GLAVA XXIV 1.

UZROCI SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE

Globalna finansijska kriza prisutna je nekoliko godina unazad i to u vremenu kada su se pojavile prve tzv. nestaice kreditauz prisustvo hipotekarne krize. U tom periodu kompanija Co untrywide Financial Corporation postala je najvei hipotekarni kreditor u SAD. Ona se ciljno usmerila na razvoj hipotekarnog trita , odobravanjem velikog broja dugoronih kredita sa niskim kamatnim stopama, uz prisutan enorman rast nekretnina. Kompanija nije prila klijentima dobronamerno, ve su odobravani krediti bez obzira na nivo kreditne sposobnosti dotinog klijenta. Kompanije su u ponudi kredita imale tzv. piggy back kredite, odnosno kredite sa hipotekom drugog reda. Za planove otplate hipotekarnih kredita se moe rei da su bili krajnje netransparentni. Dileri kreditnih banaka i kompanija uverljivo su ubeivali budue korisnike hipotekarnih kredita, da uzmu kredite za kupovinu kua, pokustva i drugih potronih dobara. Klijenti koji su gubili hipoteku gubili su i sve ostalo to je uzeto na kredit. Hipotekarni krediti su pakovani u tzv. harije od vrednosti obezbeene hipotekom koje su kupovane od strane velikih investicionih banaka. Investicione banke su na finansijskom tritu prodavale ove hartije od vrednosti kao kolateralizovane dunike obveznice (KDO). Kolateralizovane dunike hartije od vrednosti su bile tako struktirane da su nosile najvii rang (AAA). Prva prevara je usledila kod odobravanja hipotekarnih kredita, bez kolaterala ili sa visokom procenjenom vrednou kolaterala. Druga prevara je usledila definisanjem precenjenog ranga sekjuritizovanih hartija od vrednosti. Finansijske prevare su izlazile na videlo, kada je poela da usporava ekspanzija kupovine kua i stanova, koja je potstaknuta ovakvim agresivnim i nekontrolisanim odobravanjem hipotekarnih kredita. Istovremeno su korisnici hipotekarnih kredita znaajno vremenski kasnili sa otplatom hipotekarnih kredita. Dalji pad hipotekarnih vrednosti jo vie je usloio ve i ovako sloeno finansijsko stanje. Upravo tu i poinje svetska finansijska kriza. Ggeneralno posmatrano moe se rei da su najizraeniji uzroci finansijske krize: 1. 2. 3. pohlepnost za lakom i brzom zaradom, neadekvatna regulacija i kontrola kredita, profesionalna neodgovornost.

Mehanizmi generisanja finansijske krize se odnose na: 1. 2. 3. 4. 5. 6. slabe standarde kreditiranja, neadekvatnu kreditnu istoriju klijenata, visok rizik povrata kredita o roku dospea, sekjuritizaciju i kolaterizaciju kredita, prisustvo finansijske piramide, prevoenje kredita u vanvilansnu evidenciju.

Postoji tradicionalni i novi model kreditiranja. Kod tradicionalnog modela kreditiranja kreditor je vodio rauna o sledeim injenicama; 1. 2. 3. 4. 5. prisustvo opreznog kreditiranja, banka je procenjivala nekretnine, banka je vrila ocenu boniteta dunika, banka je bila vlasnik nekretnine do povrata kredita, povrat kredita je bio siguran.

Novi model kreditiranja se zasnivao na sledeim injenicama: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. odobravanje hipotekarnih kredita bez provere boniteta, precenjivanje vrednosti hipoteke, emitovanje hipotekarnih obveznica, precenjeno rangiranje obveznica, sekjuritizacija i kolateralizacija kredita, finansijska piramida, vanbilansna evidencija sekjuritizovanih hartija od vrednosti, pad vrednosti hartija od vrednosti i hipoteka, nemogunost otplate hartija od vrednosti i povrata kredita.

2.

POSLEDICE SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE

Najvee posledice svetske finansijske krize odnose se na gubitak kua i stanova za 2 miliona vlasnika u narednom vremenskom periodu. Cene kua i stanova i dalje se rapidno smanjuju. Pad cena kratkoronih kolateralizovanih obveznica uticao je na investitore da prodaju hartije od vrednosti i da sa tim novcem ne obnavljaju investicije u nove kratkorone hartije od vrednosti. S obzirom da je trenutno u svetu prisutno opte nepoverenje, u deo banskarskog sektora koji se odnosi na hipotekarne kredite, mnogi dstambeni objekti su u postupku aktiviranja hipoteka. Najvea hipotekarna banka u Vel ikoj Britaniji pod nazivom Northern Rock nije mogla da naplati potraivanja kako bi finansirala svoje dugove prema hipotekarnim poveriocima. Spas od bankrota se naao u nacionalizaciji banke, uz pomo vladinih mera za spaavanje kompanija od likvidacije. Posledice svetske finansijske krize su trenutno vidljive irom sveta. Skoro da nema drave koja ne intervenie na domicilnom finansijskom tritu. Bankrotiralo je 5 najveih investicionih banaka u SAD, kao i vie desetina banaka i drugih finansijskih institucija u svetu. Svetska finansijska kriza je prisutna skoro u svim industrijskim granama. Posebno je izraajno otputanje zaposlenih radnika u automobilskoj industriji, industriji graevinarstva, mainskoj, hemijskoj, tekstilnoj industriji i sl. U cilju spaavanja hipotekarnog trita, u SAD su nacionalizovane dve najvee privatne hipotekarne institucije pod nazivom: Freddie Mac, Fannie Mae. esto se moe uti, da se finansijski potres na hipotekarnom amerikom tritu naziva finansijski cunami, koji se po principu spojenih sudova veoma brzo prenosi na realni sektor ekonomije. Dosadanje posledice svetske finansijske krize vidljive su kod amerikih investitora. Ne treba izgubiti iz vida ni injenice, da su u svetsku finansijsku krizu ukljuene i piramidalne banke koje su na njima svojstven nain vrile itav niz godina piramidalne prevare a da to revizorske agencije nisu videle. Tipian takav primer je sluaj piramidalne prevare Mejdof. Svetska finansijska kriza nije zaobila ni zemlje u tranziciji. Kod ovih zemalja postoji samo strah od nemogunosti povrata kredita. Druga injenica zemalja u tranziciji se odnsosi na prisustvo konzervativnog poslovanja njihovih banaka. Njihove banke su bile vie okrenute odobravanju kredita malim i srednjim preduzeima, nego to su okrenute ueu na berzanskom tritu. Posledice u obliku indirektnih efekata fin ansijske krize su prisutne kroz: 1. 2. 3. rast trokova kreditnog zaduenja, mogunost manjeg novog kreditnog zaduenja, niu stopu ekonomskog rasta i sl.

3. UTICAJ SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE NA ZEMLJE U TRANZICIJI Zemlje u tranziciji spadaju u male i nerazvijene zemlje, to je takoe izazvalo blai udar finansijske krize. injenica je , da e zemlje u tranziciji imati manju mogunost inozaduivanja, vee trokove inozaduivanja, smanjenje stranih direktnih investicija, smanjenja poslovne aktivosti preduzea i analogno tome smanjenja zaposlenosti. to se tie bankarskog sektora zemalja u tranziciji treba istai, da je isti uzdrman svetskom finansijskom krizom, zbog sistema spojenih sudova. Bez obzira na aktivno prisustvo centralnih banaka na domicilnom finansijskom tritu moe se konstatovati da su izvori informacija nedovoljno pouzdani. Uticaj svetske finansijske krize na finansijske sisteme zemalja u tranziciji prisutan je indirektno preko oteanog pristupa zemalja u tranziciji na meunarodnom tritu novca i kapitala. Uticaj svetske finansijske krize bie prisutan i u delu povlaenja novih inokredita. Rizici svetske finansijske krize se mogu i u narednom periodu poveati zbog potcenjivanja akumuliranog kreditnog rizika i nedovoljne stabilnosti stranih izvora usmerenih ka finansiranju kreditne ekspanzije. Zemlje u tranziciji su dune da posebnu panju, u delu ublaavanja svetske finansijske krize, usmere ka: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. trgovinskom bilansu, stepenu otvorenosti drave, izvorima finansiranja trgovinskog deficita, stopi rasta inflacije, stabilnosti deviznog kursa, ogranienoj budetskoj potronji, disciplinovanoj primeni mera fiskalne politike i sl. 4. NAINI UBLAAVANJA SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE

Dosadanje dejstvo svetske finansijske krize je pokazalo da se dosadanja neoliberalna doktrina kapitalizma nuno mora revidirati. Nevidljiva ruka finansijskog trita nije vie efikasna, pa je neophodno regulativno upravljati finansijskim

tokovima i u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju. Stoga je otrija regulacija finansijskih trita. Nuno je redefinisati status i ulogu rejting agencija. Posebnu panju u delu ublaavanja svetske finansijske krize treba posvetiti kreativnom raunovodstvu i reviziji. Nita manje znaaja, kada je u pitanju bankarski sektor, ne treba posvetiti: 1. 2. 3. 4. tehnologiji odgovornog kreditiranja, neposrednom pristupu upravljanja finansijskim rizicima, depozitnoj funkciji banaka, finansijskoj transparentnosti i sl.

Postojea finansijska kriza potvrdila je injenicu, da su rizici kod hipotekarnih kredita zanemarivani, uz neadekvatno rangiranje kolateralizovanih dunikih hartija od vrednosti. Kljune vrednosti dobrog bankara treba da se zasnivaju na: 1. 2. 3. prepoznavanju rizika, transparentnosti u saradnji sa klijentima, usmeravanju ka dugoronim vrednostima.

Ublaavanje dejstva svetske finansijske krize podrazumeva, reformu Bretton Woods novanog sistema. Znaajan deo mera za prevazilaenje svetske finansijske krize treba traiti u merama: monetarne, fiskalne i devizne politike pojedinanih nacionalnih ekonomija. Te mere se se pre svega odnose na: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. ogranienje obima plasmana, poveanje stope obavezne rezerve, kontrolisano kretanje kamatnih stopa, polaganje depozitnih sredstava kod centralne banke, ogranienje budetske potronje, podsticajnu poresku politiku usmerenu ka ino ulagaima i izvozno orijentisanoj privredi, kontrolisanu poresku i carinsku politiku, poveanje deviznih rezervi, intervencije centralne banke na deviznom tritu.

Izlaz iz svetske finansijske krize treba traiti i u: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. novim investicionim ulaganjima, poveanju proizvodnje, uspostavljanju trine ravnotee izmeu ponude i tranje robnih fondova, poveanju zaposlenosti, prestrukturiranju privrede, podsticanju izvozno orijentisane proizvodnje, promenama u delu kreditne i poreske politike.