BAZE PODATAKA - ACCESS

Prema jednoj od definicija, baza podataka je skup podataka koji se odnose na odreenu temu ili namenu. Moda je lake shvatiti bazu podataka kao skladite opte namene za smetaj i obradu bilo koje vrste informacija. aza podataka je vie od samih podataka. !na je skup svih objekata koji se koriste pri upravljanju podacima. " #ccessu postoji $ vrsta objekata% Tabele, Upiti, Obrasci, Izvetaji, Strane za internet, Makroi i Moduli .

Tabela (Tables)

&abele su osnovne strukture u bazi podataka. " njima se skladite podaci i one su prvi objekat koji treba napraviti. " tabeli podaci su smeteni u polja 'kolone( i zapise 'redove(. Polje 'kolona( je najmanja jedinica informacije u tabeli 'tabela sa slike ). sastoji se od * polja% IDkupac, Naziv, Adresa i Telefon(. +apis je skup svih polja u jednom redu tabele 'tabela sa iste slike sadri ), zapisa odnosno redova, po jedan za svako- kupca(. Slika 1. Pre pravljenja tabele potrebno je informacije koje se obrauju razbiti na manje jedini.ne podatke. /a primer, naziv firme je jedan podatak, adresa dru-i, telefon tre0i itd. &ek nakon ovo- postupka ra.lanjivanja na podatke, moemo kreirati od-ovaraju0e tabele, jer su sada podaci po-odni za obradu 'npr. sada moemo prona0i sve kupce iz 1remske Mitrovice, to bi bilo znatno tee da smo kao jedan podatak vodili zajedno naziv, adresu i telefon firme(. Postupak ra.lanjivanja na elementarne podatke naziva se normiranje podataka. /ormiranjem podataka uspostavljaju se veze2relacije izmeu tabela koje povezuju podatke, pa se ove vrste baza podataka nazivaju i relacione baze podataka. /ormiranjem se izbe-ava dupliranje podataka sa kojim radimo3
S" KO#ISTI $"!% T &"' ( /ije uvek lako odlu.iti da li podatke smestiti u jednu ili vie tabela, ali postoji prakti.no pravilo koje se uvek primenjuje% K !

#ko izmeu dva polja postoji odnos jedan prema jedan, oba idu u istu tabelu) /pr. ima smisla staviti sve podatke o kupcima u jednu tabelu jer jedan kupac ima samo jedan naziv, adresu... K ! S" KO#ISTI *I+" T &"' % #ko se smeste podaci o kupcima u jednu tabelu to ne zna.i da treba smestiti sve podatke o poslovanju sa kupcima u jednoj tabeli. 4ma vie smisla smestiti podatke o proizvodima u dru-u tabelu, podatke o porudbinama u tre0u, jer jedan kupac moe imati vie porudbina. &akoe jedna porudbina moe biti za vie proizvoda. !vde postoji nekoliko odnosa jedan prema vie. !vaj odnos opisuje situaciju -de svakoj pojedinanoj stavci u tabeli mo,e od-ovarati vie stavki iz dru-e tabele. /a slici 5. vidimo u -ornjem delu tabelu svih kupaca a u donjem tabelu svih porudbina. !dnos jedan prema vie -ovori da postoji samo jedan kupac sa ifrom npr. ))) 'polje IDkupac u tabeli Kupac( i da moe postojati vie porudbina to- kupca 'polje IDkupac u tabeli Narudzbenica sadri u tri zapisa ifru kupca )))(. 6a bi navedeno ispravno i funkcionisalo potreban je na.in da za svaku porudbenicu ta.no odredimo koji joj kupac od-ovara. !vde dolazi do izraaja ulo-a polja primarnog kljua. Polje primarnog kljua jednozna.no identifikuje svaki zapis u tabeli. /pr. moe postojati vie kupaca .ija 0e se firma zvati T.R. !"A# ili vie kupaca iz 7ida, ali samo jedan moe imati ifru ))). Poje IDkupac jeste polje primarnog kljua Slika 2. 'kao npr. mati.ni broj -raana(. 8elacione tabela sa slike 5. predstavljaju se na slede0i na.in% 9"P#:'46kupac,/aziv,#dresa,&elefon( i /#8"6+ ;/4:#'46narudzbenica,46kupac,datum( +apamtiti da sutinski razlo- razbijanja informacija na elementarne podatke jeste da se omo-u0i fleksibilnost za kasniju analizu i prikazivanje podataka u eljenom obliku.
-1-

OBJEKTI Upiti (.ueies)

BAZE PODATAKA

ACCESSA

"pit je alat za obradu podataka. /pr. upiti mo-u da daju od-ovor na pitanja kao to je koliko kupaca ivi u 7idu i koji su njihovi nazivi i telefonski brojevi<. &akoe upiti se mo-u koristiti za kombinovanje ili spajanje podataka iz vie povezanih tabela da bi npr. dobili od-ovor na pitanje koji kupci su naru.ili koje proizvode i koja je vrednost tih porudbina< 2 -de bi se podaci o kupcima nalazili u jednoj tabeli a podaci o kupljenim proizvodima i vrednosti porudbine u dru-oj tabeli koja je povezana sa prvom.

Obrazac (/orms)
prazna mesta.

!brasci slue za prikaz i unos podataka u formatu koji li.i na obrasce -de treba popuniti

Izvetaj (#eports) Pomo0u izvetaja podaci se tampaju u od-ovaraju0em formatu. Strane za internet (0a-es) Makro 'Macros(
4zrada internet strana koje 0e prikazivati podatke iz tabela

Makro je skup komandi koji automatizuje obavljanje neko- posla koji se .esto radi. Makro u #ccessu kada je pokrenut izvrava sve akcije 'komande( u redosledu kojim su komande navedene. Mo-u0e je u #ccessu napraviti aplikaciju 'bazu podataka( bez i jedne linije ispisano- koda, a pomo0u makroa.

Modul (Modules)

!mo-u0avaju precizniju kontrolu nad podacima od makroa, zahtevaju dobro poznavanje pro-ramiranja u #ccessu.

IZRADA

BAZE PODATAKA

Prvi korak jeste pokretanje #ccessa 'Start 12 0ro-rams 12 Microso3t ccess(. 4zrada nove baze podataka% 4z menija /ile izabrati opciju %e4 !atabase i zatim kliknuti na OK. " prozoru koje se zatim pojavi treba upisati u polje /ile %ame ime baze 'kao u =ordu>;?celu kada se kreira novi dokument(. !tvaranje postoje0e baze podataka% 4z menija /ile izabrati komandu Open !atabase i zatim izabrati postoje0u bazu iz liste 'kao u =ordu>;?celu kada se otvara postoje0i dokument(. @uvanje izmena objekta baze podataka% 4z menija /ile izabrati komandu Save da bi sa.uvali promene u objektu u kome trenutno radimo u bazi. +atvaranje baze podataka% 9omanda 5lose iz menija /ile zatvara bazu podataka, a komanda "6it zatvara ccess. 9ada se kreira nova baza podataka na ekranu se pojavljuje novi, prazan prozor baze podataka. #ko pretpostavimo da smo nau bazu nazvali Ko$ercijalno poslovanje onda 0e prozor baze iz-ledati kao na slici A. Prozor baze podataka sadri $ kartica za $ objekata #ccessa% Tables 'tabele(, Queries 'upiti(, Forms 'obrasci(, Reports 'izvetaji(, 0a-es, Macros 'makroi( i Modules 'moduli(. 9artica se aktivira klikom mia i pokazuje u prozoru listu postoje0ih objekata. " -ornjem delu prozora nalaze se tri komandna du-meta% Open- otvara radi pre-leda ili izvravanja selektovani objekat 'npr. ako bi postojala tabela Kupci, kliknuli bi miem na nju i zatim na du-me Open da bi videli njen sadraj(. Design2 otvara selektovani objekat u prikazu za oblikovanje 'Desi%n &ie'( radi modifikacije. e!2 9reiranje novo- objekta u zavisnosti koja je kartica aktivna.

Slika 3.

-2-

IZRADA

TABELE

#ktivirati karticu Table i kliknuti na du-me Ne'. 4z dijalo-a koji se otvara 'slika *.( kliknuti na opciju Design"ie! i zatim na (K. &abela u prikazu za oblikovanje iz-leda kao na slici B.
D#F$ $%& '# PO('& ) T&*#($

). " polje tabele /ile%ame unosi se naziv elementarnih podataka, odnosno polja 'kolone(. 5. Polje Data T+pe je padaju0a lista 'videti sliku( iz koje treba izaberati tip podatka za polje 'tako je za polje kupci ID izabran tip podatka Nu$ber, a za ostala polja Te)*(. A. +a svaki tip podatka izabran u Da*aT+pe listi mo-u se dodatno podesiti svojstva 'atributi, obeleja( polja u donjem delu prozora koji se zove Field Properties 'vidi sliku B.( *. " polje Description moemo uneti opis za pojedina polja 'ako ime polja ne -ovori za .e-a slui(. 9asnije kod unosa podataka u polja u statusnoj liniji se pojavljuje ovaj opis.
TI0O*I 0O! T K

Slika 4.

/ield0roperties

Podaci se na ra.unaru 'pa i u tabelama #ccessa( .uvaju u razli.itim formatuma 'oblicima(. /ajbitniji 'naj.e0e kori0eni( tipovi podataka su Te,t C ilo kakav tekst duine do 5BB karaktera. &ekst moe da sadri i brojeve, znake interpukcije i sl. Slika 5. Memo C !bimni tekst, moe da sadri preko D,,,, karaktera umber C roj, u Eield Properties delu se odreuje o kom tipu broja se radi 'ceo broj, realni i sl.( Data-Time C 6atumi i vremena, u Eield Properties delu se odreuje u kom formatu 'obliku( 0e biti .uvani. .urrenc+ C /ov.ani iznos 'realan broj uz ko-a 0e biti prikazan i simbol valute u zavisnoszi od re-ionalnopodeavanja =indoFsa, npr. za 1erbian podeavanje bi0e prikazan simbol 6in.( &uto umber C roja. 'ceo broj( koji se automatski pove0ava za jedan kod unosa novo- reda u tabelu, ne moe se menjati nje-ova vrednost, osi-urava jedinstvene vrednosti u koloni tabele, koristi se za zadavanje primarno- klju.a. /es- o C &ip podatka koji ima samo dve vrednosti% ta.no ili neta.noG &rue ili Ealse 'Hes ili /o(
D#F$ $%& '# %"O'%T"& PO('&

0Field Properties1 1vojstva polja se mo-u izmeniti u donjem delu prozora 'vidi sliku B(. Podeavanje svojstava omo-u0ava odravanje inte-riteta podataka. 8azli.iti tipovi podataka imaju razli.ita svojstva pa se ovaj donji deo prozora menja u zavisnosti od tipa podatka u koji smo kliknuli2postavili kursor. /ajvanija svojstva za pojedine tipove podataka% Field %i2e 'veli.lina polja( C +a polje tipa Te)* moe se uneti maksimalna duina teksta 'npr. za oznaku mesta moemo staviti broj 5, tako da se u to polje moe uneti maksimalno dva znaka, npr. I, /1, 1M i sl.( C +a polje tipa Nu$ber iz padaju0e liste moemo izabrati neki od tipova brojeva% ,+*e 'ceo broj od , do 5BB(, In*e%er 'ceo broj od 2A5.$DJ do K A5.$D$(, -on% In*e%er 'veliki ceo broj L5.)*$.*JA.D*J(, .in%le 'realan broj(, Double 'realan broj sa duplom precizno0u(... " zavisnosti od izabrano- tipa broja zauze0e memorije je ) ili vie bajtova. .aption 'alternativno ime( 2 ime koje 0e se koristiti kao oznaka kada kasnije budemo radili obrasce 'Eorms( i izvetaje '8eports(, umesto uneto- naziva polja u /ieldNa$e Decimal Places 'broj decimalnih mesta( C na koliko decimala da bude prikazana vfednost broja. !pcija Au*o omo-u0ava da svojstvo /or$a* odredi broj decimala. De3ault "alue 'po.etna, podrazumevana, vrednost( C omo-u0ava da zadamo vrednost koja se automatski dodeljuje polju, tako da ne moramo da kucamo tu vrednost ako se 0esto ponavlja 'npr. ako je ve0ina u.enika iz mesta 1remska Mitrovica, za polje mesto ,moemo kao podrazumevano uneti naziv mesta( Primeri nekih uobi.ajenih polaznih vrednosti% M6ate'( "nosi teku0i datum za polje tipa 6ate>&ime M /oF'( "nosi teku0i datum i vreme za polje tipa 6ate>&ime , "nosi broj , za tip /umber ili :urrencN Hes !znaka za ta.no za tip podatka Hes>/o '&rue, Ealse, Hes, /o( 1M "nos u polje tipa &e?t slova 1M, ako se npr. radi o oznaci re-istracije kola i sl.
-3-

Re4uired 'obavezan, zahtevan unos( ako se postavi na Hes to polje mora da sadi neku vrednost da bi se zapis 'red( tabele sa.uvao C ne moe polje ostati prazno. Format C 6efinie iz-led podatka u polju. /pr. kod polja tipa /umber C 1in-le 'realan broj( opcija 1tandard omo-u0ava prikaz broja sa ta.kama na hiljadarkama npr. 5A.*BD,5A "alidation Rule 'provera ispravnosti( omo-u0ava pravljenje izraza koji proverava podatke u toku samounosa , tako da se ne moe sa.uvati zapis 'red( u tabeli dok ni bude zadovoljeno pravilo ispravnosti. 4zraz provere ispravnosti je vrlo sli.an matemati.kim izrazima. Primeri izraza provere ispravnosti O, Prednost mora biti ve0a od nule QO, Prednost mora biti razli.ita od nule OM) #/6 QD Prednost izmeu ) i B 'npr. za proveru unosa ocena u koli( etFeen ) #/6 ),, Prednost izmeu ) i ),, OM6ate'( "nos samo dananje- 'teku0e-( ili kasnije- datuma 'za tip 6ate>&ime( OMR)>)>SBR /e doputa unos dauma pre ). januara )SSB, za polje tipa 6ate>&ime /apomena% u zavisnosti od podeavanja prikaza datuma u re-ionalnim podeavanjima =indoFsa zavisi ispis datuma, npr. OMR).).SBR "alidation Te,t 'poruka o po-reno unetom podatke( C &ekst koji 0e se pojaviti ako se prilikom unosa podataka ne zadovolji &alida*ion Rule. !"/I%IS %$" 0#IM #%O7 K'$U8 Primarni klju. omo-u0ava da #ccess proveri da ne postoje dva zapisa 'reda( sa istom vreno0u u polju koje on definieG sortiranje tabele po polju primeno- klju.a, bru obradu podataka. Primarni klju. moe biti obrazovan od jedno- ili vie polja. Postavimo kursor u polje koje elimo da bude primarni klju. 'u naem primeru je to polje kupci ID( i kliknemo na ikonicu sa slikom klju.a sa linije sa ikonama 2 pojavi0e se znak klju.a levo od imena polja 'kao na slici(. 9ada smo uredili tabelu potrebno je sa.uvati tabelu i dati joj ime ' /ile 2O.ave(. &ada moemo pre0i u tabelarni prikaz '&ie' 2O Da*as0ee*&ie'(. &abelarni prikaz se moe videti na slici ). 'strana )(. Podaci se mo-u unositi u tabelu u ovom prikazu. +adnji zapis u tabeli sa oznakom zvezdice ' ( ozna.ava da

se radi o novom zapisu. !"/I%IS %$" #"' 5I$ I9M":U T &"' 4z menija Tools izabrati opciju Rela*ions0ips ' (. !tvara se prozor Rela*ions0ip i dijalo- .0o' Table 'slika D.( u kome treba izabrati tabele koje elimo da poveemo od-ovaraju0om relacijom. 9liknemo na ime tabele iz liste postoje0ih tabela i zatim na du-me Add. 9likom na du-me 1lose izlazimo iz dijalo-a i prozor za definisanje relacije postaje aktivan 'slika $(. " njemu se mo-u videti izabrane tabele sa nazivima polja tabele. /aziv polja ispisan bold slovima ozna.ava polje primarno- klju.a. Postavimo kursor i kliknemo u polje primarno- klju.a 'u tabeli K!2A1 polje IDkupac( i operacijom Dra%3Drop 'povuci i otpusti( prevu.emo kursor mia i otpustimo taster mia na polje tabele koje 0e biti vezano za primarni klju. 'u tabeli NAR!D4,5NI1A polje IDkupac(. 9ada pustimo taster mia javlja se dijalo- sa slike J. " dnu dijalo-a u polju Rela*ion T+pe navedeno je koja je vrsta relacije uspostavljena ' (ne To "an+ C jedan prema vie(. #ko potvrdimo klikom mia, opciju 5nforce Referen*ial In*e%ri*+, i zatim opcije 1ascade !pda*e Rela*ed /ields i 1ascade Dele*e Rela*ed /ields omo-u0ava se da se izmene, odnosno brisanja, na jednoj strani veze vre automatski i u tabeli na dru-oj strani veze. &ako na primer ako bi iz tabele K!2A1 obrisali kupca sa ifrom ))) automatski bi se izbrisali svi zapisi iz tabele NAR!D4,5NI1A koji u polju IDkupac imaju vrednost ))). Slika 8.

Slika 6.

Slika 7.

-4-

9likom na du-me 1rea*e kreira se veza izmeu tabela i one su povezane u prozoru Rela*ions0ip kao na slici S., -de broj ; ozna.ava tabelu na strani jedan a znak tabelu na strani vie. 4zmena postoje0e veze izmeu dve tabele% /apraviti desni klik miem ta.no na liniju relacije dve tabele 'slika S( i izabrati opciju 5di* Rela*ions0ip. risanje veze izmeu dve tabele% /apraviti desni klik miem ta.no na liniju relacije dve tabele i izabrati opciju Dele*e.

Slika 9.

I9M"% ST#UKTU#" T &"'" 9reirana tabela uvek moe naknadno da se izmeni% nazivi polja, svojstva, ubacivanje novih polja, brisanje postoje0ih. " prozoru baze podataka kliknuti2ozna.iti eljenu tabelu iizatim klikunti na du-me Desi%n. !tvara se tabela u prikazu za oblikovanje 'slika B(. /ovo polje moemo uneti u prvom praznom redu kako je ranije objanjeno, a moemo i ubaciti novo polje izmee dva postoje0a ako postavimo kursor na mesto -de elimo da ubacimo novo polje i iz menija Inser* izaberemo opciju Ro'. Polje se brie iz tabele tako to kliknemo u polje koje elimo obrisati i iz menija 5di* izaberemo opciju Dele*e Ro's. /akon svake izmene u strukturi tabele potrebno je sa.uvati promene '/ile 6 .ave( # ! S T &"'OM U T &"' #%OM 0#IK 9U (!atas<eet *ie4) &abela se otvara u tabelarnom prikazu za rad sa podacima 'unos,izmena, brisanje( duplim klikom na naziv tabele u prozoru baze podataka, ili klikom na naziv tabele pa zatim klikom na du-me (pen. &akoe moe se naizmeni.no menjati tabelarni i prikaz za oblikovanje pomou ikonice &ie' u -ornjem levom u-lu(. "nos, izmena i brisanje podataka se vri isto kao u ;?celu. 1elektovanje jedno- ili vie redova se takoe radi kao u ;?celu. 1elektovani redovi se mo-u brisati, kopirati. P#U/!% Posle izmena, brisanja podataka u jednom redu, promene se odmah .uvaju po naputanju to- reda. !vde nije potrebna pocija /ile 6 .ave 333 !pcija !ndo radi samo jedan korak u nazad 333 1ortiranje podataka% Podaci u tabeli se mo-u sortirati po koloni tako to se klikne u kolonu po kojoj sortiramo i zartim izabere opcija Records 6 .or* 6 .or* Ascendin% 'Descendin%( ili ikonicama na &oolbaru kao u ;?celu. Pretra-a podataka u tabeli% kliknuti i kolonu po kojoj traimo neki podataka i izabrati pociju 5di* 6 /ind, kao u =ordu.

-5-

IZRADA

UPITA

Postoji vie vrsta upita, naj.e0e kori0eni je upit za izbor '.elec* 7uer+(. !vaj upit omo-u0ava biranje zapisa po nekom kriterijumu, sumiranje podataka... " prozoru baze podataka kliknuti na karticu 7uer+ a zatim na du-me Ne'. !tvara se prozor za izradu upita .elec* 7uer+ i dijalo- Add Table 'slika ),.( u kome treba da izaberemo tabele pomo0u kojih pravimo upit. 9liknemo na eljene tabele i zatim na du-me Add. /akon to-a zatvaramo ovaj prozor klikom na du-me 1lose. 1ada je aktivan prozor .elec* 7uer+ 'slika )).(. " -ornjem delu prozora vide se izabrane tabele sa svojim poljima, u donjem delu se vide polja iz tabela koje izaberemo da se prikau u upitu. Polja se biraju tako to se postavi kursor mia na naziv polja i dva puta klikne na polje. /a slici )). moe se videti da su iz tabele K!2A1 izabrana polja IDkupac, Naziv, Adresa i TelefonG a iz tabele NAR!D4,5NI1A polje Da*u$. U polju %ort iz padaju0e liste moemo birati na.in sortiranja podataka po odreenom polju 'Ascendin%2 rastu0i, Descendin%2 opadaju0i redosled(. U polju .riteria zadajemo kriterijum po kojem 0e upit Slika 11. izabrati zapise iz tabela. !perator -ike se koristi da bi se pronala sva polja koja su kao navedeni kriterijum. " primeru sa slike trae se sve porudbenice datuma posle ). februara 5,,A. -odineG .iji naziv kupca po.inje slovima &.8. 'znak T zna.i bilo koji( i .ija je adresa V#:#8#9. /apomena% " zavisnosti od re-ionalno- podeavanja prikaza datum =indoFsa zavisi kako 0e iz-ledati kriterijum za datum 'npr. OR,).,5.,AR, ili OR,).,5.5,,AR, i sl.( 9ada smo kreirali eljeni upit treba -a sa.uvati i dati mu ime ' /ile 2O .ave(. 8ezultat upita moemo videti ako iz menija &ie' izaberemo opciju Da*as0ee* &ie', ili kada u prozoru baze podataka selektujemo upit i kliknemo na du-me (pen. 8ezultat upita moemo videti na slici )5. &o su podaci prikazani tabelarno, ali samo oni koji zadovoljavaju postavljene kriterijume. 4zdvojeni su svi kupci 'ifra, naziv i adresa( iz Vacarka, .iji naziv po.inje slovima &.8. i koji su imali porudbenice posle ).februara 5,,A. Slika 10.

Slika 13.

Slika 12.

!peratori koji se mo-u koristiti u odreivanju kriterijuma su% Q 'manje od(, O 've0e od(, M 'jednako(, OM, QM, QO 'razli.ito(, ,e*'een 'izmeu dve vrednosti2 etFeen )5 and 5,(, Null 'prazno polje(, Is No* Null 'polje nije prazno(, -ike 'sla-anje sa uzorkom(, /ot Vike 'ne sla-anje sa uzorkom(, lo-i.ko And 'oba izraza su istinita2 O) #nd Q),(, (r, No*. P#8#M;&#8194 "P4&4 #ko .esto menjamo kriterijum pretra-e podataka treba koristiti parametarske upite. 9od njih se u kriterijumu ne unosi konkretna vrednost ne-o u u-lastim za-radama uputstvo korisniku ta da unese kao kriterijum. Prilikom pokretanja upita korisnik dobija prozor za unos 'zadavanje( vrednosti parametra. &ekst iz u-lastih za-rada se pojavljuje na prozoru. /pr. umesto kriterijuma O)SJJ kojim pronalazimo sve u.enike roene posle )SJJ. -odine, moemo kreirati kriterijum% OW"nesi -odinu rodjenja posle koje je rodjen ucenikX 1ada moemo uneti 'zadati( bilo koju -odinu, a ne da ulazimo u 6esi-nPieF upita i tamo menjamo kriterijum pretra-e svaki put kada se on promeni.
-6-

Primeri kriterijuma% OM) #/6 QMW"nesi -ornju -ranicnu vrednostX 2 4zdvajanje zapisa -de je vrednost u polju izmeu ) i broja koji 0emo zadati prilikom pokretanja upita Mkafa !8 Mmleko 2 4zdvaja zapise koji su kafa ili mleko, sve ostale ne prikazuje QOkafa 2 4zdvaja zapise koji nisu kafa 'ali bi npr. izdvojio nes kafaT( V49; Tkafa 2 4zdvaja zapise koji po.inju sa bilo kojim tekstom a na kraju imaju re. kafa 'npr. neskafa, don kafa, bela kafa ...( V49; kafaT 2 4zdvaja zapise koji po.inju sa re.i kafa a na kraju imaju bilo koji tekst 'npr. kafa bela, kafa, kafa nes ...( V49; TkafaT 2 4zdvaja zapise koji sadre re. kafa na bilo kom mestu 'npr. kafa bela, kafa, neskafa, ledena kafa u kesici ...( /!& V49; TkafaT 2 4zdvaja zapise koji ne sadre re. kafa 'sada ne bi izdvojio ni nes kafaT( V49; T Y W"nesi deo reciX 2 4zdvaja zapise koji po.inju sa bilo kojim tekstom a na kraju imaju zadatu re.. 1ada moemo uneti bilo koju re. za izdvajanje, a ne samo kafa... V49; T Y W"nesi deo reciX Y T 2 4zdvaja zapise koji sadre zadatu re. na bilo kom mestu

"pit se u svakom trenutku, kao i tabela, moe modifikovati selekcijom eljeno- upita i klikom na du-me Desi%n u prozoru baze podataka.

-7-