Aleksandar Milinkovi

TESLINO TAJNO ORUJE

No limit books Beograd 1999.

No limit books Za izdavaa Miodrag Dramianin Glavni i odgovorni urednik Tatjana Ranisavljevi Biblioteka "Tajne". Copvright Aleksandar Milinkovic. Urednik biblioteke Tajne Aleksandar Milinkovic Dizajn Midrag Dramianin Lektor Vlada Stoki

SADRAJ Najvei haker svih. vremena Tesla izazvao tungusku eksploziju Tajna oruja Projekat "Harfa" - najmonije oruje novog svetskog poretka Nesmrtonosno oruje Kolonizacija miljenja Filadelfijski eksperiment ili: Ko je "ubio" Teslu Konaan dokaz: Sve Teslino nije u Beogradu NATO-v dosije "AGARD" Tesla nagovestio Ajntajnov pad Smrt i vaskrs Nikole Tesle Teslinim stazama Radio Armagedon Teslino oruje na Jalti Teslina PVO Sovjetsko super oruje Nikolaj Tesla!? Tajni rat zvezda Proboj u Dejtonu B-2 na Teslin pogon Nevidljivi brod Nebesko oko nad Jugoslavijom Zastoje Tesla zaboravljen? Tesla je pretekao Artura Klarka Aeromobili Bespilotne letilice Svemirski putnici Kinezi ukrotili "Tesline" talase!? Oivljavanje genija Tesla se javio Ja, Tesla

Pismo urednika Ova knjiga je, u neto izmenjenoj formi, nastavak projekta zapoetog sa prvim brojevima magazina "Tajne", 1986, i okonanim, u prvobitnoj zamisli, sa brojem 12, objavljenim 1989. godine. Istovremeno je doprinos novim istraivanjima nedovrenog ili nekoriscenog u Teslinom delu i predstavlja nastavak mojih prethodnih projekata - "Teslina neostvarena otkria", 1984, i "Tesla - pronalaza za trei milenijum". Su u ovoj formi "Tajne" manje po godne za autorske priloge saradnika, ipak emo nastojati da u novoj serije "Tajni" okupimo iri krug poznavalaca i istraivaa tzv. graninih podruja nauke. Sva izdanja e biti tematski uokvirena, ali emo nastojati da stalno irimo prostor kako bismo obuhvatili to vei broj tema koje su u ii interesovanja i is traivaa i naih italaca. Dakle, kao i prve "Tajne", i za "nove" smo sigurni da mogu uspeti samo uz vau saradnju. Aleksandar Milinkovi

Prolo je tano sto godina kako je Tesla u Kolorado Springsu obavio eksperiment kojim se pridruio bogovima: postao je prvo ljudsko bie kome je uspelo da stvori gromove i munje. Njegova munja, duine etrdesetak metara, do danas je neprevazien rekord. Ipak, bio je to samo sporedan efekat daleko ireg istraivanja, nad ijim posledicama i danas lebde velovi tajni. Da li je on krivac za tungusku eksploziju!? Kako je proglaen najveim hakerom u istoriji? Da li njegove projekte danas koriste za najmonija oruja u istoriji oveanstva? Neka od ovih oruja koriena su i u NATO agresiji na Jugoslaviju. Prema amerikom Institutu za strateka istraivanja "Stratfor", slinim orujem "kakvo nemaju ak ni Rusi" oboren je F-117 kod Buanovaca!

Najvei haker svih vremena Sveanost na Sorboni, povodom Teslinog osamdesetog roendana, obeleena demonstracijom njegovih ureaja. Kolorado Springs se nalazi oko sto kilometara juno od Denvera. Danas je poznat kao sedite nekoliko kompanija koje se bave optikim inenjeringom i, naravno, po NORAD- u, amerikoj komandi protivvazdune odbrane, smetenoj u utrobi planine ejen. Za nas je zanimljiv jer je ovde, pre sto godina, 1899, Tesla obavio jedan od svojih najznaajnijih eksperimenata. U blizini grada, Tesla je izgradio svoju improvizovanu laboratoriju i na vrh drvene graevine postavio 60 metara visoku bakarnu antenu. Ljudi koji su tuda prolazili priali su o udnim stvarima u okolini laboratorije: na sve strane su skakale vamice, neke do njihovih nogu, a neke bi im prole kroz obuu i "odska- kutale" dalje. Jednom deaku se dogodilo da vamica iskoi iz hidranta na ulici u gradu i napravi luk od deset santimetara do zavrtnja koji je drao u ruci. Ponekad je sva trava oko laboratorije bila okupana metalno-plavom svet- lou. Niko, meutim, nije znao da je ovek u laboratoriji tek samo podeavao aparate da bi se pripremio za najspektakularniji i jedan od najveih eksperimenata svih vremena. Kao sporedni efekat eksperimenta postavljen je do sada neprevazien rekord: najvea munja koju je ovek stvorio, duine oko 40 metara. Iako je u to vreme ve zavrio sistem distribucije elektrine energije, sada je radio na jo efikasnijem i brem sistemu: eleo je da proizvede elektrini impuls velike snage i da ga usmeri ka zemlji. Zemlja je odlian provod- nik. Otuda bi struja usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao radio talasi, i to brzi- nom svetlosti. Kada bi talas stigao do suprot- nog dela planete, vratio bi se nazad, kao to se vodeni talas odbija ka izvoru kada naie na prepreku. Slino je uinjeno 1950. godine, sedam godina posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upueni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Sedamdesetih godina na ovaj nain je napravljena prva mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima kilometara daleko od nas. Otuda je slanje elektromagnetskog ta lasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 kilometara u preniku, prava igra. Tako je mislio i Tesla. Ali, poto mu se talas vrati (za trideseti deo sekunde od trenutka kada ga je poslao), njegova mo bie neto umanjena. Meutim, ako mu u tom trenutku doda jo jedan talas, dva talasa e zajedno poveati snagu i zatim e im dodavati jo jedan, sve dok ne dostignu snagu koja je potrebna. To je isti princip koji vai i za deije ljuljake: posle prvog snanog zamaha, i dovoljna je samo jo serija manjih - a onda se dobro pazite da vas ne zakai!

Najznaajniji period Teslinog rada. Munje u laboratoriji u Kolorado Springsu.

Naravno, Tesla je znao da nema potrebe da to proverava, ali, kada su talasi u pitanju, niko jo nije znao kada je vreme za poslednji zamah (gornja granica rezonancije), odnosno - kada se treba skloniti. U Kolorado Springsu obreo se zahvalju- jui svom prijatelju Leonardu Kartisu, koji mu je ponudio besplatnu struju iz male gradske elektrane. U vreme poetka udnih pojava u gradiu, Tesla je zapoeo podeavanje gigantskog transformatora u savreno istu rezonancu sa Zemljom. Ve tada su ljudi poeli da primeuju da se neto neobino dogaa, jer su povratni i jo uvek slabi talasi stvarali pravi elektrini tepih pod njihovim nogama. Meutim, u duhu pravog modernog hakera, Tesla je odluio da bar jednom pokua da "odvrne" transformator do kraja i vidi ta e se dogoditi. "Bio je to 3. juli (1899, dakle, pre ravno sto godina - prim. aut.) - taj dan neu nikada zaboraviti - kada sam dobio prvi odluujui eksperimentalni dokaz jedne istine od ogromne vanosti za ljudski napredak", pisae kasnije Tesla. Transformator je bio dobro uzemljen, antena postavljena i sigurnim kablovima obezbeena direktna veza sa elektranom. Tesla je izaao napolje da bi pratio bolje i kontrolisao promene (na cipelama je imao osam santimetara debele gumene izolatore), a zatim mahnuo rukom svom pomoniku Kolmanu Citu da ukljui transformator. Poelo je zujanje uljnih kondenzatora i snano pucketanje kao ruka debelih varnica, koje su skakutale na sve strane po laboratoriji. Buka je bila zagluujua. Laboratorija u Kolorado Springsu. Baraka u kojoj su roene tajne za trei milenijum. Ali, Tesla je bio napolju, posmatrao antenu i nije znao da se Citu kosa dizala na glavi, iako siguran da mu se nita nee dogoditi. Svi vraeni talasi bi jedan za drugim dodirnuli antenu i zatim se odbili od nje u obliku munje. Prve munje bile su duge oko metar. Tesla je nestrpljivo ekao da proveri svoju teoriju i vidi da li e se snaga talasa, odnosno veliina munje poveavati. Ubrzo, munje su poveane na pet, a zatim na petnaest metara. Kod duine od 25

metara - sevanje je poela da prati i grmljavina. Kada su munje dostigle 30, pa 35 metara, grmljavina se ula i u Kripl Kriku, etrdesetak kilometara udaljenom gradiu. Teslina teorija bila je uspeno proverena. Zatim je sve odjednom utihnulo. Tesla je utrao u laboratoriju i od Gita saznao da su upravo ostali bez elektrinog napajanja. Ljutit, odmah je pozvao centralu da otro protestuje to su ga prekinuli usred eksperimenta. Ali, umesto da mu vrate struju, ogoreni elektriari su ga obavestili da je upravo zbog njega itava centrala u plamenu i da u gradu ne gori nijedna sijalica. Ova pria je pre dve godine stigla i na jedan od redovnih godinjih skupova amerikih hakera (ljudi za koje je vrhunski izazov ulazak u zatvorene i strogo uvane kompjuterske baze podataka Pentagon, CIA i slino) i toliko ih oduevila da su Teslu uskoro i bez rezerve proglasili najveim hakerom u istoriji. U obrazloenju je, izmeu ostalog, pisalo: "Videli smo mnogo sjajnih hakerskih poduhvata, ali jo nismo uli da neko postavi svetski rekord u proizvodnji munja i itav grad ostavi bez struje - samo da bi video ta e se dogoditi." "Klinci" su, ipak, znali da je Tesla hteo i uinio vie od toga, neto to niko pre njega nije uradio. Od ove stogodinje prie moda bi danas Spilberg, Kusturica ili neko drugi mogli da naprave sjajan film - ba sa "sjajem" i drugim efektima. No, hakeri su uoili sasvim drugaiju mogunost. ta ako je danas nekom polo za rukom da razvije dalje Teslin projekat? Da li je danas neko u stanju ne samo da proizvede vetake munje, ve i da talase usmerava u odreenom cilju? U kompjuterskom svetu to bi znailo da postoje ljudi koji su stekli praktino nenadmanu i krajnje opasnu prednost, sa ozbiljnim i nesagledivim posledicama. Teslina fotografija iz 1879, u vreme kolovanja u Mariboru Kompjuteri su osetljive sprave. Srce kompjutera, mikroipovi, koriste struju od pet do dvanaest volti. Ukoliko bi jaa struja probila kroz njihov izolacioni sloj, ip bi bio uniten. Takva opasnost stalno krui oko kompjutera u obliku statikog elektriciteta, iji je naboj izmeu 20 i 50 hiljada volti. Ova opasnost otklanja se uzemljenjem, pa se tako suvina struja, kao u slivnik, alje u tlo. Ali, ako bi neko, kao to je uspelo Tesli, uinio da tlo u okolini kompjutera postane izvor elektromagnetskih talasa, struja bi se, putem odvoda statikog elektriciteta, vratila u kompjuter - i to bi bio kraj. Moda kraj nekog sistema "Rata zvezda" ili kraj tek zapoetog teledirigovanog naina ratovanja u svetu, ali svakako poetak nove prie o Tesli. Ovoga puta, jo jednom, i itave prie - sa veom i dunom panjom, i razumevanjem prema nesvakidanjem geniju. O Teslinim istraivanjima u Kolorado Springsu jo uvek ne postoji potpuna slika, iako je u dnevniku svojih eksperimenta iz tih dana ostavio dokumentaciju kakvu bi naunici poeleli da imaju i o svemu onome ime se bavio. Istina se verovatno nikada nee saznati. Svojim asistentima se nije poveravao, a sve drugo to je ostalo nezabeleeno u dnevniku, ostalo je sauvano u njegovom nepogreivom pamenju.

Tesla izazvao tungusku eksploziju!? Eksplozija nad Tunguzijom. Najvea tajna ovog veka. Teslina greka u proraunima? O Teslinom tajnom oruju ili "zracima smrti" ve godinama bruje novine i knjige. Istina je da se o takvim Teslinim radovima jo uvek malo zna i mnogo uka. Ne zna se da li je Tesla ikada eksperimentisao ovim zracima. Meutim, postoji pria po kojoj je Tesla, jedne noi 1908, pokuao da ih iskoristi, ne elei da nekoga povredi. U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi pokuaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je obavestio ekspediciju da e pokuati da sa njima nekako stupi u kontakt. Zamolio ih je da zabelee sve to se bude dogodilo u dogovoreno vreme. U noi 30. juna, u pratnji saradnika Dorda erfa, Tesla je sa Vordenklajf tornja usmerio zrani top preko Atlantika ka mestu na Arktiku, neto zapadnije od proraunatog poloaja Pirijeve ekspedicije. Sutradan je poeo paljivo da prati sve izvetaje o ekspediciji, oekujui da e biti pomenut i neobian dogaaj, ali od "uda" ni pomena. Tesla se ve pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o snanoj eksploziji u Tunguziji, u bespuima Sibira. Unitena je ogromna povrina uma, a eksplozija koja se ula na preko 1.000 kilometara bila je ravna eksploziji 10 do 15 megatona TNT-a. Tek dvadesetak godina kasnije jedan nauni tim je doao na lice mesta da utvrdi mogune uzroke razaranja. Meutim, i pored ogromne pustoi, svih prateih svetlosnih i zvunih efekata nije otkriven nijedan trag koji bi ukazao ta se stvarno dogodilo i taj dosije i danas stoji otvoren. Na mesto dogaaja je doao sovjetski naunik, profesor Leonid Kalik. Kasnije, 1946, vodei sovjetski akademik, Aleksandar Kazancev, zakljuio je da se ovde dogodila atomska eksplozija, na oko dva i po kilometra iznad tla, verovatno zbog kvara nekog NLO objekta. Zatim je 1958. istraivanje zapoeo jo jedan poznati sovjetski naunik, profesor Aleksej Zolotov. I on je konano ostao na teoriji o NLO-ima i zakleo se da se nee obrijati dok ne obezbedi valjane dokaze.

Skica Vordenklajf tornja

Naalost, oktobra 1995, kada mu je brada prela preko pojasa, Zolotova je ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eksplozija bila Boija opomena. U meuvremenu, 1976, Kazancev je doao do 1,5 kg tekog komada metalne, srebrnkaste legure, pronaene na obalama sibirske reke Vaka. "Neobina legura je sastavljena od 76 odsto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiuma. Takva legura se ne moe napraviti prema nama poznatoj tehnologiji", pisao je Kazancev. Danas je i dalje na snazi zvanino tumaenje da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi komete, mada nikada nije pronaen krater na mestu sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih objekata. Prema nekim izvorima, Tesla je potvrdio da je zaista izazvao ovaj incident, zahvaljujui se bogovima to niko nije nastradao. Tada je shvativi pred kakvom je odgovornou, odluio da zauvek rastavi i zaboravi na ureaj za emisiju "zraka smrti". est godina kasnije, pred Prvi svetski rat, ipak se ponovo setio oruja. Pisao je tadanjem predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, predlaui da rekonstruie ureaj, ali pod uslovom da se iskoristi samo u odbrambene svrhe. Verovao je da bi takvom pretnjom zaraeni narodi morali pristati da odmah uspostave trajan mir. Nekoliko dana kasnije dobio je samo formalno pismo zahvalnosti od Predsednikovog sekretara. Tako ni smrtonosno oruje nikada nije obnovljeno, bar ne sa Teslinim odobrenjem. Pred kraj rata, 1917, Tesla je uputio Ministarstvu odbrane SAD jo jednu ponudu. Predlagao je da se, po njegovom projektu, podigne stanica za emisiju "istraivakih talasa energije", koja bi omoguila da se precizno odredi poloaj neprijateljskih aviona u vazduhu. Njegov plan je, sa nevericom i podsmehom, glatko odbijen. etvrt veka kasnije, pronalazak identian Teslinim "istraivakim talasima" dobio je ime "radar" i imao je odluujuu ulogu u pobedi Saveznika.

Tajna oruja Tridesetih godina Tesla je i zvanino i objavio da je koncipirao razvoj dva strana oruja: "zrake smrti" i tzv. "Teslin tit". Meutim, tada vie niko nije ozbiljno shvatao jednog ve zaboravljenog genijalnog naunika. Tesla nikada nije obelodanio tajnu ovih velikih pronalazaka. Amerikanci danas tvrde da su Sovjeti odavno otkrili i da koriste Tesline skalarne talase. Time tumae injenicu da su Sovjeti u razgovorima o SALT-u 1975. eoekivano predloili ograniavanje daljeg razvoja novih oruja, "strasnijih od svega to bi ovek mogao da zamisli". Jedno od ovih oruja je, kau, i "Teslin baca", dovren i testiran u fabrici oruja u Sarisaganu, za koji se tvrdi da je neka vrsta energetsokg lasera ili akcelerator estica. (Da li je to tajanstveno oruje koje je svojevremeno gospodin irinovski obeavao bosanskim Srbima?) Taj baca mogao bi da bude Teslin skalarni aparat sa etiri oblika delovanja. Prvi oblik je Teslin tit, sferina energetska opna, razvijena preko velikog podruja, kroz koju nita ne moe da proe, a u dodiru sa njom, svaki deli materije nestaje kao para. Kada bi se nekoliko ovih titova postavilo jedan iznad drugog, kroz njih vie ne bi mogli da prou ni gama - zraci! Teslin tit se napaja iz Morejevog generatora, i tako mu je dostupna ogromna i besplatna energija. Drugi oblik je pulsar - vrsta oruja, ije probe je, kau, registrovao satelit Vela, u jugozapadnim delovima Afrike, 1979. i 1980. godine. Naunici u Arecibo jonosferskoj laboratoriji u to vreme su registrovali poremeaje gravitacionih talasa iz pravca eksplozije.

Teslin brodi. Prvi ureaj sa teledirigovanim sistemom. 1998 obeleena je stota godinjica ovog otkria, ija je praktina primena i dalje u razvoju

Kao to je i sam nasluivao, njegova najznaajnija istraivanja i ideje, kao to je ideja o beinom prenosu energije, najpre se ostvaruju u fabrikama oruja. Tako se, meu planiranim "sporednim" proizvodima, nalaze i oruja za unitavanje na daljinu. Re je o uvenoj Teslinoj vatrenoj lopti, koja bi, pored eventualnog fizikog unitenja neprijateljskih oruja, mogla da se usmeri samo na unitenje logistikih ciljeva. Tesla je ostavio beleke o radu na ovim projektima. Piui 27. februara 1941. godine svom sestriu Nikoli Kosanoviu u Beograd, objanjava: "Proizveo sam nedavno novo naelo prenosa neograniene sile za potpunu odbranu nae predrage domovine. Ta sila koju sam praktino dokazao dat e Jugoslaviji uasnu mo jer e joj biti mogue unititi svaku spravu, upalit barut i tako dalje. Sve u vam rastumaiti preko naeg poslanika. Presretan sam u misli da pomaem domovini." U telegramu od 1. marta 1941. godine pie: "Novo naelo je veoma jednostavno jer dejstvuje mehanikom snagom izvan ogranienja poznatih sredstava promena u elektrinu: silu. Izvruje se bez iskri. Vidi se samo tanka nekodljiva magla. Drim nemogue za druge prisvojiti novo naelo poto upotrebljavam preko 50 pronalazaka u sastavu. U sistemu nema elektrona. Energija ide u istom pravcu bez ikakvog rasirenja i jednaka je na sve daljine. Sastoji se iz neutrona. Zrak je u promeru jednak preniku (atoma) vodonika. Prodire kroz oklop najveih ratnih brodova, dakle to je u njima - moe se upaliti na neogranienu daljinu. Isto tako aeroplani. Trebae devet stanica: etiri za Srbiju, tri za Hrvatsku i dve za Sloveniju, svaka 200 knj., koje e osigurati neminovno nau milu otadbinu protiv svijuh vrsta napadaja. Sadraj jedne bombe moe se u vazduhu upaliti. Dodajem da u stanici treba samo jedan majuni generator ili baterija od 30 volti za dejstvovanje." U knjizi "Teslino trojstvo" Dona Malkoma, pisac prenosi reci velikog naunika: "Moj tit je savrena odbrana od najsnanije artiljerije, ali u pogrenim rukama, takoe, moe da ima ogromno razorno dejstvo. Narod pod zatitom "Trojstva" moe da napadne druge bez ikakvog straha. Zbog toga sam model oruja napravio iz tri dela. Ako bi jedan dospio u pogrene ruke, bar postoji nada da nee pronai i ostala dva, pa bi tako tajna bila sauvana. Da li se moe tit napraviti i samo sa dva dela? Moda. To zavisi od vetine i znanja onih koji ga budu posedovali u vreme otkria." Povodom "Teslijanuma 93." odranom u Novom Sadu, "Politika" je 4. oktobra 1993. ob- javila razgovor sa doktorom Kenetom Korumom iz SAD. U.veem delu ovog razgovora govori se o "Teslinom oruju".

"Nikola Tesla je govorio istinu, najavljujui tajno estino oruje. Primenjujui vie patenata, jer Tesla nije sve opisao na jednom mestu bojei se neodgovornih sledbenika, moete da izradite napravu sa snopovima estica visoke energije koji putuju velikom brzinom. A to je takozvano estino oruje koje se pominje u nekim knjigama i natpisima." Korum, po obrazovanju fiziar, sa bratom Dejmsom, doktorom matematike, pokuava da ponovi pojedine opite i dokae da nenadmani genije nije samo matao. Dvojica istraivaa su jedini do sada u svetu uspeli da stvore loptaste munje, istina, znatno manje od onih koje je u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu putao Nikola Tesla. Gotovo devet decenija naunici na svim meridijanima su se upinjali da izvedu isto to i slavni izumitelj iz naih krajeva, ali bez uspeha. U svojim zabelekama Tesla objanjava da je za plamene lopte neophodno "iznenadno i snano pranjenje". Pre nego to je zatvorio laboratoriju u Koloradu, napisao je u dnevniku: "Bolje znanje ovih pojava dobie se praenjem eksperimenata sa monijim aparatima koji su ve i sada u velikoj meri isplanirani i bie izraeni im to dopuste vreme i sredstva." -Moj brat, dr Dejms Korum, i ja ponovili smo mnoge Tesline oglede. Matematika koja danas vai nije postojala u njegovo vreme, zato nas zaprepauje kako fe mogao tako mnogo da uradi. Jo vie udi kako je u Kolorado Springsu uspeo da stvori kuglaste munje. Odluili smo da sledimo Teslin put i da napravimo opremu kakvu je opisao.

Teslini "zraci smrti". Ilustracija uz lanak u magazinu "Popular radio", 1915. godine

Sa malim aparatom izazvali smo vatrene .lopte prenika dva santimetra. Ove kuglice su jesto buno prskale ili beumno nestajale. Trajale su tri do pet sekundi, a neke i desetak. Ispitivanje kuglastih munja odvelo nas je do neeg novog: otkrili smo da postoji pranjenje od lopte do lopte, kao da preskae sa jedne na drugu. Koristei ureaje iz 1935. godine postigli smo pranjenje munje u pravoj liniji, od estice do estice, tako da se stvorio zrak. Uspeli smo da postignemo visokoenergetsko pranjenje od estice do estice, stvarajui snop zraka koji bi mogao da se koristi kao oruje! Upravo izvodimo opite, sa malom energijom megavata, koje je Tesla opisao.

Nacrt ureaja za Tesline "zrake smrti"

Najvei deo objanjenja o stranom oruju nalazi se u raznim patentima. Tek kad sve spojite u jedno, dobijete napravu koja predstavlja opasno oruje. Snop estica visoke energije putuje velikom brzinom i probija sve na putu. Na je dostizao brzinu zvuka, a Teslin ak 11 kilometara u sekundu. Jo je nepoznato ta je Tesla podrazumevao pod antimagnetnim titom. Postoje dve pretpostavke: po jednoj se radi o snopu estica, a po drugoj su u pitanju takozvani "stojei talasi". Oba naina mogu da se iskoriste za dobijanje visokoenergetskog naboja koji moe da uniti ili oteti sve na ta naie. Ovakve oglede nismo jo izveli. Mi smo se upustili

u prouavanje da bismo proverili da li su Tesline pretpostavke tane ili nisu. Zakljuili smo da je govorio istinu!" Da li smo i mi, njegovi naslednici i potomci, poslednje rtve zloupotrebe Teslinih moi - ili, moda, jedini vlasnici njegove najvee tajne? Ako je ovo prvo vrlo mogue, o ovom drugom se nagaa od samog poetka raspada stare Jugoslavije. Govorilo se da je "Teslino tajno oruje" prvi put upotrebljeno na bosanskom ratitu, na jednoj jedinici mudahedina koja je pod dejstvom oruja naprosto nestala, poput uvenog "Eldrida". Zatim se, naknadno, poto je rat ve bio zavren, javila ona svevidea i svemogua "grupa 69", obznanjujui da su ba oni, krajnje konspirativno, sve vreme ratovanja drali Srbe pod posebnom zatitnom kupolom, nalik Teslinom titu. Nae "nesavladive moi" NATO agresori su osetili i u invaziji na Jugoslaviju, kada im je, prema anonimnom vojnom izvoru, oboren "nevidljivi" F-117A. Zanimljivo je da je do ove informacije prva dola amerika kompanija za pruanje globalnih informacija "Stratfor". Navodei izjavu jednog neimenovanog oficira Vojske Jugoslavije, "Stratfor" je objavio:

F-117A: Vidljivost nad Jugoslavijom "Avion nije oboren ni jednim od poznatih sistema zemlja-vazduh, ni delovanjem avijacije, ve je uniten jedinstvenim protivavionskim sistemom razvijenim u Jugoslaviji, o ijem postojanju nije upoznata ak ni Rusija." Iako smo slinu izjavu jednog od elnika iz generataba VJ itali i sredinom prethodnog rata na teritoriji bive Jugoslavije, uvereni smo da su vrlo mali izgledi da je tako neto istinito. Jer, ako je ikada bilo potrebe da se iskoriste sva raspoloiva vojna sredstva, onda bi to bilo uinjeno sada (izuzimajui sluaj F-117A) - osim ako ne iekujemo nekog dostojnog protivnika. Njegovi zraci smrti nisu i jedini vojni projekat. Godinu dana pre Kolorado Springsa, 1898, na izlobi u Medison Skver Gardenu, Tesla je uspeno demonstrirao sistem

daljinskog upravljanja. Kao prototip je koristio mali brod, ali je isto mogao da uini i sa podmornicom ili torpedom. Tada se obratio i Ministarstvu rata SAD, tvrdei da bi njegova torpeda mogla da unite pansku vojsku i okonaju rat sa panijom za jedno popodne. Nisu ga, meutim, shvatili ozbiljno. Industrijalcu Morganu je ponudio da preuzme proizvodnju njegove podmornice. Prema jednoj prii, Morgan je prihvatio projekat, ali pod uslovom da se Tesla oeni njegovom erkom. Naravno, od dogovora nije bilo nita, a njihova saradnja ipak e se nastaviti na projektu Vordenklajf, nekoliko godina kasnije. Prialo se, takoe, da je Tesla ipak uspeo da doe do jednog ugovora sa vojskom. Navodno, naiao je na razumevanje Nemake pomorske komande. Ovoga puta predmet saradnje bile su Tesline brodske turbine, koje je admiral fon Tirpic uspeno upotrebio za svoju ratnu flotu. Posle Morganovog otkaza dalje saradnje na projektu Vordenklajf, ugovor sa Nemcima bio je Teslin jedini izvor prihoda. Na poetku Prvog svetskog rata, Tesla je ugovor raskinuo, strahujui da bi mogao biti proglaen izdajnikom. Tesla je esto naglaavao da se plai da bi njegovi radovi mogli biti zloupotrebljeni. Naroito su privlaili panju njegovi patenti koji su imali potencijalnu vojnu svrhu. Teslina istraivanja jonosferskog zemljinog omotaa, njegov generator specifinih rezonantnih talasa, takozvana "toplotna bomba", i jo neki, spadaju u takve projekte. Laserski top: osnova Teslinog projekta "Zraci smrti"

Paradoksalna je injenica da su Teslini radovi inspirisali na istraivanja ba onih puteva koje je on sam celog ivota zatirao za sobom. Priroda je za njega bila boanska tvorevina od koje se moglo ubirati samo onoliko koliko je - kao u rajskim vrtovima - to boanska volja doputala. Ali, ako se Tesla zgraavao nad arogantnim manipulacijama prirodom, njegovi sledbenici, duboko frustrirani kompleksom inferiornosti, verovali su da im je upravo Tesla darovao putokaze jer, navodno, sam nije imao hrabrosti da se uhvati u kotac sa "velikim izazovima". Otuda su Tesli pripisivali, kao sluajne posledice njegovih eksperimenata, i "tungusku eksploziju", pa, ak, nestanak razaraa "US. Eldrid", u poznatom "Filadelfijskom eksperimentu", koji je, kau, on osmislio neposredno pre smrti. Lovci na Teslino zlato tako su sebi pribavili i moralni alibi da "jedino praktinim radom i proverom moemo da utvrdimo koliko je Tesla bio u pravu". Tesla je nesumnjivo pronaao onu polugu koju je jo pre 2200 godina Arhimed traio, da bi sa nekog vrstog oslonca mogao da pomeri Zemlju. On je, na zaprepaenje policije, ve vie puta izazivao uzbune kratkotrajnim pomeranjem tla u Njujorku, pomerao je slojeve atmosfere, dosezao do Marsa - i to sa vrlo malim "polugama", odnosno, energetskim potencijalima. Da je to zaista mogue, potvrdie 1974. dvojica profesora sa Stenford univerziteta (SAD), Robert Helivel (Robert Helliwell) i Don

Ketsafrakis (John Katsufrakis). Oni su na Antarktiku postavili 20 kilometara dugu antenu i odailja snage 5 kiloherca. Jednostavnim probama, ukljuivanjem i iskljuivanjem ureaja, utvrdili su da bez tekoa uspevaju da pokrenu ili zaustave snopove estica u magnetosferi. Do kakvih promena bi mogao da dovede ureaj vee snage? Teorijska implikacija njihovog eksperimenta je da bi ve sa signalom" neznatne snage u pravcu Van Alenovog pojasa (radijacioni pojas oko Zemlje) mogla da se uspostavi kontrola vremenskih prilika. Ako se Teslinim rezonantnim efektom, kao to je pokazao tim iz Stenforda, ogromna energija moe kontrolisati i sa minimumom sredstava i snage, onda bismo, sa boanskom arogancijom, jednog dana lako mogli da utiemo i menjamo pravce kretanja zvezda bilo gde u kosmosu!

Projekat "Harfa" Najmonije oruje novog svetskog poretka U jeku euforije u izgradnji nuklearnih elektrana 1977. godine, naunici su utvrdili da se mora ozbiljno voditi rauna o rasporedu elektrana, jer suvie velika koncentracija na odreenoj teritoriji dovodi do drastinog porasta temperature u atmosferi. Ve na 10 do 20 kilometara u okolini, padavine bi se poveale za etvrtinu normalnog nivoa. Tek od septembra 1995. godine je postalo jasno da su manipulacije klimom u euvremenu toliko napredovale da su postale zastraujua pretnja ostatku sveta. Te godine objavljena je veoma bogato dokumentovana knjiga o tajnim amerikim testovima na Aljasci koji se obavljaju pod ifrom HAARP (High frequency active auroral research program). "Harfa" je verovatno jedan od najmranijih tajnih projekata koji je nekako dospeo do javnosti, iako se o njemu u Evropi jo gotovo nita ne zna. To je oruje rata zvezda smeteno na Zemlju. Izmeu ostalog, primena ovog sistema moe da izazove: poremeaje mentalnih procesa, da ometa telekomunikacione sisteme, utie na promene vremena iznad veih podruja i na migracione procese kod ivotinja, da izazove najrazliitija oboljenja ili krupne promene u j ono sferi i drugim viim slojevima atmosfere. Vojni ciljevi su prevashodni razlog razvoja ovog projekta.Prema amerikim vojnim izvorima, od "Harfe" se oekuje da: - omogui vojsci da zameni klasine nuklearne bombe elektromagnetnim eksplozijama u ko- jima nema oslobaanja nuklearnog zraenja (US patent broj 4,873,928); - zameni niskofrekventne komunikacione sisteme, trenutno u upotrebi za omunikaciju sa nuklearnim podmornicama, radarima, koji mogu da vide iza linije horizonta; - poslui za unitavanje i ometanje svih sistema komunikacija u kojima se koriste elektromagnetni talasi; - omogui otkrivanje podzemnih skladita i drugih objekata, jer zraci iz "Harfa" sistema prodiru kroz zemljinu koru kao to rendgensko zraenje prodire kroz oveije telo; - poslui za rano otkrivanje niskoletecih projektila i krstareih raketa. Patenti po kojima je konstruisan sistem "Harfa" prvobitno su nastali u okrilju amerike kompanije ARCO, tanije, u njenoj filijali, Power Technologies Incorporated (APTI). APTI je kompanija koja je izgradila "Harfa" postrojenje na Aljasci. U njihovom vlasnitvu nalazilo se 12 patenata, povezanih sa odbrambenim sistemom poznatim kao "Rat zvezda", ali, poto je APTI prevashodno bila zainteresovana za ekspoloataciju i marketing prirodnog gasa na Aljasci, ona je 6 ovih patenata prodala kompaniji E-Systems 1994. godine.

E-Systems je jedna od najveih kompanija u svetu za proizvodnju opreme za obavetajne agencije. Veliki deo poslova ove kompanije odnosi se na projekte iji su detalji tajna ak i za ameriki Kongres. Odmah poto je ESystems pribavio ove patente, za nju se zainteresovala kompanija Ravtheon, ija je osnovna delatnost razvoj i trgovina vojnom opremom, i stavila je pod svoju kontrolu. Nije potrebno rei da je upravo Ravtheon danas kljuna poluga razvoja "Harfe". Veina korienih patenata vrlo direktno asocira na Tesline projekte, a na nekim mestima jedan od njihovih autora ak eksplicitno navodi da se oslanjao na Teslina istraivanja. Kao primer, naveemo nekoliko bitnih patentnih prijava koje se danas koriste u projektu "Harfa": US. Patent 4,686,605. Prijavljen: avgusta, 11, 1987. Pronalaza: Bernard J. Eastlund's Sadraj: "Metode i aparatura za izmene regionalnih klimatskih uslova, jonosfere i/ili magnetosfere." Godinu dana bio je klasifikovan kao "strogo poverljivo". Istland je ovde prvi put doao do naina kako da se energija u jonosferi, ije je stvaranje podstaknuto transmiterima sa Zemlje, koncentrie, a ne rasipa, kao u ranijim eksperimentima. Sada je novodobijena energija lako mogla da se fokusira i tano usmeri ka eljenom cilju. Njegovim ureajem mogla bi da se dobije energija od jednog vata po kubnom santimetru, dok su drugi do tada dobij ali samo milioniti deo vata. U prijavi se citiraju publikacije koje su posluile kao osnova za istraivanje: lanci koji su se odnosili na Tesline radove s poetka veka i lanci objavljeni u "Njujork Tajmsu", 8. decembra 1915. i 22. septembra 1940. Direktna posledica primene ovog ureaja predstavlja beini prenos iz praktino neiscrpnog izvora energije. Istland dalje navodi da su Amerikanci i Rusi, pedesetih i ezdesetih godina, detonacijom nuklearnih sredstava pokuavali da na visinama od 200 i vie kilometara stvore energetska skladita, iz kojih bi se, po potrebi, kasnije koristila i usmeravala ka bilo kom mestu na planeti. Sada bi se koristila energija koja u jonosferi ve postoji i ovoga puta bi zaista mogla da se precizno usmeri ka potroau na Zemlji. Ovakvo dostignue moe se ilustrovati i jednostavnim eksperimentom. Zamislite da imamo neogranien broj domina koje moemo uspravno da poredamo od Beograda do Pariza. Jednim dodirom prve domine, to je pritisak ne jai od 10 grama, sruie se druga, trea i sve domine redom, sve do Pariza. Put od gotovo 2.000 kilometara savladan je sa energijom od svega "10 grama". No, to nije sasvim tano. Posao je, zapravo, obavila gravitaciona sila kojoj smo mi dali samo podsticaj. Slino je i sa energijom koja se samo neznatnim podsticajem sa Zemlje moe dobiti iz

jonosfere. Zamislite sada da je samo prva domina normalne veliine, a da je svaka sledea srazmerno vea. Domina u Parizu bila bi 1000 metara visoka i teka nekoliko miliona tona! I ako ponovo upotrebimo samo 10 grama energije, ipak bismo probudili silu dovoljnu da srui Ajfelov toranj!

ema daljinskog prenosa energije uz pomo jonosferskog omotaa O tom istom principu - ali sada sa energijom usmerenom kroz zemlju, koja na povratku u poetnu taku dolazi uveana - Tesla je prvi put govorio i eksperimentalno potvrdio jo u Kolorado Springsu, 1899 - pre sto godina. Ovaj ili slian ureaj verovatno je ko- rien i tokom NATO agresije na Jugoslaviju. Nai meteorolozi su potvrdili da su vremenske prilike nad naom teritorij om postale "nepredvidljive". Kao vidljive manifestacije zabeleene su obilne gradne kie (grad veliine jajeta), i to mahom nad poljoprivrednim podrujima, i kie iz sunanog i vedrog neba. Pretpostavlja se da je manipulisano i gornjim slojevima atmosfere, tako to su atmosferske estice koncentrisane da ine neku vrstu prirodne lupe, koja bi omoguila lake osmatranje objekata na Zemlji. Ureajem se moe manipulisati tako da se nad odreenom oblau izmeni molekularni sastav, tako da bude poveano prisustvo nekog izabranog elementa, na primer, ozona, vodonika itd. U biometeorologiji je poznato da sline atmosferske prilike, nastale prirodnim putem, mogu bitno da izmene zdravstveno stanje ili raspoloenje ljudi. Malo je verovatno da ovako idealni uslovi, kao to je ratno stanje, nisu iskorieni da se provere bar neke mogunosti iz itavog arsenala sistema "Harfa". Ovde se treba prisetiti i izjave ogorenog panskog pilota koji je iz baze u Avijanu uestvovao u agresiji na Jugoslaviju: "...koriena su i neka oruja za koja nikada nismo uli da postoje." Posebna zanimljivost su sasvim nove vrste munja i gromova koji sa takvim zvunim intenzitetom i svetio snim efektima nikada ranije nisu zabeleeni u naim krajevima. Da li je to posledica bitno izmenjenih atmosferskih uslova nad Jugoslavijom - zapaljivija i provodljivija vrsta vazduha - ili optih klimatskih promena u svetu, uskoro treba da pokau tek zapoeta istraivanja. Teslina istraivanja su nagovetavala primenu takve tehnologije. Bavei se provodljivou vazduha, primetio je da pranjenje elektromotorne sile od nekoliko miliona volti izaziva promene u strukturi atmosferskog azota, tako da se on jedini sa kiseonikom i drugim

elementima. "Promene su toliko dinamine i neobine", govorio je, "da sam esto strahovao da se moe dogoditi da se atmosfera odjednom zapali, to bi zaista bilo uasno." Tada je razumeo da bi pomou elektrine rezonance i precizne sinhronizacije elektrinog kola iz atmosfere lako mogao da se izdvoji azot i iskoristi za proizvodnju bogatog azotnog ubriva. Jo nekoliko patenata u sistemu "Harfe" mogli su se koristiti u jugoslovenskom ratu. US. Patent 5,038,664. Prijavljen: 13 avgusta 1991. Pronalaza: Bernard Eastlund Sadraj: "Metod za stvaranje tita od relativistikih estica na visinama iznad Zemljine povrine." Prema patentnoj prijavi, ureaj se moe koristiti i kao estini top ogromne energije za unitavanje neprijateljskih raketa, a u pasivnom obliku kao zatita od prodora neprijateljskih projektila. Zbog korienja izuzetno velike snage, ureaj moe da izazove destabilizaciju prirodnog jonosferskog sistema. US. Patent 5,068,669. Prijavljen: 26 novembra 1991. Pronalaza: Peter Koert i James T. Cha Sadraj: "Sistem estinog snopa" Piter Koerte se esto navodi kao jedan od kljunih ljudi u projektu "Harfa". estini snop je sistem koji se kao serija Teslinih patenata vie puta pominje i u Istlandovom delu. Ovaj patent je pod nadzorom ARCO deo sistema rata zvezda za mikrotalasno napajanje aviona. Bespilotna letilica koriena u eksperimentu navodno je mogla da ostane u vazduhu i do 10.000 sati, na visini od 24 kilometra. Planirano je da takav avion bude upotrebljen kao osmatraka platforma. Letilica ne zahteva dopunu gorivom, jer se napaja energetskim snopom sa zemlje koji se u avionu pretvara u elektrinu energiju. Probni letovi su obavljeni devedesetih godina sa aerodroma Tjendinga, blizu Kingstona, u Ontariju. Koliko su ovi projekti iznenaujue podudarni sa Teslinim istraivanjima, vidi se iz sledeeg izvoda iz jednog Teslinog predavanja: "Prouavao sam problem letenja iz prikrajka, mnogo godina pre nego to su dananji piloti uspeli da polete. Verovao sam da oni moraju ekati upravo na upotrebu elektrine energije o kojoj sam govorio. Oni moraju da ekaju na to ako ele da zaista osvoje vazduni prostor. Napredak automobila sa poboljanjem benzinskog motora, ako zastanete i razmislite, jedina je nova stvar na sadanjim vazduhoplovima. Krila, konstrukcija, oblik, sve osim laganog i efikasnog motora, bilo je usavreno jo pre mnogo godina. Moete nai knjige tampane godinama pre nego to su braa Rajt zapoela eksperimente sa slikama svih tih udnih pticolikih oblika i formi graenih od platna sa noseim ramovima, koji su nam danas mnogo blii nego nekad...

To letenje danas, ipak je elementarno, kao kad dete ui da hoda. Ono je strogo ogranieno mogunostima maine, onako nesavrene kakva je danas, sa malim mogunostima ak i u svojim najsavrenijim vidovima... Ove letilice nee imati maine uopte, ali ne smete me pitati za detalje. Nisam spreman da objasnim svoje otkrie." Ali, kasnije, u pismu pukovniku Astoru, rei e i sledee: "Moja gasna turbina e biti najbolja na svetu za letee maine, jer omoguava da se postigne ak 4 do 5 KS po svakoj funti teine. Naporno sam radio na projektu letee maine, i izgleda da e to biti neto izvanredno. Nee imati nikakav propeler, niti nosive povrine krila i repa, niti krmilo pravca, u stvari nita ve poznato, i omogui e nam da podiemo vee terete i nosimo ih kroz vazduh tako velikom brzinom kakvu je danas mogue ostvariti. Mi pripremamo jedan automobil u kome su ti novi principi utemeljeni, ja konstruiem lokomotivu za eleznicu i prilagoavam svoj novi plan za propulziju za jedan od najveih atlantskih prekookeanskih brodova. Svi ovi podaci su poverljivi. Samo vama piem znajui da e vam biti drago da ujete za moj uspeh... Letilica je podignuta i pokrenuta reakcijom mlaza vazduha ili gasa. Stabilnost je ostvarena irostatskim dejstvom obrtnih delova turbine i vazdunog kompresora. Spoljanost letilice je oblikovana tako da prua najmanji otpor kretanju unapred..." U.S. Patent 4,999,637. Prijavljen: 12 marta 1991. Pronalazak Ronald M. Bass Sadraj: "Stvaranje vetakih jonizujuih oblaka iznad Zemlje" Za stvaranje oblaka je potrebna vrlo mala koliina energije, a omoguava delovanje radarskog sistema preko horizonta, to prua mogunost veoma ranog otkrivanja neprijateljskih projektila. Zbignjev Beinski (bivi savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Kartera) i D. Mekdonald (savetnik za nauna pitanja predsednika Donsona i profesor na UCLA univerzitetu) objavili su dokument u kome su izneli svoje vidjenje geofizikog i "klimatskog" rata i ratnih tehnika. U dokumentu je opisano koje se tehnike mogu koristiti u te svrhe i kakvi se negativni efekti mogu izazvati kod stanovnitva: "Politiki stratezi su u iskuenju da iskoriste pronalaske u oblasti delovanja na modane aktivnosti i ljudsko ponaanje. Dananja nauka i tehnologija su ve na nivou koji nam omoguava da izazovemo promene u jonosferi iznad ogromnih podruja planete. Tako izazvane promene u elektrinom naboju mogu da dovedu do ozbiljnih poremeaja u modanim funkcijama kod ljudske populacije u odabranim oblastima u duem vremenskom periodu." Beinski navodi da smo na putu stvaranja kontrolisanog drutva kojim e se lake upravljati. U takvom drutvu kontrolu bi preuzele posebne elitne grupe sa superiornim naunim znanjem. Da bi dolo do ovako "savrenog" drutva bie potrebno da se svet podvrgne tretmanu konstantnih socijalnih i politikih kriza koje bi se iskoristile da se

javno mnjenje pomou upotrebe masovnih medija pridobije za prvu fazu kontrole spoljnog neprijatelja. Odatle do kontrole unutranjih neprijatelja je samo jedan korak."

Antigravitacioni ureaj u razvoju: superprovodljivi keramiki prsten, potopljen u teni azot, solenoidi koji stvaraju magnetno polje, magnetno polje nastalo obrtanjem prstena. Rezultat: jabuka stalno lebdi iznad maine.'' U jednom od dokumenata amerike vojske navode se i neke metode koje bi mogle biti koriene upravo u kontroli unutranjeg neprijatelja: "Mogui naini primene ove tehnologije su: obraun sa teroristima, kontrola ljudi u demonstracijama, kontrola i nadgledanje sigurnosti vojnih objekata kao i direktna upotreba protiv neprijateljske ive sile (amerika vojska je prvi put upotrebila pulsirajue elektromagnetno oruje protiv irakih trupa u "Pustinjskoj oluji"). U svim ovim sluajevima elektromagnetno oruje e se koristiti u cilju izazivanja ozbiljnih poremeaja psiholokih funkcija, dezorijentaciju, uznemirenost i potpunu nesposobnost za obavljanje borbenih radnji." Komisija amerikog Kongresa, naknadno oformljena da dalje prati i pomae razvoj projekta "Harfa", za 1996. godinu je odobrila budet od 15 miliona dolara samo za deo sistema koji se bavi dubokom termografijom. Ova tehnologija omoguila bi prodiranje do dubine od nekoliko kilometara i otkrivanje podzemnih sklonita, municijskih depoa i drugih instalacija. Problem je u tome da su frekvencije koje bi se koristile za dubinsku termografiju iste one koje se koriste da bi se izazvali poremeaji mentalnih procesa (ak je i Meunarodni Crveni krst objavio dokument u kome se upozorava na mogunost da snani radio signali u odreenim frekvencijama mogu bitno da utiu na modane aktivnosti). Kada su u pitanju druga podruja delovanja "Harfe", zanimljivo je da Istland tvrdi da je i ideju za ureaje za kontrolu vremena takode dobio istraujui Tesline patente. Na Teslu su se oslonili i naunici iz Odeljenja

za radiologiju na Stenford univerzitetu. Njih je posebno zanimalo korienje Tesline elektromagnetne rezonancije primenjene na Van Ale-I nove prstenove (magnetno polje oko Zemlje),, pomou koje se onovljenim impulsima male; snage mogu izazvati oscilacije Zemljinog magnetnog polja ogromne snage. Jedan deo ovih istraivanja obavljen je i u okviru projekta pod nazivom "Prime Argus", ija je svrha izazivanje vetakih zemljotresa. Novac za ove projekte pribavljan je preko The Defense Advanced Research Projects Agencv (DARPA, sada poznat kaoARPA). 1994. godine amerike vazduhoplovne snage objavile su dokument o planu "Spacecast 2020" u kome se navodi da su i oni, i to ne samo danas ve od 1940 godine, aktivno ukljueni u eksperimente u vezi sa kontrolom vremenskih prilika, iako im je poznato da je primena ovih oruja zabranjena meunarodnim konvencijama. Razlog njihovog izlaska u javnost bio je predlog da se ova zabrana preispita. Jedan od prvobitnih ciljeva projekta "Harfa" bio je stvaranje elektromlaza itave reke elektriciteta koja bi se iz jonosfere dovela na polarnu kapu. Ovaj mlaz bi postao vibrirajua vetaka antena za odailjanje elektromagnetskih zraenja u bilo koji kraj sveta. Izmeu ostalog, to bi amerikoj mornarici omoguilo bezbednu komunikaciju sa podmornicama u svim morima planete. Iz svega navedenog vrlo je jasno da je "Harfa" isuvie slina projektima iz podruja beinog prenosa energije koji su godinama bili Teslina nona mora. On je mnogo ranije razumeo znaaj obilja elektrine energije koje slobodno pluta u jednom od omotaa planete. Sa oduevljenjem je na jednoj od svojih roendanskih proslava govorio o blizini dana kada e svaki auto, svaka maina ili kua imati samo jednu antenu za prijem neogranienih koliina besplatne energije. Ali Tesla je do kraja ivota paljivo birao svaku re da se ne bi desilo neto to bi eventualno dovelo do projekata kao to je "Harfa". Ostala je, meutim, pria da se posle njegove smrti neko ipak dokopao i Teslinih tajnih rukopisa. To pitanje se ve godinama ponavlja pred zvaninicima FBI-a, a upuuju ga i slubena i privatna lica. Za to ima dosta razloga, ve povrnim pregledom preko hiljadu stranica do skoro strogo poverljivih materijala o Tesli. Kada je deo arhive stavljen na raspolaganje javnosti - a obiman materijal smo za ovu ; svrhu i lino istraili - nedoumice i sumnje su ostale, jer je veliki deo arhive temeljno cenzurisan. Projekat "Harfa" na prvi pogled deluje kao potpuno bezopasno "aktivno" nauno istraivanje visokih frekvencija aurore. Meutim, kada se, sagleda ire dolazi se do zakljuka da "Harfa" pripada istoj vrsti tajnih istraivanja kakav je bio i uveni "Menhetn projekat", iz koga je roena prva atomska bomba. Harfa je nastala pre nekoliko decenija u okrilju Pentagona. Glavni resursi smeteni su duboko u bespuima Aljaske - delimino zbog tajnosti, a delimino zbog idealnih klimatskih uslova. Projekat je do sada kotao oko 30 milijardi dolara, to je, po gruboj proceni ekonomske komisije EU,

maja 1999, do tada "ostvarena" teta bombardovanjem Jugoslavije. Najvei deo novca je utroen u izgradnju ureaja za emitovanje snopa energije, snage 1,7 gigavata, usmerenog ka jonosferi. To je do sada najmoniji ureaj takve vrste, sa dovoljno snage da moe da dovede do "kljuanja" gornjih slojeva atmosfere. U tom sluaju, jonosfera bi reagovala zraenjem dugim talasima prema Zemlji, a oni s lakoom prodiru u ljudski organizam, tlo i vodene povrine. Stiven HoMng. Bliskost Teslinim idejama Teko je i naslutiti kakve bi globalne posledice takvo zraenje moglo da ima na ivi svet. Oni koji znaju obino su uposleni na nekom od takozvanih "dravnih straivakih programa" zemalja kao to su SAD i nikada 'javno ne govore o rezultatima eksperimenata. Za projekat "Harfa" Teslini radovi su zanimljivi u mnogim aspektima, ali posebno rezultati do kojih je Tesla eventualno doao u tri projekta. Prvo, tokom eksperimenata sa beinim prenosom elektrine energije Tesla je, u 1 Kolorado Springsu 1899, uspeo da stvori vetaku kuglastu munju, veliine loptice za golf. Robert Golka, ameriki naunik, verovao i je da se u ovim istraivanjima krije tajna termonuklearne fuzije. Drugo, definitvno je utvreno da je te iste godine Tesla uspevao da prodre i kontrolie elektroprocese u tzv. "umanovoj upljini", prostoru izmeu Zemlje i jonosfere, jednom od kljunih elemenata u : projektu "Harfa". Trei je Teslin oscilator, . ureaj kojim je mogao da izazove vibracije tla v na kontrolisanoj frekvenciji. Iako pronalazak ovog ureaja predstavlja vrhunsko nauno umee, sam princip je "deja igra": svako dete zna da kada hoe da ljuljakom zaljulja nekog teeg od sebe, treba samo malo da gurne, ali u pravom trenutku, kada ljuljaka iz najvie take ponovo krene unapred. Dakle, ak i sa neznatnom snagom (slino eksperimentu sa dominama), ako se primeni u pravilnim razmacima, mogu se izazvati krupne promene. Kod Teslinog oscilatora to znai: ako ovaj ureaj podesite na frekvenciju na kojoj Zemlja prirodno vibrira, a zatim postepeno pojaavate signal, moe doi i do toga da se planeta prepolovi, to je Tesla u vie navrata ponavljao da lako moe da uini. Za projekte kao to je "Harfa" je tipino da su rascepkani na stotine delova i podeljeni mnogim naunim i univerzitetskim institucijama, tako da potpun uvid ima samo nekolicina ljudi u centru sistema. Pre petnaestak godina, na primer, jedan takav podprojekat je nuen i Jugoslaviji. U vreme kada su poeli letovi "spejs atla", NASA je i kod nas otvorila javni studentski konkurs za originalan eksperiment u istraivanju jonosfere, koji bi se mogao organizovati u jednom tipskom kontejneru i zatim "atlom" izneti u orbitu radi provere u optimalnim kosmikim uslovima. Taj pokuaj imao je lou medijsku podrku i nijedan na eksperiment nije bio prijavljen. O "Harfi" je vremenom ipak sklopljen veoma precizan mozaik, zahvaljujui

entuzijazmu sve veeg broja nezavisnih naunika iz itavog sveta, koji ve decenijama prate i upozoravaju na neke od najopasnijih tokova razvoja nauke. Njihovi podaci govore da je "Harfa" danas realno najvea opasnost koja se nadvila nad ljudski rod. Ovaj projekat objedinjuje tehnologije koje mogu da dovedu do razvoja nove klase oruja, vojnog sredstva za sve namene, istovremeno sposobnog da izazove sudbinske promene na itavoj planeti. Ako se zloupotrebi, moe da dovede do potpunog meteorolokog haosa. "Ukratko, moje otkrie ini nov nain transporta tela kroz vazduh, prema kome se maina podie i sputa samo uz pomo propelera, a odrava u horizontalnom letu krilima" - Nikola Tesla. Prvi helikopter sa daljinskim upravljanjem NASA Delovanjem na ljude moe da uspostavi kontrolu nad ljudskim ponaanjem, miljenjem, verovanjima, oseanjima. Ziroplan britanske proizvodnje. "Trebalo bi imati na umu da e u svakodnevnoj upotrebi, za jednog oveka, veoma mala maina, ne jaa od 1/4KS, srazmerna jaini dva oveka, biti sasvim dovoljna... za udobnost vazdunog putovanja" - Nikola Tesla Zapravo, sve to smo uli poslednjih godina o opasnostima novog svetskog poretka nalazi se u arsenalu "Harfe". Da li ve sada zemlje tzv. "novog svetskog poretka" mogu da kontroliu i upravljaju klimatskim uslovima nad bilo kojom zemljom u svetu? Zato je u jeku kampanje protiv Jugoslavije, sredinom maja 1999, NATO zabranio Hrvatima korienje protivgradnih raketa? Da li je kontrola uma pojedinaca ili itavih naroda ve gotov deo projekta i odavno u primeni? Jedan od pokuaja vazduhoplovstva SAD, pedesetih godina, AVRO disk, da se razvije novi propulzivni sistem. Disk je pokretan sa tri gasne turbine koje je koncipirao Tesla. udno je'da AVRO upadljivo podsea na "letei tanjir" iako tako neto, u vojnim krugovima SAD, "nikada nisu ni uli ni videli" Ko je, u stvari, uspeo da se domogne Teslinog super oruja? I, ono to je najvanije, da li su naunici iz projekta pod ozbiljnom kontrolom, a ako jesu, da li zaista znaju ta rade? Ima mnogo razloga da se ovakvo pitanje postavi, a jedan od kljunih je moral i odgovornost naunika u poslednjem slinom megapoduhvatu: projektu Menhetn ili projektu za razvoj atomske bombe. I danas je malo ljudi koji znaju sa koliko je uasnog nemorala i neznanja ovaj nauni rad doveden do "razornih" rezultata. Dogaaji koji su prethodili eksplozijama nad Hiroimom i Nagasakijem, 6. i 9. avgusta 1945, pre lie na scenu iz dejeg vrtia nego na savet najmudrijih ljudi sveta sa najopasnijom igrakom koju je svet ikada imao.

Na primer, Nils Bor je dugo vremena radio na proizvodnji teke vode u jednoj nacistikoj fabrici. Shvatio je o emu je re tek kada ga je Ajntajn jednom ceduljicom, doturenom preko saveznikih pijuna, obavestio da je njegov proizvod deo projekta za Hitlerovu atomsku bombu. Bor je, sve do tada, bio uveren da radi za dobrobit mirnodopskog razvoja. Meutim, Robert Openhajmer je sasvim drugi sluaj. Iako skandalozno neupuen u tajne atoma (neto jasniju sliku atoma naunici su stekli tek poslednjih godina, zahvaljujui monim akceleratorima estica), ipak je dobro znao da niko u svetu ne moe da predvidi ta e se dogoditi kada se prvi put pritisne dugme atomskog detonatora. Mnogo godina posle nuklearnih proba, on je priznao da tada nisu bili sigurni da li e se lanana reakcija cepanja atoma (to dovodi do oslobaanja atomske energije) zaustaviti posle eksplozije ili e nastaviti da se iri itavom planetom - do potpunog unitenja! Politiki nosioci odluke odlino su znali da naunici to ne znaju! U projektu "Harfa", sazdanom od niza podprojekata, mogue naune zablude i zloupotrebe su daleko vee, jer su ovoga puta predmet naunih manipulacija znatno manje poznati prirodni sistemi.

Naslovna strana magazina "Science and Mecanics", iz decembra 1950. Verovalo se da e "letei tanjiri" uskoro zameniti autobuse

Kontrola vremena - vetake kie, oluje ili sue - jedan su od kljunih i omiljenih predmeta u "Harfi". Iako su zabranjeni ak i ovakvi eksperimenti, jo 1958. godine glavni savetnik Bele kue za meteoroloka pitanja, kapetan Hauard Orvil (Howard T. Orville) objavo je da su u SAD u toku istraivanja koja treba da omogue manipulacije klimatskim uslovima, direktnim zraenjem atmosfere elektronskim snopom, ime bi se izazvala ionizacija ili dejonizacija iznad izabrane oblasti. Neposredno potom, 1966. godine, profesor Gordon Mekdonald (Gordon J. F. MacDonald), jedan od direktora Instituta za geofiziku i planetarnu fiziku univerziteta u Kalifomji i lan Predsednikog savetodavnog komiteta za nauku, objavio je knjigu pod naslovom "Ako mira ne bude" (Unless Peace Comes). U jednom delu teksta jasno opisuje tadanje mogunosti manipulacje klimom, otapanje ili destabilizaciju ledenih pokrivaa, uticaj na ozonski omota, upravljanje zemljotresima, manipulacije morskim talasima i kontrolu modanih talasa uz pomo Zemljinog energetskog polja. Teko je poverovati da neke prirodne katastrofe u poslednje vreme poplave u Nemakoj i ekoj, na primer (najvee posle 400 godina) nisu posledica neije namere, nepanje ili, to se ve udobno smestilo u ok-4 rilje nauke - neznanja. Jedan lanak objavljen 1977. godine u magazinu "Saturdav review" prvi put do tog doba je vrlo otro reagovao na nepromiljeno delovanje naunika. U tekstu se podsea da je serija katastrofa, a na osnovu citiranog izvetaja CIA, zapoela jo 1960. godine, ali tada klimatolozi nisu pretpostavljali da e se vetaki izazvane poplave, sue i nenormalne temperaturne promene kao lanana reakcija nastaviti i u narednim dekadama. "Ako budemo i dalje doputali da nam to rade", piu autori lanka, "onda smo i mi sauesnici jednog suludog i monstruoznog poduhvata. Svu nau filozofiju ivota, religiju i obrazovanje trebalo bi proglasiti apstraktnim i zaludnim poslom hiljade velikih ljudi, u hiljadama godina pre nas." Savest oveanstva i svih osamnaest godina posle toga, do 1995, ostala je savreno mirna, ostavljajui naunicima da sami odlu uju ta e za nas biti najbolje. U tom periodu su razvijeni projekti Skajfajer (Skvfire) i "Stormfjuri" (Stormfurv), da bi se potpuno usavrila tehnologija za vetake kie (uspeni eksperimenti su izvreni u Vijetnamu) i laserska i hemijska oruja kojima se mogu izazvati rupe na ozonskom omotau iznad neprijatelj ske teritorije. Gotovo istovetna istraivanja obavljala su se i u Sovjetskom Savezu i dananjoj Rusiji. Jedna mala ruska kompanija (Elate Intelligent Technologies) razvila je i ureaj kojim se mogu kontrolisati vremenske prilike u radijusu od oko 300 kilometara. Ureaj je zasnovan na ne koliko desetina antena visokih osam metara, koje emituju energiju u pravcu jonskog omotaa. Antene su povezane sa izvorom energije i kompjuterskim sistemom, pomou koga se stvaraju poeljni klimatski uslovi.

Zastraujua je i sama pomisao ta bi se moglo uiniti sa veom energijom i u uslovima, neograniene volje operatera. Tesla, za razliku od njegovih "sledbenika", nikada nije zaboravljao delikatne uslove ravnotee u prirodi. oveanstvo ivi u ogromnom balonu magnetosfere, u kome se nalazi jedan ivi organizam i generator kakav je naa planeta. Kada je Tesla razmiljao o metodama kako da doe do tog obilja energije oko nas, zaustavio se kod genijalno smiljenog oscilatora kojim se jonosferski slojevi stimulu na reakciju, ali u okvirima prirodne aktivnosti. Njegova rezonantna maina omoguavala je obazriv i nean transfer energije. Teslini razlozi za oprez su se vremenom, i u toku eksperimenata u projektu "Harfa", vie puta potvrivali. Na primer, tek pre est godina, 1993, dolo je do jo jednog neoekivanog otkria atmosferske pojave. Utvreno je da se u niim slojevima atmosfere Zemlje nalazi takva masa vodene pare koja se po veliini moe uporediti sa Amazonom. Analize su pokazale da je ova "reka" osnovni pokretaki mehanizam kretanja vode iz ekvatorijalnog podruja prema polovima. irina "reke" je relativno mala i iznosi od 650 do 750 kilometara, a duga je oko 8.000 kilometara. Reka "tee" na visini od 3 kilometra od povrine Zemlje, sa protokom od 165 miliona litara vode u sekundi. Potpuna istraivanja su potvrdila da u severnoj i u junoj zemljinoj hemisferi postoji po pet takvih reka, priblino iste protone moi. Moemo samo da se nadamo da tamo na Aljasci nema nikog ko je itao Bibliju i kome bi se pria o Nojevoj barci mogla uiniti toliko zanimljivom da je vredi ponoviti.

Nesmrtonosno oruje "...Danas se s lakoom moe predvideti razvoj elektromagnetskih energetskih izvora koji emituju oblikovane i usmerene zrake. To zraenje razliito moe da deluje na ljudski organizam: ometa normalne miine funkcije, kontrolie ula (posredno, i osnovne funkcije organizma), usporava i uspavljuje, prenosi misli i sugestije, moe da izazove kratkoronu ili dugoronu optu slabost organizma..." Nai itaoci koji su se ee susretali sa Teslinim tekstovima i izjavama lako bi mogli biti zavarani tvrdnjom da je ovaj citat preuzet iz nekog od Teslinih radova. Ipak, nije! Tekst se nalazi u dokumentu "New world vistas", sa podnaslovom "Vazdune i kosmike snage za 21. vek", koji su napisali naunici amerikog vazduhoplovstva. A opet, istina je da je Tesla budue ratove esto opisivao kao osvajanja bez ljudskih rtava, kao ratove voene daljinskim upravljaima "Felektronskim sredstvima, u kojima e se i bez unitavanja "neprijateljske ive sile" ostvariti jednaki, ako ne i vei destruktivni efekti. Sledei izvod, preuzet iz istog izvora, jo vie podsea na uvreeni "resavski" manir amerikih vojnih stratega. Istovremeno, moe se smatrati i prvi put javno iznetim dokazom da je amerika armada u Iraku, u Africi, a nedavno i u Jugoslaviji, koristila gotovo sav raspoloiv Teslin arsenal: "Po svemu sudei, u buduim ratovima emo se susretati sa situacijom u kojoj neemo moi da koristimo sve vojnike mogunosti. U sukobima sa neprijateljskim narodima, iz politikih i taktikih razloga, kao bolja se pokazala mogunost upotrebe nesmrtonosnih oruja. Poznato je da postoje odreeni fiziki mehanizmi kojima bi se protivniku za due vreme paralisali bioloki procesi u organizmu, tako da nae snage, bez veih gubitaka mogu nad njim da preuzmu kontrolu. Ti fiziki mehanizmi obuhvataju akustina, optika i elektromagnetna polja ili njihovu konibinovanu primenu. Predloeni dokument objanjava posebne prednosti delovanja elektromagnetnim poljem..."

Lasersko oruje Deluje: mentalno i telesno Stanje: prototipovi ve postoje, Laserski zraci su intenzivan svetlosni snop. Koriste se kao kratkotrajno zaslepljujue oruje. Zenica oka se zatvara ili, zavisno od intenziteta zraka, mogu da nastupe opekotine na mrenjai ili ronjai. Ureaj se moe postaviti i na obinu puku.

Akustino oruje Deluje: tea oboljenja, smrt Stanje: prototipovi ve postoje Akustino oruje se koristi za kontrolu masovnih skupova i postavljanje nevidljivih blokada. Takoe je pogodno za zatitu objekata, oslobaanjem/talaca, obezbeenje znaajnih linosti i osiguranje puteva za prolaz vojnih trupa. Akustucni talasi prodiru kroz kune zidove. Akustine barikade: linijskim rasporeivanjem ureaja spreava se prolaz ljudi. Pribliavanje "zidu" izaziva slabost i tromost organizma. Uinak na organizam: slabljenje sluha, vrtoglavica i zujanje u uima. Usmereni na odreene organe, talasi mogu da izazovu otkazivanje funkcija i smrt.

Oruje udarnih talasa Deluje: tromost sa drugim posledicama, razaranje Stanje: prototipovi ve postoje Udar se prostire u krunim talasima, a ' moe da se koristi i kombinovano sa gasovima i hemikalijama. Izrauje se kao modifikovano - runo oruje ili se postavlja na vozilo. Udarni' talas dostie brzinu od preko 100 kilometara na as, ali sam projektil, kruni talas, postie obrtno kretanje od preko jednog maha (1260 km na as). Moe da probije zidove, a ako pogodi oveka, izaziva trenutnu obamrlost sa kasnijim posledicama. Mikrotalasno oruje Deluje: poremeaj ritma, smuenost Stanje: istraivanja se obavljaju u strogoj tajnosti. Prototipovi postoje i u toku su pripreme za testiranje. Mikrotalasno oruje namenjeno za borbu protiv ljudi omoguava stvaranje nevidljivih i neprobojnih prepreka. Pribliavanje prepreci dovodi do opekotina, poremeaja modanih i sranih tokova, temperature, nesvestice i slabljenja motornih radnji. Ovo oruje pokriva irok spektar biolokih uticaja. Aktiviranje molekula vode u elijama moe dovesti do sagorevanja organizma, kao u mikrotalasnoj penici.

Kolonizacija miljenja Poelo je sa kolonizacijom teritorija - nastavlja se kolonizacijom mozgova. Tesline tada beningne ideje o projektoru misli, takoe su naile na oduevljenu podrku "veliko- muenika" amerikih istraivakih laboratorija.Novi svetski poredak - najverovatnije nauno i tehnoloki koncentrisan oko projekata kao to je "Harfa" - danas raspolae i najmonijom tehnologijom za kontolu uma, ime je, ako se ovome dodaju mogunosti kontrole vremena i opasnosti genetskih manipulacija kompletirao sve sile mraka. itava istorija mehanizma kontrole uma i modernog mita o sveoptoj svetskoj zaveri protiv "slabih i nemonih" poela je od trenutka kada je Amerika centralna informativna agencija (CIA) zasnovala projekat "Pandora". Ve tada je osnovni cilj projekta bilo istraivanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zraenja na funkcije mozga. ef tog projekta je tada bio dr Ros Edi (Ross Adey). Njegova istraivanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornijskom univerzitetu, pokazivala su da je mogue kontrolisati ljudsko ponaanje i reakcije pomou elektromagnetske (EM) radijacije. Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, inae veoma otporne na EM zraenja niskog nivoa. To praktino znai e EM talasi sa podeenom frekvencijom odlino posluiti za prenos signala i poruka do mozga, na slian nain kao to su radio signali prilagoeni da prenesu muziku ili govor do radio prijemnika. U to vreme, cilj tajnog projekta bio je upravo to: da se funkcije mozga rtve ometaju zvunim ili govornim porukama, glasovima. Pretpostavljalo se da bi to moglo da dovede rtvu do ludila, a da niko drugi u okolini nije u stanju da "uje" poruke. U sledeoj fazi su ispitivani uslovi, potrebni za optimalan prenos podataka. Potvreno je da prenos bitno zavisi od frekvencije, amplitude i koliine zraenja. Uticaj na ljudski mozak moe se ostvariti mikrotalasima moduliranim da oponaaju frekvencije modanih talasa. U CIA su ovi talasi dobili ime ELF, pulsirajui, modulirani mikrotalasi ili, jednostavnije, tehnologija za daljinsku kontrolu uma (RMCT). Dr Edi je utvrdio da polje od 147Mhz, koje na nivou tkiva ima intenzitet od 0,8mw/cm/kv, moe da izazove specifinu reakciju modanog tkiva. Ove promene su se dogaale samo kada su ELF mikrotalasi bili modulirani na amplitudu od 6 do 20Hz. Maksimalna stimulacija mozga dogaala se na 16Hz. Kada je sline eksperimente ponovio i jedan drugi istraiva, K. S. Blekmen, utvrdio je da je mikrotalasna modulacija optimalno delovala na 0,75mW/cm2. Edi je proverom dobio iste rezultate, pa je mogao da zakljui da se maksimalan uticaj na mozak ostvaruje parametrima od 450Mhz i 16Hz ELF amplitude. Tako se konano dolo do otkria kojim talasnim frekvencijama moe da se ostvari maksimalan uticaj na ljudski mozak.

Ako se ovo oruje nalazi u rukama vladinih agencija Amerike ili drugih velikih zemalja, uesnica u razvoju projekta, i ako nije pod apsolutnom kontrolom, mogunosti manipulacija su takve da prevazilaze i Orvelove najcrnje slutnje. Agenti ovih slubi, kao to su CIA, FBI, MI5 (britanska obavetajna sluba), mogu da postave ELF generator bilo gde na relativno bezbednoj razdaljini od rtve. Izmena ponaanja zavisila bi od snage generatora, to lako moe unapred da se podesi, ili se jednostavno proizvodi onoliko vrsta generatora koliko je potrebno za razliite namene: generator za izazivanje hroninog umora, za poremeaj funkcija nervnog ili imunog sistema, za ubrzano starenje, za stimulaciju rasta elija kancera... ili praktino sve to moe da dovede do poremeaja ili ak okonanja normalnih ivotnih funkcija. Delovanje ELF tehnologijom moe da se usmeri i na itave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju "podobno" ponaanje. U preduzeima ili agencijama sistem se razmeta po svim prostorijama, tako da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slino zgradama lociranim na izvorima tetnih zraenja. I danas se smatra da Rusi, negde iz dubine teritorije, sistematskim emisijama signala koji podsecaju na tupkanje detlia (po emu je ova pojava i dobila ime "detli" ili "woodpecker") pokrivaju itavu zapadnu hemisferu i time izazivaju neprilagoeno ponaanje kod bar treine najosetljivijeg stanovnitva ovog dela sveta. Prema jednom alarmantnom izvetaju Svetske zdravstvene organizacije, do 2020. godine ak etvrtina svetskog stanovnitva e oboleti od slinih simptoma. Ono to niko ne pominje je verovatan uzrok: ELF i druge zloinake metode delovanja na ljudski organizam. Sa zemljama se, u principu, a zbog niza ogranienja, uglavnom primenjuju neto grublji, odnosno prostiji oblici uticaja. ELF i tada moe da bude primenjen, delovanjem na kljune institucije ili linosti sistema.

"Raa", jedan od najmonijih evropskih parapsihologa: "Razgovarao sam sa strunjacima NATO-a. Ti ljudi ne znaju koliko je opasno to to rade"

Meutim, ako je verovati nekim izrvorima, Amerikanci i u ovoj oblasti pokazuju ve poslovinu traljavost. Jedan od strunjaka za parapsiholoke fenomene, sa agencijama u Beu, Minhenu, enevi poznat kao "Vidoviti Raa" - lino je pratio neke eksperimente amerike vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponaanjem. Njegova pria potvruje frapantnu bezobzirnost u radu sa ljudskim "materijalom". "Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji sarauju u projektima NATO-a za VND (vienje na daljinu). U jednom od njih uestvuje i general-major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste sline modele,

pa sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND-a. Moja saznanja su govorila da se u sluajevima kada se postigne potpuno fiziko razdvajanje, kao u uvenom "filadelfijskom eksperimentu", to moe da traje samo dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju ta se dogaa kada se vratite sa takvog putovanja, jer time oteujete elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme gubite pamenje. Kada sam im rekao kakvu tetu takav proces moe da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da su ukljueni svi utomobilski alarmi u gradu) i pitao da li znaju kako takvo oteenje moe da se popravi, rekli su mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju sveta!" Danas je opte rairen strah od postojanja tv. meunarodne zavere. Iza ovih projekata stoje velike sile, poev od predsednika SAD i CIA. Nedavno je objavljena knjiga Dima nabela Vienje na daljinu ("Remote Viewers") u kojoj je detaljno opisano ko za koga radi i pod ijom kontrolom. nabel tvrdi da se sva istraivanja vezana za izmenjena stanja svesti, pa i VND-a, obavljaju na Monro institutu u Virdziniji. To pomalo plai i podsea na neke eksperimente CI A sa LSD, pre 40 godina. Meutim, izgleda da se od toga odustalo i da se sada primenjuju drugaije metode. "Tano je", kae Raa, "da postoji nain da se sposobnost VND-a izazove i nekim hemijskim sredstvom, ali najbolje pomono sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako to oba uha stimuliu sa dva razliita izvora muzike i podstiu bineuralnu aktivnost centra za zvuk, to postepeno aktivira i one delove mozga koji se u svakodnevnim situacijama nikada ne koriste. Poznato mi je da je polovina ljudi koji su uestvovali u ovim eksperimentima, a bili su potpuno neobueni i nepripremljeni, doivela ozbiljne mentalne poremeaje, jer gospoda u vojsci i slinim tajnim laboratorij ama ne znaju ni notornu injenicu da ovakve igre, po pravilu, vode ka promenama stanja svesti, neto slino psihodelinom iskustvu, ali bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na jednostavan nain moe proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu stranu ela, pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada pronaete pravu taku, to e, vas naterati da kinete. Sada povlaite nokat od temena prema elu kada doete do mesta gde kosa prestaje da raste, vratite se nazad i na dva-tri santimetra odatle vrsto pritisnite. Ako ste pronali pravo mesto, imaete oseaj kao da ste u ruku primili injekciju sa stimulativnim sredstvom. To nije tano ono mesto koje se najee naziva "tree oko". Ali ako umete da koristite tree oko, biete u stanju da savreno jasno vidite i zatvorenih oiju. To se sa dosta velikim procentom uspeha postie vebama vizualizacije. Osnova svih ovih tehnika je da se naui da se stvari posmatraju na sasvim drugaiji nain od onoga kako su nas uili da gledamo oko sebe, pri emu se koriste i oni delovi mozga koje, takoe, nikada nismo uili da koristimo ili za koje nauka uopte ne zna emu slue. Meutim, ozbiljan problem kod tehnika koje zahtevaju prelazak iz jednog u drugo stanje modane aktivnosti nije

kako da u tome uspete, ve kako da se odatle bezbedno vratite. Zbog toga su u tajnim vladinim laboratorij ama uglavnom prekinuli sa daljim slinim eksperimentima, ali su zadrali vie prirodno nadarenih ljudi, koje uvaju od pogleda javnosti. Tek sada su poeli da razumevaju ta se dogaalo tokom Filadelfijskog eksperimenta i ta treba uiniti da se stvari vrate na svoje mesto posle jednog takvog putovanja. Sva ova istraivanja zapoela su odmah po zavretku Drugog svetskog rata. Rusi i esi su tada bili vodea sila u ovim istraivanjima, a jedan od razloga je i injenica da su slovenski narodi daleko disciplinovaniji. Imam utisak da se danas mnogo vie panje poklanja razvoju ureaja za daljinsku kontrolu ili ometanje modanih aktivnosti kod ljudi. Neto od toga sam doznao i u vaoj knjizi o Tesli, a nesumnjivo je da se Tesla godinama intenzivno interesovao i istraivao prirodu oveka kao jedne vrste elektronskog sistema kojim tee itavo bogatstvo biolokih struja. S druge strane, pokazalo se da je ljudski materijal veoma opasno koristiti u eksperimentalne svrhe, a da ne govorimo i o humanom i zakonskom aspektu. Pravih, prirodno obdarenih ljudi veoma je malo. Ja lino to mogu i znam da ljude nauim da ovladaju takvim vetinama, da postignu potpuno fiziko razdvajanje i da praktino dotaknu stvari kada stignu tamo gde su pomislili."

Filadelfijski eksperiment ili: ko je ubio Teslu? Iz svi ovih pria, istraivanja i nagaanja o Teslinim ostvarenim i neostvarenim projektima decenij ama ve izrasta itava mitologija o nestanku njegovih najvanijih rukopisa, kao i teorija da je Tesla ubijen, jer je po ukusu amerikih vladinih agencija uvek bio naglaeno nekooperativan. S druge strane, Tesla je mnogo puta ukazivao kakve opasnosti kriju neki od njegovih projekata, a prijateljima je govorio o svojim strahovima da njegovi projekti ne dou u pogrene ruke. Tokom 1943. u amerikoj mornarici se radilo na super tajnom eksperimentu, koji je i dugo godina kasnije bio poznat samo nekolicini ljudi. I oni koji su u njemu uestvovali nisu znali ta im se dogodilo. Od kada je Stiven Hoking objavio da je putovanje kroz vreme teorijski mogue, tom priom su poeli da se bave naunici i ufolozi, novinari i autori pisama italaca - ili gotovo svi koji govore ili dre olovku u ruci. Grozniavo je zapoela pretraga kroz stare arhive da se pronae zlatna ica koja bi dovela do "nepobitnih" dokaza da je novi lav teorijske fizike imao potporu i u svojim velikim prethodnicima. Onima koji su se dosetili da jo jednom pregledaju dokumentaciju o legendarnom "Filadelfijskom eksperimentu" sloio se i posednji deli mozaika. Kako za sada, naravno, ne postoji nijedan dokaz putovanja kroz vreme, za ovu svrhu posluillo je neto to najvie podsea na dokaz: delo i ime nedodirljivog autoriteta. U sluaju zlosrenog razaraa USS "Eldrid", steklo se i jedno i drugo. Eksperiment je dobio takvo ime jer se sluaj odigrao u luci amerike mornarice u Filadelfiji 1943 godine. Prva ideja bila je da se pokua sa projektom nevidljivog radara (stvaranje pulsirajueg magnetnog polja da bi se dobio elektromagnetski zatitni balon). Eksperiment se, meutim, loe zavrio. Umesto da brod postane radarski nevidljiv, postao je "optiki" nevidljiv, a potom je nestao kroz neto to se u naunoj fantastici najee opisuje kao vremenski tunel. Kada su generatori konano prestali da rade, brod se ponovo pojavio. Nekoliko lanova posade otkriveno je kako besciljno luta, nesvesni gde su i ta im se dogodilo. Drugi su ostali, tumarajui po brodu kao da su nevidljivim nitima vezani za njegovu elinu strukturu. Kasnije je to objanjeno injenicom da ljudi nikada ranije nisu bili izloeni tako snanom Uticaju elektromagnetsko polja. Za sve koji su gledali film "FiladelfijsM eksperiment" 1 i 2, ili itali knjige arlsa Berlica i Vilijama Mura, izjava Al Bieleka, jednog od mornara sa broda, mogla bi da budeodluujui tas na vagi. Prema njegovoj prii, "filadelfijski eksperiment" se zaista dogodio. Ako to iko moe da posvedoi, onda bi to trebalo da bude on, jer tvrdi da se nalazio na palubi Eldrida u vreme kada se eksperiment izvodio! To je svakako vie nego ubedljiv razlog da mu se veruje - ukoliko bi, naravno, mogao da prui bilo kakav ozbiljniji dokaz. Bielek jedino otkriva da zna koji su veliki naunici uestvovali u eksperimentu i navodi:

Nikola Tesla: Rukovodio je itavim projektom (ifrovanim pod nazivom "Projekat duga" sve do 1942. godine, kada je namerno poeo da ga ometa i sabotira, a zatim se potpuno povukao, shvativi da e mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zamorie. Nekoliko meseci kasnije, Tesla je pronaen mrtav u svojoj hotelskoj sobi; Dr Don fon Nojman (John Von Neumann): Navodno, Teslin zamenik i ovek zaduen da 1947. obnovi projekat, poto je od posade iz uvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada iz analognog projekat prebaen u digitalni; Tomas Tounsend Braun (Thomas Townsend Brown): Jedan od najveih fiziara sveta, poznat po tzv. Bifeld-Braunovom efektu, tendenciji kretanja ka pozitivnom polu u kondenzatorima velikog elektrinog naboja. Manje je poznat njegov rad na elektrogravitaciji u kome je dokazao da, u laboratorijskim uslovima, mali diskovi gube teinu, pa ak i lete, kada poseduju elektrostatiki naboj. Po Bieleku, Braun je bio zaduen za specijalan antenski sistem na Eldridu. Meutim, doiveo je nervni slom, samo dva meseca pre poetka eksperimenta; Albert Ajntajn. Tih godina se verovalo da je Ajntajn odluio da se potpuno povue iz naunog rada. I zaista, iz tog perioda ne postoji nijedan njegov objavljen rad ili bar nauna izjava. Ipak, uestvovao je u projektu u svojstvu naunog savetnika. Sledei rezultate ostvarene u "Projektu duga", od 1963. zapoeli su radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omoguio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. Bielek tvrdi da su za ovo korieni vidovnjaci. Njih su povezivali, preko specijalnih stolica, sa kompjuterima vanzemaljskog porekla, koje su obezbedila bia sa Oriona i Sirijusa A, zajedno sa grupom poznatom kao "Leveroni". U poduhvat su, u svojstvu posmatraa, bila ukljuena i bia sa Antaresa, potpuno identina Zemljanima Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom "Projekat Montouk", na Long Ajlendu, kod Njujorka, sve do 1983. Bielek i Preston Nikols, naunik koji je neposredno bio ukljuen u realizaciju Montouka, tvrde da je ve tada bila potpuno osvojena mogunost bezgraninog putovanja u prolost, ali se u budunost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su mogua samo u stanju izmenjene svesti. Taj podatak pomalo udi, s obzirom da veina modernih proroka ukazuje na injenicu da se ba u to doba, 2011 - 2013, oekuju krupne promene geotektonska pomeranja, dolazak vanzemljana, druga pojava Boijeg sina. Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraivanju takoe doli do 2011, kao granine godine. Jedno italijansko udruenje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova tvrdi da je za sada putovanje u budunost mogue samo do - 2011 godine!

Stranica iz brodskog dnevnika USS. Eldridge Ufolozi veruju da za ovo postoji sasvim logino objanjenje: proroci su zapravo samo prerueni putnici kroz vreme, ali iz drugih svetova. Zbog toga to vrlo malo znamo o fizici kosmosa ili eventualnom postojanju paralelnih univerzuma, "posetioci" su, kau, prinueni da lau odakle dolaze. Moda bi, zato, bilo preciznije ako se pitamo iz kog vremena, a ne iz kog dela kosmosa dolaze. Na primer, da li oni pripadaju redovnim grupama studenata katedre za "Istoriju Zemlje", koje nas pohode na svojim uobiajenim studijskim putovanjima, da bi se upoznali sa promenljivim vt^nnima u kojima su iveli njihovi preci?

Konaan dokaz: Sve Teslino nije u Beogradu U mitologiji o Tesli i pria o Teslinom ueu u "filadelfijskom eksperimentu" je dobila uobiajeno vano mesto, kao i uveni "kosmiki" susreti sa Teslom uz pomo vidovnjaka, ili o njegovim reinkarnacijama "obznanjenim" u poslednjih nekoliko godina. Jedan od kljunih razloga je i injenica da verovatno jo uvek nije nauno obraeno vie od dve treine Tesline dokumentacije koju je Kosanovi preneo u Beograd, niti je ikada uverljivo dokazano da je osanovi zaista preuzeo sve to je ostalo posle njegove smrti. Da li je, moda, neko pre njega ili u godinama pre nego to je dokumentacija preneta u Beograd uspeo da stigne do Tesline ostavtine? Zagovornici ove teze polaze od pretpostavke da se vojnim ekspertima, u jeku ratnih operacija, veoma urilo da provere da li ima ieg realnog u Teslinim fantastinim izjavama o svemonom oruju i titu za protivvazdunu odbranu. Nedavno objavljeni delovi strogo poverljivih dosijea FBI o Tesli i dalje odravaju vatru u prii da je neko zaista pretekao Kosanovia. Do sada je "osloboeno" preko hiljadu stranica zanimljivih dokumenata. Gotovo treinu ine pisma pojedinaca i institucija u kojima se zahteva uvid u Teslina dokumenta, eventualno u posedu FBI-a. U jednom od niza slubenih beleki doveden je u pitanje i datum Tesline smrti.

Bista N. Tesle Agent FBI, u izvetaju direktoru u dokumentu od 12. 1. 1943, kae: "Naknadno istraivanje je pokazalo da je Tesla umro osmog januara, a ne u etvrtak, sedmog januara, kao stoje navedeno u teleksu,, od devetog januara. U noi, osmog januara, Sava Kosanovi, G. Klark i Kenet Svizi, posetili su TesZin hotel sa predstavnicom "Shaw Walker co.n sa namerom da otvore sef u Teslinoj sobi. Kosanovi je u kasnijem izvestaju Valteru Gorsuu, iz Biroa za uvanje imovine stranaca, u Njujorku, napisao da je bio u sobi tragajui za Teslinim testamentom. Kosanovi i drugi su pretraili sobu u prisustvu tri pomonika direktora hotela "Njujorker", kao i predstavnika jugoslovenskog konzulata, ije ime mi jo nije poznato. Poto je sef otvoren, Svizi je uzeo knjigu sa posvetom koju je poslao Tesli za njegov sedamdeset peti roendan... Kosanovi je iz sobe uzeo tri Tesline fotografije, od kojih su dve bile uveane fotografije iz novina. Prema izjavama direktora hotela i samog Kosanovia nita drugo nije odneto iz sobe ili sefa. Sef je zatim zatvoren sa novom ifrom koju zna samo Kosanovi. U nedelju popodne, devetog januara, Gorsu i Ficderald iz Biroa za imovinu stranaca, doli su u hotel i zaplenili svu Teslinu imovinu koja se sastojala od sanduka materjala, zapeatili je i preneli u "Manhattan storage and vvarehouse co", u Njujorku, gde se i sada nalazi. U to vreme,

u skladitu se nalazilo jo oko trideset sanduka i paketa Tesline imovine, koji se tu uvaju jo od 1934. godine... S obzirom na injenicu da je Tesla bio naturalizovani dravljanin, predstavnik Biroa za imovinu stranaca sumnja da su oni nadleni da preuzmu odgovornost za Teslinu ostavtinu, ali smatra da nijedna druga agencija nee moi da doe do dokumenata za najmanje dva naredna dana. Posle tog vremena mogue je da e biti imenovana javna institucija koja bi se starala o ostavljenim dokumentima i predmetima. Prema naem saradniku Ficderaldu, u sefu hotela "Guverner Klinton" (!), u Njujorku, nalazi se radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je zaloio Tesla kao garanciju hotelu da e izmiriti dugovanje u visini od 400 dolara. Uprava hotela je voljna da ustupi model svakome ko je spreman da izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko pokua da otkupi model, biete o tome blagovremeno obaveteni..." arlota Mjuzar, sekretarica Save Kosanovia jedan je od kljunih svedoka dogaaja neposredno posle Tesline smrti. Za nju se veruje da je poslednja osoba koja je videla Teslu ivog. Rano ujutru, 8. januara 1943, od Kosanovia je dobila poziv da odmah doe u hotelsku sobu Nikole Tesle. "Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovia, Keneta Svizija, bravara (za koga e kasnije utvrditi da ne zna ko ga je pozvao) i jednu drugu osobu, mislim da je to bio Dord Klark, ali on nije ostao due. Saznala sam da su predstavnici policije i razni "vladini inovnici" bili tu ranije... Bravar je ponovo nametao prekidae za novu kombinaciju koju je napisao i predao Nikoli Kosanoviu. Ova kombinacija mi je data, ubrzo kasnije, na uvanje i nije bila koriena do 12. jula 1952. godine, kada je Kosanovi ponovo otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja e postati Teslin muzej... Sef je prvi put otvoren kombinacijom koju sam sada predala komitetu preko Save Kosanovia, budui da se pretpostavljalo da sadri kljueve koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija, sanduka itd. Meutim, sveanj kljueva nije bio u fioci u koju je odloen 8. januara 1943. Kljuevi nisu naeni nigde u sefu. Nakon pretraivanja, naeni su u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Zlatne medalje (Edisonova medalja dodeljena Tesli 1917) takoe nije bilo u odeljku. Medalja je nestala i nikada nije naena." Pre nego to je napustio SAD, 25. jula 1945, Kosanovi je jo jednom eleo da se uveri da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se nalazila u Menhetn skladitu. Isto je uinio i sa Teslinom urnom (sainjena od oniksa, a kasnije u Beogradu zamenjena loptastom, srebnometalnom urnom) u krematorijumu u Fernklifu. Dok je bio u skladitu (prema arloti Mjuzar, njegova jedina poseta skladitu), zatraio je da vidi Teslinu imovinu. Radnici u skladitu su mu rekli: "Nekoliko ljudi iz FBI je dolo nou i napravili su mnogo snimaka." Kasnije u Vaingtonu, 1950, Kosanovi je od Edgara Huvera, tadanjeg direktora FBI, traio objanjenje za ovaj postupak. Dobio je odgovor da se tako

neto nikada nije dogodilo. Da ga ja Huver obmanuo, jasno govore kasnije otvorene arhive Agencije. Ve deset dana posle Tesline smrti zapoela je grozniava trka za eventualnim ostacima Tesline dokumentacije, koja e se intenzivno nastaviti itave naredne decenije.

Zgrada Muzeja Nikole Tesle, u ulici Proleterskih brigada u Beogradu Izmeu 1945. i 1947. Komanda Vazdune tehnike slube (ATSC) u Rajt Fildu, u Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstroe uvana ispitivanja, Vojna obavetajna sluba (MI) u Vaingtonu i Biro za imovinu stranaca (OAP) razmenili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama. 21. avgusta 1945. ATSC je i zatraila dozvolu od komande u Vaingtonu da na sedam dana uputi u Vasington Boj sa Ficderalda "da obezbedi neka dokumenta za koje strane sile pokazuju interesovanje". 5. septembra 1945. pukovnik Holidej iz ATSC-a pisao je Lojdu aulisu iz OAP-a da potvruje dogovor sa Ficderaldom i moli za fotografije iz Trempovog dosijea, "jer su potrebne u jednom projektu za nacionalnu odbranu", i obeava da e ih vratiti u dogledno vreme. Prema navodima iz knjige Margaret ini ("Tesla - ovek van vremena") bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja druga savezna agencija SAD priznaje da poseduje Tesline dokumente o "zracima smrti". aulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945: "Materijal koji ste traili upuen je pukovniku Robertu Houliju iz ATSC-a. Ova dokumenta stavljena su na raspolaganje Vojnim vazdunim snagama radi odreenih eksperimenata; molimo da ih vratite." Nisu nikada vraena. Neobino je, meutim, da etiri meseca poto su fotografije dokumenata poslate u Rajt Fild, Ralf Doti, ef Vojne

obavetajne slube u Vaingtonu, javlja Dejmsu Markamu iz OAP-a da nikada nisu stigle u odredite i zbog "izuzetnog znaaja za ovu slubu molimo da se poalju i zahtevamo da nas obavestite ukoliko se bilo koja druga sluba bude interesovala za ove materijale". I OAP je kasnije imao dosta muke da objasni svoju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. Izmeu 1948. i 1978. na mnoga pitanja OAP je odgovarao na razliite naine: "...Dok je ova sluba uestvovala u ispitivanju odreenih dokumenata pokojnog dr Tesle, obavetavamo vas da ovde nita od tog materijala nije u naoj nadlenosti..." "...Ovaj biro nikada nije imao mogunost uvida u bilo ta od svojine Nikole Tesle..." "...Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta..." "...Fotografske kopije odreenih dokumenata sainjene dok smo bili nadleni za njih..." itd. Laboratoriju u Rajt Fildu kasnije je nasledila Uprava odeljenja za aeronautike sisteme. Kada su od njih zatraeni Teslini radovi, obavestili su da "s obzirom da u nasleenoj dokumentaciji nije pronaen nijedan od Teslinih radova, pretpostavljamo da su uniteni u vreme zatvaranja laboratorije". I mnogo godina kasnije, 1981, jedno pismo Vazduhoplovnih snaga SAD (USAF) iz odeljenja za Strateke i svemirske sisteme, upueno FBI-u, dokazuje da je i dalje nesmanjeno interesovanje za Tesline projekte: "Predmet: Dokumenta pronaena posle smrti Nikole Tesle Prema naem saznanju, FBI je verovatno u posedu vie dokumenata pronaenih posle smrti Nikole Tesle, 1943. Nikola Tesla je bio briljantan elektroinenjer (Teslin transformator, npr.) i pionir u razliitim aspektima prenosa elektrine enrgije. Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sadri osnovne principe koji bi bili od ogromnog znaaja za neka tekua istraivanja u okviru DoD-a (ime projekta ili institucije koje nismo uspeli da deifrujemo - prim. aut.). Veoma bi nam pomoglo da imamo uvid u ta dokumenta. S obzirom da ne znamo koliki je obim dokumentacije, spremni smo da vam ustupimo istraivaa koji bi pomogao da se skrati posao oko izbora onog dela dokumentacije koji nas posebno zanima. Ukoliko su vam potrebna dopunska objanjenja, molim da mi se javite na telefon 695-6364 ili 695 7417. Alen Meklaren Vie puta zatim, a poslednji put, prema do sada raspoloivim delom arhive

FBI, 1993. USAF je zahtevao da mu se stave na uvid i drugi razliiti delovi Tesline dokumentacije. Za sada, u prepisci ove dve vladine institucije nema naznaka ta je to to je toliko interesovalo strunjake USAF-a. Na sreu i zahvaljujui onom uvenom amandmanu na ameriki ustav o slobodi informisanja, pre dve godine, 1997, okova tajnosti je osloboena i jedna posebno zanimljiva arhiva, poznata kao "Agardov izvetaj", iz kojega e mnogo toga sada postati jasnije.

Iz tajne arhive FBI. Pismo kojim se potvruje nesmanjeno interesovanje amerike vojske za Teslinim projektima

NATO-v dosije "AGARD" AER.ONAUTJGAL RliSEARCII AND DKVELOPM NORTH ATLANTIC TIIKATV O"""" Naslovna strana iz dosijea " Agard" Za nas je ovaj izvetaj posebno zanimljiv jer se iz njega nedvosmisleno vidi da je nauni tim NATO-a jo pedesete godine, dakle, odmah po osnivanju, kao prioritetan cilj preduzeo potrebne mere da se pomno kontrolie rad svih visokostrunih ustanova u svetu, a posebno u Evropi, gde je veina ovih naunika sistematski postavljana na kljune pozicije. Njihovi izvetaji trebalo je da prue to detaljniji uvid u istraivanja koja imaju bilo kakvu potencijalnu vojnu primenu. S druge strane okeana, prema sada otvorenim arhivama, dve godine ranije, a u okviru Odeljenja za nauku pri USAF (US vazduhoplovne snage), na 16 stranica sainjen je neobian dokument, sa neodreenim naslovom "Izvetaj i procena stanja", namenjen samo izabranima. Ukratko, izvetaj sadri najdragoceniji poklon ufolozima irom sveta, jer predstavlja jasno priznanje da od 1948. - godinu dana od kada je pilot Usafa video "letei tanjir" - vojne i obavetajne slube SAD smatraju da su NLO objektivna injenica, da su nepoznatog porekla, nedokuivi naim naunim saznanjima i realna opasnost za nacionalnu bezbednost. Sve to je kasnije sledilo, kao to je "Projekat plava knjiga", trebalo je da poslui za smirivanje javnosti. Glavni ovek za izradu izvetaj a bio je Teodor fon Karman (Theodore von Karman), fiziar i sekretar Naunog savetodavnog komiteta USAF - a. Kada je Izvetaj predat strunjacima Pentagona, osnovan je projekat sa ciljem da se zapone sa organizovanim prikupljanjem tehnikih podataka irom sveta o svemu to moe imati veze sa novim propulzivnim sistemima, drugaijim oblicima iskoriavanja energije i slino. Verovatno je u tom periodu Teslin rad postao posebno interesantan - jer od tada zapoinje intenzivna prepiska vojnih strunjaka i FBI o Teslinim dokumentima, a kao jedan od rezultata uskoro je realizovan prvi ovozemaljski "letei tanjir" (OLT), uveni AVRQ disk sa Teslinim gasnim

turbinama. ta se zatim dogaalo? Kopija Izvetaja, pod strogim nadzorom dr Karmana, prosleena je naunom timu NATO-a, koji je prionuo na posao. Odmah je osnovano posebno telo, AGARD, Savetodavna grupa za aeronautika istraivanja i razvoj. Otvaranjem arhive obelodanjen je jo jedan, politiki frapantan podatak. Materijali u rukama bili su toliko "vreli", da NATO, osnovan prevashodno kao preventivni blok pred komunizmom u razvoju, nije prezao da na ovim istraivanjima bezrezervno sarauje sa SSSR-om. Zapadni ovek za prve veze bio je niko drugi do Robert Maksvel, jedan od najmonijih britanskih izdavaa i vlasnik Pergamon presa. Slede zatim obimna i temeljna istraivanja u kojima nijedan kamen nije ostao na svom mestu, od nacistikih projekata i Teslinih radova do banalnih i poletnih studentskih eseja iz ovog podruja. Za poetak, kao okvir istraivanja, pod Maksvelovim patronatom tampana je tajna studija "Magnetno-fluidna dinamika" (MFD), koju e potpisati NATO-v AGARD. Autor uvodnika bio je dr Teodor Karman. Na osnovu kopija tri stranice koje smo J3IOLIOGRAPHV *201B. ZEL'DOVICH, Y. B. and RAIZER, Y. I\ "Physical phenomena that occur when bodies comprcsscd by strong shock wavcs cxpand in vacuo" J. Exp. TJtcor. Pfyt.t No. 6, p. MO, June 1959. 2019. ZeuLt, T, "On circular cylindrical vortices in magneiohydrodynamica" AMActad. Sci., Torba, I, Vol. 92, p. 105, 1957-58. 2020. ZEULI, T. "Magnclo-hydrodynamic oscillations in a'rotatfng clectricalJy conducling, cllipsoidal liquitl maas" Atti Actad. Sci. Torino, I, Vol. 89, pp. 270-85, 1954-55. 2021. ZHETKOV, V, "Flovv of anisolropic liquidj in rotaiihg magnctic ficldi" JZh. Ehf>. Trnu. fiie. Vol. 9, p. 602, 1939. 2022. ZHARINOV, A. "InvcsUgalion of tramvcrsc inolion of iona in a discharge in a trong loiigiiudiiMl magncuc ficld" (IRE No. 2696, Oc(. 1958) ARS J., No. 9, pp. 642-7, ScpL 1959; ZJuEksp. Tcortl.FU., Vol. 27, pp. 1803-1810, Aug. 1957. +2023. ZIIARINOV, A, "Siudy of Uic trans vcrsc motion of ioni in dtacharge in a slrong Jongitudinal magnciic ficld" Soo. Hj>s. Tech. Phjs.t pp. 1675-32, Aug, 1958. 2024. ZIIIOOUI.BV, V. N. "Thcoric de la couehc limite magncUguc" Dokt. Akad. Nauk. SSSR, VoJ. 124, No. 5, pp. 1001-4 (2 figs.), 1959.

2025. ZIHOOULEV, V. N. "On a class of motion in magnelohydrodynamics" Prikl. Mat, Medu, Vol. 22, pp. 309-90; ibid., pp. 537-9. 1958. 2026. ZHIOOULEV, V. N. "Thcory of magnciic boundary Jaycr" SOB. Phjis. DokU, Vol. 4, No. J, pp. 57-60, 1959. 2027. ZIUCOULEV, V. N. "Analysia of wcak disconlinuitics in magnctohydrodymuntcs" Prikl. Mat. Mekh., Vol. 23, No. i, pp. 81-5, 1959. 202. ZniGOur.Bv, V. N. "Thcory of clcclrical diseharge in a maving conducling fluid" Sao. Phjs. Dokt., Vol, 4, No. 1, pp. 61-4, 1959. 2029. ZHIGOULBV, V. N. "Sur le Phnointnc ile Slriclion magnlique du courant en Milicu elcctrocondudcur". C.N.K.S., Jan 60 (in Russian); Dokl. Akad. Nauk. SSSR, Vol. 126, No. 3, pp. 521-3, 1959. *2030. ZIEMER, R. W. "J^xpcrimcnlal magncto-acrodynamtcs". American Rocket Soc. Paper No. 707-50, Nov. 1956 (pnsenled at thc 13Ui Annual Mceting, Ncw York, N.Y.). 2031. ZIEMER, K.. W. "An clcclromagnciic shock tube for acrodynamic reacarch". Space Rea. Ub. GM-TR-0127-00419. 2032. ZIEMER, R. VV. "Expcrimemal invcsiigation in magneto-aero<lynamics" JAS Journal, Vol. 29, No. 9, pp. 642-7, 10 refc., 1959. 2033. ZIEMER, R. \V. and Busu, W. B. "Magnciic Jieltl cffccCs on bow shock StanoH" distance". SjiaccRcs. Ub. GM-TR-0I27-0039G. 2034. ZUMINO, D. "Some (juestiuns in rclaiivistic hydromagnctics" Phys. Rtv., Vol. IO, pp. 1116-21, 1957. 2035. ZWETKOPF, V. "Aciion of iltc magnciic fiold and of t)ic eleciric ficid on anisolropic licjuid mixlurcs" Ada Phjsiochim., Val. 6, p. 8G5, 3937. 2036. ZWRTKOPF, V. "Causc of thc motion of Anisolropic liquid in thc eleciric : ficlds" Ada P/ij-sioehim.t VoJ. G, p. 885, 1937. 2037. ZVVETKOFP, V. "Action of magnciic ficld on viscosily of pAzoxyanisole" Acla Physiochim., Vol. 6, p. 77, 1938. *203fl. ZYRYAWOV, 1, S. and TALUTS, G. G. "Elcclroacoustic: phenomena in a dcgcncratc clcclron-ion plasma" J. Exp. Tluor. Phys., No. I, p. 100, July 1959. britanskom specijalizovanom asopisu, oigledno je, na pimer, da

verovatno nije proputeno nita to je iz ove oblasti objavljeno u Sovjetskom Savezu. Prema sadraju, koji smo ovde prinueni da prenesemo iz druge ruke, ipak je jasno da se itav kompleks MFD-a zasniva na Teslinim prvobitnim idejama. MFD je, uproeno reeno, oblast istraivanja meusobnog dejstva polja koje stvaraju provodljive tenosti i lektromagnetska polja. Oekivani rezultat je maina ili ureaj koji bi omoguio da vazduhoplovni aparati savlauju i kao pokretaku snagu koriste silu gravitacije. Gotovo sve to je u ovoj oblasti do danas uinjeno duguje projektu NATO-a. U Americi su to ozbiljno shvatili 1959. godine. Od tada AGARD i USAF (koju zastupa AVCO istraivaka laboratorija) ive u skladnom braku. Njihovi prvi zajedniki projekti bili su "Tehnika konverzije magnetohidrodinamike energije" i "Energija dobijena MHD-om uz pomo nuklearnog goriva". Sve to se oko projekata i danas deava ve je deo legende. Naunici van ovog kruga izabranih i dalje ne znaju kakvi su rezultati i posledice dosadanjih istraivanja. Kontroverzni istraiva USAF - a, Bob Lazar, navodno svojevremeno uesnik u radu u uvenoj svtpertajnoj vojnoj bazi SAD, poznatoj kao "Zona 51" , u vie novinskih intervjua je tvrdio da on zna ta se dogodilo. Po njemu, "toplota dobijena u procesu anihilacije antimaterije i materije" pri emu je kljuno pitanje odakle im antimaterija i kako je uvaju "konvertuje se u elektrinu energiju u gotovo stoprocentno efikasnom termoelektrinom generatoru". Da bi postigli to to tvrde da jesu, istraivai USAF - a i AGARD - a morali su da prou pakleno istilite. Pred njima su se nalazile neke od najveih nepoznanica savremene nauke: magnetohidro dinamika, dinamika gasova, fizika plazme, primena i svojstva provodljivih gasova, magnetofluidna priroda kretanja talasa, izmene strukture tenih metala na subatomskom nivou (to je dovelo i do otkria crvene ive, koja omoguava stvaranje nuklearnog ureaja veliine teniske lopte), merenje i beleenje pravaca prostiranja energetskih linija u Sunevom sistemu i univerzumu. Veina ovih problema verovatno je reena uspeno, jer dosije AGARD, za one koji su imali prilike da ga pregledaju, predstavlja "novi zavet" moderne nauke.

Tesla nagovestio Ajntajnov pad I danas se ostvaruje veina od onih Teslinih ideja koje su u "obino loe obavetenim naunim krugovima" smatrali neproverenim starakim iluzijama. Prola, 1998. godina donela je nekoliko veoma krupnih naunih prodora. Kao prvo, snano je uzdrmana ona uvena Ajntajnova energetska formula. Poto su astronomi otkrili postojanje supernove na ak 18 milijardi svetlosnih godina od nas (ranije se verovalo da je granica nama poznatog univerzuma negde na 12 milijardi svetlosnih godina), nedvosmileno je dokazano da se irenje univerzuma ubrzava. Prema ovom podatku, naunicima je postalo jasno da gravitacija nema tako veliki uticaj na kosmike dogaaje, ve da postoji jo neto. Dalje je utvreno da ni sama materija i za nju vezana energija takoe nisu ni jedini ni dominantan oblik postojanja. ak sasvim suprotno. Od ukupne supstance koja ini univerzum u "praznom" prostoru, u vakuumu, nalazi se 80% energije , a samo 20% vidljive i nevidljive materije (tzv. tamne materije). Tesla je jo 1900. godine tvrdio da u vakumu ne samo postoji ogroman energetski potencijal, ve i da takva energija moe da se ukroti, to bi praktino bio neiscrpan energetski izvor. Daljim istraivanjima dvadesetih i tridesetih godina Tesla je bio sasvim uveren da je ovaj problem resio, a tragom njegovog rada, ve 1939, dr Henri Morej je uspeo da "iz niega" i sa skromnom verzijom Teslinog generatora iscedi 1,5 megavata elektrine snage. Tesla je, meutim, verovao da ak ni takav napor nije neophodan, jer slobodna kosmicka energija svakog trena u manjim ili veim koliinama zapljuskuje planetu. I kada ne bi bilo monog jonosferskog omotaa oko planete, koji nas uva od preobilnih energetskih invazija, ta kosmicka sila bi nas zaas pretvorila u prah i pepeo.

Albert Ajnstajn. Sve je manje u pravu

Takva opasnost, moda najvea kojoj smo ikada bili izloeni, dogodila se u leto 1998. godine. Te noi, 27. avgusta, snop x zraka pogodio je Zemlju negde iznad Pacifika. Astrofizike analize su pokazale da je izvor erupcije u sazvezu Orla, udaljenom od nas oko 20.000 svetlosnih godina. Da nije zaustavljena u Zemljinom omotau, a kada bismo znali kako da je "pripitomimo", tolika koliina energija bila bi dovoljna da svaka sijalica na ovoj planeti svetli u narednih nekoliko milijardi godina! Ajtajn prole godine (1998) nije imao sree. Drugi revolucionarni nauni dogaaj istovremeno je jo jedna ozbiljna havarija na Titaniku nauke. Sada je dovedena u pitanje i njegova tvrdnja da je najvea mogua brzina ona kojom putuje svetlost, jer je eksperimentalno potvreno (mada za vrlo kratko vreme) da postoje brzine koje su i etiri puta vee od brzine svetlosti. I opet se vraamo toj famoznoj i srenoj Teslinoj 1900. godini. 7. novembra 1931, na 28. strani asopisa "Literarv Digest" u lanku pod naslovom "Ne postoji ogranienje brzine svetlosti, tvrdi Tesla", objavljeno je da je jo 1900. godine Tesla nepobitno dokazao da su talasi odaslati iz njegovog transformatora obili Zemlju brzinom od 475.000 kilometara u sekundi! Neto kasnije, na svoj 79. roendan, 1935, Tesla je tvrdio da je merenjem ustanovio da su neki kosmiki talasi i 50 puta bri od svetlosti. U to vreme, meutim, naunici jo nisu smatrali da je tako neto dovoljno da uznemiri njihov red i spokoj. Da li su se vremena i obiaji promenili?

Teko. Naime, oba Teslina otkria iz 1900. godine direktna su posledica njegovog verovatno najznaajnijeg eksperimenta, obavljenog 1899. u Kolorado Springsu. Dakle, tano pre sto godina

Video kaseta objavljena u Britaniji o Teslinim JQ|l radovima: "Jedan od najinventivnijih umova u istoriji oveanstva".

Smrt i vaskrs Nikole Tesle Prema raspoloivim podacima o poetku i kraju Teslinog ivota, ostao je sporan i prvi i drugi datum. Roen je u noi izmeu 9. i 10. avgusta. Zvanino umro je 7. januara 1943, ali u izvestaju jednog agenta FBI navodi se da je umro u petak 8. januara. Opelo je odrano u utorak, 12. januara, u katedrali Sv. Jovana, u Njujorku, u etiri popodne, odakle su posmrtni ostaci preneti na groblje u Fernklifu, u Ardsleju, gde su kremirani nekoliko dana kasnije. Ono, meutim, to takoe jo uvek "visi u vazduhu" je dan kada se Tesla ponovo pojavio meu Srbima! Da li nam je Tesla ve dosadio i kome je dosadio najvie? Da li je vreme da ga ostavimo na miru i vratimo se svakodnevnim poslovima? Kada je poetkom prole (1998) godine pisac ovih redova objavio, sada ve rasprodato jugoslovensko i slovenako izdanje, knjigu "Tesla, pronalaza za trei milenijum", u veem delu tampe najee je izdvajan jedan od najmanje bitnih delova sadraja: onaj koji se odnosi na impozantan broj ljudi u svetu koji istrajno nastoje da uspostave kontakt sa Teslinim zvezdanim biem, kosmikim Teslom. Meu njima je verovatno najpoznatija ona ve uveliko uvena Unarijus akademija u San Dijegu iz Amerike, koja je, tvrdei da neke svoje kosmike planove ve godinama ostvaruje u dogovoru sa Teslom, okupila nekoliko stotina hiljada lanova iz itavog sveta. Do sada su ili objavili ak 14 tomova razgovora sa Teslom lino!

Pismo "Uranijus" akademije iz koga se vidi da su svojevremeno uspeno saraivali sa Jugoslovenskom vladom

Taj iseak iz knjige u jednom beogradskom krugu veitih uvara Teslinog lika i dela doekan sa velikim olakanjem. Jedna knjiga, tada jo uvek neproitana, "uvare" je potedela uobiajenog napora da se sve o Tesli, a to ne nosi peat "OO" (Odozgo Odobreno) ugura u red "nepoeljnih" i "nedozvoljenih". Ona se, dakle, tamo sama ugurala. Na sreu, veini italaca bilo je jasno da podseanje na Unarijus treba itati kao upozorenje ta se sve sa Teslom danas dogaa. Niko do tada nije znao, a verovatno ni do ovog asa, da je Unarijus jo znatno pre "uknjienog" prikaza uao u na svet, i to na velika, dravna vrata. Pismo iju kopiju sada prvi put objavljujemo potvruje da je svojevremeno Unarijus za neke svoje radove dobio podrku i jugoslovenske vlade. Neto potom je slinu podrku jedne druge nae institucije ali ovoga puta za istraivanje i kopiranje Tesline dokumentacije - dobila i japanska sekta Aum inrikjo, koja e se nekoliko meseci kasnije "proslaviti" ubacivanjem otrovnog gasa u tokijski metro. Ruku na srce, nisu se Teslini "neprijatelji" kod nas uvek doekivali tako sputenog garda. Kada se i ovde pre nekoliko godina pojavila, u svetu ve uvena, Teslina purpurna ploa - neki ameriki

naunik je, navodno po Teslinim projektima, uspeo da napravi ovu lekovitu ploicu i patentira je pod istim imenom - ak pet-est akademika i profesora fakulteta diglo je svoj glas u zatitu Teslinog imena i objavilo svoje ogorenje na mestu "dostojnom" jednog Tesle, u uvenoj "Politikinoj" rubrici

Pismo-odbrana u "uvenoj" rubrici "Politike", "Meu nama". Prema proceni beogradskih profesora i akademika, Teslin ugled u naoj sredini je na toliko klimavim nogama da moe svakog trena da ga obori i jedna ljubiasta, aluminijumska ploica

"Meu nama". Pogreno bi, ipak, bilo pomisliti da je nama sasvim svejedno ta e u svetu misliti o Tesli. Nai stalni emisari, na primer, svakim veim Teslinim jubilejom, a i inae, trudie se da bar na nekoliko dana obiu sva teslijanska udruenja u svetu, poglavito u Americi, koja broje vie od dva lana, i podstaknu iu Teslinog svetla. Ta praksa je uvedena jo od jeseni 1957, kada je Kenet Svizi posetio Jugoslaviju. U znak potovanja, a na Svizijevo oduevljenje, i jo vie njegovih pratilaca, poveli su ga, kako svedoi arlota Mjuzar, na dugo putovanje irom zemlje. Valja ipak priznati da su za "osvetljavanje" Tesle, a u uslovima opte neprosveenosti, za iole ozbiljniji prosvetiteljski poduhvat potrebni daleko vei napori. Tako je anketa meu uenicima petog razreda jedne beogradske kole pokazala je da preko 60% uenika uopte ne zna ko je bio Tesla, a ak 80% nije znalo da odgovori zato je Tesla slavljen kao jedan od najveih u istoriji nauke. Jedan od osnovnih razloga verovatno su uveliko zastarele i dosadne nastavne jedinice o njegovom radu, iz kojih se jedino i najlake pamte veite i idiline prie o njegovom detinjstu u rodnom Smiljanu. U srpskim naunim krugovima, sa asnim izuzecima, pre svega eksperata iz Vince, zasienost Teslom moda najbolje ilustruje objanjenje koje je ovom piscu dao jedan od uglednih profesora Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu. On i njegove kolege smatraju da je Teslino nauno delo okonano jo u prolom veku, eksperimentima u Kolorado Springsu.

Was Marconi a fraud? I was interested in last month's letter from S T Clarke on the subject of who invented the radio. Does anyone know of the United States Supreme Court ruling of 1947? I once read that this ruling was a test case which, it seems, has never been broached widely.The court decreed that it was not Marconi who invented the radio, but a Yugoslavian, Nikolai Tesla. The court decided that lesla's work was finished before Marconi's, and that he had been the first inventor of radio as we know it. Marconi, though dead, was indirectly accused of plagiarism. The ruling also had

little effect on Tesla's life, as he had died four years before in extreme destitution and poverty in a New York slum. It's a confused and distant story, and I can't be sure that the details are correct. Does any other Focus reader know any more about it? Jonathan Ryder Bingley, West Vorks "Tada je Tesla uredno beleio sve to je radio. Njegov dnevnik iz tog perioda je jedina prava nauna graa koju je za sobom ostavio. Gotovo sve to je kasnije inio mora se uzeti sa ozbiljnim rezervama..." More colls in the Tesla story In your January issue, Jonathan Ryder asked if Tesla was the real inventor of the radio. I've researched Tesla's work and think he got somewhere near the truth when talking to author Milan Vidmar in 1937. Tesla says Marconi was his assistant, and familiar with his theory of wireless transmission of energv. Radio was only one practical application of the theory, but it was Marconi who went on to prove it was possible. Tesla (Nikola not Nikolai by the way and Serbian, born before Yugoslavia was founded) never cared too much about patenting his inventions, such as his "lightbulb for molecular bombardment". It was announced three years before Rentgen discovered X-rays. Aleksandar Milinkevlc, Vugoslavia I jo jedan karakteristian primer. Nekako ba pred zakljuenje ovog rukopisa "Politika" je 5. jula 1999. objavila lanak pod naslovom "Dosijei FBI dostupni javnosti". Vest - stara bar 15 godina - sadri i pasus od 16 redova o dosijeu Nikole Tesle, a malo dalje i pasus o izvesnom Rejmondu Mielu, potvrenom seksualnom manijaku, sa neto vie 22 reda. Prema "Politici" i tropar! To je atmosfera koja ostavlja irom otvorena vrata za sve mogue spekulacije o Teslinim "postdnevnikim" radovima. Sa takvom idejom i vrata Tesline arhive u Beogradu i bukvalno su bila otvorena koliko ozbiljnim istraivaima, toliko i svim belosvetskim spekulantima koji su tamo hteli da zavire. Svako, zapravo, ko poeli da nekom svom projektu obezbedi teslijansM oreol moe to da uini bez straha da e ikada biti uhvaen u lai, jer ako ni posle nekoliko decenija jo najmanje etvrtina Tesline grae nije nauno obraena, kome moete zameriti ako ustvrdi da je ba u tom delu naiao na "epohalnu" Teslinu ideju ili novu istinu iz njegove neistraene biografske dokumentacije? Za Teslino ime esto se vezuju bizarne pojave i istraivaki pokuaji. Neki od njih su definitivno zabavni, neki sadre i delove istine - ali svi zajedno se svode na nekoliko bitnih i ozbiljnih pouka:

-Tesla vie ni u kolama ne moe ostati samo deak iz Smiljana; -Tesla je projektima i idejama posle Kolorado Springsa - o emu svedoe tragovi Tesline misli danas u svetu - ostavio u naslee i materijal kome jo dugo naunici nisu bili dorasli; - Na njegovim zamislima su zasnivani i zasnivaju se bezbrojni pokuaji naunika i laika da se ostvare znaajni nauni i pronalazaki prodori. Uopteno, danas se ipak nedovoljno zna ko je i koliko uspeo da ostvari Tesline zamisli.

Trovanje sarinom u tokijskom metrou i voa sekte Aum inrikjo, oko Asahara

Da polje interesovanja laika za Teslu raste direktno srazmerno stalnim praktinim ostvarenjima ideja koje je Tesla jo davno postavio: od televizije i globalnih komunikacija do beinog prenosa i neiscrpnih izvora besplatne energije. Tome u prilog govori i bizaran podatak da o Tesli na Internetu postoji preko 70.000 naslova, to je vie nego to zauzima nekoliko vodeih holivudskih zvezda zajedno! Teslinim stazama Prvi zakon: Kada naunik u poodmaklim godinama kae da je neto nemogue, sasvim je sigurno da nije u pravu. Drugi zakon: Modernu tehnologiju je nemogue razlikovati od magije Zakoni znanja po Arturu Klarku Radio Armagedon? Za razliku od veine naunika upoznatih sa sadrajem projekta "Harfa", norveki istraiva Piter Stabi, sa "Maks Plank" instituta za aeronomiju, tvrdi da su sve prie o ovom projektu znaajno preterane. Stabi se poziva na dvadesetogodinje iskustvo Norveana sa instalacijom koja je gotovo identina sa onom postavljenoj na Aljasci. Postavljeni transmiteri neto su snaniji od obinih kratkotalasnih predajnika, ali poto su precizno i vrlo uskim snopom usmereni ka taki u jonosferskom omotau, njihova snaga prenosa dostie preko milijardu vati. "ak i da su viestruko snaniji", kae Stabi, "ne bi bilo stvarne opasnosti". Sunce bombarduje spoljasnji deo jonosferskog omotaa milijarde puta veom energijom nego to bismo mi ikada mogli da uinimo." Stabijevo tumaenje ima mnogo praznina, ali su najvidljivije one stvorene u atmosferskom omotau Zemlje - nastale bez ikakve pomoi Sunca. Teslino oruje na Jalti Susret na Jalti: eril, Ruzvelt, Staljin. Da li se razgovaralo i o Teslinim projektima, bie poznato tek kada se objavi sadraj projekta "Venona", u posedu amerike nacionalne agencije za bezbednost (NSA)

Dek Remsej u lanku "Beina energija" (Electronics Digest, 22. 7. 1960, strane 6, 8), potvruje da su Sovjeti zaista ksperimentisali sa Teslinom tehnikom. Oni su, prema Remseju, pokuali da ostvare beini prenos energije, ali su, na osnovu izvetaja vedskih posmatraa, odustali posle niza neuspeha. Takvi eksperimenti su se neprekidno obavljali i u Americi, posle Tesline smrti. Po najsmelijim pretpostavkama, pria se da je Teslino super oruje bilo predmet rasprave, pa ak i posebnog sporazuma erila, Ruzvelta i Staljina na Jalti! Tvrdi se da je ovim sporazumom regulisano pitanje zajednikog rada i meusobne kontrole na ovom projektu i da se detalji dogovora nalaze u jo uvek nedostupnom tajnom projektu "Venona". TeslinaPVO Za svoj 85. rodjendan Tesla je tvrdio novinarima lista New York Sun, 11. 07. 1941, da bi, za dva miliona dolara i u roku od tri meseca, mogao da sagradi ureaj kojim bi istopio motor aviona hiljadama kilometara daleko. Sovjetsko super oruje "Sundav Times" (17. avgust 1980). Iz pera Roberta Gvajna opisana je udna polukruna svetlosna pojava viena u tadanjem Sovjetskom Savezu iz Avganistana, septembra 1979. godine, a na osnovu svedoenja ratnog kamermana i biveg pripadnika SAS-a, Nika Daunija. Sam Dauni je dva puta video pojavu, a kasnije je sreo i jednog Avganistanca kome se to takoe dogodilo nekoliko meseci ranije. Zanimljivo je da je 22. septembra 1979. godine, u priblino isto vreme kada je pojavu primetio i Dauni, sa satelita Vela primeena svetlost "slinanuklearnoj eksploziji". Ameriki asopis "Specula" u dva navrata (aprila i juna 1980. godine) dokazuje da su se ovi testovi vie puta ponovili. Tekstovi su zasnovani na izvetajima CIA, sa kojih je skinut embargo. U tekstu sa naslovom "Sovjeti proizveli oruje na bazi direktne energije", "Aviation Week and Space Technology" (28. juli, 1980, str. 57-60), prikazan je rad Sovjeta na izgradnji akceleratora estica i posebno ureaj proizveden u Sariaganu, za koji se tvrdi da je sovjetsko super oruje.

Nikola] Tesla!? U anketi britanskog magazina "Focus" za izbor najveeg pronalazaa ovog veka, Tesla je zauzeo tek sedmo mesto. Koliko su Teslina dostignua nepoznata iroj javnosti govori i podatak da je u istoj anketi Markoni na osmom mestu - sa Teslinim pronalaskom radija. Nekoliko brojeva ranije, autor ovog teksta je u istom magazinu objavio pismo u kome dokazuje Teslino autorsko pravo, posvedoeno i sudskom presudom 1943. Meutim, u seanju urednika ankete ostali su samo podaci da je Tesla Srbin, ime i poinje tekst o Tesli, i da se zove Nikola, a ne Nikolaj, kako su prethodno

naveli.

Tajni rat zvezda Filip Klas, u asopisu "Aviation Week and Space Technologv" (8. decembar, 1975, str. 12-13), prvi je objavio neke detalje o sovjetskom ometanju amerikih satelita. Jednom prilikom je satelit bio blokiran itava etiri asa. Ovo je teko objasniti upotrebom sadanje laserske tehnologije, ali se sjajno uklapa u Teslin koncept skalarnog interferometra.

"Proboj" u Dejtonu? Aprila 1996, u jednoj televizijskoj emisiji, profesor Beogradskog univerziteta i izvanredan poznavalac Teslinih istraivanja, Velimir Abramovi, prikazao je gledaocima neobian komad klirita sa savreno nainjenom rupom. U vazduhoplovnoj bazi u Dejtonu - u kojoj je inae nekada Tesla imao svoju laboratoriju - rekli su mu da je proboj izvren uz pomou jedne nove vrste oruja, zanovanog na Teslinoj vakuumskoj cevi.

B-2 na Teslin pogon Teslina vizija kosmikog broda na elektrini pogon, crte Pronicanje u tajne kosmosa je verovatno bio jedan od prvih i najduih Teslinih snova. Matao je da jednoga dana uspostavi vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Tano pre sto godina (1899) tvrdio je da je primio neke "inteligentne" radio poruke iz vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao da "Marsovci statistiki postoje". Jo 1893. godine napravio je nacrt svemirskog broda na elektrini pogon. Njegov izum sve do ove decenije niko nije uzimao za ozbiljno. Ali, od 1997. poeo je da leti i prvi avion sa do sada - delimino ugraenom Teslinom idejom. Taj avion bio je jedan od najeih i najopasnijih bombardera nad naim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju B-2, vredan koliko i etiri njegove teine u zlatu. To je prvi vazduhoplov koji za pogon ne koristi samo aerodinamiki uzgon, ve i fenomen elektromagnetne gravitacije.

B-2 Nad Jugoslavijom na Teslinim krilima

Sistem je izgraen tako da elektromotori aviona daju energiju za elektrostatiki naboj od vie miliona volti na napadnoj ivici krila i izduvnika. U odreenom trenutku taj sistem drastino poveava pogonsku snagu letilice, ali sa daleko manjom energetskom potronjom. Ve je uveliko u toku rad sa prototipovima koji bi za uzgon koristili jonosferski elektrini potencijal, to bi perspektivno trebalo da potpuno zameni klasini pogonski sistem aviona. Bio bi to prvi elektrini avion, drugaijeg oblika, ali iste "pameti" kao i prvi Teslin kosmiki brod.

Nevidljivi brod Ono to, navodno, nije polo za rukom Tesli i Ajntajnu u "filadelfijskom eksperimentu, uspelo je kompaniji "Vosper Tornikroft iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju dizajn broda na kome je primenjena ista stelt tehnologija kao na poznatom F117A bombarderu - ve vienom u Buanovcima. Brod e imati i tipino vodeni dodatak: vodenu pumpu sa mehanizmom za rasprivanje koji e oko njega stvarati maglu, potrebnu i radi dodatne zatite "vrelih" taaka, kao to su izduvni gasovi motora. Kompjuterske simulacije su pokazale da je novi brod spreman za proizvodnju, jer bi sa potpunim sistemom zatite izgledao kao mali ribarski brod. Nebesko oko nad Jugoslavijom

Budno oko. "Globalno selo" na dlanu satelita Svih onih ratnih 77 dana sve oi sveta bile su uprte u Jugoslaviju. Ali, jedno hladno i duboko, a nekako zacakljeno, viebojno oko, nije skidalo pogled sa ovog dela sveta. Bogom dano da svoje elino jato vodi da precizno razaspe vatru nad ovim nesretnim delom Balkana, ovo satelitsko oko je, ironijom sudbine, ba na Srbima oprobavalo jo jednu davnanju Teslinu zamisao. "Gigantsko oko za pogled na svaki deo sveta." Pod ovim naslovom je list "Albanv Telegram", 25. februara 1933. objavio je Teslin rad kojim bi bila ostvarena mogunost da svaki ovek, u svakom trenutku, moe da

posmatra bilo koji deo sveta. Teslin projekat se zasnivao na ve poznatom savrenom delu prirode ljudskom oku.

Teslina munja, veliine 40 metara, do danas je najvea vetaki stvorena munja. Malo je poznato da je Tesla ostavio projekte i za izmenu sastava elemenata u atmosferi, tako da sa poveanjem provodljivosti munje i gromovi paraju nebo "kao nad Jugoslavijom"

Teslina ideja je poela da se ostvaruje od 1960. godine, kada su SAD lansirale prvi vojni istraivaki satelit "Tiros 1". Od tada je lansirano na stotine slinih satelita, ali jo uvek ne "za svakog oveka, u svakom trenutku". U stvari, njihova namena je upravo suprotna: da vrlo mali broj ljudi moe da posmatra ta i zato rade svi oni drugi. Ve sada sa velikom verovatnoom moe da se tvrdi da neko negde moe ili zaista prati svaki va korak. Nema nikakve sumnje da e za nekoliko godina ovakvo nadgledanje biti mogue tokom svih 24 asa - i to bez vaeg znanja. Nigde neete moi da pobegnete i nigde da se sakrijete. "Veliki brat" e uvek biti uz vas. Jo uvek je strogo uvana tajna koliko mogu da budu detaljne slike nainjene sa satelita, mada se pria da sa ameriki sateliti tipa KH mogu da se uoe predmeti veliine samo nekoliko santimetara. Fotografije, fazno poveanih do detalja sainjenih sa jednog sasvim obinog, komercijalnog satelita, svedoe da vojni sateliti istog tipa sasvim sigurno imaju "bolji vid".

Zato je Tesla zaboravljen? "Njujork tajms" iz 1934: "Poslednji dinosaurus". Kasnije je, javno, potiskivan u zaborav, u korist "originalnih" amerikih naunika, kao to je Edison. Tajno, ostao je "dinosaurus" do danas Sve je manje ljudi u svetu, ali i kod nas koji znaju ko je i bio i koliko je znaio njegov doprinos nauci. Glavni razlog je moda u injenici da je Tesla bio oajan biznismen. Edison, koji je bio samo deli Teslinog pronalazakog genija, ali sjajan poslovan ovek, danas se smatra jednim od najuglednijih amerikih naunika, kao to je i kompanija koju je on osnovao General Electric. Zbog toga nam se ini da je nuno to ee ponavljati i ono, bar kljuno, to je za sobom ostavio Tesla: * pronaao je motor za naizmeninu struju i transformator (pomislite samo na sve motorne ureaje koji rade u vaoj kui!); * pronaao je trofazni elektricitet i doprineo da se naizmenina struja kao osnova elektrosistema distribucije koristi svuda u svetu; * njegov transformator visokog napona je omoguio razvoj sistema prenosa i prijema televizijske slike, odnosno slike na monitorima kompjutera. Taj transformator mogao je biti naroito podeen da elektrino pobuuje Zemlju; * pronaao je radio (odlukom amerikog Vrhovnog suda iz 1943. odbijena je Markonijeva patentna prijava i patentno pravo dodeljeno Tesli)... Zapravo, sve to moe da nam padne na um od svih uda moderne elektronike, tehnologije, ali i novih naunih sistema postavljenih u ovom veku, negde, blie ili dalje, ima u pozadini Teslu. Pogledajte samo nekoliko: - Sistem daljinskog upravljanja Aeromobil - Radar - Beini prenos znakova i snage - Kontrola atmosferskih prilika - Superprovodljivost - Priroda kosmikih zraka - Svetski informativni sistem - Ciklotron - Takasti elektronski mikroskop - Korienje energije atoma - Korienje suneve i energije iz jonosfere - Prva fotografija X zracima (pre Rentgena) - Tumaenje prirode etra - Sateliti (pre Artura Klarka)

- Elektroterapija - Detektor lai - Vetake obine i kuglaste munje - Friider - Lajt ou - Aparat za proizvodnju ozona - Podvodni prenos pote - Korienje rotacijske energije zemlje - Laserska tehnologija - Projektori misli - Ozonska kupatila - Elektrini voz oko ekvatora - Elektrina puka - Otkrivanje tela u mraku - Automatsko upravljanje sistemima - Roboti - Neonsko osvetljenje - Pisaa maina pokretana ljudskim glasom - Telefotografija - Depni oscilator za pomeranje planete - Ureaj za komunikaciju sa drugim svetovima - Sistem svetske tampe, prenosa faksimila, muzike... - Nov i savreno precizan navigacioni sistem - Jeftini atomski runi satovi - Zemljina atmosfera kao ogromna sijalica - Jonizovan vazduh kao provodnik - Neprobojni energetski zid ... (Detaljnije informacije o ovim Teslinim idejama moete nai u knjigama "Teslino proroanstvo" Milovana Matica i "Tesla, pronalaza za trei milenijum" Aleksandra Milinkovia.

Kanadski magazin "Radar", 1955, pisao je o jednoj "kaubojskoj" viziji primene Tesline ideje o "letilicama samo za jednog oveka"

Ukratko: bez njegovih pronalazaka danas ne bi bilo niega to zahteva elektrinu pogonsku energiju, a potom ni izvedenih sistema kao to su satelitski, televizijski i video, radio ili kompjuterska visoka tehnologija, ukljuujui i Internet.

Tesla je pretekao Artura Klarka Uveliko je ve raireno uverenje da je idejni tvorac komunikacionih satelita pisac naune fantastike Artur Klark. Zbog tako velikog dostignua on je u anketi jednog britanskog asopisa zauzeo ak visoko 15. mesto na listi od 100 najznaajnijih pronalazaa ovog veka (Tesla je na sedmom mestu). Razlog je jedan lanak tehnike prirode objavljen 1945. godine (prvi komunikacioni satelit lansiran je 1960), u kome je skicirao ideju kako bi sateliti mogli da se koriste za irenje informacija po itavom svetu. Tesla je dugo vremena bio veoma zaokupljen idejom o prenosu znakova, poruka, slika, pa i energije u bilo koji deo sveta i o tome je ostavio na desetine pisanih tragova, sa jasnim preporukama za dalja istraivanja. Otuda ne samo da je pretekao Klarka, ve i one koji bi u skoroj budunosti trebalo da rese ovaj problem na jeftiniji i efikasniji nain - a to je beini prenos kroz zemlju, zaobilazei sve one skupe skalamerije koje sve gue partaju orbitom Zemlje. "Mi znamo danas", govorio je Tesla, "da se elektrine vibracije mogu prenositi samo jednom icom; zato ne bismo pokuali da se za taj posao posluimo zemljom... Najpre se moraju pronai zgodni aparati, kojima se to pitanje ima resiti, i ja sam mu posvetio ve veliki deo svoga rada." Delimino je Teslina ideja i ostvarena projektom Vordenklajf tornja, na Long Ajlendu, ali zbog nedostatka novca nikada nije privedena kraju.

Aeromobili U Teslinim belekama iz 1909, pre devedeset godina, detaljno su razraeni planovi automobila na reaktivni pogon ili "aeromobil", kako ga je on nazvao. Njegov koncept se zuje tek danas: 1. Britanski automobil na mlazni pogon, "Thrust SSC", koji je 1997. dostigao supersoninu brzinu od preko 1.200 km na as. 2. Drugi sledbenik Teslinog koncepta je takoe britanski automobil "Bluebird electric" - ali na elektrini pogon. Njegov projektant i voza, Dejvid Kembel, uspeo je, iste, 1997. godine, da postigne rekordnu brzinu od 350 km na as. Motor ovog automobila je u stanju da snagom od 135 KS razvije 20.000 obrtaja u minutu. 3. Do sada najbolje reenje elektrinog komercijanog automobila je Lotusova "Eliza", sa sportskim srcem, ali jo uvek ogranienog radijusa kretanja od oko 200 km za jedno punjenje baterije.

Bespilotna letilica sa vertikalnim poletanjem CL-327, kanadske proizvodnje, namenjena za izvianje i markiranje ciljeva u vojne svrhe

Teslin koncept bespilotne letilice: "Na izvestan nesavren nain moguno je, pomou dananjih radioelektrinih ureaja, odbaciti avion, primorati ga da leti priblino jednim odreenim pravcem i da izvri izvesne radnje na daljini od vie stotina milja. Mainom ove vrste moe se upravljati na vie naina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona moe pokazati korisna u ratu... Ja sam posvetio godine rada prouavanju te stvari, i pronaao sam sredstva kojima se na lak nain mogu postii ova, i jo vea udesa."

Tomahavk: NATO-v koncept bespilotne letilice lansirane sa B-52

Svemirski putnici Najskuplji vatromet u istoriji: lansiranje "atla'' Da li biste bili spremni da kartu od Beograda do Njujorka, u jednom pravcu, platite 300.000 funti? Karta bi kotala tano toliko ako bi vas prevozio neki avion tipa 747 sa ugraenom tehnologijom za jednokratnu upotrebu, kao to je danas sluaj sa tehnologijom koja se primenjuje za letove "Spejs atla". Ovako veliki trokovi spreavali su bri razvoj letilica za komercijalne i civilne letove, bar do orbite.

Nemaki "atl" "Senger" I zbog toga je analiza svega do sada istraenog i osvajanje novih i starih reenja, poput Teslinih, neodloan put ka boljim projektima. Nasin (NASA) "atl" bio je prvi korak u tom pravcu, ali ako prenos pola kilograma materijala do orbite jo uvek kota oko 10.000 dolara, a samo lansiranje vredi kao dva boinga 747 - onda to i nije neko reenje. Nekoliko vazduhoplovnih kompanija sada radi na letilicama koje bi ve za dve-tri godine omoguile putnike letove u orbitu ceni ispod 10.000 dolara po osobi.

Nasa, Lokid novi i jeftiniji "atl", X-33 NASA razvija projekat X-33 orbitalni "atl" u saradnji sa Lokidom. Britanci rade na dve varijante. Jedna je "Skvlon", planiran za letove sa komercijalnih aerodroma. Drugi, "Spacebus", svemirski autobus sa 50 putnikih Jedino originalno reenje: "Skylon" sedita, projektovala je kompanija iz Bristola. Avion bi do orbitalne granice poneo "autobus" koji bi odatle nastavio samostalan let. Kada na toj granici, 30km od Zemlje, plavo nebo postane crno, "autobus" e dostii brzinu od 26 maha (deset puta bre od metka), da bi nekoliko minuta kasnije nastavio da beumno lebdi krunim kosmickim autoputem. Vrlo brzo posle prvih letova, za putnike e biti obezbeeni udobni i pokretni orbitalni hoteli.

"Dvofazni" svemirski autobus - "Spacebus"

Slinim projektom bave se i Nemci. Njihova letilica, model "Senger, predviena je za letove do niih putanja orbite. Istovremeno bi bila koriena i za prekookeanske letove, ime bi put izmeu bilo koje dve take na Zemlji mogao da se savlada za manje od 60 minuta. Taman dovoljno vremena da moemo "da dorukujemo u Njujorku, a da veeramo u Beogradu. Ja to neu doiveti, ali ti hoe" (Tesla M. Toiu, tridesetih godina u Njujorku). Jezekilj je znao bolje Nasini testovi za razvoj rakete za viekratnu upotrebu zapoeti su 1996, 13 metara visokom raketom "Graham kliper" i tu su se i zavrili, na prvom probnom letu. Raketa, koja veoma podsea na Jezekiljev opis boanskih koija, za 130 sekundi je uspeno ostvarila planirani let do visine od 1.300 metara, ali je pri sletanju "zaboravila" da isprui jednu od etiri noge. NASA je tako "ispruila" 50 miliona dolara. Sa previe trinaestica u projektu, a zaboravili su i "Apolo 13", ishod leta mogla je da predvidi i svaka bolja vraara.

Kinezi ukrotili "Tesline" talase!? " Vest objavljena pre samo mesec dana od izlaska iz tampe ove knjige (avgust, 1999,) po kojoj su kineski naunici uspeli da ostvare perpetuum mobile koristei silu kosmike gravitacije, mogla bi se oznaiti kao poetak radova na ostvarenju Teslinih teorija o skalarnim talasima i elektromagnetskom potencijalu vakuma. Tesla je o njima pisao jo 1899. godine, a danas se smatra da je to bio i prvi korak ka razumevanju etvoro, pa i viedimenzionalnih svetova ali i ka jedinstvenoj teoriji polja, koja ni do danas nije zaokruena. Osnovna Teslina teza je da vakuum, po savremenim definicijama nulta taka gravitacije ili stanje minimalne koliine energije, ipak poseduje elektromagnetski potencijal, i to dovoljno veliki da moe da izazove stalne promene u vremensko-prostornim odnosima. Ukoliko bi se potvrdilo da je Tesla bio u prvu, to bi nesumnjivo bio najvei prodor ljudskog znanja od vremena kada je ovek prvi put stavio prst na elo i poeo da misli. U praktinom smislu, ovladavanje ovim silama moglo bi da donese najmanje dva kljuna reenja: neiscrpan izvor energije i mogunost neoogranienog kretanja kroz prostor i vreme. Kineski strunjaci tvrde da su uspeli bar u jednoj od ovih mogunosti. Prema izvetaju australijske revije Neksus (Nexus), Kinezi su stvorili automobil koji kao energetski izvor koristi kosmiku gravitaciju! Naunici u odeljenju za proizvodnju maina i elektronskih aparata u provinciji Henan objavili su vest da su ve uspeno testirali revolucionarno motorno vozilo. Njegovu izradu je naruio Istraivaki centar za visoku tehnologiju i trgovinu (nevladina kineska organizacija, kojom rukovodi dr Lei), a autor projekta je dr Liang.

U tehnikom opisu automobila stoji sledee: "U ovo vozilo nije ugraen pogonski sistem sa bilo kojim od poznatih vrsta goriva. Nema ni elektrini generator niti generator na solarnu energiju. Vozilu nije potrebna nijedna vrsta nuklearne, radioaktivne ili magnetne energije. Tokom rada za sobom ne ostavlja ni najmanju koliinu tvrdog, tenog ili gasovitog otpada." Prototip je prilino "kabastog" izgleda: dug je gotovo etiri i po metra, irok metar i osamdeset i visok metar i sedamdeset santimetara. Teak je tonu i po. Njegova nosivost je 500 kg i lako postie brzinu od 220 km/h. I ono to je najzanimljivije, po izjavi njegovih autora, koristi energiju kosmike gravitacije, to bi znailo da je ostvaren perpetuum mobile ili princip neprekidnog kretanja na osnovu samo jednom date, poetne energije. U saoptenju za tampu, povodom zvanine promocije vozila, pisalo je i sledee: "Ostvarenje motornog vozila, koje koristi kosmiku gravitacionu energiju, predstavlja dogaaj koji e revolucionarno uticati na celokupan razvoj oveanstva. Ovo vozilo je poetak nove energetske ere, bez energetskih kriza i bez zagaivanja ovekove sredine." Ako se pokae da je sve to tano, taj izum bi doveo ljudski rod ili do nesluenih mogunosti razvoja ili - do novog svetskog rata, jer bi definitivno unitio sve na emu poiva ekonomska i politika snaga zapadne civilizacije. Projekat predstavlja ogroman izazov za sve teorije klasine fizike i principe na kojima se temelji istraivanje energetskih izvora. Takva otkria se bez dvoumljenja primaju s velikim rezervama. Profesor Emilio Del udie (Emilio Del Giudice), sa milanskog univerziteta, koji je zajedno sa profesorom ulijanom Preparatom (Giuliano Preparato) obavio pionirski posao u podruju tzv. "hladne fuzije", smatra da jo treba saekati do konanog suda o novom energetskom izvoru: "Ne treba zaboraviti da je u kvantnoj fizici i vakuum relativan pojam. Energija iz vakuuma se dobija kada jedan fiziki sistem prelazi u drugi, koji poseduje vakum sa manjom koliinom energije. Energiju iz vakuuma nekog gasa, na primer, dobijamo kada gas pretvorimo u tenost. Dobijanje energije iz kosmikog vakuuma bilo bi mogue kada bi se taj vakuum naao u fazi prelaska u neto drugo. Ako bi neko imao sree da "uhvati" taj trenutak, to bi znailo da postoji vie vakuuma sa razliitim energijama, odnosno da ti vakumi pripadaju razliitim sistemima." Kada smo u jednom ranijem razgovoru skrenuli panju danas vodeem svetskom astrofiziaru, Stivenu Hokingu, na Teslinu teoriju energije vakuraa, on je odgovorio: "Nevolja je u tome to se ne moe precizno izmeriti energija nekog sistema u tano odreenom deliu vremena. Na osnovu toga znamo da

vakuum nije potpuno prazan jer tada uopte ne bi imao energiju - ve je ispunjen parovima "virtualnih" estica i antiestica, koje se u jednom trenutku javljaju zajedno, razdvoje se, a onda ponovo sastanu i meusobno se unite (na ovim saznanjima se zasnivaju istraivanja za dobijanje energije "hladnom fuzijom" - prim. autora). Zovemo ih "virtualnim" esticama, jer za razliku od "stvarnih" estica i antiestica, one se ne mogu posmatrati direktno u akceleratorima, ali njihovo postojanje je potvreno u brojnim eksperimentima". Time je Hoking nesumnjivo potvrdio i Teslinu teoriju vakuuma, a ukoliko kineski automobil "masovno" krene autoputevima, Teslinu priu, jo jednom, potvrdie i stvarnost.

Oivljavanje genija Tesla je jo uvek na mnogo naina prisutan u savremenom svetu: postoje crkve koje su mu posveene, ulice, instituti, kole koje nose njegovo ime, ak i dramska, muzika dela, pa i rok grupa sa njegovim imenom - konano, i internet je preplavljen podsecanjem na Teslu. Jedino to ne biste nikada pretpostavili je da je negde meu nama, ili meu zvezdama - i danas iv, zdrav i veoma zaposlen. Iz dana u dan sam se pitao ta je to elektricitet, ali nisam nalazio odgovor... i jo uvek sebi postavljam to isto pitanje. Elektricitet je za mene sve... Dan kada tano saznamo ta je elektricitet bie najznaajniji datum u istoriji oveanstva. N. Tesla

Tesla se javio... ta su pre nekoliko godina, poev od 1973, belezili mikrofoni Unarijus akademije, u ekskluzivnoj seriji "intervjua" sa Teslom-anelom? Poev od te davne godine sa daleke planete, sredita kosmike konfederacije Unarijusa, iz grada Parheliona, stizale su poruke do glavnog centra na Zemlji, u El Kajon, u predgrau San Dijega, koje su do danas ispunile ak 14 tomova knjiga. Sagovornicima sa Zemlje, autorima knjige, Tesla je prvo opisao, tanije, vizuelno preneo sliku svoje kue. Podignuta je u obliku sedmostepene piramide, od materijala koji je podseao na staklo, sa osnovom od oko 1.500 metara. Svaki sledei sprat bio je manji za oko 300 metara. Na vrhu zgrade, slino teleskopu, nalazio se ureaj koji je Tesla opisao kao veliki projektor, odnosno odailja sa mogunou da alje informacije i slike na 33 razliita frekventna podruja ili vremensko-prostorne dimenzije. "Ovde okupljamo ljude iz drugih svetova, na razliitom razvojnom nivou, i pomaemo im da ovladaju naim znanjem. Naravno, uenje se odvija u astralnom stanju svesti, tako da posle povratka na svoju matinu planetu

nisu svesni svog putovanja. Nedavno je nekoliko naunika sa Zemlje gotovo istovremeno i nezavisno jedan od drugog objavilo otkrie laserskog zraka. Oni su i sada ovde i rade na razvoju buduih instrumenata. Slino se dogodilo i sa radovima na otkriu jedinstvene teorije polja (GlaovSalam-Vajnberg, prim. aut.), a u poslednje vreme, na sasvim suprotnim krajevima Zemlje, naunici dolaze do istih otkria u genetskom inenjeringu. Niko od njih ne zna da su sve i zajedno istraivali ba u ovim laboratorij ama." Tesla otkriva autorima i postojanje svetova o kojima nikada nismo slutili: "Za vrlo kratko vreme, moda dve ili tri godine, teleskop e vam pomoi da upoznate i neke sasvim neobine zvezdane sisteme - duhovne planete, koje se ne mogu videti. To je ono to vi na Zemlji nazivate paralelnim svetovima." Tesla je oigledno duboko fascinirao svoje sagovornike, jer ga nazivaju "najveim umom koji je ikada iveo na planeti Zemlji". Danas ne ivi ovde, odnosno, jo se nije reinkarnirao (mada postoje i drugaije prie) u neko novo ljudsko bie. Pre tano 350 godina, prema sopstvenom priznanju u intervjuu, iveo je kao Nikola Kopernik. Moda je to razlog to se Tesla danas, u miru Parheliona, vratio svojoj staroj ljubavi: astronomiji.

Ja, Tesla Od trenutka kada se neko prvi udosetio, reinkarnacije Nikole Tesle, ovde, meu Srbima, "Tesle" su poele da se raaju kao peurke* posle kie. Neki od njih su doiveli i svoje velike medijske promocije, ali, i pored najbolje ' volje, ostali smo uskrani za bilo kakav opipljiv dokaz da nam se doista opet posreilo. Pre ne- ' koliko godina, Beogradom je dugo kruila pria da se na ovdanjem Institutu za fiziku nalazi ovek za koga on lino i mnogi drugi tvrde da zaista poseduje neke manire, ali i delove pameti Nikole Tesle. Pria je delovala toliko okantno da sam i meu nekim ozbiljnim ljudima sretao one koji su tvrdili da su posetili Institut da bi ga lino upoznali - sa sve Teslinim tajnim orujem, koje su, kau, imali prilike da opipaju i vide na delu. Zatim su me nekoliko meseci uporno pozivali da na jednom tajnom mestu, jedne tajne vojne institucije prisustvujem direktnom medijskom prenosu razgovora sa fizikim naslednikom, odnosno, duhom Nikole Tesle. Uveravali su me da su nam ti razgovori u onim danima opte umne i fizike pometnje, nastale na kapijama bosanskih i hrvatskih ratita, pomagali da se efikasno odupremo pred ve rairenim eljustima velike adaje. I mimo line i profesionalne radoznalosti, izbegavao sam da odem jer su mi unapred i uvek sumnjivi svi tajni razgovori sa Teslom posebno. S druge strane, moram da priznam da sam se i lino i "nesporno" uverio da je Nikola Tesla zaista iv i zdrav, i to najmanje u etiri primerka. Do dokaza sam doao zahvaljui iscrpnoj arhivi PTT-a Severne Amerike u ijem se imeniku mogu nai etiri oveka sa Teslinim imenom i prezimenom. Ali, ako bi trebalo da izaberem neki od neposrednih iskustava, onda je to onaj trenutak kada mi se jedan od Tesli i lino obratio. Dakle, Ja sam Tesla: Za poetak u ti ukratko rei nekoliko novosti o Tesli, to jest o meni. Poto se iz ove moje sadanje reinkarnacije obraam tebi i tvojim prijateljima, rei u ti neto o mom detinjstvu da bi stekao uvid u parapsiholoke fenomene koje sam proiveo od roenja 12. 9. 1966. pa do danas. Prvi oseaj koji mi je dao razloga da posumnjam ko sam dogodio mi se 1984. godine. itao sam Teslina neostvarena otkria" (zaudo je i to projekat iji sam ja autor - prim. aut.). Imao sam tada osamnaest godina i za divno udo, dok itam, oseam da sam to ja, da, u stvari, drugi piu o meni, o mom uspehu, 0 mojim tajnama, o tome kako sam neke svoje tajne odneo, sa svojom duom, na onaj svet. Napisao sam toliko knjiga o svom ivotu, poevi od sazvea Plejade, pre osam miliona godina, pa preko dananjeg dana, do tri hiljadite godine. Poeu pisati i o budunosti iz Teslinog ugla, za period izmeu treeg i etvrtog milenijuma. Primao sam godinama telepatske, astralne poruke i poruke u vizijama. Sve je to

interesantno, naroito za fiziku, i to jo u ovoj situaciji, ali potrebno je ubediti finansijere. Zanimljiv je moj susret, u noi izmeu petog i estog aprila 1990. godine, kada sam se u mojoj sobi, astralno, pored mog fizikog tela, na udaljenosti od dva metra, susreo sa vanzemaljcem koji se tu materijalizovao, preavi iz etvrte u treu dimenziju. eleo je da mi prenese vanu poruku: Doao sam da ti otkrijem i zvanino potvrdim ko si. Ti si reinkarnacija Nikole Tesle i u ovom ivotu ima sjajne mogunosti. Tada sam tek razumeo zato su mi se jo od najranijeg detinjstva dogaale neke udne stvari. Posle ovog susreta sa biem, koje mi se predstavilo kao strunjak za otkrivanje reinkarniranih velikih naunika, znao sam da su sve moje vizije pre toga, svi moji oseaji i doivljaji, bili na neki nain programirani na vanzemaljskoj reinkarnacijskoj ravni. Mnogo je ljudi koji su mi govorili da je moj lik i fiziki verna kopija Teslinog lika. Jo je, meutim, prerano da govorim vie o svojim radovima, novim projektima. Saekau jo neko vreme, a tada vie nee ni biti potrebno da dokazujem ko sam.

Ekskluzivno samo za nae itaoce RASA Legenda evropske parapsiholoke scenejedine alternativne discipline koja je ula i u udbenike psihologije i jedini parapsiholog u Evropi koji ima dravne dozvole za rad, austrijsku i nemaku. Samo zahvaljujui naim zajednikim viegodinjim istraivanjima telepatskih i drugih vanulnih sposobnosti, Raa e od sada jedan deo svog slobodnog vremena posveivati samo za pomo naim itaocima. Raa je ovek koji je uspeo da prodre u parapsiholoke laboratorije NATO-a, u due vladara iz senke, u mo i nemo evropskog plemstva, naftnih magnata i obinih ljudi. ovek koji je "progledao" od svoje druge godine i koji i danas vidi sve i pomae svima. Pomogao je hiljadama ljudi kojima je ivot postao "tesan", jer nisu pronali svoje pravo mesto, prave prijatelje, svoju istinsku sudbinu. Bez ustruavanja, s punim poverenjem, poverite mu svoje probleme. Javite mu se odmah i pozovite se na nas: Telefon za nae itaoce: 9943/1495 8894