MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 30

OPTERE%ENJA U %ELIJAMA SILOSA OD USKLADITENIH ZRNASTIH MATERIJALA

Milorad TATOMIROVI


PREGLEDNI R#D
UDK: 624.954.042.6.046:725.36 = 861



1 UVOD
Evropski standard za prora%un silosa i rezervoara EN
1991-4 [1] se najve-im delom odnosi na prora%un i
analizu silosa. Kona%ni oblik standarda iz 2006. godine
[1] je mnogo obimniji od prvobitne verzije [2] koja je
prevedena i na na jezik [3]. U radu [4] prikazan je kra-i
pregled standarda EN 1991-4. Kod nas je za prora%un
silosa u primeni aktuelni standard JUS ISO 11697 iz
1996 godine [5], a pre njega su se koristila tehni%ka
uputstva TU 60 iz 1960 godine [6].
Prora%un silosa prema EN 1991-4 [1] se odnosi na
silose sa slede-im karakteristikama:
Oblici popre%nih preseka -elija silosa se ogra-
ni%avaju na preseke prikazane na slici 1, a samo manje
promene u oblicima se doputaju s obzirom na rezul-
tuju-e promene u pritiscima.
Geometrijska ograni%enja su data sa hb/dc < 10, hb
< l00 m i dc < 60 m.
Tranzicija vertikalnog dela -elije na levak lei u
horizontalnoj ravni.
Silos ne sadri umetnute unutranje elemente, kao
npr. konusne ili piramidalne unetnute elemente,
popre%ne grede, i sli%no; ali se doputa primena
izuzima%a i anti-dinami%kih cevi sa mirnim i centri%nim
pranjenjem.
Silosi se projektuju na definisani rang karakteri-
stika usipnih materijala.
U ovim normama, obuhvata se prora%un za levke
konusnog tipa (osnosimetri%ni) i za linijske levke
(izdueni levci sa vertikalnim krajnjim bo%nim stranama).
Silosi se definiu kao konstrukcije za skladitenje sipkog
(zrnastog) materijala (pod silosima se podrazumevaju
bunkeri, koevi i uobi%ajeni -elijski silosi). Podela silosa
u EC 1-4 je data prema na%ina prora%una vertikalnih
zidova silosa, pri %emu se uvodi vitkost silosa (odnos
visine -elije prema pre%niku upisanog kruga u osnovi
-elije). Klase silosa prema vitkosti i prema postupku
prora%una su:
Silosi velike vitkosti sa odnosom 2.0 hc/dc (vitki
silosi),
Silosi srednje vitkosti sa 1.0 < hc/dc < 2.0
(umereno vitki silosi),
Silosi male vitkosti sa 0.4 < hc/dc 1.0 (zdepasti
silosi),
Silosi sa potpornim zidom (retaining silos), sa
ravnim dnom i odnosom hc/dc 0.4,
Silosi u kojima se skladiti aerisani materijal.

Tabela 1. Klase silosa prema pouzdanosti procene dejstva (prora#unske klase).

Klasa pouzdanosti procene dejstva
(Action Assessment Class)
Opis slu%aja
Prora%unska klasa 1 Silosi sa kapacitetom ispod 100 tona.
Prora%unska klasa 2 Silosi koji se ne vode pod klasama 1 i 3.
Prora%unska klasa 3 Silosi sa kapacitetom iznad 10000 tona.
Silosi sa kapacitetom preko 1000 tona u slu%ajevima:
a) ekscentri%no pranjenje eo/dc > 0.25; i
b) zdepasti silosi sa eksc. vrha nasipne kupe et/dc > 0.25.

#dresa autora:
Mr. Milorad Tatomirovi-, dipl.in.gra', Fakultet tehni%kih
nauka, Departman za gra'evinarstvo,
Trg D. Obradovi-a 6, 21000 Novi Sad.






MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 31


Slika 1. Forme silosa sa prikazanim dimenzijama i oznakama naponaprema EC 1-4 (prema verziji iz 2003).


U tabeli 1 je dato razvrstavanje silosa po pouzda-
nosti, koje je napravljeno u odnosu na neizvesnosti u
odre'ivanju dejstava (optere-enja) sa odgovaraju-om
precizno-u. Posledice konstrukcijskih greaka i
opasnosti za ivot i imovinu su uvedeni u Evrokodove sa
klasifikacijom pozdanosti. Za silose u klasi 1, koriste se
upro-ene procedure ovoga standarda za tu klasu.
Pravila za male silose su jednostavna upro-ena i
zbog toga konzervativna kako imaju uvedene grube
aproksimacije, u cilju izbegavanja previsoke cene
potrebne za ispitivanje materijala. U slu%ajevima silosnih
baterija, gde je vie silosnih -elija konstrukcijski
me'usobno spojeno, klasa silosa se uzima prema
pojedina%noj -eliji, a ne prema ukupnoj bateriji silosa.
Vrednosti karakteristika naj%e-e skladitenih
materijala u silosima su date tabelarno u aneksu E u EN
1991-4 [1], tj. EC 1-4. U tabelama 2 i 3, prikazanim u
ovom radu, dati su podaci samo za nekoliko ovih
materijala. Sa donjom vredno-u zapreminske teine

l
, sra%unava se projektovani kapacitet silosa, a svi
prora%uni optere-enja se rade na osnovu gornje
vrednosti zapreminske teine
u
. Vrednosti za m, Km i
im su preporu%ene srednje vrednosti. Ako materijal nije
u okviru spiska u EC 1-4, potrebno je sprovesti
neophodna ispitivanja karakteristika materijala kako bi
se utvrdili potrebni podaci za projektovanje. Novina u EC
1-4 je uvo'enje proizvoljnog materijala koji velikim
opsegom karakteristika pokriva neodre'enosti pri
projektovanju silosa za skladitenje nedovoljno poznatog
ili potpuno nepoznatog materijala (ovo se moe primeniti
kod serijske proizvodnje manjih silosa, ali je potpuno
neracionalno kod projektovanja velikih silosa).
U tabeli 3, uvedena je klasifikacija tipova zidova,
prema materijalu od kojeg je zid napravljen i hrapavosti
povrine u kontaktu sa uskladitenim materijalom, i to su:
D1 zidovi sa malim trenjem (klizavi zidovi; npr.
zidovi od hladno-valjanog ili poliranog ner'aju-eg
%elika),
D2 zidovi sa umerenim trenjem (glatki zidovi; npr.
od obi%nog konstrukcijskog %elika),
D3 zidovi sa velikim trenjem (hrapavi zidovi; npr.
betonski zidovi), i
D4 neregularni slu%aj trenja o zidova (npr. zidovi
od valovitog lima i sli%no).
Koeficijenta trenja za nekoliko sipkih materijala i prva
tri tipa zidova su dati u tabeli 3. Trenje kod zidovi tipa D4
se posebno obra'uje u jednom prilogu u EC 1-4.
Optere-enja silosa od uskladitenog materijala se
razmatra na sasvim punom silosu. Optere-enja od
punjenja i pranjenja materijala se uzimaju za analizu pri
grani%nim stanjima nosivosti i upotrebljivosti. Prora%un
uticaja pri punjenju i pranjenju materijala u silosnu -eliju
predstavlja glavne slu%ajeve - kombinacije optere-enja
koji vode razli%itim grani%nim stanjima elemenata
konstrukcije, pri %emu se analiziraju:


MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 32
maksimalni normalni pritisak na vertikalne zidove;
maksimalno vertikalno optere-enje od trenja o
zidove -elija;
maksimalni vertikalni pritisak na dno silosa; i
maksimalno optere-enje na levak silosa.
Za odre'ivanje optere-enja od uskladitenog
materijala u silosnim -elijama, koriste se gornje i donje
karakteristi%ne vrednosti za K, i i, koje se dobijaju
tako to se srednje vrednosti Km, m i im (tabele 3 i 4)
mnoe, odnosno dele sa odgovaraju-im konverzionim
faktorom a (tabele 3 i 4), prema slede-em:
gornje karakteristi%ne vrednosti:

k m
K a K ;
m
a

;
i im
a

,
donje karakteristi%ne vrednosti:
/
m k
K K a ; /
m
a

; /
i im
a

.

Tabela 2. Karakteristike nekih zrnastih materijala prema EC 1-4

Zapreminska
teina
Ugao
prirodnog
nagiba
Ugao unutranjeg
trenja
i

Odnos bo%nog pritiska
K

l

u

r

im
a

m
K
k
a
donja gornja srednja faktor srednja faktor
Tip zrnastog
materijala
kN/m
3
kN/m
3
stepeni stepeni
Proizvoljni
materijal
6.0 22.0 40 35 1.30 0.50 1.50
Cement 13.0 16.0 36 30 1.22 0.54 1.20
Cementi klinker 15.0 18.0 47 40 1.20 0.38 1.31
Brano 6.5 7.0 45 42 1.06 0.36 1.11
Kukuruz 7.0 8.0 35 31 1.14 0.53 1.14
Penica 7.5 9.0 34 30 1.12 0.54 1.11

Tabela 3. Karakteristike nekih zrnastih materijala prema EC 1-4 (nastavak).
.
Koeficijent trenja materijala o zid silosa tan
w

Tip zida D1 Tip zida D2 Tip zida D3
a

Tip zrnastog materijala
srednja srednja srednja faktor
Faktor ref.
materijala za
lokalno (patch)
optere-enje
Cop
Proizvoljni materijal 0.32 0.39 0.50 1.40 1.0
Cement 0.41 0.46 0.51 1.07 0.5
Cementi klinker 0.46 0.56 0.62 1.07 0.7
Brano 0.24 0.33 0.48 1.16 0.6
Kukuruz 0.22 0.36 0.53 1.24 0.9
Penica 0.24 0.38 0.57 1.16 0.5

Tabela 4. Vrednosti svojstava koje se koriste za rali#ite procene optere&enja zidova.

Svrha procene Karakteristi%na vrednost koja se primenjuje
Za vertikalni zid:
Koeficijent trenja o
zid
Odnos bo%nog
pritiska K
Ugao unutranjeg
trenja i
max. normalni pritisak na vert. zid donja gornja donja
max. opt. od trenja o zid -elije gornja gornja donja
max. vert. opt. na levak ili dno silosa donja donja gornja
Za zid levka:
Koeficijent trenja o
levak
Odnos pritisaka na
levku F
Ugao unutranjeg
trenja i
max. pritisak na levak pri punjenju gornja (za levak) donja donja
max. pritisak na levak pri pranjenju donja (za levak) gornja gornja



MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 33
Gornju karakteristi%nu vrednost zapreminske teine
zrnastog materijala treba koristiti u svim ovim slu%a-
jevima odre'ivanja optere-enja. Odre'ivanje svakog
slu%aja pojedina%nog optere-enja se pravi kori-enjem
pojedina%nog seta odgovaraju-ih vrednosti svojstava
materijala , K i i. U prora%unskim situacijama ukupno
optere-enje se uzima kao kombinacija svih ekstremnih
pritisaka-uticaja na zidove -elija i levak, a da su ovi
pojedina%ni pritisci-uticaji odre'eni na osnovu razli%itih
preporu%enih vrednosti karakteristika materijala. Ovo
zna%ajno komplikuje analizu optere-enja kod prora%una
silosa klase 2 i 3. Kod silosa prora%unske klase 1, koji se
odnose na silose kod kojih se upro-ava stepen
potrebnih analiza, potrebno je uzeti samo jednu kombi-
naciju karakteristi%nih vrednosti uskladitenog materijala,
i to srednje vrednosti koeficijenata trenja, odnosa bo-
%nog napona i ugla unutranjeg trenja (m, Km i im,
respektivno). Ovo predstavlja zna%ajno pojednosta-
vljenje kod analize silosa malog kapaciteta.
2 OPTERE%ENJA NA VERTIKALNIM ZIDOVIMA
SILOSA
Optere-enja na vertikalnim zidovima silosa od
zrnastog materijalom sa malim ekscentricitetom pri
punjenja i pranjenju se predstavlja kao simetri%no
optere-enje i kao nesimetri%no lokalno optere-enje
(patch load). Simetri%na optere-enja su u vidu
horizontalnih pritisaka ph na unutranjoj strani vertikalnih
zidova silosa, normalnih pritisaka pn na kose zidove
levka, tangencijalni naponi smicanja usled trenja pw i pt, i
vertikalan pritisak pv u uskladitenom materijalu.
2.1 Simetri)na optere+enja po visini silosa
Veli%ine horizontalnih pritisaka na zidove pri punjenju
phf, optere-enja od trenja na zidovima pwf i vertikalnih
pritisaka pvf na posmatranoj dubini uskladitene mase
nakon punjenja ili pri stanju mirovanja se odre'uje na
osnovu izraza datih u tabeli 5, prema teoriji Reimbert-
ovih i Janssen-ovoj teoriji u formi koji odgovara EC 1-4.
Na slici 4 je data ema prora%una optere-enja pri
pranjenju za razli%ite klase i vitkosti silosa. Zdepasti i
umereno vitki silosi se sra%unavaju prema teoriji
Reimbert-ovih, a vrlo vitki silosi prema teoriji Janssen-a.
U ovim izrazima sa A i U su ozna%ene povrina i
unutranji obim popre%nog preseka silosne -elije,
respektivno. Geometrijske veli%ine se mogu sagledati na
slikama 1, 2 i 3. Dubina z odgovara dubini ispod
ekvivalentne povrine zrnastog materijala (nivo ove
povrine odgovara nivou izravnate kupe nasutog
materijala u -eliji).
Faktori pove-anja simetri%nih optere-enja pri
pranjenju, Ch i Cw, prikazani su u okviru slike 4, a
njihove vrednosti zavise od klase i vitkosti silosa. Kod
silosa prora#unske klase 1, pove-ane vrednosti ovih
koeficijenata treba da obuhvate i uticaje od nesimetri%nih
optere-enja pri pranjenju silosa, kako se kod ove klase
taj prora%un isklju%uje iz analize. Kod srednje vitkih i
vitkih silosa kod faktora pove-anja Ch i Cw, uvodi se
uticaj ekscentri%nosti uskladitene mase, koja se uzima
kao ve-a vrednost izme'u ekscentriciteta pri punjenju ef
i ekscentriciteta pri pranjenju eo (ef i eo su prikazani na
slici 1).


Slika 2. Simetri#ni horiz. pritisci pri punjenju na vertikalne zidove vitkih silosa.



MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 34

Slika 3. Horizontalni pritisci kod zdepastih i srednje vitkih silosa
.
Tabela 5. Izrazi za odre'ivanje simetri#nog optere&enja na zidove &elije pri punjenju.


Slika 4. ema prora#una simetri#nog optere&enja na vertikalni zid silosa pri pranjenju


MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 35
2.2 Nesimetri)na optere+enja na vertikalne zidove
silosa (patch load)
Nesimetri%na optere-enja na vertikalne zidove silosa
sa malim ekscentricitetom pri punjenju i pranjenju
materijala se predstavljaju sa lokalnim optereenjem
(patch load), slika 5. Ova optere-enja se predstavljaju u
obliku lokalnog horizontalnog optere-enja ph na
unutranjoj povrini zidova silosa. Antimetri%no
optere-enje, prikazano na slici 5(a), se primenjuje kod
tankozidnih -elija (%eli%ni silosi), a optere-enje na slici
5(b) kod drugih tipova silosa (betonski silosi).
Optere-enje na slici 5(b) je slobodno optere-enje koje
moe biti na bilo kojoj poziciji po visini i obimu
vertikalnog zida silosa. Ova optere-enja su istog oblika i
za stanje punjenja i za stanje pranjenja silosa. Lokalno
optere-enje deluje na duini s koja iznosi 0.2 dc. Na slici
5 su prikazana lokalna optereenja pri punjenju
silosa (sadre indeks f), a ista slika odgovara i za
lokalna optereenja pri pranjenju (samo se indeks f
zamenjuje sa indeksom e kod optere-enja na slici 5).
Za silose prora#unske klase 1, nesimetri%na
optere-enja se uvode kroz pove-anje simetri%nog
optere-enja sa faktorom pove-anja C. Kod silosa
prora#unske klase 2, nesimetri%na optere-enja se mogu
alternativno predstaviti sa uve-anim simetri%nim
optere-enjem sa pove-anjem koje zavisi od veli%ine
lokalnog nesimetri%nog optere-enja.
Lokalno optere-enje pri punjenju silosa, oblika prema
slici 5, predstavlja slu%ajno asimetri%no dodatno
optere-enje koje je povezano sa ekscentricitetom i
imperfekcijama pri punjenju i pranjenju silosne -elije.
Ovo optere-enje je predmet analize kod silosa
prora#unske klase 2 i 3, a kod silosa prora#unske klase
1, ovaj oblik optere-enja silosa se ne razmatra.
Veli%ina ovog optere-enja pri punjenju ppf se
odre'uje prema maksimalnom ekscentricitetu vrha
nasipne kupe materijala pri punjenju -elije, koji je
ozna%en sa ef, a kod pranjenja silosa optere-enje ppe
zavisi i od ekscentri%nosti otvora za pranjenje eo (slika
1b).
Referentna vrednost lokalnog optere-enja pri
punjenju, odnosno pranjenju, ppf tj. ppe, se uzima u
prora%unima u obliku:
pf pf hf
p C p i
pe pe he
p C p (1)
1,5
2
0.21 [1 8 ( ) ] (1 ) 0
c c
c
h d
d
pf op f c
C C e d e

+ (2-f)
1,5
2
0.42 [1 8 ( ) ] (1 ) 0
c c
c
h d
d
pe op c
C C e d e

+ (2-e)
gde je:
e = max(ef, eo)
ef maksimalni ekscentricitet povrine nasipne kupe
tokom punjenja -elije (slika 1b);
eo ekscentricitet centra ispusta otvora za
pranjenje (slika 1b);
phf i phe lokalna vrednost bo%nog pritiska pri
punjenju, tj. pranjenju, (jedn.(1)) na visini na kojoj se
nanosi lokalno optere-enje;
Cop referentni faktor materijala za lokalno optere-e-
nje (u tabeli 3, a u EC 1-4 dato u tabeli E1 u aneksu E).


a) silos sa takim zidom (metalni silos) b) silos sa debelim zidom (betonski silos)

Slika 5. Lokalno optere&enje vertikalnog zida silosa - bo#ni izgled i izgled u osnovi (patch load). Lokalno optere&enje pri
punjenju (indeks p) i pri pranjenju (indeks e) silosa.


MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 36
Potrebno je napomenuti da se kod pranjenja silosa
sa relativno velikim ekscentricitetom otvora za
pranjenje, pored ove analize lokalnog optere-enja,
koristi i komplikovaniji slu%aj nesimetri%nog optere-enja
koji se definie kao poseban slu%aj optere-enja pri
analizi silosne konstrukcije. Prelaz na kompleksniju
analizu asimetri%nog optere-enja pri velikom
ekscentri%nom pranjenju se posebno zahteva jedino
kod vitkih silosa prora#unske klase 2 i 3, i to ako je
ispunjen (dovoljno) jedan uslov od slede-a dva uslova:
ekscentricitet ispusta eo prelazi kriti%nu vrednost
eo,cr = 0.25dc;
maksimalni ekscentricitet pri punjenju ef prelazi
kriti%nu vrednost ef,cr = 0.25dc za silose vitkosti ve-e od
grani%ne vrednosti (hc/dc)lim = 4.0.
Visina zone na koju se nanosi lokalno optere-enje
(slika 5) se uzima da iznosi:
s = dc/16 0.2 dc (3)
Lokalno optere-enje se dosledno odnosi samo na
normalni (bo%ni) pritisak uskladitenog materijala. Pri
projektovanju se ne razmatra promena u optere-enja od
trenja materijala uzrokovana promenom normalnog
pritiska usled dodatnog lokalnog optere-enja. Oblik
lokalnog optere-enja pri punjenju i pranjenju zavisi od
forme silosne konstrukcije. U EC 1-4 razmatraju se
slede-e forme silosne konstrukcije za koje se daju
detaljnija uputstva za odre'ivanje lokalnog optere-enja:
kruni silosi sa debelim zidovima, prema 2.2.1
(betonski silosi);
kruni silosi sa tankim zidovima, prema 2.2.2
(metalni silosi);
silosi koji nisu krune osnove, prema 2.2.3.
2.2.1 Kruni silosi sa debelim zidovima (betonski silosi)
Za krune silose sa relativno debelim zidovma
(betonski silosi), referentna veli%ina itenzitet lokalnog
optere-enja pri punjenju i pranjenju, ppf i ppe, se uzima
da deluje prema spolja na dve suprotne kvadratne
povrine na zidu silosa sa duinom strane s, prema
izrazu (3) (horizontalna duina s se lu%no meri kod
zakrivljene povrine zida) (slika 5b).
Kao dopuna lokalnom optere-enju koje deluje prema
spolja ppf (tj. ppe), preostali deo obima silosa, preko iste
visine zida (slika 5b), treba izloiti delovanju lokalnog
optere-enja ppfi (tj. ppei) prema unutra, sa intenzitetom
prema slede-em izrazu:
/ 7
pfi pf
p p i / 7
pei pe
p p
Vrednost i opseg lokalnog optere-enja prema unutra
ppfi (tj. ppei) su izabrani tako da prose%an pritisak po
ukupnom obimu -elije na datom nivou lokalnog
optere-enja ostaje nepromenjen.
Lokalno optere-enje pri punjenju i pranjenju, se
uzima da moe da deluje na bilo kojem delu zida silosa.
U nekim posebnim slu%ajevima uticaji od ovog
optere-enja se mogu obuhvatiti neto jednostavnijim
postupkom. U vezi s tim, prema EC 1-4, kod (betonskih)
silosa sa debelim zidovima prora#unske klase 2
(Reliability Class 2) moe se koristiti upro-eni
postupak, koji se sastoji u slede-em: Za referentni
najnepovoljniji raspored optere-enja se uzima da
odgovara delovanju lokalnog optere-enja na sredini
visine silosa i ovi rezultati se koriste za dalje odre'ivanje
aproksimativnih vrednosti rezultuju-ih napona po
ukupnoj visini vertikalnog zida. Procentualno pove-anje
membranskih napona u zidu na referentnom nivou se
uzima za skaliranje svih rezultuju-ih membranskih
napona po vertikalnom zidu. Prora%un rezultuju-ih
napona od savijanja na nekom posmatranom nivou
(visini) se moe odrediti skaliranjem vrednosti na
referentnom nivou lokalnog optere-enja sa odnosom
pritisaka pri punjenju na posmatranom nivou naspram
pritisaka pri punjenju na referentnom nivou od delovanja
lokalnog optere-enja. Skaliranje sa odnosom
( ) / ( / 2)
hf hf c
p z p z h , ili sa ( ) / ( / 2)
he he c
p z p z h ,
daje iste vrednosti prora%unskih napona zbog linearnog
odnosa pritisaka pri punjenje i pranjenju (videti emu
datu na slici 4).
2.2.2 Tankozidni kruni silosi (metalni silosi)
Za tankozidne krune silose (dc/t > 200), lokalno
optere-enje pri punjenju ili pranjenju treba uzeti da
deluje preko ukupne visine s, date sa izrazom (3), ali sa
pruanjem od maksimalnog pritiska prema spolja na
jednoj strani ppf (tj. ppe) do pritiska prema unutra ppf (tj.
ppe) na drugoj strani silosnog zida (slika 5a). Promenu po
obimu zida treba uzeti u obliku:
cos
pfs pf
p p i cos
pes pe
p p (4)
gde je:
ppf i ppe lokalni pritisak prema spolja kod punjenja i
pranjenja, prema izrazu (1),
posmatrani ugao kao obimna koordinata
(slika 5a).
Ukupna horizontalna sila Fpf (tj. Fpe) od lokalnog
optere-enja pri punjenju ili pranjenju kod tankozidnih
krunih silosa se odre'uje kao:
2
pf c pf
F s d p

i
2
pe c pe
F s d p

(5)
Kod zavarenih silosa prora#unske klase 2, lokalno
optere-enje se moe uzeti da deluje na dubini zp ispod
ekvivalentne povrine uskladitenog materijala, gde se
za zp uzima manja vrednost od slede-e dve:
zp = zo i zp = 0.5 hc (6)
gde je hc visina vertikalnog zidnog segmenta (slika 1a).
Kod metalnih silosa, koji su izvedeni sa zakivcima ili
sa zavrtnjevima, prora#unske klase 2, lokalno
optere-enje treba razmatrati tako da moe da deluje na
bilo kojoj dubini po visini silosa. Pri tome, moe se
pojednostaviti prora%un sa tim da se normalni pritisci od
uskladitenog materijala na zidove silosa, uzimaju sa
uniformnim procentualnim pove-anjem po ukupnoj visini
silosa (opisano kao postupak zamenjuju&eg pove&anja
pritisaka).



MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 37
2.2.3 Silosi koji nisu krune osnove
Za silose koji nisu krune osnove, lokalno
optere-enje pri punjenju ili pranjenju koje reprezentuje
nesimetri%no optere-enje, moe se predstaviti kao
uve-ano simetri%no optere-enje. Lokalno optere-enje
koje deluje prema spolja, deluje na bilo kojem nivou
zida, a raspre'eno je po visini s (slika 5b), koja je date
sa izrazom (3). Veli%ina jednakopodeljenog lokalnog
optere-enja ppf,u (tj. ppe,u) odgovara slede-im
vrednostima:
phf,u = 0.36 ppf i phe,u = 0.36 ppe (7)
gde je ppf (tj. ppe) referentno lokalno optere-enje pri
punjenju (tj. pranjenju) prema (1), a odgovaraju-a
dimenzija dc definisana na slici 1d.
Veli%ina i raspored jednakopodeljenog optere-enja
phf,u (tj. phe,u) su izabrani tako da momenti savijanja
proizvedeni kod pravougaonog silosa, aproksimativno
odgovaraju momentima od delovanja lokalnog patch
optere-enja ppf (tj. ppe) kada je ono postavljeno po
sredini zida.
2.2.4 Zamena lokalnog optere-enja pri punjenju i
pranjenju sa uniformnim pove-anjem pritisaka
Za silose prora#unske klase 2, uniformnim
pove-anjem simetri%nog optere-enja moe se zameniti
dejstvo dodatnog lokalnog optere-enja sa kojim se
uvode asimetri%na optere-enja pri punjenju i pranjenju
silosa, a koje je opisano u prethodnom poglavlju 2.2.1.
Kod krunih silosa, upotrebljava se slede-i postupak
pod uslovom da su vertikalni zidovi ukru-eni u dnu i na
vrhu, sa odgovaraju-om nose-om konstrukcijom ili
krutim prstenom.
Za silose sa debelim zidovima (betonski silosi),
rezultuju-i ukupni simetri%ni horizontalni pritisci pri
punjenju (phf,u) i pranjenju (phe,u) se mogu odrediti kao:
,
(1 )
hf u hf pf
p p C + i
,
(1 )
he u he pe
p p C + (8)
0, 5 0, 01( / ) 1.0
c
d t + (9)
gde su :
phf i phe horizontalni pritisci pri punjenju i
pranjenju prema Janssen-ovoj teoriji,
Cpf i Cpe faktori lokalnog optere-enje pri punjenju i
pranjenju (2).
Za tankozidne krune silose (metalni silosi),
rezultuju-i ukupni simetri%ni horizontalni pritisci pri
punjenju (phf,u) i pranjenju (phe,u), i rezultuju-a
optere-enja usled trenja materijala o zidove silosa pri
punjenju (pwf,u) i pranjenju (pwe,u) silosa, se mogu
odrediti kao:
,
(1 0.5 )
hf u hf pf
p p C + i
,
(1 )
wf u wf pf
p p C + (10)
,
(1 0.5 )
he u he pe
p p C + i
,
(1 )
we u we pe
p p C + (11)
gde su pwf i pwe optrere-enje od trenja materijale o
zidove silosa pri punjenju i pranjenju silosa, (tabela 5 -
izrazi prema Janssen-u).
2.3 Optere+enja pri pranjenju krunih silosa sa
velikim ekscentricitetom ispusta
Nesimetri%na optere-enja na vertikalne zidove silosa
pri pranjenju kod silosa sa velikim ekscentricitetom
ispusta otvora za pranjenje, predstavljaju se sa
posebno definisanim nesimetri%nom rasporedom
horizontalnih pritisaka ph i optere-enja od trenja pw koji
deluju po celoj visini -elije silosa. Prelaz na kompleksniju
analizu asimetri%nog optere-enja pri velikom
ekscentri%nom pranjenju (isticanje ekscentri%nim
proto%nim kanalom - eccentric pipe flow channel) se
zahteva kod vitkih silosa prora#unske klase 2 i 3, i to ako
je ekscentricitet ispusta eo ve-i od kriti%ne vrednosti eo,cr
= 0.25dc. Pored toga, za iste klase silosa, ovaj slu%aj
optere-enja treba analizirati i kod silosa sa velikim
ekscentricitetom usipne mase, kada je maksimalni
ekscentricitet pri punjenju ef ve-i od kriti%ne vrednosti
ef,cr = 0.25dc kod silosa sa vitko-u ve-om od grani%ne
vrednosti (hc/dc)lim = 4.0. I kod ovih silosa se moe javiti
isticanje ekscentri%nim proto%nim kanalom, to ima za
posledicu uvo'enje ovde analiziranog posebnog slu%aja
nesimetri%nog optere-enja. U ovim slu%ajevima, nave-
deno nesimetri%no optere-enje se za silose prora#unske
klase 2 i 3 razmatra na odgovaraju-i na%in kao poseban
slu%aj optere-enja, pored uobi%ajenog slu%aja analize
simetri%nog fiksnog i dodatnog lokalnog slobodnog
optere-enja pri pranjenju silosa.
Pri analizi silosa prora#unske klase 2, dozvoljen je
upro-eni postupak odre'ivanja ovog optere-enja, u
odnosu na postupak prora%una pri analizi silosa
prora#unske klase 3.
2.3.1 Metoda za silose prora%unske klase 2
Kod ovod slu%aja prora%unskog optere-enja
potrebno je odrediti geometriju proto%nog kanala (flow
channel geometry), a potom optere-enja na zidove
silosa (slike 6 i 7). Geometrija proto%nog kanala za
silose prora#unske klase 2, sra%unava se samo za jednu
dimenziju proto%nog kanala u kontaktu sa zidom silosa,
koja se odre'uje sa uglom 45
c
(prema slici 7).
Pritisci na vertikalnim zidovima pri ekscentri%nom
pranjenju se odre'uju na slede-i na%in. U zoni protoka
materijala (slika 7) horizontalni pritisci na zid silosa su:
0
hce
p (12)
Horizontalni pritisci na dubini z na vertikalnom zidu u
zoni stati%nog materijala i optere-enje od trenja o zidove
na dubini z (po obimu zida izvan zone proto%nog kanala,
slika 7), odre'uju se prema slede-im izrazima u odnosu
na phf (pritisak pri punjenju silosa) i pwf (optere-enje od
trenja o zidove pri punjenju silosa):
hse hf
p p i 2
hae hf
p p (13)


MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 38
wse wf
p p i 2
wae wf
p p (14)
Ovaj upro-ena metoda se zasniva na analizi
modela tzv. praznog pacovskog kanala, i daje
konzervativne uticaje. Prikazana metoda se moe
zameniti sloenijom metodom koja odgovara primeni kod
silosa prora#unske klase 3.
2.3.2 Metoda za silose prora%unske klase 3
Geometrija proto%nog kanala i njegova lokacija se
odre'uje na osnovu geometrije silosa, poloaja
materijala pri pranjenju (discharge arrangements) i
svojstava uskladitenog materijala. Kada poloaj materi-
jala pri pranjenju sledi proto%ni kanal sa poznatom
geometrijom i lokacijom, koriste se odgovaraju-e
vrednosti parametara proto%nog kanala. U slu%aju da se
proto%ni kanal ne moe direktno odrediti sa poloajem
materijala pri pranjenju, potrebno je uzeti u prora%un
najmanje tri vrednosti za polupre%nik proto%nog kanala
rc, u odnosu na polupre%nik r krune -elije silosa (r =
dc/2), kako bi se obuhvatile mogu-e varijacije dimenzije
proto%nog kanala u toku vremena. Ove tri vrednosti se
uzimaju kao slede-e preporu%ene vrednosti:
rc = 0.25 r ; rc = 0.40 r ; i rc = 0.60 r (15)
Ekscentricitet proto%nog kanala ec (slika 7) se
odre'uje na osnovu izraza:
{ (1 ) (1 ) 1 }
c
e r G G + (16)
gde su:
c
r
G
r

(17)
tan
m
im

(18)
m srednja vrednost koeficijenta trenja za vertikalni
zid,
im srednja vrednost ugla unutranjeg trenja
uskladitenog materijala,
rc prora%unski polupre%nik (radius) proto%nog
kanala, vrednosti prema (15).


Slika 6. Ekscentri#no pranjenje sa proto#nim kanalom i raspodelom optere&enja u popre#nom preseku.


Slika 7. Geometrija proto#nog kanala i raspodela horizontalnih pritisaka kod krune &elije silosa.


MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 39
Lu%na duina zida u kontaktu sa proto%nim kanalom,
odre'uje se kao duina koja se obuhvata na zidu sa
uglom = c, a koji se odre'uje primenom izraza:
2 2 2
cos
2
c c
c
c
r e r
r e

+
(19)
Lu%na duina zida u kontaktu sa proto%nim kanalom,
Uwc, iznosi:
2
wc c
U r (20)
Lu%na duina kontakta proto%nog kanala i okolnog
stati%nog dela materijala van proto%nog kanala, Usc,
iznosi:
2 ( )
sc c
U r (21)
Ugao ( se odre'uje na osnovu izraza:
sin sin
c
c
r
r
(22)
Povrina popre%nog presek proto%nog kanala se
odre'uje sa izrazom:
2 2
( ) sin ( )
c c c c c
A r r r r + (23)
U prethodnim izrazima, uglovi c i se unose u
izraze u radijanima.
Pritisci na vertikalne zidove u zoni protoka materijala
(slika 7) zavise od udaljenosti z od ekvivalentne povrine
uskladitenog materijala, i odre'uju se na osnovu izraza:
/
(1 )
oc
hce hco
z z
p p e

(24)
a optere-enje od trenja materijala o zid na nivou z prema
izrazu:
/
(1 )
oc
wce hce hco
z z
p p p e

(25)
pri %emu je:
hco oc
p K z (26)
1
tan
c
oc
wc sc i
A
z
K U U
_

+
,
(27)
gde je:
koeficijent trenja za vertikalni zid,
K odnos bo%nog pritiska za dati materijal.
Pritisci na dubini z, na vertikalnom delu zida dalje od
proto%nog kanala, kao i optere-enje od trenja materijala
o zid na nivou z, u zoni gde uskladiteni materijal ostaje
stati%an (slika 7) treba uzeti kao odgovaraju-e vrednosti
ovih optere-enja pri punjenju silosa:
hse hf
p p i
wse wf
p p (28)
Pove-ani pritisak phae se isti%e na delovima
vertikalnog zida u zoni stati%kog materijala koja blisko
prilee uz zonu isticanja materijala proto%nim kanalom
(slika 7). Horizontalni pritisak phae, i optere-enje trenjem
pwae se menjaju saglasno promeni dubine z, i uzimaju se
u obliku izraza:
2
hae hf hce
p p p i
wae hae
p p (29)
3 OPTERE%ENJE LEVKOVA I DNA SILOSA
3.1 Tipovi silosnih levkova i osnove prora)una
Razmatraju se optere-enja za slede-e tipove silosnih
levkova: ravna dna (flat bottoms), strmi levkovi (steep
hoppers) i plitki levkovi (shallow hoppers).



Slika 8. Granice izme'u strmih (steep) i plitkih (shallow) levkova.



MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 40
Optere-enja na zidove levkova
1
se odre'uju u
zavisnoti od strmosti levka, koje su definisane slede-im
klasama:
ravna dna su dna sa uglom nagiba, , u odnosu
na horizontalu manjim od 5,
strmi levkovi su levkovi koji nisu klasifikovani kao
ravna dna i plitki levkovi,
plitki levkovi su levkovi kod kojih je zadovoljen
slede-i kriterijum (slike 8 i 9):
(1 )
tan
2
h
K

<
(30)
gde je :
K donja karakteristi%na vrednost odnosa bo%nog
pritiska za vertikalni zid,
polovina centralnog ugla levka (=90 ),
h donja karakteristi%na vrednost koeficijenta trenja
o levak.
Srednji vertikalni pritisak na tranziciji izme'u
vertikalnog zida i levka ili silosnog dna se odre'uje
primenom izraza:
pvft = Cb pvf (31)
gde je:
pvf vertikalni pritisak pri punjenju silosa prema
odgovaraju-em izrazu u tabeli 5 saglasno sa
primenjenom teorijom prora%una, za nivo z = hc, pri
%emu se koriste karakteristi%ne vrednosti materijala koje
proizvode ra%unski maksimalno optere-enje u levku,
Cb faktor uve-anja optere-enja dna.
Za silose prora#unske klase 2 i 3, uzima se vrednost
Cb = 1.0, a za silose prora#unske klase 1, uzima se Cb =
1.3. U slu%ajevima da uskladiteni materijal moe
proizvesti uslove koji odgovaraju uslovima dinami%kog
optere-enja, uzima se Cb = 1.2 za silose prora#unske
klase 2 i 3, odnosno Cb = 1.6 za silose prora#unske
klase 1.
Uslovi za pojavu dinami%kog optere-enja se mogu
pojaviti kod materijala sa ve-om kohezijom ili materijala
kod kojeg se javlja fizi%ko povezivanje materijala (npr.
kod skladitenja cementnog klinkera).
Za sve uslove u levku, prose%an vertikalni napon u
uskladitenom materijalu na visini x iznad temena levka
(slika 9) se odre'uje na osnovu izraza:
1
n n
h
v vft
h h h
h x x x
p p
n h h h

_ _ _
_
+
' ;

,
, , ,

(32)
pri %emu je:
( cot ) 2
heff
n S F F + (33)
S = 2 za konusne i piramidalne levkove,
S = 1 za linijske levkove sa vertikalnim
krilnim zidovima,
S = (1+ b/a) za levkove sa pravougaonom osnovom,
gde je:
gornja karakteristi%na vrednost zapreminske
teine uskladitenog materijala,
hh visina izme'u temena levka i nivoa tranzicije,
x vertikalna koordinata od temena levka navie,
heff koeficijent efektivnog ili mobilisanog trenja o
levak koji zavisi od tipa levka,
S koeficijent oblika levka,
F karakteristi%na vrednost odnosa pritisaka na
levku,
polovina centralnog ugla levka (=90 ), ili ugao
najve-eg nagiba kod piramidalnih levkova kvadratne ili
pravougaone osnove,
pvft prose%ni vertikalni napon u uskladitenom
materijalu u nivou tranzicije pri punjenju,
a duina kod levka pravougaone osnove (slika 1d),
b irina kod levka pravougaone osnove (slika 1d).

Slika 9. Raspodela pritisaka pri punjenju silosa sa strmim (steep) i plitkim (shallow) levko


1
Opta napomena: U daljim delu teksta o optere-enju
levkova, kod prora%unskih izraza u novoj verziji EC 1-4,
treba obratiti panju na to da se koristi novija notacija kod
trigonometrijskih funkcija u obliku funkcija na stepen (-1),
to odgovara inverznoj funkciji, npr. sin
-1
= arcsin, ili tan
-
1
=arctan.

Odre'ivanje vrednosti odnosa pritisaka na levku F se
uzima u odgovaraju-em uobliku u zavisnosti od tipa
levka, kao i toga da li se posmatra stanje punjenja ili
stanje pranjenja silosa.



MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 41
3.2 Ravno dno
Vertikalni pritisci na ravno dno silosa (nagib 5)
se mogu uzeti kao uniformno optere-enje kod vitkih
silosa. Ovo nije slu%aj kod zdepastih i srednje vitkih
silosa (za ove silose pritisci se odre'uju po posebnoj
proceduri). Vertikalni pritisak kod vitkih silosa na ravno
dno iznosi:
pv = pvft (34)
gde je pvft odre'en prema izrazu (31). Vertikalni pritisak
koji deluje na ravno dno u toku pranjenja silosa se
uzima da odgovara vertikalnom pritisku na kraju
punjenju silosa (pun silos).
3.3 Strmi levkovi
Pri odre'ivanju vertikalnog optere-enja primenom
izraza (32) i (33) za slu%ajeve punjenja i pranjenja
silosa sa strmim levkom, za koeficijent efektivnog trenja
se uzima vrednost:
heff = h (35)
gde je h donja karakteristi%na vrednost koeficijenta
trenja o levak.
3.3.1 Optere-enja pri punjenju
Za odre'ivanja vertikalnog optere-enja primenom
izraza (32) i (33) za stanje punjenja silosa sa strmim
levkom, koristi se parametar F prema slede-em izrazu:
1
tan
1
f
h
b
F

+
(36)
Parametar n u jedna%ini (32) se uzima u obliku:
(1 ) cot
h
n S b (37)
gde je sa b ozna%en empirijski koeficijent, a koji se
uzima da iznosi b = 0.2.
Normalni pritisak i optere-enje od trenja u
posmatranoj ta%ki strmog levka nakon punjenja silosa
(slika 9) se odre'uju na osnovu izraza:
pnf = Ff pv i ptf = h Ff pv (38)
gde je Ff dato sa izrazom (36).
3.3.2 Optere-enja pri pranjenju
Pri pranjenju silosa sa strmim levkom, pri primeni
izraza (32) i (33), koristi se parametar F prema slede-em
izrazu:
1 sin cos
1 sin cos(2 )
i
e
i
F


+

+
(39)
kod kojeg je:
1
sin
sin
sin
wh
wh
i

+
' ;

(40)
1
tan
wh h

(41)
gde je h donja karakteristi%na vrednost koeficijenta
trenja o levak, a i ugao unutranjeg trenja uskladitenog
materijala.
Izraz za Fe (39), zasnovan je na upro-enoj teoriji
Walker-a za pritiske na levak pri pranjenju silosa, koja
je data u ref. [10] i [11]. Alternativni izraz za Fe, u ovom
slu%aju, moe se uzeti prema Enstad-u sa primenom
izraza (54), prema kompleksnijoj teoriji objavljenoj u ref.
[12] i [13].
Normalni pritisak i optere-enje od trenja u
posmatranoj ta%ki strmog levka pri pranjenju silosa
(slika 10) se odre'uju na osnovu izraza:
pne = Fe pv i pte = h Fe pv (42)
gde je Fe dato sa izrazom (39).


Slika 10. Raspodela pritisaka pri pranjenju silosa sa strmim (steep) i plitkim (shallow) levkom.


MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 42
3.4 Plitki levkovi
Kod izraza (32) i (33), koeficijent efektivnog trenja, za
slu%ajeve punjenja i pranjenja silosa sa plitkim
levkovima, se uzima u obliku:
(1 )
2tan
heff
K

(43)
gde je K karakteristi%na vrednost odnosa bo%nog pritiska
za vertikalni deo, izabran za odre'ivanje maksimalnog
optere-enja u levku (tabela 4), a je polovina
centralnog ugla levka.
3.4.1 Optere-enje pri punjenju
Pri odre'ivanju vertikalnog optere-enja primenom
izraza (32) i (33) za stanje punjenja silosa sa plitkim
levkom, koristi se parametar F prema slede-em izrazu:
1
tan
1
f
heff
b
F

+
(44)
Parametar n u jedna%ini (32) se uzima u obliku:
(1 ) cot
heff
n S b (45)
gde je b empirijski koeficijent, b = 0.2.
Normalni pritisak i optere-enje od trenja u
posmatranoj ta%ki plitkog levka nakon punjenja silosa
(slika 9) se odre'uju na osnovu izraza:
pnf = Ff pv i ptf = heff Ff pv (46)
gde je Ff dato sa izrazom (46).
3.4.2 Optere-enje pri pranjenju
Kod plitkih levkova pri pranjenju silosa (slika 10),
veli%ine normalnog pritiska i optere-enja od trenja se
mogu uzeti da su indenti%ni ovim vrednostima pri
punjenju silosa (46).
3.5 Odre/ivanje tipa protoka materijala u silosu
Ovaj deo se sadri u aneksu F u EC 1-4 [1], koji se
odnosi na odre'ivanje tipa protoka materijala u silosu, i
koji se definiu kao protok masom i protok jezgrom
(mass flow and funnel flow). Ta%no odre'ivanje tipa
protoka materijala u silosu je van okvira predmetnog
standarda.
Na slici 11, prikazani su dijagrami na osnovu kojih
projektant konstrukcije silosa moe odrediti da li
projektovani silos, sa konusnim ili linijskim levkom, u
okviru postavljenih parametara, ima svojstva koja
odgovaraju odre'enom tipu protoka materijala.
Informacija o tipu protoka materijala je potrebna pri
upotrebi alternativnih metoda za odre'ivanje optere-enja
na levak silosa. U me'uzoni - izme'u grani%nih linija na
slici 11, oblik protoka materijala zavisi od parametara
koji nisu uklju%eni pri projektovanju silosa prema EC 1-4.
Preko ovih dijagrama odre'uje se tip protoka,
odnosno da li je u pitanju protok masom (to je od
interesa za primenu kod alternativne metode prora%una
levka).
3.6 Alternativne metode za odre/ivanje optere+enja
u levkovima
U okviru aneksa H u EC 1-4, date su dve alternativne
metode za odre'ivanje optere-enja u levkovima. Prva
metoda se koristi za definisanje optere-enje pri punjenju
i pri pranjenju. Napominje se da optere-enje po ovoj
metodi ne zadovoljava uslov integracije optere-enja
naspram teine uskladitenog mterijala, tako da ovu
metodu treba koristiti uz dunu opreznost. Druga metoda
je alternativa pri odre'ivanju optere-enja pri pranjenju
materijala u strmim levkovima.
3.6.1 Alternativni postupak za odre'ivanje
optere-enja u levku pri punjenju i pranjenju
Koeficijent pove-anja optere-enja dna silosa Cb,
uzima se da iznosi Cb = 1.3, a u slu%aju da uskladiteni
materijal moe proizvesti uslove koji odgovaraju
uslovima dinami%kog optere-enja uzima se Cb = 1.6.



a) konusni levak b) linijski levak

Slika 11. Uslovi pojave protoka masom i protoka jezgrom kod konusnih i linijskih levkova (prema verziji EC 1-4 iz 2003.
god.).


MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 43
Vertikalno optere-enje pri punjenju kod ravnog i
priblino ravnog dna silosa (ugao nagiba dna 20)
sra%unava se prema izrazu:
pvf = Cb pv (47)
Normalni pritisci pn na zid levka pri punjenju, pri uglu
nagiba levka u odnosu na horizontalnu ravan ve-i od
20, se sra%unavaju prema slede-em izrazu:
3 2 1 2
( )
n n n n n
h
x
p p p p p
l
+ +
(48)
2 2
1 0
( sin cos )
n v b
p p C + (49)
2
2 0
sin
n v b
p p C (50)
2
3
3, 0 cos
s
n
K A
p
U

(51)
gde je:
ugao nagiba levka prema vertikali (slika 12),
x koordinata - duina izme'u 0 i lh (slika 12),
pn1 i pn2 pritisci na levak od materijala uskladitenog
(u -eliji) iznad nivoa tranzicije,
pn3 pritisak na levak od materijala u samom levku,
Cb koeficijent pove-anja optere-enja,
pv0 vertikalni pritisak u nivou tranzicije nakon
punjenja silosa.
Napomena: U EC 1-4 su obrnuto date definicije kod
pritisaka pn1 i pn2, i pn3, to predstavlja greku koja se
stalno ponavlja od prve verzije ovih normi.
Veli%ina optere-enja usled trenja pt, data je sa
izrazom:
t n
p p (52)
gde je optere-enje pn sra%unato prema izrazu (48).
Pritisci pri pranjenju na ravna i priblino ravna
silosna dna se uzimaju da odgovaraju pritiscima pri
punjenju silosa.
Pritisci na levku pri pranjenju silosa, u slu%aju
protoka jezgrom, se mogu uzeti da odgovaraju pritiscima
pri punjenju silosa.
Kod isticanja materijala iz silosa ukupnom masom, tj.
u slu%aju protoka masom, uvodi se dodatni fiksni
normalni pritisak ps (kick load), na nagnutom gornjem
delu levka, na kosom delu duine 0,2dc, koji deluje po
celom obimu levka, prema izrazu:
2
s vft
p K p (53)
gde je pvft vertikalni pritisak u nivou tranzicije nakon
punjenja silosa.
Gotovo isti postupak je dat u naem standardu JUS
ISO 11697 od 1996 godine [5]; a ovaj postupak
odgovara i odredbama ranijih normi za silose DIN 1055
deo 6 [7], gde je dodatno fiksno optere-enje ps (kick
load), bilo definisano na neto druga%iji na%in - sa
trougaonim optere-enjem na delu zida i levka u nivou
tranzicije. U navedenim standardima JUS i DIN, ovde
prikazani alternativni postupak za odre'ivanje
optere-enja u levku prema EC 1-4 [1], u principu
predstavlja osnovni ili jedini postupak prora%una
optere-enja na levak silosa. Isto tako u ranijoj verziji EC
1-4 [2 i 3], ovde prikazani alternativni postupak je bio
jedini postupak prora%una uticaja u levku od delovanja
uskladitenog materijala.
3.6.2 Alternativni izraz za odnos pritisaka na levkovima
pri pranjenju Fe
Pri pranjenju silosa, prose%ni vertikalni napon u
uskladitenom materijalu na posmatranom nivou u
strmom levku, moe se odrediti koriste-i alternativni
oblik izraza za parametar F, koji se daje u slede-em
obliku:



Slika 12. Alternativni oblik raspodele optere&enja na levku silosa


MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 3 (30-44) 44
sin 1 cos sin( )
1 2 1
1 cot 1 sin sin
i
e
i
F


1 _
+ +
1
+ +
1 , ]
(54)
pri %emu je:
1
sin 1
sin
2 sin
wh
wh
i

1 _
+ +
1
1 , ]
(55)
1
tan
wh h

(56)
gde je h donja karakteristi%na vrednost za koeficijent
trenja u levku, a i je ugao unutranjeg trenja
uskladitenog materijala.
Primena izraza (54) kod odre'ivanja pritisaka u
levku, se zasniva na primeni Enstad-ove teorije,
objavljene u ref. [12] i [13], koja je mnogo kompletnija
od upro-ene teorije Walker-a, date u ref. [10] i [11], kod
koje se koristi izraz za Fe u obliku (39).
4 LITERATURA
[1] EN 1991-4: "Eurocode 1 Action on structure -,
Part 4: Silos and tanks", English Version, May
2006, CEN, 107. pp.
[2] ENV 1991-4: "EUROCODE 1: Basis of Design and
Actions on Structures, Part 4: Actions on Silos and
Tanks", CEN/TC250/SC1, April 1993, 40 pp.
[3] EVROKOD 1: "Osnove prora%una i dejstva na
konstrukcije, Deo 4: Dejstva u silosima i
rezervoarima", Prevod na srpski: GF Univerziteta u
Beogradu, 1997., str. 66.
[4] Tatomirovi- Milorad: "Prora%un silosa prema
Evrokodu 1 - deo 4". Deseti nacionalni i %etvrti me-
'unarodni nau%ni skup iNDiS 2006, Zbornik rado-
va, Novi Sad, 22-24. novembar 2006., Univerztet u
Novom Sadu, Fakultet tehni%kih nauka, Institut za
gra'evinarstvo, Novi Sad, 2006., str. 219-226.
[5] JUS ISO 11697: "Osnove projektovanja
gra'evinskih konstrukcija. Optere-enja rastresitim
materijalima ". Jugoslovenski standard, Savezni
zavod za standardizaciju, str.19, 1996.
[6] TU 60: " Tehni%ka uputstva za prora%un silosnih
-elija za ito". Dokumentacija za gra'evinarstvo i
arhitekturu, GA-37, Sveska 17, Jun 1960, str. 9.
[7] DIN 1055 Teil 6: "Lastannahmen fr Bauten;
Lasten in Silozellen" - DIN 1055 Teil 6;
"Erluterungen Beiblatt 1 zu DIN 1055 Teil 6",
Ausgabe Mai 1987.
[8] Janssen H.A.: "Versuche ber Getreidedruck in
Silozellen". Zeitschr. d. Vereines deutscher
Ingenieure, 39, No.35, 31. August 1895, 1895., s.
1045-1049.
[9] Sperl Matthias: "Experiments on Corn Pressure in
Silo Cells Translation and Comment of Janssens
Paper from 1895". arXiv:cond-mat/0511618 v1, 24
Nov 2005., pp. 1-7. Granular Matter, Published
online: 29 December 2005, Springer-Verlag, pp. 1-
7.
[10] Walker D.M., "An approximate theory for pressure
and arching in hoppers", Chemical Engineering
Science, Vol. 21., 1966., pp. 975-997.
[11] Walker D.M.: "A basis for bunker design", Powder
Technology, 1, 1967., pp. 228-236.
[12] Enstad G.: "On the theory of arching in mass flow
hoppers", Chemical Engineering Science, Vol. 30.,
1975., pp. 1273-1283.
[13] Enstad G.: "A note on the stresses and dome
formation in axially symmetric mass flow hoppers",
Chemical Engineering Science, Vol. 32., 1977., pp.
337-339.
[14] Roberts A.W.: "Particle Technology Reflections
And Horizons: An Engineering Perspective". Trans
IChemE, Vol. 76., Part A, October 1998, Institution
of Chemical Engineers, pp. 775-796.
[15] Nedderman R.M.: "Statics and kinematics of
granular materials", Cambridge University Press,
1992. 352 pp.


REZIME
OPTERE%ENJA U %ELIJAMA SILOSA OD
USKLADITENIH ZRNASTIH MATERIJALA
Milorad TATOMIROVI
U radu se razmatraju opti principi i dejstva pri
projektovanju silosa za skladitenje zrnastih materijala
prema EVROKODU 1 deo 4 (EN 1991-4). Optere-enja
na vertikalnim zidovima se sastoje od fiksnog
optere-enja, tzv. simetri%nog optere-enja, i slobodnog
lokalnog optere-enja. Detaljna pravila za prora%un
optere-enja pri punjenju i pranjenju -elija su data u
zavisnosti od vitkosti silosa i prora%unske klase pouzda-
nosti. Nesimetri%na optere-enja na vertikalnim zidovima
usled ve-ih ekscentriciteta pri punjenju i pranjenju se
predstavljaju sa asimetri%nim raspodelama horizontalnih
pritisaka i opetere-enja od trenja o zidove silosa.
Klju)ne re)i: silos, optere-enja, levak, punjenje,
pranjenje, zrnasti materijal.
SUMMARY
LOADS IN SILO CELLS DUE TO STORED
PARTICULATE SOLIDS
Milorad TATOMIROVI
The Paper provides general principles and actions
for the structural design of silos for the storage of
particulate solids according to the EUROCODE 1 part
4 (EN 1991-4). The load on vertical walls is composed of
a fixed load, called the symmetrical load, and a free
load, called patch load. Detailed rules for the calculation
of filling loads and discharge loads are given according
to the slenderness of the silo and classes of reliability.
Unsymmetrical loads on the vertical walls of silos with
larger eccentricities of filling and discharge are
represented by unsymmetrical distributions of the
horizontal pressure and the wall friction traction.
Key words: silos, load, hopper, filling, discharge,
particulate solid.