tegsin goriva. Sve wrste energije svedene su na ki (kiTo-diuie}, tako ds je omoguceno uboredjivanje koriSéenja pojedinih vrsta energije, njthovin wedjusobnih o¢nosa 4 strukture, Na tabeli 1.3. prikazana je potroinga enersije u SFRI u periodu od 1950, do 1979. (22 1979.podack su prethodn!, bez konatne verifikactje) BRUTO POTROSWA ENERGIUE U SFR JUSQSLIVIUT TAMELA 13. 12 1 PERIOD 1950 - 1979,GODINA r0l%k.soule T Cvrsta goriva Teta goriva ati ereserichiong gasovita enaratia energie PMP a Tae oe Te n {2 a to) a ws | & 8 2 | S02 we |i fo 2 | io Se | aya | S60 ce cio | eos 75 |r go_| tee seo_| 96 | tas in — Rif tons [av ta Pca sto? haast 1231 ria Ty Elekiriéna energija Je tzrazena u potrebnoj toploti za njenu protzvedniu Za hidroelekeri¢nu energiju uzeta Se potrebne toplots od 3000 kcai/ANh, fa'2a termoelektrigns energiju uzet Je stvarnt utrosak toplote Te ‘naVizom ovih pokazatel ja potroSnje 2apata se da Je naibr2i porast potro- snje ostvaren u oblasti elektroenergije (uévajanje potrosnje od 1970.~1978) kao {1 u potrosnji tetnih goriva (udvajanje potrosnje u periodu of 1971.-1978), dok Je neposredno koriséenje uglJa zaostajalo, belezeci @ak { pad w nekim razdoo- sina. (Potrosnja ugha 1965. 1 1975, Je praktiéno ista!). Ovo su dosta nepovo~ Tine tendencies Jer su nJihove postedice sledece: a) donaci ual) Je sve vise bio potiskivan 1 zamenjivan uvozrom naftos, b) elektrigna energiia Je sve vise koriScena { tamo gde Je ne bi trebato koristiti (zagrevanje i sl.) Sto Je ukup- ru energetstu potrosnju Einilo neractonalnijae. Ova tendencija postaje oeigled- nija ukoliko se struktura Tinaine patrosnje energige prikaze ne u apsotucniin vel{Zinana, vee v procentina od ukupne godisnje potrosnje energije. Ove analiza za SFRI Je prikazana na slict 1.6. 2a period nd 1950. do 1978.goaine. Zapaza se porenuts epoval jae rendenc ifs pronane strukture finale ener- sgetske potrotnje: udeo tetnin goriva dostigao je 1578-godine 41,74, dok Je udeo Eevrstin goriva w néposrednom koriScenju spa0 sa nekadaénjih bIi2u 80% na Svege 93,13, fak 4 kade se uratuna koriSéenje uplja v termoenergetskoi proizvodnii, | udeo Evrscth ” stranstva izmedju gstalog § rapid iJon podrazuneva energija koju toriste nevosredn nergisa koju korsste nepost bitaka do kojin dotazi u procesu transformerie mactie no pogorfanje strukture potrosnje finalne Pritas se pod Finalnon ener: 7 © potrotnje final 5€ pod Finalnom en Porrosaci, bez neizbetnih gu- Prisarne energije. 190 °0 Clektrigna energi ja “7: Tetna goriva l 1950 W970 9754978 = 1001 Slita 1.6.5 seruk EFUKEUPS Finalne gotrokn| Wie energie w sek mora fo 10 inv vias i ne Snage Jedini energetski resurs koji se ie fake tendencija koja vodi hostavljanju koriscenja & mes oat gm ae ova hidroenergetskog potencisala, fer 1 gradione neke elektrane ns -ajekonomiénijih dex Facun forsiranja Koriscenja fostinih gori- ti dragocena u buduénasti ne sano kao gor’ ¥Os vee ¥ kao nezanenl jiva siroyina tarbonemija). ove tim pre sto ju Prikaz te cinsenice 8 Kijuéne temotoste procese (petrahenija ore a sugoslavige eneryetski veoma ‘sfromasna zealja. * MEdovoljno poznate u nas, zahteva detaljnije obraziozenie,1.4.2.2. Po zalihana energie Jugoslavija Je siromsina zemlja Na osnovu nekih ranijih odsts neukih 1 pogresnih ekstrapolacija potreba 4 raspolozivih energetskin resursa, Jugostovenska javnost Je eugo uljulskivana rigama o nekon navodnon rages energetskon bogatstvu, (Ova porazavajues povrs- nast Je Jos Wek prisutna u nekin sresnjoskoistin udzbenicima 4 noviaskim eian- cima). Stvarnost je, nazalost, sasvim suprotna, aly ta Cinjenica sporo prodire 1 nabu javnost: Jugoslavija spada u zemlje sironaéne energetsk: svetskom stanovnistws SFR) utestwuse 52 0,63, u svetstos potrosnji energiJe sa tak 4 u odno- potencijalina. Dok u oko 0,42, dotle raspolaze sa svega 0,15 energetskin potenciJaTa su na Evropu, koja predstavlja izuzetno deficitarno energetsko podrutje, Jug9~ slavija Je Jedna od energetski najsironasnijin zenalja, jer Je njen potencijal 120 oko 20% mani od evropskoy proseka. Energetske rezerve Jugostavije po Jednom stanovniku manje su 49 puta nego u SSSR-u, 21 put manje nego u SAD, 18 puta ma je nego u svim razvijenijim zenljana sveta, a 6 puta manJe od svetskog prose ka. Dosadasnje nase ponafanje i kao drustva 4 kao pojedinaca o€igledno pokazu- Je da mi ovu veoma evidentnu Cénjenicu 0 energetskom siromaStvu nismo shvatili ‘2 potrebnom ozbiljnoSéu. Razmotrine ovu Cinjenieu u svetlu zaliha primarne energige u Jugostaviji. UGAtd. U zadnje vrene se govori ds je povratak uglju 4 vod! naga osnov- na energetska orijentacija. To je tatno, alt pogledajmo koliko ta perspektiva, ada se radi o ugliu, moze vrenenski da potraje. Ukupne zalihe svih vrsta na~ Sih uglJeva tznost oko 21,7 milisardi tona [31], KoliGinski gledano ovo bi bilo zadovol Javajuée, ali se dobija druga slika kada se sagleda toplotna struktura ‘tik zaliha. Svega ote 100 milion tona otpada na kamen’ ugalj visoke kalori¢ne vrednost, oko dve milijarde tona otpada na mrki ugalj, dok ostalih 18,6 nity Jardi tona otpada na yrio nekvalitetne lignite, cija je energetska vrednost ce sto ‘spod 8 Mi/ke. Donje granice toplotne moci nafih Tignita spustaju se na 5,8 do 6,7 Mi/kg (pribTi2no 1400-1600 kcal/kg oreaa ranijin mernim sistemina) Pored toga, vecina nasih nalazigta uglfa sadrZt veTi&i procenae bataste, of 50 do 70%, Sto ini neekonowicnin svaki transport, vee usueuje ne padizanse proiz- vodnih postrojenja u zoni samog ug] jenokopa, fak { uv situactji kada za to ne postoje potrebni vodoprivredni i ekoloski predusluvi. U gore havedene koli2ine usle su vidljive (A) rezerve, dokazane (8) reze- ve 1 verovatne (C) rezerve. Procene pojedinih rézervi varirajy i ovde Je name- no uzeta Jedna koja daJ¢ najvece vrednosti |31|. U C rezervana razlikuju se ves dok se ostatak ubraja uC, rezerve. Ukon i ow du na . airing ein (gH: iktin elorieneth al 8 ene w obzin da se oko 70% tih z2}the moze i {skoristiti dolari se do sas fa kr a ae Od 4 do 4,7 mitijardi tona ekvi /alentnog ug) ja, pre co 2]. Ove su rezerve ra eerie {ute au retrverasoreaione na wr Rervmmeran hatin Sang ae ye reo tay clade: CR Erm fora 1,58, Sk Oth aD. ot res ae Slovene 2.8: 4 SR Srbija 74,25 [321 vsds a0 dase Srbnst mlany wenn it att als od cen8 na SAP Yaw otpad ok Jens vt enn eye pitovinn a pdrutu ute Srbie. Ysijanaponenstt aa fe see ence See stra pertis lolobare, lotr, metaide | tstlee) oneetrne hadi sa ehvvalennte ugijen oe Poh or ree cna tts 38 sin0 85 apts mae arti) Petantaven sees ee adata Dotroinje uslsa w donacinstvina 1 industriji, kao + stopy of tae nat rests gsitictie vals. Pretpestavin, tote, We Je oo oe oe trana 30 godina 4 uvedimo : snoradjone tone {21% 50 aesne 5 wvesinotosénapetpstava do | iadnn setae eee sresata sah termelehiram camo meh du Segre ba 2 90 a dosins 5 to So vee oto 2015.gtie pacine opanie petrodng cle ce: enero dok obo 230. gaine sve Zalthe ula ne bone ag ep sett eitn ne uoptte utes bei ptrsnj waranty oe organ aku unit Jt tao. ostomy restate ey ang sting: sa raspolozivim reze fi rv ws (sneet 1G) som se segatit ake Lermeleeran of 1 O00, 0 gra projets! Sl orb eee cern ori to edgnars pox {rie SY ok 2 00. sotine. 1 po vs aati mtesnne eae one eee sine bloat atrofen posedit grin spl te atin song ajo rosetan Ijudséi vek, Zitalac ovih redova bi sa t ‘Sumornom perspekt i vom. ” ne sigurmije (C,) rezerve + manse sigurne (C.) re TAEDA. Geolothe reerve ma el \ fe v SFRI procensu se od 750 do 860 mone 2291), dk su sshoristve reterves uklgubly te arena eet = uv ecrends procenjena na oko 220 mi)iona tona. De danas utvrdjene para duinie decenijeov09 vata. Abs Eak 1 bz eth vrenaat ih onoens eng ete tafbe ne tarse vite of ote 10: earetatoy mtowrisie coke26. ontini kia procenana. ju e4 90 do 150 miTijardi hn?) Gas. Rezerve gasa su male (procene varirajy od 90 do 180 miI‘5 ergetskin 281m sto int svega oko par procenata u energetat oe. oezeunon copr¥s. Yates, | oom vy priaras cea Sn sa tones fo sin strane reserve aratoayokah eore ng vere unas nko se tame dodnsu fos ¥ preovidSene raze ‘ 4 procenjuje se da bi se intenzivnim ve 0 ok0 77 090 tone folezt ae do cifre of oko 10 O00 fon UP, fe ueveatel ukupre rezer feerabivansina u nafoj z0n1j1 nose uteri ys eae eeeeare cy arte siroae reverv. Se sag0énjntetotop\jn ¥OriSeeri8 200 nm renttorima, ove reerve prdstavTJaju sam neste fo $6 z011- ho prinarne enersiie- vest skariger. Yrle skroane zatihe od oko 128 niTfona toy s8 udeton od oko 2% u zalihana prinarne eneraife. jrenct{ala ezinirajuct ovas pregled stanjo raspoloziveg energetskog possre (48/3 FR) moze se zakjueit! da se od neobnovljivih vidova energije preko 75% Sadr a usljuy eok na sve ostale vidove (nafta, 99s» uranoy oksid ulsnt Skee!) Gtpada sano oko 1/4 raspotozivih zaliha energiJe. Pokto Je pokszone kako sted) ciwar se perspektivon Koriscenja uglia, vidi se da je energetska situacisa Ju gostavije u fole dalyai perspektivi, veons teske se amet ste Ga stanovista hidroenergetike, analzon ovakvog stanja wool deci osnovni zakljueci }Neophodno J Baksinalno ubrzavanie iskoriScenja Midraenergetskog poser etjale, jer se njegovin Blagovrencnin aktiviranjen Stede nesbnoviJivi energety a se mje son 2 cdatsane toons triste ae a oar av dahon skort plencie teh emi sh ee eal be stavien po riers rscieu, orain reins Be mote th a ce beh nepodn For icane ihm # ease eer rere ress, mteriging avery, sone Aanalazenje novi energetskin izvora 1.4.2.5, Razvoj 4 struktura elextroenergetixe dugoslavise Proizvodnia elektriéne energije u SFR! w posleratnos razdoblju rasa Je po Jadnoj od najbr?sh stopa u svetu, Ho i pored toga, (nsjuét v vidu Cinfentcu da se 1915.godine u potpuno razorenaj Zeslji, sa teSkim brenenon nerazvijenast’ + a elektroprivred ‘tovalo praktigao s2 nule ( instal sana snaga svih elektra- ra poste njihovod obnavljanja 1945.godine iznosila Je sve. 524 HW, sa ukupnom pro‘zvodnjon od #17 Guh), Jugosiavije Jo8 uvek spada w red zemalJa sa najmanjom specifignom potrosnjon elektrigne energije u Evrapi. Sa potrosnjom od 1847 ih po stanovniku 1372} lugoslavija se nalezila na zaéelju w Evropi, sano ispred Greke, Portugal Je 4 Turske, Poredjenja radi, syecitiéna potroénja u Norveskos iznosila je 1978. oko 17 000 kith po stanovnitu, u Svedskai 9458 kwh/stan. (ove ‘dve zenlje imaju ekstrenno veliku patrosnju, prevashodna zbog koriscensa velo Jeftine hidroenegrije), u razvijenim industrijskin zen! jana ova potrosnja Je bila dosta ustalJena, od 3.500 ~ 5.000 kilh po stanovntku: SR Nenacka 4 950 kimn/st., Svajcarska 4983 kah/st., OR Nenacka 4 510, ¥.Gritanija 4323, Francuska 3823 Kinjst., dok Je u srednje vazviJenim zeal jana ova potrosnja 1978.godine iznosita 2 000 ~ 3 500 kaise. (Poljaske 2 636; Italija 2590; Madjarska 2225, itd.), Godine 1979. Jugostavija je pretla granicu od 2 000 kilh po stanownitu, eto potrosnje elektrigne energije, Cime se po oven pokazatel ju svrstala u gru- pu srednje razvijenih zenalsa UUkupna instalisana snaga svih elektrana SFR iznosila Je krajen 1978.90- © ‘gine 12 081 Hi, pri Gems Je instalisana snaga hidroelektrana Senosila 5539 Ml, ini a5 4a temoelektrana 6542 Ml, odnosno 58,25. GraFickt prikaz razvaja in- stalisanih snaga elektrana (termo,hidro 1 vkupno) dat Je na slici 1.7. Veligina instalisanin snaga elektrana je porasla za 18 puta od 1950, 40 1978, (sa 673 MM na 12 081 MH), dok Je od 1960. do 1978. povecana za 4,9 puta (1960, je iznosita 2868 2). Isto tako valja zapaz iti da Je praktiéno u itavon posteratnon razdoblju instalisana snaga hidroclektrans bila veca od snage temo~ elektrana, ce da je tek 1978. godine doslo do pronene ovog odnosa u korist TE Da Je vodsera politika bréeg aktiviranja hidrosnergetskog potencijala, raniJe ovoljan odnos hidro 1 terso snage noges se zadrZati Jo$ nekol ko godina, 5a pozitivmim efektina na ostvarenje Jeftinije hidroeneraiie ‘Ukupra proizvodnja elektriéne energije u 1978.godini iznosila je 51 755 p- od éeg2 su hidroelektrane proizvele 25 416 Gih, 174 49,1, dok su termoe- ktrane na Cvrsta 1 tetna goriva proiavele 26 139 GW, odnosno 50,9. Treba ‘tapaziti ds Je odnos hidro i termo protvodnje u 1978. godin\ {znosio oka1.25 50:60%, 5 tim Sto se sada u Fada ce se tal odnos sve vise mendatt jazi u period snega elektrana Jugostevise Shika 1.7.5 Razvo} instatisanih a s)ict 1.8. prtkazan je razvos hfdro,terme 4 ukupne us SFRI u periodu 1950.-1978. 0d 1950.godine do fa 21,5 put (sa 2408 Gh na 51 755 GWR), @ u korist termoelektrana. proizvodnje elektritne energise 1978.godine, protzvodnja je porasta 2 ‘od 1960, (kada Je iznosila 8928 Gih) do 1978. za 548 puta. pata se da je gotovo u é¥tavon posleratom razdabtsu provzvodnie Biéro- energhie bila veco od termoenergije, 1 da Je tai odnos poteo da se narusava jonenutim pribt t2nim granic 1973. godine, osciujuei zasad u pomenut im pr eon Ponenata proizvodnga od 51 755 Gih predstav1 ja proizvodnsu na generator, « etektrana iznosila je 1978.godine 2421 Gwh (4,684), te Je ‘49 336 Gh. I2vezeno je | 294 Gh uve~ du su iznosili 4 965 Gin, te Je potrosnJa Sopstvena potrosns profzvodnja na pragu elektrane ‘znosila eno 624 Gun, gubici na prenosu 4 razvo 1978.godine iznosila 43 717 Gln. Treba zapazity da su ou du f2nosils Eitavih 11,38 od potrosnie. bic na prenosu 4 rezve> 1.29 Zaninljivo Je sagledati strukturu potrosnje elektriéne energije. 0d utro- ene ukupne Kkoli@ine od 43 717 GWh industrija 1 rudarstvo su utrosili 25 546 Gin 114 58,48, pri Cemu Je sano elektrohenija utrosila 4 782 Gun, 2 elektrometalur- ida 5 946 Ghh. Donacinstva su utroSila 13 076 Gih, 114 29,98, dok su ostalt potrosaei (poljoprivreda, saobracaj, Jayne sluzbe i dr.) utrosile ostatak od 11,75 od ukupne potrosnie. su75s Two so ] _ ' | | ao GODISWA PROIZVOONIA ELEKTRIENE ENERGUE 1 '3i, 7955 7960) 6 1370. 575.1978. Slika 1.8.: Kretanje proizvodnje elektriéne energije w SFR 4 sites 1.9. prikszana je promena strukture potrotnje u tri vremenska presela. Zapata se povecanje dela potrosnje u donacinstvina, Sto je postedica elon sve veée elekérifikacije donacinstava, a deloa i sve nasovnijeg koriSce~ nJa elektrigne erergive za zagrevanje donacinstava. Ova tendencija je veoma ne- povol,na sa stanovista racionalne upotrebe elektriéne energije. Primera radi, ukoliko Je £0 grejanje nekog naselja potrebno £00 kh energie, koriscenjem da~ 1snskog centratnag grejanja utrosi€e se u gorivu oko 750 Gy prinarne energi- Je, dok Jeu slugaju grejanja na elektrignu energiju taj utrosak prisarne~ ee 1.31 480 EB 00s. MM oouncmswal_staro Slika 1.9: Struktura potrotinje elektrigne energije u SFR primarnom energijon kao Sto Je SFRJ ne bi smela da dozvoli tako neraciona no trogenje energije. 0 taj neracionalnosti re¢ito govort Cinjenica da sano Beograd fina vise od 200 MM instatisane snage u uredJajina za elektriéno gredanje, sto Je ravno polovin! instalisane snage HE Ojerdap, 114 instalisanoj snazi Sest hidro- 5A ELEKTRANANA CSTANJE 21.12. 1979 GODIN SEMA ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA ~ HREZA Suma 190 elektrana vel \Gine HE 2vornik i Prenos elektrigne energije u SFRI ostvaruje se Jedinstvenin prenosnim si i tenon Kodi Eine detekovods mapona 110 kY (ukupna duzing 1 131 km u 1879.), I 220 KY (ukupna duina 4 881 ben) 4 380 KV (ukupna duzina 3 092 km). Okosnicu pre- nosnog sitems Gini mreza Nikola Tesla" napona 360 KV. Ma slici 1.10. prikazana Je shema efektroenergetskog sistens SFR) sa mrezam 389 7 220 AV, znacajn\yim Iidro + termo postrojenjina 1 Fljutnia transfornatorskin { razvodnin postroje 5 niin. 3 1.5. NEKE OsBeNOSTT ELERTROENERGETTHE, MERODAMIE ; ‘ZA KORISCENJE YODNIH SNAGA 20° i Vie osobina koje Ditno adtajau elektroenergetibu od ostalth rane energetite § arzzes ze = jaune osabenoset et ke, relevantne 20 principe horiscenio Yanih se ae 28 8 : Giavne osobenoset eTettromergetite, relevantne z2 principe korvscendo Ved 22 Sdeses Ae g nage su sledece be S8e8es ee 2 | 1, profavodnia elektriéne enersije, njen prenos | raspdela, kao + preter FE seeees 8 E range w druge vidove energije est se praktigno u istom trenuthy, ber soguésosti1. ‘akumul isanja v tom energetskom vidu. Elektriéna energija se moze proizvoditt samo kada to zahtevaje potrosati, { obratno, moze se trofitt samo kada se prot- 2vodi, + to taéno anot ko koliko se praizvodi. Neuravnctedenost |zmedju ukupee snage angazovanih elektrana { ukupne snage potrosaca ukljugent® u sistem ne mo- 42 postajati, Jer bi svako nerusavanse te Jednakosti dovelo > pogorsanfe hve teta energie (napora 1 frekvencije). Zagi, u sistem mora stalno ee bude 22- dovolsen identitet Frotsvednja = Potrotnja + cubtei na prenoow 2. Prelazni pracesi u elektroenergetstom sistem odvijaiu se neuporedivo brie nego u drugim tehnickim sistemina. Procesi povezani se ukljueivanjen 4 ‘iskljugivanjen, narusavanjen stabilnosti sistena, slugajnim porenecajina, it deSavaju se u toku delova sekundi, 114 2a vrene od nekoliko Sekundi. To zahteva primeny specijalnih automatskih uredjaja za upravijange sistenom, sposobnih da obezbede uspesno odvjanje svih prelaznth procesa u sistem: 3. Proizvodnju + potrognju elektriéne energije naizmenténe struje mora da prati 1 odgovarajuca protzvadnja + potrosnja reaktivne elektrigne energije 4 nage, ‘uo Je posebna specifignost v odnosu na ostale vrste energije. 4. Potrosna elektritne enrgije Je neravnonerna token godine, sednice, dana, pa 4 asa. Dijagran potrosnje u bilo kom intervalu razmatranja ima karak- ter slugajne funkeiJe, koja se node razlofiti na detemministicku 1 sluéainy ko- smponentu: 5. Proizvodne moguénosti hidroclektrana su neravnomerne po godinama, unu- tar godina iy kraci vremnskim interval ima. Kao takve, one predstavljaju slu- Caine funkeije, sa deterministi¢kom 1 slugalnon koaponentom, pri cemy —velt- Eine slueajne komponente rayte sa pradufavanjem intervala diskretizactje vren®- 6. Proizvodnja elektrigne energije mora da zadovolji uslove dove) sigurnosti, kvatiteta, ekonomienostt 1 ractonzinastt: = Dovol Jnast: potrosazime treba obezbedits, u uslovima njihovog racional- nog ori8cenja, dovol ino energije za nesnetan\ razvoj = Sigurmast: neophodno Je ostvariti vrlo visoku funkcionalay sigurnost si- stema 1 u ustovina ispada {z pogona pojedinih proizvodnin i prenosnih postraje- nia. 1.33, rednost frekvencije i napone moraju se kretati u dopuftenim Jer je to neophodan ustov za ispravan rad potroSackin 4 profzvodnth postrojenja i uredjasa + kvalitet: granicana = Ekonomiénost: posmatrajuei elektroenergetski sistem kao celinw tett se de troskov! proizvodnje, orénosa i raspodele elektrigne energie budu Sto ni2i, = Racionaina upotreba elektriéne energije: muna mera za pravilan razvod EES, maroéito sa stanovista oberbedyjivanja vrsnog opterecenia, optinalne dimen- zionisenosti kapaciteta, itd Sore navadene osobenosti zahtevaju da elektroenergetski sistem funkefon!~ 48 kao homogena celina, sa jedinstvenin sis tenon upravljania. Ove osobenostt , takodje, imu bitan odraz na principe kori8éenja vodnih snaga.at 2, FIZICKE OSNOVE ISKORISCENJA VODNTH SNAGA 2.1. ENERGIIA YODENOG TOKA Svaki vodeni tok Je nosilac odredjene kolitine energije. Ta se energija u Prirodnom toky trofi na savladsivanje unutragnjih i spoljasndih otpora (turbule- nicija razlititin razmera spektra, trenje o konture 4 sl.) ma eroziju korita 4 Pronos evrste faze (nanosa), transformige se delon i u toplotny energiju koja se rastura itd Rad koji vodent tok f2vréava na nekom potezu dugine £, s2 uniformnim padon , moze se definisati na sledeé! natin. Geonetriju toka opisuje pad korita popreéni presek v (@ )s dutina raznatra- ne deonice & (a). Protok karakterise pro- tieaJ @ (w'/s), brzina v (a/s) 4 gusts na o (kg/m?) Taprenina vode AB, utine £ (=) sznosi aE , a tezina vo- de na toy deonict Je Gn gut, gde Je a= viy- spectfiéna teBina vode u N/m) Rad toka na deonici dutine 1 oba~ (sltka 1). velit © fanosi ¥ na deoni Vija sila F = Gretna na vada toka ae dutin’ stika 2.1 AeF-LsG-stnasteyetesinaL (2.1) Dyzina deontce x moze-se izraziti preko brzine (v) 4 vremena (e), dok je pad vodotoka na deanici AB ravan Zaina oH. Tada se rad toka moze napisati u obtiku Ke pave (2.2) Kako Je Qe uv (w'/s) (23) dobiga se eee ey 111, posto Je zaprenina protekle vode ¥ = ¢-t(n®}: AeyVH (2.5) S obzirom da Je snaga ravna radu koji se izvr$i u Jedinici vremena, iz (2.4) sledi A Sevqueosau 22 Razmatra se Jedna deonica sa neravnonernin padom. {2dvaja se elenentarna deonica dz, s2 elementar- on zapreminow av. Rad site ezine tee- nosti, 22 vrene de, pri prenestanju te2ista eles hnentarne zaprenine 2a €= Tesentarne rastodanse da a dentvelacisi ax, pri emu vektor breine » ima nagib + u odnosy na ho- izontalnu ravan,noze se izraziti relacijon: GK og uv dt ds sina-p gu v dt dh (2.7) ase Je ah = ds sing Tada se snaga moze izraziti ne slede€i natin aN = divdt =e 9 wv dh =99 0 ah (2.8) Saglasno uslowu kontinusteta, aroticas @ na cetej deonict Tonerldiv, ok se pad od take "a", Gija Je visinska kota z, NOR ty mendn odo do, Tate Je sgn na ptezy [a,8] £ ostaye nep- + do tatke Nr og) den sQu=y ou Oval t2raz Je identican sa izrazom (2.6) kod1 Je ‘2veden elenentarni3in uten, Za€i. saga vodotoka na nekom potezu zavist samo od proticaja ¢ 1 pada 4 Famedsa granténih profita deonice koja se razmatra. USI Sedintcana, Kose ce se isklJutivo koristiti za sva dalja fiztkatna ramatrania, dimenatje Jedinica koje ulaze u relaciiu (2.9) su: ustina tetnosti o[ka/m], g[a/s2}. H(m] . y[/as) (2.9) Tada je, na psnovy (2.6) 4. (2.8): (2.10) N = 1000 kg/m? 9,806 ja/s2]- Q[m>/s]- [a (2.10) Kako Je 1 N= kg-m/s? , dobija se f2raz za snagu N= 9806 [W/m2}- Q[n/s]-H[m} = 9806 9-H [N/s] (2.11) Posto Je Nom = J, odnosno J/s = W, dobija se izraz za snagu N= 9806-0-H [M) = 9,81-0-H kid] (2.12)rr Energia vodotoka u nekon intervalu vremena 1 (Casova) tada tznost ewer [as] zraz (2.12) predstavija teorijskt moguéu snagu, koja bi se ostvartTa da nema gubitaka \ procesu transformactje snage { energiJe vodenog toka u elektri= tne snagu i energigu. Realna snaga koja se mote fskoristitt fznost Wee Nee + ate $6 eg = KoeficKJent horisnog dejstva u procesu energetske transformaclie srage vouotoka u elektrignu snagu. 0 strukturt ovog koefietjenta bice vise ret u poglavigu 2.3. ‘ede se quoi 1 gée odlazt ova energija vodotoks Koj! nisu hidroenergetski “ih kontura 4 veike rapavosti Korita, kao 1 inten leo energije se gubi na savladsivanje znagajan deo energije se utrosi na {short séent? Usted nepravi ivne turbulencije vodenog toka, najvect ¢ velikih unutragnjih 1 spolJasnith otpors. pavidange netorisnog, pa cok { Stetnog menanitkog rads: na eroziju korita 1 hala, na pronos nanosa, itd, Jedan deo energiJe se transformise u toplotny ene- oiius Drugin vetima, w hidroenengetokt naiekori8éoncn vedenom tok UrBe 9e we ona intensivan traefer ckeargige u arergidee Ove vee ukazuje na osnavnu logitu Koriséenda vodnin snaga: da bi se Sto ect deo energije vodenog toka zadrtao u obliku eksergi¥e, Kosa se moze trans= Tormsati u druge oblike energije, pre svega u elektrignu, necphodno Je stvor'ti tave usTove kretanja vode da se njene energiJa Sto manje pretvara u razne vidor ve energie (wehanizki rad na savladjivanJu otpora pri tetenju, erozidu Kor‘ tay \jegove okoline, itd.). To se moze posti~ povigense toplotne energije vodotoka 1 ". vu zoni iskoriséenja 4 1 samo koncentract jon pada na Sto kra¢em potezu vodotoks Gnanjivanjen otpore koje vodotok savladiuJe tom procesu koncentractJe pada, Trae se, shodno profirenoj formulaciJi zakona o odrZanju energie (vidett rela” iju 1.15) u ukupnon biTansu energige vodotoka najveci deo zadrzava u obl ‘ku isergije, Cine Je onogucena nena transfornactja u druge kortsne vidove enerai- se natigd toncentracte pada raznatraju se u poglaviju 3. Ovde se sano istiey osnovni principt Koncentracije pada 1 smenjivenja otpora: - 8) usporavanjem vodotoka veSiazkim pregradames 3) derivact jon vode otvorenin kanal ima ‘Ui dovodina { odvedina pod pritis= on, uz teinju da se na tehnitko-ekononsk! minima smanje otport 1 hid vraulsek\ gubicts €) spustanjen nivoa donje vodes 14) Konbinovanin merana: vsporavanien vodotoka 1 derivacijon. 2a Na eva oncrtacfe pte obvi Se twasfomucieetsersie vototte u mehaniths + elektrignu eneraigu. Ove transt Ju. Ova transfornaciJa se obavija prinenom hi rauliékih magina. . eeise me 2.2, eNERGida TEOWOSTI U DRALLIGKIM ASIN 9191 transformacionih procesa, samo y éva obr- Teabine, Grgeerctor, Ppa, Hemton, Osnoent eo va ce Tenis gin tence. ie mite cr (i) tl pen, He mg 1 sie oh, a rine obreno Kolo pute tprtch. print eersiu vane struje 1 transfortte Jeu emhaniehy energie rotate, dade pro osorieepreost nar redid 7a transformaciju energije - generator. Rot: 2 i erator. Roirajuchw eet cronagnetton pols #0 cevrators transformse seni energiu tafe eektrigm, eerste2.5. U slueaju punpe proces transfornactje Je ‘averzan: u elektronotory se etektrié~ na energia transformise u mehanicku energiju rotacie rotora motors, koja se preko osovine prenosi na punpu, Cije Topatice prenose tu energiju na fluid, po~ veeavajues mu energiju. Zna€i, u hidrmuliSios makint o9 und rasmena etrajne energise ~ pobenaijalne £1f KineriBke, SUC obe aajecho ~ ¢ meats energie. U tos razmeni energie struje 1 turbonasine posreduje obrtno kolo. Za rad kola neophodno J¢ da postoji sila koja deluje izmedju kola 1 vode- ne struje. Struia praveem tangente dolazi do turbinskog kola. PoSto joj na pu- tu stadt prepreka - lopetice obréneg kola ~ vodena strua mora da skrene s2 pra~ vea toka. Skretanien se, medjutim, proizvodi sila na cbodu kola. Komponenta ove eile u pravou tangente kruga primorava kolo da se okrece, Gime se, posredstvom posenute sile, obavla proces prenosenja energije. Znati, bes ekretanja vodene struje nana ni prenogenja eiergije. Taenije reteno,intenaiter prencea energie araamenan Je atrinom eknetansu: jaSa ekretanja welovljena eu vedin eitana po Jedintet protoka. Posto se u hidropostrojenju obavlja transformaciJa energije vodene struje moze se analititki opisati taj proces na sledeci nagin. Tadvosimo u toku elenentarny struju. Uo nekom preseku 1-1, u kone Je bri~ a struje v (0/5), pritisak p (Pa), velitina energije tetnostt elementarne struje, u odnosu na hortzontalnu ra- van 0-0 i2nosi tireBen (2.13) ge Je: o- gustina tetnosti (kg/m?), 9 - ubrzanje tete (n/s2), 2 ~ visina raznatranog preseka u odnosu na refe~ rrentnu ravan 0-0, H - energetsk! fad (n)- Ova energija se sastoji of eneryije pritieka B/ty pototajne energije Lt kinevtdke energije v2/2g . Ener giJe pritiska { polozajna energija predstavlJaju potenci- Jalna energifu struje u ramnatraniom profity t=", u odno- su na referentnu ravan 0-0. Geonetrijska interpretactJa ovih komponenti data je na slici 4, Za realni dovod, u kone brzina nije konstantna po preseku (s1ika $) energie struje Konatnth divenzija odredjuje se kao srednja vred- ost energije tetnost! koja proti¢e (2.14) _ Sika 2.5. 2.6. 2.6. Serax (2.14) razTituje se od tzraza za energiju elenentarne struse (2,13) Jedino tive Sto Je uveden koeficijent kineticke energije a (Koriotteoy koefici~ ent) koji ueima uw obzir neravnomernost raspodele brzine po provicajnom prese- uy dok Je ¥, + Q/A ~ srednja brzina pri protoku @ kroz proticajni profil A. KoeficiJent a” zavisi od neraynamernost} dijegram brzine po preseku 1 [ var (2.18) com Mehanigka snaga toka koi protice kroz resmatrani presek {<1 cade Je ray- N=_9Qe [Nn/s} Prs emu Jes shodno (2.14) @ = K. Iz toga se dobisa, ako se unese da Je 8 1000 ks/a*. 2 9 = 9.806 m/s? poznata relacije za snsgu Wo 9,81 0H [KM Se stanovista ve¢ prikazanih energetskih transformacija mote se i2vrsiti 4 izvesna Sira interpretactja Be mmuligeve jednatine za realni flu- 4d Na elenent tecnosti (stike 6) dutine de, povrSine preseka di deluju stedece site u smeru 2: pritisci na razdeonim povrsinan, komponente site tee, site inerci- Je i sila trenja. Sia pritisks susednth ete renata je Sitka 2.6, Alp, = Pd = (2.16.1) Tada Je konponenta sile tede u praveu sind s a atcorer san (- 2 (ene) Sila ieee wanes strand dedata Je pets mae 1 ebraan suet obo je yu open sutain timcia snes I paldee cheat rads ttaoon stents a v= aes Mae eee (2.16.3)ar. Kako Je de + vde dobija se taraz 24 situ inerctie By yy an(2t+ v2) (2.16.4) Najzad, uvodt se specifiént gub‘tak energie hy . Kost se odnost na Jedt= Micu mase tecnosti (dimenzije: kg m?s"?/kg = més), a koji oznagava deo ekser- Ste tetnosth koja se transforife v anersidv, naecin delom u toplotu. Teds, se sila trenda note prikaatt u o6tféu n= -an 3 2.16.5) ada se sumiraju (sa pozitivnim znakom) sve Cetiri sile koje deluju na eTenentarnt deo tetnastt dobtin se 2 an ah (teats +vite Ba) = 0 [kg-m (2.16.6) Iaraz (2.16.6) note se napisat) u obliku ah 2 (Psonetvje sae]. as ofa (Ermede)e Mee] 0 toms) en 7a Jedinicu mase jednating strujanje 91481 2m 1a) 4 26%).9 ae? costa) MB) fee] ease) Ato se Teva 4 desna strana Jednatine pomote sa dz 4 integral u grani- cam of 0 40x dobijase: Faget vtangs J ace ne «const fw] (2.16.9) ednadina (2.16.8) Je opset taraz 22 jedinteny energie strujania. svt Clanovi relaciJe imaju dinenziju ms", sto odgovara kvadratu brzine. Ta disen~ zija odgovara Jedinignoj (specifiéno§) energiji, tJ. energiji na jedinteu case, Jer eneryija ima dinenziju kg m?s”?. ‘Specifigna energija A na desnoj strani jednacine (2.16.9), koja odgova- ra konstanti integracije, predstavlja ulupru epectfiamu energiju tednceti, kola se ne menja tokom strujania, Jer Je zbir svih specifignih energija konstantan, ‘Sto Je u skladu sa prosirenin stavom o odrtanju energije. Ukoliko je tetenje stactonarno sve veliGine su nezavisne od vrenena, tako a zavise samo od polotaja = ramatranog elenenta tetnosti. Tada je do/dt = 0, pa izraz (2.16.9) dobija oblik 2 ya Seah + Svea hy = hy = const (2.16.10) 28. Or Se hoseban obit tera eve Jetting St Posen preatavii sete enartie sci eee te IgE malie, ee spctien iets seg eae ek eee Te seiiew swine eersise token ets aes aches canoe) Cotter esate ste teste merge De croton sto otrttvana anaes uot peifem cere see fo Ss tostainn, alt se used tena jecan Geo cheers sone 1 anergiju, Eime je onemoguéena dalja energetska transf aire getskog dela ukupne specifitne energije, rermstes fog arr notre ede gotta a gta) (216.1) mate se a 5s tor rests, taney tasih se ‘Sergise, postaviti relacija ons 204-¥8) + 9(h1-m) + Mor-pe) (2.16.11) se Indets 1 oznacava uzvodis, a 2 niavodni Ge Moetlessent a dertsisan Je | abjainjen relaction 2rtey gee oe Oe elaction (2.15), dok su breine v Ponoey specitienth gubitaka eke EAB hive eae / (2.16.12) im slucadevine ovtj hoetict ent gubstake soeciffene energije u ova preseka subttaka defintsan Je 4 preto razitke fs 242 Be Bhi) (2.16.13) Nezavisno od nacine defn m of natine defivisania spesificnth gubitaka, ont su wek pozttiy- - Nadpre €© se razmotriti stueaj wemarljivim gubicina na dovedu (shena na stici fazmatram Jediniént element a nt mBsovode (1 ty/s)tadt rotant kroz postro- deri oe athe A goricd vodt do tatke @ on ielenta te sieons ei '- Taj element mase vode u tacki A raspolaze snagom meses Ko fe : K2K0 Je komponenta py/o sastavijena od stubs yode hi priviots staat 4 atmosferskog Korine ron ong2. a 4 ATA v(teomraee) (ere any eens en fet elem mse vote of 9/8 va stiean nacin mabe 56 mise tna v teki BST ma) er (heone? se ovaj fzraz napisati Keo + YB) og ats 2.47.2) v(renmcom eu | ‘edstav1ja snagu koja Se moze 42 isk odect u relactiu Pye 1 Mp POE Me oristi u tur aziiks ‘2mediu Ny 1 Ng PYF sit, cuca dn Je elenentaena sage (Wy) provaka od Thy. (nytt ales . Tange ¥, (2.7.3) reals a 2p fonje vote (OV) + rato pad predstavisa razttiy nivon gornje vode (61) { donge vode ( fe note izraziti relacison ; ‘ (2.17.4) hy = OY = BV = Ug * Had tes y= myo) ln je sskoristive a osnovu (2.17.3) 1 (2.17.4) aoe naptsatt da Je Tage se. i cata turbigi sega naga elenenta yodene nase, ¥ ig Se . , * vate eB bowel (2.17.5) Ne ay * 2g ° 29 eras u zagradt predstavia raspoTozivé nto pad (My) awe trl (2.17.8) pa snaga elementa protoka od 1 kg/s iznosi = 1tka/s)otw/s)-H0m) = 9-H, [kms] (2.17.7) a bi se dobila snaga koju predaje turbini protok od Q (m/s) anoai se spe- cfigna snaga (2.17.7) sa mason M=Q- 6 , te se dobija snaga protoka Wepeatie | ko mse? + w] e178) Posto je za vodu a = 1000 kg/m’, raspoloziva snaga protoka Q (m3/s) tanost Ne=g-g-, (ow ] (2:17.9) zanenarljivi gubict na dovodu vode do turbi- ne. U slucaju da ti gubici nisu zanenar= + Livi, smanjuje se razmatranos stuéaju su 4 rneto pad postrojenja. |, Xod oveg postrojenis f cazlikuje se prirod- ni bruto pad cele de- fonice (Hi) od iskort- ristivog bruto pada 4H, (slike 8). Iskort- stivé bruto pad Je unanjen za deo koji se Azqubi u zont us- ora 111 kanalskog dovode(h;,) 4 deo kot se {zgubi na advodu (h;,)- Znaci, is- koristivi bruto pad (iy) tznost Slike 2.8, Shona energetshih odnasa kod derivacione Ildroclekerane a hie (2.18.1) Neto pad koit se iskort8cava y turbint (hq) t2nosi tHe week By, wr aeeeheeig (2.18.2) Ovde Je vo- brzina vode na ulazu u dovod pod pritiskom, va-breina vode nm ulasku u turbiau, vg-brzina na iztazu iz difuzora turbine, h j-gubitak pads na dovodu pod pritiskon. Posto Je najcesce dopustivo zanenarivanje brzine vg, dobi~ Ja se izraz za neto pad ve (2.18.3) oc 257 Ma Iskoristiva snaca se tata odredjuse po relactii (2.17.9).aa 1p nets pad turbine fednak raatiot opeot= Drugim een, 02 sz nje, mode se vop” oe turbinu ¢ na ialaru tz rife. Stains 0 sa 2-02 sien tonto tthe = flanih enangiia oka na was hating 1i sa 1-1 presek na viasku ut stentje mapiseti uvodedt 3 ‘eke enorgide a, da Je neto pas H a , =} (2.19.1) 7) in se razavoje Elanov! Kaji definisu spe- pritiska i polozajna energiJa) 1 spect te ( ( ova) se saree mote sits take catvenn poten ettu eersiy (erergi8 ier rere anergy tbo dase (2.191) mate v cbTTKe | fa salt bs cenergifu nazivaju se akotjeke turbine, (2.19.2) Hidroturbine koje koriste Kineticku ske transformacie energie definise se relacijon Koefictjent akct (2.19.3) sidroturbine koje koriste, makar § sano delimiéno, + potencijaTny enerdi- veakotjoko turbine. Stepen iskori8cenja potencijaine energie ju nazivaju se skori8éene potencijeine energije i radnos pada fzrazava se odnosom 1 ecu * (2.19.4) Tz (2.19.1) sleds ae Je + (2.19.5) Fak * Freak setaijntdi prikaz hidroaehantekth uslova transformactie energie u turbi- nana jednog i drugog tipa bige dat u delu o hidroturbinana 2.3, GUBICI U ENERGETSKOJ TRANSFORMACILE 1 KOEFICIUENTI KORESNOG DEJSTVA araz za snag M+ -0-He (fk) 5 {zveden u prethodnom poglav1su (rele cige 2.17.19) presstavIja snag kojom raspotaze protok of Q (m/s) pri Prelase a prox torbinu sa neto padon od Hy ()- Nedjutin, u procesu transformacile sn ge Koja Je predata turbini, u snagu koja Je realizovana u turbini» te Je rasp Se sivs ea spoju vratila, dolazt do gubiteka, Fost se mage sistemattzovatt w tt ‘orupe: fu, Ovi gubtct nastupasu usted a) qubict pana eri proticanju vode krat turbiru. Ovi subicT mastuna 20 trenja vode © zidove turbinskoy sklopa i usTed Sntenzivne turbutizacije toka pri skretanju struje 4 njenan spiralnon kretandu kroz turbinsto kolo. LokaciJski gledano Javijagu se u statory { sprovodnon kolu turbinskog sklopa, u turbént 4 b aifuzors Pri proticanss vode kroz stator 4 sprovodno kolo turbinskog skTopa, kojt raje ( reguli8u protck kroz turbinu, mastaju gubict te statora + lopatice sprovodnag kota. Ovi gue Kvadraty sresnge brzine strujenja kroz ovaj usneravajuct zbog trenja 0 usmeravaduce ele ici su sresorctonal sklop. Gznaticenc th = turbine 4 use ‘ge Gubici u turdini (hj) nastasy vsled trenja vode 0 lopatics led pronene sners strujanjs vode, usted gega dolazt do intenzivne turbuli struje 4 transfera ekseroije v anergiu (tortotu 1 $1.3. Gubici u difuzory (stfonu) su dvadaki. Nit sé pubic! usted trenje uw siforu, kao i tokalat cubici usted pronene sco en vveden u obliku kolena, 2) gubici na izlazy iz difuzora, pri nagion smenjenju brzine se vjzj na bratou u kanal (yg). Gublel usted trenja v eifezora propor= clonaini su kvadratu brzine strujanjay dok su gubici na iziazu preporeionalni kvadratu breina na spoju difuzora | odveda. Uzinajudi u obzir gubithe pada v statorskon i sprovodnon sklopy (h;,)+ ubitke pada u sanoj turbini (hj_) | gubltke u sifonu (hy,) izraz za jediniznu snagy (2.17.7) mode se naptsatt, uzimajuci u obzir Jednatinu (2.18.3) 22 neto pad hidroelektrane sa derivacijom. Kee ott, oH - hie) (2.20.1) vad tzraz se, shodno (2.18.3) preslednige pie u obtiku Hw ot, - eo Mae Pe) (2.20.2) Tada se note definisatt hidrauli&kt koefictent Kortsrog dejstva kao o¢- mos Ni Ne 5 te on iznesi wt ta Meet Me (2.21) Y 3) zaeREHINSKI GUBICT, Teorijskt se raeuna da ukupna Kol Zina protoka 0 ve#i foristan rad pri proticanju kroz turbinu, Mediutin, jedan deo voue (00) to- Ji wlazi v stator turbine ne proiazt 1 kroz turbinski rotor, vee prolezi kroz Zazore, mino radnog Kola. Taj qubitak po zapreninskaj komponenti izaziva snanje- nde snage prt transfomactjt snage vodene struje u snagu turbine. fe taj natin Se GefiniSe zapraninski koeFieijent Kor‘snog desstve 1g 8 (2.22)243 €) MEHAUICKI GuBICT su ‘zazvant trenjem rotirajucih delova u Texistina turbine, kao i otporom vode u zazorima izmedju rotora i kucista turbine. Ovi smehaniéki gubict prevode jedan deo eksergije u anergiju (povidenie temperature Tezajeva { vode), tako da se gubi jedan deo snage (aN). Wa tes nagin Je mehant= Eki hoefictyent korisnog dejstve wean 2 a (2.23) Uzimajuet u obzir sve tri vrste gubitaka dobija se da koefictJent koris~ nog dejstva turbine iznosi net my 7 na! aw (24) Prema tame, efektivra snage turbine, shodno (2.17.9) s2nost j Ne = 9-O-Hys {a} (2.25) Koetcljent kortsnag dejstva turbine ny de razliCit kod pofedinth tfpova | turbina 1 zavist od protoka kroz turbinu + raspoloziveg pada ne = a(QsH) (2.26) Sto ce biti detaljniie razmatrano w poglaviju © turbinana, U optinsinim opsezina rads turbine srednje vrednosti koeficijenata koris- nog dejstva izose priblizno: tr | "a | tm | "% | turbine male snage | 0,88 | 0,95 | 0,96 | 0,e0 turbine srednje snage| 0,92 | 0,97 | 0,97 | 0,85 ‘turbine veltke snage | 0,98 | 0.98 | 0,97 | 0,92 Turbina Je preko osovine spojens sa rotoroa generatora. U procesu trans- formacise mehanicke energie rotactje u elektrignu energiju, u generatoru se Javijagu gubtct snage 2a neki kzafiotient Kortenog degetva generator (ng)- Niegova veli¢ina Je wy “the =) as (2.27) ’ % ‘ade je: Ny - snaga generator’ Ny ~ snaga na osovini turbine Do ovin gubitaka dolazi usled transformaci je elektriéne u toplotnu ener- giju. Veligina koeficijenta korisnog dejstva generatora zavisi od njegove snage~ 4 krece se u granicana od 0,92 do 0,98. [Na taj nagin ukupni koefiiciJent korisneg dejstva agregata (agregat: tur- binatgenerator) iznosi net net as (2.28) 2.16 Medjutio, u tidroclektrani postoji jo8 i transfomator kojim se trasformi- e napon na pragu generatora na napan prenos- PRAG HE tag sfstena. I tu dolazt do gubitaka srage, transronmaron _Prevashodno 2b0g zagrevanda (transfer elek~ triene energie u taplotny). To se tzretava oaftetjenton torionog desotve tvanaforate~ GENERATOR “Ny = Me) (o28) TURBINA Ovde Je Nz,~ srage predate na pregu transfor- natora, na izvodu visokog napona. U savrene- Stika 2.3; Shema stektrane nim trangformatorina n= 0,96 do 0,98. Nia taj nagin aoze se odrediti ukupni koefietient korienog dedetva do praga olekerane 1m? ag Mee (2.30) Prema tome, efektivna snaga na pragu hidroelektrane iznosi 3,81-O-H,* w(K) (2.31) U nizu zadataka, narotito pri odredjivanju hidroenergetskog potencijala i energetskog ekviveTenta respolotive zaprenine vode u akumlacijt, pogodntie Je da se energija odredjuse direktno, preko zapremine energetski iskoriséene vode. Tada Je, shodno Jednaginana (2.5) 1 (2.20) protzvedena elektritns energija jed- aka Bay ton (2.22) Ovde Je: ¥ - zapremina vode (o) koja Je energetskt iskort8cena za proiz~ volJno vrene, H, ~ prosetni neto pad tokon energetske prerade odgovarajuce zap- remine voce, n- praseéni koeficijent korisnog dejstva. Uvodeet odgovarajuce Je dinice SI sistona wera dobige se 9806(N/n) - Vem) + HyCm) ~ n= 9806 ¥-H,* n [Ne] (2.33) Posto Je tN = ths = 10 = 1/3600 Nh = 1/3,6e10% (Kuh) steci & 308 _y i» fein) 3.600.000 Tako Je i2veden veoma Eesto koriscen izraz za energiju Via 37 {xin]2.18. vi 2 sto uevaje da fe n=0,81, pe se koristt uor U preliminarnim ratunina se ées tl pa se tertstt roScen i2raz f+ ¥ Hy/850 [Kih] za odredjivanie energstskou potenchs) - ven zaprenine vode v, na prosetnom neto pad Ha om trektriene energie perso Je db ta) vode “prune? Ne Krav dovodnog ka naa a pre cevovace pres~ vidaaiu se cblekts 22 obe- eden povzdanos funk onésanga sistens. Uioltko 8 radi 0 otvorenca doves na. kraju Kanata se predyt- dja Vedn’ Konora, dot ‘se 1a kraj tunelskos dovoda 0s pritishom predvidja Yodostah. 0b8 ove organa Saja anslogny wlogu: anor eteact{u sepovot init uci 5a Kopi nastaje usles ne- stacionarnog rada hidroele- Kerane, Vodoa Konora anor tizuse nestacionarno teco- nge toje bi s€ Javito « deovosion kanaly (p9z‘t alas pet aglom zaystay~ turbine, nepativon meena’ alas art aglow ulus vans postragensa). dok vo desta” spretava prenofense Slika 9. Vorijante KoriBéenja jesidg pocore eke derivacijana sa slobodnin ceéenjes vodnog udara u tunelsky derivactJu. Ukoliko topoyrafske aogucnasti to dozvolja~ vaju, na kraju dovodne derivactje predvidja se rezervoa" 2a dnevno regul isende proticaja, koji omogueava znatno veeu flek=Vbilnost grit furketonisanju pcsteo- Jenga. Na slici 10. prikazana Je takva dispoziciors siema, sa razTi€its> vari- Jantana polotaja ovog rezervoara. Na sTict se sdi { pretty se brzotoken, 2 ublazavange pojave nestacionarnog tetenis sr¥ suslon zaustavljansu turbine no Je 8 rezeevo- 1 7a dnevno regu sanje bude blige yodno omr$ nas= poaee Je da bude praktie: fo u njenom sastavu, kao sto Je prikazano u varijanes 1) Ukolko topoarafske moguénos: tf t9 dozva} javaju maguce je pritljuetvanje ovog rezervo ara direktno na cevovod (va~ rijanta 3 na stiei 10) sto node d2 poveca funkctonalny stabinese sistema {Ka 16. Razai pototall rezerveara 22 dnevna regullaanje proticaja (ROR) 3.2.1.3. FORBINOVANA SHEA kombinovanim shename koncentracija pada se stvare branon i derivaci on Na stich 11. pri- kazana je shena ovakve disporictie. Ukupni pad éeontce AB koja se energe- tski korist je Hy Deo pada se t2gubi us zoni uspora (ohyyp)s deo se iz- ‘ub! na dovodnog derivactit {thy Js ‘ako da je iskoris- Slike 15. Kombinovans shema: koncentracija se ostvaruje branom | der vac jon tiv pad H 2 Chap gee) 04 tog iskortstivog pada HW jedan deo Je rastao izaradniom brane Hy), ok Je Jetan deo rezultat derivacie (H,,,). Prem tone u ovakvos dispozict it iskoristiv pad Je rave: Hg, + Hage) ~ CBygy + Ags) 5 Kors en agesuog vece vieine brane postoie jpove hidrostektrana, 209 zos éege Jeu t2h ¢ bio jedan deo pada koji Je od Konbinovath © eee Us protivnos bi s® 9u derivacije uvek pod pritisk sere ve a tvariti kombinactjom dovogne 1 0¢- isto derive jspozicione shene kod Cit b) etektrane ne 6 4) dean’ potosas elektrancs yorozaj. Ne stich 12. dats sy tspovt ovom slugadu s@ votne derivacige, RazTikusy se tri ost Cionih 4 koabinovanin hidroelektrans: ne fh hidroelektrana po ovos poselt. Y ‘slugaju Eeonog p¢ nes i : sae corhvetia de i vidu cevovoda, nema vodo- ee aji prenose cevovodan do: akumula~ on 1028 10+ S Jer se nestacionarni poreme: 1 utteaje u odvednon tu sstana na dovodus Postosi duga odvodna derivact®, fen. Ubaliko Je odvodna éerivac odostan, da anortizule nepovel uk jueivansem 4 isk)Juetvander cise. bodnim tetend vite neophodan don: elu, szazvane nagtin turbine wp eon rosso! yyooNOM DERIVATION. “sa beniAcuAMA #00 PRITISHOM gy nono 24 Sur ra ormemy a zanada He” faner POO PRITISHOM TAARAE x Sona DYELEKTRANA NA KRAJU DERIVACIIE oma noMOROM )/SREDN} POLOBAD ELETRANE hak siika 12. Mopuéi poloteji etektrane © a U slutajy kada Je elcktrana na kraju derivaciie najvect deo pada se ost ‘varufe davodnon derivacijon-tunelon + cevevodom. Kod Konbsnovanih shema ostva- rrivanje pada dovodne derivacije Je obavezno pod pritiskon, sa vodustaron na Wet Ju tunela, dok je kod tisto derivacione shexe moguce dovod realizovatt u vidu ‘wnela sa slobodnim tecenjen, pri cenu je na njegovon kraju vodna konora. koa srednjeg polodaja elektrane (stika 12.¢) Koncentract{a gada se ostva- rruje 4 dovodnin 4 odvosnin derivacisams. ! v oven sluéaju dovedna dertvaci sa kod postrojenja konbinovanos tipa (sa visokos branae) Je pod pritiskom, sa vodosta= non 414 bez ajega, Gok je oévosns derivact fu moguce realizovati { pod pritiskom (tada po pravitu posteji donfi vodostan) 1 sa slobodnim tezenjem. Kod isto de~ rivactonih postrojenja i dovod + odved mogu biti sa profzvol nin hidrauliekia vetinon tetenja, zavisne od konkretnih ustova Koji Ge se polotaj elektrane odabrati zavisi od konkretnih topogratsiih 4 ge0loskih uslova 1 od ekonomignosti alternativno razmatranth varijanti. Na s1i- ci 13, prikazane su varijantne moguénosti derivactonog Koriséenja Jednog poteze eke, $8 amo dovodnin derivaciana 1 s2 Konainovanim dovodnim 4 advodnin deri vacijana raznih polodaja. wooozariest__UROPAN vooostAN st ‘ovooma oenivacun MDA we Stika 13. neguée vartjante derivacionog iskeriSéenja poteza Princip optimizacie konbinovanth shema toriscenja voda, a pre svege optinizacija visine brane + duzine derivacije, kads je potex hidrocnergetskog koriSeenja vous Fiksican, razmatra sev knjizi IT 3.2.104. SHEMA SR SPUBTANJEM ONE VODE U konbinacisi sa nekon of ve navedenih shana koristi se Jo8 jedna mera 24 povecavanje Koncentracije pata: spustanien donie lode veStstktm intervenct- *Js orimenyiuie Kod arfbranskin postrojende s1ika 14), ukol ko fe nizvoani pad “jana u koritu. Ova se aera reve dovotino velikt dx se sode ves tatkin intervencijana u kority smanit~ ‘eh, UkoTHko se bagerovanjen. minira~ jen 4 drugt nerama oborf kota donde ods ze OH, tade se tskoristiv pad ne ‘com postrojensu povecava sa prvabitne vrednostt (Hog) "8 stika tH. Koncentrae}}a pede He Hoag * cova mera se primenjuie (skIu- (a) spultanjee doaje vote kivo u konbinacist sa drugim cerana. Kod aluvijalnih veka ¢iJe Je Korito saste- vijena od sitnih natertjala dolazi, poste izgradnJe brane dc regresivne erazife forits atcvodno ca brane usled gega dolaz do spustanje kote donie vode 1 bez yeStackin intervencija, sve dok se ne uspestavi revnoteint reBim pronoss nancsa hha nizvodnon potezy reke. U takvim slugajevina se mora, jo5 u fazi projektova- inja hidroelektrane, dovol Jno pouzdano proueiti ta pojava 1 odrediti velttina Epudtanje donje vode, kako bi se kota obrtnog Kola turbine spustila do ntvot koji obezbedjuse rad u beskavitacionom rezimu, 3.2.2. PODELA PREMA POLOZAIU t ONSTRUKCLOT MASINSKE ZGRADE li rena polozaju 4 KonstrukeiJi masinske zgrade sve se hidroelektrane most podeliti na dve ostovne grupe: 1) Hidroelettrane kod keith Je maSinska zgrada u sklopu branes 2) Nidroelektrane kod kofih Je mafinska zgrada i2dvojena od Brane, meze- visno od toga kolika je duzina dovoda, ovde ce biti odredjere esnovne dispozicione karakteristike 1 dament pri- mene osnovnih tipove hidroelektrana ove dve gsnoyne gruve. 3.72.1. OSNOUNI TIPOVE HIDROELEKTRANA KOO KODIH JE MASINSKA 2GRADA U SKLOPU SRANE ‘A. PRIBRANSHA POOTROVERA HISKOG FRITISRA ~ REDE RIOROBLERTRANE rt padovina od najvise 30 40 35 m, na vodotocina sa vetikim proticajina, prinenjuje se veona Zesto Klasigna kompoziciJa retne hidrocTekirane: u jedinst i Jenom uspornen objektu se smeSta { pretivni deo brene + masinska zgrada, koja Je Konstrukeijski tako reSena da sluzi kao deo brane, jer je fzloFena punom pritis- hu vode W ovom SuFaju nema cevi pod oritiskom, vee se_ veda neousredno wodi u turbinsky spiralu. maSinske agrada je sneStena uz jednu od ovsia, cesto Je tag seo poswine progiren, da 07 + de bf se govecso proticeiat profit prelivnog dela. Posto- Ji 1 dvojnt tip maginske zorade (AE . DYerdap 1, HE 2vornik), Kod koga se sasin~ ska zgrada nalazi na obs kraja brane, najcesce sa simetriénim rasporadom a gata a sre a sTiet 15.0 orttazens je osnove HE Zeornsky a nas] 15.b popreéns Shika 15-3. HE 2VORNIK: Crnove | polezas zagata Ii 11 faze token gredjen|a posteojenia Dresek kroz jedan agregat. Objekat je resun u vidu gravitacione brane sa 8 prelivnin polja 1 dve maSinske zarade, uz svaky obalu po Jedna. Maginska zgra- da Je konstrukcivno regena kao Srare, sa 90 dva agregats 52 Xaplanovim turbina- mma, Na svakom bloku zgrade postaji po jedan montaini prostor. Spoljai kran op- Slutuje obe maginske zgrade, doprenajuet oprem sa desne obale, gde Je dovezena posebnin Zeleznickim kolosekon. Ovakvu etmetriju cbjekta nametnuli su veona sTo- Jeni uslovt evakuactje veltkth vode (Q = 9 000 n¥/e) Kofi su zahtevali a2 se rnajveéi deo reke, u sredini popretnag profila, iskoristi za razvijanJe dovoljne ‘dudine preliva. tia slici 15.c prikazan Je popretni presek kroz prelivat deo gravitacione brane Zvornik. ta sTict t a prikazan je 1 polotaj zagata Ti 11 feze u period gradjenja ovog postrojenis.3.14 wy kon_9-t8 ae 67 Sliks 15.b, HE ZVORNIK: presek kroz agregat ae Lae i sw 160.40, 131.00 b slike 15.c: HE ZVORNIK: presek kroz pretivni deo brane Hidroetektrane retnog vipa vajgesce trebe aa propustaju vrle veltxe pro- toke velikin voda, kao { ploveci led. Zbos tons Je naipodesntie obfekat resi u vidu betonske prelivne brane sa ustavana na krunt, tako da se manevrom usta- 4 MaASINSKE Zonave Slika 16. Profirenje korita radi produtenja prelivne ama mogu da evakvisu 1 velike vode, a po potrei 4 led. Nide podelJna velika koncentraciia speci- FiGnog proticasa velike vode na dudnt meter preli- va, naroito u sTutaju nestabiTnih korits. Zbog toga se te2i da se prelivu da najveca moguéa cuti- na, ne retko gotovo do pune Sirine retnog korita, tim Sto se maginske zgrada Tocira u posebnom proSirendu vodotoka u zoni brane (sltke 16). Uko- Viko su ustovi za evahuacifu velikih voda, Tedz 4 nanosa posebno tetki, tada se, ukoliko to visina uuspora onogucava, ide sano na izgradnju betonskog niskog praga, a uspor se realizuje ustavama (Cesto tablastim, dvodelnim) koje onogucavaju efikasno propustanje velikih voda i evakuaciju nanosa, Tako je rea- Stike 17.21 HE MEOVODE Vizovana HE Medvode (gornja Se~ va). Na slict 17. prikazane Je osnova ove hidroelektrane. 0a Di se Sto manje suzio profil agregati su smesteni uvugeno u obali, po jedan na svakoj stra~ eee eerie reSen Je u vidu niskog betonskog raga, praktizna u ravi dna ko- | rita, a uspor se realizuje dvo- delnim ustavana (s1ika 17.b) koje omogueavaju veoma ef tkasnu cevakuactju velikih voda (Gg, = = 2400 m3/s) 4 eda, kao 1 nano- core seu delu akumlactje u zoni brane. Da bi se ozogucila montaza i denontaza ustava 1 nithovo odrtavanse, u2~ vodno postoje vodjice za spustanje grednth ustava, pod Cijon se zastiton moze fzvr8iti neophodna intervencija na glavnin ustavana. Prt tkom atspoztctonog rresavanga recnin nidroelektrane more se posebno ob- vratitt paznja na sner teéenja prelivne vode. Ne soe se dopustiti a se formira struja koja napada i erodira Jednu od obala. Najpogodnije Je da se masinska zgrada postavi u pravoj Tiniji sa branom, a da se centralni deo reke predvidi za evakuactju velikih voda, Sa nizvodne strane se izmedju prelivnog dela i odvor3.16 edvidiagy font donje vode u periods cvakaacs ie velikih yoda 4 a vose 42 turbing poboljéaju strujny sti 0 AG gi 4 : =n00 Siiks 17.0: HE MEOVODE, Popreeni prevek kroz pretivat deo brane Sitka 17.6: HE MEOVODE. Popretnt presek kroz agregat 3.7 tvoJenis u svin rezimine tagenja, Uslovi evakuacise enoguce sesmetent rad ge velikin voda, tao 1 disuoziciJa stapista, razaeanth zigova 7 drugi’ objekata koji ut itu na rafin tecani. -bovezn. se oroverava 1 doteruje hidrauli@ktm mode fis dispoavcig+ raceih maroeiecteana poved topogratskih osobenost 1 ve: eine usper?, rnagajno niche osapewsti Korita 1 soguenases F ivanja, sod slabonosivin naverijals dimenzije Korita zavise od dopusttvth nap: wosnevt, uses Eaga se ces!a povecava Sirina objekta, kako bi se nogle 04 teme)jna spojnica dovoijns powrsica. U takvim slueajevina se pove- cava dutine horizontainog dela sifona, 414 se produzava uzvodnt deo objekta do~ davanjem mostovshe konstrukctje kaja se oslanja na osnovnu teneljnu plogu obje- kta. 2a retne hidroelektrene karakteristi¢ni su krupnt agregatt, sa veltkim pretniciae turbina, Zbog toga se kod nJih aovod? 1 sprirale turbina izvode od betona. Preko ovakvih hidroclektrana prelaze, po pravilu, mostovi sa raznim na- mmenana (drunski, Zeleznitki}. oni se dfspazictono najbolje uklapaju u objekat na w2vodnon delu brane. Produts.sju se za potrebny du2inu betonske kanstruketJe ya uzvodnoa licu Srane, U sluceju da Je dobra nosivost tla to se ne mora ostva~ rivati produtenjem cele konstrukct je, vee se potrebna Sirina ostvaruje w obliku konzotnog prosirenja na konstruke}ji vadezahvata {na stubovina prelivnog dela brane, Hao Sto je to reSeno u slutaju HE Djerdap, s\ike 3 Na slict 18. prikazan je presek kroz jednu regnu hidroelektranu, s8 obja~ Snjendem osnovnth elenenata postrasensa U slucaju do se na brani koncentrige pad veei od 35 m, ne moze se madin- skoj xgradt poveriti vlogs deta brane, veé se ona u klasignoj dispozicij1 pov Jaéi na nizvodno Tice brane 4 predstavija poseban konstruktivni element; u ok- viru Jedinstvenog objekta brane i hidroelektrane. U tom sTutaju se Jasno tzdva~ J2Ju dva konstruktivne elements postrojenja: brana (sa prelivnig | neprelivnim delon) { maSinska zorada. Ta dva objekta se konstruisu kao posebne celine, po pravilu sa dilatacionon fuggn koja onogutava da ova va objekta nezevisno { ne- jedno1 iho steBu. Kao nov element, u odnosu na rene elektrane, ovde se javljaju ‘ovodne cevi pod pritiskon. Zavisno od pada, d2ine cevi i Karakteristtka tur~ bine ugradjuju se posebni turbinski zatvarati, ‘11 se zahtevana sigurnost ost~ varuje brzim zatvaragina na vodozahvataom delu. Ovakva pribranska postrojenja se srecu u velo velikom opsegu padova, od pa do preko 200 m, Oispozicija refenja Je najvecin deloa uslovijena oko 20a 3.18. otvor isa braog satvarada, 7brs! satvana3, S-pogonaké unedjad ratvarata, S-portalnt knot aa opetulivarie prednieg deta poatro- denja, 10-Knan mabinake hale, II-nowidi sid, 12-utint uredjadt, Lsagnegat 6a budulioon, H-uprvtjoskt pult, 16-eranofomatort, Lbskrwr 2a opelustvanie eifonekih satvarata, 17- elektrouediadt, Te-ules u eptralu, 19-kablovekt kanal, Z0-prostor za pimpe, 2- eifoneki ratvara’, 22-eilas j affon, 23-prelasno ofatanje ei fora, Rd-cev sa purpanie vode is bifona, 25-cev a pranjenje eptrale, Re-galerija ea parpana 2a drenaini oioten, 27-drenaina galerija. tipom brane. Kod betonskth brans raznih tipova dovodne cevi se postavljasu nepo- sredno u telu brane, tako da s€ postrojenje moze realizovati neposredno uz samo infzvodno Tice brane, iTi na rastojangu koje onagucava da se izedju brane i ma~ Sinske zgrade smeste i nek! drugi sadriaji (trafot 1 razvodno postrojense). Kod rasutih brana dovod je duzi, Jer se i po pravilu reatizuje tunelom kroz bokove brane, Sto najeeSée stvara potrebu ugradjivanja posebrih predturbinskth zatva- rata. Stika 18, Shona jedne reEne hidrostektrane. 2-prelas 2a voatta, anid vodonahvata, 3-vodjiea 2a Sistitiou, sredetta + voditea ponodnog zatvanae, Sbajpae aa punjonje epivate, C-aarasiont Ukol1ko postoje precturbinski zatvaragi ont se smeftaJu u samod eS inskod agradi, po pravilu tako 4a ih sode da opslutuje tran maSinske hale, Ina slue- Jeva kada se predturbinski zatvaraéi svettaju u posebnoj prostoriji izmedJu ma- inske hale 4 brane. Takay je sluéaj bio i ori dispozictonom refavanju HE BaJi- na Ba8ta, Prdvidjen je izdvojen prostor za predturbinske zatvarage, izmedju brane { maSinske 2grade, sa posebnin kranon za njthovo opsluzivanje, ali se od stalo od njthovog ugradjfvanja, Jer se pokezalo da brzi zatvarati na vodozahva~ ‘eu mogu W potpunasti da preuzmu Wogu predturbinskin zatvaraéa. Na slict 19. dat Je presek kroz neprelivni deo brane i masinsku zoradu HE Bajtne Basta. Moze se zapaziti da je maSinska zgrada refena kao posebna kon- strukcija, neposredn uz branu, sa dilatactonom fugom koia onogucava razlicito Sleganje brane { masinske 2grade. Da bi se obezbedila neophedna sigunast dove- nog cevovoda 4 pri razliéiton "radu" brane § maZinske zgrade, ebavezna se ug~ radjuje dilatacfoni (konpenzaciont) komad na cevovodu, kot omoguéava radijalna 4 aksijaina poneranja cevovods, kao { tzvesnu pronenu ugla jednog { drugog ko- ada na nestu dilatacionog soja. U slucaju HE Gajina Basta uleznt bres zatvaraé se spusta na tockovima, po vodj{cama na uzvodnon Ticu brane, pomocu servo-notora koji se nalaze u kucte! ‘ispod krune brane. a bi se spreCila kavitacie prostor ize zatvaraga se aerige aeractonin cevina. Takva dispozicija zatvaraca Je cesta kod postrosenja sred~ neg pritiska koja nenaju preturbinske zatvarace. ma patho Aorbisbeh justo 7 S1ika 19. HE BAJINA BASTA. Presek kroz neprelivnt deo brane t agresae3.20. MaSinska hala pribranskin postrojanie srednjes 7 vsokog pritisks resava se na vise naCina, ali su najéesée dva slueaja: a) $8 speljnim pokretnin portsi- nig kranom, b) sa potpuno zetvorenan masinskom halon ‘ unstrasnjia aostnim kra- fom 22 montatu i demontazu agregata. Na stikana §. 1 19. prikazana su regenja sa )s Gok su na sliei 3. (HE spoljeim portalnin kranom (HE Podpee 1 KE Se Djerdap) 1 stici 20.b (HE Granéarevo) petkazana reSenja ca unutragnjin mostnim kranon. ReSenye sa portalnim kranon oncguéava da se donekle snizi visina maSin~ Slike 20.0: HE GRANCAREVO (Trebinje). Situacije postrojenja.I- predbwana, 2 eptedni tel, J brow, 4- vodosahuat, $- elekenoia, 6-nanvodso poe trogenje, 7 temelint Lepuatt, &- konvemiicija 2a ofadoe lev0g boka bra- ne, 8 brsctok, 10- elapibte, 11- odvodné kanal (produbljeno korito reks), 12~ wepinjada, 13- sgrada uepinjade, 14- prétas oolultaotontm galerijana, 15- ookuttactona etantea, 16- prétasnt put, 17- portimtea, 18- put sa flax na Kuru brane. utie, nije uvek moguce, Jer zavist od dutine sotora + os0- pedié+ sa montagncg prostore, davestt ramon co iznad Sah. Vey Je tad magduei wontaznt deo augacek, wustiti u njege. Uk enje sa vortalnim kranom moze da oude neostvarlJivo. Ra sifct 20 (@ 1 5) prikazana Je pribrancks Mdroelektrana visokog prits- ka HE Granearevo a Trebignjici. Natinska zgrada Je porerena toliko nizvodne od luéne brane da se u tom medjuprostoru ote de suesti transformatorsko 4 rezvod~ no postrojenje, cfae se dobilo u estetshum | oezbeanosnom smtslu, Oflatacioni blok cevovada je postavijen neposredno uz nizvodno Vice brane. Potto se radi o pribranskom postrojenju sa velikim padon (H_,,* 105 m) pored tablastin zatvara~ ta na ulaznoj grasJevini, xolina se konanduje ponoéy servosotore kaJf su snes~ teni na krunt prane, ugradjent su { precturbinaki zatvaract, smeStent u samed hati naginske zorade Visinskt polozaj vodozahvat- ne gradjevine zavisi of kote mini Oo natnog radnog nivoa u jezeru. alt {od higrauli2kih + ekononskih pa vranetara. Spustanje vodozahve skratuje dovod 1 elininise oftre ~O prelome cevovoda, sto umanjuje hnidrau ike gubitke 4 u fzvesnoj ner{ peboljéava energetskt ubtnak postrojenja, ali povecava pritisak na zatvarate, Sto se odrazava na njthovo Konstruktivno reenje: 20t- vvarati, zajedno sa svojim pogonskin uredjajina postajy skupl 1. Kod uenih brana ovaj problem dobija ¢ posebru Konstrukterska specifiku, posto cevovod preseca relativno ‘tanke betonske elemente brane. U ‘talvim sTutajevina vodozahvat se po pravilu postavija na dubini ko- 432 onoguéava Konstruktivne najpoyod- ees acetate nije uklapange cevovoda u telo bra- 3 Homanda ulasnth satvanada, & asrasiona ne, primer za ovo Je vee prikazana cers $ vodosalvats 4 dovedné esvoved, — yrana Grantarevo (sl1ka 20 b). & détacasiont komad, 6- elekenana, 27> naavadhe poatragense. Slika 20.b: HE GRANCAREVO. Presek kroz3.22 5) stusye uroRosceRzaNs Posebna varijanta hidroclektrana niskog pritiska, toa se koristt 22 pa- dove do oko 20 m, su stubne hidraelektrane. One imaju speciftenu dispoziciiu: agregatt hidroelektrane nalaze se y stubovina [w syakos po Sedan), izmedju njish su ustave kojima se odrlava neophodan uspor. Preko stubova postesi wast po kone se krece kran koji opslutuie sve agregate. U stubovina mogu de budu postavijeni agresat! sa Kaplanovin turbinars sa vertikalnim osovinana, ‘Ii cevni agregati kapsulnoy tipa. Specifika ove: dispo= zieige Je spoljaénsi kran, koji safe, ukoliko Je tenadjeno optinlne dispozict- ono refenJe, da {stovreneno opsluzuje agregate, zatvarate ulazne gradievine 4 sifonske zatvarate. Spoljni kran onogucava da se na minimum snizi visina stubo- va u koJina su sneStens agregati. U avakom stubu je Saht u kone su smestent ag regati, pokriven poklopcem koji se skida u fazi montage i denontaze. Stubnim hidroelektranana sa vertikalnin Kaplenovie: turbinans resena Je Eitava kaskeda hidroeTektrana na jugosiovenskoa | austrijskom delu rave. Na sli€ 21.a-¢ prikazana Je HE O2balt na Dravi. Ha sTigan nagin su regene i hid- roelektrane Oravograd, Vuzenica, Yuhred i Mariborski otok, dok je prva izgra~ jena hidroelektrana u ovoj kaskadi, HE Fala (izgradJena najvecim detom jo8 1918.), redena Klasiéno, u mSinskos zaradi koja Je shestena u vestacki formi- rranom prosirenju reke na levoj obali. Slika 21.0: Stubna hidroelek= turana OFbalt na Dravi .Osnovs J etubovt 1 keine ex amet toni agregatt, 2° protoina pola tenedi etubove, 5 na- svodno postrojenie, $- worcy- na agreia, Iskustva u eksplostacisi stubnih hidroetektrane 1a ravi (U SFRI 4 Aus~ trigi) pokazuju de su infthove prednosti wy odnasy na Hiasigan tip regnih Mdro- elektrana sledece: a) manji su gubict pada u coved do turbina, b) znatno su olaksani uslovi borbe sa Tedom 4 nanosom, zahvsijusuet ustavéne koje se nalaze amedju stubova, ma sasvim niskon betonskom praqu, Eime je onoguéeno uspeino odstranjivanje nanosa u blizini brane, c) coboljfava se hidrauti¢ki reti 3.23 teCenja u donjoj vodi usted cifuriie seruje posle isticanda iz stubova-agrega- te, d) horisti se boéni efekat e¥ekci je; e) agregati se mogu spustati u pogon Potpuno nezavisno, cis se stvari uspor osposobi kran za aontatu Nek nedostact ovog tipa hidroelektrana: a) I2vesne te8kote u eksploata- Sift Tzdvojenih blokova sa po Jednim agresatom, razedinsenth prel ivnin detovi- fra brane , b) postaju slozemiji { dud sistem! 20 vodosnabdevande, hladjende, dovod ulia fs]. Okekuje se da ee daiyi razvos 1 usavesavanse ovog tipa hidroelektrana i¢i 4 pravcu primene cevnih agregata, Kost Ge onoguéitt Jednostavnije 4 ekonomigni= Je resenje studova sa agregatina, plicu kotu fundiranie objekta { jo8 vece sma- njenje hidraul {2kih gubstaka na dovodu 1 cdvodu, zahvalfusuet pri- rodnom, aks‘jalnom protoku vode kroz postrogene. Slika 21.b: Popretai presek kroz prelivne polje ME Ozbalt 05 20m 267 ~ Slika 21.c: ME O28ALT. Presek kroz stub | agregat ¢ f i3.28 ada sw teSki ustovt za aveksrct iu vo ikam vee (uzani kanjoni sa val kin kolseisana ragunskih veltisn voda ma koie teeta dinenztonisats evakuacione orga nes nedovoljan prostor 24 rezvidanje ranchodne JuPine prelivas twice van dela ko- " sauziea maginska zareee, $26.) pribrenska nidreelektrens se cofe refiti se fel ivnam matinskom: zgraace ‘sua hidvoetektrana Je u tone da se anad cele madinske zgrede, 114 preko nekit) nen delova, eoescaly prelivi, et zgrade poveraje u jedan Sunkciona tno me se brana, evakuacioni organi 1 magins! nedeljiv ansanb!. 00 sada su realizavani cvakvi objektt u vrio velikom opsegu pa~ dova = o€ 8 do 130m. Yeli€ina pada bitno utige na cispozteSju ovakvin postroje- ja. Zavisno od pada, prelivne hidroelektrane ogy pitt 1) sa matin pedon, s2 horfzontslnin agregstina, pri padovima do 20 m: 2) sa sredniim padom, sa vertikalnin agregatina, pri padovina of 20-50 m; 3) sa velikim padovima, koi? zasad obutvataju dijapazon od 50 do 130 m Stika 3.22. Prelivna HE Cerepovecka (r.Seksna) s2 cevnin agrega- tina, 1 = vodjica pomoénag satvarace; 2~ reetke; 9 ~ preator ge'vistilicui 4 = retetkart! poklopac: 5 ~ustave! 6 ~ pokiope! za spuitanje spree! T= voujica sifonctiy satvaraéa Kod malih padova, do 20 m, koji se nogu resiti cevnin aaregatima, postoje povoljni ustovi 2a resenje prelivne elektrane. Aksijalni protok vode kroz nori~ zontalno poloden difuzor omoguéava da se objekat maSinske zgrade resi kao Siro~ ki prag, $8 ustavama koje odrZavaju priblizno tonstantan uspor gornje vode, Ot ori 28 spuStanje vprene pojedinih agregata rade se ss vododr2ivim poklopcima u ravni prelivne povrdine, Na slici 3.22. prikazana Je shan cevne prelivne 42 te- repovecka (reka Seksna). Razdeoni zidovi tzneliu pojedinih preiivnih poija ono- ‘quéavasu dennotazu pojedinin agregata + u uslovii kada Je doTaznt protok veei koji su w pogonu, Jer se pod za8tivon ustave od instalisanog proticaja grega’ estyaruju usTovi 28 skidanje poklapca nad Jednin agregaton gove montaza Keia js ekonaniéna, pravilnim ool thovanjen donje grane prelivroy cota objekta note se tvariti dobar hidrauliki spoj sa donjom voden { u pericds deaontaza. Polozaj difuzora ne zahteva duboko fundicanje, ronstr: jkuacije izuretne im voda Pri koriscenju vertiksInin Koplanovih turbina agranigene su kod malin #2d0~ va mogucnosti koriseenja pretivnog tipa postrojenja, zbog toga sto se postavlia probiex sneStanje takvth egregata u ograniéenom visinskom gabar‘ agregata zavisi od pregnika turbine 1 njene snage, u tom slutaju se posteviia za htey usitnjavanja agregata, kako bi se mogli da sneste u Timitiran visinski g2b3- Origentactono se racuna ds Je najmanji pad koji se mote iskoristiti sa ver= tikalnim agregatina na widroelektrant prelivnas tipa pribligne Jednak trostruks vrednosti pregnike turbine tu. Kako visins Kod avednjih paiova se koriste vertikalni agregati. MaSinska sala se moze Siiea 3.23, ME Pijavinskaja, Hezh m, Nel0x82,5 WW. 1 - resetka + panod~ ni zatvaraé; 2 = glavai zatvarat; 3 ~ agregat; 4 sifonski zatvarat; 5 ~ transformacor? 6 ~ puts 7 - ustava; 8 ~ praga razviti dovol,jno u visinu (Sto omogucava veCi pad), teko ds se u nju moze ugradi- ‘ti mostni kran. Zahvaljujuei tone dotur oprene se ne mora vrSiti kroz Sahtove svakog pojedinaénog agregata, vee se moze horizontaino transportovati duf mas ske sale mostnin kranon. To onogucava da se postrojenje dispoziciono resi bez poklopaca nad svakim agregaton, Sto ima vi8e prednosti u fazt eksploatacije. Ka~ rakteristiéno je resenje HE Pljavinskaja (reka Daugava - SSSR) dato na slici 223. {6 Roeene vod sags3.26. Kod vedth paiova koji se tskoriSéavaja prelivnim postrodenjem, maginska zar- ada se nalazi neposredno uz Tuéno-sravitacionu, redje gravitactonu branus pa se preko nje prevode brzotoct prelivnth organa. KonstrukciJa preliva { brzotoka uw Stiks 3.24, Pretivaa HE Slapovt na Vitavi nekim sluéajevima potpuro nadkri1uje maSinsku halu, au nekim se preko nje sano prevode korita brzotoka. Zavréetak braotoka se najcesce realizuje u vidu ski-sko- ka, sa zubina 2a razb(Janje { raspriivanje slaza, tako da se pri evakuaciji vel ih voda maSinska 2grada nalazi sa unutrabnie strane prelivnog mlaza. Ne slict 3.24, dat je presek kroz prelivny hidroelektranu "Slapovi" na VItavi, kos kale Je Preko cele masinske zgrade prebagen brzotok preliva sa ski~skokom i razbijaCima energije na kraju brzotoka. UUnesto prelivanja celon Sirinom ma8inske zgrade, preko nje se Cesto prevode samo korita brzotoka. Cesto se evakuacija velikih voda reseva sa dva sinetri¢no postavi.jena brzotaka, kasi su tako usmerent da im se mlazevi, odbagent na ski- skokovima, sudaraju U vazduhs, Eine se Jof eftkasnise unistava energija i sprete va erozija korita u zoni slapista. Osnovna prednost prelivnih hidroelektrana je u tose Sto se na taj nacin skracuje neophodna du2ina pribranskog postrojenja. Zato se sve cece koriste na velfkim rekana kod kojth su ragunske velike vode toliko velike da se ne mogu ‘evakutsati bezbedno ukoTiko se tok reke suzf 2a Sirinu naSinske zgrada, if wuza~ 3.27. ‘nim kanjonina u Kojima neésa prostore za ekoroiénn soetta prelivath organa po: res mavinske 25° Mona postrojenja ovakvog vivs Je relat: {en prostor Koi stogi na ras- ‘fo. + tevoda energije, Ukotiko se kapet sme teskgée su se javljale pri ostvari- pustljivesti 11h spojeva [zvesne ceskece stvara 1 vodena praSina pré evakuaciJi velikih voda, koja otedava pristup mafinskoj saT¥. No, sveou, ove Je vrio ractonalna dispoztetja aribranskin postrojenja, koja Jeu nizu shutajeva jedina moguénost 2a ekonaniéne ragenje hidroelektrane: 15) ROBRTRAMA UGRADIEMA J ELD GRAVERACEONE TLE LUCKO GRAVERACIONE BRANE egnu podvarijantu prathodrog tipa prelivae hidroelektrane predstaviia ele- ktrana koja je ugradjena u telu gravitacione 414 luéno gravitacione brane. I oval tip hidroelektrana se prinenjuje u slutaju kada su teSki uslovi za evakuaciju ve- Tikih voda, te se praktigao ceo proticant profi? v zoni pregradnog mesta mora iskoristiti za formiranje dovoljno Sirokag preliva. Na slicf 3.25.1. se prikazu- Je resenie Jedne varijante HE Salakovac na Neretvi, kao tipignog postrojensa te polaganju 2a smeStaj masinske zpract 2a spustanje oprene nalaze na pretiva vanju potqune vodonep, ane St7ka 3.25.1. HE Salekovac ~ presek soz posteolenie Gar tjancay veste unas. Na osnovi oveg postrajenia, koja Je data na slici 3.25.2., zapaia se a Je praktigno celu raspologivu sirinu korita trebalo upotrebiti za razvijanie preliva, Sto Je { ustovilo evakvu dispoziciju hidrasiektrane. Sliéno je reéavano 4 postrojenje HE Grabovica,neposredno uzvodno ad HE Salakovac. Masinska hala je u obliku Jedne kave-ve u telu brane, sa ulazan sa strane. Posto se mora razviti dovol,jno Siroka kaverna 2a smescaj agregata ovaj tip hidroelektrane se mo¥e pri- mmeniti kod padova koji su po pravilu veci od Som, Sto su pad i visina brane vets °4 sto je wanda genaitne 5295 ane igradiene © tals 213° ne Selakovac 9 Maret! wee ilazne gradjevines 3-7 Ho pravne 2arada, Shika 3.25.2 giitgprogni. tunel; 3. brangé Bate slapiates 2o~ temel ni Fepusts 5.S"Tevoano postrejenie povod vode se realizuje cevovodina ugradjenin u ely brant, ostvaruje produtenin sifonins KoJi sTabe teTo brane uPrave) trpi nasveée naprezanja ne pritisak. TO ricise Prednost ove dispozicije Je u te ‘. etonskog objekta, Sto Je cin veons 2 Slabijenje tela brane prostorima za nasinshu $2 vée stvara veoma slofenu sTiku npponskog staniay “Doog toga se ovakvt objektt posebno ispitus one Sto skracus primentjivon u uzanim kanjonina ‘ei anal itigkim wetodena. ina konstrukctJe 1p) wIDROBLEKTRANE HOD KOUTH SE YELIKE ODE PYAKUTSY Roz EDEKPRANU Jedan od na¢ina da se reSi problem evakua disporicije da se velike vode Ispustesu telektrani. Ovakvo reSenje se noze primenjivati 78 dda predstavijasu poseban tip retnth elektrana nisi it voda najéesce se ostvaruje po Jednoj od stedeeth vartJanti: padov jevevodnt | nlzyodo! zagats ok se odvod 1 zoni w kojoj brane je Jedra od osnovath slabostt ove Je dudinu neoohodnog fronts su kao { 2a razne protaze + koja se tetke note sagleda ju na mode ccije velikih voda je izbor takve kroz ‘spuste koi su uakioplient ye do oko 35 m, Sto zraci hog pritiska. Propustande vel!= anes otvare eifurseas alerije pod pr Je pod pritishow #11 5 turbinu, proleze famed} » nen koje pati~ ee iznedju agregate, to izaziva znataino 6°76 oe resets Foe oe anesies Prva varijanta je najvise prinen: eon vara, Jer ae vige pradnosti: vee pro- Macs tiene wrasse jevitn vor ste sie 3.36 wart Eee tgp fa ict Pane Teal iat tin te gtom ics tet Gt, ane stich 3.27. vid : vidi se natin za0bilazenis dituzora 4 dovadeng tvora tagne iznad izlaznog otvora sifona vesiensa Sspusnin Sitka 3.27, Nagin obi 138 ha 302 latenja vertikatnog difuzoca Galeri jom ta evahuse! ju velikin vod, 28 porteo, je prikazang na titei 3.20 *3.36. Ugredsivanie ovih oa! ja cohevetno izazive povoéan}2 outine bloks agre- gata 2a 4 ~ 8 u odnosu na odgovarsjui Bick koji bi Bio bez galerija. Hedjutim, to produzenye je znatno aanje y poredjeniu se efektom skracivania prelivnog de~ Ta brane, { zato jeu velikom broju sTugaseva potpuno opraviono. OoDrim ot tko- angen mo22 se postich visok koeFicijent isticanja, Kodi se v pra)iminarnim ra~ Gunina moze uzinat’ do 12nosi 0,9 + 0,95. Tada Je kapacttet pri ovakuaciji ve~ Viki yoda G2 cy AH, de Je: Cy koeTicijent isticanjas A - povrsina poprecnog nreseks; H,, ~ demi- velacija pri evakuactsi velikin voda Na ovai nacin se moze postet da propusna spasabrost orth geverij2 bude oko 1,5 puta (izuzetne dva puta) veta od instal isanog proticaja turbine TafwaTjusuei wzajamon detovanju vodene struje koje tece kroz turbiny § Struje koda Se evakuise kroz galeriju, ostvaruje se efekat etekcije, koji w 1z- vesnoj meri swaajute obaranie pada u periody propustanJs velikin voda, Sto se odrazava na fzvesno povecavanje snage agregata. ¥ arugod varijanté evakuactona galerija se smote izrad spirale turbin Ineposredno Ispod ostonaca generatora. Propusna sposcbnost oveko locirane gale- réje Je monje no v prethodnom s}ugaju, a usedno njen visoki polozas ne oapguca~ va da se koristi 28 evakuaciju yoda u fazi gradjenja. Pored toga, snestanje ove galerije imedju spirale 1 generatora dovodi do produzavanja asovine, Eine se povecava visinskt gabarit masinske zgrade, @ ujedno 1 otezava eksploatacija pos trajenja. Ovaj natin evakvacise je prinenjen na vise postrojenja, ali su pozi- tivnl efekti najzapazentJi na HE Irkutska na Angari, Jer je tam na taj nain potpuno izdegrut prelivni deo brane. U trecoj varijanti galerija ima pribIi2no Konstantan presek po duzini { smesta se ispod spirala, izmedju turbinskih blokova. Usted toga se 28 isti ra~ Eunski proticas koji treba evakutsati dabiJa veea duzina maSinske zgrade nego u prethodnia slugajevina, U nekim stucadevina je takva disporiciia opravdana, na- rotito ukoliko se tine ecliminise potreba da se gradf preifvni geo brane, kao Sto je bio slutaj na HE Saratovska na Volgi (s1ika 3.28) Osnovne prednosti dispoztcia sa evakuacijon velikiit vods kroz samu zgradu elektrane su stedece: a) skracuje se duzina betonskih objekata, zboa snanjenja dutine { broja potrebaih pretivnih pola, kaJt bt Se more?i reslizovet? na ran Eun veStatkog prosirenja profila u zon glavnag objekta: u nekin slugajevina ne postosi potreba da se pre?ient deo brane wopSte 4 gradi; b) olaksani su uslovs propustanja velikih vada u fazi gradjenia, u prvoj § tre¢oj varijanti, u kosina Je fspust toctrae ispod spirale; c) na retun smanjensa obime betonskin radova at $Uika 3:28.2:5 HE Sartoveka (Volga: epee temjy grepata acinoncsin ron, 4 resereogr alfa seer gene 3g abe pokiopsc,'7~ transtormacor, Be mond ta goa aolossLe peepee eet 29 drumska vozila, 10- ispusna galerija " S11ka 10.28.b.: Hidroctekteana sa ispustine pod Vrnad spiraie, iznedju agregata. 1~ ispuat, 2 niswount satesrad iene oem Fentevouni catvaraé’ topattsy 3- vzvodni zatvarac ispusta °Sem cee 3 pnstide se ulteda do 10% of kostanja objekta, 4 ukoltke se Vivi deo brane # preko 19s; d) skradivanse vfine gretiva mest w deta pregradeog profile koj# ima belJe kara'varis @) U ovakvoj dispozicidi moze se ‘skoristici efekat sje pada, a tine 1 snaga postrojenga u periody evekuacije velikth voda kroz is- pusne gateriie. Nedostacs ovakvih dispozictja su stedeci: Se armatura { stupl1 beton uw zont objekta kroz kojt profaze fspuse galerijes posebno Je slazeno izvodjenje gusto armiranih tankih betonskih elenenats vilaih vitopernth pavrsina y 2005 minoilagenja galerie s2 difuzorom; ) usted vetin specifignin provicaja u profilu aasinske zgrade (presek kroz turbine + protok krozi{spusne galersje) neophodna su slofenija (i skuplja) osigurania u zoni donje vodes ¢) sToteniji uslovi eksploatacije, zbog veteg broja ustava ko~ anateo slodenija oplata, gu- + nepre Je regul isu evakuaciju vel Tkih vous Dosadasnja etsploatactya veces broja ovakvih objekate otklonile je jeanu ugo prisutnu dilemu o karakteru 1 veligini oscilactia koje $e javljaju pri e= vatuaciji velskih vada u neposredno blizini agregeta. Pokazalo se da ta pojava nije tnaTa relevantain negativnih efekata. 3.2.2.2. Widroatekerate tod hajit mafineke agrade ae ind jedinsevenu celinu sa branom U nizu dispozicionih shoma maginska zgrada ne €fni Jedinstvenu cefiny sa branom, veé se gradi odvojeno, kao izdvojent objekat. To Je sluéaj kod svth de- rivacionih hidroeiektrans, ali # kod vite tipove pribransksb postrojenia, kod kojih postodi kra¢a derivacija, Koja onogucava da se zgrada tretira kao potpuno zaseban objekat. U takvim stuCaevima zgrada se ne podize u reci, vec se postay- ja na toposrafski. geoloSki { ekonomski naspogodnijoj lokacisi na terenu, a sa recipigjentos se spaia odvodnon derivacijon 11 kanalskim sposen. Za ove hidroeiektrane je kavakteristigno, bez obzira ns pad {na rastoga- nje od uspornog objekta, 2 obavezno postoje dovodni cevevodi sa odgovaraduein zetvaracnicang, koje se ssestaju u maSinsky 29radu, a u nekim sluéajevina, iz razloga bezbednosti, disTociraju se u poseban objekat. Ova dispozicija seu t2- vwesnoj mert razTikufe kod postrojenja sa tunelskon i sa kanalskom derivact Jom. Kancentracija pada se ostvaruje kod ovakvih postrajensa dovodnon + odvodnon derivacijon. Zavisno od polotaja masinske zgrade u odnosu na doved { odvod iste sv podeljene na efektrane sa ceonin goTczajen (etektrane na podetky derivacije} elektrane na kraju derivacije 1 elektrans sa srednjim polozaJem v odnosu na de- rivaciiu. Ovaj polozaj u odnosu na derivaci{u utige na usvoseni tip elektrane Ovde €@ biti abradient neki najeeset slutajevi. A. Yaczanne eiektr Su smeStent svi pogonsts, upravijaek: 1 ponogni fonth sostrogenja sa tu- rediall | nostrodendo. torise Se naxeesce tod certvs vovednia dovacom 4 odvosu na recipient uglavnon >t 5 rastupl jena ava osnayna polotada ) paratetne recipijenton (514k 3.29, 84-2) Frontaino u odnosu nt odvodny de rivaciiu (stiks 3.29.0), Prvy stugay Je dosta East kod derivacionih postrosensa Visokeg pritista, koja se smeStaju uuza- ain dolinans, tok Je drugt stugad vane Sika 3.25, najeeteh pototayi eles £25" HO! elettrana v tastave naautin ora rane 2 caeetteSFel pototas nay retin kod kanalskin ign ay pelektrana ae Wrste dovotne + odvadne derivaciJe (tu= #2 1 polataja agregata (tip turbine + pototaj osovine) ka terena . u zon} postrodenja, itd SaBinska sgrada klasignog derivacioney » Resende ovih postrojenia zavise od nelska 11 kanalsha), 3; od Fiztgkin karaktertsti sl4¢# 3.30. aritazan Je podutnt presek kroz hidroelektran cay am slich 3.31 i we Kokin Brod § Bistri- POPreeNs presek kroz HE Bistrica, zadnie uw kaskadi elektra- g8 2 Stika 3.30. Poduini presek kroz HE Biscrice | HE kokig 7 hidroelektrana i akumulaci Ja “Kokin Brod” are se speiae smataciJa"Radoinja!” WV = 4,7 om, Ge ulacna gradgernna’ ae des igee the 967 tlazna gradjevine za derivacifu ka he od koje se pad od oko 370 m astvaruie zatval ufuci prevediendu voda3.38 iz Uvce u Lim, Zapazaju se sledees stander tunelska 1 cevovodna derivacija, vodostan 1 vodos- fa nostovskim kranom, blokov! sani svspozictont sadrzagi: na deriva- igi = zahvatna oradjevina, tanska zatvaratnieas a u elektrani zatverena hala 5 gahtovi za pristup krana pred- za agregate sa vertikalnon osoviaon, vertikalni fahtovi 28 pristup turbinskim zatvaraéins, zatvorent kanalski energetski izvod ki Je. Spo se recipijentom ostvaren je aredne ustave), koje do- kciju sifonskih zatvarate a trafou 4 razvod- nom postrogenju koje je sseSteno tra zaradk analon, Na kanalu su ugradjene vodjice za zatvarace ssi i vi zatvaraéi imaju fur nosi 4 montira poseban kra PoSto u recipiienty (akumlacis dio mininaini nivo, neophodan 2a bezbedan rad turbine HE Bist stonskom ¥onstrukcijom komora kojom Se fe chee Deiat rica sa gledista kavitaciie, formrana je odgovarajucom be priviskas 2- komora 2a is zatvaraé na kanal: itenade razvodnog pistes ska 3.31. HE Biscrica (vac): I= sinhront regutator SUit2 2.30 atheevane tate donje vodes 3 agvodn kanal SEEDED S,SeGrogegulatoray Ge energetseh T2¥083 7 obezbedjuse zahtevans hota conje vode. zZaStity razvadnog platoa od provirnih Dbraskin voss ostvarena Je oMgovsrajucam dvenston. Ovo postrojense ine ugradjen sHohroni regulator pricisha, 9 & turbine us Ge DIti vide Peet u delU Kosi se odnosi ma Steno, zgrade derivacionih hidroelektrana se po svosim sadrZasima ne ra~ Bikuje bitaije of prisranskih postrojenja koja su konstruktivne izdvajena od brane (ne primaju hidros i pritiseb uspora). Razlike postoje uglavnam samo us Komporici3+ podvednag cela 2grade i zc pre svega zbog znatno manjih proticaja po agregatu, 2 time i manjin pretatka turbina. Usled toga se dobiJaju manje po- vrSine maginskih sgrada derivacionih postrojenja opreal enih reaktivnin turbina 1m sa vertikainin osovinana. Sa povecanjen pada povecava se broj obrtaja agrest ‘ta, $0 dovodi do njthovog prostornog 4 te¥inskog smanjivania, @ to ujedna ono- guéava smanjivanje gabarita maSinske zgrade u odnosu na postrajenja iste snage na maniin padovina. Ujedno se smanjuje + nosivost opreme za visinski transport. Kod velthih padova, Kod kodih se koriste akcljske (Peltonove) turbine, bi- tno se menja Konstrukcija | dispozicife maSinske zgrade. Podvodni deo zgrade se razTikuje po tone Eto ne postosi spivala 1 sifon, vee se spoj sa donion vodom realizuje u vidu turbinskin konora (ispod turbina) sa Slobodni nivoon { odvod- nih Kanals, Povrsina maSinske zgrade zavisi od toga da Ti se koriste agregatt sa vertikalnon 111 horizontatnon osovinon. Koriscenje agregata sa horizontalnom osovinos dovodi do snizenja maSinske zgrade, jer nije potrebna velika visina 2a mmaniputisanje kranon, ali se duPina masinske zgrade 2natno povecava, narotito u slueaju veces broja agregata. Na slici 3.32. prikazana je HE Perueica na Zeti, 52 8 Peltonovih agregata sa horizontalnon osovinom (jedan agregat ovde Cine dve turbine 4 generator). Zbeg ovakvog polofaja agregata dobi ene Je vrlo dugatka, ali 4 uzana maSinska zgrada. Kao Sto se vidi na slici 3.32., i2dvajaju se slede- Ei osnovni dispozicioni clement: tunelska galeria cevovoda { ratv1 (tre€i ce~ vovod konaéne faze izgradnje nije prikazan), aneks zgrade u kone su sueSteni predturbinski zatvarati, waSinska hala sa agregatina koji su postavijeni u nizu 1 kaje opslutuse jedan han, odvodnog kanala 1 razvodnog postrojenja na platou ‘spred zgrade. Uko1iko Je broj mlaznika turbina veci od dva, da bi se povecao koeFicijent korisnog dejstva (hidraulitki gledano, da bi se izbeglo kogenje obrtnog kola 2b0g toga Sto ga obliva voda sa gornjih mlaznica), kolo se postavija sa verti talnon osovinom, Sto povecava visinu i Sirinu maSinske zgrade, 7 znagajno sma- rnjuge jens dudinu. Rezimirano: koriScenje agregata s2 horizontalnon osovinom aje duzu, ali uzu i nigu masinsku halu, sa nomitnijin kranoa, Jer je uliea wqabione airatars, SSS ia Osnova HE Varaddin Fox | protonas. 3~ r bod 190 ss magineka alas slike 3.33.8.- Prosek kroz agre- agre: gat He Varazdin Sma ineke satay 5- postrajenie 35 zatvarat a kran nom. 7= depont yo grednih ustavay 8° pomoeni zat rs POPREGNI PRESIEK KFOZ POSTROIENIE siika 3.32. HE Perugica (Zeta) sa Peltonovin turbinana sa horizontalnim nso- isk1Jutuje hortzontainy osovinu, polozas se bira na osnovu tehnigko-ekononske optimizacije varijantnin resenge Posto su Peltonove turbine snestene i2ns:t maksine?aog ntvos dante vode ce~ Va ma8insks zgrada Je plica nego uw slucajy elektrana sa veakcijskim turdinans, koje ixajy aifuzor 4 stfon, U slutaju kanalskih hidroefektrana, narot erivacijana sa vetim instalisanim proticajim,postajt neophodnost da se svede na minimum nestacionarnost tebenja u kanalu: positivni povratni talas u sTvtaju naglog ispada tz pogona postrojenja, odnosno negativni talas ori brzom uk] juey vanju u pogon hidroelektrane. Narogite bi bio nepovoljen pozitivan tales. jer bi zahtevao nadvigenje nasipa da bi se sprecilo njihovo prelivanje u stutaiu naglog ‘spada postrojenja iz pogona. Ovi nidraulicki razlozi utieu na koncepe!~ ju distozicionog resavanja maSinske zgrade: pored klasiénth turbinskih blokow® sa Kaplanavim turbinana predvidja se, Kod veéih postrojena, posesan deo za ré~ gulisanje proticaja u fazi zaustavianJa turbina. Na slici 3.33.2, pefkazana Je to onth na dufin kanaisktr Shika 3.33.0.5 Presek kroz regu lator protoka RE varatdin 5* sinhrantzovant Seguentn’ ratvae Fat; 10 eransfo~3.38. Postrojenje ima dva agregata (Q, = 2225 at/s}, dok contrainé des yostra- Jenja sa€injava sinnronizovani ispust - requlator protcka. Tspust se u ovom slue Eaju sastoji od dve segnentne ustave koje pokrecu Servomotor! kaj! su sinhront= zovani 52 vadon turbina: priltkom zaustavljanja turbina + smanjivanje protoka kroz njih,regulator protoka $2 sinhrontzovano otvara, tako da se na taj nacin spredava pojavs pozicivnog txlasa v kandTu, koji 1 zahtevac skupo nadvisenie dovosnog kanala, Kako bi se Spretile pretivanje nasioa Pooenuti regulator proticaja Je osnovns osabenost ‘ipa. Sa povecanjen instal isanog proticsja, povecanjen povecanjen visine nasipa kojima se on fornira u donjem defy (u zoni oTézu post rrojenja) povecava se i znaéaj sinhronih vegulatora proticada postrajena kanalskoy du2ine dovodnos kanala 4 B. Podzenne hidroelektrane Podzenne hidroelektrane se grade iz viSe razloga: ekonomsith, vosnp-odbra- mmbenih, 4 gesto { zbog topografskih 111 geoloskih ustova koji upucuju na podze- imu dispoziciJu minske zgrade i pratecih objekata. ‘Na oisporiciju podzeanih postrajensa imaju bitan uticad sledeéi faktori: = pototas elektrane u odnosu na derivactgus = fNidrauTicke karakceristike dovodne 7 odvodne derivaciie: = fizicke karaktertstike stenske mase: = vojno-odbranbent raztozi Po svom polotaju u odnosu na derivaciju podzenna hidroetektrana moze biti 1) eons: na potetky derivacije, take da se veci deo pada ostvaruie na po~ tery odvadne derivacijes b) srednia: saginska zgrada Je sseStena pribliino w srednjem delu dertvaci- Je, tako de $e pad pribl ano ravnopravna ostvaruje + dovodnom + odvodnem deri vact Jom; ¢} mizvodna: magtnsks zgrade se nolazi ne niziodnow kragu derivact jo, take ds se naiveci deo pada ostvaruje na ratun dovosne sorivacije. U hidrauliekom pogTedu dovodne ¥ odvodae uer‘vec\J@ egy ge bud tunel) $9 slobodnin tegenjen, tuneli pod pritiskom i cet yor pritsskon, Ceont polozaj maSinske zgrade, Cesto konbinovan sa odvodnoe derivactyon 53 slobodnim tetenjem, primenjuje seu uslovina yeors aobrin stenskih msa, koje ne zahtevaju izradu noseéih obloga odvodnih tunele Ta dispozicila (slika 3.34) Lujedno pedrazumeys da se nivoi u zoni donje Yode menjaju u matom opsegu. Ovakve elektrane su esto primenjivane u skandinavskim zee" joma (reke sa vel kia pado- visa i i2vanrédne osobine stena eruptivneg porekla}, te se ponekad roc ivaju ska~ ndinavskim tipom hidroelektrana. Karakteristigno Je 22 ovaj tip hidruelektrans 2 zb0g relativn Kratkog dovodnog tuneia, Koji Je vrio cesta eal izoven 420 3.38, wercikstaa saina, WH Be io9eN, & porated ¥ Sano 54 armiranobetonskon oblogon, nije putrebin vodostan na dovednoy derivacisi. UkoTiko Je od- vodna derivacile sa stobodnim tece- injen miJe potreban ni vodostan na od vosnoy deriwctsi. Ists postage, po revit, obavezan ukolike je odvod= a de-ivactje pod pritiskom, o come Ge DIET vite reei uw poglavisju 0 vo- Zoraden, $14 se pod zeul jon saeéta sano nevphodm\ sadr2a) clektrane (agregatt sa ‘neophadnom pratecen oprenon), dok se Upravna z9rade sneéta nad zemljon 4 4 podzemnon elektranon povezuje Sa- heon 2a spustanie oprene 1 brate 11- ftovina 22 yertikalnt transport. 1ju- stva. Me stict 9.35. prtkazant Je tipicna deona elektrans Hunderflossen (sorveska} sa oavosnow dersvact jon 50 Slobodnim tetenjen ¢ upravnom zaradon "a povrsini zemlje, Kod ovakvih elek- ‘trana bitno je da se obezbedi da od- vodna derivacija radi sa stobodnin tecenjem pri svin refieima rade tur- Dina. Shens za oMredJivanje neto pada data Je na stict 3.36, Neto pd My dobiJa se Kade se od bruto pada Hy, GV ~ OV) ocuzmu fequbient padovi na avodnaj 4 edvodnas derivactsi (hy i 4g). Poste su ov! qubici funkciia Proticaja kroz turbine Qj, wart opéta he avismost kay ma sich 3.36: Fy oly = hy = hy WoTiko se doved reatizuje kao vertikana ahea prednia “gfava™ of- Jekta-brana, zahvat, podzenma elekra- Qy (rite] Ms NAGRennt upravnt deo + uredjasi ~ 22 vercitaat transport preety Stika 3.36. Odredjivanje neto pada Port predstevliave SU1ka 3.34, Cooni polezaj podzenne Slifka 3.35. NE Hunderlossen (Norveska) ov, : rtJedingtven ansamb1 koji se moze ekenemtine rebavat Kod elektrana sa srednjim polozajen na: vaciia Je najte8cs pod pritiskam, Sto zahteye yotostan na dovodu Gavodna derivacsja se re: alizuje v view tunele pas eke hale ¥ odnosu na derivaciiy, pritiskom (kod dusih tune Vo 4 veeth oscitacija ni- voa u zons donje vode) 25 tunela sa sTobodnim tete- fem (ako Je priblizno ko- nstantan nivo DV, ednesno ako kvalitet stenske nase conoguéava ekononiéno pro Slika 3.37. Shona postrojenj2 sa dovodnom | odvod= nom derivactjom pod pritiskon. I~ ulazna gradjevi-pisenge tunele notretro fay 2 vodortans $= maginske hala; 4- donj! vodo- D¥danJe tunel potrebnog Stans 5" izlazna gradjevina sa zatverat ina poreénog preseka). U slu- ajuda Je odvodna derivaciJa pod pritiskon, potreban je, po pravilu, nizvodns vodastan, 28 sprecevanje negatiunih postedice koje bi nestactoneran resin rada ba (nj "ev turbina t2azva0 u odvodnod derivact ii. Ne stici i ns 2.37, prikazana je shena derivacionog postrojenia | ‘8 srednjim polozajem maSinske zgrade 1 dovodom § | I ‘odvodem pod pritiskom. Posto i u dovodnoj i u od~ | fe > ednad derivacisi qubict pada rastu sa Kvadraton | brzine, shena 24 odredsvande neto pads ina ob] 1 funkcija prikazanih na slici 3.38. Prilikom anali- arid, te pototas votostan tet! se dase 48th (F gorat SING 338. Showa opredjiva~ 1 ONS) maksindino priBIite masinskoj egradi Aid njavreta pada wslotaje de” raUlichi razlozS te tendenctJe Bice raznotrent rivacije pod pritiskom ‘odgovarajuéem poglavl ju. Oe bi se stanjtta Sirina miBinske zgrade 1 da bi se postrojenje uinilo bezbednijim u sluéaju havarie cevovoda #11 nekog od predturbinskih zatvaraéay esto se za predturbinske zatvarage predvidsa posebns galerija, odvosens od po= strojenja vratina Koja mogu da ‘2drde maksinalni hidrostatteki pritisak koji bt se Jovio u slutadu havarige cevovods 414 zatvaraée, Na s1ict 2.29. prilazano je postrojenje Fionnay (Svajcarska), na kone se jasno uotavaju osnovnt dispozt= Ciont elements podzemne elektrane; “maSinska zgroda sa diboko postavTsetion dre= natnon geleriom, galeria 20 smetta} predturbinskih zatvarata, donii vodostan sa sifonskie zatvaracina, ulaznt tunel na dva nivoa (gornst, transportnt ¥ do nt 28 kablovske fzvode, dovod vazduha 4 ostale instalectfe). Na kraju odvodne stave, Kako Bi se omoguéio nesnetani renont edvodnog Sika 3.59. He FIOM (cars Salas 2 gerija pretarbiait a aoc Toad wotostant 5 sabe B42,5 td 1~ maine ssratai 3~ pristupal ta= 3b" kablovski izvod | instaloet fe na vada: &= drenalna gaterijay” 8" zatvarati na donjen vosostana © U shemama sa vodostanom na odvodnos deriva predvidie ze dva do eri agregeta reposredno u donjem vodostanu, kao Sto Je to vtinjeno w slutaju prikazanom ra slet 3.39, Time se tzuegav 21 e508 posehna galerija z sifonske zatvarsée, {It arost« renje maSinske hale, ukoliko bi se : ostrojenia. Naieesca je disporicija podzenne elekt tom kraju derivacije. Ta shemt ina vise pr Ji magéesce se jedan vodostan 4 tom stugaju se sifonski zatvaraci seestaju Ovi zatvarset ugraajivals u okviru tog dela rane $4 ma$inskon zgradom na nizvod- Fins salu, brace Sednostavnie dovodne | stain netlactoe (nase di energije, itd.), laksi transport materijala i opreme, manji probic s tactonarnim tecenjem u : eee tacanjn votre deriacist (Jer Selene). te. tad chet Su, medjutim, problemi vodnog udara u dovodno) derivacid 7 fe atine dota. nebiv acl inom profi! at a 1 slozeniji, 2bog ve~ 8ko struktura po podu- 1 derivacije imaju bitan uti Ju bitan uticag na donosenje odluke o polozasu magi- Worle od sage———————— a adreduje a bez! sporti rage, norman ohoosting ta) se patos! me ge varijantnih regenja u pogledu duzine sizing dovoua tote, Pr tome Su Tu otpocttst sm lebranen ma nia tehnicko-ekononskih perfornanst vi atevodnon kragu derivactie, odvodne derivaci§a note ds bude pod pritiston ‘ti sa slobodnin tecenjea. Ukotiko Je Hee donjo vode pronenjiva, tada se otvo~ FE on derivacsa reatizue u vi tine HT, 1a pod pritiskom, pri coms se fspitu i fe potrebo ‘zgradnje dongeg vodostana } an se predvidia sano ukoliko se anali= i ‘zom nestacionarnog tetenja v periodu " Grelaznih rezina rada agregata (uklSue Givanje, isklgutivange, pronena opte- reéenja) pokate da Je dons vodostan | neophodan. ia Pored bezbednosnih postoje 1 ele | troenergetski razloz\ 42 se transfor~ i matori smeste takodje pod zemljom, u Meposredno) bLizInt agregata. Ovo mB- veetto uw sTugaiu de =u dugathi f2vods de razvodnag platoa, sto bt dovelo do Gqbitaka eneraiJe. Zato se transforme- “tort najéesce smestaju uw posebnin tra sctormatorskin galeriJoma, na prosire- vu priscupney tunela, ‘11 u potpuno Sasebni tunel ia ~ paraleno 58 93 Frnskor zoradon, 111 pod nekim ston { odnosu na nju a1i sa potrebron Ko funivactJskon vezon sa pristupnia, t= petom, Kosi se Koristi 1 ze doprenanie Gransformatora. U okviru galerie 7 Snestaj transforatora predvigie se fontaini prostor # neophodna opren® 2 visinski 4 podugni transport. SPOS Ovi prostora sa rezvodnim postroJe- sem. kode Je po proviluy na povrsiat y sitha 3.40.2, Situactja postrojenia HE Gubrovntk terena ostvaruje se posebnim StoTnana 72 kablovske f2vade Gaberitt masinske sate zavise od tipa turbing i velisine agregets. Korisée nije reakcijskih £14 akcfiskin turbine odrazavs c= Sino ma dispozieisi donjag dela nadinske hale, Prinena reakcijskin masina zahteva duplie fundiranje, zhog sifona, Sto otedava i odvodnju maSinske 2grade. Koleno sifona, wJedno, zahteva esto visinski razudjeniju osnovy fundiranja, sto u uslovina siabih stenskih ma- ‘22 stvara dodatne probleme Da di se jasnise sagledala dispozicija podzenne «lektrane na nizvodnos kre Ju derivacije na slict 3.40.2. prikazana Je osnova HE Dubrovnik, Gdvodna deriva~ cija ove elektrane f2vedena je sa sTobodnin nivoon, Jer Je donja voda more. a bi se izTazna gradjevina zastitila od talasa, a da bi se ujedno zaStitile obli2- ie plaze od nepovol nog strujanja hladne vode koi iz1azi iz hidroelektrane, Predvidjen je poseban lukobran, koji je tako oblikovan (modelska istrazivenja!) dda ispunjava obe ove funkcije. Mogu se uoCiti sledect dispozicioni eTenenti, ka- rakteristi¢ni za postrojenja ovakvog tip vodostan (u ovam stucaju sa gornJom 4 donjon konorom, s1ika 334,), vodostanske zatvaraénice sneStene u posebnin ga- Jerijame u neposrednoj blizini vodostana, maSinska hala sa posebno izdvojenin niSane za sifonske zatvarate, pristupni-transportni tunel sa transformatorskim nifama u neposrednoj bliziné mafinske hale, 12 koje vodi posebni kablovski tu re} prema razvodnun, postrojenju koje je smeSteno na poveSini terena; advodni tu- reli 8 izlaznim gradjevinana sa zatvara@ina kojina se obezbedjuje nesnetani ‘remont odvodnog tunela Ne slict 3.40.0. prikazana je osnova ma€inske zgrade. Zgrada je i2vedena za stenje potpune izgradjenosti elektrane, ali su za sade montirani samo oaregati 4 oprena I faze, dok su za 2 agregate IT faze ostavijena mesta u masinskoj halt. Transformatort su smeSteni u posebrim nigama u pristupnom tunel, w neposrednos blizini agregata, sa kojina su povezani tunelina sa sabirmicana, Predturbinski zatvarati su smeStent u sanoj maZinskoj zgradi, tako da ih moze da opsTuzuje Imostoi Kran. Odvodnjavanje maginske zgrade ostvaruje se preko drenaznih gale- rija 1 bunara, iz kojth se voda izbacuje pumpana (s1ika 3.40.c), U produzetku mma8inske zgrade, ‘spod svoda kalote, smeSten{ su rezervoari rashladne vode 2a hhladjenje agregata. ta uzduznom preseku se zapaza da dud Citave masinske hale stena nije oblozena betonom, vee Je kranska staza veSena uw vidu kontinualne gre~ de, ostonjene na stubove.0vo ekonomigno { estetski veona wsgelo resenje se noglo usvojiti zbog dobrog kvaliteta stenske mase, bez provirnth vada. Postrojenje Je oorenjeno sa dva kucna agragata sa Peiton turbinama, sna~ 4g od po 1000 KYA, koji Su smeStent ‘spod montsénog plator, YSsma se oberbedjuse potrebna sigurnost funkcionisanja ovo postrajenja. u t ddva kuen> transfe,matora snage 04 90 1200 KVA, sveste surhu su predvidsena i seonim boksovinaStlka 3.40.b.~ Osnova maginske nate HE Dubrovnik na watt Sane a nee | Kemgnday 2- montazni plato; 3- nia eran [foemacoray W- galerl ja sifons Stday 6- tunel sablenteas 7-9 Slika 3.40.e. popretni presek kroz nS trans3.46 nie transformavara isTiko 5.40.0, oanaka 12). Cit2vo pndzenne postrojense ven ilira se poseonim kim yredjajem. Na slici 3.40.d. dst je presek kroz Jedan agregat. Zapata se de je sifonski zatvarac izdvojen u povobnu galeriju, s@ pose~ bnim malin kracom ko3i moze da maniguliSe oe eae vodostane nizvodnih postrojenia ru ‘n3/s { instalisanom snagom agregata 28 WK. core Lae .1ima i tunelima dovodi do postojeceg Bor igkog k a zatin se gravitacijom, kanal Boles ee ako Bi mu se povedso peta, nestiniéno rekonstruisanog, kaki orviast apse | Whine uvodt u Vlasinsko Jezero. Ovin sistenm J€ omoguéeno povecanie ines ft ince Viasinskog Jezera sa 60 hn? na oko 142 te (povetange 20 oko 7 fa) 12n0si cko 1:4, vial se da se ovom werom poveranis Hdroenergerstog ootenct Jala Vlesinseog sistemt ostvaraju 1 veoma dobel ekeronsi efektie Hidsoenergetski afaton Vinodot, $8 Glavaim objekton HE *NIKQLA TESLAM u Trib ~ Vju f2nad crikvenice, primar Je slozenog sistem reat izovenog w ustovina karsta, Pom losaj | veliCiru akumulacise 23. izravnavande vods nametnili su geolo8ki ustovt,a to Je bitno uticafo i na asnovay koncepetju siste- Legenda arity 4 Senge veieteds ieeoet eee Stee tatearta Enel ‘tonsa Hicinet Siesore Tee dvount na. Osnovna dispozicija sistema prikazana je a slict 3.53. Da bi se Sto celovitije tskoristio ras- polo2ivi hidroenergetski potenci al ovog kra~ Skog platoa, na visint ed prekn 700 8 nm. s# vodotacina izrazito busing karaktera , predvidjen Je sisten akuniJacija i dovoda, kao 4 dvepumpne stanice (PS "Kri2” 4 PS 16") 2a dovodjenje vode u sistem sa nesto nizih hortzorate, Inajuei u vidu hidrograt ‘she hidroloske priTike, bilo bi maJpogod- nije da se fzraynsvanje syih prirodnih # ve~ Stack prevedenih proticaja obavi u akumula- LL Bajer, koja Kontrolise najveci deo sti- vat do koje pristizu najveci doticadi Me: jutin, 2b0g visinskog potozaje rasedne zone 4 drugih geoloskih problena tipiénih 2a kar~ sstna podrugja, doslo se do zaklucks da se nt | Heese | balist6-priseupnt ’ profilu Bajer aofe real izowettkorisna zapre~ um imina od samo 1,23 ba, 2 dase potrebna zap- vrenina akunutscile moze ostvariti u u2voeno) Ke akunulaciji Loivarka na rect Lokvarki, v 32- n0Su Uy = 30,7 hed, Ova Cinjenica Je ustovi- 1g PME snIWOLA TesLx Ta dispozictone resenje, Kole onogutave dase Sy inact velike vode iz sTiva jezera Sajer tzravnava- XS Sow uted samsiciJtLohvara, 1 pred toga Sto je njera kota 1H 772 m nm. 8 Jee zera Bajer 717 m n.m. 0 je ostvareno na taj nagin Sto je postrojenfe Fuline 12~ is fe Kogan etna3.88 ne stepenice ugrade dodatn\ *5regntis 72 {je onoguéilo da se ma sve detirs seo foveal ema qutnog prot la sistema nisroetektrane ‘shenacekt orikar poduin Sika 3.51.6 adnje prve faze. Tine Je 10" . jodiénja pro~ Soar cana sa 57 MW na 127,7 MW, oF ¢ bila 0: koje su mesta vel 2 ws snaga Vieeinskod sistema povets — sa rants 155 648 m8 . tevodnya se arte onostaTogtto n0 kajol J sastevane Pr eae clueays do vio oa}ena-Hanoetarsta pavanjen 8 8 ge to iste vada energetskt * riigina® je ok 350m, 2 zatim set easel ode iz PAF “Lisina” se trrost oko 1.065 kn 12 onstantnog dete 4iiaa- rama opterecensa dok © 4a istog tm? vode na ra askass Nideaelektra~ ne Yrta I-IV ostvaraie 1,06 hah vrsne energise napvises twaliteta (se zonska vena ¥ enevna vrsna energtja)» Posto dros cane energiJe pre= uuzeta 22 punpanie (5e20° sta niga $ dnevne niza torita) {energie t5po- stalisan ~ rovano prevodsenje vote Prep! ine punpanja u PAP koristi ra oko 680 m nigroelektrany peayek kroz reverziptinu hiaraeleket SIU 2 eajom'ne pveeane menus eet ine eojant flecsibrinost st vo a vita 4 dnevna visa t2F eugene sistenu 2 hidroelektrana (sezonsk a velleno (prvo gostrajenie takve veste kod nas, od 1952 turbinsko kao rever2ibi tno (pumpno- strojenje. Popretai presck coy pastea, nski agregat: na vehu grupe Je motor-generator od 5 AMAL a inj je franeis turdina sa instal tsenin proticajem of 9,9 ¥/s, snage 4 Mi, dok najnise 1225 contritugetna punpa, pratata 7.6 9°/s, pogonske snage 4,25 MW To Je prvi reverzibiini agregat u Jugoslavigi. Uloga ovog oostrosenja Je v to- sme da se vode koje bi se prelile preko brane Bajer, 2609 nedovoljne korisne zap- emine te akumiwetje, yunpaniem prabacuju u uzvodno jezero Lokvarka 1 tamo aku imu1i8u za koriscenje u suSrom periodu. Tada RHE Fuzine radi kao punpna postro; nije. U suénim perfodina vods se najpre propuSta kroz turbinu RHE FuFine, a zatim se tunelina 4 cevovodins upucuie u dlavno postrojenje HE "Nikola Testa” u Tribe iu, ade se koristi ma bruto padu od oko 660 m. HE “Nikola Testa" ima tri proizvodne grupe kose saCinjavaju po dve jedno- iazne Peltonove turbine, kuplovane na po Jednom generatory, sa horizontalnom osovinom. Instalisani sroticaj je 3x5 m/s, a ukupna inctalisana snagd postroje- rnja i2n0si 75 Mi. De DL se povecao bilans energetski iskoriséenih voda, y sistem postoje dve unpre stanice: PS “Kri2" koja prepumpava vode potoka Kriz u Lokvarsko Jezere (visina pumpanja oko 26, Q, = 1,1 m/s),i pumpna stanica "Lie", kosom se uba- cuju u sistem vode Lickog pola 4 potoka Potkos. Visina punpania je 24 m, 2 yoda se direktno ubacuje u cevoved Li. 0 energetskoj opravdanostt ovoy prepunpavense govort Cinjenica da se 28 punpanje 1m? vode na PS "Li¢* utro$i o,1 Kh, a u por strojenju ME "Nikola Tesla" se tim =} protzvede 1,5 kh. Energetski doprinos PS "Lig" Je oko 10 Gh, s tim Sto Je izgradnjon brane + akumslacije Potkos ove dam prines uvecan za novih § GWA. Energetski doprinas PS "Kris" Je oko 12 Gkh. Bilans yoda se povecava uvodjensen voda potoka Senkoyee kanalon neposredno u cevovod Lig. Ovim je povecana energetska proizvodnia 2a oke 5,5 GkA. Prigrana se zahvatanje Jo$ nekih vodotoks sa obl4Znjih plates i njthovo gravitaciono 4 unpno prevedienje u sistem Vinodol. ja ortkazan Je na slict 3.52. To je tronas4, BUDROENERGETSKI POTENCTALE 2 sva drugs plantrania ova istradivansa karak- se Je osnova Inucovanse hidraenergetskih potenc iskoriscenja vodnih snaga u okviru koopleksne energetike: terisu sledece osobenosti a) PERMMNEWEWOS? IOMRAZTVAWA, Ma da hidroenergetski potencijal. posmatran kao energetska kategor!Ja, predstavlja obnovijiv { postojan vid primarnog energe- ‘tskog resursa, neophodno Je permanentne fzucavanfe afeyovih karakteristika, kako bi se uvek raspolagalo aktualiziranin podacima njegovin iskoristivin oblicina. ) 2avIsNOSY OD voDOPRIYREDNOG KORLECBHIA ODA. Ma da se hidroenergetski potencija? moze nezavisno tzucavatt, kada su poznate topografske karakteristike ‘zutavanog stiva 4 vodni bilans ea dovoljoom broju hidrometrijskin profita, nie~ govi iskoristivi vidovi se moraju izugavati u okviru Kompleksnih vodoprivrednih resenja kortscenia vods razaatranth 51$v0v. ) BXONOMICNOS? ISTRARIVAAZA. Da bi 58 u buduEnosti mogla da realizuje op- timatna hidroenergetska 4 vodoprivredna reSenja, mora se znatno ranije 1 kontinu- alng viagats y neophodna bidroloska istrazivanie 1 povrenenu reanbulaciju iskori~ stivih vidova potencijata. Odsustvo ovakvih istrazivanja se naknadno ne moze na~ doknaditi nikakvim poveéanim laganSima, Jer Je neophodno poznavanje doveljno du- ih nSdroloSkth vremenskih seria. d) TEAMIEKI T BKOROMSKT ISKORISIIY BOTENCIUAL SU DINAMICKE KATEGORIE, Ko~ naan ci1j faugavanja hidroenergetskog potencijala Je odredjivanie tehnicki 1 cekononski ishoristivoy potencijala vodnih snaga. Ove dve kategoriJe potenciigla, medjutim, menjaju se sa vrenenon, te kao takve predstavlJjaju dinamicke kategori- fod temniekih Koncepeija 1 ekononskih uslova iskoriSeenja voda ra Jes Jer zavi zmatranog podruéja, kao i ustova pod kojima se valorizuje elektroenergetska pro- izvodnja. Ovo Je Jedra od bitnih osobenosti hidroenergetskih potencssala. ‘@) ISKORISPIV ALDROBNERGENSKT POTKUCIMAL Sk HORA ZASOITITI od obezvreds\~ vanja, Jednom tvrden tehnicki 1 ekonoaski iskoristiy potenciJal smanjivace se ‘tokam vremena bog neplanske izaradnje 4 urbanizacije reénih dolina { prostora za Azgradnju hidroetektrana, ukoTiko se ne zaStiti of takvih oblika obezvredsivansa. 4.2, METODOLOSKT ASPEKTY CORELSTVANIA HIDROENERGETSHOG POTENCIUALA Svakon profilu vototoka odgovara odredjena kota H (s n.m.) 4 adredjent srednji viSegodisngi proticaj @ (m3/s), tako da se svaki vodotok moZe prikazaey QH diagranom vodotoka (Tika 4.1). Koda se korists potenc tencijaina energiia famedju dva profits \iu vod: padu koji Je Jednak razlici tih dveiu kota. fa : 1, ako se na o-san0a ty / a oh Intaralenea v paca snes tote " (neva 1 ard) oo ee tte af i f es Ce ote CuaitHe S kto grantca inteoratjenta stave ‘te Usa 1 tzvor‘gnog de! lame 8 4 favorisnog dela reke, dobija se pro- By seta saga vodotoka na Citavon poten Stika 4.1. Primer GH atjagrana P20 Je funkctSa Gh formirana se srede hia viSegodténsie proticaiima duz vodotoka, pro- ne ‘amedsu profita 1 {2 mode se odrediti po rele. TT 4 cists q | w E = 8760-8 (aun) 3) ae 56 6160 bros sati u godint, Pree ] a come fsreansa sraga (2) t sods | Sie energie vodotoka tamtaiu pres Seema goede en eta sodotoka 600 ‘ek Hm fla 1 1 2 proporcionaini su povrsi= "6 OH disagrana éamediu tin kota. Poaocu Q-H diagrama magu se Prikazatt potencijali vodotoka sa Dritokama. a stic$ 2. prikazan je GH diagram 2a Unu sa pritokana Prvog i drugog reda. Tako odredjenu kolséinv energi- Je nazivano brute eneryetskim poten Jalon vodotoka. Styarne iskoristiy neto poten- KY Stika 6.2. OH dijagram za Uou t njene it tise 2bog nonoguénosti energetskog koris ‘enja celokupnog proticaja, kao +4.2, bog gubitaks & procesy energetske transformaciJe vodnag potencijala u elektrié~ nu energiju. Gubici u padu nastupaju usted nenogucnosti da se ceo raspolozivi pad energetski iskoristi. Deo pada se gubi dug uspora na deonici koriSéenja, deo 2609 nei2beznih qubitaka no dovednin derivacijaga, a jedan deo, ponokad dosta znaéajan, 209 nenoguénosti da se svi potezt iskoriste zb09 ogranigenja kos postavljaju na selja i infrastrukturni objekti. Znadi,deo pada koji se efektivno koristi iznosi He ge Je n,- koefictJent iskoriscenja raspolodives bruto pada + drgi gubitak nastaje zbog nenogucnosti da se energetski preradi cetokup- ni raspolozivi proticay. Posto je instalisani proticay manji od proticaa u rect Wu periody velikih voda, jedan deo vode se neiskorisceno prelije, Jer akunulacion! bbaseni nisu dovol no veliki da izravnaju sve proticaje. Jedan deo voda se ‘zgubi {na isparavanju sa vodene povrSine akumuTa- s cija, a {2vestan deo se izgubi i na infiltra- cfu u podzemlje. Tas gubitak se mote obuhva~ iti nekia koeficijentom iskoriscenia proti- caja ng. Na slici 3. prikazan Je dijagran GH za"neki poter vodotoka, C131 se jedan deo koristi derivacijom (deo ade Je = Qing = = Const). Unesto denivelacije (Wy ~ Hy) Ko~ risti se neki many} pod (HE - HI), 2 umesto Gitavog proticaja koristi se sano jedan deo, =H = Hay, o) Hom Ma “ cunaéen Sraturon Kada se uvede § koefictjent korisnog 4 jstva agregata (zajedno s8 transformatoron) ngs dobiia_se neto potenctat ° Ey Eng 5) fe Je nyrukuprt boeffctent korsnog dejstva, Jednak protzvods pojedinatnih ko- sfictjenata, Yelteing E, odrediéna na taj naéin, ma bazi konkretnth projekate 13° koriséenja vodnih ‘snaga"razmatranih podruéja, predstavlja tehnigki iskoristivi: potenctia1. n Bie [OE] Stika 4.$. Tomicki Iskoristiva energija izmedjy kote My | Hy spect fidni vidovt prékestvanja htdroenengetakog potenetdata Pri ramatranju raznih vidova hidroenergetskih potencijala, u ci1ju upo~ vedjivanja hidroenergetskih moguenost{ pojedinih slivova, vodotoka {1% poteza ko- iSeenja, pored ukupnog potencijala vodnin snaga, izrazenog u jedinicana energi- Je (Khh) § snage (KW) Koriste se 1 specifizne velicine, J Stika 6-4 Rosparedienost prosetnih vodnih sna= 44 POVASINCKI YODRT ForENCTZAL. Delaei ukupn\ potenctjal 38 povrsinom Sliva 114 regiona za koji Je odredjen,dobisa se specifignt povrsinski hidroener= getski potencijal, tzrazen u kih/kat (114 Kih/m), odnosno u ki/km (11% AW/a® ) Ovakay prikaz omogucava uporedjivanje bidroenergetskih Avalitete pafediath stfv- nih podruéa. Na priser, specificnt povrSinskt potencijal Morate sa Zetom iznosi 0.66 kidh/n?» a Yardars 0,18 kih/m®, Cetine 0,69 kh/o, id, dok Jo za SFRI ta veli€ina 0426 Kahne, itd UIWEARUI-REOHT RIOROBWERGETSKE POTERCTJAL. Pritikom obrade posed! nih vodotoka veoma Je pogodno da se analiza uradi u speci#iénoa obliku, po jedi nic} dudine vodotoka: kun/m . odmosoa AK/Am. Priton se podrazuneva potpuno {s~ Koriscenje voda + padova. Ovakav specifitni prikaz je veona pogodan za uporedjt- Vinge hidroenergetskih kvaliteta pojedinth vodotoka, odnosno 7a utvrdsivanje os- novne strategie koriscenja vods Jednog vodotoka. Natme, pri prikazu ovog speci= F¥nog potencijala Jasno se uocavaju zone najvece Koncentracije potencijala, sto wedno inicira strategiju hidrocnengetskog koriftenia vodotoka. Ove anelize se rade na osnovu difegrans padova 1 procicaje dut vodotoka. Na slici 4. prikazan Je takay dijagran za reku Plivu. Uo- con, sy Y OO cease wie atts nmemtrctf OIE ken “aah stechtng poteetale tates § i Sl se’ cam pines npereuns pe wee i Stee ied potenti dt o- fa {polo aorta mstaje sot svisetnse wo sols heb Se ntroererett! ttoretoe ; voltae. he giel 6 avian fe nat proven nlroenerntah . pntnctiah shiva Norse t tes s °° zapaza se veona neravnomeran ras~ sod Lal, ores votretiet se wontnae CS HC Gk prittin ef oneeein anton nih tokova uw deTy siiva Zete. Ta 98 prosetnih proticaja | pasova du? reke PIi- izrazito velika kon - ve. I~ usduint profil reke, 2" pasovi na, ave Se kon km reke (n), 3- proseini praticaji na sva~ tencijala ove ponornice ukazela kom km, t= neto'potencijal na svakom km reke” Je na velike sogucnost. te Je na velike moguenosti koris¢e- . "a voda u toj zoni. To Je postu 2ilo kao baza za razradu koncepcije koriSensa hidroenergetskog potencijala u ok- viru sistema Perucica, Moraga ée, takodje, biti ‘skoriscena u celost) kontinvira-nom kaskadon hidreelectrana, pri Gems vraspored lint jskog povencisata gradnon proftly higrocnergetski potenc: nih vrednosti, vee i dijagranom trajar {ju ne samo 0 prosetno3 smart, vee 1 0 ajihov pototad dobrim detom uso Za definisan uspor 98 Sonteetaom pre }Jal se mote prikazaes ne sano preko prose~ ja snage N= A(t), koJ! prute informact- refine njene promene tohon godine, Tae se raspolofivi potenct¥jal pregradnog mesta odredjuje izrazcm c= f met N a0 Ex[Nitlat Kin PrUN< Min StTka 4.5, TemniGkt iskoris= tiv potene! UkoT ike seu ransatranie uver de i instalisana snaga postrojenia Ujqr 12 koje STedt ograntZende Ket,» fonds se koriécenjem izraza (6) dobi3e tehnigki iskoristiv potencijal pregrs- dog nesta (sTika 4.5) a bi se sagledao proces tra nsformacije hidroenergetskin potenci~ ala prema finatnim tehrieki 1 ekono~ task} iskoristivim oblicima, navesce se posedins oblici potencijala. Brute potensiat o8 par davina. Ovaj potencijal se odre~ djuje 2a sliv (podrueje) Fy 2a cige pojedine delove povrSine oF, prose~ ne nadmorske Visine Hi,» prasetne padavine iznose P;. Oznaven sa Ey ovaj bruto potencijal od padavina odr Ey =r (Putas AF 1/367 en) 6) Slika 4.6.Prikaz w situact ji neto proseénth vosnih'sndga dub taka cake Rorate $2 Zeton tedhim snsgana na potezina od po\5 km (eFno)y yo°Cenagenee Kitoncerazon za ghavni tok i ve™ 22 pritone | sa neto proseénir vodnin snage ina podeennih tokova na potezina od po 5 km ‘Erattrano) redjuse se 9) ay ovaj se potenc | edredjuje 114 u ednosu na rive mora (tada sus, Sra Zone u apsolutnim kotana), 111 se svodt np kotw usea, ukoliko se H, redukuge na Visinsku denivelacitu do uses vodstoks, vas brute potanci jal predstavija kerakteristiku sliva, koje opisuje nie- govu topogratsky razvijanost 1 Dogatsto yadavina. Najéetee se prikanuje w vid speci#iénog povrsinskog potancijala oe padavina ey = EF (htm?) (7.2) U stuaiji "Voane snage Jugostavija” odredjen Je potencisat a4 padavina, 2a teritoriju SFR), redukovan na izlazne kote vodotoka iz Jugoslavije, u iznosu fod 385 TWh dok odgovarajuci specitigni potencijal {2nosi e; = 1,8 Kuh/m= Beuto petenotjal od veda koge o#t%u, Ovaj teorijski potenciial koji predstavija iskoriscenje svih vada koje otiéu, deFinsse se KoeFcijent oticasa sa povrsine aF,, dok Je ¥ iste ite povrsine Specifiént brute potencijal voda Kose otiéu tada ‘znost a (Hany) (8.2) OF )/387 = = V,-H,/367 (kan) 1) ukupnt oticay sa te Dok potencija? od padavina ima samo teorijsko znagenje, dotle potenciJal od voda koje otigu predstavija teorijski krajnju granicu moguéeg koriscenja ras- polozivin voda, ukoliko bi se iskoristile sve vode koje oticu sa sliva. Raztika (E, ~ £2) predstavija deo potencijala koJi Je izqublJen zbog isparavanja sa sli~ va, odnosno koji Je transforaisan u bfoenergifu. Sruto potencijal od voda koje se slivadu na teritortji SFR, redukovan ne izlazne kote iz Jugostavije, \znost 212 Thh dok je odgovarajuci specifigni potencijal e2 = 0,83. 020 potencijala ko- 44 Je izgubljen 2009 isparavanja, odnosno koji Je transformisan u bioenergiJu 12~ fnosi 22 SFR) Ey ~ Ez = 172 (Wh odnosno ae = 0,67 #NN/n?. tocutnsYorséage vdnth etc uot ito bt te fototstIH avi eter wogotoa. 8 Vode ato tzrevnale du nen Reortsnog brelivanfo. Ore) bro ptentseh, srlen sa eS mote se ooreti ne nin Kost Je detintan relectjon (2) # (0) Shecient potene{a) ed th vda hoe oteu vabecine note se 2raztt Powrtnshtspeciee! potencies of = Ef iat Vrcrnt specifi potentjel: ef = Ey (yin)ar ‘vi specif i¢ni potencijali se mogu prikazati i po snazi (kM/s? i kw/kn) fazlika iznedju brute energetskog potenctJala od voda koje se slivaju terenom 1 bruto potencijata od svih voda u vodotocina (E2 - E5) prédstavijaju energiju (u energetskom smisTu ona ima karakter anergije) koje se utrott na eroziju w proce- su slivanja vode sa terena u vodotoke. Potencijal od svih voda koje oticu vodotocims SFR) iznosi &3 = 110 Tah Sto predstavija specifigni bruto potencijal od 0.42 KWh/n?. RazTiky od Ep~ E5= 102 Thh ini deo potencijala koji je transforaisan u anergiju, u tzv. erozioni potencijal. kao Sto se vidi, taj nepozeljni transfer je vrlo velikt 1 iznosi u specif ignim jedinicama se” = 0,40 kwh/n®. Podelom erozione energije sa ukupnom ko}iginon vode koda se sliva terenom dobije se da svaki m? vode koji se sTiva ina uu proseku za celu teritoriju SFA) eroziono dejstva od 0,92 kKh/n? Neto potencijat od evih voda koje otiu vodotocima dobije Se ada se u analizu uvedu i procenjeni koefictjent iskoriscenja pada 4 proticale 12a pojedine vodotoke i stivove. Ovaj potenciJal, oznagen sa Ej procenjen je 7a teritoriju FRI u fznosu Ey + 69 THh a njegova specificna veli¢ine tznosi = 0,36 kaha? Neto potenoijat od voda tepod proeednog proticaa. De bi sead- redila donja granica moguceg energetskog kori8éenja potencijala retnih tokova, Gefinise se potenci Jal voda ispod srednjeg proticaja. To Je onaj potenciJal koji bi se ostvario ako bi se na svim vodotocina instalisale hidroetektrane na srednji proticad, bez izgradnje akumulacionih basena. Ovaj potencijal, oznazen sa , od- redjuje se po velactit fy =e (ys V,)Hw3e7 (ah) 1) vad potencijal predstavia donju granicu moguceg korisesnja, Jer Je tz vesno da se na svim deonicema reenog toka 1 bez izravnavanja mogu iskoristits proticaji ispod srednje godisnieg proticasa. T ovaj potencijel se moze prikazati u specificnom vid ey = E/E (inn?) 1 studi "Vode snage JugosTavi Je" ovay potencijal Je odreden 2a SFRI us tznosu Ey = 63 Tah se speciF{énon veliZinon ey = 0,25 tah/a® omenute kategorije, Mdroenergetskih potencijala imaju teoriJskt znagaju procesu izucavania moguénasts koriécenja vodnih snaga neke teritorise. Naredna faza iutavanja, k1juéha 28 refavanje praktitoth zadataka hidroenergetskih plani~ ranga, predstaviia izugavanje Finalnih vidowa hidroenergetskih gotencijala: teh nieki iskoristivog 4 efonomski tskoristivog potenciJala. Imajuéi u vidu njthov znaéaj, ovi vidovi potenciJale bice neSto Sire razmatrani 4.2. TeAVECKL { EKONOMSKE ISKORISTIVI POTENCIJALE ok do sada razmatrant potencijali predstavijaju Fiksne velicine, jer zavise sano od prirodnih karakteristika ~azmacranth slivova, osnovna osobenost tehnicki iskoristivog 1 ckonomski iskoristivog poteneijale Je njihova pronentjivast sa vre- venom. faa takvi ont predstavljaju dinamitky kategoriu Tekniski tekorietty potenotJal predstavlja onal deo hidroenergetskog potencijala 2a koji je odgovarajucos ‘ehn‘ckom dokumentacijom utvrdjeno da se mo- 4e tehnigki realizovati. Ovaj potencijal ,4,) odredjuje se na esnovy hidroener- getskin 111 vodoprivrednit osnova stiva i dovol no pouzdane razrade edgovarajuéih ‘idejnih regenja hidroenergetskin cbjekata na svin vodotocina sliva. U ovo) fazi 5 metodana optiniziranja varijantnih resenja biva optinalna varijanta konfigura- cije sistema, odredjuju kote uspora u akumulacijama i korisne zapremine, instali= sanost hidroelektrane (u prvaj aproksimaciji), 2 zatin se izrauravaju snage 4 energetska proizvodnia. U ovoj etapi se razmatraju i eventualne varijante prevo~ ‘4Jenja voda iz sliva u sliv, varijantna resenda podedinih kaskat nnidim stepentcama) i razre8avaju sukobi interesa elektroprivrede u koriscensu ze ednigkih objekata sisten. Reziarano, za odredjivanje tehnicki iskoristivoy po- tencijala potredno je da budu zadovol,jeni sledecs uslovi: 1) da Je stepen istraz~ ne 1 projektne dokusentacije sistema takav da onoguéava pouzdan zak\sutak da su svi predvidjeni objekti tehnicki ostvarljivi; 2) da su postrojenja energetski ta- ko tzutena da se no¥e dovoljno pouzdano odrediti proseéna hidroenergetska proiz~ vodnia. Ekonomcki tokonéoedy porenotJal (E,4) predstavija onaj eo tehnicki iskoristivog potencijala ¢ija se eksploatactja ekonomski isplati, prema energet- sko-ekononskim kriterijumina { uslovima koji vade u anal{ziranom vrenenskom pre- seku. Kjegovo déredjivanje zahteva znatno visi nivo razrade tehnicke 1 ekonouske dokumentacije 24 sva hidroenergatska postrojenja. Moraju da budu ra8ciscene sve fstrazne i dispozicione dilene, wake bi se $2 dovolna sigurnosci znalo ne sano 4a 15 Je svaki pojedinacni objekat tehnicki ostvarisiv, vee 4 Kolko kodta,tia bazi dovolno pouzdanih prednera 1 predraéuna. Danas se smatra da je éokunentaci- Ja na nivou idejnog projekta neophodna a bi se postrojenje noglo razmatrati sa StanoviSta ekononski iskor‘stivog potencisala. Ovo podrazuneva da su { istragni radovi na takvor nivou da omoguéavaju pouzdan izbor dispoziciJa | konstruketja objekata. Takodje, moraju da budu razregene osnovne dileme u pogledu izbora opre- ime. Orugin reéina, nivo razrade objekata i u gradjevinskom i u elektro-naSinskon donenu mora da bude takav da se dovol.jno pouzdano mogu odrediti potrebne invest: ‘ije za real izacisu postrodenia (sa vigin 17