ANTROPOLOGIJA Literatura: 1. Hac- Franc Boas 2. Sartr- Egzistencijalizam je humanizam 3. Jung- Dinamika nesvesnog 4.

Plesner- Stupnjevi organskog i covek 5. Georgije Kapsanis- Obozenje- cilj covekovog zivota

1. Franc Boas (1858-1942)

Rodjen je u Nemackoj, u kojoj je ziveo dugo vremena pre nego se preselio u Ameriku. Doktorirao je iz fizike, ali se interesovao za geografiju koja mu je bila pomocni predmet. Istrazivao je medju Eskimima i Indijancima Belakula na SZ obali Amerike. Bavio se raznim aspektima u vezi sa ljudskim razvojem, antropometrijom, mitologijom, folklorom, lingvistikom, primitivnom umetnoscu... Jako se zalagao da antropologiju uspostavi kao profesionalnu i na istrazivanje usmerenu disciplinu. U spisu ''Geografsko proucavanje'' Boas povlaci razliku izmedju dva osnovna protivrecna naucna pregnuca (forme nauke) za koja je smatrao da su uzajamno dopunske i jednako valjane. Ta dva pregnuca su u: 1) Otkrivanju opstih zakona u svemiru 2) proucavanju pojava radi ''njih samih'' Sto se tice prvog pregnuca, Boas smatra da zaista postoje izvesni zakoni koji vladaju rastom ljudske kulture, te da je nas zadatak da ih otkrijemo. Sto se tice drugog, pojave se mogu proucavati dolazeci do istorijske geneze, ali i pomocu subjektivnog tumacenja. Prva ce nas dovesti do povjesnog razumevanja odnosa pojave sa drugim kulturama, a druga do uzivljavanja u samu pojavu kulture i razumevanja nje same. Tako, ''istrazivanjem ideja jednog naroda istrazivac moze da razume proslost, i istrazivanjem proslosti mogu se razumeti njegove ideje''. Ovakv odnos izmedju ideja i proslosti se moze predstaviti i kao hermeneuticki problem. Te, kako Gadamer veli, u hermeneutickom krugu jedan element se moze razumeti samo pomocu drugih elemenata, kao sto se i celina moze razumeti preko delova, a i delovi preko razumevanja celine.

Po Alvinu Hacu, Boas je imao tri kjucna cinilaca kulture: 1) Prvi cinilac je bila Boasova zelja da izradi podrobne istorije ogranicenih podrucja metodom rasprostranjivanja ili difuzije oblika. To se moze lako prikazati na primeru folklora. Konacni uzrok mitova, kako veli, se ne moze naci u procesima misljenja pojedinacnih ljudi. Folklor se gradi ''nagomilavanjem strane gradje'', a svaki difuzijom primljeni element se onda prilagodjava ili preinacuje da bi odgovarao kulturnom kontekstu. Tako da nista sto je nastalo nije cisto nastalo, vec uvek nosi slojeve prethodnog na kojima se nadogradjuje dalja konstrukcija mitova, pa cak se moze reci i uopste realnosti. S tim u vezi, kultura je uvek sistem pomaljanja novog, ali cega novog? Novog simulakruma, naime, slike bez slicnosti. Slika koja je izgubila svoju prvu sliku, svoj prvi sloj. Ako takvo nesto u covekovom odredjivanju postoji. Tezi o postojanju mentalnih razlika izmedju rasa Boas suprostavlja kulturni determinizam, sto znaci da mentalna razlika koja postoji izmedju ljudi nije rasnog, vec kulturnog porekla. Naime, ako se belo dete rodi medju africkim domorocima, ono ce svoje mentalne sposobnosti razviti u skladu sa stupnjem tamosnje kulture. 2) Drugi cinilac koji je doprineo Boasovoj pojavi kulture je njegova opcinjenost pronicanjem iza vela sto ga je delio ot tudjih oblika misljenja. To podrazumeva zapravo onu distinkciju koja je podvucena u prethodnom ciniocu, naime da se kulture ne smeju razumevati iz pozicije jednog i prosvetljenog razuma, vec da se mi moramo prepustiti clanovima kulture koju proucavamo, i da dozvolimo da nam ona nesto kaze. To se moze prikazati u fonetskim razlikama izmedju raznih naroda koji imaju komplikovaniju fonetsku strukturu od nase, a ipak mi je procenjujemo kao nizu od nase struktuiranosti zbog nerazumevanja iste, iako je njihova mozda neobjavljena u smislu neke opste gramatike. Te, istorija nije jednobrazan evolucioni proces osvescenja kako je to Hegel mislio, vec postoji niz alternativnih istorija koje se ocituju istovremeno, te da je nametanje odredjenih kulturnih vrednosti tiranija, bilo da je u ime boga ili slobode. Ovde mozemo cak napraviti paralelu sa danasnjom kulturom. Naime, moderni covek ce nametati svoj potrosacki stav i potrebu za zadovoljstvom svuda gde krene, jer je turizam i postao nista drugo nego to, a onaj ko ne zeli da sebe unosi u taj svet postaje za modernog coveka inferiornije bice. 3) Treci cinilac Boasovog pojma kulture je zamenjivanje razuma culnoscu. U osnovi je, naravno, da mi nismo vodjeni u nasim postupcima razumom, vec nasim nagonskim prohtevima koji dovode do pojave neke vrste kulture i institucija. Kultura i institucije nisu racionalne tvorevine, one su tu da ispoljavaju pulsiranje nasih motiva. Tradicija i navika jesu ono sto nas odredjuje, a ne razum. Uzajamno protivne grupe ne stvara racionalni uzrok, vec iskljucivo cuvstvena draz neke ideje.

2. Zan Pol Sartr

1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Egzistencijalizam je humanizam i optimizam, a ne kvijetizam Egzistencija prethodi esenciji (noz i proizvodnja) Projekat (covek prvo postoji, pa tek onda definise sebe) Napustenost (Avram, general, mladic, K. Atanasijevic) Ako nema boga sve je dozvoljeno (Dostojevski, Zizek) Odgovornost, pakao to su drugi Generalizacija moguca zbog razumevanja projekta

3. Karl Gustav Jung

1) Energetski i mehanicisticki nacin posmatranja zbivanja 2) Subjektivni sistem vrednosti (estetske i moralne vrednosti) {SVESNO} 3) Objektivna ocena kvaliteta (kompleks, jezgrovni elemenat- uslovi sredine i karakter) {NESVESNO} [sredstva za procenu kvaliteta : asocijacije, ucestalost oblezja kompleksa, fizicke propratne pojave] 4) Odrzanje energije i libido (princip odrzanja energije) 5) Progresija i regresija libido 6) Ekstraverzija i introverzija 7) Simbol i energija

4. Helmut Plesner
1) 2) 3) 4) 5) 6) Zivot zivotinje- centrican; coveka- ekscentrican Ovde sada, pozicionalnost, samodatosd, ideiranje, distance (jaz) Spoljasnji svet- fizicko i zivo telo Unutrasnji svet- dusa i dozivljaj Zajednicki svet- kultura, duh, socijalna sfera Dok Boas smatra da tradicija bitno odredjuje coveka, Plesner smatra da je specificnost coveka u njegovoj sposobnosti da se ekscentrira, tj. povuce iz tradicije (sredine) u koju je upao, id a bude svestan tog postavljenog polozaja. 7) Zakon prirodne artificijelnosti (umetnine) se izrazava u tome da covek sebi mora ravnotezu da stvori, a stvara je pomocu vanprirodnih stvari koje proisticu iz njegovog stvaranja. A njegovo stvaranje jeste i mesto stvaranja kulture koja geneticki ima dva popularna gledista: spiritualisticko i naturalisticko (darvin {borba}, frojd {potiskivanje}) 8) Zakon posredovane neposrednosti: Imanencija i ekspresivnost 9) Zakon utopijskog stajalista. Nistavnost i transcendencija

5. Georgije Kapsanis
1) Smisao covekovog bitisanja na zemlji 2) Bozij obraz i slicnost (ikona bozija, dar) 3) OBOZENJE i Seling- VKK (odstupak od Kanta i moralnog zakona) 4) Dve prirode Hrista: bozanska i covecanska 5) Bogorodica je dala citavu sebe da bi donela boga nama 6) Crkva- mesto covekovog obozenja 7) Liturgija, tajne, bogosluzenje, postvode ka obozenju 8) bozje energije, covek spoznaje samo bozanske energije 9) Vaarlam i Palama{} Hriscanin je Hriscanin samo ako ima iskustvo boga 10) Smirenje, podviznistvo, svete tajne i molitva