PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Redovne studije
Predmet Tehnoloski mena !men"
TEMA

#Teo$i%sko me"o oloski as&ek"i' &o%am i oso(ine "ehnolosko) $a!*o%a+

(seminarski rad)

Predmetni nastavnik

P$o,- $ Vla imi$ S"o%ano*i.

Student:
Decembar 2011

anja !uka" Decembar2011#

SADR$A% ############################################################################################################################1 1# &'(D################################################################################################################################2 2# TE)*+,A + TE)*(!(-+%A###########################################################################################. / Postu0ke##########################################################################################################################1 / 2nanje i vjestine##############################################################################################################1 / 3undamenta4na istra5ivanja#############################################################################################1 / (bjekti#############################################################################################################################6 / Primijenjena istra5ivanja#################################################################################################7 / Ra5vojna istra5ivanja######################################################################################################7 / Ra5voj 0roi5voda############################################################################################################7 / Raciona4i5acija################################################################################################################7 / Te8no4o9icnost################################################################################################################: ;# TE(R+%S,( < MET(D(!(S,+ ASPE,T+####################################################################: ;#1 TE(R+%S,(=MET(D(!S,+ ASPE,T+ &SP%E)A %ED*(- PRED&2E>A########: ;#2 TE(R+%S,(=MET(D(!(S,+ ASPE,T+ PR(>ESA TRA*2+>+%E PR+'RED*+) S& %E,ATA############################################################################################? ;#; TE(R+%S,(=MET(D(!(S,+ ASPE,T+ PR(&>A'A*%A TE)*(!(S,(RA2'(%A##########################################################################################################################? .# P(%AM + (S( +*E TE)*(!(S,(- RA2'(%A######################################################10 .#1 E'(!&>+%A S)'ATA*%A P(%MA TE)*(!(-+%E###########################################11 .#2 (D*(S TE)*(!(-+%A >('%E, + DR&ST'( ,R(2 TR+ >+,!&SA#############12 .#; RA2!+,('A*%E TE)*(!(-+%E *A (S*('& ,(R+S>E*%A T+PA RES&RSA########################################################################################################################12 .#. +*D&STR+%S,A RE'(!&>+%A##############################################################################1; .#1 RA2'(% ,R(2 PR(M%E*E + ( !AST+ (R-A*+2A>+%E + &PRA'!%A*%A##1; .#6 PR+ST&P+ & RA2MATRA*%& &PRA'!%A*%A TE)*(!(S,+M RA2'(%EM ##########################################################################################################################################1. 1# 2A,!%&>A,##################################################################################################################1. !+TERAT&RA#####################################################################################################################17

/- UVO0

Te8no4o9ija je jedan od najmocniji8 @aktora koji ob4ikuju 5ivote 4judi# 2a8va4jujuci te8no4o9iji" omo9ucen je nastanak cuda kao sto su 0enci4in" o0eracije na otvorenom" a4i i takvi8 stra8ota kao sto su 8idro9enska bomba" nervni 9as i automatska 0uska# Te8no4o9ija je dove4a do diskutabi4ni8 0rona4a5aka 0o0ut automobi4a i video=i9rica# Svaka novina u te8no4o9iji dovodi do Akreativne distrukcijeB# Tran5istori su u9ro5i4i industriju 4am0i 5a T'" @otoko0ir a0arati 0roi5vodnju indi9o (0a0ira) autobusi 5e4je5nicu" a te4evi5ija dnevnu stam0u# &mjesto da 0rivate te8no4o9ije mno9e 9rane su se bori4e 0rotiv nji8 i4i su i8 i9norisa4e i nji8ov 0osao se smanjio# Pa i0ak" sustina tr5isno9 ka0ita4i5ma jeste da bude dinamican i da na0retka# *ova te8no4o9ija kreira 5nacajne du9orocne 0os4edice koje se ne mo9u uvijek 0redvidjeti# *a 0rimjer" 5bo9 u0otrebe 0i4u4a dos4o je do smanjenja 0orodice" vece9 broja 5a0os4eni8 5ena i vece9 i5nosa diskreciono9 do8otka < sto je dove4o do vece 0otrosnje" 0utovanja" ku0ovine trajni8 0otrosni8 dobara i 4uksu5ni8 0roi5voda# Marketar mora da 0rati s4edece trendove u te8no4o9iji: = tem0o 0romjena = sanse 5a inovacije = 0romjenj4jive bud5ete 5a istra5ivanje i ra5voj i 0ovecan broj 0ro0isa1 to4erise kreativnu destruktivnost te8no4i9ije kao cenu

Mno9i 0roi5vodi koji su danas uobicajeni nisu 0ostoja4i 0re .0 9odina# %o8n 3# ,ennedC nije 5nao 5a 0ersona4ne racunare" di9ita4ne rucne satove" video rekordere" @aksove" 0a4m to0ove" i4i 5a +nternetD a tem0o te8no4oski8 0romjena nije us0oren# +5 0rojekta )uman -enome obecavaju da cemo uci u vijek bio4o9ije" s ob5irom da istra5ivaci u ob4asti biote8no4o9ije stvaraju nove 4ijekove nove 0re8rambene 0roi5vode i nove materija4e2# +stra5ivaci u ob4asti e4ektronike stvaraju savrsenije ci0ove u nasim automibi4ima" domovima i kance4arijama koji bo4je rea9uju na 0romjen4jnive us4ove# Danas naucnici rade na i5nenadjujucem ve4ikom broju novi8 te8no4o9ija koje ce revo4ucionisati 0roi5vode i 0rocese 0roi5vodnje# *eke od naju5bud4jiviji8 aktivnosti odvijaju se u ob4asti biote8no4o9ije racunara" mikroe4ektronike" e4ekomunikacija robotike# +strai5vaci rade na 0rona4a5enju 4ekova 5a 4ijecenje S+DE (A+DS)" 0i4u4a srece" 4ekova
1 2

Marketin9 menad5ment ?2 str#" Pro@#dr# P8i4i0 ,ot4er Marketin9 menad5ment ?; str# Pro@#dr# P8i4i0 ,ot4er ;

0rotiv bo4ova" 0ot0uno si9urni8 sredstava 5a kontrace0ciju i 8rane od koje se ne 9oji# +stra5ivaci di5ajniraju robote 5a 9usenje 0o5ara" 0odvodna istra5ivanja i kucnu nje9u# Pored to9a" istra5ivaci rade i na 0roi5vodima maste" kao sto su ma4i automobi4i koji 4ete" trodimen5iona4ni te4evi5ori i svemirske ko4onije# & svakom od ovi8 s4ucajeva treba ra5viti cenovno 0ristu0acne ver5ije ovi8 0roi5voda# ,ako 0roi5vodi 0ostaju s4o5eniji" javnost se mora uvjeriti u nji8ovu be5bjednost# Prema tome"0rosirene su kom0etencije v4adini8 a9encija da is0itaju i 5abrane 0otencija4no nebe5bedne 0roi5vode# & Sjedinjenim Dr5avama sve 4ijekove mora da odobri 3edera4na u0rava 5a 8ranu i 4ijekove 0re no sto budu 0usteni u 0rodaju# Pro0isi koji se odnose na be5bjednost i 5astitu 5drav4ja 0oostreni su i 5a 0re8rambene 0roi5vode" automobi4e" odjevne 0redmete" e4ektricne uredjaje i 0roi5vode i5 9radjevinarstva# Marketari moraju da vode racuna o ovim 0ro0isima kada 0red4a5u" ra5vijaju i 4ansiraju nove 0roi5vode#

1- TEHNIKA I TEHNOLOGIJA

Tehnika (9rE# " umijee" vjetina) sku0 je svi8 oruFa i 5nanja 0roi5vodnje koja su se istorijski ra5vija4a i koja Eovjeku omo9uGuju dje4ovanje na 0rirodu u svr8u 0ri4a9odjavanja 0rirodni8 resursa svojim 0otrebama# & Hirem smis4u rijeEi ona obu8vata sve vrste stvaranja koje su re5u4tat 4judski8 aktivnosti" uk4juEivo 9raFevine" masinstvo" insta4acije" ureFaje" oruIja" materije" sirovine i dr" kao i naEine nji8ove i59radnje" i5rade" obrade i4i 0rerade# &k4juEeni su i naEini i objekti 5a 4ov" u59oj" 5aHtitu" nje9u i 0reradu Iivotinja i bi4jaka i4i nji8ovi8 0rirodni8 0rodukata 5a industrijske i4i 0re8rambene 0otrebe# ,onaEno" 0ojam te8nike 0okriva i sve inte4ektua4ne aktivnosti" 5nanja i 0ostu0ke" neo08odne 5a navedene naEine 9radnje" i5rade" obrade i 0rerade" kao i sredstva i 5nanja s 0odruEja or9ani5acije" 04aniranja i u0rav4janja 0roi5vodnjom i4i 0rateGom administracijom"

kao i sve vrste sredstava i 5nanja 5a sve ob4ike komunikacija" te sku04janja" se4ekcije" obrade" 0o8rane i Euvanja in@ormacija# Rijec "ehnolo)i%a je sastav4jena i5 rijeci Tec8ne < vjestina" s0osobnost i rijeci !o9os < nauka" sto u bukva4nom 0revodu 5naci vjestina u0rav4janja sredstvima 5a rad#; Te8no4o9ija" koju Eine 0ostu0ci" 5nanja i vjeHtine" i te8nika" meFusobno se is0re04iGu" 0a tako te8no4o9ija u uIem smis4u rijeEi u5 0ostu0ke" 5nanja i vjeHtine redovito obu8vata i objekte (ureFaje" insta4acije i dr#) neo08odne 5a ostvarenje te te8no4o9ije# Tehnolo)i%a obu8vata: * Postupke Rutinski i standardi5irani 0ostu0ci (9raFenja" i5rade" 0rerade" u59oja" recik4aIe i dr#)# Podra5umijevaju se 0o5nati i 0rovjereni 0ostu0ci" najEeHGe de@inirani i standardima" kojima se osi9urava obave5ni minima4ni kva4itet i ujednaEenost u ra5mjeni dobara" te si9urnost 0ri nji8ovoj 0rimjeni#

* Znanje i vjestine Savremene te8no4o9ije teme4je se na 5nanosti i inventivnosti" 0a 0ostoji 0rek4a0anje s 0odruEjem 5nanosti# Pri tome 0od okri4je te8nike s0adaju direktno 0rimjenjiva 0raktiEna 5nanja# Pojedine viHe kate9orije 5nanja 0odjednako 0ri0adaju 5nanosti i te8nici" i osnove su 5a trans@er 5nanja i5 5nanosti u te8niku i4i te8no4o9iju# 2nanjem i inventivnoHGu do4a5i se do te8no4oHki8 inovacija" odnosno novi8 i4i inovirani8 0ostu0aka koji su 0okretaEka sna9a te8no4oHko9 ra5voja#

* Fundamentalna istrazivanja 2nanstvene teorije i @undamenta4na istraIivanja nuIdan su 0redus4ov 5a te8no4oHki ra5vitak# (na meFutim mo9u i ne moraju re5u4tirati 5nanstvenim otkriGima s 0raktiEnom 0rimjenom# +5u5etno su sku0a i du9otrajna" 0a su u94avnom 0rivi4e9ija (a4i i troHak)
;

Stojanovic" S# '4adimir" Te8no4oski menad5ment" Panevro0ski &niver5itet JAPE+R(*A" anja !uka" 200: 9odina

ra5vijeni8 i bo9ati8 9os0odarstava# 2nanstvena otkriGa se ne mo9u Htititi 0atentom" veG se smatraju o0stim dobrom" te objavom 0ostaju dostu0na Eitavom EovjeEanstvu# & domenu su Eiste 5nanosti#

* Objekti ,u4tivirani teritorij i akvatorij (me4ioracije" 8idro=sistemi" 4uke i dr#)" stvari i materije kao 9raFevine" strojevi" in@rastruktura" insta4acije" a4ati" sirovine" materija4i i dr# +ako bi bi4o smis4eno te8niku k4asi@icirati 0rema objektima" uvrijeIi4o se te8niku dije4iti 0rema strukama" kao Hto su: = Masinstvo = -eoistraIivanja = &rbani5am = Rudarstvo = Ener9etika = -raFevinarstvo = +ndustrija (0roi5vodnja masina i ureFaja) = rodo9radnja = 'o5i4a i radne masine = A4ati i a4atne masine = E4ektrika = E4ektronika = Ratna te8nika = Procesna industrija = Pre8rambena industrija = Te8no4o9ija trans0orta i 0retovara = Medicinska o0rema Tehnik2 o0s4uIuju s4ijedeGe ra5ine 5nanja:

* Primijenjena istrazivanja &smjerena su na konkretne 0raktiEne ci4jeve" a i5vode se 5a v4astite 0otrebe 0ojedini8 kor0oracija i4i 0rivredni8 9rana" i4i se i5vode K0o narudIbiK#

* Razvojna istrazivanja & @unkciji su ra5vitka konkretni8 0rojekata" 0rivredni8 9rana" tvrtki i4i 0roi5voda#

* Razvoj proizvoda (bu8vaGa konci0iranje i 0rojektnu ra5radu konkretni8 0roi5voda s 0rateGom

dokumentacijom (0ros0ekti" u0ute 5a u0orabu" doka5i kva4itete" servisne in@ormacije i dr#)" vodeGi raEuna o @unkciona4nosti" te8no4o9iEnosti" er9onomici" di5ajnu" koristeGi normi5aciju" ti0i5aciju i dru9e ob4ike raciona4i5acije 0roi5vodnje" 5avisne o a0sor0cionoj moGi dostu0no9 trIiHta# (sobit 5naEaj u ra5voju 0roi5voda" kao i u o0Gem us0je8u tvrtki i 9os0odarstava 0ri0ada inventivnosti" odnosno brojnosti LLino*a.i%aMM" koje su nei5ostavni Eimbenik u borbi 0rotiv sta9nacije" a 5atim i de9radacije tvrtki" kao i 9os0odarski8 9rana i naciona4ni8 9os0odarstava u cje4ini# * Racionalizacija itnu kom0onentu te8no4oHko9 ra5vitka Eine ekonomiEnost i rentabi4nost 0roi5vodnje" tj# raciona4i5acija" kojom se nastoji ostvariti 5adovo4javajuGu 8va4itetu 0roi5voda u5 Hto je mo9uGe manje in0ute (u4oIene resurse)# *astoji se ostvariti 0utem: = 0rik4adne konstrukcije = te8no4o9iEnosti 0roi5voda = normi5acije" odnosno standardi5acije = ti0i5acije = dobre or9ani5acije 0roi5vodnje i 0ot0orni8 aktivnosti# = dobre or9ani5acije 0os4ovanja

* e!nolo"icnost Te8no4o9iEnost 0roi5voda ostvaruje se takvom konstrukcijom 0roi5voda" koja osi9urava o0tima4an odnos i5meFu u4oIeni8 resursa i 0osti9nute kva4itete 0ri datim 0o9onskim uvjetima i a0sor0cijskoj moGi trIiHta# ,onstruktivno rjeHenje isto9 0roi5voda 5a masovnu 0roi5vodnju bitno Ge se ra54ikovati od rjeHenja 5a ma4oserijsku 0roi5vodnju" jer Ge koristiti i ra54iEitu 0roi5vodnu o0remu" te8no4o9iju i or9ani5aciju 0roi5vodnje# 2a 0roi5vod koji ima dobar omjer i5meFu 0osti9nute kva4itete i u4oIeni8 resursa (0roi5vodne cijene) kaIemo da je te8no4o9iEan# Proi5vod koji nije te8no4o9iEan" u 0ravi4u ne moIe biti ni konkurentan na svjetskom trIiHtu#.

3- TEORIJSKO 4 METO0OLOSKI ASPEKTI

#$% &OR'()*O+,& O-O.)*' /)P&* ' 0)P(&1/ (&-2O3 PR&-0Z&4/

Prob4ematika ekonomsko9 us0e8a 0redu5eGa 0redstav4ja jedno od centra4ni8 0odruEja ekonomske teorije i 0rakse i to sa teorijsko9 a4i i metodo4oHko9 as0ekta# & radu se naj0re ra5raFuju o0Hti stavovi koji se odnose na sistem ci4jeva 0redu5eGa i neo08odnost 0rojektovanja i kontro4e us0e8a na nji8ovom ostvarivanju# Pos4ovni us0e8 0redu5eGa i5raIava us0e8 u ostvarivanju osnovni8 ekonomski8 ci4jeva# Ako se radi o e@ikasnosti i e@ektivnosti 0os4ovanja" onda je to uIi konce0tD ako se radi istovremeno i o ra5voju 0roi5vodni8 sna9a" tada je to Hiri konce0t us0e8a1# S ob5irom na odreFene metodo4oHke 0rob4eme u merenju 0os4ovno9 us0e8a" u radu se navode i ana4i5iraju neka metodo4oHka reHenja koja omo9uGuju 0rojektovanje i 0raGenje rasta i ra5voja 0redu5eGa#6
.

NNN#Niki0edija#sr

-ro5danoviG"D#$#(1??1)Ekonomika 0redu5eGa=ras0ode4a re5u4tata u 0redu5eGu# *iH" knji9a ++ 6 Stojanovic" S# '4adimir" Te8no4oski menad5ment" Panevro0ski &niver5itet JAPE+R(*A" anja !uka" 200: 9odina

#$5 &OR'()*O+,& O-O.O)*' /)P&* ' PRO4&)/ R/2Z'4'(& PR'6R&-2'1 )07(&*/ /

Tran5icija kao ekonomski 0ojam 0odra5umeva 0re4a5ak nee@ikasni8 i nedovo4jno ra5vijeni8 0rivreda u trIiHno orijentisane i ra5vijene 0rivrede# Taj 0roces stvaranja trIiHno9 0rivredno9 sistema 0odra5umeva 0roces u kome e4emente 0rivredno9 sistema 5asnovano9 na socija4istiEkim 0rinci0ima 5amenjuju e4ementi trIiHne 0rivrede# (vako de@inisana 0rivreda 0odra5umeva kako makroekonomsku tran5iciju koja 0ret0ostav4ja strukturno 0ri4a9oFavanje 0rivrede" tako i mikroekonomsku tran5iciju koja 0odra5umeva 0restrukturiranje i trans@ormaciju 0redu5eGa u tim 0rivredama# >i4j tran5icije je rea4i5acija mode4a inte9ra4no9 trIiHta i 0redstav4ja ekonomski 0rob4em# >entra4ni 0roces tran5icije je 0rivati5acija i ona 0redstav4ja us4ov @ormiranja 0rivatne 0rivrede kro5 koju se 0re4amaju svi bitni as0ekti trIiHne 0rivrede7# Samim tim" 0rivati5acija i5a5iva 4anEanu reakciju 0romena 0reko koje se krista4i5uju institucije i me8ani5mi 0rivrede# Pre4a5ak 0rivrede na trIiHni konce0t 0rivreFivanja 0odra5umeva 0uno 0romena koje su i5nuFene kako dosadaHnjim stanjem sistema i naEinom u0rav4janja" tako i 0romenjenim ekonomskim 0rostorom i novim standardima 0os4ovanja# S0ektar 0romena Ge uk4juEivati Hiroku 4e0e5u mo9uGnosti 0oEevHi od 0romene menadImenta" uvoFenja jake centra4ne @inansijske kontro4e" 0romene or9ani5acione strukture i jaEanja decentra4i5acije u0rav4janja" 0reko 0reorijentacije 0roi5voda i trIiHta" redukcije troHkova i re0ro9ramiranja du9ova# Procesi 0ri4a9oFavanja naHi8 0redu5eGa novim oko4nostima meFunarodne konkurencije 0odra5umevaju 5a8vate na 04anu trIiHno9" or9ani5aciono9 i u0rav4jaEko9 restrukturiranja" a nji8ovo i5voFenje nuIno Ge 5a8tevati i de@inisanje svojinski8 ob4ika kao i @orme or9ani5ovana 0redu5eGa# & tom smis4u" trIiHno restrukturiranje 0redu5eGa se moIe o0isati kao odreFivanje ci4jni8 trIiHta" 0reureFivanje strukture 0onude sa ci4jem da se ostvari i odrIi konkurentska 0rednost i trIiHna atraktivnost" Eime se 0obo4jHava trIiHna 0o5icija 0redu5eGa#

#$# &OR'()*O+,& O-O.O)*' /)P&* ' PRO04/6/2(/ &12O.O)*O3 R/Z6O(/

,ovaEeviG"R#(1??6)Sanacija i rekonstrukcija banaka= eo9rad: +nstitut 5a s0o4jnu tr9ovinu" str# 1: ?

*ove te8no4o9ije iniciraju 0romjene u svim drustvenim s@erama" a4i istovremeno i drustvo# Preu5imajuci kontro4u nad te8no4oskim rastom" 0okusava da o9ranici i4i bar ub4a5i ne9ativne e@ekte eks0an5ije te8no4osko9 rasta"0o 0rirodnu oko4inu i nji8ove resurse#: *aucno=te8no4oska revo4ucija 0redstav4ja novu eru"eru u kojoj se nivo obra5ovanja i uk4jucivanje nauke u9radjuje u @undamente 0redu5eca i drustva a ne samo da isk4jucivo 5avisi od te8no4oske moderni5acije# / *a0redak nauke i sticanje sve vece9 5nanja u sve u5im ob4astima do0rineo je e@ikasnijoj bri5i 5a dije4ove"a4i u5 5anemarivanje i odbacivanje bri9e o cje4ini# / Pokusaj 5amjene mudrosti 5a e95aktnost"svodjenje nauke na te8niku samo jos jednom 0oka5uju da ni moderna vremena nisu 4isena s4abosti# / (bra5ovan covjek u savremenom drustvu svjestan je cinjenice da sto vise uci o svijetu to nje9ovo sa5nanje o 0rob4emima koji su nerijeseni"nje9ovo sokratovsko 5nanje o ne5nanju"0ostaje sve deta4jnije i 0reci5nije# -a4brait 0o te8nikom tretira Jsistemsku 0rimjenu or9ani5ovano9 5nanja 5a 0rakticne aktivnostiA#Takodje i5nosi svoja ra5mis4janja o ve4ikim 0redu5ecima u5 konstataciju da je 0rev4ast ve4iki8 0redu5eca 0os4edica kom04ikovane 0rirode moderne te8no4o9ije# Robert So4oN je na osnovu istra5ivanja kretanja 0roduktivnosti rada u ne0o4jo0rivrednom sektoru SAD"u 0eriodu od 1?0? do 1?.? 9odine"naveo da je te8nicki 0ro9res do0rineo 0ovecanju 0roduktivnosti rada 5a ::O#

5- POJAM I OSO6INE TEHNOLOSKOG RAZVOJA

Pod "ehnikom se 0odra5umijeva sku0 sredstava 5a rad u najsirem smis4u rijeci# Sredstva 5a rad 0oste0eno 0renose svoju vrijednost na nove 0roi5vode# Sredstva 5a rad se na5ivaju osnovna sredstva" a 0redmeti rada 0redstav4jaju obrtna sredstva# To su obrtna sredstva" jer se odjednom utrose i4i obrnu u toku jedno9 0roi5vodno9 cik4usa# Sredstva 5a

Stojanovic" S# '4adimir" Te8no4oski menad5ment" Panevro0ski &niver5itet JAPE+R(*A" anja !uka" 200: 9odina

10

rad i 0redmeti rada cine sredsva 5a 0roi5vodnju" a 4judski rad i sredstva 5a rad cine 0roi5vodne sna9e#? Pod "ehni.kim &$o)$esom se 0odra5umijeva 0rona4a5enje novi8 i usavrsavanje 0ostojeci8 sredstava 5a rad# Tehnoloski &$o)$es 0redstav4ja sastavni deo 0roi5vodno9 0rocesa u kome se odredjenim me8anicko=te8nickim 0ostu0cima i 8emijsko=te8no4oskim 0rocesima sirovine 0retvaraju u 9otov 0roi5vod# Te8no4oHki ra5vitak sta4no donosi nove 9rane t5v# Kno*ih i *isokih "ehnolo)i%aK" kao Hto su: = mikroe4ektronika = nuk4earna te8nika = nanote8no4o9ija = biote8no4o9ija = 9enetski inIenjerin9 = svemirska te8no4o9ija10

8$% &6O.04'(/ )16/ /2(/ PO(,/ &12O.O3'(&

S8vatanje 0ojma te8no4o9ije je evo4uira4o od ranije isk4jucivo9 0osmatranja kro5 0rocese u materija4noj 0roi5vodnji do danasnje9 da4eko sire9 smis4a i to 5a8va4jujuci: / 0risustvu i dje4ovanju te8no4o9ije u svim ob4icima covjekove aktivnosti kako u materija4noj 0roi5vodnji tako i van nje / evidentnim i 5nacajnim uticajima te8no4o9ije u svim ob4astima covjekovo9 dje4ovanja#

Stojanovic" S# '4adimir" Te8no4oski menad5ment" Panevro0ski &niver5itet JAPE+R(*A" anja !uka" 200: 9odina NNN#Niki0edija#sr

10

11

8$5 O-2O) &12O.O3'(/ 4O6(&* ' -R0) 6O *ROZ R' 4'*.0)/

1#) 2#) ;#)

>ik4us 0ovecanja do8otka koji dovodi do rasta te8no4oski8 dosti9nuca &vecan do8odak daje osnov novim te8no4oskim inovacijama u ob4iku novi8 'isoki rast do8otka omo9ucava rast 5ivotno9 standarda

0obo4jsanja 0ostojeci8 0roi5voda

8$# R/Z.'*O6/2(& &12O.O3'(& 2/ O)2O60 *OR')4&2(/ 'P/ R&)0R)/

Te8no4o9ije se ra54ikuju na osnovu ti0a resursa koje koriste: 1#) 2#) Tradiciona4ne 0roi5vodne te8no4o9ije < @i5icki resursi i @i5icka o0rema u Savremene 0roi5vodne te8no4o9ije (8ibridne te8no4o9ije) koje obradjuju @i5icke

0roi5vodnji# resurse 0od kontro4om automati5ovani8 in@ormacioni8 sistema"obu8vatajuci @4eksibi4ne 0roi5vodne sisteme" robote" automati5aciju# ;#) +T (in@ormacione te8no4o9ije) < resursi su in@ormacijeD11 S0eci@icnost nove te8no4oske s@ere Danie4 istra5ivanja i stvaranju novi8 naucno e44 vidi u sistematskom ra5voju ba5irani8 industrija" kao sto

su"e4ektronika"o0tika"0o4imeri i s4icno#Sistematska ra5vojna istra5ivanja e44a 0ok4a0aju se sa otvaranjem mno9obrojni8 te8no4oski8 0arkova"sto nedvosmis4eno uka5uje na neo08odnost ra5voja novi8 te8no4o9ija u cijem centru teorijsko 5nanje dominira 0roi5vodnim sektorom"obe5bedjujuci da4ji na0redak drustva#

11

Stojanovic" S# '4adimir" Te8no4oski menad5ment" Panevro0ski &niver5itet JAPE+R(*A" anja !uka" 200: 9odina

12

8$8 '2-0) R'()*/ R&6O.04'(/ +nten5ivan te8no4oski ra5voj covjecanstva be4e5i se u 0eriodu od 1:20 do 1?00 9odine#To je doba Jindustrijsko9 ra5vojaA doba koja karakterisu 5nacajna otkrica medju kojima va5no mjesto 5au5ima otkrice 0arne masine#Taj istorijski 0eriod ra5voja na5van je industrijska revo4ucija koja u danasnje vrijeme 0re4a5i u in@ormaticku revo4uciju# uduce Jrevo4ucijeA 0ri0adaju bio=te8no4o9ijama i bio=in5enjerin9u# & okviru industrijske revo4ucije najcesce se navode tri k4jucna ra5dob4ja: 1#) Ra5dob4je do kraja P'+++ vijeka 0redstav4ja 0eriod ener9etsko9 in5enjerstva"kada se 4judska ener9ija mijenja radom masina 2#) Period od kraja P+P vijeka je doba me8ani5acije kada je koriscenje e4ektricne ener9ije us4ovi4o me8ani5aciju i ;#) Ra5dob4je od 1?10 9odine se navodi kao doba automati5acije"koje je 5asnovano na ra5voju in@ormaticke i te8no4o9ije mikroci0a#

8$9 R/Z6O( *ROZ PRO,(&2& ' O7./) ' OR3/2'Z/4'(& ' 0PR/6.(/2(/

Doba pred-tejlorizma koje se karakterise 0rocesima sitne industrijske 0roi5vodnje koja nastaje 0os4ije manu@akturne 0roi5vodnje u koju se uvode nove navike u or9ani5aciji i nove naucne disci04ine u teoriji 0os4ovni8 sistema Doba masovne proizvodnje us0ostav4jaju novu 0ro@esiju < industrijsko in5enjerstvo naucna metoda u0rav4janja namijenjeni8 4okaciji sredstava"5a mjerenje vrednovanje i una0redjuje kontro4a i koordinacija 0roi5vodni8 0rocesa### Doba fleksibilne proizvodnje < u kome se najveci 5nacaj u u0rav4janju daje te8no4o9ijama i ostvarivanju @4eksibi4nosti u 0roi5vodnim sistemima12 A4vin To@@4er smatra : J Ako te8no4o9iju s8vatimo kao ve4iki motor" si4ni akce4erator onda 5naje mo5emo s8vatiti kao nje9ovo 9orivo# Dos4i smo na raskrsce 0rocesa ubr5anja u drustvu" jer se motor svakim danom obi4nije i obi4nije na0aja#A

12

Stojanovic" S# '4adimir" Te8no4oski menad5ment" Panevro0ski &niver5itet JAPE+R(*A" anja !uka" 200: 9odina 1;

,rajem PP vijeka To@@4er je 0rvi u0otrijebio termin J,noN4ed9e societCA da bi o0isao drustvo koje je nastaja4o: novi svijet 5asnovan na 5nanju#Pro9res te8no4o9ije je i nauke u 0os4ednji8 20 9odina 0otvrdio je korektnost nje9ovi8 0redvidjanja# 2bi9njev revo4ucije # Sa ra5vojem novi8 te8no4o9ija 0a i inten5ivnom 0otrosnjom 0rirodni8 resursa"4judska civi4i5acija ostvarije vi5iju sta4no9 ekonomsko9 rasta i materija4no9 us0ona# Evidentan materija4ni rast kao vjekovna 0aradi9ma" 0odstice nekontro4isano trosenje 0rirodni8 resursa sa nesa94edivim 0os4edicama unistavanja 0rirodne sredine# Rjesenje se tra5i u ra5voju novi8 te8no4o9ija koje su usmjerene ne samo ka 0ovecanju 0roduktivnosti i e@ikasnosti" vec i ustedama 0rirodni8 resursa# 5e5inski s4edeci ideje *orberta 'inera smatra da su 0rona4asci kom0asa"baruta i stam0anja u P' vijeku bi4i inicija4ni @aktori buduce industrijske

8$: PR') 0P' 0 R/Z,/ R/2(0 0PR/6.(/2(/ &12O.O)*', R/Z6O(&,

Postoje dva 0ristu0a u ra5matranju u0rav4janja te8no4oskim ra5vojem: 1#) 2#) Globalni pristup je tesko ostvariv jer covjek jos nije u stanju da tacno 0redvidi i da Lokalni pristup u0rav4janja te8no4oskim ra5vojem o94eda se u tome da se u utice na do9adjaje i5a5vane te8no4oskim ra5vojem# odredjenoj @irmi mo5e u0rav4jati 0utem savremene o0reme i veci8 u4a9anja u sektora 5a istra5ivanje i ra5voj" 0utem novi8 te8no4o9ija 0roi5vodnje i4i moderni5acije 0ostojeci8 0o9ona#1;

7- ZAKLJUCAK

Te8no4o9ija je jedan od najmocniji8 @aktora koji ob4ikuju 5ivote 4judi# 2a8va4jujuci te8no4o9iji" omo9ucen je nastanak cuda kao sto su 0enci4in" o0eracije na otvorenom srcu i 0i4u4e 5a kontrace0ciju" a4i i takvi8 stra8ota kao sto su 8idro9enska bomba" nervni 9as i

1;

Stojanovic" S# '4adimir" Te8no4oski menad5ment" Panevro0ski &niver5itet JAPE+R(*A" anja !uka" 200: 9odina

1.

automatska 0uska# Te8no4o9ija je dove4a do diskutabi4ni8 0rona4a5aka 0o0ut automobi4a i video=i9rica# Svaka novina u te8no4o9iji dovodi do Akreativne distrukcijeB# Tran5istori su u9ro5i4i industriju 4am0i 5a T'"@otoko0ir a0arati 0roi5vodnju indi9o (0a0ira) autobusi 5e4je5nicu" a te4evi5ija dnevnu stam0u# &mjesto da 0rivate te8no4o9ije mno9e 9rane su se bori4e 0rotiv nji8 i4i su i8 i9norisa4e i nji8ov 0osao se smanjio# Pa i0ak" sustina tr5isno9 ka0ita4i5ma jeste da bude dinamican i da to4erise kreativnu destruktivnost te8no4i9ije kao cenu na0retka# Danas naucnici rade na i5nenadjujucem ve4ikom broju novi8 te8no4o9ija koje ce revo4ucionisati 0roi5vode i 0rocese 0roi5vodnje# *eke od naju5bud4jiviji8 aktivnosti odvijaju se u ob4asti biote8no4o9ije racunara" mikroe4ektronike" e4ekomunikacija robotike# +strai5vaci rade na 0rona4a5enju 4ekova 5a 4ijecenje S+DE (A+DS)" 0i4u4a srece" 4ekova 0rotiv bo4ova" 0ot0uno si9urni8 sredstava 5a kontrace0ciju i 8rane od koje se ne 9oji# +stra5ivaci di5ajniraju robote 5a 9usenje 0o5ara" 0odvodna istra5ivanja i kucnu nje9u# Pored to9a" istra5ivaci rade i na 0roi5vodima maste" kao sto su ma4i automobi4i koji 4ete" trodimen5iona4ni te4evi5ori i svemirske ko4onije# & svakom od ovi8 s4ucajeva treba ra5viti cenovno 0ristu0acne ver5ije ovi8 0roi5voda# Tehnika (9rE# " umijee" vjetina) sku0 je svi8 oruFa i 5nanja 0roi5vodnje koja su se istorijski ra5vija4a i koja Eovjeku omo9uGuju dje4ovanje na 0rirodu u svr8u 0ri4a9odjavanja 0rirodni8 resursa svojim 0otrebama# & Hirem smis4u rijeEi ona obu8vata sve vrste stvaranja koje su re5u4tat 4judski8 aktivnosti" uk4juEivo 9raFevine" masinstvo" insta4acije" ureFaje" oruIja" materije" sirovine i dr" kao i naEine nji8ove i59radnje" i5rade" obrade i4i 0rerade# &k4juEeni su i naEini i objekti 5a 4ov" u59oj" 5aHtitu" nje9u i 0reradu Iivotinja i bi4jaka i4i nji8ovi8 0rirodni8 0rodukata 5a industrijske i4i 0re8rambene 0otrebe# ,onaEno" 0ojam te8nike 0okriva i sve inte4ektua4ne aktivnosti" 5nanja i 0ostu0ke" neo08odne 5a navedene naEine 9radnje" i5rade" obrade i 0rerade" kao i sredstva i 5nanja s 0odruEja or9ani5acije" 04aniranja i u0rav4janja 0roi5vodnjom i4i 0rateGom administracijom" kao i sve vrste sredstava i 5nanja 5a sve ob4ike komunikacija" te sku04janja" se4ekcije" obrade" 0o8rane i Euvanja in@ormacija#

11

Pod "ehnikom se 0odra5umijeva sku0 sredstava 5a rad u najsirem smis4u rijeci# Sredstva 5a rad 0oste0eno 0renose svoju vrijednost na nove 0roi5vode# Sredstva 5a rad se na5ivaju osnovna sredstva" a 0redmeti rada 0redstav4jaju obrtna sredstva# To su obrtna sredstva" jer se odjednom utrose i4i obrnu u toku jedno9 0roi5vodno9 cik4usa# Sredstva 5a rad i 0redmeti rada cine sredsva 5a 0roi5vodnju" a 4judski rad i sredstva 5a rad cine 0roi5vodne sna9e# Pod "ehni.kim &$o)$esom se 0odra5umijeva 0rona4a5enje novi8 i usavrsavanje 0ostojeci8 sredstava 5a rad# Rijec te8no4o9ija je sastav4jena i5 rijeci Tec8ne < vjestina" s0osobnost i rijeci !o9os < nauka" sto u bukva4nom 0revodu 5naci vjestina u0rav4janja sredstvima 5a rad# Tehnoloski &$o)$es 0redstav4ja sastavni deo 0roi5vodno9 0rocesa u kome se odredjenim me8anicko=te8nickim 0ostu0cima i 8emijsko=te8no4oskim 0rocesima sirovine 0retvaraju u 9otov 0roi5vod Te8no4o9ija" koju Eine 0ostu0ci" 5nanja i vjeHtine" i te8nika" meFusobno se is0re04iGu" 0a tako te8no4o9ija u uIem smis4u rijeEi u5 0ostu0ke" 5nanja i vjeHtine redovito obu8vata i objekte (ureFaje" insta4acije i dr#) neo08odne 5a ostvarenje te te8no4o9ije# Prob4ematika ekonomsko9 us0e8a 0redu5eGa 0redstav4ja jedno od centra4ni8 0odruEja ekonomske teorije i 0rakse i to sa teorijsko9 a4i i metodo4oHko9 as0ekta# & radu se naj0re ra5raFuju o0Hti stavovi koji se odnose na sistem ci4jeva 0redu5eGa i neo08odnost 0rojektovanja i kontro4e us0e8a na nji8ovom ostvarivanju# Pos4ovni us0e8 0redu5eGa i5raIava us0e8 u ostvarivanju osnovni8 ekonomski8 ci4jeva# Ako se radi o e@ikasnosti i e@ektivnosti 0os4ovanja" onda je to uIi konce0tD ako se radi istovremeno i o ra5voju 0roi5vodni8 sna9a" tada je to Hiri konce0t us0e8a# S ob5irom na odreFene metodo4oHke 0rob4eme u merenju 0os4ovno9 us0e8a" u radu se navode i ana4i5iraju neka metodo4oHka reHenja koja omo9uGuju 0rojektovanje i 0raGenje rasta i ra5voja 0redu5eGa# Tran5icija kao ekonomski 0ojam 0odra5umeva 0re4a5ak nee@ikasni8 i nedovo4jno ra5vijeni8 0rivreda u trIiHno orijentisane i ra5vijene 0rivrede# Taj 0roces stvaranja trIiHno9 0rivredno9 sistema 0odra5umeva 0roces u kome e4emente 0rivredno9 sistema 5asnovano9 na socija4istiEkim 0rinci0ima 5amenjuju e4ementi trIiHne 0rivrede# (vako de@inisana 0rivreda 0odra5umeva kako makroekonomsku tran5iciju koja 0ret0ostav4ja strukturno 16

0ri4a9oFavanje

0rivrede"

tako

mikroekonomsku

tran5iciju

koja

0odra5umeva

0restrukturiranje i trans@ormaciju 0redu5eGa u tim 0rivredama# >i4j tran5icije je rea4i5acija mode4a inte9ra4no9 trIiHta i 0redstav4ja ekonomski 0rob4em# >entra4ni 0roces tran5icije je 0rivati5acija i ona 0redstav4ja us4ov @ormiranja 0rivatne 0rivrede kro5 koju se 0re4amaju svi bitni as0ekti trIiHne 0rivrede# *ove te8no4o9ije iniciraju 0romjene u svim drustvenim s@erama" a4i istovremeno i drustvo# Preu5imajuci kontro4u nad te8no4oskim rastom" 0okusava da o9ranici i4i bar ub4a5i ne9ativne e@ekte eks0an5ije te8no4osko9 rasta"0o 0rirodnu oko4inu i nji8ove resurse# *aucno=te8no4oska revo4ucija 0redstav4ja novu eru"eru u kojoj se nivo obra5ovanja i uk4jucivanje nauke u9radjuje u @undamente 0redu5eca i drustva a ne samo da isk4jucivo 5avisi od te8no4oske moderni5acije#

LITERATURA
/- Marketin9 menad5ment" Pro@#dr P8i4i0 ,ot4er 1- ,ovaEeviG" R# (1??6) Sanacija i rekonstrukcija banaka = s0o4jnu tr9ovinu 3- -ro5danoviG" D#$# (1??1) Ekonomika 0redu5eGa = ras0ode4a re5u4tata u 0redu5eGu# *iH" knji9a ++ 5- Stojanovic" S# '4adimir" Te8no4oski menad5ment" Panevro0ski &niver5itet JAPE+R(*A" anja !uka" 200: 9odina 7- NNN#Niki0edija#sr eo9rad: +nstitut 5a

17