Prof dr LJILJANA BABI

3. SUENJE I SKLADITENJE BIOMATERIJALA 3.1. VLANOST BIOMATERIJALA

Vlaga je materija koja ulazi u sastav svih organizama na Zemlji. Od njene koliine zavise karakter i intenzitet biohemijskih i fiziko-hemijskih procesa. Utie na fizika, hemijska i tehnoloka svojstva svih biomaterijala, a vrlo esto determinie poetak i tok pojedinih tehnolokih operacija. Shodno tome, neophodno je definisati njeno kvantitativno i kvalitativno uee u materijalu, kao i naine njenog merenja. Vlaga se u razliitim agregatnim stanjima moe nai u vrstim, tenim i gasovitim materijama. Od interesa je da se proui njeno uee u vrstim materijalima, kakvi su biomaterijali. Ako se pretpostavi da se materijal sastoji iz vlage i suve materije, onda se odnos masenog udela vlage i ukupne mase naziva vlanost biomaterijala:

w=

W ( kg / kg ) M

gde je: w - vlanost biomaterijala (kg/kg), W - masa vlage u biomaterijalu (kg), M - ukupna masa biomaterijala (kg) koja je jednaka zbiru mase vlage i suve materije, to jest M=W + Ms. Ovako definisana vlanost esto se naziva i vlanost izraena u odnosu na vlanu osnovu i moe se izraziti i u procentima: w=W/M 100 (%) dok se maseni odnos vlage i suvog skeleta materijala oznaava kao vlanost izraena u odnosu na suvu bazu - ws (kg/kg):
s w=

W Ms

( kg /kg )

3.1.1. Naini vezivanja vlage sa suvom materijom Osobine biomaterijala u znaajnoj meri zavise od forme naina vezivanja vlage i suve materije. Opte usvojena podela ove veze je prema Rebinderu, a uraena je na osnovu koliine energije koju treba uloiti da bi se odgovarajua veza razgradila. Ti naini vezivanja su: 1. hemijski vezana vlaga, 2. fiziko-hemijski vezana vlaga i 3. fiziko-mehaniki vezana vlaga. 1. HEMIJSKI VEZANA VLAGA je sa suvim materijalom vezana jonskim ili molekularnim silama. Jonska veza obrazuje se prilikom hemijskih reakcija, kada se voda jedini sa nekim jedinjenjem prema odreenoj stehiometrijskoj jednaini. Kao rezultat nastaje novo hemijsko jedinjenje, u ijem je sastavu voda koja je izgubila sve svoje osobine. Za razlaganje ove veze potrebno je dovesti znaajnu koliinu toplotne energije. 2. FIZIKO HEMIJSKI VEZANA VLAGA se pojavljuje u dva vida i to kao: osmotski i adsorbciono vezana. Osmotski vezana vlaga difunduje kroz polupropustljive membrane elija i ulazi u njihov sastav. Difuzija, to jest premetanje vlage u tenoj fazi obavlja se zbog razlike u koncentracijama ove materije u elijama i meuelijskom prostoru porama i kapilarama. Vlaga uvek migrira sa mesta njene vie koncentracije na mesto nie koncentracije. Prilikom ulaska u sastav elija, voda kao univerzalni rastvara rastvara deo organske materije. Zbog toga se u porama i kapilarama poljoprivrednih materijala javlja rastvor vode koloidne strukture.
1

Sutina procesa adsorpcije je vezivanje molekula gasne faze jedne materije za vrstu fazu druge materije. U meuelijskom prostoru se nalaze molekuli suvog vazduha i molekuli vodene pare. Zbog haotinog kretanja, neki od molekula vodene pare naletee na zidove elija i bie privueni jakim privlanim silama. Ako ovo dovoljno dugo traje i ako je koncentracija molekula vodene pare dovoljna, posle izvesnog vremena, na zidovima elija e se pojaviti jedan sloj privuenih molekula koji ine monomolekularno-adsorpciono vezanu vlagu. Zbog izuzetno jakih privlanih sila, ovaj sloj vlage gubi osobine slobodne vode i poprima svojstva vrstog tela. Ostali molekuli vodene pare iz meuelijskog prostora bie takoe privueni silama, neto manjeg intenziteta za prvi sloj, te se time stvaraju uslovi za pojavu polimolekularno-adsorpciono vezane vlage. 3.FIZIKO MEHANIKI VEZANA VLAGA sa materijalom moe da bude kapilarno vezana vlaga i gruba (povrinska) vlaga. Kapilarno vezana vlaga moe se pojaviti u mikrokapilarama (kada je poluprenik kapilare manji od 10-7 m) i u makrokapilarama (poluprenik vei od 10-7 m). Ona moe da nastane samo ako postoji polimolekularno adsorbovan sloj vlage. Molekuli vodene pare e u ovom sluaju biti privueni od strane molekula u tenoj fazi. Ako se biomaterijal nae u neposrednom kontaktu sa vlagom u tenoj fazi, ona e se prilepiti za povrinu (jer su kapilare i pore pune vode), te se za tako vezanu vlagu kae da je to gruba vlaga ili vlaga kvaenja. Ona ima sve tipine karakteristike vode. 3.1.2. Ravnotena vlanost biomaterijala Svi biomaterijali su zbog kapilarno-porozne structkre higroskopni, to znai da upijaju ili odaju vlagu okolnom vlanom vazduhu, u ijem se okruenju nalaze. Intenzitet razmene vodene pare sa okolinom zavisi pre svega od grae i hemijskog sastava materijala. Zrnasti materijali su nehomogenog sastava (skrob, belanevine, ugljeni hidrati, masti). Pored toga, razliiti anatomski delovi zrna imaju razliitu higroskopnost, to izaziva nehomogen raspored vlage u materijalu. Tako na primer, najveu higroskopnost poseduje klica, manju omota, a jo manju endosperm. Zbog toga je u svee ubranom zrnu klica najvlanija, a ta pojava postoji i u masi suvog zrna u skladitima. Pri odreenoj vlanosti poljoprivrednih materijala, parcijalni pritisak vodene pare u porama i kapilarima pppz ima odreenu vrednost (Trisvjatski, 1986). Kada je taj pritisak u ravnotei sa parcijalnim pritiskom vodene pare u vlanom vazduhu, pri odreenoj temperaturi i pritisku vlanog vazduha, onda se vlanost materijala naziva ravnotena vlanost wr (%).Vrednosti ravnotene vlanosti za odreeni biomaterijal, prema datoj analitikoj zavisnosti, odreuju se eksperimentalnim putem. 3.1.3. Merenje vlanosti biomaterijala Poznavanje vrednosti vlanosti poljoprivrednih proizvoda je od izuzetnog znaaja za veliki broj tehnolokih operacija. Berba se, na primer, planira na osnovu vlanosti zrna. Proces suenja u industrijskim ureajima se ne moe obaviti ako se ona ne poznaje, stanje materijala u skladitima se definie na osnovu promene ove vrednosti i slino. Valja napomenuti da vlanost bitno utie na formiranje trine cene proizvoda. Koliko je vano imati tanu informaciju o ovom podatku govori i injenica da su drave odredile metode i naine njenog ustanovljavanja. Opte je prihvaena podela metoda za odreivanje vlanosti zrnastih poljoprivrednih materijala na: - direktne i - indirektne. Direktne metode u sve one koje direktno mere masu vlage, a mogu biti: 1. termogravimetrijska (metoda isuivanja), 2. destilaciona, 3. metoda ekstrakcije i 4. hemijske metode. TERMOGRAVIMETRIJSKA METODA je najrasprostranjenija, a njena sutina je u isuivanju uzorka materijala do stanja ravnotee sa vlanim vazduhom. Ona se primenjuje samo u odgovarajue opremljenim laboratorijama i najee je standardizovana u okviru nacionalnih ili meunarodnih standarda (ISO 711, 1985). DESTILACIONI METOD se zasniva na principu dovoenja odreene koliine toplote uzorku, radi isparavanja vlage posredstvom tenosti (mineralno ulje, toluol, ksilol i dr). EKSTRAKCIONI METOD je nain merenja vlanosti uz pomo desikanata (dehidrirana sumporna kiselina, kalcijum-hlorid, silikagel, aluminijumski oksid i dr). Primenjuje se tako to se u zatvoren sud smeta odmerena masa prekrupljenog uzorka i nekog desikanta. Desikant upija svu vlagu iz materijala, koji se postepeno sui. HEMIJSKIH METODA za odreivanje vlanosti materijala ima vie, a njihova sutina je u tome da vlaga iz uzorka stupa u hemijsku reakciju sa nekim hemijskim reagensom. Koliina vlage iz proizvoda
2

odreuje se na osnovu koliine tenog ili gasovitog produkta reakcije. Jedna od najee primenjivanih je Karl-Fierova metoda. Indirektne metode merenja vlanosti su sve one koje mere neku drugu fiziku osobinu koja je u funkciji od vlanosti. To su: 1. metod elektrinog otpora - metoda se zasniva na razliitom ponaanju vlanog materijala u elektrinom polju, 2. metod kapacitivnog otpora - kapacitet kondenzatora zavisi od vlanosti materijala koji se nalazi izmeu dveju ploa kondenzatora, 3. radiometrijski metod - metod podrazumeva merenje oslabljenja intenziteta odzraenih talasa (gama talasa, beta estica i brzih neutrona) nakon prolaska kroz uzorak materijala ija se vlanost ispituje. 4. optiki metod - proputanjem spektra infracrvenih talasa kroz sloj materijala, apsorbovae se izvesna koliina njihove energije koja je direktno proporcionalna sadraju vlage, 5. metod kratkotrajne nuklearno-magnetne rezonance atoma vodonika nedesrtuktivna metoda koja konstatuje sve atome vodionika, 6 ultrazvini metod - ultrazvuni instrumenti za merenje vlanosti zasnovani su na principu merenja brzine prostiranja zvuka u materijalu.

3.2. VLAAN VAZDUH

Vazduh koji nas okruuje je neophodan za ivot svih bia na Zemlji. On se sastoji iz suvog vazduha i vlage, pa se kae da je vlaan vazduh binarna (dve komponente) meavina. Suvi vazduh u ovoj meavini se obeleava sa L u kilogramima, a vlaga sa W takoe u kilogramima. Vlaga moe da bude u parnom stanju, tenom ili vrstom. Ta koncentacija vlage u vazduhu nije velika, ali je ipak znaajna za ceo ivi svet. Pri vim temperaturama vaduha sva vlaga je u parnom agtegatnom stanju, pa poto su molekuli pare jako sitni, onda oveje oko ne moe da ih vidi. Tada kaemo da je nebo isto i prozrano. Meutim, deava se da ih neki put ima vie u vazduhu, pa jo ako je temperatura vazduha nia, onda se molekuli pare vide. Tada kaemo da je napolju magla (molekuli vlage su u sitnim kapljicama). U toku zime temperatura vazduha je esto ispod 0oC, pa je i temperatura molekula vlage takoe ispod 0oC. Tada se molekuli vlage nalaze u vrstom stanju, pa se opet mogu videti, na primer na granama drvea, kao inje. Ova tri primera iz svakodnevnog ivota su ilustrativno pokazala injenicu: da se vlaga u vazduhu moe nai u sva tri agregatna stanja. No bez obzira u kakvom agregatnom stanju je vlaga, nje uvek ima pomeane sa suvim vazduhom. Zato se za vazduh koji nas okruuje kae da je to vlaan vazduh. Vlaan vazduh se koristi u mnogim tehnolokim procesima. Generalno se moe rei da se vlaan vazduh koristi prilikom suenja da bi odneo viak vlage koji u njima postoji. Poto e preuzeti neku vlagu iz mase zrna, onda se mora poveati vlaga u vazduhu. Tada kaemo da je vlaan vazduh promenuo svoje stanje, tojest u konkternom sluaju je postao vlaniji. Meutim, vlaan vazduh ima takvu osobinu da pri nekoj temperaturi moe da primi samo odreenu koliinu vlage u parnom agregatnom stanju. Ako mu se i pored toga dodaje jo vlage, ona e prei u teno agregatno stanje. To znai da e se pojaviti sitne kapljice. Sve ove promene koje se deavaju vazduhu mogu se pratiti preko jednog dijagrama koji se naziva dijagram stanja vlanog vazduha. Na slici 3.1. je dat u odgovarajuoj proporcionalnosti taj dijagram kako bi se video njegov izgled.

Slika 3.1. Dijagram stanja vlanog vazduha Dijagram, kao i svaki drugi ima dve ose, apsisu i ordinatu. Na apsisi su date vrednosti apsolutne vlanosti vlanog vazduha koja se obeleava sa x i ima jedinicu kg/kg, {to znai da ova veliina predstavlja koliko ima vlage u kilogramima u jednom kilogramu suvog vazduha, to jest;

x=

W kg = L kg

Na primer, ako je vrednost x=0,010 (kg/kg), to znai da u jednom kilogramu suvog vazduha ima 0,010 kg vlage ili 10 grama vlage. Linije konstantne vrednosti apsolutne vla\nosti su vertikalne u i-x dijagramu stanja vlanog vazduha.
4

Vlaan vazduh koji nas okruuje je pritiska jednog bara (1 bar). Poto je on meavavina suvog vazduha i vlage dakle dve komponente, onda svaka komponenta ima svoj pritisak u toj meavini. Pritisak pojedinane komponetne se naziva parcijalni pritisak. Dakle, u vlanom vazduhu razlikujemo parcijalni pritisak suvog vazduha ppsv i parcijalni pritisak vlage -ppv. Zbir ova dva pritiska je 1 bar (ili 1000 milibara). Parcijalni pritisak suvog vazduha u meavini je daleko vii, nego parcijalni pritisak vlage, jer suvog vazduha ima uvek vie. to u vazduhu ima vie vlage (dakle vie molekula vlage) vii je i parcijalni pritisak vlage. Osobina vazduha je da na jednoj temperaturi, jedan kilogram suvog vazduha moe da primi samo odreenu koliinu vlage u parnom agregatnom stanju (vodena para). to je temperatura vazduha via, on moe da primi vie vodene pare. Takvo stanje se naziva stanje zasienja suvog vazduha vodenom parom. Kada se sva stanja zasienja na razliitim temperaturama vazduha obelee, dobija se jedna kriva linija koja se naziva granina kriva, a na dijagramu se obeleava sa =1,0 ili =100%. Granina kriva deli podruja na dijagramu na dva dela. Ona oblast koja se nalazi levo od krive i desno od vertikalne ose naziva se oblast nezasienog vlanog vazduha. Oblast desno od granine krive je zasiena oblast. To konkretno znai da se vlanom vazduhu na nekoj temperaturi moe i dalje dodavati vodene pare, ali e ona prelaziti u teno stanje (sutne kapljice magla), ili ako je temperatura vazduha ispod 0oC onda e deo pare biti u obliku sitnih iglica leda (inje). Pored granine krive =1 na dijagramu postoje i druge krive u nezasienoj oblasti, krive relativne vlanosti vazduha. Relativna vlanost vazduha - (-;%) se definie kao odnos parcijalnih pritisaka vodene pare trenutnog stanja i pri stanju zasienja. Na drugoj osi, ordinati su nanesene vrednosti entalpije, koja se obeleava sa i, a jedinica joj je (kJ/kg). Ta veliina, entalpija je ustvari energija koji poseduju svaki kilogram suvog vazduha plus masa vlage koja se tu nalazi. To znai da je to energija koju ima (1+x) kilograma vlanog vazduha. Linije konstantne entalpije su u dijagramu stanja vlanog vazduha kose prave. Na dijagramu stanja vlanog vazduha vidi se jo drugih linija, od kojih su neke prave linije, a to su linije konstantne temperature vazduha t (oC) koje se nazivaju izoterme vlanog vazuha. Prema tome ako se poznaje vrednost temperature okolnog vazduha to (oC) koja se moe meriti termometrom, a apsolutna vlanost vazduha koja se moe meriti psihrometrom x (kg/kg), onda se moe nai taka u dijagramu koja reprezentuje stanje vlanog vazduha Okolni vlaan vazduh se moe zagrevati, kao to se to stalno radi u domainstvima, ali i prilikom suenja poljoprivrednih proizvoda. Zagrevanjem se menja prvobitno stanje vlanog vazduha. Ono to lino oseamo prilikom zagrevanja vazduha je primena temperature vazduha. Meutim, tu se mogu menjati i neke druge veliine stanja vazduha, ali se one ne oseaju. Zbog tehnkog aspekta je esto potrebno poznavati i te druge promene. One se mogu pratiti na dijagramu stanja vlanog vazduha. Tako na primer na slici 3.2 dato je stanje okolnog vlanog vazduha koje je obeleeno sa 0(to;xo), to znai da je poznata temperatura i apsolutna vlnost tog vazduha. Odmah se iz dijagrama moe oitati i energija koji ima vazduh toga stanja, a to je io. Ako se taj vazduh zagreva, znai da mu se dovodi neka koliina toplotne energije. Zbog toga nakon zagrevanja taj vazduh mora da ima viu energiju i viu temperaturu. Neka mu je tada stanje 1(t1;x1). Ako se poznaje temperatura vlanog vazduha nakon zagrevanja (a to se obino moe meriti termometrom) onda se stanje 1 mo nai u dijagramu tako to se iz stanja 0 podigne vertikalna linija do t1. Sada se u dijagramu dobila du 01 za koju se kae da predstavlja promenu stanja vlanog vazduha prilikom zagrevanja. Apsolutna vlanost vazduha x(kg/kg) se nije promenula, {to znai da je vazduh zagrevan uz pomo nekih razmenjivakih povrina (radijatori na primer). Energija koju sada ima vlaan vazduh je via i iznosi i1. Razlika energija koju je vazduh imao pre i posle zagrevanja je: i1io=Q, koliina toplotne energije - Q (kJ) koja je predata vazduhu.

Slika 3.2. Promene stanja vlanog vazduha u i-x dijagramu stanja Pored ove promene (zagrevanje), vlaan vazduh ima sposobnost da upija (prihvata) vlagu dok se ne zasiti. Ta njegova osobina se koristi prilikom svih procesa suenja. Naravno da se prilikom preuzimanja vlage vazduhu povea vlanost, pa mu se menjaju veliine stanja. Tako je na slici 3.2 prikazana takva promena stanja, a to je du 12. Pre primanja vodene pare (vlage) vlaan vazduh je imao neku vlanost x1(kg/kg), a nakon primanja vlage poveana mu je vlanost i ona iznosi x2(kg/kg). To znai da je svaku kilogram suvog vazduha poveao svoju vlanost za x=x2-x1. Pri tome se i temperatura vazduha promenula. Ako mu je kolina energije koju je imao ostala ista, onda je to proces idealizovanog ili teoretskog suenja.

3.3. PROCES SUENJA BIOMATERIJALA

Suenje biomaterijala je sloen proces razmene toplote i materije izmeu proizvoda i radnog medijuma. S obzirom na nain dovoenja toplote, suenje moe da bude: 1. KONVEKTIVNO - kada se odreena koliina toplote sa radnog medijuma predaje konvekcijom proizvodu koji se sui. Radni medijum je okolni vlaan vazduh, jer ga kao sirovine ima u izobilju. Vlaan vazduh pri ovom nainu suenja ima jo jednu funkciju, a ona se sastoji u prihvatanju i odvoenju iz sistema odreene mase vlage; 2. KONDUKTIVNO - kada se odreena koliina toplote sa radnog medijuma kondukcijom predaje proizvodu koji se sui. Radni medijum je u ovom sluaju neka radna povrina poviene temperature. Za odvoenje mase vlage koja se isparila iz materijala koristi se okolni vlaan vazduh; 3. SUENJE ZRAENJEM - kada se odreena koliina toplote predaje elektromagnetnim talasima razliitih talasnih duina, koji su nosioci nedeljivih obroka energije - fotona ili svetlosnih kvantova. I u ovom sluaju vlaan vazduh se koristi da odnese masu vlage iz sistema, koja je isparila. Konstrukciona reenja industrijskih suara za veinu poljoprivrednih proizvoda su takva da realizuju dominantno konvektivan nain suenja. Shodno tome, njemu e se posvetiti odgovarajua panja.

Unutranja migracija vlage u kapilarno-porozno koloidnim materijalima zavisi od potencijala

prenosa vlage. Na potencijal prenosa utiu: forma (nain) veze vlage sa suvim skeletom, gradijent temperature, gradijent vlanosti, gradijent ukupnog pritiska, gradijent koncentracije rastvorivih organskih komponenti u vodi, kao i bioloke aktivnosti. Koliko e se vlage predati sa granine povrine biomaterilaja na okolni zagrejani vazduh definie Daltovom zakon Mw= (pn- pp) gde su: - koeficijent prelaza materije (vlage) - (kg/m2sPa), pn - parcijalni pritisak vodene pare na povrini vlanog materijala (Pa), pp - parcijalni pritisak vodene pare u vlanom vazduhu dovoljno daleko od granine povrine razmene (Pa). Koliina toplote (q W/m2) koje se predaje sa zagrejanog vazduha na biomaterijal je definisana Njutnovim modelom q= (t- tn) gde su: - koeficijent prelaza toplote (W/m2K), t, tn - temperatura vlanog vazduha u neporemeenoj struji dovoljno daleko od mesta razmene i temperatura granine povrine materijala (oC).
6

Iz cele analize se zakljuuje da zbog istovremene interaktivnosti transporta toplote i transporta vlage, kako u unutranjosti materijala, tako i na njegovoj graninoj povrini, reenja univerzalnog analitikog oblika koji opisuje ove pojave nema. Zbog toga se ono trai drugim putem, i to u rezultatima eksperimenata, koji se vode za odreeni materijal i za tano odreene uslove.

3.4. VRSTE UREAJA ZA SUENJE ZRNA

Ureaji za suenje - suare su osnovni element svakog sistema. U njima se obavlja termo-difuziona operacija izdvajanja mase vlage iz materijala. Prema tome, osnovni zadatak suare je da omogui to bolje iskorienje toplotne energije. Materijali koji se sue su vrlo razliiti po svojoj granulaciji, obliku, sastavu i drugim fizikim osobinama. Zato zahtevaju odreeni tretman u ureaju da bi se ouvao kvalitet. Zbog toga se moe oekivati da postoji znaajan broj razliitih tipova i veliina suara. Suare se meusobno razlikuju ne samo po vrsti materijala za koji su namenjene, ve i po tome kako se priprema radni fluid za suenje, kakva je vrsta tog radnog fluida, kakav je njegov tok kretenja u radnom prostoru suare, na koji nain predaje toplotu materijalu koji se sui i tako dalje. Shodno tome suare se mogu klasifikovati (Sain, 1984) na nekoliko naina: 3.4.1. Prema reimu rada 1. Periodine suare. Periodine suare su one u iji se radni prostor uspe materijal i onda poinje proces. Nakon zavrenog suenja odreene are (otuda i est naziv - arne suare) prekida se proces i materijal se izuzima iz ureaja u potpunosti. 2. Kontinualne (neprekidne) suara. Kontinualne suare su one koje za izvestan vremenski period neprekidno obavljaju proces, to je omogueno stalnim (kontinualnim) tokom materijala i radnog fluida kroz radni prostor. Proces se prekida tek po zavretku suenja odreenog materijala, sezone rada ili zbog tehnikog remonta. 3.4.2. Prema smeru kretanja radnog fluida i materijala u suari 1. Suare sa istosmernim tokom fluida i materijala. Kretanje materijala i radnog fluida u radnom prostoru suare moe da bude razliito u odnosu na njihov pravac i smer. Ako je uvoenje takvo da je putanja oba uesnika istog pravca i smera , onda su u pitanju ureaji sa istosmernim tokom (slika 3.3). 2. Suare sa suprotnosmernim tokom fluida i materijala. Suprotnosmerni tok materijala i radnog fluida u komori suare ostvaruje se tako to oba imaju isti pravac kretanja, ali suprotan smer (slika 3.3). 3. Suare sa unakrsnim tokom fluida i materijala. Unakrsni tok materijala i radnog fluida u radnom prostoru suare ostvaruje se tako to su im pravci pod uglom 90o, a smerovi jedan prema drugom (slika 3.3).

Slika 3.3. Putanje kretanja zrna i radnog fluida u komori suare (Sinha, 1973) 3.4.3. Prema nainu pripreme (zagrevanja) radnog fluida 1. Direktne suare Direktne suare su one u kojima se obavlja direktno zagrevanje radnog fluida i to na dva naina. Prvi je meanje sa produktima sagorevanja gasovitog ili tenog goriva (slika 3.4), a drugi je zagrevanje putem
7

elektrinih grejaa. Ovakav sistem zahteva minimalne investicije i omoguuje maksimalno iskorienje energije osloboene sagorevanjem goriva. Drugi nain je zagrevanje elektrinim grejaima.

Slika 3.4. Komora za sagorevanje goriva za direktno zagrevanje vazduha 2. Indirektne suare Indirektne suare su one gde se radni radni fluid zagreva indirektno, u razmenjivaima. U razmenjivaima se obavlja predavanje odreene koliine toplote sa radnog medijuma na radni fluid i pri tome su oni razdvojeni metalnim povrinama. Primer jednog sistema za indirektno zagrevanje radnog fluida, koji je u konkretnom sluaju vazduh, dat je ematski na slici 3.5.

Slika 3.5. Indirektno zagrevanje radnog fluida (vazduha) Produkti sagorevanja tenog goriva (postoje reenja i za vrsta goriva - drvo, ugalj, biomasa) iz komore za sagorevanje ventilatorom transportuju se do razmenjivaa toplote, koji je montiran kao celina sa komorom. Oni nailaze na otvore u prvom bloku, prolaze kroz njih i zagrevaju metalne povrine. Po izlasku se sakupljaju jednim kanalom i ponovo uvode u drugi blok. Na izlazu iz drugog bloka, temperatura produkata sagorevanja je znaajno nia, te se dimnjakom odvode u atmosferu. Okolni vlaan vazduh, kao radni fluid ventilatorom se uvlai u sistem sa prednje strane komore za sagorevanje, po celoj povrini prstenastog otvora, a zatim prelazi preko zagrejane povrine komore za sagorevanje gde se predgreva. Nakon toga prolazi preko razmenjivakih povrina oba bloka i dodirom o spoljnu zagrejanu metalnu povrinu preuzima neku koliinu toplote. Na taj nain se zagreva, bez poveanja vlanosti, te odlazi u ureaj za suenje 3.4.4. Suare za sitno disperzione biomaterijale Sitno disperzioni materijali (zrna) se mogu suiti u gustom nepokretnom sloju i u gustom pokretnom sloju. 1. Suenje u gustom nepokretnom sloju Suenje u gustom nepokretnom sloju podrazumeva da je tokom procesa suenja biomaterijal stacionaran, ili samo u kratkim vremenskim periodima menja poloaj u prostoru, i da mu se ne menja poroznost.Kada je u pitanju ovakvo suenje u sloju debljine 0,5 metara i vie, onda su to binovi (slika 3.6), a ako je sloj manje debljine onda su to trakaste suare (slika 3.7).

Slika 3.6. Tipina oprema binova za nisko temperaturno suenje Tipina oprema neophodna za nisko temperaturno suenje podrazumeva okrugao bin sa perforiranim podom, ventilatorskom i toplotnom jedinicom, ureajem za ravnomernu distribuciju zrna u binu i spiralnim trasnporterom za mehanizovano izuzimanje zrna. Tehnologija je takva da se u bin uspe sloj zrna visine 0,7 m (za poetnu vlanost 26% i vie) do 1,5 m (za vlanost zrna 25% i nie). Uz pomo ventilatora, okolni ili za 5oC u odnosu na njega zagrejani vazduh, ubacuje se u prostor bina ispod perforiranog poda. Vazduh prolazi kroz perforacije, a zatim kroz sloj zrna i odlazi u atmosferu kroz otvor na vrhu bina. Kretanjem kroz sloj zrna, vlaan vazduh konvektovno predaju neku koliinu toplote i preuzima masu vlage, ali poto su u pitanju relativno niske temperature i male brzine kretanja kroz sloj, proces suenja je dosta dug. Ovo je, u stvari modifikovana varijanta prirodnog suenja (modifikovana u smislu kontrole stanja vazduha). Trakaste suare imaju ugraen vei broja traka (dve ili vie), koje se postavljaju jedna iznad druge, omogueno je bolje meanje proizvoda, te je time otklonjena neravnomernost u izlaznoj vlanosti (slika 3.7). Proizvod se transporterom podigne do vrha suare i slobodnim padom rasporeuje na prvu (gornju) traku. Radni fluid prolazi odole kroz perforacije na traci, a zatim kroz sloj materijala.

3.7. Trakasta suara 1. prihvatni ko za sirovinu, 2. kosi transporter, 3,6. brisa valjka, 4. transportne trake, 5,7. venzilator, 8. razmenjiva toplote, 9. dimnjak, 11. cevi za prolaz toplog vazduha u suaru, 12. godionik U gustom nepokretnom sloju se biomaterijal moe suiti tako to se porea na lese (tave) i stavi u radni prostor (tunnel) suare (slika 3.8.)

Slika 3.8. Tunelske suare 2. Suenje u gustom pokretnom sloju Gusti sloj materijala u radnom prostoru suare se kree zbog dejstva gravitacione sile. To kretanje moe da bude samo zbog dejstva navedene sile to uzrokuje teenje materijala, ali se ono moe usporiti, pa ak i povremeno prekidati specijalnim ureajima. Rad ovih ureaja, koji se nazivaju izuzimai, moe se podeavati po sistemu ON-OFF u vrlo kratkim intervalima. Najjednostvaniji nain da se obezbedi kretanje gustog sloja materijala je da se on usmeri u jednu kolonu ije su obe spoljne povrine perforirane (slika 3.9). Rastojanje izmeu perforiranih limova definie debljinu sloja. Nedostatak ovog reenja je pre svega je u neravnomernoj vlanosti materijala na izlazu. Slojevi blie ulaznoj povrini radnog fluida imae niu vlanost od onih na suprotnoj strani. Reenje koje donekle otklanja ovaj problem dato je na slici 3.10. Specijalno konfigurisani perforirani limovi obezbeuju cik-cak putanju masi materijala koja klizi nanie, a time i delimino meanje.

Slika 3.9. Kolona za suenje gustog pokretnog sloja

Slika 3.10. Kolona cik-cak formacije

Za otklanjanje neravnomerne vlanosti materijala potrebno je obezbediti homogeno strujno polje u gustom sloju i konstantnost veliina stanja radnog fluida. To se postie tako to se u komoru suare ugrauje ispuna u obliku obrnutog slova "V", ili u obliku krovia. Krovii su od lima i postavljaju se u jednom redu na odreenom rastojanju. Ispod i iznad ovog reda montiraju se novi i pri tome se opet mora obratiti panja na vertikalno rastojanje istih taaka krovia iz dva reda. Ovako ugraena ispuna ima karakteristian izgled, koji je dat na slici 3.11.

10

Slika 3.11. Ispuna u obliku krovia Materijal popunjava ceo prostor sekcije oko krovia u gustom sloju, a laganim klizanjem nadole, definisanim radom izuzimaa kree se odreenom brzinom. Radni fluid se dovodi sa cele prednje strane sekcije i ulazi u redove krovia koji su otvoreni (svaki drugi red na slici 3.11, a ti krovii su oznaeni znakom "+"), u takozvane dovodne (ulazne) krovie. Ulaskom u krovie, kree se celom njegovom duinom do suprotne povrine (strane), ali poto su tamo zatvoreni, primoran je da izlazi i prolazi kroz sloj materijala. Pri tome e deo radnog fluida da se kree istim smerom kao i materijal, nadole, a deo e imati suprotan smer kretanja, prema gore. Prolaskom kroz materijal obavie se konvektivan transport toplote i materije. Zasien radni fluid e se sakupljati u susedne redove krovia celom duinom sekcije i oni e ga izneti iz suare. Ovi redovi krovia nazivaju se odvodni (izlazni) i na slici 3.11 su oznaeni znakom "-". Izlazni krovii su sa prednje strane sekcije zatvoreni, a sa suprotne otvoreni. Suenje zrna u gustom pokretnom sloju moe se izvesti i u specijalnoj ispuni, nazvana sae. Ona se postavlja horizontalno u komoru suare (slika 3.12) i to tako da su redovi meusobno povezani. U osnovi (poprean presek sekcije) ispuna je oblika estougaone zarubljene piramide bez donje i gornje baze, te tako posmatrana podsea na pelinje sae, odakle i naziv za ispunu. Ona, u stvari lii na specijalno izraeni tanjir bez dna. Meusobnim povezivanjem vee baze (osnove) dobija se jedan red saa. Sa sledeim niim redom, povezan je preko tri take poto su tri ivice neto due.

Slika 3.12. Ispuna tipa sae Materijal koji se sui usipava se u sekciju i popunjava je tako to lei na metalnoj povrini. Radni fluid se dovodi unakrsno na gravitacioni tok materijala i to brzinama u rasponu 5-7 m/s. Ulazei izmeu redova saa, predaje neku koliinu toplote metalnoj povrini sa donje strane. U isto vreme prestruji preko relativno malih gomilica materijala i odnosi vlagu. Prilikom gravitacionog toka nanie, dui deo vremena proizvod e se nalaziti u sau (tanjirima). Onoj masi koja neposredno nalee na zagrejanu metalnu povrinu predavae se neka koliina toplote kondukcijom, to e uslovljavati intenzivan temeparturni gradijent u unutranjosti. Zahvaljujui njemu, intenzivirae se gradijent parcijalnog pritiska i gradijent koncentracije, to ima za posledicu migraciju vlage ka povrini. Kretanjem nanie materijal e doi u zonu izmeu dva reda saa, formirae gomilice gde e biti izloen intenzivnom strujnom i temperaturnom polju radnog fluida. Za to kratko vreme obavie se transport vlage sa povrine. Prema tome, kretanjem kroz sekciju materijal e se vie puta nai
11

u periodu konvektivnog transporta toplote i vlage (intenzivno isparavanje sa povrine) i konduktivnog transporta toplote (intenzivna difuzija vlage iz unutranjih slojeva ka povrini). Ispuna u obliku saa ugrauje se u ureaje za suenje zrnastog materijala. Za nju se moe rei da predstavlja kombinovan razmenjiva toplote i mase, prevashodno konduktivno-konvektivnog tipa.

3.5. TEHNIKA REENJA SUARA ZA ZRNO

3.5.1. Suara proizvodnje "Cer" - aak Suara za zrnaste poljoprivredne proizvode iji je proizvoa "Cer" u aku, izrauje se kao vertikalni protoni ureaj sa unakrsnim tokom radnog fluida i materijala. Moe biti direktna, kada se produkti sagorevanja iz loita meaju sa vlanim vazduhom i upuuju u stub suare (slika 3.13), ili indirektna, kada se produkti sagorevanja iz loita upuuju u razmenjiva toplote. Stub suare se sastoji iz sekcija koje imaju ispunu u obliku saa. U zavisnosti od broja sekcija koje se montiraju jedna na drugu, ostvaruje se irok dijapazon kapaciteta. Spajanjem dva stuba dobija se suara dvaput veeg kapaciteta, to jest protoka mase u jedinici vremena.

Slika 3.13. Direktna suara za zrno proizvodnje Cer- aak Podaci o kapacitetu suare uvek odnose na protok zrna kukuruza pri poetnoj vlanosti 32%, krajnjoj vlanosti od 14 % i ostalim definisanim parametrima reima suenja (stanje okolnog vlanog vazduha i stanje radnog fluida na ulazu u suaru). Suara se sastoji iz zone suenja i zone hlaenja. Proizvoa "Cer" isporuuje suare kao dvostepene, to znai da je realizovana racionalizacija potronje energije. Zbog toga se stub suare sastoji iz dve zone suenja - gornje i donje, i zone hlaenja. Sve radni fluid se usmerava da prvi put proe kroz suaru u donju zonu suenja. Na izlazu se hvata i mea sa strujom radnog fluida poviene temperature, koja se dovodi direktno iz loita, te se ponovo zagreva na tehnoloki zadatu vrednost i jo jednom upuuje u stub suare. Tek nakon ponovne razmene toplote i mase u gornjoj zoni suenja, iskorien radni fluid se puta u atmosferu. Na izlazu iz cilindrinog loita dobija se meavina produkata sagorevanja i vlanog vazduha, koja se transportuje takozvanim velikim ventilatorom iz kuice (poz. 13) suare do ulaznog kanala (poz. 6). Temperatura meavine je u dijapazonu 30-130oC to zavisi od vrste zrna. Iz prednjeg dela loita se izdvaja deo meavine vazduha i produkata sagorevanja poviene temperature (100-350oC) i transportuje posebnim cevovodom (poz. 14) do zadnje strane suare, gde ulazi u prestrujni kanal (poz. 3) i mea se sa radnim fluidom koji je jednom proao kroz stub suare. Meavina se alje u gornju zonu suenja (poz. 2), a pre no to napusti suaru, preisti se od sitnog loma i plevica (poz. 16). Prva i druga zona suenja su odvojene meuelijom (poz. 5) koja nema ispunu. Na isti nain je odvojena donja zona suenja od zone hlaenja zrna (poz. 5a). Zona hlaenja (poz. 2b) sastoji se od odreenog broja sekcija sa saem. Posebnim, takozvanim malim ventilatorom, alje se okolni vlaan vazduh kanalom (poz. 8) u stub suare, gde preuzima neku koliinu toplote od zrna, a sa njom i manju masu vlage. Ovaj vazduh se takoe preiava (poz. 16) od vrste faze pre odlaska u atmosferu. Protok zrna kroz suaru regulie se radom izuzimaa zrna, koji mogu biti razliiti po konstrukciji, a najee su u obliku spiralnog transportera. Pogone ih elektromotori vezani
12

u regulaciono kolo, u ijem sastavu je mera vlanosti zrna, ugraen na kraju druge zone suenja. Kada masa zrna, koja naie na mera, ima vlanost 14 ili 15% ukljui se automatski u rad elektromotor izuzimaa. To traje sve dok na sondu meraa ne naie zrno vie vlanosti od zadate, pa se strujno kolo iskljui. 3.5.2. Suara proizvodnje "Omnium" - Francuska Stub suare francuskog proizvoaa "Omnium" (slika 3.14) ima ispunu u obliku krovia, a sastoji se iz dve zone suenja i zone hlaenja. Sve tri zone su fiksne, to znai da su pregrade u kanalima za dovoenje i odvoenje radnog fluida nepomerljive. Tehnikim reenjem suare ostvareno je stepenasto suenje, tako to se meavina radnog fluida iz donje zone suenja i vazduha iz zone hlaenja dogrevaju i jo jednom upuuju u suaru. Na taj nain je primenjeno jedno od moguih naina racionalizacije toplotne energije

Slika 3.14. Suara za zrno Omnium, Francuska 1.kanal za dovod radnog fluida u prvu zonu suenja; 2.centrifugalni ventilator, 3. zasun; 4. meanje radnog fluida iz donje zone suenja i zone hlaenja; 5. sekundarni gorionik; 6. priprema radnog fluida za donju zonu suenja; 7. primarni gorionik; 8. kanal izlaznog radnog fluida; 9. tampon sekcija; 10. usmeriva vazduha; 11. usipni ko Kanali za razvoenje radnog fluida, stub suare i toplotni agregat su kompaktna jedinica. Spolja je ureaj zatien limom, te je na prvi pogled nepregledan. Na donjem delu suare, sa obe due strane, nalaze se aluzine za ulazak vlanog vazduha. Ispuna u stubu suare su paralelno postavljeni redovi dovodnih i odvodnih krovia. Na samom vrhu, dve sekcije su bez ispune, to znai da imaju funkciju neke vrste usipnog koa (poz. 11). Izmeu gornje i donje zone suenja je takoe sekcija bez krovia (poz. 9), tako da tu radni fluid ne prolazi kroz masu zrna. Cilj je da se zrno relaksira, da se dozvoli vlazi da difunduje iz unutranjosti ka periferiji. Na dnu zone hlaenja ugraeni su izuzimai, koji reguliu protok zrna kroz suaru. Suara ima dva gorionika na teno ili gasovito gorivo (poz. 5 i 7. Produkti sagorevanja se meaju sa okolnim vlanim vazduhom. Prema tome, suara radi kao direktna. Pet ventilatora (poz. 2) ugraeno je u kanal za dovod radnog fluida za gornju zonu suenja. Oni transportuju sav vazduh i radni fluid koji je potreban za proces suenja i hlaenja. Iskorieni rad-ni fluid izlazi kanalom (poz. 8) i otvorom na vrhu. Vazduh se na izlazu ne preiava. Proces suenja u ureaju odvija se tako to se ventilatorima (poz. 2) usisava okolni vazduh kroz aluzine. Deo vazduha se koristi za potpuno sagorevanje goriva na primarnom (poz. 7) i sekundarnom (poz. 5) gorioniku. Viak vazduha se mea sa produktima sagorevanja primarnog gorionika i stvara meavinu tehnoloki zadate temperature. Meavina se pogodnom konstrukcijom usmeravajuih limova alje u donju zonu suenja, gde ulazi u otvorene redove krovia, izlazi iz njih celom duinom i prolazi kroz sloj zrna. Nakon razmene toplote i vlage, radni fluid se odvodnim kroviima iznosi iz donje zone
13

suenja. U ovom delu suare, masa zrna je relativno suva i radni fluid nije dovoljno iskorien. Zbog toga se usmerava u kanal gde se mea sa vazduhom koji je izaao iz zone hlaenja (poz. 4). Vazduh za zonu hlaenja uzima se iz donjeg postolja, ulazi u otvorene redove krovia i prolaskom kroz masu zrna predgreva se. 3.5.5. Pokretne suare za zrno U prethodnim prikazima suara strane proizvodnje naznaeno je da su to stacionarni ureaji sa irokim dijapazonom uinaka. Pored njih, zastupljene su i pokretne (mobilne) suare na tokovima, naroito u SAD. Pogon ventilatora za transport vazduha za suenje, kao i pogon svih transportnih sredstava je kardanski preko traktora, umesto elektrinog. Kao gorivo koristi se teni propan-butan, koji sagoreva u gasnim gorionicima jednostavne kons-trukcije. Na slici 3.15 prikazano je tipino reenje mobilne suare proizvoa ""GT" u SAD.

Slika 3.15. Mobilna suara GT 1. prijem zrna, 2. puni transporter za recirkulaciju zrna, 5. kontrolna tabla, 5,14. spoljni galvanozovani lim sa perforacijama, 7. unitranja komora sa perforacijama, 8. mea zrna, 9. dovodni kanal toplog vazduha, 10. godionik, 12. ventilator, 15. nosea konstrukcija, 18. pogon od kadranskog vratila Suara je na ramskoj konstrukciji (poz. 15) koja nosi toplotni agregat i bin za zrno. Ventilatorom (poz. 12) se transportuje vazduh u unutranju komoru suare, a pogon je kardanski. Gorionik na gasovito gorivo (poz. 10) povezan je sa cisternom koja obezbeuje teni propan-butan za zagrevanje vazduha. Meavina produkata sagorevanja i vlaanog vazduha se kanalom (poz. 9) unosi u unutranju komoru (poz. 7). Ona je od perforiranog lima, tako da radni fluid prolazi kroz otvore, a zatim radijalno kroz sloj zrna. Iskorieni vazduh izlazi kroz otvore spoljne komore (poz. 6). Efektivna radna zapremina izmeu dva cilindra, u koju se nasipa zrno je 12 ili 17 m3, to zavisi od modela suare. Zrno se u radni prostor doprema iz prihvatnog koa (poz. 1) horizontalnim i vertikalnim punim transporterom (poz. 2), koji je montiran u centralnoj osi suare. Po zavrenom punjenju poinje suenje are. Eliminisanje nehomogenosti krajnje vlanosti zrna reeno je tako da masa zrna povremeno recirkulie, to jest zahvata se iz donjeg dela transporterom (poz. 2) i die navie. Usmeravajui limovi kojima se zavrava ovaj transporter rasipaju zrna u radni prostor. Kada je ara osuena, to se konstatuje uzorkovanjem i merenjem vlanosti, isti usmerivai, zaokretanjem

3.6. REGULACIJA RADA SUARA

Kada se govori o regulaciji rada suare, misli se, pre svega, na odravanje vlanosti suvog zrna na zadatoj vrednosti. Pored ove osnovne regulacije, vano je odravanje temperature radnog fluida na
14

tehnoloki zadatom nivou. Ostale mogue regulacije (temperatura goriva na primer) specifine su za pojedine sluajeve i nisu opta karakteristika regulisanja rada suare. Prvi automatski regulatori radili su na slinom principu oponaanjem runo voenog procesa. Merni organ regulacije bio je postavljen na izlazu iz zone suenja, kontinualno pratio vlanost zrna i na osnovu tog podatka regulisao protok kroz suaru. Intervencija je u ovom sluaju bila bra nego prilikom runog rada. Meutim, i dalje je to zakasnela informacija, jer se na osnovu nje vie nita ne moe uraditi. Svako korigovanje izlazne vlanosti se odnosi na sledee zrno, koje je u suari, a ne na ono za koje je ustanovljena vlanost. Zbog toga su uvedeni novi sistemu regulacije, koji prate vlanost zrna du celog stuba suare. Takvim radom moe se na vreme "doneti zakljuak" kojom brzinom treba da rade izuzimai. Primer jedne takve regulacije dat je na slici 3.16.

Slika 3.16. Primer automatske regulacije vlanosti zrna na izlazu iz suare 1. regulator, 2. merenje temperature mase zrna na poetku zone suenja, 3. temperature zrna na kraji zone suenja, 4. izuzima zrna U predstavljenom sluaju, merenje vlanosti zrna je indirektno, preko merenja temperature zrna, jer je ustanovljena meuzavisnost ove dve veliine (vea vlanost - nia temperature). Postoje i takvi ureaji iji se rad zasniva na merenju brzine kretanja elektromagnetnog talasa visoke frekvencije kroz sloj zrna. Ovde se naroito mora naglasiti da se kvalitet rada i najpreciznijeg ureaja dovodi u pitanje ako je variranje vlanosti ulaznog zrna veliko. U suaru mora da ulazi materijal priblino iste vlanosti, ili sa malim odstupanjem, jer se samo tako moe dobro regulisati njen rad. U konkretnom sluaju prikazanom na slici 4.15, elektromagnetni talas e se kretati kroz sloj zrna u pokretu brzinom koja je direktno zavisna od vlanosti materijala. Izmereni signal pretvara se prvo u procente vlanosti zrna, a zatim se transformie u elektrini za upravljanje regulacionim organima (elektromotor izuzimaa). Temperature radnog fluida pre i posle procesa suenja, temperature vazduha za hlaenje, nivo zrna u suari i informacija o mogunosti izbijanja poara su podaci koji se takoe konstatuju, radi kontrole i upravljanja.

15

3.7. SKLADITENJE ZRNASTIH BIOMATERIJALA

Uskladitena masa zrna je ekosistem napravljen od strane oveka, u kojem su ivi organizmi i neiva sredina (okruenje) u stalnoj interakciji. Najvaniji ivi organizam je zrno samo po sebi, ali tu su i razne vrste ivotinja i mikroflora. U neivu okolinu spadaju razliiti fiziki i hemijski uticaji, to je slikovito predstavljeno na slici 3.17.

Slika 3.17. ematski prikaz eko-sistema uskladitenog zrna Usklasitena masa zrna ima: fizike, hemijske i bioloke osobine, koje su karakteristika odreenog zrna, te se tokom procesa skladitenja nesmeju naruiti. Fizike osobine mase zrna, tu spadaju: 1. Poroznost, a to je zapremina skladita koju ne zauzima zrno. Ono zavisi od dimenzije i oblika, elastinosti i stanja povrine pojedinanih zrna, a takoe zavisi od nasipne gustine, vlanosti mase zrna, i kvaliteta i kvantiteta primesa. Bitno utie na transport vazduha, toplote i vlage u skladitu, a sve zajedno na stabilnost uskladitenog materijala. 2. Sipkost, je osobina zrnastog materijala da tee. 3. Raslojavanje je pojava koja nastaje kretanjem mase zrna, a naroito usipanjem u skladita, zbog razliite gustine pojedinih delova mase. 4. Sorpcija, pod ovim pojmom podrazumevaju se tri pojave: adsorpcija, absoracija i hemsorpcija, koje nastaju zbog kapilarno-porozno koloidne strukture zrna. Masa zrna adsorbuje i absorbuje prevashodno vodenu paru iz vazduha koji je u meuzrnom prostoru, ali isto tako i azot, ugljendioksid, amonijak i razne druge pare (fumiganat i sl). Hemijske osobine mase zrna zavise od hemijskog sastava, to jest uea, skroba, belanevina, celiloze i dr. Bioloke osobine mase zrna su: 1. Duina ivota zrna, ovaj period je veoma nedefinisan i moe da traje razliito vreme. U sutini, jo nije jasno zato zrno umire. Postoji hipoteza koja to objanjava degradacijom proteina, koje nastaje zbog raspadanja hemijskog nukleusa. 2. Disanje mase zrna, je pojednostavljeno reeno proces pri kome se struktura organske materije menja i prelazi u energiju, a deava se kao u prisustvu kiseonika (aerobno disanje), tako i u njegovom odsustvu (anaerobno disanje). Pri aerobnom disanju se obavi kompletna oksidacija heksoze u CO2, H2O i energiju prema jednaini: C6H12O6 +6O2 = 6CO2 +6H2O+2658 kJ a pri anaerobnom procesu dekompozicija je nepotpuna, te se kao rezultat pojavljuju CO2, etil alkohol i energija: C6H12O6 = 2CO2 +2C2H5OH+209 kJ. 3.Sazrevanje nakon ubiranja, ustanovljeno je da se itav kompleks biohemijskih promena deava u zrnu u periodu od nekoliko dana, do nekoliko nedelja nakon ubiranja. Ako se na neki nain poremeti njihovo odvijanje, dolazi do znaajnog naruavanja vitalnosti zrna.
16

3.7.1 Uticaj mikroorganizama, grinja, insekata, glodara i ptica na uskladitenu masu zrna
Mikroorganizmi, grinje, insekti, glodari i ptice su najvaniji spoljni bioloki faktori koji utiu na naruavanje kvaliteta zrna. Stepen njihovog delovanja prevashodno zavisi od vlanosti i temperature mase zrna, a manje od vrste materijala ili konstrukcionog oblika skladita.

Mirkoorganizmi
U mikroorganzme spadaju: bakterije, aktinomicete, gljivice i kvasci. Bakterije su siuni (dugi 1,3 mikrona) jednoelijski organizmi koji ne mogu da prodru kroz tkiva zrna, ali mogu da ulaze u pore. One ine 90-95% mikroflore svee ponjevenih itarica. Na kulturi rai, pri vlanosti zrna 17,5% ima ih 1.575.000 po gramu, a na penici vlanosti 16,9% ima ih 3.045.000 po gramu. Za tipove Pseudomones trifolii i Bacterium hebicola rubrum sa sigurnou je utvreno da intenzivnim rastom i disanjem produkuju znatnu koliinu toplote, to predstavlja inicijalnu fazu za pojavu arita u uskladitenom materijalu (povienje temperature mase zrna). Aktinomicete su jednoelijski organizmi (oko jednan mikron u preniku) koje ive u kolonijama krunog oblika i nalaze se uobiajeno na zdravom i kvalitetnom zrnu itarica. Po osobinama su slinije bakterijama. Proizvode preko 500 razliitih komponenti i preparata koji imaju antibiotiko dejstvo. Gljivice su, takoe, jednoelijski organizmi za koje se pretpostavlja da ima ih vie od 100.000 vrsta. U zavisnosti od vlanosti vazduha, dele se na: kserofilne (razvijaju se ispod 80% relativne vlanosti vazduha), mezofilne (izmedju 80-90%) i hidrofilne (ive pri relativnoj vlanosti vazduha veoj od 90%). One su aerobne. Ne hrane se direktno podlogom, ve lue sekret koji uz pomo enzima deluje na povrinu zrna i "rastvori" je do forme koju mogu da asimiliu. Dele se na tri ekoloke grupa poljske, srednje i skladine. Skladinim gljivicama zarazi se masa zrna nakon procesa suenja i u periodu od nekoliko dana nakon utovara u skladite. One se najee nalaze u vazduhu, pri relativnoj vlanosti od 65-88%. Najpoznatije gljivice su iz roda Aspergillus i Penicillium, za koje je sa sigurnou ustanovljeno da utiu na pojavu kvarenja zrna. Gljivica Aspergillus je u stanju da za svega 15-20 sati "razbije" omota zrna kukuruza, te se dalje naseljava kroz pore preko aleuronskog sloja do endosperma, gde napada elije skroba. Gljivice roda Fusarium i Cladosporium se smatraju najtoksinijim vrstama koje se pojavljuju na zrnu. Kvasci su jednoelijski organizmi koji ive u kolonijama, pri minimalnoj vlanosti vazduha 99% i opsegu temperatura vazduha od -2oC do 47oC.

Grinje
Grinje su vrlo razliiti sitni organizmi koji se hrane mikroorganizmima nastanjenim na zrnu. Konstatovana je njihova pojava na njivi i u skladinom prostoru. Kretanjem prenose spore gljivica i bakterija i ostavljaju trag od svojih jajaca, te na taj nain doprinose irenju infekcije.

Insekti
Insekti su vrlo znaajan spoljni bioloki faktor koji koristi zrno kao hranu. Sa sigurnou je utvreno da su oni prenosioci (vektori) bakterija, aktinomiceta i gljivica, ali je njihova meusobna povezanost jo nedovoljno potvrena. Veliki broj mikroorganizama nastanjenih na zrnu obezbeuje odline preduslove za kompletan ivotni ciklus insekata, kao to su iak, crvena branava buba, pljosnata branava buba i druge. Protiv insekata je mogue sprovesti mere zatite primenom fungicida i insekticida.

Glodari i ptice
Glodari (mievi, pacovi, hrci) takoe nalaze stanite u skladitima itarica, zbog obilja hrane. tete koje pri tome ine su: konzumiraju znaajne koliine zrna, zagauju masu zrna svojim ekskremitetima, prenosioci su grinja i insekata, oteuju elektrinu instalaciju i drugu opremu, koju mogu da progrizu, i prenose bolesti koje su opasne po oveka (kolera, paratifus, tuberkuloza, zarazna utica i dr). Od svih nabrojanih, verovatno su najizrazitije tete koje nastaju zagaenjem mase zrna. Jedan odrastao pacov produkuje dnevno oko 16 cm3 urina i oko 70 komada izmeta, ili 25.000 komada godinje, to ini masu od 0,9 do 1,8 kg. Ptice (vrapci, golubovi) su neizbeni "gosti" centara za skladitenje itarica. Pored tete koju prouzrokuju hranjenjem, jer odrasla jedinka pojede 8-12 kg zrna godinje, zagauju zrno ekskremitetima i prenose grinje i insekte.

17

3.7.1. SAMOZAGREVANJE ZRNASTE MASE U SKLADITU

Pod pojmom samozagrevanja uskladitene zrnaste mase podrazumeva se povienje temperature zrna zbog raznih fiziolokih procesa. Ova pojava ne ostaje lokalizovana, jer masa zrna provodi proizvedenu toplotu. Fizioloka osnova samozagrevanja je ustvari disanje svih ivih komponenata (samog zrna i mirkoflore) mase zrna, a fizika osnova prenoenje toplote kondukcijom. Do ovakvog saznanja se nije dolo brzo i lako, to je uspelo sredinom prolog veka grupi ruskih naunika na elu sa Trisvjatskim. Da bi dokazali tezu da i disanje zrna i disanje mikroorganizama umaju uticaja, obavili su eksperiment sa srerilnim (mrtvim) zrnom rai koje su zarazili sa dvema vrstama mikroorganizama (tabela 7.1). Tabela 7.1. Povienje temperature sterilne mase zrna rai u (oC) zaraene mikroorganizmima (Trisvajtski,1975)
Vreme (dani) Temperatura vazduha (oC) Aspergillus fumigatus Aktinomicete Vlanost zrna (%) 23,4 35 40 65 23 18 19 53,5 46,0 21,0 25,0 52,0 40,0 30,5 29,4 42,0 39,0 42,5 23,4 40,5 31,3 40,5 25,0 49,5 40,0 41,0 29,4 29,0 50,0 30,0

Ustanovili su da u poetku ima povienja trmperature mase zrna, zbog intenzivnog razvia mikroorganizama, ali samo do izvesne mere. Posle odreenom vremena temperatura mase se sniavala, jer je poelo odumiranje kolonija na mrtnoj podlozi zrna. Mnogobrojna istraivanja samozagrevanja zrna u skladitima pokazala su da postoji stroga zakonomernost u pogledu lokacije ove pojave, koja moe da bude: A. lokalno arite (u obliku gnezda), B. samozagrevanje pojedinih slojeva i C. samozagrevanje cele mase. Lokalno arite, to jest pojava samozagrevanja pojedinih delova uskladitenog zrna se javlja zbog: -navlaivanja partija mase zrna usled loe hidroizolacije zidova skladita; -direktnog ulaska vlage (kia, sneg), najee kroz otvore za sipanje zrna i -obrazovanja mase u skladitu sa izuzetno poveanim primesama i lomovima zrna zbog samosortiranja (raslojavanja). Samozagrevanje pojedinih slojeva nastaje u svim skladitima bez obzira na njihovu konstrukciju, i to u vidu horizontalnih i vertikalnih slojeva. Ovi slojevi nikada se ne pojavljuju u centralnoj zoni nasutog zrna. Obrazovanje slojeva poviene temperature pri vrhu, dnu ili du zidova skladita nastaje zbog uticaja okolnog vazduha, suneve radijacije i poloaja skladita prema stranama sveta. Samozagrevanje cele uskladitene mase zrna javlja se kao krajnji vid samozagrevanja pojedinih slojeva i lokalnog arita, ako se ne sprei razvoj ovih vidova. Bie pospeeno ako je ulazna vlanost zrna poviena i ako je procenat primesa znaajan. Sam proces samozagrevanja ima nekoliko karakteristinih faza (etapa): A. Poetna faza se karakterie znaajnim poveanjem broja kolonija mikroorganizama, naroito bakterija i gljivica. Pojava je izraenija kad je vlanije zrno, jer je ono idealna podloga za razvoj gljivica roda Alternaria, Aspergillus i Penicillium. Svojom aktivnou one razaraju povrinske slojeve zrna, stvarajui uslove ne samo za svoje rapidno umnoavanje, ve i za razvoj drugih vrsta. Disanjem produkuju odreenu koliinu toplote i time poviavaju temperaturu mase zrna od 24-30oC. B. Razvojna faza se odlikuje daljim uveavanjem broja kolonija, a time se poveava koliina toplote, te se temperatura zrna kree 30-38oC. Znatno se sniava poroznost zrnene mase, pojavljuju se potamnela zrna i iz skladita se osea zadah raspadanja. C. Kulminacija je faza kada se temperatura mase zrna i dalje poviava i dostie 40-50oC. Ovi uslovi su uglavnom nepovoljni za dalje razvie gljivica, te se broj njihovih kolonija smanjuje (izumiranje), ali se umesto njih javljaju termofilne bakterije. Poroznost zrnene mase je naruena, a zadah na trule i raspadanje je intenzivan. D. Zavrna faza se karakterie daljem sniavanjem broja kolonija svih mikroorganizama, jer je veina zrna iz mase mrtva pa nedostaje hrane. Masa zrna je uglavnom kaaste strukture, a nakon odumiranja mikroorganizama, suenjem postaje vrsti monolit.
18

3.7.2. TEHNOLOKO-TEHNIKA REENJA SKLADITA ZA ZRNA

Masa zrna se nakon ubiranja transportuje kamionskim ili traktorskim prikolicama do centra za suenje i skladitenje. Kada joj se snizi srednja poetna vlanost na ravnotenu, uva se u specijalizovanim objektima izvesno vreme. Ouvanje kvaliteta mogue je samo ako je tretman sa masom zrna adekvatan i ako se sprovodi odreena tehnologija. Na slici 3.18 data je tehnoloka ema centra za suenje i skladitenje mase zrna veeg kapaciteta. Zrno koje dolazi u centar nailazi na kolsku vagu, gde se odmerava masa i uzimaju uzorci radi laboratorijskih analiza. Nakon toga ide do prijemnog koa (poz. 1 na slici), gde se istovara uz pomo kipplatforme ili kip-ureaja koji je ugraen na transportnom sredstvu. Iz prijemnog koa, horizontalnim trakastim transporterima (poz. 2) odvodi se do vertikalnog transportera - elevatora (poz. 3), a zatim na ienje od primesa (poz. 4). Oiena i jo uvek vlana masa privremeno se skladiti u neku od silosnih elija, kao to je prikazano na tehnolokoj emi. U principu, vlano zrno se moe privremeno uskladititi

u za to specijalno izgraen skladini. Slika 3.18. Tehnoloka ema centra za suenje i skladitenje zrna 1. prijemni ko, 2.,19. horizontalni transporter, 3,6,11,13. vertikalni transporter, 4. preista zrna, 5. izuzimanje vlanog zrna, 7,24. gravitaciona cev, 8. suara-zona suenja, 9. suara-zona hlaenja, 10. suara-izuzimanje, 12 preista suvog zrna, 14. izuzimanje zrna iz skladita, 15. silosna elija, 16. bin za otpadni materijal, 17. linije otpraivanja, 18. ciklon, 20. nadsilosna galerija, 21. podsilosna galerija, 22.merenje temperature zrna, 23. mainska kuica Zrno izuzeto iz skladine elije (poz. 5) uz pomo skretnica i izborom optimalnog - najkraeg transportnog puta, odnosi se u suaru elevatorom (poz. 6) i gravitacionom cevi (poz. 24). Masa zrna koja stalno pritie u jedinici vremena elevatorom (poz. 6) moe da bude vea od protoka suare. U tom sluaju je gravitaciona cev (poz. 24) puna zrna, to e pokazati nivo kontaktori, te e se viak zrna usmeravati razdelnikom nazad u skladinu eliju. Ulaskom u suaru smanjie se vlanost zrna u zoni suenja (poz. 8), zatim se provetrava okolnim vazduhom u zoni hlaenja (poz. 9) i izuzima (poz. 10). Vertikalnim cevima masa zrna dospeva na horizontalne transportere, a odatle se elevatorom (poz. 11) nosi na ponovno ienje od primesa (poz. 12). isto i suvo zrno se uz pomo horizontalnih transportera u nadsilosnoj galeriji (poz. 20) skladiti u neku od elija (poz. 15), gde se uva odreeno vreme. Stalno praenje kvaliteta omogueno je kontrolom temperature zrna uz pomo davaa montiranih na elinom uetu (poz. 22) koje visi u elijama. Praina koja se pojavljuje u skladitu, a naroito na mestima ienja zrna (poz. 4 i 12) odstranjuje se sistemom cevi - linija otpraivanja (poz. 17). vrsta faza (praina) izdvaja se u ciklonskim izdvajaima (poz. 18), a zatim se punim transporterima (poz. 19) odnosi do skladita (poz. 16), odakle se povremeno iznosi iz centra.
19

3.7.3. UREAJI I OBJEKTI SKLADITA

Kolska vaga Po ulasku u centar za suenje i skladitenje, transportno vozilo se prvo upuuje na kolsku vagu. Tu se omerava kompletna masa zrna i vozila sa prikolicama, a izmereni podatak se registruje u dnevnik rada. Jedan primerak zapisanog merenja ostaje u dokumentaciji centra za suenje i skladitenje, a drugi se predaje vlasniku zrna koje je doneto. Nakon istovara, praznom vozilu se pri izlasku iz centra ponovo meri masa. Na osnovu razlike ova dva merenja rauna se prihvatna masa zrna po transportnom vozilu. Mehanike kolske vage rade na principu merenja momenta sile za taku. Skladita Skladita su objekti projektovani i izgraeni za uvanje zrnastih proizvoda. U zavisnosti od konstrukcionog oblika, dele se na: 1. podna nemehanizovana skladita, 2. podna mehanizovana skladita ili bunkere i 3. silose. Ova opte prihvaena podela nastala je u zavisnosti od odnosa visine i najvee dimenzije poprenog preseka (slika 3.19). Ako je h<1,5b (ili h<1,5 [ab]1/2 ), to su podna skladita, dok se pri h>1,5b (h>1,55 [ab]1/2) govori o silosima.

Slika 3.19. Podela skladita Podna mehanizovana i nemehanizovana skladita su zidani objekti od betonskih elemenata ili armiranog betona. Na poprenom preseku imaju 60 m2 ili vie, a visina nasipanja mase zrna je maksimalno 5 m. Jedina razlika izmeu njih je to podna mehanizovana skladita imaju ukopan centralni kanal koji omoguava mehanizovan istovar mase zrna (slika 3.20). Silosi su objekti za skladitenje zrnaste mase koji se izrauju od plastike, metala ili armiranog betona. Funkcionalno se sastoje iz tri dela: A) tela silosa - razliitog je poprenog preseka i visine, a slui za skladitenje zrna; B) nadsilosne galerije - snabdevena je transporterima za donoenje mase zrna, za sipanje kroz otvore i za ravnomernu distribuciju zrna u eliju i C) podsilosne galerije - sastoji se iz levka, otvora za isticanje mase zrna, poprenih transportnih ureaja za odnoenje izuzetog zrna i fundamenta. Telo silosa moe biti u poprenom preseku oblika krunice, kvadrata, pravougaonika, estougaonika ili nekog drugog mnogougaonika. Prenik ili druga najvea dimenzija poprenog preseka su 6 m i vie. Visine su razliite, to zavisi od eksploatacionih potreba, ali ne vie od 50 m. Nadsilosna galerija je prostor iznad silosnih elija, u koji se montiraju horizontalni transporteri. Njima se dovezeno zrno usmerava u eljenu eliju. Ceo prostor je natkriven da bi se zatitio od dejstva kie, snega i vetra. Obino je visine 2,5-3 m, a irina i duina zavise od ukupnih dimenzija skladita. Pod nadsilosne galerije zatvara silosne elije sa gornje strane. U podu se nalaze otvori za punjenje zrnom,

20

Slika 3.20. Podno mehanizovano skladite U otvoru za nasipanje zrna montira se ureaj za distribuciju - ravnomerno razbacivanje mase u eliju (slika 3.21). Ovi ureaji mogu biti razliite konstrukcije.
I

Slika 3.21. Punjenje silosne elije sa i bez distributera mase zrna a) punjenje bez distributera to izaziva sortiranje, b) samosortiranje zrna pri pranjenju, v) distributer zrna sa oscilatornim kretanje, g) distributer zrna uobliku konusa Transportna sredstva U transportna sredstva spadaju svi ureaji koji omoguiju mehanizovanu manipulaciju masom zrna, to znai da je ljudski rad iskljuen. Tu spadaju: elevator, puni transporter, trakasti, pneumatski i lanasti transporter, gravitacione cevi i dodatna oprema (ugaoni segmenti, prelazni segmenti, rave, skretnice, zasuni i razdelnici). Elevator Elevatori su transportni ureaji koji se koriste za vertikalno premetanje, podizanje mase zrna. Nalaze primenu ne samo u skladitima merkantilnog zrna, ve i u mlinovima, fabrikama stone hrane i drugim objektima. Visina podizanja zrna je razliita, a maksimalna je 60 m. Na slici 3.22 prikazan je popreni presek elevatora. On se sastoji iz stope, elevatorskih cevi, glave, pogonskog dela i trake sa koficama. Pogonsku jedinicu sainjavaju elektromotor i reduktor, koji preko spojnice predaju snagu gornjem kainiku (poz. 3). Preko gornjeg i donjeg kainika (poz. 4) prebaena je traka (poz. 1), koja se kree u elevatorskim cevima (poz. 6). Na traci su privrene kofice (poz. 2) u koje se sipa zrnasti materijal. U glavi elevatora (poz. 5) montiran je pogonski kainik. Sa donje strane, u glavu se slivaju dve elevatorske cevi, a sa gornje je glava zatiena specijalno profilisanim limom. (poz. E na slici 5.33). Ovakav profil prati putanju kosog hica i obezbeuje minimalno oteenje zrna pri izletanju iz kofica. Profil se zavrava levkom (poz. C) koji odnosi zrno iz elevatora. Kao sastavni deo glave, montira se
21

Slika 3. 22. Elevator

Slika3.23. Mogue primene punog transportera

konica (poz. 10), koja treba da sprei obrtanje trake u suprotnom smeru. Stopa elevatora (poz. 7) je mesto gde se elevator oslanja na podlogu. U centralnom delu je montiran donji kainik, a sa gornje strane se u stopu ulivaju dve elevatorske cevi. Sa obe strane stope (poz. A i B) su otvori za nasipanje zrna. Puni transporter Puni transporteri se koriste za vertikalno i horizontalno premetanje mase zrna, kao i za njihovo transportovanje pod nekim uglom. Standardni puni transporteri imaju relativno male uinke (do 20 t/h) i duinu premetanja. Na slici 3.23 prikazane su mogunosti ovog transportera u manipulaciji zrnastog materijala. Sastoje se iz pogonskog mehanizma, korita i pua koji predstavlja materijalizovanu zavojnu liniju na vratilu. Zavojnica moe da bude puna, trakasta, nazubljena ili u obliku lopatica. Pogon transportera je od elektromotora, motora SUS ili prikljunog vratila traktora. Korito pua je krunog ili polukrunog poprenog preseka, a razmak izmeu lima korita i zavojne linije je oko 5 mm, da bi se izbeglo mehaniko oteenje zrna. Trakasti transporter Trakasti transporteri se primenjuju za horizontalno premetanje mase zrna ili pod uglom do 20 stepeni. Nalaze primenu ne samo u centrima za merkantilno zrno, ve naroito u centarima za suenje, skladitenje i doradu semenskog materijala, jer ne oteuju zrno. Svaki trakasti transporter se sastoji (slika 3.24) iz ramske konstrukcije (poz. 1), pogonskog kainika (poz. 3), zatezne glave (poz. 4), elastine trake (poz. 2) i oslonih usmeravajuih valjaka (poz. 5 i 6). Pored toga, u opremu transportera ubrajaju se nasipna i isipna kutija i pokretna kolica (poz.7 na slici 5.37).

22

Slika 3. 24. Trakasti transporter sa kolicima 1. ramska konstrukcija, 2. traka, 3. pogonski kainik, 4. zatezna glava, 5. osloni valjci, 6. usmeravajui valjci, 7. pokretna kolica Osnovni radni element transportera je gipka, elastina traka koja se izrauje od nekoliko slojeva gume i materijala (tkanina, najlon) za "armiranje". Moe da bude irine od 400 do 800 mm (pa ak i ira, ali za druge namene) i razliite duine. Pogonsku grupu sainjavaju kainik sa reduktorom i elektromotorom, a zateznu glavu kainik sa zateznim mehanizmom (slika 3.24). Osloni valjci slue za noenje, podupiranje gornjeg dela trake. Pri tome je mogua razliita kombinacija njihove montae, koja zavisi oblik profila nasute mase. Nasipna i isipna kutija su standardna oprema trakastog transportera i slue za usmereno doziranje mase zrna na traku, kao i za izuzimanje sa nje. Isipna kutija se montira na kraju transportera. Izuzimanje mase zrna mogue je i uz pomo pokretnih isipnih kolica, koja se kreu celom duinom silosa i imaju mogunost punjenja dva ili tri reda elija. Pneumatski transporter Pneumatski transporter je samohodna maina koja se koristi za pretovar zrnastog materijala iz jednog objekta u drugi. Pneumatski transporter se u principu moe koristiti za pretovar granulastog materijala ija je maksimalna dimenzija 15 mm i pri tome on ne sme da bude lepljiv, kao to je mineralno ubrio, cement ili pesak. Na slici 3.25 dat je ematski prikaz pojedinih elemenata pneumatskog transportera kao i princip rada.

Slika 3.25. ematski prikaz pneumatskog transportera A. usisna korpa; B. ciklon; C. rotaciona ustava; D. izlaz vazdune struje; E. mali ciklon; I,J. ventili; G. duvaljka

23

Uz pomo duvaljke (poz. G) stvara se potpritisak u usisnom delu transportera, koji se koristi za usisavanje zrnastog materijala. Usisna korpa (poz. A) se zaroni u masu, te zahvaljujui brzini kretanja vazduha u oblasti pneumatskog transporta, premeta se masa zrna kroz usisnu cev do velikog ciklona (poz. B). U ciklonu dolazi do separacije vrste faze (zrna) od gasne (vazduha). Masa zrna pada na dno, gde je zahvata rotaciona ustava (poz. C) i dozira u potisni deo cevovoda. Tu nailazi na vazdunu struju koja je transportuje na eljeno mesto. Vazduh izlazi (poz. D) iz ciklona (poz. B), sa lakim primesama i prainom i odlazi u mali ciklon (poz. E) gde se preiava. Praina i lake primese se odvajaju i sakupljaju na dno, a vazduh se nakon izlaska iz ciklona jo jednom preiava prolazei kroz zatitni filter (poz. F) pre no to doe do duvaljke (poz. G). Duvaljka transportuje dalje vazduh potisnim delom cevovoda, zahvata doziranu masu zrna iz velikog ciklona (poz. B) i odnosi je do mesta pretovara. Lanasti transporter Lanasti transporteri se koriste za horizontalni transport zrnaste mase i za transport pod uglom maksimalno do 12o, a posebne konstrukcije i za vertikalni transport. Duina transportne linije je najee 70 m, a kapacitet od 30 do 400 t/h zrna. Na slici 3.26 dat je ematski prikaz jednog transportera, koji se sastoji iz oklopa najee pravougaonog preseka (poz. 3), pogonske glave (poz. 1), zatezne glave (poz. 8) i vunog lanca. Na oklopu transportera su otvori za nasipanje (poz. 6) i izuzimanje zrna.

Slika 3. 26. Lanasti transporter i nain izuzimanja zrna 1. pogonska glava, 2. prenosnik, 3. oklop, 4. izuzimanje zrna, 5. vuni lanac, 6. usipanje zrna, 7. kuitr zatezne glave, 8. zatezna glava Brzina kretanja lanca je 0,1-0,4 m/s. Kretanjem, lamele lanca zahvataju najbliu masu zrna i povlae je. Zbog trenja koje se javlja izmeu zrna dolazi do pokretanja i udaljenijih estica, te se na taj nain transportuju u oklopu. Meutim, zbog trenja materijala o lanac i zrna o zrno, dolazi do mehanikog oteenja materijala, to je glavni nedostatak ovog transportera. Gravitaciona cev Masa zrna se sa izvesne visine transportuje nanie gravitacionim padom. Za ovo sputanje koriste se cevni vodovi, koji se nazivaju gravitacione cevi. Poprean presek je najee krunica, mada su u primeni i kvadratni i pravougaoni oblici. Gravitacione cevi se izrauju u segmentima duine dva metra, a spajaju se prirubnicama. Veliina poprenog preseka se izabira u zavisnosti od kapaciteta, na primer, za protok od 50 t/h zrna prenik gravitacione cevi je 140 mm (slika 3.27). Brzina kretanja materijala zavisi od ugla pod kojim se cevi postavljaju, a ovaj od koeficijenta trenja zrna po materijalu cevi.

Slika 3.27. Gravitaciona cev

24

Dodatna oprema Da bi se obezbedilo kretanje zrnastog materijala gravitacionim cevima, sistem se sastoji iz itavog niza dodatne opreme kao to su: ugaoni segmenti, prelazni elementi, rave, skretnice, zasuni i razdelnici. Ugaoni segmenti su delovi cevnog voda koji omoguuju menjanje pravca kretanja za izvestan ugao, slika 3.28. Standardno se segmenti izvode tako da je promena ugla 27o, 45o i 54o. Izrauju se od istog materijala kao i cevi, a spajaju prirubnicama.

Slika 3.28. Ugaoni segment

Slika 3.29. Prelazni segment sa kvadratnog na kruni presek

Prelazni elementi (slika 3.29) koriste se za spajanje cevi razliitog poprenog preseka (na primer kvadratni sa krunim), ili za spajanje cevi krunih preseka razliitih dimenzija. Rave su delovi vodova koji spajaju dve ili vie dolazeih cevi u jednu. Uglovi pod kojima se cevi susreu su 36o, 45o i 54o. Skretnice se koriste za usmeravanje mase zrna iz jedne cevi u dve ili tri razliite (odlazee) putanje (slika 3.30), a razdelnici omoguavaju odvoenje mase zrna na vie odvodnih cevi (slika 3.31)

Slika 3.30. Dvodelna skretnica

Slika 3.31. Razdelnik

25

PITANJA 1.ta je vlaga? 2.U kakvim se fazama vlaga moe nai? 3. ta je vlanost biomaterijala? 4. Kako se izraunava vlanost biomaterijala? 5. Koji su naini vezivanja vlage sa suvim skeletim biomnaterijala? 6. Kako nastaje hemijski vezana vlaga? 7. Koji su vidovi fiziko hemijski vezane vlage u biomateriju? 8. ta je sutina osmoze? 9. ta je monomolekularna adsorpcija? 10. ta je gruba (povrinska) vlaga u biomaterijalima? 11. ta je ravnotena vlanost biomaterijala? 12. Od ega zavisi vrednost ravnotene vlanosti? 13. Koje su dve osnovne grupe metoda za merenje vlanosti biomaterijala? 14. Najbojati direktne metode merenja vlanosti biomaterijala? 15. ta je sutina termogravimetrijske metode merenja vlanosti biomaterijala? 16. Na kom principu se zasniva rad destilacionih metoda za merenje vlanosti biomaterijala? 17. ta su indirektne metode merenja vlanosti biomaterijala? 18. Nabrojati i objasniti bar dve indirektne metode merenja vlanosti? 19. ta je vlaan vazduh? 20. Iz ega se sastoji vlaan vazduh? 21. U kojim fazama se moe nai vlaga u vlanom vazduhu? 22. ta predstavlja granina kriva u dijagramu stanja vlanog vazduha? 23. ta je apsolutna vlanost vlanog vazduha? 23. ta je relativna vlanost vlanog vazduha? 24. Da li se pri zagrevanju vlanog vazduha u sobi radijatorima menja vlanost vazduha? 25. Kako se sve moe dovesti toplotna energija materijalu koji se sui? 26. ta je je suenje biomaterijala? 27. Kakve postoje suare prema reimu rada? 28. ta su periodine suare? 29. ta su kontinualne suare? 30. Kakvi mogu da budu pravci i smerovi kretanja vlanog vazduha u biomaterijala u suari? 31. ta su direktne suare? 32. ta su indirektne suare?
26

33. ta se podrazumeva pod pojmom suenja biomaterijala u gustom sloju? 34. Nabrojati bar dva tipa suara koje sue biomaterijale u gustom nepokretnom sloju? 35. ta su dovodni krovii? 36. ta su odvodnoi krovii? 37. Koje se dve osnovne veliine reguliu pri radu suara za zrno? 38. Koje su fizike osobine uskladitene mase zrna? 39. ta je raslojavanje mase zrna? 40. Koje su bioploke osobine uskladitene mase zrtna? 41. Koji se mikroorganizmi nalaze u uskladitenoj masi zrna? 42. ta su grinje? 43. Koji su negativni uticaju insekata u uskladitenoj masi zrna? 44. Kako se sprovode mere zatite uskladitenog zrna od insekata? 45. ta je samozagrevanje mase zrna? 46. Koji su mogui vidovi samozagrevanja mase zrna u skladitu? 47. Kakva mogu da budu skladita za zrno? 48. ta su silosi (u preradi hrane)? 49. ta je nadsilosna galerija? 50. ta je podsilosna glarija? 51. ta je elevator u centru za suenje i skladitenje mase zrtna? 52. Zata se koristi puni transporter? 53. Gde se primenjuju trakasti transporteri? 54. Koji je osnovni radni element trakastog transportera? 55. Koji je osnovni radni elenet lanastog transportera? 56. ta je gravitaciona cev? 57. ta je ugaoni segment? 58. ta je prelazni element u mehanizovanom transportu mase zrna? 59. ta su rave? 60. ta su razdelnici?