POREZI NA POTRONJU

Pojam I karakteristike poreza na potronju

.
dug se prevaljuje na por.destinatara- kupca tj.krajnjeg potrosaca ugradjivanjem
poreza u cenu proizvoda (uslugu).
Cilj poreza na potronju je da pogodi dobra namenjena linoj potronji, na njihovom
putu ka potroau.
Ovi ciljevi mogu biti korieni I za ostvarivanje odreenih ciljeva ekonomske politike.
Poreze na potronju karakterie I posrednost kod poreza na promet se kao
poreski obveznik javlja lice koje prodaje proizvod, odnosno prua uslugu, kao
destinar javlja krajnji potroaVrste poreza na potrosnju Porez na promet-bio je kod nas do 2005 god., PDV,
Akcize
Porezi na potrosnju su porezi koji se placaju u vezi sa koriscenjem finalnih dobara i
usluga u zemlji potrosnje. Oni su izdasni, ugodni.
Opsti porezi na promet su porezi koji se placaju na sve proizvode i usluge u
prometu, osim onih koji su izricito izuzeti.
Njihove prednosti su izdasnost, stabilnost, sigurnost, ugodnost placanja, niski
troskovi, ciljna upotrebljivost.
U Nedostatke se ubraja regresivnost I izraeni inflatorni potencijal.
**regresivnost** je osobina poreza na potrosnju koja potice od cinjenice da ovi
porezi ne vode racuna o ekokomskoj snazi poreskog obveznika. Posto je njihova
visina ista za sve obveznike, ovim porezima biti vise pogodjeni siromasniji slojevi
stanovnistva.
Opsti porezi na promet mogu biti: jednofazni i visefazni-svefazni.
1.Jednofazni porezi na promet moze se uvesti:
fazi proizvodnje
.

u trgovini na veliko -
, .
u trgovini na malo - placa se u momentu prodaje krajnjem potrosacu.

Obveznik ovog poreza je prodavac roba i usluga i primenjuje se proporcionalne

por.stope.
Prednosti u odnosu na ostale jednofazne poreze su:
Nema kumulativnog efekata
Ne ispoljava teznju ka vertikalnoj intregraciji
Nedostata otezan kontrol i vecoj mogucnosti poreske evazije.
Jednofazno oporezivanje je napusteno i zamenjeno visefaznim, odnosno
svefaznim porezima.
2. Visefazni porezi mogu biti bruto i neto.
Brutosvefazni porez se placa u svakoj fazi proizvodnje i prometa, a osnovica je
cena iz prethodne faze. Ovo je osnov za kumuliranje poreza jer se placa i porez na
promet.*****
Ovaj nedostatak je ispravljen uvodjenjem neto (nekumulativnog) svefaznog
poreza na promet-PDV
Netosvefazni porez obracunava se i placa u svakoj fazi prometa ali samo na dodatu
vrednost i zato se naziva porez na dodatu vrednost - PDV.
***PDV je svefazni porez kod kog se oporezuje samo dodata vrednost u datoj fazi
odnosno kod kog se porez ne obracunava na prehodno placeni porez. Ovaj porez se
u krajnjoj liniji prevaljuje na potrosaca-indirektan porez.**

Osobine PDV-a
PDV se obracunava u svakoj fazi na vrednost dodatu u toj fazi, ali pogadja
samo krajnju potrosnju.
Poreska obaveza se utvrdjuje metodom fakture
Pogadja krajnjeg potorsaca, jer postoji namera zakonodavca da porez bude
prevaljen.

Nain utvrivanja dodate vrednosti

Sa stanovista obracuna dodate vrednosti PDV se moze obracunati:
-direktno (metod sabiranja i metod oduzimanja) - racuna se poreska osnovica na
koju se onda primenjuje poreska stopa PDV-a.

.

(, , , .).


.

.

-indirektno (metod fakture) -ne racuna se por. osnovca nego se direktno racuna
poreska obaveza. Metod fakture danas je primeni kod obracuna pdv-a.
Osnovni oblici poreza na dodatu vrednost
Sa stanovista tretmana osnovnih sredstava imamo 3 oblika pdv-a:
1. Potrosni tip pdv-a: podrazumeva da se pri utvrdjivanju dodate vrednosti
odbijaju celokupne nabavke osnovnih sredstava u obracunskom periodu.
2. Dohodni tip-znaci da se u obracunskom periodu prisvaja samo deo koji
odgovara godisnjoj amortizaciji nabavljenih osnovnih sredstava.
3. Bruto tip ( proizvodni oblik) -nedozvoljava nikakve odbitke po osnovu
nabavke osnovnih sredstava.
Osnovna nacela PDV-a
Nacelo porekla-pdv se obracunava i naplacuje na dobra koja su proizvedena
u zemlji. Uvoz je oslobodjen.
Nacelo odredista-pdv se obracunava i naplacuje na dobra i usluge koji se
trose u zemlji, uvoz je oporezovan a izvoz oslobodjen.
Prednosti:
Jaca zastita od poreske utaje, nego kod jednofaznih poreza, zato sto
prodavac koji je nabavio neku robu ima pravo na ulazni pdv samo ako je
nabavilo robu na koju je prethodno placen pdv i koji je izkazan u racunufakturi.(na taj nacin subjekti u lancu prometa medjusobno kontrolisu jedno
drugo kada je upitanju placanje pdva
Izbegava se kumulativni efekat oporezivanja (slucaj kod bruto svefaznog
izbegavanja efekta gomilanja poreza.)
Efekat neutralnosti jer ima manji broj por.stopa u odnosu na jednofazno
oporezivanje. Najcesce 2 stope: niza, visa-jednostavnija.
Podstice izvoz, jer je izvoz oporezovan nultom stopom sa pravom odbitka
pdv-a (kod poreza na promet to nije bio slucaj)
Podstice investicije jer kod potrosnog oblika pdv-a, pdv placen na nabavku
osnovnih sredstava ulazi kao ulazni pdv.
Nedostaci-mane:
Povecano administriranje u smislu kontrole samog obracuna

Moguca pojava inflatornog efekta prilikom uvodjenja pdv-a.

Nemogucnost uvodjenja i administriranja na subcentralnom nivou, to znaci da
pdv ne moze da naplacuje regija, pokrajina, opstina, nego mora da postoji 1
centralno mesto na koje ce se slivati prihodi od pdv-a. i sa kojeg ce se vrsiti
povracaj pdv-a. U sad-u nemaju pdv, samo porez na promet imaju.
Izrazen regresivni efekat-sa rastom prihoda, efektivna poreska stopa opada,
odnosno lica sa visom dohotka srazmerno manje trose nego lica sa nizom
dohotka, pa stvarna (efektivna) stopa kao odnos placenog poreza i visine
dohotka otpada sa rastom dohotka. (stope na zivotne namirnice oporezovane
nizom stopom, ublazava se regresija)
CARINE

Oblik dazbina koji se placa prilikom prelaska robe preko drzavne granice.
Funkcije carina su sledece: (Ciljevi carina)
1. Fiskalne funkcije- su usmerene na prikupljanje odgovarajuih fin. sredstava.
2. Ekonomska funkcija se moze gledati kroz:
Zastitu domace privrede od inostrane konkurencije
Zastitu odredjenih grana ili grupacije odredjene privrede
Delovanje na strukturu troskova
Uticaj na cene proizvoda
Ostvarivanje ravnoteze u bilansu placanja
3. Socijalna funkcija-ostvaruje se preko uticaja na cene odredjenih proizvoda
koje imaju implikaciju na zivotni standard pojedinih kategorija stanovnistva.
Razlozi za primenu carina:
Zastita i razvoj nacionalne privrede
Efikasan uticaj na odnose sa drugim drzavama
Odbrana ekonomske samostalnosti zemlje
Carine su relativno izdasan izvor prihoda
Vrsenje uticaja na domace proizvodjace i cene
Razlozi protiv carina:**
Ogranicavaju razvoj medjunarodne trgovine
Usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije
Prepreka sirenju savremenih tehnoloskih resenja
Uvecavaju trkove proizvodnje-regresivno dejstvo

Podela carina ( Vrste carina)

1. Prema kretanju robe:
Uvozne -
.
Izvozne -
.
Provozne -

.
.
2. Prema nacinu utvrivanja carinske osnovice:
Vrednosne ili ad valorem-uzima se vrenost robe na granici,
Specificne- ,
(, ,
).
Mesovite-kombacije prethodne dve
3. Carine prema poreklu robe:
Diferencijalne - carinska tarifa je podeljena tako da se za neke zemlje
primenjuje veca, a za druge manje carinsko opterecenje. Vece carinsko
opterecenje se primenjuje prema zemljama sa kojima nisu potpisani trgovinski
ugovori.
Preferencijalne - se primenjuju prema zemljama sa kojima se odrzavaju
dobri trgovinski odnosi.
Jedinstvene carine - ,
.
4. Prema nacinu uvodjenja:
Autonomne - uvodi svaka zemlja za sebe prema svojim potrebama.
Ugovorne(konvencionalne) - uvode se na osnovu dogovora izmedju dve ili
vise zemalja i ne mogu se jednostrano ukidati, menjati ili dopunjavati.
5. Prema osnovnoj ekonomskoj funkciji:
Fiksalne -
.
Zastitne -
.

: 1) ; 2) ;
3) ; 4) ; 5) ,
6) ; 7) 8) .

1.

(, ,
.). ,
.
2.
,
,
.
3.
.
4.
.
5.
. ,
.
6.
. ()
, .
7.
(, , ).
8. () ,
, .
() ,

.
.
,
,
. , .
ad valorem,
.

TAKSE
-javni prihodi koje drzava prima kao protiv naknadu od pojedinaca ili grupa za
ucinjene usluge svojih organa ili ustanova.

Takse se naplacuju za tzv. nematerijalne usluge od strane drzavnih organa. To su

najcesce usluge administrativnih, carinskih ili sudskih organa.
Visina takse ne odgovara visini usluge, nego predstavlja svojevrsno participaciju, a
utvrdjuju je jednostrano nadlezni drzavni ogran.
Potrebno je napomenuti da taksa nije cena za pruenu uslugu od strane dravnog
organa.
Napata takse odnosno pruzanje usluge vrsi se na zahtev lica, koje trazi uslugu, pa
kazemo da su takse dobrovoljna davanja.
Izuzetak je taksa koja se placa pri registraciji motornih vozila, jer se vrsi naplata
takse bez obzira sto nije trazena niti koriscena bilo kakva usluga.
Takse nisu izdasni javni prihod, a naplacuju se u novcu.
Visina takse za pojedine usluge data je u taksenoj tarifi.
Taksena tarifa mora da :
Bude opsta i zavisi jedino od vrste i velicine usluge
Ne sme biti komplikovana i omogucavati arbitrarno (proizvoljno) ocenjivanje
organa.
Treba da obuhvata usluga organa u celini.
Faktori koji odredjuju visinu takse su: (utvrivanje visine taksa) --- Visina takse mora biti vezana za troskove koje organi imaju pri pruzanju
usluga.
Visina taksi treba da odgovara visini primljenih koristi pojedinca
Ukoliko pored privatnog postoji i javni interes, visina taksi treba da je niza, od
troskova pruzanja usluga.

Prevetivno delovanje taksi dolazi do izrazaja kada je njena visina veca od

troskova ucinjene usluge.

Takse se mogu placati direktno-kada se taksa plaa u gotovom novcu i indirektno

naplata takse vri se putem taksenih marki.
Vrste taksi:
1.Prema nivou vlasti koji uvodi taksu :centralne i lokalne
2. Prema organu koji vrsi usluge:
Administrativne naplauju se za rad dravnih organa I ustanova
(konzularne, carinske, katastarske, kao I takse za zatitu patenata, uzoraka,
modela I igova)

Komunalne
Sudske naplauju se za rad sudova

3.Nacin placanja:Direktno i Indirektno

4.Vreme placanja:Platljive unapred i Platljive unazad
5.Prema kriterijumu namene naplaenih prihoda:Fiskalne i inovnike

Taksena naela
1.nacelo legaliteta-da se takse mogu uvoditi zakonom i nizim odlukama
2.nacelo opstosti-taks.tarifa mora biti jednaka za sve
3.nacelo jednostavnosti-tak.tarifa da je sto jednostavnija, da se lako I tano
omoguuje plaanje propisane takse
4.nacelo nekumuliranja-da se za istu radnju ne moze vise puta naplatiti taksa od
strane razlicitih organa.

:
,

.
,
.
( ,
, ).

. ,
.
,
, , , ,
.
.
, , .
, ,

,
, .
.

NAKNADE
-javni prihodi koji se prikupljaju radi resavanja nefiskalnih ciljeva, uredjuju se od
strane organa za gazdovanje nad javnim dobrom.
Osobine naknada:
Destinirani javni prihodi-imaju tacno odredjenu namenu

 Placaju ih samo odredjene kategorije obveznika

Ne moraju biti prihod budzeta
Ne utvrdjuju se uvek od strane fiskalnog organa drzave
Placaju odredjena lica*
Idu na racun preduzeca koji gazduju javnim dobrom*
Vrste naknada:
1. Dobra od opsteg interesa:Sume, Putevi, Zamljiste, Prirodni lekoviti factor,
Rudno blago
2. Ostale:Zivotna sredina, Gradsko-gradjevisko zemljiste, Ribarsko podrucje

DOPRINOSI
Socijalna zastita se sastoji od: Socijalne pomoci i Socijalnog osiguranja
Socijalna pomoc-pomoc od strane drzave koja se pruza socijalno ugorzenim
clanovima drustva. Isplacuje se iz budzeta i tereti poreske prihode.
Drugi vid socijalne zastite predstavlja socijalno osiguranje. Rashodi za socijalno
osiguranje su rashodi posebnih namenskih fondova i osiguranje se ne finansira iz
budzeta.
Karakteristike socijalnog osiguranja:
1. Obaveznost
2. Visina naknade po pravilu zavisi od prethodnih uplata korisnika
3. Pravo na naknadu se ostvaruje nastankom osiguranog dogadjaja
4. Transferi po ovom osnovu ne zavise od materijalnog stanja koristika.
Finansiranje socijalnog osiguranja vrsi se putem doprinosa.
Doprinosi su posebna vrsta namenskih javnih prihoda koji se na osnovu uvedene
obaveze ubiraju od fizickih i pravnih lica.
Kategorizacija socijalnog rizika
Socijalni rizici su: starost, bolest, invalidnost i nezaposlenost.
Socijalno osiguranje obuhvata:
penziono,
invalidsko osiguranje,
osiguranje za slucaj nezaposlenosti
zdravstveno osiguranje
Finansira se preko zavoda za zdravstvenu zastitu, zavoda za nezaposlene i fonda
penzijskog i invalidskog osiguranja.

Karakteristike doprinosa:
1. Doprinosi su javni prihodi sa protiv naknadom

2. Placaju ih samo lica, koja ce imati koristi od njih

3. Doprinosi su prinudna placanja
4. Sredstva imaju namenski karakter
5. Destinirana sredstava sa unapred tacno utvrdjenom namenom
6. Obavezna placanja za odredjeni krug korisnika
7. Obaveza placanja se utvrdjuje posebnim zakonom
8. Sredstva od doprinosa se slivaju u posebne fondove socijalnog osiguranja
9. Doprinosi se placaju i na najnize zarade
10. Moze se odrediti gornji limit za placanje
11. Stope su proporcionalne
12. Osnovica je zarada ili neka druga naknada
13. Nije uobicajeno da postoje diferencirane olaksice.
AKCIZE

je
, .

, (, , ,
, .).
.

,
.
( )
, , .
, ,
, ,
.

(, , .)
ad valorem .

Postoje ad valorem ( ).

.


.

 (. ,
),
, (
).
(. ),
.

: ,
, ,
.
: .

.
,
. ,
,
,
,
, .