ESEJ: Pred jednim umetnickim delom

Pisac ili glumac, slikar ili operski pevac, vrhunski scenski umetnik, filozof, ili pak pritajeni, stidljivi stvaralac, koji se jos uvek vesto krije u necijoj dusi, cekajuci svoj blistavi trenutak, svaki je ono sto bismo nazvali umetnikom. Iako je ova jednostavna rec mozda prekratka za nekoga ko je stvoritelj onoga cemu ce se, bilo u nekoliko trenutaka, ili u vekovima kasnije, diviti brojne generacije, dokucivsi duboki smisao duhovnog, osobenog, pomalo neuhvatljivog. Milion je cudi u nasem covecanstvu, milion je nacina da se pristupi originalnosti, a ipak, da se uhvati nit sustine. Mozda je patriotizam, odanost i vera ono sto mene vuce ka ostvarenju pesnika kakav je Jaksic; mozda sam se, pak, poistovetio sa ovim vrhunskim stvaraocem, u cijim se delima oslikava herojstvo, negde i njegova licna patnja i stradanja, pa i gnev, borba, jaka i odlucna; mozda, kada se sabere sve to, i sam stvaram viziju otadzbine, kao sto je bila njegova: zemlja kojoj prete sa svih strana, koju su nekad neprijatelji dozivljavali samo kao parce Balkana koje zele da izbrisu iz postojanja. Verovatno je isuvise sramno porediti se sa takvom predstavom harizme, odanosti svom radu i umetnosti, pored toga i skromnosti, ali cini mi se da nas povezuje to sto obojica u sebi nosimo svoju zemlju kao olicenje ideala, dozivljavamo je kao deo neunistive vecnosti, postojanja, kao da vecno odoleva svim losim okolnostima u koje je bacena, i nikada ne nestaje. Oznaceno gomilom kostiju, palih u vekovnoj borbi za slobodu, vecno je istovremeno i herojsko. Cast je diviti se toj odvaznoj smrti kao putem u vecnost. I pisac, i narod, i ja, svo smo Otadzbina; svi smo taj kamen, koji je kao bedem, kao grmljavina; svi mi stvaramo zajednicki ideal. Nase beskrajno rodoljublje daje nam hrabrosti da cak i suncu pretimo, da oblake deremo, otporima poput gromova remetimo tisinu neba. Duboke bore na licu pokazace nasu pricu - istoriju punu hrabre borbe, cuvanjem svojega, odolevanjem surovim neprijateljima, zednim nase vode... Lica nasa bice ogledala onih koji su vekovima pre nas izborili to sto imamo, to, sto ponosno i danas cuvamo, sto sebicno ne damo poganoj nozi neprijatelja. Cinicemo to onako kako su nas naucili oni kojima dugujemo zahvalnost sto na ovom tlu danas stojimo. Sve daleko, do njih, cuce se gromoglasni odgovor na sva iskusenja: "Otadzbina je ovo Srbina!". Ta snaga pruzace nam beskraj kao licni kutak. I danas, vekovima posle nastanka ovako dragocenog ostvarenja, na kozi se da osetiti jacina, ponos, ljubav njegovih reci. I sutra, vekovima posle ovog dana, odzvanjace kroz zidove i kao eho se vracati silina, otmenost, herojstvo i rodoljubivi ton ovog dela. I zivece zauvek. Matija Jovanivic IV-3