Upoznajte se sa Microsoft Word-om

SADRAJ
UPOZNAJTE SE SA WORD-OM ......................................................................................52 1.1. TA JE W ORD............................................................................................................. 52 1.2. OSNOVNI ELEMENTI RADNE POVRINE.......................................................................... 53 1.3. OSNOVNE OPERACIJE SA DOKUMENTIMA ...................................................................... 54 RAD SA TEKSTOM ............................................................................................................ 56 2. 1. RAD SA TEKSTOM....................................................................................................... 56 FORMATIRANJE ................................................................................................................ 64 3. 1. FORMATIRANJE TEKSTA .............................................................................................. 64 3. 2. FORMATIRANJE PASUSA ............................................................................................. 67 3. 3. FORMATIRANJE STRANA ............................................................................................. 69 3. 4. FORMATIRANJE DOKUMENTA ...................................................................................... 71 PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA U TABELAMA I STUPCIMA ................................. 76 4.1. KORI!ENJE TABELA U DOKUMNETU ........................................................................... 76 UMETANJE OBJEKATA U DOKUMENT .......................................................................... 80 5.1. UMETANJE OBJEKATA U DOKUMENT ............................................................................. 80 5.2. SLIKE U DOKUMENTU .................................................................................................. 82 5.3. CRTANJE U W ORD-U................................................................................................... 84 TAMPANJE DOKUMENATA ........................................................................................... 85 6.1. " TAMPANJU DOKUMENTA ......................................................................................... 85

51

GLAVA 1
Upoznajte se sa Word-om

U ovom poglavlju nau!i"ete:

#. ta je Word 2. Osnovni elemnti radne povrine 3. Osnovne opreracije sa dokumentima

#.#. ta je Word
Obrada teksta je kori#enje ra$unarskog programa za izradu, ure%ivanje i prikazivanje tekstualnih dokumenata. Programi za obradu teksta pomau vam da pravite dokumente profesionalnog kvaliteta zbog mogu#nosti upisivanja i formatiranja teksta, ispravljanja greaka i pregleda dokumenta pre tampanja ili distribuiranja. Microsoft Word je program za obradu teksta koji moete koristiti za izradu i auriranje raznovrsnih poslovnih i li$nih dokumenata. Bez obzira na to da li treba da napiete pismo, dopis, faks, godinji izvetaj, bilten ili knjigu, u dananjim uslovima to predstavlja veoma jednostavan posao jer Word je dovoljno efikasan i fleksibilan da brzo i lako proizvede profesionalne dokumente. U okviru ove teme upozna#emo se sa radom u Word-u i objasni#emo kako ga moete koristiti pri pisanju teksta na ra$unaru.

52

Upoznajte se sa Word-om

#.2. Osnovni elementi radne povrine

Kada pokrenete MS Word 2000 na ekranu se pojavljuje radno okruenje koje moe izgledati kao na Slici 1.2.1. Kao to moete videti, pred Vama se nalazi prazan beli prostor u kom #e, kucanjem, kopiranjem ili ubacivanjem objekata, biti formirana sadrina dokumenta. Pre nego to zapo$nemo sa pisanjem dokumenata, ne bi bilo loe da znamo ta je ta u radnom okruenju Word-a. Na Slici 1.2.1. ozna$eni su neki osnovni elementi radne povrine za koje #e u nastavku uslediti objanjenja.

# 2
Slika 1.2.1. Izgled radnog okruenja MS Word-a 2000

## #2 #3

3 4 5 6 7 8 9 #0 #4

Osnovni elementi radne povrine su: #. naslovna linija prozora sadri ime dokumenta i ime programa; 2. kontrolni meni dokumenta; 3. linija menija sadri punu listu raznih Word-ovih komandi; 4. paleta sa alatima Standard; 5. paleta sa alatima Formatting; 6. lenjir pomae pri definisanju margina i tabulatora; 7. prazan prostor za pisanje 8. kursor prikazuje trenutno aktivnu poziciju za pisanje; 9. dugmad za prikaze kontroliu na$in prikazivanja dokumenta; #0. statusna linija sadri veliki broj podataka o dokumentu; ##. dugmad za promenu veli$ine i zatvaranje Word-a; #2. dugme za zatvaranje dokumenta; #3. trake za skrolovanje; #4. dugmad za pronalaenje.

53

Upoznajte se sa Word-om

#.3. Osnovne operacije sa dokumentima

Rad sa Word-om podrazumeva poznavanje osnovnih operacija za kreiranje dokumenata, njihovo memorisanje, otvaranje i zatvaranje, kao i poznavanje postupaka za unos teksta. Ovde #e biti re$eno neto o tome. Pravljenje novih dokumenata. Kada pokrenete Word, on Vam nudi prazan dokument, podesan za kucanje. Va prvi korak jeste da po$nete da kucate. Ukoliko morate da zapo$nete novi dokument, a ve# neto radite u Word-u, to moete u$initi iz glavnog menija izborom opcije File, New. Jo lake je da kliknete na ikonicu New iz palete alatki Standard ili da koristite kombinaciju tastera Ctrl+N.

Unos teksta. Pokrenuli ste Word i zapo$eli potpuno novi dokument. Sada je potrebno samo da unesete eljeni tekst. Trep#u#i kursor, Vam pokazuje gde #e se pojaviti ono to kucate. Kada ovaj kursor dovedete na mesto gde elite da unesete tekst, jednostavnim kucanjem po tastaturi ispiite ono to elite (svako slovo na tastaturi je slovo na ekranu). Na primer, ispiite Danas je sun!an dan ili neto drugo to Vam prvo padne na pamet. U prvo vreme ne#e Vam biti lako da prona%ete eljene tastere na tastaturi, ali #ete vremenom i to prevazi#i. Za umetanje razmaka izme%u re$i ili re$enica koristite razmaknicu, tj. taster Space sa tastature (najve#i taster na donjem delu tastature). Snimanje dokumenata. Da bi ste sa$uvali ono to piete potrebno je da to snimite. Snimanje iz palete alatki dokumenata na kojima radite vri se najlake ako kliknete na ikonicu Save Standard. Druga mogu#nost je da to u$inite izborom opcije File, Save iz glavnog menija. Kona$no, to moete u$initi i pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+S sa tastature. Ako dokument snimate po prvi put pojavi#e Vam se na ekranu standardni dijalog prozor za izbor lokacije i dodelu imena snimanom dokumentu, sli$an prozoru prikazanom na Slici 1.3.1 Vani elementi ovog prozora su: #. polje za izbor foldera u koji elite da snimite Va dokument; 2. sadraj trenutno izabranog foldera; 3. polje za unos imena dokumenta koji snimate; 4. polje za izbor tipa dokumenta koji snimate; 5. paleta alatki prozora (alati za kretanje, za pretraivanje, za kreiranje novih foldera i za podeavanje izgleda podataka); 6. dugme Save pritiskom na njega izvri#ete snimanje; 7. dugme Cancel pritiskom na njega otkaza#ete snimanje. Ime fajla ne sme da sadri neki od slede#ih znakova: / \ " * ? : < > |.

54

Upoznajte se sa Word-om

Zatvaranje dokumenata bez zatvaranja programa MS Word 2000. U radnom prozoru Word-a postoji posebno dugme za zatvaranje trenutno aktivnog dokumenta, to je mogu#e videti sa Slike 1.2.1. Nakon klika na ovo dugme zatvara se samo trenutno aktivan dokument, dok Word i dalje ostaje aktivan. Ovo se moe posti#i i iz glavnog menija izborom opcije File, Close. Otvaranje postoje!ih dokumenata. Vrlo $esto #ete biti u prilici da dora%ujete i prera%ujete ve# postoje#e dokumente. Da biste to u$inili potrebno je da umete da ih pokrenete. Pokretanje postoje#ih dokumenata se vri najjednostavnije ako kliknete na ikonicu Open iz palete alatki Standard.

#
Slika 1.3.1. Izgled dijaloga za snimanje dokumenata

2 3 4 6 7

Druga mogu#nost je da to u$inite izborom opcije File, Open iz glavnog menija. Kona$no, to moete u$initi i pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+O sa tastature. Nakon izvrene akcije pojavi#e se standardni dijalog prozor za izbor fajla koji elite da otvorite, izgleda sli$nog kao na Slici 1.3.2. U ovom dijalokom prozoru treba da izvrite izbor dokumenta koji elite da otvorite, to se vri kombinacijom kretanja kroz foldere i selektovanjem eljenog dokumenta. Kada selektujete dokument, potrebno je da kliknete na dugme Open da biste ga i otvorili.

55

GLAVA 2
Rad sa tekstom
U ovom poglavlju nau!i"ete:
#. Kompletan rad sa tekstom: unos teksta, kretanje kroz tekst, brisanje, ozna$avanje, kopiranje, pronalaenje, zamena teksta

2. #. Rad sa tekstom
Videli smo kako se izvode osnovne operacije sa dokumentima. Sada #emo se malo blie upoznati sa na$inima obrade teksta u Microsoft Word-u, pri $emu #emo panju obratiti na neke osnovne stvari kao to su kretanje kroz tekst, ispravljanje greaka, rad sa blokovima, brisanje, kopiranje itd. Podeavanje parametara stranica u dokumentu. Pre no to u%emo u detalje vezane za obradu teksta, pogledajmo kako moete podesiti prazan beli prostor na kome piete. Da bi to uradili potrebno je da pokrenemo opciju File, Page Setup iz glavnog menija. Nakon toga #e se pojaviti dijalog kao na Slici 2.1.1. U ovom dijalogu se nalaze $etiri kartice za podeavanje: margina (Margins), veli$ine i orijentacije papira (Paper Size), izvora papira (Paper Source) i izgleda (Layout). Svaka od ovih kartica omogu#ava podeavanje razli$itih podataka vezanih za povrinu na kojoj piete, pri $emu prve dve kartice (Margins i Paper Size) imaju znatno $e#u primenu u radu.

56

Upoznajte se sa Word-om

Unos teksta. O samom unosu teksta ve# je bilo re$i, pa ono osnovno (o kucanju na tastaturi) ovde ne#emo ponavljati. Me%utim, ima jo dosta stvari o unosu teksta koje treba znati. U nastavku je izloeno nekoliko osnovnih. Velika slova dobijate kada tastere koristite u kombinaciji sa tasterom Shift. Ako pritisnete taster Caps Lock sve to kucate bi#e ispisano velikim slovima. MS Word ima osobinu da pri kucanju sam prenosi tekst u naredni red pri nailasku na kraj reda, tj. sam vri prelom teksta. Ovo zna$i da nije potrebno na kraju svakog reda pritiskati taster Enter sa tastature da bi se prelo u naredni red. Taster Enter se upotrebljava samo na kraju pasusa, kada se eli pre#i u novi red.

Slika 2.1.1. Izgled dijaloga za podeavanje parametara stranice

Uvla$enje novog pasusa se postie ako, posle tastera Enter, pritisnete taster Tab. Preporu$uje se da se za poravnavanje teksta koristi ovaj taster, a ne taster Space, jer se tako dobijaju znatno uredniji i uniformniji dokumenti. Ukoliko pogreite pri pisanju, za brisanje moete koristiti tastere Backspace () i Delete. Razlika je u tome to taster Backspace brie simbole sa leve strane kursora, a taster Delete sa desne strane kursora. Za malo ve#e greke Word ima operaciju Undo, koja Vam omogu#ava da ponitite prethodno ura%eno. Vie o ovoj operaciji neto kasnije.

57

Upoznajte se sa Word-om

Podaci koji se nalaze na statusnoj liniji mogu Vam prili$no pomo#i prilikom kucanja. Oni Vam daju informaciju o tome gde se trenutno nalazite u dokumentu (na kojoj strani i u kojoj sekciji), koliko dokument ima strana, gde se na toj strani nalazi kursor itd. Ove informacije Vam nekad mogu biti od koristi, pa ih nemojte u potpunosti zanemariti. Kretanje kroz tekst. Dokument koji kreiramo u Word-u moe biti ogroman, sa velikim brojem strana. Pri tome, samo mali deo takvog dokumenta staje na ekran ra$unara. Zato je veoma bitno da znate kako da koristite tastere za navigaciju i neke komande za kretanje po dokumentu. Najuobi$ajeniji na$in za kretanje po dokumentu je kori#enjem tastera sa strelicama (tzv. kursorskih tastera). Tasteri i pomeraju kursor na prethodni, odnosno na naredni red, dok tasteri i pomeraju kursor za jednu poziciju u levo, odnosno u desno. U kombinaciji sa tasterom Ctrl ovi tasteri omogu#avaju pomeranje kursora na po$etak prethodnog/narednog pasusa ili na po$etak prethodne/naredne re$i, respektivno. Za kretanje se mogu koristiti i tasteri Page Up i Page Down, koji omogu#avaju kretanje za po jedan ekran navie ili nanie. U kombinaciji sa tasterom Ctrl omogu#avaju pomeranje kursora na po$etak prethodne, odnosno naredne strane. Jo dva tastera su veoma interesantna. To su End i Home koji alju kursor na kraj i na po$etak reda. Kombinacije tastera Ctrl+End i Ctrl+Home alju kursor na kraj i na po$etak kompletnog dokumenta. U slede#oj tabeli su navedeni tasteri i kombinacije tastera koje moete da koristite da biste brzo premetali ta$ku umetanja. Ta$ka umetanja premeta se u Za jedan znak udesno Za jedan znak ulevo Za jedan red nanie Za jedan red navie Za jednu re$ ulevo Za jednu re$ udsno Na po$etak teku#eg reda Na kraj teku#eg reda

Pritiskanjem ovog tastera

Tabela 2.1.1. Tasteri i kombinacije tastera za brzo premetanje ta$ke umetanja

! ! Ctrl + Ctrl + Ctrl + Home Ctrl + End

58

Upoznajte se sa Word-om

Po dokumentu moete da se kre#ete gore-dole i pomo#u vertikalne trake za skrolovanje. Me%utim,. kad ovako pomerate ekran, kursor se ne kre#e. Da biste kursor pomerili na izabrano mesto, morate da na njega kliknete tasterom mia. Ako pritisnete kliza$ na vertikalnoj traci, pojavi#e se pomo#ni prozor$i# koji Vas obavetava na kojoj #ete se stranici dokumenta na#i kada otpustite taster mia. Kretanje kroz dokument se moe vriti i pomo#u komande Go To, pomo#u koje prelazite direktno na bilo koje mesto u dokumentu. Pokretanje ove komande se vri izborom opcije Edit, Go To iz glavnog menija ili kombinacijom tastera Ctrl+G. Sve su ovo na$ini za kretanje kroz aktivni dokument koji se ve# dugo koriste. Me%utim, danas se u upotrebi $esto mogu na#i mievi koji imaju ugra%en srednji taster sa to$ki#em za skrolovanje. On Vam umnogome moe olakati kretanje kroz dokument, jer je veoma jednostavan za upotrebu. Pomeranjem to$ki#a od sebe ili ka sebi dokument se pomera navie ili nanie. I ovde, kao i kod trake za skrolovanje, morate miem kliknuti na eljeno mesto da biste na njega doveli kursor. Viejezi"ka podrka. Program Microsoft Word nije razvijen za srpsko jezi$ko podru$je, pa su komande ispisane uglavnom na engleskom jeziku. Me%utim, to nas ne spre$ava da pri pisanju koristimo #irili$no pismo ili latinicu sa naim slovima. Ranije su postojali $isto #irili$ni fontovi ili fontovi sa oznakom YU koji su u sebi sadrali simbole kao to su , %, $, #, lj, nj i . Sa ovim fontovima je postojao problem prenoenja dokumenata sa jednog ra$unara na drugi. Naime, odre%eni simboli se nisu mogli videti bez instaliranja potrebnog fonta. Danas se taj problem jednostavno prevazilazi kori#enjem viejezi$ke podrke (engl. multilanguague support). Instaliranjem ove opcije u WINDOWS -u i podeavanjem parametara za tastaturu, omogu#ava se kori#enje jednog istog fonta za pisanje na vie jezika. Veoma pogodno je to to se u ove svrhe mogu koristiti tzv. sistemski fontovi koji se instaliraju pri instaliranju WINDOWS operativnog sistema i koji postoje na svim ra$unarima. Promena jezika (tj. kodnog rasporeda na tastaturi) se vri klikom mia na indikator koji se nalazi u desnom uglu taskbar-a. Ono to je vano jeste raspored slova na tastaturi. Tako slova lj i nj se nalaze na mestu slova q i w, dok su slova , %, $, # i raspore%ena na tasterima [, ], ;, i \. Na nekim tastaturama postoje ispisana ova slova, a na nekima ne, to moe da dovede do komplikacija. Zato probajte da zapamtite ovaj raspored. Neto o brisanju. &esto se deava da pri kucanju pogreite i da je potrebno da napravljenu greku obriete. Ve# je objanjeno kako #ete izvriti brisanje pojedina$nih znakova kori#enjem tastera Backspace i Delete. Me%utim, kako da obriete $itavu re$, red teksta ili pasus?

59

Upoznajte se sa Word-om

Word ima dve komande za brisanje $itavih re$i: Ctrl+Backspace i Ctrl+Delete, koje briu re$ sa leve, odnosno sa desne strane kursora. Jedan red teksta se moe obrisati tako to ga prvo selektujete (dovedete mia u prostor leve margine, pomerite pokaziva$ do reda koji ho#ete da obriete i kliknete levim tasterom mia), a zatim pritisnete taster Delete. Pasus briete tako to ga selektujete (kliknete tri puta miem na neko mesto u pasusu) i pritisnete taster Delete. Ozna"avanje teksta. Word ima jednu veoma interesantnu osobinu, a to je rad sa blokovima. Blokovi, zapravo, predstavljaju deo teksta re$i, re$enice, pasuse ili $itav dokument koji je ozna$en, odnosno selektovan. Kao i obi$no, postupak selektovanja teksta moe da se izvri na vie na$ina. Ako se pri selektovanju teksta koristite miem moete selektovati re$ (dva puta kliknite na eljenu re$), red (opisano je u prethodnom pasusu), re$enicu (pritisnite taster Ctrl i kliknite miem na eljenu re$enicu) ili pasus (kliknite tri puta miem na eljeni pasus). Miem moete izabrati i deo teksta proizvoljne veli$ine. Da bi to uradili potrebno je da postavite pokaziva$ mia na mesto gde elite da blok po$ne, drite pritisnut levi taster mia i povla$ite pokaziva$ preko teksta. Otputanjem levog tastera mia ozna$avate kraj selektovanog bloka. Obeleavanje blokova u tekstu moete izvriti i pomo#u kombinacije tastera Shift i nekog od kursorskih tastera sa tastature. Na taj na$in moete obeleavati znak po znak levo (Shift+) i desno od kursora (Shift+) ili red po red iznad (Shift+) i ispod (Shift+) kursora ili blok teksta od kursora do po$etka (Shift+Home) ili kraja reda (Shift+End). Za obeleavanje blokova se moe koristiti i funkcijski taster F8 $ijim viestrukim uzastopnim pritiskanjem moe biti selektovana re$, re$enica, pasus ili ceo dokument. Kona$no, za obeleavanje $itavog dokumenta moete koristiti kombinaciju tastera Ctrl+A ili opciju Edit, Select All iz glavnog menija programa. Treba imati u vidu da se svako selektovanje teksta moe i ponititi. To se postie pritiskom na neki od kursorskih tastera ili klikom mia na proizvoljnu poziciju u dokumentu. Kopiranje i premetanje blokova. Word koristi standardne Windows-ove komande Copy, Cut i Paste da bi Vam olakao kopiranje i premetanje blokova. Kopiranje blokova se vri tako to prvo obeleite blok, a zatim upotrebite komandu Copy (klik miem na ikonicu u paleti alata Standard ili izbor opcije Edit, Copy iz glavnog menija ili kombinacija tastera Ctrl+C). Nakon toga, pomerite kursor do mesta na koje elite da prekopirate blok i upotrebite u paleti alata Standard ili izbor opcije Edit, Paste iz komandu Paste (klik miem na ikonicu glavnog menija ili kombinacija tastera Ctrl+V).

60

Upoznajte se sa Word-om

Premetanje blokova se moe izvriti isecanjem bloka sa originalne lokacije i njegovim umetanjem na novu lokaciju. Postupak je sli$an kao pri kopiranju, samo se umesto komande Copy koristi komanda Cut (klik miem na ikonicu u paleti alata Standard ili izbor opcije Edit, Cut iz glavnog menija ili kombinacija tastera Ctrl+X). Kopiranje i premetanje blokova moete obavljati i pomo#u mia. Obeleeni blok se premeta na novu poziciju jednostavnim pritiskom na levi taster mia i povla$enjem bloka do nove pozicije, a zatim otputanjem tastera mia. Kopiranje bloka miem funkcionie kao i pomeranje bloka, sa razlikom to morate da drite taster Ctrl dok povla$ite. Komande Undo i Redo. Ve# je re$eno da Word poseduje komandu Undo, koja omogu#ava opozivanje komandi koje ste prethodno zadali. Ovo je veoma zna$ajno, jer Vam prua mogu#nost da slu$ajne greke ne proizvedu velike posledice. Metode pokretanja ove komande su slede#e: kliknite miem na ikonu Undo ( ) u paleti alata Standard ili izaberite opciju Edit, Undo iz glavnog menija ili pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+Z. Sa druge strane, morate imati u vidu da ova komanda nije ba svemogu#a i da #e postojati situacije kada ne#ete mo#i da je koristite. Zbog toga se trudite da ne dolazite previe $esto u situacije kada morate da koristite ovu komandu. Ako neto opozovete komandom Undo, a niste to hteli, upotrebite komandu Redo da biste sve vratili u prethodno stanje. Komandu Redo moete pokrenuti ako kliknite miem na ikonu Redo ( ) u paleti alata Standard ili ako izaberite opciju Edit, Redo iz glavnog menija ili ako pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+Y. Pronalaenje i zamena teksta. Word moe veoma brzo da prona%e bilo koje par$ence teksta na bilo kojem mestu u dokumentu. Komanda za pronalaenje teksta nazvana je Find (u prevodu prona"i). Najlaki na$in za njeno pokretanje je kombinacija tastera Ctrl+F sa tastature ili izbor opcije Edit, Find iz glavnog menija. Nakon ovoga pojavljuje okvir za dijalog kao na Slici 2.1.2. Obratite panju da se isti okvir za dijalog koristi i za zamenu teksta komandom Replace i za komandu Go To, to moete zaklju$iti na osnovu kartica. Poto elimo samo da prona%emo tekst, izabrana je kartica Find.

61

Upoznajte se sa Word-om

Slika 2.1.2. Prozor za dijalog Find and Replace (aktivna je komanda Find)

Postupak pronalaenja teksta je jednostavan. U polje Find what se ukuca tekst koji se trai i pritisne se dugme Find Next (ili samo taster Enter). Dugme More prua mogu#nost kori#enja ve#eg broja naprednih opcija pri pronalaenju eljenog teksta. Prava mo# dijaloga prikazanog na Slici 2.1.2. nije samo da prona%e eljeni tekst, ve# i da ga zameni nekim drugim. Zamena teksta je mogu#a kori#enjem komande Replace. Ovu komandu moete startovati izborom opcije Edit, Replace iz glavnog menija ili pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+H. Ukoliko ve# koristite komandu Find i ako Vam je prozor sa Slike 2.1.2. aktivan, komandu Replace moete aktivirati i klikom na njenu karticu u ovom prozoru. Tada prozor za dijalog sa Slike 2.1.2. poprima izgled koji je prikazan na Slici 2.1.3.

Slika 2.1.3. Prozor za dijalog Find and Replace (aktivna je komanda Replace)

Postupak zamene teksta je slede#i: u polje Find what unesite tekst koji elite da zamenite, a u polje Replace with upiite tekst kojim elite da zamenite postoje#i. Ako ho#ete da uneti tekst zamenite u celom dokumentu pritisnite dugme Replace All.

62

Upoznajte se sa Word-om

Ukoliko elite da pre zamene proverite ta #e biti zamenjeno, pritisnite dugme Find Next. Tada #e Word zastajati kod svakog pojavljivanja traenog teksta i Vi #ete biti u mogu#nosti da u svakom konkretnom slu$aju odlu$ite da li #e tekst biti zamenjen ili ne. Za zamenu teksta pritisnite dugme Replace, a za pronalaenje slede#eg odgovaraju#eg teksta pritisnite ponovo dugme Find Next. Preporu$uje se kori#enje dugmi#a Find Next i Replace, dok se za upotrebu dugmeta Replace All savetuje da budete potpuno sigurni u ono to elite da uradite.

63

GLAVA 3
Formatiranje
U ovom poglavlju nau!i"ete:
#. 2. 3. 4. Formatiranje teksta Formatiranje pasusa Formatiranje strana Formatiranje dokumenta

3. #. Formatiranje teksta
Formatiranje je umetnost izrade dokumenata tako da oni ne budu runi. To je drugi deo obrade teksta, koji dolazi odmah posle pisanja, nekad i u toku samog pisanja, i koji oduzima prili$no vremena. Word Vam omogu#ava da formatirate tekst, znakove, pasuse, re$enice i cele dokumente, da kreirate stilove i ablone koji #e Vam olakati rad i niz drugih stvari o kojima #e u nastavku biti vie re$i. Najosnovnija stvar koju u dokumentu moete formatirati jeste znak. U znake spadaju slova, re$i i sav tekst u pasusima. Znake moete formatirati tako da budu polucrni, podvu$eni, kurzivni, mali, veliki, u razli$itim fontovima ili bojama, pa $ak i animirani. Na"ini formatiranja teksta. Postoje dva osnovna na$ina da promenite format teksta: #. izaberite komandu za formatiranje teksta i otkucajte tekst (sav tekst koji budete kucali ima#e format koji ste izabrali); 2. otkucajte tekst, pa ga onda obeleite kao blok i primenite formatiranje. Oba ova na$ina podrazumevaju formatiranje, ali jo nismo rekli kako se ono sprovodi. Sledi opis radnji koje predstavljaju postupke formatiranja teksta.

64

Upoznajte se sa Word-om

Promena fonta. Jedna od interesantnih osobina Word-a jeste njegova sposobost da koristi mnotvo razli$itih fontova. Promena fonta predstavlja jedan od naj$e#e kori#enih postupaka formatiranja teksta. Vri se izborom fonta iz padaju#e lista sa imenima raspoloivih fontova, koja se nalazi u paleti sa alatima Formatting (Slika 3.1.1. levo). Kada promenite font, sve to kucate nakon toga bi#e ispisano tim fontom. Promenu fonta moete vriti i nad postoje#im tekstom, tako to ga selektujete, a zatim iz pomenute padaju#e liste izaberete novi font. Promena veli"ine teksta. Kori#enjem komandi za promenu veli$ine teksta, moete posti#i da Va tekst bude si#uan ili dinovski. Veli$ina teksta se bira iz padaju#e liste prikazane na Slici 3.1.1. desno, koja se nalazi u paleti sa alatima Formatting. Novoizabrana veli$ina teksta se primenjuje na obeleeni blok teksta na ekranu ili na nov tekst koji budete kucali. Jedinica veli$ine teksta je ta$ka koja iznosi 1/72 in$a. Uobi$ajeno je da tekst bude veli$ine 10 ili 12 ta$aka, naslovi veli$ine 14 do 24 ta$ke, ali to zavisi od samog korisnika i njegovih potreba.

Slika 3.1.1. Padaju#e liste za izbor fonta i veli$ine teksta

Za uve#avanje i smanjivanje veli$ine teksta moete koristiti i neke kombinacije tastera sa tastature. Kori#enjem kombinacije tastera Ctrl+] veli$ina teksta se uve#ava za po jednu ta$ku, dok se kori#enjem kombinacije tastera Ctrl+[ veli$ina teksta umanjuje za po jednu ta$ku. Osnovno formatiranje znakova. Poto ste izabrali font i veli$inu znakova, najosnovniji na$in formatiranja teksta je da ga u$inite polucrnim, kurzivnim ili podvu$enim. Zbog jednostavnog kori#enja, pre$ice sa tastature i dugmad na paleti alata za formatiranje spadaju u najlake alatke za formatiranje teksta.

65

Upoznajte se sa Word-om

Da biste dobili polucrni tekst, pritisnite Ctrl+B ili dugme Bold ( dobili kurzivni tekst, pritisnite Ctrl+I ili dugme Italic ( podvu$eni tekst, pritisnite Ctrl+U ili dugme Underline (

) na paleti alata Formatting. Da biste

) na paleti alata Formatting. Da biste dobili ) na paleti alata Formatting.

Osnovno formatiranje znakova uti$e samo na obeleeni tekst ili na nov tekst koji kucate. Za isklju$enje nekog od navedenih atributa teksta dovoljno je ponoviti komandu. Navedene atribute moete kombinovati i zajedno primenjivati, npr. kao u ovom slu$aju. Pisanje natpisanog ili potpisanog teksta. Natpisani tekst, tj. eksponent, nalazi se iznad osnovne linije teksta (npr. 210), a potpisani tekst, tj. indeks, nalazi se ispod osnovne linije teksta (npr. H2O). Da biste tokom kucanja dobili ovakav tekst, moete koristiti kombinacije tastera Ctrl+Shift+= za natpisani, odnosno Ctrl+= za potpisani tekst. U istu svrhu moete koristiti dugmi#e nalaziti na paleti alata Formatting. i , koji se mogu

Rad sa okvirom za dijalog Font. U Word-u postoji mesto na kome se istovremeno mogu na#i gotovo sve mogu#nosti za formatiranje znakova. To je okvir za dijalog Font, koji se dobija kada se izabere opcija Format, Font iz glavnog menija ili pritisne kombinacija tastera Ctrl+D. Izgled ovog prozora je prikazan na Slici 3.1.2.

Slika 3.1.2. Prozor za dijalog Font

66

Upoznajte se sa Word-om

Ovaj dijalog Vam prua mogu#nost da na jednom mestu izvrite sva podeavanja koja su prethodno opisana, ali i neka dodatna. Izmene koje uradite u okviru za dijalog Font uti$u na svaki obeleeni blok na ekranu ili na nov tekst koji #ete upisati poto pritisnete dugme OK. Pritisnite OK poto ste zavrili sa zadavanjem parametara fonta, ili pritisnite Cancel ako ste samo razgledali mogu#nosti. Mala i velika slova. Efekti sa mali i velikim slovima ne smatraju se delom fonta, atributa znaka ili formata. Ipak, kori#enjem kombinacije tastera Shift+F3, moete promeniti postoje#u kombinaciju malih i velikih slova u neku drugu. Probajte i vidite ta #e se dogoditi.

3.2. Formatiranje pasusa

Poto ste formatirali re$i, slede#i korak je formatiranje pasusa. To je jednostavno, jer s pasusom moete u$initi tek nekoliko stvari: moete mu poravnati tekst, podesiti tabulatore ili mu promeniti razmake izme%u redova ili pasusa. Na"ini formatiranja pasusa. Formatiranje pasusa je sli$no formatiranju teksta ili znakova. Dva su na$ina rada: #. upotrebite naredbu za formatiranje u samo jednom pasusu, da biste njega formatirali; 2. upotrebite naredbu za formatiranje u bloku obeleenih pasusa, da biste ih zajedno formatirali. Word-ove naredbe za formatiranje pasusa deluju samo na pasuse, na re$i ili re$enice ne deluju. Naravno, ako se pasus sastoji od jedne re$i ili re$enice, naredbe deluju. Poravnanje pasusa. U Word-u moete poravnati pasus na $etiri na$ina: po levoj ivici, centrirano, po desnoj ivici i obostrano. Da biste pasus poravnali sa leve strane, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+L ili dugme Align Left ( ) na paleti alata Formatting. Za centriranje pasusa, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+E ili dugme Center ( ) na paleti alata Formatting. Da biste pasus poravnali sa desne ) na paleti alata Formatting. Da ) na strane, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+R ili dugme Align Right (

biste pasus poravnali sa obe strane, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+J ili dugme Justify ( paleti alata Formatting.

67

Upoznajte se sa Word-om

Dodavanje praznog prostora po vertikali pasusa. Postoje dva na$ina za razdvajanje teksta u smeru gore-dole. Prvi se sastoji u promeni proreda razmaka izme%u redova, a drugi u pove#anju razmaka izme%u pasusa. Za automatsko ure%enje proreda i razmaka izme%u pasusa koristite opciju Format, Paragraph iz glavnog menija prozora. Okvir za dijalog koji se potom pojavljuje ima izgled kao na Slici 3.2.1. Prored u pasusu se podeava pomo#u padaju#e liste Line Spacing, a razmak izme%u pasusa se menja kori#enjem opcija Before i After. Sve unete promene se mogu videti u delu prozora Preview. Promena uvla"enja pasusa. Najjednostavniji na$in da uvu$ete prvi red novog pasusa je kori#enjem tastera Tab. Prednost Word-a je to moe automatski da uvu$e prvi red svakog pasusa koji napiete. To se moe podesiti, ako u polju Special okvira za dijalog Paragraph (Slika 3.2.1.) sa spiska odaberete First Line, a zatim u polje By upiete veli$inu uvlake prvog reda svakog pasusa. Ukoliko sa spiska u polju Special izaberete opciju Hanging, dobi#ete pasus $iji prvi red tr$i ulevo, dok su svi ostali redovi uvu$eni. Moete izabrati i da uvu$ete $itav pasus, to zna$i da levu ivicu celog pasusa poravnate sa tabulatorom. To se postie pritiskom na dugme Increase Indent ( ) na paleti alata Formatting. Za vra#anje leve ivice pasusa u levu stranu koristite dugme Decrease Indent ( sa palete alata Formatting. )

Kona$no, moete podesiti da Va pasus bude uvu$en u odnosu na ostali tekst i sa leve i sa desne strane, to se postie u okviru za dijalog Paragraph izborom vrednosti za polja Left i Right (Slika 3.2.1.).

Slika 3.2.1. Izgled okvira za dijalog Paragraph

68

Upoznajte se sa Word-om

3.3. Formatiranje strana

Kada pravite dokument koji zahteva vie stranica, Word sam strani$i dokument. Strani$iti dokument zna$i umetati prelome stranica- prelomi stranica koje Word ume#e nazivaju se meki prelomi stranica. Meki prelom stranica pojavljuje se kao isprekidana linija preko stranice. Ako vam se ne dopada mesto na kojem Word ume#e prelom stranice, moete i sami da ga umetnete. Prelom stranice koji vi ume#ete zove se ru"ni prelom stranice. Ru$ni prelom stranice pojavljuje se kao isprekidana linija, sa re$ima Page break u sredini. Ru$ni prelom stranice ume#ete kada elite da zapo$nete novu stranicu. Bez obzira da li zadravate Wordove meke prelome stranica ili ume#ete sopstvene, treba da se postarate da ovi prelomi ne ostavljaju udovice i siro$i#e. Udovica je poslednji red pasusa koji se odtampa sam na vrhu stranice. Siro"e je prvi red pasusa koji se odtampa sam na dnu stranice. Osvajanje re$i ili kratkog izraza na vrhu ili dnu stranice moe da prekine tok duga$kog dokumenta. Da biste odstranili udovice i siro$i#e i dodatno kontrolisali gde Word prelama stranice, moete da koristite opcije u okviru za dijalog Paragraph. U slede#oj tabeli objanjene su opcije okvira za dijalog Paragraph. koji moete koristiti da biste odredili kako Word treba da postupa u slu$ajevima u kojima moe do#i do preloma pasusa na nepoeljnom mestu.

Tabela 3.3.1 Opcije okvira za dijalog Paragraph

Opcije preloma redova i stranica Spre$ava se tampanje posjednjeg Widow/ Orpahon reda pasusa usamljenog na control po$etkustranice ili prvi red pasusa kao izdvojen na dnu steanice Spre$ava se prelom stranice unutar Keep lines together pasusa Keep with next Page break before Spre$ava se prelom stranice izme%u istaknutog i slede#eg reda Ume#e se prelom stranice pre istaknutog pasusa

Na$in na koji je stranica postavljena u tampanom dokumentu naziva se orijentacija stranice. Podrazumevana orijentaciju stranicu u Wordu je vertikalna (engl. Potrait). Kada je orijentacija stranice vertikalna, visina stranice je ve#a od njene irine. S druge strane, kada je orijentacija horizontalna (engl. Landscape) irina stranice je ve#a od njene visine. Dokument ima samo jednu orijentaciju, osim kada ga podelite na odeljke. U tom slu$aju, svaki odeljak moe da ima sopstvenu orijentaciju stranice.

69

Upoznajte se sa Word-om

Numerisanje strana. Program za obradu teksta Word vri automatsko numerisanje strana, pri $emu Vi treba samo da kaete gde elite da brojevi strana budu uba$eni. Da biste izvrili numerisanje strana, izaberite opciju Insert, Page Numbers iz glavnog menija i pred Vama #e se pojaviti dijalog Page Numbers koji izgleda kao na Slici 3.3.1. Biranjem opcija iz padaju#ih listi Position i Aligment moete podesiti da broj strane bude postavljen na vrhu ili na dnu, levo, u sredini ili desno. Opcije Inside i Outside slue za numerisanje parnih i neparnih strana. Pri biranju ovih opcija, paljivo posmatrajte prikaz Preview i vide#ete da mala izmena moe mnogo da uti$e na izgled Vaeg dokumenta.

Slika 3.3.1. Izgled dijaloga za numerisanje stranica

Ako elite da ulepate brojeve strana, pritisnite dugme Format u okviru za dijalog Page Numbers. Time otvarate okvir za dijalog Page Number Format, $iji je izgled prikazan na Slici 3.3.2. Kori#enjem ovog dijaloga moete da izaberete razli$ite na$ine za prikazivanje brojeva strana.

Slika 3.3.2 Formatiranje broja stranice

70

Upoznajte se sa Word-om

Okvir za dijalog prikazan na Slici 3.3.2 moe da Vam bude od koristi u situacijama kada numerisanje strana treba da zapo$nete od nekog konkretnog broja, npr. 77 i sl. Tada na dijalogu Page Number Format pritisnite opciju Start at i unesite broj strane od koje elite da numeracija po$ne. Zapo"injanje nove strane. Program za obradu teksta Word vri automatsko zapo$injanje nove strane ako pritisnete kombinaciju Ctrl+Enter. Ovo je tzv. bezuslovni prelom strane. Do njega moete do#i i uzastopnim pritiskanjem tastera Enter sve dok ne pre%ete na novu stranu, ali Vam to nekada moe stvoriti probleme. Bezuslovan prelom strane moete ostvariti i biranjem opcije Insert, Break iz glavnog menija i izborom Page Break iz ponu%enog spiska opcija.

3. 4 Formatiranje dokumenta
to se ti$e formatiranja, dokument nije isto to i strana. Formatiranje dokumenta se ti$e slike u celini. Mnoge informacije iz teksta koji sledi nemaju zna$aja za ve#inu dokumenata koje #ete praviti, ali se moe desiti da Vam nekada budu preko potrebne za ono to elite da uradite. Rad sa odeljcima (sekcijama). Mnoge naredbe za formatiranje koje smo do sada objasnili uti$u na ceo dokument. Takve su na primer naredbe za formatiranje margina, veli$inu papira i njegovu orijentaciju, naredbe za definisanje zaglavlja i podnoja u dokumentu (o tome u nastavku) i mnoge druge. Nekada Vam se moe dogoditi da morate da u samo jednom delu dokumenta promenite neki od formata koji se obi$no odnose na ceo dokument. Da biste to uradili mora#ete da podelite dokument u odeljke ili sekcije (engl. sections). Odeljak (sekcija) je, u osnovi, deo dokumenta $ije formatiranje ne zavisi od ostatka dokumenta, to zna$i da je formatiranje strane u jednom odeljku nezavisno od formatiranja strane u drugom odeljku. Dakle, re$ je odeljcima koji su isklju$ivo vezani za formatiranje. Samim tim, onaj koji bude $itao tampanu verziju Vaeg dokumenta ne#e ni znati da ste ga delili u odeljke za formatiranje. Rastavljanje dokumenta na odeljke (prelamanje) nije teko. Word je sve naredbe vezane za prelamanje smestio u okvir za dijalog Break, koji je prikazan na Slici 3.4.1. i do kojeg se dolazi izborom opcije Insert, Break iz glavnog menija programa. Gornja grupa preloma (Break types) se odnosi na tekst, a donja (Section break types) na odeljke. Za umetanje preloma je samo potrebno izabrati eljenu vrstu preloma iz ponu%enog spiska i kliknuti na dugme OK.

71

Upoznajte se sa Word-om

Slika 3.4.1. Okvir za dijalog Break

Prelome odeljaka ume#ete u dokument tamo gde se menja formatiranje strane. Postoje $etiri tipa preloma odeljka koje moete koristiti. To su: #. Next page, naj$e#e se koristi, istovremeno ume#e i prelom strane i prelom odeljka u dokument; 2. Continuous, upotrebljava se za meanje stilova formatiranja na istoj strani; 3. Even page, za zapo$injanje novog odeljka na slede#oj parnoj strani; i 4. Odd page, za zapo$injanje novog odeljka na slede#oj neparnoj strani. Kada pre%ete u novi odeljak, formatirajte stranu prema sopstvenim potrebama. Prelom odeljka moete ukloniti tasterima Delete i Backspace. Pri tome imajte u vidu da #e Vam se svi posebni formati koje ste primenili na taj odeljak izgubiti. Rad sa zaglavljima i podnojima. Zaglavlje (engl. header) je tekst koji se pojavljuje u vrhu svake strane u dokumentu, a podnoje (engl. footer) predstavlja tekst koji se pojavljuje u dnu svake strane u dokumentu. Dodavanje zaglavlja ili podnoja se postie izborom opcije View, Header and Footer iz glavnog menija. Nakon toga, u Vaem dokumentu se pojavljuje plutaju#a paleta sa alatima Header and Footer, a izgled dokumenta se menja i postaje sli$an onom na Slici 3.4.2. Pritisnite na ikonu Switch Between Header/Footer ( ) na plutaju#oj paleti sa alatima da biste izabrali da li #ete unositi izmene u zaglavlje ili podnoje.

72

Upoznajte se sa Word-om

Sada Vam ostaje da unesete tekst za zaglavlje ili podnoje i da ga formatirate kori#enjem prethodno opisanih metoda. Za posebne stavke moete da koristite dugmad sa palete alata Header and Footer. Po zavretku rada sa zaglavljem ili podnojem, pritisnite dugme Close na paleti sa alatima Header and Footer i vrati#ete se u dokument. Sve to moete da ubacite u tekst, moete da ubacite i u zaglavlje ili podnoje, uklju$uju#i i grafiku. Ovo moe biti naro$ito korisno kada elite da se logotip pojavljuje na svakoj strani. Dok radite sa dokumentom, zaglavlja i podnoja nisu aktivna, ve# imaju bledu sivu boju. U prikazu Print Layout ih moete brzo aktivirati dvostrukim klikom mia. Moete posti#i da imate razli$ita zaglavlja i podnoja na parnim i neparnim stranama Vaeg dokumenta. Za to je potrebno da iz plutaju#e palete sa alatima Header and Footer pritisnete dugme Page Setup i u otvorenom dijalogu potvrdite opciju Different odd and even u podru$ju Headers and Footers. Ako elite da Vam prva strana u dokumentu nema zaglavlje ili podnoje, u istom dijalogu potvrdite i opciju Different first page, a zatim pre%ite u zaglavlje prve strane i ostavite ga praznog. Jo neto, zaglavlje ili podnoje se definie u svakom odeljku teksta. To zna$i da moete imati onoliko razli$itih zaglavlja ili podnoja koliko imate razli$itih odeljaka u Vaem dokumentu.

Slika 3.4.2. Kreiranje zaglavlja i podnoja strane

73

Upoznajte se sa Word-om

Rad sa stilovima. Pam#enje svih naredbi za formatiranje moe biti veoma zamorno, naro$ito ako radite sa velikim brojem razli$itih stvari u okviru dokumenata. Da bi olakao formatiranje, Word koristi stilove. Stil je niz uputstava za formatiranje kojima je dodeljeno ime i koji su snimljeni za kasniju upotrebu. U Word-u, stilovi se nalaze na dva mesta: na paleti alata za formatiranje Formatting i u okviru za dijalog Style, koji pozivate izborom opcije Format, Style iz glavnog menija programa. Uobi$ajeno je da se stilovi biraju na paleti sa alatima, a da se okvir za dijalog Style koristi za njihovo definisanje i modifikovanje. Najlaki na$in da vidite i promenite stilove dostupne u dokumentu jeste kori#enje padaju#e liste stilova na paleti sa alatkama za formatiranje. Na Slici 3.4.3. je prikazana lista sa standardnim stilovima koje Word primenju-je na sve nove dokumente. Ime stila u listi je ispisano tim istim stilom, a sa desne strane liste su grafi$ki prikazani osnovni podaci o stilu (veli-$ina znakova, poravnanje pasusa, da li se odnosi na znakove ili na pasuse). Da biste primenili neki stil, dovoljno je da izaberete njegovo ime iz liste. Celokupan tekst teku#eg pasusa i svaki novi tekst koji budete kucali, primi#e sve atribute izabranog stila. Izborom opcije Format, Style iz glavnog menija programa pojavljuje se okvir za dijalog Style, koji Vam omogu#ava da definiete nove i modifikujete postoje#e stilove u dokumentu sa kojim radite. O ovim operacijama sa stilovima moete na#i vie informacija u specijalizovanim knjigama koje obra%uju Word i MS Office.

Slika 3.4.3. Padaju#a lista sa stilovima

74

Upoznajte se sa Word-om

Nabrajanja u tekstu. Upotreba nabrajanja u tekstu moe biti veoma korisna ako elite da neto istaknete u tekstu. Nita ne moe tako dobro da istakne teze u tekstu kao nabrajanje. U Word-u postoje dve vrste nabrajanja: Bullets (koristi znake za nabrajanje) i Numbering (koristi brojeve za nabrajanje). Da biste ubacili znake za nabrajanje u postoje#i tekst, ozna$ite pasuse koje elite da uklju$ite u nabrajanje i pritisnite dugme Bullets ( ) na paleti sa alatkama za formatiranje. Isto moete u$initi i izborom opcije Format, Bullets and Numbering iz glavnog menija, nakon $ega Vam se na ekranu pojavljuje dijalog za izbor znakova koje #ete koristiti za nabrajanje. Pasusima moete da dodelite i brojeve. To postiete kada pritisnete dugme Numbering ( ) na paleti sa alatkama za formatiranje. Druga mogu#nost da to u$inite je izborom opcije Format, Bullets and Numbering iz glavnog menija, nakon $ega iz dijaloga koji se pojavi treba da izaberete karticu Numbering i izaberete format brojeva koje #ete koristiti za nabrajanje. Umetanje razli"itih simbola u tekst. Upotrebite komandu Insert, Symbol da biste u Va dokument ubacili $udne i specifi$ne znakove. Vie fontova iz Windows-a sadri takve znakove. Font Symbol sadri gr$ka slova i jo neke druge znakove, font Windings sadri razne smene stvar$ice, a $ak i obi$an font, kao to je Times New Roman, ima nekoliko zanimljivih znakova. Fusnote u tekstu. Moe Vam se desiti da u radu sa tekstom osetite potrebu da neki pojam dodatno objasnite ili da navedete citiranu literaturu u samom tekstu. To moete da postignete kori#enjem fusnota. Umetanje fusnota u tekst je jednostavno, jer je samo potrebno da izaberete opciju Insert, Footnote iz glavnog menija i iz dijaloga koji se pojavi izvrite formatiranje. Fusnote mogu biti smetene na dnu strane na kojoj se pojavljuju ili, pak, na kraju celog dokumenta (Endnote).

75

GLAVA 4
Predstavljanje informacija u tabelama i stupcima
U ovom poglavlju nau!i"ete:
#. Kori#enje tabela u dokumentu: crtanje tabele, ubacivanje podataka u tabelu, rad sa podacima u tabeli, formatiranje teksta u tabeli,promena izgledatabele, predstavljanje teksta u stupcima

4.#. Kori"enje tabela u dokumnetu

Tabelu moete da koristite za grupisanje i organizovanje informacija u dokumentu u saet i dosledan format koji je jednistavan za $itanje. Ukoliko imate podatke u dokumentu koji moraju da budu organizovani u redove i kolone, preporu$ujemo Vam da za to koristite tabele. Naravno, podatke moete organizovati u redove i kolone i pomo#u tabulatora, ali Vas to moe dovesti u poprili$no nezgodnu situaciju. Za razliku od rada sa tabulatorima, Word-ovim tabelama moete menjati veli$inu i raspored da biste ih prilagodili svojim podacima. Drugim re$ima, ako nameravate da naknadno menjate podatke, mnogo lake je da to u$inite iz tabele, nego da ih ponovo formatirate tabulatorima. Crtanje tabele. Za rad sa tabelama u Word-u postoji $itava grupa komandi koja je locirana u glavnom meniju, ali koja se moe pojaviti i u obliku palete sa alatkama Tables and Borders (Slika 4.1.1.).

76

Upoznajte se sa Word-om

Tabele moete crtati na dva na$ina: automatski i postepeno. Automatsko iscrtavanje tabele proizvoljnih dimenzija se postie kori#e-njem dugmeta Insert Table ), bilo sa paleta sa alatima Tables and Borders ili Standard, bilo iz glavnog menija programa ( opcija Table. Kada kliknete na ovo dugme potrebno je da izaberete broj kolona i redova u tabeli koju elite da napravite i to je to. Na mestu gde Vam je u dokumentu bio kursor pojavljuje se tabela eljenih dimenzija.

Slika 4.1.1. Izgled palete sa alatkama Tables and Borders

Tabelu moete nacrtati i postepeno kori#enjem alatke Draw Table ( ) sa palete alata Tables and Borders ili iz glavnog menija programa opcija Table. Poto pritisnete dugme za crtanje tabela, pokaziva$ mia #e se promeniti u olovku, i potrebno je samo da ga prevu$ete po dijagonali zamiljene tabele da biste dobili njen okvir. Nakon toga, pomo#u pokaziva$a olovke iscrtajte vertikalne i horizontalne linije i dobi#ete kolone i redove u Vaoj tabeli. Kada zavrite iscrtavanje pritisnite dugme Draw Table i vratili ste se u reim obi$nog ure%ivanja teksta. Ubacivanje podataka u tabelu. Tekst u tabelu moete da unesete na isti na$in kao to ga unosite bilo gde u dokumentu. Jednostavno postavite kursor u #eliju ($etvrtasta rupa u tabeli) i unesite tekst koji elite. Pored teksta u tabelu moete unositi i druge vrste podataka, npr. grafiku, formule i sl. Za kretanje kroz #elije tabele koristite kursorske tastere (strelice) sa tastature, a moete prelaziti iz #elije u #eliju i pomo#u mia. Za pozicioniranje podataka unutar #elija moete koristiti devet kombinacija poravnanja koje su smetene u padaju#oj listi Cell Aligment ( ) na paleti sa alatima Tables and Borders. Word Vam nudi i mogu#nost da promenite orijentaciju teksta unetog u #eliju kori#enjem alatke Change Text Direction sa iste palete alata. Rad sa podacima u tabeli U Wordovoj tabeli moeteda obavite izvesne prora$une sa brojevima korist#i jednu od Wordovih ugra%enih formula. Da biste umetnuli formulu biranjem komande Formula iz menija Table prikaite okvir za dijalog Formula. Formula zapo$inje znakom jednokosti. Iza znaka jednakosti unosite funkciju, ( npr. SUM), koja sabira. Za sloenija izra$unavanja ili analize,moete u Wordov radni dokument da uklju$ite radni list iz Microsoft Exela.

77

Upoznajte se sa Word-om

Formatiranje teksta u tabeli Izgled teksta u tabeli moete promeniti formatiraju#i je pomo#u dugmadi na paleti alatki Formatting, isto kao to biste to uradili prilikom formatiranja teksta u Wordovom dokumentu.Tako%e, moete da formatirate strukturu tabele dodavanjem izvu$enih linija i sen$enja. Dugmad na paleti alatki Formating slue za menjanje izgleda i poravnjanje teksta u #eliji. Da biste modifikovali ivi$ne linije tabele ili #elije, koristite komandu Borders and Shading iz menija Format kojm se otvara okvir za dijalog Borders and Shading. Za brzo formatiranje tabele i njenog teksta primenite Table Autoformat pomo#u komande Table AutoFormat iz menija Table Promena izgleda tabele. Izgled tabele moete menjati na nebrojeno mnogo na$ina. Opisa#emo neke od njih. Ako elite da izmenite tabelu, moda #ete morati da istknete celu tabelu ili odre%ene redove, odnosno kolone.U slede#oj tabeli je objanjeno kako se isti$e deo tabele ili cela tabela.

Da biste istakli slede#e

Tabela 4.1.1. Izgled dijaloga za podeavanje parametara stranice Selektovanje tabele i njenih #elija

Radnja Pritisnite dugme Select table u gornjem levom uglu prve #elije u tabeli Za isticanje kolone postavite pokaziva$ na gornju levu liniju prvog reda u koloni a zatim kada pokaziva$ postane strelica pritisnite taster mia da biste istakli kolonu ili red Postavite pokaziva$ nu #eliju i 2 puta kliknite taster mia Postavite pokaziva$ u prvu #eliju, a zatim, dre#i pritisnut taster Shift, pritisnite taster ! ili da biste izabrali #elije u koloni ili redu

Tabela

Kolonu ili red

!elija

Vie #elija

Za pomeranje tabele sa jednog mesta na drugo preporu$uje se da koristite kombinaciju komandi Cut i Paste, pri $emu #ete prethodno ozna$iti kompletnu tabelu. Dodavanje redova i kolona u tabelu mogu#e je izvriti kori#enjem komandi Insert Rows i Insert Columns sa razli$itim opcijama, koje moete na#i ili u glavnom meniju (opcija Table, Insert) ili na paleti sa alatima Tables and Borders (padaju#a lista pored dugmeta Insert Table).

78

Upoznajte se sa Word-om

Veli$ina postoje#ih redova i kolona se moe menjati jednostavno pomo#u mia. Naime, kada se mi na%e iznad neke od horizontalnih ili vertikalnih linija u tabeli, pokaziva$ menja oblik u neto to li$i na inu sa strelicama koje pokazuju gore-dole ili levo-desno. irinu kolone ili visinu reda moete da menjate povla$enjem takvog pokaziva$a u odgovaraju#em smeru. Ukoliko elite da Vam sve #elije imaju istu visinu ili irinu, moete iskoristiti dugmad Distribute Columns Evenly i Distribute Rows Evenly sa palete alata. Vie #elija jedne tabele moete spojiti u jednu tako to ih najpre selektujete, a zatim upotrebite komandu Merge Cells sa pomenute palete alata ili izborom iz glavnog menija. Dve #elije moete spojiti u jednu i jednostavnim brisanjem njihove me%usobne granice pomo#u alata Eraser koji se nalazi na paleti sa alatima za tabele i ima oblik gumice za brisanje. Neku #eliju moete podeliti na vie #elija kori#enjem alata Split Cells, koji se nalazi odmah pored opisanog alata za spajanje #elija. Alate Line Style, Line Weight i Border Color sa palete alata Tables and Borders moete upotrebiti ako elite da promenite izgled, debljinu i boju linija unutar tabele. Prilikom formatiranja tabela moete koristiti alatku Table AutoFormat, koja se nalazi na paleti alata Tables and Borders, i koja Vam omogu#ava da za tabelu izaberete neki od ponu%enih uzoraka. Tabela ne mora da ima vidljive grani$ne linije, to Vam moe biti od koristi ako elite da poravnate neki tekst, a da se ne vidi da je on smeten u tabelu. Sakrivanje grani$nih linija se postie izborom opcije Table, Hide Gridlines iz glavnog menija. Pojedina$ne linije u #elijama moete u$initi nevidljivim kori#enjem alatki iz padaju#e liste Borders ( ) sa palete alata Tables and Borders. Predstavljanje teksta u stupcima Kada elite da napravite dokument, kao to je bilten, stupci su koristan na$in predstavljanja informacija.U Wordu, stubac je blok teksta koji ima sopstvene margine. Dokument moete da podelite na nekoliko stubaca teksta. Kada dokument podelite na stubce, tekst te$e, odnosno nastavlja se, od vrha jednog bloka do vrha slede#eg . Ako elite da stupci budu iste duine, moete da umetnete prelom stupca i tako prinudite tekst da pre%e na vrh slede#eg stupca. Iz menija Format izaberite Columns. Pojavljuje se okvir za dijalog Columns.

79

GLAVA 5
Umetanje objekata u dokument
U ovom poglavlju nau!i"ete:
5. Umetanje objekata u dokument 6. Slika u dokumentu 7. Crtanje u Wordu

5.#. Umetanje objekata u dokument

Umetanje slika u dokument predstavlja samo jedan mali deo mogu#nosti koje Word ima kada su u pitanju kombinovanja teksta i drugih neobi$nih objekata. Ve#ina neobi$nih objekata koje moete da umetnete u dokument (osim drugog dokumenta) li$i na grafiku. Komande koje se koriste za umetanje razli$itih objekata u dokument se nalaze u meniju Insert (umetni). Sledi opis nekih od njih. Umetanje jednog dokumenta u drugi. Umetanje jednog dokumenta u drugi moe da Vam bude od velike koristi ako ve# imate fajlove sa podacima koje elite da dodate u dokument na kome trenutno radite. Da biste umetnuli drugi dokument na neko mesto u dokumentu na kome trenutno radite, potrebno je da najpre kursor dovedete na mesto gde elite da po$ne tekst drugog dokumenta. Zatim izaberite opciju Insert, File iz glavnog menija. Pojavi#e se dijalog sli$an dijalogu Open za otvaranje dokumenata. Izaberite fajl koji elite da umetnete i pritisnite dugme Insert. Dokument je uba$en ta$no tamo gde je bio kursor.

80

Upoznajte se sa Word-om

Kori!enje tekst boksa. Moe se dogoditi da Vam zatreba da na samo jednom mestu u dokumentu imate druga$ije orijentisan tekst (npr. vertikalno). Najjednostavniji na$in da to izvedete je da na tom mestu ubacite tekst boks. To je pravougaoni okvir u kome moete ispisivati tekst i $ije ivice moete formatirati na eljeni na$in, sli$no ivicama tabele. Orijentacija teksta u tekst boksu moe biti vertikalna i horizontalna, a njegovo formatiranje je uobi$ajeno. Komanda za umetanje tekst boksa Insert, Text Box se nalazi u glavnom meniju, a moete je pokrenuti i sa palete alata za crtanje Drawing. Umetanje objekata AutoShape i WordArt. Objekti AutoShape i WordArt predstavljaju veoma popularne stvar$ice koje mogu ulepati Va dokument. Istovremeno, oni predstavljaju i zabavno mesto za gubljenje vremena. Moete ih aktivirati iz podmenija koji se pojavljuje kada u glavnom meniju izaberete opciju Insert, Picture. Tako%e ih moete na#i i na paleti sa alatkama za crtanje Drawing. Sa objektima ovog tipa moete raditi sve to moete raditi sa grafikom i crteima. Oblici AutoShape su jednostavne sli$ice koje se iscrtavaju automatski. Sve to treba da uradite je da u paleti alata Drawing kliknete na dugme AutoShapes i da zatim iz ponu%enih kategorija izaberete eljeni oblik. Nakon toga, nacrtajte taj oblik prevla$enjem mia po dijagonali zamiljenog pravougaonika i oblik #e se, kada pustite taster mia, pojaviti. Kada ubacujete objekte WordArt u dokument pojavljuje se okvir za dijalog WordArt Gallery, koji Vam prikazuje boje i mogu#nosti koje WordArt prua. Izaberite stil iz ponu%enog asortimana i pritisnite OK. U okviru za dijalog Edit WordArt Text unesite tekst koji elite da ulepate i formatirajte ga po elji. Pritisnite OK i izabrani WordArt se pojavljuje kao slika u dokumentu. Umetanje dijagrama.. Word Vam prua mogu#nost da u tekst unesete razli$ite dijagrame (engl. chart). Umetanje dijagrama se vri izborom opcije Insert, Picture, Chart iz glavnog menija programa, nakon $ega se pojavljuje deo tabele sa podacima potrebnim za crtanje dijagrama. O ovim tabelama i postupku crtanja dijagrama #emo vie govoriti u delu koji se odnosi na program Microsoft Excel. Ostali objekti u Word-u. Ako poelite da u Va dokument unesete neke druge objekte, npr. matemati$ke formule, ne brinite Word i to moe. Svi tipovi objekata koje Word moe da ubaci u tekst mogu se videti ako izaberete opciju Insert, Object iz glavnog menija. Za matemati$ke formule se naj$e#e koristi Microsoft Equation Editor ili MathType Editor.

81

Upoznajte se sa Word-om

5.2. Slike u dokumentu

Mnogi kau da jedna slika vredi koliko i hiljadu re$i. Ako poelite da tekst ukrasite slikom, Word Vam moe pomo#i. Slike se slau sa tekstom, a Word Vam omogu#ava da ih premetate, preoblikujete i njima rukujete na razli$ite na$ine, od kojih #emo neke u ovom delu i objasniti. Sa druge strane, Word raspolae i alatkama za crtanje jednosta-vnih oblika Naravno, poto je re$ o programu $ija je osnovna funkcija obrada teksta, ove alatke imaju ograni$ene mogu#nosti u pogledu stvaranja likovnih $uda, ali Vam mogu pomo#i pri izradi jednostavnih crtea. Umetanje slika u tekst. U Word-ov dokument moete ubaciti slike na veliki broj razli$itih na$ina. Naj$e#e kori#en i najuobi$ajeniji postupak je da postavite kursor na mesto u tekstu gde elite da bude slika, a zatim izaberete opciju Insert, Picture iz glavnog menija. Biranje komande Picture otvara podmeni pun komandi za umetanje slika u dokument, kao to je prikazano na Slici 5.2.1.

Slika 5.2.1. Podmeni komande Picture sa opcijama za umetanje slika

82

Upoznajte se sa Word-om

Ako elite da upotrebite neku od Word-ovih gotovih sli$ica odaberite opciju ClipArt. Pojavi#e se okvir za dijalog Insert ClipArt u kome treba da pro-na%ete odgovaraju#u sli$icu i da je umetnete na eljeno mesto u tekst. Umeta-nje se vri tako to kliknete na sli$icu koju ste izabrali i izaberete Insert Clip iz liste koja se pojavi. Nakon toga zatvorite okvir za dijalog ClipArt. Kada elite da izaberete neku sliku koja se nalazi na disku, izaberite opciju From File iz podmenija prikazanog na Slici 5.2.1. Tada #e Vam se otvoriti okvir za dijalog Insert Picture koji je sli$an okviru za dijalog Open, samo je podeen za pronalaenje grafi$kih fajlova. Kretanjem kroz direktorijume prona%ite eljenu sliku i pritiskom na dugme Insert umetnite je u dokument. Pored navedenih opcija, iz menija prikazanog na 5.2.1.. moete izabrati opciju From Scanner or Camera za umetanje slika direktno sa skenera ili video kamere. Slike u Word moete prebacivati i kopiranjem iz drugih programa specijalizovanih za grafiku. Kona$no, sliku moete i napraviti kori#enjem Word-ovih alata za crtanje koji su smeteni na paleti sa alatima Drawing. Doterivanje slika. &esto #e Vam se dogoditi da morate da na neki na$in doterate sliku koju ste umetnuli u dokument. U tome Vam mogu pomo#i alati sa palete alata Picture, prikazani na Slici 5.2.2.

Slika 5.2.2. Paleta sa alatima Picture

Na prikazanoj paleti sa alatima razlikuje se nekoliko grupa alata: alat Insert Picture za umetanje slika, grupa alata za podeavanje kombinacije boja (Image Control), kontrasta (More Contrast i Less Contrast) i osvetljenosti slike (More Brightness i Less Brightness), grupa alata za doterivanje slike Crop za obrezivanje ivica slike, Line Style za definisanje okvirnih linija za sliku, Text Wrapping za zadavanje opcija prelamanja teksta oko slike, Format Object za dodatna formatiranja slike i Set Transparent Color za izbor transparentne boje na slici, alat Reset Picture za vra#anje slike na po$etni izgled. Selektovanje slike se vri levim klikom mia, a njeno pomeranje u tekstu jednostavnim prevla$enjem sa jednog mesta na drugo. Promena veli$ine slike se vri miem, prevla$enjem u momentu kada se pokaziva$ mia na ekranu na%e iznad ivice slike. Alat Crop se koristi za obrezivanje slike, tj. za promenu veli$ine slike bez pove#anja ili umanjenja njenog sadraja. Obrezivanje ivica slike se vri na isti na$in kao i promena veli$ine, osim to je uklju$ena alatka Crop.

83

Upoznajte se sa Word-om

Dugme Text Wrapping kontrolie stapanje slike i teksta u dokumentu. Imate vie mogu#nosti od lepljenja slike u tekst kao da je slovo, do slike koja pluta iza teksta. Najbolji na$in da se upoznate sa ovim opcijama je da kliknete na sliku i zatim isprobate svaku od njih. Sve navedene opcije moete na#i na jednom mestu ako kliknete na dugme Format Object na paleti alata ili na opciju Format Picture u dodatnom meniju koji se pojavljuje kada na sliku kliknete desnim tasterom mia. Okvir za dijalog Format Picture koji se nakon toga otvori Vam nudi mogu#nosti podeavanja ve#ine parametara zna$ajnih za ozna$enu sliku.

5.3. Crtanje u Word-u.

Ukoliko u toka rada u Word-u osetite potrebu da neto nacrtate moete to i uraditi. Naime, iako Word predstavlja program za obradu teksta, on poseduje i alate za izradu jednostavnih ilustracija. Kori#enjem alata za crtanje u Word-u moete da crtate krugove, linije, strelice, pravougaonike i druge sli$ice po elji. Za aktiviranje Word-ovog reima za crtanje pritisnite miem dugme Drawing ( ) na paleti alata Standard ili izaberite opciju View, Toolbars, Drawing iz glavnog menija. Nakon toga, pojavi#e se dodatna paleta sa alatkama Drawing koja sadri razli$ite zanimljive stvar$ice vezane za crtanje, kao to se vidi na Slici 5.3.1.

Slika 5.3.1 Paleta sa alatima Drawing

Paleta sa alatkama Drawing je podeljena u nekoliko oblasti. Sredinja oblast sadri alatke koje moete koristiti za crtanje linija, strelica, kvadrata i krugova. Oblast sa desne strane sadri kontrole za boju objekta, debljinu linija i trodimenzionalne efekte. Ostaje Vam samo da probate kako ovi alati rade i da se sa njima lepo zabavite.

84

GLAVA 6
tampanje dokumenata
U ovom poglavlju nau!i"ete:
8. O tampanju dokumenta pred ampanje i tampanje dokumenata

6.#. $ tampanju dokumenta

Poslednji korak pri izradi dokumenata predstavlja tampanje. Pokaza#emo koje su Vam opcije na raspolaganju pri tampanju dokumenata iz Word-a. Ono to ovde ne#e biti objanjeno je postupak povezivanja tampa$a i ra$unara. Informacije o tome potraite u literaturi koja blie tretira ovu tematiku. Pre nego to po$nete bilo ta da tampate proverite da li je Va tampa$ uklju$en, povezan sa ra$unarom, da li ima papira i tonera. Tek nakon toga pristupite tampanju. Pregled dokumenta pred tampanje. Word-ova komanda Print Preview Vam omogu#ava da pre tampanja vidite kako Va dokument izgleda kada se odtampa. Za njeno aktiviranje je dovoljno da pritisnete dugme Print Preview ( ) na paleti alatki Standard ili da izaberete opciju File, Print Preview iz glavnog menija. Nakon toga Word #e prikazati Va dokument u obliku u kome #e biti odtampan. Jedan takav prikaz dokumenta dat je na Slici 6.1.1. Iskoristite priliku da pregledate Va dokument i proverite sve pojedino-sti pre tampanja. Cilj je da uo$ite pre svega krupnije propuste u izradi dokumenta. Za kretanje kroz dokument u prikazu Print Preview moete koristiti trake za skrolovanje, kursorske tastere, komande Page Down i Page Up ili, moda, to$ki# za skrolovanje na miu.

85

Upoznajte se sa Word-om

) na paleti Ako poelite da uve#ate dokument u reimu za pregledanje pritisnite dugme Magnifier ( alata Print Preview. Nakon toga samo kliknite miem na deo dokumenta koji elite da uve#ate i dobi#ete uve#an prikaz tog dela. Ponovnim pritiskom levog tastera mia, uve#anje nestaje. U reimu pregledanja dokumenta je mogu#e vriti izmene, ali se to ne preporu$uje. Zatvaranje reima pregledanja dokumenta se vri pritiskom na dugme Close ( ) na paleti sa alatima.

Slika 6.1.1. Izgled dokumenta u prikazu Print Preview

tampanje dokumenta. Kada ste dokument ispregledali i ispravili uo$ene nedostatke, ostaje Vam ) sa palete alatki samo jo da ga odtampate. To #ete lako posti#i ako pritisnete dugme Print ( Standard ili ako izaberete opciju File, Print iz glavnog menija. Ukoliko se odlu$ite za prvi na$in, tampanje dokumenta #e zapo$eti odmah. Ako ipak izaberete navedenu opciju iz glavnog menija ili kombinaciju tastera Ctrl+P, pojavi#e se okvir za dijalog Print kao na Slici 6.1.2. U ovom okviru postoji mogu#nost izbora vie razli$itih opcija. Slede objanjenja za neke od njih. Oblast okvira za dijalog Print koja se odnosi na izbor tampa$a nosi naziv Printer. U ovoj oblasti se nalazi padaju#a lista iz koje moete izabrati tampa$ na koji #ete uputiti dokument za tampanje. Ona sadri i neke osnovne podatke o tampa$u, kao to su tip i lokacija. Pritiskom na dugme Properties moete vriti neka dodatna podeavanja tampa$a.

86

Upoznajte se sa Word-om

U oblasti Page range imate tri opcije: All, Current page i Pages. U zavisnosti od toga koju od njih izaberete, moete tampati ceo dokument (opcija All), samo stranu na kojoj se nalazi kursor (opcija Current page) ili samo odabrane strane (izaberite opciju Pages i unesite redne brojeve strana koje elite da odtampate). Ukupan broj kopija dokumenta koji tampate moete odrediti u polju Number of copies. Dovoljno je samo da unesete broj eljenih kopija.

Slika 6.1.2. Okvir za dijalog Print

Moete tampati sve strane odjedanput, a moete izabrati da tampate samo parne ili samo neparne strane dokumenta. To se postie izborom neke od opcija iz padaju#e liste Print. Oblast Zoom Vam nudi mogu#nost da tampate vie strana Vaeg dokumenta na jednoj strani papira. Dovoljno je da izaberete broj strana po stranici papira iz polja Pages per sheet. Sve ostalo to Vas interesuje oko tampanja dokumenata moete na#i u specijalizovanoj literaturi,a moete potraiti i pomo# Vaeg Office Asistenta.

87