NEZIVOTNA OSIGURANJA Karakteristike: Trajanje osiguranja je najcesce godinu dana-kratkorocna osiguranja Obaveza osiguravaca je finansijska naknada stete.

e. Osnovna nacela imovnskih osiguranja, koja se razlikuju od zivotnih: nacelo obestecenja i nacelo materijalnog interesa. Obracun premije i kod zivotnih i kod nezivotnih osiguranja se bazi na ZVB i TV. Razlikuje ih tablica smrtnosti-kod zivotnih osiguranja, kojih nema kod imovinskih osiguranja. Osnovna nacela imovinskih osiguranja: 1. Nacelo materijalnih interesa Osiguranik mora biti zainteresovan da se ne dogodi osigurani slucaj, tj.steta. ukoliko dodje do stete, ona mora biti nadoknadjena. Postoji i obaveza pazljivog i savesnog ponasanja osiguranika u skladu sa zakonskim i moralnim normama sa ciljem da do stete ne dodje. U suprotnom ne vazi osiguranje. Kada se desi os.slucaj, osiguranik treba da ucii sve u cilju smanjenja stete. 2. Nacelo obestecenja Osiguravac treba da izvrsi nadoknadu stete, maksimalno da iznosa pretrpljene stete. Naknada ne sme biti veca od stete koju je pretpeo osigurnik. U suprotnom to bi znacilo neosnovano bogacenje. Naknada iz osiguranja treba da odgovara visini pretrpljene stete. Osnovni razlog uvodjenja ovog nacela je sprecavanje mogucnosti da osigurnje izgubi svoju osnovnu ulogunaknadu stete i da preraste u prevare i spekulacije. Uvek postoji opasnost da se namerno prouzrokuje os.slucaj, i da se naplati veca naknada od stete, pa bi onda osiguranici imali interes da namerno prouzorokuju stetu kako bi dobiti odredjenu dobit. Nacelo obestecenja se realizuje kroz niz postavljenih pravila: Osiguranik mora da dokaze da je pretrpeo stetu, kao i njenu visinu Iako zakljuci ugovor o osiguranju na vecu sumu osiguranja od vrednosti imovine koju osigurava, ne moze dobiti vecu naknadu iz osiguranja od pretrpljene stete. Osiguraniku nije dozvoljeno da osigura imovinu na punu vrednost 2 ili vise puta kod razlicitih osiguravaca, tj.da 2 puta ili vise naplati stetu po istom osiguranom slucaju. Cilj osiguranja je da izvrsi materijalnu nadokandu nastale stete. Zbog toga nije dozvoljeno da osigurnik ugovori naknadu iz osiguranja vecu od pretrpljene stete. Nadosiguranje-predmet osiguranja se osigura na vecu vrednost od stvare, tj.na vecu sumu osiguranja. Kumuliranje naknade iz osiguranja postoji u slucaju kada osteceno lice dobije naknadu od lica koje je prouzrokovalo stetu i od osiguravaca. To nije dozvoljeno zbog nacela obestecenja. Osteceno lice moze dobiti naknadu po osnovu stete ili od lica koje je prouzrokovalo stetu ili od osiguravaca. Nije dozvoljeno dvostruko osiguranje istog predmeta osiguranja kod vise osiguravaca na punu vrednost, jer bi se time narusilo nacelo obestecenja i imali bismo neosnovano bogacenje.

Naknada stete po osnovu ugovora o osiguranju Naknada stete je osnovni cilj osiguranja za svakog osiguranika, a za osiguravaca to je osnovna obaveza! Naknada stete po osnovu ugovora moze biti u novcu, naturi i napustaju (abandon). Najcesce je naknada u novcu. Postoje slucajevi i naknade u naturi, kada osiguravac izvrsi popravku ostecene stvari i vrati je osiguraniku. Takodje, postoji ali redje, kada osiguranik ostecenu stvar prepusti osiguravacu, a za uzvrat dobije punu nadoknadu (naputaj) Visina iznosa naknade stete zavisi: Visina stete Suma osiguranja Vrednost osigurane stvari

Metodi utvrdjivanja iznosa naknada stete 1. Metod proporcionalne odgovornosti-iznos naknade ce odgovarati proporcionalnom odnosu sume osiguranja i vrednosti osigurane stvari. Ako je osiguranje zakljuceno na sumu osiguranja koja odgovara vrednosti osigurane stvari naknada ce odgovarati stvarnoj steti. U suprotnom, naknada ce iznositi srazmeran deo vrednosti osigurane stvari. Iznos naknade stete, poredvisine stete i vrednosti osigurane sume, zavisi i od ugovora o osiguranju, tj.od ugovorene sume osiguranja. U zavisnosti od ugovorene sume, iznos naknade moze biti jedan steti ili manji od stete. Nikada ne moze biti veci od stete, imajuci u vidu nacelo obestecenja. Suma osiguranja je iznos na koji je neka stvar osigurana. Ako je suma osiguranja manja od vrednosti osigurane stvari-podosiguranje Ako je suma osiguranja veca od vrednosti osi.stvari-nadosiguranje U slucaju podosiguranja, osigurnik ce, zbog zahtevane manje sume osiguranja, platiti srazmerno nizu premiju nesto sto bi platio na punu vrednost osigurane stvari. Medjutim, kada dodje do osig.slucaja, naknada stete ce odgovarati sumi osiguranja, a ne vrednosti osigurane stvari, odnosno bice srazmerno manja. Kod nadosiguranja, osiguranik moze, nesvesno ili svesno sa ciljem da ostvari vecu naknadu, zakljuciti ugovor na vecu sumu osiguranja od stvarne vrednosti osigu.stvari. platice srazmerno vecu premiju ali kada dodje do stete, naknada ce odgovarati stvarnoj vrednosti osigu.stvari. 2. Metod prvog rizika-primenjuje se u slucaju kada je osiguranje zakljuceno na prvi rizik sto znaci na odredjenu sumu osiguranja, koja ne mora odgovarati pravoj vrednosti osigurane stvari. Kada dodje do os.slucaja, naknada odgovara stvarnoj vrednosti stete sve dok ne prelazi ugovorenu sumu osiguranja. 3.Metod granicne vrednosti-primenjuje se kod obracuna naknade stete u poljoprivredi, tj.kod osiguranja useva i plodova. Naknada se utvrdjuje kao razlika izmedju utvrdjenog prinosa prilikom zakljucenja ugovora o osiguranju, odnosno visegodisnjeg prosecnog prinosa i ostvarenog prinosa usled realizacije osiguranog rizika (Grad, oluja, mraz, slicno).

Vrste nezivotnih osiguranja Nezivotna osiguranja, pored osiguranja imovine, cine i osiguranje lica. U osiguranje lica spadaju: osiguranje od posledica nezgode i dobrovljno zdrav.osiguranje Sva druga nezivotna osiguranja su imovinska osiguranja. Osiguranje imovine ili imovinska osiguranja se mogu podeliti na: Osiguranje stvari, tj.imovine (os.imovine od pozara i durigh opasnosti, os.motornih vozila, os.sinskih vozila, os.vazduhoplova, os.plovnih objekata, os.robe u prevozu i ostala osiguranja imovine) Osiguranje od odgovornosti (os.opste i profesionalne odgovornosti, os.od odogovornosti zbog uptrebe motornih vozila, os.od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, os.od odgovornosti zbog uporebe plovnih objekata) Osiguranje imovinskih interesa. (os.kredita, os.jemstva, os.finan.gubitaka, os.troskova pravne zasitte).

Vrste nezivotnih osiguranja, prema zakonu o osiguranju su: 1. Osiguranje od posledica nezgoda 2. Dobrovoljno zdra.osiguranje 3. Osiguranje motornih vozila 4. Osiguranje sinskih vozila 5. Osiguranje vazduhoplova 6. Osiguranje plovnih objekata 7. Osiguranje robe u prevozu-kargo 8. Osiguranje imovine od pozara i drugih opasnosti 9. Ostala osiguranja imovine 10. Osiguranje od odgovornosti zbog uporebe motornih vozila 11. Osiguranje od odgovornosti zbog uporebe vazduhoplova 12. Osiguranje od odgovornosti zbog uporebe plovnih objekata 13. Osiguranje opste odgovornosti 14. Osiguranje kredita 15. Osiguranje jemstva 16. Osiguranje fin.gubitaka 17. Osiguranje troskova pravne zastite 18. Osiguranje pomoci na putovanju 19. Ostale vrste nezivotnih osiguranja U okviru svake vrste postoji niz podvrsta (tarifa, tarifna grupa i tarifni detalj) Osiguranje lica u okviru nezivotnih osiguranja cine: Osiguranje od posledica nezgoda Dobrovljno zdrav.osiguranje Ove dve vrste spadaju u nezivotna iako se odnose na osiguranje lica. Dozvoljeno je da se uz osigranje zivota moze izuzetno zakljuciti i nezivotno osiguranje i to: osiguranje od prikljucne nezgode i dobrovoljno zdrav.osiguranje u delu koji pokriva troskove lecenja. Sve po uslovom da se ta osiguranja odnose na lica kje je zakljucilo ugovor. U tom slucaju, to je vrsta zivotnih osiguranja: dopunsko osiguranje uz osiguranje zivota, koje obuhvata podvrste: Osiguranje od posledica nezgoda i dobrovoljno zdrav.osiguranje.

1. Osiguranje od posledica nezgoda -je oblik ekonomske zasiste pojedinca i clanova njegove porodice za slucaj neke nezgode, koji bi ostetio njegovo zdravlje i zivot. Njime su obuhvaceni rizici desavanja nesrecnog slucaja koji pogadjaju ljude. Posto se radi o osig.lica, nije moguce materijalno izraziti nastalu stetu. Tako da postoji unapred ugovorena osigurana suma, koja se moze u slucaju realizacije rizika, isplatiti u celosti ili delimicno. Posledice osiguranog slucaja su: smrt i invalidnost. U slucaju smrti osiguranog lica od posledica nesrecnog slucaja, osiguravac ima obavezu da unapred odredjenom licu, ili zakonskom nasledniku isplati ugovorenu osigu.sumu za slucaj smrti. U slucaju invaliditet osig.lica prilikom realizacije os.slucaja, osiguravac ima obavezu da isplati deo ili celu osig.sumu za slucaj invaliditeta srazmerno utvrdjenom stepenu invaliditeta. Pored osigurane sume, koja se isplacuju u slucaju smrti ili invalidetata, u novije vreme osiguravaci u ovu vrstu ukljucuju i naknadu za troskove lecenja i izgubljenu zarada kada realizacija os.rizika narusava zdravlje osiguranog lica. Rizici koji se iskljucuju iz ove vrste osiguranja su: namerno prouzrokovanje nesrecnog slucaja i nesrecni slucaj prouzrokovan ratom. Optim uslovom osiguranja, osiguravaci najcesce iskljucuju i sledece rizike: posledice izazvane zemljotresom, krivicno delo, tuca izuzev ako je u samoodbrani, pod dejstvom alkohola, samoubistvo... Osiguranje od posledica nezgoda moze biti: Dobrovoljno (osim ako zakonom nije propisano kao obavezno) i obavezno (osiguranje putnika u prevozu) Pojedinacno (kada je jedno lice obuhvaceno polisom, poslodavci zakljucuju ovaj vid za svoje zaposlene) i grupno (vise lica obuhvaceno polisom) Samostalno i dodatno uz osiguranje zivota. (najcesce os.lica od posl.nezgode je samostalno)

2. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje Zdrav.osiguranje ima za cilj pokrice rizika troskova zdrav.zastite. bez njega visoki troskovi zdrav.usluga bi mogli da ugroze imovinu pojedinca ili njegovo zdravlje, ako nije u mogucnosti da ih plati. Zdrav.osiguranje ima veliki znacaj za svakog pojedinca, poslodavca i drustva u celini. U sistemu zdrav.zastiti postoje 3 ucesnika: Korisnici zdra.usluga (pacijenti) Davaoci, tj.proizvodjaci zdrav.usluga (lekari, bolnice..) Fin.posrednici, oni koji obezbedjuju zdrav.osiguranje (drzava, fondovi..) Ulogu fin.posredovanja ili finansiranje izmedju korisnika i davaoca ima zdravstveno osiguranje. Zdrav.osiguranje vrsi prikupljanje sred od potencijalnih korisnika, cuva ih, uvecava da bi u slucaju bolesti, upotrebilo da umesto pacijenata plati medicinske racune davaocima usluga. Mogu ga sprovoditi fondovi, drzavni, privatni, tj.kompanije za osiguranje. 2 osnovna tipa zdrav.osiguranja: *obavezno-socijalno zdrav.osiguranje-zakonski obavezno za sve gradjane. Finansira se na doprinosima na zarade zaposlenih i poslodavaca ili iz poreza. Mogu da sprovoditi ne samo drazvni vec i i privatni fondovi i drustva za osiguranje.(kao npr.u nemackoj i svajcarskoj, gde su privatni fondovi)
4

*privatno zdrav.osiguranje-dobrovoljno. U njemu ucestvuju lica na osnovu sopstvene zelje, zato sto nemaju obavezno zdrav.osiguranje ili ga imaju ali zele da povecaju nivo i kvalitet zasitite. Do razvoja dobrovoljnog zdra.osiguranja dolazi do brzeg rasta troskova zdrav.zastite poslednjih 40 god. Rast troskova zdrav.zastite je izazvan sled.faktorima: Demografske promene-starenje stanovnistva (ocekuje se smanjenje broja dece i produzenje ziv.veka) Obrazovanje stanovnistva Nove bolesti Razvoje tehnike i tehnologije 3 osnovna oblika dobrovoljnog zdrav.osiguranja u drzavama EU: Substitutive (zamena ili alternativno) Complementary (dopunsko) Supplementary (dodatno) Srbija ima obavezno, socilajno osiguranje. Dobrovoljno zdrav.osig.je uvedeno samo kao dopuno obavezno zdra.osiguranjuu. Ciljevi koji su postavljeni uvodjenjem DZO su: Uvodjenje novog izvora finansiranje zdrav.zastite-jer postojeci izvori finansiranja nisu dovoljni Poboljsanje kvaliteta zdrav.usluga-usluge koje nisu osnovne ili obavezne, mogu se pokriti iz DZO Kontrola troskova zdrav.zastite-smanjenje troskova zdrav.zastite

Usvajanjem uredbe u Srbiji je otvorena mogucnost organizovanja sledecih vrsta DZO: 1.Paralelno zdrav.osig-osiguranje kojim se pokrivaju troskovi zdrav.zastite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje zdrav.zastitu koja je obuhvacena obaveznim zdra.osig.na nacin i po postupku koji su drugaciji od nacina i postupka ostvarivanja prava iz obavz.zdrav.osiguranja koji je zakonom propisano. 2.Dodatno zdrav.osiguranje-osiguranje kojim se pokrivaju troskovi zdrav.usluga, lekova, medicinskotehnickih pomagala, odnosno novcanih naknada koji nisu obuhvaceni pravima iz obav.zdrav.osiguranja, odnosno osiguranje na veci sadrzaj, obim i standard prava. 3.Privatno zdrav.osiguranje-osiguranje lica koja nisu obuhvacena obav.zdrav.osiguranjem ili koja se nisu ukljucila u obav.zdrav.osiguranje, za pokrivanje troskova za vrstu, sadrzaj , obim i prava koja se ugovoraju. Paralelno i dodatno ZO, moze sprovoditi Rep.fond za ZO. Sve tri vrste DZO, mogu organizovati i prodavati pravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom. Ugovori o DZO mogu biti individualni i grupni. Sprovode se kao dugorocna osiguranja. Postojanje OZO je osnovni uslov za zakljucivanje paralelnog i dodatnog zdrav.osiguranja. Osiguranik svoja prava iz paralelnog i dodatnog ZO moze koristi samo uz koriscenje prava iz OZO, kao nestandardnu uslugu . Prava iz privatnog osiguranja ce korisiti na nacin kako je definisano u ugovoru. Danas na nasem trzistu postoje sledeci proizvodi DZO: osiguranje za slucaj tezih bolesti hirurskih intervencija, DZO po izabranom programu, DZO za vreme puta i boravka u instoranstvu-putno ZO, PZO koje se odnosi na osiguranje stranaca koji borave u nasoj zemlji, osiguranje stomatoloskih usluga, paketi DZO. DZO kod nas nije ostvarilo ocekivane rezultate, zato je neophodno : uredjenje sektora OZO, kontrola DZO, podizanje zivotnog standarda stanovnistva, poreski tretman premije DZO i adekvatna administracija.

3. Osiguranje motornih vozila (AK) Osig.motornih vozila je poznato kao kasko osiguranje ili auto kasko osiguranje. Termin kasko se prvo poceo korisitti u pomorskom osiguranju (kasko-trup broda) da bi se kasnije preneo na osiguranje svih trans.sredstava: automobila, aviona, kamiona... Pokriva stete na motornom vozilu koje je predmet osiguranja, za razliku od osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila koje pokriva stete prema trecem licu prouzrokovane upotrebom osiguranog motornog vozila. Kasko osiguranje je dobrovoljno osiguranje, kojim se osigurava vozilo od: Saobrac.nezgode (Sudar, udar, prevrnuce..) bez obzira na krivicu osiguranika Pozar, oluja, grad, grom, snezna lavina.. Obest treceg lica, demonstracije... Krada i razbojnistvo Lom stakla na vozilu Troskovi nastali prilikom spasavanja vozila, troskovi vuce havarisonog vozila, itd Prilikom zakljucenja ugovora, osiguranik se moze odluciti za 1 od 2 opcije: potpuno ili delimicno kasko osiguranje. Osiguravac u uslovima definise rizike koje obuhvata potpuno a koje delimicno osiguranje. Iz osiguranja su iskljuceni sledeci rizicci: namera, pijanstvo, voznja bez vozacke dozvole.. Kod kasko osiguranja postoji suma osiguranja. Vozilo se moze osigurati najvise do nabavne vrednosti novog voizila u momentu zakljucenja ugovora. U slucaju stete, za obracun naknade merodavna je nabavna cena novog vozila na dan utvrdjivanja stete, umanjena za amortizaciju ako nije drugacije odredjeno. Cilj je naknada stete, koja ne moze biti veca od sume osiguranja, odnosno od vrednosti vozila na dan obracuna stete. Steta moze biti: Delimicna-posle isplate naknade, osiguranje i dalje postoji, sve do isteka ugovora o osiguranju Totalna-kada usled nastanka stete dodje do potupnog unistenja ili nestakna vozila, kada je popravka tehnicki neizvodljiva, tj.kada su troskovi popravke veci od vrednosti vozila. Kada osiguravac isplati totalnu stetu, ugovor prestaje da postoji. Pored osiguranja motornih vozila (AK), gde je predmet osiguranja motorno vozilo, kao imovinska osiguranja, koja cine grupu osiguranja transportnih vozila, postoje i sledece vrste: Osiguranje sinskih vozila Osiguranje vazduhoplova Osiguranje plovnih objekata.

4. Osiguranje robe u prevozu -je veoma staro i znacajno osiguranje. -za vreme transportna roba je izlozena raznim opasnostima-prirodne sile, udes.. -roba koja se prevozi moze imati ogromnu vrednost, tako da je tesko stete nadoknaditi bez osiguranja. -Osiguranje robe u prevozu spada u transportna osiguranja. -predmet osiguranja je roba koja se prevozi, a ne prevozno sredstvo. -to je dobrovoljno osiguranje, koje moze zakljuciti:prevoznik, primalac robe i isporucilac. Polise osiguranja robe mogu biti: Pojedinacne-zakljcuju se za 1 konkretan posao prevoza raobe, kada s tacno zna datum prevoza, roba, prevozno sredstvo, kao i destinacija na koju roba treba da stigne. Generalne-ugovor o osiguranju zakljucen za 1 period (obicno 1 god) za sve prevoze robe koji ce izvrsiti osiguranik u tom periodu. Podvrste osiguranja robe u prevozu su: Osiguranje robe u medjunarodnom transportu, osiguranje robe u domacem transportu, osiguranje robe za vreme skladistenja, sva druga osiguranja robe u prevozu.

5. Osiguranje imovine od pozara i drugih opasnosti -radi se o osiguranju od rizika pozara. Obuhvaceni su sledeci rizici: Pozar i udar groma, Eksplozija, Oluja, Grad, Udar sopstvenog vozila, pad letilice, demostracije.. Pored osnovnih rizika, osiguranik moze ugovoriti i dopunske rizike: Poplava, bujica i visoka voda, Klizanje tla i odronjavanje, Sleganje tla, Snezna lavina, Zemljotrrs, Udar nepoznatog vozila u osigurani gradj.objekat Predmet osiguranja mogu biti sve stvari i objekti sem onih koji su uslovima iskljuceni iz osiguranja. Osiguravac ima obavezu naknade samo u slucaju neposredne stete-steta na osiguranom objektu, a ne posredne stete-steta prouzrokovana stetom na osiguranom objektu. Kod utvrdjivanja premije uzimaju se u obzir sledeci elementi: Gradjevinska kategorija-u zavisnosti od gradj.materijala moze biti:masivna, mesovita i slaba Klasa zastitinih mera-na osnovu udaljenosti osig.objekta u odnosu na profesionalne vatrogasne jedinice i brzinu dolazenja do njega. Objekti su svrstani u 3 klase zastitinih mera. Klasa opasnosti-osiguranje zaliha u skladistima i odredjuju se prema njihovoj osetljivosti i izlozenosti rizicima. Osiguranje imovine od pozara i drugih opasnosti obuhvata sledece podvrste: Osiguranje od pozara i drugih opasnosti izvan indusrije i zanatstva, osiguranje od pozara i drugih opasnosti u industriji i zanatstvu, osiguranje od pozara imovine elektroprivrede,
7

 sva druga osiguranja imovine od pozara i drugih opasnosti. 6. Ostala osiguranja imovine Ostala osiguranja imovine cine vrstu osiguranja i obuhvataju veliki broj podvrsta: 1. Osiguranje od opasnosti provalne kradje i razbojnistva 2. Osiguranje stakla od loma 3. Kombinovano osiguranje stvari domacinstva 4. Osiguranje masina od loma 5. Osiguranje masinske opreme elektroprivrednih organiziacija od loma 6. Osiguranje objekata u izgradnji 7. Osiguranje objekata u montazi 8. Osiguranje filmskih preduzeca 9. Osiguranje useva i plodova 10. Osiguranje zivotinja 11. Kombinovano osiguranje racunara 12. Osiguranje rudnika sa podzemnom eksploatacijom 13. Kombinovano osiguranje pokretne tehnike 14. Osiguranje zaliha u hladnjacama 15. Sva ostala osiguranja imovine Ostala osiguranja imovine cine veoma veliku i prilicno raznovrsnu vrstu nezivotnih osiguranja. Osnovna pravila, osiguravaci daju kroz opste uslove imovinskih osiguranja. Za svaku podvrstu postoje posebni uslovi koji detaljno regulisu prava i obaveze obe strane Za svaku podvrstu osiguravaci odredjuju tarifu-cenovnik za izracunavanje premije. Osnovne karakteristike i nacela imovinskih osiguranja, vaze i za ovu vrstu osiguranja -specificnosti po kojima se podvrste razlikuju odnose se na rizik koji se osigurava ili predmet osiguranja sto se vidi iz samo naziva.

7. Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila Za razliku od osiguranja motornih vozila, tj.auto kasno osiguranja, osiguranje od odgovornosti zbog uptrebe motornih vozila jeo bavezno osigruanje kojim se ne osigurava vozilo koje je predmet osiguranje vec odgovornostza stete koje se njegovom upotrebom mogu priciniti trecim licima. Pravo na naknadu stet imaju samo treca lica, a ne vlasnik vozila. Stete po osnovu osiguranja od odg.zbog upotrebe motornih vozila mogu biti veoma visoke. Stete po osnovu AO mogu biti: 1. Stete na stvarima-su materijalne stete, koje sluze za naknadu: stete na vozilu, garderobi.. 2. Stete na licima su: Materijalne stete-na licima, sluze za naknadu troskova lecenja, smenjenje zarade, troskova sahrane u slucaju smrti Nematerijalne stete-nastaju na licima kao posledica povreda, pretrpljenog bola, straha.. Oblik nematerijalnih steta su i rentne stete. U slucaju smrti ili gubitka radne sposobnosti kao posledica saobracajne nesrece, osiguravac, po polisi AO, ima obavezu da trecem, ostecenom licu ili clanovima porodice vrsi mesecnu isplatu iznosa ili razlike do punog iznosa njegove prethodne zarade koju bi ostavrio da nije bilo osiguranog slucaja. Zbog potrebe da sva treca lica budu obestecena u slucaju stete od motornog vozila ne svojom krivicom, postoje instituti Garantni fond i zeleni karton, odnosno granicno osiguranje. Garantni fond je osnovan 1996 g. Sredstva ovog fonda koriste se za naknadu stete: Prouzrokovane upotrebnom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva za koji nije vio zakljucen ugovor o obaveznom osiguranju Zbog smrti, povrede tela ili narusavanja zdravlja prouzrokovane upotrebnom nepoznatog motor.vozila Prouzrokovane upotrebnom mot.vozila, vazduhoplova koje je osigurano kod osigurav.drustva nad kojim je otvoren stecajni postupak. Sredstva Gf obezbedjuju drustva za osiguranje doprinosima iz premije obaveznih osiguranja i iz sred.ostvarenih od regresnih zahteva, a radi ekonomske zastite trecih ostecenih lica. Osiguranje od autoodgovornosti pokriva stete nastale na teritoriji drzava clanica EU i teritoriji drzava clanica Sistema medjunarodne karte osiguranja. U drzavama koje nisu potpisnik Multilateralnog sporazuma, vozac je duzan da ima valjanu medjunarodnu ispravu o osiguranju od autoodg.koja vazi na teritoriji EU ili neki drugi dokaz o postojanju takvog osiguranja (zeleni karton). Ako ne poseduje zeleni karton, vozac na granici mora zakljuciti ugovor o osiguranju od autoodg.koje vazi za vreme njegovog boravka u navedenoj zemlji. Obraun premija AO se vrsi primenom ZVB i TV, na principu aktuarske matematike. Podatke za obracun premija cine podaci o zakljucenim ugovorima, prijavljenim stetama, troskovima... Pored osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila,postoje i osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, osiguranje od odg.zbog upotrebe plovnih objekata i osiguranje opste odgovornosti (to su sve vrste osiguranja od odgovornosti).

8. Osiguranje od opte odgovornosti -spada u novije vrste osiguranja, njihov nastanak je posledica razvoja tehnike i tehnologije sa jedne i osiguranja sa druge strane. -ostecena treca lica koja nisu odgovorna za stetu, trebalo je obestetiti. -da bi se prevazisao problem naknade stete trecem licu, pojavila su se ova osiguranja. Znacaj ovog osiguranja je dvostruk: -za osiguranika-osiguranik ima sigurnost jer je oslobodjen naknade stete koju moze prouzrokovati svojim aktivnostima. -trece lice-koje bez svoje krivice pretrpi stetu ima sigurnu nadoknadu, jer ce osiguravac isplatiti umesto osiguranika. Vrste: Obavezno-zakonom je propisano da su obavezna os.od odg: osiguranje od odg.zbog upotrebe motornih vozila, osig.od odg.zbog upotrebe vazduhoplova, osig.od odg.zbog upotrebe plovnih objekata. Obavezna osiguranja od odg.su uglavnom osiguranja od odg.za stetu pricinjenu trecem licu obavljanjem profesionalne delatnosti, kao na primer: osiguranje revizora ili aktuara od odg. za stetu koja moze biti pricinjena izrazenim misljenjem, osig.drustva za posredovanje od odg.za stete koju mogu prouzrokovati obavljenjem delatnosti. Dobrovoljno Specificnosti koje razlikuju osiguranja od odg.od ostalih imovinskih osiguranja su: Ne pokrivaju stetu koja moze nastati na stvari osiguranika, vec na imovini nekog treceg lica Ne moze se unapred odrediti vrednost osiguranog predmeta, jer se ne zna gde ce steta nastati (nema nad i pod osiguranja) U poslu osiguranja pojavljuju se tri lica:osiguravac, osiguranik i trece lice. U osiguranje od opste odgovornosti spadaju: 1. Osiguranje od opste odgovornosti 2. Osiguranje proizvodjaca od odg.za proizvode sa nedostatkom 3. Osiguranje ugovorene odg.izvodjaca gradj.radova 4. Osiguranje ugovorene odg.izvodjca montaznih radova 5. Osiguranje od odg.vlasnika opasnih materija u toku transporta 6. Osiguranje od odg.revizijskih drustava 7. Osiguranje od odgovornosti aktuara 8. Osiguranje od odgovornosti advokata 9. Osiguranje od odgovornosti lekara 10. Osiguranje od projektatske odgovornosti 11. Osiguranje od odg.javnih beleznika 12. Osiguranje od odg.drustva za posredovanje u osiguranju 13. Osiguranje od odg.speditera u medjunardonom saobracaju 14. Osiguranje od odg.speditera u domacem saobracaju 15. Osiguranje od odg.u zeleznickom saobracaju 16. Sva druga opsta osiguranja od odgovornosti

10

9. Osiguranje kredita -osiguranje potrazivanja nastalog po osnovu datog kredita. -vracanje kredita moze biti ugrozeno razlicitim rizicima: bolest ili smrt duznika, prirodne nepogode i katastrofe. -kreditno osiguranje zasniva se na nacelu materijalnog interesa i obestecenja, obaveza osiguravaca je naknada stete do visine sume osiguranja. -suma osiguranje obuhvata iznos kredita uvecan za kamatu. -premija osiguranja je iznos koji osiguravac naplacuje od osiguranika za preuzeti rizik naplate potrazivanja od duznika, visina premija zavisi od verovatnoce i obima stete. -verovatnoca i obim stete zavise od: vrste kredita, kreditne sposobnosti duznika, ekonomskih uslova u zemlji. Kreditna osiguranje se mogu podeliti prema: Prema mestu ucinka: domaca i strana Prema nameni kredita: potrosacki, stambeni, za poljoprivredu proizvodnju Prema nosiocu osiguranja: koje sprovodi drzava i koje sprovode drustva za osiguranje Prema duzini trajanja kredita:kratkorocni, dugorocno i srednjorocni. Najznacajnija podela kreditnih osiguranja je na: Del-credere osiguranja-cesto se naziva osiguranje u uzem smislu, jer se ugovor o osiguranju sklapa izmedju osiguravaca i poverioca. Duznik najcesce i ne zna za postojanje ugovora o osiguranju kredita. Poverilac se osigurava od eventualne nemogucnosti naplate potrazivanja ako duznik nije u stanju da ispuni svoju obavezu. Poverilac zakljcuje osiguranje, placa premiju i u slucaju realizacije rizika (nemogucnost naplate potrazivanja) od osiguravaca naplacuje naknadu stete. Primenjuje se na domace i inostrane kredite. Kaucijsko osiguranje-naziva se i garancijsko osiguranje. Ugovor o osiguranju sklapa duznik sa osiguravacem u korist svog poverioca. Ovim osiguranjem duznik zeli da zadobije poverenje svog poverioca, pruzajuci mu garanciju u obliku ugovora o osiguranju. Ukoliko poverilac dodje u situaciju da ne moze da naplati svoje potrazivanje od duznika, naplatice ga od osiguravaca. Osiguravac posle izmirenja obaveza prema poveriocu ima pravo da isplaceni iznos namiri od duznika. Ova vrsta osiguranja je samo garancija, koja se daje poveriocima da ce naplatiti svoje potrazivanje i korsiti se u mnogim zemljama. Osiguranje poverenja-zakljucuje se u slucaju kada jedno lice daje drugom licu na cuvanje svoj novac ili neku drugu imovinu sa obavezom da mu vrati neostecenu. Ugovor mogu sklopiti obe strane, mada je kod nas prisutno samo delkredere osiguranje poverenja. U slucaju realizaicije rizika, osiguravac isplacuje naknadu poveriocu. U slucaju da se utvrdi da je za nastalu stetu odgovorno lice kome je imovina bila poverena, osiguravac ima pravo na regres od njega.

Pored osiguranja kredita, postoji jos nekoliko vrsta osiguranja, prema NBS to su: (rizik koji se osigurava je dat u samom nazivu vrste, a svaka vrsta sadrzi i podvrste). Osiguranje jemstva Osiguranje finansijskih gubitaka Osiguranje troskova pravne zastite Postoji jos i: Osiguranje pomoci na putu Ostala nezivotna osiguranja
11