METODOLOGIJA BRZE PROCENE I PRIORITIZACIJA UPRAVLJANJA ZATIENIM PODRUJIMA (RAPPAM)

METODOLOGIJA BRZE PROCENE I PRIORITIZACIJA UPRAVLJANJA ZATIENIM PODRUJIMA (RAPPAM)

AUTOR: Nevena Pievi

Projekt se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom zatite ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije i Mediteranskog programa WWF-a

REZIME U februaru 2004. godine 188 zemalja, ukljuujui i Srbiju, na 7.sastanku Konferencije lanica Konvencije o biodiverzitetu napravilo je veliki korak ka zatiti svetskog biodiverziteta preko Programa rada na zatienim podrujima (PoWPA). Glavni cilj ovog programa je formiranje globalne mree sveobuhvatnih, dobro rukovoenih i reprezentativnih kopnenih i vodenih zatienih povrina sa rokom realizacije do 2010.god. za kopnena podruja i 2012. god. za vodena podruja. Takoe, jedna od obaveza potpisnica konvencije je da do 2010. usvoje i sprovode okvir za praenje stanja, evaluaciju i izvetavanje u uspenosti upravljanja zatienim podrujima, nacionalnih i regionalnih sistema, kao i prekograninih zatienih podruja. To podrazumeva da svaka lanica na nacionalnom nivou preduzme sledee aktivnosti: Razvije i usvoji metode, standarde, kriterijume i indikatore za procenu uspenosti upravljanja zatienim prirodnim podrujima, koristei metodoloki okvir Komisije za zatiena podruja Svetske Unije za zatitu prirode (IUCN), kao i baze podataka prilagoene specifinoj sredini, Proceni uspenost upravljanja za 30% zatienih podruja od ukupnog broja na nacionalnom nivou , Ukljui rezultate ove procene u Nacionalni izvetaj Konvenciji o zatiti biodiverziteta , Ukljui kljune preporuke zasnovane na ovoj proceni (na nivou podruja i sistema zatienih podruja) u strategije adaptivnog upravljanja. Uspenost upravljanja zatienim podrujima u Srbiji je procenjena koristei RAPPAM metodologiju (Rapid Assessment and Prioritization of Protected Area Management) u februaru 2009. godine. Projekat je sproveden u saradnji sa Ministarstvom zatite ivotne sredine i prostornog planiranja, Zavodom za zatitu prirode Srbije i Mediteranskom kancelarijom WWF-a u Srbiji, uz uee predstavnika 3 nacionalna parka i 13 zatienih prirodnih dobara drugih kategorija. 1. Pritisci i pretnje Upravljanje vodama, nereeni imovinski i pravni odnosi i promena namene zemljita tri su najizraenija aktuelna pritiska na resurse zatienih podruja.Oni se istovremeno i nalaze visoko na lestvici kako pritisaka tako i pretnji. Takoe, upravljanje vodama procenjuje se i kao najjaa mogua pretnja u budunosti, za kojom slede po jaini turizam i rekreacija i nereeni imovinsko-pravni odnosi. 2. Uspenost upravljanja Prema procenama uspenosti upravljanja u oblasti planiranja, ulaganja i procesa, pokazuje se da je sistem zatienih podruja u Srbiji snaniji u domenu planiranja, pravnog obezbeenja i infrastrukture, dok su najslabije karike u ovom lancu finansijski i ljudski resursi. Komunikacija, saradnja i zajedniko odluivanje sa predstavnicima lokalne zajednice takoe ini podruje koje je neophodno unaprediti zarad uspenijeg upravljanja zatienim podrujima i odrivog razvoja uopte.

3. Rezultati U skladu sa ukupnim procenama, pokazuje se da su generalno upravljai zatienim podrujima u Srbiji zadovoljni planiranjem upravljanja, dok su mnogo manje zadovoljni ostvarenim aktivnostima na obnovi stanita, usavravanju osoblja i istraivanju i praenju stanja. Navedeni nedostaci i potrebe izraeni kroz ove procene ine osnovu za preduzimanje promena na sistemskom nivou od normativnih, preko strukturnih, do istraivakih i obrazovnih. 4. Zakljuci i preporuke 1. Neophodno je usklaivanje aktivnosti i regulative u oblasti imovinsko - pravnih odnosa (planske dokumentacije sa relevantnim zakonima) i postavljanje jasnijih kriterijuma za primenu u praksi (primer zamene zemljita) kako bi se ublaio pritisak i smanjila pretnja na resurse zatienih prirodnih podruja, 2. Neophodno je raditi na usklaivanju nacionalne i optinske regulative kako bi se upravljai zatienih podruja oslobodili plaanja brojnih optinskih taksi koje znaajno optereuju njihove oskudne budete, 3. Nedostatak finansijskih resursa je najizraeniji problem u upravljanju zatienim podrujima u Srbiji. On viestruko utie na sve kapacitete za upravljanje, pa je neophodno strateki pristupiti reavanju ovog problema putem: Dalje analize kapaciteta zatienih podruja kako bi se utvrdile potrebe i mogunosti nalaenja adekvatnih finansijskih mehanizama (ukljuujui finansiranje, sufinansiranje i samofinansiranje), Unapreenja jasnosti i transparentnosti kriterijuma za dodelu budetskih sredstava upravljaima zatienih podruja, Obezbeenje kontinuiteta u finansiranju u skladu sa propisanom budetskom obavezom i regulativom, Jaanja kapaciteta upravljaa zatienih podruja za identifikovanje i korienje ostalih izvora finansiranja (donatori, saradnja sa biznis sektorom, pretpristupni fondovi, projekti samofinansiranja i sl.), Jaanje kapaciteta upravljaa zatienim podrujima za apsorpciju budetskih i donatorskih sredstava. 4. Saradnja sa lokalnom zajednicom u upravljanju zatienim podrujima pokazala se slabom u veini ovde procenjivanih aspekata, kao to je komunikacija i informisanje, podrka ciljevima upravljanja i kao naroito vano, uee zajednice u odluivanju. Istovremeno, postoji relativna zatvorenost i kod upravljaa i kod zajednice, usled nedostatka prakse razmene informacija i zajednikog planiranja. Kako je ova saradnja sve bitnija za budui razvoj u celini, neophodno je stimulisati je na razliite naine, pored ostalog: Korienjem primera dobre prakse pojedinih zatienih podruja (Deliblatska peara, Ludako jezero) za iznalaenja modela za zajedniko prepoznavanje potreba i planiranje reenja (poput zajednikih programa razvoja turizma, jaanja saradnje na polju ruralnog razvoja i sl.), Podsticanjem istraivakih projekata iji bi rezultati doprineli prikupljanju podataka o drutveno ekonomskom statusu i mogunostima razvoja zajednice, koji bi bili dostupni upravljaima i inkorporirani u njihove planove upravljanja, 3

 U skladu sa rezultatima tih istraivanja i konkretnim socio ekonomskim uslovima, pokrenuti izradu plana komunikacije sa lokalnom zajednicom u pilot zatienom podruju (podrujima), kao model koji e biti ponuen ostalim upravljaima i podstai ih na preduzimanje slinih koraka u planiranju i upravljanju, Podsticanjem upravljaa na sistemskom nivou da koriste postojee i iznalaze nove, primerene forme uea predstavnika zajednice u odluivanju poput zajednikih saveta, odbora, grupa za pritisak, timova za sprovoenje kampanja i projekata i sl. 5. Procena nivoa zaposlenosti i mogunosti razvoja osoblja zatienih podruja jasno ukazuje na neophodno preduzimanje stratekih koraka na sistemskom nivou poput: Preduzimanja projekata za jaanje organizacijskog kapaciteta upravljaa u zatienim podrujima (moderna organizacija razvoja ljudskih resursa, usklaivanje potreba i formalno pravnih reenja, unapreenje mogunosti razvoja osoblja i prakse evaluacije uinka), Utvrivanje stvarnih potreba za kadrom i njihovom obukom na sistemskom nivou u zatienim podrujima, Preduzimanje programa obuke za grupe zaposlenih sa najizraenijim potrebama u cilju unapreenja uspenosti upravljanja, Koordiniranje nosilaca projekata u ovoj oblasti na nacionalnom nivou sa ciljem sistematskog i standardizovanog pristupa razvoju ljudskih resursa, u skladu sa meunarodnim iskustvima i kriterijumima. 6. Slaba dostupnost rezultata naunih istraivanja kao i podataka nacionalno relevantnih institucija upravljaima zatienih podruja iziskuje korake, poput: Koordinacije naunih i strunih institucija od strane nadlenih ministarstava u cilju poveanja saradnje i transparentnosti u preduzimanju projekata, izboru problema istraivanja i rezultata, Unapreenja efikasnosti relevantnih nacionalnih institucija i organizacija (zavodi, instituti, agencije) u prezentaciji i poveanju dostupnosti svojih baza podataka i resursa, Jaanje internih i eksternih kapaciteta upravljaa zatienih podruja na planu informisanja (tehnoloki i organizaciono).

I.

UVOD I KONTEKST

I.a Bioloka raznovrsnost Srbije

Velika magnituda bioloke raznovrsnosti u Srbiji uslovljena je biogeografskim poloajem, otvorenou teritorije prema drugim regionima u okruenju, kao i istorijskim procesima florogeneze i faunogeneze u poslednjih nekoliko hiljada godina. Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 1000 biljnih zajednica. Balkanski endemiti ine 8,06% flore Srbije (287 taksona), a lokalni endemiti 1,5% (59 vrsta). Ukupan broj sisara, ptica gnezdarica, gmizavaca, vodozemaca i riba ini oko 43,3% ukupnog broja ovih grupa ivotinja u Evropi. Brojne vrste su tercijarni, glacijalni, borealni, kserotermni ili stepski relikti, a klisure i kanjoni istone i zapadne Srbije predstavljaju najznaajnije refugijume tercijarne vegetacije na Balkanskom poluostrvu. Geografski poloaj, razliitost klimatskih i staninih uslova u Srbiji, uslovila je i prisustvo velikog broja razliitih umskih fitocenoza, to upuuje na znatno bogatstvo biodiverziteta u umama Srbije. Od ukupne povrine pod umom i umskim zemljitem, pod posebnom namenom, odnosno razliitim reimima zatite je 18%. S obzirom da je oko 90% ovih uma u dravnoj svojini, to znai da je blizu 35% dravnih uma pod zatitom na osnovu propisa kojima se ureuje zatita i korienje uma i zatita ivotne sredine. Proces zatite prirode i biodiverziteta vodi preko razvoja i primene stratekog, preventivnog i integrisanog pristupa, odnosno integracije ekonomskih i ekolokih ciljeva u sektorske politike koji vodi odrivom razvoju. U oblasti zatite prirode i biodiverziteta realizovano je vie projekata od nacionalnog znaaja, meu kojima su: -Crvena knjiga flore Srbije, -Crvena knjiga ugroenih kimenjaka Srbije, -Harmonizacija nacionalne nomenklature u kodifikaciji i klasifikaciji stanita sa standardima meunarodne zajednice, -Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije, -Atlas prica grabljivica Srbije, -Prva faza projekta "Odrivi razvoj i zatita umskih ekosistema u Srbiji-usklaivanje sa meunarodnim standardima". I.b Upravljanje zatienim podrujima u Republici Srbiji Glavni instrumenti u upravljanju zatienim podrujima (normative, planiranje, organizacija, informacije i finansije) su razvijeni u skladu sa ciljem odrivog sistema upravljanja odreenim prirodnim vrednostima koje su definisane kao posebno zatiene Zakonom o zatiti ivotne sredine i drugim regulativama, tj. zakonima koji reguliu ostale oblasti (zatita i korienje prirodnih resursa - uma, voda, zemljita, prostornog planiranja i ureenja). U Republici Srbiji, metodologija i nain valorizacije prirodnih i antropogenih vrednosti u zatienim podrujima (nacionalni parkovi, rezervati prirode, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika i spomenici prirode ) usklaene su sa meunarodnim kriterijumima IUCN valorizacije prirodnih vrednosti i zatienih podruja. Upravljanje prirodnim vrednostima je regulisano Aktom o stavljanju prirodnog dobra pod zatitu Republike Srbije (Uredba), dok su nacionalni parkovi odvojeni u posebnu kategoriju i upravljanje njima je regulisano posebnim Zakonom. Zakonom o nacionalnim parkovima 1993 proglaeno je 5 nacionalnih parkova : erdap, Tara, Fruka gora, Kopaonik i ar planina. Skuptina Srbije donosi odluku o proglaenju nacionalnih parkova i za potrebe upravljanja njima osniva posebna javna preduzea.

Glavni cilj zatite specijalnih prirodnih vrednosti je implementacija obaveza koje su definisane zakonom i nacionalnom politikom za zatitu specijalnih prirodnih vrednosti, biodiverziteta i prirodnih oblasti izuzetnih vrednosti. Od velike vanosti za Republiku Srbiju je i razvoj sistema zatite oblasti koje su od nacionalnog, regionalnog i globalnog znaaja, kao to su: rezervati biosfere (deo parka prirode Golija, je proglaen Rezervatom biosfere 1997 godine), vlana stanita od meunarodnog znaaja- Ramsarska podruja (jezero Luda, Obedska bara, Stari Begej-Carska bara, Labudovo okno, Petersko polje, Slano Kopovo, Gornje Podunavlje, Zasavica i Vlasina). Takoe, veliki broj prirodnih dobara i stanita Srbije ima meunarodni status ili se nalazi na listi potencijalnih meunarodno znaajnih podruja: - Veliki broj stanita je na listi meunarodno znaajnih podruja za ptice (IBA - Important Bird Areas), - Veliki broj stanita je na listi meunarodno znaajnih biljnih podruja (IPA - Important Plant Areas) - Brojna stanita su identifikovana kao EMERALD podruja - Nacionalni park Tara se nalazi na preliminarnoj listi prirodnih dobara predloenih za prirodnu batinu na osnovu Konvencije o zatiti svetske prirodne i kulturne batine (World Heritage - UNESCO) - Podruje oko Drine koje obuhvata Nacionalni park Tara, Predeo izuzetnih odlika Mokra Gora i budui Predeo izuzetnih odlika Zaovine, nalaze se na preliminarnoj listi prekograninih Rezervata biosfere (MAB UNESCO) zajedno sa delovima prirodnih dobara na teritoriji Republike Srpske (BiH).

Tabela 1 MREA ZATIENIH PODRUJA REPUBLIKE SRBIJE

2009 godina
Zatiena prirodna dobra Nacionalni parkovi Parkovi prirode Predeo izuzetnih odlika Prirodni rezervati Spomenici prirode UKUPNO UKUPNO BR. 5 16 15 70 284 428 6.2 ha 158.986 248,950 32 026 83.829 7780 531571 % teritorije Srbije

Tabela 2 MREA MEUNARODNO ZNAAJNIH PODRUJA REPUBLIKE SRBIJE Vrsta podruja Ramsarska podruja Rezervati biosfere Podruja od znaaja za zatitu ptica (IBA) Podruja od znaaja za zatitu biljaka (IPA) Podruja svetske prirodne batine Podruja EMERALD mree Podruja GREEN BELT mree i transgranina podruja Podruja NATURA 2000 mree Prihvaeno/ upisano 68 9 38 59 5 61 14 9 1 38 10

Planirano/ predloeno

Strateka zamisao Postojeim stratekim planovima ( Prostorni plan Republike Srbije, Nacionalni program zatite ivotne sredine), kao i strategijom prostornog razvoja Republike Srbije (u izradi), predvieno

je da se mrea zatienih podruja proiri na najmae 10% teritorije, dok je preliminarni plan da povrina ekoloke mree bude do 20% teritorije Republike.

Slika 1 Zatiena podruja u Republici Srbiji

II.

PRIMENA METODOLOGIJE

II a. Metodologija brze procene i prioritizacija upravljanja zatienim podrujima (RAPPAM) RAPPAM metodologija WWF-a koristi okvir za procenu koju je razvila Svetska komisija za zatiena podruja (WCPA). Metodoloki okvir WCPA se temelji na ciklusu upravljanja. Ukljuuje est glavnih elemenata procene: kontekst, planiranje, ulaganja, procese, izlazne rezultate i rezultate. RAPPAM nudi kreatorima politike alat za postizae cilja Programa onvencije o biolokoj raznolikosti za svetska zatiena podruja tako to omoguava brzu procenu celokupne uspenosti upravljanja zatienim podrujima.

II b. Primena RAPPAM metodologije u Srbiji RAPPAM Upitnik se sastoji od vie od 100 pitanja. Najbolji pristup sprovoenju ove metodologije je da se odri interaktivna radionica na kojoj e Staraoci/Upravljai u potpunosti uestvovati u proceni zatienih podruja, analizirati rezultate i prepoznati naredne korake i prioritete. U cilju pripreme za radionicu, preveden je RAPPAM upitnik i pitanja su prilagoena za Srbiju. Rukovodei se iskustvom iz primene metodologije u susednim zemljama, pitanja koja se odnose na kontekst zatienih podruja, njihovu relativnu bioloku, socio ekonomsku vrednost i osetljivost, nisu uvrtena u procenu u Srbiji, s obzirom na obimnost potrebnih podataka, koji su inae dostupni u postojeim zvaninim dokumentima. RAPPAM radionica u Srbiji je odrana u Beogradu u periodu od 19-20. februara 2009. godine i u njoj su uestvovali predstavnici tri nacionalna parka (Kopaonik, Tara, Fruka Gora) i trinaest upravljaa ostalih zatienih podruja. Radionicu je vodio Deni Porej, Direktor Mediteranskog programa WWF uz podrku Nevene Pievi i Jelene Dui iz Ministarstva zatite ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije. S obzirom na optimalan broj uesnika za interaktivnu radionicu, rad se odvijao u jednoj grupi. Nakon uvodnog upoznavanja i usaglaavanja terminolokih i metodolokih pitanja, uesnici su individualno ili u malim timovima (u sluajevima srodnih podruja) odgovarali na pojedinana (u delu Pritisci i pretnje) ili grupe pitanja, izmeu ega je sledila diskusija i razjanjavanje eventualnih nedoumica. Na taj nain, omogueno je aktivno uee svima, kao i mogunost poreenja, odnosno usaglaavanja kriterijuma procene. Procena je zavrena tokom prvog dana radionice, podaci obraeni od strane tima organizatora i tokom drugog dana prezentovani, uz diskusiju i usaglaavanje konane verzije rezultata procene.

REZULTATI I ANALIZE III.A PRITISCI I PRETNJE Pritisci su ovde definisani kao aktivnosti koje su ve nanele tetu ZPD, dok su pretnje aktivnosti koje bi mogle zapoeti ili nastaviti da nanose tetu dobru u budunosti. Oni se procenjuju u odnosu na ciljeve zatienih podruja a boduju se na osnovu svog opsega, uticaja i trajnosti. Za potrebe ove procene, uesnicima je ponuena sledea lista pritisaka i pretnji, uz napomenu da oni sami mogu pridodati neto to je u odreenom podruju prisutno a nije ovde zastupljeno: Gazdovanje i upravljanje umama Strane invazivne vrste Lov i ribolov Nereeni imovinsko pravni odnosi Promena namene zemljita Upravljanje vodama Otpadne vode Turizam i rekreacija Rudarstvo Sukcesija livada Problem plovnog puta Otpad Problematika protivpoarne zatite Sakupljanje lekovitog bilja i peuraka

III.a. 3.1. Gazdovanje i upravljanje umama

Sva ovde procenjivana zatiena podruja suoavaju se sa problemom upravljanja umama. Razlozi lee preteno u ilegalnoj i legalnoj sei i eksploataciji vanumskih proizvoda. Posebnu potekou predstavljaju ume u privatnoj svojini, jer na njima upravljai nemaju potpun uvid ni kontrolu nad seom. SRP" Gornje podunavlje" suoava se sa problemom da na jednom zatienom podruju ima vie staralaca pri emu planska dokumenta nisu usklaena radi boljeg gazdovanja umama, SRP "Pali10

Luda" ima problema sa kraom i otuivanjem uma, dok NP "Tara" kao veliki pritisak navodi bespravnu seu u dravnim i privatnim umama, ali imaju tendenciju smanjenja tog pritiska u budunosti. Takoe se ne potuju reimi zatite pa se samim tim kre odredbe Uredbe o zatiti (npr.u SRP''Koviljsko petrovaradinski rit'' pod reimom I stepena vri se poumljavanje monokulturama iako je to strogo zabranjeno), i naravno dolazi do naruavanja biodiverziteta. U ovom segmentu, naroito je vidljiva neusaglaenost izmeu planskih dokumenata i zakonskih odredbi, na sistemskom nivou.

III.a. 3.2. Strane invazivne vrste

Problem stranih invazivnih vrsta najvie je zastupljen u vlanim stanitima. Prema rezultatima procene, najizraeniji pritisak ali i pretnju u ovom domenu oseaju SRP"Ludako jezero", zatim SRP"Slano Kopovo" i SRP"Obedska bara". Vlana stanita suoavaju se sa problemom ambrozije i invazivnih vrsta ihtiofaune, dok se SRP"Deliblatska peara" suoava sa problemom prenaseljenosti podruja bagremom. Pritisci i pretnje imaju gotovo isti intenzitet, osim u sluaju SRP"Obedska bara", koja u ovom pogledu doivljava veu pretnju od aktuelnog pritiska. III.a. 3.3. Lov i ribolov

Gazdovanje lovitem je definisano vaeim Lovnim osnovama dok se ribarstvo sprovodi prema Ribolovnoj osnovi, odnosno aktivnosti lova i ribolova su usklaene sa reimima zatite. Svakako, postoje problemi koja se tiu krivolova i nedozvoljenog izlovljavanja i sa njima se suoavaju 11

najvie NP ''Kopaonik'', NP ''Fruka gora'', SRP'' Ludako jezero'',SRP''Koviljsko petrovaradinski rit'', SRP ''Deliblatska peara'', PP" Sievaka klisura", PP''Stara planina'' kao i SR''Lazarev kanjon''. Problem je u toliko vei jer se koriste nedozvoljena sredstva za ubijanje u ribolovu kao to su dinamit ili struja.
III.a.3.4. Nereeni imovinsko-pravni odnosi

Imovinsko-pravni odnosi su jedna od velikih problema u zatienim dobrima prvenstveno zbog nereenih odnosa i nejasnih granica privatnog i dravnog zemljita, kao i problema restitucije. Posebno je to izraeno u NP''Fruka gora'' gde crkva trai povraaj zemljita koje je sada pripada nacionalnom parku.

U SRP''Koviljsko petrovaradinskom ritu'' zatitna zona je korito reke Dunav u duini od oko 1250 km, i taj deo Dunava je u sklopu ribarskog podruja Dunav II. U ovoj zoni je dozvoljen privredni ribolov, ali s obzirom da je zatitna zona Rezervata kao deo Dunava II dodeljena drugom korisniku prihodi ostvareni od ribarstva ostaju njemu, iako ta sredstva prema Zakonu treba da slue za ulaganje u Rezervat jer su na podruju ZPD. Na taj nain ostaje se bez priliva novanih sredstava a i ujedno je otuen deo Rezervata. Takoe jedan od problema koji se tiu imovinsko-pravnih odnosa je i izgradnja hotela koji su u vlasnitvu pojedinaca a samo zemljite je u dravno. P Srbijaume, kao upravlja veeg broja zatienih podruja, na primer, nema podatak u ijem se vlasnitvu nalazi oko 35 000 (od ukupno 917 000) hektara zemljita, dok PP''Stara planina'' zbog atraktivne lokacije ima problem sa aktuelnom i buduom izgradnjom veeg broja skijalita. Problem predstavljaju i zloupotrebe zakonskih mogunosti zamene (prema Zakonu o umama), gde vlasnici manje atraktivnih parcela unutar zatienih podruja, zahtevaju da im se dodeli atraktivno zemljite na nekoj drugoj lokaciji. III.a.3.5. Promena namene zemljita Ovoj pretnji i pritisku izloena su mnoga zatiena dobra, najvie SRP"Deliblatska peara", zatim PP"Stara planina", PP"Golija", sva 3 nacionalna parka, SRP" Ludako jezero", SRP"Gornje Podunavlje" i SRP "Koviljsko Petrovaradinski rit". Problem je uglavnom povezan sa demografskim promenama i antropogenim uticajima ali i sa intenzifikacijom prirodnih procesa. U pojedinim sluajevima, ova pojava ima i pozitivne aspekte, kao pretvaranje zemljita u vlane livade.

12

III.a.3.6. Upravljanje vodama Veina upravljaa zatienih podruja istie da ova pretnja ima veliki uticaj i po miljenju staralaca/upravljaa u zatienim podrujima ova se situacija nee bitnije poboljati u budunosti.

Problemi koji se generalno ovde javljaju su: Vodotokovi unutar dobara esto ostanu zatrpani nakon iste see, Neracionalno korienje planinskih izvora za vodosnadbevanje vikend naselja, Vetakim osneavanjem se gubi oko 20% vode sa lokaliteta ( NP''Kopaonik''), Izgradnjom vodne mree dolazi do ugroavanja uma, Problem sa kaptiranjem izvora u brdsko planinskim predelima to dovodi do zagaenja voda, Isputanjem vode iz Zavojskog jezera u PP''Sievaka klisura'' naglo se menja nivo Niave to se znatno odraava na renu faunu (remeti se mrest riba kao i smanjenje brojnosti populacije) Naglim razvojem turizma nije se regulisalo vodosnadbevanje vodom i na taj nain ne dolazi do ostvarenja potrebnog biolokog minimuma.

13

U vezi sa ovom grupom pritisaka i pretnji, postoji niz neusaglaenosti izmeu zakona i optinskih propisa (npr. Zatiena podruja uestvuju u navodnjavanju a plaaju taksu za odvodnjavanje, poput SRP"Koviljsko - Petrovaradinskog rita"). U toku je priprema Zakona o vodama i predlozi za izmene su upueni od strane upravljaa ali nema jo uvek povratne informacije o sudbini njihovih predloga. Generalna procena uesnika jeste da su vodni resursi oskudni i neracionalno se koriste a da o tome nema adekvatno razvijene svesti u zajednici. III.a.3.7. Otpadne vode

Problemi koji se ovde javljaju su sledei: Nekontrolisano izlivanje otpadnih voda iz vikend naselja, Kod vikend naselja ne postoje ureaji za preiavanje otpadnih voda, a septike jame pojavljuju se sporadino, Zagaenje vodotokova ima veliki uticaj na faunu, Spiranjem povrinskog sloja zemljita sa poljoprivrednih povrina koja su tretirana hemijskim sredstvima za zatitu bilja i mineralnim ubrivima dolazi do zagaenja zemljita i vodotokova gde najvie strada riblja populacija.

III.a.3.8. Turizam i rekreacija Veliki je pritisak izgradnje objekata (hotela, ski staza) kako na definisanim graevinskim zonama tako i na onima koji to nisu. Uglavnom najvei problem koji se javlja kod ovog pritiska je to iza velikog broja turista ostane i naravno velika koliina smea, ali sva zatiena dobra nastoje da nakon njihovog odlaska taj problem i otklone. U delovima ZPD koji je namenjen boravku posetilaca postoje ureene staze na kojima se nalaze kontejneri ili kese za odlaganje smea.

14

Generalno gledano, prognoza pretnji u budunosti je izraenija od trenutnih pritisaka na podruja, sudei po planovima razvoja turizma u zemlji i sve veim pritiscima na zatiena podruja u perspektivi. III.a.3.9. Rudarstvo Problem rudarstva je slabo zastupljen u zatienim dobrima. Najvei problem ima NP''Fruka gora'' i SRP ''Deliblatska peara''. U NP''Fruka gora'' postoje dva kopa, od kojih je jedan aktivan a na drugi postoji saglasnost za eksploataciju.Takoe, ovde se kao dodatan problem javlja transport sirovina kroz nacionalni park. U SRP''Deliblatska peara'' pod izgovorom da se odrava plovni put, dolazi do iskopavanja ljunka i peska usled ega dolazi do obruavanja ivica i Ada ibuklija polako tone.

III.a.3.10. Sukcesija vegetacije Naputanje zemljita i/ili smanjenje ispae vodi u sukcesiju vegetacije (NP''Tara'', PP''Golija"). Takoe, u nacionalnom parku livadske zajednice prelaze u umske na pojedinim lokacijama, mada postoji i sluajeva prelaska umskih zajednica u livadske (NP''Fruka gora'') usled korienja uma. S obzirom da je potrebno redovno odravanje vlanih livada (SRP''Ludako jezero'') potrebno je izdvajanje znatnih finansijskih sredstava za koenje trske kao i za iznoenje biomase van dobra. U budunosti e morati vie panje da se posveti ovm problemu (SRP''Deliblatska peara'') na nain 15

koji e traiti nove pristupe kod upravljanja i praenja stanja, ukljuujui poveane investicije u upravljanju zemljitem.

III.a.3.11. Problem plovnog puta Ova pretnja se javlja samo u nekoliko ZPD ali je najizraenija u SRP''Deliblatska peara'', a uzrokovana je neadekvatnim iskopavaem peska i ljunka.

III.a.3.12. Otpad Sva zatiena podruja su u veoj ili manjoj meri ugroena organskim i neorganskim otpadom. U NP ''Tara'' i NP ''Kopaonik'' je organizovano odvoenje smea u toku cele godine. U PP ''Sievaka klisura'' veliki problem predstavlja meunarodni auto put koji prolazi kroz dobro, kao i veliko vikend naselje oko reke Niave. Sve to utie na poveanje pritisaka i pretnji koji se tiu otpada. U SRP ''Deliblatska deara'' ovaj pritisak je najizraeniji.

16

III.a.3.13. Problematika protivpoarne zatite

Problematika protivpoarne zatite u ZPD se uglavnom odnosi na: Na nemarnost posetilaca/turista koje pale vatru na neobeleenim i na nedozvoljenim mestima (NP ''Tara'', NP ''opaonik'', NP ''Fruka gora''). Namerno paljenje povrina pod trskom (SRP''Koviljsko-petrovaradinski rit'', SRP''Ludako jezero'') radi dobijanja kvalitetnije trske sledee godine, ime se naruava stanite mnogih sitnih sisara i insekata. III.a.3.14. Sakupljanje lekovitog bilja i peuraka Generalno, zajedniki problem u svim ZPD je, da je sakupljanje lekovitog bilja i peuraka prevashodno usredsreeno na ekonomsku dobit uz zanemarivanje ouvanja strukture stanita. Usled nestrunosti pojedinaca dolazi do oteenja biljaka i vremenom do njenog suenja. Najvie su ugroeni beli slez, kamilica, alfija, lincura, crveni zdravac i borovnica. 17

III. B.Trendovi Odgovor na pitanje koji e se pritisci smanjiti, a koji e verovatno ostati problem u budunosti moemo dobiti uporednim rangiranjem pritisaka (trenutnog stanja) i pretnji (budueg stanja) u celini.
500 450
Pritisak Pretnja

400 350 300 250 200 150 100 50 0

da rs tv o vo de vr st e ve ge ta ci je vo da m lji t a tp ad lo v a si ija ta a ek re ac od no su m in va zi vn e pl ov no g ze m tp ad n Ru za t ite am ir ib o pu e O

je

pr av lja nj e

iv po a rn e

pr av ni

Lo

ra vl ja n

en e

ir

ije

riz am

Su kc es

Ne re e ni im ov in sk o-

St ra ne

Pr ob le m

na m

va nj e

Pr om

at ik a

Na osnovu odgovora koji su prikazani na grafikonu, uesnici radionice oekuju da e se intenzitet problema nereenih imovinskih odnosa, upravljanje vodama, otpadne vode i sakupljanje lekovitog bilja i peuraka donekle smanjiti u budunosti.

18

Sa ku pl ja nj e

Pr ob le m

az do

le ko vi to g

Up

Tu

en a

pr ot

iu

bi lja

ip

Meutim, po pitanju drugih pretnji gazdovanje i upravljanje umama, strane invazivne vrste, promena namene zemljita, turizam, rudastvo i problem protivpoarne zatite vidi se trend velikog rasta u budunosti, pa je tome neophodno posvetiti posebnu panju. U celini gledano, nakon procene pritisaka i pretnji na nivou grupacije obuhvaenih podruja, formira se sledei poredak: Upravljanje vodama, nereeni imovinsko-pravni odnosi i promena namene zemljita tri su najizraenija aktuelna pritiska na resurse zatienih podruja. Istovremeno, upravljanje vodama procenjuje se i kao najjaa mogua pretnja u budunosti, za kojom slede po jaini turizam i rekreacija i nereeni imovinski i pravni odnosi. Bez obzira dakle na izvestan trend smanjenja pritiska koji se predvia u budunosti, upravljanje vodama i nereeni imovinsko- pravni odnosi nalaze se visoko na lestvici kako pritisaka tako i pretnji, dok turizam i rekreacija ostvaruju znaajan skok kao pretnja u odnosu na aktuelni pritisak na resurse.

19

IV ASPEKTI USPENOSTI UPRAVLjANjA ZATIENIM PODRUJIMA U daljem tekstu predstaviemo rezultate i analizu procene etiri aspekta uspenosti upravljanja zatienim podrujima: planiranja, ulaganja, procesa i rezultata. Elementi unutar svakog od ovih segmenata procene predstavljeni su u sledeoj tabeli: Tabela 2: lementi procene uspenosti upravljanja upitnikom WWF
Projektovanje i planiranje zatienih podruja ciljevi ZP pravna sigurnost planiranje i projektovanje dizajn strukture ZP Ulaganja osoblje komunikacija i informisanje infrastruktura finansije Procesi planirae upravljanja postupci upravljanja istraivanje, praenje stanja i evaluacija Rezultati prevencija pretnji obnova lokacija upravljanje divljim svetom razvoj svesti i obrazovanje lokalne zajednice briga o posetiocima i turistima razvoj infrastrukture planiranje upravljanja ii evidentiranje praenje nadgledanje i ocenjivanje osoblja usavravanje i razvoj osoblja rezultati istraivanja i praenja

20

IVA. ZATIENA PODRUJA I PLANIRANJE U ovom delu se nalaze odgovori uesnika na grupu pitanja koja se odnose na definisanje ciljeva, pravne sigurnosti i planiranja i projektovanja lokacije.

Na nivou celokupnih rezultata moemo zakljuiti da su odravanje biodiverziteta i pravna zatita jae strane planiranja upravljanja zatienim podrujima (veina uesnika je dala odgovor da na ova pitanja, pa je ukupan rezultat i preko 75 od moguih 95 poena). IVA.1. Ciljevi

Ciljevi zatienih podruja u potpunosti ili uglavnom predviaju zatitu i odravanje bioloke raznovrsnosti u svim podrujima. Ciljevi vezani za biodiverzitet su uglavnom jasno navedeni u svim planovima upravljanja koji su u doneeni ili su u izradi (Srednjoroni i godinji programi zatite i razvoja). Najslabija taka ovog segmenta je podrka lokalne zajednice ciljevima upravljanja; ona, na primer, potpuno izostaje u ak dva od tri nacionalna parka a veoma je slabo izraena u PP" Golija", koji je ujedno i rezervat biosfere - dakle podruje ija je sutinska definicija 21

u saradnji sa lokalnim stanovnitvom. Ovakvi rezultati impliciraju nedostatak komunikacije i edukacije u cilju upoznavanja stanovnitva sa ciljevima, kako bi ih mogli razumeti, pa samim tim i podrati. IVA.2. Pravna sigurnost

Sva zatiena podruja imaju dugoronu, pravno obavezujuu zatitu. Vei broj dobara ima nereenih sporova po pitanju zakupa ili prava korienja zemljita, npr. problemi s katastrom i/ili imovinsko-pravnim odnosima; NP''Fruka gora'' ima spor s crkvom oko crkvenog zemljita (problem restitucije). Crta razgraniavanja je u potpunosti ili uglavnom odgovarajua i omoguava postizanje ciljeva zatienog podruja. U svim dobrima sporovi se mogu reiti na sudu. Konflikti sa lokalnom zajednicom postoje u veini sluajeva i reavaju se sa osrednjom uspenou. Najizraeniji problem u ovoj grupi pitanja prema procenama uesnika je nedostatak ljudskih i finansijskih resursa da bi se primenjivala pravna regulativa i sprovodile kljune aktivnosti u zatienim podrujima. IVA.3. Planiranje i projektovanje lokacije

22

Odreivanje lokacije zatienog podruja je u potpunosti ili uglavnom u skladu s ciljevima zatienog podruja. Smjetaj i konfiguracija ZPD_a uglavnom pruaju mogunost za optimalnu zatitu biodiverziteta u svim podrujima (sudei po tome da su odgovori na ovo pitanje bili uglavnom da). Zoniranje zatienog podruja je problem kod nekih dobara. Tome doprinose sledee karakteristike: fiziki raspored zona u odnosu na postojee elemente okruenja; ograniavanje aktivnosti odnosno zabrana; nedostatak ekonomskih mogunosti za ulaganja. Tako, npr. u SRP''Slano Kopovo'', prva zona ide pored regionalnog puta, u SRP''Obedska bara'' zasad severno amerike topole je u drugom stepenu gde je ogranieno i strogo kontrolisano korienje prirodnih bogatstava. Takoe, kako se u I stepenu utvruje zabrana korienja prirodnih bogatstava i iskljuuju svi drugi oblici korienja prostora i aktivnosti osim naunih istraivanja i kontrolisane edukacije; a ona u ovom podruju zahvata malu povrinu, trebalo bi da se planira poveanje te zone. VU ''Karaorevo'' ima samo II i III stepen zatite, pa bi zbog odrivosti sistema prva zona trebala da postoji. SRP''Ludako jezero'' ima problem sa uzoravanjem pored same obale jer na taj nain se ulazi u zatitnu zonu. Takoe, usevi kukuruza se tretiraju odreenim hemikalijama koje se vremenom spiraju i odlaze u jezero. Isti problem sa hemikalijama postoji i u SRP ''Slano Kopovo''. Granica rezervata SRP ''Obedska bara'' se nalazi na granici 3 sela ija intenzivna poljoprivreda utie negativno na rezervat. U NP ''Tara'' veliki problem predstavnjaju kreane i paljenje guma koje negativno utiu na ivi svet parka. Preovlaujui odgovori na pitanje povezanosti sa drugim dobrima su uglavnom ne.

IVB. ULAGANJA U ZATIENA PODRUJA U ovom delu se nalaze odgovori uesnika na grupu pitanja koja se odnose na zapoljavanje, komunikaciju, infrastrukturu i finansiranje zatienih podruja.

Na nivou celokupnih rezultata moemo zakljuiti da su komunikacije i postojea infrastruktura na zadovoljavajuem nivou. Broj zaposlenih, usavravanje, uslovi zapoljavanja i budue finansiranje su oblasti u kojima su uesnici radionice naznaili da postoje znaajni problemi.

23

IV B.1. Zapoljavanje

U veini dobara nivo zapoljavanja uglavnom nije na zadovoljavajuem nivou. Uglavnom su to problemi koji se tiu ili manjka struno osposobljenog kadra ili kadra koga uopte nema (u SRP''Bagremara''suoavaju se sa problemom manjka ljudi na zatiti, jer na terenu su uglavnom ljudi koji rade na poslovima umarstva i nisu dovoljno struni za obavljanje poslova koji se tiu zatite). Takoe, neusklaenost sistematizacije radnih mesta sa stvarnom situacijom u dobru dovodi do problema. Tako npr. u NP''Kopaonik'' po sistematizaciji bi trebalo da bude 60 ljudi na poslovima zatite, meutim, njih je trenutno zaposleno 30, to se odraava na kvalitet i brzinu odraivanja poslova, ali i na nedostatak slobodnog vremena koji bi moglo da se iskoristi na usavravanje zaposlenih. U NP ''Tara'' mora se izvriti restruktuiranje neadekvatno zaposlenih (da bi se zaposlilo 20 ljudi, sa parku neophodnim kvalifikacijama, mora se reiti problem oko 100 neadekvatno kvalifikovanih, odnosno radnika smanjene sposobnosti za rad). U SRP ''Koviljsko petrovaradinskom ritu'' nema adekvatnog osoblja sa potrebnim nivoom strune spreme, dok se u PP ''Sievaka klisura'' suoavaju sa problemom odlaska veeg broja ljudi u penziju, ali zbog loijeg finansijskog stanja nisu u mogunosti da upoljavaju nove ljude. Prema optoj proceni uesnika, trenutno zaposleno osoblje ima uglavnom potrebne vetine za sprovoenje kljunih aktivnosti upravljanja u dobrima. Mogunosti za razvoj i usavravanje osoblja najozbiljniji su problem u ovom praenom aspektu upravljanja. Gotovo da nema upravljaa (osim delimino JP "Srbijaume") koji organizovano, planirano i kontinuirano sprovodi aktivnosti usavravanja zaposlenih, odnosno razvoja ljudskih resursa. U veini sluajeva ova se aktivnost svodi na individualnu inicijativu zaposlenih koji u zavisnosti od finansijskih sredstava i politike upravljakih tela, dobijaju podrku za usavravanje. Usavravanje mora biti organizovano na i nivou staraoca a ne samo na nivou nadlenog ministarstva, zajedniki je zakljuak svih uesnika. Oskudne mogunosti usavravanja i razvoja osoblja u tesnoj su vezi sa uslovima zapoljavanja. Procene se u ovom kontekstu odnose na slabu atraktivnost radnih mesta u zatienim podrujima da bi se kvalitetan kadar uopte regrutovao, kao i na fluktuaciju kvalitetnog kadra izazvanu loim uslovima za rad i nemogunostima usavravanja i razvoja.

24

IVB.2. Komunikacija i informacije

Najvee zadovoljstvo procenjivaa u ovom segmentu odnosi se na naine interne komunikacije, dok su ostali aspekti procenjeni znatno nepovoljnije. Svim zatienim dobrima je neophodna intenzivnija saradnja sa naunim institucijama i fakultetima. Glavni problemi koji se ovde izdvajaju na nivou sveobuhvatnih rezultata su nedostatak usklaenosti izmeu naunih i interesa upravljaa (institucije i istraivai se bave onim to njih zanima, a ne onim to bi bilo od interesa za upravljaa; izmeu ostalog, naune institucije se bave samo ispitivanjem dravnih uma ali ne i privatnih); nedostatak povratne sprege i transparentnosti (nedostupnost rezultata i analiza naunih istraivanja ali i podataka iz baza referentnih nacionalnih institucija); slaba inicijativa samih zatienih podruja za sprovoenjem istraivanja, delom usled optereenosti finansijskim i organizacionim problemima, kao i nedostatka adekvatnog kadra. I u ovom segmentu komunikacija sa lokalnom zajednicom je najslabija taka prema rezultatima procene. Sudei po diskusiji uesnika, neophodno je ne samo edukovati lokalnu zajednicu i ukljuiti ih vie u upravljanje, ve obuavati i zaposlene o nainima efikasne komunikacije sa zajednicom kao jednog od mehanizama uspenijeg upravljanja podrujem.

25

IV.B.3. Infrastruktura

U veini dobara putna infrastruktura je u potpunosti ili uglavnom prikladna za sprovoenje kljunih aktivnosti upravljanja. Problem terenske opreme je izraen u svim dobrima, a objekti za smetaj osoblja su u manjoj ili veoj meri zadovoljavajui. Prema procenama, objekti za posetioce su slabije razvijeni element ovog segmenta upravljanja. Objekti za posetioce postoje u SRP"Obedska bara", NP"Tara", NP"Fruka gora", SRP"Pali ludsa", dok su u SRP"Deliblatska peara" i SRP"Slano kopovo" u izgradnji. IV.B.4. Finansije

Kako je prethodno nagoveteno, finansije su procenjene kao veoma slaba taka upravljanja zatienim podrujima u Srbiji. Prema pravnim regulativama, zatiena podruja mogu ostvarivati finansije na sledei nain: 26

Iz prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti, od zakupa, pruanja usluga i ostalih prihoda koje se ostvari svojim poslovanjem, Iz budeta Republike, prema godinjem programu zatite i razvoja, Iz drugih izvora u skladu sa zakonom. Vei broj ZPD je dobilo finansijsku pomo za opremanje uvarske slube od Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja. Staraoci/Upravljai dostavljanjem projekata nadlenom ministarstvu ostvaruju odreeni prihod. Pored ovoga meu moguim izvorima finansiranja postoje jo i: pretpristupni fondovi EU, razne donacije i slino. Ipak, u procenama i diskusiji uesnika reflektuje se nezadovoljstvo dosadanjim finansiranjem. Naglaava se da je neophodno u ministarstvima uspostaviti jasne i transparentne kriterijume za dodelu novca jer trenutna finansijska situacija u ZP ne omoguava nesmetano obavljanje aktivnostima, posebno na polju nauno istraivakiog rada i razvoja osoblja. Poseban aspekt problema naznaen je u diskusiji rezultata, a na osnovu iskustava, prema kojima jedan deo sredstava dodeljen manjem broju upravljaa ostane nepotroen, usled slabih kapaciteta organizacije .

IVC. PROCESI UPRAVLJANJA U ovom delu su predstavljeni odgovori uesnika na grupu pitanja koja se odnose na planiranje upravljanja, donoenje odluka o upravljanju i istraivanje, evaluaciju i praenje stanja.

Kako se na osnovu grafikona moe primetiti, najbolje procene u ovom segmentu dobijene su kada je re o procesima planiranja dok su najslabije ocenjeni elementi istraivanja, evaluacije i praenja u upravljanju zatienim podrujima na nivou svih ukljuenih upravljaa.

27

IVC.1. Planiranje upravljanja

Sva zatiena podruja imaju obavezu izrade srednjoronih i godinjih programa zatite i razvoja. Treba naglasiti da je u zatienim podrujima Srbije jo uvek preovlaujua praksa izrade dokumenta koji se naziva Program zatite i razvoja a ne Plan upravljanja koji je neto sveobuhvatniji od postojeih programa kakvi se jo uvek izrauju od strane staraoca/upravljaa. U svim dobrima postoji sveobuhvatan popis prirodnih i kulturnih resursa, a analiza pretnji i pritisaka, kao i strategija njihovog reavanja ide kroz planove upravljanja. Najslabiji segment u ovom aspektu upravljanja je, prema procenama, sistem praenja i povratnog inkorporiranja tako dobijenih podataka u planove upravljanja.

IVC.2. Donoenje odluka o upravljanju Po proceni uesnika u procesu donoenja odluka o upravljanju zatienim podrujima saradnja je zadovoljavajua, ali bi svakako u budunosti ona trebala da bude na mnogo veem nivou.

28

U svim dobrima uglavnom postoji jasna unutranja organizacija, osim u SRP''Gornje Podunavlje'' gde je na neto loijiji nivo, odnosno neophodno je uskladiti postojeu, realnosti primerenu organizaciju rada sa formalnom sistematizacijom radnih mesta i opisima poslova. Donoenje odluka o upravljanju je u uglavnom transparentno, odnosno proces donoenja odluka je javan. Istovremeno, javnost je neto slabije upoznata sa ovim odlukama a u skladu sa tim lokalna zajednica i u ovom segmentu, nedovoljno je ukljuena u odluivanje. Postoje i inicijative za saradnju sa lokalnom zajednicom i drugim organizacijama, koje ne nailaze uvek na odgovor, kao u sluaju NP''Kopaonik'' koji se se suoava sa neto manjom zainteresovanou lokalnih samouprava. Meu primerima dobre prakse, navode se sledei: U SRP''Gornje Podunavlje'' jednom godinje se odrava sastanak Udruenja ribolovaca, gde se zajedno dogovaraju o buduim planovima; VU ''Karaorevo'' ima redovan sastanak sa lokalnom zajednicom koja pomae u promociji ovog dobra (lovni i ribolovni turizam, posmatranje ptica i sl.) Komunikacija izmeu zaposlenih i rukovodstva zatienih podruja je na zadovoljavajuem nivou. IVC.3. Istraivanje, evaluacija i praenje stanja

Kako je ve nagoveteno u analizi rezultata u segmentu komunikacija i informisanje, ovaj domen unpravljanja podrujem sadri niz slabosti i problema. U odnosu na procese upravljanja merene ovim instrumentom procene, kako je ve pomenuto, aktivnosti istraivanja i praenja stanja su najslabije, a posebno u domenu prikupljanja podataka i istraivanja drutveno-ekonomskih pitanja i procesa u okruenju zatienog podruja. Ovo je jedan od sistemskih nedostataka upravljanja zatienim podrujima u Srbiji i, kao relativno moderan koncept, veoma nerazvijen u praksi. U svim dobrima istraivanja o kljunim ekolokim pitanjima su uglavnom u skladu s potrebama zatienog podruja, prema proceni uesnika radionice. V REZULTATI Na pitanje koje je postavljeno uesnicima da procene da li su u poslednje dve godine rezultati bili dosledni pretnjama i pritiscima, ciljevima zatienog podruja, kao i godinjem planu rada, dati su uglavnom pozitivni odgovori.

29

Kako ovaj segment predstavlja na neki nain sumiranje prethodno procenjivanih aspekata uspenosti upravljanja zatienim podrujima, ne iznenauje injenica da procene pokazuju da su najslabiji rezultati postignuti u pogledu obnove stanita, usavravanja osoblja i istraivanja i praenja stanja. Najvee zadovoljstvo, prema procenama, upravljai pokazuju planiranjem upravljanja zatienim podrujima u prethodnom periodu.

30

VI ZAKLjUCI I PREPORUKE Kako su i sami uesnici zakljuili na kraju radionice, ona je predstavljala uspeno voen proces zajednike procene, meusobnog poreenja i usaglaavanja stavova. Svi uesnici su se veoma pozitivno izjasnili o samoj metodologiji koju RAPPAM nudi ali i o njenoj primeni tokom ove radionice. Ovo je zapravo bio prvi sistematski i voen proces procene uspenosti upravljanja zatienim podrujima u Srbiji a od posebne vanosti za uesnike je bila mogunost da iznesu sopstvene utiske, individualno i grupno ocene stanje i glasno predloe neka mogua reenja. Kao i veina interaktivnih radionica i ova je bila prilika za razmenu iskustava i uzajamno uenje. Grupu su inili preteno strunjaci koji u svojim organizacijama pripadaju srednjem menadmentu, iji je uticaj ponekad presudan za politiku i praksu voenja podruja. Posebno u uslovima politikog postavljanja jednog dela direktora organizacija- upravljaa, ovi ljudi ine snagu kontinuiteta u zatienim podrujima te u daljem razvoju saradnje na unapreenju upravljanja zatienim podrujima mogu imati znaajnu ulogu. U zavrnoj diskusiji uesnici su izrazili i aljenje to jedan broj pozvanih upravljaa nije bio u prilici da uestvuje i time uini procenu jo obuhvatnijom. Jedan deo uesnika izrazio je interes za poreenje ovih procena sa analizom uspenosti upravljanja zatienim podrujima iz ugla strunjaka relevatnih institucija koji ne uestvuju direktno u upravljanju. Sledei zakljuci i preporuke zasnovani su na rezultatima procene uspenosti upravljanja zatienim podrujima, kao i na konstruktivnoj diskusiji i doprinosu svih uesnika: I Neophodno je usklaivanje aktivnosti i regulative u oblasti imovinsko - pravnih odnosa (planske dokumentacije sa relevantnim zakonima) i postavljanje jasnijih kriterijuma za primenu u praksi (primer zamene zemljita) kako bi se ublaio pritisak i smanjila pretnja na resurse zatienih prirodnih podruja; II Neophodno je raditi na usklaivanju nacionalne i optinske regulative kako bi se upravljai zatienih podruja oslobodili plaanja brojnih optinskih taksi koje znaajno optereuju njihove oskudne budete; III Nedostatak finansijskih resursa je najizraeniji problem u upravljanju zatienim podrujima u Srbiji. On viestruko utie na sve kapacitete za upravljanje, te je neophodno strateki pristupiti reavanju ovog problema putem: Dalje analize kapaciteta zatienih podruja kako bi se utvrdile potrebe i mogunosti nalaenja adekvatnih finansijskih mehanizama (ukljuujui finansiranje, sufinansiranje i samofinansiranje) Unapreenja jasnosti i transparentnosti kriterijuma za dodelu budetskih sredstava upravljaima zatienih podruja Obezbeenje kontinuiteta u finansiranju u skladu sa propisanom budetskom obavezom i regulativom Jaanja kapaciteta upravljaa zatienih podruja za identifikovanje i korienje ostalih izvora finansiranja (donatori, saradnja sa biznis sektorom, pretpristupni fondovi, projekti samofinansiranja i sl.) Jaanje kapaciteta upravljaa zatienim podrujima za apsorpciju budetskih i donatorskih sredstava.

31

IV Saradnja sa lokalnom zajednicom u upravljanju zatienim podrujima pokazala se slabom u veini ovde procenjivanih aspekata, kao to je komunikacija i informisanje, podrka ciljevima upravljanja i kao naroito vano, uee zajednice u odluivanju. Istovremeno, postoji relativna zatvorenost i kod upravljaa i kod zajednice, usled nedostatka prakse razmene informacija i zajednikog planiranja. Kako je ova saradnja sve bitnija za budui razvoj u celini, neophodno je stimulisati je na razliite naine, pored ostalog: Korienjem primera dobre prakse pojedinih zatienih podruja (Deliblatska peara, Ludako jezero drugih) za iznalaenja modela za zajedniko prepoznavanje potreba i planiranje reenja (poput zajednikih programa razvoja turizma, jaanja saradnje na polju ruralnog razvoja i sl.), Podsticanjem istraivakih projekata iji bi rezultati doprineli prikupljanju podataka o drutveno ekonomskom statusu i mogunostima razvoja zajednice, koji bi bili dostupni upravljaima i inkorporirani u njihove planove upravljanja, U skladu sa rezultatima tih istraivanja i konkretnim socio ekonomskim uslovima, pokrenuti izradu plana komunikacije sa lokalnom zajednicom u pilot zatienom podruju (podrujima), kao model koji e biti ponuen ostalim upravljaima i podstai ih na preduzimanje slinih koraka u planiranju i upravljanju, Podsticanjem upravljaa na sistemskom nivou da koriste postojee i iznalaze nove, podruju i lokalnoj sredini primerene, forme uea predstavnika zajednice u odluivanju poput zajednikih saveta, odbora, grupa za pritisak, timova za sprovoenje kampanja i projekata i sl. V Procena nivoa zaposlenosti i mogunosti razvoja osoblja zatienih podruja jasno ukazuje na neophodno preduzimanje stratekih koraka na sistemskom nivou, poput: Preduzimanja projekata za jaanje organizacijskog kapaciteta upravljaa zatienim podrujima (moderna organizacija razvoja ljudskih resursa, usklaivanje potreba i formalno pravnih reenja, unapreenje mogunosti razvoja osoblja i prakse evaluacije uinka), Utvrivanje stvarnih potreba za kadrom i njihovom obukom na sistemskom nivou u zatienim podrujima, Preduzimanje programa obuke za grupe zaposlenih sa najizraenijim potrebama u cilju unapreenja uspenosti upravljanja, Koordiniranje nosilaca projekata u ovoj oblasti na nacionalnom nivou sa ciljem sistematskog i standardizovanog pristupa razvoju ljudskih resursa, u skladu sa meunarodnim iskustvima i kriterijumima. VI Slaba dostupnost rezultata naunih istraivanja kao i podataka nacionalnih relevantnih institucija upravljaima zatienih podruja iziskuje korake, poput: Koordinacije naunih i strunih institucija od strane nadlenih ministarstava u cilju poveanja saradnje i transparentnosti u preduzimanju projekata, izboru problema istraivanja i diseminaciji rezultata, Unapreenja efikasnosti relevantnih nacionalnih institucija i organizacija (zavodi, instituti, agencije) u prezentaciji i poveanju dostupnosti svojih baza podataka i resursa, Jaanje internih i eksternih kapaciteta upravljaa zatienih podruja na planu informisanja (tehnoloki i organizaciono).

32

DODACI DODATAK I RAPPAM UPITNIK

WWF METODOLOGIJA BRZE PROCENE I PRIORITIZACIJA UPRAVLJANJA ZATIENIM PODRUJIMA (RAPPAM)

UPITNIK ZA BRZU PROCENU

OSNOVNE INFORMACIJE
1. OSNOVNE INFORMACIJE a) Ime zatienog podruja: .. b) Datum osnivanja: .. c) Veliina zatienog podruja: . d) Ime ispitanika: e) Datum zavretka ankete:.. f) Godinji proraun: ... g) Specifini ciljevi upravljanja: ..

h) Kljune aktivnosti zatienog podruja (ZP):

33

PRITISCI I PRETNJE
2. PRITISCI I PRETNJE

Pritisak: Postoji Nije bilo pritiska u posljednjih 5 godina U posljednjih 5 godina ovo je delovanje: naglo poraslo malo poraslo ostalo nepromenjeno malo smanjeno naglo smanjeno Pritnja: Ima je Nee biti pretnje u iduih 5 godina Vjerovatnoa da se pretnja pojavi je: Izuzetno velika V elika Srednja Mala Izuzetno mala Ukupna teina ove prijetnje u iduih 5 godina verovatno e biti: Opseg Posvuda (>50%) iroko rasprostranjen (15-50%) Raspren (5-15%) Lokalizovan (<5%) Uticaj Snaan Velik Umeren Blag Trajnost Trajna (>100 g) Dugorona (20-100 g) Srednjorona (5-20 g) Kratkorona (<5 g) Ukupna teina ovog pritiska u posljednjih 5 godina bila je: Opseg Posvuda (>50%) iroko rasprostranjen (15-50%) Raspren (5-15%) Lokalizovan (<5%) Uticaj Snaan Velik Umeren Blag Trajnost Trajan (>100 g) Dugorona (20-100 g) Srednjorona (5-20 g) Kratkotrona (<5 g)

Pritisci i pretnje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 11. 12. 13. Gazdovanje i upravljanje umama Strane invazivne vrste Lov i ribolov Nereeni imovinsko-pravni odnosi Promena namene zemljita Upravljanje vodama Otpadne vode Turizam i rekreacija Rudarstvo Sukcesije vegetacije Problem plovnog puta Otpad Problematika protivpoarne zatite Sakupljanje lekovitog bilja i peuraka 34

PLANIRANJE
3. CILJEVI d u/d u/n n Beleke

a) Ciljevi ZP predviaju zatitu i odravanje biodiverziteta. b) Specifini ciljevi u vezi biodiverziteta jasno su navedeni u planu upravljanja. c) Politikai planovi upravljanja usklaeni su s ciljevima ZP. d) Zaposleni i rukovodioci ZP razumeju ciljeve i politikuZP. e) Lokalna zajednica podrava celokupne ciljeve ZP.

4. PRAVNA SIGURNOST d u/d u/n n Beleke

a) ZP ima dugoronu, pravno obvezujuu zatitu. b) Nema nereenih sporova u pogledu zakupa ili prava korienja zemljita. c) Crta razgranienja je odgovarajua i omoguava postizanje ciljeva ZP. d) Osoblje i finansijska sredstva su adekvatna kako bi se sprovodile kljune aktivnosti primene zakona. e) Sukobi s lokalnom zajednicom reavaju se pravino i efikasno.

5. PROJEKTOVANJE I PLANIRANJE LOKACIJE d u/d u/n n Beleke

a) Odreivanje lokacije ZP u skladu je s ciljevima ZP. b) Smjetaj i konfiguracija ZP optimiziuje zatitu biodiverziteta. c) Sistem zoniranja ZP adekvatan je za postizanje ciljeva ZP. d) Korienje zemljita u okolnim podrujima omoguava efikasno upravljanje ZP. e) ZP je povezano s drugim podrujem ouvanih ili zatienih povrina.

ULAGANJA
6. ZAPOLJAVANJE d u/d u/n n Beleke

a) Nivo zapoljavanja dovoljan je za efikasno upravljanje podrujem. b) Osoblje ima potrebne vetine za sprovoenje kljunih aktivnosti upravljanja. c) Usavravanje i mogunosti za razvoj primerene su potrebama osoblja. d) Radni uinak osoblja i napredak u ostvarivanju ciljeva periodino se nadziru. e) Uslovi zapoljavanja dovoljni su da bi se zadrao visok kvalitet osoblja.

35

7. KOMUNIKACIJA I INFORMACIJE d u/d u/n n Beleke

a) Postoje odgovarajui naini komunikacije izmeu osoblja u kancelarijama i na terenu. b) Postojei ekoloki i drutveno-ekonomski podaci prikladni su za planiranje upravljanja. c) Postoje odgovarajui naini prikupljanja novih informacija. d) Postoje odgovarajui sistemi za obradu i analizu podataka. e) Postoji efikasna komunikacija s lokalnom zajednicom.

8. INFRASTRUKTURA d u/d u/n n Beleke

a) Prometna infrastruktura prikladna je za sprovoenje kljunih aktivnosti upravljanja. b) Terenska oprema prikladna je za sprovoenje kljunih aktivnosti upravljanja. c) Objekti u kojima je smeteno osoblje prikladni su za sprovoenje kljunih aktivnosti upravljanja. d) Adekvatno odravanje i briga o opremi garantuju dugotrajnu upotrebu. e) Objekti za posetioce primjereni su za korienje.

9. FINANSIJE d u/d u/n n Beleke a) Finansiranje je u posljednjih 5 godina bilo adekvatno za sprovoenje kljunih aktivnosti upravljanja. b) Finansiranje e u iduih 5 godina biti adekvatno za sprovoenje kljunih aktivnosti upravljanja. c) Praksa upravljanja finansijama omoguava efikasno i delotvorno upravljanje ZP. d) Alokacija izdataka odgovara prioritetima i ciljevima ZP. e) Dugoroni finansijski izgledi za ZP su stabilni.

PROCESI

10. PLANIRANJE UPRAVLJANJE d u/d u/n n Beleke

a) Postoji sveobuhvatan, relativno nedavno napisan plan upravljanja. b) Postoji sveobuhvatan popis prirodnih i kulturnih resursa. c) Postoji analiza opasnosti i pritisaka ZP, kao i strategija njihovog reavanja. d) Detaljni plan rada utvruje specifine ciljeve za postizanje ciljeva upravljanja. e) Rezultati istraivanja i praenja rutinski se uvrtavaju u planiranje.

36

11. DONOENJE ODLUKA O UPRAVLJANJU d u/d u/n n Beleke

a) Postoji jasna unutranja organizacija. b) Donoenje odluka o upravljanju je javno. c) Osoblje ZP redovno sarauje s partnerima, lokalnom zajednicom i drugim organizacijama. d) Lokalne zajednice uestvuju u odlukama koje utiu na njih. e) Postoji efikasna komunikacija izmeu svih nivoa osoblja i rukovodioca ZP.

12. ISTRAIVANJE, EVALUACIJA I PRAENJE d u/d u/n n Beleke

a) Uinak legalnog i ilegalnog korenja ZP pomno se prate i evidentiraju. b) Istraivanje o kljunim ekolokim pitanjima u skladu je s potrebama ZP. c) Istraivanje o kljunim drutvenim pitanjima u skladu je s potrebama ZP. d) Osoblje ZP ima redovan pristup najnovijim s naunim istraivanjima i savetima. e) Utvruju se i prioritiziraju kljuna istraivanja i praenje.

13. REZULTATI U poslednje 2 godine, sledei su rezultati bili dosledni opasnostima i pritiscima, ciljevima ZP, kao i godinjem planu rada. d u/d u/n n Beleke

a) Prevencija opasnosti, otkrivanje i sprovoenje zakona. b) Obnova lokacija i napori za ublaavanje. c) Upravljanje divljim ivotinjama i stanitima. d) Rad na terenu s lokalnom zajednicom (community outreach) i edukacija. e) Briga o posetiocima i turistima. f) Razvoj infrastrukture. g) Planiranje upravljanja i popisivanje. h) Praenje, nadgledanje i ocenjivanje osoblja. i) Usavravanje i razvoj osoblja. j) Rezultati istraivanja i praenja.

37

DODATAK II SPISAK UESNIKA RADIONICE

Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja- Nevena Pievi, Jelena Dui, Violeta Orlovi, konsultant za obrazovanje i zatitu prirode, Nacionalni park "Tara"- Milica Tomi, Nacionalni park "Kopaonik"- Radosav Novi, Nacionalni park "Fruka gora"- Ljuba Josi, JP "Srbijaume"- Gordana Jani, Predrag Aleksi, Bojan Miti, Milo Dugali, JP "Vojvodinaume" -Miljan Veloji,Marijus Ola, Elizabeta Stani Vojni Hajduk, Aleksandra Vujasinovi, JP "Pali Luda"- Sandra oki VU "Karaorevo"-Slobodan Stojnovi, SRP "Slano Kopovo"-Milan Kneev, SP "Risovaa" -Miroslav Stojanovi SP" Vrelo Mlave", "Krupajsko vrelo", "Homoljska potajnica" -Jovica Trailovi Zavod za zatitu prirode Srbije- Dejan Bankovi, Dejana Luki, Duka Dimovi, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede-Ivana Grujii.

38

SADRAJ
REZIME 1.Pritisci i pretnje 2.Uspenost upravljanja 3.Rezultati 4.Zakljuci i preporuke I UVOD I KONTEKST Ia Bioloka raznovrsnost Srbije Ib Upravljanje u zatienim podrujima u Republici Srbiji II PRIMENA METODOLOGIJE IIa Metodologija brze procene efikasnosti upravljanja(RAPPAM) IIb Primena RAPPAM metodologije u Srbiji III REZULTATI ANALIZE III A. Pritisci i pretnje IIIa.3.1. Gazdovanje i upravljanje umama IIIa.3.2. Strane invazivne vrste IIIa.3.3. Lov i ribolov IIIa.3.4. Nereeni imovinsko-pravni poslovi IIIa.3.5. Promena namene zemljita IIIa.3.6. Upravljanje vodama IIIa.3.7. Otpadne vode IIIa.3.8. Turizam i rekreacija IIIa.3.9. Rudarstvo IIIa.3.10. Sukcesija vegetacije IIIa.3.11. Problem plovnog puta IIIa.3.12. Otpad IIIa.3.13. Problematika protivpoarnog puta IIIa.3.14. Sakupljanje lekovitog bilja i peuraka III B TRENDOVI IV ASPEKTI USPENOSTI UPRAVLJANJA ZP IV A. Zatieno podruje i planiranje IV A.1. Ciljevi IV A.2. Pravna sigurnost IV A.3. Planiranje i projektovanje lokacije IV B. Ulaganje u zatiena podruja IV IV IV IV B.1. B.2. B.3. B.4. Zapoljavanje Komunikacija i informacije Infrastruktura Finansije 20 21 21 22 22 23 24 25 26 26 2 2 3 3 5 5 5 9 9 9 10 10 10 11 11 11 12 13 14 14 15 15 16 16 17 17

39

IV IV IV IV

C. Procesi upravljanja C.1. Planiranje i upravljanje C.2. Donoenje odluke o upravljanju C.3. Istraivanje evaluacija i praenje stanja

27 28 28 29 29 31 33 38

V REZULTATI VI ZAKLJUCI I PREPORUKE Dodatak I- RAPPAM Upitnik Dodatak II-Spisak uesnika radionice

40