Pivo je alkoholno pie koje se pravi od kvasca, hmelja, jema i vode. Ubraja se u slabija alkoholna pia, sa 3 - 13 procenata alkohola.

Jedno od najstarijih pia koje se koristilo jo u starom !iptu. "anas je veoma #astupljeno u celom svetu.

$storija
Prvi pisani tra!ovi o spravljanju piva su ostali ouvani na !linenim tablicama i datiraju jo od %.&&& !odina p. n. e. i potiu od 'umera. Pivari u vreme 'umeraca su bili u!ledni stanovnici dvora. (okom 1)*+. ekipa ,acionalno! kotsko! mu#eja i# dinbur!a iskopala je u -imu, na jednom od .ebridskih ostrva, posudu od terakote i# neolitsko! doba s nepo#natim sastojcima. /nali#om to! nala#a dobijen je napitak #a pivo koje se pravilo od #obi, jema, meda i paprati. 0vo pie, #a koje mno!i tvrde da je #apravo jelo, koristilo se ve u praistorijskom ra#doblju. Proi#vodili su !a i 1elti, 2ermani, 'loveni i 'kiti. (ada se pravilo i# jema, penice, #obi i heljde, a mno!i stari narodi su dodavali i #aine3 miro4iju i med. "ananji !lavni sastojak hmelj poeo je da se koristi tek u 13. veku. Pivopijska sredita u starom veku bila su u Jermeniji, 5esopotamiji i !iptu. $# tih podruja pivo su posle preu#eli 2rci i -imljani. Prema starim iskopinama i #apisima arheolo#i su utvrdili da su stari 6avilonci proi#vodili pivo u domainstvu jo 7.&&& !odina p. n. e. $mali su 1% sorti piva, a #a vrenje su koristili jemeni eer i penicu. $ u sumersko-vavilonskom epu o 2il!ameu se pominje pivo. 0davde se prenela proi#vodnja piva u stari !ipat, Persiju, 2rku i dru!e #emlje. !ipani su #nali da prave pivo ve 8.&&& !odina p. n. e. /rte9akti prona4eni u !robnicama poka#uju da je u starom !iptu proi#vodnja piva bila ne samo dobro ra#vijena, ve i komercijali#ovana. ,ajstarija slika koja prika#uje ljude kako piju pivo potie ba i# !ipta, 3.:&& !odina p. n. e. 2rci su, primajui civili#aciju od !ipana, nauili i vetinu proi#vodnje piva, a #a njima i -imljani i onda ostale evropske #emlje. ,a evropski kontinent pivo je preneto dolaskom keltskih plemena i# /#ije, ne!de oko 1.&&& !odina p. n. e. U tim vremenima pivo je pravljeno i# eera, ali be# hmelja, tako da je dobijen proi#vod bio vrlo kiseo. (ada su u pivo dodavane ra#liite trave - pelin, lupin !lo!, a9ran i dr. Primena hmelja predstavlja va;no otkrie i ini osnovu savremene tehnolo!ije piva. .melj se prvi put poeo koristiti u ,ovo!orodskoj -usiji. -e pivo <bira, bier, ber, bicre= nastala je u manastirima ne!de i#me4u esto! i sedmo! veka, u vreme kad se pivu pri varenju poeo dodavati hmelj. U srednjem veku proi#vodnjom pive bavili su se kalu4eri. 1alu4eri su bili prvi koji su pivu pridodali hmelj - i# >medicinskih? ra#lo!a, a i radi bolje! kon#erviranja. 0no je pro!laeno >hrianskim lekovitim napitkom?, da bi se ukljuilo u kalu4ersku hranu, a smelo se piti i u dane posta. ,ema podataka da se pivo proi#vodilo u pravoslavnim manastirima. Usavravanje parne maine vrlo se povoljno odra#ilo na ra#voj pivarstva, kao i pronala#ak maine #a hla4enje. @ahvaljujui najva;nijim nauno-tehnikim dosti!nuima u 1). veku, stvorene su osnove #a pretvaranje usitnjenih predu#ea u velike 9abrike piva. ,ajvei proi#vo4ai su ,emaka, 6elika Aritanija, '/", #atim Beka, Ael!ija i $rska.

Pivo u #akonu

Pivo se nalo i u prvom pisanom #akoniku na svetu - .amurabijevom #akoniku <uklesanom

klinastim pismom na stubu od crno! diurita, vrsti kamena vulkansko! porekla=. .amurabi, vavilonski kralj <178) 1%*% be!inCo9CtheCskDpeChi!hli!htin! 178) 1%*% endCo9CtheCskDpeChi!hli!htin!. !. p. n. e.= ka;e3 >Pivo ne sme sadr;ati previe vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni?. U #akonu jo stoji3 >/ko ne naplauje !ostu ;itom, ne!o tra;i novac, vara li na te;ini ili toi loe pie, treba biti po#vana na od!ovornost i baena u vodu. U pivnici ;ena mo;e biti toiteljica, ali u pivnicu ne sme doi kao !oa. Eena koja ide u krmu da u njoj pije, ima da se spali.? @na se da je tada pivo bila jedna od svakidanjih potreba da bi se u!asila ;e4, a i #bo! nje!ove ener!etske vrednosti. 1opai kanala i mukarci #aposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a ;ene koje su obavljale te;e 9i#ike poslove dve do tri litre.

Predanje
Postoji pria koja !ovori o tome kako su ljudi otkrili pivo. ,aime, jedan pekar je #aboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tenost. Ukus ove tenosti, koji je bio kiselo!orak se veoma dopao pekaru.

(eorije

Prema miljenju nekih naunika, pivo je uticalo na prekid nomadsko! ;ivota ljudi. 0tkriem piva, bilo je potrebno da se !aji ;ito, to ne bi bilo mo!ue u# neprekidne seobe. 0vi do!a4aji se ve#uju #a same poetke ljudske vrste.

"obijanje
Proi#vodi se u procesu alkoholno! vrenja i# slada, hmelja, vode i pivsko! kvasca. 6oda slu;i kao rastvara. 'lad se dobija od ;itarica, najee od jema. .melj ima ulo!u kon#ervansa i daje

pivu u!odan miris i !orak ukus, dok pivski kvasac i#a#iva alkoholno vrenje u kome eer prela#i u alkohol i u!ljen dioksid. Proi#vodnja piva se deli na3 tehnolo!iju slada i tehnolo!iju piva. (ehnolo!ija slada obuhvata3 ienje i sortiranje jema, kao i nje!ovo moenje i klijanje, suenje #eleno! slada, osloba4anje slada od klice i poliranje. (ehnolo!ija piva obuhvata3 proi#vodnju sladovine, !lavno i naknadno vrenje i bistrenje i punjenje piva.

'astav piva

'astojci piva su3 voda, etanol, u!ljen dioksid i neprevreli deo ekstrakta <suve materije= sladovine. Udeo etanola #avisi od koncentracije suve materije u sladovini od koje je pivo proi#vedeno i stepena vrenja. @avisno od vrste piva, #apreminski udeo alkohola mo;e da bude ra#liit, tj. manji od &,+F kod >be#alkoholnih? piva i vei od *F kod jemenih vina. Ga!er piva sadr;e do &,+F u!ljen-dioksida, koji mu daje sve;inu, te bitno utie na penuavost. 'tabilnost pene #avisi od koncentracije i hemijsko! sastava neprevrelo! dela ekstrakta, pa pivo s vie ekstrakta mahom jae peni. 1oliko du!o e se pena odr;ati u ai #avisi od koliine i hemijsko! sastava ekstrakta. Po;eljno je da pivo kada se sipa u au peni tako da se ova !usta i vrsta pena #adr;i na povrini najmanje tri minuta. 5ehurii u!ljen dioksida koji se di;u od dna ka povrini poma;u odr;avanju pene. kstrakt piva prete;no ine u!ljeni hidrati i manja koliina proteina, aminokiselina, !licerina i sastavnih delova hmelja. 0d sastava ekstrakta #avisi punoa ukusa piva. .emijski sastav ekstrakta ne #avisi samo od vrste slada, ne!o i od naina proi#vodnje sladovine i same 9ermentacije, odnosno stupnja konano! prevrenja na kraju 9ermentacije. ner!etska vrednost jedne litre standardno! piva od!ovara ener!etskoj vrednosti jedne litre punomasno! mleka.

(emperatura piva
-a#liiti proi#vo4ai piva preporuuju optimalne temperature na kojima se piju njihova piva. 5e4utim, u #avisnosti od vrste, podvrste i od sastojaka piva mo!u se dosta preci#no odrediti temperature na kojima pivo #adr;ava najbolji kvalitet. ,a primer, pilsneri se slu;e na dosta niskim temperaturama, oko &HI, dok veina britanskih aleova, portera i stouta na temperaturama podruma <>Aritish Iellar (emperature?=, od +HI do 11HI, a neki ak i do 13HI.

(emperatura veoma utie na ukus piva. Jto je hladnije, manja je i koliina u!ljen dioksida, pa je time manje i#ra;en ukus i miris piva. .ladnije pivo utie i na receptore ukusa i mirisa. (emperature na kojima se slu;e !lavne vrste piva su3 Pilsneri na &HI, Ga!eri od +HI do )HI, jlovi od 7HI do 11HI, 'tauti od *HI do 13HI, 'tari ejlovi na sobnoj temperaturi.

Bae #a pivo
"a bi pivo, dok se pije, du;e vreme #adr;alo svoj kvalitet, odnosno temperaturu koja je optimalna #a odre4enu vrstu, najpo!odnije su ae koje imaju debelo staklo. (akva aa slu;i

kao i#olator od spoljanje temperature. @bo! to!a su kri!le vrlo popularne jer imaju debelo staklo i vrlo du!o mo!u odr;ati optimalnu temperaturu. 0sim kri!li koriste se i ae sa >stalkom? jer spreavaju da ruka koja dr;i au !reje pivo. $ kri!la i aa se prave tako da budu dovoljno velike da mo;e da stane celo pivo i# boce sa penom. 5no!i ne vole penu tako da pivo ulivaju du; ivica ae. Pena je veoma bitna i mno!o utie na opti utisak o nekom pivu. 'preava #a!revanje piva i nala#i se kao i#olator i#me4u piva i spoljanje sredine, te daje pivu neophodnu !orinu, ukus pivsko! kvasca i miris. 6a;an je i oblik ae koji je prepo#natljiv.

"anas se ae #a pivo prave iskljuivo od stakla. -anije se pivo pilo i# volujskih ro!ova, i# pehara od metala ili kamena, i# posuda koje su pravljene od drvenih daica ili od drveta na neki dru!i nain i najee, od terakote. 1ri!le su, u to vreme, esto imale poklopac koji je titio pivo od muva, koje su se rojile u pivnicama.

Popularnost

U ,emakoj se popije oko 8+& litara po !lavi stanovnika !odinje, u Ael!iji 83&, a u Bekoj 1)&. 'rbija sa svojih *& litara po !lavi stanovnika !odinje je ne!de na sredini evropske lestvice. Pivo mno!o vie piju mukarci, ak dve treine ukupne koliine, ali se ovaj odnos u skorije vreme menja u korist ;ena.

@dravstveni aspekt
Pivo je viestruko korisnoK !asi ;e4, osve;ava i relaksira. 0no po#itivno deluje na psihu jer podstie dobro raspolo;enje, smanjuje napetost, nervo#u i stres. Utvr4eno je da po#itivno utie na krvni pritisak, cirkulaciju krvi uopte i koliinu eera i masnoe u krvi. Pivo naime uopte ne sadr;i masnoe niti supstance koje !oje. $pak, po#nat je termin >pivski stomak?.

0vaj stomak je re#ultat prekomerno! unosa piva, ali i hrane koja se sa njim kombinuje. Pivo ima bla!otvoran uticaj i na bolesti mokranih or!ana i kamen u bubre!u. Pivo doprinosi i dnevnom unosu tenosti, ali i minerala poput !vo;4a, hroma, bakra, silicijuma i kalijuma. ,jihova koliina #avisi od porekla sirovina, sadr;aj #emljita na kome se u#!ajaju jeam i hmelj, kao i od samo! proi#vodno! procesa. Posebno je #naajan kalijum koji re!ulie nivo tenosti u telu, a tako i krvni pritisak.

0bino se kon#umiranje piva ve#uje #a unoenje vitamina A koji utie na kvalitet ko;e. 5e4utim, preterano unoenje piva #bo! to!a to sadr;i alkohol spreava adekvatno unoenje vitamina, posebno vitamina A1. Umerene do#e su do tri ae #a mukarce i dve #a ;ene. Umereno unoenje piva je nekodljivo i nema ri#inih !rupa kojima se kon#umacija piva stro!o #abranjuje. $pak, #bo! odre4eno! sadr;aja alkohola, ne preporuuje se trudnicama, kao ni vo#aima i ljudima koji piju lekove. Pivo je inae mno!o bolje kon#umirati preko dana ne!o tokom noi. /lkohol je po#nat po tome to i#a#iva dehidrataciju tkiva. @bo! to!a je dobro da se im se osete #naci mamurluka popije dosta vode. ,ormalno, mamurluk prati i velika !lavobolja. "a bi se spreila !lavobolja koristi se aspirin, koji se ne sme u#imati pre kon#umiranja piva jer je doka#ano da aspirin poveava absorpciju alkohola u krvi od :&F do 1&&F. -eenje se mo;da krije u bel!ijskom nainu toenja piva. 6a;no je pivo natoiti tako da na vrhu ae ima >tri prsta? pene. Penu koja nadvisuje ili prela#i rub ae, treba obave#no odstraniti jer je puna u!ljen dioksida koji je suvian i i#a#iva !oruicu, podri!ivanje i !lavobolju. Pivo be# te suvine pene lake se vari.

$stra;ivanja
U novije vreme eki strunjaci rade na dobijanju specijalno! piva #a ;ene koje e im ubla;iti ili ak otkloniti simptome menopau#e. 0vo pivo sadr;i ni#ak nivo kalorija i alkohola, ali poveanu koliinu 9itoestro!ena, koji je srodan ;enskom polnom hormonu estro!enu i koji je upravo od!ovoran #a smanjenje te!oba usled menopau#e kod, kako se poka#alo, svih ispitanika. /meriki naunici su pronali da ksantohumol, inae sastojak hmelja ima ulo!u u prevenciji raka prostate. ,aime, ova supstanca mo;e da sprei uveanje prostate. ,evolja je u tome to je potrebno unositi o!romne koliine piva u or!ani#am kako bi se uveanje prostate potpuno #austavilo, to opet #bo! preveliko! unosa alkohola mo;e i#a#vati dru!e probleme.

piva

"e!ustacija

ocenjivanje

kvaliteta

"a bi de!ustacija i ocenjivanje piva bili to korektniji, potrebno je da budu #adovoljeni mno!i uslovi, poevi od samo! prostora u kome se de!ustira pivo, aa i# koje se pije mora da #adovolji neke kriterijume, a va;no je i koja hrana se slu;i u# pivo ili pre ispijanja. Prilikom de!ustacije, osim o ukusu, vodi se rauna i o mirisu i i#!ledu piva. Postoji mno!o naina ocenjivanja kvaliteta piva. Jedan od najprihvatljivijih je metoda po Lredu khartu koji se tretira kao jedan od najveih po#navalaca piva. ,apravio je nekoliko kate!orija koje su bitne u anali#i i koje pojedinano ocenjuje. @bir tih ocena daje broj koji o#naava kvalitet odre4eno! piva. 5aksimalan broj bodova po ovoj metodi je 8&. Postoje sledee kate!orije koje se ocenjuju3 $#!led <maksimum 3 boda=3 -ocenjuje se i#!led i stabilnost pene -proverava se sediment na dnu boce -ocenjuje se i#!led piva u ai 5iris <maksimum : boda=3 -ocenjuju se opti miris i prisustvo mirisa hmelja Ukus <maksimum 1& bodova=3 -ocenjuje se kvalitet hmelja -proverava se odnos slada i alkohola -odre4uje se karakter piva -ocenjuje se ukus koji ostaje u ustima -!ustina

0pti utisak <maksimum 3 boda=.

Tekst preuzet iz Vikipedije, slobodne enciklopedije. Posveeno svim naim drugarima pivopijama koji e se sami prepoznati. iveli!!!