ISPITIVANJE SINHRONIH MAINA

SADRAJ
1 ISPITIVANE SINHRONIH MAINA......................................................................... 3 1.1 Oznake krajeva namota i pojedinih veliina .............................................................. 3 1.2 Ispitivanja tokom proizvodnje .................................................................................... 4 1.2.1 Ogled vitlanja ...................................................................................................... 5 1.3 Ispitivanja zavrene sinhrone maine ......................................................................... 7 1.3.1 Program ispitivanja ............................................................................................. 7 1.3.1.1 Komadna ispitivanja .................................................................................... 7 1.3.1.2 Tipska ispitivanja ......................................................................................... 7 1.3.1.3 Specijalna ispitivanja ................................................................................... 8 1.4 Ispitivanja sinhrone maine u ogledu praznog hoda................................................... 8 1.4.1 Oblik talasa ems .................................................................................................. 8 1.4.2 Karakteristika praznog hoda ............................................................................... 9 1.5 Karakteristika ustaljenog (trajnog) kratkog spoja .................................................... 10 1.6 Odreivanje podataka iz karakteristika praznog hoda i kratkog spoja..................... 11 1.7 Karakteristika reaktivnog optereenja ...................................................................... 13 1.8 Odreivanje promene napona i pobudne struje ........................................................ 15 1.8.1 Ben-Eenburgova metoda ................................................................................. 16 1.8.2 Potjeova metoda ................................................................................................ 16 1.9 Struktura i nain odreivanja gubitaka..................................................................... 17 1.9.1 Gubici u praznom hodu ..................................................................................... 17 1.9.1.1 Generatorski postupak ............................................................................... 18 1.9.1.2 Motorski postupak ..................................................................................... 19 1.9.2 Gubici u kratkom spoju ..................................................................................... 20 1.9.3 Metoda zaustavljanja......................................................................................... 21 1.10 Literatura............................................................................................................... 23

1 ISPITIVANE SINHRONIH MAINA

Sinhroni generator je tipini predstavnik elektrine maine velike snage i maloserijske proizvodnje, a u primeni se najee susree kao trofazni generator. S obzirom na velike cene, jedinice velikih snaga se veoma paljivo i detaljno ispituju. Prema pogonskoj maini, generatore delimo na turbogeneratore, gde je pogonske maina parna ili gasna turbina, hidrogeneratore, gde je pogonska maina vodna (hidro) turbina i dizelgeneratore gde je pogonska maina dizel motor. Prema obliku rotora, delimo ih na maine sa cilindrinim rotorom i rotorom sa istaknutim polovima, dok je stator cilindrinog oblika, trofazni.

Slika 1-1 Generatori: a) turbo, b) hidro

1.1

Oznake krajeva namota i pojedinih veliina U upotrebi su sledee oznake za krajeve pojedinih namotaja na prikljunoj kutiji:
Tabela 1-1 Oznake krajeva namotaja trofaznih sinhronih maina

namotaj

nova oznaka U1, U2 V1, V2 W1, W2

stara oznaka U, X V, Y W, Z I, K

statorski

rotorski (pobudni)

P1, P2

Za pojedine veliine kod sinhronih maina upotrebljavaemo sledee oznake: E0 - ems praznog hoda (ems usled pobude), E - stvarna (rezultantna) ems (ems u optereenom stanju), U - napon na prikljucima, 3

J p - pobudna struja , J 0 - pobudna struja koja odgovara naznaenom naponu, U n , na karakteristici praznog hoda, J k - pobudna struja koja odgovara naznaenoj struji, I n , na karakteristici kratkog spoja, J - pobudna struja koja odgovara ems E . I - struja indukta, J a - pobudna struja koja odgovara struji indukta I , koja izraava reakciju indukta, ili drugim reima struja statora svedena na rotor.

Kod naizmeninih veliina radi se o efektivnoj vrednosti 1.2 Ispitivanja tokom proizvodnje

Pre same proizvodnje vre se ulazna proveravanja deklarisanih karakteristika i kvaliteta materijala (sirovina), poluproizvoda, delova i komponenti. Greke pri proizvodnji se najlake, najefikasnije i najekonominije otklanjaju ako se svi elementi ispitaju pre dovrenog stanja. Za vreme proizvodnje proverava se: izolacija navojaka pojedinih delova namota, ispravnost i dimenzije magnetskog kola (jezgra), (stegnutost, gubici u delu jezgra i lokalna zagrevanja), tokom ugradnje se vie puta, zavisno od stepena gotovosti, proverava galvanska povezanosti i dielektrina ispravnost namota, mehanika izvedba - rotoru i ventilatoru se posebno kontrolie uravnoteenost (izbalansiranost) i po po potrebi se dodatno uravnoteuje dodavanjem ili oduzimanjem masa na unapred predvienim mestima, u sluaju hlaenja vodonikom (vei turbogeneratori i sinhroni kompenzatori) kuita se pre paketiranja ispituju propisanim pritiskom.

Posle zavrene proizvodnje kompletnog statora i rotora sprovode se odreena ispitivanja, i to pre i posle impregnacije namota. Pre impregnacije (ili termike dorade) na svakom statorskom i izolovanom rotorskom namotu meri se orijentaciono otpor izolacije namotaja, a za namote koji nisu kratkospojeni i otpornost provodnika u hladnom stanju, te se proverava pravilna povezanost paralelnih grana, ispravnost oznaka na krajevima namota (poeci i svreci) i dielektrina izdrljivost sa snienim naponima. Posle impregnacije, a pre montae, ispituje se otpornost izolacije pri odreenoj temperaturi i dielektina izdrljivost povienim ispitnim naponima, ali u kraem trajanju, eventualno samo nekoliko sekundi umesto 60 s . U sluaju hlaenja vodonikom, proverava se zaptivenost statora vazduhom povienog pritiska, dugotrajnim praenjem razlike pritiska uz uvaavanje promene temperature okoline. 4

1.2.1 Ogled vitlanja Svrha ogleda vitlanja je da se proveri mehanika vrstoa rotora. Sutina ogleda sastoji se u tome da se rotor maine vrti odgovarajue vreme brzinom veom od nominalne ili maksimalne predviene. Rotor se moe vitlati kada je ve montiran na mainu ili posebnoizvan maine. Rotori velikih masa ispituju se ogledom vitlanja u prostorijama posebno namenjenim za ovu vrstu ispitivanja. Brzina kojom se ispituje rotor zavisi od tipa maine kojoj rotor pripada, odnosno od nominalne brzine maine ili poveane brzine kojom se rotor moe vrteti. U tabeli 1-2 date su veliine ispitnih brzina u zavisnosti od vrste maine i rotora.
Tabela 1-2 Brzine rotora pri ogledu vitlanja

Vrsta maine i rotora Sinhroni generatori na pogon vodenom turbinom na pogon parnom turbinom 2. Sinhroni motori 3. Sinhroni kompenzatori 4. Asinhrone maine i jednosmerne maine sa nezavisnom i paralelnom pobudom 5. Jednosmerne maine sa serijskom pobudom

Brzina kojom se vrti brzinom pobega turbine, ali najmanje 1,8 n ; 1,25 n 1,2 n 1,2 n 1,2 n 1,2 max

Ogled vitlanja, odnosno okretanje rotora povienom brzinom traje dve minute i smatra se da je maina izdrala mehanika naprezanja ako se na rotoru ne otkriju nikakve deformacije i ako maina nakon ogleda vitlanja izdri naponske oglede. Naime, oglede ispitivanja dielektrine vrstoe potrebno je vriti nakon ogleda vitlanja, zbog toga to u toku njega moe doi do mehanikog oteenja izolacije. Ukratko emo opisati objekte u kojima se vri ogled vitlanja. To su graevinski objekti posebne konstrukcije sposobni da prime veliku koliinu mehanike energije. Kolika je to energija najbolje ilustruje sledea analiza. Kinetika energija cilindrinog tela koje rotira data je izrazom Ek = J moment inercije i njega moemo izraziti kao J = m D 2 J 2 , gde je 2

1 . Pri tome je m masa tela 4 koje rotira, a D prenik baze cilindra. Sada za kinetiku energiju moemo pisati Ek = 1 1 2 mD 2 n 2 , 2 4 60 m D2 2 n . 1000 5
2

gde

je

brzina

rotiranja

[obr

min ],

dalje

je

E k = 1370

U sluaju turbogeneratora sa mD 2 = 10 10 3 kgm 2 i pri n n = 3000 obr min , dobija se vrednost kinetike energije E k = 123 MWs , a pri neto veoj brzini n = 1,25nn , dobija se energija E k = 192 MWs . Radi poreenja, voz mase 200 tona koji se kree brzinom od 100 km/h ima kinetiku energiju od 78 MWs . Moe se sada lako zamisliti ta bi se desilo ako bi rotor prilikom ogleda vitlanja mehaniki popustio i razleteo se. Zbog ovoga se vitlaonice, objekti gde se vre ogledi, najee ukopavaju u zemlju ili se oblau debelim slojevima betona, zemlje ili peska.

Slika 1-2 Horizontalna vitlaonica

Zavisno od toga da li se ispituje rotor za rad u vertikalnom ili horizontalnom poloaju, postoje vertikalni odnosno horizontalni tuneli za vitlanje. Svaka vitlaonica mora imati mogunost daljinskog upravljanja jednosmernim motorom kojim se vrti rotor, zatim se mora omoguiti daljinsko merenje brzine obrtanja, vibracija u leajevima, kao i elektrinih veliina pogonskog motora. Na slici 1-2 prikazana je jedna horizontalna vitlaonica U vitlaonicama se normalno obavlja i dinamiko balansiranje rotora koje prethodi ogledu vitlanja. esto se tokom ogleda vitlanja mere i mehanika naprezanja na pojedinim kritinim mestima. U tu svrhu se upotrebljavaju tenzometri, odnosno otpornike merne trake. To su trake malih dimenzija privrene na deo konstrukcije u smeru u kom elimo meriti naprezanje. Reaguju tako to poveavaju svoj otpor pri istezanju, a smanjuju ga pri sabijanju. Prikljuenjem na most moemo pratiti prilike mehanikih naprezanja. Ako prikljuimo oscilograf moemo pratiti vrlo brze promene usled vibracija. Time dobijamo najpotpuniju sliku statikih i dinamikih naprezanja delova elektrinih maina

1.3

Ispitivanja zavrene sinhrone maine

U ovom poglavlju bie rei o zavrnim, primopredajnim i nekim od ispitivanja sinhronih maina tokom korienja. 1.3.1 Program ispitivanja Nacionalnim i internacionalnim standardima su propisana komadna, tipska i specijalna primopredajna ispitivanja maina jednosmerne struje. Prema jugoslavenskom standardu (JUS) za predviena su sledea ispitivanja: 1.3.1.1 Komadna ispitivanja 1. merenje otpornosti namota u toplom stanju, 2. merenje otpornosti izolacije u hladnom stanju, 3. generatorski prazan hod nepobuen, a ree motorski, sa duim trajanjem zbog merenja vibracija, 4. generatorski kratak spoj (ree motorski i to nepotpun kratak spoj), 5. zakoeno stanje sa viekratnim ukljuenjem na mreu, samo a ainhrone samozaletne maine, 6. ispitivanja pri povienoj brzini obrtanja, tzv. ogled vitlanja, 7. provera povienim indukovanim naponom pri pobudi naznaenom pobudnom strujom (ili, barem 1,3U n ) pri naznaenoj uestanosti tokom 3 minuta, 8. provera dovedenim naponom. 1.3.1.2 Tipska ispitivanja 1. odreivanje pobudne struje, zavisno od struje optereenja na naznaeni napon i naznaenu uestanost, 2. povienja temperature (zagrevanje i hlaenje), 3. ogled zaletanja (za sinhrone maine sa asinhronim zaletom), 4. ogled zaustavljanja, 5. merenje ugla gubitaka izolacije, tg i njegove promene, tg , zavisno od napona, 6. merenje kapacitivnosti namota prema masi i meusobno, 7. napon vratila i/ili struje leaja, 8. merenje vremenskih konstanti i reaktansi, 9. akustina provera buke, 10. masa ukupna, transportna, rotora.

1.3.1.3 Specijalna ispitivanja 1. udarni kratki spoj pri snienom naponu Ispitivanja van ovog popisa posebno se ugovaraju izmedju naruioca i proizvoaa. Potrebno je naglasiti da se za velike turbogeneratore neka ispitivanja ne mogu obaviti u ispitnoj stanici proizvoaa, a za velike hidrogeneratore, koji se izrauju na licu mesta, ispitrivanja se prilagoavaju raspoloivim mogunostima. 1.4 Ispitivanja sinhrone maine u ogledu praznog hoda

Cilj ispitivanja u praznom hodu je da se dobiju sledee karakteristike: oblik talasa ems, ems u funkciji struje pobude: E 0 = f (J p ) (karakteristika praznog hoda, karakteristika magneenja) i ui gubici praznog hoda u funkciji ems: Pf + PFe = f (E 0 )

Ispitivanje se vri pri naznaenoj brzini obrtanja u reimu generatora (generatorski postupak) ili reimu motora (motorski postupak). 1.4.1 Oblik talasa ems U ogledu praznog hoda potrebno je pomou oscilograma kontrolisati oblik linijske vrednosti ems. Prema propisima, oblik krive ems smatra se praktino sinusnim, ako najvee odstupanje trenutne vrednosti a od stvarne vrednosti sinusoide g (prema slici 1-3) ne iznosi vie od 5% njene maksimalne vrednosti, m . Maksimalna vrednost se izraunava po obrascu: m= a 0 + 3a1 + a 2 3

Kod visokonaponskih generatora oblik krive ems ispitujemo preko naponskih mernih transformatora. Kada su ovi dobre klase, oni ne izobliuju oblik krive ems.

g a2 30
o

a1

a0

30

30

Slika 1-3 Oblik talasa ems

1.4.2 Karakteristika praznog hoda Karakteristika praznog hoda je funkcionalna zavisnost naizmeninog napona indukta na prikljucima neoptereenog generatora E 0 , od jednosmerne pobudne struje, J p , pri konstantnoj brzini, i naznaenoj (nominalnoj) uestanosti tj. E 0 = f ( J p ) pri I = 0 , n = const. i f n Ovo je dvoznana kriva kod koje je deo koji se dobija pri smanjenju pobudne struje malo je vii od one grane koja se dobija pri poveanju pobudne struje. Ovo potie usled remanentnog magnetizma, ali ove razlike nisu tako znaajne kao kod generatora jednosmerne struje. Tok ogleda: Generator se spregne sa pogonskim motorom (npr. motor jednosmerne stuje) koji mora imati svu opremu za doterivanje brzine na tanu sinhronu vrednost, a pobudni namotaj napaja se iz nezavisnog izvora. U pobudnom kolu generatora nalazi se ampermetar, a na krajevima statorovog namotaja voltmetar i frekvenciometar. Kada se pri pobudnoj struji jednakoj nuli dotera brzina na sinhronu, stalno je merimo tahometrom. Kasnije kada napon poraste moemo je kontrolisati frekvenciometrom. U prvom delu ogleda pobudnoj struji se daju sve vee vrednosti, pri emu se izbegava svako vraanje pobudnog otpornika unazad da bi se jednoznano dobile take karakteristike pri poveanju pobudne struje. Za svaku vrednost pobudne struje kontrolie se brzina i mere pobudne struje i ems generatora. U drugom delu ogleda pobudnoj struji dajemo sve manje vrednosti, merei ostale veliine kao i ranije.

E0 Un A B C

J0

Jp

Slika 1-4 Karakteristika praznog hoda

Kod nominalnog napona, glavni deo pobudne struje, AB , pripada mps meugvoa a deo BC mps magnetnog kola. 9

Znaajan podatak sa karakteristike praznog hoda je vrednost pobudne struje, J 0 , pri kojoj se ima linijska ems po vrednosti jednaka nominalnom naponu E 0 = U n . Kod sinhronih generatora velikih snaga ispitivanje se vri na mestu gde je montiran tj. u elektrani, a pogonski motor je vodena ili parna turbina. 1.5 Karakteristika ustaljenog (trajnog) kratkog spoja

Karakteristika ustaljenog kratkog spoja prikazuje zavisnost naizmenine struje na kratkospojenim prikljucima statora, I k , od jednosmerne pobudne struje, J p , pri kratkom spoju i kada je brzina obrtanja naznaena, tj. I k = f ( J p ) pri U = 0 i n = n n . Obino se ogled vri pri tropolnom kratkom spoju. Po dovoenju brzine na naznaenu vrednost, pobudna struja, koja je do tada obavezno bila jednaka nuli, postepeno se poveava. Za svaku vrednost pobudne struje belee se i pokazivanja tri ampermetra, pa se struja kratkog spoja statora dobija kao srednja vrednost tih pokazivanja. Merenje se vri do vrednosti struje kratkog spoja koja je neto vea od nominalne struje generatora. Na osnovu rezultata nacrta se karakteristika kratkog spoja predstavljena na slici 1-5, koja je prava linija.

I In

Jk

Jp

Slika 1-5 Karakteristika kratkog spoja Znaajan podatak sa karakteristike ustaljenog kratkog spoja je vrednost struje kratkog spoja, J k , pri kojoj se ima linijska struja kratkog spoja po vrednosti jednaka nominalnoj struji I k = I n . Karakteristika kratkog spoja ne mora polaziti iz poetka koordinatnog sistema ve moe biti pomerena malo navie usled remanentnog magnetizma.

10

Ik

Xa

E0 Jp

Ek

Slika 1-6 Pojednostavljena ema sinhrone maine u kratkom spoju U emi prikazanoj na slici 1-6 zanemarena je otpornost po fazi statora. Kad se pomou pobudne struje podesi da je I k = I n rezultantna ems bie jednaka naponu rasipanja: Ek = X I n koji iznosi 1020 % od nominalnog napona pa e prema karakteristici praznog hoda maina biti sigurno u nezasienom stanju. Reaktansa reakcije indukta X a bie nezasiena (i konstantna) pa i zbir X a + X = X s nazivamo nezasienom reaktansom indukta. Poto kod nezasiene maine vai linearan odnos E 0 = X 12 J p a prema emi imamo E0 = X s I k dobija se Ik = X 12 L J p = 12 J p J p Xs Ls

pa je zato karakteristika kratkog spoja prava linija kao to je to prikazano na slici. Poto je odnos struja I k / J p jednak odnosu induktivnosti (ako je R malo) pri eksperimentalnom odreivanju karakteristike nije nuno da brzina, tj. uestanost, = 2f , bude strogo naznaena. 1.6 Odreivanje podataka iz karakteristika praznog hoda i kratkog spoja

Sa slike na kojoj su zajedno prikazane karakteristike praznog hoda i kratkog spoja, mogu se odrediti neki veoma znaajni podaci.

11

E0

Ik A

D nezasiena maina E0

Un In

B C

zasiena maina Ik

A J0

K Jk

Jp

Slika 1-7 Odreivanje podataka iz karakteristika PH i KS AD , kao odnos napona praznog hoda sa AB tangente OD pri otvorenom prekidau i struje kratkog spoja pri zatvorenom prekidau (slika 1-6) za jednu istu, bilo koju, pobudnu struju, Sinhrona reaktansa nezasiene maine X s = = Sinhrona reaktansa zasiene maine X s AC U n = slino kao i gore samo za pobudnu AB AB struju J 0 koja odgovara naznaenom naponu. Pojam ove sinhrone reaktanse je teorijski, pri emu se za karakteristiku praznog hoda uzima prava koja prolazi kroz take 0C . < X s . Moe se uspostaviti zavisnost X s = f ( E 0 ) , slika 1-8. Oigledno je X s

koja se dobija iz odnosa AC/AB za razne vrednosti pobudnih struja, pri emu se taka C kree po karakteristici praznog hoda ( E 0 ).

Xs Xs

E0
Slika 1-8 Promena sinhrone reaktanse u funkciji ems praznog hoda

12

Sainilac zasienja Kz = A C AD X s = = A B AC X s'

koji odgovara naznaenom naponu (U n ) , i ima vrednost veu od jedinice, proseno 1,2. Odnos kratkog spoja Kk = J 0 0A = ili 1 J k 0K

predstavlja odnos pobudne struje koja odgovara nominalnom naponu u praznom hodu i pobudne struje koja odgovara nominalnoj struji u kratkom spoju. Maine sa veim odnosom kratkog spoja mogu da izdre vea preoptereenja ali su skuplje. U hidrogeneratorima K k = 0,8 1,8 a u turbogeneratorima K k = 0,5 1,0 . maina, nakon ega se prekidaem zatvori strujno kolo. Tokom ogleda se mora stalno kontrolisati da uestanost bude nominalna (delovanjem na brzinu pogonskih motora) i da vatmetar pokazuje snagu jednaku nuli (delovanjem na pobudne struje generatora), kako bi se imao cos = 0 .

1.7

Karakteristika reaktivnog optereenja

Karakteristika reaktivnog optereenja je kriva koja pokazuje kako se menja napon na krajevima generatora u zavisnosti od pobudne struje, U = (J p ), pri stalnoj struji optereenja ( I = const.) , sainiocu snage cos = 0 (ind ) i brzini n = nn . Ova metoda je praktina za analizu, jer se pri reaktivnom optereenju imaju jednostavne, aritmetike, relacije izmeu ems E i napona U , kao i izmeu pobudnih struja . Iz karakteristika reaktivnog optereenja moe da se odredi tzv. Potjeov trougao, koji je osnova za odreivanje promene napona i pobudne struji po Potjeovoj metodi. Reaktivno optereenje sinhrone maine pomou transformatora u praznom hodu, asinhronog motora u praznom hodu ili kondenzatora, se ne primenjuje u praksi. Najbolje je pri ispitivanju koristiti dve jednake sinhrone maine, od kojih jedna, npr. SM 1 proizvodi, a druga, SM 2 , troi reaktivnu energiju. Pogonskim mainama, PM , se pokrivaju gubici pojedinih generatora u radu. Pomou sinhronizacionih sijalica se izvri sinhronizacija maina, nakon ega se prekidaem zatvori strujno kolo. Tokom ogleda se mora stalno kontrolisati da uestanost bude nominalna (delovanjem na brzinu pogonskih motora) i da vatmetar pokazuje snagu jednaku nuli (delovanjem na pobudne struje generatora), kako bi se imao cos = 0 .

13

PM

Pg SM1 Jp1 V Jp2 SM2

Pg

PM

Slika 1-9 Dobijanje karakteristike reaktivnog optereenja Take karakteristike se dobijaju tako da se, uz odranje konstantne struje optereenja, pri raznim naponima ostvari potrebna razlika pobudnih struja generatora. U sluaju reaktivnog optereenja vrede sledee jednostavne aritmetike relacije: J p = J p1 = J + J a i E = E1 = U + X I . Karakteristika reaktivnog optereenja sinhrone maine, SM 1 , prikazana je na slici 1-10 zajedno sa karakteristikom praznog hoda.

Ep E

U N t X I

E p = f (J p ) U = f (J p ) T cos = 0

Un

Ja

Tk Jk J J cos =0 J
p

Slika 1-10 Karakteristika reaktivnog optereenja

14

Karakteristika reaktivnog optereenja slui za odreivanje tzv. Potjeovog trougla, NPT , ije su katete: NP = X I = E U pad napona na rasipnoj reaktansi (napon rasipanja), tzv. Potjeov napon, U pot ,i PT = J a = J p J pobudna struja koja odgovara struji indukta I .

Reaktansa X se naziva Potjeova reaktansa. Potjeov trougao se odreuje na sledei nain: 1. na karakteristiku praznog hoda povue se tangenta u poetnom delu 0t ; 2. na apcisi se ucrta taka Tk , koja je dobijena iz karakteristike ogleda kratkog spoja pri datoj struji I k = I ; 3. za napon U , odredi se na karakteristici reaktivnog optereenja taka T i povue horizontala UT , pobudnu struju u taki T oznaimo sa J cos = 0 ; 4. prenese se du 0Tk = TQ i tako odredi taka Q ; 5. iz take Q se povue paralela tangenti Ot i dobije du QN , odnosno taka N ; 6. iz take N se spusti vertikala na du TQ i na mestu preseka odredi taka P ; 7. trougao NPT je Potjeov trougao, koji nam daje X I i I a . 1.8 Odreivanje promene napona i pobudne struje

Odreivanje promene napona i pobudne struje spada u veoma vane zadatke analize rada i ispitivanja sinhronog generatora. Naime, usled naglog rastereenja maine od mree mogu se pojaviti velike promene napona. Promena napona je definisana kao razlika ems u praznom hodu i naznaenog napona: U = E 0 U n , pri istoj brzini maine i pri istoj pobudnoj struji kao pri optereenju, a obino se izraava relativno, u procentima, u odnosu na nominalni napon: u= E0 U n 100 [%] . Un

Kod rastereenja sa naznaenog optereenja na optereenja nula (prazan hod), napon kod naznaene uestanosti i odgovarajue pobudne struje, koja ostaje konstantna, ne sme da poraste vie od 50% pri cos = 0,8 kod maina malih snaga, odnosno 30% kod maina srednjih snaga. Ako je za dato optereenje U , I , cos (ind ) potrebno je odrediti promenu napona i pobudnu struju, J p , sluimo se sledeim posrednim metodama: Ben-Eenburgova je najjednostavnija, ali pretpostavlja da maina nije zasiena i da je sa cilindrinim rotorom, Potjeova uzima u obzir zasienje ali ne i istaknutost polova, Blondelova uzima u obzir istaknute polove ali ne i zasienje itd.

U praksi se najvie koristi Potjeova metoda, a pri orijentacionim postupcima i BenEenburgova. 15

1.8.1 Ben-Eenburgova metoda Za primenu ove metode potrebno je poznavati vrednost otpora statorskog namota, R , i sinhrone reaktanse, X s . Smatra se da je maina nezasiena ( X s = const. ), pa se se koristi ekvivalentna ema sa konstantnim parametrima (slika 1-10). I Xs Rs Xs I RI E0 Jp U U I

E0

Slika 1-11 Ekvivalentna ema i fazorski dijagram nezasiene sinhrone maine

Ems E 0 se rauna iz jednaine: E 0 =U + R I + j X s I , a pomou nje promena napona. Potrebna pobudna struja J p odredi se koristei karakteristiku praznog hoda nezasiene maine. i Uticaj zasienja se moe proceniti uzimanjem u raun zasiene sinhone rekatanse, X s koristei karakteristiku praznog hoda zasiene maine.

1.8.2 Potjeova metoda Potjeova metoda uzima u obzir zasienje tako to se bazira na sabiranju mps odnosno pobudnih struja. Ne uzima u obrzir istaknutnost polova, tako da se prvenstveno primenjuje za turbogeneratore, mada daje prilino zadovoljavajue rezultate i za hidrogeneratore. Osim vrednosti otpora statora, R , potrebno je poznavati i vrednost Potjove reaktanse X , ili pada napona na rasipnoj (Potjovoj) reaktansi X I , te struju statora svedenu na rotor, J a . Veliine X I i J a se odreuju pomou karakteristika reaktivnog optereenja, iz Potjeovog trougla. Potjeova metoda se bazira na primeni stvarne karakteristike praznog hoda maine, vektorskog dijagrama i sledeih jednaina: E =U + R I + j X I , J =J p +Ja, 16

uz pretpostavku da je Potjeov trougao nepromenljiv sa zasienjem. Poto se izrauna rezultantna ems E , iz karakteristike praznog hoda se dobije pobudna struja J , koja je pomerena ispred ems E za 90 o . Pobudna struja J p se odreuje grafiki, sabiranjem vektora J i J a , koji je paralelan sa vektorom struje optereenja I . Prema pobudnoj struji J p se iz karakteristike praznog hoda oita odgovarajua ems usled pobude E 0 , na temelju koje se izrauna promena napona. 1.9 Struktura i nain odreivanja gubitaka

Stepen iskorienja sinhrone maine odreuje se iskljuivo po metodi odvojenih gubitaka. G = P , P = 3 U I cos . P + Pg

Ukupni gubici, Pg , predstavljaju razliku izmeu uloene i korisne snage, a kod sinhronih maina sadre sledee gubitke:
Pg = Pf + PFe + 1,5 R I 2 + Pd + U p J p ,

gde su:
Pf + PFe - gubici usled obrtanja (tzv. ui gubici praznog hoda) koji obuhvataju

mehanike gubitke i gubitke u gvou. Odreuju se iz ogleda praznog hoda u reimu generatora ili motora ili po metodi zaustavljanja.
1,5 R I 2 - gubici optereenja (Dulovi gubici u namotu statora), odreuju se raunski iz izmerenog otpora i poznate struje statora.

Pd - dopunski gubici. Mere se u ogledu kratkog spoja u reimu generatora, pri reaktivnom optereenju maine u reimu motora u praznom hodu ili po metodi zaustavljanja maine u kratkom spoju. U p J p - pobudni gubici. Odreuju se na osnovu pobudnog napona, U p , i pobudne struje, J p , dobijene pomou Potjeove metode.

1.9.1 Gubici u praznom hodu Ukupni gubici praznog hoda sadre gubitke usled obrtanja (tzv. ue gubitke praznog hoda), Pf + PFe , gubitke usled pobude i Dulove gubitke u namotu statora kod motorskog postupka, 1,5 R I 02 . Pobudni gubici se pokrivaju snagom pobude i mogu se odvojeno meriti za bilo koje pogonsko stanje maine, pa se esto izdvajaju iz ukupnih gubitaka praznog hoda. Snimanje karakteristike gubitaka praznog hoda, tj. uih gubitaka praznog hoda u funkciji ems: Pf + PFe = f (E 0 ) se moe obaviti u generatorskom ili motorskom postupku.

17

1.9.1.1 Generatorski postupak Za sprovoenje generatorskog postupka potrebno je imati pogonski motor, PM , i mogunost merenja njegove korisne snage, P0 (slika 1-16). Korisna snaga pogonskog motora treba da odgovara samo gubicima ispitivane maine. Promenom struje pobude dobijaju se potrebne karakteristike.

A SG

U V u v

U V u v

PM

f V

U Slika 1-12 ema ispitivanja za generatorski postupak praznog hoda

Pf +PFe

PFe Pf
E

E0

Slika 1-13 Karakteristika uih gubitaka praznog hoda Ako se kao pogonski motor koristi badarena maina, korisna snaga motora se jednostavno odreuje: P0 = U PM I PM Pg , PM . 18

Ova snaga odgovara uim gubicima u praznom hodu, tj. zbiru mehanikih gubitaka i gubitaka u gvou: P0 = P0 = Pf + PFe , koji su prikazani na slici 1-13. Gubici pri nominalnom naponu se oitaju sa slike prema ems E (iz Potjeove metode), ili jednostavno prema nomimalnom naponu. 1.9.1.2 Motorski postupak U sluajevima kada spajanje sihrone maine sa pogonskim motorom predstavlja problem primenjuje se motorski postupak. U odnosu na generatorski postupak, ulazna snaga, ovaj put elektrina, se mnogo lake meri. Tokom ogleda, sinhrona maina se napaja iz mree, preko regulacionog transformatora, ili pomou posebnog izvora promenjivog napona, uz odravanje frekvencije konstantnom. Asinhroni zalet ispitivane maine se vri uz postepeno poveavanje napona. Kada je brzina porasla gotovo do sinhrone, ukljuimo pobudu i time sihroniziramo mainu. Preko instrumenata merimo frekvenciju i napon na prikljucima, struju u sve tri faze, snagu koju uzima ispitivana maina iz mree i pobudnu struju (slika 1-18). Praktikuju se dva merenja, pri minimalnoj struji statora, I 0 (reim A ), i pri nominalnoj struji statora, I n (reimi B i C ). eljeni reimi se ostvaruju regulisanjem pobudne struje. Merenje u reimu koji odgovara taki A slui za odreivanje gubitaka usled obrtanja, Pf + PFe , koji se ovde sumarno dobijaju: PW = Pf + PFe + 1,5 R I 02 . Zbog male struje optereenja, u ovom reimu se mogu zanemariti dopunski gubici, a zbog cos = 1 , nema potekoa kod merenja vatmetrom. Iz merenja u reimima koji odgovaraju takama B i C , ako je potrebno, mogu da se odrede dopunski gubici, Pd :
2 PW = Pf + PFe + 1,5 R I n + Pd .

Ems, E , pa prema tome i gubici u gvou, PFe , su vei u reimu poveane pobude, taka B. U ovom reimu zbog cos 0 postoje tekoe u merenju snage, pa treba koristiti to taniji vatmetar za merenje snage (elektronski ili za mali cos ).

19

A A A A A

SG A

V V

Slika 1-14 ema ispitivanja u motorskom praznom hodu

P =0 C B

In

cos 0

I0

cos = 1 Jp

Slika 1-15 Zavisnost struje optereenja od struje pobude u motorskom praznom hodu

1.9.2 Gubici u kratkom spoju Gubitke u kratkom spoju odreujemo u generatorskom postupku, za ta je potrebno je imati pogonski motor, PM , i mogunost merenja njegove korisne snage, Pk (slika 1-16). Korisna snaga pogonskog motora treba da odgovara samo gubicima ispitivane maine.

20

Ispitivanje u kratkom spoju se u vri pri sinhronoj brzini i raznim vrednostima struje pobude, a u cilju odreivanja dopunskih gubitaka, Pd . Snaga kratkog spoja, Pk , sadri sledee gubitke: Pk = Pf + 1,5 R I 2 + Pd , Dopusnki gubici su, dakle: Pd = Pk Pf 1,5 R I 2 .

V A Pobuda Ispitanik

Slika 1-16 ema ispitivanja za ogled kratkog spoja

Pk

1,5 R I 2 + Pd Pf In Ik

Slika 1-17 Gubici u kratkom spoju generatora

1.9.3 Metoda zaustavljanja Kod sinhronih generatora velikih snaga javljaju se prilini problemi kod odreivanja gubitaka, odnosno stepena iskorienja. Oni se konano montiraju i ispituju tek u elektrani, gde ne postoji badarena pogonska maina, pomou koje bi se odredili pojedinani gubici radi odreivanja stepena iskorienja. Budui da je generator obino vrsto spojen sa 21

svojom pogonskom turbinom, dodatni problem predstavlja i razdvajanje ukupnih mehanikih gubitaka turbine i generatora. Posebno je teko proceniti gubitke hidraulinog trenja vodenih turbina. Generatori velikih snaga se, ako postoje odreeni uslovi, obino ispituju metodom zaustavljanja, a u suprotnom kalorimetarskom metodom. Cilj metode zaustavljanja je odreivanje pojedinih gubitaka ili momenta inercije, J m , a bazirana je na nekoliko, obino tri, ogleda zaustavljanja pri razliitim uslovima (reimima) gubitaka. Maine velikih momenata inercije su pogodne za ispitivanje metodom zaustavljanja, jer zaustavljanje traje dugo, tako da se kriva zaustavljanja, n = f (t ) , moe precizno snimiti.

n
nn A

T
Slika 1-18 Karakteristika zaustavljanja

Za sprovoenje ogleda vano je postojanje uslova za zaletanje generatora iznad naznaene brzine obrtanja (npr. postojanje drugog, pomonog generatora za sinhrono putanje u rad) a potrebna je i mogunost odspajanja turbine od generatora, kako bi se izbegao uticaj mehanikih gubitaka turbine. Nakon dovoenja maine na brzinu neto veu od naznaene, uz odreeni reim gubitaka, ona se prepusti zaustavljanju. Pri tome se snima karakteristika n = f (t ) (slika 1-18), obino pomou tahometarskog generatora ili, ako se zaustavljanje sporo odvija, pomou obinog tahometra i hronometra. Subtangenta T se naziva fiktivno vreme zaustavljanja, za koje bi se maina zaustavila ako bi gubici ostali isti pri svim brzinama do nule. Kako se sa smanjivanjem brzine i gubici smanjuju, stvarno vreme zaustavljanja je uvek vee od T. Prema IEC preporukama ne snima se cela karakteristika, ve se samo odreuje vreme t za koje brzina opadne sa 1,1 n na 0,9 n (ili sa 1,05 n na 0,95 n ). Gubici, Pg , i moment inercije, J m , maine povezani su sledeom jednainom: d n 2 Pg = M g = J m = . J m ns dt t 60
2

22

Potrebno vreme t , je obrnuto proporcionalno veliini gubitaka: k 2 Pg = , gde je k = J m n s n . t 60 Zaustavljanje se vri pri sledeim uslovima: 1) Nepobuena maina u praznom hodu, kada su gubici pri n s : Pg1 = Pf = k . t1
2

2) Pobuena maina u praznom hodu, kada su gubici pri n s i E (odnosno U n ): k Pg 2 = P0 = Pf + PFe = . t 2 3) Pobuena kratkom k 2 Pg 3 = Pk = Pf + 1,5 R I n + Pd = . t 3 maina u spoju, kada su gubici pri ns i In :

Reavanje ovog sistema od jednaina podrazumeva prethodno poznavanje jedne od sledeih veliina: J m , Pf , P0 , Pk . Radi brze manipulacije pri uspostavljanju eljenog reima, potrebno je, iz odgovarajuih karakteristika praznog hoda i kratkog spoja, pripremiti podatke za pobudne struje za E (odnosno U n ) u praznom hodu i I n u kratkom spoju. 1.10 Literatura 1. Milo Petrovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1988. 2. Branko Mitrakovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1991. 3. F. Avin, P. Jereb: Ispitivanje elektrinih strojeva, Tehnika zaloba Slovenije, Ljubljana 1968.

23