DETERMINANTE TRZISTA VREDNOSTI AKCIONARSKIH PREDUZEA 1.

TRINA VREDNOST I CENA AKCIJE Cilj svakog menadera akcionarskih preduzea je poveanje bogatstva akcionara kroz maksimiziranje trine cene akcija. Cene akcija otvorenog akcionarskog preduzea odreuju se na berzi, a zavise od ponude i tranje. Postoje 2 naina kretanja akcija; 1. Kretanje cene nije sluajno i 2.nasumino kretanje cene akcija Vrednost svakog sredstva determinisana je sadanjom vrednou buduih novanih priliva, koji se oekuju na osnovu korienja tog sredstva. Proticanjem vremena i pojavom novih inf, doi e do prilagoavanja cena, jer cene na efikasnom tritu predstavljaju procenu vrednosti. Trina vrednost preduzea zavisi od 4 faktora: dugogodinja profitabilnost postojeih investicija, profitabilnost buduih investicija, traeni trini prinos na investicije i rizik ulaganja. Menaderi prilikom donoenja odluka o aktivnostima raunaju da su ovi faktori budu povezani, kako bi se povecala trzisna vrednost preduzeca. Menaderi akcionarskih preduzea ulau u investicije koje imaju vee prinose od traenih trinih prinosa za investicije istog ili slinog rizika ulaganja, da bi ostvarili vrednost za svoje akcionare Uspena profitabilna preduzea mogu finansirati investicije iz zadranog dobitka ili zaduivanjem po povoljnim uslovima. Pokazatelji trine vrednosti preduzea To su pokazatelji vlasnistva i tu se ubrajaju: neto dobitak, dividendna stopa, knjigovodstvena vrednost po akciji, racio plaanje dividendi. Racio palaanja dividende dobija se iz odnosa isplaene dividende po akciji i neto dobitka . Dividendna (stopa) prinos je odnos dividende po akciji i trine cene po akciji. Knjigovodstvena vrednost po akciji je kolinik sopstvenog kapitala i broja izdatih obinih akcija. 2.UTICAJ INVESTICIONE POLITIKE NA TRINU VREDNOST AKCIJA a) Ekonomski i raunovodstveni profit- nastaje kao razlika izmeu ukupnih prihoda i rashoda, koje se baziraju na istorijskim podacima. Ekonomski profit je sa druge strane razlika izmeu ukupnih prihoda i oportunitrtnih trokova. Zakljuuje se da su projekti koji donose vei prinos od traenog bogatstvo akcionara. b) Reakcije trita na dugoronu investicionu politiku - menaderi veruju da je trite HOV previe usko fokusirano na kratkorone dobitke, ne pridaje se znaaj dugoronim investicijama. Zagovornici teorije o efikasnom tritu smatraju da trite pozitivno gleda na odrivu dugoronu strategiju razvoja. Pad profita moe da pokae loe rezultate u budunosti, pogotovo za preduzea koja posluju iznad oekivanja. 3.MAKSIMIZIRANJE VREDNOSTI ZA VLASNIKE RESTRUKTURIRANJEM PREDUZEA Razlozi za restrukturiranje su:vraanje baznoj delatnosti, obezbeenje eljenog rasta poslovnih performansi, promena trinog i tehnolokog portfolija, smanjivanje obima poslovanja, osam ostavljivanje pojedinih delova. Neophodno je da svaka poslovna jedinica preduzea stvara vrednost za akcionare, ne samo preduzee u celini. Da bi se ustanovilo da li svaka jedinica stvara vrednost, koristi se analiza procesa stvaranja vrednosti, koja polazi od pretpostavke da se moe izraunati vrednost svake bitne oslovne jedinice unutar preduzea, a sabiranjem njihove vrednosti se dobija trina vrednost preduzea kao celine. Ukoliko neki delovi celine ne ostvaruju vrednost, njihovim naputanjem ili prodajom bi se mogla ostvariti odreenu stopa prinosa i preduzee bi moglo poveati svoju vrednost. Neprofitabilne poslovne jedinice se esto javljaju kada se preduzee nalazi u fazi zrelosti i koristi slobodne novane tokove za ulaganje u nove poslove u kojima nije kompetentno. Pored odredjivanja naina kako neki posao treba uraditi jeftinije, bre i bolje neophodno je utvrditi da li taj posao vredi raditi ili ga prepustiti nekom drugom. 4. KONTROLA I PODSTICAJI ZA MENADERE Zadatak menaera akcionarskog preduzea je maksimiziranje vrednosti za svoje akcionare. Akcionari su vlasnici i biraju upravni odbor koji ih predstavlja. Ovaj nain je karakteristian za SAD i Veliku Britaniju. U Evropi postoje iri ciljevi korporativnog preduzea. Maksimiziranje vrednosti za vlasnike esto zahteva dugorono angaovanje resursa, koje dovodi do pada profita Razdvojenost upravljanja i vlasnitva dovodi do toga da menaderi u odreenoj meri mogu raditi za svoj interes, a ne za interes vlasnika. Kako bi se to spreilo preduzimaju se mere poput:

nametanja obaveze menaderima da kupe deo akcija svog preduzea i postavljanje sistema podsticaja i kontrole menadera.Menaderi mogu teiti ka kupovinu skupocenih automobila i jahti, to doprinosi stvaranju tete za vlasnike, a problem je i kada menaderi streme ka stavarnju korporativnih imeprija kupovinom drugih preduzea uz plaanje visokih premija. Jedan od naina da se ovo sprei je u postavljanju sistema budetiranja koje stimulie dugoroni razvoj, on pokriva planiranje tokova rentabiliteta, tokova likvidnosti, finansijske strukture i kapitalana ulaganja. Tri glavne prednosti budetiranja su: menaderi se prisiljavaju da misle unapred i formira se njihova odgovornost za planiranje obezbeuju se oekivanja koji su najbolji okviri za procenu buduih performansi pomae menaderima u koordinaciji njihovih de lovanja, tako da planovi delova organizacije idu u susret planovima organizacije kao celine. Sistem nagraivanja je nain kako se menaderi mogu podstai na dugorono razmiljanje. Oni e tada izbegavati projekte sa procenjenom visokom sadanjom vrednou koji izgledaju rizino. I ako nisu nagraeni oni e ih izbegavati, ali e ulagati manje truda u poslovanje. Plata nije podsticajna i agent ili menader ne snosi rizik, ve celokupni rizik snose akcionari. Varijabilni deo je podsticajan, zavisi od rezultata, a ukupan rizik snosi agent. Zlatni padobran je vrsta stimulacije menadera koju on dobija prilikom preuzimanja kompanije od strane nekog drugog preduzea, i to je nagrada esto u milionskim iznosima. Obezbeuje se menaderu da ne bi spreio preuzimanje iz straha za svoju poziciju, ali on moe da izazove i prodaju prvom kupcu po najnooj ceni, to je negativno za akcionare. Takoe nastaje problem ukoliko novo vlasnitvo eli da zadri sposobno rukovodstvo, koje je ovako stimulisano da napusti svoje pozicije. Efikasan sistem nagraivanja treba da uzme u obzir preuzimanje rizika, vremenski horizont, radnu etiku i proces budetiranja. TEORIJSKE KONTROVERZNE POLITIKE DIVIDENDI 5. Definisanje politike dividendi Najvanije odluke menadera su investicione i finansijske odluke. Investicione odluke determiniu veliinu i strukturu active( imovinu preduzea) a Finansijske odluke determiniu pasivu (izvore ili nain finansiranja). U finansijskim odlukama nalaze se odluke o dividendi koji deo dobitka e se isplatiti akcionarima a koji deo ce ostati u preduzeu. Isplate dividendi smanjuju sopstveni kapital i gotovinu neophodnu za investicije. Novac isplaen za dividende preduzee pribavlja emitovanjem novih akcija ili zaduzivanjem. Politika dividendi znaajno utiu na vrednost preduzea. Alternativa je otkup sopstvenih akcija i podela akcija preduzea. U zakonskoj praksi veine zemalja postoje ogranienja za isplate dividendi: 1. Pravilo neto profita zabranjuje isplatu dividendi koja prevazilaze neto dobitak tekue i neraspreeni dobitak iz tanijih godina 2. Pravilo odranja uloenog kapitala sva plaanja moraju se odvijati izvan originalno uloenog kapitala 3. Pravilo insolventnosti - zabranjuje nelikvidnim preduzeima da isplauju dividende Mnogi menaderi smatraju da je politika dividendi od presudnog znaaja za poveanje vrednosti preduzea, dok manji broj menadera i znatan broj akademskih istraivaa smatra poloitiku dividendi irelevantnom. Neki smatraju da politika dividendi deluje negativno na vrednost akcija, jer: postoje poreske nepogodnosti dividendi u odnosu na kapitalne dobitke i njihovom isplatom menaderi priznaju da ne znaju kako da upotrebe slobodna novana sredstva, koja trebaju biti uloena u nove investicije. 7. Vrste politike dividendi 7.1. Teorija ostatka naspram aktivne teorije Dividende se mogu tretirati kao ist ostatak, kada su potrebe za investicijama vee od dobitka preduzea nee biti isplate dividendi. Teorija ostatka je najee u skladu sa poslovnom filozofijom i interesima menadera preduzea. Prema teoriji ostatka investicione i finansijske odluke determiniu trinu vrednost preduzea i imaju veu vanost odluka o dividendama. Dividende reflektuju buduu profitabilnost preduzea a njihove isplate smanjuju rizik i neizvesnost kojima su izloeni akcionari. Veina preduzea pokuava da odri relativno stabilne odnose izmeu dividendi i akcija. Aktivna dividendna politika podrazumeva isplatu dividendi u iznosu koji prevazilazi vrednost reziduala. Dividende reflektuju buduu profitabilnost preduzea, a njihove isplate smanjuj u rizik i neizvesnost kojima su izloeni akcionari. Obe teorije su usmerene ka maksimiranju trine vrednosti preduzea, ali razliito vrednuju relativne efekte. 7.2 Stabilne naspram flukturirajuih isplata

Postoje 3 strategije isplate dividendi: politika flukturirajuih dividendi, politika stabilnih dividendi i politika regularni h dividendi. Politika stabilnih plaanja dividendi primenjuje najvei broj preduzea, koja formiraju dividende po akciji. Dividende se poveaavaju samo ukoliko menaderi preduzea veruju da e budui dobici biti dovoljno visoki da pokriju vii nivo dividendi. Smanjenje ili prekid plaanja dividendi je razlog to eli svako preduzee eli da izbegne i primenjuju se samo kada menaderi procene da je trenutni nivo dugogorono neodriv. Fluktuirajui isplate dividendi mogu se pojaviti kod zatvorenih akcionarskih drutava ije akcije ne kotiraju na tritu HOV. Ova vrsta preduzea imaju do 50 vlasnika, koji uestvuju u upravljanju i dobro su informisani o poslovanju, pa je manje mogu sukob interesa izmeu akcionara i menadera. Preduzea mogu koristiti kompromsino reenje odreivanja nivoa stabilnih dividendi, uz mogunost da se isplate dodatne dividende u dobrm godinama. S aspekta preduzea to donsi fleksibilnost, a s aspekta akcionara isplatu redovnih dividendi. Pogodan je za specifian nain poslovanja zemalja u tranziciji. 7.3 Relevantnost dividendi u uslovima savreno konkurentog trita kapitala Postoje 3 svatanja o utivcaju dividendi na vrednost akcija: nemaju uticaj, uticaj je negativan i imaju pozitivan uticaj. Polazei od ovih pretpostavki, kao i da je vrednost preduzea nezavisna od strukture kapitala u uslovima savreno konkurentnog trita, autori su doli do znaajne teroije; da sve politike dividendi su jednake, jer ne smanjuju niti poveavaju vrednost akcionarima. Vana je jedino investiciona politika jer ona utie na zaraivaki sposobnost i priliv novca u preduzea. U ovom modelu odluka o isplati dividendi mora biti praena emitovanjem novih HOV, ali to ne menja ukupnu vrednost preduzea. Ukoliko se uvrsti neizvesnost u model, vrednost preduzea ostaje nepromenjena s tim to rizik snose u sluaju investiranja u projekte snose samo sadanji akcionari, a kod isplate dividendi rizik snose i budui. 1961. Miller i Modigliani su objavili teoriju i irelevantosti poloitike dividendi u uslovima savreno konkurentnog trita kapitala koja ima karakteristike: razlika u poreskim stopama, flotacionih trokova, transakcionalnih trokova, agencijskih trokova i racionalno ponaanje ponaanje svih investitora, 90 -ih godina pojavljuju se i antidividendne teorije, prema kojima isplata dividendi moe negativno uticati na vrednost preduzea. Razlog tom eje nepovoljniji poreski tretman dividendi u odnosu na kapitalne dobitke koji nastaju prodajom akcija. Isplatom dividendi menaderi priznaju nepsosobnost da profitabilno ulau slobodna novana sredstva, to bi bila druga negativnost. 7.4 Informacioni znaaj dividendi Lease istie na interesantnu podelu trinih nesavrenosti koje mogu da utiu na relevantnost politike dividendi . Tri male trzisne nesavrsenosi ine transakcioni trokovi, iracionalno ponaanje investitora i flotacioni trokovi. Tri velike trine nesavrenosti bile bi asimetrina informisanost,agencijski trokovi i porezi. U sluaju da jedna grupa uesnika poseduje vie informacija o trenutnom stanju i buduim perspektivama preduzea javlja se informaciona simetrija. Dividende imaju znaajnu informacionu ulogu naroito za manjinske akcionare jer pruaju informacije koje su podrane novcem. Preduzea trebaju zadravati stabilan nivo dividendi, poveavati ih samo ukoliko preduzee dugorono oekuje pozitivne rezultate Poveanje dividendi alje pozitivne signale i uobiajno dovodi do poveanja trine cene akcija. Smanjenje dividendi alje signal da menaderi preduzea veruju da je dugorona zaraivaka sposobnost smanjena. Signalni znaaj dividendi je oslabljen informatikim razvojem niska cena racunara, pristupacne baze podataka I internet obezbedjuje investitorima vise informacija o poslovanju I razvoju preduzeca. Smanjenje dividendi moe imati uticaj na interno i poslovno okruenje preduzea dobavljae, distributere, potroae, zaposlene i sl. Izuzetno je vano za ona preduzea ije poslovanje zavisi od poverenja potroaa i investitora. Reenje je postavljanje nivoa dividendi na odrivom nivou. 8. AGENCIJSKI PROBLEM U AKCIONARSKIM PREDUZECIMA JAVLJAJU SE 3 GRUPE KOJE PARTICIPIRAJU U REZULTATIMA POSLOVANJA: akcionari ili vlasnici,kreditori i menadzeri.: 1.Menadera i akcionara- Upravni i nadzorni odbor bi trebalo da vri kontrolisu menadera, ali je to teko izvodljivo usled asimetrine informisanosti to utie na mogunosti kontrole rada menadera. Kao posledica agencijskih odnosa menadera i vlasnika nastaju agencijski trokovi. Agencijski trokovi ukljuuju trokove nadgledanja i kontrole, kao i smanjenje bogatstva vlasnika ukoliko menaderi ne donose odluke koje bi bile u njihovom najboljem interesu. Individualni akcionari najee nemaju mogunosti niti interesa da vre kontrolu menadera. Veliki iznosi plaanja dividendi e primorati menadere da trae eksterne izvore finansiranja koji prouzrokuju dodatne trokove ono obezbeuje akcionarima informacije za nadgledanje i kontrolu menadera. Menaderi mogu biti manje skloni ka riziku u odnosu na akcionare jer njihova sudbina najee zavisi od uspenosti poslovanja preduzea. Akcionari ulaganjem u druga preduzea smanjuju ukupni rizik.

2.U odnosu akcionara i kreditora- preduzee kreditorima isplauje kamatu i glavnicu duga u odreenom roku,a prava akcionara se odnose na ostatak novca, koji moze biti is plaen u vidu dividendi ili otkupa akcija. Ukoliko preduzee postane prezadueno ili nelikvidno kreditori e biti u nepovoljnoj poziciji u odnosu na akcionare (obaveze prema kreditorima nee biti isplaivane). Kod ograniene odgovornosti AD vlasnici odgovaraju samo uloenim sredstvima i nemaju obavezu da pokriju dugove svog preduzea. Akcionarima koji ne ele da uloe dodatna sredstva odgovara da prepuste kreditorima vlasnitvo nad preduzeem konverzijom duga u akcije ili obaveze da izmire iz steajne mase. Razliit nivo rizika kojim su izloeni akcionari i kreditori usled prekida poslovanja preduzea predstavlja razlog nastanka agencijskih problema. Kreditori su zainteresovani za minimiziranje ukupnog rizika poslovanja preduzea to poveava verovatnou povraaja njihovih uloenih sredstava a akcionarima odgovara vei rizik koji e doneti vee prinose. Uticaj isplate dividendi na vrednost duga zavisi pre svega od stepena zaduenosti preduzea. Ukoliko je preduzee solventno isplata dividendi ne mora imati znaajne efekte na vrednost duga. Ali uslovima prezaduenosti svaka isplata dividendi izlae kreditore velikom riziku odnosno dovodi do pada vrednosti duga. Sa ciljem zatite svojih interesa kreditori mogu uvoditi razliita ogranienja na isplate dividendi. Preduzea ne isplauju maksimalno dozvoljene iznose dividendi iz razloga ulaganja u investicije, odranja fiksne politike dividendi u uslovima fluktuacije zarada... Poveanje dividendi moe poveati rizik kojim su izloeni kreditori odnosno smanjiti vrednost duga ali to moe predstavljati i signal o buduem uspenom poslovanju preduzea ime se rizik kreditora smanjuje odnosno poveava se vrednost duga.

9. DIVIDENDE NASPRAM KAPITALNIH DOBITAKA 9.1 Implikacija poreske politike na dividende i kapitalne dobitke Trina vrednost bilo kog sredstva jednaka je sadanjoj vrednosti oekivanih buduih priliva novca. Kada se u razmatranje uzmu i porezi trina vrednost e biti determinisana diskontovanim novanim tokovima nakon oporezivanja. Razliiti poreski tretmani kapitalnih dobitaka u odnosu na dividende mogu uticati na prinos investitora a time i na tranju za dividendama. Porezi mogu uticati i na odluke menadera o plaanju dividendi sa ciljem maksimiranja vrednosti za vlasnike, ime oni utiu na ponudu dividendi. Porez na kapitalni dobitak se ne plaa na nerealizovane dobitke, plaa se tek nakon prodaje akcija, ukoliko je prodajna cena vea od nabavne. Cene kod kojih nema kapitalnog dobitka , javlja se kapitalni gubitak. U cilju analize poreskih implikacija na kapitalne dobitke i dividende potrebno je utvrditi: uticaj poreskih tretmana na dividende i kapitalne dobitke u dravama, reagovanje cena akcija na dan isplate dividendi. a) Pad cene akcija na dan isplate dividendi: Pad cene akcija- prilikom paanja dividendi javljaju se: dan objave, dan preseka i dan isplate. Dan objave je najava isplate dividendi po akciji. Dan preseka nastupa nakon 2 nedelje od dana objave. U uslovima perfektnog trita pad cene bice jednak isplaenoj dividendi po akciji. Investitori su zainteresovani za prinose posle oporezivanja, moe se zbog razliitog poreskog tretmana dividendi i kapitalnih dobitaka moe uticati na pojavu manjeg ili veeg pada cene akcija u odnosu na isplaene dividende. b) Poreski tretman dividendi i kapitalnih dobitaka- u veini zemalja stope oporezivanja kapitalnih dobitaka su razliite za fiz.lica i korporacije, u zavisnosti od samog drzanja HOV u portfeju, ve i drugih uslova. Neke zemlje ne oporezuju kapitalni dobitak, a kod treine zemalja stopa kojom se oporezuju kapitalni dobitak zavisi od perioda dranja akcija. Kod analize poreskih stopa dividende su izloene visestrukom oporezivanju. Veina drava doputa potpuno ili delimino oslobaanje od dvostrukog oporezivanja, jer visoke poreske stope na dividen de smanjuju ekonomski rast. 9.2 Teorija efekata kijentele Preduzee treba da ima informacije o kategorijama akcionara. Mogu se podeliti u 3 grupe: oni koji imaju preferencije prema kapitalnim dobicima, neutralni akcionari i oni koji imaju preferencije prema dividendama. Zbog razliitih grupa interesa akcionara javlja se efekat klijentele. Institucionalni investitori kao to su penzioni fondovi i humanitarne organizacije u nekim zemljama ne plaaju porez niti na dividende ni ti na kapitalne dobitke i nekad su ogranieni u tipu akcija koje kupuju i mogu da investiraju samo u preduzea koja konstantno plaaju dividende odreeni vremenski period uz odreene minimalne iznose. Nekim institucionalnim investitorima nije dozvoljeno da prodaju akcije ve se finansiraju preko ostvarenih dobitaka, ukljuujui i dividende. Korporativni investitori esto uivaju pravo poreskih olakica i iz tih razloga razumljivo je da korporacije preferiraju primanja velikih dividendi. S druge strane mnogi bogati pojedinani investitori bi preferirali akcije koje ne donose

nikakve dividende iz razloga izbegavanja plaanja poreza na dividende. Ukoliko arolika klijentela investitora ima odreene preferencije prema dividendama korporacije bi trebalo da usklade svoju politiku dividendi i da iskoriste prednosti situacije Prilikom kreiranja politike dividendi menaderi treba da uzmu u obzir preferencije najznaajnijih grupa akcionara, tako da razmotre status veinskih ili najznaajnijih grupa akcionara. Poveanja isplata dividendi utie protivno interesima akcionara koji su izloeni visokim poreskim s topama na dividende. 9.3 Bihevioristike teorije Neki investitori preferiraju dividende u odnosu na kapitalne dobitke iz subjektivnih razloga. Jedan razlog je isplata dividendi, jer dividende donose sigurnost akcionarima i smanjuju njihov rizik u vezi sa b uduim poslovanjem preduzea. Finansiranje potreba iz dividendi umesto iz kapitala, smanjuje pritisak na grenog oveka i omoguava mu da izbegne potencijalnu tetu koja bi mogla da nastane iz njegove slabosti. Ukoliko proda akcije nekog preduzea a njihova cena naknadno drastino skoi, oseao bi veliko aljenje i griu savesti. Akcionari bi mogli prodati vie akcija nego to im je stvarno potrebno ime bi potroili previe novca. Potronja novca od dividendi preduzea nee izazvati aljenje iako je akcionar mogao da uloi taj novac u kupovinu novih akcija istog preduzea po nioj ceni i da profitira od naknadnog skoka vrednosti. Bihevioristike teorije su kritikovane od strane mnogih istrazivaa. Smatrano je da ispravnost ovih teorija moe jedino da se formulie u uslovima sistemskih iracionalnosti ili masovne histerije. Dividende donose stalan prinos akcionarima za razliku od razliitih buduih kapitalnih dobitaka. Bihevioristike teorije se mogu izdvojiti kao one koje predstavljaju jednu od determinanti relevantnosti politike dividendi.

**Flotacioni i transakcioni trokovi Uvoenje flotacionih trokova utie na investicione mogunosti. U tom sluaju isplata dividendi moe zahtevati emisiju novih akcija za potrebe finansiranja investicija. Flotacioni trokovi ukljuuju zakonske, administrativne, berzanske i sve druge trokove koji nastaju prilikom emitovanja novih HOV. Prilikom planiranja iznosa potrebnih za investicije, neophodno je oduzeti flotacione trokove od oekivanih novanih primanja ostvarenih prodajom HOV. Utvreno je da su flotacioni trokovi najnii kod emitovanja obveznica, neto vii kod povlaenih akcija i najvii kod obinih akcija. Vea promenijivost cena u postupku emitovanja i prodaje obinih akcija u odnosu na povlaenje akcije i obveznice donosi vei rizik. Transakcioni trokovi obuhvataju berzanske provizije, takse i sve druge trokove koji nastaju putem sekundarne prodaje ili kupovine HOV. Oni mogu uticati na preferencije akcionara prema dividendama jer prodaja akcija i ostvarenje kapitalnih dobitaka zahteva plaanje transakcionih trokova. Transakcioni trokovi time produuju period dranja hov od strane investitora ime se smanjuje obim trgovanja. Transakcioni trokovi utiu na primenu aktivne dividendne politike. U sluaju da preduzea konstantno isplauju stabilne dividende, investitori mogu izabrati politiku koja najvie odgovara njihovim potrebama i poreskom statusu. Menaderi treba da upravljaju formiranjem stabilnih plaanja dividendi u skladu sa oekivanim prilivom novca i takva politika minimizira transakcione trokove. Iznosi plaanja dividendi se poveavaju sa rastom i razvojem preduzea i smanjivanjem profitabilnih investicionih mogunosti. Naini raspodele sredstava akcionarima Gotovinska isplata dividendi Termin dividende se tradicionalno odnosi na gotovinske isplate. Pozitivni aspekti isplate dividendi: 1) Gotovinske dividende predstavljaju informacioni signal o dobrim rezultatima poslovanja to se pozitivno odraava na cenu akcija, naroito u sluaju objavljivanja novih ili poveanih dividendi. 2) Dividende privlae investitore koji preferiraju godovinske isplate prema shvatanjima bolje vrabac u ruci 3) Dividende smanjuju agencijske trokove koji mogu nastajati po osnovu konflikta izmeu menadera i akcionara. Negativni aspekti isplate dividendi: 1) Akcionari plaaju porez na dividende koji u zavisnosti od poreskog sistema oporezivanj odreene drave moe biti znatno vei od poreza na kapitalne dobitke

Isplata dividendi mogu zahtevati pribavljanje novca iz eksternih izvora, ukoliko je neophodan za finansiranje poslovanja preduzzea. 3) Kada se jednom ustale, svakom smanjenje iznosa dividendi najee izaziva smanjenje cene akcija preduzea. Znaaj politike dividendi se razlikuje od zemlje do zemlje. Gotovinske isplate su manje bitne u preduzeima u Japanu, vajcarskoj i Izraelu, dok je njihov znaaj relativno vei u Kanadi i SAD. Frekvencija isplate dividendi se takoe mogu razlikovati. U SAD i kanadi dividende se isplauju kvartalno, dok ih veine evropskih prediuzea (finsk a i italija) isplauje godinje. U Nemakoj, Francuskoj, vajcarskoj i Italiji, dividendna stopa se kree izmeu 2,5 procenata i 3,5 procenata. Razlike u politikama dividendi se javljaju i po osnovu zakonskih odredbi. U veini evropskih zemalja i Japanu uobiajeno je da akcionari odobravaju predloemne dividende od stane menadera. U Nemaoj, Japanu, Brazilu i mnogim drugim zemljama zakon odreuje minimalan procenat dobiti koja se mora distribuirati u vidu dividendi. Postojanje takvih odredbi moe podsticati preduzea da trae rupe u zakonu sa ciljem zaobilaenja ovih odredbi. La Porta je podelio preduzea u dve grupe: 1) Zemlje u kojima postoji jaka zatita manjinskih akcionara 2) Zemlje gde je zatita slaba. Preduzea koja su poslovala sa zemljama sa boljom pravnom zatitom manjinskih akcionara plaale su vee dividende a u zemljama sa slabijom zatitom akcionari su stalno imali zahteve za dividendama. 10. Otkup sopstvenih akcija Alternativa plaanju gotovinskih dividendi je da preduzee distribuira sredstva akcionarima otkupom sopstvenih obinih akcija. SAD, Kanada i Velika Britanija su zemlje u kojima se distibucija gotovine akcionarima vri ovim putem. Nedostatak profitabilnih investicija moe dovesti do isplata akcionarima putem dividendi ili otkupa sopstvenih akcija. Veliki broj menadera nee priznati da ne postoje mogunosti za profitabilna ulaganja. Otkup akcija sa stanovita investitora moe predstavljati pozitivan signal da menaderi smatraju da su akcije potcenjene na tritu, jer je njihova vrednost vea od cene. Otkupom sopstvenih akcija smanjie se njihov broj na tritu to dovodi do porasta cene akcija. Takoe otkup sopstvenih akcija utie na strukturu akcionara, odnosno na poveanje relativnog procenta vlasnitva nad preduzeem onih akcionara koji nisu prodali akcije. Postoje 3 metode otkupa akcije; Tender otkup po fiksnoj ceni kompanija daje formalnu ponudu akcionarima da otkupi odreeni broj akcija po odreenoj ceni koja je vea od trenutne trine vrednosti. Prosena premija iznosi 2. -25% od trine cena akcija. Akcionari mogu da izaberu da prodaju svoje akcije ili da ih zadre. Period tenderske ponude je najee izmeu 2 i 4 nedelje. Ukoliko akcionari ponude vie akcija na prodaju, preduzee moe da izabere da kupi sve ili samo deo ponuenih akcija. Ukoliko je ponueno manje akcija, preduzee moe da ih kupi, produi rok ili da odustane od kupovine. Trokovi koji nastaju u vezi sa tenderom najee su mnogo vei u odnosu na kupovinu akcija na otvorenom tritu. Tender otkup po metodu holandske akcije kompanija u tenderu odredi broj akcija koji eli da otkupi, kao i minimalnu i maksimalnu cenu po akciji. Minimalna cena je najee malo iznad trine cene. Akcionari koji su zainteresovani alju svoje ponude sa brojem brojem akcija koje ele da prodaju i sa cenom koja je u okviru ponuenog limita. Kada kompanija primi sve ponude, rangira ih od najih ka najviim. U zavisnosti od broja akcija koji eli da kupi, preduzee e odrediti iz cenu otkupa. Osnovna prednost holandske aukcije je manja kupovna cena prilikom otkupa. Trini metod otkupa kompanija kupuje svoje akcije kao i svaki drugi investitor- preko brokerskih kua. Preduzea mogu da otkupljuju akcije na ovaj nain iz brojnih razloga. Najei razlog je da menaderi ili vlasnici koji imaju veinski paket ak cija ele da se ree nepoeljnih i uticajnih akcionara, koji im predstavljaju pretnju. To se vri otkupom njihovih akcija po ceni koja je znatno vea od trine. Takoe velikim isplatama preduzea se oslobaaju slobodne gotovine koja je mogla biti razlog za pokuaje preuzimanja. Kod otkupa akcija preduzea bi trebalo da potuju odreene etike standarde, odnoso da objave svoje namere i razlog otkupa. 10,1 Bezgotovinski naini plaanja dividendi Pored gotovine, distribucija se moe izvrsiti i negotovinskim kvazi oblicima plaanja. Umesto poveanja novanih isplata akcionarima, preduzee moe izdavati nove akcije proporcionalno broju ve posredovanih akcija. U raunovodstvenom smislu dolazi do promene u strukturi sopstvenog kapitala, odnosno poveao bi se nominalni ili osnovni akcijski kapital, a smanjio nerasporeeni dobitak ili rezerve. Uobiajni motiv za dividende akcije da se sauva gotovina ouvanje postojeeg nivoa plaanja dividendi. Drugi ob lici negotovinskih dividendi su proizvodi iz

2)

asortimana preduzea ili obaveznice. Znaajno je pomenuti i planove reinvestiranja dividendi. Iz ugla menadera preduzea prednosti su sledee: vee zadravanje interno stvorenih novanih sredstava, smanjenje lo balnosti investitora kroz razvoj stabilnih vlasnikih odnosa. 10.2 Formulisanje efektivne politike dividendi Efektivne politike dividendi podrazumeva razmatranje faktora spoljnog i unutranjeg okruenja svakog preduzea. Na osnovu svih dosadanjih izlaganja u vezi sa znaenjem politike dividendi kao i sa konkretnim promenama u zemljama razvijene trine ekonomije. Pitanja koja menaderi koja treba da razmatraju su koja faza rasta se nalazi preduzee,kakve su mogunosti investiranja i zadravanja, sa kojim rizikom poslovanja se suoava preduzee.