Knjiga trea NAELO NOVOG ODREIVANJA VREDNOSTI I VOLJA ZA MO KAO SAZNANJE METOD IZUAVANJA 466 Specifina crta naeg

devetnaestoga veka nije pobeda nauke, nego pobeda naunoga metoda nad naukom. 467 Istoriju naunoga metoda Ogist Kont je smatrao skoro kao filosofiju. 468 e!iki metodo!o"i# $ristote!, %ekon, &ekart, Ogist Kont. 46' (ajdragocenije sa"nanje stie se najkasnije# a!i se najva)nije sa"nanje sastoji u metodima. Svi metodi, sve *ipote"e nae dananje nauke sto!e+ima su bi!e i"!o)ene najve+em pre"renju# "bog nji* su i"baciva!i !jude i" drutva asni !judi , takve su smatra!i -neprijate!jima bo)jim., pre"iraima najviega idea!a, !judima u kojima je neista si!a. /i smo ima!i sav !atos oveanstva protiv sebe , naa ideja o tome ta treba da bude -istina., ta treba da bude s!u)ba istini, naa objektivnost, na metod, na miran, oba"riv, nepover!jiv nain postupanja, sve je to bi!o potpuno !re"reno... 0 osnovi oveanstvo je najdu)e bi!o ometeno estetskim ukusom# ono je verova!o u )ivopisni uticaj istine, od naunika se )e!e!o da jako utie na matu. 1o tome se ini kao da se postig!o neto su!rotno, kao da je naprav!jen skok# ustvari discip!ina pomo+u mora!ni* *iperbo!a postepeno je utr!a put "a onaj #la$i o#lik !atosa koji se ote!ovio u naunom karakteru... Sa%esnost u malim st%arima, samokontro!a re!igio"noga oveka bi!a je pripremna ko!a "a nauni karakter# u prvom redu stav du*a koji o"#iljno u"ima !ro#leme, be" ob"ira na to ta od toga !ino dobija... POLAZNA TAKA TEORIJE SAZNANJA 472

&uboko otsustvo sk!onosti da se "astane jednom "a svagda kod ma kojega optega pog!eda na svet. 3ar suprotnoga naina mi!jenja# nedoputanje da se ispusti i" ruku u"bu4enje koje !e)i u "agonetnom. 475 6ipote"a, po kojoj se u osnovi stvari "biva sve na tako mora!an nain da ljudski ra"um mora imati !ra%o, prostoduna je !akovernost i pos!edica vere u bo)ansku istinitost , gde se na %oga g!eda kao na tvorca sviju stvari. , Ovi pojmovi su nas!e4e i" ranijeg )ivota u drugom svetu. 477 Otpor protiv tako"vani* -fakata svesti.. 1osmatranje je *i!jadu puta te)e, "ab!uda je mo)e biti uslo% posmatranja uopte. 478 9nte!ekt ne mo)e kritikovati sebe sama, prosto "ato to se ne mo)e porediti ni sa kakvom drugom vrstom inte!ekta, a isto tako i to bi njegova sposobnost sa"nanja ispo!ji!a sebe samo u prisustvu -prave stvarnosti.# to +e re+i, "ato to, da bismo mog!i kritikovati inte!ekt, mi bismo mora!i biti via bi+a sa -apso!utnim sa"nanjem.. :ime bi se pretpostavi!o !ostojanje neega, -stvari po sebi., ne"avisno od svake vrste posmatranja u perspektivi i u!no;umne percepcije. , $!i psi*o!oko porek!o verovanja u st%ari "abranjuje nam da govorimo -o stvarima po sebi.. 474 9deja da postoji i"me4u su#jekta i o#jekta neka vrsta adekvatnog odnosa< da je objekt neto to bi, g!edano i"nutra, bi!o subjekt, dobronamerna je i"mi!jotina kojoj je, po mome mi!jenju pro!o vreme. /era onoga ega smo uopte svesni potpuno "avisi od grube koristi koju imamo od svesti# kako bi nam ovo g!edanje pod ug!om svesti u ma kojoj meri mog!o do"vo!iti da o -subjektu. i -objektu. dajemo sudove kojim bi se dodiriva!a stvarnost= , 47> Kritika nove fi!osofije# pogrena po!a"na taka, kao da postoje neke -injenice svesti. , i kao da nema nikakvoga fenomenali"ma u samo!osmatranju. 476 -Svest. , do koje je mere ideja o pretstavi, predstava o vo!ji i!i ideja o ose+anju ?koje je !o"nato jedino nama@ potpuno povrna. (a unutra&nji s%et je isto tako -pojava.= 477

Aa sam uveren vrsto u fenomena!an karakter unutra&njega sveta# sve to dopre do nae svesti potpuno je doterano, upro+eno, s*emati"ovano, protumaeno , stvarni proces unutranjeg -opa)aja., kau"alno jedinst%o i"me4u mis!i, ose+anja, )e!ja, i"me4u subjekta i objekta, apso!utno je skriveno od nas , i mo)da je isto imaginarno. Ovaj -prividni unutra&nji svet. rasmatra se sa potpuno istim formama i procedurama kaogod i -spo!janji. svet. /i nigde ne nai!a"imo na -injenice.# "adovo!jstvo i bo! su po"niji inte!ektua!ni fenomeni i dedukcije... -Kau"a!itet. nam i"mie i" ruku< pretpostaviti da i"me4u mis!i postoji neposredna, u"rona sve"a, kako to !ogika ini, to je pos!edica najgrub!jega i najnespretnijeg naina posmatranja. I"me'udveju mis!i igraju svoju igru jo& s%i mogu(ni afekti# a!i je kretanje odve+ br"o, "ato i* ne "a!a$amo, "ato i* odriemo... -/i!jenje., kako ga epistemo!o"i s*vataju, nikako se ne jav!ja na taj nain# to je jedna isto proi"vo!jna fikcija, do koje se do!a"i na taj nain to se i"dvojio jedan e!ement i" procesa i otk!oni!i svi osta!i, jedno vetako podeavanje u ci!ju posti"anja ra"um!jivosti... -&u*., ne&to &to misli# katkad ak i -du* apso!utan, ist. , ovaj pojam je druga pos!edica i"vedena i" pogrenoga samoposmatranja koje veruje u -mi!jenje.. Ovde je naj!re "ami!jen i"vestan akt koji se uopte ne deava, -mi!jenje., pa je onda "ami!jen subjekt kao pod!oga i" koje potie svaki akt toga mi!jenja i nita drugo# to jest, i"mi&ljeni su i inila) i delo. 478 Benomena!i"am ne treba tra)iti na pogrenom mestu# nita nije to!iko fenomena!no, i!i, tanije reeno, nita nije to!iko varka ko!iko taj unutranji svet, koji opa)amo uvenim -unutranjim u!om.. (ae verovanje da je vo!ja u"rok bi!o je tako ve!iko da smo prema svome !inom iskustvu uopte projicira!i u"rok u sva "bivanja ?to jest, postav!jen je i"vestan motiv kao u"rok sviju "bivanja@. /i verujemo da su mis!i, kako s!ede jedna "a drugom u naem umu, pove"ane nekom vrstom u"rone ve"e# !ogiar naroito, koji ustvari govori o masi afekata koji nisu nijedanput bi!i opa)eni u stvarnosti, navikao se na predrasudu da su mis!i u"rok mis!i. /i verujemo , ak i nai fi!osofi to jo veruju , da su "adovo!jstvo i bo! u"roci reakcijC, da je prava svr*a "adovo!jstva i bo!a da budu povod reakcijama. Kro" *i!jade godina "adovo!jstvo i i"begavanje bo!a smatrani su "a moti%e svakog postupka. (akon i"vesnog ra"mi!janja, mi smo me4utim prinu4eni pri"nati da bi se sve desi!o potpuno na isti nain, prema sasvim istom sp!etu u"roka i pos!edica, da ovi* stanja -"adovo!jstva. i -bo!a. uopte nije ni bi!o# i mi se prosto varamo kad verujemo da oni uistinu prou"rokuju ma ta# , to su !o!ratne !oja%e, i imaju smer sasvim ra"!iit od i"a"ivanja reakcija# to su upravo pos!edice u kri!u procesa reakcije koja se deava. 0kratko reeno# sve to postane svesno "avrna je pojava, "ak!juak , i nije u"rok niega< sav tok pojava u svesti potpuno je atomistian. , $ mi smo pokua!i da s*vatimo vase!jenu sao#rnutog stanovita , kao da nita drugo ne de!uje i nije stvarno sem mi!jenja, ose+anja, *otenja=... 47'

*enomenali"am -unutra&njeg s%eta.. +ronolo&ko o#rtanje, tako da u"rok do!a"i u svest docnije od pos!edice. , /i smo ui!i da se bo! projicira na jedno mesto na te!u, a da mu tu nije sedite , mi smo ui!i da je u!ni opa)aj, koji se naivno smatra us!ov!jen spo!janjim svetom, pre us!ov!jen unutranjim svetom# da specifina akcija spo!janjeg sveta uvek protie nes%esno... &eo spo!janjeg sveta, koga postajemo svesni, ra4a se pos!e dejstva koje spo!ja vri na nas, naknadno se projicira kao njegov -u"rok.... 0 fenomena!i"mu -unutranjeg sveta. mi i"vr+emo *rono!ogiju u"roka i pos!edice. Osnovna je injenica -unutranjeg iskustva. da se u"rok "amis!i tek poto je s!edi!a pos!edica... 9sto to va)i i "a tok mis!i# , mi tra)imo osnov "a i"vesnu misao pre nego!i to smo je svesni# i onda se najpre jav!ja u svesti ra"!og pa "atim njegova pos!edica... De!o nae sanjanje je tumaenje "bira ose+anja na osnovu mogu+i* u"roka# i to tako da i"vesnog stanja bivamo svesni tek kada se u svesti na!a"i u"roni !anac koji je toga radi i"mi!jen. De!o -unutranje iskustvo. poiva na tome to se "a i"vestan nadra)aj nervni* centara tra)i i "ami!ja i"vestan u"rok , i to najpre na4eni u"rok do!a"i u svest# ovaj u"rok apso!utno nije adekvatan stvarnom u"roku , to je pipanje na osnovu raniji* -unutranji* iskustava., to jest pam+enja. 1am+enje me4utim sadr)i i naviku na stara tumaenja, to jest na pogrenu u"ronost , tako da -unutranje iskustvo. mora nositi u sebi i pos!edice sviju pre4anji* kau"a!ni* fikcija. (a -spo!jni svet., kako ga svaki as projiciramo, nera"dvojno je ve"an "a staru "ab!udu o u"roku# mi ga tumaimo po staroj s*emi -stvari. itd. -0nutranje iskustvo. do!a"i u nau svest tek kad je na!o je"ik koji pojedinac ra"ume , to jest, to je prevod jednoga stanja na njemu !o"natija stanja ,# -ra"umeti., to "nai prosto naivno# neto novo mo+i i"ra"iti je"ikom neega staroga, po"natoga. (a primer# -ose4am se r4avo. , takav sud pretpostav!ja ve!iku i po"nu neutra!nost posmatraevu# naivan ovek uvek ka)e# to i to ini te se ose+am r4avo , njemu je njegovo r4avo stanje jasno tek onda kad je video ra"!og to se r4avo ose+a... Aa to "ovem nedostatkom filologije< itati jedan tekst kao tekst, a pritom ne meati tumaenje u itanje, jeste najnoviji ob!ik -unutranjeg iskustva. , mo)da jedva mogu+an... 482 (e postoji ni -du*., ni ra"um, ni mi!jenje, ni svest, ni dua, ni vo!ja, ni istina# sve su to neupotreb!jive fikcije. (ije re o -subjektu i objektu., nego o jednoj odre4enoj )ivotinjskoj vrsti koja napreduje samo pri i"vesnoj re!ativnoj tanosti, u prvom redu pri !ra%ilnosti svoji* opa)aja ?tako da mo)e kapita!i"irati iskustvo@... Sa"nanje radi kao oru'e mo+i. Otuda je jasno da ono raste pri svakom porastu mo+i... Smisao -sa"nanja.# i ovde se, kao i kod pojma -dobar. i!i -!ep., ideja mora u"eti strogo antropocentriki i bio!oki. &a bi se jedna odre4ena vrsta odr)a!a i ras!a u mo+i, mora svojom koncepcijom stvarnosti da obu*vati to!iko mnogo stvari o kojima se mo)e dati rauna i koje ostaju istovetne, da se na tome mo)e i"graditi s*ema njenog odnosa prema stvarnosti. Korist "a samoodr$anje , a ne neka apstraktna teoretska potreba "a istinom , stoji kao motiv i"a ra"vitka organC sa"nanja... oni se tako ra"vijaju da je nji*ova aktivnost dovo!jna "a nae samoodr)anje. &rugim reima# mera vo!je "a sa"nanjem "avisi od mere porasta %olje "a mo( u vrste# jedna vrsta "a*vata to!iko stvarnosti da #i "agos!odarila njom, da bi je stavi!a u s!u)bu.

VERA U JA ! SU"JEKT 485 1rotiv po"itivi"ma, koji "astaje kod fenomena da -postoje samo injeni)e., *teo bi* re+i# ne, ba injenice ne postoje, nego samo tumaenja injenica. /i ne mo)emo utvrditi nijedan fakt -po sebi.# mo)da je besmis!ica *teti tako to. -Sve je subjektivno., ka)ete vi# a!i i to je ve+ tumaenje. -Subjekt. nije nita dano, nego neto matom nadometnuto, i"a fakta potureno. , Ae !i naj"ad nu)no staviti tumaenje i"a tumaenjaE 9 to je ve+ fanta"ija, *ipote"a. 0ko!iko re -sa"nanje. uopte ima smis!a, svet je dostupan sa"nanju# a!i se on mo)e tumaiti druke, svet nema nikakva odre4ena smis!a i"a sebe, nego be"broj smis!ova. , :o je -perspektivi"am.. (ae potrebe tumae nam s%et< nai nagoni i nji*ovo "a i protiv. Svaki nagon je neka vrsta v!asto!jub!ja, svaki ima svoju taku g!edita, koju )e!i nametnuti svima osta!im nagonima kao "akon. 487 :amo gde nae ne"nanje uistinu poinje, kod take odak!e da!je ne mo)emo videti, mi stav!jamo jednu re, na primer re -ja., re -initi., re -trpeti. , ovi pojmovi mogu biti granina !inija naeg sa"nanja, a!i oni nisu nikakve -istine.. 488 -Aa. se stav!ja "a*va!juju+i mi!jenju, a!i sve dosad svi su verova!i, kao to veruje prost narod, da postoji neto neposredno i"vesno u pojmu -ja mis!im., i da je po ana!ogiji s naim ra"umevanjem sviju drugi* u"roni* reakcija ovo -ja. dani u"rok mi!jenja. /a ko!iko da smo navik!i na ovu fikciju i ma ko!iko da nam je neop*odna posta!a, samo to ne doka"uje nita protiv imaginarne prirode njena porek!a< jedno verovanje mo)e i!ak biti la$no, iako je us!ov )ivota. 484 -/is!i se# s!edstveno postoji mis!i!ac.# na to se svodi &ekartova argumentacija. $!i to "nai pretpostaviti da je naa vera u ideju su!stan)ije -a priori istinita.# , da, kada mis!imo, mora biti neega -to mis!i., prosto je formu!isanje nae gramatike navike, koja stav!ja de!ate!ja i"a de!a. 0kratko reeno, ovde je skoro nainjen jedan !ogiko; metafi"iki postu!at , a nije samo utvr4ena i"vesna injenica... 1utem kojim je iao &ekart ne do!a"i se do neke apso!utne i"vesnosti, nego samo do fakata jedne vr!o jake vere. $ko se stav svede na# -mis!i se, dak!e postoji misao., dobija se prosta tauto!ogija# i ba ono to je u pitanju, -rea!nost mi!jenja., time se i ne dotie , to "nai da se u

ovakvom ob!iku ne mo)e pore+i -prividnost. mi!jenja. $ &ekart je me4utim teo da misao ima ne samo !ri%idnu st%arnost, nego a!solutnu stvarnost. 48> 1ojam su!stan)ije je pos!edica pojma su#jekta# a ne obrnuto= $ko se odreknemo due, -subjekta., onda uopte nedostaje ra"!oga "a -supstanciju.. Onda dobijamo ste!ene #i(a, a gubi se samo bi+e. Kritika -st%arnosti.# emu vodi -%i&e ili manje st%arnosti., gradacija bi+a u koju verujemoE (a stepen ose+anja $i%ota i mo(i ?!ogika i jedinstvo do)iv!jaja@ daje nam meru -bi+a., -stvarnosti., neprividnosti. Su#jekt# to je termino!ogija nae vere u i"vesno jedinstvo i"me4u sviju ra"!iiti* momenata najviega ose+anja stvarnosti# mi ra"umemo tu veru kao !osledi)u jednoga u"roka , mi to!iko verujemo u svoju veru da nje radi "ami!jamo -istinu., -stvarnost., -supstancija!nost.. , -Subjekt. je fikcija, kao da su mnoga isto%etna stanja uticaj i"vesnog supstrata na nas# a!i mi smo najpre st%orili-isto%etnost. ti* stanja< i"jednaenje i podeavanje ti* stanja je injeni)a a ne istovetnost nji*ova ?, koja se pre mora odre+i ,@. 486 /ora!o bi se "nati ta je #i(e, da bi se mog!o odluiti da !i je ovo i!i ono rea!no ?na primer -injenice svesti.@< tako isto ta je i"%esnost, ta je sa"nanje i tome s!ino. $!i kako to ne "namo, kritika mo+i sa"nanja je besmis!ena# kako oru4e mo)e kritikovati sebe samo, kad jedino se#e mo)e upotrebiti "a kritikuE Ono ne mo)e sebe ni definisati= 487 (ije !i potrebno da svaka fi!osofija napos!etku otkrije osnovne principe na kojima poivaju procesi mi!jenja , to +e re+i, na&u %eru u -ja. kao u supstanciju, kao jedinu stvarnost na osnovu koje smo jedino u stanju da stvarima pripiemo rea!nostE (ajstariji -rea!i"am. na kraju i"!a"i na vide!o# istovremeno s pri"nanjem injenice od strane ovekove da ce!a njegova re!igio"na istorija nije nita drugo do istorija pra"noverica o dui. ,u le$i #rana< sCmo nae mi!jenje uk!juuje tu veru ?s njenim ra"!ikovanjem supstancije, akcidencije, de!a, inioca itd.@< napustiti tu veru "nai!o bi# prestati biti u stanju mis!iti. $!i da i"vesno verovanje, ma kako bi!o korisno po odr)anje vrste, nema niega "ajednikog sa istinom, mo)e se videti na primer po tome to mi moramo verovati u vreme, prostor i kretanje, a pritom se ne ose+amo prinu4eni da i* smatramo "a apso!utne stvarnosti. 488 -si olo&ko !oreklo na&e %ere u ra"um. , 9deje# -stvarnost., -bi+e., potiu od naeg ose+anja su#jekta. -Subjekt.# mi smo ga tako protumai!i da -ja. mo)e va)iti kao supstancija, kao

u"rok sve akcije, kao delatelj. /etafi"iko;!ogiki postu!ati, vera u supstanciju, akcident, atribut itd., dobijaju svoju ubed!jivost od nae navike da sva svoja de!a smatramo kao pos!edicu svoje vo!je# tako da se -ja., kao supstancija, ne i"gubi u mnotvu promena... , Ali %olja ne !ostoji. , /i nemamo nikakvi* kategorija koje bi nam dopusti!e da odvojimo -svet kao stvar po sebi. od -sveta pojava.. Sve kategorije na&ega ra"uma u!nog su porek!a# to su dedukcije i" empirikog sveta. -&ua., -ja. , istorija ovi* pojava poka"uje da je i ovde najstarije ra"!ikovanje ?-da*., -)ivot.@... $ko ne postoji nita materija!no, onda ne postoji nita ni nematerija!no. :aj pojam onda ne "nai vie nita. (ema subjekata;-atoma.. Obim jednog subjekta !o%e(a%a se i!i smanjuje be" prestanka, centar sistema se neprekidno !omera< na s!uaj da sistem ne bude vie u stanju da organi"uje prisvojenu masu, de!i se na dvoje. S druge strane, on je u stanju da s!abiji subjekt preobra"i u svoj organ, ne nite+i ga pritom, i da do i"vesne mere obra"uje novu ce!inu s njim. (e -supstancija., nego pre neto to te)i "a sve ve+om snagom< i to tek posredno )e!i da se -odr)i. ?)e!i da !re%a"i'e sebe@. 48' Sve to do!a"i u svest kao -jedinstvo. ve+ je veoma s!o)eno# mi uvek tu dobijamo samo !ri%id jedinst%a. :e!o je bogatija, s*vat!jivija, opip!jivija pojava# njega treba metodiki isticati na prvo mesto, a pritom nita ne odre4ivati o njegovom krajnjem "naenju. 4'2 6ipote"a o jednom jedinom su#jektu mo)da nije potrebna< isto tako se mo)da sme dopustiti da pretpostavimo mnotvo subjekata, ije u"ajamno dejstvo i borba !e)e u osnovi nae mis!i i nae svesti uopteE (eka vrsta aristokratije -+e!ija. na kojima poiva v!astE Fa"ume se, jedna aristokratija ravni* me4u sobom, koji su naviknuti da "ajedniki v!adaju, i "naju kako se "apovedaE Moje i!ote"e# subjekt kao mnotvo. %o! je projiciran, inte!ektua!an i u "avisnosti od suda -tetan.. &ejstvo je uvek -nesvesno.# deducirani i "ami!jeni u"rok je projiciran, on sledi i" doga4aja. Gadovo!jstvo je vrsta bo!a. Aedina sila koja postoji istovetna je po prirodi sa si!om vo!je# "apovedanje drugim subjektima, koji se potom menjaju. (eprekidna pro!a"nost i nepostojanost subjekta. -Smrtna dua.. .roj kao ob!ik perspektive. 4'5 era u te!o je neto osnovnije od vere u duu# vera u duu ponik!a je i" nenaunog posmatranja agonija te!a ?neto to ga naputa. era u istinitost sno%a ,@.

4'7 ,elo i fi"io!ogija kao po!a"na taka# "atoE , /i dobijamo tanu s!iku o vrsti jedinstva naega subjekta, to +e re+i kao uprav!jaa na e!u jedne "ajednice ?ne kao -duC. ili -)ivotni* si!a.@, tako isto o "avisnosti ovi* uprav!jaa od nji*ovi* podanika i us!ova "a *ijerar*iju i pode!u rada koji omogu+uju pojedinca i ce!inu. 9sto tako dobijamo jasnu pretstavu o tome kako )ive ce!ine neprestano nastaju i nestaju, i kako -subjektu. ne pripada venost< tako isto s*vatamo da je borba sastavni deo )ivota i da se ispo!java u s!uanju i "apovedanju i da )ivotu pripada pokretno odre4ivanje granica mo+i. Fe!ativno ne"nanje, u kome se odr)ava uprav!ja u pog!edu pojedini* funkcija i poreme+aja u "ajednici, spada u us!ove pod kojima je uprav!janje mogu+no. 0kratko reeno, mi dobijamo ocenu i "a ne"nanje, "a posmatranje na ve!iko i uopte "a upro+avanje i patvorenje, "a perspektivu. $!i je najva)nija stvar# to mi ra"umemo da su uprav!ja i njegovi podanici iste %rste, svi oni ose+aju, *o+e, mis!e , i to svuda gde u te!u vidimo i!i s!utimo kretanje mi "ak!juujemo da mu pripada subjektivan nevid!jiv )ivot. Kretanje je simbo!ika "a oko< ono nagove+uje da se neto ose+a!o, *te!o, mis!i!o. Ga direktno ispitivanje subjekta o subjektu i "a svako samoog!edanje du*a opasnost !e)i u tome to "a njegovu de!atnost mo)e biti va)no i korisno da sebe kri%o tumai. Gato mi pitamo te!o i odbacujemo svedoanstvo i"otreni* u!a# i!i pak pokuavamo sa"nati da !i mogu do+i u ve"u s nama sami podanici. "IOLOGIJA NAGONA ZA SAZNANJEM PERSPEKTIVIZAM 4'8 Istina je %rsta "a#lude be" koje ne bi mog!a )iveti jedna odre4ena vrsta )ivi* bi+a. a)nost po $i%ot ima od!unu re. 4'4 (everovatno je da nae -sa"nanje. treba da se pru)a da!je nego!i to je taman dovo!jno "a odr)anje )ivota. /orfo!ogija nam poka"uje kako se u!a i nervi, kaogod i mo"ak, ra"vijaju sra"merno prema teko+i u is*rani. 4'> Kad se odbaci mora!nost formu!e# -(e sme !agati., onda se -smisao "a istinu. mora !egitimisati pred nekim drugim forumom# kao sredstvo samoodr)anja ovekova, kao vo!ja "a mo+. :ako isto naa !jubav "a !epo# to je isto tako stvara!aka %olja. Oba smis!a na!a"e se jedan u" drugi< smisao "a stvarnost je sredstvo da se dobije mo+ u ruke, da bi se stvarima dava!o ob!ije po naoj vo!ji. Fadost u stvaranju i preob!iavanju stvari je iskonska radost. /i mo)emo !ojmiti samo onaj svet koji smo mi sami st%orili.

4'6 O mnogo%rsnosti sa"nanja. Otkrivanje odnosa sa"nanja ?i!i odnosa vrste@ prema mnogim drugim stvarima , kako bi to mog!o biti -sa"nanje. drugoga= (ain po"nanja i sa"navanja pripada po sebi us!ovima )ivota# pritom je "ak!juak, kako ne mo)e postojati nikakva druga vrsta inte!ekta ?"a nas same@ sem one koja s!u)i naem samoodr)anju, veoma prenag!jen# ovaj na stvarni )ivotni us!ov mo)da je samo s!uajan i mo)e biti da ni u kom s!uaju nije nu)an. (ae oru4e sa"nanja nije !ode&eno "a -sa"nanje.. 4'7 $priorne istine u koje se najvie veruje "a mene su prosto !ret!osta%ke koje su prim!jene do daljega ispitivanja< na primer, "akon kau"a!iteta je tako dobro usa4ena navika verovanja, da bi na rod mogao propasti kad ne bi u njega verovao. $!i, jesu !i to "bog toga istineE Kakav "ak!juak= Kao da bi se istina mog!a doka"ati time to se ovek odr)ava u )ivotu= 4'8 &o koje je mere na intelekt pos!edica )ivotni* us!ova ,# mi ga ne bismo ima!i, kad nam ne bi bio neo! odan, i ne bismo ga ima!i takvog kakav je, kad nam takav ne bi bio neop*odan, ak i kad bismo mog!i )iveti i na drugi nain. 4'' -/i!jenje. je u prvobitnom stanju ?pre;organskom@ stvaranje o#lika, kao to je to s!uaj s krista!om. , 0 na&em mi!jenju #itno je sre4ivanje novog materija!a u stare s*eme ?H1rokrustova poste!ja@, i"jednaa%anje novoga sa starim. >22 3u!ni opa)aji projicirani -napo!je.# -unutranji. i -spo!janji. , da !i tu "apoveda teloE 9sta si!a koja i"jednauje i svrstava, koja gospodari u idiop!a"mi, gospodari i pri ute!ov!jenju spo!janjeg sveta# nai u!ni opa)aji su re"u!tat toga !ris!odo#lja%anja i i"jednaa%anja u pog!edu na)elu pro!ost u nama< oni ne s!ede odma* i"a -utiska.. >25 Sve mi!jenje, su4enje, opa)anje kao !ore'enje, ima "a predus!ov i"vesno -i"jednaenje., a pre toga jo i vrenje jednaenja. renje jednaenja je isto to i ute!ov!jenje prisvojene materije u amebi. -Se+anje. je po"na pojava uko!iko je ovde nagon "a i"jednaenjem gotovo sa%ladan# ra"!ika se uva. Se+anje kao k!asifikovanje i sre4ivanje u kartoteku# ko je tu aktivanE

>27 0 odnosu na !am(enje moramo se oduiti od mnogo ega# tu se sre+emo s najve+im iskuenjem da pretpostavimo postojanje -due., koja van vremena ponovo proi"vodi i prepo"naje itd. $!i do)iv!jaj )ivi -u pam+enju.< ja nemam nita s tim kad on do!a"i, moja vo!ja je tu neaktivna, kao to je pri do!a)enju svake mis!i. (eto se "biva ega postajem svestan# sad do!a"i neto s!ino , ko ga je "vaoE Ko ga je probudioE >28 Deo aparat sa"nanja je aparat "a apstrakciju i upro+avanje , on nije podeen prema sa"nanju, nego prema sav!a4ivanju stvari# -ci!j. i -sredstvo. da!eko su od sutine ko!iko i -pojmovi.. 1omo+u -ci!ja. i -sredstva. mi gospodarimo procesom ?!ronala"imo proces koji se mo)e s*vatiti@, dok pomo+u -pojmova. postajemo gospodari -stvari. koje sainjavaju proces. >24 S%est poinje sasvim spo!ja, kao koordinacija i sa"navanje -utisaka. , i na poetku ona je najda!je od bio!okog centra individue< a!i to je proces koji se produb!juje, koji postaje sve vie unutranji, i sta!no se prib!i)uje tom centru. >2> (ai opa)aji kako i* mi ra"umemo# to je "bir sviju oni* opa)aja ije je dopiranje do nae svesti bi!o korisno i bitno po nas i po sve organske procese pre nas# dak!e ne sviju opa)aja uopte ?na primer ne e!ektrini*@< to jest# mi imamo ula samo "a i"vesne opa)aje , "a one do koji* nam mora biti sta!o ob"irom na nae samoodr)anje. S%est je samo dotle tu dokle je ona od koristi. (ema nikakve sumnje da su svi nai u!ni opa)aji skro" pro)eti sudo%ima o %rednosti ?koristan , tetan , dak!e prijatan i!i neprijatan@. Svaka pojedina boja, pored toga to je boja, i"ra)ava i"vesnu vrednost "a nas ?premda mi to retko pri"najemo, i!i to inimo tek ako je isk!juivo i dugo vremena utica!a na nas, kao to je s!uaj sa "atvorenicima u tamnici i!i !udacima@. 9sto tako insekti reagiraju ra"!iito na ra"!iite boje# jedni vo!e jednu, drugi drugu, kao to je s!uaj kod mrava, na primer. >26 (ajpre slike , mora se objasniti kako postaju s!ike u du*u. Onda rei, primenjene na s!ike. (aj"ad !ojmo%i, koji su mogu+ni tek poto postoje rei , kao skup vie s!ika u jednu ce!inu koja nije "a oko nego "a u*o ?re@. /a!o emocije, koju i"a"iva -re. pri posmatranju s!ini* s!ika "a koje postoji jedna re , to neto ma!o emocije je opta injenica, osnova pojma. &a se s!abi ose+aji smatraju "a s!ine , "a iste, osnovna je injenica. Otuda poinje brkanje dvaju vr!o b!iski* ose+aja !ri ut%r'i%anju ovi* ose+aja< , a!i ko to iniE Vera je prvi korak u svakom u!nom utisku# neka vrsta!rimanja st%ari je prva umna de!atnost. -&r)anje stvari "a istinitu. na poetku= :reba dak!e objasniti# kako je do!o do toga -da se i"vesna stvar smatra istinitom.= Kakva sen"acija !e)i i"a tvrdnje da je neto -istinito.E

>27 O)ena -verujem da je to i to tako. kao su&tina /istine0. 0 ocenama vrednosti do!a"e do i"ra"a uslo%i samoodr$anja i na!redo%anja. Svi nai organi i ula sa"nanja ra"vi!i su se jedino ob"irom na us!ove odr)anja i napredovanja. 1ou"danje u ra"um i njegove kategorije, pou"danje u dija!ektiku, kaogod i u !ogike o)ene %rednosti, doka"uje samo da je oveka iskustvo naui!o koristikoju )ivot ima od nji*# ne nji*ovoj -istini.. 1redus!ov sviju )ivi* bi+a i nji*ova )ivota jeste da mora biti mnotvo verC< da se i"riu sudovi< da ne !ostoji sumnja u pog!edu na bitne vrednosti. , &ak!e, da se neto mora smatrati istinitim, to je potrebno , a!i ne, da neto jeste istinito. -Istinski i !ri%idni svet. , ovaj kontrast ja sam i"veo i" odnosa me4u vrednostima. /i smo s%oje us!ove odr)anja projicira!i kao !redikate #i(a uopte. Kako u svojoj veri moramo biti sta!ni, da bismo napredova!i, mi smo i" toga napravi!i da -istinski. svet nije ni svet promena ni svet postajanja, nego svet #i(a. POREKLO RAZUMA I LOGIKE >28 1rvobitno je postojao *aos me4u pretstavama. One koje su se pove"a!e jedna s drugom "adr)a!e su se, dok i* je najve+i broj propao , i jo propada. >2' Darstvo )e!ja i" koga je logika i"ras!a# instinkt stada u "a!e4u. 1retpostavka o istovetnim s!uajevima pretpostav!ja -istovetnu duu.. 1 )ilju s!ora"ume%anja i %lasti. >52 Za !oreklo logike. Osnovna sk!onost da se stvari i"jednae i da se vide kao jednake stav!ja se u pokret i kontro!ie pomo+u koristi i tete, pomo+u us!e a# ona se pri!ago4ava na takav nain da se "adovo!ji u b!a)em ob!iku, a da se pritom ne negira )ivot niti da se dovede u opasnost. De!om ovom procesu potpuno odgovara onaj spo!janji me*aniki proces ?koji je njegov simbo!@ po kome!la"ma ono to u"me u sebe i"jednai i podeava prema svojim ob!icima i "a*tevima. >55 Aednakost i s!inost. 5. Irub!ji organ vidi mnogu prividnu jednakost< 7. &u* *o+e jednakost, tj. da i"vestan u!ni utisak podvede pod postoje+e vrste# isto tako kao to te!o asimi!uje neorgansku materiju. Ga ra"umevanje !ogike# Volja "a jednako&(u je %olja "a mo( , vera da je neto tako i tako ?to ini

sutinu suda@ jeste pos!edica jedne vo!je koja *o+e da bude po mogu+nosti to vie jednakosti. >57 Jogika je ve"ana "a us!ov# !od !ret!osta%kom da postoje identini sluaje%i. 0stvari, da bi se mog!o !ogiki mis!iti i "ak!juivati, o%aj us!ov se mora najpre "amis!iti kao da je ispunjen. :o +e re+i# %olja "a logikom istinom mo)e se ispuniti tek poto se fa!sifikuju sve pojave. Otuda potie da tu v!ada instinkt, koji je sposoban da se s!u)i sa oba sredstva# najpre da i"vri fa!sifikovanje, pa onda da sprovodi svoje g!edite# !ogika ne potie i" vo!je "a istinom. >58 1rona!a"aka si!a, koja je i"mis!i!a kategorije, radi!a je u s!u)bi potrebe, naime potrebe "a sigurno+u, br)om ra"um!jivo+u na osnovu "nakova, "vukova i skra+enica# , nije re o metafi"ikim istinama kod -supstancije., -subjekta., -objekta., -bi+a., -bivanja.. /o+ni su od imena stvari naini!i "akon, a me4u mo+nima su najve+i vetaci "a apstrakcije oni koji su stvori!i kategorije. >54 Aedan mora!, jedan nain )ivota koji je okuan dugim iskustvom i ispitivanjem, do!a"i naj"ad u svest kao "akon, kao gos!odar... Gajedno s njim uv!ai se u )ivot itava grupa srodni* vrednosti i stanja# ona postaje dostojanstvena, besprekorna, sveta, istinita< sastavni je deo evo!ucije mora!a da se "a#ora%i na njegovo porek!o... :o je "nak da je postao gospodar. Sasvim isto to mog!o se desiti s kategorijama ra"uma# i one bi se mog!e, pos!e mnogoga pipanja i pokuaja, sauvati svojom re!ativnom korisno+u... (astao je bio momenat kad su one u"ete skupa, kad su u!e u svest kao ce!ina , kad se na!aga!a vera u nji*, to +e re+i kad su one dejstvova!e "a!o%edniki... Od toga trenutka one su se smatra!e apriornim, i"van iskustva, neop*odnim. 1a ipak mo)da ne i"ra)avaju nita drugo do odre4enu ce!is*odnost rase i vrste , nji*ova korisnost je jednostavno nji*ova -istina. ,. >5> (e -sa"navati. nego s*emati"ovati , nametnuti *aosu ono!iko pravi!nosti i ob!ika ko!iko je to dovo!jno "a nae praktine potrebe. 1ri formiranju ra"uma, !ogike, kategorije !otre#a je bi!a merodavna# ne potreba "a -sa"nanjem., nego "a pribiranjem, s*emati"ovanjem, u ci!ju ra"umevanja, prorauna... ?&oterivanje, dovo4enje do s!inoga, jednakoga , proces kro" koji pro!a"i svaki u!ni utisak pretstav!ja proces ra"vitka ra"uma.@ :u nije dejstvova!a neka ideja koja je pret*odno postoja!a# nego korisnost koja nas ui da samo kada vidimo stvari prib!i)no ujednaene mo)emo raunati s njima i rukovati... *inalnost u ra"umu je pos!edica a ne u"rok# )ivot opada kod svake druge vrste ra"uma, "a koju uvek mo)e biti povoda , on postaje odve+ nepreg!edan , odve+ nejednak. Kategorije su -istine. samo u smis!u da "a nas us!ov!javaju )ivot# kao to je

Kuk!idov prostor takva us!ov!javaju+a -istina.. ?/e4u nama reeno# poto niko ne+e tvrditi da su !judi apso!utno neop*odni, ra"um kaogod i Kuk!idov prostor prosto su idiosinkra"ija odre4eni* )ivotinjski* vrsta, i to jedna pored mnogi* drugi*...@ Subjektivna prinuda koja nas spreava da ovde protivreimo bio!okog je karaktera< instinkt korisnosti, koji nas navodi da "ak!juujemo kako "ak!juujemo, nama je u krvi, mi smo skoro on sam... $!i kakva naivnost !e)i u pokuaju da se i" te injenice i"vue doka" da time v!adamo i"vesnom -istinom po sebi.. (emogu+nost protivrenosti doka"uje i"vesnu nesposobnost, a ne i -istinu.. >56 /i nismo u mogu+nosti da jedno isto i potvr4ujemo i odriemo# to je princip subjektivnog iskustva u kome se ne i"ra)ava nikakva -nu)nost., nego samo nemogu(nost. $ko je, po $ristote!u, naelo !roti%renosti naji"vesnije od sviju nae!a, ako je to pos!ednje i osnovno na koje se svodi svako doka"ivanje< ako nae!o svi* drugi* aksioma !e)i u njemu# onda uto!iko stro)ije moramo ga ana!i"irati da bi se mog!o otkriti koje mu !ret!osta%ke !e)e u osnovi. S njime se i!i tvrdi neto o stvarnosti i bi+u, kao da su bi!i po"nati u nekoj drugoj ob!asti , to +e re+i, kao da im se ne mogu pripisati suprotni atributi# i!i taj princip "nai# da mu se suprotni atributi ne smeju pripisati. 0 tom s!uaju !ogika bi bi!a imperativ, koji nije uprav!jen na sa"nanje istine, nego na doterivanje i utvr4ivanje jednoga sveta koji mora nama i"g!edati istinit. 0kratko reeno, pitanje je sporno# jesu !i !ogike aksiome adekvatne stvarnosti, i!i su one meri!a i sredstva pomo+u koji* mi tek st%aramo stvarnost, i!i pojam -stvarnost.E &a bismo ono prvo mog!i tvrditi, mora!i bismo, kao to smo ve+ rek!i, pret*odno "nati bi+e< to jednostavno nije s!uaj. Ovaj stav ne sadr)i dak!e nikakav kriterij istine, nego im!erati% o tom ta se ima smatrati istinitim. $ko u"memo da ne postoji jedno takvo A koje je identino sa samim sobom, kako to pretpostav!ja svaki !ogiki ?i matematiki@ stav, i da je A po sebi !ri%idno, !ogika bi u tom s!uaju ima!a kao svoju pod!ogu jedan isto prividan svet. 0stvari, mi verujemo u taj stav pod utiskom beskrajne empirije, koja se ini da ga neprekidno !ot%r'uje. -Stvar. , to je pravi supstrat od A< na&a %era u st%ari je prvi us!ov nae vere u !ogiku. A u !ogici je, kao atom, naknadna konstrukcija -stvari.... (e ra"umevaju+i to, i prave+i od !ogike kriterij istinskoga #i(a, mi smo ve+ na putu da sve one *ipote"e# supstanciju, atribut, objekt, subjekt, akciju itd. smatramo kao rea!nost# to +e re+i da stvorimo ideju jednog metafi"ikog sveta, to jest jednog -istinskog sveta. 2to je3 me'utim3 o!et !ri%idan s%et4445. (ajprvobitnija akta mi!jenja, tvr4enje i odricanje, dr)anje "a istinito i dr)anje "a neistinito, uko!iko pretpostav!jaju ne samo jednu naviku nego i pravo uopte dr)ati i!i ne dr)ati i"vesnu stvar "a istinitu, ve+ se na!a"e pod v!a+u vere da "a nas !ostoji sa"nanje3 da sud mo$e odista !ogoditi istinu# , ukratko, !ogika ne sumnja da mo)e govoriti o samoj istini ?to +e re+i, da se ne mogu istini pripisati suprotni atributi@. 0 ovom verovanju v!ada sensua!istika i gruba predrasuda da nam opa)aji saoptavaju istine o stvarima, da ja ne mogu u isti ma* re+i o jednoj istoj stvari# to je i tvrdo i meko. ?9nstinktivni doka"# -(e mogu imati u isti ma* dva suprotna ose+aja., sasvim je grub i !a)an.@ Gabrana svake protivrenosti u pojmovima pos!edica je verovanja da mi mo)emo stvarati pojmove, da pojam ne samo o"naava sutinu i"vesne stvari, nego da je

i"ra)ava... 0 samoj stvari, !ogika ?kaogod i geometrija i aritmetika@ vredi samo "a fikti%na su&tast%a koja smo mi st%orili. Logika !retsta%lja !oku&aj s na&e strane da s %atimo st%arni s%et !rema jednoj s emi #i(a koju smo mi sasta%ili6 ili tanije3 to je na& !oku&aj da ga omogu(imo "a formulisanje i !roraun444 >57 &a bismo mog!i mis!iti i stvarati "ak!juke, potrebno je da !ret!osta%imo #i(e# !ogika ima formu!e samo "a stvari koje su konstantne. Gbog toga ova pretpostavka niuko!iko ne doka"uje stvarnost bi+a# -bi+e. pripada naoj optici. -Aa. kao bi+e ?, na koje ne utie ni bivanje ni ra"vitak@. Biktivni svet subjekta, supstancije, -ra"uma. itd. potreban je ,# u nama )ivi si!a koja ure4uje, upro+uje, fa!sifikuje, vetaki ra"dvaja. -9stina. je vo!ja da se postane gospodar nad mnotvom u!ni* nadra)aja# , pojave se re4aju prema odre4enim kategorijama. (a taj nain mi po!a"imo od vere u objektivnu prirodu stvari ?mi posmatramo pojave kao neto realno@. 1riroda sveta u procesu postajanja ne mo)e se formu!isati# ona je -!a)na. i -protivrei samoj sebi.. Sa"nanje i !ostajanje u"ajamno se isk!juuju. 1rema tome, -sa"nanje. mora biti neto drugo# njemu mora pret*oditi vo!ja da se stvari uine dostupnim sa"nanju, neka vrsta bivanja mora stvoriti ilu"iju #i(a. >58 $ko je nae -ja. "a nas jedino #i(e, prema kome mi pravimo i ra"umemo s%e #i(e# vr!o dobro. Onda je veoma umesno sumnjati, da !i tu nije posredi jedna ilu"ija u perspektivi , prividno jedinstvo u koje se sve stapa kao u !iniji na *ori"ontu. $ko nam te!o s!u)i kao vo4 i meri!o, sve se poka"uje kao ogromna mnogo%rsnost< kao metod doputeno je da se radi bo!jeg prouavanja pos!u)imo #ogatijom pojavom kao vo4om u ra"umevanju kakve jednostavnije pojave. (apos!etku# ako pretpostavimo da je sve bivanje, onda je sa"nanje mogu(no jedino na osno%u %ere u #i(e. >5' $ko postoji -samo jedno bi+e, ja. i ako su sva osta!a -bi+a. nainjena po ug!edu na nj , ako naj"ad vera u -ja. stoji i pada s verom u !ogiku, to jest u metafi"iku istinu kategorija ra"uma# ako se s druge strane ja poka"uje kao neto to !ostaje# onda , >72 1ostojani pre!a"i ne doputaju nam da govorimo o -individui. itd.< -broj. bi+a se sta!no menja. /i ne bismo "na!i nita o vremenu niti ta o kretanju, kad ne bismo verova!i, otpri!ike, da vidimo pored stvari u pokretu i stvari u stanju mirovanja. :ako isto ma!o bismo "na!i o u"roku i pos!edici, i be" pogrene ideje o -pra"nom prostoru. ne bismo nikada do!i do ideje o prostoru. 1rincip identiteta "asniva se na -i"g!edu. da postoje s!ine stvari. Svet koji se na!a"i u procesu postajanja ne mo)e se u strogom smis!u -pojmiti. ni -sa"nati.< neto to se "ove -sa"nanje. postoji samo uko!iko inte!ekt koji -ra"ume. i -sa"naje. na!a"i pred sobom gotov jedan ve+ stvoren grub svet, sagra4en od

sami* privida, a!i !ermanentan< samo uko!iko je ova vrsta prividne rea!nosti sauva!a )ivot , samo do te mere je -sa"nanje. mogu+no# to +e re+i, kao merenje raniji* i po"niji* "ab!uda jedne prema drugoj. >75 O /logikoj !ri%idnosti0. , 1ojmovi -individue. i -vrste. podjednako su !a)ni i prosto prividni. - rsta. samo i"ra)ava injenicu da se mnotvo s!ini* bi+a pojav!juje u isto vreme i da je br"ina nji*ovog da!jeg napredovanja i transformisanja usporena "a du)e vremena# tako da se stvarne ma!e promene i porast ne u"imaju mnogo u ob"ir , ?jedan stupanj ra"vitka u kome ra"vijanje nije primetno, tako da se ini da je dostignuta i"vesna ravnote)a, i postaje mogu+na pogrena pretstava da je !ostignut i"%estan )ilj , i da je ra"vitak imao neki ci!j...@. Ob!ik se smatra neim trajnim i stoga od ve+e vrednosti< a!i ob!ik smo mi jednostavno i"mis!i!i< i ma ko!iko puta -isti ob!ik bio dostignut., to ne "nai da je to uistinu isti o#lik , jer se u%ek ja%lja ne&to no%o i samo mi, koji poredimo, raunamo to novo sa starim, uko!iko !ii na staro, pridaju+i im jedinst%o /o#lika0. Kao da se imao posti+i i"vestan ti! koji je u p!anu i prirodi procesa. O#lik3 %rsta3 "akon3 ideja3 )ilj , ista pogreka pravi se kod sviju ovi* pojmova, to se jednoj fikciji pripisuje !a)na stvarnost# kao da "bivanje nosi neki "akon u sebi , vetako ra"!ikovanje pravi se u "bivanju i"me4u onoga to dejstvuje i onoga prema emu se uprav!ja akcija ?a!i oba ova pojma unesena su samo i" ob"ira prema naoj metafi"iko;!ogikoj dogmatici# to nisu -injenice.@. /i ne smemo nau nu)du "a stvaranjem pojmova, rodova, forma, ci!jeva, "akona ?/s%et identini sluaje%a0@ s*vatiti kao da smo u po!o)aju da konstruiemo istinski s%et pomo+u nji*< nego kao nu)nost da podesimo svet tako da u njemu na& $i%ot bude mogu+an# , mi time stvaramo svet koji mo)emo oprede!iti "a sebe, prouiti, uprostiti, pojmiti itd. 9stu tu nu)nost sre+emo i u funk)ijama ula, koje poma)e ra"um , putem upro+avanja, isticanja i udeavanja, na emu poiva ce!okupno -prepo"navanje. i sposobnost da sebe drugima inimo ra"um!jivim. (ae !otre#e naini!e su naa u!a tako preci"nim da se -isti svet pojava. uvek ponovo jav!ja, us!ed ega je stekao i"g!ed st%arnosti. (aa subjektivna nu)nost da verujemo u !ogiku samo i"ra)ava da mi, dugo pre nego to nam je !ogika u!a u svest, nismo nita drugo radi!i nego unosili njene !ostulate u "#i%anje6 sada je na!a"imo u "bivanju , mi vie ne mo)emo druke , i rado bi da verujemo da ova nu)da krije u sebi neto od -istine.. /i smo ti koji smo stvori!i -stvar., -istu stvar., subjekt, atribut, akciju, objekt, supstanciju, ob!ik, poto smo oti!i do krajnje granice sa i"jednaa%anjem i u!ro&(a%anjem stvari. Svet nam se ini !ogian, jer smo ga mi najpre !ogici"ira!i. >77 Osno%no re&enje. , /i verujemo u ra"um# to je me4utim fi!o"ofija be"bojni* !ojmo%a. Ae"ik je i"gra4en na najnaivnijim predrasudama. Sada mi nai!a"imo na nesk!ade i prob!eme u stvarima, jer mis!imo samo je"ikom , mi tako isto verujemo u -venu istinu. ra"uma ?na primer subjekt, atribut itd.@.

Mi !restajemo misliti kad to ne $elimo initi !od kontrolom je"ika< mi jedino mo)emo jo to!iko da sumnjamo da !i je ovde granica uistinu granica. 7a)ionalno mi&ljenje je !ro)es tumaenja !rema i"%esnoj s emi3 koju ne mo$emo od#a)iti4

SVEST >78 (ita nije pogrenije nego od psi*iki* i fi"iki* pojava praviti dva !ica, dve manifestacije jedne iste supstancije. :ime se nita ne objanjava# pojam -supstancije. potpuno je neupotreb!jiv kao sredstvo "a objanjenje. S%est je drugostepenog "naaja, skoro be"!ina, suvina, mo)da odre4ena da ie"ne i napravi mesto jednom savrenom automati"mu. Kad posmatramo samo unutranje pojave, mi smo onda na!ik na g!uvoneme, koji po kretanju usana ra"umeju rei, premda i* ne uju. /i i" !oja%a unutra&njeg $i%ota i"%odimo "ak!juak da postoje nevid!jive i druge pojave, koje bismo mi opa"i!i, kad bismo ima!i organe "a to, i koje "ovemo nervna struja. Ga ovaj unutranji svet nama nedostaju svi finiji organi, tako da iljadostruku slo$enost ose+amo kao jedinstvo i i"mi!jamo i"vestan u"roni proces tamo gde nam je nevid!jiv svaki osnov kretanja i promene , jer !ogini tok mis!i i ose+anja nije nita drugo nego nji*ova vid!jivost "a svest. &a taj red ima neke ve"e s kakvim u"ronim !ancem, potpuno je neverovatno# svest nam nikad ne saoptava neki primer u"roka i pos!edice. >74 1loga /s%esti0. , Od bitnog je "naaja da se ne pravi pogreka u pog!edu u!oge koju -svest. ima# ona se ra"%ila u odnosu !rema /s!olja&njem s%etu04 S druge strane, u!ra%ljanje, to jest briga i kontro!a u pog!edu sk!adnog funkcionisanja te!esni* organa, ne u!a"i u nau svest< kaogod to ne u!a"i ni !ri#iraka delatnost naega du*a< da postoji neka via kontro!na si!a koja dejstvuje u ovim stvarima , u to ne mo)e biti sumnje# neka vrsta upravnog odbora, u kome ra"ni gla%ni nagoni di)u svoj g!as i poka"uju svoju mo+. -Gadovo!jstvo. i -bo!. nagovetaji su koji nam do!a"e s te strane# tako isto akt %olje# ideje tako isto. 1kratko reeno# Ono to postaje svesno stoji u kau"a!nim odnosima, koji su potpuno skriveni od nas , tok mis!i, ose+anja, ideja u svesti ne govori nita o tome da je ovaj red kau"a!ne prirode# a!i je na i"gled tako u najve+oj meri. (a toj !ri%idnosti mi smo "asno%ali itavo nae s*vatanje du a, ra"uma, logike itd. ?, svega toga nema# to su fiktivne sinte"e i jedinstva@, pa to opet projicira!i u stvari i i"a nji*= Obino se s%est smatra "a opti nervni centar i kao najvii forum< me4utim, ona je samo sredst%o "a sao!&ta%anje# ona se ra"vi!a u optenju i ob"irom na interese optenja... 1od -optenjem. ovde se podra"umevaju i utisci i" spo!janjeg sveta i potrebne reakcije s

nae strane< kaogod i na uticaj na spo!janji svet. :o nije rukovodna si!a nego njeno oru'e. >7> /oje nae!o, sa)eto u formu!u koja mirie na starinu, na *ri+anstvo, s*o!astiku i drugi mous# u pojmu -.og je du . , odrie se %og kao savrenstvo... >76 Ide god postoji i"vesno jedinstvo u grupisanju stvari, du se uvek smatrao u"rokom te koordinacije# nedostaje svaki ra"!og "a to. Gato mora ideja jednog s!o)enog fakta biti jedan od us!ova toga faktaE 9!i "ato mora jednom s!o)enom faktu pret*oditi !retsta%a kao njegov u"rokE , /oramo se uvati da )elis odnost ne objasnimo pomo+u du*a# nema apso!utno nikakva ra"!oga pripisati du*u sposobnost "a organi"ovanje i sistemati"aciju. (ervni sistem ima mnogo iru ob!ast# svet svesti je njemu pridodat. 0 optem procesu pri!ago4avanja i sistemati"acije svest ne igra nikakvu u!ogu. >77 Bi"io!o"i kao i fi!osofi veruju da s%est raste u vrednosti prema tome kako raste u jasnosti# najjasnija svest i naj!oginija i naj*!adnija misao idu u !r%i red. /e4utim , ta odre4uje ovu vrednostE , 0 pog!edu dejst%o%anja %olje najpovrnija, naju!ro&(enija misao je najkorisnija , ona bi stoga mog!a , itd. ?jer joj preostaje ma!o motiva@. 1reci"nost u de!atnosti stoji u opreci sa da!ekovidom predostro)no+u koja esto nesigurno prosu4uje# !redostro$nost %ode du#lji instinkti. >78 8la%na "a#luda !si ologa# Oni smatraju nejasnu predstavu "a ni)u vrstu predstave u pore4enju s jasnom# a!i ono to se uda!juje i" nae svesti, pa stoga postaje nejasno3 mo$e i!ak #iti !o se#i sa%r&eno jasno. 9injeni)a da i"%esna st%ar !ostaje nejasna : !itanje je !ers!ekti%e s%esti4 >7' Ogromne pogreke# 5. %esmis!eno !re)enji%anje s%esti, u"dignute na stepen jedinstva, sutine# -du*a., -due., neega to ose+a, mis!i, *o+e ,< 7. &u* kao u"rok, naroito svuda gde se jav!ja ce!is*odnost, sistem, koordinacija< 8. Svest kao najvii dosti)an ob!ik, kao najvia vrsta bi+a, kao -%og.< 4. o!ja unesena svuda gde postoji pos!edica< >. -9stinski svet. kao du*ovni svet, dostupan preko fakata svesti<

6. Sa"nanje apso!utno kao sposobnost svesti, gde god sa"nanja uopte ima. -osledi)e6 Svaki napredak !e)i u napredovanju ka svesnosti, svaki na"adak "nai vra+anje u nesvesnost< ?, nesvesnost se smatra kao spadanje na strasti i ula , kao !o$i%otinjenost...@. 1reko dija!ektike prib!i)ujemo se stvarnosti, -istinskom bi+u.< od njega se uda!jujemo instinktima, u!ima, me*ani"mom... 1reobratiti oveka u du*, "nai!o bi nainiti ga %ogom# du*om, vo!jom, dobrom , jedno< Sve dobro mora poticati i" du*a, mora biti fakt svesti< Svaki korak napred u pobo!janju stvari mo)e biti samo napredak u svesnosti. SUD ! ISTINIT # LA$AN >82 :eo!oka predrasuda kod Kanta, njegov nesvesni dogmati"am, njegova mora!na perspektiva koja njim gospodari, uprav!ja, "apoveda. 1rva !a)# kako je sama injenica sa"nanja mogu+naE Ae !i sa"nanje uopte injeni)aE Lta je sa"nanjeE $ko ne "namo ta je sa"nanje, nemogu+no nam je odgovoriti na pitanje ima !i sa"nanja. , r!o !epo= $!i ako ve+ ne -"nam. ima !i sa"nanja, i da !i ga uopte mo)e biti, onda !ogino ne bi* nikako mogao postaviti pitanje -ta je sa"nanje.. Kant %eruje u injenicu sa"nanja# nai%nost je ono to on "a*teva< sa"nanje sa"nanja; -Sa"nanje je sud=. $!i sud je %ero%anje da je neto tako i tako= A ne sa"nanje= -S%e sa"nanje sastoji se od sintetiki* sudova. koji imaju karakter uni%er"alne %a$nosti ?stvar stoji tako u svakom s!uaju i ne druke@, karakter nu$nosti ?suprotno tvr4enje ne mo)e nikad biti s!uaj@. Legitimnost vere u sa"nanje uvek se pretpostav!ja# kao to se pretpostav!ja !egitimnost ose+anja koje savest diktuje. Ovde je gla%na predrasuda moralna ontologija. 1rema tome, "ak!juak je ovaj# 5. ima tvr4enja koja smatramo "a opteva)e+a i nu)na< 7. karakter univer"a!ne va)nosti i nu)nosti ne mo)e poticati i" iskustva< 8. prema tome mora se on "asni%ati be" iskustva, na neemu drugom, i imati neki drugi i"vor sa"nanja= ?Kant "ak!juuje# 5. postoje tvr4enja koja va)e samo pod i"vesnim us!ovom< 7. taj je us!ov da ne potiu i" iskustva, nego i" istog ra"uma@. 1rema tome# pitanje je, na emu se "asniva na&a %era u istinu takvi* tvr4enjaE (e, ta je u"rok nae vere= $!i !oreklo jedne %ere, jednog sna)nog ube4enja, psi*o!oki je prob!em# i neko %rloogranieno i u"ano iskustvo esto donosi takvu veru= Ona %e( !ret!osta%lja da ne postoje samo -data a posteriori. ve+ data a priori, -pre iskustva.. (u)nost i univer"a!na va)nost ne mogu se nikako dati iskustvom# i" toga je onda jasno da su nam dati uopte be" iskustvaE

(e postoje pojedinani sudovi= Aedan jedini sud nije nikad -istinit., nikada sa"nanje< tek u %e"i sa mnogim sudovima i u odnosu s njima stie on svoja gra4anska prava. 1o emu se ra"!ikuje istinita vera od !a)neE Lta je sa"nanjeE On to -"na., to je bo)anstveno= (u)nost i univer"a!na va)nost ne mogu se nikad na+i u iskustvu= Onda su one, "nai, ne"avisne od iskustva, pre svakoga iskustva= Ono sa"nanje koje do!a"i a priori, ne"avisno dak!e od svakog iskustva i" samog ra"uma, -isto sa"nanje.= -Osnovni stavovi !ogike, nae!o identiteta i protivrenosti, ista su sa"nanja, jer pret*ode svakom iskustvu.. , $!i to uopte i nisu sa"nanja, nego lano%i %ere koji imaju regulati%an karakter. &a bi se utvrdi!a apriornost ?ista ra"umnost@ matematiki* sudova, mora se !rostor s %atiti kao forma istog ra"uma. 6jum je rekao# -(e postoje sintetiki sudovi a priori.. Kant ka)e# ipak= 1ostoje matematiki= $ ako dak!e postoje takvi sudovi, mo)da postoji i metafi"ika, sa"nanje stvari pomo+u istog ra"uma= /atematika je mogu+na pod us!ovima pod kojima metafi"ika nije nikada mogu+na. Svako !judsko sa"nanje je i!i iskustvo i!i matematika. Aedan sud je sintetiki# to jest, on ve"uje ra"!iite pretstave. On je a priori# to +e re+i, ono pove"ivanje je opta i nu)na istina koja nikada ne mo)e biti data kro" u!ne opa)aje, ve+ jedino kro" ist ra"um. $ko postoje sintetiki sudovi a priori, onda ra"um mora biti u stanju da pove"uje# pove"ivanje je forma. Fa"um mora imati mo( da%anja forme. >85 I"ri)anje suda naa je najstarija vera, to je naa najve+a navika da neto smatramo istinitim i!i !a)nim, da neto potvr4ujemo i!i odriemo, ube4enje da je neto tako a ne druke, vera da tu doista -sa"najemo. , ta se u svima sudovima veruje da je istinaE Lta su atributiE , 1romene na sebi nismo s*vati!i kao promene, nego kao -stvari po sebi., koje su nam strane i koje samo -opa)amo.# i mi i* nismo u"e!i kao "bivanje nego kao bi+e, kao -svojstvo. , i u" to i"mis!i!i jedno bi+e kome one pripadaju, tj. mi smo !osledi)u s*vati!i kao u"ronik i u"ronik kao #i(e. $!i ak i ovako s*va+ena, -pos!edica. je neto proi"vo!jno, jer u pog!edu promena, koje se deavaju u nama i "a koje smo tvrdo uvereni da im mi sami nismo u"rok, mi i"vodimo "ak!juak da moraju biti pos!edice# prema "ak!juku# -Svaka promena mora imati svoj u"rok.< a!i ovaj "ak!juak je ve+ mito!ogija# on od%aja u"ronik od u"rokovanja. Kad ka)em -seva munja., onda jednom u"imam munju "a radnju, a drugi put "a subjekt# tako se "bivanju pridodaje bi+e, koje nije jedno sa "bivanjem, nego ostaje kakvo je, jeste a ne -postaje.. , Nainiti od "#i%anja dejst%o%anje, i od !osledi)e #i(e# to je d%ogu#a "ab!uda, i!i tumaenje "a koje smo mi krivi. >87 Sud , to je vera# -:o i to je tako.. 0 sudu dak!e !e)i pri"nanje da smo nai!i na -istovetan s!uaj.# on pretpostav!ja dak!e pore4enje, u" pomo+ pam+enja. Sud ne stvara

ideju da se ini kako tu postoji istovetan s!uaj. On pre veruje da opa)a tako neto< on dejstvuje pod pretpostavkom da istovetni s!uajevi "aista postoje. $!i kako se "ove ona mnogo starija funkcija, koja je mora!a biti u dejstvu mnogo pre, koja i"jednauje i istovetuje nejednake s!uajeveE Kako se "ove ona druga, koja na osnovu ove prve itd. -Ono to i"a"iva istovetne ose+aje , istovetno je.# a!i kako se "ove ono to i"jednauje ose+aje, to i* -smatra. jednakimE , (e bi mog!o biti nikakvi* sudova kad se u ose+ajima ne bi vrio proces i"jednaenja# pam+enje je mogu+no samo sa sta!nim nag!aavanjem ve+ do)iv!jenoga i nauenoga. -re nego!i to se i"rie sud, mora se i"%esti !ro)es asimila)ije# dak!e i ovde se najpre deava i"vestan inte!ektua!ni proces, koji ne u!a"i u svest na nain na koji u!a"i bo! kao pos!edica neke rane. erovatno svima organskim funkcijama odgovaraju i"vesne unutranje pojave, to +e re+i asimi!acija, odbacivanje, ra+enje itd. %itno je po+i od tela i upotrebiti ga kao putoka". Ono je mnogo bogatija pojava i doputa tanije posmatranje. era u te!o ima mnogo vie osnova nego!i vera u du*. -/a kako se vrsto verova!o u i"vesnu stvar# vera nije kriterij istine.. $!i ta je istinaE /o)da je to neka vrsta vere, koja je posta!a us!ov )ivotaE Onda bi "ace!o jaina mog!a bit takav kriterij, na primer u pog!edu kau"a!iteta. >88 Jogina tanost, pro"irnost kao kriterij istine ?-omne i!!ud verum est, Muod c!are et distincte percipitur. , &ekart@# na taj nain se me*anika *ipote"a o svetu )e!i i postaje verovatna. $!i to je gruba "brka# kao to je simp!eN sigi!!um veri. Otkuda se "na da prava priroda stvari stoji u takvom odnosu prema naem inte!ektuE , &a !i nije drukeE (e deava !i se da *ipote"u, koja daje inte!ektu najjae ose+anje mo+i i sigurnosti, inte!ekt !ret!osta%lja, )eni3 !a sledst%eno o"naava kao istinituE , 9nte!ekt odre4uje svoju najslo#odniju i najjau oso#inu i s!oso#nost kao kriterij najve+e vrednosti, s!edstveno istine... -9stina.# s g!edita ose+anja# ono to najvie pobu4uje ose+anje ?-ja.@< s g!edita mi!jenja , # ono to daje mi!jenju najve+e ose+anje snage< s g!edita pipanja, vida, s!u*a , ono to omogu+uje najve+i otpor. 1rema tome, naj%i&i ste!eni akti%nosti bude veru u objekt, u pog!edu njegove -istinitosti., to +e re+i st%arnosti. Ose+anje snage, borbe, otpora uverava nas da !ostoji neto emu se poka"uje otpor. >84 Kriterij istine !e)i u pove+anju ose+anja mo+i. >8> -9stina.# po mome s*vatanju, ona ne "nai neop*odno neto suprotno "ab!udi, nego u bitnim s!uajevima samo u"ajamni odnos ra"ni* "ab!uda# tako jedna "ab!uda mo)e biti starija, dub!ja od osta!i*, pa ak mo)da neiskorenjiva, be" koje organska bi+a kao to smo mi ne bi mog!a )iveti< dok nas druge "ab!ude kao )ivotni us!ov ne tiraniu do

te mere, nego se u pore4enju s takvim -tiranima. mogu tavie otstraniti i -odbaciti.. Gato bi jedna pretpostavka koja se ne mo)e odbaciti mora!a "bog toga biti ve+ i -istinita.E Ovaj stav mo)e !jutiti !ogiare koji s%oje granice smatraju granicama stvari# a!i ja sam ve+ davno objavio rat ovome optimi"mu !ogiara. >86 Sve to je jednostavno, prosto je imaginarno, nije -istina.. $ ono to je stvarno, to je istina , niti je jedno, niti se pak mo)e svesti na jedno. >87 <ta je istina= , 9nercija# *ipote"a koja i"a"iva umirenje# najmanje troenje duevne snage itd. >88 1rvi stav. Jaki nain mi!jenja pobe4uje te)i< , kao dogma# simp!eN sigi!!um veri. &ico# da jasnost neto doka"uje "a istinu, prava je detinjarija. &rugi stav. 0enje o #i(u, o stvari, o sasvim utvr4enim ce!inama sto !uta je lak&e od uenja o bivanju, o evo!uciji... :re+i stav. Jogika je ima!a "a smer da o!aka mis!i# kao sredst%o i"ra$a%anja , ne kao istina... &ocnije je dejstvova!a kao istina4.. >8' 1armenid je rekao# -O onome to ne postoji ne mo)e se mis!iti.< , mi se na!a"imo na suprotnoj krajnosti i ka)emo# -Ono to se mo)e mis!iti mora svakako biti fikcija.. >42 1ostoje ra"ne vrste oiju. 3ak i sfinks ima oi , prema tome, ima ra"ni* vrsta -istine.# prema tome, ne postoji istina. >45 NA,-ISI NA> JE>NOM MO>E7NOM L1>NI?OM -(u)nosti "a misao jesu mora!ne nu)nosti.. +er#ert S!enser -Krajnja proba istinitosti jednoga stava jeste nepojm!jivost njegova odricanja.. +er#ert S!enser >47

Kad bi karakter )ivota bio !a)an , a to bi bi!o mogu+no , ta bi onda bi!o istina, sva naa istinaE... Aedno bestidno patvorenje !a)iE Aedan vii stupanj !a)iE... >48 0 jednom svetu koji je u sutini !a)an , istinitost bi bi!a ne!rirodna sklonost# ona bi jedino ima!a smis!a kao sredstvo da se dostigne %e(i ste!en la$nosti. &a bi se mogao i"mis!iti svet istine i bi+a, morao bi se najpre stvoriti neko ko je istinit ?pod pretpostavkom da on veruje u svoju -istinitost.@. 1rost, pro"iran, be" kontradikcije sa samim sobom, trajan, uvek sebi ravan, be" greaka, nag!i* promena, prikrivenosti, ob!ika# tako ovek poima svet bi+a kao -%oga. po svojoj s!ici. &a bi istinitost bi!a mogu+na, mora ce!a sfera u kojoj se ovek kre+e biti vr!o uredna, ma!a i ug!edna# dobit mora u svakom pog!edu biti na strani onoga ko je veran istini. , Ja), trikovi, pretvaranje moraju i"a"ivati u4enje... >44 /-ret%aranje0 raste prema rastu ijerar ije me4u bi+ima. 0 neorganskom svetu ini se da njega nema , tu je si!a protiv si!e u sirovom stanju , u organskom svetu poinje luka%st%o< bi!jke su ve+ u tome majstori. (ajve+i !judi, kao to je De"ar, (apo!eon ?Standa!ove rei o njemu@. :ako isto vie rase ?:a!ijani@, Irci ?Odisej@< *i!jadostruko pretvaranje i !ukavstvo pripada su&tini napredovanja ovekova... 1rob!em g!umca. /oj dioni"iski idea!... Optika sviju organski* funkcija, sviju najjai* )ivotni* instinkata# si!a koja o(e "ab!udu u svem )ivotu< "ab!uda kao pretpostavka i same mis!i. 1re nego!i to je do!a misao, mata je radi!a< "ami&ljanje istovetni* s!uajeva, !ri%ida istovetnosti, prvobitnije je od sa"nanja isto%etnosti.

PROTIV KAUZALITETA >4> Aa verujem u apso!utni prostor kao osnovicu si!e# ona ograniava i uob!iava. reme veito. $!i prostor i vreme kao stvari po sebi ne postoje. -1romene. su samo pojave ?i!i u!ni procesi "a nas@< kad mi stavimo i"me4u nji* jo tako pravi!no vra+anje, mi time ne doka"ujemo nita drugo sem injenice da se uvek tako deava!o. Ose+anje da je post *oc ustvari propter *oc, mo)e se !ako objasniti kao nespora"um< ono je pojm!jivo. $!i pojave ne mogu biti -u"roci.= >46

:umaenje jedne pojave ili kao de!anja ili kao trp!jenja ?prema emu je svako de!anje trp!jenje@ "nai# svaka promena, svako menjanje, pretpostav!ja u"ronika i nekoga ko se -menja.. >47 1si*o!oka istorija pojma -subjekta.. :e!o, stvar, -ce!ina. koju oko stvara, pobu4uje misao da ra"!ikuje de!o od de!ate!ja< de!ate!j, u"rok de!a, poto se s*vatao u sve utananijem ob!iku, naj"ad je ostavio "a sobom -subjekt.. >48 (aa je r4ava navika da i"vestan mnemotian "nak, formu!u "a skra+ivanje, smatramo kao bi+e, i na kraju kao u"rok, na primer da "a munju ka)emo# -ona seva.. 9!i ak reca -ja.. Aedna vrsta perspektive u g!edanju koja se postav!ja kao u"rok gledanja# tom vetinom pronaao se -subjekt., -ja.= >4' -Subjekt., -objekt., -atribut. , ova i"dvajanja su i"%r&ena i sada s!u)e kao s*eme da se njima obu*vate sve prividne injenice. 1ogreno je prvobitno "apa)anje na osnovu koga ja verujem kako sam to ja koji neto inim, neto trpim, neto -imam., koji -imam. neku osobinu. >>2 0 svakom sudu !e)i potpuna, duboka, vera u subjekt i atribut, i!i u u"rok i pos!edicu ?u ob!iku tvrdnje da je svaka pos!edica akcija i da svaka akcija pretpostav!ja de!ate!ja@< i ova pos!ednja vera samo je pojedinaan s!uaj one prve, tako da kao osnovno verovanje ostaje vera# postoje subjekti, i sve to se doga4a ve"ano je "a neki subjekt kao atribut. Aa opa)am neto i pokuavam na+i ra"log tome# to +e prvobitno re+i# ja tra)im neki smer i"a toga i, nada sve, ja tra)im onoga ko smera, tra)im subjekt, de!ate!ja# sve "bivanje je de!anje , ranije se smer video i"a s%ega "bivanja, to nam je najstarija navika. 9ma !i i )ivotinja tu navikuE Kao )ivo bi+e nije !i i ona prinu4ena da prema sebi tumai stvariE , 1itanje -"atoE. uvek je pitanje o causa fina!is i -ci!ju.. /i nemamo -u!a "a causa efficiens.< 6jum ima tu pravo# navika ?a!i ne samo navika pojedinaca@ doputa nam da oekujemo da i"vestan proces, koji smo esto posmatra!i, s!edi "a drugim# nita drugo= (aa neobino tvrda vera u kau"a!itet nama ne do!a"i od navike posmatranja toka procesa, nego od nai* nes!oso#nosti da i"vesnu pojavu protumaimo druke nego!i kao proi"vod i"vesnog smera. :o je %era u )iva i misaona bi+a kao jedini u"ronik , u vo!ju, smer , to je vera da je sve "bivanje neije de!o, da svako de!o pretpostav!ja de!ate!ja, to je vera u -subjekt.. (ije !i ta vera u pojam subjekta i atributa ve!ika g!upostE -itanje# je !i smer u"rok i"vesne pojaveE 9!i je to i!u"ijaE (ije !i sama pojava smerE >>5

Kritika !ojma /u"roka0. , /i nemamo apso!utno nikakva iskustva o u"roku< psi*o!oki posmatrano, mi smo i"ve!i ceo taj pojam i" subjektivnog uverenja da smo mi u"rok, to +e re+i# da se ruka kre+e... Ali to je "a#luda. /i ra"!ikujemo nas, de!ate!je, od de!a, i svuda upotreb!jujemo ovu s*emu , mi se staramo da prona4emo u"ronika svake pojave. Lta smo uini!iE /i smo pogreno s*vati!i ose+anje snage, napona, otpora, ustvari ose+anje mii+a, koje je samo poetak de!a, i u"e!i ga "a u"rok, i!i ra"ume!i kao u"rok vo!ju da inimo to i to, jer de!o s!edi i" toga. -0"rok. ne postoji# u pojedinim s!uajevima, gde se ini!o da nam je u"rok dat i gde smo ga mi projicira!i i" sebe da bismo ra"umeli !oja%e, mi smo doka"a!i da je to i!u"ija. (ae -ra"umevanje i"vesne pojave. sastoja!o se u tome to smo prona!i subjekt, koji bi bio odgovoran to se neto desi!o i kako se desi!o. 0 naem pojmu -u"roka. mi smo obu*vati!i nae ose+anje vo!je, nae ose+anje -s!obode., nae ose+anje odgovornosti i nae smeranje i"vesnog de!a# causa efficiens i causa fina!is su u osnovi isto. /i smo mis!i!i, da je i"vesna pos!edica objanjena kad mo)emo uka"ati na i"vesno stanje kome je ona in*erentna. 0 samoj svari mi prona!a"imo sve u"roke prema s*emi pos!edice# ona nam je po"nata... (aprotiv, mi nismo u stanju da reknemo kako +e bi!o koja stvar -dejstvovati.. Stvar, subjekt, vo!ja, smer , sve je to in*erentno pojmu -u"roka.. /i tra)imo stvari, da bismo objasni!i "ato se neto promeni!o. 3ak je i atom takva jedna i"mi!jena -stvar. i -prasubjekt.... (apos!etku, mi s*vatamo da stvari , pa prema tome i atomi , nita ne prou"rokuju# jer i uo!&te nema , da je pojam u"roka potpuno neupotreb!jiv. , 9" i"vesnog nu)nog s!edovanja stanjCne s!edi nji*ov u"roni odnos ?, to +e re+i da se nji*ova aktivna mo+ prenese od 5 na 7, na 8, na 4, na >@. Nema ni u"rok@ ni !osledi)@. Ae"ino mi ne "namo kako da se toga otresemo. $!i to nita ne "nai. $ko u mis!i odvojim mi&i( od njegovi* -pos!edica., onda sam ga negirao... 0kratko reeno# jedna !oja%a niti je !osledi)a dejst%a3 niti je dejst%uju(a. 0"rok je sposobnost "a dejstvo, koja se i"mi!ja u" pojave... ,umaenje kau"aliteta je jedna %arka. Aedna -stvar. je "bir njeni* dejstava, sintetiki pove"ani* pomo+u jednog pojma, s!ika. 0stvari, nauka je !ii!a pojam kau"a!iteta njegove sadr)ine i "adr)a!a ga kao a!egorinu formu!u, kod koje je u osnovi svejedno na kojoj je strani u"rok i!i pos!edica. :vrdi se da u dva s!o)ena stanja ?konste!acije si!e@ kvanta energije ostaju ista. 7a)ionalnost i"%esne !oja%e ne sastoji se u ispunjavanju i"vesnog pravi!a, i!i u pokoravanju i"vesnoj nu)nosti, i!i u naem projiciranju "akona kau"a!iteta u svaku pojavu# , ona !e)i u!ona%ljanju /isto%etni sluaje%a0. (e postoji u!o i smisao "a kau"a!itet, kao to Kant mis!i. /i smo i"nena4eni, u"nemireni, *o+emo neto to nam je po"nato, na ta se mo)emo os!oniti... 3im nam se u novom poka)e neto staro, mi se odma* umirimo. :ako"vani instinkt kau"a!iteta nije nita drugo nego stra od neo#inog i pokuaj da se u njemu otkrije neto po"nato , to je tra)enje po"natoga, a ne tra)enje u"roka. >>7 Za #or#u !roti% determini"ma i teleologije. , 9" injenice da se neto doga4a pravi!no, i da se mo)e predvideti, ne s!edi da se doga4a !o nu$nosti. $ko se i"vestan kvantum si!e odre4uje i ponaa u svakom odre4enom s!uaju na jedan jedini nain, to ne

doka"uje da nema -s!obodne vo!je.. -/e*anika nu)nost. nije nikakav fakt# mi smo je une!i u pojave. /i smo podobnost pojava da u4u u formu!e protumai!i kao pos!edicu nu)nosti koja caruje nad pojavama. $!i i" toga to ja inim neto odre4eno ne s!edi nikako da to prinudno inim. -rinuda se nikako ne mo)e doka"ati u stvarima# pravi!o samo doka"uje da jedna i ista pojava nije i neka druga. 0s!ed toga to smo "amis!i!i da u stvarima postoje subjekti, -inioci., uini!o nam se da su sve pojave pos!edica prinudnog dejstva na subjekt , ijeg dejstvaE , opet dejstva i"vesnog -inioca.. 1ojam u"roka i pos!edice opasan je sve dok!e !judi veruju u ne&to to !rou"rokuje i u neto to se !rou"rokuje. a@ (u)nost nije nikakav fakt, nego tumaenje. O b@ $ko smo ra"ume!i da -subjekt. nije nita to dejst%uje, nego samo fikcija, onda mnogo ta s!edi i" toga. /i smo po ug!edu na subjekt i"mis!i!i st%arnost i une!i je u "brku od opa)aja. $ko prestanemo verovati u dejstvuju+i subjekt, gubi se onda i vera u dejstvuju+e stvari, u u"ajamno dejstvo, u u"rok i pos!edicu i"me4u oni* pojava koje na"ivamo stvarima. 0 tom s!uaju nestaje i sveta dejst%uju(i atoma# jer se pretpostavka o postojanju atoma naini!a u uverenju da su subjekti potrebni. (apos!etku nestaje i -st%ar !o se#i.# jer je to u osnovi koncepcija jednog -subjekta po sebi.. $!i mi s*vatamo da je subjekt fikcija. $ntite"a -stvari po sebi. i -pojave. ne mo)e se odr)ati< a!i s tim ie"ava i pojam -!oja%e.. O v@ $ko napustimo ideju dejstvuju+eg su#jekta, mi naputamo i ideju o#jekta kao predmeta dejstva. :rajanje, jednakost sa samim sobom, bi+e, sve to nije in*erentno ni onome to se "ove subjekt, ni onome to se "ove objekt# to su s!o)ene pojave, u pore4enju s drugim pojavama na i"g!ed trajne , one se ra"!ikuju, na primer, po tempu "bivanja ?mirovanje , kretanje, vrst , !abav# to su sve suprotnosti koje ne postoje po sebi i s kojima se samo i"ra)avaju ra"like u ste!enu, koje s i"vesnog ogranienog g!edita mogu i"g!edati antite"e. $ntite"e ne postoje# pojam antite"e mi smo po"ajmi!i i" !ogike , i odat!e pogreno prene!i na stvari@. O g@ $ko napustimo pojam -subjekta. i -objekta., onda moramo isto tako napustiti pojam -supstancije. , pa s!edstveno i njeni* ra"!iiti* modifikacija, na primer -materiju., -du*. i druga *ipotetina bi+a, -venost i nepromen!jivost materije. itd. /i se os!oba4amo materijalnosti. O S mora!nog g!edita, s%et je la$an. $!i uko!iko je i mora! sastavni deo ovoga sveta, !a)an je i mora!.

o!ja "a istinom je proces uvr+ivanja stvari, poistinjavanja stvari, davanja trajnosti, otk!anjanja ispred oiju onoga la$nog karaktera stvari, preobra+anja u #i(e. -9stina. nije neto to bi tu bi!o i to bi se ima!o otkriti, nego neto &to #i se imalo st%oriti i to daje svoje ime jednom !ro)esu3 i!i bo!je jednoj vo!ji "a sav!a4ivanjem, koja po sebi nema kraja# unoenje istine kao beskonanog procesa,akti%nog odre'i%anja : ne proces do!a)enja do svesti o neemu to bi po sebi bi!o odre4eno i!i fiksirano. :o je na"iv "a -vo!ju "a mo+.. Pivot se "asniva na pretpostavci vere u trajno i pravi!no vra+anje stvari< to je )ivot mo+niji, uto!iko mora biti obimniji !ako odgonet!jivi svet koji je u isti ma* nainjen bi+em. Jogici"iranje, raciona!i"iranje, sistemati"acija, kao pomo+na sredstva )ivota. 3ovek projicira svoj nagon "a istinom, svoj -ci!j., do i"vesne mere i"van sebe kao svet #i(a, kao metafi"iki svet, kao stvar po sebi, kao ve+ dati svet. (Aegove potrebe kao tvorca ine tei"mi&lja svet u kome radi, on ga anticipira< ta anticipacija ?-vera. u istinu@ je njegov os!onac. O Sve "bivanje, sve kretanje, sve postajanje kao utvr4ivanje odnosa stepena i snage, kao #or#a... O 3im uo#ra"imo da je neko odgovoran to smo mi tako i tako itd. ?%og, priroda@, dak!e njemu pripiemo svoj )ivot, svoju sre+u i svoju bedu kao smer, naruavamo be"grenost bivanja. /i onda imamo nekoga ko )e!i da neto postigne pomo+u nas i s nama. O -%!agostanje pojedinca. je isto tako imaginarno kao to je -b!agostanje vrste.# prvo se ne )rtvuje pos!ednjem# posmatrana i"da!eka, vrsta je isto tako neto f!uidno kao i pojedinac. -Odr)anje vrste. je samo pos!edica na!redo%anja %rste, to jest !re%a"ila$enja %rste na putu "a jednu jau vrstu. O :e"e. , &a je prividna -)elis odnost. ?-ce!is*odnost koja da!eko preva"i!a"i svu !judsku umetnost.@ prosto pos!edica -%olje "a mo(., koja se manifestuje u svima pojavama , da jaanje pov!ai "a sobom organi"ovanje koje mo)e !iiti na pokuaj da se sredstva saobra"e ci!ju ,# da prividni ci!jevi nisu namerni, a!i im neka via si!a nadjaa ni)u, koja sada dejstvuje kao funkcija one jae, stvara se *ijerar*ija u organi"aciji koja mora navesti na misao da i"me4u sredstva i ci!ja ima i"vestan red. 1rotiv prividne /nu$nosti0# Ona je samo i"ra" "a injenicu da jedna si!a nije u isti ma* i neto drugo. 1rotiv prividne /)elis odnosti0#

Ona je samo i"ra" "a red i"me4u sfera mo+i i nji*ovi* u"ajamni* odnosa.

STVAR PO SE"I I POJAVA >>8 Iruba mr!ja na Kantovu kritici"mu posta!a je napos!etku primetna i "a neuke oi# Kant nije vie imao nikakva prava na ra"!ikovanje i"me4u -!oja%e. i -st%ari !o se#i. on je sam sebi odu"eo pravo da i da!je pravi ra"!iku na ovaj stari uobiajeni nain, poto je odbacio kao nedoputenu stvar da se na osnovu pojave i"vodi "ak!juak o u"roku pojave , u sk!adu sa svojim s*vatanjem ideje kau"a!iteta i njene %rednosti u ok%iru !oja%e# ovo s*vatanje ve+ unapred predoava ono ra"!ikovanje, kao da -stvar po sebi. nije dobivena "ak!juivanjem, nego je stvarno data. >>4

Aasno je da niti stvari po sebi, niti pojave, ne mogu stajati jedna prema drugoj u odnosu u"roka i pos!edice# i" toga s!edi da se pojam -u"rok i pos!edica. ne mo$e !rimeniti u fi!osofiji koja veruje u stvari po sebi i pojave. Kantove pogreke... , 0stvari, psi*o!oki posmatrano, pojam -u"roka i pos!edice. potie i" s*vatanja koje veruje da svud i uvek vo!ja dejstvuje na vo!ju , koje veruje samo u )iva bi+a, i u osnovi samo u -due. ?ne u stvari@. 0 okviru me*anistikog s*vatanja sveta ?a ono je !ogika i njena primena na prostor i vreme@ taj pojam svodi se na matematiku formu!u , s kojom se, kao to se to uvek mora podvu+i, nikada nita nije ra"ume!o, nego se samo neto o"nai!o i !reinailo4 >>> Od sviju bajki najve+a je bajka o sa"nanju. Jjudi )e!e da "naju sastav st%ari !o se#iA a!i g!e# stvari po sebi ne postoje= 3ak ako i pretpostavimo da postoji neto -po sebi.. neto apso!utno, ono se ba "bog toga ne #i moglo sa"nati4 (eto apso!utno ne mo)e se sa"nati# inae ne bi bi!o apso!utno= Sa"navati "nai -do!a"iti u odnos s neim. ,< takav sa"nate!j *teo bi da mu predmet sa"nanja ne "nai nita, i da to isto uopte ne "nai nikome nita# us!ed ega nastaje protivrenost , u prvom redu, i"me4u ove vo!je "a sa"nanjem i ove )e!je da predmet sa"nanja ne "nai nita ?emu onda tu sa"nanjeE@< i drugo, to neto to nije nikome nita ak i ne !ostoji3 i "ato se ne mo)e sa"nati. , Sa"nati "nai# -do!a"iti u us!ovnost prema neem., ose+ati se neim us!ov!jen i sobom neto us!ov!javati , u svakom s!uaju, dak!e, to je proces fiksiranja, karakterisanja,

svesnosti o us!ovima ?ne proces ispitivanja bi+a, stvari, -po sebi.. >>6 -Stvar po sebi. je isto tako apsurdna kao i -smisao po sebi., -"naenje po sebi.. (e postoji -injenica po sebi. nego se u%ek mora naj!re dati smisao da #i injeni)a mogla !ostojati4 Odgovor na pitanje -ta je to E. jeste proces odre'i%anja smisla s drugog g!edita. -Ksencija., -sutina., ima karakter perspektive i pretpostav!ja mnotvo. 0 osnovi, pitanje je uvek# -Lta je to meni. ?nama, svemu to )ivi itd.@E Aedna stvar bi bi!a definisana, kad bi joj sva bi+a postavi!a svoje pitanje -ta je to. E i odgovori!a na njega. $ko bi nedostaja!o samo jedno bi+e sa svojim sopstvenim odnosima i perspektivama u pog!edu sviju stvari, onda bi ta stvar jo uvek osta!a -nedefinisana.. 0kratko# sutina jedne stvari je isto tako samo jedno mi!jenje o toj -stvari.. 9!i bo!je reeno# njena va)nost je upravo sud o njenom postojanju, jedino ime se utvr4uje da jeste. (e sme se pitati# -Ko onda tumaiE. , jer postoji samo tumaenje, kao ob!ik vo!je "a mo+ ?a!i ne kao -bi+e., nego kao proces, kao bivanje@, kao afekt. 1orek!o svi* -stvari. je potpuno de!o onoga ko i* pretstav!ja, mis!i, *o+e, ose+a. Sam pojam -stvari. kaogod i sva svojstva. , 9 sam -subjekt. je neto tako naprav!jeno, -stvar. kao i sve druge stvari# upro+avanje u ci!ju oprede!jenja si!e koja odre4uje, i"na!a"i, mis!i, kao takve, "a ra"!iku od svakog pojedinanog odre4ivanja, i"na!a)enja, mi!jenja. :o "nai jedno svojstvo okarakterisano kao neto ra"!iito od svega pojedinanog# u osnovi, to "nai de!anje u odnosu na sve de!anje koje tek ima do+i s*va+eno kao ce!ina. ?&e!anje i verovatno+a s!inog de!anja.@ >>7 Svojstva jedne stvari su uticaji njeni na druge -stvari.< $ko se "amis!i da drugi* -stvari. nema, onda ni i"vesna stvar nema nikakvi* svojstava< :o "nai# ne !ostoji nijedna st%ar #e" drugi st%ariA :o "nai# ne !ostoji /st%ar !o se#i04 >>8 -Stvar po sebi. je besmis!ica. Kad otstranim sve odnose, sva -svojstva., sva -dejstva. jedne stvari, ne ostaje sama stvar# jer smo tek mi i"mislili stvarnost, i" !ogiki* potreba, dak!e u ci!ju definicije i ra"umevanja ?da sjedinimo mnotvo odnosa, svojstava i akcija@. >>' -Stvari koje poseduju !rirodu !o se#i0 : to je dogmatska pretstava, s kojom se

apso!utno mora raskinuti. >62 &a stvari imaju !rirodu !o se#i3 sasvim ne"avisno od tumaenja i subjektivnosti, !ot!uno je !roi"%oljna i!ote"a6 to bi "nai!o da tumaenje i stanje su#jekti%nosti nije bitno, da je jedna stvar van sviju svoji* odnosa jo uvek stvar. Obrnuto< prividno o#jekti%ni karakter stvari# nije !i to mo)da naprosto ra"!ika u stepenu u samom subjektivnom E , da nam se mo)da ono &to se lagano menja ne uini -objektivno. kao neto trajno, bi+e, stvar -po sebi. , nije !i to objektivno samo pogrean nain s*vatanja stvari i kontrast u samom subjektivnom E >65 $ ako je sve jedinstvo samo kao organi"acija jedinstvoE $!i -stvar., u koju mi verujemo, i"mi&ljena je samo kao pod!oga ra"!iitim atributima. $ko stvar -dejstvuje., onda to "nai# mi smatramos%e ostale osobine, koje su jo tu na raspo!o)enju i trenutno !atentne, kao u"rok to se sad jav!ja jedna jedina osobina# to +e re+i , mi smatramo "#ir njeni oso#ina : N , kao u"rok osobine N to je svakako sasvim besmis!eno i g!upo. Sve jedinstvo postoji samo u smis!u organi"a)ije i "ajednikog dejstva# na isti nain na koji je jedna !judska "ajednica jedinstvo# to +e re+i kao su!rotnost atomistikoj anar iji3 jedno !olitiko telo koje jedno "nai3 a!i nije jedno. >67 -0 ra"vitku mis!i morao je nastupiti momenat kad je ovek postao svestan da su ono to je smatrao s%ojst%ima st%ari ose+aji subjekta koji ose+a# s tim su svojstva presta!a da pripadaju stvari.. Osta!a je -stvar po sebi.. Fa"!ikovanje i"me4u stvari po sebi i stvari "a nas "asniva se na starijem, naivnom opa)aju koji je stvari pridavao energiju# a!i ana!i"a je poka"a!a da je naa mata pripisa!a stvarima i si!u , kaogod i supstanciju. -Stvar utie na subjekt. E Koren ideje supstancije na!a"i se u je"iku, ne u bi+u van nas= Stvar po sebi nije nikakav prob!em= %i+e se mora mis!iti kao ose+aj, koji se ne "asniva ni na emu be"ose+ajnom. 0 kretanju ose+aj ne dobija nikakvu novu sadr)inu. %i+e ne mo)e biti sadr)ina kretanja# dak!e forma bi+a. (. G. O#ja&njenje "bivanja mo)e se pokuati# pomo+u pretstave o s!ikama "bivanja koje mu !ret ode ?ci!jevi@< drugo# pomo+u pretstave o pojavama koje mu slede ?matematiko;fi"iko objanjenje@. Ova dva objanjenja ne smeju se meati. &ak!e# fi"iko objanjenje, koje je simbo!i"acija sveta pomo+u ose+aja i mis!i, ne mo)e deducirati ose+aj i misao niti uticati da se ose+aj i misao pojave# fi"ika mora radije, dosledno sebi, da konstruie i ose+ajni svet #e" ose(aja i )ilja : sve do najviega oveka. $ te!eo!oko objanjenje je samo istorija )ilje%a koja nije nikada fi"ika=

>68 (ae -sa"nanje. svodi se na utvr4ivanje k%antitetaA a!i nita nas ne mo)e spreiti da ra"!ike u kvantitetu ne ose+amo kao ra"!ike u k%alitetu4 Kva!itet je prosto relati%na istina "a nas< nita to je -po sebi.. (aa u!a imaju i"vestan odre4en kvantum kao sredite u kome ona funkcioniu, to jest< mi ose+amo ve!iinu i ma!enost u odnosu prema us!ovima svoga )ivota. Kad bismo svoja u!a desetostruko i"otri!i i!i otupe!i, onda bismo propa!i< , to jest, mi ose+amo i odnose %eliina kao k%alitete ob"irom na omogu+avanje naega )ivota. >64 $!i, ne bi !i svi k%antiteti mog!i da budu "naci k%aliteta = e+oj mo+i odgovara druga svest, ose+anje, )e!ja, drugi perspektivni pog!ed< i porast je )e!ja da se #ude ne&to %i&eA i" i"vesnog kva!iteta potie )e!ja "a ve+im kvantumom< u jednom isto kvantitativnom svetu, sve bi bi!o mrtvo, ukoeno, nepokretno. , Svo4enje svi* kva!iteta na kvantitete besmis!ica je# ustvari, poka"uje se da oni postoje jedno pored drugoga, jedna ana!ogija. >6> Kva!iteti su nae nesav!ad!jive granice< nita nas ne mo)e spreiti da ne ose+amo proste k%antitati%ne ra"like kao neto to je i" osnova ra"!iito od kvantiteta, to +e re+i kao kva!itete, koji se vie ne mogu svesti na kvantitete. $!i sve, u odnosu na to re -sa"nanje. ima smis!a da se primeni, odnosi se na svet merenja, raunanja, brojanja, na kvantitet# dok obrnuto svi nai ose+aji vrednosti ?to jest ba nai ose+aji@ pripadaju ba svetu kva!iteta, to jest onim istinama koje pripadaju jedino nama i naem s*vatanju istine, koje se apso!utno ne mogu -sa"nati.. Aasno je da svako od nas ra"!iito bi+e ose+a druge kva!itete i prema tome )ivi u svetu koji se ra"!ikuje od naega. Kva!iteti su nama !judima svojstvene idiosinkra"ije# tra)iti da ta naa !judska tumaenja i vrednosti postanu opte vrednosti, pa mo)da da budu i sastavni deo prirode, spada u nas!edno !udi!o !judske gordosti. >66 /a kako se dosad s*vatao -pravi svet., uvek je to bio samo !ri%idni s%et4 >67 1rividni svet, to jest svet posmatran u svet!osti vrednosti< ure4en, odabran prema vrednostima , to +e re+i u ovom s!uaju s g!edita koristi, s g!edita samoodr)anja, a ob"irom na porast mo+i jedne odre4ene )ivotinjske fe!e. -ers!ekti%a3 dak!e, daje karakter -prividnosti.. Kao da bi jedan svet mogao preostati, kad bi nesta!o perspektive= (a taj nain nesta!o bi i relati%iteta; Svaki centar energije ima s%oju !ers!ekti%u "a ceo osta!i svet , to jest, svoje

sasvim odre4eno meri!o vrednosti, svoj nain dejstva, svoj nain otpora. -1rividni svet. svodi se dak!e na naroitu vrstu akcije na svet po!a"e+i od jednog centra. $!i ne postoji nikakva druga vrsta akcije# -svet. je samo re "a ukupnu igru ovi* akcija. St%arnost se sastoji tano u specija!noj akciji i reakciji svakog pojedinca na ce!inu... (e ostaje ni truni od kakvog prava da ovde govorimo o !ri%idnosti4 S!e)ifini nain reagiranja jeste jedini nain reagiranja# mi ne "namo ko!iko i* i kakvi* i* sve ima. $!i ne postoji nikakvo -drugo., nikakvo -istinsko., nikakvo esencija!no bi+e koje bi i"ra)ava!o jedan svet #e" akcije i reakcije... $ntite"a prividnog sveta i pravog sveta svodi se na antite"u# -svet. i -nita.. >68 Kritika !ojma /!ra%i i !ri%idni s%et04 : Od ova dva prvi je prosta fikcija, sastav!jena od sami* imaginarni* stvari. 9 -prividnost. pripada stvarnosti# ona je jedan ob!ik njenoga bi+a< to jest, u svetu gde nema bi+a mora se i"vestan mer!jiv svet isto%etni sluaje%a najpre stvoriti pomo+u !ri%ida6 tempo u kome je "apa)anje i pore4enje mogu+no, i tako da!je. -1rividnost. je podeen i upro+en svet, na kome su sara4iva!i nai !raktini instinkti# "a nas je on potpuno istinit# jer mi $i%imo u njemu, mi mo)emo u njemu )iveti to je doka" njegove istine "a nas... Svet, i"van injenice da u njemu moramo )iveti , svet koji nismo sve!i na svoje bi+e, !ogiku i svoje psi*o!oke predrasude , ne postoji kao svet -po sebi.< to je u sutini svet odnosa# pod i"vesnim oko!nostima on ima drugi i"gled sa svake druge take# on nava!juje na svaku taku i opire mu se svaka taka , i ovi ko!ektivni odnosi su u svakom s!uaju %an sklada4 Mera mo(i odre4uje koje #i(e poseduje drugu meru mo+i# u kom ob!iku, sa kakvom si!om, nu)no+u, ono dejstvuje i!i daje otpor. (a sopstveni s!uaj dosta je "anim!jiv# mi smo stvori!i jedno s*vatanje, da bismo mog!i )iveti u svetu, da bismo taman to!iko opa)a!i ko!iko je potrebno da i"dr$imo )ivot.. >6' Optiku nae psi*o!ogije odre4uju injenice# 5. Sao!&ta%anje je potrebno, "a saoptavanje neto mora biti postojano, upro+eno, to se mo)e preci"irati ?nada sve u tako"vanom isto%etnom s!uaju@. $!i da bi se mog!o saoptiti, mora se osetiti kao neto !ode&eno3 kao -prepo"nat!jivo.. /aterija! u!a to ga um podeava svodi se na grube opte crte, ini s!inim drugim stvarima, i pridru)uje njemu s!inim. :ako se nejasno+a i *aos u!ni* utisaka u isti ma* logi)i"irajuA 7. Svet -pojava., fenomena, to je podeeni svet, koji mi ose(amo kao realan4 -Fea!nost. !e)i u sta!nom vra+anju isti*, po"nati*, srodni* stvari, u nji*ovu logi)i"iranom o#liku3 u veri da mi tu mo)emo raunati i ocenjivati< 8. Suprotnost ovom fenomena!nom svetu nije -istinski svet. nego be"ob!ini svet *aosa opa)aja koji se ne da formu!isati , dak!e jedna druga %rsta fenomena!nog sveta,

koji je nama -nesa"nat!jiv. < 4. (a pitanje kako mogu postojati stvari -po sebi., potpuno ne"avisno od materija!a nai* u!a i aktivnosti naega uma, mora se odgovoriti drugim pitanjem# otkuda bismo mog!i "nati da !ostoje st%ari uo!&te = :ek mi smo stvori!i -stvarnost.. 1itanje je da !i ne postoje jo mnogi naini stvaranja takvog !ri%idnog sveta , i nije !i to stvaranje, !ogici"iranje, doterivanje, patvorenje, najbo!je "agarantovana st%arnost6 ukratko reeno, nije !i ono -to odre4uje stvari. jedino rea!no# i nije !i i -dejstvo spo!janjega sveta na nas. samo pos!edica takvi* subjekata *otenja... &ruga -bi+a. dejstvuju na nas< na !ode&eni prividni svet je podeavanje i sa%la'i%anje nji*ovi* dejstava# neka vrsta od#ran#ene mere. Jedino se su#jekt mo$e doka"ati6 i!ote"a3 da !ostoje samo su#jekti : da je -objekt. nain dejstva subjekta na subjekt... modus su#jekta4 META%IZIKA POTRE"A

>72 $ko je ovek fi!osof kakvi su fi!osofi uvek bi!i, onda nema oiju "a ono to je bi!o, i ono to postaje# , on vidi samo #i(e4 $!i kako bi+e ne postoji, fi!osofima je preosta!a samo ma&tarija kao nji*ov -svet.. >75 ,%rditi da uopte postoje stvari o kojima ba nita ne "namo, prosto "ato jer nam je od koristi to o njima nita ne mo)emo "nati, bi!a je naivnost od strane Kanta, pos!edica naknadnog dejstva i"vesni* potreba, naroito mora!no;metafi"iki*. >77 0metnik ne mo)e i"dr)ati nikakvu stvarnost< on se sk!anja od nje i okre+e# njegovo je o"bi!jno mi!jenje da je vrednost jedne stvari u onom ostatku to je na!ik na senku, koji dobijamo i" boje, ob!ika, "vuka, mis!i< on veruje da uko!iko je utananija, tananija, va"duastija jedna stvar, jedan ovek, utoliko im je %e(a %rednostA &to su manje realni3 to vie vrede. :o je p!atoni"am# a!i 1!aton je imao jo jednu sme!ost vie u obrtanju# , on je merio stepen stvarnosti prema stepenu vrednosti i rekao# uko!iko vie -ideje., uto!iko vie bi+a. On je obrnuo pojam -stvarnosti. a rekao# -:o to vi smatrate stvarno+u , "ab!uda je, i to se vie prib!i)ujemo ideji., -to smo b!i)i istini.. , &a !i se to ra"umeE ,o je #ilo naj%e(e !rekr&ta%anjeA a poto ga je *ri+anstvo pri*vati!o, to ne vidimo ono ime "adiv!juje. 1!aton je, kao umetnik, u osnovi !ri%id !ret!osta%io bi+u. &ak!e !a) i fikciju istini, nerea!no konkretnom= , $!i on je to!iko bio ube4en u vrednost privida da mu je pripisao atribute -bi+a., -u"ronosti. i -dobrote., -istine., jednom reju# pripisao mu sve ono emu se pridaje vrednost.

Sam pojam vrednosti s*va+en kao u"rok# prvo g!edite. 9dea! "ami!jen sa svima atributima koji ine ast drugo g!edite. >78 9deja -istinskog sveta. i!i -%oga. kao apso!utno neu!nog, du*ovnog, dobrog, pretstav!ja nu$nu meru u sra"meri prema svemo+i koju jo imaju su!rotni instinkti... 0merenost i dostignuta *umanost poka"uju se ba u op!emenjivanju bogova# Irci najjaeg doba, koji se niega kod sebe nisu p!ai!i, nego su se radova!i sebi, prib!i)i!i su sve svoje bogove svima svojim afektima. Gato je odu*otvorenje ideje %oga vr!o da!eko od toga da "nai na!redak6 to ovek svim srcem ose+a kod Ietea , kako se tu ii!enje %oga u vr!inu i du* ose+a kao ni$i stu!anj444 >74 %esmis!enost svake metafi"ike kao i"vo4enja us!ovnog i" be"us!ovnog. 1rirodi mi!jenja pripada svojstvo da nado%e$e be"us!ovno na us!ovno, da ga i"mis!i# kao to je nadove"a!o i i"mis!i!o -ja., da bi obu*vati!o mnotvo svoji* procesa< ono meri svet prema meri!ima koja je prosto samo odredi!o # prema svojim osnovnim fikcijama# -be"us!ovnom., -ci!ju i sredstvu., -stvari., -supstanciji., prema !ogikim "akonima, brojevima i ob!icima. (e bi bi!o niega to bi se mog!o na"vati sa"nanjem, kad mi!jenje ne bi pret*odno na taj nain preobra"i!o svet u -stvari., u neto ravno njemu samom. :ek preko mi!jenja ima neistine4 (e mo)e se utvrditi porek!o mi!jenja, kaogod ni ose(aja6 a!i to jo nije nikakav doka" da je ono neto primarno i da je -bi+e po sebi., nego samo poka"uje da mi ne mo)emo dalje i"a nji*, jernemamo nita drugo sem ose+aja i mi!jenja. >7> -Sa"nanje. "nai uka"i%anje na ne&to &to je #ilo6 po svojoj sutini to je regressus in infinitum. Ono to "astaje ?pred tako"vanim causa prima, pred be"us!ovnim itd.@ jeste lenost3 "amorenost. >76 Za !si ologiju metafi"ike4 : 0ticaj stra a4 Ono ega se o%ek naj%i&e #ojao3 &to je #ilo u"rok naj%e(ega stradanja ?v!asto!jub!je, po*ota itd.@, prema tome se ponaao s najve+im neprijate!jstvom i isk!juioga i" -istinskog. sveta. :ako su ljudi "#risali afekte korak po korak , %oga stavi!i kao protivnost "!u, to +e re+i# stvarnost prene!iu nega)iju $elja i strasti ?to jest upravo u ni&ta54 9sto tako su namr"!i ira)ionalno3 proi"vo!jno, s!uajno ?kao u"rok be"broja fi"iki* stradanja@. 1sled toga su porek!i ovaj e!emenat u bi+u po sebi i s*vati!i ga kao apso!utnu -ra"umnost. i -ce!is*odnost.. 9sto tako su se boja!i menjanja i !rola"nosti6 u tome se obe!odanjuje potitena dua, puna nepoverenja i r4avoga iskustva ?s!uaj sa Spino"om# potpuno suprotna vrsta oveka

u tom menjanju na!a"i!a bi dra$i54 %i+a puna )ivotne energije i ra"dragana smatra!a bi ba afekte3 ira)ionalno i menjanje do#rim u evdemonistikom smis!u, skupa sa nji*ovim pos!edicama# opasno+u, kontrastom, propadanjem itd. >77 1rotiv vrednosti veito istovetnoga ?vidi Spino"inu naivnost, &ekartovu isto tako@ vrednost najkra+ega i najpro!a"nijega, "avodniki "!atni b!esak na trbu*u "mije vita , >78 Moralne %rednosti u samoj teoriji sa"nanja6 era u ra"um , "ato ne nepoverenjeE -9stinski svet. mora biti dobar svet , "atoE 1rivid, promena, protivrenost, borba , smatraju se nemora!nim# )udnja "a svetom u kome svega toga nemaA :ranscendenta!ni svet i"mi!jen da bi se tako na!o mesto "a -mora!nu s!obodu. ?kod Kanta@< &ija!ektika kao put vr!ini ?kod 1!atona i Sokrata, oevidno "bog toga to se sofistika smatra!a kao put u nemora!@< reme i prostor su idea!ni# prema tome, postoji -jedinstvo. u sutini stvari< prema tome, nema -gre*a., nema "!a< nema nesavrenosti , o!ra%danje %oga. Kpikur je odrekao mogu+nost sa"nanja# da bi mora!nim ?to +e re+i *edonistikim@ vrednostima sauvao najvie mesto. 9sto to ini $vgustin, docnije 1aska! ?-iskvareni ra"um.@, u pri!og *ri+anski* vrednosti< 1re"iranje svega promen!jivog od strane &ekarta< tako isto i od strane Spino"e. >7' Za !si ologiju metafi"ike4 : Ovaj svet je prividan# !rema tome3 postoji istinski svet< , ovaj svet je us!ov!jen !rema tome3 postoji be"us!ovni svet< , ovaj svet je protivrean# !rema tome3postoji jedan svet s!obodan od protivrenosti< , ovaj svet postaje< !rema tome, postoji svet bi+a< , to su sve pogreni "ak!juci ?s!epo poverenje u ra"um# ako postoji A3 onda mora postojati i njegov suprotni pojam .54 (a ove "ak!juke na%odi o%eka stradanje6 u sutini, to su $elje da postoji takav svet< tako isto se i"ra)ava tu mr)nja protiv jednoga sveta koji stvara stradanje, na taj nain to se "ami!ja jedan drugi svet, od %i&e %rednosti6 srd)ba metafi"iara protiv stvarnosti ovde je stvara!aka. >ruga serija pitanja# emu s!u)i stradanje E... 9 tu se i"vodi "ak!juak o odnosu istinskog sveta prema naem prividnom, promen!jivom, strada!nikom, protivrenom svetu# 5. stradanje kao pos!edica "ab!ude# kako je "ab!uda mogu+naE 7. stradanje kao pos!edica gre*a# kako je gre* mogu+an E ?, sve sama iskustva i" ob!asti prirode i!i drutva, uoptena i projicirana u svet -po sebi.@. $!i ako je us!ovni svet prvobitno us!ov!jen be"us!ovnim, onda s njim mora biti us!ov!jena i slo#oda "a#lude i gre a6 i opet se ovek pita# ega radiE... Svet privida, postajanja, protivrenosti, stradanja

de!o je, dak!e, neije vo!je< ega radi E Ireka ovi* "ak!juaka# stvorena su dva suprotna pojma# poto jednom od nji* odgovara jedna stvarnost, -mora. isto tako i drugom odgovarati druga jedna stvarnost. -Otkuda bi se inae dobio njemu suprotni pojam. E , 7a"um je dak!e i"bor otkrivenja o bi+u po sebi. $!i !oreklo ovi* suprotnosti ne mora neoi odno biti neki natprirodni i"vor ra"uma# dovo!jno je suprotstaviti pravu gene"u pojmova# , ona potie i" praktine ob!asti, i" ob!asti korisnosti, i otuda ba potie njena jaka %era4 ?3ovek je osu'en na !ro!ast ako mu "ak!juci nisu u sk!adu s ovim ra"umom# a!i time nije doka"ano ono to ra"um tvrdi.@ -rekomerno #a%ljenje metafi"iara stradanjem sasvim je naivno. - eno b!a)enstvo.# psi*o!oka besmis!ica. 6rabriji i stvara!aki !judi nikada ne smatraju "adovo!jstvo i bo! kao pos!ednja pita!ja vrednosti , to su sekundarne pojave# mora se teti obadvoje, ako se *o+e neto !osti(i4 Gnak je "amorenosti i bo!esti kod metafi"iara i re!igio"ni* du*ova to su im prob!emi "adovo!jstva i bo!a prob!emi prvoga reda. 3ak i moral "a nji* ima to!iku %a$nost samo stoga to se smatra bitnim us!ovom "a otk!anjanje stradanja. 9sto tako stoji i sa !rekomernim #a%ljenjem !ri%idom i "a#ludom6 u"rok stradanja, pra"noverica da je sre+a ve"ana sa istinom ?"brka# sre+a u -i"vesnosti., u -veri.@. >82 0 kojoj su meri pojedini epistemo!oki stavovi ?materija!i"am, sensua!i"am, idea!i"am@ pos!edica ocena vrednosti# da i"vor najvii* ose+anja "adovo!jstva ?-ose+anja vrednosti.@ bude od!uuju+i i u prob!emu realiteta; Ko!iina !o"iti%nog "nanja potpuno je sporedna, i!i be" pos!edica# svedok ra"vitak 9ndije. %udistiko odri)anje stvarnosti uopte ?privid H stradanje@ potpuno je dos!edno# nedoka"nost, nepristupanost, otsustvo kategorija ne samo "a -svet po sebi., nego uvi4anje da se do!o do itavog ovog pojma pogrenim procedurama. -$pso!utna stvarnost., -bi+e po sebi., jeste protivrenost. 0 svetu !ostajanja -stvarnost. je uvek samo !ro&(enje radi praktini* ci!jeva, i!i je ra"!ika utem!u bivanja, i!i je o#mana us!ed nera"vijeni* organa. Jogiko odricanje sveta i ni*i!i"ovanje potie otuda to moramo suprotstaviti bi+e nebi+u i to se odrie pojam -postajanja. 2/ne&to0 postaje@. >85 .i(e i !ostajanje4 : /7a"um0 ra"vijen na sensua!istikoj osnovi, na !redrasudama ula3 to jest verovanjem u istinu sudova u!a. -%i+e. kao uoptavanje pojma -)ivota. ?disati@, -biti s duom., -*teti, dejstvovati., -postajati.. Suprotnost tome# -biti be" )ive due., -ne postajati., -ne *teti.. 1rema tome# -bi+u. se ne suprotstav!ja -nebi+e., -privid., niti pak mrtvo ?jer mrtvo mo)e biti samo neto to mo)e biti i )ivo@. -&ua., -ja., postav!ja se kao !rimarna injeni)a6 i unosi se svuda gde ima !ostajanja4

>87 .i(e4 : O njemu nemamo nikakve druge pretstave sem -)iveti.. , Kako onda mo)e neto mrtvo /#iti0 E >88 A S u4enjem g!edam kako se danas nauka miri sa sudobinom da se bavi samo svetom prividne stvarnosti# "a istinski svet , ma kakav on bio , mi svakako nemamo nikakva oru4a sa"nanja. (a ovom mestu smemo ve+ "apitati# koje je oru4e sa"nanja odredi!o ovu suprotnostE... 3injenica da se svet koji je pristupaan naim organima smatra "avisnim od ti* organa, i da mi taj svet smatramo "a subjektivno us!ov!jen, nije jo nikakav doka" da je stvarno mogu(an jedan objektivan svet. Ko nas prisi!java na mi!jenje da je subjektivnost rea!na, esencija!naE -1o sebi., apso!utno, jeste besmis!en pojam# -priroda po sebi. je besmis!ica# pojam -bi+a., -stvari., uvek je samo relati%an44. (evo!ja je to se sa starom antite"om -prividan. i -istinit. rasprostrani!a odgovaraju+a ocena vrednosti# -ma!e vrednosti. i -apso!utne vrednosti.. Svet prividne stvarnosti mi ne smatramo kao svet -od vrednosti.< privid nam je sud protiv najvie vrednosti. Samo -istinski. svet mo)e imati vrednosti po sebi... -redrasuda nad !redrasudama= (a prvom mestu, sasvim je mogu+no da je prava priroda stvari do te mere tetna po )ivot, da je prividna stvarnost potrebna da bi se mog!o )iveti... :akav je s!uaj u mnogim pri!ikama# na primer u braku. (a empiriski svet bio bi tako us!ov!jen ak i u granicama sa"nanja instinktima samoodr)anja# mi smatramo "a istinito, od vrednosti, "a dobro, ono to godi samoodr)anju vrste... a@ /i nemamo nikakvi* kategorija po kojima bismo sme!i ra"!ikovati pravi od prividnog sveta. ?/o)e biti da postoji neki isto prividan svet, a!i samo ne na& prividni svet@. b@ $ko bismo i primi!i !ra%i s%et3 mo)da bi ipak on imao manje %rednosti "a nas6 jer je upravo mogu+no da ko!iina i!u"ije bude od ve+ega "naaja po nas us!ed vrednosti "a samoodr)anje. ?Osim ako !ri%idnost ne bi bi!a dovo!jan ra"!og "a nas da neto odbacimoE@ v@ &a postoji kore!at i"me4u ste!ena %rednosti i ste!ena st%arnosti ?tako da bi najvie vrednosti ima!e i najvie stvarnosti@, to je metafi"iki postu!at koji po!a"i od *ipote"e da mi "namo*ijerar*iju vrednosti# naime da je ta *ijerar*ija mora!ne !rirode444 Samo pod tom pretpostavkom istina je nu)na "a definiciju sviju najvii* vrednosti. .

Od kardina!ne je va)nosti da se raisti s istinskim svetom. :o je najve+e sumnja!o i umanjiva vrednosti sveta koji mi !retsta%ljamo6 to je bio dosada na najopasniji atentat protiv )ivota. 7at protiv sviju *ipote"a po kojima se "ami!ja jedan istinski svet. /e4u te *ipote"e do!a"i i to da su moralne %rednosti naj%i&e4 1reimu+stvo mora!ni* ocena vrednosti opovrg!o bi se ako bi se mog!o doka"ati da su one pos!edica nemoralni ocena# da je to jedan specija!an s!uaj pravog nemora!a# one bi same sebe time sve!e na !ri%id3 i kao !ri%id ne bi ima!e vie nikakva prava da osu4uju prividnost. V Ovde bi se ima!a onda da ispita psi*o!oki -vo!ja "a istinom-# to nije nikakva mora!na si!a, nego jedan ob!ik vo!je "a mo+. :o bi se mog!o time doka"ati to se ona s!u)i svim mogu+im nemoralnimsredstvima< u prvom redu onim metafi"iarskim ,. &anas se na!a"imo pred ispitivanjem tvr4enja, da su mora!ne vrednosti najvie. Metod i"ua%anja dosti)e se tek kad se sv!adaju sve moralne !redrasude6 on bi pretstav!jao pobedu nad mora!om... >84 Gab!uda fi!osofije poiva na tome to su, mesto da se u !ogici i u kategorijama ra"uma pri"naju sredstva "a podeavanje sveta u korisne ci!jeve ?dak!e, -principije!no., "a korisno fa!sifikovanje@, one bi!e smatrane kao kriterij istine , odnosno st%arnosti444 -Kriterij istine. bi!a je ustvari jednostavno #iolo&ka korist od jednog tak%og sistema naelnoga falsifiko%anja6 i poto jedna )ivotinjska vrsta ne "na ni "a ta va)nije od svoga samoodr)anja, to se ovde ustvari sme!o govoriti o -istini.. (aivnost je nasta!a tek onda kad se antropocentrina idiosinkra"ija u"e!a "a meru st%ari3 kao pravi!o po kome se odre4iva!o -rea!no. i -nerea!no.# ukratko, kada se us!ovno naini!o apso!utnim. 9 g!e, odjedanput se svet raspao na -rea!an. i na -prividan.# i ba onaj svet koji je ra"um pronaao "a oveka, da u njemu )ivi i da uredi )ivot, bio je "a njega diskreditovan. /esto da se formama s!u)imo jednostavno kao oru4em da se svet uini opip!jivim, mer!jivim, up!e!a se !udost fi!osofa koja je na!a da je u ovim kategorijama dat pojam onog sveta kome ovaj svet u kome )ivimo ne odgovara... Sredstva su tu pogreno s*va+ena kao meri!a vrednosti i upotreb!jena da se osudi prvobitan smer ... $ taj smer je bio da obmanemo sebe na koristan nain# sredstva "a to bi!a su prona!a"ak formu!a i "nakova, poQmo+u koji* se "ap!eteno mnotvo stvari sve!o na ce!is*odnu i pogodnu s*emu. $!i avaj= :u su up!e!i sad u igru jednu moralnu kategoriju6 nijedno bi+e ne+e sebe obmanjivati, nijedno bi+e ne sme obmanjivati , prema tome, postoji samo vo!ja "a istinom. Lta je -istina. E (ae!o protivrenosti pru)i!o je s*emu# istinski svet, do koga se tra)i put, ne mo)e biti u protivrenosti sa samim sobom, ne mo)e se menjati, ne mo)e postajati, nema ni poetka ni kraja. :o je najve+a "ab!uda koja je ikada poinjena, ona uistini kobna "ab!uda na "em!ji#

verova!o se da se u formama ra"uma naao kriterij istine , dok je ustvari nji*ov smer da ovek postane gospodar nad stvarno+u, da bi na mudar nain !ogre&no s %atio stvarnost... 9 g!e# svet je postao !a)an ba "bog oni* osobina koje sainja%aju njego%u st%arnost6 "bog promene, postajanja, mnotva, suprotnosti, protivrenosti, rata. 9 tu je sada bi!a sva kob# 5. Kako se ovek os!oba4a !a)nog i jednostavno prividnog svetaE ?to je bio stvarni, jedini svet@< 7. Kako sCm ovek postaje to je vie mogu+no antite"a prividne stvarnostiE ?1ojam savrenog bi+a kao neega suprotnog svakom rea!nom bi+u, tanije# kao !roti%renost $i%otu44445 3itav pravac vrednosti vodio je na kle%etanje $i%otaA !judi su napravi!i "brku i"me4u idea!nog dogmati"ma i sa"nanja uopte# tako da je protivnika stranka poe!a sada odbacivati i nauku sa u)asom. R. :ako je put ka nauci bio d%ostruko "akren# najpre verom u -istinski. svet, pa onda protivnicima te vere. 1rirodna nauka, psi*o!ogija, bi!a je 5. osu4ena u svojim predmetima< 7. piena svoje istote srca... 0 rea!nom svetu, gde je apso!utno sve pove"ano i us!ov!jeno, osuditi i "amis!iti da ne postoji ma &ta "nai osuditi sve i "amis!iti da ne postoji. 9"ra" -to nije sme!o biti., -to ne bi treba!o biti., komedija je... Kad ovek i"mi!ja pos!edice, upropasti+e i"vor )ivota, ako bi *teo "amis!iti da ne postoji sve to je u kom bi!o smis!u &tetno i ra"orno4 Bi"io!ogija to doka"uje mnogo bo!je. /i vidimo kako moral6 a@ truje ce!o s*vatanje sveta< b@ preseca put ka sa"nanju, ka nauci< v@ s!abi i potkopava sve stvarne instinkte ?ue+i da je nji*ov koren nemoralan54 /i g!edamo pred sobom jedno stra*ovito oru4e dekadencije na pos!u, koje se dr)i pomo+u najsvetiji* imena i stavova. >8> Ogromno samoos%e&(enje6 osvestiti se ne kao pojedinac ve+ kao oveanstvo. Fa"mi!jajmo, mis!imo unatrag# *ajdemo u"anim i irokim drumovima= A 3ovek tra)i -istinu. < jedan svet koji sebi ne protivrei, ne vara, koji se ne menja, jedan istinski s%et : jedan svet u kome se ne strada# protivrenost, varka, menjanje , u"roci su stradanja= On ne sumnja da postoji svet kakav treba da je on bi rado da na4e put do njega. ?9ndiska kritika# ak je i -ja. prividno, nerealno4 Otkuda tu oveku pojam realnosti = : Gato ba ovek i"vodi porek!o stradanja i" promene, varke, protivrenostiE Gato ne svoju sre+uE.. , 1re"iranje, mr)nja prema svemu to pro!a"i, to se menja# , otkuda ovakvo ocenjivanje postojanosti E Oig!edno je ovde vo!ja "a istinom na!rosto )udnja "a ne!romenlji%im s%etom4 3u!a varaju, ra"um isprav!ja pogreke# !rema tome3 "ak!juuje se, ra"um je put ka postojanom< najnematerijalnije ideje moraju biti najb!i)e -istinskom svetu.. , Od u!a

do!a"i najve+i broj nesre+a , to su !a)ovi, vara!ice, ruioci. Sre(a mo)e !e)ati jedino u bi+u# promena i sre+a isk!juuju se u"ajamno. (aju"vienija je )e!ja prema tome da ovek postane jedno s bi+em. :o je formula "a put ka najvioj sre+i. 0kratko reeno# svet kakav bi treba!o da je, postoji# ovaj svet, u kome )ivimo, "ab!uda je , ovaj na svet ne bi treba!o da postoji. Vera u #i(e poka"uje se samo kao pos!edica# pravi primum mobi!e je neverovanje u postajanje, nepoverenje prema postajanju, potcenjivanje svega postajanja. Koji tip oveka tako mis!i E (eproduktivni, stradalniki tip, tip umoran od )ivota. $ko bismo "amis!i!i suprotni tip oveka, onda bi to bio ovek kome ne bi bi!a potrebna vera u bi+e< ta vie, on bi bi+e pre"irao, kao neto mrtvo, dosadno, ravnoduno... era da "aista postoji svet kakav bi treba!o da je , to je vera neproduktivni*, koji ne(e da st%ore jedan s%et kakav treba da je. Oni smatraju da on ve+ postoji, oni tra)e sredstva i puteve da do njega dopru. /Volja "a istinom0 kao nemo( %olje "a st%aranjem4

Sa"nati da je neto tako i tako6 S Faditi da neto postane tako i tako6

$ntagoni"am u stupnju si!a

ra"ni* priroda *ik)ija o jednom s%etu koji odgovara naim )e!jama< psi*o!oke vetine i tumaenja, da bi se sve to uva)avamo i ose+amo kao prijatno pove"a!o s ovim istinskim s%etom4 - o!ja "a istinom. na ovom stupnju je u sutini %e&tina tumaenja6 u" nju jo uvek ide si!a tumaenja. Ova ista !judska vrsta, samo jo "a jedan stepen siromanija, #e" snage da da!je tumai, da stvara fikcije, sainjava ni*i!iste. (i*i!ist je ovek koji o svetu kakav postoji ka)e da ne treba da postoji, a o svetu kakav bi treba!o da bude ka)e da ne postoji. 1rema tome )ivot ?raditi, stradati, *teti, ose+ati@ nema nikakvog smis!a# patos -u"a!udnosti. ni*i!istiki je patos , i u" to jo, kao patos, jedna nedoslednost ni*i!ista. Ko ne mo)e staviti svoju vo!ju u stvari, ovek be" vo!je i snage, pridaje im bar jo neki smisao3 to jest on veruje da se u njima ve+ na!a"i neka vo!ja. Aaina vo!je meri se po tome ko!iko ovek mo)e i"dr)ati be" smisla stvari, ko!iko mo)e i"dr)ati u jednom svetu be" smis!a# jer on sam organi"uje jedan mali deo toga s%eta4 *ilosofsko o#jekti%no !osmatranje mo)e, prema tome, biti "nak siromatva vo!je i snage. Aer snaga organi"uje njoj b!i)e i najb!i)e# -sa"nate!ji., koji samo *o+e da ut%rde ta jeste, jesuti koji ne mogu nita postaviti kako tre#a da je4 1metni)i pretstav!jaju pre!a"nu vrstu# oni bar postav!jaju simbo! onoga to treba da je , oni su produktivni uko!iko stvarno menjaju i preobra)uju< oni nisu kao sa"nate!ji, koji sve ostav!jaju kako je. Ve"a i"me'u filosofa i !esimistiki religija6 ista !judska vrsta ?, oni !ri!isuju naj%i&i ste!en realnosti st%arima koje su naj%i&e %rednosti :54 Ve"a i"me'u filosofa i moralni ljudi i nji*ovi* meri!a vrednosti

?, moralno tumaenje svega kao smisao sveta# pos!e propasti re!igio"nog smis!a,@4 -o#eda filosofa uni&tenjem sveta sainjenog od bi+a< ni*i!i"am kao pre!a"ni period# pre nego!i to se na4e dovo!jna snaga da se preokrenu vrednosti i da se svet postajanja, prividni svet, obogotvori kao jedini i da se primi. . (i*i!i"am kao norma!na pojava mo)e biti simptom6 porasta snage i!i porasta s!abosti# &e!imino "ato to je snaga "a st%aranje i otenje to!iko poras!a da joj vie nisu potrebna ova opta tumaenja i unoenja smisla ?-b!i)i "adaci., dr)ava itd.@< &e!imino "ato to poputa stvara!aka snaga da se stvori smisao i to preov!adava ra"oarenje. (esposobnost "a %eru u neki -smisao., -neverovanje.. Lta "nai nauka u odnosu prema obema ovim mogu+nostimaE 5. kao "nak snage i v!adanja sobom, kao sposobnost da se )ivi be" spasonosni*, uteni*, i!u"orni* svetova< 7. kao si!a to podriva, secira, ra"oarava i s!abi. V Vera u istinu3 potreba da se ovek os!oni na neto u to veruje da je istinito, psi*o!oka redukcija ne"avisno od svi* dosadanji* ose+anja vrednosti. Stra*, !enost. 9sto tako je i ne%ero%anje redukcija. 0ko!iko ono stie no%u %rednost3 ako uopte nema istinskog sveta ?, na taj nain se ponovo os!oba4aju ose+anja vrednosti koja su se dot!e rasi!ala na svet bi+a.@

/IS,INSKI0 I /-7IVI>NI SVE,. A 1ogreni pojmovi koji istiu i" ovog pojma trostruki su# a@ ne!o"nati svet# , /i smo avanturisti, rado"na!i , po"nato ini se da nas "amara ?, opasnost od vog pojma !e)i u tome to nam potura misao da nam je -ovaj. svet !o"nat4445A b@ drugi s%et gde stvari druke stoje# , (eto u nama pravi pore4enje, nae spokojno potinjenje, nae +utanje gubi tu svoju vrednost , mo)da +e sve i"i+i .na dobro, mi se nismo u"a!ud nada!i.... Svet gde stvari druke stoje, gde smo mi sami , ko "na E , druki... v@ istinski s%et6 : :o je najneobiniji udar i nasrtaj na nas koji smo ikada do)ive!i< mnogo to;ta utisnuto je u re -istinit., i ne*otice mi to dajemo -istinskom svetu. na pok!on# istinski s%et mora biti i veran istini, svet koji nas ne vara, niti nas pravi !udima# verovati u njega "nai skoro biti prinu4en %ero%ati 2: i" konvenciona!nosti, kao to je to obiaj me4u bi+ima dostojnim poverenja@.

O 1ojam /ne!o"nati s%et0 potura nam misao da nam je ovaj svet -po"nat. ?dosadan ,@< 1ojam /drugi s%et0 potura nam misao da bi svet mogao #iti drukiji : otk!anja nu)nost i sudbinu 2: u"a!udno je !otiniti mu se, !rilagoditi se@. 1ojam /istinski s%et0 potura nam misao da je ovaj na svet neistinski, !a)!jiv, nepoten, da nije pravi, niti bitan , pa !rema tome da nije ni podeen da nam bude od koristi ?, nije "a preporuku da se ovek njemu pri!agodi< bo!je je odupreti mu se@. O /i se, dak!e, pov!aimo i" -ovog. sveta na tri naina# a@ svojom rado"nalo&(u : kao da se interesantniji njegov deo na!a"i negde drugde< b@ svojim !otinja%anjem : kao da nije potrebno da se potinjavamo , kao da ovaj svet nije nikakva pos!ednja nu)nost< v@ svojom sim!atijom i potovanjem , kao da i* ovaj svet ne "as!u)uje, kao da je ni"ak i neastan prema nama... Aednom reju# mi se #unimo na tri naina# mi smo naini!i od B svoju kritiku -po"natog sveta.. . -r%i korak ka ura"umljenju6 pojmiti do koje smo mere "a%edeni : jer bi mog!o biti sasvim su!rotno6 a@ ne!o"nati svet mogao bi biti tako sk!op!jen da nam da vo!ju "a -ovaj. svet , kao "a jednu mo)da g!upu i ni)u formu )ivota< b@ drugi svet, vr!o da!eko od toga da u"ima u ob"ir nae )e!je koje ovde nisu nikad "adovo!jene, mogao bi biti deo oni* stvari koje nam ovaj svet omogu+uje# po"nati ovaj svet, mog!o bi da bude sredstvo "a nae "adovo!jenje< v@ istinski svet# a!i ko nam ba to ve!i da prividni svet mora vredeti manje od istinskog svetaE (e protivrei!i na instinkt ovom mi!jenju E (ije !i ovek veito "au"et stvaranjem jednog fiktivnog sveta, jer bi *teo imati jedan bo!ji svet od stvarnosti E -re s%ega6 otkuda mi "namo da na& s%et nije istinski E ... Aer je mogu+no da je drugi svet -prividan. ?ustvari, Irci su, na primer, "amis!i!i carstvoseni< prividan )ivot, pored !ra%og )ivota ,@. 9 iaj"ad# ta nam daje pravo da postav!jamo kao neke stu!nje%e st%arnosti = :o je neto drugo nego!i to je jedan nepo"nat svet , to je ve+ )e!ja da se ne&to "na o ne!o"natom4 -&rugi., -nepo"nati. svet , !epo= $!i re+i -istinski svet. , "nai /"nati ne&to o njemu. , to je suprotno pretpostavci jednoga BC sveta... Aednom reju# svet N mo)e u svakom pog!edu biti dosadniji, neoveniji i nedostojniji nego!i to je ovaj svet. %i!o bi sasvim neto drugo kad bi se tvrdi!o da postoji N;svetova, to jest svaki mogu+ni svet pored ovoga naega. $!i to se nije nikad t%rdilo.... V

1rob!em# "ato je !retsta%a o drugom s%etu uvek ispada!a na tetu to jest kao kritika -ovoga. sveta , na ta to uka"ujeE , (aime# jedan narod koji je ponosit na sebe, iji je )ivot u napredovanju, uvek mis!i da je drukiji nain $i%ota neto ni)e, manje vredno od njegovog< on smatra tu4, nepo"nat svet "a svoga neprijate!ja, "a svoju suprotnost# on ne ose+a rado"na!ost, nego se pre tu4i nepo"natoga... Aedan narod ne+e ni+ada dopustiti da je neki drugi narod -istinski narod.... Simptomatina je sama injenica da je takvo ra"!ikovanje mogu+no, da se ovaj svet smatra -prividnim., a onaj drugi -istinskim.. Ko!evke pretstave o -drugom svetu.# fi!osof koji i"mi!ja jedan raciona!an svet, u kome su ra"um i !ogike funkcije adekvatne# , tu je koren -istinskog. sveta< re!igio"ni ovek, koji i"mi!ja jedan -bo)anski. svet# , tu je koren -otpriro4enoga, protivprirodnoga. sveta< mora!ni ovek, koji "ami!ja jedan -s!obodan svet.# , tu je koren -dobrog, savrenog, pravednog i svetog. sveta. Zajedniki faktor svima njima# !si olo&ka oma&ka3 fi"io!oka "brka. Koji atributi karakteriu -drugi svet. onako kako se on stvarno jav!ja u istorijiE , 1eati fi!osofske, re!igio"ne i mora!ne predrasude. -&rugi svet., kakav se jav!ja u svet!osti ovi* injenica, sinonim je neC#i(a3 neC $i%ota3 vo!je "a ne;)ivotom... Opti pog!ed# instinkt "amorenosti )ivotom, a ne instinkt )ivota, stvorio je -drugi svet.. 1os!edica# fi!osofija, re!igija i mora! simptomi su dekadencije.

"IOLO&KA VREDNOST SAZNANjA

>87 /og!o bi se uiniti kao da sam i"begao pitanje -i"vesnosti.. Obrnuto je tano# a!i, postav!jaju+i pitanje kriterija i"vesnosti, ja sam )e!eo sa"nati prema kojim se meri!ima dosada uopte meri!o , i poka"ati da je pitanje o i"vesnosti !odre'eno pitanje, pitanje drugog reda4 >88 1itanje vrednosti je fundamenta!nije od pitanja i"vesnosti# i"vesnost dobija potrebnu o"bi!jnost tek pod us!ovom da je pitanje vrednosti reeno. %i+e i privid, psi*o!oki posmatrani, ne pru)aju nikakvo -bi+e po sebi., nikakav kriterij "a -stvarnost., nego samo "a stepene prividnosti, merene prema jaini simpatije koju imamo "a i"vestan privid.

(e vodi se borba "a opstanak i"me4u pretstava i opa)aja nego oko nadmo+nosti , pobe4ena ideja ne uni&ta%a se nego se samo gura u !o"adinu ili !otinja%a4 1 o#lasti du a ne !ostoji uni&tenje444 >8' S -Di!j i sredstvo. -0"rok i pos!edica. -Subjekt i objekt. -&e!anje i trp!jenje. -Stvar po sebi i pojava. >'2 (ae vrednosti su tumaenja unesena u st%ari4 1ostoji !i onda neki smisao u apso!utnomE (ije !i smisao, po neop*odnosti, relati%ni smisao i perepektiva E Svaki smisao je vo!ja "a mo+ ?svi re!ativni smis!i mogu se svesti na nju@. >'5 Pe!ja "a -utvr4enim injenicama. , teorija sa"nanja# ko!iko je u tome mnogo pesimi"ma= >'7 $ntagoni"am i"me4u -istinskog sveta., kako ga pesimi"am s!ika, i jednog sveta u kome se mo)e )iveti# , u tu svr*u se moraju ispitati prava istine4 1otrebno je i"meriti na $i%otu smisao sviju ti* -idea!ni* nagona. da bismo pojmi!i prirodu toga antagoni"ma# borba bo!esnog, oajnikog )ivota, koji vapije "a drugim svetom, sa "dravijim, g!up!jim, var!jivijim, bogatijim, ce!ostnijim )ivotom. &ak!e nije -istina. u borbi sa )ivotom, nego jedna %rsta )ivota u borbi s drugom vrstom. , $!i ona prva *te!a bi da bude %i&a vrsta. , Ovde je potrebno i"neti doka"e da je *ijerar*ija potrebna , da4 je ajerar ija %rsta $i%ota !r%i !ro#lem4 >'8 eru# -to je tako i tako. , promeniti u vo!ju -tako i tako mora biti.. kao tumaenja ?ne kao injenica@ i u kojoj meri mo)da nu$na tumaenjaE ?kao -mera "a odr)anje.@ , sve u smis!u jedne vo!je "a mo+.

NAUKA

>'4 (auka je dosad bi!a sredstvo "a otk!anjanje potpune "brke stvari pomo+u *ipote"a koje sve -objanjavaju. , dak!e i" odvratnosti inte!ekta prema *aosu. , Ova ista odvratnost obu"ima me kad posmatram samog sebe# ja bi* )e!eo da sebi pretstavim i svoj unutranji svet pomo+u jedne s*eme i tako da sav!adam inte!ektua!nu "brku. /ora! je bio takvo u!ro&(enje6 on je uio da je ovek "nan3 !o"nat4 : Sada, poto smo uniti!i mora!, mi smo sami sebi opet posta!i potpuno nejasni4 Gnam da o se#i nita ne "nam. *i"ika se poka"uje kao #lagodat "a duevno raspo!o)enje# nauka ?kao put dosa"nanja5 dobija novu dra) poto je mora! odbaen , i poto jedino tu na!a"imo dos!ednost, mi moramo udesiti svo@ )ivot tako da je, sauvamo "a sebe. :o nas dovodi do neke vrste !raktinog ra"mi&ljanja o uslo%ima na&eg $i%ota kao organa sa"nanja4 >'> (ae pretpostavke# nema %oga, nema ci!ja# si!a je krajna. /i +emo se dobro u%ati da "a ni$e od nas ne smi!jamo pravac mi!jenja koji je njima potreban i da im ga ne propisujemo. >'6 (ije /moralno vaspitanje. oveanstva potrebno nego popravi!ite "a naune "ab!ude, jer nam -istina. b!jutavi )ivot i ini da ga ne marimo , ako se ve+ ovek nije bespovratno nave"ao na svoj!ut i ne snosi pos!edice svoga asnoga g!edita s traginim ponosom. >'7 1o!a"na taka naunog rada6 vera u pove"anost i kontinuitet naunog rada, tako da pojedinac sme raditi na svakom mestu, ma kako ono bi!o ma!o, uveren da ne radi u"alud4 1ostoji jedna ve!ika smetnja# u"alud raditi, u"alud se boriti. O remena nagomila%anja3 kad se stie snaga i mo+ kojima +e se budu+nost pos!u)iti# nauka kao sredokra(a gde prosena, mnogostranija, s!o)enija bi+a do!a"e do i"ra)aja i .na!a"e "adovo!jenja# svi oni kojima se akcija ne preporuuje. >'8 Bi!osof obnav!ja svoju snagu na drugi nain i drugim sredstvima# on je obnav!ja, na primer, ni*i!i"mom. era da ne !ostoji istina3 ni*i!istika vera, ve!iki je odmor "a oveka koji kao ratnik sa"nanja besprekidno ratuje s itavom naje"dom ru)ni* istina. Aer je istina ru)na.

>'' -%esmis!enost "bivanja.# takvo verovanje je pos!edica s*vatanja da su sva dosadanja tumaenja sveta !a)na, to je uoptavanje obes*rabrenosti i s!abosti, a!i ne neo! odna vera. Otsustvo skromnosti kod oveka , tamo gde on ne na!a"i smis!a, odrie da ga ima= 622 %eskonana mogu+nost ra"!iiti* tumaenja sveta# svako tumaenje je simptom napredovanja i!i opadanja. Aedinstvo ?moni"am@ je potreba "a inercijom< mnotvo tumaenja je "nak snage. 3ovek ne bi treba!o da !iava svet njegove "agonetne i obespokojavaju+e prirode. 625 1rotiv )e!je "a prmir!jivo+u i miro!jub!jem. :u spada i svaki pokuaj od strane moni"ma. 627 Ovaj svet perspektive, ovaj svet "a oko, dodir i u*o, vr!o je !a)an, kad se poredi i sa jednim mnogo oset!jivijim u!nim aparatom. $!i njegova ra"um!jivost, jasnost, praktinost, njegova !epota poinju se gu#iti3 ako istanamo svoja u!a# isto onako kao to se gubi !epota kad ra"mi!jamo o doga4ajima istorije< postav!janje ci!ja ve+ je i!u"ija. &osta nam je to da nam se svet ini od %e(e %rednosti3 odre4eniji, !epi, "naajniji, to se povrnije i ov!anije s*vati. Lto se dub!je u njega prodre pog!edom, to se vie gubi naa ocena njegove vrednosti , i #e"naajnost se !ri#li$uje; /i smo stvori!i svet, koji ima vrednost= 1ri"naju+i to, mi time pri"najemo da je potovanje istine pos!edica jedne ilu"ije : i da je mnogo potrebnije ceniti formativnu, upro+uju+u, stvara!aku si!u koja idea!i"uje. -Sve je !a)no= Sve je doputeno.= :ek# us!ed i"vesne tuposti pog!eda i )e!je "a jednostavno+u pojav!juje se !epo, -vrednost.# po sebi, to je neto ne "nam sam &ta4 628 /i "namo da se ruenjem jedne i!u"ije jo ne dobija istina, nego samo jo jedan komad ne"nanja3 proirenje naeg -fa"nog prostora., porast nae -pustinje. , 624 Lta sa"nanje jedino mo)e bitiE , -:umaenje., unoenje smis!a , ne -objanjenje. ?u ve+ini s!uajeva jedno novo tumaenje nekog starog tumaenja

koje je posta!o nera"um!jivo i skoro sada samo jedan simbo!@. (e postoje utvr4ena fakta, sve je u toku, nedokuno, naa mi!jenja su jo najdu)ega ve+a. 62> 1t%r'i%anje -istine. i -neistine., /ut%r'i%anje fakata uopte, bitno je ra"!iito od tvorake postavke, i"gradnje, uob!iavanja, sav!a4ivanja, *otenja, koji !e)e u sutini fi!osofije. >ati smisaostvarima , to je du)nost koja uvek !reostaje3 pod us!ovom da u njima ne le$i jo& nikaka% smisao4 :o isto va)i "a tonove, kaogod i "a sudbine naroda# oni se mogu tumaiti na najra"!iitije naine i mogu se upu+ivati na ra"!iite pravce u ra"liite s%r e4 Ao je vii stupanj !osta%iti )ilj3 pa fakta podeavati prema njemu# dak!e tumaenje dela3 a ne prosto !reinaa%anje pojmova. 626 (a kraju krajeva, ovek ne na!a"i u stvarima nita drugom onoga to je u nji* stavio# , to ponovno na!a)enje "ove se nauka, a stav!janje , umetnost, re!igija, !jubav, ponos. 9 u jednom i u drugom, ak i da su deja igra, ovek treba da poka)e sme!osti i s!obodno da ide napred, u prvom s!uaju da ponovo na4e, u drugom da unese smisao u stvari , to je na posao. 627 Nauka6 njene dve strane# u pog!edu na pojedinca< u pog!edu na ku!turne komp!ekse ?-nivo ku!ture.@< Suprotne ocene vrednosti ob"irom na jednu i na drugu stranu' 628 Fa"vitak nauke dovodi sve vie do toga da preobrati -po"nato. u nepo"nato# , njen je ci!j, me4utim, ba suprotan tome, jer ona po!a"i od instinkta da nepo"nato svede na po"nato. Aednom reju, nauka priprema su%ereno ne"nanje3 ose+anje da -sa"navanje. uopte ne postoji, da je neka vrsta naduvenosti sanjati o tome< jo vie, da mi nismo sauva!i ni najmanjeg pojma koji bi nam dopustio da -sa"navanje. smatramo makar samo kao jednu mogu+nost , da je -sa"navanje. protivrena ideja. /i !re%odimo jedan iskonski mit i sujetu !judsku u tvrda fakta# mi mo)emo dopustiti -sa"navanje po sebi. kao pojam isto onako ma!o kao to mo)emo dopustiti -stvar po sebi.. Krivopu+e -broja i !ogike., krivopu+e -"akona.. /Mudrost0 kao pokuaj da se preva"i4u ocene date s i"vesnog g!edita ?to jest -vo!ja "a mo+.@# to je nae!o neprijate!j )ivotu i ra"orno, simptom sla#ljenja mo+i pri!ago4avanja, kao to je s!uaj kod 9ndijanaca itd. 62'

(ije dovo!jno da vidi u kakvom ne"nanju )ivi ovek i )ivotinja# mora imati jo i %olju "a ne"nanjem i nauiti se na to. :ebi je neop*odno da pojmi da je be" ovoga ne"nanja nemogu+an i sam )ivot< da je ono us!ov pod kojim se sve )ivo jedino odr)ava i napreduje# jedan ve!iki, tvrdi bedem ne"nanja mora stajati oko tebe. 652 (auka , preobra)enje prirode u pojmove u ci!ju ov!a4ivanja prirodom , pripada rubrici -sredstva.. $!i )ilj i %olja ovekova moraju napredovati !odjednako3 uprav!jeni prema ce!ini. 655 Misao je najjaa i neprekidno vrena funkcija na svima stupnjevima )ivota , ona je i u svakom opa)aju i prividnom trp!jenju. Oevidno ona postaje time najmo(nija i naj!reten)io"nija od sviju funkcija i vremenom tiranie sve osta!e si!e. (a kraju ona postaje -strast po sebi., apso!utna. 657 1ovratiti subjektu sa"nanja pravo na ve!iki afekt, poto su uguivanje sebe i ku!t -objektivnosti. stvori!i i ovde !a)nu *ijerar*iju. Gab!uda je dostig!a svoj vr*unac kad je Lopen*auer uio# upravo u os!obo4enju od strasti, od vo!je, !e)i jedini put ka -istini., ka sa"nanju< inte!ekt os!obo4en vo!je ne mo$e ni&ta drugo nego da vidi pravu prirodu stvari. 9sta "ab!uda u umetnosti# kao da sve postane !epo, im se posmatra be" ue+a vo!je. 658 0takmica afekata i nadmo+nost jednog afekta nad inte!ektom. 654 -6umani"ovati. svet, to +e re+i ose+ati se u njemu sve vie kao gospodar. 65> Kod jedne vie vrste bi+a sa"nanje +e dobiti i nove ob!ike, koji sada jo nisu potrebni. 656 &a %rednost s%eta !e)i u naim tumaenjima ? , da su mo)da mogu+na negde jo neka druga tumaenja, sem isto oveanski* , @, da su dosadanja tumaenja ocene vrednosti sa i"vesni* g!edita, pomo+u koji* se dr)imo u )ivotu, to jest u vo!ji "a mo+, "a porastom mo+i< da svako u"di"anje o%eka pov!ai sa sobom sav!a4ivanje u)i*

tumaenja, da svako postignuto jaanje i proirenje mo+i otvara nove perspektive< i "ove na veru u nove *ori"onte , to se prov!ai kro" moje spise. Svet s kojim ne&to imamo !a)an je, nije nikakav fakt, nego roman i uoptavanje na osnovu ma!og broja opa)anja on je -u toku., kao neto to postaje, kao !a) koja se uvek pomera, koja nikad ne do!a"i b!i)e istini# jer , -istina. ne postoji. 657 7eka!itula)ija6 1ostajanju dati peat bi+a , to je naj%i&i stu!anj %olje "a mo(4 &vostruki fa!sifikat, od strane u!a i od strane du*a, u nameri da se odr)i svet bi+a, mirovanja, ravnote)e itd. >a se s%e %ra(a3 to je najve+e !ri#li$enje s%eta !ostajanja s%etu #i(a6 : %r una) rasmatranja4 Od vrednosti koje su pripisane bi+u potie osuda i ne"adovo!jstvo postajanjem# poto je taj svet bi+a najpre i"mi!jen. /etamorfo"e bi+a ?te!o, %og, ideje, prirodni "akoni, formu!e itd.@. -%i+e. kao privid< i"okretanje vrednosti# privid je dodelji%ao vrednosti , Sa"nanje po sebi nemogu+no je u postajanju# kako je dak!e sa"nanje mogu+no E Kao "ab!uda o samom sebi, kao vo!ja "a mo+, kao vo!ja "a opsenom. 1ostajanje kao prona!a)enje, *otenje, samoodricanje, samosav!a4ivanje# ne postoji subjekt, nego tvorako de!ovanje i postavka stvari, nema -u"roka ni pos!edica.. 0metnost kao vo!ja "a sav!a4ivanjem postajanja, kao -ovekoveenje., a!i kratkovido, prema perspektivi< ponav!janje tendencija ce!ine u ma!om u isti ma*. Ono &to )eo $i%ot poka"uje va!ja posmatrati kao skra+enu formu!u ce!okupne tendencije )ivota# otuda nove definicije pojma -)ivota. kao -vo!je "a mo+.. /esto -u"roka i pos!edice. u"ajamna borba faktora postajanja, to esto dovodi do apsorbovanja protivnika< ne postoji sta!an broj predmeta postajanja. (eupotreb!jivost stari* idea!a pri tumaenju ce!okupnoga "bivanja, poto se jednom uvide!o nji*ovo )ivotinjsko porek!o i korist< oni su, u" to, svi neprijate!ji )ivota. (eupotreb!jivost me*aniki* teorija , one daju utisak #esmislenosti4 Sav ideali"am dosadanjeg oveanstva na!a"i se na putu da pre4e u ni ili"am : u veru u apso!utnu #e"%redi)u3 to +e re+i u besmis!enost. 0nitenje idea!a, nova pustinja< nove umetnosti koje +e nam pomo+i da mi, amfibije, to i"dr)imo. Osno%ni uslo%6 *rabrost, strp!jenje, ni -vra+anje. niti mnogo )ara "a idenjem napred ?(G. Garatustra, koji se sta!no dr)ao podrug!jivo prema svim ranijim vrednostima, us!ed obi!ja snage u sebi.@

II VOLJA ZA MO 1 -7I7O>I ME(ANIKO TUMAENjE SVETA

658 Od sviju tumaenja s%eta koja su dosada okuana, me aniko i"g!eda da danas stoji pobedonosno u prvom redu. Oevidno ono ima istu savest na svojoj strani< jer nijedna nauka ne veruje u svoj progres i uspe*, ako do njega ne do!a"i pomo+u me*anike procedure. Svaki "na tu proceduru# -ra"um. i -smer. ostav!jaju se po strani to je mogu+no vie< poka"uje se da sve mo)e postati i" svega ako se da dovo!jno vremena "a to, i niko se ne trudi da sakrije svoje pakosno "adovo!jstvo, kada se -prividan smer u sudbini. jedne bi!jke i!i jednoga )umanceta u jajetu objasni na osnovu pritiska i odboja# , jednom reju, !judi se od srca raduju da odadu potovanje nae!u najve+e g!uposti, ako mi se dopusti da uinim a!jivu napomenu u jednoj tako o"bi!jnoj pri!ici. /e4utim, me4u najodabranijim du*ovima, koji se na!a"e u ovom pokretu, opa)a se i"vesna s!utnja, i"vesna bri)nost, kao da teorija ima prodor, koji pre i!i pos!e mo)e postati nji*ov pos!ednji< mis!im na onu vrstu prodora koji "nai kraj svi* ba!ona napunjeni* s!inim teorijama. 1ritisak i odboj ne mogu se sami -objasniti., mi se ne mo)emo os!oboditi od actio in distans# , !judi su i"gubi!i veru u samu mogu+nost objanjenja i dodaju kise!a !ica da je mogu+an opis a ne objanjenje, da +e dinamiko tumaenje sveta, sa njegovim odricanjem -pra"nog prostora., sa kong!omeratom atoma, kro" kratko vreme pobediti fi"iare# pri em se oig!edno dinamici pridaje jo jedan unutranji kva!itet. , 65' 1obedonosni pojam /sile03 s kojim su nai fi"iari stvori!i %oga i svet, treba da se dopuni# njemu se mora pripisati unutranja vo!ja, koju ja na"ivam /%oljom "a mo(0 : to +e re+i nenasitom )udnjom "a ispo!javanjem mo+i< i!i "a primenom, upotrebom mo+i, kao tvorakog nagona itd. Bi"iari se ne mogu os!oboditi -dejstva na da!jinu. u svojim principima, kaogod ni odbojne si!e ?i!i priv!ane@. :u nita ne poma)e# svi pokreti, sve -pojave., svi -"akoni moraju se s*vatiti samo kao sim!tomi jednog unutra&njeg "bivanja i mi se moramo pos!u)iti ana!ogijom oveka u tu svr*u. Kod )ivotinje mogu+no je objasniti sve instinkte i" vo!je "a mo+< isto tako sve funkcije organskoga )ivota i" toga jedinoga, i"vora. 672 Ae !i iko ikada konstatovao silu = (e, nego dejst%a prevedena na jedan sasvim stran je"ik. 1ravi!nost u s!edovanju to!iko nam je posta!a obina da nas udno%atost njena ne udi4 675 Si!a koju nismo u stanju "amis!iti pra"na je re i ne sme imati nikakvi* gra4anski* prava u nauci# kao i tako"vana isto me*anika si!a priv!aenja i odbijanja, koja #i tela da nam da neku !retsta%u o s%etu3 i ni&ta drugo; 677

Od#oj i !ritisak neto su neverovatno po"no, i"vedeno i neprvobitno. Oni ve+ pretpostav!jaju neto to dr$i st%ari "ajedno i to mo$e pritisnuti i odbiti. $!i ime to oni dr)e "ajedno E 678 (ema niega ne!romenlji%oga u *emiji# to je samo prividnost, prosta ko!ska predrasuda. /i smo nepromen!jivost u%ukli i" metafi"ike, gospodo fi"iari. Sasvim je naivno posmatrano spo!ja, tvrditi da su grafit, dijamant i uga!j istovetni. Gato E 1rosto "ato to se na tera"ijama ne mo)e utvrditi gubitak supstancije. Jepo, oni bar imaju tu neto "ajedniko< a!i rad mo!eku!a u procesu menjanja, koji mi ne mo)emo ni videti ni i"meriti, ba i stvara od jedne iste materije neto drugo , sa specifino drugim svojstvima. 674 -roti% fi"ikog atoma4 : &a bismo mog!i ra"umeti svet, moramo biti u mogu+nosti da ga merimo# da bismo ga mog!i meriti, moramo imati sta!ne u"roke< kako u stvarnosti nemamo takvi* sta!ni* u"roka, mi onda i"mi&ljamo neke atome. :o je porek!o atomske teorije. /ogu+nost merenja sveta, i"ra)avanja sviju pojava u formu!ama , je !i to odista -ra"umevanje. E Lta bismo od mu"ike ra"ume!i, kad bismo sve to se u njoj mo)e meriti i skratiti u formu!e i"meri!i E , :ako su !judi -sta!ne u"roke., stvari, supstancije, neto -be"us!ovno. dak!e, i"mislili : a ta se time postig!oE 67> /e*aniki pojam -kretanja. ve+ je prevod origina!nog procesa na je"ik oka i dodira4 1ojam -atoma., ra"!ikovanje i"me4u -sedita pokretne si!e i nje same., jeste je"ik sim#ola3 !oreklom i" na&eg logikoC!si ikog s%eta4 (e stoji nama na vo!ju da menjamo svoja sredstva i"ra)avanja# mogu+no je ra"umeti do koje su mere to samo o"nake. .esmisleno je "a*tevati adekvatna sredst%a "a i"ra$a%anje6 u sutini jednoga je"ika, jednoga sredstva "a i"ra)avanje, !e)i da i"ra)ava prosto odnos444 1ojam -istine. je #esmislen4 3itava ob!ast -istine , !a)i. odnosi se samo na odnose i"me4u bi+a, ne na -bi+e po sebi.. -%i+e po sebi. ne postoji ?odnosi tek sainjavaju bi+e ,@, kao to ni -sa"nanje po sebi. ne mo)e postojati. 676 /Ose(aj sile ne mo)e poticati od kretanja# ose+aj ne mo)e uopte poticati od kretanja.. -3ak i "a to govori samo prividno iskustvo# u jednojsupstanciji ?mo"gu@ ose+aj se ra4a prenoenjem kretanja ?nadra)ajem@. Gar se ra4a E &a !i se time doka"uje da ose+aj tamo nije uopte postojaoE , :ako da bi se njegova pojava morala s*vatiti kao t%oraki akt nasta!oga kretanja E %e"ose+ajno stanje ove supstancije samo je

*ipote"a. (e iskustvo. , Ose+aj je, dak!e, s%ojst%osupstancije# postoje supstancije koje ose+aju.. -&a !i nam i"vesne supstancije poka"uju da one ne ose+ajuE (e, mi samo ne do"najemo imaju !i kakve ose+aje. (emogu+no je tra)iti porek!o ose+aja u supstanciji koja ne ose+a.. , O kak%a !renagljenost; 677 -1riv!aenje. i -odbijanje. u isto me*anikom smis!u potpuna je fikcija# re. /i ne mo)emo "amis!iti priv!aenje be" smera4 : o!ju da ov!adamo jednom stvari i!i da se borimo protiv nje i!i da je potiskujemo , to -ra"umemo.< to bi bi!o tumaenje koje bi nam mog!o biti potrebno. 0kratko# 1si*o!oka nu)nost verovanja u kau"a!itet potie i" nemogu+nosti da se "amis!i "#i%anje #e" smera6 a!i, ra"ume se, sve to ne govori jo nita o istini i!i neistini ?o opravdanosti takvog verovanja@. era u u"roke pada s verom u Rge6tT ?protiv Spino"e i njegovoga kau"a!i"ma.@ 678 9!u"ija je pretpostaviti da je neto po"nato kad smo na!i matematiku formu!u "a ono to se desi!o# ono je samo okarakterisano3 o!isano6 nita vie. 67' $ko i"vesnu pojavu koja se ponav!ja stavim u formulu3 ja sam sebi skra+ivanjem o!akao trud oko karakteri"acije ce!e pojave. $!i nisam time utvrdio nikakav -"akon., nego samo postavio pitanje# otkuda potie da se tu neto ponav!ja< da formu!a odgovara komp!eksu stvarno nepo"nati* si!a i njeni* i"ra)aja, to je pretpostavka# mito!ogija je mis!iti da se te si!e v!adaju po nekom "akonu, te da us!ed te nji*ove pos!unosti mi uvek imamo istu pojavu. 682 Aa se uvam da ne govorim o *emiskim /"akonima0# to mirie na mora!. :u je, me4utim, mnogo vie pitanje apso!utnog utvr4ivanja odnosa snaga# jae postaje gospodar s!abijeg, uko!iko s!abije nije u stanju da sauva svoju meru ne"avisnosti tu nema nikakve mi!osti, niti potede, a jo manje potovanja -"akona.. 685 (epromen!jivo s!edovanje i"vesni* pojava jedne "a drugom nije doka" nikakvoga -"akona. nego odnosa mo+i i"me4u dveju i!i vie si!a Fe+i# -$!i ba taj odnos ostaje isti. ne "nai nita drugo do# -Aedna ista si!a ne mo)e biti i jedna druga si!a.. , :u nije re o sledo%anju , nego o u"ajamnosti dejstva, o procesu u kome se pojedini momenti koji s!ede jedan "a drugim ne us!ov!juju kao u"roci i pos!edice... Odvajanje -de!a. od -de!ate!ja. pojave od u"roka koji pojavu i"a"i%a< procesa od

neega to nije proces, nego je neto postojano, su!stan)ija3 stvar, te!o, dua itd. , pokuaj da se "bivanje s*vati kao neka vrsta pomeranja i menjanja mesta od strane -bi+a. postojanoga# ta stara mito!ogija utvrdi!a je verovanje u -u"rok i pos!edicu., poto je ovo jednom ve+ na!o i dobi!o sta!nu formu u funkcijama govora i gramatik. 687 -1ravi!nost. u s!edovanju samo je metafora, ne fakt, kao da se ovde radi o s!edovanju pravi!u. :o isto va)i i "a -"akonomernost.. /i na!a"imo i"vesnu formu!u da njome i"ra"imo i"vesno sta!no ponav!janje a!i to ne poka"uje da smo otkri!i kakav -"akon. a jo manje si!u koja bi bi!a u"rok ponav!janja pos!edica. &a se neto uvek deava tako i tako, ovde se tumai kao da neko bi+e tako i tako postupa us!ed pos!unosti prema i"vesnom "akonu i!i "akonodavcu# dok bi, kad ne bi bi!o -"akona. bi!o s!obodno i mog!o druke da postupa. $!i ba ta nemogu+nost da druke bude mog!a bi poticati od samoga bi+a, koje ne bi tako dejstvova!o i" ob"ira prema i"vesnom "akonu, nego po svojoj prirodi. :o bi jednostavno "nai!o# da neto ne mo)e biti i neto drugo, ne mo)e initi najpre ovo, pa onda ono, nije ni s!obodno ni nes!obodno nego ba takvo i takvo. -ogre&ka le$i u "ami&ljanju su#jekta u st%arima4 688 1ogreno je govoriti o dvama stanjima koja s!ede jedno "a drugim, od koji* je jedno -u"rok., a drugo -pos!edica.. 1rvo stanje nema nita da u"rokuje, a drugo nije nita prou"rokova!o. 0 pitanju je borba dvaju e!emenata neravne mo+i# posti)e se nov raspored si!a, prema meri mo+i svakoga od nji*. &rugo stanje je neto u osnovi ra"!iito od prvog ?ono nije njegova pos!edica@# bitno je to to inioci, koji se na!a"e u borbi, i"!a"e i" nje s ra"!iitim ko!iinama mo+i. 684 Kritika me ani"ma4 : Otk!onimo dva popu!arna pojma, -nu)nost. i -"akon.# prvi unosi !a)nu prinudu, a drugi !a)nu s!obodu u svet. -Stvari. se ne ponaaju -"akonomerno., niti po nekom!ra%ilu6 stvari ne postoje ?, to je naa fikcija@ one se ne na!a"e ni pod pritiskom nu)nosti. :u ne postoji pos!unost# jer to je ne&to tak%o kakvo je, to!iko jako i!i to!iko s!abo, nije pos!edica pokornosti, niti pravi!a, niti prinude... Stepen otpornosti i stepen nadmo+nosti# oko toga se sve okre+e u svetu "bivanja# ako "arad svoji* potreba u proraunu "namo kako da to i"ra"imo u formu!ama i -"akonima., uto!iko bo!je po nas... $!i mi nismo une!i u svet nikakvu -mora!nost. time to smo svet "amis!i!i pos!unim. Gakon ne postoji# svaka mo+ i"v!ai svoje krajnje pos!edice svakog trenutka. Stvari su dostupne proceni "ato to ne postoji nikakva mogu+nost da budu druke nego!i to su. Ko!iinu mo+i odmerava dejstvo to ga mo+ vri i otpornost koju mo+ poka"uje. $diafore , neutra!nog stanja , tu nema. :o je u sutini vo!ja "a nasi!jem i vo!ja "a odbranom od nasi!ja. (e samoodr)anje# svaki atom utie na sve bi+e , ako ovek mis!i

da nema toga "raenja vo!je "a mo+, onda nema ni atoma. Gbog toga ja to na"ivam kvantumom /%olje "a mo(06 time se i"ra)ava karakter koji se ne mo)e mis!eno otk!oniti i" me*anikog poretka, a da se sam taj poredak na isti nain ne "amis!i da ne postoji. 1ojam -kretanja. pretstav!ja prevod ovog sveta pos!edice u %idlji%i svet , svet "a oko. Ovde se uvek podra"umeva da ne&to biva pokrenuto , tim se uvek mis!i na i"vesnu stvar koja dejstvuje, pa bi!o to u fikciji kong!omerata atoma i!i u njegovoj apstrakciji, dinamikom atomu , to +e re+i da se mi jo nismo otres!i navike u koju su nas odvuk!i je"ik i u!a. Subjekt, objekt, de!ate!j u" de!o, de!o i ono to ga ini , odvojeni# ne smemo "aboraviti da su sve to samo o"nake i nita stvarno. /e*anika kao uenje o kretanju ve+ je prevo4enje fenomena na je"ik !judski* u!a. 68> (ama su -jedinstva. potrebna da bismo mog!i raunati6 i" toga se ne mo)e pretpostaviti da ona stvarno postoje. /i smo po"ajmi!i pojam jedinstva od naeg pojma -ja. , toga naeg najstarijeg !ana vere. Kad ne bismo sebe smatra!i jedinstvom, ne bismo nikada stvori!i pojam -stvari.. Sada, to jest neto pri!ino kasno, mi smo se dovo!jno uveri!i da nae s*vatanje pojma -ja. ne obe"be4uje niim stvarno jedinstvo. &a bismo teoretski odr)a!i me*aniki svet, mi se moramo uvek ogra4ivati da to inimo sa dve fikcije# s pojmom kretanja koji smo u"e!i od je"ika nai* u!a@ i s pojmom atoma?H jedinstva, koje potie i" naeg psi*ikog -iskustva.@# , taj svet se "asniva na !redrasudi ula i na !si olo&koj !redrasudi4 /e*anika formu!ie tok pojava, i to o"nakama, pomo+u u!ni* i psi*o!oki* sredstava i"ra)avanja ?da je svaka pos!edica kretanje da, gde ima kretanja, tu ne&to #i%a !okrenuto56 ona ne dodiruje u"ronu si!u. Me aniki s%et "ami!jen je onako kako ga samo oko i dodir mogu pretstaviti ?kao -kretanje.@ , tako da se mo)e 1roraunati , da su u"rona jedinstva i"mi!jene -stvari. ?atomi@, iji je uticaj sta!an ? , prenoenje !a)nog pojma subjekta na pojam atoma@. /eanje pojma broja, pojma stvari ?ideje subjekta@, pojma de!atnosti ?odvajanja u"ronika od pos!edica@, pojma kretanja ?oka i dodira@, sve su to fenomena!ne stvari# nae oko i naa !si ologijajo su uvek u tome svemu. $ko otk!onimo ove pridodatke, onda nam ne preostaju stvari, nego dinamika kvanta u odnosu napona prema svima osta!im dinamikim kvantima# ija je sutina u nji*ovom odnosu prema svima drugim kvantima, u nji*ovom -dejstvu. na nji*. o!ja "a mo+ nije bi+e, nije postajanje, nego, !atos : to je e!ementarna injenica, i" koje tek potie postajanje, dejstvo... 686 Bi"iari veruju u -istinski svet. na svoj nain# u jednu utvr4enu sistemati"a)iju atoma u nu)nom kretanju, jednaku "a sva bi+a , tako da se "a nji* -prividni svet. svodi na onu stranu optega i opte nu)noga bi+a koja je pristupana svakom bi+u prema njegovoj vrsti ?pristupana a u" to i pri!ago4ena , nainjena -subjektivnom.@. $!i tu oni padaju u "ab!udu. &o atoma, koji oni postav!jaju, oni do!a"e po !ogici te perspektive svesti , "bog ega je i on sam subjektivna fikcija. Ova s!ika sveta koju oni "ami!jaju ni

po emu se u sutini ne ra"!ikuje od subjektivne s!ike sveta# ona je sk!op!jena jedino sa proirenim u!ima, a!i je potpuno de!o na&i u!a444 9 napos!etku oni su propusti!i neto u konste!aciji, ne "naju+i to# ba taj nu)ni !ers!ekti%i"am pomo+u koga svaki centar si!e , ne samo ovek , konstruie ceo svet !rema se#i3 to +e re+i meri ga prema svojoj si!i, ose+a i stvara... Oni su "aboravi!i da kod -istinskog bi+a. raunaju i sa ovom si!om koja odre4uje perspektive , ko!skim je"ikom reeno# subjekt. Oni mis!e da je subjekt -evo!uirao., pridoao< , a!i je on potreban ak i *emiaru# to je s!e)ifinost koja prema pri!ikama odre4uje akciju i reakciju. -ers!ekti%i"am je samo slo$en o#lik4 s!e)ifinosti4 /oje je mi!jenje da svako specifino te!o te)i da "agospodari itavim prostorom i rasprostre svoju si!u ? , svoju vo!ju "a mo+# @ i da sve potisne to se opire njegovu rasprostiranju. $!i u tome ono se sudara sta!no sa s!inim te)njama drugi* te!a i "avruje time to se usk!a4uje ?-ujedinjuje se.@ s onima koja su mu dovo!jno srodna# , tako se onda "ajedno #ore "a mo(4 9 proces se nastav!ja... 687 3ak i u neorganskom svetu jedan atom si!e interesuje se samo svojom oko!inom# si!e se i"jednauju u da!jini. :u !e)i sr) !ers!ekti%i"ma i objanjenje "ato je jedno )ivo bi+e potpuno -egoistino.. 688 $ko dopustimo da svetu stoji na raspo!o)enju i"vestan kvantum si!e, onda je jasno da svako pomeranje mo+i na ma kome mestu dejstvuje na ceo sistem , prema tome, pored kau"a!iteta usuk)esi%nosti postoja!a bi "avisnost u po!o)aju stvari jedne !ored druge i jedne s drugom4 68' Aedini nain da se odr)i smisao "a pojam -%oga. bio bi< da se .og ne s*vati kao pokretaka si!a nego kao maksimalno stanje3 kao e!o a :6 kao taka u ra"vitku %olje "a mo(6 i" koje bi se isto tako objasnio potonji ra"vitak kao i pret*odni, ono to je pre nje bi!o. S me*anikog stanovita, energija optega postajanja ostaje sta!na< s ekonomskog stanovita, ona se penje do vr*a i ponovo opada u veitom kru)nom kretanju. Ova /%olja "a mo(0 i"ra)ava se u tumaenju3 u %rsti utro&ka sile6 : pretvaranje energije u )ivot i -)ivota u najviu potenciju. otsada se jav!ja kao ci!j. 9sti kvantum energije ima ra"!iito "naenje na ra"nim stupnjevima ra"vi+a. Ono to sainjava ra+enje u )ivotu jeste sve ve+a i sraunatija ekonomija, koja posti)e sve vie sa to manje si!e ... 9dea! je nae!o najmanjega utroka ... &a svet ne te)i "a nekim stanjem mirovanja, jedino je to je doka"ano4 1rema tome, njegov vr*unac ne sme se tako "amis!iti da pretstav!ja stanje ravnote)e... $pso!utna nu)nost da se iste pojave deavaju u jednom svetskom procesu, kao i u svima osta!ima, nije veni determini"am nad "bivanjem, nego prosto i"ra" da nemogu+no nije mogu+no# da odre4ena si!a ne mo)e biti neto drugo do ba ta odre4ena si!a< da se

ona ne poka"uje na i"vesnom kvantumu si!e otpora druke nego!i to odgovara njenoj jaini< "bivanje i "bivanje po nu)nosti "naitautologiju4

O78ANSKI -7O?ES

642 3ovek "ami!ja da !risust%uje ra4anju organi"ama#Uta se tu mo)e opa"iti pomo+u oiju i dodiromE Ko!iko se od toga mo)e i"ra"iti brojevimaE Koja se pravi!a poka"uju u kretanjimaE Gnai# ovek bi *teo da sve "bivanje tako uredi kao da je ono "#i%anje "a oko i "a ulo dodira, to +e re+i kao kretanje# , on +e otkriti formule kojima +e u!rostiti ogromnu masu ovi* iskustava. Svo4enje svega "bivanja na nivo oveka od u!a i matematiara. Fe je o prav!jenju in%entara ljudskog iskust%a# pod pretpostavkom da su ovek i!i bo!je ljudsko oko i umne s!oso#nosti bi!i veiti svedoci sviju stvari. 645 /i "ovemo -$i%otom. mnotvo si!a koje su spojene "ajednikim procesom is*rane. Ovome procesu is*rane pripada sve tako"vano ose+anje, pretstav!janje, mi!jenje kao sredstva koja ga omogu+uju< to +e re+i# 5. otpor prema svima drugim si!ama< 7. podeavanje nji*ovo prema ob!iku i ritmu< 8. ocenjivanje u pog!edu asimi!acije i sekrecije. 647 Spona i"me4u organskoga i neorganskoga sveta mora !e)ati u odbojnoj si!i koju ima svaki atom energije. -Pivot. bi se mogao definisati kao trajna forma !ro)esa us!osta%ljanja sile, u kome ra"!iite bojne si!e nejednako napreduju. &o koje mere ima otpornosti i u pos!unostiE 9ndividua!na mo+ time se niuko!iko ne gubi. :ako isto ima u "apovedanju pri"nanja da apso!utna mo+ protivnikova nije pobe4ena, apsorbovana, rasturena. -1os!unost. i -"apovedanje. jesu ob!ici ratne igre. 648 Volja "a mo( tumai ?, pri obra"ovanju jednog organa radi se o jednom tumaenju@# ona ra"graniava, odre4uje stepene, ra"!ike u mo+i. Same ra"!ike u mo4i ne bi se kao takve jo mog!e opa"iti# mora tu postojati neto to *o+e da raste, koje svako drugo neto to *o+e da raste tumai prema toj njegovoj vrednosti. 1 tome su oni jednaki. , 0istini, tumaenje je samo sredstvo da se neim ov!ada. ?(eprekidno tumaenje je pretpostavka organskog procesa.@

644 e+a s!o)enost, otre ra"!ike, koeg"istencija ra"vijeni* organa i funkcija u" ie"avanje pre!a"ni* organa , ako je to sa%r&enst%o, onda se u organskom procesu otkriva vo!ja "a mo+, pomo+u koje gos!odarske, st%aralake, "a!o%ednike si!e sve vie ire ob!ast svoje mo+i i sve vie upro+uju stvari u njoj# im!erati% raste. -&u*. je samo sredstvo i oru'e u s!u)bi viega )ivota, u"di"anja )ivota# a to se tie dobra, kako ga je 1!aton ?a "a tim i *ri+anstvo@ s*vatio, ini mi se da je ono princip opasan po )ivot, princip koji ga k!eveta i odrie. 64> Nasle'e kao neto sasvim neo#ja&njeno ne mo)e se upotrebiti kao objanjenje, nego samo kao na"naenje, odre4enje jednog prob!ema. :o isto va)i i "a /mo( !rilago'a%anja0. 0stvari, morfo!oko i"!aganje injenica, ak i pod pretpostavkom da je potpuno, ne o#ja&nja%a nita, nego samo o!isuje jednu ogromnu injenicu. Kako se i"vestan organ mo)e upotrebiti "a koju bi!o svr*u, to nije objanjeno. :o se isto tako ma!o objanjava pomo+u causae fina!es kaogod i pomo+u causae efficientes. 1ojam -u"roka. samo je sredstvo "a i"ra)avanje, nita vie< sredstvo "a obe!e)avanje. 646 1ostoje ana!ogije# na primer, naem pam+enju ana!ogija je ono drugo pam+enje koje se opa)a u nas!e4u, ra"vitku i ob!icima. (aem prona!a"atvu i eksperimentisanju ana!ogija je prona!a"aka mo+ u upotrebi oru4a "a nove svr*e itd. Ono to mi na"ivamo svojom /s%e&(u0 potpuno je nedu)no u pog!edu sviju bitni* procesa naega odr)anja i naega porasta< nema nijedne g!ave to!iko vete da napravi neto vie od maine , a ovu nadmaa da!eko svaki organski proces. 647 -roti% dar%ini"ma. , Korist od jednog organa ne objanjava njegovo porek!o, naprotiv= (ajve+i deo vremena, potrebnog da se obra"uje i"vesna osobina, ona ne poma)e odr)anju individue i ne koristi joj, a najmanje u borbi sa spo!janjim pri!ikama i neprijate!jima. Lta je napos!etku -korisno.E /ora se pitati# -Korisno emuE. (a primer#ono to bi koristi!o trajanju individue , mog!o bi biti nepovo!jno po njenu jainu i !epotu< ono to odr)ava individuu , mog!o bi je isto tako ukoiti i "adr)ati u ra"vitku. S druge strane mogao bi i"vestan nedostatak, i"vesna degenera)ija biti od najve+e dobiti uko!iko bi dejstvova!a kao potsticaj na druge organe. (a isti nain mog!a bi neda(a da bude )ivotni us!ov, uko!iko bi svodi!a individuu na meru koja je dr)i i ne doputa joj da rasipa snagu. , Sama individua je borba de!ova ?oko *rane, prostora itd.@# njen ra"vitak je ve"an "a !o#edu, nadmo(nost pojedini* de!ova, "akr)!ja!ost i -ra"vijanje u organe. drugi*. 0ticaj -oko!ine. kod &arvina besmis!eno je !reteranA u )ivotnom procesu bitan je

faktor ba ona ogromna tvoraka si!a koja stvara ob!ike i"nutra, koja -oko!inu. jednostavno iskori&(uje,eks!loati&e. , :e nove forme i"gra4ene i"nutra nisu stvorene ob"irom na neki ci!j< a!i u borbi i"me4u de!ova jedna nova forma ne ostaje dugo be" odnosa prema nekoj de!iminoj koristi, i onda se prema u!otre#i sve vie usavrava. 648 -Korisnost. u pog!edu ubr"anja koraka ra"vitka drukija je brsta -korisnosti. od one koja se odnosi na najve+u mogu+nu stabi!nost i trajnost jednog ra"vijenog bi+a. 64' -Koristan. u smis!u darvinistike bio!ogije "nai# ono to poma)e i"vesnom bi+u u njegovoj borbi s drugima. $!i po mome mi!jenju stvarni na!redak pretstav!jaju ose(anja !reo#ilja, ose+anja!orasta snage, sasvim ne"avisno od koristi u borbi< i" ovi* ose+anja nie tek vo!ja "a borbom. , 6>2 Bi"io!o"i treba dobro da ra"mis!e pre nego!i to stave instinkt "a samoodr)anjem kao osnovni instinkt organskog bi+a. Pivo bi+e nada sve tra)i da d@ odu&ku svojoj sna"i# -odr)anje. je samo jedna od pos!edica toga i"!iva. , a!ja se pa"iti suvini* te!eo!oki* nae!a= $ ceo pojam -nagona "a odr)anjem. od te je vrste. 6>5 1rimarna i osnovna aktivnost jedne protop!a"me ne mo)e se pripisati vo!ji "a samoodr)anjem, jer ona u"ima u sebe to!iko materije da to nema nikakve sra"mere sa njenom potrebom "a samoodr)anjem# i to je g!avno, ona se time ne -dr)i. nego se ras!ada... 9nstinkt koji tu gospodari imao bi da objasni ba to otsustvo vo!je "a samoodr)anjem# -g!ad. je ve+ tumaenje koje se "asniva na posmatranju nesra"merno s!o)eni* organi"ama ?, g!ad je specija!an i po"niji ob!ik instinkta, i"ra" pode!e rada, u s!u)bi vieg instinkta, koji gospodari nad tom pode!om@. 6>7 (emogu+no je glad smatrati kao primum mobi!e, kao to se takvim ne mo)e smatrati ni samoodr)anje. I!ad s*va+ena kao pos!edica s!abe is*rane "nai# g!ad kao pos!edica jedne vo!je "a mo+ koja %i&e ne mo$e da gos!odari. (e radi se ni u kom s!uaju o naknadi i"vesnog gubitka , tek docnije, us!ed pode!e rada, kad je vo!ja "a mo+ prona!a sasvim druge puteve da sebe "adovo!ji, potreba organi"ma "a asimi!acijom s%ela se na g!ad, na potrebu "a nadokna4ivanjem i"gub!jenoga. 6>8

1otsme* !a)nom -altrui"mu. bio!oga# mno)enje kod ameba jav!ja se kao "bacivanje tereta, kao ista dobit. :o je i"bacivanje nepotrebne materije. 6>4 1ode!a protop!a"me na dvoje nastaje kad joj nedostaje vie mo+i da sav!ada prisvojenu materiju# ra4anje je pos!edica nemo+i. Kad mu)jaci tra)e )enke od g!adi i utonu u njima, ra4anje je pos!edica g!adi. 6>> S!abije nagoni na jae potreba "a is*ranom< ono )e!i da mu se poturi i, ako je mogu+no, da se sjedini s njim. Aai se naprotiv brani, on ne+e da na taj nain propadne, nego se tavie u ra+enju cepa na dvoje i na vie. Lto je ve+a te)nja "a jedinstvom, mora uto!iko biti vie s!abosti< uko!iko je vie te)nje "a ra"no!iko+u, ra"!ikom, unutranjim raspadom, uto!iko je vie si!e tu prisutno. (agon da se emu pri!jubimo , i nagon da neto odgurnemo , to je beoug u organskom kao i u neorganskom svetu. De!okupno ra"!ikovanje samo je predrasuda. o!ja "a mo+ u svakoj kombinaciji si!e, koja se #rani od jaega i nasr(e nemilosrdno na sla#ije3 tanije je s %atanje. (G. -ro)esi kao /#i(a0. 6>6 o!ja "a mo+ mo)e se poka"ati samo na ot!oru< ona dak!e tra)i ono to joj se opire , to je prvobitna tendencija protop!a"me, kada pru)a pseudopodije i njima pipa oko sebe. 1risvajanje i asimi!acija je pre svega pos!edica )e!je "a sav!a4ivanjem, formiranjem, dodavanjem i preradom, dok napos!etku sav!adani objekt ne padne potpuno pod v!ast jaega i ne pove+a njegovu mo+. , $ko ovaj proces asimi!acije ne uspe, onda se organi"am de!i i d%ojst%o se jav!ja kao pos!edica vo!je "a mo+# da se ne bi upusti!o ono to se "adobi!o, vo!ja "a mo+ istupa u dve vo!je ode!ito ?ne gube+i pritom potpuno ve"u i"me4u dveju vo!ja u i"vesnim pri!ikama@. -I!ad. je samo u)i ob!ik pri!ago4avanja, poto je osnovni instinkt "a mo+ dobio du*ovniji ob!ik. 6>7 Lta je -pasivan. E , %iti spreen u kretanju napred< dak!e de!o otpornosti i reakcije. Lta je -aktivan. E , 1ose"anje "a mo+. -6ranjenje. je derivativ< prvobitno je# *teti sve u sebe apsorbovati. -Fa4anje. je derivativ< prvobitno# gde i"vesna vo!ja nije u stanju da organi"uje sve to je une!a u sebe, jav!ja se si!a su!rotne %olje, koja preu"ima da i"vri cepanje i stvaranje novog centra organi"acije, nakon borbe s prvobitnom vo!jom. -Gadovo!jstvo. kao ose+anje mo+i ?kojim se pretpostav!ja postojanje bo!a@. 6>8

5. Organske funkcije svedene na osnovnu vo!ju, vo!ju "a mo+ , i i" nje i"dvojene. 7. o!ja "a mo+ specija!i"ira se kao vo!ja "a is*ranom, "a svojinom, "a oru'ima, "a s!ugama ?pos!uno+u@ i gospodarima# te!o kao primer. , Aaa vo!ja uprav!ja s!abijom. (ema druge vrste kau"a!iteta sem kau"a!iteta koji vodi od jedne vo!je do druge. :o se ne mo)e objasniti me*aniki. 8. /i!jenje, ose+anje, *otenje u svemu )ivom. Lta je "adovo!jstvo drugo do !i dra)enje ose+anja mo+i preprekom ?ono se dra)i jo jae ritmikim preprekama i otporima@ , tako da nabuja us!ed nji*. 1rema tome, svako "adovo!jstvo nosi u sebi bo!. $ko bi "adovo!jstvo ima!o da bude vr!o ve!iko, onda bi i bo! morao biti dug i "ate"anje !uka vr!o ve!iko. 4. &u*ovne funkcije. o!ja "a uob!iavanjem, saobra+anjem itd.

9OVEK 6>' ,elo kao klju4 : $ko pretpostavimo da je -dua. bi!a priv!ana i tajanstvena misao, od koje su se fi!osofi s pravom, protiv vo!je, odvoji!i , mo)e biti da je ono ime su se otada naui!i da je "amenjuju jo priv!anije, jo tajanstvenije. Jjudsko telo3 u kome ce!a najda!ja i najb!i)a pro!ost ce!okupnog organskog )ivota o)iv!java jo jednom i postaje te!esna, kro" koje, i" koga i preko koga ini se da struji jedna ogromna neujna reka# te!o je udnovatija misao od stare -due.. 0 sva vremena bo!je se verova!o u nae te!o, kao nau najprisniju svojinu, nae naji"vesnije bi+e, jednom reju kao nae -ja., nego!i u du* ?i!i -duu., i!i subjekt, kako danas ko!ski je"ik ka)e mesto due@. (ikome nikada nije na um pa!o da svoj stomak s*vati kao tu4, mo)da i bo)anski# a!i "a sk!onost i ukus ovekov da svoje mis!i s*vati kao -u!ivene., svoje ocene vrednosti kao nada*nute %ogom, svoje instinkte kao de!atnost na pomo!u , bi!o je doka"a u svima vremenima oveanstva. Ao i danas, naroito me4u umetnicima, mo)e se u ve!ikoj meri primetiti neka vrsta div!jenja i poni"nog ok!evanja u od!uivanju, kad im se postavi pitanje, kako su i"ve!i svoj najbo!ji pokuaj i i" koga im je sveta do!a stvara!aka misao# kad pitate na ovaj nain, nji* obu"ima neto na!ik na nedu)nost i deji stid, oni se jedva usu4uju re+i# -:oje do!o od mene, moja ruka je kocku baci!a.. , Obrnuto, ak i oni fi!osofi i re!igio"ni du*ovi koji su u svojoj !ogici i pobo)nosti ima!i najimperativniji ra"!og da svoje te!o smatraju obmanom ?i to obmanom sav!adanom i !ikvidiranom@ , nisu mog!i pore+i g!upu injenicu da je te!o jo uvek tu# o tome postoje najneoekivaniji doka"i, de!om kod 1av!a, de!om u fi!osofiji edanta. $!i, ta naj"ad "nai jaina %ere= Aaka vera mo)e jo uvek biti vr!o g!upa vera= O tome bi se mog!o ra"mi!jati# , 9 napos!etku, ako je vera u te!o samo pos!edica jednog "ak!juka# ako pretpostavimo da je "ak!juak pogrean, kao to tvrde idea!isti, ne postav!ja !i se pitanje verodostojnosti samoga du*a, to je na takav nain povod pogreni* "ak!juakaE $ko pretpostavimo da su mnotvo, i prostor i vreme i kretanje ?i sve to bi mog!o biti osnov verovanja u te!o@ "ab!ude , ko!iko bi nepoverenja to i"a"va!o prema du*u koji nas je naveo na takve pretpostavke E (eka je dosta to je vera u te!o bar "asada jo uvek jaa od

vere u du*< i ko bi nju *teo da potkopa, potkopava s tim potpuno i veru u autoritet du*a=

,ELO KAO SLIKA >7DAVE $ristokratija u te!u, ve+ina gospodara ?borba +e!ija i tkiva@. Fobovanje i pode!a rada# vii tip je mogu+an samo ako se ni)i tip s%ede na jednu funkciju. Gadovo!jstvo i bo! nisu suprotnosti. Ose+anje mo+i. -6ranjenje. je samo pos!edica nenasite )e4i "a prisvajanjem, vo!je "a mo+. -Fa4anje. je raspad koji nastupa us!ed nemo+i v!adaju+i* +e!ija da organi"uju materija! koji su une!e u sebe. St%aralaka si!a tra)i sta!no novu materiju ?jo vie -snagu.@ da ima na raspo!aganju. /ajstorsko de!o i"gradnje organi"ma i" jajeta. -/e*aniko s*vatanje.# ono pri"naje samo ko!iine# a!i si!a se krije u kva!itetu. /e*anika mo)e jedino opisati procese3 a!i ne objasniti. -Di!j.. 9nte!igencija bi!jaka kao po!a"na taka. 1ojam -usavravanja.# ne samo ve+a s!o)enost, nego ve+a i mo( 2 : ne mora biti samo ve+a masa , @. Gak!juak o ra"vitku oveanstva. 0savravanje se sastoji u stvaranju mo+ni* individua kojima ve!ike mase s!u)e kao oru4e ?i to najinte!igentnije i najpokret!jivije oru4e@. 665 Gato je sva aktivnost, ak i aktivnost jednog ula3 ve"ana "a "adovo!jstvo E &a !i "ato to je pre toga postoja!a brana, pritisak E 9!i pre "ato to je sva akcija sav!a4ivanje, gospodarenje, i to daje!o%e(anje ose(anja mo(i = , 0)ivanje u mi!jenju. , (aj"ad, nije to samo ose+anje mo+i, nego i u)ivanje u stvaranju i u st%orenom6 jer nam sva de!atnost do!a"i u svest kao svest o i"vesnom -de!u.. 667 Stvaranje je oda#iranje i dovravanje odabranoga. ?:o je #itno kod svakog akta vo!je.@ 668 Sve "bivanje po smeru mo)e se svesti na smer !o%e(anja mo(i4 664

Kad neto inimo, onda se pojav!juje ose(anje snage3 esto i pre samog de!a, pri pomis!i na ono to imamo da uinimo ?kao, na primer, kad ug!edamo neprijate!ja, i!i prepreku kojoj verujemo da smo dorasli56 to ose+anje je uvek propratno. /i instinktivno mis!imo da je ovo ose+anje snage u"rok postupka, da je ono -si!a.. (aa vera u kau"a!itet je vera u si!u i njeno dejstvo< to je prevod naega do)iv!jaja# pritom identifikujemo samu si!u sa ose+anjem si!e. , $!i si!a nigde ne pokre+e stvari< si!a koju smo oseti!i -ne stav!ja mii+e u pokret.. -O takvom procesu mi nemamo nikakva pojma, niti iskustva.. -9sto tako ma!o "namo nu$nost i"vesnoga kretanja kao to ma!o "namo si!u kao pokretaa.. Si!a treba da bude prinudno sredstvo= -Sve to "namo jeste da jedna stvar s!edi "a drugom< , mi ne "namo nita bi!o o prinudi bi!o o proi"vo!jnosti "bog koji* jedna s!edi. "a drugom.. , Kau"a!itet je i"mi!jen na taj nain to je prinuda naka!em!jena toku procesa. 9"vesno -ra"umevanje. jav!ja se us!ed toga, to +e re+i# mi smo proces podesi!i prema sebi, naini!i ga -po"natim.# a to po"nato je i po"nati fakt !judske prinude koji po"najemo po navici i koji je ve"an s ose+anjem snage. 66> (ameravam da ispru)im ruku< ako pretpostavimo da "nam isto to!iko ma!o fi"io!ogiju !judskoga te!a i me*anike "akone njegova kretanja ko!iko ovek i" naroda, ta bi mog!o biti neodre4enije, b!e4e, nei"vesnije od ove moje namere u pore4enju s onim to i" nje s!ediE $ ako pretpostavimo da sam jedan od najotroumniji* me*aniara i da sam naroito dobro upu+en u formu!e koje u ovom s!uaju do!a"e u primenu, ne+u stoga biti u stanju da svoju ruku ispru)im ni "a d!aku bo!je i!i gore. (ae -"nanje. i nae -de!anje. u ovom s!uaju !e)e potpuno odvojeno jedno od drugoga# kao da su dve ra"!iite ob!asti., S druge strane# (apo!eon sprovodi p!an jednog ratnog po*oda , ta to "naiE :u je !o"nato sve to pripada sprovo4enju p!ana, jer se sve mora "apovediti< a!i i ovde se pretpostav!jaju potinjeni koji primenjuju i pri!ago4uju opti p!an potrebama trenutka, stepenu si!e itd. 666 Od pamtiveka mi smo pripisiva!i vrednost jednog postupka, karaktera, )ivota nameri3 )ilju3 "bog koga se neto uini, postupi, )ivi< ova iskonska idiosinkra"ija ukusa dobija napos!etku opasan ob!ik , pod pretpostavkom da otsustvo smera i ci!ja u prirodnim pojavama sve vie i"bija u svesti. S tim se ini da se priprema opte obescenjenje# -(ita nema smis!a. , ova me!an*o!ina reenica "nai# -Sav smisao !e)i u nameri, i ako namere uopte nema, onda nema uopte ni smis!a.. 1rema toj oceni, !judi su bi!i prinu4eni da prenesu vrednost )ivota u -)ivot pos!e smrti., i!i u progresivan ra"vitak ideja i!i oveanstva i!i naroda i!i i"nad oveka< a!i se na ovaj nain do!o do beskonanog progresiranja ci!ja# stoga je naj"ad bi!o nu)no da ovek sebi na4e i"vesno mesto u -svetskom procesu. ?s nesre+nom perspektivom da taj proces mo)da vodi u nita@. Ob"irom na to, -ci!j. se mora podvr+i otrijoj kritici# mora se uvideti da ci!j nikada ne mo$e #iti u"rok jednog !ostu!kaA da su ci!j i sredstvo tumaenja, pomo+u koji* se i"vesne take jednog "bivanja podv!ae i odabiraju, na raun drugi*, i to najmnogobrojniji*< da, kad god se neto ini u i"vesnom ci!ju, deava se neto drugo to

je u osnovi ra"!iito< da u pog!edu de!anja prema ci!ju stoji isto onako kao to stoji sa tako"vanom ce!is*odno+u top!ote koju isputa sunce# najve+i deo njen je baen< jedan njen deo, koji je jedva vredan pa)nje, ima -ci!j., ima -smisao.< , da je -ci!j. sa njegovim -sredstvima. do krajnosti neodre4ena skica, koja kao propis, kao -vo!ja., mo)e i nare4ivati, a!i pretpostav!ja sistem pos!uni* i i"ve)bani* oru4a, koja na mesto neodre4enoga stav!jaju sasvim utvr4ene ve!iine ?to +e re+i, mi "ami!jamo sistem ume&niji a!i ogranieniji* inte!ekata koji postav!jaju ci!j i sredstva, kako bismo bi!i u stanju da pripiemo svome jedino po"natom -ci!ju. u!ogu -u"roka jednog postupka., na to mi "apravo nemamo nikakva prava# to bi "nai!o isto to i reiti i"vestan prob!em na taj nain to bi se reenje prene!o u jedan svet koji nije pristupaan naem posmatranju. (aj"ad# "ato ne bi -ci!j. mogao prosto biti !ro!ratna !oja%a u ni"u promena me4u si!ama koje i"a"ivaju ce!is*odnu akciju , b!eda s!ika unapred ocrtana u svesti, koja nam s!u)i kao orijentacija u onome to se "biva, kao simptom samog "bivanja, ne kao njegov u"rokE , $!i na taj naic mi podvrgavamo kritici samu %olju6 "ar nije obmana smatrati u"rokom ono to do!a"i u svest kao akt vo!jeE Gar nisu sve pojave u svesti samo krajnje pojave , pos!ednji beou"i jednoga !anca, koji se me4utim prividno us!ov!juju u"ajamno u nji*ovom toku u okviru p!ana svestiE :o bi mog!a biti i!u"ija. , 667 (auka ne pita ta nas nagoni na *otenje# ona pre odrie da *otenja ima, i mis!i da se neto sasvim drugo deava , jednom reju, da je vera u -vo!ju. i -ci!j. i!u"ija. Ona ne pita "a !o#udepostupka, kao da su nam se na!a"i!e u svesti pre samog postupka# ona najpre de!i postupak na me*aniku grupu pojava i ispituje predistoriju ovoga me*anikog kretanja , a!i ne u ose+anju, opa)aju, mi!jenju. S te strane ona nikada ne mo)e primiti objanjenje# opa)aj je upravo njen materija!, koji tre#a o#jasniti4 : (jen prob!em je upravo# objasniti svet ne u"imaju+i opa)aje "a u"rok< jer bi to "nai!o# smatrati opa)aje u"rokom o!a$aja4 :ime se njen "adatak nikako ne reava. 1rema tome# i!i ne !ostoji vo!ja, kao to pretpostav!ja nauka , i!i postoji slo#odna vo!ja. Ova pos!ednja pretpostavka preov!a4uje, mi se toga ne mo)emo os!oboditi, ak kad bi nauna *ipote"a bi!a i doka"ana4 Opte verovanje u u"rok i pos!edicu "asniva se na pretpostavci da je slo#odna %olja u"rok s%ake !osledi)e6 tek tako do!a"imo do ose+anja kau"a!iteta. $ tu spada i ose+anje da svaki u"rok nije pos!edica, nego uvek najpre u"rok , ako je vo!ja u"rok. -$kti nae vo!je nisu nu$ni0 : to le$i u ideji -vo!je.. (u)no do!a"i pos!edica !osle u"roka , tako mi ose+amo. +i!ote"a je to da je i nae *otenje u svakom s!uaju moranje. 668 -6teti. ne "nai -)e!eti., te)iti, )udeti< od toga se ono ra"!ikuje afektom "a!o%edanja4 (e postoji prosto -*otenje. nego samo *otenje neega6 )ilj se tu ne sme odvojiti

od stanja , kao to to ine gnoseo!o"i. -6otenja., kako ga oni s*vataju, ima isto to!iko ma!o ko!iko i -mi!jenja.# to je ista fikcija. Od *otenja je nera"dvojno da se ne&to "a!o%eda ?time se, ra"ume se, ne ka)e da se vo!ja -i"vruje.@. Ono stanje opte na!etosti pomo+u koga jedna si!a tra)i i"!iva , nije nikakvo -*otenje.. 66' -%o!. i -"adovo!jstvo. najg!up!ji su nain i"ra$a%anja suda< time se, prirodno, ne tvrdi da i sudovi koji se na taj nain i"riu moraju biti g!upi. Otk!anjanje svakog obra"!o)enja i !ogike, jedno da i!ine u svo4enju na strasnu )e!ju "a posedovanjem i!i odbacivanjem, imperativno skra+ivanje, ija je korisnost neosporna# to je bo! i "adovo!jstvo. (ji*ovo porek!o je u centra!noj ob!asti inte!ekta< nji*ov predus!ov je beskrajno ubr"an proces opa)anja, ure4ivanja, koordinacije, prorauna, "ak!juivanja# "adovo!jstvo i bo! su uvek "avrne pojave, nikada -u"roci.. Lto se tie pitanja ta i"a"iva "adovo!jstvo i bo!, odgovor "avisi od ste!ena mo(iA ono to se pred ma!om mo+i mo)e uiniti opasnim i i"a"vati potrebu "a *itnom odbranom , mo)e imati "a pos!edicu ose+anje "adovo!jstva pred sve+u o ve+oj mo+i, i biti strastan nadra)aj. Sva ose+anja "adovo!jstva i bo!a pretpostav!jaju ve+ merenje !rema o!&toj korisnosti i o!&toj &tetnosti< dak!e jednu ob!ast u kojoj se deava *otenje i"vesnog ci!ja ?stanja@ i i"bor sredstava "a taj ci!j. Gadovo!jstvo i bo! nisu nikada -prvobitne injenice.. Ose+anja "adovo!jstva i bo!a jesu reak)ije %olje 2afekti5 u kojima inte!ektua!ni centar utvr4uje vrednost i"vesni* nasta!i* promena u optoj vrednosti, a isto tako i kao uvod u protivakcije. 672 Vera u /afekte04 : Afekti su proi"vod inte!ekta, i"mi&ljanje u"roka koji ne postoje. Sva o!&ta te!esna ose(anja koja ne ra"umemo tumae se na inte!ektua!an nain, to jest tra)i se ra"log to se ovako i!i onako ose+amo me4u !inostima, do)iv!jajima itd. &ak!e neto tetno, opasno, strano stav!ja se kao da je u"rok naeg neraspo!o)enja< ustvari, ono se tra)i u neraspo!o)enju, da bi se nae stanje mog!o misliti4: e!ika nava!a krvi u mo"ak sa ose+anjem guenja tumai se kao -srd)ba.# !ica i stvari koja i"a"ivaju nau srd)bu spadaju u red sredstava "a o!akanje naeg fi"io!okog stanja. , (aknadno, pos!e duge navike, i"vesni procesi i opta ose+anja bivaju pove"ani tako pravi!no da pojava i"vesni* procesa i"a"iva ono opte ose+anje i naroito donosi sa sobom onu nava!u krvi, i"bacivanje semena# dak!e b!i"inom. :ada mi ka)emo da je -afekt i"a"van.. 0 -"adovo!jstvu. i -bo!u. ve+ se na!a"e sudo%i6 nadra)aji se ra"!ikuju prema tome da !i se njima pove+ava i!i umanjuje ose+anje mo+i. Vera u otenje4 erovati da je misao u"rok jednog me*anikog pokreta, "nai verovati u udo. >oslednost nauke "a*teva da, poto smo naini!i svet !retsta%lji%im u s!ikama, nainimo pretstav!jivim isto tako afekte, )e!ju, vo!ju itd., to +e re+i da i* odreemo i ponaamo se prema njima kao prema "a#ludama intelekta4

675 (es!obodna i!i s!obodna vo!jaE , - o!ja. ne postoji# to je samo upro+en pojam od strane ra"uma, kao i -materija.. S%i !ostu!)i moraju se naj!re !ri!remiti3 omogu(iti me aniki !re negoli &to se mogu teti4 9!i# -ci!j. u!a"i u mo"ak u ve+ini s!uajeva tek onda kad je priprem!jeno sve to je potrebno da se on i"vede. Di!j je -unutranji. -nadra)aj. , nita %i&e4 677 (ajb!i)a predistorija jednog postupka odnosi se na taj postupak# a!i du#lje una"ad !e)i predistorija koja obu*vata ire po!je# pojedinaan postupak je samo sastavni deo jedne mnogo obimnije!o"nije injenice. Kra(i i du$i4 procesi nisu ode!jeni. 678 :eorija sluaja4 &ua je bi+e koje odabira i sebe *rani, koje je sta!no do krajnosti pametno i stvara!ako ?ova st%aralaka si!a obino se previ4a i smatra da je prosto /!asi%na054 Aa sam po"nao akti%nu stvara!aku silu u s!uajnosti# , sam s!uaj je samo suko# st%aralaki im!ulsa4 674 0 ogromnom mnotvu pojava koje se deavaju u organskom bi+u, deo koga bivamo s%esni jeste jednostavno sredstvo# i de!i+ -vr!ine., -nesebinosti. i s!ini* fikcija sve osta!e pojave "bivanja na"ivaju na potpuno od!uan nain !a)ju. 0ini+emo dobro, ako budemo i"uava!i svoj organi"am u njegovoj potpunoj nemora!nosti ... Pivotinjske funkcije su nae!no be"broj puta va)nije nego!i sva !epa stanja due i visine svesti# ova stanja su suviak uko!iko nisu potrebna kao oru4a u s!u)bi oni* )ivotinjski* funkcija. Deo s%esni)ivot, du* i dua, skupa sa srcem, skupa sa dobrotom, sa vr!inom# u ijoj se s!u)bi na!a"e E 0 s!u)bi to ve+e usavrenosti sredstava ?sredstava "a is*ranu i napredak@ g!avni* )ivotinjski* funkcija# i"nad svega u s!u)bi na!retka $i%ota4 (euporedivo je mnogo va)nije ono to se "ove -te!o., -meso.# osta!o je ma!en pridodatak. Gadatak je u tome da se ceo lana) $i%ota i da!je p!ete, i to tako da !ostaje s%e jai4 $!i g!edajte kako srce, dua, vr!ina, du* kuju "averu da i"%rnu ovaj prvobitni "adatak# kao da su oni ci!j=... >egenera)ija $i%ota omogu+uje se u sutini time to je s%est neo#ino s!oso#na da gre&i6 nju instinkti najmanje uvaju, "bog toga ona pravi najve+e i najo"bi!jnije pogreke. /o)e !i biti preteranije sujete od te da se vrednost )ivota meri prema !rijatnim i ne!rijatnim ose(anjima o%e s%esti = Ona je be" sumnje samo sredstvo# , a prijatna i neprijatna ose+anja tako4e su nesumnjivo samo sredstva= 1rema emu se objektivno meri vrednostE Samo prema ko!iini !o%e(ane i organi"o%ane mo(i4

67> Vrednost s%iju3 o)ena %rednosti4 , /oj je "a*tev da se de!ate!j spoji opet sa svojim de!om, poto je i" njega pojamno i"dvojen, te je de!o tako osta!o pra"no< da se pojam /ne&to initi., kao ideja -ci!ja., -smera., -namere., vaspostavi u de!u, poto je i" njega vetaki odvojena i na taj nain de!o osta!o pra"no. Svi -smerovi., -ci!jevi. -smis!ovi. samo su naini i"ra)avanja i metamorfo"e jedne vo!je in*erentne svemu "bivanju# vo!je "a mo+. 9mati namere, ci!jeve, smerove, otenje uopte , isto je to i *teti biti jai3 teti rasti , i *teti u" to i sredstva "a to. (ajoptiji i najosnovniji instinkt u svemu de!anju i *otenju "bog toga je ostao najnepo"natiji i najskriveniji, jer u praksi mi uvek s!uamo njegove "apovesti, prosto "ato to smo mi ta "a!o%est444 Sve ocene vrednosti samo su pos!edice i u)e perspektive u slu$#i te jedne jedine vo!je# ocenjivanje vrednosti po sebi je samo ta %olja "a mo(4 Kritika bi+a s g!edita ma koje od ovi* vrednosti neto je besmis!eno i nespora"um. $ko pretpostavimo ak da se time poinje proces propadanja, onda je i taj proces jo u s!u)bi te vo!je... O)eniti samo #i(e; $!isamo ocenjivanje je jo to bi+e= 9 kad ka)emo ne, mi jo uvek inimo ono to jesmo4 /ora se uvideti #esmislenost ove po"e su4enja )ivota, pa "atim pokuati da se jo prona4eta se upravo tu deava. :o je simptomatino.

O -O7EKL1 NA<I+ O?ENA V7E>NOS,I /i mo)emo ra!aniti svoje te!o u prostoru i na taj nain dobiti o njemu istu pretstavu kao o "ve"danom sistemu, i ra"!ika i"me4u organskog i neorganskog vie ne pada u oi. Fanije su objanjava!i kretanja "ve"da kao dejstvo bi+a koja imaju svestan ci!j# to danas vie nije potrebno, pa ak i u pog!edu te!esnog kretanja i promena njegovi* davno se vie ne veruje da se ono mo)e objasniti pomo+u svesti koja sebi postav!ja ci!j. (ajve+i broj pokreta nema uopte nikakve ve"e sa sve+u# niti !ak sa o!a$ajem4 Opa)aji i mis!i su neto #eskrajno maleno i retko u pore4enju sa beskrajnim pojavama koje se deavaju svakog asa. S druge strane, mi opa)amo da ce!is*odnost v!ada i u najmanjim pojavama, "a koju nije doras!o ni nae najbo!je "nanje# i"vesna predo*rana, odabiranje, koordinacija, isprav!janje itd. Aednom reju, mi nai!a"imo na aktivnost koja bi se mora!a pripisati jednom nesra%njeno %i&em i o#imnijem umu nego!i to je onaj koga smo mi svesni. /i se uimo da manje mislimo o svemu svesnom# mi se odvikavamo da sebe inimo odgovornim "a sebe same, poto smo mi kao svesna bi+a koja postav!jaju ci!jeve najmanji deo svoga bi+a. Od be"brojni* uticaja koji se vre svakog trenutka, kao to je na primer va"du*, e!ektricitet, mi skoro nita ne opa)amo# mog!o bi biti dosta si!a koje, premda i* mi ne opa)amo, neprekidno dejstvuju na nas. Gadovo!jstvo i bo! su sasvim retke i oskudne pojave u pore4enju sa be"brojnim nadra)ajima koje i"a"iva jedna +e!ija i!i jedan organ na nekoj drugoj +e!iji i drugom organu.

:o je fa"a skromnosti s%esti4 (aj"ad mi s*vatamo da je /s%esno ja. samo oru4e u s!u)bi onog vieg, kontro!nog uma# i tu se mo)emo "apitati, ne s!u)i !i mo)da sve svesno otenje3 svi s%esni )ilje%i3 sve o)ene %rednosti3 samo kao sredst%a pomo+u koji* se posti)e neto #itno ra"liito od onoga to svest vidi. /i mislimo6 radi se o naem "ado%oljst%u i #olu : a!i bi "adovo!jstvo i bo! mog!i biti sredstva, pomo+u koji* bismo neto imali da !ostignemo to !e)i i"van nae svesti. a!ja poka"ati kako je vr!o !o%r&no sve to je svesno# kako se de!o i s!ika o de!u ra"likuju3 kako se malo "na o tome ta !ret odi jednom de!u# kako su fantastina naa ose+anja -s!obode vo!je., -u"roka i pos!edice. kako su mis!i i s!ike, kako su rei samo "naci "a mis!i# nedoku!jivost svakog postupka# povrnost svake po*va!e i pokude# kako je u sutini na svesni )ivot matarija i i"mi!jotina# kako u svima svojim reima govorimo o i"mi!jenom ?afekti isto tako@ i kako kontinuitet oveanstva poiva na prenosu i produ)etku ovi* matarija# dok u osnovi stvarni kontinuitet ?ra4anjem@ ide svojim nepo"natim putem. &a !i ova vera u opte matarije doista menja !jude E 9!i je itav ovaj sistem ideja i ocena vrednosti samo i"ra" nepo"nati* promenaE 1ostoje !i tu ci!jevi, vo!ja, mis!i, vrednosti uistini E Ae !i mo)da ceo svestan )ivot samo privid, s!ika u og!eda!uE 1a i kad se ini da ocena vrednosti odre'uje jednoga oveka, deava se u osnovi neto sasvim drugo= 0kratko ako uspemo da objasnimo ce!is*odnost u radu prirode, ne pretpostav!jaju+i pritom da postoji neko ja, koje odre4uje ci!j# ne+e !i mo)da i odre4ivanje ci!jeva s nae strane, naa vo!ja itd., biti samo simbo!iki je"ik "a neto bitno ra"!iito, to +e re+i# "a neto ne*ote+e i nesvesnoE Samo najtananija prividnost one prirodne ce!is*odnosti organskoga, a!i nita ra"!iito od njeE 0kratko reeno# u itavom ra"vi+u du*a radi se mo)da o telu6 to je o!i!lji%a istorija obra"ovanja jednog %i&eg tela4 Organsko se penje jo na vie stupnjeve. (aa )udnja "a sa"nanjem prirode jeste sredstvo pomo+u koga +e se te!o usavriti. 9!i jo bo!je# stotine *i!jada opita vre se da bi se i"meni!a is*rana, stanbene i )ivotne pri!ike tela6 svest i ocene vrednosti u njemu, sve vrste "adovo!jstva i i bo!a "na)i su o%i !romena i o!ita4 (a kraju, ne radi se uo!&te o o%eku6 njega %alja !re%a"i(i4

>O KOJE S1 ME7E ,1MA9ENjA SVE,A SIM-,OMI JE>NO8 S1VE7ENO8 NA8ONA 1metniki pog!ed na svet# posaditi se pred )ivotom. $!i tu nedostaje ana!i"a estetske intuicije, svo4enje njeno na svirepost, ose+anje sigurnosti, sudaki i nepristrasni stav. /ora se u"eti sam umetnik< i njegova psi*o!ogija ?kritika nagona "a igrom kao i"!iva snage, u)ivanje u promeni, u u!a)enju sopstvene due u strane stvari, apso!utni egoi"am umetnika itd.@. Koje nagone on sub!imira. Nauni pog!ed na svet# kritika psi*o!oke potrebe "a naukom, te)nja "a s %atlji%o&(u6 vo!ja da se stvari uine s*vat!jivim, praktinim, korisnim, upotreb!jivim , # do koje mere je to antiestetsko. rednost ima samo ono to se mo)e brojati i raunati. 0ko!iko tu *o+e da prevagne prosean tip oveka. Strana stvar, ako bi se ak i istorijom *te!o ov!adati na ovaj nain , carstvo nadmo+nijega, sudije. Koje nagone on sub!imira= 7eligio"ni pog!ed na svet# kritika re!igio"nog oveka. (ije potrebno u"eti mora!nog

oveka kao tip, nego oveka jaki* eg"a!tacija i duboke potitenosti, koji one prve tumai sa "a*va!no+u i!i podo"renjem, ne tra)e+i im porek!o usebi )! kaogod ni pos!ednje ,@. 0 sutini, ovek koji se ose+a -nes!obodan., koji sub!imira svoja stanja i svoje instinkte potinjenosti. Moralni pog!ed na svet. Ose+anja socija!ne *ijerar*ije prenose se na vase!jenu# nepokretnost, "akon, ure4enje i i"jednaenje tra$e se i u najviim sferama, jer se cene najvie , tra)e se i"nad svega, i!i i"a svega. <ta je tu o!&te6 suvereni nagoni o(e da se smatraju naj%i&im %rednostima4 uoi&te3 pa ak i st%aralakim i %ladaju(im silama4 Fa"ume se da se ovi nagoni i!i suprotstav!jaju i!i u"ajamno potinjavaju ?"dru)uju sintetiki, i!i smenjuju na v!asti@. (o nji*ov duboki antagoii"am tako je ve!ik da se tamo gde oni s%i tra)e "adovo!jenja stvara ovek duboke !rosenosti4 678 &a !i ne treba tra)iti i porek!o nai* prividni* -sa"nanja. samo u ranijim o)enama vrednosti, koje su tako duboko usa4ene da sainjavaju osnovicu naega bi+a E :ako da se upravo samo no%ije potrebe uputaju u borbu sa re"u!tatom najstariji !otre#a = Svet se tako i tako vidi, ose+a, tumai, da se organski )ivot odr)ava pomo+u takvog naina tumaenja. 3ovek nije samoindividua, nego je produ)etak opteg organskog )ivota u jednoj odre4enoj !iniji. :ime to ovek postoji doka"uje se da postoji i traje jedna vrsta tumaenja ?premda se uvek dogra4uje@, da se sistem tumaenja nije promenio. -1ri!ago4avanje.. (ae -ne"adovo!jstvo., na idea! itd., mo)e verovatno biti !osledi)a ovog ute!ov!jenog tumaenja, ovog naeg naroitog g!edita# mo)e biti da us!ed toga naj"ad propadne organski )ivot , kao to pode!a rada u organi"mu mo)e u isti ma* doneti sa sobom ?kr)!jav!jenje i s!ab!jenje de!ova, pa naj"ad i smrt ce!ine. -ro!ast organskog )ivota, i njegovi* najvii* ob!ika, mora se vriti po istom principu po kome i propast jedinke. 67' Sa stanovita teorije porek!a indi%iduali"a)ija poka"uje sta!no cepanje jednoga na dvoje i tako isto sta!no ie"avanje individua u korist nekoliko indi%idua3 koje nastav!jaju ra"vitak# preve!ika masa uvek i"umire ?-te!o.@. Osnovna pojava# #e"#roj indi%idua )rtvuje se radi malog #roja6 da bi i* omogu+i!e. , 3ovek ne sme da se obmanjuje# isti je s!uaj s narodima i rasama6 oni sainjavaju -te!o. "a ra4anje pojedini* indi%idua od %rednosti3 koje nastav!jaju ve!iki proces. 682 Aa sam protivnik teorije da jedinka vodi rauna o interesima %rste idi potomstva, na tetu !ine dobiti< sve je to samo!ri%idno4

Ogromna va)nost koju jedinka pripisuje seksua!nom instinktu nije pos!edica njegove va)nosti po vrstu< ve+ je ra4anje pravo de!o jedinke i njen najvii interes, i, prema tome, naj%i&i i"ra" njene mo(i ?ra"ume se, posmatran ne sa g!edita svesti, nego i" centra itave individua!i"acije@. 685 Osno%ne "a#lude dosadanji* bio!oga# nije re o vrsti, nego o stvaranju jai* jedinki. ?/no)ina je samo sredstvo.@ Pivot nije pri!ago4avanje unutranji* us!ova spo!janjim, nego vo!ja "a mo+, koja i"nutra asimi!uje i potinjava sebi sve ve+u ko!iinu -spo!janjeg. materija!a. :i bio!o"i !rodu$uju mora!nu ocenu stvari ?-objektivno viu vrednost a!trui"ma-, neprijate!jstvo prema v!asto!jub!ju, prema ratu, prema svemu to nije korisno, prema rangu i sta!e)u@. 687 0 prirodnim naukama s mora!nim obescenjenjem naeg -ja. ide u korak precenjivanje vrste. /e4utim, vrsta je isto tako fiktivna kao to je i nae -ja.# naprav!jena je pogrena ra"!ika. -Aa. je sto puta neto %i&e od jednostavnog jedinstva u !ancu beougC< ono je sam taj lana)3 i to potpun< a vrsta je prosto apstrakcija sainjena od mnotva ovi* !anaca i nji*ove de!imine s!inosti. &a se jedinka )rtvuje vrsti, kao to se to esto tvrdi, nije nikakva injenica, nego pre samo primer pogrenog tumaenja. 688 Bormu!a "a !ra"no%eri)u3 o !rogresu od jednog uvenog fi"io!oga mo)dani* funkcija# JR anima! ne fait jamais de progrescomme espece. JR *ommeseu! fait de progres comme espece.. 6e# : 684 AntiC>ar%in4 : -ri!itomlja%anje o%eka46 koja mu definitivna vrednost mo)e bitiE 9!i, da !i pripitom!javanje ima uopte definitivne vrednostiE , 9ma ra"!oga da se ovo pos!ednje odrie. , &arvinova ko!a ini dodue ve!ike napore da nas uveri u protivno# ona bi *te!a doka"ati da dejst%o !ri!itomlja%anjamo)e biti duboko, pa ak i fundamenta!no. Gasada se mi vrsto dr)imo staroga# dosad nije doka"ano nita drugo do !i sasvim povran uticaj putem pripitom!javanja, i!i pak degeneracija. $ sve to umakne ispod !judske ruke i discip!ine vra+a se skoro odma* u svoje prirodno stanje. :ip ostaje sta!an# ovek ne mo)e -denaturer !a nature.. Fauna se s borbom "a )ivot, sa smr+u s!abiji* i sa nad)iv!javanjem najsna)niji* i najdarovitiji*< "bog toga se "ami!ja da#i(a ne!rekidno na!reduju u usa%r&a%anju4 /i smo se naprotiv uveri!i da u borbi "a )ivot s!uaj s!u)i s!abima isto tako dobro kao i jakima# da !ukavstvo esto uspeno dopunjuje snagu< da p!odnost jedne vrste stoji u

"naajnom odnosu prema njenimi"gledima na uni&tenje.... :ako isto se !rirodnom oda#iranju pripisuju po!agane i beskonane metamorfo"e# veruje se da se svako preimu+stvo nas!e4uje i da u potonjim poko!enjima do!a"i do sve jaega i"ra)aja ?dok je nas!e4e tako +ud!jivo...@< posmatra se sre+no pri!ago4avanje i"vesni* bi+a nji*ovim naroitim )ivotnim us!ovima i objanjava se da se to postig!o uti)ajem sredine... /e4utim, nigde se ne mogu na+i s!uajevi nes%esnog oda#iranja ?ba nigde@. (ajra"!iitije jedinke se uje!injuju, najve+e krajnosti meaju se u masi... Sve se utrkuje da odr)i svoj tip< stvorenja koja imaju spo!janje "nake , te "nake koji i* tite od i"vesni* opasnosti ne gube kada do4u u pri!ike da )ive van opasnosti... Kada )ive u mestima gde i* nji*ova ode+a vie ne uva, ona se niuko!iko ne pri!ago4uju svojoj sredini. Oda#iranje najle!&eg to!iko je preterano da preva"i!a"i instinkt "a !epim u naoj sopstvenoj rasi. 0stvari, naj!epe se pari sa najni)im, najve+e s najmanjim. Skoro uvek ?vidimo mu)jaka i )enku gde iskori+uju prvi s!uajan susret i ne poka"uju nikakav smisao "a odabiranje. , /odifikacija us!ed k!ime i is*rane# , a!i uistini potpuno be"naajna. -rela"ne forme ne postoje. , :vrdi se da se )iva bi+a sve vie ra"vijaju. $!i "a to nedostaje svaki osnov. Svaki tip ima svoju grani)u6 i"van nje nema ra"vitka. &o te granice v!ada apso!utna "akonomernost. O Moj o!&ti !ogled4 : -r%i sta%6 ovek kao vrsta ne napreduje. ii tipovi se "aista dosti)u, a!i se ne odr)avaju (ivo vrste se ne di)e. >rugi sta%6 ovek kao vrsta ne pretstav!ja nikakav napredak u pore4enju s ma kojom )ivotinjom. Pivotinjski i bi!jni svet ne ra"vija se od ni)ega ka viem... (ego sve u isti ma*, i jedno preko drugoga, i jedno kro" drugo, i jedno protiv drugoga. %ogatije i s!o)enije forme , jer re -vii tip. ne "nai nita drugo , !ake propadaju# samo najni)e forme "adr)avaju neku prividnu nepro!a"nost. ie forme re4e se dosti)u i s mukom se odr)avaju# najni)e se neverovatno mno)e. , 9 u oveanstvu naj!ake propadaju %i&i ti!o%i3 sre+ni s!uajevi ra"vitka, u promen!jivim povo!jnim i nepovo!jnim pri!ikama. Oni su i"!o)eni dekadenciji svake vrste# oni su krajnost i ve+ samim tim skoro dekadenti... Kratak vek !epote, genija, ce"ara, stvar je svoje vrste# tako neto ne nas!e4uje se. ,i! se nas!e4uje# tip nije nita ekstremno, nije -sre+an s!uaj.... :o ne !e)i ni u kakvoj naroitoj kobi i -"!oj vo!ji. prirode, nego prosto u pojmu -vieg tipa.# vii tip pretstav!ja neuporedivo ve+u s!o)enost , ve+i broj koordinirani* e!emenata# "bog toga i raspad nji*ov i"g!eda neuporedivo verovatniji. -Ienij. je naju"vienija maina na svetu , pa prema tome i najkrtija. ,re(i sta%6 pripitom!javanje ?-ku!tura.@ oveka ne ide duboko... Ide si!a"i duboko, odma* se poka"uje kao degeneracija ?tip# *ri+anin@. -&iv!ji. ovek ?i!i, mora!nim je"ikom reeno< "ao ovek@ pretstav!ja vra+anje prirodi , i, u i"vesnom smis!u, o"drav!jenje, leenje od -ku!ture.. 68>

AntiC>ar%in4 : 1ri rasmatranju ve!iki* sudbina ovekovi* mene najvie i"nena4uje to mi pred oi uvek i"!a"i taman suprotno onome to &arvin sa svojom ko!om vidi i!i *o+e da vidi# odabiranje u pri!og jai*, bo!je sa"dani*, napredak vrste. /e4utim, ba suprotno tome bode oveku oi# brisanje sre+ni* s!uajeva, nekorisnost savreniji* tipova, nei"be)na v!ast proseni* tipova, pa ak i tipova koji su is!od !roseni 4 $ko u"memo da nam se nije dao ra"!og "ato bi ovek inio i"u"etak me4u )ivim bi+ima, ja naginjem verovanju da se &arvinova ko!a svuda vara!a. Ona vo!ja "a mo+ u kojoj opa)am osnovni ra"!og i karakter sviju promena objanjava nam "ato odabiranje u korist i"u"etaka i sre+ni* s!uajeva ne postoji# najjai i najsre+niji su s!abi kad protiv sebe imaju organi"ovane instinkte stada, stra* s!abi* i nji*ovu brojnu nadmo+nost. /oj opti pog!ed na svet vrednosti poka"uje da, u najviim vrednostima koje danas v!adaju sudbinom ovekovom, nadmo+nost nemaju sre+ni s!uajevi i odabrani tipovi< nego pre tipovi dekadencije , mo)da nema niega "anim!jivijeg u svetu od ovog ne$eljenog pri"ora. /a kako to udno "vua!o# jaki se moraju uvek podr)avati protiv s!abi*< sre+ni protiv "!osre+ni*< "dravi protiv bo!esni* i nas!edno optere+eni*. $ko se prema stvarnosti formu!ie mora!, onda taj mora! g!asi# proseni vie vrede od i"u"etaka< dekadentni vie od proseni*< vo!ja "a nebi+em preov!a4uje nad vo!jom "a )ivot , i opti ci!j je sada, reeno *ri+anskim, budistikim, open*auerovskim je"ikom# -%o!je je ne biti, nego!i biti.. Aa se #unim protiv formu!isanja stvarnosti u mora!# "bog toga mr"im *ri+anstvo smrtnom mr)njom, to je stvori!o u"viene rei i stavove, da bi pokri!o jednu stranu stvarnost pokriva!om pravde, vr!ine, bo)anstvenosti... Aa vidim sve fi!osofe, ja vidim nauku na ko!enima pred stvarno+u koja je neto o#rnuto od borbe "a )ivot, kako je &arvinova ko!a s*vata , ja svuda vidim, kud god se okrenem, da preov!a4uju i preostaju oni koji bacaju sumnju na )ivot i na vrednost )ivota. , 1ogreka &arvinove ko!e meni je posta!a prob!em# kako ovek mo)e biti s!ep, da ba o%de pogreno vidiE &a %rste pretstav!jaju napredak, to je najbesmis!enije tvr4enje na svetu# dosada su one pretstav!ja!e jedan ni%o4 &a su se vii organi"mi ra"vi!i i" ni)i*, nije dosada doka"ano nijednim s!uajem. Aa vidim da su ni)i u nadmo+nosti brojem, !ukavstvom, prepredeno+u, a!i ne vidim kako bi neka s!uajna promena bi!a dobit, bar ne to "a dugo vreme# jer bi opet ona bi!a no+ ra"!og da se objasni "eto je jedna s!uajna promena posta!a tako jaka. -Svirepost prirode., o kojoj se to!iko pria, ja na!a"im na drugoj strani# ona je svirepa prema svojoj sre+noj deci, ona tedi i titi i vo!i samo krotke. 0kratko reeno# porast mo(i jedne vrste mo)da manje obe"be4uje preov!a4ivanje njene sre+ne i jake dece nego!i preov!a4ivanje proseni* i ni)i* tipova... Ovi pos!ednji imaju ve!iku p!odnost, dug vek< sa prvima raste opasnost, rasipanje je ve+e, brojno opadanje je br)e. 686 3ovek kakav je dosada bio, to je upravo embrio oveka budu+nosti , sve stvara!ake si!e koje na njega ci!jaju na!a"e se ve+ u njemu# i poto su one ogromne, uko!iko sadanja jedinka nosi u sebi vie o#e(anja "a #udu(nost3 uto!iko vie strada. Ovo je najdub!je s*vatanje stradanja6 stvara!ake si!e se sukob!javaju. , Osama jedinke ne sme da nas vara , uistini neto strujikro" sve jedinke. Lto se ose+a usam!jena, to

je najjaa $aoka u procesu postav!janja najvii* ci!jeva# njeno tra)enje sopstvene sre+e je sredstvo, koje opet dr)i "ajedno stvara!ake si!e i umerava i*, da ne bi ra"ori!e jedna drugu. 687 -rekomerna du o%na snaga koja postav!ja sama sebi nove ci!jeve< ona nije tu samo "arad toga da vodi i "apoveda ni)em svetu, i!i u ci!ju odr)anja organi"ma, -jedinke.. /i smo %i&e nego!i jedinka# mi smo itav !anac, sa "adacima svi* budu+nosti toga !anca.

TEORIJA VOLjE ZA MO* I VREDNOSTI

688 -ojam jedinst%a u !si ologiji4 : /i smo se navik!i da smatramo ra"vitak ve!ikog broja ob!ika sag!asnim sa jedinstvenim porek!om. /oja teorija bi bi!a# , da je %olja "a mo( prvobitni afektni ob!ik, da su svi drugi afekti ra"ni ob!ici vo!je "a mo+< da se dobija "naajno osvet!jenje i objanjenje, kad se na mesto individua!ne -sre+e. ?kojoj navodno te)i sve )ivo@ stavimo(6 -Ono te)i "a mo+i, "a ve+om mo+i.< , "adovo!jstvo je samo simptom ose+anja dostignute mo+i, svest o ra"!ici , ?, )ivot ne te)i "a "adovo!jstvom< nego se "adovo!jstvo jav!ja kad )ivot postigne ono "a im te)i# "adovo!jstvo prati, "adovo!jstvo ne pokre+e,@< da je sva pokretna si!a vo!ja "a mo4, da van nje nema nikakve fi"ike, dinamike i!i psi*ike si!e. 0 naoj nauci, gde se pojam u"roka i pos!edice svodi s gordo+u na odnos ravnote)e, kojim se )e!i poka"ati da postoji ista koliina si!e i na jednoj i na drugoj strani.. nedostaje !okretaka sila6 mi posmatramo samo re"u!tate, mi i* u"imamo kao ravne u odnosu na sadr)inu i si!u... Stvar je samo iskustva da promena ne !restaje6 po sebi, mi nemamo ni najmanje ra"!oga pretpostaviti da pos!e jedne promene mora s!editi druga. (aprotiv# jedno dostignuto stanje ini!o bi se prinu4eno da samo sebe odr)i, kad u sebi ne bi ima!o mo+i da se ba ne *tedne odr)ati... Spino"in stav o -samoodr)anju. morao bi upravo "austaviti promenu. %a se na svemu )ivom mo)e najjasnije poka"ati da )ivot ini sve ne da se odr)i, nego da postane neto %i&e4444 68' /Volja "a mo(0 i kau"alitet4 : Sa psi*o!okog g!edita pojam -u"roka. je nae ose+anje mo+i o tako"vanom *otenju , a na pojam -pos!edice. pra"noverica o tome da

je ovo ose+anje mo+i ba sama ta mo+ koja pokre+e... 9"vesno stanje koje prati jednu pojavu, i koje je ve+ pos!edica te pojave, projicira se kao -njen dovo!jan. ra"!og< , odnos napetosti naega ose+anja mo+i ?"adovo!jstvo kao ose+anje mo+i@, sav!adanoga otpora , jesu !i to i!u"ijeE $ko prenesemo pojam -u"roka. ponovo u ob!ast koja nam je jedino po"nata i odak!e smo ga u"e!i# ne mo)emo sebi pretstaviti nikakvu !romenu u kojoj ne bi bi!o vo!je "a mo+. /i ne "namo kako da objasnimo i"vesnu promenu, ako pritom jedna mo+ ne "akorai u drugu. /e*anika nam poka"uje jedino pos!edice, i to samo u s!ici ?kretanje je govor u s!ikama@. Sama gravitacija nema me*aniki u"rok, poto je ona osnov "a me*anike pos!edice. o!ja "a akumula)ijom sile jeste specifina pojava )ivota, is*rane, ra4anja, nas!e4a , drutva, dr)ave, mora!a, autoriteta. (e bi !i treba!o pretpostaviti da je ista ta si!a osnovni u"rok i u *emiji E , i u kosmikom poretku stvari E (e prosto odr)anje energije+ nego maksimum ekonomije u potronji# tako da je vo!ja s%akog )entra sile da !ostane jaa3jedina stvarnost , ne samoodr)anje, nego vo!ja "a prisvajanjem, gospodarenjem, pove+anjem, jaanjem. Lto je nauka mogu+na, je !i to doka" nae!a kau"a!itetaE -Od isti* u"roka iste pos!edice.. , -Aedan sta!an "akon stvari.. , -(epromen!jiv poredak.E , Gato to se neto mo)e proraunati, je !i to doka" da je ve+ nu)noE Kad neto biva tako a ne druke, onda se u tome ne ispo!java nikakav -princip., ni -"akon., ni -red., nego tu dejstvuju kvanta si!e, ija je sutina u tome da svoju mo+ ispo!javaju na svima drugim kvantima si!e. /o)emo !i "amis!iti te$nju "a mo(i be" ose+aja "adovo!jstva i bo!a, to +e re+i be" ose+anja porasta i!i opadanja mo+iE Ae !i me*ani"am samo govor simbo!a "a svet unutra&nji injenica u kome se bore i pobe4uju kvanta vo!jeE Sve *ipote"e me*ani"ma# materija, atom, te)ina, pritisak, odbojnost nisu -injenice po sebi., nego tumaenja do koji* se do!o , pomo+u !si iki fikcija. Di%ot kao nama najpo"natiji ob!ik bi+a specifino je vo!ja "a nagomi!avanjem si!e# , svi procesi )ivota imaju tu svoju pokretnu po!ugu< nita ne te)i samoodr)anju, nego sabiranju i nagomi!avanju. Pivot kao pojedinaan s!uaj ?*ipote"a koja se mo)e primeniti i na sav )ivot@ te)i "a maksimumom ose(anja mo(iA u sutini )ivot je te)nja "a pove+anjem mo+i< te)nja nije nita drugo do !i te)nja "a mo+i< ta vo!ja ostaje neto najosnovnije i najbitnije. ?/e*anika je samo semiotika pos!edica.@ 6'2 Ono to je u"rok ra"vitka uopte ne mo)e se na+i opet na putu istra)ivanja o ra"vitku< njega ne treba smatrati ni "a neto to -postaje., a jo manje "a neto to je posta!o... - o!ja "a mo+. ne mo)e biti neto dovreno, posta!o. 6'5 Kako se ce!okupni organski proces odnosi !rema osta!oj prirodiE , :u se otkriva njegova !r%o#itna %olja4

6'7 Ae !i -vo!ja "a mo+. jedna vrsta -vo!je. i!i je istovetna s pojmom -vo!je.E Gnai !i ona isto to i )e!etiE i!i "a!o%edati= Ae !i to ona -vo!ja. o kojoj Lopen*auer mis!i da je -sutina stvari.E /oj stav g!asi< da je %olja dosadanje psi*o!ogije jedno neopravdano uoptavanje, da takve vo!je uo!&te nema3 da se, mesto da se ona s*vati kao ra"vitak jedne odre'ene vo!je umnogo ob!ika, karakter vo!je prosto "#risao time to se i" nje i"dvojio njen sadr)aj i ci!j# , to je s!uaj u najve+oj meri kod <o!en auera6 ono to on -vo!jom. "ove, to je samo pra"na re. Ao manje se tu radi o -vo!ji "a )ivotom.# jer je )ivot prosto !ojedinanost vo!je "a mo+< , potpuno je proi"vo!jno tvrditi da sve te)i "a tim da pre4e u o%aj ob!ik vo!je "a mo+. 6'8 $ko je najbitnija sutina bi+a vo!ja "a mo+, i ako je "adovo!jstvo svaki porast mo+i, a bo! svako ose+anje nemo+i otpora, nemo+i da se bude gospodar# ne bismo !i onda mog!i pretpostaviti da su "adovo!jstvo i bo! g!avne injenice E Ae !i vo!ja mogu+na be" ovi* dveju osci!acija da i neE , $!i ko ose+a "adovo!jstvoE.. $!i ko *o+e mo+E.. %esmis!eno pitanje, ako je sama sutina vo!ja "a mo+, pa prema tome i ose+anje "adovo!jstva i bo!a= 9pak# potrebne su suprotnosti, otpori, pa "ato, re!ativno, i jedinst%akoja "akorauju jedno u drugo. 6'4 Sra"merno prema otporu koji jedna si!a tra)i da njim ov!ada, mora rasti i mera neuspe*a i fata!nosti time i"a"vane# i uko!iko se svaka si!a mo)e ispo!jiti samo na onome to joj se opire, u svakoj akciji nu)no se na!a"i u sastavu jedan elemenat #ola4 $!i ovaj bo! dejstvuje kao potsticaj )ivota i jaa %olju "a mo(; 6'> $ko se "ado%oljst%o i #ol odnose na ose+anje mo+i, onda bi )ivot morao pretstav!jati porast mo+i tako da bi ra"!ika u ve!iini do!a u svest... $ko se odr)ava sta!no jedan nivo mo+i, onda bi se "adovo!jstvo mora!o meriti prema sni)enju nivoa, prema stanjima bo!a , ne prema stanjima "adovo!jstva... o!ja "a neim ve+im !e)i u sutini "adovo!jstva# da mo+ raste, da ra"!ika do4e u svest. Od i"vesne take, u dekadenciji, o#rnuta ra"lika do!a"i# u svest, opadanje# se+anje na ranije sna)ne trenutke potiskuje sadanja ose+anja "adovo!jstva , pore4enje sada sla#i "adovo!jstvo. 6'6 (ije "adovo!jenje vo!je u"rok "ado%oljst%a ?protiv ove vr!o povrne teorije bori+u se naroito , to je besmis!eno psi*o!oko patvorenje najb!i)i* stvari@, nego je

u"rok "adovo!jstva to vo!ja *o+e napred i uvek postaje gospodar nad onim to joj stoji na putu. Ose+anje "adovo!jstva !e)i upravo u ne"adovo!jenosti vo!je, u tome to ona, ako nema protivnika i otpora, nije jo dobo!jno sita. -Sre+an ovek.# idea! stada. 6'7 (orma!na ne"ado%oljenost nai* instinkata, na primer g!adi, po!nog nagona, nagona "a kretanjem, ne sadr)i u sebi jo nita to i"a"iva potitenost, nego pre potstie ose+anje )ivota, kao to ga svaki ritam ma!i*, bo!ni* nadra)aja jaa3 ma ta nam tu pesimisti govori!i. Ova ne"adovo!jenost, mesto da nam )ivot ini gorim, pretstav!ja ve!iki !otstrek )ivotu. ?/o)da bi se "adovo!jstvo mog!o uopte na"vati ritmom ma!i* bo!ni* nadra)aja@. 6'8 Kant ka)e# S!ede+e redove grofa eria ?Su!!R indo!e de! piacere e de! do!ore< 5785@ ja potpisujem sa apso!utnom sigurno+u# /9! so!o principio motore de!!R uomo e i! do!ore. 9! do!ore precede ogni piacere. 9! piacere non e un essere positivo.. 6'' %o! je neto drugo od "adovo!jstva , *o+u re+i, to nije neto suprotno "adovo!jstvu. Kad se sutina "adovo!jstva sre+no na"ove ose+anjem vika mo+i ?to +e re+i, ose+anjem ra"!ike koje pretpostav!ja pore4enje@, onda se time jo ne definie sutina -bo!a.. Ja)ne suprotnosti, u koje veruju !judi pa !rema tome i je"ik, uvek su bi!e opasne "amke "a *od istine. 1ostoje ta vie s!uajevi gde su poneka "adovo!jstva us!ov!jena i"vesnom ritmikom dosta%omma!i*, bo!ni* nadra)aja# time se do!a"i do br"og porasta ose+anja mo+i i ose+anja "adovo!jstva. :akav je s!uaj kod go!icanja, i kod po!nog go!icanja koje prati koitus# tu na!a"imo bo! kao sastavni deo "adovo!jstva. 3ini se da ma!a prepreka, koja se sv!ada i "a kojom odma* s!eduje druga prepreka, koja se opet sav!a4uje , da ova igra i"me4u otpora i pobede najjae pobu4uje ono ose+anje obi!ne, suvine mo+i, to i ini sutinu "adovo!jstva. Obrnuto, pove+anje ose+anja bo!a putem ma!i*, u bo! up!eteni*, prijatni* nadra)aja ne postoji# "adovo!jstvo i bo! nisu nikako suprotnosti. %o! je intelektualni proces, u kome se nesumnjivo otkriva i"vestan sud , sud /&tetan03 u kome se trajno iskustvo nakupi!o. (ema bo!a po sebi. Ne bo!i nas rana< kro" i"ra)avanje onog dubokog potresa koji se na"iva bo!om govori iskustvo o r4avim pos!edicama koje rana mo)e imati po ceo organi"am ?kod tetni* uticaja koji su bi!i nepo"nati ranijem oveanstvu, na primer kod novi* kombinacija otrovni* *emika!ija, nema ak nikakvog obavetenja o bo!u , i mi smo i"gub!jeni.@ %o! se naroito od!ikuje uvek dugim potresom, dr*tavicom koja nastaje , u gang!ijama nervnog sistema us!ed stra*otnog potresa# ovek "apravo ne pati od u"roka bo!a ?od ma kakve povrede na primer@, nego od du)eg poreme+aja svoje ravnote)e koja nastaje us!ed potresa. %o! je bo!est mo)dani* centara , "adovo!jstvo nije nikakva bo!est. 9"g!eda, dodue, da je bo! u"rok ref!eksni* pokreta, a "a to govori i fi!osofska

predrasuda< a!i u potpuno neoekivanim s!uajevima, ako pa)!jivo posmatramo, ref!eksni pokret do!a"i pre nego!i ose+aj bo!a. G!o bi* se proveo, kad bi* se sap!eo pa morao ekati da taj fakt "a"voni na "vonu moje svesti, pa da se tek onda otuda javi ta treba da inim. (aprotiv, ja vr!o jasno opa)am da prvo do4e ref!eksni pokret sa strane moje noge, da predupredi pad, pa tek onda, pos!e i"vesnog mer!jivog vremena, sasvim nag!o osetim pri!iv bo!a u prednjem de!u g!ave. &ak!e, na bo! se ne reagira. %o! se naknadno projicira u povre4eno mesto# , a!i sutina ovog !oka!nog bo!a ipak nije i"ra" neke vrste !oka!ne povrede# nego je prosto !oka!ni "nak ija je snaga i karakter u sk!adu sa povredom o kojoj su nervni centri i"veteni. 3injenica da us!ed toga potresa snaga mii+a organi"ma primetno opada ne doka"uje ni najmanje da su&tinu bo!a treba tra)iti u opadanju ose+anja mo+i. Ao jednom# mi ne reagiramo na bo!# bo! nije -u"rok. nai* postupaka# bo! je jedna reakcija, a ref!eksni pokret je druga iranija reakcija , i obe se jav!jaju s ra"ni* po!a"ni* taaka. 722 9nte!ektua!ni karakter #ola6 on po sebi ne o"naava trenutno nanesenu povredu, nego njen "naaj "a jedinku kao ce!inu. &a !i postoji bo! u kome ne pati jedinka nego -vrsta. E 725 -Suma bo!a nadmauje sumu radosti# prema tome, nebi+e sveta je bo!je od njegova bi+a.. , -Svet je neto "a to bi, s g!edita ra"uma, bo!je bi!o da ne postoji, jer prou"rokuje vie bo!a nego!i radosti subjektu ose+anja. , ovo besmis!eno brb!janje krsti sebe danas pesimi"mom= Fadost i bo! su nu";pojave, ne u"roci< to su drugoste!eni sudovi o vrednosti, koji se i"vode i" i"vesne g!avne vrednosti , oni su istovetni s ose+anjem -koristan., -tetan., pa prema tome apso!utno pro!a"ni i re!ativni. Aer u pog!edu korisnosti i tetnosti ovek mo)e uvek da upita jo na stotinu ra"ni* naina# -emu.. Aa pre"irem ovaj !esimi"am ose(ajnosti6 on je ve+ "nak duboke bede )ivota. 727 3ovek ne tra)i "adovo!jstvo i ne be)i od bo!a# jasno je kakvim uvenim predrasudama ja tu protivreim. Gadovo!jstvo i bo! su samo pos!edice, propratne pojave , ono to ovek *o+e, ono to *o+e svaki i najmanji deo jednog )ivog organi"ma, to je%i&e mo(i4 :e)nja "a mo+i donosi i "adovo!jstvo i bo!< us!ed te vo!je organi"am tra)i otpor, treba neto to se protivstav!ja... %o!, kao prepreka njegovoj vo!ji "a mo+, norma!na je dak!e injenica, norma!ni sastavni deo svake organske pojave< ovek tu prepreku ne i"begava, nego mu je tavie sta!no potrebna# svaka pobeda, svako ose+anje "adovo!jstva, svaka pojava pretpostav!ja neku sav!adanu prepreku. 0"mimo najprostiji s!uaj, primitivnu is*ranu# protop!a"ma pru)a svoje pseudopodije da tra)i neto to joj se opire , ne "bog g!adi, nego "bog vo!je "a mo+.

1otom ona pokuava da sav!ada, prisvoji, ute!ovi to to je tra)i!a# , ono to se na"iva -is*rana. prosto je propratna pojava, korisna primena one prvobitne vo!je da se postane jai4 %o!, prema tome, tako ma!o ima kao nu)nu pos!edicu smanjenje nae vo!je "a mo+ da on, u prosenim s!uajevima, dejstvuje na to ose+anje mo+i kao nadra)aj , prepreka je !otsti)aj ove vo!je "a mo+. 728 %o! smo pobrka!i s jednom vrstom njegovom, sa i"nureno+u# i"nurenost pretstav!ja duboko smanjenje i opadanje vo!je "a mo+, primetan gubitak snage. :o +e re+i# postoji a@ bo! kao nadra)aj "a porast mo+i, i b@ bo! nakon utroka mo+i< u prvom s!uaju bo! je potstrek, u drugom pos!edica prekomernog nadra)aja... (esposobnost "a otpor svojstvena je drugoj vrsti bo!a# i"a"ivanje onoga to uka"uje otpor svojstveno je prvoj... Aedino "adovo!jstvo koje se jo ose+a u stanju iscrpenosti jeste san< radost u drugom s!uaju "nai pobedu.... e!ika "abuna psi*o!oga sastoja!a se u tome to nisu u dovo!jnoj meri odvaja!i ove dve %rste "ado%oljst%a3 uspav!jivanje i pobedu. 9"nureni !judi *o+e mir, odmor udova, spokojstvo, tiinu , to je sre(a ni*i!istiki* re!igija i fi!osofija< bogati i puni )ivota *o+e pobedu, pobe4ene protivnike, i"!ivanje ose+anja mo+i na jo ve+e po!je nego!i dosadanje to je. Sve "drave funkcije organi"ma imaju tu potrebu , i ceo organi"am je komp!eks sistema koji se bore "a porast ose+anja mo+i... 724 Otkuda do!a"i da su osnovni !anovi vere u psi*o!ogiji be" ra"!ike i"vrtanja i fa!sifikati najgore vrsteE -9o%ek te$i sre(i03 na primer , ko!iko je od toga tanoE &a bi se ra"ume!o ta je -)ivot., koju vrstu te)nje i napona sadr)i )ivot, ova formu!a mora vredeti isto tavo "a drvo i bi!jku, kao i "a )ivotinju. -3emu te)i bi!jkaE. , $!i ovde smo ve+ i"mis!i!i jedno !a)no jedinstvo, koje ne postoji# fakt beskrajno ra"no!ikog ra+enja, sa sopstvenim i po!usopstvenim inicijativama, mi prikrivamo i odriemo kad istav!jamo ne"grapno jedinstvo kao -bi!jku.. Sasvim je oevidno da se pos!ednje najmanje -jedinke. ne mogu u"eti u smis!u -metafi"iki* jedinki. i atoma< da se nji*ova sfera mo+i sta!no pomera# , a!i da !i svaka od nji* te)i sre(i kad se na taj nain menjaE , Sve to irenje, asimi!acija, ra+enje, me4utim, pretstav!ja borbu protiv otpora< kretanje je neto to je bitno ve"ano sa stanjima bo!a# pokretna si!a mora neto druto -*teti. kad tako sta!no *o+e i tra)i bo!. , O ta se bori drve+e praumeE O -sre+uE. , Omo(;444 3ovek, koji je postao gospodar nad si!ama prirode, gospodar svoje div!jine i neukro+eni* ose+anja ?strasti su naui!e da se pokoravaju i da budu korisne@ , ovek, u pore4enju sa pred;ovekom, pretstav!ja ogroman kvantum mo(i : ne ve+u -sre+u.= Kako se mo)e tvrditi da je ovek te$io "a sre+omE... 72> $!i, kad to ka)em, vidim i"nad sebe kako se pod "ve"dama presijava ogromno klu!e "a#lude3 koja je dosada pretstav!ja!o najve+e nada*nu+e oveanstva# -Sva sre+a do!a"i od vr!ine, sve vr!ine od s!obodne vo!je..

O#rnimo %rednosti6 svaka sposobnost pos!edica je sre+ne organi"acije, svaka s!oboda pos!edica je sposobnosti ?, s!oboda se ovde s*vata kao !ako+a u samoupu+ivanju. Svaki me umetnik ra"ume@. 726 - rednost )ivota.. , Pivot je pojedinaan s!uaj< mora se opravdati ita%a eg"istencija, ne samo )ivot , pravdaju+i princip mora biti takav da se njime objanjava )ivot. Pivot je samo sredst%o "a neto# to je i"ra" "a forme porasta mo+i. 727 /S%esni svet. ne mo)e va)iti kao iola"na taka %rednosti6 nu)nost -objektivnog. odre4ivanja vrednosti. 0 pore4enju s ogromnim i s!o)enim oprenim procesima, koje pretstav!ja ce!okupni )ivot svakog organi"ma, njegov s%esnisvet ose+anja, namera, ocena vrednosti pretstav!ja ma!i iseak. /i nemamo nikakva prava da taj de!i+ svesti postavimo kao ci!j i ra"!og )ivota kao opte pojave. Oevidno je da je svest samo jo jedno sredstvo vie "a ra"vitak i proirenje mo+i )ivota. Stoga je naivno staviti "adovo!jstvo, i!i du*ovnost, i!i mora!, i!i ma koju pojedinu ob!ast svesti kao najve+u vrednost# pa mo)da i -svet. opravdati pomo+u nji*. :o je moja g!avna "amerka svima fi!osofskim i mora!nim kosmo!ogijama i teodicejama, svima !itanjima i naj%i&im %rednostima u dosadanjoj fi!osofiji i fi!osofiji re!igije. 9"vesno sredst%o !ogre&no se s %atilo kao )ilj6 s druge strane, $i%ot i !orast njego%e mo(i ui$eni su do sredsta%a4 $ko bismo *te!i postaviti dovo!jno da!ek ci!j )ivotu, on se ne bi smeo pok!opiti ni sa jednom kategorijom svesnog )ivota< on bi pre morao svaku takvu kategoriju oglasiti "a s%oje sredst%o 444 -Odricanje )ivota. kao ci!j )ivota, ci!j ra"vitka= Pivot kao ve!ika g!upost= :akvo ludako tumaenje re"u!tag je merenja)ivota faktorima svesti ?"adovo!jstvo i bo!, dobro i "!o@. :u se sredstva upotreb!juju protiv ci!ja , -nesveta.. apsurdna, u prvom redu ne!rijatna sredstva , # kako mo)e vredeti ci!j koji se s!u)i takvim sredstvima= $!i je pogreka u tome to , umesto datra$imo ci!j koji +e objasniti nu$nost takvi* sredstava , mi smo otpoetka postavi!i ci!j koji ustvari iskljuuje takva sredstva# to +e re+i, mi smo svoje )e!je u pog!edu na i"vesna sredstva ?na primer< prijatna, ra"umna, vr!a@ naini!i !ra%ilom3 prema kome tek odre4ujemo koji bismo o!&ti )ilj $eleli444 Osno%na gre&ka je u tome to , mesto da smo svest smatra!i oru4em i pojedino+u ce!okupnog )ivota , mi smo naini!i od nje meri!o )ivota i najviu vrednost# to je pogrena perspektiva a parte ad totum3 i "bog toga svi fi!osofi danas instinktivno idu "a tim da "amis!e optu svest, svestan "ajedniki )ivot i "ajedniko *otenje, sa svim to se "biva, kao -du*., -boga.. $!i im se mora re+i da #a& na taj nain $i%ot postaje udo%i&te6 da bi -bog. i opti nervni centar neminovno bi!i neto "bog ega bi se ba )ivot morao osuditi444 (ae je naj%e(e olak&anje ba u tome to smo e!iminisa!i optu svest koja odre4uje ci!jeve i sredstva... (a taj nain os!obodi!i smo se moranja da budemo pesimisti... (a najve+i prekor )ivotu bi!o je !ostojanje .oga...

728 O %rednosti /!ostajanja04 : Kad bi kretanje sveta ima!o neki krajnji ci!j, onda bi se taj ci!j ve+ dostigao. Aedini osnovni fakt je, me4utim, da svet nema vrajnjeg ci!ja# i svakoj fi!osofiji i naunoj *ipote"i ?na primer me*ani"mu@ kojoj je taj ci!j nu)an!roti%rei ovaj osnovni fakt. Aa tra)im jedno pojimanje sveta koje bi oda!o pravdu toj injenici. 1ostajanje se mora objasniti a da se pritom ne pribegava takvim krajnjim smerovima# postajanje se mora poka"ati opravdano u svakom trenutku ?i!i biti nemerlji%e %rednosti3 to i"!a"i na isto@< ne sme se ni u kom s!uaju pravdati sadanjost "bog budu+nosti, i!i pro!ost "arad sadanjosti. -(u)nost. ne u ob!iku jedne nadmo+ne gospodare+e opte si!e, i!i jednog prvog pokretaa< jo manje kao neop*odni us!ov nekog re"u!tata od vrednosti. Gato je potrebno odre+i optu svest postajanja, jednog -%oga., da se "bivanje ne podvede pod neko bi+e koje ose+a i "na kao i mi, pa ipa+ ne(e nita# -%og. je nekoristan, kad on ne+e neto< a s druge strane postav!ja se time kao neko sa#iranje #ola i neloginosti3 kojim bi se uni"i!a opta vrednost -postajanja.# na sre+u, nedostaje upravo takva jedna sabirna mo+ ?, %og koji strada i sve nadg!eda, jedan -opti nervni centar. i -svedu*. bio bi naj%e(a osuda #i(a54 Jo& tanije reeno# ne sme se do!ustiti uo!&te nikak%o #i(e : jer onda postajanje gubi svoju vrednost i poka"uje se upravo besmis!eno i i"!ino. 1rema tome, va!ja pitati# kako je mog!a poni+i i!u"ija bi+a ?"ato se mora!a pojaviti@< 9sto tako# kako su i"gubi!e vrednost sve ocene koje poivaju na *ipote"i da postoji bi+e. $!i na taj nain sa"najemo da je ova i!ote"a #i(a i"%or s%iju kle%etanja s%eta ?, -bo!ji svet., -istinski svet., -drugi svet., -stvar po sebi.@. 5. 1ostajanje ne gredi nekom krajnjem )ilju3 ne "avrava se -bi+em.. 7. 1ostajanje nije nikak%o !ri%idno stanje3 mo)e biti da je svet bi+a privid. 8. 1ostajanje je iste vrednosti usvakom trenutku# suma njegove vrednosti ostaje ravna sebi samoj# drugim reima6 ononema uo!&te nikak%e %rednosti3 jer nedostaje meri!o prema kome bi se ona mog!a meriti i prema kome bi re -vrednost. ima!a smis!a. O!&ta %rednost s%eta nemerlji%a je3 prema tome fi!osofski pesimi"am spada me4u komine stvari. 72' &a ne nainimo od svoji* -)e!jivosti. sudije bi+a= 9sto tako i da ne stavimo krajnje ob!ike ra"vi+a ?na primer du*@ kao -sutinu. i"a ra"vi+a= 752 (ae sa"nanje posta!o je nauno do te mere da mo)e primeniti meru i broj. rede!o bi mo)da pokuati da !i se nauni poredak vrednosti ne bi mogao naprosto i"graditi prema i"vesnoj skali #roje%a i mera sile444 Sve osta!e -vrednosti. ,-predrasude, naivnosti, nespora"umi. , One se svuda mogu s%esti na ska!u brojeva i mera si!e. -enjanje po ovoj

ska!i pretstav!ja!orast %rednosti3 padanje "nai o!adanje %rednosti4 $!i ovde prividnost i predrasuda govore protivno ?mora!ne vrednosti su samo !ri%idne u pore4enju s fi"iolo&kim54 755 Gato se ne mo)e dopustiti g!edite -vrednosti. # , jer u /!ro)esu )eline0 rad o%eanst%a ne dola"i u o#"ir3 poto ne postoji opti proces ?kao sistem@< jer ne postoji -ce!ina.< jer se ce!okupno ocenjivanje !judskog )ivota i !judski* ci!jeva ne mo)e i"vriti ob"irom na neto to uopte ne postoji< jer su -nu)nost., -u"ronost. i -ce!is*odnost. nu)ni !ri%idi< jer nije ci!j -pove+anje svesti., nego !orast mo(i6 u taj porast u!a"i i korist od svesti< to isto va)i "a "adovo!jstvo i bo!< jer se sredst%a ne mogu u"eti "a najviu meru vrednosti ?dak!e, ne mogu se takim smatrati stanja svesti kao to su "adovo!jstvo i bo!< poto je i sama svest sredstvo ,@< jer svet nije nikakav organi"am, nego *aos# jer je ra"vitak -du*ovnosti. samo sredstvo "a re!ativnu trajnost organi"acije< jer nikakva -)e!jivost. nema smis!a u odnosu na opti karakter bi+a. 757 -%og. kao momenat ku!minacije# )ivot je veito obo)enje i obe"bo)enje. Ali u tome ne !ostoji nikaka% %r una) %rednosti3 nego samo vr*unac mo(i4 A!solutno iskljuenje me "ni"ma i materijeA obadvoje je samo i"ra" ni)i* stupnjeva, najobe"du*ov!jeniji ob!ik afekta ?-vo!je "a mo+.@. Sila$enje sa %r un)a u !ostajanju ?najvie odu*otvorenosti mo+i na najropskijem "em!jitu@ pretstaviti kao !osledi)u ove najvie si!e koja, okre+u+i se protiv sebe, poto nema vie ta da organi"uje, troi svoju si!u na to da de"organi"uje444 a@ sve ve+a pobeda drutava i nji*ovo podjarm!jivanje manjem a!i jaem broju< b@ sve ve+a pobeda nad pov!a+enim i jaim, pa s tim i do!a)enje na v!ast demokratije, i naj"ad anar ija e!emenaga. 758 Vrednost je najve+i kvantum mo+i koji ovek mo)e asimi!irati , ovek# ne oveanstvo. 3oveanstvo je mnogo vie sredstvo nego!i to je ci!j. 0 pitanju je tip# oveanstvo je naprosto probni materija!, ogromna prevaga neuspe!i*# po!je ruevina. 754 Fei koje se odnose na vrednost, to su "astave pobodene na mestu gde je prona4eno neko no%o #la$enst%o , neko novo ose(anje4

75> I!edite -vrednosti. je g!edite uslo%a "a odr$anje i na!redak u odnosu na s!o)ene tvorevine )ivota re!ativne trajnosti u okviru evo!ucije. (e postoje trajne osnovne jedinice, atomi, monade# i tu smo tek mi uneli -bi+e. ?i" praktini*, uti!itarni* pobuda@. /formiranje %lasti0A sfera nad kojom se gospodari sta!no se iri< i!i se periodino iri i su)ava prema povo!jnim i nepovo!jnim pri!ikama ?is*rana@. - rednost. je u sutini g!edite s koga se meri porast i!i opadanje ovi* gospodarski* centara ?koji su -mnotva. u svakom s!uaju< a!i -jedinstvo. se ne mo)e uopte na+i u prirodi postajanja@. 9"ra)ajna sredstva koja nam je"ik pru)a neupotreb!jiva su da se njima i"ra"i -postajanje.# potreba jednog grub!jeg sveta postojanosti, sveta -stvari. itd. sastavni je deo nae nemino%ne !otre#e "a odr$anjem4 O atomima i monadama smemo govoriti u re!ativnom smis!u# sigurno je da je najmanji s%et najdu$ega %eka 444 o!ja ne postoji# postoje punktacije vo!je, koje sta!no pove+avaju i!i gube svoju mo+. III VOLJA ZA MO KAO >71<,VO I -OJE>INA? DRU&TVO I DR$AVA 756 (ae je osno%no naelo da se samo pojedinci ose+aju odgo%orni4 Gajednice su i"mi!jene da ine ono to pojedinci nemaju sme!osti da uine. Gbog toga su sve "ajednice, drutva, beskrajnoot%orenije i !ounije u pog!edu prirode ovekove nego!i to je pojedinac, koji je odve+ s!ab da bi imao sme!osti da "adovo!ji svoje )e!je... Deo -a!trui"am. je mudrost !ri%atnog o%eka6 drutva nisu -a!truistina. jedno prema drugom... Gapovest o !jubavi prema b!i)njem nije se jo nikad proiri!a da obu*vati suseda. 1re je tu tano ono to /anu ve!i# -Sve dr)ave s kojima se graniimo i nji*ove save"nike moramo smatrati "a svoje neprijate!je. 9" istog ra"!oga moramo opet smatrati sve nji o%e susede "a svoje prijate!je.. 1rouavanje drutva je od tako neocenjive koristi jer je ovek kao drutvo mnogo nai%niji nego!i kao -jedinica.. -&rutvo. nikad nije smatra!o vr!inu "a neto drugo do !i "a sredstvo snage, mo+i, reda. Kako to prosto i dostojanstveno ka)e /anu# -%r!ina se teko mo)e os!oniti samo na sopstvenu snagu. 0 osnovi samo stra* od ka"ne dr)i !jude u granicama i omogu+uje svakome da na miru u)iva svoje imanje.. 757 >r$a%a i!i organi"ovani nemoral : i"nutra# kao po!icija, ka"neni "akon, k!ase, trgovina, porodica< s!olja6 kao vo!ja "a mo+, vo!ja "a ratom, "avojevanjem, osvetom. Kako se do!a"i do toga da dr)ava ini mno&t%o stvari koje !ojedina) nikada ne bi pristao da ini E , 1ode!om odgovornosti, nare4ivanja, "apovedanja i i"vrivanja. 0vo4enjem vr!ina pos!unosti, du)nosti, !jubavi prema otad)bini i svome v!adaru.

1odr)avanjem ponosa, strogosti, jaine, mr)nje, osvete , jednom reju podr)avanjem sviju tipini* crta koje su !ot!uno tu'% tipu i" gomi!e. 758 i svi nemate sme!osti da ubijete jednog oveka, ak ni da ga iibate, niti pak da... , a!i ogromna dr$a%na maina potinjava sebi pojedinca, tako da on otklanja odgovornost "a ono to ini ?pos!unost, !oja!nost itd@. , Sve to jedan ovek ini u spu)bi dr)ave protivi se njegovoj prirodi. , :ako isto sve to naui ob"irom na budu+u s!u)bu u dr)avi protivi se njegovo@ prirodi. :o se posti)e !odelom rada ?tako da niko vie ne snosi ce!u odgovornost@# "akonodavac , i onaj koji "akon i"vruje< uite!j discip!ine , i oni koji su pod discip!inom posta!i tvrdi i strogi. 75' -odela rada me'u afektima u drutvu# tako da pojedinci i k!ase ku!tiviu jednu ne!ot!unu3 a!i "ato korisniju vrstu due. Ko!iko su kod svakog tipa u drutvu pojedini afekti skoro "akr$ljali ?da bi potstak!i jai ra"vitak nekog drugog afekta@. O!ra%danje mora!a# ekonomsko ?ci!j je najve+e mogu+no iskori+enje individua!ne snage a protiv rasipanja od strane svega to je i"nimno@< , %stetsko ?obra"ovanje utvr4eniji* tipova i "adovo!jstvo svojim tipom@< !olitiko ?kao vetina da se i"dr)e otre "ategnutosti ra"ni* stupnjeva mo+i@< fi"iolo&ko ?kao imaginarna prevaga pri ocenjivanju u pri!og proseni* i "!osre+ni* , "arad odr)anja s!abi*@. 772 (ajstra*otnija i najbitnija )e!ja ovekova, njegov nagon "a mo+ : taj nagon na"ivaju -s!obodom. , mora se najdu)e dr)ati sputana. Gbog toga je etika dosad, sa svojim nesvesnim instinktima vaspitanja i odgoja, te)i!a "a tim da )e!ju "a mo+ sputa< ona k!eveta tiransku individuu i istie instinkt "a mo+ kod stada, ve!iaju+i socija!no staranje i patrioti"am. 775 Nes!oso#nost "a mo(6 njeno li)emerst%o i luka%st%o6 kao pos!unost ?podre4enje, ponos du)nosti, mora!...@< kao odanost, !jubav ?idea!i"ovanje, obo)enje "apovednika kao naknada i posredno samove!ianje@< kao fata!i"am, re"ignacija< kao -objektivnost.< kao samotiranisanje ?stoici"am, aske"a, -samoodricanje., -osve+enje.@< kao kritika, pesimi"am, bunt, mrcvarenje< kao -!epa dua., -vr!ina., -samoobo)enje., -nepristrasnost., -s!oboda od sveta., itd. ?,svest o nesposobnosti "a mo+ preruava se u pre"iranje@. Svuda se i"ra)ava potreba da se ipak ispo!ji ma kakva mo+, i!i da se sebi povremeno stvori neki !ri%id mo+i , kao o!ijenost4

Jjudi koji *o+e mo+ "arad koristi u sre(i to je mo+ obe"be4uje# po!itike stranke. &rugi !judi koji *o+e mo+, ak i po cenu vidni* &teta i $rta%a na raun sre+e i b!agostanja# ambicio"ni. &rugi !judi koji *o+e mo+, prosto da ne bi pa!a drugima u ruke, od koji* ne bi *te!i da su "avisni. 777 Kritika -pravinosti. i -jednakosti pred "akonom.# ta se tim "apravo otklanja= (apetost, neprijate!jstvo, mr)nja. , $!i je "ab!uda ako se mis!i da se na taj nain !o%e(a%a -sre+a.# Kor"ikanci na primer u)ivaju vie sre+e nego!i kontinenta!ci. 778 1"ajamnost3 odnosno pritajeno raunanje na nagradu# to je jedan od najprimam!jiviji* ob!ika obe"vre4enja oveka. :o pov!ai sa sobom onu -jednakost. koja ja" to de!i !jude smatra nemora!nim... 774 Ono to se na"iva /korisnim0 "avisi potpuno od )ilja koji se )e!i posti+i , od toga emu s!u)i< a smer, -ci!j., potpuno "avisi opet od ste!ena mo(i4 Gato uti!itari"am nije nikakva osnova, nego uenje o pos!edicama koje ne mo)e ni u kom s!uaju biti o#a%e"no "a sve. 77> (ekada se dr)ava smatra!a teoretski kao uti!itaristika ustanova# sada je tako u !raksi4 : reme kra!jeva je pro!o, jer i* narodi vie nisu dostojni# oni vie ne(e da u kra!ju g!edaju pras!iku svoga idea!a, nego samo sredstvo svoje koristi. , :o je ce!a istina= 776 Aa sam pokuao da s*vatim a!solutnu ra"umnost drutvenog su4enja i ocenjivanja vrednosti ?ra"ume se, be" namere da otuda i"vuem mora!ne "ak!juke@. &a s*vatim stepen !si olo&ke la$i i nepro"irnosti koji se "a*teva da se os%e&taju afekti koji su bitni "a odr)anje i irenje mo+i ?da se "a nji* stvori ista sa%est54 &a s*vatim stepen glu!osti koji se "a*teva da bi opti propisi i vrednosti osta!i mogu+ni ?raunaju+i tu vaspitanje, nad"or nad vaspitnim radom, dresuru@. &a s*vatim stepen is!iti%anja3 ne!o%erenja i netr!elji%osti koji se "a*teva da bi se sa i"u"ecima postupa!o kao sa "!oincima, i da bi se t!ai!i , i da bi se njima samima u!i!a r4ava savest, te da u dui pate "bog svoje i"u"etnosti.

777 /ora! u sutini kao tit kao sredstvo "a odbranu< i uto!iko je "nak nedovo!jno ra"vijenog oveka ?u ok!opu, stoika@. 1otpuno ra"vijen ovek pre svega snabdeven je oru$jem4 Oru4a rata pretvorena u oru4a mira ?mesto kra!juti i kore i"ras!o je perje i kosa@. 778 1od samim pojmom -)ivog organi"ma. podra"umeva se da mora rasti , da mora pove+avati svoju mo+, pa prema tome apsorbovati u sebe strane si!e. Kro" "amag!jenost koju je prou"rokova!a mora!na narko"a, govori se o pravu jedinke na samood#ranuA u istom smis!u mog!o bi se govoriti o njenom pravu na na!ad6 jer su o#ad%oje : drugo jo vie nego!i prvo , nu)nost svakog )ivog organi"ma# , napadni i odbranbeni egoi"am nisu stvar i"bora ni -s!obodne vo!je., nego fatalnost samog )ivota. 0 tom pog!edu svejedno je da !i se ima u vidu jedinka, i!i )ivo te!o, i!i napredno -drutvo.. 1ravo na ka"nu ?i!i drutvena samoodbrana@ na"vano je tako u osnovi "!oupotrebom rei -pravo.# do prava se do!a"i ugovorima , me4utim , samoodbrana i samo"atita ne poivaju na osnovi nekog ugovora. %ar sa isto to!iko opravdanja mogao bi jedan narod svoju potrebu "a osvajanjem, svoju )udnju "a mo+, bi!o to pomo+u oru)ja i!i putem trgovine, saobra+aja i ko!oni"acije, na"vati svojim -pravom. , kao pravo porasta otpri!ike. &rutvo koje potpuno i po instinktu odbaci rat i "avojevanje na!a"i se u propadanju# ono je "re!o "a demokratiju i v!adu du+and)ija. 0 ve+ini s!uajeva, osiguranja mira su prosto narkotina sredstva. 77' Odr$a%anje %ojnike dr$a%e pretstav!ja pos!ednje sredstvo da se sauva ve!ika tradicija, u pog!edu na naj%i&i ti! oveka, na tip jakog o%eka4 9 sva s %atanja koja ovekoveuju neprijate!jstvo i ra"!iku u rangu dr)ava ?kao na primer naciona!i"am, "atitne carine@ smeju se pos!e toga initi osvetana. 782 &a bi neto mog!o trajati to je du)e nego!i pojedinac, da bi dak!e jedno de!o traja!o koje je pojedinac mo)da stvorio# moraju se pojedincu nametnuti sva mogu+na ogranienja i jednostranosti. $!i kakoE Jjubav, potovanje, "a*va!nost prema !inosti koja je stvori!a de!o "nae "a nas o!akicu# i!i misao da su se nai preci "a to bori!i# i!i da +e moji potomci biti be"bedni ako podr)avam to delo ?na primer EVEEE@. Moral je bitno sredstvo da se neto uini trajnim preko pojedinca i!i jo pre !oro#lja%anjem pojedinca. Fa"ume se da perspektiva odo"do prema gore daje sasvim drugi i"ra" nego!i to ga daje perspektiva odo"go prema do!e. Kako se odr$a%a4 i"vestan, komp!eks mo+iE (a taj nain to mu se )rtvuju mnoga poko!enja. 785

Kontinuum6 /.rak3 svojina, je"ik, tradicija, rasa, porodica, narod, dr)ava. kontinuumi su vieg i ni)eg reda. Kkonomski nji* opravdava %i&ak koristi od neprekidnog rada i mnogostruke proi"vodnje, !rema &teti od ve+i* trokova ra"mene de!ova i trokova oko nji*ova odr)avanja. ?0mno)avaju se radni de!ovi pa ipak mnogi ostaju ne"apos!eni. Otuda je cena proi"vodnje ve+a a trokovi odr)anja ne ba ne"natni.@ &obit je u tome to se i"begava prekid i tedi na gubitku koji bi otuda nastao. Ni&ta nije sku!lje od !oetka4 -Lto je vii )ivotni nivo, to su ve+i trokovi odr)anja i proi"vodnje ?*rana i mno)enje@< uto!iko je ve+a opasnost i verovatno+a da se surva u propast sa dostignutog vr*unca.. 787 0 #ur$oaskom braku, ra"ume se u najbo!jem smis!u rei -brak., ne radi se ni najmanje o !jubavi, kaogod to se tu ne radi o novcu , na !jubavi ne mo)e se sagraditi nikakva institucija , nego o drutvenom doputenju, koje se daje dvama !icima "arad u"ajamnog "adovo!jenja po!ni* potreba, a!i pod takvim us!ovima, kao to se po sebi ra"ume, koji vode brigu o interesu dru&t%a4 Oig!edno je da +e predus!ov takvog ugovora biti i"vesno u"ajamno dopadanje i vr!o mnogo dobre vo!je , vo!je "a strp!jenjem, s!aganjem, brigom jednoga "a drugo< a!i "a taj odnos ne treba "!oupotrebiti re !jubav=Ga dvoje "a!jub!jeni* u punom i pravom smis!u rei po!no "adovo!jenje nije nita bitno i "apravo je samo simbo!# "a jednu stranu simbo! be"us!ovnog potinjenja, "a drugu simbo! pristanka na to, "nak sticanja svojine. , Kod braka u p!emi+skom, starop!emi+skom smis!u rei radi!o se o odgoju jedne rase ?9ma !i jo danas p!emstvaE :o je pitanje@ , to +e re+i o odr)anju jednog odre4enog, utvr4enog tipa gospodara# tome g!editu se )rtvuju mu) i )ena. Fa"ume se da tu !jubav nije pretstav!ja!a prvi "a*tev, naprotiv= (ije pretstav!ja!a ak ni onu meru dobre vo!je jednoga prema drugom koja us!ov!juje dobar gra4anski brak. Od!uivao je u prvom redu interes jedne rase, a preko njega interes k!ase. (as top!okrvne )ivotinje sa go!icavim srcem, nas -moderne., podi!a bi je"a od *!adno+e, strogosti i raunske jasno+e jednog takvog otmenog pojma o braku kakav je v!adao u svakoj "dravoj aristokratiji, kako u $tini tako isto jo i u Kvropi osamnaestoga veka= 0pravo stoga je !jubav kao strast , u ve!ikom smis!u rei , i"mi!jena "a aristokratski svet i u njemu# tamo gde je stega i u"dr)avanje bi!o najve+e.. 788 Ga #udu(nost #raka6 : Aae poresko optere+enje ?na nas!e4e@, du)i rok u kadru "a momke i"vesnog odre4enog doba i koji dorastaju ?u "ajednici@. Svakojake !ri%ilegije "a oeve koji imaju puno sinova# prema pri!ikama, dati im pravo na ve+i broj g!asova. Lekarsko u%erenje kao predus!ov braka, koje bi potpisa!e optinske v!asti# u tom uverenju mora!i bi odgovoriti na i"vesna pitanja kako !ekari tako i "arunici ?-porodina istorija.@< Kao protivmera !rostitu)iji ?i!i kao njena sub!imacija@# da se o"akone brakovi na rok ?s rokom od i"vesnog broja meseci i!i godina@, s potrebnim obe"be4enjem dece< Ga svaki brak da odgovara i da ga sankcionie odre4eni broj pou"dani* !judi jedne optine# kao stvar "ajednice.

784 I jedna "a!o%est o%ekolju#lja4 : 9ma s!uajeva gde bi dete bi!o "!oin# kod *ronini* bo!esnika i neurastenika u tre+em stepenu. Lta da se tu iniE , 1otsta+i takve !jude na ednost, recimo mu"ikom i" 1arsifa!a, na svaki nain mo)e se bar pokuati# sam 1arsifa!, taj tipini idiot, imao je odve+ ra"!oga da ne ostav!ja potomstva. G!o je samo u tome to je upravo najredovitija pos!edica opte iscrpenosti i"vesna nesposobnost -v!adanja. sobom ?, ne reagirati na nadra)aje, ni na najmanje po!ne nadra)aje@. /i bismo se prevari!i u raunu ako bismo, recimo, Jeopardija smatra!i ednim. Svetenik, mora!ist, igraju tu jednu i"gub!jenu igru< bo!je bi bi!o pos!ati po !ek. (apos!etku, drutvo tu ima da ispuni jednu du$nost6 ono ima ma!o takvi* *itni* i bitni* du)nosti kao to je ta. &rutvo kao ve!iki poverenik )ivota odgovorno je pred )ivotom "a svaki promaeni )ivot , ono ima to i da ispata# prema tome ono je du)no da ga sprei. 0 mnogobrojnim s!uajevima drutvo treba da sprei ra4anje# u tu svr*u ono sme da pripremi i primeni, be" ob"ira na porek!o, rang i du*, i najotrija prinudna sredstva, !ienja s!obode, pa ak i kastraciju u i"vesnim s!uajevima. , %ib!iska "apovest -(e ubij. naivnost je u pore4enju sa )ivotnom "apovesti degenericima# -(e mno)ite se=.... Sam )ivot ne pri"naje nikakvu so!idarnost, nikakva -jednaka prava. i"me4u "dravi* i bo!esni* de!ova jednog organi"ma# bo!esno se mora otse(i : i!i +e ceo organi"am propasti. , Sa$aljenje prema degenericima, jednaka !ra%a i "a promaene )ivote , to bi bio najdub!ji nemora!, to bi "nai!o smatrati mora!om sutinu ne!rirodnosti; 78> 1ostoje ne)no i bo!esno nastrojene prirode, tako"vani idea!isti, koji ne mogu da!je doterati od sirovog, ne"re!og "!oina# to je ve!iko opravdanje nji*ovog ma!enog aneminog )ivota, naknada "a dugotrajni kukavk!uk i !a)!jivost nakon toga oni propadaju "bog toga. 786 0 naem civi!i"ovanom svetu mi "namo skoro jedino tip "akr)!ja!og "!oinca, koga je pritisnu!o prok!etstvo i pre"iranje drutva, koji sumnja u samog sebe, a esto umanjuje i k!eveta svoje de!o , dak!e neus!eli ti! "loin)aA i mi se opiremo mis!i da su s%i %eliki ljudi #ili "loin)i ?samo u ve!ikom sti!u a ne u bednom@, da "!oin ide u" ve!iinu ?, to je u svakom s!uaju svedoanstvo svi* ispitivaa !judske prirode koji su !rodrli u najve+e dubine ve!iki* dua@. -S!oboda. od predaka, savesti i du)nosti , to je opasnost koja preti svakom ve!ikom oveku. $!i on je i *o+e# on *o+e ve!iki ci!j, pa "ato i sredstva "a nj. 787 remena kad se ovekom uprav!ja nagradom i ka"nom imaju u vidu jednu ni)u, jo primitivnu, vrstu oveka# prema njemu se postupa kao prema de)i444 0 naoj po"noj ku!turi opta degeneracija i fata!nost odu"imaju nagradi i ka"ni svaki smisao... Ovo stvarno odre4ivanje ponaanja na osnovu i"g!eda na ka"nu i nagradu pretpostav!ja m!ade, jake, si!ne rase. 0 starim rasama "a impu!se se ima tako ma!o otpora

da sama pretstava nema nikakva dejstva< , tu ne postoji sposobnost "a otpor prema nadra)aju, nego postoji ose+anje da mu se moras!edovati# ova krajnja nadra)!jivost dekadenata ini sve takve sisteme ka"ne i popravke potpuno besmis!enim. O 9deja -popravke. pretpostav!ja norma!nog i jakog oveka, iji se postupci na neki nain moraju i"ravnati da ne bi bio i"gu#ljen "a "ajednicu i da joj ne bi postao ne!rijatelj4 788 0ticaj "a#rane4 : S%aka v!ast koja "abranjuje, koja "na kako da pobudi stra* kod oni* kojima "abranjuje, stvara grenu savest ?to +e re+i, )e!ju "a neim sa sve+u o o!asnosti kojoj nas i"!a)e "adovo!jenje te )e!je i primorava nas da se skrivamo, tra)imo "aobi!a"ne puteve i budemo oba"rivi@. Svaka "abrana pogorava karakter oni* koji joj se dragovo!jno ne pokoravaju, nego to ine po prinudi. 78' -(agrada i ka"na.# , Oboje )ivi "ajedno, oboje propada "ajedno. &anas niko ne+e nagradu, niti *o4e da !ri"na koga ko ka)njava... Fatno stanje je obnov!jeno# mi *o+emo neto, imamo protivnike u tome, mi to posti)emo mo)e biti najra"umnije ako se s!ora"umemo : ako nainimo ugo%or4 /oderno drutvo, u kome, je svaki pojedinac nainio -ugovor. "a sebe# , prestupnik je naru&ila) ugo%ora444 :o bi bio jasan pojam. $!i onda se u okviru jednog drutvenog reda ne bi mog!i trpeti anar*isti i naelni protivnici... 742 Zloin spada u kategoriju -pobune protiv drutvenog poretka.. 1obunjenik se ne -ka)njava.# njega ugu&uju4 Aedan buntovnik mo)e biti bedno i jadno stvorenje# a!i pobuna sama po sebi ni po emu nije "a pre"iranje , i u odnosu na nau vrstu drutva buntovnitvo po sebi ne uni)ava jo vrednost ovekovu. 9ma s!uajeva kad bi se takvom buntovniku "ato i treba!o diviti to je svestan da u naem drutvu ima neega protiv ega treba ustati# , kada nas budi i" dreme)a. :ime to "!oinac ini neto pojedinano pojedincu, ne porie se da je ce!o njegovo bi+e u ratu sa ce!im poretkom# njegovo de!o je prosto simptom. 1ojam -ka"ne. va!ja svesti na pojam uguivanja jedne pobune, mere be"bednosti protiv pobe4eni* ?puna i!i po!utamnica@. $!i se kro" ka"nu ne sme i"ra"iti !re"iranje6 "!oinac je u svakom s!uaju ovek koji ri"ikuje svoj )ivot, svoju ast, svoju s!obodu , odva)an ovek. (iti treba ka"nu smatrati kao ispatanje< i!i kao odma"du, kao da postoji neka vrsta odnosa ra"mene i"me4u "!oina i ka"ne , ka"na ne oi+uje, jer "!oin ne pr!ja. G!oincu ne treba uskratiti mogu+nost da vaspostavi mir s drutvom# pod us!ovom da ne pripada rasi "loina)a4 0 tom s!uaju va!ja se boriti protiv njega jo pre nego!i to uini neko neprijate!jstvo ?prva operacija im do4e pod ruke# ukopiti ga@.

(e treba "!oincu staviti na teret njegove r4ave manire niti ni)i stupanj njegove inte!igencije. (ita nije obinije nego da on sam sebe pogreno s*vata ?specija!no njegov pobunjeni instinkt , srd)ba dek!asiranoga , esto ne dopre do svesti us!ed s!abe !ektire@, te da pod uticajem stra*a i!i neuspe*a k!eveta svoje de!o i beasti# sasvim ne"avisno od s!uajeva gde, psi*o!oki govore+i, "!oinac poputa nekom nes*vat!jivom nagonu i svome de!u pripisuje !a)an motiv ve"uju+i ga "a neki sporedan postupak ?na primer p!jakanje, dok mu je ustvari bi!o do krvi@. a!ja se uvati da se vrednost jednoga oveka ne meri prema jednom jedinom de!u. (a to je (apo!eon skrenuo pa)nju. &e!a koja su !oko$ina sasvim su be"naajna. Kad nekome od nas na savesti ne !e)i nikakav "!oin, na primer nikakvo ubistvo, otkuda to E Otuda to nam se nije da!a koja povo!jna pri!ika. $ da smo i"vri!i "!oin, ta bi to "nai!o "a nau vrednostE 0stvari, nas bi pre"ira!i, kad nam ne bi pri"nava!i snagu da ubijemo oveka u i"vesnim pri!ikama. Skoro u svima "!oinima ispo!juju se istovremeno i"vesne osobine be" koji* jedan ovek ne sme da bude. S pravom je &ostojevski rekao "a one robijae po sibirskim tamnicama da je to najjae i najbo!je to ima ruski narod. Kada je kod nas "!oinac r4avo *ranjena i "akr)!ja!a bi!jka, onda je to osuda nai* drutveni* odnosa< u doba renesansa "!oinac je cvetao i stekao svoju vrstu vr!ine , vr!inu u sti!u renesansa, ra"ume se, virtE, vr!inu s!obodnu od mora!ne kise!ine. Samo one !jude mo)emo u"di+i prema kojima ne postupamo s pre"iranjem< mora!ni pre"ir je ve+a uvreda i poni)enje nego!i ma kakav "!oin. 745 Sramotnost je u!a prvo u ka"nu kad su neke ka"ne bi!e i"reene nad pre"renim !judima ?kao to su robovi na primer@. 1re"reni !judi bi!i su naje+e ka)njavani, pa je ka"na naj"ad posta!a neto sramotno. 747 0 starom ka"nenom pravu v!adao je jedan religio"an pojam# naime da ka"na ima si!u odma"de. Ka"na oi+uje# u modernom svetu ona pr!ja. Ka"na je obraun# kad se jednom p!ati!o, onda je ovek s!obodan od de!a "a koje je to!iko *teo da strada. $ko se veruje u ovu mo+ ka"ne, onda ovek pos!e tog p!a+anja "a prestup ose+a olak&anje i !reda koji nije mnogo da!eko od oporav!jenja i novoga "drav!ja. 3ovek se ne samo i"mirio s drutvom, nego je postao dostojan potovanja u sopstvenim oima , -ist. ... &anas ka"na i"o!uje jo vie nego!i "!oin# kob i"a prestupa tako je posta!a strana da je po!o)aj prestupnika be"nade)an. 1os!e ka"ne ovek postaje neprijate!j drutva. Otsada ono stie jo jednog neprijate!ja. Aus ta!ionis mo)e poticati od du*a odma"de ?to +e re+i od neke vrste umeravanja instinkta "a osvetom@, a!i po knji"i "akona /anu, na primer, potrebno je radi is!a&tanja da se p!ati ravnom merom, da bi ovek ponovo postao s!obodan u re!igio"nom smis!u. 748

/oj pri!ino radika!an "nak pitanja nad svima novijim ka"nenim "akonodavstvima je ovaj# ako ka"na treba da bude sra"merna ve!iini "!oina , jer to bi svi u dui *te!i= , onda treba ka"nu odmeriti sra"merno oset!jivosti prema bo!u kod svakoga "!oinca# , to "nai da ne bi sme!e postojati una!red odre4ene ka"ne "a i"vestan "!oin, niti pak ka"neni "akonik. $!i kako ne bi bi!o !ako odrediti stepen oset!jivosti svakog pojedinog "!oinca "a "adovo!jstvo i bo!, ne bismo !i se u praksi mora!i odre+i ka"neE Kakva )rtva= Gar ne E 1rema tome... 744 9 fi!osofija prava= :o je nauka koja kao i sve mora!ne nauke jo nije ni u povoju= Ao uvek se ne "na, na primer, ak ni me4u pravnicima koji sebe smatraju s!obodnim, najstariji i najva)niji smisao ka"ne. Sve dok pravna nauka ne bude "ida!a na novoj osnovi, na istoriji i uporednoj antropo!ogiji, ona se ne+e os!oboditi besp!odne borbe oko apstrakcijC koje su i" osnova pogrene, a koje se danas smatraju "a -fi!osofiju prava. i nemaju nieg "ajednikog sa savremenim ovekom. &ananji ovek takvo je "amreno tkanje, ak i u pog!edu njegovi* pravni* ocena vrednosti, da doputa najra"!iitija tumaenja. 74> Aedan stari Kine" je rekao kako je uo da carstva grade mnogobrojne "akone kad stoje pred propa+u. 746 Lopen*auer )e!i da se svi nitko%i kope, a guske "atvaraju u manastir# s koga g!edita bi to bi!o )e!jivoE ucibatina ima to preimu+stvo nad mnogim !judima to nije prosean< a g!upak ima to preimu+stvo nad nama to ne pati kad vidi prosenost. %i!o bi )e!jivije da prova!ija bude ve+a, to +e re+i da nitkov!uk i g!upost rastu. (a taj nain !judska priroda bi !ostala &ira444 $!i naj"ad upravo je to i neop*odno< to se deava i ne eka da !i ga mi )e!imo i!i ne. I!upost i nitkov!uk rastu# to je sastavni deo -progresa.. 747 &anas je drutvo puno ob"ira, takta i potede, dobro+udnoga potovanja tu4i* prava , ak i tu4i* "a*teva< jo u ve+oj meri praktikuje se i"vesno instinktivno dobro+udno ocenjivanje !judske vrednosti uopte, koje se prepo"naje u svakovrsnom poverenju i kreditu< !o&to%anje oveka , i to nipoto samo oveka punog vr!ine , mo)da je e!emenat koji nas najae odvaja od *ri+anski* ocena vrednosti. /i imamo po"amanu ko!iinu ironije kad s!uamo propovedanje mora!a< ko mora! propoveda poni)ava se u naim oima i postaje smean. Ovo moralistiko slo#odoumlje spada u najbo!je "nake naeg vremena. $ko na4emo s!uajeve gde toga nikako nema, onda nam to i"g!eda kao bo!est ?s!uaj Kar!aj!a u Kng!eskoj, s!uaj 9bsena u (orvekoj, s!uaj Lopen*auerovog pesimi"ma u ce!oj Kvropi@. $ko ita miri oveka s naim vremenom, to je ve!ika ko!iina nemorala koju ono sebi doputa, ne mis!e+i gore o sebi "bog toga. (aprotiv= Lta onda sainjava prevagu

ku!ture nad neku!turomE Fenesansa na primer nad srednjim vekom E , 0vek samo jedno# ve!ika ko!iina do"vo!jenog nemora!a. Otuda nu)no s!edi da svi vr*ovi !judskog ra"vitka moraju pretstav!jati "a oko mora!nog fanatika non p!us u!tra pokvarenosti ?, va!ja se setiti Savonaro!ina suda o B!orenciji, 1!atonova suda o $tini u doba 1erik!a, Juterova suda o Fimu, Fusoova suda o o!terovu drutvu, nemakoga suda protiv Ietea.@ 748 &ajte ma!o ista va"du*a= Ovo apsurdno stanje Kvrope ne sme du)e trajati= 1ostoji !i bi!o kakva misao i"a ovog tupog!avog naciona!i"maE Kakvu vrednost danas mo)e da ima podr)avanje ovako grubog samopou"danja kad sve uka"uje na ve+e i optije intereseE , 9 to u trenutku kad du o%na "a%isnost i i"!a)enje i" naciona!ni* granica bivaju oig!edni i kad smisao i stvarna vrednost dananje ku!ture !e)e u u"ajamnom pretapanju i op!o4enju=... 9 -novo carstvo.W "asniva se na naji"an4a!ijim i najdiskreditovanijim idejama# na jednakosti i optem pravu g!asa. a!ja samo pomis!iti na svu tu borbu o prvenstvo usred jednog stanja koje nita ne va!ja< na ovu ku!turu ve!iki* gradova, novina, gro"niavosti i -besci!jnosti. , = Kkonomsko jedinstvo Kvrope do!a"i po nu)nosti , a isto tako, kao reakcija, stranka mira444 Aedna stranka mira3 be" sentimenta!nosti, koja "abranjuje sebi i svojoj deci da ratuju< koja "abranjuje i+i na sud< koja prok!inje borbu, odupiranje, progon# jedna stranka pot!aeni*, bar "a i"vesno vreme, a ubr"o ve!ika stranka. 1rotivnik svake osvete i "!opam+enja. Aedna stranka rata isto tako teme!jita i dobro discip!inovana, upu+ena suprotnim pravcem. W1isac podra"umeva novo nemako carstvo. ?1rim. prev.@ 74' Kvropski v!adari va!ja!o bi da ra"mis!e, da !i se mogu !iiti nae potpore. /i imora!isti danas smo jedina mo+ kojoj nisu potrebni save"nici da bismo pobedi!i# "ato smo najjai me4u jakima. (ama uopte nije potrebna !a)< koja bi se si!a inae mog!a nje !iitiE Aedno ve!iko iskuenje bori se "a nas, najjae mo)da koje postoji# , iskuenje istine... -9stine.E Ko mi stav!ja tu re u usta E $!i ja je vadim# a!i ja odbijam tu gordu re< ne, nama nije ni ona potrebna, mi bismo do!i i be" istine do mo+i i do pobede. 3ar koja se bori "a nas, enerino oko koje poga4a i os!ep!juje i nae protivnike, to je magija krajnosti3 iskuenje i mamac koji ima svaka krajnost# mi imora!isti , mi smo najve+a krajnost4 7>2 :ru!e v!adaju+e k!ase stvori!e su r4av g!as gospodarima. -&r)ava. kao administracija pravde neto je kukaviko, jer nedostaje %elikog o%eka3 prema kome bi se

odre4iva!a mera. (apos!etku nesigurnost postaje tako ve!ika da !judi padaju niice pred svakom si!nom vo!jom koja "apoveda. 7>5 - o!ja "a mo+. to!iko je omr"nuta u doba demokratije da je ce!a psi*o!ogija takvi* vremena, ini mi se, uperena na uni)avanje i k!evetanje te vo!je. :vrdi se da su (apo!eon, i De"ar, i $!eksandar tip ve!iki* asto!jubaca= Kao da ba oni nisu bi!i ve!iki !re"irai poasti= 9 6e!vecije se trudi da nam poka)e kako ovek te)i da do4e do mo+i "arad u)ivanja koje mo+ni imaju# , on u toj te)nji bidi vo!ju "a u)ivanjem< dak!e *edoni"am= 7>7 1rema tome kako jedan narod ose+a# da !i -pravo, kontro!u, dar vo4stva itd. ima ma!i broj. i!i to -imaju mnogi. , postoji oligar iska i!i demokratska u!ra%a4 Monar ija pretstav!ja veru u jednog oveka u svemu viega , vo4a, spasite!ja, po!uboga. Aristokratija pretstav!ja veru u odabranu manjinu i viu kastu. >emokratija pretstav!ja ne%ero%anje u ve!ike !jude i odabrano drutvo# -Svi su ravni me4u sobom.. -0 sutini mi smo svi skupa sebina marva i gomi!a.. 7>8 Aa sam protivan# 5. socija!i"mu, jer naivno sanja o -dobroti, !epoti, istini i jednakim pravima. ?, ak i anar*isti idu "a istim idea!om, a!i na bruta!niji nain@< 7. par!amentari"mu i mo+i tampe, jer su to sredstva pomo+u koji* ovek i" gomi!e postaje gospodar. 7>4 (aoru)anje naroda "nai na kraju naoru)anje gomi!e. 7>> /eni su socija!isti smeni "bog nji*ovog apsurdnog optimi"ma u pog!edu -dobrog oveka., koji samo eka i"a d)buna kad +e se !ikvidirati postoje+i poredak i otvoriti put "a sve -prirodne nagone.. 9 nji*ovi protivnici su tako isto smeni, jer ne vide nasi!je u "akonu, strogost i egoi"am svake v!asti. Osnovno je ose+anje svakog starog "akonodavstva# -Aa i meni s!ini v!ada+emo i )iveti# ko se degenerie, bi+e i"agnan i!i uniten.. Jjudi mnogo jae mr"e ideju o %i&em soju !judi nego!i monar*iju. $ntiaristokrati"am se s!u)i mr)njom prema monar*iji kao maskom. 7>6

Kakve su i"dajice sve stranke= , One i"nose na vide!o neto o svojim vo4ama to su sami vo4i mo)da dr)a!i -pod k!juem. s ve!ikom vetinom. 7>7 /oderni socija!i"am *teo bi da stvori svetovnu para!e!u je"uiti"mu# s%aki ovek kao apso!utno oru4e. $!i smer, ci!j, dosada nije jo utvr4en. 7>8 7o!st%o u dana&nji)i6 varvarstvo= Ide su danas gospodari "a koje robovi radeE 3ovek ne sme oekivati da isto%remeno postoje uvek obe kaste koje se dopunjuju. Korist i u)ivanje su ro#o%ske teorije )ivota# -b!agos!ov rada. je apoteo"a sami* robova. , (esposobnost "a s!obodno vreme i ra"onodu. 7>' (e postoji pravo na )ivot, niti pravo na rad, niti pravo na -sre+u.# s ovekom nije drukiji s!uaj nego!i to je s najni)im crvom. 762 O masama moramo mis!iti isto onako be"ob"irno kao to mis!i priroda# one odr)avaju vrstu. 765 (a nu)de mase va!ja da g!edamo s ironinim saue+em one *o+e neto to mi mo)emo , a*= 767 Kvropska demokratija je samo u najmanjoj meri os!obo4enje sputani* snaga. Ona je u prvom redu putanje na s!obodu !enosti, umora, sla#osti4 768 I" #udu(nosti radnika4 : Fadnici treba da se ponaaju kao %ojni)i4 Oni primaju nagrade, do*odak, a!i ne naknade. (e postoji nikakav odnos i"me4u rada i p!ate. (ego treba pojedinca prema njegovoj vrsti tako namestiti da od se#e d@ naj%i&e to je njemu mogu+no. 764 Fadnici treba jednom da )ive kao to sada )ive gra4ani< a!i i"nad nji*, od!ikuju+i se jednostavno+u potreba, va!ja da )ivi %i&a kasta6 to +e re+i, siromanije i jednostavnije, a!i da ima mo+ u rukama. Ga ni$u %rstu !judi vredi obrnuto# kod nji* se radi o tome da se u nji* usade -vr!ine.. $pso!utne "apovesti< stra*ovito despotstvo< otr"anje od !akoga )ivota. Osta!i smeju slu&ati6 a i nji*ova sujeta na!a)e da ne i"g!edaju "avisni od ve!iki* !judi nego od /naela04

76> /ISK1-LjENjE O& SVI+ 87E+OVA. Iovori se o -dubokoj nepravdi. drutvenog ugovora# kao da je to samo po sebi neka nepravda to se jedai rodio pod povo!jnijim pri!ikama, a drugi pod nepovo!jnijim, i!i to se jedan rodio sa ovim a drugi sa onim osobinama. Od strane najiskreniji* me4u ovim protivnicima drutva ka)e se ovako# -Sa svima svojim r4avim, bo!esnim, "!oinakim osobinama, koje pri"najemo, mi smo samo nei"be)na !osledi)a vekovnog pritiska koji su jaki vri!i na s!abe.< oni optu)uju v!adaju+e k!ase to su onakvi kakvi su. Oni prete, srde se, prok!inju< od ogorenosti postaju vr!i , oni ne+e da su r4avi !judi i o!o "abadava. Ovo dr)anje, koje je pro!i vek pronaao, na"ivaju i pesimi"mom, ko!iko sam uo, i to pesimi"mom ogorenosti. Ovde se pravi pokuaj da se istoriji sudi, da se ona !ii svoje fata!nosti i da se i"a nje prona4e odgovornost i u njoj kri%)i4 Aer o tome se radi# potrebni su krivci. G!osre+nici, dekadenti od svake ruke, bune se protiv sebe i tra)e )rtve, da ne bi na sebe same i"!i!i svoju )e4 "a unitenjem ?, to bi mo)da po sebi bi!o sasvim ra"umno@. Garad toga njima je potrebno da bar na i"g!ed imaju pravo, to jest potrebna im je teorija po kojoj krivicu "a svoju eg"istenciju, "a svoju prirodu takvu kakva je, mogu s%aliti na nekoga ni kriva ni du)na. :aj neko mo)e biti %og , u Fusiji ima takvi* ateista i" )e!je "a osvetom , i!i drutveni poredak, i!i vaspitanje i nastava, i!i Aevreji, i!i otmeni, i!i uoptesre(no sa"dani !judi svake vrste. -8!oin je ako se ovek rodi pod povo!jnim pri!ikama# jer time !iava nas!e4a druge, gura i* u stranu, osu4uje i* na porok, pa ak i na rad444 Kako mogu ja da budem kriv "a svoju bedu= $!i neko "a to mora biti odgovoran, inae se ne #i moglo i"dr$ati=.... Aednom reju, pesimi"am ogorenosti !ronala"i odgovornosti, da bi i"a"vao kod sebe !rijatno ose+anje , osvetu... -S!a4a je od meda. , ka)e "a nju jo stari 6omer. O &a se takva teorija nije ra"ume!a bo!je, to jest da nije nai!a na vie pre"iranja, to treba pripisati primesi *ri+anstva koju svi nosimo u krvi# , ono ini te smo to!erantni prema stvarima im i"da!eka "amiriu na *ri+anstvo... Socija!isti ape!uju na *ri+anske instinkte, to je vr!o !ukavo od nji*... Od *ri+anstva mi smo se navik!i na ideju -due., -besmrtne due., na monadu;duu, kojoj je obitava!ite "apravo negde drugde, i koja je sasvim s!uajno pa!a na -"em!ju., u ove i!i one pri!ike, posta!a -te!o.# pa ipak time nije taknuto njeno bi+e, niti je posta!a us!ov!jena &rutveni, rodbinski, istoriski odnosi "a nju su samo s!uajevi, ne"gode mo)da# u svakom s!uaju ona nije nji*ovo de!o. 1omo+u ove ideje pojedinac je nainjen neim transcendentnim< "a*va!juju+i tome, on sebi mo)e pripisati do smenosti ve!iku va)nost. 0stvari, *ri+anstvo je tek nave!o pojedinca da u"me stav sudije svega i svakoga, i od mega!omanije ma! te ne napravi!o du)nost# ono je potini!o %eitim pravima sve to je privremeno i us!ov!jeno. Kakva dr)ava= Kakvo drutvo= Kakvi istoriski "akoni= Kakva fi"io!ogija= :u nam govori neto to stoji i"a postajanja, neto to je nepromen!jivo u ce!oj istoriji, neto besmrtno, neto bo)ansko# du&a;

Ao jedan *ri+anski pojam, ne manje !udaki, up!eo se jo dub!je u tkivo dananjice# pojam o /jednakosti du&a !red .ogom04 0 njemu se na!a"i prototip sviju teorija o jednakosti6 oveanstvo su prvo naui!i da ovo uenje o jednakosti promuca re!igio"no, pa su pos!e od toga napravi!i mora!< nikakvo udo to je ovek naj"ad poeo da to u"ima o"bi!jno i da ga ra"umeva na !raktian nain :to +e re+i po!itiki, demokratski, socija!istiki, ogoreno;pesimistiki. O Svuda gde se tra)i!a odgovornost, nju je tra)io instinkt os%ete4 Ovaj instinkt osvete postao je kro" tisu+e godina do te mere gospodar nad ovekom, da je udario svoj )ig na itavu metafi"iku, ?psi*o!ogiju, ideju istorije, a u prvom redu na moral4 3ovek je uneo ovaj baci! osvete u sve stvari dok!e god je dopro u nji*. (jome je "ara"io i samog %oga, i uopte unitio nevinost )ivota# na taj nain, naime, to je svako stanje stvari tumaio kao akt vo!je, kao nameru< to je svuda tra)io odgovornost. De!o uenje o vo!ji, tom najkobnijem falsifikatu u dosadanjoj psi*o!ogiji, u sutini je i"mi!jeno u ci!ju ka"ne. &rutvena korist od ka"ne osigura!a je ovom pojmu njegovo dostojanstvo, mo+, istinu. :vorce ove psi*o!ogije , psi*o!ogije vo!je , treba tra)iti u k!asama koje su dr)a!e u rukama ka"neno pravo, u prvom redu me4u svetenicima koji su staja!i na e!u najstariji* "ajednica# oni su *te!i stvoriti sebi pravo da tra)e osvetu , oni su *te!i dati %ogu pra+o na osvetu. Garad toga je ovek og!aen "a -s!obodnog.< "arad toga se svaki postupak imao smatrati vo!jnim, "arad toga se mora!o mis!iti da je porek!o svakog postupka u svesti. $!i takvim stavovima stara psi*o!ogija se opovrgava. &anas, kad se ini da je Kvropa po!a suprotnim pravcem< kad bi mi *a!kionci svom snagom *te!i da i" sveta prognamo, i"!uimo, iskorenimo !ojam "loina i ka"ne6 kad su najo"bi!jniji nai napori upereni na oi+enje psi*o!ogije, mora!a, istorije, prirode, drutveni* ustanova i sankcija pa ak i samog %oga od ove pr!javtine# u kome moramo g!edati svoje najprirodnije protivnike E %a u aposto!ima osvete i osveto!jub!ja, u pesimistima i" ogorenosti, po preimu+stvu, koji su naini!i svojom misijom da svoj ka! osvetaju pod imenom -ogorenosti.... /i drugi, koji )e!imo da )ivotu povratimo njegovu be"grenost, *te!i bismo da smo misionari istije mis!i# da niko oveku nije dao njegove osobine, ni %og, ni drutvo, ni rodite!ji, ni preci, niti on sam , da niko nije kri% "bog njega... (e postoji bi+e koje bi mog!o biti odgovorno to neko uopte postoji, to je neko takav i takav, to je neko ro4en pod takvim oko!nostima i u takvoj sredini. , I %elika je sre(a &to tak%og #i(a nema444 /i nismo re"u!tat veitog smera, neke vo!je i!i )e!je# s nama se ne ini pokuaj da se dostigne neki -idea! savrenstva. i!i -idea! vr!ine. i!i -idea! sre+e. , i mi smo tako isto ma!o re"u!tat neke bo)je pogreke, pred kojom bi se i sam %og morao "abrinuti ?a s tom mi!ju, kao to je po"nato, poinje Stari "avet@. (e postoji mesto, ni smer, ni smisao kome bismo mog!i pripisati svoje bi+e i svoju prirodu. (a prvom mestu# niko to ne bi mogao biti# ne mo)e se ce!a vase!jena suditi, meriti, porediti, i!i ak poricati= $ "ato neE Sa pet ra"!oga, koji su dostupni i prosenoj pameti# na primer "ato to ne !ostoji ni&ta %an )eline444 9 jo jednom da ka)emo, to je ve!ika sre+a, i u tome !e)i be"grenost sve eg"istencije.

POJEDINA. 766 Osno%na !ogre&ka6 smatrati da je stado ci!j a ne pojedinac= Stado je sredstvo, i nita vie= $!i danas se pokuava da se ono s*vati kao !ojedina) i da mu se prida vii rang nego!i pojedincu. Irdno ve!iki nespora"um= :ako isto se pokuava da se sve to oveka ini b!iskim i srodnim stadu, kao to su ose+anja simpatije, o"nai kao %a$nija strana naeg bi+a. 767 1ojedinac je neto sasvim no%o i t%ora) no%oga3 neto apso!utno, kome su sva de!a , njegova sopstvena. rednost svoji* postupaka pojedinac tra)i u samom sebi# jer mora dati sas%im indi%idualan smisao i tradiciona!nim reima. 3ak i kad ne st%ara formu!e, bar je njegovo tumaenje formu!a !ino# i kao tuma on je jo uvek tvorac. 768 -Aa. t!ai i ubija# ono dejstvuje kao organska +e!ija# ono p!jaka i vri nasi!je. Ono *o+e da se regenerie , to je trudno+a. Ono bi *te!o da rodi svoga boga i da vidi ce!o oveanstvo pred njegovim nogama. 76' Svaki )ivi organi"am "a*vata oko sebe ono!iko ko!iko mu to njegova snaga doputa, i pokorava sve to je s!abije od njega# na taj nain on u)iva u sopstvenom )ivotu. S%e %e(e -*umani"ovanje. ove tendencije poka"uje se u tome to sve jasnije ose+amo ko!iko je teko stvarno drugoga asimi!ovati# ko!iko mu ve!iku tetu nanosi naa mo+ nad njim, a!i isto tako i kako ga njegova vo!ja jo vieotu'uje od nas , pa prema tome smanjuje mogu+nost njegove sav!ad!jivosti. 772 /eri!o je slo#ode3 kako "a pojedinca tako i "a drutva, ko!iko se otpora mora sta!no sv!adavati da bi se osta!o gore6 podra"umevaju+i pod s!obodom po"itivnu mo+, vo!ju, "a mo+. (ajvii ob!ik individua!ne s!obode, suverenosti, prema tome, ne bi verovatno porastao ni pet koraka da!eko od svoje suprotnosti, tamo gde opasnost od ropstva visi nad )ivotom kao &amok!ov ma. Fasmotrimo istoriju s ovog g!edita# vremena kad je -individua. dosti"a!a do savrene "re!osti, to +e re+i do s!obode, kad se posti"ao k!asian tip su%erenoga o%eka6 o ne, to nisu nikad bi!a *umana vremena. (e sme biti nikakva biranja# i!i ovek mora da je na vr*u i!i na dnu, kao crv, pre"ren, smrv!jen, "ga)en. 3ovek mora imati tirane protiv sebe da bi bio tiranin, to +e re+i slo#odan4 (ije ma!o preimu+stvo imati stotinu &amok!ovi* maeva nad g!avom# na taj nain ovek ui da igra, na taj nain do!a"i do -s!obode kretanja.. 775

3ovek je vie nego ma koja druga )ivotinja prvobitno a!truist. , otuda njegov po!agan ra"vitak ?dete@ i visoka ra"vijenost, otuda tako isto i neobini egoi"am najnovije vrste. , &iv!je "veri su mnogo indi%idualnije4 777 Kritika /se#inosti04 : (e*otina naivnost Jarofukoa, koji veruje da govori neto sme!o, s!obodno i paradoksa!no , u ono doba bi!a je -istina. u psi*o!okim stvarima neto to je "adiv!java!o !jude , na primer# -Jes grandes ames ne sont pas ce!!es Mui ont moins de passions et p!us de vertus Mue !es ames communes, mais seu!ement ce!!es Mui ont de p!us grands desseins.W , Gace!o# &)on Stjuart /i! ?koji Lanfora na"iva otmenijim i fi!osofskijim Jarofukoom osamnaestoga veka@ , vidi u njemu samo vr!o otroumnog posmatraa svega onoga u !judskim grudima to potie od -naviknute sebinosti., i dodaje# -Aedan otmen du* nesposoban je da nametne sebi potrebu sta!nog posmatranja niskosti i !rosta&t%a3!a makar to bi!o sa ci!jem da poka)e nad kakvim ubitanim uticajima mo)e !ikovati u"vien du* i otmen karakter.. W(isu ve!ike due one koje imaju manje strasti a vie vr!ina nego!i to imaju obine due, nego samo one koje imaju ve+e ci!jeve.

MO7*OLO8IJA SAMO-O1Z>ANjA -r%o gledi&te6 u kojoj su meri ose+anja simpatije i so!idarnosti , ni)a, pripremna stanja u vreme kad !ino samopou"danje, inicijativa u odre4ivanju vrednosti jo nikako nije mogu+na u pojedincu. >rugo gledi&te6 u kojoj meri %r una) kolekti%nog samo!ou"danja3 ponos na p!emensku i"dvojenost, ose+anje nejednakosti i i"vesna odvratnost prema posrednitvu, jednakosti i pomirenju "nai ko!u "a individua!no samopou"danje# naime, uko!iko to !rinu'a%a pojedinca da !retsta%lja ponos "ajednice# , on mora govoriti i ponaati se s krajnjim samopotovanjem, poto pretstav!ja "ajednicu. :ako isto# kad se pojedinac ose+a oru'em i glasom #o$jim4 ,re(e gledi&te6 uko!iko ovi ob!ici "ataji%anja se#e stvarno pridaju !inosti ogromnu va)nost# uto!iko se si!e vie njima s!u)e# re!igio"na stid!jivost prema sebi samom kao stanje proroka i pesnika. 9et%rto gledi&te6 uko!iko odgovornost "a ce!inu vas!ita%a pojedinca u predvi4anju i daje mu strogu i stranu ruku, *!adno+u i pribranost, dostojanstvo u dr)anju i postupcima, koje sebi ne bi dopustio ako bi tako inio u svoje ime. Aednom reju# ko!ektivna gordost je ve!ika pripremna ko!a "a !inu su%erenost4 Otmen sta!e) je onaj u kome se ove osobine nas!e4uju. 774

-rikri%eni ob!ici vo!je "a mo+# 5. Pe!ja "a slo#odom3 ne"avisno+u, tako isto "a ravnote)om, mirom, koordina)ijom4 :ako4e i pustinjak, /slo#oda du a04 1 najni)em ob!iku# vo!ja da se uopte postoji, -instinkt samoodr)anja.. 7. S%rsta%anje3 da bi se "adovo!ji!a vo!ja "a mo+ ce!e "ajednice# potiniti se, nainiti sebe neop*odnim, i korisnim onome koji ima si!u< lju#a%3 kao potajni put u srce mo+nijega da bi se "agospodari!o njime. 8. Ose+anje du)nosti, savest, imaginarna ute*a da ovek pripada %i&em redu nego!i to su oni koji stvarno dr)e v!ast< pri"navanje *ijerar*ije, koja doputa i"ricanje suda i nad mo+nijima< samoosuda< i"na!a)enje no%i tab!ica vrednosti ?Aevreji# k!asian primer@. 77> -o %ala3 "a %alnost kao %olja "a mo(4 : 1o*va!a i "a*va!nost "a )etvu, dobro vreme, pobedu, svadbu, mir# , svim sveanostima, pra"nicima, potreban je su#jekt na koji +e se i"!iti ose+anje. 3ovek bi *teo da sve to se nekome dobro doga4a, da mu je to neko uinio# ovek *o+e inio)a4 :ako je isto i sa umetnikim de!om# ovek se ne "adovo!java njime# on *va!i umetnika. , Lta je dak!e po*va!aE Aedna vrsta naknade "a prim!jena dobroinstva, %ra(anje3 i"ra" na&e mo+i , jer *va!ite!j potvr4uje, odobrava, ceni, sudi6 on sebi doputa pravo da mo$e odovra+ati, da mo$e dode!jivati ast. 1ovieno ose+anje sre+e i )ivota isto tako je povieno ose(anje mo(i6 sa njega ovek %ali ?sa njega on i"mi!ja i tra)i inio)a3 -subjekt. ,@. Za %alnost kao do#ra os%eta6 ona se najvie potstie i praktikuje tamo gde treba da se odr)e jednakost i ponos u isti ma*, gde se osveta najbo!je upra)njuje. 776 O /MAKIAVELIZM10 MOI Volja "a mo( jav!ja se# a@ me4u potitenima i rob!jem svake vrste kao vo!ja "a -s!obodom.# samo oslo#o'enje jav!ja se kao ci!j ?na mora!no;re!igio"nom je"iku to "nai# -3ovek odgovara samo svojoj savesti.< -evan4e!ska s!oboda. itd.@< b@ kod jedne jae vrste koja raste u mo+i kao vo!ja "a nadmo+no+u# ako u tome ne uspe, onda se svodi na vo!ju "a /!ra%domE3 to jest "a jednakim !ra%ima sa v!adaju+om k!asom< v@ me4u najjaim, najbogatijim, najne"avisnijim, najsme!ijim kao /lju#a% prema oveanstvu., prema -narodu., prema evan4e!ju, istini, %ogu< kao sa)a!jenje< samopo)rtvovanje itd.< kao sav!a4ivanje, otimanje, stav!janje u s!u)bu sebi, i!i instinktivno raunanje sebe kao sastavnog de!a ve!ikoga kvantuma mo+i, kome ovek pokuava da dade !ra%a)6 *eroj, prorok, ce"ar, spasite!j, pastir< ?, tu do!a"i i po!na !jubav# ona bi *te!a sav!a4ivanje i posedovanje, a ja%lja se kao samoodricanje. 0 osnovi to je samo !jubav prema svome -a!atu., prema svome -konju. , uverenje da nam

stvari!ri!adaju3 jer smo u stanju da se njima slu$imo54 /Slo#oda03 /!ra%da0 i /lju#a%0 ;;; 777 Lju#a%4 : 1og!edajte# ta !jubav to saue+e )ena , ima !i ega sebinijegaE... 9 kada )rtvuju sebe, svoju ast, svoje ime, kome se )rtvujuE 3ovekuE 9!i "ar ne pre nekoj neobu"danoj )e!jiE ,:e )e!je su ba sasvim sebine# makar bi!e korisne po drugoga i i"a"iva!e "a*va!nost.. &o koje mere mo)e takva prekomernost jedne ocene osvetati sve osta!o== 778 /9ula03 /strasti04 , Kada stra* od u!a, po)uda, strasti, do4e tako da!eko te nam savetuje da i* se klonimo3 to je ve+ simptom sla#osti6 krajnja sredstva uvek karakteriu nenorma!na stanja. Ono to ovde nedostaje, i!i tanije to je u opadanju, to je snaga da se ovek odu!re jednom impu!su# kad ovek ima instinkt da mora poputati, to jest da mora reagirati, onda ini dobro ako i"begava pri!ike "a to ?-iskuenja.@. -(adra)aj u!a. samo je uto!iko isku&enje uko!iko se radi o bi+u iji se sistem !ako pokre+e i pod!e)e uticaju# u suprotnom s!uaju, kod ve!ike g!oma"nosti i tvrdo+e sistema, potrebni su jaki nadra)aji da pokrenu funkcije. Faspusnitvu mi "ameramo samo kod onoga ko nema nikakvog prava na nj< i skoro sve strasti su stek!e r4av g!as "bog oni* koji nisu dovo!jno jaki da i* upotrebe na s%oju korist4 /ora biti jasno da se protiv strasti mo)e prigovoriti ono isto to i protiv #olesti6 pa ipak mi ne bismo sme!i da se !iimo bo!esti, a jo manje strasti. (ama je !otre#no anorma!no, mi )ivotu "adajemo ogroman potres kro" ove ve!ike bo!esti. 0 pojedinosti va!ja ra"!ikovati# 5. 8la%nu strast3 koja ak donosi sa sobom i najvii ob!ik "drav!ja uopte# tu se najbo!je posti)e koordiniranje unutranjeg sistema i njegovog rada u jednom smeru , a!i to je skoro definicija "drav!ja= 7. Suko# strasti, dvojstvo, trojstvo, mnotvo -dua u istim grudima.# to je vr!o ne"dravo< "nak unutranje propasti i raspada, gde se otkriva i pove+ava unutranji rascep i anar*ija ,# osim ako jedna strast naj"ad ne postane gospodar. -o%ra(anje "dra%lja4 8. Na!orednost strasti3 be" sukoba i u"ajamnog podupiranja#esto je periodina i onda, im se vaspostavi red, i "drava. :u spadaju najinteresantniji !judi, kame!eoni< oni nisu u sukobu sa sobom, oni su sre+ni i sigurni, a!i se ne ra"vijaju , nji*ova stanja !e)e jedno pored drugoga. Oni se menjaju,a!i ne !ostaju4 77' (a optiku ocenjivanja "!oinca utie da !i mu je ci!j bio ve!iki i!i ma!i. Kvantitet u ci!ju *otenja od!uuje i kod inioca, da !i pritom ose+a potovanje prema sebi, i!i se ose+a ma!oduan i jadan , 1ored toga, i stupanj du*ovnosti u sredstvima mo)e uticati na optiku ocenjivanja. Kako se i"dvaja fi!osofski novator, kua i si!nik od ra"bojnika, varvarina i avanturista=

, 1rivid -nekoristo!jubivosti.. (aj"ad otmeni maniri3 dr)anje, sranost, samopou"danje , kako oni menjaju vrednost onoga to se na ovaj nain posti)e= O Za o!tiku o)enji%anja %rednosti6 0ticaj k%antiteta )ilja ?ve!iki, ma!i@. 0ticaj du o%nosti u sredst%ima4 0ticaj manira u delatnosti4 0tica us!e a i!i neuspe*a. 0ticaj su!rotni sila i nji*ove vrednosti. 0ticaj "a#ranjenog i do!u&tenog4 782 Majstorije pomo+u koji* postupci, mere, afekti bivaju mogu+ni, koji s g!edita pojedinca ne bi bi!i vie -u redu. niti -ukusni.# umetnost3 koja nas uvodi u takve -strane. svetove, -ini da su nam po ukusu.< istoriar im daje opravdanje i ra"!og< putovanja< eg"otika< psi*o!ogija< krivini "akon< !udnica< "!oinac< socio!ogija< /#e"linost0 ?tako da kao oru'a ko!ektivnog bi+a mi sebi doputamo te afekte i postupke , sud, porota, gra4anin, vojnik, ministar, v!adar, drutvo, -kritiar. ,@ stvara kod nas ose+anje kao do ne&to $rt%ujemo4 785 Ganetost samim sobom i svojim -venim spasenjem. nije i"ra" bogate i samopou"dane prirode# jer takva priroda a!je do 4avo!a svoje b!a)enstvo , nju ne "anima nima!o sre+a u ma kom ob!iku, ona je snaga, de!o, )e!ja , ona se name+e stvarima, ona ak ini i nasi!je nad njima. 6ri+anstvo je romantina *ipo*ondrija !judi koji ne stoje na sigurnim nogama. Ide god edonistiki !ogledi do!a"e na prvo mesto, ovek mo)e uvek "ak!juiti da tamo postoji stradanje i !roma&enost )ivota. 787 -1orast autonomije pojedinca.# o tome govore pariski fi!osofi, kao to je Buje# oni bi dobro uradi!i ako bi se ma!o "abavi!i sa race moutonniXre , kojoj i sami pripadaju= Otvorite oi, gospodo socio!o"i budu+nosti= 1ojedinac je ojaao pod sasvim su!rotnim oko!nostima# a vi opisujete najve+e ras!ab!jenje i kr)!jav!jenje ovekovo# vi to i o(ete i s!u)ite se itavom mainerijom "a !a)i koja pripada starom idea!u, vi ste takvi da ose+ate svoje p!ebejske potrebe kao da su doista idea!= :o je potpuno otsustvo psi*o!okog potenja= 788

&ve crte koje karakteriu modernog Kvrop!janina a koje su na i"g!ed protivrene# indi%iduali"am i tra$enje jednaki !ra%a6 to naj"ad poinjem s*vatati. (aime, pojedinac je neobino oset!jivo i sujetno bi+e# svesno svoje ve!ike oset!jivosti prema bo!u, ono tra)i da mu svaki drugi bude ravan, da bude samo me4u ravnima. :ime je okarakterisana jedna drutvena rasa u kojoj su ta!enti i si!e prib!i)no podjednako raspode!jeni. Ga gordost koja )e!i samo+u i ma!o potova!aca nema se tamo ra"umevanja< potpuno -ve!ike. uspe*e posti)emo samo preko mase , ta vie, mi jedva s*vatamo jo da je uspe* u oima mase ustvari mali uspe*# jer pu!c*rum est paucorum *ominum. (ijedan mora! ne "na nita o -*ijerar*iji. me4u !judima< niti pravnici "naju to o komuna!noj savesti. 9ndividua!istiko nae!o odbacuje sasvim ve!ike !jude i tra)i, me4u manje;vie ravnima, vr!o veto oko i vr!o br"o otkrivanje ta!enta< i kako svaki ima neto ta!enta u tako po"nim i civi!i"ovanim ku!turama , pa dak!e mo)e oekivati da mu se oda pri"nanje , danas se vie istiu ma!e "as!uge nego!i ikada pre# to daje naem vremenu i"g!ed neograniene !ra%inosti4 (jegova nepravinost ne sastoji se u be"graninoj mr)nji protiv tirana i demagoga, ak ni u umetnosti, nego protiv otmeni !judi koji pre"iru po*va!e mnogi*. :ra)enje jednaki* prava ?na primer, pravo da budemo sudije svega@ jeste antiaristokratsko4 :ako isto je ovom vremenu nepo"nato ie"avanje pojedinca, njegovo utapanje u ve!iki tip, )e!ja da se ne bude !inost# u emu se ranije sastoja!a revnost i od!ika mnogi* u"vieni* !judi ?me4u kojima su bi!i najve+i pesnici@# i!i )e!ja da se bude grad, kao u Irkoj< i!i )e!ja je"uiti"ma, i!i pruskog oficirskog kora i inovnitva< i!i uenitva i produ)enja tradicija ve!iki* majstora# "a to su potrebne nesocija!ne pri!ike i otsustvo sitne sujete4 784 Indi%iduali"am je skromna i jo nesvesna forma -vo!je "a mo+.< tu se pojedincu ona ini dovo!jna da se oslo#odi prev!asti drutva ?bi!o dr)ave, bi!o crkve@. On se ne protivstav!ja kao !inost, nego kao pojedinac< on "astupa sve pojedince protiv ce!ine. :o +e re+i# on se instinktivno stav!ja na ravnu nogu sa s%akim drugim !ojedin)emA kad se on "a neto bori, on se ne bori kao !inost, nego kao pretstavnik pojedinaca protiv ce!ine. So)ijali"am je jednostavno agita)iono sredst%o indi%iduali"ma6 on s*vata, da bi se neto postig!o, !judi se moraju organi"ovati "a "ajedniku akciju, u -mo+.. $!i ono to on *o+e nije drutvo kao ci!j pojedinca, nego drutvo kao sredstvo da se omogu+e mnogi pojedinci# , to je instinkt socija!ista, premda se oni u tome esto varaju ?, ne"avisno od toga, me4utim, oni su prinu4eni da varaju druge u ve!ikoj meri, da bi ,uspe!i@. $!truistika mora!na propoved u s!u)bi individua!nog egoi"ma< jedna od najrasprostranjeniji* !a)i de%etna%etoga veka. Anar i"am je opet prosto agita)iono sredst%o so)ijali"maA pomo+u anar*i"ma socija!i"am i"a"iva stra*, stra*om on poinje da fascinira i terorie# nada sve on priv!ai sebi *rabre i neustraive, ak i u ob!asti du*a. 0prkos svega toga# indi%iduali"am pretstav!ja najskromniji stupanj vo!je "a mo+. O

Kad ovek do4e do i"vesne ne"avisnosti, onda uvek te)i "a jo ve+om# nastaje i"dvajanje prema stepenu snage# pojedinac ne smatra sebe vie prosto ravnim drugima, nego stvarno tra)i se#i ra%ne : on odvaja druge od sebe. Ga individua!i"mom do!a"i ra"%itak organa i udo%a6 srodne tendencije se udru)uju i aktivno manifestuju kao mo+# i"me4u ovi* centara mo+i i"bija trenje, rat, i"vi4anje obostrani* snaga, spora"um< ure4enje u"ajamnosti4 (a kraju# s%rsta%anje4 Fekapitu!acija# 5. 1ojedinci se os!oba4aju< 74 Oni vode borbu i do!a"e do spora"uma u pog!edu -jednakosti prava. ?, -pravda. kao ci!j ,@< 8. Kad se to postig!o, onda se jav!jaju stvarne ra"!ike u stepenu mo+i u sve ve+oj meri ?jer uopte v!ada mir i be"brojni ma!i centri si!e poinju stvarati ra"!ike koje pre nisu bi!e ni primetne@. Sada pojedinci obra"uju gru!e6 te grupe te)e "a privi!egijama i prevagom. %orba poinje i"nova, u b!a)em ob!iku. Jjudi tra)e slo#odu dok nemaju jo mo+i. Kad "adobiju mo+, onda te)e "a nadmo+no+u< ako ne do4u do nje ?to su nedoras!i "a nju@, onda tra)e /!ra%du03 to +e re+i jednakost u mo(i4 78> Is!ra%ljanje !ojma /egoi"am04 : Kada ovek pojmi ko!ika je "ab!uda -individua., i da svako pojedinano bi+e pretstav!ja )eo !ro)es u pravoj !iniji ?ne prosto kao nas!e4e, nego njega samog ,@, onda pojedinano bi+e dobija neo#ino %eliku %a$nost4 9nstinkt je tu sasvim u pravu. Ide on i"da , gde individua tra)i svoju vrednost tek u s!u)bi drugima, mo)emo biti sigurni da imamo pred sobom i"nurenost i degeneraciju. $!truistiki stav, kao neto fundamenta!no i be" !icemerstva, jeste instinkt koji stvara bar neke druge vrednosti "a sebe, u s!u)bi drugi egoi"ama. 0 najve+em broju s!uajeva on je samo !ri%idan6 to je o#ila"an !ut "a odr)anje sopstvenog ose+anja "a )ivot i "a vrednost. 786 IS,O7IJA MO7ALIZOVANjA I >EMO7ALIZOVANjA -r%i sta%6 Ne !ostoje uo!&te moralni !ostu!)i6 oni su potpuno imaginarni. (e samo da se oni ne mogu doka"ati ?to su na primer pri"na!i i Kant i *ri+anstvo@ , nego su uopte nemogu(ni41utem psi*o!okog nespora"uma i"mis!i!a se antite"a nagonskim si!ama i poverova!o se da se prona!a neka druga vrsta takvi* si!a< "amis!io se jedan primum mobi!e koji uopte ne postoji. 1rema oceni, koja je uopte i da!a povoda antite"i -mora!noga. i -nemora!noga., moramo re+i# !ostoje jedino nemoralni smero%i i !ostu!)i4 >rugi sta%6 3itavo ovo ra"!ikovanje -mora!noga. i -nemora!noga. potie otuda to su kako mora!ni tako i nemora!ni postupci de!a s!obodne spontanosti , ukratko reeno to takva spontanost postoji, i!i drugim reima# to se mora!ni sud uopte odnosi samo na jednu vrstu smerova i postupaka, na slo#odne4 $!i itava ta vrsta smerova i

postupaka isto je imaginarna# svet na koji se jedino mo)e primeniti mora!no meri!o uopte ne postoji# , ne !ostoje ni moralni ni nemoralni !ostu!)i4 O -si olo&ka "a#luda3 i" koje je ponik!a antite"a -mora!nog. i -nemora!nog.# -nesebian., -neegoist., -samopregoran. , sve nerea!no, fantastino. 1ogreni dogmati"am u pog!edu pojma -ja. # ono se s*vata atomistiki, i pogreno suprotstav!ja pojmu -ne;ja.< ono je isto tako i"dvojeno i" postajanja kao da je neko bi+e. -ogre&no su!stan)ionalisanje pojma -ja.# ono je posta!o !an vere pod pritiskom religio"noCmoralne dis)i!line ?u verovanju u individua!nu besmrtnost@. 1rema ovom vetakom os!obo4enju naeg -ja. i i"javi da ono spada u ob!ast transcendenta!noga do!o se do antite"e vrednosti, koja se uini!a neospornom# do antite"e !ojedinanog ja i be"mernog neCja4 0ini!o se oividno da vrednost pojedinanog -ja. mo)e !e)ati samo u tome da bude u odnosu sa be"mernim -ne;ja., to jest da mu se podredi i njega radi da postoji. , :o su diktova!i instinkti stada6 nita se vie ne protivi tim instinktima od suverenosti pojedinca. $ ako pak pretpostavimo da je -ja. neto transcendenta!no, onda njegova vrednost mora !e)ati u samoodri)anju4 Otuda# 5. !a)na emancipacija -individue., kao atoma< 7. ocena stada, koje se "gra)a na te)nju jedinke da ostane atom, i na to g!eda neprijate!jski< 8. kao pos!edica# pobeda nad individuom i"menom njenoga ci!ja< 4. sada se uini!o da postoje postupci koji su samo!regorni6 oko nji* se;i"mis!i!a itava sfera antite"a< >. pita!o se# u kojim se postupcima ovek afirmi&e najvie= (a nji* se ?na po!nost, gram"ivost, v!asto!jub!je svirepost itd.@ srui!a anatema, mr)nja, pre"iranje# !judi su %ero%ali da postoje nesebini nagoni i od#a)ili sve sebine su tra)i!i nese#ineA 6. pos!edica toga# ta se uini!oE aena je anatema na najjae, najprirodnije, jo vie, na jedine st%arne nagone , da bi se jedan postupak otsada mogao po*va!iti, mora!o se !ore(i da u njemu ima takvi* nagona# , stra o%it !si olo&ki falsifikat4 9 svako -"adovo!jstvo sobom. mog!o je da se otsad postigne tek ako bi se ovek preinaio pomo+u pogrenog tumaenja i podeavanja sub specie boni. Obrnuto# ona vrsta !judi koja je svoju dobit ima!a od toga to je !iava!a oveka njegova "adovo!jstva sobom ?pretstavnici instinkta stada, na primer svetenici i fi!osofi@, bi!a je utanana i psi*o!oki dovo!jno otroumna da poka)e kako ipak svuda v!ada sebinost. 6ri+anski "ak!juak# -Sve je gre*< pa i nae vr!ine. 3ovek je neto to je potpuno "a odbacivanje. (esebian postupak nije mogu+an.. (as!edni gre*. 0kratko# poto je ovek protivstavio svoj instinkt jednom isto imaginarnom svetu dobra, "avrio je samopre"irom, "bog nes!oso#nosti da ini de!a koja su dobra. (G. :ime *ri+anstvo pretstav!ja na!redak u psi*o!okoj i"otrenosti pog!eda# Jarofuko i 1aska!. Ono je s*vati!o da !ostoji #itna jednakost ljudski dela i da su jednaka po vrednosti u bitnosti ?, sva su nemoralna54 O

Sada su se o"bi!jno da!i na posao da stvore !jude u kojima +e samo!jub!je biti ubijeno# , s%e&tenike3 s%etitelje4 9 kada se sumnja!o da !i se uopte mo)e postati -savren., nije se sumnja!o u to da se "na ta je savreno. 1si*o!ogija svetite!ja, svetenika, -dobrog oveka. mora!a je prirodno ispasti ista fanta"ija. Stvarni motivi postupaka og!aeni su "a r4ave# da bi se uopte jo mog!a initi de!a, mora!a su se propisati takva de!a koja uopte nisu mogu+na, mora!a su se opisati kao da su mogu+na i os%e&tati u isti ma*. Sa istom !a)no+u sa kojom se pre k!eveta!o, sad se idea!i"ova!o i potova!o. %esni!o protiv instinkata )ivota smatra!o se -svetim. i dostojnim potovanja. $pso!utna ednost, apso!utna pos!unost, apso!utno siromatvo# s%e&teniki idea!. /i!ostinja, saue+e, po)rtvovanje, odricanje !epote, ra"uma, u!nosti, mrgodan pog!ed na sve jake osobine koje ovek ima# s%eto%ni idea!. O 9de se da!je< i okle%etani instinkti tra)e svoje pravo ?na primer Juterova reformacija# najgrub!ji ob!ik mora!ne !a)nosti kao -s!oboda evan4e!ja.@ , oni se prekrtavaju svetim imenima< okle%etani instinkti nastoje da poka)u kako su nu)ni, da bi %rli instinkti uopte bi!i mogu+ni< mora se vivre pour vivre pour autrui5# egoi"am kao sredstvo "a ci!j< ide se da!je, tra)i se pravo na )ivot kako "a egoistine tako i "a a!truistine pobude# jednaka !ra%a "a jedne kao i "a druge ?sa g!edita korisnosti@< ide se da!je, tra)i se %i&a korisnost u pretpostav!janju egoistinog g!edita a!truistikom# ve+a korisnost u smis!u sre+e najve+ega broja i!i progresa oveanstva itd. &ak!e# egoi"am dobija prevagu u pravima a!i pod p!atom krajnje a!truistikog g!edita ?-opta korist oveanstva.@< pokuava se pomirenje prirodnosti s a!truistikim nainom de!atnosti, tra)i se a!trui"am u samom osnovu )ivota< tra)i se sa podjednako osnovanosti u sutini )ivota i prirode i egoi"am i a!trui"am< sanja se o ie"nu+u suprotnosti negde u budu+nosti, gde +e neprekidnim pri!ago4avanjem egoi"am biti isto to i a!trui"am< naj"ad, s*vata se da su aptruistini postupci samo jedna# %rsta egoistini* , i da je stepen vo!jenja i troenja sebe doka" stepena individua!ne mo(i i linosti4 0kratko reeno, ukoliko o%eka inimo gorim3 utoliko ga inimo #oljim : jedno ne ide be" drugoga... S tim se di)e "avesa nad stra&nim !at%orst%om !si ologije dosadanjega o%eka4 O 7e"ultati6 postoje samo nemora!ne namere i postupci tako"vani mora!ni postupci i namere moraju se otkriti kao nemoralni4 9"vo4enje svi* afekata i" jedne jedine vo!je "amo+# oni su ravni po sutini. 1ojam )ivota# , u prividnoj suprotnosti ?i"me4u -dobra. i -"!a.@ ispo!javaju se stu!nje%i mo(i instinkata3 privremena *ijerar*ija kojom se i"vesni instinkti obu"davaju i!i se stav!jaju u s!u)bu. ,O!ra%danje mora!a# ekonomsko itd. 5 Piveti, da bi se )ive!o "a druge.

O -roti% drugog sta%a4 &etermini"am# pokuaj da se mora!ne vrednosti s!asu na taj nain to se !renose u nepo"nato. &etermini"am je samo nain da nae ocene vrednosti neprimetno ie"nu, poto im nema mesta vie u svetu s*va+enom me*anistiki. Gbog toga se determini"am mora na!asti i sru&iti3 kao to se mora os!oriti nae pravo na ra"!ikovanje i"me4u sveta po sebi i fenomena!nog sveta. 787 $pso!utno je nu)no da se sasvim oslo#odimo )ilje%a6 inae ne bismo sme!i pokuavati da se )rtvujemo i s!obodno )ivimo. :ek be"grenost postajanja daje nam naj%e(u *rabrost i naj%e(u slo#odu; 788 Vratiti "lom o%eku istu3 sa%est , je !i to bio moj ne*otian naporE 9 to ba "!om oveku, uko!iko se poka"ao kao jak o%ek= ?Ovde treba navesti mi!jenje >ostoje%skoga o "!oincima u tamnicama@. 78' (aa nova -s!oboda.. , Ko!iko ovek s!obodnije die kad oseti, kao to to ose+amo mi os!obo4eni du*ovi, da nije upregnut u sistem -ci!jeva.= :ako isto i pri pomis!i da pojmovi nagrade i ka"ne ne istiu i" sutine )ivota. :ako isto da dobra i "!a de!a nisu takva po sebi, nego samo sa g!edita tendencija "a odr)anjem kod i"vesni* !judski* "ajednica. :ako isto da naa s*vatanja radosti i bo!a nemaju nikakvo kosmiko "naenje, da ne govorimo ve+ o metafi"ikom ?, ona vrsta pesimi"ma koji je ve"an "a ime Kduarda 6artmana, koji je sebi stavio u "adatak da radost i bo! dovede u ravnote)u, "atvaraju+i sebe dobrovo!jno u tamnicu i granice prekopernikanske mis!i, bio bi ne samo neto na"adno nego i degenerino, kad ne bi bio samo r4ava a!a jednog %er!inca@. 7'2 $ko je ovek naisto sa ci!jem i smis!om svoga )ivota, onda je pitanje o tome kako )iveti sporedno. e+ je "nak neverovanja u ci!j i smisao, "nak oskudi)e %olje3 kada vrednost "adovo!jstva i bo!a stupa u prvi red i *edonistiko;pesimistika uenja na!a"e prista!ice< i odricanje, re"ignacija, vr!ina, -objektivnost. mogu u najmanju ruku ve+ biti "nak da se poinje ose+ati nedostatak g!avnoga. 7'5 &osad nemaka ku!tura nije postoja!a. Ovo tvr4enje ne mo)e se pobiti prigovorom da je u (emakoj bi!o ve!iki* pustinjaka ?, kao to je Iete na primer@# Aer su oni ima!i svoju sopstvenu ku!turu. $!i ba oko nji*, kao oko si!ni*, prkosni*, usam!jeni* stena, !e)ao je osta!i nemaki du* kao nji o%a antite"a3 to +e re+i, kao mekana, movarna,

k!i"ava "em!ja, na kojoj je svaki korak inostranstva pravio -otiske. i stvarao -ob!ike.# nemaka ku!tura bi!a je be" karaktera, skoro be"granine podat!jivosti. 7'7 (emaka, premda bogata okretnim i dobro obavetenim naunicima, pri!ino dugo vremena trpi to!iku oskudicu u ve!ikim duama, sna)nim du*ovima, da se ini kao da je"aboravi!a ta je %elikadua, ta je to sna$an du*# i danas se skoro mirne savesti i be"ono i"!a)u proseni i u" to !judi promaeni* )ivota na tr)itu i ve!iaju sebe kao ve!ike !jude i reformatore< kao to na primer to ini Kugen &iring, koji je vr!o inte!igentan i dobro obaveten naunik, a!i skoro kod svake rei poka"uje svoju si+unu duu koju ra"apinje tesnogruda "avist# tako isto da ga ne pokre+e nikakav sna)an, bujan, dobronameran i bogat du*, sujeta. $!i se mnogo manje mo)e oprostiti u ovo doba fi!osofu to je asto!jubiv, nego!i u ma koje drugo doba# kada je masa gospodar i kada masa de!i poasti= 7'8 Moja /#udu(nost06 : strogo po!ite*niko obra"ovanje. ojna obave"a# tako da proseno svaki ovek i" vii* redova bude oficir, ma ta drugo bio sem toga.

IV VOLJA ZA MO KAO 1ME,NOS, VOLjA ZA MO* KAO UMETNOST 7'4 (aa re!igija, mora! i fi!osofija jesu ob!ici dekadencije oveka. Feakcija# umetnost. 7'> 1metnikCfilosof4 ii pojam umetnosti4 &a !i se ovek mo)e to!iko uda!jiti od drugi* !judi da i* mo)e i"gra4ivatiE ?1ret*odne ve)be# 5. samotvorac, pustinjak< 7. dosadanji umetnik, kao usavri!ac u ma!om, u jednoj vrsti materije.@ 7'6 0metniko de!o, ono koje se jav!ja #e" umetnika, na primer kao te!o, kao organi"acija ?pruski oficirski kor, je"uitski, red@. 0 kojoj je meri umetnik samo pret*odni stupanj.

Svet kao auto*tono umetniko de!o. 7'7 Benomen -umetnik. je najprovidniji< , odat!e ovek mo)e posmatrati osno%ne instinkte mo(i3 prirode itd.= :ako isto i re!igije i mora!a= -9gra., nekorisnost , kao idea! oveka obi!ne snage, kao neto -detinje.. &etinjastost %oga, YZ[\ YZ[]^4 7'8 A!olonski : dioni"iski4 : 1ostoje dva stanja u kojima je umetnost jav!ja u oveku kao prirodna si!a i raspo!a)e njime, *teo on to i!i ne *teo# kao prinuda na vi"iju i kao prinuda na orgia"am. Oba stanja mogu se na+i i u obinom )ivotu, a!i u s!abijem ob!iku# u snu i u pijanstvu. $!i ista suprotnost postoji i i"me4u sna i opijenosti# oba os!oba4aju u nama umetnike si!e, samo na ra"!iit nain# san os!oba4a si!e vi4enja, asocijacije, mate< pijanstvo os!oba4a si!e ve!iki* stavova, strasti, pesme, igre. 7'' Seksua!nost i po*ota pripadaju dioni"iskom "anosu< a!i nji* ima i u apo!onskom. 1ostoji jo ra"!ika u tempu i"me4u ovi* dvaju stanja... Krajnji mir kod i"%esni ose(aja o!ijenosti ?i!i, tanije reeno, usporavanje ose+anja vremena i prostora@ rado se og!eda u vi"iji najmirniji* stavova i stanja due. K!asini sti! pretstav!ja u sutini ovaj mir, upro+enost, "bijenost i koncentraciju , naj%i&e ose(anje mo(i skoncentrisano je u k!asinom tipu. :eko reagiranje# ve!ika svest# otsustvo svakog ose+anja borbe. 822 Ose+anje opijenosti u sra"meri je prema su%i&ku6 snage ustvari# ono je najjae u vreme parenja# novi organi, nove sposobnosti, nove boje, novi ob!ici< , -pro!epavanje. je pos!edica !orastasnage. 1ro!epavanje kao i"ra" !o#edonosne vo!je, pove+ane koordiniranosti, *armonije sviju jaki* )udnja, nepogrene perpendiku!arne osov!jenosti. Jogika i geometriska upro+enost je pos!edica porasta snage# obrnuto, o!a$anje takve upro+enosti pove+ava opet ose+anje mo+i... r*unac ra"vitka# ve!iki sti!. Fu)no+a "nai dekaden)iju i"%esnog ti!a3 protivrenost i nedovo!jnu koordiniranost intimni* )e!ja , u psi*o!okom smis!u "nai opadanje organi"atorske si!e, -vo!je.. Stanje radosti, koje se na"iva o!ijenost3 jeste upravo ve!iko ose+anje mo+i... Opa)anje vremena i prostora menja se< nepreg!edne da!jine postaju preg!edne# tek sad kao da postaju dostupne opa)anju< obu*vatanje pog!edom ve!iki* masa i prostora< utananost organa "a opa)anje najmanjega i najneprimetnijega< proricanje, mo+ ra"umevanja prema najmanjem nagovetaju, na najmanji mig# -inte!igentna. u!nost< jaina kao ose+anje v!asti u mii+ima, kao gipkost i u)ivanje u kretanju, kao igra, kao

!ako+a i -br"ina.< jaina kao u)ivanje u doka"u jaine, kao junaenje, avantura, neustraivost, ravnodunost prema )ivotu i smrti... Svi ovi povieni momenti )ivota potstiu se u"ajamno< svet s!ikC i pretstavC jednoga dovo!jan je kao sugestija drugome # , na taj nain su naj"ad sras!a stanja "a koja bi mo)da postojao ra"!og da ostanu da!eko jedno od drugoga. (a primer# re!igio"na opijenost i po!ni nadra)aj ?, dva duboka ose+anja, uvek udno koordinirana. Lta se svi4a svima pobo)nim )enama, starim i m!adimE Odgovor# svetac !epi* nogu, jo m!ad, jo idiot...@. Surovost u tragediji i sa)a!jenje ?, tako isto norma!no koordinirani@. 1ro!e+e, igra, mu"ika< , sve je to utakmica po!ova , kao i ona faustovska -beskrajna e)nja srca.4 0metnici, kada uopte neto vrede, sna)ni su !judi ?i te!esno@, sna)ne )ivotinje, u!ni< be" i"vesne prekomerne "agrejanosti seksua!nog sistema ne mo)e se "amis!iti nijedan Fafae!... Stvaranje mu"ike je tako isto neka vrsta ra4anja dece , ednost je prosto ekonomija jednog umetnika , i u svakom s!uaju i kod umetnika p!odnosti nestaje kada nestane po!ne mo+i. 0metnici ne smeju da vide stvari kakve su, nego potpunije, jednostavnije, jae. Gato im je svojstvena neka vrsta m!adosti i pro!e+a, neka vrsta sta!ne opijenosti u )ivotu. 825 Stanja u kojima !reo#ra$a%amo stvari i inimo i* punijim i poeti"iramo i*, dok ne postanu og!eda!o nae sopstvene puno+e i radosti )ivota# po!ni nagon< pijanstvo< je!o< pro!e+e< pobeda nad neprijate!jem, pre"iranje< junaenje< svirepost< re!igio"na eksta"a. $!i tri e!ementa prednjae# !olni nagon3 o!ijenost3 s%ire!ost : oni pripadaju najstarijim !ra"ninim radostima ovekovim i preov!a4uju u -umetnicima. poetnicima. Obrnuto<ako nai4emo na stvari koje ve+ poka"uju to preobra)enje i puno+u, onda anima!ni )ivot odgovara na to nadra$ajem oni sfera i" koji* potiu sva ta stanja radosti# , a s!ivanje ovi* vr!o de!ikatni* niansa anima!nog ose+anja prijatnosti i )e!ja ini estetsko stanje4 Ono se jav!ja samo od priroda koje su uopte sposobne "a i"danu i bujnu te!esnu snagu< ta snaga je uvek prvi pokreta. :re"ven ovek, umoran, i"nuren, iscrp!jen ?na primer naunik@ nije u stanju nita da primi od umetnosti, jer on ne nosi u sebi prvobitnu si!u umetniku, tiraniju bogatstva# ko ne mo)e nita da daje, ne mo)e nita ni da primi. /Sa%r&enst%o06 : u tim stanjima ?naroito u po!noj !jubavi@ otkriva se naivno ono to najdub!ji instinkt smatra "a vie, vrednije, )e!jivije# napredovanje svoga tipa< tako isto otkriva se stanje "a kojim on te$i4 Savrenstvo# to je neobino rasprostiranje njegovog ose+anja mo+i, bogatstvo, nu)no pre!ivanje preko svi* brana. 827 0metnost nas potse+a na stanje anima!ne )ivotnosti# ona je presipanje i i"!iv bujne te!esnosti u svet s!ika i )e!ja< sa druge strane nadra)avanje fi"iki* funkcija pomo+u s!ika i )e!ja pojaanog )ivota< , pove+anje, ose+anja )ivota, njegov potsticaj. 0 kojoj meri i ru)no mo)e imati tu mo+E 0ko!iko ru)no neto govori o pobednikoj energiji umetnika, koji je postao gospodar nad tim ru)nim i stranim< i!i uko!iko rugoba po!ako pobu4uje u nama )e!ju "a svirepo+u ?pod i"vesnim oko!nostima i

)e!ju da sami sebi priinimo bo!, nasi!je nad samim sobom< a s tim ose+anje mo+i nad nama@. 828 -Jepota. je stoga "a umetnika neto i"van svake *ijerar*ije, jer su u !epoti suprotnosti sav!adane, to je najvii "nak mo+i nad suprotnostima< i to je postignuto be" napetosti# to nikakva si!a nije vie potrebna, to sve sledi i slu&a tako !ako i to ini s najve+om !jupko+u# , to uvese!java umetnikovu vo!ju "a mo+. 824 %io!oka vrednost le!og i ru$nog4 : Ono to instinktivno ose+amo da nam je !roti%no estetski, prema najdu)em iskustvu doka"ano je da je opasno po oveka, tetno i da "as!u)uje nepoverenje# nenadni g!as estetskog instinkta ?u ga4enju, na primer@ sadr)i sud4 0to!iko le!ota !e)i u optoj kategoriji bio!oki* vrednosti korisnoga, b!agotvornoga, i svega onoga to poma)e napredak )ivota# tako da u nama itav roj nadra)aja, koji nas jo i"da!eka potse+aju i ve"uju "a korisne stvari i stanja, pobu4uje ose+anje !epoga, to +e re+i# pove+anja ose+anja mo+i ?,dak!e ne samo "a stvari nego i "a opa)aje ve"ane s njima i!i "a nji*ove simbo!e@. (a ovaj nain sa"naje se "a !epo i ru)no da su us!ov!jeni najbitnijim %rednostima naeg odr$anja4 (e"avisno od toga besmis!eno je pretpostaviti !epo i ru)no. Jepo postoji isto to!iko ma!o ko!iko ido#ro3 istinito4 0 pojedinanim s!uajevima posredi su uslo%i odr$anja i"vesne vrste oveka# tako +e o%ek i" gomile imati sasvim druke ose(anje %rednosti le!oga nego!i to ga ima i"u"etan ovek i natovek. rednost !epog ?i dobrog, i istinitog@ potie i" optike stvari koje !e)e u prvom p!anu# ona u"ima u ob"ir samo neposredne pos!edice. Svi instinktivni sudovi su kratko%idi u odnosu na sp!et pos!edica# oni samo savetuju ta se najpre ima uiniti. Fa"um je bitno aparat "a koenje koji spreava neposrednu reakciju na instinktivne sudove# on "adr)ava, rasmatra, prati !anac pos!edica da!je i du)e. Sudo%i o le!om i ru$nom kratko%idi su ?, ra"umje uvek protiv nji* ,@# a!i su oni u#edlji%i u naj%e(oj meri6 oni ape!uju na nae instinkte onde gde se oni najbr)e od!uuju i ka)u svoje da i ne3pre nego!i to ra"um do4e do rei. (ajobinija tvr4enja o !epoti !o#u'uju jedno drugo u"ajamno< kad je estetski nagon jednom u pokretu, onda se oko -jedino !epog. krista!ie itav roj drugi* i inorodni* savrenstava. (emogu+no je ostati o#jekti%an3 to +e re+i ostaviti po strani si!u to tumai, nadove"uje, popunjava i poeti"uje ?,ona je sama sp!et tvr4enja o !epoti@. i4enje -!epe )ene.... &ak!e# 5. sud o !epoti je kratko%id3 on vidi samo neposredne pos!edice< 7. taj sud o#a%ija predmet koji ga pobu4uje aro!ijom koju us!ov!java asocijacija ra"!iiti* sudova o !epoti , a!i koja je !ot!uno strana samoj su&tini onoga !redmeta4 Ose+ati da je neto !epo "nai# ose+ati da je neop*odno !a)no , ?"bog ega je, u"gred budi reeno, brak i" !jubavi najbesmis!eniji brak s drutvenog g!edita@.

82> O gene"i umetnosti4 : Ono stvaranje savrenoga i vi4enje savrenoga koje je svojstveno mo)danom sistemu pretovarenom seksua!nom energijom ?vee u drutvu s !jub!jenom, koja preobra)ava najmanje sitnice, )ivot kao ni" u"vieni* stvari, -nesre+a nesre+ne !jubavi vie vredi nego!i ma ta drugo.@< s druge strane, sve to je sa%r&eno i le!o utie kao nesvesno se+anje na stanje "a!jub!jenosti i njemu svojstveno gdedite , svako savrenstvo, i itava !epota stvari, ponovo o)iv!juje !jubavno b!a)enstvo b!i"inom 2fi"iolo&ki6 tvoraki instinkt umetnikov i raspode!a semena u krvi@. Delja "a umetno&(u i le!otom posredna je )e!ja "a u)ivanjem po!nog nagona, koju on saoptava mo"gu. S%et koji je !ostao sa%r&en pomo+u -!jubavi.. 826 9ulnost u ra"noj ode+i# 5. kao idea!i"am ?-1!aton.@ svojstven om!adini, stvara neku vrstu konkavnog og!eda!a u kome je !ik !jub!jene inkrustacija, uve!ianost, preobra)aj, gde beskonanost !e)i oko svake stvari ,# 7. u re!igiji !jubavi# -naoit m!ad ovek., -!epa )ena., u i"vesnom smis!u bo)anski, "arunik, "arunica due ,# 8. u umetnosti, kao -ukrasna. si!a# kao to ovek vidi )enu i daje joj na dar sve to mo)e pove+ati njenu ar, tako umetnikova sen"ua!nost ukraava predmet svaim to on ceni i potuje, i na taj nain ga usavrava ?-idea!i"uje.@. Pena, svesna ta ovek ose+a prema njoj, ide u susret njegovom nastojanju da je idea!i"uje na taj nain to se kiti, !epo ide i igra, i"ra)ava ne)ne mis!i# ona tako isto upra)njava skromnost, stid!jivost, u"dr)anost, re"ervisanost , instinktivno ose+aju+i da sve to uve+ava ovekovu idea!i"atorsku mo+. ?, 0 neobinoj utananosti )enski* instinkata stid!jivost se ni u kom s!uaju ne sme smatrati svesnom *ipokri"ijom# ona naga4a da ba naivna prava stid!jivost najvie mami oveka i nagoni na precenjivanje. Gato je )ena naivna , us!ed utananosti svoji* instinkata koji joj preporuuju korisnost njene be"a"!enosti. 6otimino "at%aranje oiju nad samim so#om444 Ide god pretvaranje ima jai uticaj kad je nesvesno, ono i postaje nesvesno. 827 Lta sve mo)e uiniti opijenost koja se "ove -!jubav. i koja je jo i neto drugo pored !jubavi= , 9pak u toj stvari svaki ima svoje iskustvo. /ii+na snaga devojke raste kad joj mukarac pri4e# postoje instrumenti kojima se to mo)e i"meriti. 0 s!uajevima jo ve+e b!i"ine po!ova, kao to je na primer u igri i drugim "abavama koje pov!ae drutveni sastanci, ova snaga poraste do te mere da omogu+uje prave !od%ige snage6 na kraju vie ovek ne veruje ni svojim oima , ni svome satu= Ovde u svakom s!uaju moramo raunati s injenicom da ve+ sama igra, s!ino svakom vr!o br"om kretanju, pov!ai "a sobom neku vrstu opijenosti ce!og nervnog i mii+nog sistema i krvni* sudova. 0 ovom s!uaju moramo raunati sa kombinovanim uticajem dvogube opijenosti. , 9 kako je to i mudro biti ponekad ma!o "anesen... 1ostoje stvarnosti koje se ovek nikad ne usu4uje sebi da pri"na< "ato smo )ene i "ato imamo svakojake )enske -stid!jivosti. ... Ova m!ada stvorenja, koja tamo igraju, oevidno se na!a"e i"van svake

stvarnosti# ona igraju samo sa opip!jivim idea!ima< ona ak# vide, to je neto vie, kako idea!i sede oko nji*# majke=... 1ri!ika da navedemo Bausta... :a !epa stvorenja i"g!edaju neuporedivo !epe kada ma!o i"gube g!avu< i kako to ona dobro "naju= 3ak postaju i !jupka, jer to "naju. , (apos!etku nji*ova ode+a i* oduev!java< to je nji*ovo tre(e ma!o pijanstvo# , one veruju u svoga krojaa, kao to veruju u svoga %oga# , i ko bi im ra"orio tu veru= :a vera i* ini b!a)enim= $ div!jenje samom sebi je "dravo= , Ono uva oveka ak i od na"eba. Ae !i ikada na"eb!a neka !epa )ena koja se "na!a dobro ob!aitiE (ikada. 1retpostav!jam ak i s!uaj kad je jedva ima!a to na sebi. 828 Pe!i !i se najudnovatiji doka" dok!e ide preobra)ajna snaga opijenostiE , -Jjubav. je taj doka"< ono to se !jubav!ju "ove na svima je"icima i "aneme!ostima sveta. Opijenost dejstvuje tu na stvarnost na takav nain da se u svesti "a!jub!jenika u"rok njegove !jubavi potpuno gubi i kao da se neto drugo na!a"i na njegovom mestu , treperenje i pre!ivanje sviju arobni* og!eda!a Kirkini*. :u ne postoji nikakva ra"!ika i"me4u oveka i )ivotinje< a jo manje du*, dobrota, potenje ine ra"!iku. $ko je ovek prefinjen, onda je "a!u4en na prefinjen nain< ako je grub, onda je "a!u4en na grub nain# a!i !jubav, ak i !jubav prema %ogu, sveta !jubav -iskup!jeni* dua., ostaje u korenu jedno# to je gro"nica koja ima ra"!oga da se preobra"i, opijenost koja dobro ini to !a)e o sebi... 9 u svakom s!uaju ovek dobro !a)e o sebi i pred sobom kad je "a!jub!jen# on se sam sebi ini preobra)en, jai, bogatiji, savreniji, on jeste savreniji... 1metnost na!a"imo tu kao organsku funkciju, mi je na!a"imo u najan4e!skijem instinktu -!jubavi.# mi je na!a"imo kao najve+i potsticaj )ivota , tako je umetnost u"vieno ce!is*odna, ak i time to !a)e... $!i mi bismo pogrei!i, ako bismo se "austavi!i kod njene snage "a !a)ju# ona ini vie nego!i to je prosto "ami!janje# ona pomera ak i vrednosti. 9 ne samo to pomera ose(anje vrednosti# "a!jub!jenik stvarno vredi vie< on je jai. Kod )ivotinja ovo stanje i"a"iva nova oru4a, pigmente, boje i ob!ike# u prvom redu nove pokrete, nove ritmove, nove !jubavne pok!ike i mamke. Kod oveka nije druke. (jegov ce!okupni inventar je bogatiji nego!i to je bio ikada, mo+niji, potpuniji nego!i to je kod ne;"a!jub!jenika. Ga!jub!jenik je rasipnik# "a to je on dovo!jno bogat. On ima sme!osti, postaje pusto!ov, postaje ak i magarac po ve!ikodunosti i be"a"!enosti< on opet veruje u %oga, veruje u vr!inu, jer veruje u !jubav# i, s druge strane, tome idiotu sre+e rastu kri!a i nove sposobnosti. pa mu se ak otvaraju vrata "a umetnost. $ko i" !irike tonova i rei i"ostavimo sugestiju ove gro"nice utrobe# ta ostaje od !irike i mu"ikeE /o)da !Rart pour !Rart# virtuo"no kreketanje smr"nuti* )aba koje umiru od oajanja u svojoj movari , ... Sve osta!o stvori!a je !jubav. 82' Svaka umetnost utie kao sugestija na mii+e i u!a, koji su prvobitno bi!i aktivni u naivnom umetnikom oveku# ona uvek govori samo umetnicima, ona govori umetnikoj utananosti te!a. 1ojam -!aik. je pogrean na"iv. I!uv ovek nije od one vrste koja ima dobar s!u*. Svaka umetnost dejstvuje kao okre!ljenje6 ona pove+ava snagu, pa!i "adovo!jstvo

?to jest ose+anje snage@, ona i"a"iva sve finije uspomene na pijanstvo , postoji naroito pam+enje koje provejava u takvim stanjima , tu se povra+a jedan da!ek i kratkotrajan svet opa)aja. Fu)no, to +e re+i protivreno umetnosti, ono to umetnost iskljuuje3 njena nega)ija6 : kad god se propadanje, beda )ivota, nemo+, raspad, jo i"da!eka nagoveste, estetski ovek reagira negativno. Fugoba ti&ti oveka# ona je i"ra" depresije. Ona odu"ima snagu, osiromaava, pritiskuje... Fu)no i"a"iva ru)no# ovek mo)e na svom "drav!ju okuati, kako ne"dravo stanje pove+ava sposobnost njegove fanta"ije da "ami!ja ru)ne stvari.:ada ovek vri drukiji i"bor stvari, interesa, pitanja. 9 !ogika nam poka"uje stanje koje je b!isko rugobi# , te)inu, tupost. 0 prisustvu rugobe nedostaje ravnote)e u me*anikom smis!u# rugoba *ram!je, tetura se, ona je antite"a bo)anskoj !ako+i igraevoj. Kstetsko stanje pretstav!ja preobi!je sredstava saoptavanja kaogod i krajnju oset!jivost "a nadra)aje i "nake. :o je vr*unac pristupanosti i optenja i"me4u )ivi* bi+a , to je i"vor je"ikC. :u je"ici imaju svoju ko!evku# g!asovi kaogod i pokreti i pog!edi. 1otpunija pojava je uvek poetak# nae sposobnosti su supti!i"irane i" potpuniji* sposobnosti. $!i ak i danas s!uamo mii+ima, ak i itamo mii+ima. Svaka "re!a umetnost ima "a osnov be"broj konvencija# uko!iko se i"ra)ava govorom. Konvencija je us!ov ve!ike umetnosti, ne njena prepreka... Svako podi"anje )ivota poviava mo+ saoptavanja, kaogod i mo+ ra"umevanja kod oveka. 1$i%lja%anje u druge du&e nije prvobitno nita mora!no, nego fi"io!oka nadra)!jivost sugestije# -simpatija. i!i ono to se "ove -a!trui"am. prosto je proi"vod psi*omotornog odnosa koji se rauna u du*ovnost ?psi*omotorna indukcija, ka)e Lar! Bere@. Jjudi nikada ne saoptavaju mis!i< oni saoptavaju pokrete, mimiku, koju mi pos!e prenosimo na misao. 852 0 pore4enju s mu"ikom optenje putem rei je bestidno< re umanjuje i "ag!up!juje< re obe"!iava< re ini obinim neobino. 855 0metnika us!ov!juju i"u"etna stanja# to su stanja koja su intimno srodna bo!esnim pojavama i s njima sras!a# tako da se ini nemogu+no biti umetnik a ne biti bo!estan. Bi"io!oka stanja, koja se u umetniku uob!iavaju u -!inosti., i koja se do i"vesne mere mogu pripisati svakom oveku# 5. !ijanst%o6ose+anje uve+ane mo+i< unutranja potreba da stvari budu odb!esak nae puno+e i savrenstva. 7. krajnja i"o&trenost i"vesni* u!a# tako da ra"umeju sasvim ra"!iit govor "nakova , i da i* stvaraju , ona i"otrenost koja se jav!ja u nekim nervnim obo!enjima ,< krajnja pokret!jivost od koje se stvara krajnja saopt!jivost< )e!ja "a govorom u ime svega to je sposobno da dC "naka od sebe ,< potreba da se os!obodimo sami* sebe pomo+u pokreta i dr)anja< sposobnost da govorimo o sebi na stotinu ra"ni* je"ika , to je ustvari eksp!o"ivno stanje. 3ovek mora najpre ovo stanje mis!iti kao pritisak i prinudu

pomo+u koje se mii+ima i svako vrsnim pokretima ovek os!oba4a od prekomernosti unutranje napetosti# pa onda kao ne*otiminu koordina)iju o%i !okreta sa unutranjim procesima ?s!ikama, mis!ima, )e!jama@ , kao neku vrstu automati"ma itavog mii+nog sistema pod pritiskom jaki* nadra)aja koji dejstvuju i"nutra< , nesposobnost "a s!rea%anje reakcije< aparat "a otpor tako isto van dejstva. Svaki unutranji pokret ?ose+anje, misao, afekt@ prate !romene u kr%nim sudo%ima3 pa s!edstveno i promene boje, temperature, sekrecije. Sugesti%na mo+ mu"ike, njena -suggestion menta!e.< 8. potreba "a ug!edanjem# krajnja ra"dra)!jivost, us!ed koje se i"vestan primer prenosi kao "ara"a , i"vesno stanje naga4a se ve+ i !retsta%lja prema "nacima... 9"vesna s!ika, koja se u dui poma!ja, dejstvuje ve+ na kretanje udova , tu se doga4a i"vesno u"dr)avanje vo!je... ?Lopen*auer===@ (eka vrsta s!epi!a i g!uvi!a prema spo!janjem svetu , svet do!u&teni nadra)aja strogo je ogranien. :o ra"!ikuje umetnika od !aika ?koji je prijemiv "a umetnost@# !aik dosti)e vr*unac u"bu4enja pri primanju utisaka< umetnik pri davanju , tako da je antagoni"am i"me4u ova dva dara ne samo prirodan nego i )e!jiv. , Svako od ova dva stanja ima suprotnu optiku , "a*tevati od umetnika da de!i optiku pub!ike ?kritiara@ "nai "a*tevati da smanji svoju tvoraku snagu... :u je isti s!uaj kao i kod ra"!ike po!ova# ne treba tra)iti od umetnika koji daje da bude )ena , da -prima.. (aa estetika bi!a je dosad )enska estetika, uko!iko su samo oni koji su prijemivi "a umetnost formu!isa!i svoje g!edite o tome ta je !epo. 0 ce!oj dosadanjoj fi!osofiji otsustvuje umetnik... :o je, kao to je gore nagoveteno, nu)na omaka# jer umetnik koji bi poeo sebe pojimati poeo bi time !ogre&no da ra"ume%a sebe , on nema da g!eda una"ad, on uopte nema ta da g!eda, on ima da daje. , 0metniku s!u)i na ast da bude nesposoban "a kritiku , inae je po!utan# i -moderan.. 857 Aa ovde i"nosim seriju psi*o!oki* stanja kao "nakova punijeg i obi!nijeg )ivota, koja smo danas uobiaji!i smatrati #olesnim4 $!i sada smo se odui!i da o "dravom i bo!esnom govorimo kao o suprotnostima# u pitanju je stepen , tim povodom ja tvrdim da ono to danas !judi "ovu -"dravim. pretstav!ja ni)i nivo onoga to bi bi!o "dravo pod povo!jnijim pri!ikama , da smo mi re!ativno bo!esni... 0metnik pripada jo jaoj rasi. Ono to bi kod nas bi!o tetno, bo!esno, kod njega je prirodno. , $!i nam se prime+uje da upravo osiroma&enje maine daje neobinu .mo+ ra"umevanja svakojake sugestije# potvrda su tome nae *isterine )ene. O#ilatost sokova i snage mo)e isto tako nositi sa sobom simptome de!imine "avisnosti, *a!ucinacije u!a, utananosti sugestije, kaogod i siromatvo )ivotni* si!a , nadra)aj je us!ov!jen na drugi nain, pos!edica je ista... (a prvom mestu nije isto krajnje dejstvo< krajnji "amor svi* morbidni* priroda, koji nastaje pos!e nji*ovi* nervni* nastranosti, nema nieg "ajednikog sa stanjima jednog umetnika# on ne mora is!a&tati "a svoje najbo!je trenutke... On je "a to dovo!jno bogat# on mo)e rasipati a da ne osiromai. Kao to se danas -genij. smatra vrstom neuro"e, tako bismo mog!i mo)da smatrati i umetnikovu sugestivnu si!u, a nai su umetnici, u samoj stvari, i odve+ na!ik na

*isterine )ene=== $!i to govori protiv dananjice, a ne protiv -umetnika.. (eumetnika stanja# o#jekti%nost3 og!edanje, u"dr)avanje vo!je... ?skanda!o"no pogreno s*vatanje <o!en auero%o3 koji je smatrao umetnost mostom "a negaciju )ivota@... (eumetnika stanja# stanja osirote!i*, oni* koji se pov!ae, pob!ede!i*, pod ijim pog!edom )ivot pati# , *ri+anin. 858 Moderni umetnik, koji po svojoj fi"io!ogiji stoji b!isko *isteriji, pripada i po karakteru ovoj vrsti bo!esti. 6isterik je !a)an , on !a)e "ato to u)iva u !a)i, on je dostojan div!jenja u svakoj vetini pretvaranja , pa makar ga njegova bo!esna sujeta i prevari!a. Ova sujeta je kao neprekidna gro"nica, kojoj su potrebne opojne droge, i koja ne "astaje ni pred kakvom samoobmanom ni komedijom, samo ako ova obe+ava makar i trenutno "adovo!jenje. 2Nes!oso#nost "a ponos i potreba "a sta!nom osvetom "bog duboko usa4enog pre"iranja prema sebi , to je gotovo definicija sujete ove vrste.@ %esmis!ena ra"dra)!jivost njegovog sistema, koja pravi kri"e od svakog do)iv!jaja i uv!ai -dramski. e!emenat u najbe"naajnije s!uajeve u )ivotu, ini ga potpuno neuraun!jivim# to vie nije nikakva !inost, nego u najbo!jem s!uaju sastaja!ite !inosti, od koji* se as jedna as druga natura sa bestidnim pou"danjem. Gbog toga je ba on ve!ik kao g!umac# svi ovi jadnici be" vo!je, koje !ekari prouavaju i"b!i"a, "adiv!juju virtuo"no+u svoje mimike, preobra)aja, pojav!jivanja u skoro svakom mogu+nom ob!iju. 854 0metnici nisu !judi ve!iki* strasti, ma ta oni pria!i sebi i nama o tome. 9 to i" dva ra"!oga# njima nedostaje stid pred njima samima ?oni sebe posmatraju $i%e(iA oni sebe vrebaju, odve+ su !jubopit!jivi@ i tako isto stid od ve!ike strasgi ?koju oni eksp!oatiu kao umetnici@. &rugo, nji*ov vampir, nji*ov ta!enat, ne doputa im uopte takvo troenje energije kakvo strast name+e., 3ovek s darom je )rtva svoga dara# on )ivi pod vampiri"mom svoga ta!enta. 3ovek se ne os!oba4a svoje strasti time to je i"!a)e, nego se os!oba4a kad je i"!a)e. ?Iete druke ui< a!i ini se da je tu *teo sam sebe pogreno da ra"ume , i" de!ikatnosti@. 85> O ra"umnom $i%otu4 , Fe!ativna ednost, teme!jita i mudra oba"rivost u odnosu prema erotici ak i u pomis!ima mo)e se smatrati ra"umnim nainom )ivota ak i "a bogato sa"dane i potpune prirode. :o naroito va)i "a umetnike i spada u nji*ova najbo!ja pravi!a )ivotne mudrosti. 1otpuno pou"dani g!asovi ve+ su se u!i tome u pri!og# pominjem Stenda!a, :eofi!a Iotjea, pa i B!obera. 0metnik je mo)e biti po svojoj prirodi nu)no u!an ovek, uopte u"bud!jiv, u svakom smis!u pristupaan, i ve+ i"da!eka otvoren "a nadra)aj, "a sugestiju nadra)aja. 0prkos tome on je, proseno u"ev, pod v!a+u svoga "adatka, svoje vo!je "a majstorstvom, stvarno umeren, a esto ak i edan

ovek. :o od njega "a*teva njegov g!avni instinkt# on mu ne doputa da se nasumce rasipa. Aedna i ista si!a tra)i se u umetnikoj "amis!i i u po!nom aktu# postoji samo jedna jedina vrsta si!e. Ga umetnika je i"dajstvo da u tome pod!egne i istroi se# on time odaje nedostatak instinkta, vo!je uopte, to mo)e biti "nak dekadencije , u svakom s!uaju to umanjuje do nedog!edne mere njegovu umetnost. 856 0 pore4enju sa umetnikom3 pojava tipa naunika pretstav!ja ustvari "nak i"vesnog su)avanja i padanja )ivotnog nivoa ? , a!i tako isto i "nak jaanja3 strogosti3 t%rdosti i snage %olje54 &o koje mere bi !a)!jivost, ravnodunost prema istini i koristi3 mog!a biti "nak m!adosti, -detinjarije. kod umetnikaE... (ji*ov uobiajeni nain, nji*ova nera"umnost, nji*ovo nepo"navanje sami* sebe, nji*ova ravnodunost prema -veitim vrednostima., nji*ova o"bi!jnost u -igri. , nji*ovo otsustvo dostojanstva< k!ovn i bog jedan pored drugoga< svetac i o!o... 1odra)avanje kao "apovedniki instinkt. , (e pripadaju !i umetni)i na!redo%anja i umetni)i !ro!adanja svima fa"amaE... &a= 857 &a !i bi koji beoug u itavom !ancu umetnosti i nauke nedostajao kad )ene, $eninog dela3 ne bi bi!o u njemuE 1ri"najmo i"u"etak , on potvr4uje pravi!o , da je )ena sposobna "a savrenstvo u svemu to ne sainjava jedno de!o, u pismima, u memoarima, ak u najfinijem runom radu, jednom reju u svemu to nije "anat, i to "bog toga to se u tim stvarima ona ispunjuje, to u njima ona s!ua svoj jedini umetniki nagon u sebi , nagon "a do!adanjem444 $!i kakve ve"e ima )ena sa strasnom ravnoduno+u pravog umetnika, koji pridaje vie va)nosti jednom "vuku, jednom da*u, jednoj sitnici, nego!i to pridaje sebi , koji se sa svi* svoji* pet prstiju trudi da "a*vati ono to je u njemu najskrivenije i najtajanstvenije< koji ne pridaje nikakve vrednosti niemu to ne mo)e postati ob!ik ?, to se daje, to se otkriva ,@ E 0metnost, kako je umetnik upra)njava , ne ra"umete !i "ar ta je to# atentat na svaki stidE... :ek u devetnaestom veku )ena se usudi!a da sebe uputi u pravcu knji)evnosti ?, vers !a canai!!e p!umiXre _crivassiXre, po reima starog /iraboa@# ona postaje pisac, s!ikar i gubi svoj instinkt. 3ega radi toE , ako smemo pitati. 858 3ovek je umetnik samo uto!iko uko!iko sve to neumetnici "ovu -ob!ikom. , ose+a kao sadr)aj, kao samu stvar. S takvim s*vatanjem ovek pripada !osu%ra(enom s%etu6 jer otsada mu je sadr)aj neto isto forma!no , pa i njegov sopstveni )ivot. 85' Smisao i u)ivanje u niansama ?to je karakteristino "a moderni"am@, u onome to nije opte, ide protiv instinkta, koji na!a"i svoje "adovo!jstvo i snagu u

s*vatanju ti!inoga6 s!ino grkom ukusu najbo!jeg vremena. 0 tome je i"vesno sav!a4ivanje puno+e )ivota< mera gospodari, mir jake due !e)i mu u osnovi, ona se !agano kre+e i ose+a i"vesnu odvratnost prema prekomernoj vita!nosti. Opte pravi!o, "akon, !o&tuje se i istie6 i"u"etak se naprotiv stav!ja ustranu, nianse se briu. Sve to je vrsto, mo+no, so!idno, to je )ivot, koji poiva na irokoj i sna)noj osnovi i uva sopstvenu snagu , to se -svi4a.# to +e re+i, to odgovara onome to o sebi mis!imo. 872 0g!avnom ja umetnicima dajem vie "a pravo nego svima dosadanjim fi!osofima# umetnici nisu i"gubi!i i" vida ve!iki ko!osek kojim )ivot tee, oni su vo!e!i stvari -ovoga sveta. , oni su vo!e!i u!a. :e)nja "a -du*ovno+u.# meni se to ini nespora"um i!i bo!est i!i !ek, gde ta bo!est nije prosto !icemerstvo i samoobmana. Aa )e!im sebi i svima onima koji )ive be" briga jedne puritanske savesti , i kojismeju )iveti , sve ve+u i ve+u du*ovnost i mnogostrukost u!a< "aista, mi smo radi da u!ima budemo "a*va!ni "a nji*ovu supti!nost, puno+u i snagu, i mi im "a u"vrat nudimo najbo!je to imamo od du*a. Lta se nas tiu svetenike i metafi"ike anateme protiv u!aE (ama to vie nije nu)no# "nak je dobre sa"danosti kad se ovek, kao Iete, pripija, sa sve ve+om rado+u i srdano+u, "a -b!aga ovoga sveta.# , na taj nain on se vrsto dr)i ve!ikog s*vatanja da ovek postaje !reo#ra"itelj $i%ota3 kad se naui da sebe preobra"i. 875 -esimi"am u umetnosti= , 0metnik se postepeno navikava da "arad nji* sami* vo!i sredstva pomo+u koji* do!a"i do eksta"e# krajnju de!ikatnost i divotu boja, jasne !inije, nianse u tonu# jasnost u onome u emu pri norma!nim pri!ikama nema ra"!ike. Sve jasne stvari, sve nianse, uko!iko potse+aju na krajnje uspone snage, koje stvara opijenost, i"a"ivaju putem asocijacije to ose+anje opijenosti# , uticaj umetniki* de!a i"a"iva stanje podesno "a stvaranje umetnikog de!a, stanje opijenosti. %itna crta umetnosti je njena mo+ usa%r&a%anja )ivota, njeno stvaranje savrenstva i puno+e< umetnost je bitno afirmacija, b!agosi!janje, o#o$enje $i%ota4 Lta "nai !esimistika umetnost= (ije !i to protivrenost E , &a. , Lopen*auer gre&i kad i"vesna umetnika de!a stav!ja u s!u)bu pesimi"ma. :ragedija ne ui -re"ignaciji. ... S!ikati strane i prob!ematine stvari ve+ je po sebi "nak instinkta mo+i i ve!ianstvenosti u umetniku# on i* se ne p!ai... 1esimistika umetnost ne postoji... 0metnost je po"itivna. Aov je po"itivan... $!i Go!aE $!i bra+a Ionkur E , Stvari koje nam oni poka"uju ru)ne su# a!i ra"!og to nji* poka"uju le$i u nji*ovom u$i%anju u ru$nom444 (ita tu ne poma)e= $ko druke tvrdite, vi prosto sebe obmanjujete. , Kako &ostojevski dejstvuje os!obodi!aki= 877 Kada moji itaoci budu dovo!jno posve+eni da i u -dobrom.< vide samo ob!ik is)r!enosti u ve!ikoj drami )ivota# onda +e pri"nati dos!ednost *ri+anstva, koje je dobrog oveka s*vati!o kaoru$nog4 :u je ono bi!o u pravu.

(ije dostojno jednog fi!osofa tvrditi da su -dobro i !epo jedno isto.< a ako bi dodao i -istinito., treba!o bi ga iibati. 9stina je ru)na. /i imamo umetnost3 da ne bismo !ro!ali "#og istine4 878 Morali"o%anje umetnosti4 : 0metnost kao s!oboda od mora!ne tesnogrudosti, ogranienosti vidika, i!i kao potsme* nad njima. %egstvo u prirodu, gde se njena le!ota udru)uje sa stra otom41ojam %elikog oveka. , Jomne, nekorisne, !uksu"ne due, koje ra)a!osti i +ar!ijanje vetra, /le!e du&e04 : O%e&tale ideale probuditi u nji*ovoj nepotednoj krutosti i bruta!nosti, kao najdivnija udovita, to oni i jesu. , 1ravo u)ivanje u psi*o!okom sa"nanju da svi umetnici mora!isti postaju !a)ni i g!umci ne "naju+i to. , La$ umetnosti , njen nemora! mora se i"neti na vide!o. , -I!avne idea!i"atorske si!e. ?u!nost, pijanstvo, preterana anima!nost@ moraju se i"neti na vide!o. 874 /oderna !at%orst%a u umetnosti# s*va+ena kao nu$na3 to +e re+i u sk!adu sa #itnom !otre#om moderne du&e4 1opunjuju se pra"nine u daro%itosti3 jo vie u %as!itanju3 tradi)iji i o#u)i4 1rvo# tra)i se manje umetnika pub!ika, koja je be"granina u svojoj !jubavi ?, i odma* pada na ko!ena pred !ino+u@. :ome poma)e pra"noverica naeg veka, pra"noverica o -geniju.. &rugo# ra"jaruju se mrani instinkti ne"adovo!jnika, sujetni*, samoobmanjivaa jednog demokratskog veka< va)nost stavova. :re+e# te*nika jedne umetnosti prenosi se na drugu, mea se smer umetnosti sa sa"nanjem i!i crkvom i!i interesom rase ?naciona!i"am@ i!i sa fi!osofijom , ovek udara u sva "vona u jedan ma* i i"a"iva tamnu s!utnju da je on %og. 3etvrto# !aska se )eni, strada!niku, buntovniku, daje se i u umetnosti prevaga narkotinim i opojnim sredstvima. Io!ica se mata obra"ovani*, ita!aca poe"ije i stari* istorija. 87> 1ode!a na -pub!iku. i na -i"abrane.# kod prve mora umetnik danas biti ar!atan, kod druge on *o+e da bude samo virtuo" i nita vie= -Ieniji., svojstveni naem veku, preva"i!i su ovu ra"!iku i bi!i ve!iki i "a jedne i "a druge< ve!iko ar!atanstvo iktora 9ga i Fi*arda agnera bi!o je "dru)eno s tako mnogo prave %irtuo"nosti3 da su "adovo!ji!i ak i umetniki najutananije. Otuda do!a"i nedostatak %eliine6 oni imaju promen!jiv nain g!edanja, as mis!e na najsirovije potrebe, as na potrebe najutananiji*.

876 La$no /!ojaa%anje06 5. u romanti"mu6 ono postojano espressivo nije nikakav "nak jaine nego ose+anja nedostatka< 7. $i%o!isna mu"ika, tako"vana dramska, lak&a je pre svega ?kao to je to bruta!na ko!porta)a i suprotstav!janje fakata i crta u natura!istikom romanu@< 8. /strast0 je stvar nerava i umorni* dua< kaogod to je i u)ivanje u p!aninama, pustinjama, burama, orgijama i gadostima , u t!oma"nosti i masivnosti ?na primer kod istoriara@< st%arno !ostoji kult !rekomerni ose(anja : ?otkuda do!a"i to da jaka vremena imaju obrnute potrebe u umetnosti , potrebu "a preva"i!a)enjem strastiE@. 4. 9sticanje u"#udlji%og materijala ?erotinog, socija!i stikog i!i pato!okog@# sve je to "nak "a koga se danas radi "a !remorene i rasejane i!i ras!ab!jene. &a bi se uopte tu mog!o dejst%o%ati3 mora se tiranisati4 877 /oderna umetnost kao umetnost tiranisanja4 Iruba i jako nag!aena !ogika u ocrtavanju< motiv upro+en do formu!e# formu!a tiranie. 0 okviru !inijC div!je *aotino mnotvo, ogromna masa, od koje se pamet muti< bruta!nost boja, materije, )e!ja. 1rimeri# Go!a, agner< u du*ovnijem stepenu :en. &ak!e logika3 masa i #rutalnost4 878 0 pog!edu s!ikarC# tous ces modernes sont des poXtes Mui ont vou!u `tre peintres. JR un a c*erc*_ des drames dans !R *istoire, !R autre des scXnes de moeurs, ce!ui;ci traduit des re!igions, ce!ui;!a une p*i!osop*ieW. Ovaj podra)ava Fafae!u, onaj starim ta!ijanskim majstorima< pej"a)isti se s!u)e drve+em i ob!acima da prave ode i e!egije. Niko nije prosto s!ikar< svi su ar*eo!o"i, psi*o!o"i, re)iseri ma kojeg doga4aja i!i teorije. Oni u)ivaju u naoj erudiciji, u naoj fi!osofiji. Oni su, kaogod to smo i mi, puni i prepuni opti* ideja. Oni ne vo!e jedan ob!ik radi onoga to je on, nego radi onoga to oni"ra$a%a4 Oni su sinovi jedne uene, i"muene i misaone generacije , *i!jadu mi!ja da!eko od stari* majstora, koji nisu nita ita!i i samo su mis!i!i kako +e svojim oima prirediti go"bu. W Svi ti moderni s!ikari su pesnici koji su *te!i biti s!ikari. Aedan je tra)io drame u istoriji, drugi scene o naravima, ovaj je prevodio re!igije, onaj fi!osofiju. 87' 0 osnovi je i agnerova mu"ika jo uvek !iteratura, isto kao to je to i ceo francuski romanti"am# ar eg"otike ?tu4i*, da!eki* vremena, obiaja, strasti@ nad oset!jivim dokonjacima. 0s*i+enje pri u!a)enju u ogromnu da!eku preistorisku "em!ju u koju nas knjige vode, us!ed ega je ceo *ori"ont nas!ikan novim bojama i mogu+nostima... S!utnja o jo da!jim i neispitanim svetovima, pre"iranje bu!evara... Aer je naciona!i"am, ne treba se varati, samo jedan ob!ik eg"otike...

Fomantiari mu"iari pripovedaju ta su od nji* naini!e eg"otine knjige# !judi bi rado *te!i da imaju eg"otine do)iv!jaje, strasti po f!orentinskom i venecijanskom ukusu# napos!etku "ado%olja%aju se time to i tra$e u s!ici... %itna je stvar vrsta no%e $elje3 vo!je "a podra)avanjem, "a preinaavanjem, "a pretvaranjem, preruavanjem due... Fomantina umetnost je samo i"!a" "a nu)du i" promaene -stvarnosti.. 1okuaj da se uradi neto novo< revo!ucija, (apo!eon. (apo!eon je strast due "a no%im mogu+nostima , proirenje ob!asti due. Gamorenost vo!je< uto!iko ve+e rasipanje u )e!ji da ovek neto novo ose+a, pretstav!ja, sanja , to je pos!edica preteranosti do)iv!jaja# ne"asit!jiva g!ad "a neobu"danim ose+anjima... Strane knji)evnosti pru)i!e su najjae "aine. 882 inke!manovi i Ieteovi Irci, orijenta!ci iktora 9ga !inosti i" Ede Fi*arda agnera, Kng!e"i trinaestog veka a!tera Skota , neko +e kad tad otkriti ce!u komediju. Sve je to bi!o preko svake mere istoriski !a)no a!i , moderno. 885 O karakteristici na)ionalnog genija ob"irom na strano i po"ajm!jeno# engleski genij pogrub!juje i upro+uje sve to primi u sebe< fran)uski genij utana, uprosti, !ogici"ira, dotera< nemaki genij pobrka, sp!ete, posreduje, mora!i"uje< talijanski genij nainio je najs!obodniju i najtananiju upotrebu od po"ajmica, i sto puta vie uneo u po"ajmicu nego!i to je i" nje i"vukao# to je naj#ogatiji genij, koji je najvie imao da podari. 887 Aevreji su se dotak!i genija u ob!asti umetnosti sa 6ajnri*om 6ajneom i Ofenba*om, tim vr!o du*ovitim i ra"draganim satirom, koji se kao mu"iar dr)ao ve!ike tradicije i "a onoga koji ima i neto drugo osim uiju bio pravo iskup!jenje od sentimenta!ni* i u osnovi dekadentni* mu"iara nemakog romanti"ma. 888 Ofen#a 6 francuska mu"ika s vo!terovskim du*om, s!obodna, ra"u"dana, sa ma!o sardonikim osme*om,a!i vedra, puna du*a do bana!nosti ?, on ne nameta ,@ i be" gracio"nosti bo!esne i!i p!avo;beke u!nosti. 884 $ko pod genijem jednoga umetnika ra"umemo najviu s!obodu u granicama "akona, bo)ansku !ako+u, okretnost i br"inu u sav!a4ivanju najve+i* teko+a, onda Ofenba* ima vie prava da se na"ove -genij. nego!i agner. agner je te)ak, g!oma"an#

nita njemu nije tako strano kao oni trenuci be"bri)nog savrenstva koje onaj k!ovn Ofenba* posti)e pet;est puta u svakoj svojoj bufoneriji. $!i mo)da treba pod genijem ra"umeti neto drugo. 88> 0" pog!av!je o /mu"i)i04 : (emaka i francuska i ta!ijanska mu"ika. ?(aa po!itiki najgora vremena naj!lodnija4 S!oveniE@ , Ku!turno;istoriski ba!et# dobio je prevagu nad operom. , 1o"orina mu"ika n mu"iarska mu"ika. , 1ogreka je mis!iti da je ono to je agner stvorio neki o#lik6 : to je be"ob!ije. /ogu+nost dramske konstrukcije ima se jo i"na+i. , Fitam. -9"ra". po svaku cenu. , 0 ast /Karmene04 : 1 ast 6ajnri*a Lica ?i -0dru)enja Jist. ,@ , %!udnika instrumentacija. , 0 ast /ende!sona# jedan e!emenat Ietea na!a"imo u njemu i nigde vie= ?9sto tako je drugi e!emenat Ietea doao do rascveta u Fa*i!i< tre+i u 6ajnri*u 6ajneu@ 886 O!isna mu"ikaA prepustiti stvarnosti da ona deluje444 Sve ove vrste umetnosti su lak&e3 !odra$lji%ije6 nji* se *vataju ma!o;obdareni. 0ticanjena instinkte< sugesti%na umetnost. 887 O naoj modernoj mu"i)i4 : Kr)!jav!jenje me!odije, kaogod i kr)!jav!jenje -ideje., dija!ektike, s!obode najdu*ovnijeg kretanja , nespretnost i guenje, koje se ra"vija u nove sme!e pot*vate, pa ak i u principe< , na kraju ovek ima samo principe svoga dara, otsustva svoga dara. -&ramska mu"ika. je besmis!ica. :o je prosto r4ava mu"ika... -Ose+anje., -strast. kao surogati kad ovek vie ne "na kako +e dosti+i do u"vienoga du*a i sre(e u njemu ?kakvu je imao o!ter, na primer@. :e*niki i"ra)eno# -ose+anje., -strast. su lak&i , to pretpostav!ja mnogo siromanije umetnike. Okretanje ka drami otkriva da se jedan umetnik ose+a mnogo vie majstorom s prividnim oru4ima, nego!i s pravim. /i imamo dramsko slikarst%o3 dramsku liriku itd. 888 0 mu"ici nama nedostaje estetika3 koja bi mu"iarima propisa!a "akone i stvori!a savest< nama nedostaje ba us!ed toga prava borba oko -principa. , jer se kao mu"iari smejemo 6erbartovoj ko!eb!jivosti u ovoj ob!asti isto kao i Lopen*auerovoj. 0stvari otuda nastaje ve!ika teko+a# mi vie ne "namo na emu da "asnujemo svoje pojmove o -u"ornom., o -majstorstvu., o -savrenstvu.. , Sa instinktima stare !jubavi i div!jenja mi pipamo po svetu vrednosti, mi skoro verujemo da je -dobro ono to se nama svidi.... /oje nepoverenje se budi kad ujem kako se na sve strane %etoven sasvim be"a"!eno na"iva -k!asikom.# ja bi* sasvim vrsto stao na g!edite da se u drugim umetnostima pod

-k!asikom. ra"ume tip koji je taman suprotan %etovenu. $!i kad se ak i potpuno oig!ednoras!adanje stila kod agnera, njegov tako"vani dramski sti!, ui i potuje kao -napredak., kao -majstorstvo., kao -u"or., onda moje nestrp!jenje do!a"i do vr*unca. &ramski sti! u mu"ici, kako ga agner ra"ume, "nai odricanje od sti!a uopte, pod pretpostavkom da je neto drugo< to +e re+i drama, sto puta va)nije od mu"ike. agner mo)e s!ikati, on se s!u)i mu"ikom, ne "a mu"iku, on pojaava po"e, on je pesnik< naj"ad, on je, s!ino svima po"orinim umetnicima, dejstvovao na -!epa ose+anja., -grudi to se nadimaju. , i sa svim tim "adobio "a sebe )ene, pa i )edne obra"ovanja. $!i, "ar je )enama i )ednim obra"ovanja sta!o do mu"ike= Sve to nema nikakve savesti "a umetnost< sve to ne pati kada se sve to je prva i neop*odna vr!ina jedne umetnosti "arad drugostepeni* smerova ga"i nogama i pre"ire ?kao s!ukinja drame@. Lta vredi sve proirenje sredstava i"ra)aja, kada je ono to se i"ra)ava, sama umetnost, i"gubi!o ak i svoj "akon. Pivopisni sjaj i snagu tona, simbo!i"am "vuka, ritma, boje, tonova, *armonije i dis*armonije, sugestivni "naaj mu"ike, itavu u!nost mu"ike koja je preko agnera "agospodari!a to je sve agner po"nao u mu"ici, i"vukao i ra"vio. iktor 9go uinio je neto s!ino s je"ikom# a!i ve+ danas se !judi pitaju u Brancuskoj, u s!uaju iktora 9ga, nije !i to iskvari!o je"ik... nisu !i porastom u!nosti u je"iku ra"um, du*, duboka "akonitost u je"iku bi!i ugueniE (ije !i "nak dekadencije to su u Brancuskoj pesnici posta!i vajari, a u (emakoj mu"iari g!umci i ku!turna ma"a!aE 88' &anas postoji i mu"iarski pesimi"am, ak i me4u nemu"iarima. Ko nije sam do)iveo i ko sam nije prok!injao nesre+nog m!adi+a koji svoj k!avir mui do oajanja, i koji svojeruno rije mu!j najturobniji* i najmutniji* *armonija= (a taj nain on se !ri"naje "a pesimista... $!i da !i se time pri"naje i da je -mu"ika!an. E Sa svoje strane ne bi* se mogao sk!oniti da u to verujem. 3istokrvni vagnerijanac je nemu"ika!an< on se potinjava e!ementarnim si!ama mu"ike, otpri!ike kao to se )ena potinjava vo!ji svoga *ipnoti"era , a da bi to mogao3 ne sme postati nepover!jiv nikakvom strogom save+u u stvarima mu"ike i mu"iara. Feko* -otpri!ike kao.,# a!i mo)da se tu radi o neemu viem od s!inosti. a!ja rasmotriti oru4a kojima se agner naroito s!u)i da i"a"ove utisak , ?koja je dobrim de!om morao najpre on i"mis!iti@# ona do neverovatnosti na!ie sredstvima kojima jedan *ipnoti"er poka"uje svoju mo+ ?,i"bor pokreta, tonske boje njegovog orkestra< odvratno i"begavanje !ogike, reda i ispravnosti u ritmu< prikradanje, mi!ovanje, tajanstvenost, *isterinost njegove -beskrajne me!odije.@. $ je !i stanje u koje s!uaoca, i jo pre s!uate!jku, prenosi uvertira u Loengrinu3 na primer, u sutini ra"!iito od somnambu!istike eksta"e E , 3uo sam jednom jednu :a!ijanku gde ka)e pos!e i"vo4enja ove uvertire, oiju b!a)eni* kako to samo vagnerijanke "naju# -Dome si dorme con Muesta musica=. 842 7eligija u mu"i)i4 Ko!iko je jo mnogo nepri"natog pa ak i nera"umevanog "adovo!jenja svi* re!igio"ni* potreba u agnerovoj mu"ici= Ko!iko mo!itve, vr!ine, patosa, -devianstva., -iskup!jenja. kro" nju jo govori=... O, ko!iko koristi i"v!ai taj

!ukavi svetac, koji nas vra+a i mami natrag u sve to se nekada verova!o, i" toga to se mu"ika mo)e os!oboditi rei i pojmova=... (aa inte!ektua!na savest ne mora se stideti , ona ostaje po strani , kada koji stari instinkt dr*tavi* usana pije i" "abranjenoga pe*ara... :o je mudro, "dravo i ak i dobar "nak, uko!iko odaje stid prema "adovo!jenju re!igio"nog instinkta... Jukavo *ri+anstvo# tip mu"ike - agnera pos!ednjeg doba.. 845 Aa ra"!ikujem *rabrost pred !judima, *rabrost pred stvarima i *rabrost pred *artijom. Ovu pos!ednju vrstu *rabrosti imao je, na primer, &avid Ltraus. Aa jo ra"!ikujem *rabrost pred svedocima i *rabrost be" svedoka. 6rabrost jednoga *ri+anina, jednoga oveka koji veruje u %oga, ne mo)e uopte nikada biti *rabrost be" svedoka , i ve+ samo to njoj umanjuje vrednost. (aj"ad ja ra"!ikujem *rabrost i" temperamenta i *rabrost i" stra*a od stra*a# s!uaj ove pos!ednje vrste *rabrosti jeste mora!na *rabrost. :u jo spada i *rabrost i" oajanja. agner je imao tu *rabrost. (jegov po!o)aj u pog!edu mu"ike bio je u osnovi oajniki. (jemu su nedostaja!e one dve stvari koje ine do#ra mu"iara# priroda i ku!tura, po"iv "a mu"iku i discip!ina i obuka u mu"ici. On je imao *rabrosti# i" tog nedostatka on je nainio princip , on je i"mis!io "a sebe jednu vrstu mu"ike. -&ramska mu"ika., kako ju je on i"mis!io, jeste mu"ika koju je on mogao kom!ono%ati : njena ogranienja su agnerove granice. 9 njega su r4avo ra"ume!i= , &a !i su ga r4avo ra"ume!iE... Sa pet estina moderni* mu"iara s!uaj je isti. agner je nji*ov spasi!ac# pet estina je uosta!om -najmanji broj.. 0 svakom s!uaju gde se priroda poka"a!a neumitno i gde je s druge strane ku!tura osta!a s!uaj, pokuaj, di!etantstvo, umetnik se instinktivno , ta ka)emE , oduev!jeno obra+a agneru# kao to pesnik ka)e# -1o!a ga je i"vukao, po!a je utonuo.W. W Fei i" Ieteove pesme 7i#ar4 847 -/u"ika. , i %eliki stil4 : e!iina jednoga umetnika ne ceni se prema -!epim ose+anjima. koja pobu4uje# u to mogu verovati devojke. (ego prema stepenu prib!i)enja ve!ikom sti!u, prema sposobnosti njegovoj "a ve!iki sti!. Ovaj sti! ima kao "ajedniku crtu sa ve!ikom stra+u to pre"ire dopadanje, to "aborav!ja da "adobije, to "apoveda< to o(e444 1ostati gospodar nad *aosom u sebi< nagnati svoj *aos da primi ob!ik# !ogian, jednostavan, nedvosmis!en, postati matematika, "akon , to je ve!ika ambicija na ovom mestu. , 1omo+u nje ovek odbija od sebe# nita ne i"a"iva !jubav prema takvim si!ovitim !judima , oko nji* ini se da !e)i pustinja. butanje, stra* kao od ve!ikog oskrvnjenja... Sve umetnosti "naju takve stvaraoce ve!ikog sti!a# "ato i* nema u mu"iciE (ikada jo nijedan mu"iar nije i"gradio neto kao onaj ar*itekta koji je podigao 1a!aco 1iti... :u je jedan prob!em. &a !i mo)da mu"ika ne pripada ku!turi u kojoj je carstvu si!oviti* !judi svake vrste doao krajE &a !i i pojam ve!ikoga sti!a ne protivrei dui mu"ike , -)eni. u naoj mu"ici E444

Aa ovim dotiem jedno kardina!no pitanje# u ta spada ce!a naa mu"ikaE remena k!asinoga ukusa ne "naju nita to bi se s njom mog!o porediti# ona se rascveta!a kad je svet renesansa dostigao svoj suton, kad je -s!oboda. ostavi!a i !jude i nji*ove naravi# , nije !i njena karakteristika da. bude protiv;renesansE Ae !i ona sestra baroka iji je u svakom s!uaju sabremenik E (ije !i mu"ika, moderna mu"ika, ve+ dekadencijaE... Aa sam jo pre uka"ao prstom na oko pitanje# nije !i naa mu"ika protiv;renesans u umetnostiE (ije !i b!iska ro4aka barokaE (ije !i se ra"vi!a nasuprot svakom k!asinom ukusu, tako da je u njoj "abranjena svaka te)nja "a k!asici"mom po sakoj prirodi stvariE (a ovo pitanje vrednosti od prvok!asne va)nosti odgovor ne bi smeo biti neodre4en, ako bi se pravi!no oceni!a injenica da je mu"ika dostig!a svoj vr*unac u romanti"mu : jo jednom kao reakcija protiv k!asici"ma. /ocart, ne)na i "a!jub!jena dua, a!i sav od osamnaestoga veka ak i kad je o"bi!jan... %etoven prvi ve!iki romantiar, u fran)uskom smislu3 kao to je agner bio pos!ednji ve!iki romantiar... obojica instinktivni protivnici k!asinog ukusa, strogoga sti!a , da ne govorimo ve+ o -ve!ikom. sti!u.

848 7omanti"am6 dvosmis!eno pitanje, kao sve moderno. Kstetska stanja dvojaka. Obi!ati i dare)!jivi kao suprotnost tra)ite!jima i )e!jnima. 844 Fomantiar je umetnik koga njegovo ne"adovo!jstvo sobom ini tvorcem , koji g!eda na drugu stranu od sebe i od svoga sveta, i una"ad. 84> Ae !i umetnost pos!edica ne"ado%oljst%a st%arno&(uE 9!i i"ra" "a %alnosti "a do$i%ljenu sre(u= 0 prvom s!uaju ona je romanti"am3 u drugom oreo! i ditiramb ?jednom reju# umetnost apoteo"a@# i Fafae! tu spada, i"u"ev onu njegovu *ipokri"iju to je *teo obo)iti privid *ri+anskog s*vatanja sveta. On je bio "a*va!an "a )ivot tamo gde nije bio specija!no *ri+anski. Moralno tumaenje sveta ini svet nepodno!jivim. 6ri+anstvo je bi!o pokuaj da se svet -pobedi. pomo+u mora!a, to jest da se negira. (a de!u takav atentat !udosti , !udakoga u"di"anja oveka nad svetom , mo)e se "avriti jedino utueno+u, kr)!jav!jenjem, obescenjenjem oveka# najproseniji i najmanje tetan tip oveka, ovek i" gomi!e, jedino je time dobio i, ako *o+ete, naao u tome svoj raun. +omer kao umetnik a!oteo"e A Fubens tako isto. 0 mu"ici ga jo nije bi!o. 9dea!i"acija %elikog !restu!nika ?smisao "a njegovu ve!iinu@ jeste grka# oma!ova)avanje, k!evetanje, pre"iranje grenika je jevrejsko;*ri+ansko,

846 Lta je romanti"amE , 0 pog!edu na sve estetske vrednosti ja se sada s!u)im ovom osnovnom ra"!ikom# u svakom pojedinanom s!uaju ja se pitam# -Ae !i g!ad i!i obi!je tu bi!o tvoracE. (a prvi pog!ed mog!o bi se drukije ra"!ikovanje initi pogodnije , ono je mnogo oevidnije , naime ra"!ikovanje po tome, da !i je u"rok stvaranja )udnja "a nepromen!jivo+u, ovekoveenjem, -bi+em. , i!i )udnja "a ruenjem, promenom, postajanjem. $!i se obe ove vrste )udnje, kad se b!i)e posmatraju, poka"uju dvosmis!ene, i stvarno se mogu protumaiti u svet!osti s*eme "a koju dr)im da sam bio u pravu to sam je istakao napred. Pe!ja "a ruenjem, promenom, postajanjem mo)e biti i"ra" obi!ate snage pune obe+anja "a budu+nost ?kao to je po"nato, moj i"ra" "a to je -dioni"iski.@, a!i tako isto i mr$nja !judi "!e sre+e, oskudni*, promaeni* mo)e biti ta koja rui, i mora ruiti, jer i* buni i dra)i sve to je trajno i postojanost< pa i samo bi+e. -Ovekoveenje., s druge strane, mo)e poticati i" "a*va!nosti i !jubavi# , umetnost ovakvoga porek!a uvek je umetnost apoteo"e, ditiramb mo)da kod Fubensa, b!a)ena kod 6afi"a, vedra i gracio"na kod Ietea, o"aravaju+i *omerovski sve stvari , a!i mo)e poticati tako isto i i" tiranske vo!je ve!ikoga pa+enika, koji bi *teo od najindividua!nijeg, najpojedinanijeg, naju)eg, od sopstvene idiosinkra"ije svoje patnje da naini obave"an "akon i prinudu, i koji se na taj nain sveti svima stvarima to im udara, name+e, utiskuje )ig svoji* muka. :akav je romantini pesimi"am u najpotpunijem ob!iku# pa bio to Lopen*auerov vo!untari"am, i!i agnerova mu"ika. 847 &a !i antite"a k!asinog i romantinog ne prikriva drugu antite"u, aktivnog i reaktivnogE 848 &a bi ovek bio klasian3 mora imati s%e jake i na i"g!ed protivrene darove i strasti# a!i tako da svi idu u korak, kao jedan jaram< da dola"e u dobri as kako bi dove!i do vr*unca i"vesnu vrstu knji)evnosti i!i umetnosti i!i po!itike ?ne poto se ve+ stig!o na vr*unac...@# on mora biti og!eda!o )eloku!noga stanja ?bi!o jednoga naroda, i!i jedne ku!ture@ i i"ra)avati njegovu najdub!ju i najintimniju prirodu, u trenutku kad je jo stabi!na i stoji na svojim nogama i nije prebojena podra)avanjem sa strane ?i!i jo "avisna...@< ne reaktivan nego od!uan i napredan du*, koji je afirmativan u svima pri!ikama, ak i u svojoj mr)nji. /Ne pripada !i tome najvia !ina vrednostE.... /o)e biti treba rasmotriti da !i mora!ne predrasude ovde ne igraju svoju igru, i da !i ve!ika moralna visina nije mo)da po sebi antite"a k!asinom du*uE... &a !i mora!na udovita nisu po nu)nosti romantiari3 u rei i de!uE... :akva prevaga jedne vr!ine nad drugom ?kao to je s!uaj kod mora!nog udovita@ stoji u najve+oj oprenosti sa k!asinom mo+i u ravnote)i# ako bi neko stajao na takvoj mora!noj visini pa ipak bio k!asian, mi bismo mora!i otuda i"vesti da stoji i na istoj visini nemora!a# mo)da je to bio s!uaj sa Lekspirom ?ra"ume se, ako je to doista bio

!ord %ekon@. 84' O #udu(nosti4 : -roti% romanti"ma %elike /strasti04 a!ja ra"umeti kako svakom -k!asinom. ukusu pripada i"vesna ko!iina *!adno+e, jasnosti i tvrdo+e< !ogika i"nad svega, sre+a u du*ovnom )ivotu, -tri jedinstva., usredsre4enost, mr)nja prema ose+ajnosti, duevnosti, espirit, mr)nja prema mnogovrsnom, nesigurnom, ko!eb!jivom, nebu!o"nom, kaogod i prema svemu kratkom, ig!iastom, !epukastom, dobro+udnom. (e treba se igrati umetnikim formu!ama# treba )ivot preraditi, tako da on sebe pos!e sCm formu!ie. 1rava je to komedija, kojoj smo se tek sada poe!i smejati, jer smo je tek sada %ideli6 to savremenici 6erdera, inke!mana, Ietea i 6ege!a pripisuju sebi u "as!ugu ponovno otkri(e klasinogidea!a... i Lekspira u isti ma* = , 9 ti isti !judi su kratkim putem odbaci!i francusku k!asinu ko!u, kao da se ono to je bitno nije mog!o nauiti i na svoj kao i na onoj strani=... $!i !judi su *te!i -prirodu., -prirodnost.. O, da g!uposti = erova!o se da je k!asici"am neka vrsta prirodnosti= %e" predrasude i poputanja moramo rasmotriti na kakvom "em!jitu mo)e rasti k!asini ukus. Ovr+avanje, upro+enje, jaanje, pogoravanje karaktera ovekova nera"dvojno je od k!asinog idea!a. Jogiko i psi*o!oko upro+avanje. 1re"iranje deta!ja, s!o)enosti, nei"vesnosti. Fomantiari u (emakoj ne ustaju protiv k!asici"ma, nego protiv ra"uma, prosve+enosti, ukusa, osamnaestoga veka. Sen"ibi!itet romantiko;vagnerijanske mu"ike# antite"a k!asinom sen"ibi!itetu. o!ja "a jedinstvom ?jer jedinstvo tiranie# s!uaoce, g!edaoce@, a!i nesposobnost "a tiranisanjem se#e samoga u g!avnoj stvari# u odnosu prema samom de!u ?prema i"ostav!janju, skra+ivanju, objanjavanju, upro+avanju@. Sav!a4ivanje pomo+u masa ? agner, iktor 9go, Go!a/ :en@. 8>2 Ni ili"am umetnik@4 : 1riroda je surova u svojoj vedrini< cinina u svojim osvitima. /i mr"imo emo)ije4 /i be)imo tamo gde priroda pokre+e naa u!a i nau matu< gde nemamo ta vo!eti, gde nas nita ne potse+a na mora!ne prividnosti i de!ikatnosti ove severnjake prirode< to isto va)i "a umetnost. /i vie vo!imo ono to nas vie ne potse+a na -dobro i "!o.. (aa mora!na oset!jivost i bo!e+ivost kao da se os!oba4a u stranoj i sre+noj prirodi, u fata!i"mu u!a i si!a. Pivot be" dobrote. %!agodet se sastoji u kontemp!aciji prirodine ravnodunosti prema dobru i "!u. 0 istoriji nema pravde, niti u prirodi ima dobrote# "bog toga pesimist, ako je umetnik, u"ima i" istorije one teme u kojima se sa ve!ianstvenom naivno+u poka"uje otsustvo pravde, gde basa%r&enst%o do!a"i do i"ra"a , a tako isto u prirodi on bira ono u emu se njen "ao i ravnoduan karakter ne krije !icemerno, gde se sa%r&eno otkriva takav njen karakter... 0metnik ni*i!ist poka"uje se u tome to *o+e i vie vo!i )ininu istoriju3 )ininu !rirodu4

8>5 <ta je tragino= , Aa sam vie puta uka"ao na vr!o pogreno s*vatanje $ristote!ovo koji je stra* i sa)a!jenje, ta dva ose+anja to i"a"ivaju !oti&tenost3 smatrao kao tragina ose+anja. &a je $ristote! bio u pravu, tragedija bi bi!a umetnost opasna po )ivot# onda bi mora!i !judi da se uvaju tragedije kao neega uopte tetnoga i sumnjivoga. 0metnost, koja je inae ve!iki potsticaj )ivota, "anos )ivotom, vo!ja "a )ivotom, ovde bi posta!a oru4e dekadencije i, kao s!ukinja pesimi"ma, uopte tetna !o "dra%lje 2: jer pretpostaviti, kao to to $ristote! ini, da se !judi -oi+uju. od ovi* ose+anja pobu4ivanjem ti* ose+anja u njima, prosto je neistina@. $ko pretpostavimo neto to obino pobu4uje stra* i sa)a!jenje , remeti, s!abi, obes*rab!juje# , kao i to da je Lopen*auer bio u pravu kad je tvrdio da tragedija ui re"ignaciji ?to jest b!agom odricanju od sre+e, nade, vo!je "a )ivotom@, onda bi se time pretpostavi!a umetnost u kojoj se odrie sama umetnost. :ragedija bi onda "nai!a proces raspadanja# instinkt )ivota unitio bi sebe u instinktu umetnosti. 6ri+anstvo, ni*i!i"am, tragina umetnost, fi"io!oka dekadencija# to bi se dr)a!o "ajedno, to bi do!a"i!o do prevage u isti ma*, i u"ajamno bi se pomaga!o gore;do!e... :ragedija bi, prema tome, bi!a simptom propadanja. Ova teorija mo)e se opovrgnuti na naj*!adnokrvniji nain# naime time to bi se !omo+u dinamometra i"merio uticaj jedne tragine emocije. 9 kao re"u!tat dobio bi se fakt, koji bi konano mog!a pogreno da s*vati samo beskrajna !a)!jivost jednoga sistematiara# , da je tragedija sredstvo "a okre!ljenje4 Kad Lopen*auer odbija da to ra"ume, kad smatra optu potitenost kao tragino stanje, kada on Ircima ?, koji njemu u inat nisu bi!i -re"ignirani....@ skre+e pa)nju da se nisu na!i na vr*uncu pog!eda na svet# onda je to pristrasnost, !ogika sistema, !a)an novac sistematiarev# jedan od oni* r4avi* fa!sifikata koji su Lopen*aueru iskvari!i ce!u psi*o!ogiju, korak po korak ?# njemu koji je genija, umetnost, mora!, pagansku re!igiju, !epotu, sa"nanje i skoro sve s*vatio proi"vo!jno i na si!u pogreno@. 8>7 ,ragini umetnik4 : 1itanje je snage ?jednoga naroda i!i pojedinca@ da !i i gde primenjuje sud o !epom. Ose+anje obi!ja, nagomilane snage ?koje doputa da se vese!o i sme!o susre+e mnogo ta pred im s!abi+ dr*ti@ , ose+anje mo(i i"ra)ava sud o -!epoti. stvari i stanja koje instinkt nemo+i smatra samo dostojnim mr)nje i -ru)nim.. $tmosfera koja nam omogu+ava da procenimo da !i je ono to sukob!jujemo opasnost, prob!em, sab!a"an, ta atmosfera odre4uje i nae estetsko da ?-:o je !epo. ustvari je afirma)ija5. Otuda s!edi da je, uopte govore+i, sk!onost ka sumnjivim i stranim stvarima simptom snage# me4utim ukus "a !epukasto, kitnjasto, karakterie s!abe, de!ikatne. 1$i%anje u tragediji karakteristino je "a jaka vremena i karaktere# nji*ov non p!us u!tra je mo)da .o$anst%ena komedija4 +erojski du*ovi sebi ka)u -da. u traginoj svireposti# oni su dovo!jno vrsti da stradanje osetekao "adovo!jstvo. S druge strane, ako pretpostavimo da s!abi+i )e!e u)ivanje u umetnosti koja nije stvorena "a nji*, ta +e uiniti da tragediju podese prema svome ukusu E Oni +e joj nametnuti svoja sopstvena ose+anja vrednosti# na primer -triumf mora!nog poretka u svetu., i!i uenje o -besmis!enosti )ivota., i!i potsticaj na -re"ignaciju. ?, i!i tako isto

po!umedicinske, po!umora!ne i"!ive ose+anja u du*u $ristote!a@. (aj"ad# umetnost stra otnoga3 uko!iko u"bu4uje nerve, mogu s!abi i i"nureni smatrati kao sredstvo okrep!jenja# to je danas na primer ra"!og "a di%ljenjg agnerovoj mu"ici. /era do koje ovek sme pri"nati stvarima nji*ovu stra*ovitost i dvosmis!enost, i da !i su mu uopte na kraju potrebna -reenja. , jeste "nak ose+anja "adovo!jstva i mo+i. Ova vrsta umetnikog !esimi"ma je taman neto obrnuto od onog re!igio"no; mora!nog pesimi"ma koji pati od ovekove -pokvarenosti. i "agonetke )ivota# on tra)i reenje i!i bar nadu na reenje. Oni koji pate, oajavaju i nemaju vere u sebe , bo!esnici drugim reima , u sva vremena su tra)i!i "anosne vi"ije, da bi i"dr)a!i )ivot ?pojam -b!a)enstva. postao je na taj nain@. S!ian s!uaj# umetnici dekadenti, koji se u osnovi odnose ni ilistiki prema )ivotu, tra$e !ri#e$i&te u le!oti o#lika : u oda#ranim stvarima, gde je priroda savrena, u kojima je ravnoduno %elika i le!a444 ?: -Jjubav prema !epom. mo)e prema tome biti neto sasvim ra"!iito od sposobnosti da se %idi i!i st%ori !epo# ona mo)e upravo da bude i"ra" nemo(i "a to.@ Si!ni umetnici, oni koji stvaraju *armoniju od svakog nesk!ada, jesu oni koji svoju sopstvenu mo+< i unutranji sk!ad prenose na sve stvari# u simbo!ici svakog umetnikog de!a oni i"ra)avaju svoje najdub!je iskustvo , nji*ovo stvaranje je "a*va!nost "a nji*ov )ivot. >u#ina traginoga umetnika !e)i u tome to njegov estetski instinkt obu*vata pog!edom da!je pos!edice, to se ne "adr)ava kratkovido na najb!i)em, to se potvrdno odnosi prema itavoj ekonomiji sveta u ve!ikim !inijama, koja opravdava stra otu3 "lo3 d%osmislenost : i vie nego opravdava.

8>8 1ME,NOS, 1 /7OFENj1 ,7A8E>IJE0 9 Koncepcija de!a, na koju se nai!a"i u po"adini ove knjige, neobino je sumorna i neprijatna# me4u svima dosad po"natim vrstama pesimi"ma ini se da nijedan nije dostigao do te mere "!osti. $ntite"a pravog i prividnog sveta potpuno otsustvuje ovde# postoji samo jedan svet, a taj je !a)an, svirep, protivrean, sab!a)njiv, be" smis!a... Aedan tako sk!op!jen svet jeste pravi svet. (ama je nu$na!a), da bismo pobedi!i ovu stvarnost, ovu -istinu., to +e re+i, da bismo mog!i )iveti... &a je !a) nu)na da bismo mog!i )iveti, to je sastavni deo ove stra*ovite i dvosmis!ene prirode )ivota. /etafi"ika, mora!, re!igija, nauka , u ovoj knji"i se rasmatraju samo kao ra"ne forme !a)i# pomo+u nji* mi stiemo %eru u )ivot. -Pivot treba da u!ije poverenje.# "adatak tako postav!jen ogroman je. &a bi ga mogao reiti, ovek mora biti !a)!jivac po prirodi, on mora biti umetnik vienego!i sve osta!o. 9 on to "aista i jeste# metafi"ika, re!igija, mora!, nauka , sve su to i"danci njegove vo!je "a umetno+u, "a !a)ju, "a begstvom ispred -istine., "a odricanjem -istine.. Ova sposobnost, ova umetnika sposobnost ovekova po preimu+stvu , kojom on sav!a4uje stvarnost pomo+u !a)i ,

njemu je "ajednika sa svim to postoji. On sam je dakako deo stvarnosti, istine, prirode# kako ne bi bio onda i de!i+ genija la$i4 &a se priroda )ivota !ogre&no !ojmi : to je najdub!ji i najvii potajni smer i"a svega to se "ove vr!ina, nauka, pobo)nost, umetnost. /nogo ta nikad ne videti, mnogo ta krivo videti, na mnogo ta baciti samo pog!ed# o kako je pametan ovek u stanjima u kojima je najda!je od pomis!i da sebe smatra pametnim= Jjubav, oduev!jenje, -%og. , to su sve supti!ni ob!ici samoobmane, sve mamci )ivota i vere u )ivot= 0 trenucima kad je ovek bivao obmanut, kad je sebe magario, kad je poverovao u )ivot# o kako su mu se nadima!e grudi= Kako je bio us*i+en= Kako se osetio si!nim = 9 ko!iko je bi!o umetnike eksta"e u ose+anju mo+i=... 3ovek je opet postao gospodar -materije. , gospodar -istine.=... 9 kad god se ovek raduje, on to ini uvek na isti nain# on se raduje kao umetnik, on u)iva u sebi kao u mo+i, on u)iva u !a)i kao u svojoj mo+i... 99 0metnost i samo umetnost. Ona je ve!iko sredstvo )ivota, ve!ika "avodnica )ivota, ve!iki potstrek )ivota. 0metnost kao jedino nadmo+no protivdejstvo protiv svake vo!je "a odricanjem )ivota< kao neto anti*ri+ansko, antibudistiko, antini*i!istiko par eNce!!ence. 0metnost kao isku!ljenje sa"natelja : traginog sa"nate!ja koji vidi stranu i dvosmis!enu prirodu )ivota, i *o+e da je vidi. 0metnost kao isku!ljenje delatelja , tragino ratnikoga, oveka, *eroja, koji ne samo vidi stranu i dvosmis!enu prirodu )ivota, nego je do)iv!juje, *o+e da je do)ivi. 0metnost kao isku!ljenje !atnika : kao put u duevna stanja u kojima se stradanje *o+e, preobra)ava, bogotvori gde je stradanje ob!ik ve!ike eksta"e. 999 idi se da se u ovoj knji"i pesimi"am, i!i bo!je re+i ni*i!i"am, smatra -istinom.. $!i se -istina. ne smatra kao najvie meri!o vrednosti, a jo manje kao najvia mo+. o!ja "a prividno+u, "a i!u"ijom, "a obmanom, "a postajanjem i promenom ?"a objektivnom obmanom@ smatra se ovde dub!jom, teme!jitijom, -metafi"inijom. nego!i vo!ja "a istinom, "a stvarno+u, "a prividom# to je prosto jedan ob!ik vo!je "a i!u"ijom :ako isto se "adovo!jstvo smatra prvobitnijim od bo!a# a bo! "a neto us!ov!jeno, kao pos!edica vo!je "a "adovo!jstvom ?vo!ja "a postajanjem, ra+enjem, uob!iavanjem, to +e re+i "a stvaranjem# a u stvaranje je uraunato i ruenje@. (ajvie stanje afirmacije )ivota "ami!ja se kao neto i" ega se najve+i bo! ne mo)e isk!juiti# to je traginoC dioni"isko stanje. 9 (a taj nain ova knjiga je ak i antipesimistika# to jest u tom smis!u da neemu ui to je jae od pesimi"ma, to je -bo)anstvenije. od istine# umetnost4 (iko, rekao bi*, ne bi bio spremniji "a radika!no odricanje )ivota, "a stvarno odricanje de!om jo vie nego!i "a odricanje reima, nego!i pisac ove knjige. Samo to on "na , on je to do)iveo,

on je mo)da samo to i do)iveo , da umetnost %redi %i&e od istine4 Ao u predgovoru, u kome se Fi*ard agner po"iva kao na ra"govor, na!a"i se ovo ispovedanje vere, ovo evan4e!je umetnika# -0metnost kao pravi "adatak )ivota, umetnost kao metafi"ikade!atnost )ivota....