"Slubeni list grada Beograda", br. 27/2003, 25/2005, 34/2007 Skuptina grada Beograda, na sednici odranoj 22.

septembra 2003. godine, na osnovu lana 36. i 54. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", broj 47/2003) i l. 11. i 27. Statuta grada Beograda ("Slubeni list grada Beograda", br. 18/95 - preien tekst, 20/95, 21/99 i 2/00), donela je GENERALNI PLAN B EOGRADA 2 0 2 1.

organizacionim reenjima stepen privlanosti urbanog podru ja grada Beograda. Naime, sam poloaj u mrei evropskih gradova se menja promenom politike i ekonomske konfiguracije dok se prednost dva koridora i izuzetnog geografskog poloaja Beograda mora opravdati kroz poveanu privlanost za nove investicije i nove kulturne poduhvate. Ovo e se postii: - doslednom reformom politikog i ekonomskog miljea koji e garantovati sigurnost investicija; - paljivom socijalnom politikom koja e reiti legalne predispozicije za reavanje stambenog pitanja, spreavanje bespravne gradnje, razvoj mree socijalnih usluga i sl.; - mudrom kulturnom politikom koja e prirodne i kulturne vrednosti grada Beograda umeti da postavi kao osnov ukupnog razvoja Beograda, potencirajui njegov identitet; - razvojnom politikom koja e uspostaviti neophodnu ekoloku i ekonomsku ravnoteu u metropolitenskom podruju Beograda koristei sve prirodne resurse na odriv nain uz pomo komunalnih sistema; - usavravanjem mehanizma upravljanja gradom Beogradom kao jedinstvenom metropolitenskom celinom u kojoj vlada odreen stepen meuzavisnosti, uz razvoj kvalitetnog informacionog sistema. Promenom politike situacije stiu se predispozicije za vraanje Beograda u centar Podunavlja, podizanje njegovog ranga u konstelaciji evropskih gradova, ali je perspektiva ekonomskog razvoja i umreavanja Beograda sa drugim sli nim metropolama Evrope, pre svega centralne, istone i jugoisto ne, i dalje neodreena. Izvan Evropske unije, korelaciju treba traiti sa Bratislavom, Budimpetom, Bukuretom i Sofijom, gradovima koji su vie ili manje ozbiljno zakoraili u proces evropskog regionalnog umreavanja, a u Evropskoj uniji sa Beom i Solunom pre svih. U svetlu ovog pitanja, kapitalnu ulogu ima poloaj Beograda na ukrtanju dva od deset evropskih koridora, koridora VII i koridora X. Koridor VII ili "Dunavski koridor" ima specifi nu ulogu u odnosu na ostale jer mu je reka okosnica, a za Beograd, ima kardinalni znaaj jer ga ekonomski, funkcionalno, kulturno pa i duhovno povezuje sa Nemakom, Austrijom, Maarskom i drugim dunavskim zemljama, sa nesluenim i do sada neiskorienim potencijalima razvoja na potezu BeogradSmederevo-Veliko Gradite. U tom pogledu posebno treba istai da se Dunav u Evropi sve vie posmatra sa stanovita transverzalnih veza, kao geografski longitudinalni element koji trai premoavanje i povezivanje. Primeri veza preko Dunava, Maarske i Slovake upuuju na ideju o mostovima kao prioritetu i u regionu Beograda, uz neophodne funkcionalne i ekonomske dokaznice. Koridor X Be-Zagreb-Beograd-Ni-Solun, i krak X1 Beograd-Budimpeta predstavlja osnovnu kimu

1. PROBLEMI I PERSPEKTIVE BEOGRADA 1.1. Evropska dimenzija U odnosu na period pre 1991. godine Beograd je u znaajnoj meri danas snizio rang na skali evropskih metropola. U ranijem periodu Beograd je tretiran kao evropska metropola, veoma znaajna za itav jugoistok Evrope. Danas je Beograd ocenjen kao "glavni grad drave" dok su Be , Budimpeta ili Solun evropske metropole u ovom regionu. Prema "Studiji dunavskog podru ja" Srbija, a sa njom i Beograd nalazi se na perifernom delu Dunava uz objanjenje na osnovu politikih kriterijuma. Prema projektu ARGE DONAU, u kome zvanino uestvuje i Srbija, Beograd je kandidovan da bude jedan od lu kih gradova u okviru zajednice lukih gradova tzv. Donau Hansa. U svakom sluaju Beograd danas ima drugaiju ulogu i znaaj od onog koji je imao u vreme SFRJ, to zahteva preispitivanje strategije njegovog prostornog razvoja i novog orijentisanja u odnosu na evropske metropole, posebno onih u centralnoj, istonoj i jugoisto noj Evropi. Dve injenice su od bitnog znaaja za Beograd: - Mrea evropskih metropola sve vie dobija osobine dinamike klasifikacije, gde gradovi koriste konkurentnu sposobnost da zauzmu odreen poloaj u mrei. Interesi i povezivanje interesa, pre svega ekonomskih, su u tome presudni te se umreavanje gradova sve vie vri na partnerskoj interesnoj osnovi. Evropska Unija u tom smislu podstie umreavanje gradova centralne, istone i jugoisto ne Evrope sa gradovima na zapadu, ali mrea se stalno menja sa promenom interesa. - Mrea evropskih saobraajnih koridora definisana na konferenciji u Helsinkiju, pokriva sve zemlje Evrope sa 10 koridora od kojih dva, koridor VII i koridor X sa dva kraka, prelaze preko Srbije, odnosno ukrtaju se u Beogradu. Koncepcija prostornog razvoja, ureenja i zatite grada Beograda, teritorije od 3000 km2, danas treba da se zasniva na potovanju napred navedenih injenica ali, pre svega, podiui planskim i

razvoja Srbije, sa Beogradom kao epicentrom. Radi toga ukrtanje ova dva koridora u zoni Beograda treba posmatrati sa stanovita: - povezivanja na saobraajne i infrastrukturne mree gradskog i republikog znaaja; - budueg Beograda kao potencijalno mo nog multimodalnog vora, gde se ukrtaju putni, elezniki, reni i vazduni saobraaj; - rekonstrukcije i modernizacije postojee mree pre definisanja novih stratekih pravaca; - korienja zemljita pre svega oko magistralnih koridora u okviru administrativnog podruja Beograda, odnosno metropolitena Beograda. Kapitalne strateke zone u metropolitenu Beograda, kao to su poljoprivredna zona u Zemunu, na Paliluli, u Grockoj ili Mladenovcu, zona Kolubarskog ugljenog basena u Lazarevcu i Ubu, zona termoenergetike u Obrenovcu i Lazarevcu ili zone strateke industrije u apcu, Valjevu, Obrenovcu ili Panevu treba strukturno redefinisati na ekonomsko-ekolokoj osnovi. Jedan od prvih zadataka u ovoj fazi razvoja predstavlja analiza efekata zapoetih i planiranih objekata (industrija, saobraaj, privreda, skladita i sl.), kao i bolje korienje i modernizacija postojeih sistema infrastrukture. Koordinisano i sinhronizovano sa ovim treba organizovati i pravce, kapacitete i dinamiku razvoja drugih mrea infrastrukture. Ova tematika ima svoju transnacionalnu (elektro, gas, nafta), nacionalnu i regionalnu dimenziju (TT, voda, otpad), i otvara znaajno pitanje za regionalni razvoj: pristupanost infrastrukturi. Od odgovora na ovo pitanje zavisi budu e uravnoteenje razvoja APB kao i odnos prema irem regionalnom okruenju. Posebno je znaajno da se gradske institucije koje brinu o vodama i sanitaciji grada ukljue u evropske integracione projekte organizovane oko dunavskog sliva. Evropsku dimenziju Beograd e u budu nosti da afirmie: - korienje prirodnih i stvorenih potencijala za usklaen ekonomsko-ekoloki razvoj; - povezivanje u mreu evropskih gradova preko zajednikih projekata obnove grada i modernizovanje urbanih i ruralnih tehnologija; - rehabilitovanje kulturnih staza, kompleksa i repera od evropskog znaaja kao i prirodnoekolokih sistema koji Beograd mogu da afirmiu kao evropsku turistiku destinaciju; - uvoenje vie reda u korienje zemljita u gradskom graevinskom podruju, ali i u poljoprivrednom ataru, uz nuno zaustavljanje i regulisanje bespravne gradnje; - potenciranje elemenata i repera koji doprinose animaciji duha i identiteta grada Beograda kao kompleksne urbano-ruralne celine sa veoma specifi nim i prepoznatljivim delovima

prostorne strukture u gradovima i prigradskom delu. Aktiviranjem razvojnih potencijala grada Beograda, to u velikoj meri zavisi od kvaliteta upravljanja gradom, odnosno od aktivne upotrebe svih instrumenata kojima grad raspolae (normativni, ekonomski, finansijski, organizacioni, tehni ki), Beograd u budu nosti moe ponovo da konkurie za kategoriju gradova evropskog znaaja konkurentan drugim metropolama na Dunavu (Be, Budimpeta), odnosno u regionu centralne, isto ne i jugoisto ne Evrope kao to su Prag, Bukuret, Kijev, Solun ili Atina. 1.2 Drutvo 1.2.1 Dananje stanje i problemi U razvoju naeg drutva sa aspekta urbanizacije, u prethodnom socijalisti kom periodu, mogu se razlikovati ruralno, industrijsko i urbano obeleje i drutva i grada. Po stepenu urbanizacije nae drutvo je i dalje na za elju liste srednjeevropskih i istonoevropskih zemalja. Uee gradskog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu SRJ, tek poetkom devedesetih godina premailo je polovinu (53%), kada smo, demografski gledano, postali preteno urbano drutvo. Glavni akter nae urbanizacije posle Drugog svetskog rata je drava. Gradovi kao nosioci regionalnih i optinskih funkcija bili su razvojni favoriti. U njima su gradsko graevinsko zemljite, privatne stambene zgrade i privredni objekti eksproprisani, konfiskovani i nacionalizovani. Industrijalizacija je bila preteno zasnovana na ekstenzivnom zapoljavanju radne snage sa sela, to je uslovljavalo migracije i brojne cirkulacije (dnevne migracije). Osamdesetih godina migracije selo-grad opadaju, dok cirkulacije jaaju. Jedan od rezultata ovakvih trendova jeste predimenzionisan i saobraajno neureen grad. Sa druge strane, stihijske migracije selo-grad dovele su do ruralizacije Beograda, to se vidi po njegovoj morfologiji i po socioprofesionalnoj, odnosno "polutanskoj" pripadnosti. Krizi urbaniteta doprinela je i injenica da je u razvoju naeg graanstva bilo drasti nog diskontinuiteta, tako da je ono malobrojno i nestabilno i jo uvek ne predstavlja drutveno konstituisan sloj. Relativno je mali broj onih koji predstavljaju gradsko stanovnitvo u drugom ili treem kolenu. Ovaj problem je posebno zaotren devedesetih godina, zbog priliva seoskog i polutanskog, naroito izbeglikog stanovnitva i intenzivnog odliva gradskog visokoobrazovanog stanovnitva. Za postsocijalistiku transformaciju i tranziciju u Beogradu moe se rei da je, u poreenju sa centralnoevropskim drutvima i gradovima bila usporena i blokirana. Prelazak sa jednog sistema na drugi odlikovao se marginalizacijom privrede i drutva unutar podele svetskog ekonomskog sistema na centar, poluperiferiju i periferiju, kao i

podravljenjem velikog korpusa nekadanje samoupravne drutvene svojine. Sunovrat standarda poveavao je jaz izmeu bogatih i siromanih, pogaaju i i pripadnike srednje klase. Pauperizacija je vie pogodila gradove, odnosno urbano stanovnitvo, tako da na prelazu dva veka postoji oko 40% siromanog stanovnitva, oko 40% je na granici siromatva, oko 15% se moe svrstati u srednju klasu, dok je bogatih oko 5% (0,5% su vrlo bogati). Vrh drutvene lestvice bogatstva svedoi o rastu diferencijacije, a na dnu se deava homogenizacija. Prostorne posledice, u oblasti organizacije naselja viestruko su negativne: masovno polulegalno i ilegalno doziivanje i nadogradnja, predimenzionisanost postavljanja "kioska", podizanje nelegalnih stambenih (sirotinjskih i luksuznih) i drugih objekata, ukljuujui i nove gradske blokove i itava naselja. 1.2.2. Perspektive drutvenog razvoja Perspektiva drutvenog razvoja Beograda vezuje se za izgradnju novog drutva u celini sa ciljem da se obezbedi uklju ivanje nae zemlje i grada u drutvo modernih drava, pre svega Evrope. Konstituisanje novog socioekonomskog sistema, izgradnja pravnog poretka koji garantuje ostvarivanje osnovnih ljudskih prava prihvaenih u savremenom svetu, stvaranje konzistentnog privrednog ambijenta, ukljuivanje u perspektivne svetske tokove, kao i uspostavljanje saradnje sa drugim zemljama iz okruenja u svim domenima drutvenog delovanja politikom, ekonomskom, obrazovnom, kulturnom, sportskom, humanitarnom itd. osnova su za integrisanje u meunarodnu zajednicu. Korienje kako postignutih rezultata na planu spoljne politike na poetku tranzicionih promena, tako i geografskih i drugih prednosti kojima Beograd raspolae preduslov su za jaanje sopstvenog poloaja u krugu drugih gradova jugoisto ne Evrope sa istim aspiracijama. Pri tome bi orijentacija bila na izgradnji takvog imida grada koji je privlaan za ulaganje stranog kapitala u svim njegovim pojavnim oblicima, i shodno tome, promovisanje prednosti i pogodnosti ove sredine za potencijalna ulaganja. Na unutranjem planu, a s obzirom na sopstvene raspoloive potencijale, merama iz gradske nadlenosti neophodno je voditi politiku podsticanja razvoja propulzivnih industrijskih grana i privrednih sektora, sticanja i primene savremenih znanja u proizvodnom i radnom procesu uopte. Grad takoe treba da vodi rauna o zatiti opteg interesa balansiranjem odnosa izmeu optih i pojedinanih interesa, odnosno raspodeljivanjem javno proizvedenog dobra izmeu vlasnika gradskog zemljita i preduzetnika, izmeu lokalnih privrednih aktera i nacionalnih i multinacionalnih kompanija, izmeu proizvoaa i stanovnika, izmeu stanovnika koji pripadaju razliitim drutvenim slojevima, izmeu vlasnika i zakupaca, itd.

Zapoeta politika urbanih promena treba da bude usmerena na dovrenje privatizacije stambenog i poslovnog prostora, adekvatnu komercijalizaciju gradskih istorijskih jezgara, zaokruivanje rezidencijalnih celina, smanjivanje rezidencijalne i komercijalne suburbanizacije i socioprostorne segregacije. U cilju zaokruivanja organizacije naselja preduzimae se mere za zaustavljanje poluilegalnog i ilegalnog doziivanja i nadogradnje, podizanja "divljih" stambenih (sirotinjskih i luksuznih) i drugih zgrada, postavljanje privremenih, montanih objekata i dr. Izgradnja novog identiteta Beograda e se odvijati na gradskom, nacionalnom i regionalnom nivou. Na gradskom nivou to podrazumeva revitalizaciju naslea predsocijalisti kog Beograda i izgradnju identiteta na prigradskom nivou, jaanjem saradnje sa neposrednim gradskim i ruralnim susedstvom. Na nacionalnom nivou, Beograd kao metropola, svoj strateki identitet treba da formira na globalnoj drutvenoj integraciji koja obuhvata saradnju sa veim i srednjim gradovima u zemlji i gradovima sa simbolinim ili istorijskim metropolskim obelejima. Regionalni znaaj Beograda povezan je sa potrebom isticanja njegovog identiteta kao internacionalnog, srednjoevropskog ili balkanskog sredita. 1.3 Stanovnitvo 1.3.1. Dananje stanje i problemi U periodu od 1948. do 1999. godine ukupno stanovnitvo Beograda poveano je preko 2,5 puta (sa 634.000 na 1.621.000). Kao posledica natprosenog demografskog rasta, uzrokovanog pre svega doseljavanjem, stalno je poveavan udeo beogradskog u ukupnom stanovnitvu centralne Srbije. Ono je 1948. godine iznosilo 15,3% od populacije centralne Srbije, a u 1999. godine poveano je na 28,25%. Stopa nataliteta iznosila je 1999. godine 8,7 , dok je stopa mortaliteta bila 11,9 . To je razlog to je stopa prirodnog prirataja bila negativna (-3,2 ). Poslednja decenija dvadesetog veka predstavlja izuzetno sloen period u demografskom razvoju Beograda. Stanovnitvo se nije obnavljalo prirodnim putem usled niskog nivoa raanja (pad od 1,4 na 1,2 deteta po eni), tj. fertilitet je za 40% nii od nivoa neophodnog za prostu reprodukciju. Stanovnitvo je prvenstveno uveano po osnovu mehanikog priliva, ime je ublaen tempo smanjivanja stanovnitva Beograda. U 1999. godini, broj stanovnika Beograda je uvean za oko 8.100 lica, ime je ublaen tempo smanjivanja stanovnitva. Oekivano trajanje ivota pri ivoroenju kod mukaraca ima tendenciju stagnacije i iznosi 77,7 godina, dok kod ena belei blagi pad sa proseno 75,8 godina. Beogradska populacija moe se svrstati u grupu demografski starih populacija. Promene u starosnoj strukturi se ogledaju u stalnom opadanju udela mladih uz istovremeno stalno i sve izraenije poveanje udela starih. Prema procenama za 1999. godinu broj stanovnika mlaih od 20 godina i broj

stanovnika starijih od 60 godina je gotovo isti, odnosno svaki peti stanovnik je mlai od 20 godina, ali je i svaki peti stariji od 60 godina. Udeo lica starijih od 75 godina iznosi oko 5%. Promene u polnoj strukturi su se kretale u smeru poveanja udela enskog stanovnitva, dok je udeo mukog gotovo stalno opadao. Tako je u posmatranom periodu odnos mukaraca i ena bio oko 910 : 1000. U 2001. godini na teritoriji GP ivelo je oko 1.320.000 hiljada stanovnika to ujedno predstavlja osnovu za planiranje budu ih vrednosti, kako demografskih, tako i prostornih. 1.3.2. Prognoza budueg kretanja stanovnitva

poveanje broja stanovnika proizalo je i iz potrebe da se predvide dovoljne rezerve prostora namenjene razliitim gradskim sadrajima (stanovanje, poslovanje i dr.) za sluaj nepredvienih okolnosti. S obzirom da stanovnitvo koje privremeno boravi u gradu, optereuje sve socijalne, infrastrukturne i ostale fondove, u planerskim projekcijama se raunalo sa 1.400.000 stanovnika na podruju GP u 2021. godini. Miljenje je da poveanje od oko 5% u odnosu na projekciju stalnog stanovnitva, predstavlja zadovoljavajuu meru osiguranja pri razliitim proraunima (stepen izgraenosti i dr.). Tabela 1:

Izuzetan znaaj razvoja stanovnitva Beograda, ne samo kao demografskog nego i kao politikog, ekonomskog, kulturnog i svakog drugog njegovog izraza u prvi plan postavlja pravilnu procenu tendencija njegovog budueg rasta. Meutim, ovde se kao ozbiljno ogranienje pojavljuje nepotpuna i nedovoljno precizna analitika osnova (poto je bio odloen popis predvien za 2001. godinu) i zasnovanost prognoze na procenjenom broju stanovnika sa osloncem na popis iz 1991. godine, kretanju vitalnih karakteristika, migracija, kao i popisu izbeglih i raseljenih. Rezultati popisa odranog prolea 2002. godine potvrdili su da nema bitnijih odstupanja u odnosu na u polazu predvieni broj stanovnika pretpostavke ove osnove. Na prognozu budu eg kretanja stanovnitva od presudnog uticaja su dugoro ne tendencije fertiliteta, mortaliteta i migracija. to se tie fertiliteta i mortaliteta, oekuje se nastavljanje tendencija iz prethodnog perioda. Predvia se da stopa fertiliteta u 2021. god. dostigne nivo od 1,23 deteta po eni, a oekivano trajanje ivota sa 70,5 god. kod mukog i 75,5 god. kod enskog pola ostvarenog na kraju devedesetih godina dvadesetog veka produi na 73,3, odnosno 77,8 godina. Migraciona kretanja, pod uticajem dogaaja iz prethodnog perioda (ratni sukobi, politike promene itd.) i normalizovanja politike i ekonomske situacije u prvim godinama 21. veka, ponovo bi promovisala Beograd kao imigraciono podruje sa neto izmenjenom strukturom doseljavanja - pored migranata iz drugih regiona zemlje, odvijao bi se i proces useljavanja stranih dravljana. U planskom periodu bi se nastavio proces ubrzanog starenja stanovnitva, tako da e na kraju perioda udeo starijih od 60 godina iznositi 27,3%, a mlaih od 20 godina 19,5%, dok bi prose na starost stanovnitva bila poveana na 43,6 godina. Prognoze "Centara za demografska istraivanja" zasnovane na prethodnim karakteristikama pokazale su da e, shodno oekivanim trendovima kretanja stanovnitva, na podruju GP u 2021. godini iveti oko 1.322.000 stanovnika. Od presudne vanosti za planiranje je pravilno dimenzionisati broj lica koja e po raznim osnovama boraviti u gradu. Stoga je, za ove potrebe, neophodno raunati sa neto veim od procenjenog broja stanovnika, odnosno potrebno je u kalkulaciju ukljuiti i privremene stanovnike Beograda (studenti, zaposleni u stranim predstavnitvima, vojna lica i dr.). Sa druge strane

Projekcija broja stanovnika i broja zaposlenih na podruju GP Beograda Godine 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. Broj stanovnika 1.320.000 1.328.000 1.336.000 1.344.000 1.352.000 1.360.000 1.363.000 1.365.000 1.368.000 1.371.000 1.373.000 1.376.000 1.379.000 1.381.000 1.384.000 1.387.000 1.389.000 1.392.000 1.395.000 1.397.000 1.400.000 Broj zaposlenih 420.000 422.000 430.000 439.000 448.000 457.000 465.000 474.000 482.000 491.000 499.000 505.000 511.000 516.000 521.000 526.000 529.000 532.000 536.000 540.000 545.000

Iz projekcija stanovnitva za podruje GP i njegovog uea u stanovnitvu centralne Srbije proizilazi da e porasti u ee stanovnitva koje ivi na teritoriji GP u stanovnitvu centralne Srbije sa 22,6% koliko je iznosilo u 2001. godini, na preko 24% u 2021. godini. 1.4 Ekonomija 1.4.1. Dananje stanje i problemi Privredni ambijent Beograda prethodne decenije u ekonomskoj sferi karakteriu ista obeleja koja su uticala na trendove i stanje u celoj zemlji. Uzroci pojava su spoljanje i unutranje prirode. U prvoj grupi od presudne vanosti su: - smanjenje veliine dravnog i trinog prostora, - ekonomske sankcije Evropske unije i Saveta bezbednosti UN, - tranziciona kriza zemalja bive isto ne Evrope,

- zatvaranje trita razvijenih zemalja uslovljenih globalizacijom politikih i ekonomskih veza, - stagnacija svetske privrede i zaotravanje duni ke krize. U drugoj grupi, grupi unutranjih faktora koji su uticali na oblikovanje dananjeg ekonomskog stanja, najkrupniji su: - nekonzistentnost i nedovrenost privrednog ambijenta uz este promene institucionalnih uslova privreivanja, - suprotstavljenost dva modela - samoupravnog i trinog, - nestabilnost uslova privreivanja - kursa i cena, - ratno okruenje, veliki priliv izbeglih i interno raseljenih lica i odliv mladih stru nih kadrova sa savremenim tehnolokim znanjima. U periodu od 1989. godine, kao godine nakon koje je nastupila erozija ekonomskih i socijalnih prilika i 2000. godine izdvajaju se dva potperioda. Prvi do 1994. godine, pratilo je produbljivanje ekonomske i socijalne krize. Drugi je vezan za donoenje Programa rekonstrukcije monetarnog sistema i strategije ekonomskog oporavka Jugoslavije, koji je dao zapaene stabilizacione rezultate, ali na strukturnom planu nije doveo do potrebnog pomaka. Na poetku novog planskog ciklusa, u 2000. godini u odnosu na 1989. godinu ekonomsku situaciju na podruju GP obeleavaju: - pad ukupnog drutvenog proizvoda sa 4.400 miliona na 2.400 miliona evra; - pad drutvenog proizvoda po stanovniku sa 3.400 na 1.780 evra; - izmena privredne strukture: smanjenje ue a industrije u DP (sa 38,4% na 27,6%) i graevinarstva (sa 8,3% na 6,5%), a poveanje ue a trgovine (sa 22,9% na 27,7%) i sektora usluga; - smanjenje investicionih ulaganja sa 990 miliona na 420 miliona evra; - opadanje broja zaposlenih za oko 140.000 (sa 563.000 na 420.000); - poveanje broja nezaposlenih lica za oko 30.000 (sa 73.000 na 103.000), to se odrazilo na poveanje stope nezposlenosti koja iznosi oko 24% i pojava vika zaposlenih od oko 30%. Ocena dostignutog nivoa rasta drutvenog proizvoda obuhvata sve sektore svojine i tzv. sivu ekonomiju koja je za ove potrebe ukalkulisana sa 20% vrednosti DP. Istovremeno, tako obraunat DP predstavlja osnovu za prognozu mogunosti budu eg razvoja. 1.4.2. Perspektive ekonomskog razvoja Perspektiva ekonomskog razvoja Beograda oslanja se na Koncepciju privrednog razvoja Beograda u

periodu 2002-2006-2021 konsalting firme FAKTIS i razvojnu strategiju zasnivanu na korienju realnih mogunosti. To znai da se polo od dostignutog ukupnog nivoa razvoja, od postojee privredne strukture, kao i od specifi nosti Beograda, posebno njegovog centralnog dela koji ima obeleja administrativnog, obrazovnog i kulturnog sredita. Imajui to u vidu, kao i ispoljene tendencije u drugim evropskim gradovima i glavnim gradovima zemalja u tranziciji, oekuje se da e doi do postepene pozitivne promene privredne strukture. Strategija sa kojom rauna ovaj GP opredeljena je sledeim injenicama: a) opti nivo ekonomske aktivnosti u Beogradu egzogeno je izazvan, to znai da deo resursa, razvojne aspiracije i potroake navike stanovnitva odgovaraju viem nivou drutvenog proizvoda po stanovniku, od onog koji je zateen na poetku planskog perioda; b) rast privredne aktivnosti u velikoj meri moe da se osloni na postojee resurse, kao to su radna snaga, poloaj grada i delom proizvodni i drugi objekti; v) navedeni faktori, kao i druga obeleja ovdanje privrede (saobraajne veze, infrastrukturna opremljenost, poznavanje trinog naina poslovanja i sl.) predstavljaju osnovu za privlaenje stranih investicija, ali uz sutinsku promenu zakonodavnog i opteg privrednog i drutvenog ambijenta; g) vitalnost privatnog sektor sa fleksibilnim proizvodnim programima i njegov dalji organizovanospontan razvoj, predstavlja dodatnu mogu nost sveukupnog razvoja. Opredeljivanje ciljeva razvoja u narednom periodu bazira se i na injenici sporijeg tempa transformacije privrede u odnosu na oekivanja, pre svega u domenu privatizacije i transformacije drutvenih i dravnih preduzea, kao i na sporijem prilivu inostranih sredstava bez kojih nije mogue aktiviranje razvojnih potencijala, niti ostvarivanje ciljnog nivoa produkcije, posebno ne u kratkom roku. Shodno tome, oekuje se da e razvoj privrede ii u dva pravca. S jedne strane odvijae se u pravcu prestrukturiranja postojee proizvodnje, a s druge tei e proces breg razvoja malih i srednjih (privatnih) preduze a. Polazei od zateenog stanja i ocene mogunosti razvoja na teritoriji GP izdvajaju se dva dominantna strateka cilja: 1. ubrzanje rasta drutvenog proizvoda tako da on sredinom planskog perioda dostigne nivo iz 1989. godine, to znai iznos od oko 8,100 miliona evra i 2. dostizanje, do 2021. godine, privredne strukture sline onoj u glavnim gradovima drugih evropskih zemalja (gde dominira tercijarni sektor) i nivoa drutvenog proizvoda od oko 5.700 evra po stanovniku.

Tabela 2: Projekcija drutvenog proizvoda po oblastima na podru ju GP Beograda (u mil. evra)

Godine

GDP

Industrija

Poljoprivreda i umarstvo 260 150 160 170

Graevinarsto

UgostiSaobraTrgovi-na teljstvo i aj turizam 510 320 350 380 1.140 760 780 800 820 840 860 910 960 1.020 1.070 1.120 1.160 1.200 1.230 1.260 1.280 1.290 1.300 1.300 1.290 1.300 2,6 3,9 150 90 100 100 100 110 110 120 130 140 150 160 170 170 180 190 190 190 200 200 200 210

Usluge

Ostalo

DP po stanovniku 3.900 2.000 2.100 2.300 2.400 2.600 2.700 2.900 3.200 3.400 3.600 3.800 3.900 4.100 4.300 4.500 4.600 4.800 5.000 5.200 5.500 5.700 5,2

1989. 2000. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

5.000 2.700 2.900 3.100 3.300 3.500 3.700 4.000 4.300 4.600 5.000 5.200

1.900 600 700 800 900 1.000 1.100 1.200 1.200 1.200 1.300 1.300 1.200 1.200 1.200 1.100 1.100 1.100 1.100 1.100 1.000

420 180 190 190

350 320 310 300 290 270 260 310 360 420 490 570 660 720 780 880 980 1.090 1.290 1.500 1.700 1.910 8,9 7,5

250 160 160 170 180 180 190 220 260 290 330 360 400 450 540 590 650 710 700 690 700 710

180 180 190 180

200 210 220 260

410 440 480 530 590 650 710

170 160 150

310 360 420

130 480 120 110 100 700 90 780 80 70 60 1.080 60 1.190 50

760 800 850 900 940 990 1.030 1.070 1.110 1.140 1.180 6,4

2011. 2012. 2013. 2014. 6.200 2015. 2016. 2017. 2018. 7.400 2019. 2020. 7.700 6.500 6.800 7.100 5.400 5.700 5.900

550 620

870 970

1.310 1.450 10,5

8.100 1.000 40 2021. prose . 5,3 2,6 -6,0 st. rasta

Ostvarenje postavljenih ciljeva treba da obezbedi porast drutvenog bogatstva, povratak beogradske privrede na svetsko trite, vii nivo zaposlenosti i, kao

rezultat svega toga, podizanje linog standarda i drutvenog blagostanja. U tom uslovima strukturu privrede Beograda odlikovalo bi nisko ue e industrije

i visoko uee graevinarstva (ukljuujui poslove sa nekretninama), finansijskih usluga i komunalnih delatnosti. U tranzicionim uslovima otvara se prostor za bri razvoj privatnog sektora, naroito malih i srednjih preduze a. Proizvodni programi tako nastalih privatnih preduze a su fleksibilniji i omoguavaju relativno lako seljenje kapitala iz jedne industrijske grane u drugu ili iz jedne oblasti u drugu. Pored toga, u sektoru usluga ova preduzea nude vii kvalitet i tee da zadovolje potrebe razliitih segmenata trita (stanovnitva sa ve im dohotkom; trgovinu proizvodima visoke tehnologije; iri spektar finansijskih i drugih usluga). Prilikom opredeljivanja za oblike privrednog razvoja vodilo se rauna i o propulzivnosti pojedinih sektora i industrijskih grana kako sa aspekta postojeeg i perspektivnog nivoa domae tranje, tako i sa aspekta mogunosti izvoza prilagoenog izmenjenoj izvoznoj tranji. U okviru razvojnih podsticaja prednost e imati upravo propulzivne industrijske grane i sektori. Na osnovu kriterijuma kao to su visok nivo prodaje na domaem tritu, zainteresovanost stranih investitora, oekivan visok rast izvoza i iskustva drugih zemalja u tranziciji, kao propulzivne izdvajaju se sledee industrijske grane: - prehrambena industrija (industrija mleka, mesa, povr a, konditorskih proizvoda i pia) - hemijska industrija (farmaceutska industrija, bazna hemija, boje i lakovi, kozmetika, industrija gume, ulja i maziva) - metalopreraivaka delatnost (kuglini leajevi, odlivci) - elektroindustrija (telekomunikacioni, rashladni i merni ure aji) - nemetali i graevinski materijal (blokovi i keramika) - industrija papira i grafika delatnost - reciklaa sirovina. Pored pomenutih industrijskih grana, u propulzivne proizvodne sektore ubrajaju se saobraaj i veze, ugostiteljstvo i turizam, graevinarstvo i komunalne usluga. U veini ovih oblasti postoje pogodnosti za ubrzanje razvoja, a te pogodnosti proistiu iz geografskog poloaja, mree infrastrukturnih i poslovnih objekata, kao i perspektivnih potreba. Strategija privrednog razvoja pretpostavlja takav rast drutvenog proizvoda koji e oko 2010/2011. godine da obezbedi dostizanje nivoa iz 1989. godine, tj. nivo pre nego to je zapoelo devastiranje privrednih potencijala. Procenjuje se da e drutveni proizvod da raste po prose noj godinjoj stopi od oko 5,5%, s tim

to bi na poetku perioda porast bio bri (iznosio bi oko 7% prose no godinje), a potom bi se usporavao (prose ni godinji rast iznosio bi oko 4,5%). U 2021. godini DP, u iznosu od oko 8,100 miliona evra, nadmaio bi onaj iz 2000. godine oko tri puta. Drutveni proizvod po stanovniku rastao bi neto sporije, odnosno po stopi od 5,2% godinje, tako da bi nivo iz 1989. god. bio dostignut oko 2012. godine. Ta stopa obezbe uje drutveni proizvod po stanovniku na nivou od oko 5,700 evra to je, u odnosu na 2000. godinu 2,8 puta vei iznos. Na poetku perioda najvei doprinos privrednom razvoju poticao bi od industrije - prose na stopa rasta industrijske proizvodnje iznosila bi preko 8% u prvim godinama, a potom bi se smanjivala tako da u proseku za ceo period iznosi 2,9%. Dinamian rast industrije mogu je jer u njoj ima najvie neiskorienih resursa, a niska je i startna osnova. Orijentacija na industrijsku proizvodnju potrebna je i zbog izgradnje neophodne baze za razvoj tercijarnih delatnosti u budu nosti, s obzirom na to da se razvoj tercijara intenzivira nakon dostizanja odre enog nivoa razvijenosti (nivo DP po stanovniku u rasponu od 3,500-4,500 evra). Pored toga, rast drutvenog proizvoda u industriji bio bi i rezultat dinaminog rasta proizvodnje u propulzivnim granama, posebno preraivakoj industriji. Korienje ovih pogodnosti uticalo bi da na kraju projekcionog perioda struktura industrije bude izmenjena propulzivne industrijske grane inile bi oko 90% ukupne industrijske proizvodnje. Prose na stopa rasta drutvenog proizvoda saobraaja i veza iznosila bi 6,4% i to kao rezultat izrazitog rasta fizikog obima usluga u drumskom, elezni kom i PTT saobraaju. Kako je Beograd raskrsnica plovnih i drumskih puteva, razvoju saobraaja treba dati visok prioritet, a prvenstveno modernizaciji putne i eleznike mree i razvoju luke i pristanine infrastrukture. Ugostiteljstvo i turizam ostvarivali bi godinju stopu rasta drutvenog proizvoda od 3,9% po osnovu poveanja obima prometa, broja noenja i vanpansionske potronje. Ubudue bi trebalo ojaati turistiku ponudu razvijanjem tzv. biznis turizma, kao i irenjem regionalne turistike ponude. Tekua turistika ponuda mora se uiniti raznovrsnijom - treba poveati ponudu hotelskih usluga visoke kategorije (izgradnja hotela poznatih svetskih kompanija) i luksuznih ugostiteljskih objekata. Takoe, ona mora biti znatno bolje medijski predstavljena, kako na konvencionalnim tako i na interaktivnim medijima. Rast drutvenog proizvoda graevinarstva iznosio bi 10,5% prosene godinje proizvodnje i bio bi rezultat izgradnje novih trgovinskih i poslovnih objekata, rekonstrukcije putne mree i razvoja novih usluga, prvenstveno kompletnog opremanja pojedinih lokacija, izgradnje i prodaje poslovnog i stambenog prostora. Poveanje obima i kvaliteta usluga komunalnih delatnosti osnovni je preduslov za rast drutvenog proizvoda u ovoj delatnosti, a predstavlja i osnovu za

razvoj drugih oblasti i izgradnju dobrog imida Beograda. Na kraju planskog perioda, privredna struktura na podruju GP bila bi sledea: industrija bi inila oko 16%, poljoprivreda 0,5%, graevinarstvo oko 18%, saobraaj i veze 14,5%, trgovina 16%, finansijskotehnike usluge oko 23,5% i turizam sa ugostiteljstvom 2,%. Projekcija broja zaposlenih bazira se na postojeem stanju, planiranom sektorskom rastu drutvenog proizvoda i ostalim razvojnim pretpostavkama. U periodu do 2021. god. broj zaposlenih e se pove ati sa 420.000 na 545.000, to je porast od 125.000. Planira se da ceo prirast bude ostvaren u privredi, dok Tabela 3: Ukupna zaposlenost po sektorima delatnosti Godina 2001. 2021. Ukupno 420.000 545.000 Privreda 293.000 418.000 Neprivreda 127.000 127.000

bi u neprivredi, uz me usektorska pomeranja, uglavnom bio zadran postoje i nivo. Stopa rasta zaposlenosti iznosie 1,3% prose no godinje, to je znatno ispod rasta drutvenog proizvoda. To znai da e vei doprinos stvaranju drutvenog proizvoda dati poveanje produktivnosti rada i tehniko-tehnoloki progres. Predvieno kretanje broja zaposlenih dovelo bi do porasta njihovog uea u stanovnitvu koje ivi na podru ju GP - to uee bi iznosilo oko 39% i predstavljalo bi poveanje od 7,5 strukturnih poena u odnosu na planski polaz. Posmatrano po sektorima delatnosti, primarni sektor bi inio oko 0,5%, sekundarni 26% i tercijarni 73,5%.

Primarni sektor 5.900 2.200

Sekundarni Tercijarni sektor sektor 138.200 275.900 142.000 401.000

Po oblastima i delatnostima broj zaposlenih dat je u sledeoj tabeli: Tabela 4: Zaposlenost po oblastima i delatnostima Oblasti i delatnosti (sektori GP) Privredne delatnosti i privredne zone Komercijalne zone i gradski centri Javne slube, javni objekti i kompleksi Sport i sportski objekti i kompleksi Sistem zelenih povrina Poljoprivreda i poljoprivredne povrine Aktivnosti na vodi i vodene povrine Saobraajni sistemi Infrastrukturni sistemi PODRUJE GP I pored brojnih nepoznanica u sferi drutvenog i ekonomskog sistema, za potrebe ekonomske podrke prostornom rasporedu, odnosno investiranja u dalje ure ivanje, izgradnju i opremanje na podruju GP Beograda, pristupilo se projektovanju investicionih sredstava. Pri tome se polo od oekivanih promena u oblasti privreivanja, posebno u sferi podsticanja privatne inicijative i davanja pogodnosti za strana ulaganja. Procena investicionih sredstava data je na bazi oekivanog rasta drutvenog proizvoda i tendencija u zemljama koje su prole tranzicioni period. Predvia se da e bruto investicije u osnovna sredstva u 2021. godini iznositi 1,450 mlrd evra to je oko 2,5 puta vie nego 2.000 godine. Taj nivo sredstava obezbe uje stopa rasta od 4,3% proseno 2001. 148.600 86.500 124.500 1.300 500 5.800 350 38.000 14.500 420.000 2021. 160.000 174.500 124.500 1.500 700 2.200 500 61.000 20.000 545.000

godinje, s tim to bi ova sredstva prvih godina planskog perioda ostvarivala uee od oko 22% u drutvenom proizvodu, dok bi na kraju perioda njihovo uee palo na oko 18%. U dvadesetogodinjem periodu, procenjuje se, za investicione potrebe bilo bi mogue izdvojiti oko 21 mlrd evra od ega oko 65% ili oko 13,5 mlrd evra za potrebe privrede, a oko 35% ili 7,5 mlrd evra za neproizvodne delatnosti. Sledei dosadanju praksu, oko 20% raspoloivih sredstava bilo bi usmereno na odranje dostignutog nivoa postoje ih kapaciteta, odnosno sluie za revitalizaciju postoje ih objekata i prate e opreme, a gro procenjenih sredstava bi se ulagao u nove investicione programe.

Tabela 5: Bruto investicije u osnovna sredstva u milionima evra Bruto investicije Ukupno bruto investicije Investicije u privredu Investicije u neprivredu Tabela 6: Bruto investicije u neprivredu u milionima evra Bruto investicije u neprivredi Invest. u stambenu izgradnju Inv. u komun. i saobra. infrast. Inv. u javne slu., dr.org. i DPO Ukupno Kumulativ 2002-2021. 2,600 4,100 800 7,500 Uee 35.0 55.0 10.0 100.0 Kumulativ 2002-2021. 21,000 13,500 7,500 Uee 100.0 65.0 35.0

U ovom planskom periodu predvia se zaokret u politici finansiranja neprivrednih investicija. Poto je osnovni problem u gradu dotrajala komunalna infrastruktura, planira se da se u njenu revitalizaciju i proirenje utroi oko 55% raspoloivih neprivrednih sredstava. Istovremeno, ulaganja u ureivanje zemljita i komunalnu infrastrukturu doprinee realizaciji opredeljenja ka unapre enju kvaliteta i podizanju urbanog nivoa grada, i na taj nain postati stimulans za njegov dalji ukupan razvoj. Za realizaciju ciljeva razvoja neophodan je znatan obim investicionih ulaganja, ali to ipak ne zna i da bi se budui razvoj odvijao samo irenjem i otvaranjem novih privrednih zona. Nove zone e se formirati u skladu sa zahtevima, pre svega, krupnih investitora. Investiranje u industriju, pored ostalog, znai e i ponovno kapitalno opremanje radnih mesta za ve zaposlene radnike, uz ulaganja u radna mesta za nove radnike. Nakon 5-6 godina investiranja, promenie se oblik, opremljenost, a esto i vrsta radnog mesta gotovo svih zaposlenih u industriji. U narednom periodu investirae se prvenstveno u novu opremu onih postojeih industrijskih preduzea ija proizvodnja ima perspektivu, samostalno ili inkorporirana u sisteme me unarodnih kompanija. Objekti i infrastruktura preduze a koji nemaju perspektivu bie rekonstruisani i dobijae nove namene. Ubudu e treba nastojati da se prvenstveno nastavi dalje ureivanje i infrastrukturno opremanje postojeih privrednih zona u kojima e se kao investitori javljati najpre strani, a postepeno i sve vie, domai investitori. Uporedo sa ovim potrebno je i otvaranje novih privrednih zona. Kod stranih ulaganja (uklju ujui i ona koja e imati oblik kupovine domaih drutvenih preduze a) treba insistirati na potovanju propisa koji se odnose na zatitu okoline, odnosno interesa drugih privrednih subjekata i graana. Znaajnija izgradnja u Beogradu moe se o ekivati u okviru razvoja saobraajnih i tercijarnih delatnosti gde

e takoe dominirati strane investicije. Izgradnju novih poslovnih objekata - hotela, trgovinskih objekata i sl. po pravilu treba razvijati u gradskom tkivu, dok u privredne zone treba usmeravati izgradnju skladita i celovitih distributivnih centara. Kljuni preduslovi za strana ulaganja stvaraju se, pre svega, na saveznom i republikom nivou i odnose se na liberalan trini reim, stabilnost novca i liberalizaciju spoljne trgovine, jednak tretman stranih i domaih ulagaa to su uslovi koji se sve vie ostvaruju. Reavanje pitanja privatizacije, a naroito omoguavanje kupovine graevinskog zemljita u dravnoj svojini, dodatno treba da doprinese privlaenju stranog kapitala. Sam grad, sa svoje strane, treba da se orijentie na ure ivanje privrednih zona i podizanje kvaliteta i efikasnosti komunalne privrede. U tom smislu maksimalno treba pojednostaviti nain dodele lokacija i proceduru pribavljanja graevinskih dozvola, a nain dodele lokacija mora biti transparentan i javan. U pogledu budu e stambene izgradnje, ocenjuje se, da je malo verovatno da e biti potrebne nove lokacije za masovniju stambenu izgradnju (jer se broj stanovnika prema demografskim prognozama vie nee uve avati). Mada se jedan deo njih mora obezbediti zbog promena u stambenoj tranji. Pored toga, u Beogradu se vie ne e razvijati delatnosti kojima je potrebna radna snaga niih kvalifikacija, a koja je ranije dolazila iz unutranjosti. Umesto irenja stambenih podruja, u budunosti e od prvorazrednog znaaja biti pitanje odravanja postoje ih velikih stambenih zgrada za kolektivno stanovanje, poto veliki broj tih zgrada ve sada iziskuje znatne graevinske intervencije. Na drugoj strani, novi privredni sistem produkovae na irem planu nove socijalne razlike, tako da e imunije stanovnitvo u budu nosti ispoljavati tranju za kvalitetnijim stanovanjem. Na drugoj strani potrebno

je razvijanje socijalnog i ekonomski pristupanog stanovanja. Poseban sistem mera za ostvarenje strategije razvoja odnosi se na promenu imida grada i nain njegovog predstavljanja u svetu. Osnovna mera u tom sklopu jeste izgradnja i prezentacija novog imida grada, ne samo kao glavnog grada, ve i kao znaajnog grada jugoisto ne Evrope. U tom smislu je potrebna strategija koja u prvi plan stavlja kosmopolitski i evropski duh grada, uz zadravanje tradicionalnih elemenata koji ga ine posebnim u odnosu na druge. Kako inostrana iskustva govore da se razvoj svakog velikog grada bazira na nekom velikom dogaaju ili manifestaciji koja se periodino ponavlja, treba jednom re ju i dalje podravati postoje e kulturne, sportske i druge manifestacije i nastaviti, ali i iskoristiti postoje e potencijale i za popularizaciju novih koje e Beograd jasno razlikovati od drugih gradova u okruenju i privui investitore i turiste. 1.5. Gra evinsko zemljite Prethodni zakoni o graevinskom zemljitu prestali su da vae i zamenjeni su odredbama poglavlja IV Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 47/2003). Meutim, donoenje odgovarajuih novih propisa i akata tek predstoji, pa se i problemi i povoljnosti u vezi sa ovim promenama moraju aktivno prevazilaziti i koristiti, a injenice i podaci o dosadanjoj strukturi graevinskog zemljita e u tome biti vaan inilac. Gradsko graevinsko i graevinsko zemljite u duem periodu proglaavano je drutvenim, odlukama grada i optina Beograda, ali jo ne postoji digitalizovana predstava o poloaju tog zemljita u GP. Takoe, ne postoji jasno razdvojeno zemljite u javnom sektoru (po ulicama i javnim objektima) od ostalog gradskog (dravnog) graevinskog zemljita. Ustav SRJ dozvoljavao je da gradsko graevinsko zemljite bude u svim oblicima svojine, to Ustav SR Srbije nije tako definisao, te i Ustav Srbije i Zakon o graevinskom zemljitu gradsko graevinsko zemljite tretiraju samo kao dravno, pa se ne moe privatizovati. Takva odredba onemoguava kvalitetno gazdovanje zemljitem i suava okvire zemljine politike. Osnovni podaci o stanju zemljita na teritoriji GP su: - GP zahvata oko 77.600 ha sa 296.000 parcela, od ega je 84% gradsko graevinsko - dravno. Samo 1% je graevinsko - meovite svojine, a 15% ostalo zemljite - negraevinske namene; - od 77.600 ha, optine koriste 6%, razne direkcije 2%, grad 2% (ukupno grad 10%), TP 2%, PKB 11%, dok su ostalo razni drutveni i privatni korisnici koji imaju pravo korienja kao status; - od 77.600 ha, vodno zemljite je 5%, umsko 7%, pod putevima je 5%, pod objektima 3%, dok je poljoprivredno, kao i prethodno, preklopljeno sa graevinskim, i obuhvata 70% korienja;

- kontinualno izgraeno podruje obuhvata oko 22.000 ha ili blizu 30% prostora GP; - graevinskim zemljitem gazduje JP Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda u ime grada; - Direkcija za graevinsko zemljite delimino ureuje zemljite i ustupa ga korisnicima konkursom na neogranieni rok (u svetu se zemljite daje u zakup na 49,99 ili vie godina); - grad Beograd, kao ni ostale lokalne samouprave u Republici, nemaju pravo vlasnitva nad graevinskim zemljitem poto je ukupno zemljite (u ranijem statusu drutveno) prevedeno u svojinu Republike Srbije, koja je i uknjiena kao vlasnik tog zemljita; - javna komunalna preduzea gazduju komunalnim fondovima, a odgovorna su gradskoj upravi. Rezime stanja graevinskog zemljita u GP upuuje na brojne probleme meu kojim su najve i: - posle Drugog svetskog rata nacionalizacijom, konfiskacijom i drugim oblicima podravljenja proglaen je dravnim veliki deo zemljita u podruju GP dok je Ustavom zabranjeno otu enje istog; - crno trite, nedostatak zakupa zemljita, simboline cene komunalija i stanarina, administrativno gazdovanje infrastrukturom, nepoznavanje rente, a posebno neekonomski mehanizmi njenog zahvatanja omoguili su privatizaciju ovih sredstava od strane korisnika, to je uslovilo opstanak niskoprofitnih firmi u centru grada, posebno na najatraktivnijim lokacijama, zbog ega su graevinsko zemljite i infrastruktura postali usko grlo razvoja Beograda, sa brojnim negativnim posledicama; - u perifernim zonama GP i okruju, vlasnici i korisnici zemljita neovlaeno ga parceliu i prodaju privatizujui rentu, ime podsti u bespravnu izgradnju, to je poprimilo velike razmere; - nemogunost kapitalizacije zemljita u postoje em sistemu oteava domainsko poslovanje jer svojina na graevinskom zemljitu nije adekvatno reena, te predstoji veliki problem denacionalizacije i restitucije, to e biti neophodno hitno reavati uz sve posledice koje to nosi; - nije afirmisan zakup zemljita, niti brojne druge transakcije svojinskih prava - hipoteke i sl., to sve znatno umanjuje pozitivne efekte koji se inae mogu realizovati aktiviranjem ovih mogunosti;

10

- poseban problem je veliki broj lokacija koje je Direkcija za graevinsko zemljite ustupila investitorima na podruju GP u poslednjih 5 godina (za preko 4 miliona m 2 stambenog i poslovnog prostora, to je veliina od preko 50.000 stanova), a od toga je realizovano svega 18% dok je 82% nerealizovano, to je jedan od razloga zbog ega nema dovoljno slobodnih lokacija u Beogradu (prilog tabela ustupljenih a nerealizovanih lokacija po namenama i optinama). Osnovni cilj razvoja oblasti gazdovanja zemljitem moe se ostvariti takvim modelom upravljanja zemljitem, koji uvaava trite, sa jedne, i potuje princip poslovanja javnog sektora, sa druge strane. Opti interes i javni sektor su korektori trita, koje razvijaju neke strane zemlje, gde ovaj sektor zahvata do 30% ekonomskog ivota, dok u evropskim zemljama javni sektor zahvata od 40% - 60%, to ukazuje na model tranzicije sistema koji je Srbiji najblii. U tom smislu strategija gazdovanja nekretninama i zemljine politike moe se definisati: - denacionalizacijom graevinskog zemljita kao pretpostavkom razvijanja trita u ovoj oblasti i brzim preobraajem naeg dosadanjeg sistema gazdovanja zemljitem u trini; - zatitom socijalnih kategorija graana od trinog delovanja putem posebnih mehanizama; - afirmacijom potencijalne rente i uvaavanjem svih uesnika u njenom efektuiranju (vlasnik zemljita, graditelj, zakupac objekta i lokalna zajednica), to e omoguiti domainsko ponaanje; - demetropolizacijom Beograda koja e se posti i posebnim merama, naroito realnim cenama i instrumentima gazdovanja zemljitem bez socijalizacije trokova kao do sada, osim za kategorije graana koji svojim ekonomskim stanjem stvarno to zahtevaju; - razradom mehanizama za aktiviranje do sada ustupljenih a nerealizovanih lokacija (kako bi se obezbedio dovoljan broj parcela za novogradnju i rekonstrukciju grada); - razdvajanjem javnog od ostalog graevinskog zemljita za koje se hitno mora stvoriti elektronska baza podataka; - zajedni kom razvojnom, poreskom, urbanom i zemljinom politikom grada i svih gradskih optina. U ovom generalnom planu obraeno je vie oblasti i obezbe eno je dovoljno poetnih osnova za ispunjenje zakonskih odredaba u propisanim rokovima datim za transformaciju i ureenje sistema graevinskog zemljita, to e omoguiti organizaciju detaljnog i operativnog odreivanja javnog graevinskog

zemljita, ostalog graevinskog zemljita, graevinskih rejona, reprivatizacije i deeksproprijacije i formiranje racionalno ure enog trita graevinskog zemljita u Beograd. 1.6. ivotna sredina Stanje ivotne sredine Beograda odreeno je njegovim prirodnim uslovima, urbanom fizikom strukturom, privrednim aktivnostima, saobraajem i drutvenoekonomskim procesima koji se odvijaju u gradu i njegovom okruenju. Srednje godinje koncentracije zagaujuih gasova u vazduhu 2000. godine bile su ispod grani nih vrednosti imisije (GVI) i kretale su se od 6 do 22 /m3 sumpordioksida, 13-57 /m 3 ai i 12-45 / /m 3 azotdioksida. Na ve ini mernih mesta postoji opadajui trend. Emisija iz industrije stagnira zbog smanjenog obima proizvodnje. Ukupne talone materije u posmatranom periodu iznose 142 - 313 /m2 /dan. Karakteristina je neujednaenost kvaliteta vazduha na pojedinim delovima grada zavisno od prisutnosti izvora emisije. Glavni zagaiva vazduha i izvor buke je drumski saobraaj koji najvie ugroava stanovnitvo u centralnim zonama grada i u pojasevima magistralnih saobraajnica. Prose ne godinje koncentracije CO (7,9 /m3 ), HOx (125 /m3 ) i olova (1,1 /m3 ) vee su od GVI na glavnim gradskim raskrsnicama. Rezultati merenja komunalne buke na 16 mernih mesta u gradu pokazali su visoke vrednosti i danju /56-80 dB(A)/ i nou /53-73 dB(A)/, koje su znatno iznad dozvoljenih 55 dB(A), odnosno 45 dB(A). Iako rezultati merenja posle 1991. godine pokazuju poboljanje, najzna ajniji vodotoci grada, Sava i Dunav, nominalno svrstani u vodotoke III klase, ne zadovoljavaju propisanu klasu kvaliteta u 51%, odnosno 75% uzoraka (u 2000. godini), kvalitet vode u malim rekama i kanalima je van propisane klase. Vrednosti biolokih i fiziko-hemijskih parametara kvaliteta voda ukazuju na prisustvo mikrobiolokih zagaenja, velike koliine otpadnih voda bogatih organskim materijama, kao i intenzivnih erozionih procesa u slivu. U kanalima Panevakog rita konstantno je veliko zagaenje organskim i mikrobiolokim materijama, amonijakom, nitratima i nitritima, zbog otpadinih voda sa farmi. Kontrola kvaliteta voda za pie pokazuje da oko 95% uzoraka vode iz centralnog vodovoda odgovara propisanom kvalitetu i oko 80% uzoraka iz lokalnih vodovoda, dok kvalitet voda iz individualnih izvora pijae vode i javnih esmi nije dobar, to se moe povezati sa zagaenjem zemljita. O zagaenju zemljita ne postoje sistematizovani podaci. Zapaeno je da do zagaivanja tla dolazi u mnogim delovima grada usled isputanja otpadnih voda iz domainstava i privrednih organizacija, zbog brojnih divljih deponija vrstog otpada, kao i u koridorima magistralnih saobraajnica. Zagaivanju i degradaciji zemljita znatno doprinose brojni bespravno podignuti objekti, kako zbog toga to su podignuti na plodnim poljoprivrednim i zelenim povrinama, tako i zbog nedostatka odgovarajue infrastrukture. Za grad su kritini procesi zagaivanja

11

zemljita usled aktivnosti u zoni zatite izvorita vodosnabdevanja u Makiu. Na teritoriji Beograda postoji vie desetina hazardnih industrija i postrojenja, koje koriste, skladite ili proizvode opasne materije. Neke od njih se nalaze u gradskom tkivu ("Duga", "Galenika", "Jugopetrol" ukarica itd.). Na podruju grada u periodu od 1991. do 2000. godine dogodilo se oko 80 hemijskih udesa, od kojih je oko polovine bilo tokom transporta opasnih materija. Veliki hemijski kompleksi u Panevu i Bariu, zbog svoje blizine predstavljaju znatnu, jo uvek nekvantifikovanu opasnost za pojedine delove Beograda. Nepovoljan i do sada nepotpuno identifikovan uticaj na ivotnu sredinu vre brojni novi hemijski pogoni "male" privrede zastupljeni u stambenim zonama kako u rubnim naseljima, tako i u nekim delovima centralnog podruja grada. Reaktori i privremena deponija nuklearnog otpada u Institutu nuklearnih nauka "Vina" predstavljaju opasnost od nuklearne havarije, naroito za susedna naselja. Na osnovu prikaza stanja ivotne sredine zakljuuje se da su prioritetni problemi i njihovi neposredni uzroci sledei: - zagaen vazduh i povieni nivo buke u centralnim zonama grada, - degradiranost zemljita zbog bespravne gradnje, - zagaenost zemljita otpadnim vodama i vrstim otpadom, - zagaenost vodotoka usled uputanja nepre ienih voda iz kanalizacione mree, - rizik od udesa pri korienju i transportu opasnih materija u centralnim zonama grada. Treba naglasiti da su navedeni problemi bili i ranije identifikovani i da su prethodnim Generalnim urbanistikim planom (1985.) i Globalnim projektom zatite ivotne sredine Beograda (1991) bila ponu ena reenja i projekti za veinu navedenih problema, koji nisu realizovani. Pored toga, urbani razvoj grada odvijao se izvan normi i standarda i esto u suprotnosti sa odredbama Zakona o planiranju i ureenju prostora i naselja, Zakona o zatiti ivotne sredine i drugih. Tome je doprinosio nezadovoljavajui sistem upravljanja ivotnom sredinom, koji nije obezbedio integrisanje politike zatite ivotne sredine u sektorsko planiranje, zatim neodgovorno ponaanje nadlenih organa i pojedinaca i odsustvo demokratskog naina donoenja odluka od znaaja za ivotnu sredinu. Nova koncepcija zatite ivotne sredine od zagaivanja, zasniva se na opredeljenju za odrivi razvoj Beograda. Odrivost se ne shvata kao vizija niti kao neko poeljno stanje grada, ve kao kreativan proces uspostavljanja ravnotee izmeu prirodnih resursa i urbanih funkcija grada u partnerskom odnosu svih interesnih grupa u gradu. Strategija odrivog

razvoja obezbe uje irok okvir za integrisanje aspekata zatite ivotne sredine u sve sektore plana, poev od namene zemljita, preko zemljine i stambene politike, planiranja unapreenja saobraaja, upravljanja tokovima vode, energije, otpadaka, itd. Pri izradi i sprovoenju plana uspostavlja se aktivna politika preventivne zatite ivotne sredine, koja podrazumeva procenjivanje ekolokog uinka svih planskih reenja, programa i aktivnosti, to nije samo uslov za unapre enje kvaliteta ivota, ve i znaajan podsticajni faktor ekonomskog razvoja. Osnovni ciljevi zatite ivotne sredine u planskom periodu su: - smanjenje zagaenosti vazduha i nivoa buke u centralnim zonama; - efikasna zatitita izvorita vodosnabdevanja, zatienih prirodnih i kulturnih dobara; - racionalno korienje prirodnih resursa, naroito vode, energije i sirovina za graevinske materijale; - racionalno i kontrolisano korienje graevinskog zemljita; - izbegavanje stvaranja ekolokih konflikata izmeu privrednih aktivnosti i saobraaja sa jedne strane, i stanovanja, rekreacije i zatienih dobara, sa druge; - zatita poljoprivrednog i umskog zemljita; - smanjenje koliine otpada, pove anje stepena recikliranja i bezbedno deponovanje svih vrsta otpada i - smanjenje rizika od hemijskih udesa u opasnim industrijskim postrojenjima i pri transportu opasnih i otrovnih materija. 1.7. Gradsko tkivo 1.7.1. Glavni problemi dananjeg stanja Ispitivanje urbanih procesa i dananjeg stanja Beograda, pokazae da je tokom zadnje decenije prolog veka, pod udarom mnogih nedaa, beogradska zajednica izgubila kontrolu nad gradskim razvojem. Grad je, zajedno sa njom, dospeo do vrlo niskog nivoa svakodnevnog funkcionisanja koji se na nemalom broju taaka granii sa haosom, anarhijom ili kolapsom. Glavni uzrok postepenog erodiranja urbanog sistema jeste uporedno izrastanje jednog neregulisanog, na mnogim mestima stihijskog, neplanskog i runog Beograda. Danas praktino uz svaki sektor gradskog ivota i uz svaku od urbanistikih struktura postoji i jedan, na nelegalnim osnovama izrastao tok, koji ivi uporedo sa onim

12

prvim, legalnim. Ureeni i neureeni grad me usobno se dodiruju, prepli u, ponegde podravaju, prelaze jedan u drugi. Iza sivog Beograda stoje isti takvi privredni tokovi, drutvena struktura i socijalni odnosi. Danas, nakon deset godina uruavanja drutva, moemo da govorimo o nekoliko razliitih loih aspekata razvoja Beograda. Iako njihova analiza nije izvrena - jer, jednostavno, decenija koja ih je kreirala nije, po prirodi stvari, ni mogla da ih sagledava - oni se jasno uoavaju: - slaba realizacija urbanistikih planova, - stihijska i nelegalna stambena izgradnja, - polulegalna stambena izgradnja, - dodeljeno, ali neizgraeno gradsko zemljite, - nicanje siromanih gradskih etvrti i slamova, - zamiranje postojeih industrijskih zona, - irenja "kiosk-privrede", - devastiranost saobraajnog sistema, - neregulisana gradska poljoprivreda, - enormno umnoavanje nehigijenskih deponija smea, - nedozvoljeno prikljuivanje na komunalne instalacije, - nesvesno ruenje grada. Na osnovu saznanja i iskustava kod nas i u svetu moe se konstatovati da sprovoenje urbanistikih planova ima ograniene rezultate koji, zavisno od pristupa planiranju, nainu odluivanja, finansiranja i drugih instrumenata sprovoenja mogu da variraju ali su svakako, delimini i manji od oekivanih. Praenje realizacije planova u nas i rezultata primene skopano je sa sistemskim nedostatkom podataka i dokumentima koji nisu raeni za ove potrebe, nego za praenje realizacije politikih odluka. Tradicionalni urbanistiki planovi su uglavnom stati ne prirode, nainjeni prema scenariju sporog urbanog rasta i nemaju odgovor za mnogo dinaminiji planerski proces u kome prioriteti treba da se ocenjuju kontinualno, kao i da se kontinualno vri izmena ovih ocena u svetlu raspoloivih resursa. Urbanisti ki planovi ne sadre nain i etapnost izvoenja i finansiranja komunalne infrastrukture i saobraaja. Nisu raeni srednjoroni programi ureivanja graevinskog zemljita, a ovaj nedostatak dinamike razrade doprineo je heterogenom razvoju grada bez jasno definisanih razvojnih pravaca. Sistem urbanog planiranja razdvojen je od javnog investiranja i ekonomskog planiranja od strane dravnih i lokalnih vlasti. Najzad,

privoenje nameni graevinskog zemljita odvija se veoma usporeno sa nizom problema. Stihijska i nelegalna stambena izgradnja prvi put je ozbiljnije zabeleena sredinom sedamdesetih godina. U to vreme je doivljavana ne kao ozbiljna posledica neravnopravnog stambenog sistema, ve prvenstveno kao kriminalno ponaanje pojedinaca. Krajem osamdesetih godina u Beogradu je na teritoriji 10 optina evidentirano 23 lokaliteta sa preko 9.000 bespravno podignutih stambenih objekata. Godine1993. nakon privatizacije drutvenog stambenog fonda, stan postaje privatna stvar domainstva i pojedinca, gubi se iz nadlenosti preduze a, prestaje da biva drutvena briga. Uporedo sa ovom privatizacijom odvija se i proces raspadanja Jugoslavije koji kroz nekoliko talasa dovodi u Srbiju, a time i u Beograd, ukupno oko 166.000 izbeglih i raseljenih lica. Nepostojanje stambene politike spremne da prihvati ovaj priliv, ostavlja veliki deo tih porodica nezbrinutih. Deo njih po inje da gradi svoje domove bez dozvola. Godine 1994. procenjuje se da Beograd ima oko 35.000 do 40.000 bespravno podignutih stambenih objekata to odgovara broju od oko 100.000 stanovnika. Godinu dana kasnije donosi se "Zakon o legalizaciji" ija je namera bila da zaustavi nelegalnu izgradnju, ali koji taj zadatak nije uspeo da izvri. Beograd danas po procenama na teritoriji 10 optina ima preko 22.000 bespravno izgraenih objekata. Iako je taj fond vrlo raznovrstan po svojim lokacijskim, aglomeracionim, graevinskom, upotrebnom i drugim kvalitetima, izvesno je da je on postao tokom devedesetih jedan od dominantnih oblika reavanja stambenog problema. Polulegalna stambena izgradnja nastala je kao posledica svesne institucionalne podrke stambenoj izgradnji bez kompletne dokumentacije. Re je o tome da je izgradnja obavljana na osnovu vrlo razliitih dokumenata koji jesu deo dokumentacije za dobijanje graevinske dozvole, ali ne ine ukupnu dokumentaciju. Zapravo, vrlo je verovatno da najvei deo zgrada koje smo u prethodnom paragrafu oznaili kao bespravno podignute, pripada ovoj drugoj kategoriji. Jedna analiza vrste dokumenata za gradnju izvedena 1993-94. godine u Orlovskom naselju u Mirijevu, pokazala je da oko 73% bespravnih graditelja poseduje neku vrstu "dozvole". Ova je praksa dugo vremena poivala na dozvolama komunalnih radnih organizacija za prikljuivanje na komunalne instalacije kua koje su bile podizane bez graevinske dozvole. Naime, ve ina gradova u Srbiji, ukljuujui i Beograd, bila je protiv ove prakse koja nije mogla da se prekine zbog svojevremene Odluke Ustavnog suda, koja je potvrdila obaveznost komunalnih kua za izdavanje ovih dozvola. Praksa je trajala sve donedavno. Na drugoj strani, veliki korisnici gradskog graevinskog zemljita ilegalno su prodavali razliitim interesentima pravo korienja zemljita. Ovakvi ugovori su naizgled oslobaali kupca od dobijanja graevinske dozvole dajui mu izvesnu sigurnost pred sudom koji je trebalo da donese odluku o ruenju njihovog bespravno podignutog objekta. U ovoj skali je sasvim specifian sluaj optine Zemun koja je u periodu od 1995. do

13

2000. godine podelila veliki broj parcela za izgradnju, a da te podele nisu bile zasnovane na kompletnoj urbanistikoj dokumentaciji. Dodeljeno ali neizgraeno gradsko zemljite jeste poseban gradski problem. Naime, veliki broj lokacija koje je Direkcija za gradsko graevinsko zemljite ustupila investitorima na podruju GP u skorije vreme, ostao je neizgraen. U poslednjih 5 godina Direkcija je ustupila zemljite za izgradnju preko 4 miliona m2 stambenog i poslovnog prostora. Od ove brojke je izgraeno svega 18%, dok je 82% nerealizovano. Mereno samo u broju stanova, investitori danas dre zemljite na kome je mogue podii oko 50.000 stanova, to odgovara broju od nekih 120.000 do 150.000 ekvivalentnih stanovnika. Imajui u vidu ovaj podatak, mogue je re i da bi izgradnja na ovim lokacijama bila dovoljna da prihvati praktino celokupan prirast stanovnitva do 2021. godine. Ovo je ozbiljan argument koji govori u prilog teze da grad ne treba iriti ve da treba unapreivati njegovu unutranjost, njegov "enterijer". Deo ustupljenog zemljita je neizgraen, a deo se nalazi pod razliitim vrstama objekata koje tek treba sruiti da bi se na tim mestima zatim gradilo. injenica da na 82% ustupljenog zemljita nije graeno govori o finasijskoj nemogunosti investitora da ustupljeno zemljite pretvore u parcele za novu izgradnju. Iako postoji obaveza investitora da u odreenom roku zapone izgradnju ili, u suprotnom, da vrati ustupljenu lokaciju, ona se ipak naj ee ne izvrava iz razliitih razloga: otvoreno gradilite, delimino izvrene obaveze prema gradu i sl., su neki od momenata koji spre avaju vraanje ustupljenih i neizgraenih lokacija. Nicanje siromanih gradskih etvrti i slamova predstavlja relativno novi proces koji je bio skoro nepozant Beogradu iz osamdesetih. U jednom istraivanju iz 1996. godine utvreno je da u Beogradu postoji oko 220 siromanih gradskih podruja u kojima ivi preko 120.000 stanovnika. Re je o podru jima koja zauzimaju razliiti tipovi stambenog tkiva od partaja, preko radnikih kolonija, nehigijenskih naselja, zaputenih periferijskih sela pa do slamova. Prema jednom drugom istraivanju iz 2000. godine, u Beogradu je registrovano oko 120 romskih naselja svih tipova, ija je zajedni ka odlika da pripadaju siromanim naseljima. U njima ivi oko 40.000 Roma. Siromana i romska naselja se proteu od centralnih delova grada pa do same ivice podru ja Generalnog plana. Njihova opta odlika je loa komunalna infrastruktura, nedovoljne veliine parcela, skromne kue koje su neretko straare, zagaena ivotna sredina, nedostatak zelenila, nepostojanje javnih sadraja. Nepostojanje gradske strategije i politike reavanja siromanih naselja jo vie oteava ovaj problem. Zamiranje industrije i propadanje proizvodnih industrijskih zona je proces koji se nalazio u ii privrednog opadanja Beograda tokom devedesetih. Aktuelni problemi privrede negativno su se odrazili na industriju pasiviziraju i ili u nekim sluajevima, potpuno zaustavljajui njen ivot i razvoj. Danas je

stepen otpisanosti osnovnih sredstava u beogradskoj industriji oko 72%. Pad industrijske proizvodnje poreen sa 1990. godinom iznosi oko 54%, dok je pad zaposlenosti oko 44%. Proces zamiranja proizvodnje ostavljao je za sobom zaputene i neodravane industrijske objekte i prazne fabrike hale. Tre ina skladinog prostora bila je izdavana u zakup da bi se nekako preivelo. Danas je najvei broj industrijskih zona Beograda ozbiljno oteen dugogodinjim neradom. Ceni se da je oko 63% industrijskih povrina koje su nekada bile aktivne, danas preputen propadanju. Zakorovljene manipulativne platforme, derutni prilazni putevi, od nekorienja zarale eleznike ine, oronule fasade i polupani prozori - sve to ulazi u realnu sliku jedne propale industrije. irenje "kiosk privrede" je bio normalan odgovor na propadanje proizvodnje i smanjenje radnih mogu nosti tokom devedesetih. Deo onih koji su iz razliitih razloga ostali bez posla pronaao je novo radno mesto u skromnim, manje-vie privremenim, trgovinskim, uslunim i ugostiteljskim objektima. Montani objekti (povrine do 30 m 2 ) i kisoci (povrine do 9 m2 ) smetaju se na trotoarima najprometnijih ulica centra Beograda stvarajui jedan haotian i zatrpan ambijent sasvim neprimeren lokacijskim mogunostima ulica. Procenjuje se da na podruju deset gradskih optina ima oko 4.000 kioska i manjih montanih objekata i da je oko 75% njih locirano u centralnoj zoni grada. Ulice Sremska, Balkanska, Prizrenska, Bulevar kralja Aleksandra i Ulica kralja Milana, zatim peaka Knez Mihailova ulica, trgovi na Zelenom vencu, kod eleznike stanice, Slavija, zona Sajmita, zatim Ulica 29. novembra, okretnica u Ulici Salvadora Aljendea, kod Bogoslovije, 27. marta, Glavna u Zemunu, Mauraniev trg, Zemunski kej, Save Kovaevia, Prvomajska, na Novom Beogradu oko Merkatora, du Jurija Gagarina, oko "Fontane" oko "buvljaka" i Centra "Sava", zatim na ukarici u Poekoj i Trgovakoj ulici, u Rakovici u Borskoj ulici, na Kanarevom i Petlovom brdu, u Ulici pilota Mihajla Petrovia, Ratka Vujovia oe i u Partizanskoj, sve su to ambijenti narueni postavljanjem ovih objekata. Javni prostor, preteno trotoari koje oni okupiraju dug je oko 23 kilometra, a njegova povrina iznosi oko 8 ha. Procenjuje se da je oko 50% njih, znai u duini od oko 10 km podignuto, ili montirano bez dozvole. Nesvesno ruenje grada je proces u kome podjednako uestvuju skoro svi koji danas u Beogradu ive. Naputanje nekadanjih modela podele rada u razliitim poslovima koji odre uju gradski lik i prelazak na model "sam svoj majstor" uinili su od Beograda poprite neukusa i kia. Priterani sa jedne strane nematinom i sa druge potrebom da se ipak u gradu i na njegovim zgradama poneto i radi i odrava, ljudi su se veinom oslanjali na sopstveno graevinarsko umee. Umesto nekadanjeg razvijenog niza u kome su uestvovali investitor, urbanista, projektant, bankar, sekretarijat, korisnik i graevinar, tokom devedesetih formirana je uproena ema u kojoj nema mesta za izdavanje uslova, za projektovanje, za podizanje kredita, za profesionalno zidanje. Taj

14

ispranjeni prostor je ispunjen neuko u i neukusom. On se protee od neprihvatljivih kombinacija poput neprirodne stilske veze predratnog art dekoa sa planinskim kosim krovom ezdesetih, pa do stilski neutanaenih i estetski neprihvatljivih vila u najluksuznijim zonama Beograda. Svi krajevi grada, od centra do periferije podloni su opasnom ruenju. Neki od popularnih primera pripadaju finansijskoj, medijskoj i nekadanjoj politi koj eliti zemlje. irenje po poljoprivrednom zemljitu jedan je od starijih vidova rasta Beograda. Zapravo itavu njegovu modernu istoriju obeleava neprestani rast grada na raun okolnog plodnog zemljita. Ova osobina Beograda nije drugaija od one koja se sree i u ostalim savremenim gradovima. irenje izgraenog tkiva i, uporedo sa tim, unutranje transformacije koje se ire od centra ka periferiji i u kojima poslovanje preteno tercijarnih delatnosti potiskuje proizvodnju i stanovanje, dva su procesa koji se dobro uoavaju na rastu Beograda du Bulevara kralja Aleksandra. Ipak, zaposedanje poljoprivrednog zemljita u poslednjoj deceniji 20. veka umnogome je druga ije od irenja koje je Beograd ranije poznavao. Naime, dok su prethodne ekspanzije bivale planski pripremane, dotle su ove koje su se dogaale u poslednjoj deceniji, ili neto due, izazvane stihijskom i neplaniranom gradnjom. Tako je Beograd u pomenutom razdoblju izgubio oko 2.800 ha plodnog zemljita. To plodno zemljite je zaposednuto relativno malim brojem porodica koje ive u naseljima ija gustina ne prelazi 20 do 30 st. po ha. Drugim re ima svo to stanovnitvo je moglo da bude prihvaeno i sa upola manjim gubicima zemljita, ak i sa svega jednom treinom. Nerealni detaljni urbanistiki planovi su jedna od sasvim loginih posledica planiranja socijalistikog perioda koje je verovalo da je mogue da se povezivanjem efikasnog prognoziranja demografskoekonomske budunosti i rigidnog sistema realizacije programa razvoja postigne uspena planska izgradnja grada. Od ukupno 278 za potrebe ovog GP posebno pregledanih detaljnih i regulacionih planova koji su tokom godina sainjeni za Beograd, utvreno je da samo 52 mogu da budu predmet dalje realizacije bez izmena. Razlog tome su pre svega razlike koje postoje u vrednosnim sistemima planske dokumentacije i samog drutva. Naime ve od sredine osamdesetih postoji jako protivljenje javnosti masovnim rekonstrukcijama u kojima se, koriste i eksproprijaciju, itavi kvartovi relativno niskog tkiva zamenjuju viespratnom stambenom izgradnjom. Jedan od poslednjih ovakvih poduhvata bila je rekonstrukcija du ulice Vojislava Ilia u kojoj je na povrini od oko 2 ha partajska i individualna izgradnja zamenjena viespratnicama. Nakon toga, itavu deceniju, ovakva praksa vie nije mogla da bude sprovedena. Uprkos tome planovi za obimne rekonstrukcije su i dalje uvani bez ikakvog izgleda da ikada budu realizovani. Jedan od zadataka ovog GP je da ove nerealne detaljne planove stavi van snage. Centar bez ureenog parkiranja je osobina dananjeg Beograda. Beogradski centar nikada se nije odlikovao

reenim sistemom parkiranja. Nekoliko garaa koje su izgraene osamdesetih godina nisu bile dovoljne da zadovolje potrebe ni u godinama u kojima su izgraene. Iako je u mnogim planovima, na vie razliitih nivoa, bila predviena izgradnja preko 30 garaa u centru, one nisu nikada izgraene. Problem sa zemljitem, opiranjem stanara susednih blokova da se u njihovoj sredini podigne masovno parkiralite, realni nedostatak novca, nepostojanje svesti o potrebi pravinog i ozbiljnog reavanja parkiranja i sl., bili su realni problemi osamdesetih. Pri tom, kada je re o novoj izgradnji ona nikada nije imala ozbiljnu obavezu da se parkiranje izvede na parceli na kojoj se i gradi. Nije postojala ni obaveza da se umesto parkiranja na sopstvenoj parceli izvri plaanje neke vrste nadoknade, sline onoj koja postoji i sa obavezom finansiranja javnih sklonita. Ovo nasleeno stanje samo se pogoravalo tokom devedesetih. Potrebe za parkiranjem vozila viestruko premauju danas ponuene kapacitete. Raspodela parkiranih vozila u zavisnosti od mesta parkiranja u centralnoj zoni pokazuje da se samo 8% vozila parkira u garaama, 2% na ure enim otvorenim parkiralitima, a 90% na ulinim frontovima. Saobraaj pred kolapsom je posledica sprege loeg sistema ulica, loeg javnog saobraaja i jo gorih uslova parkiranja. Broj registrovanih putni kih automobila u periodu od 1990. do 2001. godine na podruju grada Beograda (16 gradskih optina) kretao se u rasponu od 308.000 do 319.000. Stepen motorizacije za 2000. godinu dostigao je vrednost, za celo podruje Beograda, od 200 PA/1000 stanovnika a za 10 gradskih optina od 210 PA/1000 stanovnika. Stanje uli ne mree je takvo da, sa porastom stepena motorizacije pa i u sluaju samo pove anog stepena korienja putni kog automobila, to je danas vrlo prisutno na beogradskim ulicama, nee biti u stanju da prihvati sve ve e zahteve transportnog sistema. Od 617 km primarne uline mree u gradu, oko 67% je sa jednom trakom po smeru. Pored neizgraenosti i sistem upravljanja saobraajem zastareo je i ne odgovara saobraajnim zahtevima. Prosena brzina u centralnoj zoni grada kree se u rasponu od 12-18 km/h to dovodi do vremenskih gubitaka koji na pojedinim deonicama iznose i 45% od ukupnog vremena putovanja. Poslednjih godina stanje u javnom gradskom saobraaju sve je loije. Vozni park je zastareo, ukinut je jedinstven tarifni sistem, infrastruktura, posebno tramvajska, u izuzetno loem je stanju, to je sve zajedno uticalo na pad kvaliteta javnog prevoza. Beogradski javni saobraaj oslonjen je na etiri podsistema: autobus, tramvaj, trolejbus i gradsko-prigradsku eleznicu. Danas prevoz u javnom gradskom saobraaju obavljaju javno preduzee GSP "Beograd" i grupacija od oko 100 privatnih preduzea ije je angaovanje u sistemu javnog prevoza zapoeto 1997. godine. Vozni park GSP-a sastoji se od 206 zglobnih tramvaja, 124 trolejbusa i 757 autobusa dok privatni prevoznici raspolau sa oko 620 autobusa od kojih oko 60% radi u vrnim periodima. Treba istai da javni saobraaj, osmiljen po modelu postoje eg stanja, ne e moi da prihvati i zadovolji sve ve u

15

potranju ukoliko se radikalno ne promeni odnos prema njemu i u sistem ne uvedu savremeni gradski kapacitetni inski sistemi. 1.8. Prikaz i ocena dosadanjih planova Beograda Beograd je tokom svoje moderne istorije, poev od sredine 19. veka umnogome razvijan planski. Danas postoje dva kljuna dokumenta - Prostorni plan Beograda iz 1981. godine sa dopunom iz 1999. godine i GUP iz 1985. godine koji ine osnovu i za izradu ovog Generalnog plana i ovde emo ih prikazati. Tu je takoe i Prostorni plan Republike Srbije kao dokument koji nudi znaajna usmerenja. 1.8.1. Prostorni plan grada Beograda iz 1981. godine Po donoenju GUP-a Beograda 1972. godine, ispoljene su potrebe i interesi Beograda za intenzivnijim prostornim i funkcionalnim povezivanjem sa irim podrujem grada, Srbijom i zemljom u celini, i to u svim oblastima privrednog i drutvenog razvoja. Zakonom o planiranju i ureenju prostora iz 1974. godine otvorena je mogunost za planiranje prostornog i ukupnog razvoja na celoj teritoriji grada Beograda. Po ovim osnovama, Skuptina grada Beograda donela je 1981. godine "Prostorni plan grada Beograda" (PPGB) kao dugoroni plan razvoja teritorije 16 optina grada Beograda do 2000. i 2010. godine. Polaze i od specifinosti Beograda - koje su bile izraene sloenou i znaajem metropolitenskog podruja, kao najve eg pola rasta u poratnom periodu i oblasti najve e koncentracije stanovnitva i aktivnosti u zemlji i, ujedno, funkcijama glavnog grada Srbije i DZ Srbije i Crne Gore - zadatak ovog prostornog plana bio je da usmeri prostorni razvoj i integrie interese na podruju 16 optina grada Beograda, usaglaeno sa odgovarajuim potrebama i interesima irih prostora republike i SFRJ. U tom smislu, osnovne postavke i opredeljenja PPGB kao dugoronog plana, kojim se usklauju sadraji i nain organizacije i ure ivanja prostora, bile su uravnoteenje i integracija razvoja na celom podruju grada, humanizacija uslova ivota i rada, usaglaenost fizikih i prirodnih struktura, infrastrukturno usmeravanje i saobraajno povezivanje i dr. Uravnoteenje razvoja kojim bi se obezbedili uslovi i osnove za sprovoenje politike usklaenog korienja prostora, izgraivanje i opremanje naselja, ureivanje predela, ouvanje i unapreivanje ivotne sredine na celoj teritoriji grada, planirano je u dve osnovne take. To su funkcionalna i prostorna decentralizacija kompaktnog tkiva gradskog naselja Beograd, kao i funkcionalna integracija naselja na irem podruju grada u zajednice naselja. Ovaj plan, iako nikada nije sluio za direktan prostorni razvoj ukupnog administrativnog podru ja Beograda, ipak je imao znaajnu strategijsku usmeravajuu i

vrednosnu ulogu. Prilikom izrade planova nieg reda, znai i generalnog plana za sam Beograd 1985. godine, kao i planova okolnih gradskih centara, ovaj plan je usmeravao insistirajui na voenju ra una o prirodi, ekolokim pojavama i procesima, ivotnoj sredini, njenim segmentima, o tenji ka distribuciji funkcija i stanovnika i sl. Tu je ulogu on imao i prilikom izrade ovog generalnog plana. 1.8.2. Izmena u dopuna GUP-a Beograda iz 1985. godine Izmene i dopune GUP-a Beograda usvojene 1985. godine imale su za cilj da se na osnovu analize neusklaenosti aktuelnog razvoja u odnosu na reenja iz GUP-a iz 1972. godine utvrde takva planska reenja koja bi bila realnija za ostvarivanje. Koncepcijska opredeljenja ovih izmena i dopuna GUP-a zasnivala su se na osnovnim opredeljenjima i smernicama prostornog plana grada Beograda i Nacrta Prostornog plana Srbije. Ova koncepcijska opredeljenja takoe su se bazirala na analizama, istraivanjima i studijama za pojedine oblasti koje su bile od znaaja za razvoj grada. Najvanija koncepcijska opredeljenja bila su sledea: - promene namena odre enih i po pravilu nerealizovanih povrina u bilansu povrina obuhvaenih GUP-om smanjene su povrine namenjene za ure ivanje i izgradnju urbanih struktura sa 43.904 ha na 29.147 ha, a poveane povrine namenjene za zatitno zelenilo, poljoprivredu i ume za 14.757 ha; - izmene parametara i kategorija gustina naseljenosti u sedam tipova razliite gradnje; - promene u sistemu saobraaja - usklaivanje mree saobraajnica sa izmenjenom namenom povrina, uz zadravanje koridora prve faze metrosistema i ostavljanja otvorenog pitanja za deonicu unutranjeg magistralnog prstena; - promene u gradskom javnom prevozu, a naroito u intenziviranju razvoja tramvajskog saobraaja u centralnoj zoni grada i ka Novom Beogradu; - izmena namena i utvrivanje prostorno-radnih jedinica za razvoj industrije, graevinarstva, proizvodnog zanatstva i drugih delatnosti; - promene u sistemu centara. Ostvarivanje GUP predvieno je programima drutveno-ekonomskog i prostornog razvoja i izgradnje Beograda i DUP, saglasno etapnim akcijama razvoja. Me utim, ni ovaj znatno realniji i odreeniji Generalni plan od prethodnih, nije realizovan u oekivanoj meri do 2000. godine, iako je sadravao niz prioritetnih planskih reenja u urbanom razvoju i funkcionisanju grada. Enormni pritisak razliitih vidova pojedina ne

16

gradnje, drugaije od nekadanje masovne izgradnje, kao i zakonska mogunost direktnog izdavanja urbanistikih uslova na osnovu GUP-a, doveli su 1999. godine do Dopuna GUP-a Beograda. Ova dopuna imala je za cilj da se omogu i neposrednija primena planskih reenja GUP-a kako bi se zadovoljile obimne potrebe graana. Razlog tome je bilo, pre svega, okretanje ukupne dravne politike, a time i gradske, ka nekim drugim ciljevima, a ne ka sistematskom urbanom napretku Beograda. Svakako je tu, izmeu ostalog, bilo i nasle eno stanje jedne relativno krute urbanistike prakse, kao i nedovoljno efikasan nain realizacije planova. Nastale drutveno-politike okolnosti devedesetih, sa nepotpuno definisanom ulogom i mestom institucije planiranja, u novim uslovima dodatno su obezvre ivale urbanizam. Ove okolnosti, pod uticajem naglog mehanikog priliva stanovnitva - uzrokovanog burnim i vanrednim politikim zbivanjima i problematinim ekonomskim kretanjima, dovele su u poslednjoj deceniji planskog veka do pojave enormne stihijske i neplanske, privremene i bespravne gradnje. 1.8.3. Dopune Generalnog urbanisti kog plana Beograda iz 1999. godine Kljune postavke koje su sadrale Dopune GUP-a, kako bi bio sprovodiv, bile su: definisanje intervencija koje se mogu izvoditi na osnovu plana i definisanje zona i namena povrina u okviru teritorije GUP-a na kojima je mogue sprovesti planirane intervencije, kao i definisanje zona za koje to nije mogue i za koje je neophodna izrada odgovarajuih urbanisti kih planova. Za neposredno sprovoenje odredbi ovih dopuna u pojedinanim sluajevima rekonstrukcije, nadziivanja, dogradnje ili nove izgradnje, kada planovi uih celina ne postoje ili ne odreuju dovoljno podataka za odgovarajue planiranje odnosa u neposrednom susedstvu, pristupalo se izradi prethodnih urbanisti kih analiza, kojima su se proveravali kvalitet promena prostornih i funkcionalnih odnosa, optereenje prostora i infrastruktura, usklaenost radova sa namenama, parametrima i urbanistikim pokazateljima utvrenim planom iz 1985. godine, kao i usklaenost sa optim i posebnim uslovljenostima utvrenim ovim planom. Najve a primena ovih dopuna odvijala se u kombinaciji sa Zakonom o odravanju stambenih zgrada ("Slubeni list grada Beograda", broj 44/95). U periodu od 1999. godine do danas realizovano je oko 3.000 pojedina nih zahteva za intervencije obuhvaenih ovim planom. 1.8.4 Prostorni plan Republike Srbije (PPRS) iz 1996. godine Osnovno strategijsko opredeljenje PPRS je postizanje ve eg stepena funkcionalne integrisanosti podruja Beograda, kao i obezbeivanje uslova znatno vee

saobraajne i ekonomske integracije sa susednim funkcionalnim podrujima. U prostornom modelu mree naselja Srbije do 2010. godine predvia se: - jaanje funkcionalnih veza Beograda sa centrima u okruenju, naroito sa Panevom, Starom i Novom Pazovom i dr.; - jaanje privrednih veza i infrastrukturnih sistema izme u susednih gradova (Beograd - Pan evo), kao i me usobna razmena usluga i organizovanje zajednikih aktivnosti u susednim gradovima i - demetropolizacija dislociranjem pojedinih tercijarnih delatnosti republikog znaaja iz Beograda u gradske centre makroregionalnog znaaja. U oblasti saobraaja, autoputski koridori od znaaja za Beograd su: - granica Maarske - Subotica - Novi Sad - Beograd (E-75) i dalje sa dva paralelna pravca (a) Beograd - Ni -Skoplje - Atina (E-75) sa vezom Ni Dimitrovgrad - Sofija - Istanbul (E-80) i (b) Beograd - Juni Jadran (E-763) i trajektna veza sa Italijom (Bar - Bari); - koridor koji prati pravac meunarodnog puta E-70 (Zagreb - Beograd - Vrac - granica Rumunije), odnosno pravac magistralnih puteva M-1 (Zagreb - Beograd) i M-19 (Beograd - Vrac - granica Rumunije); - zapadnomoravski koridor koji se poklapa pravcem evropskog puta E-761, odnosno magistralnog puta M-5, veza Autoputa Beograd - Ni i budu eg Autoputa Beograd - Juni Jadran (veza na poziciji aak - Poega). Koridor pravca za Juni Jadran naglaava funkciju ove saobraajnice, a u GP Beograda potrebno je pronai odgovarajue reenje poteza (koridora); - vezni koridor Batoina - Kragujevac zapadnomoravski region, povezuje Autoput Beograd - Ni sa zapadnomoravskim koridorom i - mrea magistralnih puteva predstavljena je severnom obilaznicom Beograda na poziciji Banovci - Padinska Skela - PK "Beograd" - veza ka Panevu (E-75), to ostaje kao jedno od otvorenih pitanja. U oblasti eleznikog saobraaja, pruni koridori od znaaja za Beograd su: - Beograd - Stara Pazova - Ruma - id (veza sa Hrvatskom) - Beograd - Stara Pazova - Novi Sad - Subotica (veza sa Maarskom)

17

- Beograd - Lapovo - Ni - Preevo (veza sa Makedonijom) - Beograd - Valjevo - Podgorica - Beograd - Panevo - Zrenjanin - Kikinda (veza sa Rumunijom) - Batajnica - Ostrunica - Beograd Ranirna - Beograd Ranirna - Jajinci - Beli potok - Vina Panevo. Razvoj re nog saobraaja planiran je sa etiri glavne luke, i to u Beogradu, Pan evu, Novom Sadu i Prahovu sa svojom infrastrukturom, pretovarnim i skladinim kapacitetima. Vazduni saobraaj planiran je u smislu rekonstrukcije poletno-sletnih staza i rulnih pista, dogradnje druge poletno-sletne staze i uvoenja novih tehnologija na aerodromu "Beograd". Lokacije na kojima se ve obavljaju neke aktivnosti, kao i pojedine nove lokacije sa ciljem da se rezervie i sa uva prostor za budue aerodrome, jesu Lisiji jarak i Batajnica. U oblasti industrijskog razvoja, uz neophodno prestrukturiranje, dalje specijalizacije proizvodnje i privrednog povezivanja sa drugim industrijskim centrima, Beograd i dalje ostaje okosnica razvoja. Osnovni dugoroni cilj je potpunije korienje resursa i uravnoteenija teritorijalna struktura. Posebni cilj je selektivnost u alokaciji pojedinih industrijskih grana i usmeravanje manje efikasnih i lokaciono fleksibilnih grana u druga podru ja. Potencijalni pojasevi industrijskog razvoja sa industrijskim centrima su: - dunavsko-savski (Novi Sad, Beograd, Panevo, Smederevo, Obrenovac); - velikomoravski i junomoravski (Beograd, Smederevo, Poarevac); - pojas od Beograda, preko Paneva, Alibunara i Vrca, do rumunske granice; - ibarski (Beograd, Lazarevac) i - pojas Zaje ar - Bor - Majdanpek - Poarevac Beograd. U smislu vodosnabdevanja, preko savsko-beogradskog sistema e sve beogradske optine do Mladenovca biti povezane u jedinstven sistem. U sferi turizma Beograd spada u grupu prioriteta kao glavni turistiki centar Srbije i evropski tranzitni i turistiki centar. 1.8.5. Potreba za novim generalnim planom

Sada ulazimo u nov period drutvenog i ekonomskog razvoja koji e traiti drugaije urbanistike odgovore za prostorne zahteve, ali i drugaiji urbanizam koji e na novi nain reagovati na zateene i nasle ene prostorne izazove Beograda. Tri osnovna razloga za pristupanje izradi novog generalnog plana Beograda su: - novi drutveni sistem, koji se postepeno raa i koji zahteva novi plan kojim e se usmeravati gradski razvoj; - postojanje realne potrebe da se na aktuelne privredne i socijalne zahteve odgovori novim urbanistikim reenjima i - tre e, nuno je da se preispitaju i ocene instrumenti sprovoenja Generalnog plana, da se aktuelizuju, srede, ak i ponite brojni detaljni planovi, razliite odluke i postupci i da se prilagode ili uvedu novi koji odgovaraju stvarnim potrebama privrede i graana. Sve ovo to je prethodno nabrojano nije mogue bez potpune obnove, odnosno izrade novog generalnog plana Beograda. Skuptina grada Beograda je, polazei od sagledane potrebe za hitnim reavanjem niza znaajnih urbanistikih pitanja, na sednici 14. februara 2001. godine donela Odluku o pristupanju izradi generalnog plana Beograda, a Izvrni odbor Skuptine grada je svojim Zakljukom od 6. aprila 2001. godine dao pozitivno miljenje o Programu izrade generalnog plana. U okviru postojeeg zakonskog okvira mogue je razviti nekoliko tipova generalnih planova. Ovakvim reenjem data je mogunost svakom gradu da pronalazi sebi primeren osnovni urbanistiki dokumenat. Kakav e on biti zavisi od konkretne gradske situacije i odlika grada. U sluaju plana za Beograd opredeljenje je usmereno na kombinaciju vizije i operativnog dokumenta. 2. PRAVNI OSNOV, CILJEVI, METOD, KONCEPCIJA 2.1. Pravni osnov Generalni plan Beograda 2021. (u daljem tekstu Generalni plan Beograda, Generalni plan i GP) jeste opti urbanistiki plan odre en kao plan koji se donosi za grad Beograd Zakonom o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 47/2003) posebno u l. 2, 35, 36, 40, 41, 42, 43, 69, 169, 170, 173, pripremljen u saglasnosti sa "Pravilnikom o sadrini i izradi urbanistikog plana" ("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 53/99), a na osnovu "Odluke o pristupanju izradi Generalnog plana Beograda" Skuptine grada Beograda ("Slubeni list grada Beograda", broj 4 /2001).

18

Poto je priprema plana otpoela i Nacrt plana je utvren, struna rasprava i javni uvid okonani su do 27. marta 2003. godine, a novi zakon je stupio na snagu 13. maja 2003, to je Generalni plan po prethodnom zakonu nastavljen, usklaen i zasnovan i na vae em zakonu. 2.2. Opti urbanistiki ciljevi Beograda U ovom delu izloen je najpre predlog optih urbanistikih ciljeva Beograda koji proizilaze iz ocene sadanjeg stanja i procene budueg razvoja. 2.2.1. Beograd, grad nae zemlje Beograd je tokom istorije uspeo da zauzme mesto vodeeg grada u nekadanjoj Jugoslaviji, a i u naoj dananjoj zemlji. To nije argument svekolike dominacije. Suprotno tome Beograd treba, a to i moe, da svoje vostvo po veliini i neretko po kvalitetu pretvori u paljivu podrku gradovima nae zemlje. Razmene na regionalnom nivou, udruivanja i saradnje, mogu da budu osnov prenosa znanja, kulturnih obrazaca, graanskih i gradskih vrednosti, i naroito privredne saradnje. Taj proces ne moe da ima jednosmerni karakter. Beograd je neretko uio i preuzimao iz drugih sredita kakvi su Novi Sad, Ni, Kragujevac ili Subotica, ali i mnogih drugih. Me utim, kao i drugi nai gradovi, Beograd ima obavezu da podnese i teret opteg siromatva, nezaposlenosti i privredne umrtvljenosti. Svoje nesumnjive komparativne prednosti Beograd ne sme da koristi za prebacivanje tereta obnove u druge centre. Smiljena regionalna politika sa visokim ueem lokalne samouprave, svesno decentralizovana u poljima koja se svuda u svetu raunaju za stvar manjih zajednica, treba da pomogne da se korak po korak izvuemo iz tekoa. Beograd, susedni gradovi i udaljeniji gradovi, treba da se razvijaju na osnovama regionalizma. 2.2.2. Beograd, evropska metropola Pre samo jedne decenije Beograd je bio sredite Balkana i jedan od vanih evropskih gradova. Uruavanje ukupnog sistema teko je otetilo i urbani sistem Beograda. Danas su prisutne tekoe, od kulturne marginalizacije i ekonomske neatraktivnosti, preko privredne i saobraajne neefikasnosti, do naruene lepote i identiteta grada. Opta urbana oteenost jedan je od dominantnih problema sa kojima e Beograd da se sukobljava u narednim godinama. Poseban aspekt ove tekoe je mogunost daljeg zaostajanja u odnosu na druge glavne gradove centralne i isto ne Evrope. Beograd je evropska metropola koja treba da iskoristi specifinosti i prednosti svog povoljnog stratekog poloaja u odnosu na ostale evropske metropole kao i blizinu vanih me unarodnih koridora. Ulogu metropole, Beograd

ostvaruje razvijanjem funkcija i delatnosti koji odgovaraju takvom rangu grada (usluge, tercijarne delatnosti, turizam, nauni i obrazovni centri, reni saobraaj, tranzitni saobraaj itd.), a razvoj treba da se zasniva na stvarnim komparativnim vrednostima uz poboljanje kvaliteta fizikih struktura i ivotne sredine, kao i identifikacijom, afirmacijom i unapre enjem specifi nih elemenata identiteta grada. Kao jedan od vanih gradova Evrope, Beograd treba da ue u mree koje ovi gradovi danas formiraju, ali i u utakmicu sa njima na polju prestinosti, ekonomske efikasnosti i lepote. 2.2.3. Dunavska orijentacija Beograda Poseban strategijski cilj GP jeste orijentacija Beograda ka Dunavu koji je jedan od dva najznaajnija saobraajna koridora koji prolaze kroz na grad i zemlju. Ta orijentacija se ogleda u nizanju razliitih privrednih, maritimnih, turistikih, rekreativnih, ali i centralnih i stambenih sadraja du desne obale Dunava, kao i znaajnijoj raznovrsnijoj izgradnji na levoj obali Dunava poev sa novog rekreativnog ostrva, pa zakljuno sa novim pristanitem. Novost u ovome planu jeste predlog smanjenja industrijskih kapaciteta na podruju Ade Huje u korist centralnih delatnosti i predlog kompletiranja novih lokacija u zoni Reve. Tu se planira izgradnja jednog novog bazenskog pristanita opsluenog industrijskim kolosecima iz stanice Ov a. Protezanje novih centralnih sadraja sa desne obale Dunava, dublje ka unutranjosti gradskog tkiva bie najdominantnije na Dorolu i du Ruzveltove ulice. 2.2.4. Beograd u dosluhu sa prirodom Nekontrolisani rast i zaostalost privredne osnove, imali su posledicu i u postepenom gubitku vrednih zelenih prostora, poev od onih najmanjih skverova, do parkova i uma. Grad jeste vetaka struktura, ali su elementi prirode zbog toga meu najbitnijim. Postoje i negativni trendovi smanjenja poljoprivrednih povrina, divlje gradnje na poljoprivrednom zemljitu, zauzimanja visokih bonitetnih klasa zemljita za industrijske objekte. Sve ovo pokazuje nedostatak svesti o vanosti ovih prostora za ekosistem, klimatske uslove, lepotu grada i ukupno bogatstvo u kome treba svi zajedno da uivamo. Rekonstrukcija ove svesti i obnova elemenata prirode u gradu ogleda se u afirmaciji postojeih ada i stvaranju novih, kao zelenih oaza u naselju, provlaenju zelenih klinova kroz gradsko tkivo, ouvanju razliitih vrsta biotopa: uma, ritova, itd. Zelene zone treba raspodeliti ravnomerno, planirati zatitno zelenilo oko postoje ih i planiranih privrednih zona kao i prema poljoprivrednom zemljitu. Poljoprivredna zemljita najviih bonitetnih klasa kao i ono opremljeno melioracionim kanalima treba uvati u istoj nameni. Treba, osim planskih, definisati i uvesti i druge mehanizme za o uvanje poljoprivrednih, umskih i slobodnih povrina, postoje ih zelenih

19

kompleksa, kao to su Ratno ostrvo, leva obala Dunava, Zvezdara, Topider, Koutnjak, Avala i drugi.

2.2.8. Beograd, grad zaokruenog izgleda Poslednja decenija je uinila da fiziki izgled grada postane obeleen atributima zaputenosti, nedovrenosti, neodravanosti, siromake improvizovanosti, jeftinog izgleda, profiterskog neukusa. Postupno, sredstvima urbanisti ke regulacije, pravilima graenja (ali i pravilima za postizanje gradske lepote), odgovarajuim merama gradske politike i angaovanjem svojih stanovnika, Beograd treba da oplemeni svoja zaputena zemljita, da popravi svoje ulice i instalacije, da obnovi svoje parkove i zelene oaze, da okrei svoje fasade i vrati ukrase, da obnovi nadmetanja za "najlepi balkon u kraju". Lep izgled grada, njegova upristojenost i uljuenost su vrednosti koje imaju i svoju naglaenu materijalnu dimenziju, koje se u skupu znaajnih gradova uvaavaju. 2.2.9. Beograd, grad privredne vitalnosti Generalni plan treba da prui osnov za aktiviranje postoje ih proizvodnih potencijala i zaokruenje postoje ih radnih zona, kao i prostorni i urbano tehniki okvir za perspektivne privredne aktivnosti koje su u skladu sa izabranom drutveno-ekonomskom strategijom razvoja Beograda. Vee proizvodne privredne aktivnosti treba razvijati du Dunava (kao veze sa Severnim i Crnim morem) nizvodno od grada, koriste i postojee luke kapacitete. Tei se ravnomernoj raspodeli radnih mesta, kako u centralnim, tako i u ostalim privrednim zonama, koja odgovara prostornoj distribuciji stanovnitva, saobraajnoj dostupnosti, postoje oj infrastrukturnoj opremljenosti, klimatskim i mikroklimatskim uslovima, uz postepeno prenoenje manje zavisnih aktivnosti u prigradske optine i ostale regione Srbije. Privredne aktivnosti treba razvijati selektivno, tako da se izbegnu opasnosti ugroavanja ivotne sredine. Zakonsku regulativu u domenu zatite ivotne sredine treba prilagoditi i usaglasiti sa jedinstvenim zakonima Evropske unije, primeniti pravila o neophodnim zatitnim zonama u zavisnosti od vrste proizvodnje i uvesti neophodni monitoring uz konkretne akcione mere. Projekti za aktiviranje znaajnih lokacija i programa kao to su, na primer, Savski amfiteatar, centar Novog Beograda - novi poslovni city, reke i re ne obale, sastavni su deo GP-a. 2.2.10. Beograd, grad za sve ljude Prostorni i programski predlozi i reenja Generalnog plana saglasni su sa o ekivanom transformacijom upravljanja i korienja graevinskog zemljita na trinim osnovama. Trina orijentacija treba da bude praena odgovarajuom socijalnom politikom koja e zastupati potrebe manje monih i manje privilegovanih. Definisanje drutveno prihvatljivih urbanistikih parametara, standarda i normativa za trinu stambenu izgradnju, za drutveno finansirano stanovanje, sanaciju slamova i nehigijenskih etvrti, za

2.2.5. Beograd, grad po meri odrivosti Odrivi razvoj je preduslov kvalitetnog ivota u gradu. On podrazumeva identifikaciju, sanaciju i uvanje neobnovljivih prirodnih resursa i stvaranje uslova za formiranje kvalitetnog okruenja dugoronim sagledavanjem trokova i koristi od razvoja pojedinih funkcija grada ili graditeljskih poduhvata. Efikasno upravljanje i optimalno korienje pogodnosti i potencijala Beograda tako da se stvore uslovi za potovanje javne dobrobiti i usklaivanjem optih i pojedinanih interesa, jeste jedan od vanih ciljeva plana. Izgradnja grada je prvenstveno usmerena ka postoje em tkivu, zaokruivanju postojeih i opremljenih stambenih i radnih zona, uz ogranieno linearno irenje. Unapreenje uslova ivota na prostorima nelegalne stambene izgradnje, na privatnim parcelama, za koje se utvrdi da je to mogue, a javni interes nije ugroen, integrisanje ovih naselja u tkivo grada, jedan je od zadataka plana. Unapre enje uslova ivota u siromanim naseljima, utvrivanjem specifinih uslova za njihovu transformaciju ili sanaciju, takoe. 2.2.6. Beograd, urbanistiki regulisan grad Obimna bespravna izgradnja, koja je do pre jedne decenije pokrivala samo periferne delove, proirila se na veliki deo gradskog tkiva, a zahvatila je i sam centar grada. Znaajne tete ovakvog razvoja proteu se od irenja arhitektonskog neukusa i graevinske nevinosti do elementarnog nepotovanja i zaposedanja javnih prostora i ulica. Svi akteri izgradnje grada (nekoliko sekretarijata, Direkcija za gradsko graevinsko zemljite i izgradnju Beograda i Urbanistiki zavod), treba da izrade odgovarajue procedure breg reagovanja na zahteve graditelja. Beograd treba da se vrati urbanizmu kao jednom od stoera prostornog regulisanja grada. 2.2.7. Beograd, grad sloenih uspomena Uvaavanje urbane memorije Beograda i afirmisanje diferencirane kulturno istorijske urbane matrice tri osobena prostorna entiteta Beograda, Zemuna i Novog Beograda, sa njihovim specifi nim centralnim zonama, predstavlja jedan od vanih stratekih okvira urbane obnove i rekonstrukcije. Generalni plan, orijentisan na korienje potencijala postoje eg grada, treba da omogui mehanizme za bre, efikasnije i uravnoteenije ostvarivanje uloge i znaaja postoje eg graevinskog fonda, primenom koncepcije integralne zatite graditeljskog nasle a. Afirmacija javnih prostora i ambijentalnih celina, isticanje i uvanje kvalitetnih vizura i silueta grada, unapre uju identitet Beograda i predstavljaju okosnicu kvalitetne transformacije gradskog okruenja.

20

izgradnju prostora za javne sadraje, slobodnih povrina i javnog zelenila treba da bude zasnovano na efikasnoj kombinaciji trinih i planerskih mera i instrumenata. Unapreivanje postojeih mrea i usklaeno infrastrukturno opremanje prostora tehnikim, komunalnim i saobraajnim sistemima nuna je pretpostavka ostvarivanja prava na stan, zaposlenje, kolovanje i zdravlje, a Beograd treba da bude grad za sve ljude bez obzira na njihovo poreklo i rasu, kolovanost i materijalni status, uzrast i pol, veru i uverenje. 2.2.11. Beograd, povezan i pristupaan grad Saobraajni sistem Beograda treba obnoviti uspostavljanjem harmoninog odnosa korienja zemljita i prevoznih zahteva i kapaciteta, kao i me usobne usklaenosti u razvoju svih vidova daljinskog, regionalnog i unutargradskog saobraaja. On treba, pre svega, da se zasniva na efikasnom i racionalnom korienju raspoloivih prevoznih kapaciteta ime se na dostupan i odriv nain poveava nivo usluge i bezbednosti saobraaja. Sa druge strane, gradsko izgraeno tkivo, sastavljeno od pojedinanih parcela i zgrada, sa svojim pojedina nim interesima ne bi trebalo da bude konica otvaranju mogunosti ve e i prirodnije prohodnosti. Kretanje iz dela u deo grada, danas skoro blokirano u vrnim asovima, moe se poboljati samo uvoenjem jaih sistema javnog prevoza, pre svega inskim sistemima. Ono treba i moe da bude praeno i daljim razvijanjem i kompletiranjem uline mree, koja na nekim delovima centralne zone poiva na matricama s kraja pretprolog veka. U daljem procesu ostvarivanja, nadlene slube i graani treba da pronau prave dogovore za otvaranje novih ulica i zaokruivanje onih koje su zapoete pre vie decenija. 2.2.12. Beograd, grad kulture Struktura sadraja Beograda treba da bude u skladu sa strukturom velikih evropskih gradova. Beograd treba da postigne strukturu javnih sadraja koju danas imaju gradovi njegove veliine i nacionalnog zna aja. Potrebna je rezervacija prostora za ove namene - od prostora Muzeja grada, Opere, Filharmonije, do komercijalnih sportskih sadraja, kao to su golf tereni, staze za auto-moto trke i slini sadraji. Beograd moe i treba da bude ponovo kulturni centar Balkana, uvanjem i daljim razvojem kulturnih specifi nosti, jaanjem svog identiteta i prepoznatljivosti. Postojee kulturne manifestacije, iji znaaj je preao domae granice, moraju da imaju svoja utemeljena mesta dogaanja, svoje prostore, zgrade kao simbole gradskih manifestacija.

2.3. Metod izrade plana 2.3.1. Glavni koraci izrade GP Osnovne odlike metoda kojim je izraen Generalni plan su: transparentnost postupka i ukljuivanje velikog broja razliitih zainteresovanih subjekata, profesionalni rad sproveden u etiri ciklusa u kojima se insistiralo na sintezi rezultata - urbanistikih reenja, znatno oslonjene na savremene kompjuterske alate u reavanju razliitih zadataka tokom rada, timski rad sa naglaenom ulogom sinteznog tima, kao i stalna saradnja sa Sekretarijatom za urbanizam i Direkcijom za gradsko graevinsko zemljite. Metod rada za izradu Generalnog plana sastoji se iz sledeih radnih linija: - rad na osnovnom bloku profesionalnih aktivnosti koji je dao Hipotezu, Koncepciju, Prednacrt i Nacrt plana, kao glavne korake; - ocenjivanje me uizvetaja od strane stru nog saveta GP, politiara, strunjaka i graana; - saradnja sa graanima i optinama, kao i profesionalnom i kulturnom javno u; - saradnja sa sekretarijatima, zavodima, JKP i Direkcijom za graevinsko zemljite; - saradnja sa stranim konsultantom za saobraaj; - saradnja na dva posebna zadatka koji su uporedo raeni sa izradom GP - Prostornom planu Beograda i Regulacionom planu centralne zone Prostorna celina optine Vraar. 2.3.2. Funkcionalni obuhvat Osnovna tematska podruja kojima se Generalni plan bavio definisana su Odlukom o pristupanju izradi plana. Ova tematska podruja sadre odgovarajue potceline koje Plan obrauje. To su Priroda: morfologija, hidrologija, geologija, seizmologija, klima, pedologija; Drutvo: stanovnitvo, socijalne pojave i procesi, ekonomija, pravo; Gradsko graevinsko zemljite: povrine, katastar, status svojine, status korienja, trite, zemljina politika; Gradsko tkivo: stanovanje, centri, komercijalni sadraji, javne slube, privredne zone, javni prostori; Gradsko zelenilo i pejza: elementi prirode, zeleni prostori grada; Saobraaj: javni, individualni, elezniki, vazduni, re ni, peaki, biciklistiki, saobraajnice, ulice; Infrastruktura: energetska, telekomunikaciona, vodna, komunalna. Veliki projekti i definisanje prioritetnih razvojnih celina deo su plana. Generalni plan takoe obuhvata i zatitu prirode, pitanja ivotne sredine, kulturne batine, odrivog razvoja, racionalne upotrebe resursa itd.

21

2.3.3. Vremenski obuhvat Generalnog plana Generalni plan daje predloge razvoja Beograda za dva perioda. On je kombinacija vizije budu nosti do 2021. godine i operativno znaajnih akcija, koje mogu poeti ili se realizovati do 2006. godine.

formirana je Karta blokova kao osnovna kartografska podloga za Generalni plan. 2.4. Dugoro na koncepcija organizacije i ure enja prostora Dugorona koncepcija organizacije i ure ivanja prostora koji pokriva Generalni plan Beograda zasnovana je na strategiji i odgovarajuim planskim reenjima i merama koji su definisani u ovom GP kao odgovori na probleme sa kojima se grad danas susree. Glavna zamisao koja je ugraena u koncepciju organizacije i ureenja prostora ovom GP jeste unutranja transformacija gradskog tkiva uz odgovarajuu spoljnu izgradnju za sektore za koje je ocenjeno da e imati izraenu potrebu za novim lokacijama. To su privreda kao pokreta razvoja, sistem javnog zelenila kao svojevrsni rekreativni resurs i ekoloka infrastruktura, kao i nova stambena izgradnja kao odgovor na nove potrebe stanovnika grada. Druga zamisao jeste razvoj Beograda preko velikih projekata uz potovanje potrebe malih investitora da grade praktino u skoro svakoj taki gradskog tkiva. Veliki razvojni projekti definisani su za dva vremenska horizonta - za prvu fazu koju uslovno moemo da odredimo kao period do 2006, i za dalji razvoj do 2021. godine. Tre a zamisao jeste da svaka obimnija izgradnja obavezno mora da se oslanja na odgovarajuu komunalnu i saobraajnu infrastrukturu ime ne samo da se titi sredina, ve se obezbe uje da ona postane deo ukupnog sistema Beograda. Privredna, stambena, rekreativna, tercijarna i sl. obimna gradnja nije mogua bez uporedne gradnje potrebne komunalne infrastrukture i odgovarajuih saobraajnica. etvrta zamisao dugorone koncepcije je da se ostvarivanjem ovog GP osigura snano povezivanje izgraenog tkiva sa prirodnom podlogom na kojoj je grad iznikao. Ova zamisao sprovedena je u nekoliko razliitih segmenata i sektora. Sistem javnog zelenila, striktno izbegavanje gradnje na nepovoljnim terenima, zoniranje moguih privrednih delatnosti, jaka orijentacija ka rekama i pre svega Dunavu, uputstva da se koriste lokalni vodni resursi, organizovano uvoenje autonomnih izvora bioklimatske energije, energije Sunca, vetra, geotermalnog potencijala, uz neophodne mere tednje kod domainstava u zonama sa niskim gustinama naseljenosti, su najvaniji delovi realizacije ove zamisli. Peta zamisao jeste plansko uvanje za budunost transportnih koridora kao i zemljita koje je pogodno za razliite namene. Povrine za gradske aktivnosti ve e su od trenutnih potreba da bi se omoguio razvoj grada i posle ovog planskog perioda. Definisanjem ovih podruja u GP otvorena je mogu nosti da grad aktivira,

2.3.4. Izvori za rad na Generalnom planu Reenja koja su ponuena formirana su na osnovu nekoliko izvora. Na prvom mestu tu su domae ideje i na njima zasnovana iskustva o planiranju razvoja Beograda. Treba pomenuti postojei Generalni urbanistiki plan iz 1985. godine i neka od reenja koja su razvijena u okviru rada na Prostornom planu Srbije. Pojedinani koncepti i reenja, koja su tokom vremena dobila potvrdu profesionalne javnosti, takoe su jedan od vanih izvora za rad na ovom planu. Pojedina reenja, saobraajna, fizike strukture, zelenila i sl., koja su stvorena u okviru regulacionog planiranja u Urbanistikom zavodu, takoe su vaan izvor. Veliki broj radova u vezi sa planiranjem i ureivanjem grada, iznetih na brojnim strunim i nau nim skupovima, takoe su bili u vidu prilikom ovog rada. Pored domaih izvora, koriena su i najvanija dokumenta konferencija "Habitat II" i "Istanbul plus 5", koji daju najvaniji doktrinarni okvir za sagledavanje razvoja gradova u narednom periodu. Koriene su i evropske povelje i uputstva za tretman gradova, kao to je Evropska urbanistika povelja ili dokumenti specijalizovanih profesionalnih organizacija. 2.3.5. Kvalitet ulaznih informacija Generalni plan Beograda zapoeo je da se radi sa informacionom osnovom kojom su Urbanistiki zavod i druge slube grada po etkom 2001. godine raspolagale. U cilju osveavanja informacione osnove dopuna podataka bila je obavljena tokom izrade Plana u nekoliko navrata. Izvreno je sakupljanje i obrada postoje e statistike grae na nivou optina i statistikih krugova za 1971, 1981. i 1991. godinu. Stanje informacione osnove za infrastrukturu, saobraaj, deo fizike strukture Beograda, deo delatnosti i funkcija, jeste relativno zadovoljavajue i dalo je mogunosti da se sa radom na GP napreduje kao i da se on zavri. 2.3.6. Ortofoto snimak R 1:5.000 i podloga u R 1:20.000. Poseban problem, koji je na poetku izrade Plana bio vrlo izraen, bio je nedostatak aktuelne kartografske podloge. Sredinom 2001. godine izraen je ortofoto materijal u R 1:5.000. Ortofoto snimak je georeferencirana podloga sa rezolucijom od 35 cm, to daje mogunost pove anja i kontrole reenja do priblino R 1:2.500. Na osnovu ortofoto materijala,

22

pored planskih i druge oblike zatite ovakvih terena (kupovina zemljita, eksproprijacija, itd.). Prethodno opisani razvojni zadaci ostvarivae se u uslovima koje namee tranzicija drutva. Novi drutveni okvir, trite i demokratski odnosi, postavljaju pred Generalni plan nekoliko novih zahteva, a tri najvanija su: fleksibilnost umesto krutosti, dinaminost umesto stati nosti, kao i plan koji podrava procese umesto plana koji podrava "sliku". Imajui prethodno na umu, moemo re i da je, takoe, bitna zamisao da GP mora da bude otvoren za svaku investiciju, pogotovu za one znaajne koje pokreu i privredni ivot i doprinose boljitku graana. Ovaj GP zato poseduje visok stepen fleksibilnosti koja omoguava da se investicioni zahtevi izvedu tako da zadovolje privatne potrebe ali ne i da ugroze zajedni ki i javni interes grada kao celine. Osnovne koncepcijske zamisli o prostornoj organizaciji i ureivanju grada date su u narednim takama. Tu se na saet nain iskazuje kako zamiljamo Beograd u godinama i decenijama koje dolaze. Koncepcija GP do 2021. godine predstavlja sasvim prirodni kontinuitet sa planom iz 1985. godine. Taj kontinuitet je ostvaren u slede ih nekoliko osnovnih elemenata: - uvaavanju postoje e izgraenosti grada i realnih procena fizikih mogu nosti daljih intervencija u gradu; - kontinuitetu u planiranju saobraaja i infrastrukture u skladu sa postojeim i planiranim namenama povrina; - integraciji razliitih sadraja, ukoliko se meusobno ne ugroavaju, umesto njihovog razdvajanja; - planiranju zatite i razvoja preostalih prirodnih zelenih masiva duboko urezanih u gradsko jezgro, kao i negovanje unutar gradskog zelenila. Promene u odnosu na plan iz 1985. godine jesu sledee: - pove anje planiranog izgraenog podruja grada; - promene u socijalnim i ekonomskim okolnostima budu eg razvoja; - planiranje nekoliko kljunih velikih razvojnih projekata; - planiranje povrina za individualnu izgradnju naroito u kontinualno izgraenom tkivu grada kao oekivanog dominantnog vida reavanja stambenih potreba u budunosti; - intenzivnije ure ivanje prigradskih naselja po obodu grada radi ravnomernijeg ukupnog razvoja;

- racionalnije planiranje intervencija u saobraaju i infrastrukturi; - isticanje tri kraka prirodnog koridora Dunava i Save sa Velikim ratnim ostrvom kao glavnog motiva prostorne organizacije. 3. GRANICE PLANA, PROSTORNIH CELINA I ZONA 3.1. Povrina podru ja Generalnog plana Planska reenja odnose se na prostor unutar granice koja je ustanovljena prethodnim generalnim planovima Beograda i koja je obuhvatala 77.347 ha povrine, uz aktuelna preciziranja granice itavom duinom i uz dodatak 255 ha povrine u optinama Zemun i Grocka, koje su dodate radi obezbeivanja jedinstvenog reima planiranja i realizacije u privrednim zonama u KO Dobanovci (199 ha) i KO Vrin (55 ha), tako da ukupna povrina podruja Generalnog plana Beograda iznosi 77.602 ha. 3.2. Opis granice Generalnog plana Granica podruja obuhvaenog Generalnim planom Beograda (GP) obeleena je na grafikim prikazima i obuhvata granine linije kako sledi: Na istoku, poev od u a Dunavca u Dunav, prua se nizvodno Dunavom du spoljnih granica KO Vin a i KO Ritopek, prema optini Panevo do KO Grocka. Ovde granica GP izlazi na kopno i ide spoljnim granicama KO Ritopek, KO Bole, KO Letane, KO Zuce do preseka sa zapadnom eksproprijacionom linijom Autoputa Beograd - Ni. Ovde granica GP zalazi u KO Vrin, ide na jug zapadnom eksproprijacionom linijom Autoputa Beograd - Ni, sve do puta kp 8670/4 koji preseca i dolazi do njegove granine linije blie Autoputu. Graninom linijom, levom stranom ovog puta, idui na jugoistok, granica GP dolazi do grani ne linije kp 3268, a zatim dalje nastavlja na jugoistok grani nim linijama kp 3268, kp 3243, kp 3242 i kp 3270/15, tako da ove katastarske parcele ukljuuje u podru je plana. U severoistonoj me noj taki kp 3270/15 granica GP skree na jug, do granine linije puta kp 3270/9, prati tu graninu liniju u pravcu zapada, preseca put kp 8312, zatim nastavlja grani nim linijama kp 3263/1, kp 3262/1, kp 3262/2, kp 3262/3, kp 8616/2 (put) i obuhvatajui navedene parcele granica GP dolazi do kp 3519/1. Dalje granica GP pravcem jugozapad - zapad ide graninim linijama parcela koje obuhvata, i to: kp 3519/1, kp 3520/1, kp 3520/3, kp 3520/4, kp 3520/6, kp 3520/5, kp 3524/1, kp 3526/2, kp 3168/1, kp 3167/4, kp 3167/3, kp 3167/2, kp 3166/4. kp 3166/3, kp 3164, preseca put kp 8516/1, a zatim nastavlja graninim linijama parcela kp 3159/4, kp 3159/3, kp 3159/2 i kp 3159/1 i uklju ujui ih u podruje GP stie do puta kp 8466. Nastavljajui dalje, granica plana preseca put kp 8466, skree na sever graninom linijom ovog puta do granine linije kp 3007/9, a zatim skree na severozapad, ide graninom linijom ove

23

parcele, koju obuhvata, sve do preseka sa eksproprijacionom linijom pruge Beograd - Poarevac kp 8652 KO Vrin. Isto nom eksproprijacionom linijom pruge, granica GP ide na sever do preseka sa granicom KO Zuce i dalje nastavlja na zapad spoljnom granicom KO Zuce. Zatim nastavlja spoljnim granicama KO Beli Potok, KO Pinosava, KO Ruanj, KO Sremica, KO Velika Motanica i KO Rucka, do reke Save. Odatle granica GP vodi nizvodno Savom du spoljnih granica KO Rucka, KO Umka, KO Peani i KO Ostrunica do KO Surin kod elezni kog mosta kod Ostrunice. Ovde granica GP ponovo izlazi na kopno i ide spoljnom granicom KO Surin do preseka sa grani nom linijom izmeu kp 5370 i kp 5369/1 KO Dobanovci. Ovde granica GP zalazi u KO Dobanovci i ide pomenutom graninom linijom kp 5370 i kp 5369/1 na sever, preseca put kp 5307/1 i stie do grani ne linije kp 5368. Zatim granica GP skree na istok idui graninom linijom kp 5368 i puta kp 5307/1 stie do zajednike grani ne linije izme u kp 5368 i kp 5367, kp 5366/1, gde skree na severozapad, nastavlja pomenutom zajednikom granicom, preseca put kp 5506/3 i stie do granine linije kp 5506/3, kp 5382/1. Sada granica GP skree na jugozapad pratei graninu liniju izme u kp 5382/1 i kp 5506/3 (put) do preseka sa graninom linijom kp 5381 i kp 5382/1 kojom nastavlja u pravcu severozapada, sve do preseka sa graninom linijom (isto na) kanala Galovica kp 6073. Istonom graninom linijom kanala Galovica granica GP skre e na sever i ide do preseka sa produetkom granine linije kp 5404/3 i kp 5421/1 kojom nastavlja, kre ui se na istok, prelazi preko kp 5421/2 i dolazi do granine linije puta kp 6599. Zapadnom graninom linijom, levom stranom puta kp 6599, granica GP pravcem severoistok, ide sve do eksproprijacione linije puta A III Batajnica - Progar (produetak ulice Marala Tita). Eksproprijacionom linijom puta A III kp 5503, granica skree na severozapad, do preseka sa produetkom zapadne granine linije ulice Beogradske kp 3454. Zapadnom graninom linijom ul. Beogradske kp 3454 granica GP ide na sever, sve do ulice Zemunske kp 3448/1 koju preseca i produava dalje graninom linijom izme u kp 4983 i kp 3430, kp 3431 i kp 3453/1 (zavretak Ul. proleterske). Graninom linijom Ulice proleterske kp 3453/1 i kp 4978/2, granica GP, idui na severozapad, dolazi do puta kp 5020, kojim skree na severoistok, ide graninom linijom pomenutog puta kp 5020 i kp 4978/2 i 4978/1 KO Dobanovci do preseka ove granine linije i zapadne eksproprijacione linije pruge Ostrunica - Batajnica i ide zapadnom eksproprijacionom linijom ove pruge na sever do izlaska na granicu KO Dobanovci. Nadalje ide spoljnom granicom KO Dobanovci i KO Batajnica i, izlaze i na granicu prema optini Stara Pazova, izbija na Dunav. Zatim granica GP ide nizvodno Dunavom du spoljnih granica KO Batajnica i KO Zemun Polje do ua Dunavca u Dunav. Ovde granica GP ponovo izlazi na kopno i najkraim putem skree na severoistok u podruje KO Kovilovo do najjunije me ne take kp 2110 KO Kovilovo. Dalje, menom linijom izme u kp 2110 i Dunavca, obuhvatajui Dunavac, granica GP nastavlja na sever do kanala kp 2299. Graninom linijom izmeu kanala kp 2299, koji uklju uje i kp

2130 i kp 2131 koje isklju uje, granica GP nastavlja na severoistok obuhvatajui kanal kp 2299, skree na istok presecajui kanal kp 2299, ide do izlomljene me ne linije kp 2300. Graninom linijom kp 2300 i kp 2518, koje isklju uje, granica GP preseca nasip kp 2460/1 me nom linijom izme u kp 2524, koju iskljuuje i kp 2525, koju ukljuuje, izlazi na put kp 2159. Levom stranom ovog puta, iskljuuju i kp 2158/1, granica GP dolazi do preseka sa grani nom zapadnom linijom kanala broj 2-123, kp 2576. Od ove prese ne take granica GP nastavlja na sever zapadnom linijom kanala, ukljuujui kanal i dolazi do kanala 2-89, kp 2576. Severnom graninom linijom kanala 2-89 idui na istok, obuhvatajui isti kanal, granica GP dolazi do grani ne linije izmeu Glavnog kanala kp 2544, koji uklju uje i kp 2094, koju iskljuuje. Granica GP dalje nastavlja na jugoistok graninom linijom Glavnog kanala, kp 2544, obuhvatajui ga, sve do preseka ove granine linije sa graninom linijom kanala 4-29, kp 2581. Od ove prese ne take, kreui na severoistok izlomljenom graninom linijom kanala 4-29, kp 2581 i kanala 4-30, kp 2580 KO Kovilovo, ukljuuju i obe ove parcele, granica GP dolazi do granice KO Bora, na zapadnoj obali kanala Vizelja. Kreui na sever, granica GP nastavlja spoljnom granicom KO Bora i KO Ov a, izlaze i na granicu prema optini Panevo i ide dalje spoljnom granicom KO Ov a i KO Krnjaa. Ovde granica GP izbija na Dunav, pratei granicu prema Panevu, kree uzvodno, preseca Dunav, ulazi u Dunavac i pratei spoljne granice KO Vinjica i KO Veliko Selo, granica Generalnog plana Beograda dolazi do polazne ta ke - ua Dunavca u Dunav. Povrina od 199 ha, koja se dodaje u katastarskoj optini Dobanovci i povrina od 55 ha, koja se dodaje u katastarskoj optini Vrin obeleena je na grafikim prikazima. 3.3. Graevinski rejoni i gradsko graevinsko zemljite

3.3.1. Gra evinski rejoni Graevinski rejoni unutar podru ja Generalnog plana obuhvataju javno i ostalo graevinsko zemljite, i to kao jedan povezani graevinski rejon i vie manjih enklava odvojenih zemljitem koje nije namenjeno izgradnji, sa ukupno 53.940 ha. U graevinski rejon nije ukljuen deo poljoprivrednog, umskog i vodnog zemljita, kao i koridori infrastruktura i puteva koji kroz njih prolaze, u delovima u kojima neposredno korienje ovih povrina nije u funkciji gradskih aktivnosti. Me utim, ukljuene su one granine poljoprivredne i umske povrine u kojima se nalaze grupe objekata na koje se mogu posle izrade planova regulacije proiriti granice susednih namena, zatiena vodoizvorita i povrine reka i obala od posebnog znaaja za ureivanje Beograda na rekama.

24

Granice graevinskih rejona prikazane su odgovarajuom linijom na grafikom prilogu 1. "Granice". Poloaj date linije moe se koordinatno odrediti i georeferencirati sa tanou svojstvenom razmeri 1:20.000, ali on je usmeravajui a ne definitivan jer ga treba precizirati i odrediti i posebnom gradskom odlukom u skladu sa zakonom.

U rubnoj zoni: Crvenka (38); Bora (39); Ova (40); Privredna zona Panevaki rit (41); Slanci, Veliko selo (42); Vina, Ritopek (43); Kaluerica (44); Bole (45); Zuce (46); Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47); Ruanj (48); Srem ica (49); Velika Motanica (50); Pe ani, Umka (51); Ostrunica (52); Uzvodni Mali Maki (53); Leva obala Save (54); Naselje Surin (55); Surin, Dobanovci (56); Batajnica (57). Granice Generalnog plana, prostornih zona i urbanistikih celina usklaene su sa statistikim krugovima radi informatike organizacije planskih iskaza. 3.6. Javno gra evinsko zemljite U skladu sa lanom 41. stav 2. ta ka 1. Zakona o planiranju i izgradnji neophodno je planirati podelu zemljita obuhvaenog Generalnim planom na javno i ostalo graevinsko zemljite. Javno graevinsko zemljite obuhvata sve javne povrine definisane lanom 2. istog zakona, odnosno objekte i komplekse definisane propisima o eksproprijaciji i drugim propisima. U Generalnom planu Beograda te povrine i objekti planirani su u odgovarajuim poglavljima teksta i prikazani na odgovarajuim listovima grafikog prikaza Generalnog plana. Kao skup planiranog javnog graevinskog zemljita, ove povrine date su na karti koja prikazuje granice i podele podruja Generalnog plana - Planirano javno i ostalo graevinsko zemljite (2021). Javnim povrinama u podruju Generalnog plana pripadaju planirane lokacije, kompleksi i prostori: za objekte i aktivnosti od opteg interesa; za parkove i javno zelenilo; za saobraaj i saobraajne povrine; za vodne povrine i retenzije, kao i sve postojee povrine za prethodne namene koje su evidentirane i knjiene u skladu sa propisima, a ije su dimenzije i suvie male za prikaz u podlogama i razmerama Generalnog plana. 1. Skupu javnih povrina za objekte i aktivnosti od opteg interesa pripadaju slede e namene prikazane i planirane u prilozima Generalnog plana: - Komunalne delatnosti i infrastrukturne povrine Planirano korienje zemljita (2021). - Sport, sportski objekti i kompleksi - Planirano korienje zemljita (2021). - Groblja - Planirano korienje zemljita (2021). - Socijalno stanovanje - Planirano stambeno tkivo (2021). - Ogledna poljoprivredna polja - Planirano korienje zemljita (2021).

3.3.2. Gradsko graevinsko zemljite Unutar podruja Generalnog plana nalazi se i prostor gradskog graevinskog zemljita koje je u 2001. godini obuhvatalo 45.692 ha, i koji je prikazan na grafikom prilogu 1. "Granice". Poto je potrebno doneti niz gradskih odluka u vezi sa prestankom vaenja ove kategorije zemljita, ovaj prikaz granice ima karakter informacije a ne planske odredbe. 3.4. Prostorne zone U podruju Generalnog plana, ukupne povrine od 77.602 ha, definisane su etiri prostorne celine, koje ine glavne prostorno-funkcionalne, urbanisti koarhitektonske i predeonoekoloke zone Beograda u kojima se mogu oekivati razliite intervencije u periodu primene plana: - I centralna zona (3.206 ha); - II srednja zona (8.532 ha); - III spoljna zona (21.962 ha); - IV rubna zona (43.902 ha). 3.5. Urbanisti ke celine Unutar prostornih zona odreeno je 57 urbanistikih celina u kojima se posebne karakteristike jo blie grupiu. U Centralnoj zoni su: Varo u ancu (1); Centar Novog Beograda (2); Centar Zemuna (3); Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4); Luka Beograd (5); Groblje, Bulevar, Neimar (6); Savski amfiteatar, Prokop (7); Prvobitni Novi Beograd (8); Veliko ratno ostrvo (9). U srednjoj zoni: Karaburma, Ada Huja (10); Zvezdara (11); Lion, Juni bulevar (12); Duanovac, umice, Konjarnik (13); Vodovac (14); Banjica (15); Senjak, Dedinje, Topider (16); Rakovica (17); Banovo brdo (18); Ada Ciganlija (19); Posavski deo Novog Beograda (20); Beanija (21); Gornji Zemun (22). U spoljnoj zoni: Krnjaa (23); Privredna zona Krnjaa (24); Vinjica (25); Mirijevo (26); Mali Mokri Lug (27); Veliki Mokri Lug (28); Kumodra, Jajinci (29); Resnik (30); Labudovo brdo (31); eleznik (32); Veliki Maki (33); Dr Ivan Ribar (34); Aerodrom zona Autoput (35); Zona Autoput, Zemun polje (36); Altina, Kamendin (37).

25

- De je ustanove - Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021). - Osnovne kole - Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021). - Oblast obrazovanja standardni nivo - Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021). - Ustanove primarne medicinske zatite - Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021). - Specijalizovana zdravstvena zatita - Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021). - Specijalizovani centri - Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021). - Kultura - Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021). 2. Skupu javnih povrina za parkove i javno zelenilo pripadaju slede e namene prikazane i planirane u prilozima Generalnog plana: - Parkovi - Planirane zelene povrine (2021). - Skverovi - Planirane zelene povrine (2021). - Zooloki vrt i Botani ka bata "Jevremovac" Planirane zelene povrine (2021). - Gradske ume - Planirane zelene povrine (2021). - Forland - Planirane zelene povrine (2021). - ume ada - planirane zelene povrine (2021). - Gradska uma Avala - kompleks prigradskih uma Planirane zelene povrine (2021). 3. Skupu javnih povrina za saobraaj pripadaju sledee namene prikazane i planirane u prilozima Generalnog plana: - Saobraaj i saobraajne povrine - Planirano korienje zemljita (2021). 4. Skupu javnih povrina za vodene povrine i retenzije pripadaju sledee namene prikazane i planirane u prilozima Generalnog plana: - Vodene povrine - Planirano korienje zemljita voda (2021). - Retenzija - Planirani sistem kanalisanja atmosferskih i otpadnih voda (2021).

Dalja razrada i detaljnije opredeljenje za donoenje optinskih odluka o javnom graevinskom zemljitu zasniva se na generalno definisanim povrinama iz ovog plana i na detaljnijoj proveri i razgranienju na nivou pojedina nih kompleksa i parcela. 3.7. Ostalo gra evinsko zemljite U okviru graevinskog rejona, kao i u prostorima van graevinskog rejona a u podru ju Generalnog plana, zemljite koje nije planirano za javne povrine opisane u prethodnom delu teksta i dato na grafikim prilozima ovog plana predstavlja ostalo graevinsko zemljite. Planirano ostalo graevinsko zemljite moe u sluaju potrebe javnih slubi grada i republike da se pretvori u javno graevinsko zemljite, uz izradu odgovarajueg plana generalne ili detaljne regulacije (i po potrebi urbanistikog projekta) u skladu sa propisima. Planirano javno graevinsko zemljite moe u sluaju prestanka potrebe za korienjem objekata i povrina kao javnih povrina i objekata od opteg interesa da se pretvori u ostalo graevinsko zemljite u skladu sa propisima i zakonom. Za javne povrine koje su u ovom planu oznaene kao trajna dobra Beograda, potrebna je i izmena ovog Generalnog plana. 4. OSNOVNA NAMENA OBUHVAENOG PROSTORA 4.1 Planirane namene i povrine zemljita u 2001. i 2021. godini Prostor koji pokriva ovaj GP planiran je za odreeni broj namena, odnosno delatnosti i prostorno fizikih struktura koje im odgovaraju. Saobraaj i saobraajnice kao i komunalne delatnosti i infrastruktura imaju dve vrste struktura - linijske i povrinske. Ove druge su takoe ukljuene u planirane namene prostora. Ukupna povrina zemljita unutar granice GP je 76.602 ha. Generalnim planom se predvia da e se u 2021. godini najvei deo ove povrine, ukupno oko 23.200 ha koristiti za poljoprivredu. Vodene povrine, meu kojima dominiraju tokovi Save i Dunava iznosie oko 4.200 ha. Planirana povrina za groblja je oko 500 ha. Zemljite predvieno za stanovanje bie oko 14.200 ha, a zemljite za privredu oko 3.500 ha. Gradski centri e imati oko 1.800 ha, javni objekti oko 1.400 ha, sportski objekti i kompleksi oko 1.200 ha. Saobraajni sistem i saobraajne povrine zauzimae oko 6.000 ha.

26

Tabela 7: Planirane namene i povrine zemljita u 2001. i 2021. Postoje e 2021. (ha) Planirani prirast 2021-2001. (ha) Ukupno planirano (ha)

Stanovanje i stambeno tkivo Privredne delatnosti i privredne zone Komercijalne zone i gradski centri Javne slube, javni objekti i kompleksi Sport, sportski objekti i kompleksi Zelene povrine Poljoprivredne povrine i objekti Vodne povrine Groblja Saobraaj i saobraajne povrine Komunalne delatn. i infrastrukt. povr. Neizgraeno zemljite Ukupno Iz prethodne tabele se vidi da e najve i prirataj povrina biti u sektoru zelenilo i da iznosi oko 9.000 ha. Stanovanje e imati prirast od oko 1.600 ha. Privreda e takoe imati znaajan prirataj i on je oko 1.900 ha. tabela takoe pokazuje da je najvee smanjenje zemljita u poljoprivredi i da e ono iznositi oko 16.400 ha. Najvei deo te povrine transformie se u umsko zemljite, a znatan deo dananjeg poljoprivrednog zemljita treba da pree u izgraeno tkivo. U daljem tekstu prikazane su pojedinane namene koje se javljaju na podruju GP Beograda. 4.2 Definicije pokazatelja za odre ivanje kapaciteta izgradnje U daljem tekstu bie prikazana planska reenja za pojedine namene zemljita. U tim opisima koriste se pokazatelji za odre ivanje kapaciteta izgradnje. Radi preciznog razumevanja planskih reenja daju se definicije pojmova koji se koriste.

12.571,65 1.595,22 667,98 1.123,10 685,87 11.365,27 39.657,32 4.071,05 344,69 4.424,15 345,30 750,39 77.602

1.570,25 1.929,35 1.147,60 279,24 502,01 9.040,24 -16.463,32 101,16 144,51 1.503,56 436,40 -750,39

14.141,90 3.524,57 1.815,58 1.402,64 1.187,88 20.405,71 23.194,00 4.172,21 489,20 5.927,71 781,70

77.602

Pokazatelji za odre ivanje kapaciteta izgradnje, ije su vrednosti date u osnovnim namenama prostora ovog GP, jesu slede i: - stepen zauzetosti (Z) - indeks izgraenosti (I). Ovi pokazatelji primenjuju se zajedno sa drugim pravilima iz "Pravila graenja". Ta pravila se odnose na regulacije ulice, bloka, parcele, graevinske linije, visinu i poloaj objekta na parceli i u bloku, kapaciteti za parkiranje, zelene povrine. Njihovom primenom se kapacitet dobijen na osnovu pokazatelja definitivno odreuje na stvarni iznos za odre enu lokaciju. Kod izrade detaljnijih urbanistikih planova ovi pokazatelji su za parcele orijentacioni i usmeravajui, pa se pokazatelji na nivou pojedinane parcele mogu poveati tako da na nivou bloka, odnosno skupa blokova ostanu u rasponima datim u osnovnim namenama ovog GP.

27

Ostali usmeravajui pokazatelji za detaljniju plansku razradu su: - gustina stanovanja, - gustina zaposlenosti, - gustina korisnika, - odnos BRGP stanovanja i komercijalnih delatnosti, - normativi za slobodne i zelene povrine po stanovniku ili u odnosu na povrinu bloka. Ovi pokazatelji daju se za nivo bloka ili prostorne celine za svaki tip posebno i treba da usmere odluke prilikom izrade analiza i reenja tokom pripreme detaljnijih planova. 4.2.1 Bruto razvijena graevinska povrina (BRGP) Bruto razvijena graevinska povrina (BRGP) parcele (bloka) je zbir povrina i redukovanih povrina svih korisnih etaa svih zgrada parcele (bloka). U proraunu, potkrovlje se rauna kao 60% povrine, dok se ostale nadzemne etae ne redukuju. Podzemne korisne etae redukuju se kao i potkrovlje. Podzemne garae i podzemne podstanice grejanja, kotlarnice, stanarske ostave, trafostanice itd., ne raunaju se u povrine korisnih etaa. Bruto razvijena povrina etae je povrina unutar spoljne konture zidova, odnosno zbir povrina svih prostorija i povrina pod konstruktivnim delovima zgrade (zidovi, stubovi, stepenita i sl.). Odnos neto i bruto povrine se rauna kao 1 : 1,25, a detaljnijom razradom ovaj odnos moe se i drugaije definisati, u zavisnosti od prirode objekta. 4.2.2 Neto razvijena graevinska povrina (NRGP) Neto graevinska razvijena povrina (NRGP) jeste veliina ogranienja samo na upotrebu u planerske svrhe i odnosi se na BRGP umanjenu za spoljne i unutranje zidove, zajedni ke i pomone prostorije i druge povrine koje ne slue za neposredno korienje. 4.2.3 Stepen zauzetosti (Z) Stepen zauzetosti (Z) iskazan kao % jeste kolinik povrine horizontalne projekcije nadzemnog gabarita objekta na parceli i povrine parcele. Planirani stepen zauzetosti parcele na uglu moe se uve ati ukoliko je re o arhitektonskim akcentima u prostoru.

U sluaju da je postoje i stepen zauzetosti parcele vei od maksimalne vrednosti za taj tip izgraenosti, zadrava se postoje i, bez mogu nosti uve anja. U sluaju zamene objekta novim, stepen zauzetosti mora biti definisan na osnovu vrednosti iz pravila. 4.2.4. Indeks izgra enosti (I) Indeks izgraenosti (I) za postoje e objekte je kolinik BRGP svih objekata na parceli (bloku) i povrine parcele (bloka). Maksimalna BRGP planiranih objekata na parceli je proizvod planiranog indeksa izgraenosti i povrine parcele. Podzemne korisne etae ulaze u obraun indeksa izgraenosti, osim povrina za parkiranje vozila, podzemnih garaa, smetaj neophodne infrastrukture i stanarskih ostava. 4.3 Stanovanje i stambeno tkivo Ova namena prostora obuhvata u planu stanovanje kao osnovnu funkciju, ali i sve druge delatnosti koje su sa stanovanjem kompatibilne i koje se prirodno u stanovanju nalaze. To su deije ustanove, kole, zdravstvene ustanove, prodavnice, manji lokali za razliitu zanatsku proizvodnju, preduze a ija delatnost nije opasna po susedstvo, usluge, kancelarijsko poslovanje i sl. Pored toga u zonama stanovanja prirodno se nalaze i saobraajne povrine, ulice, skverovi i sl. kao i komunalne infrastrukture i zelenilo. U ovom GP tereni koji imaju stambenu namenu jesu oni u kojima preovlauju stambene povrine nad drugim kompatibilnim namenama (vie od 50%). Parcele i zgrade koje su namenjene stanovanju i kompatibilnim namenama ine stambeno tkivo koje je podeljeno na gradske blokove. Pod terminima stanovanje i stan podrazumevaju se oni koji su definisani Habitat Agendom. To je "... krov nad glavom... sa adekvatnom privatnou, adekvatnim prostorom, fizikom pristupano u, adekvatnom bezbedno u, sigurno u stanara, koji je graevinski stabilan i otporan, adekvatno osvetljen i provetren, sa adekvatnom osnovnom infrastrukturom,... sa odgovarajuim kvalitetima ivotne sredine i odgovarajuim zdravstvenim iniocima... to sve skupa mora da bude dostupno po prihvatljivoj ceni". Za ovakvo odreenje u ovom GP e se koristiti izraz "stan". 4.3.1 Postoje e stanje Dananja stambena izgradnja unutar granica GP, podeljena je u dva osnovna dela: prvi je kontinualno izgraeno tkivo grada sa trendom irenja du postoje ih saobraajnih pravaca i srastanja sa naseljima u neposrednoj blizini, drugi je rubna zona sa naseljima po obodu grada koja su relativno samostalna u pogledu razvoja stanovanja, delatnosti, centara i sl.

28

Na teritoriji GP zakljuno sa 2000. godinom bilo je oko 426.500 stanova korisne povrine od oko 24.522.000 m2 . Prose na veliina stana iznosi oko 57,50 m 2 to predstavlja blago pove anje u odnosu na 1981. godinu kad je ona iznosila oko 53,40 m 2. Dve tre ine stambenog fonda inili su dvosobni (43%) i trosobni stanovi (22%). Uee ovih stanova u strukturi stambenog fonda postepeno se poveavalo (od oko 51% u 1972. god. na oko 65% u 2000.). U odnosu na period od pre 28 godina, smanjivao se broj garsonjera i jednosobnih stanova (od oko 43,5% na oko 25%), delom i u korist etvorosobnih i viesobnih stanova (od oko 5,5% na oko 10%). U odnosu na period od pre 28 godina znatno je unapreena opremljenost stambenog fonda. Stanovi kompletno opremljeni instalacijama (struja, voda, kanalizacija, centralno grejanje), inili su oko 57% stambenog fonda na podru ju GUP-a (241.000 stanova). Oko 98% stanova imalo je struju, vodu i kanalizaciju. Oko 15% stanova je starije od 50 godina to upuuje na potrebu njihove zamene. Na teritoriji GP 2001. godine identifikovano je vie tipova stambenih blokova i zona, i to zatvoreni blokovi u starim delovima grada, otvoreni blokovi novih naselja iz druge polovine 20. veka, individualno stanovanje koje je urbanistiki regulisano ali sa razliitim odlikama, stanovanje u meovitim blokovima, blokovima ija je fizika struktura sastavljena od raziitih kombinacija prethodnih tipova, stanovanje u blokovima sa partajama, u prigradskim naseljima a nekadanjim selima, kao i stanovanje u spontano nastalim naseljima kao to su bespravno podignuta naselja, ostaci starih sela. Analiza prethodne stambene izgradnje pokazala je da je u okviru organizovanih formi (zadruge, izgradnja za trite, solidarna stambena izgradnja i sl.) dominiralo takozvano kolektivno stanovanje. Organizovana i kontrolisana individualna stambena izgradnja praktino i nije postojala jer planovima nije bila predviena. Na drugoj strani velika potranja za stanovima u periodu devedesetih, izazvana ozbiljnim drutvenim poreme ajima, otvorila je masovnu izgradnju bez graevinskih dozvola, takozvanu "divlju gradnju". Pored niza nereenih drutvenih i ekonomskih pitanja vezanih za ovu oblast, Beograd e se u narednom periodu sresti i sa tri krupna zadatka u stambenoj izgradnji: sa otvaranjem mogunosti nove stambene individualne izgradnje na novim lokacijama kao i u ve formiranim podrujima i naseljima preteno nie spratnosti, zatim sa tenjom dela stanovnitva da kroz rekonstrukcije starijih i centralnijih delova grada dolazi do novih stanova i, najzad sa drutvenom potrebom da se stihijsko nastali delovi grada (sa znaajnim ueem bespravne izgradnje) pretvore u standardne krajeve grada sa individualnim stanovanjem. 4.3.2. Ciljevi Koncepcija razvoja stambenog tkiva i ciljevi koji se za to postavljaju u ovom GP zasnivaju se na

pretpostavljenim promenama koje se oekuju u narednom periodu. Oekivane promene su: - celovita reforma stambenog sistema koja treba da obuhvati reformu svojinskih prava i privatizaciju, reformu stambenog finansijskog sistema, reforma u pogledu odravanja i reprodukcije postojeeg stambenog fonda; - reforma gradskog graevinskog zemljita i sistema planiranja, uspostavljanje trita zemljita; - uvoenje jasne stambene politike za socijalno, ekonomski i zdravstveno povredive kategorije, u skladu sa evropskim standardima; - pojednostavljenje planerske procedure i prihvatanja aktivnosti privatnog sektora na osnovu vlasnikih prava. U skladu sa ovim oekivanjima u ovom GP postavljeni su odgovarajui ciljevi. Deo njih je preuzet iz prethodnog GUP-a, ali sa drugaijim mehanizmima za realizaciju. Ti ciljevi se ti u zdrave stambene sredine, izbora mesta i naina stanovanja, kao i pravilnog usmeravanja stambene izgradnje na prirodno i funkcionalno povoljne lokacije. Ciljevi koje ovde kao nove istiemo su: - urbana obnova kao jedno od bitnih stratekih opredeljenja i u tom smislu prihvatanje svake graevinske inicijative koja je u skladu sa ovim GP; - promenu povrina koje su svojevremeno bile planirane GUP-om iz 1985; - obuhvatanje povrina koje su u prethodnom periodu bile predviene za stambenu izgradnju na kojima je zapoeta izgradnja ili su izvrene pripreme za izgradnju; - ukljuivanje evidentiranih zona bespravne gradnje pod uslovom da nisu u okviru postoje ih i planiranih povrina od javnog interesa, postojeih i planiranih koridora infrastrukturne i saobraajne mree i objekata, kao i pod uslovom da formiraju prostorno funkcionalnu celinu i da zadovoljavaju uslove stanovanja sa aspekta stabilnosti terena, kao i higijenskih i ekolokih parametara; - zaokruivanje izgraenih stambenih celina u funkcionalnom pogledu, na osnovu odabranih ste enih urbanisti kih obaveza i na pravcima irenja izgraenog tkiva; - obezbe ivanje povrina dovoljnih za stanovanje ukoliko doe do nepredvienog porasta potreba za stambenim fondom i mogu nosti za njegovu realizaciju, odnosno ukoliko se ispolji interes za gradnju;

29

- omoguavanje razmetaja planiranih delatnosti i dela radnih mesta u okviru povrina za stanovanje sa ciljem ostvarivanja meovitosti namena; - omoguavanje porodicama u rubnoj i spoljnoj zoni da popravljaju svoje stambene uslove postupno, u skladu sa planskom dokumentacijom; - korienje svake graanske intervencije, od formiranja itavih novih naselja ili blokova, pa do malih adaptacija za poboljanje kvaliteta grada u pogledu ivotne sredine, kao i u socijalnom, ekonomskom i estetskom pogledu. 4.3.3. Koncepcija razvoja Do 2021. godine predviena je izgradnja oko 50.000 novih stanova sa oko 4.000.000 m 2 novog prostora. Do 2006. godine predvieno oko 10.700 stanova, sa oko 857.000 m 2 korisne povrine, to je godinja proizvodnja od oko 2.500 stanova. Programske prose ne veliine za 2021: - veliina domainstva 2,9 - NRGP po lanu domainstva 22 m2 /lanu - odnos NRGP i BRGP 1,25 - prosean stan NRGP (sa 22 m2 /lanu) 63,8 m2 - prosean stan BRGP 80,0 m2 Stanovanje e se razvijati preteno na postojeim i ve isplaniranim povrinama, kako bi se kontrolisao rast grada i sauvalo neizgraeno zemljite. Lokacije koje su isplanirane za novu stambenu izgradnju razli itog tipa nalaze se, kako u kompaktno izgraenom tkivu, tako i na periferiji grada. Izvesno je da e biti potrebne nove lokacije, ali ne za masovu stambenu izgradnju, ve da bi se zadovoljile potrebe za stanovanjem u naseljima niih gustina. Kako se stanovnitvo Beograda nee znaajnije uve avati, to e razvoj novih stambenih podru ja biti prvenstveno zasnovan na postepenom porastu standarda stanovnitva. Na drugoj strani, kada je u pitanju rekonstrukcija, treba oekivati da e sa stabilizacijom trita zemljita i uvoenjem jasnih urbanistikih pravila, postepeno rasti interes za zamenu ruiniranog fonda koji je godinama bio zaputan. U tom smislu ovim planom omoguava se znaajna rekonstrukcija du najvanijih gradskih ulica i u podrujima koja ulaze u sastav

Centralne zone. Predvia se transfromacija blokova niih gustina, i sa slabijim fondom, u blokove nove izgradnje viih gustina. Dalja izgradnja stanova u formiranim blokovima novih naselja bie arhitektonski kontrolisana, to znai da e biti preispitivani programski kapaciteti, infrastruktura, parkiranje, zelenilo i sl. kako se ne bi naruili prethodno postignuti standardi. Ovim planom predvia se i uvoenje jedne sasvim nove stambene kategorije - socijalnog stanovanja, koja treba da pokrije potrebe mnogih grupa osoba koje su se nale ili e se na i u nepovoljnom socijalnom i ekonomskom poloaju. Reavae se i problemi bespravne gradnje, nehigijenskih naselja i siromanih podruja grada. 4.3.4. Tipologija stambenog tkiva Tipovi stambenog tkiva - blokova - koji su obuhvaeni u ovom GP definisani su na osnovu morfolokog kriterijuma. Planirano je da se stanovanje razvija unutar nekoliko tipova blokova: - stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima; - stanovanje u otvorenim gradskim blokovima; - individualno stanovanje; - stanovanje u prigradskim naseljima i - stanovanje u meovitim gradskim blokovima. Stanovanje e se u ovim blokovima prvenstveno realizovati putem razliitih oblika rekonstrukcije, obnove, revitalizacije, sanacije i sl. Nove stambene potrebe, novi stanovi koji e se tek graditi i za koje su planirane nove stambene zone u ovom GP, mogu da pripadaju praktino svim planiranim tipovima. U veini gore pomenutih tipova blokova mogue je da se u budunosti nae i socijalno i pristupano stanovanje. Pored ovoga predviene su i nove lokacije na kojima e se podizati samo ovaj tip stanovanja sa specifi nim mogunostima opreme, tako da je u daljem tekstu prikazan i ovaj vid stanovanja. 4.3.5. Planirane transformacije unutar stambenih tkiva Predvieno je da se veina dananjih blokova koji ine stambeno tkivo Beograda postepeno unapreuje i transformie u bolju sredinu. Taj proces e biti spor i deavae se jednovremeno na velikom broju lokacija u gradu. Proces transformacije prikazan je u narednoj tabeli. Komentar uz pojedine situacije je sledei. Kompaktni stambeni blokovi se danas nalaze uglavnom u centralnoj zoni grada. Predvieno je da se jedan

30

manji deo ovih blokova transformie u tipino centralne blokove, one u kojima e skoro 1/2 povrine (bloka BRGP) biti namenjeno centralnim sadrajima. Drugi, vei deo ovih blokova ostati e sa karakteristikama koje ima i danas ali uz poboljanje parkiranja i sl. Planom je predvieno da se partaje u zavisnosti od pozicije u gradu, transfromiu u kompaktne blokove, individualne, meovite, trgovake i u blokove javnih namena. Blokovi sa individualnim kuama ili ostaju u toj kategoriji ili se u svojim delovima transformiu u javne namene, komercijalne zone ili male proizvodne pogone. Blokovi sa seoskim stanovanjem ostaju u toj kategoriji, a mogu da se transformiu u individualno stanovanje, blokove javnih

namena ili u blokove sa trgovakim ulicama. Meoviti blokovi, osim toga to mogu da ostanu u ovoj kategoriji, mogu da se transformiu i u kompaktne, otvorene, individualne, blokove sa centralnim funkcijama, blokove sa javnim namenama i blokove sa trgovakim ulicama. Spontano nastali blokovi transformirae se u blokove sa individualnim kuama, blokove prigradskog i seoskog stanovanja, socijalno stanovanje, blokove trgovakih ulica i blokove sa javnom namenom, a mogu i da ostanu u stanju u kakvom su, koje bi se donekle popravilo.

Tabela 8: Planirane transformacije unutar stambenih tkiva Postoje e Kompaktni Otvoreni Individualni Prigradski Meoviti Partaje Spontani x - mogua transformacija 4.3.6. Stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima Kompaktni blokovi su skupovi pojedinano izgraenih zgrada na odgovarajuim parcelama koje potuju uslove me usobne povezanosti i regulacije. Kompaktni blokovi oivieni su ulicama ili drugim javnim prostorima. Kompaktni blok se u najveoj meri pojavljuje u centralnoj zoni grada, a delimino u srednjem prstenu. Objekti su izgraeni po obodu bloka, a u odnosu na regulacionu liniju bloka postavljeni su na nju ili paralelno sa njom. Po pravilu dvojno su uzidani sa retkim izuzecima kada je uspostavljeno odstojanje izme u dva objekta. Svakom objektu pripada deo uli nog fronta i deo zalea sve do parcele susednih objekata. U kompaktnim blokovima centralne zone grada izraena je izgraenost i u dubini parcele preteno stambenim i pomonim zgradama. Ovaj tip tkiva karakterie visok indeks izgraenosti i stepen zauzetosti na parceli, neure enost unutranjih delova bloka, nedostatak parking mesta kako za stanovnike zgrada, tako i za korisnike poslovnog prostora i nedovoljna povrina pod zelenilom. Cilj je da se vremenom unapredi i znatno uvea standard korienja prostora kompaktnih blokova i to izgradnjom garaa i parkinga, oslobaanje unutranjosti blokova gde god je to mogue i stvaranje novih zelenih povrina, boljim provetravanjem i osvetljenje blokova, poboljanje uslova stanovanja u objektima (nove instalacije, termo i zvuna izolacija), kao kvalitetno poboljanje infrastrukturnom opremljenou blokova u celini i svakog pojedinanog objekta (kvalitetna elektrina instalacija, kanalizacija vezana za gradski sistem, grejanje vezano na sistem daljinskog grejanja, energetske sanacije, korienje alternativnih izvora energije i dr.). Predvieno je da se kompaktni blokovi sa jasno oformljenom parcelacijom, gabaritima i celinom urbane matrice u centralnoj zoni grada i srednjem prstenu, i dalje razvijaju i unapre uju kao kompaktni blokovi. Oni se na osnovu ovog GP mogu i transformisati u blokove sa centralnim funkcijama, u blokove trgovakih ulica ili u blokove sa javnom namenom, ako se radi o javnim sadrajima nacionalnog zna aja. Po svojoj formi kompaktni blokovi mogu da budu zatvoreni sa svih strana, mogu da imaju manji procep, mogu da budu bez jedne strane, ili da imaju neku drugu logi nu formu koju utvrdi RP. Meoviti blokovi, u kojima dominira kompaktno tkivo, sa manjim brojem objekata pojedinanog porodi nog stanovanja i partajama, prema ovom GP treba da se transformiu u kompaktni blok. Partaje u centralnoj Planirano Kompaktni Otvoreni O O O X X X X O O X X Individualni Prigradski Meoviti

X X

31

zoni, u trgovakim ulicama, ulicama I reda i magistralama, takoe treba da se transformiu u kompaktne blokove. Koncepcija kompaktnog bloka omoguuje bez veeg uticaja na celinu i susedne objekte zamenu pojedinanih objekata, faznu izgradnju i rekonstrukciju, kao i transformaciju namene objekata. U cilju dovrenja i unapreenja bloka potrebno je omoguiti izgradnju pojedinih zgrada na neizgraenim parcelama ili zamenu dotrajalih objekata. Tenja da se sve vie prostora pretvara u poslovni prostor generalno je pozitivna ali zadravanje stanovanja na nivou jednog bloka je poeljno. Opte pravilo bi bilo da se stanovanje u prizemlju sasvim iskljui, da se isto dogodi i sa stanovanjem na prvom spratu, posebno u prometnim saobraajnicama. Problem parkiranja za potrebe bloka treba reiti izgradnjom novih javnih ili blokovskih garaa Tabela 9:

postavljenih na regulaciji bloka ili izuzetno, ako za to postoje prostorne i tehnike mogu nosti, kao podzemne garae u unutranjem delu bloka. Krov garae treba ozeleniti. Za izgradnju novog stambenog ili poslovnog objekta, rekonstrukciju i dogradnju postoje ih objekata kada se formira novi stambeni ili poslovni prostor parkiranje reiti u objektu, na parceli ili u garai predvienoj posebnim reenjima. Neophodan parking, odnosno garani prostor mora se obezbediti istovremeno sa izgradnjom objekta. Prilikom detaljnije regulacione razrade kompaktnih stambenih blokova teiti ka obezbeenju zajednikih ozelenjenih prostora u unutranjosti bloka za decu i stanare bloka kao sukorisnike povrine, ukoliko nije mogue ostvariti odgovarajue normative za zelene povrine na nivou pojedinanih parcela.

Urbanisti ki parametri za nivo bloka ili ire celine u kompaktnim gradskim blokovima Odnos BRGP Max. stanovanja i gustina delatnosti stanovn. st/ha Max. gustina zaposlen. zap/ha Max. gustina korisnika (st+ zp) / ha 1000 % zelenih i nezastrtih povrina u odnosu na P bloka 10 %

Blok

De ija igralita uzrast 3-11 god. m 2 /st 1 m2 /st. (najmanje 100 m 2) 1 m2 /st. (vie od 100 m 2)

Postoje i blokovi u 50 - 90% / centralnoj zoni 50 - 10% Postoje i blokovi van CZ Novi blokovi

400 - 800

500

Preko 70%/ 250-450 200 500 20 % do 30% Parametri zavise od poloaja bloka u gradskom tkivu i uslova RP

Na 5,5 m2 BRGP bloka u detaljnom urbanistikom planu obavezno je obezbediti 1 m2 neizgraene slobodne povrine. Tabela 10: Urbanisti ki pokazatelji za parcele i objekte u kompaktnim gradskim blokovima Indeks izgraenosti parcele do 300 m 2 do 400 m 2 do 500 m 2 do 600 m 2 preko 600 m 2 do 300 m 2 do 400 m 2 do 500 m 2 do 600 m 2 preko 600 m 2 postoje i blokovi u centralnoj zoni postoje i blokovi van centralne zone novi blokovi 3.5 3.5 3.5 3 3 I x 1,15 60% 55 % 50 % 45 % 40 % Z x 1,15 10% do 20% 20% do 30% 30%

Indeks izgraenosti ugaonih objekata Stepen zauzetosti parcele

Stepen zauzetosti ugaonih parcela Procenat ozelenjenih povrina na parceli

32

Visina novih objekata (u odnosu na irinu ulice) Broj parking mesta za stanovanje Broj parking mesta za poslovanje Tabela 11:

u izgraenom tkivu u novim blokovima

1.5 ir. ulice 1 ir. ulice 0,7 -1,1 PM/ 1 stan 1 PM/ 80 m 2 BGP

Rastojanja objekta od regulacine linije, granica parcela i susednih objekata u kompaktnim gradskim blokovima Rastojanja graevinske linije objekta od regulacione linije (preporuka za nove objekte) Rastojanja objekta od bo nih u neprekinutom nizu granica parcele u prekinutom nizu (novi i postoje i) u prekinutom nizu novih objekata atrijumski Rastojanje objekta od bo nog u neprekinutom nizu susednog objekta u prekinutom nizu (novi i postoje i) u prekinutom nizu prvi i poslednji novoplanirani atrijumski Izgradnja unutar postoje ih blokova Za objekte u novim blokovima Atrijumski i poluatrijumski Izgradnja unutar postoje ih blokova Za objekte u novim blokovima Atrijumski i poluatrijumski 0 m, 3 m ili 5 m 0m merodavno je rastojanje izmeu objekta ali ne manje od 1.5 m 1/5 h vieg objekta, ali ne manje od 2,5 m 0m 0m 1/3 h vieg objekta, ali ne manje od 4 m 2/5 h, ali ne manje od 5 m 0m 1/3 h, ali ne manje od 5 m 0,5 - 1,5 h, ali ne manje od 7m 0m 2/3 h, ali ne manje od 10 m 1 - 3 h, ali ne manje od 14 m 0m

Rastojanje objekta od zadnje granice parcele Rastojanje objekta od naspramnog objekta

Tabela 12: Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) u kompaktnim gradskim blokovima

Vodovod

Kanali- KanaliToplozacija zacija Elektro vod fekal. kina + + + + + + + + + preporuka preporuka preporuka

Telefon

Kablovska tel.

Topla voda

Gasovod

Postoje i blokovi u centralnoj zoni Postoje i blokovi van CZ Novi blokovi

+ + +

+ + +

preporuka preporuka preporuka

preporuka preporuka preporuka

Za sve intervencije na parceli vae opta pravila. 4.3.7. Stanovanje u otvorenim gradskim blokovima Otvoreni blokovi se karakteriu slobodno postavljenim viespratnim objektima koji su povueni u odnosu na regulacionu liniju bloka, izgraeni na jedinstvenoj zajednikoj povrini bez parcelacije. Slobodni prostori ure eni su kao velike blokovske zelene povrine sa prostorima za deiju igru, sport i rekreaciju. Otvoreni gradski blokovi se u najveoj meri pojavljuju na prostoru Novog Beograda i u novim delovima grada nastalim na ranije neizgraenim povrinama ili rekonstrukcijom gradskih tkiva niske gustine. Graeni su masovno i brzo po unificiranim projektima i savremenim tehnologijama. Otvoren blok oivien je

33

jakim saobraajnicama sa uvoenjem saobraaja u unutranjost bloka (stambene ulice, slepe pristupne ulice i parkinzi). Sve ovo uslovilo je da ovaj tip blokova zahvata vee prostore, sa urbanistikim parametrima koji su predstavljali ravnoteu izmeu izraeno velikog slobodnog prostora i velike spratnosti objekata. Otvoreni blokovi, prema ovom GP, ocenjuju se kao vredan doprinos jednog perioda moderne arhitekture i urbanizma razvoju Beograda. Tokom vremena koncept otvorenog bloka pokazao je mnoge prednosti. Stoga otvaranje blokova treba uvati i unaprediti. Otvoreni blokovi ne omoguavaju velike promene u transformacionom smislu, kako unutar bloka, tako i na obodu prema saobraajnicama. Znaajna remodulacija prostora i objekata koja bi naruila karakter otvorenih blokova ovim GP nije dozvoljena. Otvorene blokove treba razvijati sa istim konceptom, s tim to se uz vane saobraajne pravce mogu formirati trgovake ulice. Intervencije u postoje im otvorenim blokovima planom detaljnije razrade za blok u celini, definisae se mogunost dogradnje, nadgradnje ili izuzetno nove izgradnje, u kontekstu postoje e visinske i horizontalne regulacije. Pri tome se posebno mora voditi rauna o kompoziciji bloka, ostvarenim Tabela 13:

prostornim vrednostima i kapacitetima, objektima javnih slubi i infrastrukture, parkiranju i postojeem zelenilu. U slobodnim parkovskim delovima otvorenih blokova nije dozvoljena izgradnja novih objekata. Prostori planirani za javne namene ne mogu se koristiti u druge svrhe. Ove povrine, do privoenja zemljita planiranoj nameni mogu se privremeno koristiti iskljuivo kao zelene povrine, de ija ili sportska igralita, bez izgradnje vrstih objekata. U otvorenim blokovima, kad god je to mogue, potrebno je planirati i dodatno parkiranje, ali tako da visoki masivi zelenila ne smeju biti ugroeni. U tom kontekstu mogue je da se izvri preparcelacija otvorenih blokova ali uz potovanje logike samostoje ih zgrada i njihovih potreba. Meovite blokove u kojima dominira tkivo otvorenih blokova tretirati dvojako, iskljuivo u zavisnosti od makrolokacijskih uslova (uticaj prostora u neposrednom okruenju), interesa potencijalnih investitora i imovinsko-pravnih odnosa, i to: a) blok se daljom rekonstrukcijom definie u otvoreni blok; b) deo bloka otvorenog tipa zadrava postojee stanje, a drugi deo bloka realizuje se u konceptu jednog od tipova planiranih tkiva.

Urbanisti ki parametri za nivo bloka u otvorenim gradskim blokovima Odnos BRGP stanovanja i delatnosti Max. gustina stanovnika St/ha Max. Mak. Gustina % zelenih i nezastrtih povrina gustina korisnika u odnosu na P bloka zaposlenih (St+ Zp) / ha Zap/ha

Blok

blokovi u centralnoj 50 - 90%/50 - 10% 300 - 600 300 700 30% zoni blokovi van Preko 70%/ do 30% 250- 450 200 600 20 % centralne zone Novi blokovi Parametri zavise od poloaja bloka u gradskom tkivu i uslova plana detaljnije razrade

Tabela 14: Urbanisti ki pokazatelji za parcele i objekte u otvorenim gradskim blokovima Indeks izgraenosti u centalnoj zoni Indeks izgraenosti van centralne zone Stepen zauzetosti blokova niske izgradnje, do P+4+Pk Stepen zauzetosti u blokovima visoke izgradnje Procenat ozelenjenih povrina na parceli De ja igralita (3-11 godina) Visina za nove stambene objekte Visina za nove poslovne objekte Broj parking mesta za stanovanje Broj parking mesta za poslovanje *Ukoliko je na 6. spratu i povu enom spratu stan tipa dupleks. 1.2 do 2.2 1.0 do 2.0 35% 30% 30% do 40% 1 m2 /stan (min. 100-150 m2 ) P+6+(Ps)* P+12+Ps (max 43m) 0,7 - 1,1 PM/ 1 stan 1 PM/ 80 m 2

34

Tabela 15: Rastojanja objekta od susednog objekta u otvorenim gradskim blokovima U udnosu na fasadu sa stambenim prostorijama U odnosu na fasadu sa pomonim prostorijama 1 h vieg objekta 1/2 h vieg objekta

Tabela 16: Stepen infrastrukturne opremljenosti otvorenog gradskog bloka

Vodovod

Kanali- KanaliToplo- Telezacija zacija Elektro vod fon fekal. kina preporuka preporuka preporuka

Kablovska Topla televi- voda zija prepo- preporuka ruka prepo- preporuka ruka prepo- preporuka ruka

Gasovod

Ostalo

Postoje i blokovi u centralnoj zoni Postoje i blokovi van CZ Novi blokovi

+ + +

+ + +

+ + +

+ + +

+ + +

Za sve intervencije na postojeim objektima i na parceli vae opta pravila. 4.3.8. Individualno stanovanje Blok sa individualnim stanovanjem je skup pojedinano izgraenih zgrada na parcelama veliine preteno od 300 m 2 do 600 m2 , a izuzetno i preko 2000 m 2 , oivien je ulicama ili drugim javnim prostorima. Objekti su izgraeni po obodu bloka, a u odnosu na regulacionu liniju bloka postavljeni su na nju ili su povueni. Objekti su stambene namene, sa jednim i vie stanova, pretene spratnosti Po(Su)+P+1+Pk (podrum ili suteren+prizemlje+sprat+potkrovlje), izgraeni kao slobodno stoje i objekti, retko kao dvojni ili zgrade u nizu. Objekti postavljeni na regulacionoj liniji karakteristika su naselja u ravniarskom delu grada, a sa povuenom graevinskom linijom za prostore juno od Save i Dunava. U ovom sluaju izraena je izgraenost u prednjem delu parcele. U dubini parcele prostor je uraen kao dvorini vrt. Na ovim delovima parcele ponekad se pojavljuju manji pomoni, a u poslednje vreme i manji poslovni objekti. Izraena je tendencija transformacije naroito prizemnih i suterenskih delova objekta u poslovni prostor. Blokovi sa individualnim stanovanjem pojavljuju se na irokom prostoru grada od centralne zone grada, preko srednjeg prstena sve do krajnih granica perifernih delova grada. Razvoj naselja sa individualnim stanovanjem zapoinje u periodu izme u dva svetska rata (Zvezdara, Vraar, deo Vodovca, deo Zemuna i dr.), a ezdesetih godina 20. veka intenzivno i planski grade se novi veliki kompleksi na junom delu gradskog prostora na Banovom brdu, delovima Vodovca i Zvezdare, arkova, Petlovog brda, Belih voda i dr. Ovaj tip tkiva karekterie nizak indeks izgraenosti i stepen zauzetosti na parceli, ureenost prednjih i unutranjih delova parcele, sa parkiranjem u objektu ili zasebnoj garai na parceli i dovoljno zelenila. Veliki deo blokova sa individualnom stambenom izgradnjom koji su planirani u ovom GP izgraen je u prethodnim decenijama ili ak i pre Drugog svetskog rata. Ne postoji razlog za strukturalnom i morfolokom transformacijom blokova sa individualnim stanovanjem. U centralnoj zoni, na magistralama ili ulicama I reda, objekti ovog tipa mogu dobiti veu spratnost (Po (Su) +P+2+Pk), i postati gradske vile. Mogue je da se u ovakvim blokovima podiu novi javni objekti, kole, jasle i sl. Planirano je da jedan deo blokova i zona sa individualnim stanovanjem nastane u planskom periodu transformacijom dananjih manje komfornih formi stanovanja - stihijsko stanovanje i partaje, u pravo individualno stanovanje. U nekim delovima grada nuno je racionalnije korienje zemljita i transformacija stambenog u poslovni prostor, planiranje objekata javnih delatnosti u funkciji podizanja nivoa kvaliteta ivota, kao i poboljanje infrastrukturnom opremljenou pojedinanih ili grupe blokova i itavih naselja. S druge strane, kvalitetne zelene povrine koje se nalaze unutar ovog tipa tkiva, mogu da ublae nedostatak javnih zelenih povrina. Za izgradnju novog stambenog ili poslovnog objekta, rekonstrukciju i dogradnju postoje ih objekata kada se

35

formira novi stambeni ili poslovni prostor, parkiranje reiti iskljuivo na parceli, prema normativima za

izgradnju novog objekta. Izuzetno je dozvoljeno parkiranje na stambenim ulicama i ulicama II reda.

Tabela 17: Urbanisti ki parametri za nivo bloka u individualnom stanovanju Odnos BRGP Mak. gustina stanovanja i delatnosti stanovnika St/ha Preko 80%/ do 20 % 100 - 300 Mak. gustina zaposlenih Zap/ha 50 Mak. gustina % zelenih i nezastrtih povrina u korisnika odnosu na P bloka (St+ Zp) / ha 300 30-70 %

Blok

Tabela 18: Urbanisti ki pokazatelji za parcele i objekte u blokovima sa individualnim stanovanjem Indeks izgraenosti na parceli (Raspon podrazumeva maks. kapacitete u zavisnosti od tipa individualnog stana) P+1+Pk do P+2+Pk maks. 0.8 - 1.2 maks. 0.75 - 1.05 maks. 0.7- 1 maks. 0.65 - 0.9 maks. 0.6 - 0.85 maks. 1.2 -1.5 I x 1,15 50% 45% 40% 35% 30% 65% Z x 1,15 30% max 11.5 m (do kote venca) max 15.0 m (od kote slemena) max 8.5 m (do kote venca) max 12.0 m (od kote slemena) max 5.0 m 1 PM/ 1 stan 1 PM/ 80 m2

do 300 m2 do 400 m2 do 500 m2 do 600 m2 preko 600 m 2 atrijumski i poluatrijumski do 300 m2 do 400 m2 do 500 m2 do 600 m2 preko 600 m 2 atrijumski i poluatrijumski

Indeks izgraenosti ugaonih parcela Stepen zauzetosti parcele

Stepen zauzetosti ugaonih parcela Procenat ozelenjenih povrina na parceli Visina objekta u centralnoj zoni i du magistralnih i ulica I reda Visina objekta van centralne zone i du magistralnih i ulica I reda Visina pomonih objekata Broj parking mesta za stanovanje Broj parking mesta za poslovanje

36

Tabela 19: Rastojanja objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata u individualnom stanovanju Rastojanja graevinske linije objekta od regulacione linije (preporuka za nove objekte) Rastojanje objekta od bo nih slobodnostoje i objekti granica parcele dvojni objekti u prekinutom nizu prvi i poslednji atrijumski i poluatrijumski Rastojanje objekta od bo nog susednog objekta slobodnostoje i objekti dvojni u prekinutom nizu prvi i poslednji atrijumski i poluatrijumski Rastojanje objekta od zadnje predbata 5 m granice parcele predbata vea od 5 m atrijumski i poluatrijumski Rastojanje objekta od naspramnog objekta Rastojanje objekta od naspramnog objekta (atrijumski i poluatrijumski) 0 m, 5 m ili 10 m 1,5 - 2,5 m 4m 1,5 - 4 m 0 4m 5,5 m 4m 0 1 h, ali ne manje od 8 m 1/2 h, ali ne manje od 4 m 0- 4m 1 - 2 h, ali ne manje od 8 m 0- 4

Tabela 20: Urbanisti ki pokazatelji za parcele za nove objekte na parceli u individualnom stanovanju Min. irina parcele Za slobodnostoje i objekat Za dvojne objekte Za objekte u nizu 12 m 20 m 6m Min. povrina parcele 300 m 2 400 m 2 200 (150) m2

Tabela 21: Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) u individualnom stanovanju

Vodovod

Kanaliza- KanaliElek- Toplo- Telecija zacija tro vod fon fekal. kina

Kablov ska Topla Gasotelevi- voda vod zija

Osta-lo

Novi blokovi Postoje i blokovi u centralnoj zoni Van centralne zone

+ + +

+ + + sengrup*

+ + +

+ + +

preporuka preporuka

+ + + preporuka

* Do realizacije gradske kanalizacione mree na parcelama se za potrebe evakuacije otpadnih voda dozvoljava izgradnja pojedinanih ili zajednikih sengrupa (septikih jama) u svemu prema tehnikim normativima propisanim za ovu vrstu objekata. Za sve intervencije na postojeim objektima i parcelama vae pravila graenja.

37

4.3.9. Stanovanje u meovitim gradskim blokovima Pojedini blokovi, naroito u centralnoj zoni i prvom prstenu gradskog tkiva, koji su u procesu rekonstrukcije, definisani su kao meoviti. Meoviti blokovi mogu biti sastavljeni od slede ih tkiva: - kompaktno + otvoreno, - kompaktno + partaje, - kompaktno + individualno stanovanje, - otvoreni gradski blok + partaje, - otvoreni gradski blok + individualno stanovanje, - partaje + individualno stanovanje, - individualno stanovanje + stanovanje u prigradskim naseljima, - spontano nastala naselja + individualno stanovanje,

vojvoanske, kao i Umka, Sremica, Ruanj i Beli potok u umadijskom delu Beograda. To su sada mesta od 10.000 - 20.000 stanovnika, sa promenjenom strukturom stanovnitva i time i stambenih potreba. Blok u prigradskom i seoskom naselju ine pojedina no izgraene zgrade na parcelama veliine od 600 m2 do 1000 m 2 izuzetno veim i od 3000 m2 , na kojima se razvila specifina meavina ivota gradskopoljoprivrednog domainstva. Objekti su izgraeni po obodu bloka, a u odnosu na regulacionu liniju bloka postavljeni su na nju ili paralelno sa njom. Objekti su stambene namene, sa jednim i vie stanova, pretene spratnosti Po(Su)+P+1+Pk (podrum ili suteren + prizemlje +sprat + potkrovlje), izgraeni kao samostoje i objekti, retko kao dvojni ili zgrade u nizu. Objekti postavljeni na regulacionoj liniji karakteristini su za naselja u ravniarskom delu grada, a sa povuenom graevinskom linijom karakteristika za naselja na prostoru juno od Save i Dunava. U ovim blokovima izraena je izgraenost u prednjem delu parcele, sa predbatom ili bez nje. U dubini parcele prostor je uraen kao dvorini vrt ili je u funkciji poljoprivrede sa batom, vonjakom, vinogradom i dr. Aproksimativni odnos povrina na parceli ve oj od 600 m 2 je 1 : 1 : 2 (kuno dvorite, ekonomski deo, okunica), pri tom kuno dvorite i ekonomski deo mogu biti maksimalne povrine po 500 m2 za parcele vee od 2000 m 2 . Za postoje e parcele ve e od 2000 m 2 mogua je izgradnja objekata (stambenog, pomonih i ekonomskih) ukupne BRGP maksimalno do 750 m 2 . Na ovim delovima parcele ponekad se pojavljuju manji pomoni poljoprivredni, a u poslednje vreme i manji poslovni objekti. Izraena je tendencija transformacije prizemnih i suterenskih delova objekta u poslovni prostor, kao i izgradnja poslovnih objekata u prostoru izme u regulacione i graevinske linije. Posebnu specifi nost, ali i problem, predstavljaju tale, staje, svinjci i sl. ekonomski objekti. Navedene ekonomske objekte mogue je planirati pod uslovima da ekonomski objekat bude projektovan prema svim higijenskim zahtevima i propisima za ovu vrstu objekata. Otpadne vode iz staje, svinjca ili tale otiu u zatvorenu septi ku jamu, koja e se redovno prazniti i da sve bude realizovano u skladu sa propisima o zatiti ivotne sredine. Ovaj tip tkiva karekterie nizak koeficijent izgraenosti i stepen zauzetosti na parceli i reen problem parkiranja. Ulini koridori, vrtovi ispred objekata i u dubini parcele obiluju zelenim povrinama. U delovima prigradskih naselja nuno je racionalnije korienje zemljita i transformacija stambenog u poslovni prostor, planiranje objekata javnih delatnosti u funkciji podizanja nivoa kvaliteta ivota, kao i poboljanje infrastrukture opremljenosti pojedina nih ili grupe blokova i itavih naselja, ali i uvanje zelenih povrina parcela i naselja. Stanovanje u prigradskim naseljima moe da se razvija u istom tipu, ili da preraste u stambene blokove gradskog izgleda i funkcije. Urbanizacija ovih prostora

- spontano nastala naselja + stanovanje u prigradskim naseljima Meoviti blokovi su naroito vidni u prostoru prvog prstena, gde su usled drutvene i ekonomske situacije zapoete rekonstrukcije zaustavljene, tako da su mnogi blokovi ostali nedefinisani, ni niski ni potpuno rekonstruisani u visoke. Meoviti blokovi su kombinacija drugih tipova stambenih blokova, pa za njih vae svi parametri, urbanistiki pokazatelji i uslovi za odgovarajue tipove. Pri izradi planova detaljnije razrade kao i drugih dokumenata, mora se voditi rauna o sloenoj morfologiji ovih blokova, a parametre i uslove regulacije prilagoavati svakom pojedinanom podtipu. U novim kompleksima organizovane stambene izgradnje mogue je planirati meovite blokove, u zavisnosti od steenih obaveza, odnosa prema makro i mikrolokacijskim uslovima i okruenju. Meoviti blokovi u daljem razvoju reavaju se na sledee naine: a) blok se transformie u kompaktan, ili poluotvoren, i b) zadrava se zateeno stanje i svaki deo bloka se razvija u smeru svoje tipologije, ili u okviru svojih razvojnih mogunosti, u zavisnosti od poloaja bloka. 4.3.10. Stanovanje u prigradskim naseljima Nukleus razvoja prigradskih naselja su bila manja sela, ija je nagla urbanizacija zapo ela ezdesetih godina 20. veka pred naletom velike potranje za gradnjom. Tako su se naglo razvile Batajnica, Surin i Bora sa

38

omoguena je transformacijom u trgovake ulice ili u blokove sa javnom namenom u delovima naselja gde je zapoet proces stvaranja centralnih sadraja ili uz jake saobraajnice. Treba oekivati da e veliki deo seoskih blokova na kojima su danas oku nice sa poljoprivrednim objektima, postepeno da se Tabela 22:

transformiu u individualno stanovanje. U tom procesu mogue je da se parcele postepeno smanjuju, a da se poljoprivredni objekti zamenjuju drugim ili tre im stambenim objektom na parceli.

Urbanisti ki parametri za nivo bloka u prigradskim naseljima Odnos BRGP stanovanja i delatnosti Blok Max. gustina stanovnika st/ha Max. gustina zaposlenih zap/ha Mak. gustina % zelenih i nezastrtih povrina u korisnika odnosu na P bloka (st+ zp) / ha

Preko 80% / do 20 %

60 - 200

30

200

30-50 %

Tabela 23: Urbanisti ki pokazatelji za parcele i objekte za stanovanje u prigradskim naseljima do 400 m2 do 500 m2 do 600 m2 preko 600 m2 preko 1000 m2 preko 1000 m2 (sa poslovnim objektom) Indeks izgraenosti ugaonih objekata Stepen zauzetosti parcele do 400 m2 do 500 m2 do 600 m2 preko 600 m2 preko 1000 m2 preko 1000 m2 (sa poslovnim objektom) Stepen zauzetosti ugaonih parcela Procenat ozelenjenih povrina na parceli Visina stambenih objekata Indeks izgraenosti na parceli Visina objekta uslunog zanatstva na parcelama viim od 1000m 2 Visina pomonih objekata 0.6 (0.8 za niz, atrij. i poluatrij.) 0.5 0.4 0.35 0.3 0.5 I x 1,15 40% 35% 30% 30% 25% 40% Z x 1,15 20% do 50% max 8.5 m (do kote venca) max 12 m (do kote slemena) prema uslovima za privredne objekte

max 4 m (do kote venca) max 6 m (do kote slemena) Broj parking mesta za stanovanje* 1 PM/ 1 stan Broj parking mesta za poslovanje 1 PM/ 80 m 2 *Na parceli se moraju parkirati i ostala vozila i neophodna poljoprivredna mehanizacija.

39

Tabela 24: Rastojanja objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata u prigradskim naseljima Rastojanja graevinske linije objekta od regulacione linije (preporuka za 0 m, 5 m ili 10 m nove objekte) Rastojanja graevinske linije slobodnostoje i objekti 1,5 - 2,5 m objekta od regulacione linije dvojni objekti 4 m u prekinutom nizu prvi i poslednji 1,5 - 4 m Rastojanje objekta od bo nog slobodnostoje i objekti 4m susednog objekta dvojni 5,5 m u prekinutom nizu prvi i poslednji 4m Rastojanje objekta od bo nog predbata 5 m 1h susednog objekta predbata ve a od 5 m 1/2 h Rastojanje objekta od naspramnog objekta 1 - 2 h, ali ne manje od 8 m Tabela 25: Dimenzija parcele za nove objekte na parceli u prigradskim naseljima Min. irina parcele 12 m 20 m 6m 6m Min. povrina parcele 400 m 2 400 m 2 250 m 2 150 m 2

Za slobodnostoje i objekat Za dvojne objekte Za objekte u nizu Za kompaktne male jedinice (niz) Tabela 26:

Organizacija parcele seoskog domainstva* u prigradskim naseljima Parcela Kuno dvorite Ekonomski deo > 600 m 2 Maks. 250 Maks. 250 > 2000 m2 Maks. 500 m2 Maks. 500 m2 *Vae opti uslovi za intervencije na parceli. Tabela 27: Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) u prigradskim naseljima Kanaliza-cija fekal. Kanali-zacija kina Okunica 500 m 2 750 m 2 BRGP

Topla voda

Kablovska televi-zija

Toplo-vod

Elektro

+ sengrup

preporuke

Za individualne objekte u prigradskim naseljima moe, izuzetno, parcela da se organizuje i tako da se prihvate dva porodina objekta na istoj parceli ali je potrebno obezbediti prilaz do svakog objekta kao i prilaz do ekonomskog dela i okunice.

Za sve intervencije na postojeim objektima i parcelama vae opta pravila.

Ostalo

Vodovod

Gasovod

Telefon

40

4.3.11. Nove lokacije za stambenu izgradnju i nova kompleksna stambena izgradnja Ovim Generalnim planom za novu stambenu izgradnju planirani su delovi stambenih naselja koji nisu realizovani, a za koje postoje detaljni ili regulacioni planovi, kao i novi kompleksi. Lokacije koje pripadaju prvoj grupi realizovae se na osnovu vaeih planova. Za lokacije za novu kompleksnu stambenu izgradnju potrebna je izrada planova detaljnje regulacije ili urbanistikih projekata, na osnovu kojih e se ovi kompleksi realizovati. U GP planirano je ukupno 486 novih lokacija sa ukupnom povrinom od 1982 ha. Preko polovine ove povrine nalazi se u tkivima koja su spontano nastala i ija je dananja gustina stanovanja izuzetno niska. Ne treba oekivati da e u tim zonama (Krnjaa, Ova, delovi Gornjeg Zemuna i sl.) ove gustine prei bruto gustinu od 50 do 70 st/ha. U zonama koje se planiraju za organizovane oblike izgradnje (Savska i Jezerska terasa, lokacija Trudbenik, Lisiiji potok, Slanci, i sl.) ne treba raunati na gustine preko 90 do 110. Imajui sve ovo u vidu nove lokacije daju mogunost za naseljavanje jo oko 200.000 stanovnika. Svaka od ovih lokacija, bez obzira to joj je osnovna namena stanovanje, treba da bude izgraena kao kompletna urbana celina, kao svojevrstan gradi sa naglaenom stambenom ulogom. Deo stanovanja treba da bude angaovan za socijalne potrebe. Najvanije lokacije za nove stambene komplekse su Lisiiji potok, Savska terasa, "Trudbenik", Majdan i Banjiki vis. Za nove lokacije za stambenu izgradnju, primenjuju se iz opteg pravila i normativi i uslovi za pojedine primenjene tipove stambenog tkiva, a novo stanovanje moe da pripada svim planiranima tipovima i njihovim indeksima izgraenosti i stepenu zauzetosti. Nain aktiviranja do donoenja odgovarajueg plana podrazumeva reenja koja obezbe uju naknadni razvoj kompleksne stambene izgradnje na iroj lokaciji. 4.3.12. Socijalno i pristupa no stanovanje Socijalno stanovanje je stanovanje koje je namenjeno reavanju stambenih potreba socijalno ugroenih i lako povredivih grupa. Socijalno ugroene i lako povredive grupe kojima je potrebno pruiti posebnu pomo pri obezbe ivanju adekvatnih uslova stanovanja su: - mlade porodice sa prihodima nedovoljnim za nabavku stana, - samohrani roditelji, - porodice sa puno dece i sa niskim prihodima, - izbeglice,

- privremeno raseljena lica, - Romi, - ratni i mirnodopski invalidi, - stare osobe i staraka domainstva, - fiziki i mentalno hendikepirane osobe, - dugo nezaposleni bez prihoda i - druge drutveno ranjive kategorije stanovnika. Svi pripadnici ovih grupa ne ulaze u kategoriju kojoj je potrebna pomo pri reavanju stambenog pitanja. U tu kategoriju spadaju samo oni pripadnici ovih grupa koji imaju izuzetne ekonomske, socijalne, etnike, zdravstvene i dobne tekoe. Socijalni stan, prema ovom GP, mora da bude konstruktivno siguran, siguran sa zdravstvenog i sanitetskog stanovita, kao i pravno regulisan. Nia povrina stana po osobi, skromnija opta i zajednika oprema koji su u sklopu ire shvaenog stanovanja, kao i jeftinija finalna obrada enterijera i eksterijera jesu odlike socijalnog stana. U svom pojavnom vidu socijalni stan i zgrada su manje komforni od prose nog stana i zgrade. Pored manje sobnosti dozvoljena je i manja prose na povrina po stanovniku koja je u ovom planu utvr ena kao raspon izme u 5 i 15 m2 /st. Manja sobnost, manja povrina i skromnija obrada i oprema ine socijalno stanovanje umnogome jeftinije od prose nog. Posebnu mogunost u ovoj grupi mogu da ine etapno graeni i postepeno unapreivani stanovi u kojima drutvo podie poetnu jedinicu a korisnik je dalje razvija. Osnovni kriterijumi za odreivanje lokacija za socijalno stanovanje, koji su primenjeni u ovom GP i koje treba koristiti i u daljim postupcima su: - zdravo i za stanovanje prirodno prihvatljivo mesto, - lokacija u relativnoj blizini postoje eg stanovanja - relativno laka dostupnost javnom prevozu, - postojanje mogunosti za povezivanje na odgovarajuu infrastrukturu, - postojanje osnovnih socijalnih servisa (kola, de ija ustanova, snabdevanje, zdravstvena ustanova, i sl.). Ovim GP se planira da se za potrebe socijalnog stanovanja obezbede dve vrste lokacija. Jedna vrsta lokacija za podizanje socijalnih stanova jeste unutar stambenih grupacija koje su vee od 250 stanova u kojima treba obezbediti od 5 do 8% stanova za ove potrebe. Planom detaljne regulacije treba jasno

41

definisati zemljite namenjeno socijalnom stanovanju i zemljite namenjeno obi nom vidu stanovanja. Mogue je i da se unutar jedne zgrade ili lamele, takoe, izvri meanje socijalnog sa drugim stanovanjem. Drugi vid organizovanja socijalnih stanova je na zasebnim lokacijama. U ovom GP one su razliitih veliina, s tim to sve zadovoljavaju prethodne iznete kriterijume. Koje e se lokacije koristiti za koje grupe korisnika zavisi od gradske politike. Spisak od 58 lokacija za socijalno stanovanje koji je dat u dokumentaciji ovog GP treba i moe da bude dopunjavan i menjan. injenica da je stan manje sobnosti, manje prosene povrine i skromnije opreme i obrade jeftiniji od prose nog stana ini ga prihvatljivim i za druge, socijalno neugroene i tee povredive grupe stanovnitva. Re je o grupama koje su bilo slabije ekonomske moi, bilo da su mlae i jo uvek na putu stvaranja karijere. Stoga se u ovom delu GP predlae da se vid stanovanja koji smo ovde definisali organizuje i kao pristupa no koje moe da zadovolji potrebe mladih, onih kojima je potreban pristojan ali skromniji stan i sl. Vrednosti indeksa izgraenosti, stepena zauzetosti, maksimalnih visina objekata, spratnosti, kao i ostalih elemenata kojima se regulie izgradnja na parceli za tip socijalnog stanovanja preuzimaju se za odgovarajui tip tkiva.

Tabela 28: Uslovi za ulinu mreu* za socijalno stanovanje irina ulice / staze(m) min max Glavne ulice 10 15 Sporedne ulice 6 9 Peake staze 1,5 4,5 *Nije potrebno formiranje posebnih povrina za parkiranje ve se parkiranje ostvaruje u glavnim i sporednim ulicama i unutar dvorita. tip ulice Tabela 29: Opta pravila parcelacije za socijalno stanovanje Veliina parcele za individualno 80 m2 do 150 m2 socijalno stanovanje irina fronta parcele za individualno 6 m do 10 m socijalno stanovanje Dubina parcele za individualno 12 m do 15 m socijalno stanovanje

Tabela 30: Stepen infrastrukturne opremljenosti parcele (objekta) za socijalno stanovanje Voda esme na 250 m Voda Vo- Komun Poljski esme da u alni u sva- kui punkto nukom vi nik sa dvoriseptitu kom jamom + + Kanalizacija Ulica makadam Asfalt Tvrda podlo-ga za glavne ulice, za ostale makadam Drenaa otvoreni kanali ZaKatvonalireni i zacija otvoreni kanali

Lokacija opremljena osnovnom infrastrukturom Lokacija opremljena poboljanom infrastrukturom u odnosu na osnovnu Lokacija potpuno opremljena infrastrukturom

42

4.3.13. Stanovanje u blokovima sa partajama (koje se postepeno transformie u druge oblike stanovanja) Izrazom partaja oznaava se uska i duboka stambena parcela na kojoj se nalazi niz naj ee prizemnih, ree i spratnih kua koje su podeljene na male stanove, sastavljene od sobe i kuhinje, a koji se niu du tesnog dvorita. U prednjoj zoni dvorita, po pravilu se nalazila esma zajedni ka za vie stanova, a u dnu nunici i po koja upa. One su nastale prvenstveno u periodu izmeu dva svetska rata kao odgovor vlasti na potrebe brzog i odgovarajueg reavanja stambenih potreba siromanijih slojeva stanovnitva. Partaje formiraju gradske blokove koji se u tkivu grada jasno prepoznaju po svojoj uskoj parcelaciji. Me utim partaje mogu da budu pomeane i sa drugim oblicima parcela - irim - na kojima su podizane stambene slobodnostoje e porodine ku e. Ukoliko je uee ovog drugog tipa stambenog tkiva manje, tada i takve blokove moemo da oznaimo kao partajske blokove. Ve i broj blokova partaja ini posebna i u gradskom tkivu sasvim prepoznatljiva podruja, kao to su ona na uburi, na Lekinom brdu, oko Crvenog krsta, u iroj zoni du Bulevara kralja Aleksandra, ili du Ulice vojvode Stepe. U prethodnim decenijama nije bilo dozvoljeno znaajnije unapreivanje ovog oblika stambenih zgrada od dodavanja po koje nune ili sanitarne prostorije. Tokom vremena one su postepeno propadale i zgunjavale se tako da danas iziskuju znaajna sredstva za podizanje kvaliteta ivota. Ovim GP je planirano da se parcele i blokovi sa partajama postepeno transformiu u vrednije oblike stambenog i stambeno poslovnog tkiva, da dananje partaje mogu da se transformiu u parcele sa individualnim stanovanjem (niz, atrijum, poluatrijum i sl.), kao i da mogu da se transformiu u parcele sa viespratnim zgradama. Njihov glavni resurs u toj transformaciji jeste njihova relativno prestina lokacija u starom Beogradu, u njegovom sredinjem prstenu. Na drugoj strani njihova osnovna mana jeste relativno mala parcela sa relativno velikim brojem stanova. No uprkos tome proces transformacije partaja ve je uveliko zapoet tako to se zgrade rue i mesto njih podiu komfornije. Period transformacije moe da se protegne na vie decenija tako da e dananji blokovi sa partajama u prelaznom periodu prerasti u blokove meovitog tipa. U ovoj transformaciji treba koristiti parametre, uslove, kapacitete itd. tkiva i namena u koje se partaje transformiu. 4.3.14. Stanovanje u spontano nastalim naseljima (koje se postepeno transformie u druge oblike stanovanja i nestaje) Izrazom spontano nastala naselja oznaava se jedan skup naselja, stanita, zaseoka, mahala i sl. koji ima nekoliko zajednikih odlika koje dozvoljavaju da ih svrstamo u jednu grupu. Te odlike su slede e:

autarhinost u nastanku i delimino u razvoju, odsustvo ili slaba oslonjenost na pravni sistem Beograda, poloaj na aktuelnoj ili bivoj periferiji, samogradnja naselja (parcelacija, regulacija, izgradnja kua, neretko infrastrukture i ulica), loa komunalna opremljenost, niske gustine i niska spratnost, preteno stambena namena pomeana sa malom privredom. Na parcelama je mogue da postoji ve i broj objekata, stambenih ili i za druge namene. Objekti su mahom graeni u sopstvenoj organizaciji domainstva i neretko bez graevinskih dozvola. U prethodnom periodu razvoja Beograda nije postojala drutvena briga da se ova naselja pretvore u pristojna mesta stanovanja i ivota. Veina njih je umnogome na ilegalan nain i u granicama mogu nosti samogradnje unapreivala svoju sredinu. To je razlog da su neka od njih, kao to je to sluaj sa naseljem Vojni put u Zemunu, prerasla iz mekih u tvrde betonirane slamove. Na drugoj strani su naselja u zaetku, niskih gustina, bez elementarne infrastrukture, koja ponekad nisu jo uvek ni nastanjena, kao to je slu aj sa blokovima na Zrenjaninskom putu. Spontano nastala naselja, posmatrano sa urbanistikog stanovita, u fizikom, prostornom, ambijentalnom smislu treba postepeno da prerastu u razliite tipove naselja individualnog stanovanja. Jasno je da spontana naselja ne mogu da dostignu kvalitete individulanih, jer ni polazna fizi ka osnova tih naselja nije ista. U tom smislu nadalje e biti predloeni diferencirani prostorni standardi za dalju transformaciju ovih naselja. Izvesna spontano nastala naselja morae da budu preseljena iz razliitih razloga na nove lokacije gde tada treba primeniti one urbanistike pokazatelje koji odgovaraju i pristojnom ivotu i ekonomskoj moi stanovnitva. Osnovni principi na kojima se planira transformacija svih spontano nastalih podruja Beograda u skladu su sa principima i praksom koja je u nas proveravana na nekim od lokaliteta i koja se preporuuje od strane evropskih i me unarodnih organizacija. Ti principi su sledei: - Nuno je pre zapoinjanja bilo kakvog programa transformacije izvriti odgovarajua evidentiranja stvarnog stanja pojedinih naselja (broj stanovnika, mesto stalnog boravka, bespravna gradnja, imovinsko stanje, socijalna karta i sl.). - Sre ivanje stanja spontano nastalih naselja podrazumeva u mnogim sluajevima da e pravni status tih naselja kao celine, kao i objekata u njima morati da bude reen. - U procesu sreivanja spontanih naselja nee moi da budu legalizovani objekti podignuti na koridorima infrastruktura, saobraajnicama, kanalima, kulturno-istorijskim podrujima, prirodno vrednim podrujima, javnim povrinama i parcelama javnih objekata, na zemljitima iji je korinsnik drava, republika, grad, optina ili neko

43

tre e privatno lice, kao ni na svim onim mestima koja su od zna aja za gradsku zajednicu i grad kao jedinstven organizam. - Potrebno je u reavanju problema ovih podruja koordinirano delovanje ekonomskih i socijalnih programa, kao i programa unapreenja ivotne sredine. - Razliite kombinacije ovih programa i mere unutar njih, treba da odgovaraju razliitim tipovima podruja imajui u vidu njihove odlike. Razlog za ovo je injenica da teina i vrsta problema u svakom od tipova nije ni podjednaka niti ista. Individualizirani pristup je nuan s obzirom da je akcioni kapacitet u razliitim podrujima razliit. - Programi treba da se zasnivaju na kombinaciji samofinansiranja (sredstva domainstava, samodoprinosi, krediti) i razumne finansijske pomoi sa strane (raspoloiva sredstva drave, grada, javni fondovi, sredstva fondacija i sl.).

- Kooperacijom razliitih aktera potrebno je da se pronau reenja za svaki konkretan sluaj. Dosadanje samostalno delovanje bilo grada, bilo lokalne zajednice nije dalo dobre rezultate. - Celovit program unapreenja spontanih naselja, pogotovu ako je re o siromanim podru jima, zahteva odgovarajuu organizaciju za upravljanje koja e ovaj proces voditi. To podrazumeva ne samo odre ivanje nadlenog sekretarijata i samo formiranje upravljake grupe, ve i razradu odgovarajuih formi udruivanja graana, kao i ukljuivanja postojeih i novih nevladinih i neprofitnih organizacija. - Transformacija spontano nastalih naselja nije jednostavan posao, niti se moe reiti u kratkom roku. On je jo tei u uslovima kada je ukupno drutvo realno osiromailo. Posmatrano u ovom svetlu, unapre enje siromanih podruja treba prihvatiti kao dugoroan zadatak.

Tabela 35: Pregled klju nih mera unapre enja u spontano nastalim naseljima U narednoj tablici prikazani su osnovni programi u zavisnosti od tipa podruja i njegovog poloaja u Beogradu. Slamovi i nehigijenska naselja Integralno unapre enje sa preseljavanjem Integralno unapre enje sa ili bez preseljenja Integralno unapre enje sa ili bez preseljenja Integralno unapre enje sa ili bez preseljenja Siromani delovi starih prigradskih sela Sanirano u prethodnom periodu Radnike kolonije Romska naselja Retka ravniarska i ostala naselja -

Centralna zona i podruja magistralnih saobraajnica Srednji prsten

Ne postoje

Ne postoje

Periferija

Rubni predeo

Integralno Obnova uz promenu unapre enje sa gustina i uvoenje ili bez infrastrukture preseljenja Obnova uz Integralno Obnova uz promenu promenu gustina i unapre enje gustina i uvoenje uvoenje infrastrukture infrastrukt. Sanirano u Integralno Obnova uz promenu prethodnom unapre enje gustina i uvoenje periodu infrastrukture

Promena gustina i uvoenje infrastrukt. Promena gustina i uvoenje infrastrukt.

Objanjenja izraza iz prethodne tabele su sledea: Integralno unapre enje je proces u kome se kombinovanim sredstvima podie blagostanje ljudi, njihova socijalna sredina i njihova ivotna sredina. Ova vrsta unapreenja je odgovor na stanje svih slamova i velikog broja nehigijenskih naselja. Preseljenje pojedinih naselja je mera koja treba da bude primenjena u slu ajevima kada se ona nalaze na izrazito nezdravim mestima, ili sa druge strane,

na gradskim lokacijama centralne zone i srednjeg prstena koje su od vitalnog znaaja za grad, ili pak koje e u novim ekonomskim okolnostima biti toliko skupe za korienje i eksploataciju da siromani slojevi ne e moi da izdre trokove ivota na takvim lokacijama. Uvo enje infrastrukture je parcijalna, ali izuzetno bitna mera o emu svedoe podaci o problemima siromanih podruja. Ona treba da bude primenjena

44

odmah na onim lokalitetima ije se strukture nee bitnije menjati. Promena gustina je mera koju je potrebno primeniti u slu ajevima izuzetno niskih ili visokih gustina. Kod novih naselja u ravniarskim delovima gustine su niske i njih treba kroz novu izgradnju postepeno podizati. Kod nekih starih naselja gustine su prevelike i njih treba postepeno kroz rekonstrukciju smanjivati ukoliko je to mogue. Obnova je proces u kome se postoje e strukture kue, dvorita, radnje i sl. umerenim i skromnim sredstvima dovode ili u prethodno stanje, ili poboljavaju, delimino proiruju i sl.

namenama, mogu ostati u istom tipu ili mogu biti tretirani kao socijalno stanovanje. Za potrebe izrade planske dokumentacije za rekonstrukciju spontano nastalih naselja preuzimaju se sva pravila regulacije za jedan od predloenih tipova urbanog tkiva. Za delove spontano nastalih naselja kod kojih se ne mogu primeniti pravila, planom detaljne regulacije e se na osnovu pravog stanja na terenu definisati substandardna pravila i uspostaviti kriterijumi za mogue intervencije. 4.3.15. Opta pravila za stambeno tkivo Urbanistika pravila odnose se na zgrade u bloku i ugaone zgrade, dok se za zgrade koje predstavljaju akcenat u prostoru podrazumeva provera i definisanje posebnih uslova u skladu sa njihovim znaajem za iri ambijent.

Delovi spontano nastalih naselja kod kojih su mogue intervencije mogu se rekonstruisati u tip blokova i to: sa individualnim stanovanjem, sa stanovanjem u prigradskim naseljima, sa javnim

4.3.16. Dozvoljeni radovi Tabela 36: Dozvoljeni radovi za stambena tkiva u spontano nastalim naseljima kompaktni blokovi otvoreni blokovi individual prigradno stano- sko i vanje seosko stanovanje meoviti spontablokovi no nastala naselja

Nadgradnja novih etaa/ krova do visine suseda u skladu sa ambijentom bloka ili ulice Nadgradnja novih etaa/krova preko visine suseda Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom bez potkrovlja Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom sa korisnim potkrovljem Zamena postojeeg krova novim radi dodavanja potkrovlja Energetska sanacija fasade i/ili krova Zatvaranja prizemlja koja imaju stubove Zatvaranje kolonada Pregraivanje pasaa javnih prolaza u unutranjost bloka Otvaranje podruma sa prilazom na sopstvenoj parceli Dogradnja novog dela zgrade Dogradnja vertikalnih komunikacija (stepenita, liftovi) Dogradnja na otvorenim terasama Nadgradnja i dogradnja novih prostorija Zatvaranje balkona, loa, terasa Ruenja starog i izgradnja planiranog objekta

x x x x x

x +x

x x x x x

x o x x x

x x +x x

x o x x x

x x x x

x x x x x x

x x x o x x x

x x x x x

x x o x o x

* x o

45

O X +-

praktino nepostoje e ili nemogue prihvatljiva mera neprihvatljiva mera uslovno neprihvatljiva (kada je sam objekt ili okruenje sa takvim arhitektonskim karakteristikama da pojava kosih i mansardnih krovova naruava karakter objekta ili celine) 4.3.17. Rekapitulacija planiranih povrina po tipovima stambenih tkiva napomena jeste da partaje praktino nestaju i da se transformiu u razliito druge oblike. Taj proces transformacije ovog tkiva uveliko je u toku. Zatim, treba oekivati da e se broj blokova sa individualnim stanovanjem pove ati. Blokovi koji su spontano nastali treba da se transformiu u druge razliite tipove, tako da se ova vrsta u 2021. godini i ne pojavljuje. Blokovi prigradskog stanovanja poveavaju se jer je to proces koji e morati da se dogodi u ravniarskom delu Beograda. U odnosu na sadanje stanje po prvi put se ovde javljaju i blokovi sa socijalnim stanovanjem.

U narednoj tabeli dat je pregled povrina koje se 2001. godine, koriste za stanovanje kao i onih koje su planirane za 2021. Prvo to treba naglasiti jeste da u ovom trenutku nije mogue sastaviti taan pregled po tipovima stambenog tkiva jer se u ovom trenutku ne zna kakvo e stanovanje biti na nekoliko znaajnih lokacija. Uoava se da praktino ne postoji promena u tipu kompaktnih blokova. Jedan broj ovih blokova transformie se u centralne blokove, ali se i jedna tip partaja pretvara u kompaktne blokove, tako da je njihov ukupan broj na nivou dananjeg. Druga vana Tabela 37:

Preliminarni pregled povrina stambenih zona i drugih lokacija u 2001. i 2021. godini u ha. 2001. Broj blokova Povrina ha 366 667 1168 1088 307 163 2408 6117 292 1636 1564 3128 468 143 5343 12.575 2021. Broj blokova Povrina ha 358 294 765 1813 2856 5483 1386 3780 153 282 486* 2224 58 228 6072 14.140

Tipovi stambenih blokova Stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima Stanovanje u otvorenim gradskim blokovima Individualno stanovanje Stanovanje u prigradskim naseljima Stanovanje u meovitim gradskim blokovima Nove lokacije i kompleksi Socijalno stanovanje Stanovanje u blokovima sa partajama Stanovanje u spontano nastalim naseljima UKUPNO

* Re je o blokovima koji su kao prostorna podela prikazani u Karti postojeeg stanja, tako da e budu i broj blokova u ovoj vrsti biti znatno vei. proizvodnja hidroelektrine energije, proizvodnja termoelektrine energije, proizvodnja nuklearne elektrine energije, proizvodnja uglja, prerada uglja, proizvodnja nafte i zemnog gasa, proizvodnja derivata nafte, proizvodnja rude gvoa, crna metalurgija, proizvodnja ruda obojenih metala, proizvodnja obojenih metala, prerada obojenih metala, proizvodnja nemetalnih minerala, prerada nemetalnih minerala, proizvodnja baznih hemijskih proizvoda, a naroito proizvodnja i prerada kancerogenih, mutagenih i teratogenih materija. U privredne zone mogu da budu ukljueni i objekti visoko komercijalizovanih sportskih aktivnosti ili masovnih oblika zabave tipa luna parkova. Namene koje se mogu javiti u okviru privrednih lokacija, pored navedenih delatnosti jesu i pogoni i baze graevinskih preduze a, skladita robe, graevinskog materijala, skladita te nih i vrstih goriva, robni terminali i robno

4.4. Privredne delatnosti i privredne zone Privredne zone obuhvataju vrlo irok spektar privrednih delatnosti po ev od industrijske, manufakturne i zanatske proizvodnje, objekata saobraajne privrede, preko skladitenja, prodaje na otvorenom, pa do onih oblika maloprodaje koji zahtevaju velike prodajne prostore tipa hipermarketa. Pri analizi podataka za proizvodne zone i njihovom planiranju uzete su primarne i sekundarne delatnosti (industrija, graevinarstvo, skladita i proizvodno zanatstvo) iz ifarnika delatnosti, koje se u daljem tekstu pojavljuju pod zajedni kim nazivom proizvodne zone, privredno-tehnoloke zone, pogoni ili proizvodnja. Na teritoriji GP ne predvia se obavljanje sledeih privrednih delatnosti: elektroprivreda,

46

transportni centri, veliki kompleksi trgovine, posebne vrste trnih i uslunih centara i sl., sa naglaenim obimnim saobraajem, velikom posetom, znatnijim optere enjem i sl. Tehnoloki parkovi, nauno istraivaki kompleksi, slobodne zone i dr. takoe su mogui u sastavu ovih zona, kao i minimalno ue e stanova za slubene potrebe.

oko 1.600 ha, od ega su proizvodne zone zauzimale 1.200 ha, dok je ostatak od 400 ha pripadao pojedinanim privrednim i proizvodnim pogonima. Ukupnu zaposlenost u privredi ini 420.000 zaposlenih, od kojih u primarnim i sekundarnim delatnostima 143.000 (34%), u industrijskim zonama 62.000 i 81.000 u privrednim pogonima u disperziji. Broj zaposlenih se moe uzeti kao relativan s obzirom na postoje e stanje proizvodnje i fiktivnu zaposlenost.

4.4.1. Postoje e stanje Na teritoriji Generalnog plana popunjenost prostora namenjenog za proizvodnju, u 2001. godini, iznosilo je

Tabela 38: Povrine zemljita u ha, bruto razvijene gra evinske povrine, stepen zauzetosti i broj zaposlenih u proizvodnim zonama u 2001. godini Proizvodnja i proizvodne zone 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. GORNJI ZEMUN AUTOPUT MALI MAKI RAKOVICA BOLE (NOVI) VR IN-BELI POTOK PAN EVA KI RIT NOVI BEOGRAD ELEZNIK SUR IN - DOBANOVCI NOVI ELEZNIK BANJICA KUMODRA BATAJNICA 2 (nije realizovana) VRBIN POTOK (nije realizovana) VR IN BEOGRAD - NI VR IN-BELI POTOK LUKA BEOGRAD ADA HUJA SUR IN - RTC (CARGO) 2001. PK/ha 275 124 17 79 31 146 94 48 115 6 15 43 BRGP/m 337.385 361.275 54.527 584.931 57.000 512.420 269.798 113.202 345.000 11.710 45.083 103.478
2

% izgr. 12,3 29,1 32,1 74,0 18,4 35,1 28,7 23,6 30,0 19,5 30,1 24,1

Broj zap. 7.990 5.050 1.490 9.507 930 4.370 5.560 4.300 2.500 420 850 5.550

Zap./ha 29 41 88 120 30 30 59 90 22 70 57 129

10 25 84 71

4.000 9.020 199.821 396.913

4,0 3,6 23,8 55,9

500 340 12.870 2.750

50 14 153 39

UKUPNO ZONE: 22. POJEDINANE LOKACIJE UKUPNO:

1112 483,22 1595,22

3.008.650 2.041.350 5.050.000

27,1 41,0 31,4

62.227 80.773 143.000

56 162 89

Globalan raspored industrijskih zona pokazuje neracionalno korienje i raubovanja zemljita. To se posebno odnosi na nasleenu industriju u centralnim delovima grada koja zauzima najbolje lokacije (skladita u savskom pristanitu, pivara u Cetinjskoj). Na drugoj strani, postoji nedostatak ponude slobodnih, opremljenih lokacija na razliitim lokalitetima dovoljno fleksibilnih i prihvatljivih za razliite vrste privrednih i proizvodnih delatnosti. Nasleeni proizvodni pogoni i industrija zate eni u centralnim podrujima grada su u

sukobu sa okolinom ("Duga", IKL) jer zastarela tehnologija nepovoljno utie na ivotnu sredinu. Neravnomeran prostorni raspored radnih mesta (odsustvo veze mesta rada i mesta stanovanja) jo je vie otean industrijom zateenom u centru, koja nepovoljno utie na saobraajno optereenje (Luka "Beograd", "Beko", Pamuni kombinat). Objekti i mrea infrastrukture ne zadovoljavaju potrebe savremene industrije: prevaziena koncepcija razvoja

47

(putna i elezni ka mrea); konstantno propadanje jednog dela infrastrukture (vodovod, deo elektromree), neusaglaen razvoj dravnih sistema (eleznica, gas, elektrika). 4.4.2. Ciljevi U koncepciji dugoronog razvoja i razmetaja privrednih delatnosti i privrednih zona postavljeni su sledei ciljevi: - revitalizacija i modernizacija postoje ih i izgradnja novih proizvodnih kapaciteta, - rast uea industrije u DP Beograda (po preporuci MMF predvien rast DP u poetku je 5% godinje a kasnije 4%, dok je Svetska banka jo konzervativnija. Uee industrije i rudarstva u DP Beograda 1999. godine iznosilo je 23,72% ), - minimalno pove anje zaposlenosti u industriji ili zadravanje sadanje stope nezaposlenosti (u 2021. godini, oekuje se povratak na nivo iz 1989. god.), - transformacija iz proizvodne u poslovnu delatnost ili stanovanje (izmetanje odreenih proizvodnih pogona u jednu od planiranih privrednih zona ime bi se oslobodio prostor za profitabilne centralne sadraje - kao to su: Industrija obue "Beograd", "Brodotehnika", Pivara BIP, "Beko" konfekcija, Pamuni kombinat, IKL, Elektronska industrija i dr. ), - prilagoavanje veliine i strukture industrije stvarnim potrebama trita. Teite bi trebalo da bude na izgradnji malih i srednjih preduzea u disperziji, posebno u gradskim i prigradskim naseljima i, - obezbediti ponudu lokacija razliitih veliina, radi racionalnog korienja zemljita i prilagoavanja potrebama potencijalnih investitora. 4.4.3. Koncepcija razvoja Prostor namenjen privredi i proizvodnji u 2021. godini planiran je na oko 3.500 ha, od ega 3.050 ha u proizvodnim zonama i oko 500 ha na pojedinanim privrednim lokacijama. Planirano je proirenje postoje ih zona za novih 770 ha, kao i pet potpuno novih lokacija sa oko 1.100 ha. Poveanje povrina za razvoj proizvodnje planirano je prvenstveno u privredno-tehnolokim zonama. Poveanje povrina namenjenih za razvoj privredno-proizvodnih delatnosti predstavlja oko 1100 ha, to iznosi oko 70% u odnosu na postoje e stanje. Neizvesnost sadanjeg stanja privrede i oekivanih trendova razvoja kako u strukturi tako i u veliini i oblicima organizovanja, uticali su na to da su povrine namenjene privredno-proizvodnim delatnostima

planirane u ve em obimu nego to su realne mogunosti za njihovu realizaciju. Ove povrine svesno su uve ane i treba ih uzeti alternativno, kao raznovrsnu ponudu lokacija na razli itim stranama i saobraajnim pravcima, posebno u kontekstu razvoja robnih terminala i robno-transportnih centara za koje postoje pretpostavke da imaju perspektivu u narednom periodu. Realizacija projektovanog privrednog razvoja Beograda odvijae se revitalizacijom privrede na postojeim lokacijama i otvaranjem novih privrednih zona. irenje postoje ih i formiranje novih privrednih zona bie motivisano potrebom domaih i stranih investitora da na istim lokacijama, onima koje nisu optereene nedefinisanim vlasnikim odnosima, starim zgradama i dotrajalom infrastrukturom, zaponu nove privredne cikluse. Ovakvih lokacija danas u Beogradu praktino nema i one tek treba da se otvore. Ureivanje podruja autoputa izme u aerodroma i Beanije, poteza izme u Gornjeg Zemuna i Batajnice, zatim, na banatskoj strani izme u Krnjae i Reve du Panevakog puta, inicijalno otvaranje Velikoselskog rita, kao i otvaranje niza manjih zona oko novog zaobilaznog autoputa i na izvodnim pravcima iz grada (Ibarska magistrala, Autoput ka Niu, Smederevski put) predstavlja formiranje glavnog dela ponude usmerenih lokacija ka privredi. U ovom GP su obuhvaene sve privredne zone koje su kao potencijali prouavane u razliitim studijama i planovima. Deo tih lokacija se planira da bude aktiviran odmah, deo e biti aktivan u periodu do 2021. Za oekivani razvoj robnih, robno-transportnih i distributivnih centara predviene su nove lokacije sa lokacionim prednostima, pre svega sa provereno dobrim saobraajnim vezama. Predvia se izmena privredne strukture ka novim tehnologijama, to podrazumeva bolje opremanje komunalnom infrastrukturom i poveanje ekoloke pouzdanosti proizvodnih lokacija. Da bi se ostvario razvoj, to blii jednoj optimistikoj varijanti, potreban je veliki obim ulaganja u privredu Beograda. To podrazumeva i ulaganje u revitalizaciju dananjih preduzea, ali i u irenje postoje ih i formiranje novih privrednih zona. Objekti i infrastruktura preduzea koja nemaju perspektivu bie rekonstruisani i dobija e nove namene. Investicije u industriju Beograda praktino e znaiti velikim delom novo kapitalno opremanje radnih mesta za ve zaposlene radnike i ulaganja u radna mesta za nove radnike. Nakon pet-est godina investiranja, promenie se oblik, opremljenost, a esto i vrsta radnog mesta gotovo svih zaposlenih u industriji Beograda. Na teritoriji GP Beograda ne planiraju se nove lokacije tipa D. U privrednim zonama Gornji Zemun i Autoput, zbog blizine velikih stambenih zona, pravca dominantnog vetra i optih klimatskih uslova, mogue je planirati samo delatnosti iz kategorija A, B i V.

48

Me utim, na teritoriji GP postoji izvestan broj preduze a koja treba da usklade svoju namenu zato to se u njima obavljaju delatnosti sa poveanim ekolokim rizikom. Postoje a privreda koja ima negativne uticaje na okolno gradsko tkivo treba da svoj rad uskladi sa sredinom ili da se preseli na drugu lokaciju. Spisak preduze a sa pove anim ekolokim rizikom dat je u prilogu 5.6 Zatita ivotne sredine. Postoje e lokacije namenjene privredi i proizvodnji generalno se mogu transformisati u sve privredne delatnosti koje su ekoloki povoljnije od postoje eg stanja kao i u sve tercijarne delatnosti. Nove lokacije namenjene privredi mogu da se projektuju i grade u skladu sa odredbama ovog plana i drugih odgovarajuih propisa. Postoje e privredne lokacije koje su u tkivu grada, a na Planu namene povrina prikazane crvenom i utom takom, transformiu se u komercijalne zone, odnosno stanovanje. Novoplanirane zone ve e od 100 ha i povrine i zone na geolokim podlogama osetljivim na naknadno provlaivanje (les), mogu se aktivirati tek po izgradnji osnovne komunalne infrastrukture. Industrijski pogoni sa tehnologijom korienja ve e koliine vode ili sa dinamikim optere enjem i velika podna skladita moraju problem fundiranja i zatitu lesnog tla posebno obraditi. Prema potencijalnom ekolokom optereenju utvruje se pet kategorija privrednih preduzea: Kategorija A - male firme koje prema nivou ekolokog optere enja mogu biti locirane unutar stambenog naselja i ne izazivaju neprijatnosti susednom stanovnitvu, kao to su pekarske i poslastiarske radnje, tehniki servisi; Kategorija B - male i srednje firme koje prema nivou ekolokog optereenja mogu biti locirane na rubnim delovima stambenog naselja tako da njihova funkcija ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao to su vee Tabela 39: Opta pravila zatite ivotne sredine Ekoloka kartegorija preduzea prema dokumentaciji KATEGORIJA PREDUZEA* ZATITNO ODSTOJANJE** Potrebna urbanistika dokumentacija za zatitu ivotne sredine*** * ** A < 50 B 50 - 100 AU

elektromehanike radionice, skladita graevinskog materijala, prerada plastinih masa, fabrike hleba i drugo; Kategorija V - firme koje prema nivou ekolokog optere enja mogu biti locirane na odre enom odstojanju od stambenog naselja tako da njihova funkcija na tom rastojanju ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao to su trni centri i vea skladita (bruto povrine ve e od 5000 m2 ), prehrambena industrija, tekstilna industrija, itd. Moraju se sprovoditi tehniko-tehnoloke, urbanistike i organizacione mere zatite ivotne sredine; Kategorija G - firme koje prema nivou ekolokog optere enja mogu biti locirane na veem odstojanju od stambenog naselja tako da njihova funkcija na tom rastojanju ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao to su metalopreraivaka industrija, pojedinani pogoni hemijske industrije, ve e klanice, prehrambena industrija, itd. Moraju se sprovoditi tehnikotehnoloke, urbanistike i organizacione mere zatite u skladu sa zahtevima Zakona o zatiti ivotne sredine; Kategorija D - firme koje prema nivou ekolokog optere enja mogu biti locirane na velikom odstojanju od stambenog naselja tako da njihova funkcija na tom rastojanju ne izaziva neprijatnosti susedstvu, kao to su vee industrije bazne hemije, rafinerije nafte, petrohemija, ve e industrije lekova i druge. Moraju se sprovoditi tehniko-tehnoloke, urbanistike i organizacione mere zatite u skladu sa zahtevima Zakona o zatiti ivotne sredine. Prilikom formiranja novih privrednih objekata i zona utvruju se urbanistika pravila i uslovi zatite ivotne sredine za odre ene ekoloke kategorije preduzea, koja se zasnivaju na minimalnim planskim povrinama kruga preduze a i obaveznim zatitnim rastojanjima izmeu potencijalnih izvora opasnosti u krugu i stambenih naselja, kao to sledi:

V 100 -500 AU PO

G 500 - 1000 AU, PO SPU

D > 1500 AU,PO SPU

Kada je prisutno vie rizika, kategorija preduze a se odre uje prema najveem riziku. Zatitna odstojanja izme u industrije i stambenih naselja. Po pravilu zatitno odstojanje obezbeuje se unutar granica privrednog objekta ili kompleksa. *** AU - analiza uticaja objekta na ivotnu sredinu PO - procena opasnosti od hemijskog udesa SPU - strateka procena uticaja kompleksa na ivotnu sredinu

49

4.4.4. Planirane povrine privrednih zona U narednoj tabeli prikazane su postojee i planirane povrine privrednih zona. Kao to se iz tabele vidi, 17 velikih zona imaju prirast od ukupno 1.159 ha u 2001. godini na planiranih 2.949 ha u 2021. godini. Ovakav prirast treba da omogui veliki izbor ponude Tabela 40:

lokacija, ali u isto vreme, zahvaljujui oekivanoj znaajnoj koncentraciji privrednih preduzea i snanu podrku zatiti sredine. Ostale lokacije, koje su rasute po itavom gradu i koje su relativno male, imaju sasvim skroman prirast od 436 ha u 2001. godini na 575 ha u 2021. godini.

Pregled povrina privrednih zona i drugih privrednih lokacija u 2001. godini i 2021. godini u ha 2001. Pk/ ha 283 138 102 2021. Pk/ ha 437 597 272 58 70 70 44 610 203 135 112 39 97 56 72 38 32 2949 575 3524

Naziv zone 1. 2. 3. GORNJI ZEMUN AUTOPUT SUR IN DOBANOVCI 4. BATAJNICA 5. SUR IN-RTC 6. NOVI BEOGRAD 7. BRODOGRADILITE 8. REVA 9. VELIKOSELSKI RIT 10. VR IN 11. BOLE 12. ELEZNIK 13. LUKA BEOGRAD 14. KUMODRA 15. RAKOVICA 16. ADA HUJA 17. STOJ INO BRDO ukupno zone: 25. POJEDINA NE LOKAC. UKUPNO

BRGP/ m2 337385 361275 345000

% izg. 11,9 26,2 33,8

Broj zap. 7789 4923 2437

Zap/ ha 28 36 24

BRGP/ m2 1182000 1323000 816000 174000 450000 196000 95000 1085000 5000 405000 336000 97500 291000 168000 500000 300000 80000 7123500 1218000 8341500

% izg 30 30 30 30 25 28 25 35 25 30 30 25 30 30 30 30 30 31,3 40

Broj zap. 11075 13536 8614 3076 3692 4922 3076 17228 1046 4307 1477 3938 11075 6153 10460 2461 2461 108596 51404

Zap/ ha 28 31 32 53 53 70 70 56 32 32 13 101 114 110 145 65 77 48 112 59

77 65 133 11 19 39 104 54 76 58 1159 436 1595

269708 117000 512420 4000 57000 113202 199821 103478 584931 140000 3005310 2113587 5118897

35 18 38,5 3,6 30 29 19,2 19,2 77 24,1 25,9 52,4 32,8

5420 3899 4260 487 907 4192 12546 5410 9268 2681 64220 84380 148600

70 60 32 44 48 107 121 100 122 46 55 209 95

30,5 160000

4.4.5. Vrste privrednih lokacija Unutar podruja GP identifikovane su i planirane sledee vrste privrednih lokacija: - mali proizvodni pogoni, - proizvodni pogoni, - industrijske zone, i - privredne zone. 4.4.6. Mali proizvodni pogoni Mali proizvodni pogoni su najmanje proizvodne jedinice koje se mogu locirati u sklopu stanovanja ili drugih namena. To su kategorije A i B iz pravila zatite

ivotne sredine. Pod malim proizvodnim pogonima se podrazumevaju privredne lokacije veliine do 0,5 ha. Lokacije za razvoj malih pogona nisu nazna ene na karti. Male proizvodne pogone mogu e je podizati u optim centrima, stambenim zonama, a pogotovu ako pripadaju preduze ima sa delatnostima iz kategorije A. Mali proizvodni pogoni naj ee su samostalni objekti locirani u sklopu drugih namena, naje e u okviru stambenog tkiva. U malim proizvodnim pogonima dozvoljene su delatnosti iz klase A i B, kao na primer: male firme, pekarska i poslastiarska proizvodnja, elektromehaniarske radionice, manja skladita graevinskog materijala, prerada plastinih masa, fabrike hleba i sl.

50

Transformacija postoje ih pogona, posebno ukoliko su u centralnoj zoni i srednjem prstenu, mogua je i poeljna ka tercijarnim delatnostima sa kojima su ovi pogoni naj ee u simbiozi, kao to su trgovina, manja skladita, poslovanje, ugostiteljstvo i sl. Izuzetno, postoje i pogoni, ukoliko se nalaze na periferiji i u Tabela 41:

rubnom podruju, mogu da se transformiu u ozbiljnije firme koje spadaju u kategoriju B, pod uslovom da dobiju saglasnost na Analizu uticaja na ivotnu sredinu.

Urbanisti ki parametri za nivo bloka u malim proizvodnim pogonima Stepen zauzetosti Indeks izgraenosti Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli (bez parkinga) Visina objekta m Gustina zaposlenih / ha Minimalno rastojanje graevinske od regulacione linije Rastojanje graevinskih linija od bonih i zadnje granice parcele Nezastrte povrine - minimum Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele Dozvoljeni radovi na parceli: ruenje, izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija, promena namene 50% 0.35 - 1.0 20% 9m 50 - 200 5m 1/2 h 20 % +

Tabela 42: Stepen infrastrukturne opremljenosti malih proizvodnih pogona Vodovod + Fekalna + Kina + Elektro + Telefon + Toplovod poeljno Gasovod poeljno Produktovod Tehnika voda +

4.4.7. Proizvodni pogoni Proizvodni pogoni su manje proizvodne jedinice koje mogu postojati samostalno ili se grupiu u privredne i industrijske zone. Pod proizvodnim pogonima se podrazumevaju privredne lokacije veliine od 0,5 do 50 ha. Proizvodni pogoni su samostalne lokacije koje se mogu podizati pored stanovanja, centara i drugih namena ako zadovoljavaju kriterijume zatite ivotne sredine. Proizvodni pogoni, takoe mogu biti i delovi industrijskih ili privrednih zona. U proizvodnim pogonima, ukoliko egzistiraju samostalno, dozvoljene su delatnosti iz klase A, B i V, kao na primer: male i srednje firme, trni centri, ve a skladita, prehrambena industrija, tekstilna industrija i dr. Proizvodni pogoni iz klase G mogu i su samo u sastavu industrijskih i privrednih zona. Tabela 43:

Postoje i proizvodni pogoni u centralnoj zoni i srednjem prstenu mogu se transformisati u tercijarne delatnosti: poslovanje, trgovina, manja skladita, ugostiteljstvo i sl. Za nove pogone obavezna je saglasnost na Analizu uticaja na ivotnu sredinu. Samostalni proizvodni pogoni u rubnom podruju mogu se grupisati u industrijske i privredne zone kao skup samostalnih firmi ili kao deo nekog tehnolokog lanca. Postoje e industrijske zone u centralnoj zoni i srednjem prstenu planirane su za transformaciju ka tercijarnim delatnostima: trgovina, skladita, poslovanje, ugostiteljstvo i sl. Mogu a je i transformacija samo pojedinih proizvodnih pogona u okviru industrijske zone (na primer, livnica u Rakovici i FOB Novi Beograd) u ekoloki povoljnije delatnosti.

Urbanisti ki parametri za nivo bloka u proizvodnim pogonima Stepen zauzetosti Indeks izgraenosti Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli do 1 ha - bez parkinga 50 % 0.35 - 1.0 20%

51

Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli do 1- 5 ha - bez parkinga Minimalni procenat ozelenjenih povrina na parceli do > 5 ha - bez parkinga Visina objekta m Gustina zaposlenih / ha Minimalno rastojanje graevinske od regulacione linije Rastojanje graevinskih linija od bonih i zadnje granice parcele Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele Dozvoljeni radovi na parceli: ruenje, izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija, promena namene

25% 30 - 50% 12 m 50 - 200 5m 1/2 h +

Tabela 44: Stepen infrastrukturne opremljenosti proizvodnih pogona Vodovod + Fekalna + Kina + Elektro + Telefon + Toplovod Gasovod Produktovod Tehn. voda +

4.4.8. Industrijske zone Industrijske zone su proizvodno-tehnoloki kompleksi po pravilu me usobno tehnoloki i proizvodno povezani, obino istom ili slinom industrijskom granom. Industrijske zone obuhvataju zemljite veliine od 50 do 100 ha. Ovim generalnim planom ne planiraju se nove industrijske zone. Postoje e industrijske zone na

poeljno poeljno poeljno periferiji i u rubnom pojasu predviene su za unapre ivanje razliitim prostorno-urbanistikim, arhitektonskim, graevinskim i komunalnoinfrastrukturnim merama. U postojeim industrijskim zonama dozvoljene su delatnosti iz klase A, B i V. Pojedini pogoni koji ulaze u klasu G moraju se transformisati u ekoloki povoljnije kategorije ili preseliti. Lokacije industrijskih zona su Novi Beograd i eleznik.

Tabela 45: Urbanisti ki parametri za nivo bloka u industrijskim zonama Stepen zauzetosti Indeks izgraenosti Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1 ha Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1-5 ha Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do > 5 ha Visina objekta m Gustina zaposlenih / ha Minimalno rastojanje graevinske od regulacione linije Rastojanje graevinskih linija od bonih i zadnje granice parcele Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele Dozvoljeni radovi na parceli: ruenje, izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija, promena namene Tabela 46: Stepen infrastrukturne opremljenosti u industrijskim zonama Vodovod + Fekalna + Kina + Elektro + Telefon + Toplovod poeljno Gasovod poeljno Produktovod poeljno Tehn. voda + 50 % 0.35- 1.0 20% 25% 30 - 50% 12 m 30 - 150 5m 1/2 h +

52

4.4.9. Privredne zone Privredne zone su vee lokacije namenjene raznovrsnim privrednim aktivnostima u okviru kojih se mogu formirati industrijske zone, proizvodni i graevinski pogoni, skladita, robno-transportni centri i druge delatnosti pomenute u poglavlju Namena privrednih zona. Proizvodni pogoni u okviru privrednih zona meusobno mogu ali i ne moraju biti tehnoloki povezani. Privredne zone obuhvataju zemljite veliine od 50 do 500 ha. U sutini, to su pravi privredni

ukoliko su na periferiji i rubnom pojasu. Pojedini pogoni koji ulaze u klasu G i D moraju se transformisati u ekoloki povoljnije kategorije ili preseliti, posebno u zonama zateenim u centralnom pojasu i srednjem prstenu. Na teritoriji GP Beograda ne planiraju se nove lokacije tipa D. Postoje e privredne lokacije u centralnoj zoni i srednjem prstenu planirane su za transformaciju ka tercijarnim delatnostima: trgovina, skladita, poslovanje, ugostiteljstvo i sl. Obavezna je transformacija onih proizvodnih pogona u sastavu privrednih zona u kojima se obavljaju delatnosti sa poveanim ekolokim rizikom. Privredne zone su planirane na sledeim lokacijama: Gornji Zemun, Autoput, Surin - Dobanovci, Batajnica, Surin RTC, Brodogradilite "Beograd", Pan evaki rit, Velikoselski rit, Vrin, Bole , Luka "Beograd", Kumodra, Rakovica, Ada Huja i Stojino brdo.

gradovi. Privredne zone, kao najvanija radna podruja grada u ovom GP, imaju posebno mesto u smislu otvaranja novih lokacija. Nove privredne zone i one koje su planirane za proirenje i intenzivan razvoj su: Gornji Zemun, Autoput, Bole , Panevaki rit, Surin - Dobanovci, Batajnica, Vrin, Surin RTC. U postoje im privrednim zonama dozvoljene su delatnosti iz klase B, V i G, Tabela 47:

Urbanisti ki parametri za nivo bloka u privrednim zonama Stepen zauzetosti Indeks izgraenosti Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1 ha Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do 1- 5 ha Minimalni procenat ozelenjenih povrina bez parkinga na parceli do > 5 ha Visina objekta m Gustina zaposlenih / ha Minimalno rastojanje graevinske od regulacione linije Rastojanje graevinskih linija od bonih i zadnje granice parcele Broj potrebnih parkinga, prema normativima za svaku delatnost, a proseno jedno parking mesto na m 2 Dozvoljeni radovi na parceli: ruenje, izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija, promena namene 50 % 0.35 - 1.0 20% 25% 30 - 50% 12 m 30 - 150 5m 1/2 h 100 (1/3 zaposlenih ) +

Tabela 48: Stepen infrastrukturne opremljenosti u privrednim zonama Vodovod + Fekalna + Kina + Elektro + Telefon + Toplovod poeljno Gasovod poeljno Produktovod poeljno Tehn. voda +

4.5. Komercijalne zone i gradski centri Centri su kompleksni gradski prostori javnog karaktera na niim etaama, jasnog identiteta, koji pored komercijalnih sadraja, zavisno od funkcije, znaaja i mesta, sadre u velikoj meri i druge javne objekte (kultura, visoko kolstvo, razliite uprave, verski objekti itd.) i javne povrine (trgovi, parkovi) uz mogue stanovanje na viim spratovima. Iako i javni

sadraji, stanovanje i komercijalni sadraji ine specifi nu meavinu centara, u ovom poglavlju je akcenat na komercijalnom aspektu. Javni sadraji i stanovanje su obraeni u zasebnim poglavljima. Komercijalne zone su koncentracije poslovnog prostora preteno komercijalnih delatnosti koje zauzimaju gradske prostore visokog stepena javnosti i komunikativnosi naroito u sredinjim podrujima grada. To su trgovina, ugostiteljstvo i turizam,

53

zanatstvo (usluni deo) i poslovne i finansijske usluge i drugi poslovni prostor. Komercijalne zone sadre i druge kompatibilne namene (definisane u tabeli kompatibilnosti namena u "Pravilima graenja"). Delatnosti koje ugroavaju ivotnu sredinu zagaenjem vazduha ili bukom, stare fabrike u centru, koje generiu veliki obim kretanja i zahtevaju direktan pristup automobilom i promet kabastom robom (kao na primer skladita, prodaja nametaja), sve ee se iseljavaju iz centralnih komercijalnih podru ja. 4.5.1. Postoje e stanje Beograd je u 2001. godini u komercijalnim delatnostima raspolagao sa oko 3.000.000 m2 poslovnog prostora i 113.000 zaposlenih. GUP-om iz 1985. godine u komercijalnom delu tercijarnog sektora planirano je 3.290.000 m2 sa oko 150.000 zaposlenih u 2000. godini. Uee sektora komercijalnih delatnosti u drutvenom proizvodu na podruju GP danas iznosi 43%, a u broju zaposlenih 27%. Za razliku od ezdesetih i sedamdesetih godina kada je Beograd teio izuzetno jakoj centralizaciji sadraja u novijem periodu uoena je pozitivna promena u decentralizaciji poslovnog prostora na podruju grada. Relativno uee trgovine na malo u samom jezgru (Stari grad, Savski venac i Vraar) opalo je sa 38% na 31%, u prvom pojasu oko jezgra (Vodovac, Zvezdara i Palilula) stagnira sa oko 25% i raste u sekundarnim jezgrima - ukarica i Rakovica sa 12% na 15% i, posebno, Zemun i Novi Beograd sa 22% na 29%. Nedostatak kapitala i smanjena tranja roba vieg kvaliteta imaju za posledicu irenje poslovanja na otvorenim atraktivnim delovima grada (Bulevar kralja Aleksandra, OTC) ili nekontrolisanu izgradnju (na potezima Prvomajska, Vinjika, autoput, Partizanski put, Zrenjaninski put), postavljanje velikog broja kioska na javnim povrinama (oko 3000 u centralnoj zoni). Istovremeno, postoje i poslovni prostori u centru grada, a pre svega robne kue, nisu dovoljno iskorieni. Osnovni ekonomski problemi komercijalnih delatnosti u Beogradu su danas: nedostatak kapitala, zastarelost objekata, opreme i tehnologije rada, nedostatak sopstvenog poslovnog prostora, s obzirom da je blizu 60% poslovnog prostora u reimu zakupa, usitnjenost poslovnog prostora i tehnoloka inferiornost, naroito kod trgovine, gde samo jednu treinu ine veliki, Tabela 48:

moderni, prodajni, skladini i poslovni kapaciteti. Delimino je obavljen proces privatizacije, s obzirom da 90% preduzea u privatnoj svojini ine mala preduze a, koja obavljaju manje od 30% ukupnog poslovanja. Dalje, evidentni su nedefinisanost turistike ponude, niska konkurentnost turisti kog proizvoda i zaputenost smetajnih kapaciteta, predimenzioniranost finansijskih organizacija i njihov mali kreditni potencijal, kao i veliki deficit skladinog prostora u gradu. 4.5.2. Ciljevi Koncepcija razvoja gradskih centara i komercijalnih delatnosti zasnovana je na sledeim ciljevima: - Sa pove anjem ekonomske moi grada komercijalne delatnosti e imati pokretaku ulogu u promeni privredne strukture i pribliavanju stepenu razvoja u Evropi. - Formiranje kvalitativne i realne prostorne organizacije za dinamian privredni razvoj tercijarnog komercijalnog sektora i za policentrian sistem koji e smanjiti trokove komuniciranja i funkcionisanja u gradu i omoguiti potpuni spektar aktivnosti na itavom prostoru grada. - Uravnoteen razvoj na itavom prostoru grada podravanjem procesa decentralizacije poslovnog prostora daljim razvojem centara gradskih podcelina na ulaznim pravcima grada i jaanjem lokalnih centara u okolnim samostalnim naseljima. - Pove anje atraktivnosti i pristupanosti starih jezgara Beograda i Zemuna poboljanjem dostupnosti javnim gradskim saobraajem i novom politikom parkiranja i smanjenja motornog saobraaja u njima. - Potreba ogranienja individualnog motornog saobraaja i znatno poboljanje uslova peakog i biciklistikog saobraaja pre svega u gradskim jezgrima nuna je tim pre to ova unapreenja ne trae velika ulaganja u uslovima ogranienih ekonomskih mogunosti.

Stepen infrastrukturne opremljenosti u privrednim zonama Vodovod + Fekalna + Kina + Elektro + Telefon + Toplovod poeljno Gasovod poeljno Produktovod poeljno Tehn. voda +

54

4.5. Komercijalne zone i gradski centri Centri su kompleksni gradski prostori javnog karaktera na niim etaama, jasnog identiteta, koji pored komercijalnih sadraja, zavisno od funkcije, znaaja i mesta, sadre u velikoj meri i druge javne objekte (kultura, visoko kolstvo, razliite uprave, verski objekti itd.) i javne povrine (trgovi, parkovi) uz mogue stanovanje na viim spratovima. Iako i javni sadraji, stanovanje i komercijalni sadraji ine specifi nu meavinu centara, u ovom poglavlju je akcenat na komercijalnom aspektu. Javni sadraji i stanovanje su obraeni u zasebnim poglavljima. Komercijalne zone su koncentracije poslovnog prostora preteno komercijalnih delatnosti koje zauzimaju gradske prostore visokog stepena javnosti i komunikativnosi naroito u sredinjim podrujima grada. To su trgovina, ugostiteljstvo i turizam, zanatstvo (usluni deo) i poslovne i finansijske usluge i drugi poslovni prostor. Komercijalne zone sadre i druge kompatibilne namene (definisane u tabeli kompatibilnosti namena u "Pravilima graenja"). Delatnosti koje ugroavaju ivotnu sredinu zagaenjem vazduha ili bukom, stare fabrike u centru, koje generiu veliki obim kretanja i zahtevaju direktan pristup automobilom i promet kabastom robom (kao na primer skladita, prodaja nametaja), sve ee se iseljavaju iz centralnih komercijalnih podru ja. 4.5.1. Postoje e stanje Beograd je u 2001. godini u komercijalnim delatnostima raspolagao sa oko 3.000.000 m2 poslovnog prostora i 113.000 zaposlenih. GUP-om iz 1985. godine u komercijalnom delu tercijarnog sektora planirano je 3.290.000 m2 sa oko 150.000 zaposlenih u 2000. godini. Uee sektora komercijalnih delatnosti u drutvenom proizvodu na podruju GP danas iznosi 43%, a u broju zaposlenih 27%. Za razliku od ezdesetih i sedamdesetih godina kada je Beograd teio izuzetno jakoj centralizaciji sadraja u novijem periodu uoena je pozitivna promena u decentralizaciji poslovnog prostora na podruju grada. Relativno uee trgovine na malo u samom jezgru (Stari grad, Savski venac i Vraar) opalo je sa 38% na 31%, u prvom pojasu oko jezgra (Vodovac, Zvezdara i Palilula) stagnira sa oko 25% i raste u sekundarnim jezgrima - ukarica i Rakovica sa 12% na 15% i, posebno, Zemun i Novi Beograd sa 22% na 29%. Nedostatak kapitala i smanjena tranja roba vieg kvaliteta imaju za posledicu irenje poslovanja na otvorenim atraktivnim delovima grada (Bulevar kralja Aleksandra, OTC) ili nekontrolisanu izgradnju (na potezima Prvomajska, Vinjika, autoput, Partizanski put, Zrenjaninski put), postavljanje velikog broja kioska na javnim povrinama (oko 3000 u centralnoj zoni). Istovremeno, postoje i poslovni prostori u centru grada, a pre svega robne kue, nisu dovoljno iskorieni.

Osnovni ekonomski problemi komercijalnih delatnosti u Beogradu su danas: nedostatak kapitala, zastarelost objekata, opreme i tehnologije rada, nedostatak sopstvenog poslovnog prostora, s obzirom da je blizu 60% poslovnog prostora u reimu zakupa, usitnjenost poslovnog prostora i tehnoloka inferiornost, naroito kod trgovine, gde samo jednu treinu ine veliki, moderni, prodajni, skladini i poslovni kapaciteti. Delimino je obavljen proces privatizacije, s obzirom da 90% preduzea u privatnoj svojini ine mala preduze a, koja obavljaju manje od 30% ukupnog poslovanja. Dalje, evidentni su nedefinisanost turistike ponude, niska konkurentnost turisti kog proizvoda i zaputenost smetajnih kapaciteta, predimenzioniranost finansijskih organizacija i njihov mali kreditni potencijal, kao i veliki deficit skladinog prostora u gradu.

4.5.2. Ciljevi Koncepcija razvoja gradskih centara i komercijalnih delatnosti zasnovana je na sledeim ciljevima: - Sa pove anjem ekonomske moi grada komercijalne delatnosti e imati pokretaku ulogu u promeni privredne strukture i pribliavanju stepenu razvoja u Evropi. - Formiranje kvalitativne i realne prostorne organizacije za dinamian privredni razvoj tercijarnog komercijalnog sektora i za policentrian sistem koji e smanjiti trokove komuniciranja i funkcionisanja u gradu i omoguiti potpuni spektar aktivnosti na itavom prostoru grada. - Uravnoteen razvoj na itavom prostoru grada podravanjem procesa decentralizacije poslovnog prostora daljim razvojem centara gradskih podcelina na ulaznim pravcima grada i jaanjem lokalnih centara u okolnim samostalnim naseljima. - Pove anje atraktivnosti i pristupanosti starih jezgara Beograda i Zemuna poboljanjem dostupnosti javnim gradskim saobraajem i novom politikom parkiranja i smanjenja motornog saobraaja u njima. - Potreba ogranienja individualnog motornog saobraaja i znatno poboljanje uslova peakog i biciklistikog saobraaja pre svega u gradskim jezgrima nuna je tim pre to ova unapreenja ne trae velika ulaganja u uslovima ogranienih ekonomskih mogunosti. 4.5.3. Koncepcija razvoja Glavna koncepcija razvoja gradskih cenatara i komercijalnih delatnosti obuhvata nekoliko polja aktivnosti. Jedno je afirmacija i razvoj Centralne zone,

55

koja je u prethodnom periodu usled nedostatka kapitala i smanjene tranje roba vieg kvaliteta i cena, pretrpela odliv velikog dela prometa. Njena atraktivnost, meutim, nije smanjena i ona predstavlja osnov za znaajne projekte. Formiranje ve eg broja centara gradskih podcelina, dalji razvoj lokalnih centara koji izrastaju iz nekadanjih centara mesnih zajednica, kao i oblikovanje nekih sasvim posebnih centralnih poteza du sadanjeg autoputa ili du svih gradskih trgovakih ulica, dopunie sistem komercijalnih i komplementarnih lokacija. U privrednim zonama treba oekivati vei interes za izgradnju skladita i celovitih distributivnih centara, velikih trgovinskih jedinica poput hipermarketa, posebnih trgovinskih i uslunih centara i sl. Kod ove izgradnje mogue je oekivati dominirajui interes stranih investitora. Ovim generalnim planom se takoe predvia obimna izgradnja na ulaznim pravcima u Beograd. Zona autoputa sa severa i juga, pojas uz novu obilaznicu i njihova ukrtanja sa mreom nieg reda pruaju vie izuzetno atraktivnih lokacija za izgradnju velikih kapaciteta (kao to su trni centri, hipermarketi, itd.). Turistika ponuda Beograda je u ovom GP planirana kao osnova za ekspanziju mnogih grana privrede u celini. Planirani prostori za komercijalne sadraje, razvoj specijalizovanih slubi - vanstandardnih i unikatnih sadraja, posebno razvoj sadraja uz reke, mrea marina, omoguie razvoj ove privredne grane. Gradski prostori primarne turistike vrednosti u Beogradu vezuju se za staro jezgro Beograda i Zemuna. Planira se ekonomski opravdano i kulturno istorijski svrsishodno ureenje Beogradske tvrave i Gardoa, pristanita na Savi i proirenje peakih zona. U tom kontekstu, a oslanjanjem na standardni i poslovni turizam, treba raunati i na ozbiljno unapre enje mree hotela sa akcentom na malim smetajnim jedinicama porodine organizacije, uz nekoliko velikih hotela iz poznatih svetskih mrea. Ure ivanje obala i ada, marina i nautiki turizam ostaju specifi no obeleje Beograda. Tu se takoe, misli na privredno aktiviranje podruja kao to su obale Save i Dunava, Adu Ciganliju, Koutnjak, Topider i Avalu. Oni se moraju potpuno komunalno urediti, mora se istai njihov karakter kao delova grada ouvane prirode, a moraju se obogatiti i novim sadrajima, tako da turistika ponuda bude kompletna. Poseban, a svakako centralni beogradski motiv ine ue Save u Dunav i Veliko Ratno ostrvo. Ono ima prirodni, vizuelni, naturistiki, kulturni, ekoloki i kupalini karakter i funkciju i jedan je od najznaajnijih identifikacionih i simbolikih elemenata Beograda. itavo podruje Ua bie formirano kao velika akvatorija pogona za razvoj sportova, rekreacije i turizma na vodi. Izgradnjom kanala koji je planiran na levoj obali uz nasip ka Krnjai i formiranjem novih ada i vodenih povrina stvorie se novi turisti ki motivi. Novo ostrvo " aplja", koje e se formirati na ovaj nain, planirano je podjednako za turizam i rekreaciju.

Arheoloki motiv Vine promovisae se novim turistikim centrom sa marinom. Inostrana iskustva govore da se razvoj svakog velikog grada bazira na nekim velikim dogaajima ili manifestacijama koje imaju tradiciju. U tom smislu treba maksimalno iskoristiti postoje e kulturne i sportske aktivnosti, a i neke nove manifestacije, koje e Beograd jasno razlikovati od drugih gradova u okruenju i privui investitore i turiste. Zavravanje nekoliko sportskih objekata i Beogradske arene je u skladu sa ovom idejom. Osim pomenutih hotelskih kapaciteta, planiraju se i smetajni kapaciteti uz marine a posebno na Ada Huji, na levoj obali Dunava - novo ostrvo " aplja" i na desnoj obali Dunava kod arheolokog nalazita Vin a i u ostalim komercijalnim zonama posebno u centralnoj zoni i u centrima gradskih podcelina. 4.5.4. Planirane povrine novih gradskih centara Rast u komercijalnom sektoru do 2021. godine realizovae se izgradnjom novog poslovnog prostora, zatim rekonstrukcijom i promenom namene postojeih prostora privrednih preduzea i stanovanja, kao i oslobaanjem novih lokacija u centru grada ruenjem neadekvatnog fonda. Za razvoj novih komercijalnih sadraja planirano je ukupno oko 1.231 ha zemljita. Od toga je oko 500 ha planirano na etiri lokacije za veletrnice i distributivne centre (povrine ukupno oko 100 ha), za 10 hipermarketa gradskih i vangradskih u centrima gradskih podcelina (ukupno oko 100 ha), za 15 lokacija u centralnoj zoni i izvan nje za oping molove i ve e trgovinske centre (ukupno oko 100 ha), za vee hotele oko 10 ha, za tri zabavna parka oko 40 ha i za lokacije planirane za transformaciju neodgovarajuih namena u preteno komercijalne zone oko 50 ha. Pored navedenog, na veem broju lokacija na oko 250 ha planirani su poslovni kompleksi razliitih namena iz oblasti trgovine, turizma i ugostiteljstva i poslovanja u najirem smislu. Najvee lokacije u Centralnoj zoni grada su Savski amfiteatar, a u Novom Beogradu Blok 26 i blok izmeu mosta Gazela i mosta kod eleznike stanice. Pojedinane jedinice zauzimae jo oko 200 ha. Ukoliko se pokae potreba, postoji raspoloiva rezerva od oko 110 ha za razvoj preteno komercijalnih sadraja i u privrednim zonama. Planira se razvoj receptivnog turizma - izgradnjom 10 novih ve ih hotela i velikog broja malih hotela. Ovakav rast u poslovnom prostoru pratilo bi i poveanje broja zaposlenih u ovom sektoru sa priblino 113.000 na oko 174.500. Da bi planirani rast bio ostvariv, potrebna su nova ulaganja od oko 1,3 milijardi EUR, odnosno prose no godinje oko 70 miliona EUR, to se moe smatrati dostinim, s obzirom na atraktivnost i isplativost ovih investicija za domae i strane ulagae. 4.5.5. Planirani sistem centara Beograda Prema znaaju i poloaju u gradu, funkciji i karakteru, gustini poslovnog prostora, veliini i odnosu prema

56

susedstvu, komercijalne zone, zajedno sa kompatibilnim namenama, formiraju sistem centara u Beogradu. Sistem centara obuhvata opte i lokalne centre. Opti centri su: glavni gradski centar (smeten u centralnoj zoni), centri gradskih podcelina i pojedini ulazni pravci i poslovni kompleksi. Centralna zona obuhvata dva stara jezgra Beograda i Zemuna i centar Novog Beograda. Lokalni centri su centri mesnih zajednica u novim naseljima i lokalni centri u samostalnim naseljima izvan kontinualno izgraenog tkiva. U sastavu sistema centara nalaze se sledee celine i tipovi zona i kompleksa: - centralna zona i glavni gradski centar (centar Beograda, centar Zemuna, centar Novog Beograda) - centri gradskih podcelina - poslovno trgovake ulice - zone ulaznih pravaca u grad - posebni poslovni kompleksi - centri u novim naseljima - centri samostalnih naselja i - pojedinani sadraji u tkivu. Opti centri zadovoljavaju potrebe vieg nivoa i povremene potrebe stanovnika grada i irih podruja. Lokalni centri zadovoljavaju svakodnevne potrebe lokalnog stanovnitva. U svim tipovima centara komercijalne zone imaju razliitu gustinu poslovnog prostora i mogu biti: - blokovske - kada je dominantna namena itavog bloka za poslovanje, predstavljeno u planu povrinom; Tabela 49:

- linearne - kada je du ulica i bulevara veina objekata na regulaciji poslovna, odnosno najmanje jedna (prizemna) etaa je poslovna, predstavljeno u planu linijom du odgovarajue ulice; - punktalne - kada su poslovni kompleksi deo bloka ili zone neke druge namene, to je predstavljeno u planu povrinom. Detaljnija struktura i karakteristike pojedinih komercijalnih zona ili njihovih skupova odreene su u okviru sistema centara. 4.5.6. Centralna zona i Glavni gradski centar Centar starog Beograda, centar Zemuna i centralni deo Novog Beograda - koji je danas jo u formiranju najvaniji su delovi Centralne zone Beograda. Ova tri centralna jezgra sa planiranom novom gradnjim na obe obale Save, izmeu Beograda i Novog Beograda, inie jedno od najmonijih centralnih podru ja Beograda i zemlje. U istorijskom, funkcionalnom i ambijentalnom smislu ova tri jezgra su posebni entiteti. Oni poseduju razliite razvojne mogunosti. Dalji razvoj i unapre enje ove zone e zahvatiti i one njene delove koji su danas nestrukturirani, zaputeni ili neodgovarajue namene. Realizacija saobraajnog sistema i sistema za parkiranje, infrastrukture i kapacitetnog inskog sistema pretpostavka su za potpunu realizaciju planiranu unapreenjima i transformacijom Centralne zone. Centar starog Beograda, centar Zemuna i centralni deo Novog Beograda dataljnije su obrazloeni u delu koji obrauje urbansti ke celine. U narednoj tabeli dati su osnovni urbanistiki parametri i uslovi koje treba primenjivati u daljoj detaljnijoj urbanistikoj razradi centra.

Urbanisti ki pokazatelji za parcele i objekte u Centralnoj zoni i glavnom gradskom centru Centar Beograda 3.5 (izuzetno 4.5) 75% Centar Zemuna 2 (izuzetno 2,5) 65% Centar Novog Beograda 3.5 (izuzetno 5) 60% (izuzetno 80%) 32 (P+8+Pk) (u zoni visokih objekata nije limitirana visina) posebni parkinzi i garae van ulice drvoredi , parkovi i blokovsko zelenilo

Indeks izgraenosti (I) Stepen zauzetosti (Z) Visina slemena (spratnost)

22 (25) (P+6 do P+6+Pk) 12 m izuzetno 32 (p+8+Pk)

garae na obodu garae na obodu jezgra i jezgra i podzemne u u jezgru jezgru Drvoredi, parkovi i dr. Drvoredi; javno i Zelenilo forme zelenila zelenilo na parceli *Broj parking mesta za poslovanje prema Optim uslovima za parkiranje. Nain parkiranja*

57

4.5.7. Centri gradskih potcelina Centri gradskih potcelina su po pravilu poslovnotrgovake ulice koje se formiraju na glavnim radijalnim pravcima od centralne zone do spoja radijalnih pravaca i veznih saobraajnih poluprstenova. Planira se osam centara gradskih podcelina i to: potez Ugrinovake i Prvomajske ulice u Zemunu, Bulevar Jurija Gagarina u Novom Beogradu, Poeka ulica na Banovom brdu, Bulevar kralja Aleksandra, Vojvode Stepe - Banjica, Vinjika ulica, Rakovica i Krnjaa.

reprezentativnim i poslovnim objektima, potezi sa intenzivnim javnim i individualnim saobraajem velikog kapaciteta i dometa. Bulevari u tradicionalnim delovima grada sa formiranom ili delimino formiranom matricom kompaktnih i meovitih blokova i partaja imaju neto manji popreni profil (Dimitrija Tucovia, Bulevar kralja Aleksandra, Ustanika...). Bulevari ne moraju uvek imati komercijalnu dominantu ve mogu imati reprezentativni javni karakter (Nemanjina, Kneza Miloa...). Kod pojedinih ulica u odre enoj meri u budunosti mogu se oekivati povremena ogranienja i smirivanje individualnog motornog saobraaja (Kralja Milana, Glavna...). To se postie segregacijom uli nog prostora za sve vidove saobraaja ili smanjenjem brzine motornih vozila, uz zadravanje prednosti direktnog pristupa automobilom. U postoje im objektima planira se transformacija prizemlja, suterena i prve etae u poslovne i javne sadraje. Nova izgradnja na pojedinanim parcelama podrazumeva i izgradnju isto poslovnih objekata, koji treba da budu graeni kao arhitektonsko-urbanisti ke celine. Stimulisae se dogradnja solidnih postojeih zgrada do visine suseda, dovravanje, ureenje i promena neodgovarajue strukture trgovakih ulica, kroz celovite rekonstrukcije (Bulevar kralja Aleksandra, Cara Duana, Karaor eva, Balkanska, u Zemunu: Zmaj Jovina, Beanijska i dr.). Nove poslovno trgovake ulice planirane su du Vinjikog bulevara (preko Ulice 29. novembar) i Ruzveltove kojima treba da se poveu tradicionalni centar Beograda sa novim centrom Ada Huja na obali Dunava. Du planirane saobraajnice izme u Jezerske i Savske terase u regulacionoj razradi treba predvideti odgovarajue centralne sadraje koji e tako biti postavljeni da oblikuju novu trgovaku ulicu. Blagovremenom izradom planova sa lokacijama prilagoenim po nameni i veliini strukturi realne tranje, organizovanom pripremom i opremanjem lokacija u koordinaciji sa privatnim inicijativama ove ulice e dobijati postepeno svoj karakter. Za organizaciju razvoja trgovakih ulica preporuuju se prostorno-programska istraivanja u okviru irih funkcionalno prostornih celina.

4.5.8. Poslovno-trgovake ulice Poslovno-trgovake ulice su komercijalni potezi izmeu atraktivnih taaka u gradu (Kalemegdan i Slavija, veliki trgovi, veliki terminali, znaajni javni objekti, pijace, parkovi). Po pravilu to su ulice sa velikom gustinom poslovnog prostora preko 10 m2 /m1 ulice, sa znaajnim objektima kulturno istorijskog i arhitektonskog naslea i intenzivnim javnim gradskim saobraajem. Ovaj tip ulica je po pravilu oformljen u tradicionalno oblikovanim delovima grada sa preteno formiranom matricom kompaktnih blokova, ali i dananjih partaja i meovitih blokova sa preteno formiranom parcelacijom, regulacijom ulica i zgrada i neto veim popre nim profilom. Pored trgovakih ulica koje su razvijane u starim gradskim jezgrima (Kralja Milana, Glavna, Cara Duana, Karaor eva...) postoje i ulice u centrima gradskih podcelina kao osovina razvoja komercijalnih sadraja na uvodno izvodnim pravcima grada (Poeka, Bulevar kralja Aleksandra...). Zona ovih ulica obuhvata, pre svega objekte i pripadajue parcele ivine izgradnje, ali na pojedinim deonicama i itave kontaktne blokove uz ulicu. Bulevari su preteno komercijalni potezi velike gustine poslovnog prostora (preko 30 m2 /m1 ulice) i velikog popre nog profila. U centru Novog Beograda i preteno u novim delovima grada razvijaju se veliki centralni potezi - bulevari u formiranoj matrici otvorenih blokova sa slobodnostojeim objektima jednostavne geometrijske forme (kula i trakt). To su potezi velikog poprenog profila sa velikim javnim

58

Tabela 50: Urbanisti ki pokazatelji za parcele i objekte u poslovno-trgova kim ulicama Glavni bulevari 3.5 (izuzetno 5) 60% (izuzetno 80%) 32 (P+8+Pk) (u zoni visokih objekata nije limitirana visina) posebni parkinzi i garae van ulice min 2 drvoreda u profilu Poslovno-trgovake ulice 3.5 (izuzetno 4.5) 75% 22 (25) (P+6 do P+6+Pk) izuzetno 32 (p+8+Pk) ulino parkiranje ili ivine garae na 800 - 1500 m min 1 drvored u profilu

Indeks izgraenosti (I) Stepen zauzetosti (Z) Visina slemena (spratnost) Nain parkiranja*

Zelenilo * Broj parking mesta za poslovanje prema Optim uslovima za parkiranje.

Kolski pristup za snabdevanje (utovar i istovar robe) na glavnim trgovakim ulicama po pravilu reava se direktno sa ulice pri emu je mogue vremensko ogranienje. Parkiranje na javnim prostorima trgovakih ulica i pea kim zonama treba planirati samo za posebno registrovana vozila lokalnih korisnika (prvenstveno stanovnika), za parkiranje vozila za snabdevanje sa fiksnim vremenom zadravanja i za parkiranje bicikla. U okviru ovih istraivanja mogue je da se du bulevara planiraju vrlo visoki objekti, koji su po pravilu reperi u gradskom tkivu. Njihova spratnost se odreuje na osnovu konkretnih uslova i limitirana je vizurama i siluetom Beograda kao trajnim gradskim vrednostima.

funkciji zatite ivotne sredine i nekompatibilnost sa susednim delatnostima. To su po pravilu veliki komercijalni objekti sa trgovinom kao dominantnom funkcijom, kombinovanom sa nizom prateih funkcija. Mogu biti gradski i vangradski. Zahtevaju lokacije velikog stepena komunikativnosti koje se po pravilu nalaze na preseku uvodnih pravaca u grad i obilaznih poluprstenova. Ukoliko su u gradskom tkivu mogu da zauzimaju itav blok, a za centralnu zonu potrebno je posebno ispitivanje uticaja ovog sadraja na okolno tkivo zbog izuzetne saobraajne frekvencije koju generie ova namena. Planira se takva transformacija koja e u budu nosti omoguiti racionalno korienje graevinskog zemljita, plansko formiranje blokova i organizovano infrastrukturno dopremanje spontano zapoetih pravaca (Smederevski put, Zrenjaninski put), i infrastrukturno opremanje planiranih i delimino realizovanih lokacija (Batajniki drum). Planirane nove zone poslovanja na ulaznim pravcima su Autoput, Ibarska magistrala, Krnjaa (planirana povrina izme u postojeeg i novog mosta na Dunavu u kontekstu nove luke u zoni i dunavske orijentacije Beograda), Vrin - kruni put. Tabela 51: Urbanisti ki pokazatelji za parcele i objekte u zonama ulaznih pravaca u grad Indeks izgraenosti (I) Stepen zauzetosti (Z) Visina slemena (spratnost) 0.5 - 1 50% u skladu sa zonom u kojoj se nalazi Nain parkiranja* parking prema ulici Zelenilo min. 20% i ozelenjen parking *Broj parking mesta za poslovanje prema Pravilima za parkiranje.

4.5.9. Zona ulaznih pravaca u grad Na spoju glavnih radijalnih pravaca ka centralnoj zoni i veznih saobraajnih poluprstena razvija se poslovanje na ulaznim pravcima grada. Danas su to naje e potezi u formiranju kao Smedervski, Batajniki, Ibarski, Panevaki, Zagrebaki, Niki, Zrenjaninski. U podrujima izvan srednjeg prstena zona poslovanja na ulaznim pravcima se poklapa sa privrednim zonama na istom podruju. U zonama ulaznih pravaca u grad tipi ne namene su specijalizovane velike prodavnice odre enih vrsta roba, servisi, skladita sa direktnom prodajom na malo i veliko i poslovanje bilo koje posebne vrste. U ovim zonama mogu se locirati turistiki sadraji za potrebe tranzita. Stanovanje u delu prema glavnoj komunikaciji se ne preporuuje dok je u povuenom delu mogua i takva namena ukoliko je u skladu sa poslovanjem. Na ulaznim pravcima autoputa treba organizovati lokacije za ve e korisnike zemljita i ve i spektar moguih delatnosti (hipermarketi, oping molovi, veletrnice i drugi veliki posebni poslovni kompleksi). Osnovna ogranienja u ovim zonama postavljaju se u

59

4.5.10. Posebni poslovni kompleksi Posebni poslovni kompleksi (u daljem tekstu PPK) jesu viefunkcionalni kompleksi razliite veliine od 2 do 40 ha sa dominantnom komercijalnom namenom koja moe sadrati ostale kompatibilne namene (prema Tabeli kompatibilnosti u Pravilima graenja) kao sekundarne, uklju uju i i poslovno stanovanje (poslovno stanovanje je poseban oblik slubenog stanovanja u funkciji osnovne namene poslovanja, koje ne podrazumeva socijalne infrastrukture snabdevanje, kole, obdanita itd.). PPK sa veim ueem javnih sadraja i dobrim poloajem u gradskom tkivu moe postati i gradski centar za to podruje. PPK se, po pravilu, nalaze van centralne zone, a po poloaju dele se na gradske i vangradske i mogu u ambijentalnom smislu biti posebne celine u odnosu na kontaktne zone. Posebni kompleksi mogu biti: - preteno distributivni (distributivni centri); - preteno u funkciji trgovine na veliko (veletrnice, skladita, kvantake pijace-prelazni oblik); - preteno u funkciji saobraaja (pratei sadraji autoputa motel, kamp, pumpa, parkiranje kamiona); - preteno u funkciji trgovine na malo (hipermarketi, oping centri i oping molovi, pijace, otvoreni trni centri - prelazni oblik, pijace starih stvari); - preteno kancelarijsko istraivaki (poslovni parkovi); - preteno zabavni (zabavni parkovi, planetarijumi, veliki akvarijumi, rolerkoster, kuglane...); - preteno izlobeni (sajmovi); - postoje i kopleksi u transformaciji u preteno komercijalne sadraje (vojni objekti, naputena Tabela 52:

saobraajna infrastruktura i komunalni objekti, industrijski objekti...) i - meoviti (ostali). Gradski posebni poslovni kompleksi najee e svoju fizionomiju ostvariti transformacijom postojeeg nestambenog prostora, bilo da se radi o rekonstrukciji i promeni namene postojeih privrednih preduze a ili drugih namena koje zbog tehnolokog progresa, nepoeljnog uticaja na okolinu ili malog stepena iskorienosti zemljita ne mogu vie zauzimati gradske lokacije (industrijska, saobraajna i infrastrukturna postrojenja, lokacije vojnih i dravnih ustanova). Mogunost transformacije kre e se od zadravanja i rekonstrukcije postojeih objekata za novu namenu, do potpune zamene objekata novom strukturom, u skladu sa buduom namenom. Iako su ovo posebni kompleksi u odnosu na okolno tkivo, njihova namena, volumen, saobraajni pristup i potrebe za parkiranjem ne smeju ni na koji nain da ugroze kontaktnu zonu. Ve formiran gradski kompleks kod koga se oekuju samo manje transformacije u kontekstu povezivanja sa buduim centrom u Savskom amfiteatru je Beogradski sajam. Veliki kompleksi su i neizgraeni blokovi van centralne zone na Novom Beogradu planirani za preteno komercijalne namene (kao to su blokovi 41, 41a i drugi). Vangradski posebni poslovni kompleksi su uglavnom blokovi ili kompleksi oivieni jakim saobraajnicama, za koje treba definisati program, prostornu organizaciju i blie odre enu namenu. To su po pravilu lokacije rezervisane za vangradske hipermarkete, oping molove, veletrnice. Novi poslovni kompleks na Ada Huji, izme u lokoteretne stanice i obale Dunava, ima mogunost da, sa odgovarajuim sadrajem, postane centar ovog dela grada sa posebnom ulogom unapre enja izgleda grada sa Dunava. Visinska regulacija ne sme da ugrozi siluetu Zvezdare u pozadini.

Urbanisti ki pokazatelji za parcele i objekte u posebnim poslovnim kompleksima Posebni poslovni kompleksi u CZ Indeks izgraenosti (I) Stepen zauzetosti (Z) Visina slemena (spratnost) 3.5 (izuzetno 5) 60% (izuzetno 75%) 32 maks. (P+8+Pk) Posebni poslovni kompleksi van CZ 0.5 50% 12 (P+1) 18 (maks. P+3) u zonama planiranim za vosoke objekte parkinzi na svojoj parceli min. 20% i ozelenjen parking

Nain parkiranja* na svojoj parceli u garai Zelenilo 10 % i ozelenjen parkinng *Broj parking mesta za poslovanje prema Optim uslovima za parkiranje.

60

4.5.11. Centri u novim naseljima Lokalni centri obuhvataju koncentracije sadraja koji omoguavaju lokalno snabdevanje i usluge u centrima mesnih zajednica i glavnim ulicama u novoizgraenim stambenim zonama, ali i sadraje koji zadovoljavaju potrebe osnovnog obrazovanja de ije zatite, osnovne zdravstvene potrebe i potrebe kulture i zabave gravitirajueg stanovnitva. Ovi centri imaju tipian sadraj centara mesnih zajednica koji obuhvata komercijalni deo i deo koji zadovoljava javne potrebe lokalnog nivoa.

Komercijalne namene su samo u prizemlju dok su na spratu mogue javne namene (biblioteka, vienamenska sala) ali i stanovanje. Poeljan je kontinuitet trgovakih radnji i zanatskih lokala u prizemlju. Servisi koji su buni nisu dozvoljeni. Potrebno je postoje e centre oblikovno zavriti i sadrajno dopuniti savremenim uslugama koje zadovoljavaju potrebe gradskog stanovnitva u funkciji slobodnog vremena, zabave, sporta i rekreacije. Oblikovanje ovih centara uskladiti sa ve formiranim elementima arhitektonskog pristupa.

Tabela 53: Urbanisti ki pokazatelji za parcele i objekte u centrima novih naselja Indeks izgraenosti (I) Stepen zauzetosti (Z) Visina slemena (spratnost) Nain parkiranja* Zelenilo * Broj parking mesta za poslovanje prema Pravilima za 4.5.12. Centri prigradskih naselja i pojedina ni sadraji u tkivu Lokalni centri prigradskih naselja obuhvataju manje i ve e koncentracije sadraja lokalnog snabdevanja i usluga u glavnim ulicama. Pored komercijalnih obuhvataju i javne sadraje, kole, deije ustanove, usluge socijalne i zdravstvene zatite, sadraje kulture, verske objekte. Veliina ovih centara je u funkciji veliine naselja. Re je prvenstveno o naseljima: Batajnica, Dobanovci, Surin, eleznik, Ostrunica, Sremica, Umka, Motanica, Ruanj, Resnik, Zuce, Kaluerica, Bole , Bora, Ov a i drugim manjim naseljima. Tipine delatnosti u manjim lokalnim centrima su: razne prodavnice, kafane i restorani, kao i razne zanatske usluge koje zadovoljavaju lokalne potrebe. Tipine komercijalne delatnosti su i mala robna ku a, pijaca, poslovni prostor za prodaju specifi nih roba poput nametaja, zabava i razonode. Komercijalne namene su samo u prizemlju dok je na spratu stanovanje. Poeljan je kontinuitet trgovakih radnji. Buni servisi nisu dozvoljeni. U ve im lokalnim centrima iri je raspon trgovine i poslovnih usluga koje opsluuju iru stambenu zonu ali i sadraja koji zadovoljavaju javne potrebe lokalnog stanovnitva. Lokalni centri su izraz koncepta decentralizacije. Za aktivno unapre enje stanja u prigradskim naseljima na obodu kontinualnog gradskog tkiva potreban je organizovaniji pristup nego do sada. Izgradnjom novog poslovnog prostora planira se izjednaavanje 1-2 zavisno od stambenog tkiva 50% 12 (P+1+Pk) parkinzi min. 20 %, ozelenjeni parking i javno zelenilo parkiranje. uslova ivota i rada u malim sredinama u kojima su uslovi ivotne sredine neuporedivo bolji nego u velikom gradu. Pri tome treba iskoristiti sve prednosti naselja na domaku velikog grada i smanjiti nepotrebna kretanja prema gradu. U funkciji specifi ne turisti ke ponude, koja je sve aktuelnija u naseljima u blizini velikih gradova, u lokalnim centrima posebno je vano negovati specifi ne delatnosti konkretnog prostora (zanati, domaa radinost, ugostiteljstvo) i time unapre ivati identitet i samostalnost naselja. Oblikovanje ovih centara treba uskladiti sa tradicionalnim elementima arhitektonskog pristupa.

Tabela 54: Urbanisti ki pokazatelji za parcele i objekte u centrima prigradskih naselja Indeks izgraenosti (I) Stepen zauzetosti (Z) Visina slemena (spratnost) Nain parkiranja* Zelenilo 1-2 zavisno od stambenog tkiva 50% 12 (P+1+Pk) parkinzi ozelenjeni parking i javno zelenilo

* Broj parking mesta za poslovanje prema Pravilima za parkiranje.

61

U svim vrstama gradskog tkiva planirani su manji komercijalni i srodni sadraji. Njihov dananji raspored uglavnom je usaglaen sa potrebama okolnog stanovnitva ili korisnika. Takav raspored oekuje se i u budu nosti. Gustina ovih sadraja u centralnoj zoni dvostruko je ve a nego izvan centralne zone. Tabela 55: Urbanisti ki pokazatelji za parcele i objekte koji postoje kao pojedinani sadraji u tkivu Indeks izgraenosti (I) Stepen zauzetosti (Z) Visina slemena (spratnost) Nain parkiranja* prema okolnom tkivu prema okolnom tkivu prema okolnom tkivu na parceli

- vodeni bulevari Beograda - Dunav i Sava posebno u centralnoj zoni (sa restoranima, kulturnim, sportskim i zabavnim manifestacijama i revijalnim programima na vodi, uz razvoj renog gradskog putnikog i taksi saobraaja; - tranzitni nautiki centri na Evropskom koridoru VII Dunav - rukavci Dunava sa velikim marinama van plovnog puta; - tranzitni turisti ki centar na koridoru X u zoni Bubanj potoka. Ovaj turistiki centar se oslanja direktno na Zu ko polje i belopotoke padine Avale kao memorijalni, izletniki i rekreativni kompleks Beograda i kao najznaajniji prostor za prihvat tranzitnih turista (sa sadrajima: etnokompleks Srbije, autokamp "Avala", iara za Avalu, termoakvatiki kompleks za potrebe rekreacije, omladinski prihvatni centar, kompleks " arapievog bresta" sa sportskim zabavnim centrom, turistika stajalita regionalne eleznice u Belom potoku i Bubanj potoku, turistikoapartmanski kompleks sa vezom na deje odmaralite na upljoj steni; - park minijatura kao muzej - Srbija kroz prostor i vreme, za ta treba uraditi istraivanje najpogodnije lokacije; - turisti ka biciklistika transferzala od Ade Ciganlije preko Topidera, Jelezovakim potokom do Spomenparka "Jajinci" i tranzitnog turisti kog centra Avala. Nove lokacije za ve e hotele planirane su u starim jezgrima (okretnica u Rajievoj ulici, "Tri lista duvana"), uz obale reka (Karaor eva ulica, Kosani ev venac, dorolska marina, Savski amfiteatar, centar na Adi Huji, zemunsko jezgro, Blok 12), uz velike terminale (Aerodrom "Beograd", eleznika stanica Novi Beograd, eleznika stanica "Centar") i uz sportske i zabavne objekte. Manji smetajni kapaciteti, koji nedostaju Beogradu, kao komplementarni sadraji mogu se razvijati na itavom prostoru grada. Pored rekonstrukcije i kompletiranja sadraja u postoje im velikim marinama, planirane su i druge marine u toku i bazenske marine (beanijski zimovnik, ukariki rukavac, marina "Dorol", rukavac Ade Huje, ue Bole ice, uz planirane mostove na levoj obali Dunava, na novoj adi "aplja" i druge). Planirana su nova i proirena kupalita i izletita na rekama (Veliko ratno ostrvo, Veliko blato, Koara, Beljarica, Ada Ciganlija, Maki, Ostrunica i Umka, Duboko). Odre ene su lokacije za tri zabavna parka, od kojih dve na umadijskom i jedna na banatskom delu grada (juno od toplane "Cerak", u Rakovici i u Krnjai). Planirane su tri lokacije za vee golf terene od kojih su takoe dve u umadijskom i jedna na banatskom delu grada (Resnik, Umka i Crvenka).

* Broj parking mesta za poslovanje prema Pravilima za parkiranje. Na pojedinanim lokacijama komercijalnih i centralnih sadraja manjih od 0,5 ha, planiranih u okruju drugih namena u istom bloku, mogue je planirati i graditi i te preovlaujue i njima kompatibilne namene kao osnovne. 4.5.13. Turizam Na osnovu pravila transformacije i kompatibilne namene, turistiki kapaciteti mogu se razvijati u privrednim zonama, uz stanovanje, javne objekte, sportske objekte i komplekse, zelene povrine, saobraajne povrine i terminale uz arheoloka nalazita a pre svega u komercijalnim zonama i gradskim centrima. Ovim planom predvia se i transformacija velikih privrednih, administrativnih, saobraajnih i drugih kompleksa koji su izgubili svoju funkciju u centralnoj zoni grada, u komercijalne zone i gradske centre od kojih znaajan deo moe biti u funkciji ugostiteljstva, turizma i zabave. Takav razvoj oekuje se na prostoru Starog sajmita, na prostoru Savskog amfiteatra, na Dorolu, u sklopu novog centra gradske podceline na Adi Huji i na drugim privlanim lokacijama. Znaajni kapaciteti ugostiteljsko-turistikog karaktera oekuju se u budu im velikim viefunkcionalnim centrima u posebnim poslovnim kompleksima. Kao nove inicijative koje e u prostoru grada dobijati preteno turistiko-ugostiteljski karakter do 2021. godine su: - potez autoputa od Aerodroma "Beograd" do petlje "Lasta", kao gradska avenija koja ve sada objedinjuje najznaajnije turistike kapacitete i gradske terminale, moe se formirati kao jaka koncentracija zabavnih funkcija i poslovanja;

62

Raznovrsna ponuda nacionalnih restorana upotpunie se razvojem brodova restorana na vodi koji, pored ugostiteljske, treba da prihvate i kulturne, sportske i zabavne namene. Planiraju se etiri nova auto-kampa od kojih dva u umadijskom delu, uz obilazni autoput a po jedan na banatskom i sremskom delu grada. 4.5.14 Opta pravila za komercijalne delatnosti Pravila za stepen zauzetosti (Z) Parcela poslovanja moe biti izgraena i 100% pod posebno planiranim uslovima, u centralnoj zoni, kada je potpuno usaglaena sa svim susedima, kada zauzima celu povrinu bloka ili ako se naslanja na postoje e (ili planirane) kalkane susednih zgrada na zajednikim me ama. Visina delova objekta na zajednikim me ama moe se razlikovati za 1 m za isti nivo. Pravila za parkiranje Kod ve ih intervencija u rekonstrukciji bloka, izgradnja podzemnih garaa u bloku mogua je u funkciji garae za korisnike okolnih objekata i parcela, pod uslovom da je dominantna namena bloka poslovanje, da je ukupna povrina zajednikog dvorita velika i da je pristup mogu iz sporedne ulice. Mogue je da garaa u sreditu bloka bude podzemna a izuzetno do 2,5 m iznad zemlje. Na ivici bloka i na regulaciji bloka garae po pravilu treba da budu viespratne. Krovne povrine podzemnih garaa moraju se urediti kao peake povrine sa znatnim ueem specijalnog krovnog zelenila. Vieetane nadzemne garae treba graditi kao ivine objekte koji se ne mogu graditi u unutranjosti kompaktnih blokova, osim kada je blok jedinstvena organizaciona celina. Za novoizgraene objekte potrebno je obezbediti po jedno parking mesto na povrini (zoni, bloku, kompleksu, parceli) na koju se odnosi plan. Uslovi za izgradnju parking mesta odreuju se po sledeoj tabeli.

Tabela 56: Kapaciteti parking mesta za komercijalne delatnosti (za novoizgraene objekte) Namena Trgovina Administrativno poslovni objekti Ugostiteljski objekti Hoteli oping molovi, hiper marketi 1 parking mesto na m 2 50 m2 prodajnog prostora 60 m2 neto etane povrine 2 postavljena stola sa etiri stolice 2-10 kreveta zavisno od kategorije 50 m2 prodajnog prostora

Pravila za arhitektonsko oblikovanje Osnovni princip oblikovanja kod izgradnje novih poslovnih objekata u komercijalnim zonama u centru Beograda i peakim ulicama jeste prilagoavanje postoje oj fizikoj strukturi bloka i zadravanje formirane parcelacije i regulacije zgrada. Ovde se daju samo specifi na pravila za poslovne objekte a za sve ostalo vae pravila za blokove u delu pravilnika koji se odnosi na stanovanje. Oblikovanje objekta prilagoava se karakteru ambijenta. Za vee objekte preporuuje se da se idejno reenje dobija konkursom. Za izloge koji su na izrazito osunanoj strani, preporuuje se otvaranje kolonada, nadstrenice ili povlaenje sa regulacione linije (arkade, kolonade). 4.6. Javne slube, javni objekti i kompleksi Ova namena obuhvata skalu razliitih tercijarnih delatnosti koje su znaajne za drutvo u celini. Javne slube i njihovi objekti formiraju u gradu mree koje se kombinuju sa ostalim vrstama sadraja i funkcija i javnih zgrada. Zahvaljujui tome zavre uju da budu prepoznate kao javne zgrade i vee grupacije a koje su u ovom GP oznaene kao specijalizovani centri. Po zakonskom odre enju javne slube su ustanove u kojima se obezbe uje ostvarivanje prava, odnosno zadovoljenje potreba i interesa graana i organizacija u oblastima obrazovanja, ueni kog i studentskog standarda, nauke, kulture, fizike kulture, zdravstva i socijalnog osiguranja, socijalne zatite, drutvene brige o deci i zdravstvene zatite ivotinja. Povrine namenjene za javne slube (ustanove) obuhvataju obrazovanje, nauku, kulturu i informacije, zdravstvenu zatitu i drutvenu zatitu dece i omladine i socijalnu zatitu, objekte dravnih organa i lokalne samouprave, udruenja i komore, organizacije i udruenja graana.

63

4.6.1. Postoje e stanje Postoje a prostorna distribucija javnih slubi (ustanova) je slede a: u centralnoj zoni ostvarena je zadovoljavajua koncentracija svih tipova javnih slubi, od obaveznih do elitnih; u formiranim podrujima na osnovnim pravcima razvoja (zone Banovo brdo, Duanovac, Vodovac, deo Novog Beograda, Zemun i Karaburma) formirana su jezgra-zone javnih slubi koja uz manje korekcije u stepenu opremljenosti i kapacitetima mogu da zadovolje obavezne i standardne potrebe gravitacionog podruja; novorazvijeni pravci i zone (Beanijska kosa, deo Novog Beograda, Mirijevo, Rakovica i ukarica) zbog ubrzanog razvoja nisu uspeli da razviju osnovne i standardne javne slube, a postojei objekti i kapaciteti nisu dovoljni da bi podmirili potrebe novodoseljenog stanovnitva; u perifernim zonama Beograda, koje su poslednjih decenija imale intenzivan razvoj i ekspanziju stanovnitva (naselja leve obale Dunava, Kaluerica, Altina), nedostaju objekti i slube elementarnog drutvenog standarda (55% od potrebnih kapaciteta osnovnih kola, predkolskih ustanova, ustanova primarne zdravstvene zatite i naseljskih drutvenih centara). Osnovno obeleje razvijenosti javnih slubi (ustanova) na podru ju GP jeste injenica da poslednjih 15 godina nije izgraen gotovo nijedan objekat ovog tipa, a samo neznatan broj je pretrpeo manja unapreenja u opremljenosti i kapacitetima. 4.6.2. Ciljevi Ciljevi socijalnog razvoja moraju se dovesti u vezu sa ekonomskim mogunostima i redefinisanim socijalnim i kulturnim pravima. Treba oekivati da e se obezbediti kvalitetnije ostvarivanje zagarantovanih prava, dok e ostala socijalna i kulturna prava biti ostvarivana srazmerno ekonomskim mogunostima korisnika i drugih aktera (lokalna i centralna vlast, me unarodne institucije, nevladin sektor, donacije itd.). Oekivane promene u politikim i drutvenim odnosima, redefinisana zakonska regulativa, svakako e prouzrokovati promene i na planu organizacije javnih slubi, ali i njihovog prostornog rasporeda. Imajui u vidu oekivane promene u razradi ove oblasti u okviru GP postavljeni su slede i ciljevi: - poboljanje (prostorne) dostupnosti javnih slubi za graane, odnosno sprovoenje koncepta njihove decentralizacije; - fleksibilna organizacija i modaliteti organizovanja javnih slubi, odnosno ukidanje monopolske pozicije dravnih ustanova u javnim slubama;

- pribliavanje normama i kriterijumima organizacije javnih slubi u Evropskoj uniji; - usklaivanje organizacije javnih slubi sa prostorno-fizikim obelejima podru ja, to podrazumeva naputanje uniformnih modela organizacije i uvaavanje drugih kriterijuma, kao to su gustina naseljenosti, tipovi izgraenosti, starosna struktura stanovnitva, socioprofesionalna struktura, obeleja domainstava i sl.; - podsticanje ulaganja u javne slube putem fondacija, dobrovoljnog i dobrotvornog rada i priloga, podravanjem neprofitnog sektora, razvijanjem samoinicijativa graana i udruenja graana, povezivanjem javnih slubi sa treim sektorom, itd. (poreske i druge olakice, beskamatni ili subvencionirani krediti, pogodnosti prilikom davanja prostora u zakup, itd.). 4.6.3. Koncepcija razvoja Javne slube se razvijaju u okviru drugih gradskih povrina sa kojima su u funkcionalnoj vezi, kao i u okviru specijalizovanih centara. U sektor javnih slubi u Generalnom planu uvrene su i verske ustanove, koje nisu obuhvaene prethodnim Generalnim planom. Javne slube svrstane su u tri grupe: - obavezne/osnovne, - standardne, i - elitne (specifine, nestandardne, jedinstvene, unikatne). U obavezne i standardne ustanove spadaju: predkolska zatita dece, osnovno obrazovanje, osnovna zdravstvena i socijalna zatita i osnovni kulturno-zabavni sadraji, srednje obrazovanje, ustanove kulture gradskog nivoa, ustanove socijalne zatite, sakralne graevine i sline. Elitne - specifi ne ustanove i centri su javne slube koje prevazilaze karakter gradskog a grad ine kompetetivnim na nacionalnom i me unarodnom nivou. U granicama GP njihova prostorna distribucija je trojaka: - u centrima (prema naznaenim hijerarhijskim nivoima); - u kompleksima specijalizovanih centara (strukture koje koncentriu objekte jedne delatnosti ili su prostorna sinteza srodnih i komplementarnih funkcija); - ravnomerno rasporeena mrea sadraja naseljskog programa.

64

Namena javnih sadraja kompatibilna je sa drugim namenama i moe se javiti u okviru povrina tih namena. Planskim reenjem se postojei kapaciteti zadravaju, uz obavezu njihovog daljeg razvoja i unapreivanja. Kada se radi o postupku transformacije i privatizacije objekata i kompleksa javnih slubi po organizovanim programima dravne uprave i kompleksi i objekti javnih slubi mogu se transformisati i u poslovne, uz potovanje njihovog znaaja za ambijent, tradiciju i potrebe grada kojima treba dati prioritet. Obavezne i standardne ustanove javnih slubi e se, u okviru stambenih naselja, realizovati i dalje proirivati. Ranije planirane lokacije su, gde je bilo mogue i planski realno, zadrane, i ine bitan prostorni resurs, a izradom novih regulacionih planova definisae se i potrebne nove lokacije. Predviena je izgradnja novih oko 500.000 m 2 neto obaveznih i standardnih javnih slubi. Specifi ni centri i sedita unikatnih i nestandardnih aktivnosti, kao i sve prostorne celine, treba da dobiju poseban status u prostoru grada. Re je o Klinikom centru i specijalizovanim bolnicama, fakultetskim kompleksima, najviim naunim ustanovama, Narodnoj biblioteci Srbije, muzejima, pozoritima, itd. Ovim Generalnim planom predvia se obnova i rekonstrukcija postoje ih duhovnih objekata kako bi se poboljao kvalitet usluga i pove ao kapacitet ovih sadraja. Rekonstrukcije i adaptacije meutim ne znae prekomerno korienje prostora. Zbog toga e biti potrebno da se otvore nove lokacije za ovu vrstu sadraja, koje treba da poseduju reprezentativnost i ekskluzivnost prostora. Za razvoj specijalizovanih centara i javnih objekata od najvieg nacionalnog znaaja predvieno je vie lokaliteta, kao to su mikrolokacije u Savskom amfiteatru, Starom sajmitu, Bloku 26, Donjem gradu, Kosan ievom vencu, na Terazijskoj terasi, Trgu Republike, na prostoru Stare centrale, u zoni Bogoslovije, Vraarskog platoa, na vrhu Zvezdare, u Vini, itd. Za razvoj ovih slubi planirano je novih oko 100.000 m2 neto prostora. Postoje i objekti dravne, republike i gradske administracije mogu promeniti namenu. Oekuje se poboljanje i reavanje smetaja (posebno u kategoriji kulturnih institucija) preuzimanjem objekata iz fonda republikih i saveznih organa. Objekti javnih slubi lokalnog znaaja i drugi koji se grade u namenama stanovanja i gradskim centrima prilagoavaju se tim preovlaujuim namenama, a prema normativima i programima koje donose institucije nadlene za njihov razvoj. Mrea (prostorni raspored) objekata koji pripadaju grupi "obaveznih" (osnovne kole i ustanove primarne zdravstvene zatite, socijalna i predkolska zatita dece) prilikom regulacione razrade novih stambenih naselja mora biti adekvatno zastupljena. Za nove stambene komplekse planirane na neizgraenom terenu, opremanje naselja objektima obaveznog nivoa izvriti prema maksimalnim normativima.

Prostori definisani ovim planom za javne namene odreene kategorije, kao steene obaveze prethodne regulacione razrade, ukoliko naknadne provere to pokau, mogu promeniti prvobitnu namenu ali iskljuivo u okviru grupe javnih slubi. Izgradnja objekata javnih slubi koje finansira privatni sektor mogua je i izvan utvrene mree. Ostali objekti iz kategorije standardnih i unikatnih ustanova (srednje obrazovanje, ustanove kulture gradskog nivoa, ustanove socijalne zatite, sakralni objekti i prostori i dr.) kao i sadraji koji se razvijaju u okviru specijalizovanih centara (visoko obrazovanje, nauka i zdravstvo, duhovni centri, kompleksi sporta i rekreacije) grade se i ureuju prema posebnim programima, a razrauju urbanistikim projektima, ukoliko se radi o ve im objektima i kompleksima. 4.6.4. Lokacije i kompleksi javnih slubi U GP identifikovane su i planirane sledee lokacije i kompleksi za javne slube: - de ije ustanove, - osnovne kole, - oblast obrazovanja - standardni nivo, - ustanove primarne medicinske zatite, - ustanove socijalne zatite, - specijalizovana zdravstvena zatita, - specijalizovani centri, - ambasade, - verski objekti i njihovi centri, i - kultura - rejonski (naseljski) sadraj. 4.6.5. De je ustanove De ije ustanove su objekti organizovanog boravka, vaspitanja, obrazovanja i zdravstvene zatite dece predkolskog uzrasta. Iako na teritoriji Generalnog plana Beograda ima 211 objekata de ijih ustanova (45% kombinovanih ustanova, 30% vrtia i 25% jaslica), uoen je manjak kapaciteta i preoptereenost postojeih ustanova. Najugroenija su podruja intenzivne izgradnje u optinama: ukarica (u objektima je 67% vie dece od normiranog), Palilula i Novi Beograd (49%), Zemun (46%) i Vodovac (44%). Privatizacija ovog segmenta obaveznih javnih slubi je u povoju, a gotovo nijedan od ovih punktova nije registrovan. Za lokacije novih de ijih ustanova koristiti one lokacije koje su ve utvrene vae om planskom regulativom sa proverom kapaciteta, a prioritet u realizaciji je tamo

65

gde je veliki priliv novih stanovnika (nova naselja i blokovi u rubnim zonama). Za nove stambene komplekse planirane na neizgaenom terenu, opremanje naselja predkolskim ustanovama izvriti prema maksimalnim normativima. U objektima deijih ustanova dozvoljene su iskljuivo namene vezane za de ije ustanove propisane zakonom i drugim propisima. Objekti de ijih ustanova mogu se transformisati u objekte iste ili sline namene u kategoriji javnih slubi pod uslovom da se ne umanjuju dostignuti standardi de ije zatite na tom podru ju. Veliina de ije ustanove (kapacitet) ograni en je na 270 mesta; objekat i parcela treba da zadovolje normative 6,5 - 7,5 m 2 BGP/detetu, a parcela 15,018,0 m 2 zemlj./detetu pri emu e se raditi na usklaivanju sa normativima EU. U cilju bolje opsluenosti predlau se depandansi DU (grupe do 80 dece sa obezbe enom slobodnom povrinom od 8,00 m2 /detetu u bliskom okruenju, u okviru stambenih blokova i drugih odgovarajuih zelenih povrina blokova. Parkiranje i garairanje obezbediti van kompleksa predkolske ustanove, a prema optim uslovima za parkiranje za javne slube. Uslovljava se ograniavanje spratnosti na maks. P+1. Sastavni deo funkcije i likovnosti objekata je ozelenjavanje kompleksa. Za kompaktne blokove u centralnoj zoni treba preispitati navedene normative definisane zakonom, u smislu njihovog smanjivanja, zbog ogranienih prostornih mogu nosti. Tabela 57: Rekapitulacija potrebnih kapacita Objekat m 2 /korisniku 6,5-7,5 Kapacitet maks. 270 dece Parcela m2 /korisniku 15-18 Spratnost P+1 Parking mesto na m2 objekta van parcele ili zap. 100

4.6.6. Osnovne kole Osnovne kole su vaspitno-obrazovne devetogodinje ustanove koje treba da obezbede potpuni obuhvat mladih od 7-14 godina u priblino istim uslovima nastave i boravka dece. Planira se da do 2006. godine celodnevnim boravkom bude obuhvaeno 30%, a do kraja planskog perioda najmanje 66% uenika. Na teritoriji Generalnog plana Beograda postoje 143 osnovne kole, od ega je 35 specijalnih. Veina objekata nije modernizovana, niti tehniki prilagoena zahtevima savremenog obrazovanja. Interesovanje za pojedine struke i zanimanja je promenjeno. Nastava se odvija u vie smena, i neretko na vie mesta, to vai i za sportsko-rekreativne prostore uz objekte obrazovanja. U okviru mree postoje ih kola izvriti preraspodelu kako bi se za uzrast I-IV razreda obezbedila pea ka distanca (300-600 m), dok bi se stariji razredi upisivali u kole na veoj udaljenosti. Mogua je dogradnja sala za fizi ko vaspitanje, otvorenih terena, kao i dogradnja jedne etae, radi poboljanja uslova nastave i ostvarenih normativa. Za lociranje novih kola treba koristiti one lokacije koje su utvrene vaeom planskom regulativom sa proverom kapaciteta, a prioritet u realizaciji je tamo gde je veliki priliv novih stanovnika (nova naselja i naselja u rubnim zonama). Za nove stambene komplekse planirane na neizgraenom terenu, opremanje naselja objektima osnovnih kola izvriti prema maksimalnim vrednostima normativa. Prema vae im zakonskim propisima optimalan kapacitet kole je 24 odeljenja, to se za uslove Beograda smatra minimumom (raspon je 24 do 40 odeljenja). Zemljite se rauna sa 20 - 25 m2 /ueniku u smeni (2,15 - 2,7 m 2 po stanovniku gravitirajueg prostora) to obezbe uje izgradnju povrina za fizi ke aktivnosti, kolski vrt i deo terena rezervisan za neophodno proirenje kapaciteta kole. Za potrebe zaposlenih i posetilaca u granicama parcele obezbediti parkinge za 10% radnika. Za kompaktne blokove u centralnoj zoni treba preispitati navedene normative definisane zakonom, u smislu njihovog smanjivanja zbog ogranienih prostornih mogu nosti, tj. prilagoditi normative i kapacitete novim promenama u vaspitno-obrazovnom sistemu (devetorazrednoj O, srednjoj koli u transformaciji)...

Tabela 58: Stepen infrastrukturne opremljenosti objekta Vodo- Kanaliza Kanaliza Elektro cija vod cija fekal. kina + + + + Telefon Toplovod +

66

Tabela 59: Rekapitulacija potrebnih kapacita Objekat: m 2/korisniku Objekat: m /stanovniku gravitirajueg podru ja Kapacitet Parcela m2 /korisniku Parcela m2 /stanovniku gravitirajueg podruja Spratnost Parking mesto na m2 min. broj zaposlenih
2

6,5-7,5 0,4 - 0,64 (1,5 smena) 0,6 - 0,96 ( 1 smena) 24-40 odeljenja min. 25 m 2 /ueniku u jednoj smeni 1 - 2 (1,5 smena) 1,5 - 3 (1 smena) P+2 (P+3) na parceli za 10% zaposlenih

Tabela 60: Stepen infrastrukturne opremljenosti objekta Vodovod + Kanalizacija fekal. + Kanalizacija kina + Elektro + Telefon + Toplovod +

4.6.7. Oblast obrazovanja - standardni nivo Na nivou standardnih javnih slubi oblast obrazovanja ine ustanove srednjeg obrazovanja i vaspitanja osnovane kao gimnazije, srednje i umetnike kole (u trajanju od 4 godine), stru ne kole (u trajanju od 3 godine) i vie kole (od 2-3 godine kolovanja), specijalizovane javne ustanove, visoke kole u sastavu Beogradskog univerziteta i grupacije AAOM. Na teritoriji GP ima 45 srednjih kola, 16 viih kola od kojih samo 10 imaju svoje objekte i tri univerziteta koji koriste 35 objekata. Izmetanje nekih od fakulteta na nove lokacije nije realizovano (Elektrotehniki, deo biveg Prirodno-matematikog fakulteta i Veterinarski fakultet), a i dalje ostaje aktuelna ideja formiranja univerzitetskih centara na lokacijama na Novom Beogradu i u zonama nau no-istraivakih centara. Za planiranu izgradnju novih obrazovnih kompleksa treba preispitati lokacije javnih namena koje su utvrene vae om planskom dokumentacijom, a koje nisu realizovane. Ukoliko se pokae da je mogua prenamena, koristiti ih za komplekse koji nisu teritorijalno uslovljeni. Na teritoriji Generalnog plana a posebno Novog Beograda postoji vie slobodnih lokacija ovog tipa. Mreu srednjih kola treba ravnomerno distribuirati na ekspanzivnim pravcima prostornog razvoja grada (zona Trgovake i Kneza Vieslava, Cerak i Vidikovac, prostori Zemuna-Gornjeg grada, blokovi uz ulicu Jurija Gagarina na Novom Beogradu, stambena zona Mitrovo brdo, potez uz stambenu aglomeraciju KaluericaVina-Letane). U okviru kompleksa kola treba predvideti propisima utvrene sadraje, s tim to su u granicama

kompleksa specijalizovanih visokokolskih centara mogue i poeljne i druge kompatibilne namene: nauno-istraivake ustanove, studentski domovi i internati, sportsko-rekreativni poligoni i pratei komercijalni, ugostiteljski i zabavni sadraji. Postoje e lokacije vaspitno-obrazovnih ustanova mogu se transformisati u okvirima iste delatnosti ukoliko se pri tome zadovolje osnovni urbanistiko-tehni ki parametri i propisi utvreni zakonskom regulativom. Pod pretpostavkom da e 50%-80% populacije od 715 god. pohaati srednje kole utvrene su i potrebe za prostorom: - pod uionicama m 2 /uen. - ukupno izraenog m 2 BGP m 2 / uen. u smeni - kolski kompleks m 2 /uen. u smeni 2 10-12 15-30

Kod dimenzionisanja novih i rekonstrukcije postojeih visokokolskih centara primenjivae se normativ od 14-18 m2 /studentu korisnog izgraenog prostora. Kod dimenzionisanja parcele fakulteta javljaju se dva osnovna tipa: a) lokacije u kompaktno izgraenom tkivu gde e se potovati urbanisti ki pokazatelji te zone, i b) u novoformiranim centrima i ree nasleenim delovima grada gde se moe primeniti standard 35-40 m2 /studentu.

67

Zavisno od toga da li je lokacija u gusto izgraenom delu grada sa dobrom opsluenou JP ili je organizovana na periferiji, planira se 1 PM na 5-10 Tabela 61: Rekapitulacija potrebnih kapacita

(20) studenata. Parkiranje obezbediti sa 40% potrebnih mesta u okviru svoje parcele.

Srednje kole Visokokolske ustanove 10-12 m2 /ueniku u smeni 14-18 m2 /studentu 16-32 * 15-30 m2 / ueniku u smeni 35-40 m2 /studentu P - P+3 * 40% na parceli 2 Parking mesto na m objekta ili zap. 5-10 (20) studenata * Volumen, spratnost i pripadajue zemljite diktirani su prostorno-programskim faktorima u drutvenim okruenjima i potrebama. Objekat m 2 /korisniku Kapacitet Parcela m2 /korisniku Spratnost

Tabela 62: Stepen infrastrukturne opremljenosti Vodovod + Kanalizacija fekal. + Kanalizacija kina + Elektro + Telefon + Toplovod +

4.6.8. Ustanove primarne medicinske zatite Ove ustanove sprovode osnovnu zdravstvenu zatitu za sve kategorije stanovnitva preko timova lekara specijalista za oblast opte medicine, pedijatrije, ginekologije, medicine rada i stomatologije, a formirane su od: jedinice doma zdravlja (opsluuje podruje optina sa 30.000 - 80.000 stanovnika u radijusu 2 - 2,5 km); zdravstvene stanice (locirane u ve e ili od centralnog objekta udaljenije mesne zajednice), ambulante u ree izgraenim delovima grada i jedinice medicine rada vezane za pojedine radne zone ili grupacije delatnosti. Mrea objekata osnovne zdravstvene zatite (135 punktova) relativno ravnomerno pokriva gradsku teritoriju, ali postoji potreba poboljanja opremljenosti i pove anja kapaciteta u zonama koje su poslednjih decenija imale intenzivan razvoj i ekspanziju stanovnitva. Postoje i objekti domova zdravlja i drugih objekata primarne zatite mogu se, u cilju postizanja boljeg funkcionisanja, transformisati i unaprediti. Kao jedan od vidova moe se obezbediti formiranje mobilnih zdravstvenih ekipa u perifernim delovima niskih gustina naseljenosti. Za lokacije novih ustanova primarne medicinske zatite treba koristiti one lokacije koje su utvrene vaeom

planskom regulativom za javnu namenu, sa proverom kapaciteta a prioritet u realizaciji je tamo gde je veliki priliv novih stanovnika (nova naselja i blokovi u rubnim zonama) i u postoje im naseljima sa velikim optere enjem ustanova primarne medicinske zatite. Dimenzionisanje doma zdravlja i njegovih organizacionih jedinica je preko standarda: - za objekte 0,003 - 0,09 m2 BGP po stanovniku grav. podruja, - za parcelu 0,05 - 0,12 m2 PP po stanovniku grav. podruja. Rasponom se kontrolie stepen pokrivenosti kako bi se obezbedio priblino jednak komfor pruanja usluga svim stanovnicima podru ja GP. Veliina doma i njegovog ogranka e zavisiti u budunosti od demografske i patoloke strukture i planiranja zdravstvene zatite na makro nivou. Za nove stambene kao i radne komplekse planirane na neizgraenom terenu, opremanje naselja objektima ustanova primarne zatite izvriti prema maksimalnim normativima. Unutar parcele obezbediti prostor za 2025% parking mesta u odnosu na broj zaposlenih.

68

Tabela 63: Rekapitulacija potrebnih kapacita Objekat m 2 /gravitirajueg stanovnika Kapacitet Parcela m2 /stanovn. gravitirajueg podruja Spratnost 0,003-0,09 P+1 - P+2* 0,05-0,12 P+1 - P+2 na parceli Parking mesto na m2 objekta ili zap. 20-25% zaposlenih * Volumen, spratnost i pripadajue zemljite diktirani su prostorno-programskim faktorima u drutvenim okruenjima i potrebama. Tabela 64: Stepen infrastrukturne opremljenosti Vodovod + Kanalizacija fekal. + Kanalizacija kina + Elektro + Telefon + Toplovod +

4.6.9. Ustanove socijalne zatite Ustanove socijalne zatite podrazumevaju objekte za smetaj dece bez roditeljskog staranja, domove za stare, kole i ustanove za retardirana lica, centre za socijalni rad, kolektivne centre i izbeglike kampove, dnevne centre i sl. Najvei deficit je u ustanovama za zatitu starih, nepokretnih lica, kao i u ustanovama za smetaj invalidne dece, a potrebe se mogu reiti samo izgradnjom novih kapaciteta, jer trenutni kapacitet, broj od 36 punktova (etiri de ija, 14 optih, 10 dnevnih, osam za stara lica) i kvalitet prostora na teritoriji Beograda ne odgovaraju potrebama. Potrebno je poveanje kapaciteta i poboljanje uslova smetaja u ustanovama socijalne zatite, raznovrsnost modaliteta i ponude prostornog organizovanja za ekonomski razliite kategorije korisnika, organizovanje sistema centara za socijalni rad na perifernim zonama, sa niim trokovima izgradnje, jeftinijim trokovima ivljenja, ekoloki pogodnijih, uz jaanje specijalizovanih zdravstvenih slubi na tim podrujima. U sadrajima lociranim u tri gradska jezgra i drugim gusto izgraenim delovima centralne zone, propisana veliina kompleksa po korisniku moe se smanjiti na realno dostupnu meru. Tabela 66: Stepen infrastrukturne opremljenosti Vodo- Kanaliza Kanaliza Elektro vod cija cija fekal. kina + + + + Telefon Toplovod +

4.6.10. Specijalizovana zdravstvena zatita Ovom kategorijom standardnih javnih slubi u zdravstvu obuhvaene su: opte bolnice, specijalne bolnice, klinike, medicinski centri, specijalni zavodi, instituti i kliniko-bolni ki centri. Na teritoriji Generalnog plana Beograda ima 7 kliniko-bolnikih centara i 25 specijalizovanih bolnica i instituta, ije bi kapacitete i opremljenost trebalo poboljati. Kliniki centar Srbije i kompleks specijalizovane zdravstvene ustanove VMA pripadaju ovoj grupi, ali su zbog veliine i posebnog karaktera izdvojeni u specijalizovane zdravstvene centre. Po vae im propisima svrstane su u dve grupe: - bolnice, zavodi, klinike, instituti, zdravstveni centri, kliniko-bolniki centri, Kliniki centar Srbije i apotekarske ustanove i - drugi oblici obavljanja zdravstvene delatnosti (privatna praksa): dispanzeri i klinike. Donoenjem novih organizacionih mera i njihovom primenom, rekonstruisae se i poboljati postojei fond objekata stacionarne zdravstvene zatite. U fazi strukturalnih transformacija na lokacijama se mora zadrati primarna namena eventualno dopunjena

Tabela 65: Rekapitulacija potrebnih kapaciteta Punktovi socijalne Domovi zatite socijalne zatite 3 m 2/korisniku 20-25 m2 /korisniku 5 m 2/korisniku 40-50 m2 /korisniku P - P+3 *

Objekat m2 /korisniku Kompleksa m2 /korisniku Spratnost

69

sadrajima koji funkcionalno zaokruuju delatnost zdravstvene ustanove. U celini posmatrano za Beograd bi vaili sledei standardi: - 9 - 12 boln. postelja/000 stanovnika - 25-40 m 2 BGP/1 bolesn. postelji - 80-150 m2 PP/1 bolesn. postelji Spratnost i arhitekturu objekata vratiti u humane srazmere, kako u pogledu unutranjeg prostora, tako i kod organizacije parcele. Prema u praksi primenjivanim standardima, za opti tip specijalizovanih zdravstvenih ustanova 20% parcele je pod zgradama, 15% su komunikacije i dvorita, 60% su parkovske povrine, 5-10% za potrebe rehabilitacije i proirenja kapaciteta. Unutar kompleksa veih stacionarnih zdravstvenih centara treba obezbediti 1 PM na 4-6 bolnikih postelja. Obezbediti prikljuenje na vodovod, kanalizaciju, elektro i TT mreu i grejanje. Tabela 67: Rekapitulacija potrebnih kapaciteta
2

- visokokolski centri u kombinaciji sa nau nim ustanovama; - specijalizovani zdravstveni centri - kompleksi specijalistiko-konsultativne i stacionarne zdravstvene zatite sa srodnim institucijama socijalne zatite. Ovi prostori imaju status javnih povrina a veina je od opteg interesa. Ne iskljuuje se mogu nost formiranja ovih centara i kao privatnih preduzea sa povrinama kompleksa koje nemaju javni karakter, ali po pravilu izvan centralne zone grada. Specijalizovani centri razvijae se u okviru postojeih i planom predvienih kompleksa a u skladu sa programima razvoja pojedinih oblasti. Generalnim planom planirano je vie lokacija za specijalizovane centre, bez blieg odre ivanja njihove prirode. Namena specijalizovanog centra kompatibilna je sa stanovanjem, komercijalnim centrima, proizvodnim zonama i moe se u planskoj razradi planirati i na povrinama ovih namena. Specifi no organizovani i usmereni specijalizovani centri mogu da se organizuju i u okviru zona za sport i rekreaciju, saobraajne i komunalne zone, poljoprivredne povrine i druge povrine ukoliko je njihov karakter i intenzitet korienja prostora takav da poboljava osnovnu namenu. Novim visokokolskim centrima mogue je prikljuiti vie i srednje kole i sadraje akog i studentskog standarda (internate, domove, sportske terene) kao i manje naune - proizvodne jedinice srodne delatnosti. Planirane namene e se graditi i ureivati prema posebnim programima. Ureenje kompleksa treba da bude prilagoeno osnovnoj funkciji centra. Poeljno je da se po obodu nau atraktivni optegradski sadraji da bi se obezbedila kompaktna struktura grada. Pri formiranju novih specijalizovanih centara optimalno uee zelenih povrina je 40% od ukupne povrine kompleksa, pri emu ih treba prilagoditi raspoloivom prostoru i vrsti specijalizovanog centra. Planirati visok procenat zelenih povrina i univerzitetskog kampusa,pri istraivakim centrima, u srednjoj i perifernoj zoni grada, uz domove starih, verske objekte u specijalizovanim zdravstvenim centrima. Uz pomo zelenila i bioininjerskih mera treba reavati vizuelne konflikte sa susednim namenama kao i zatitu od praine i buke. Parkiranje i garairanje reavae se na parceli kao otvorena ili pokrivena povrina za stacionarni saobraaj. Normativi kojima se raunaju njihovi kapaciteti bie predmet programa celine specijalizovanog centra. Postoje i i planirani specijalizovani centri su: 1. Dravna uprava, odbrana, drutvene, verske i politike organizacije

Objekat m /korisniku

Parcela m2 /korisniku Parcela m2 /stanovn. 0,05-0,12 gravitirajueg podruja Spratnost * Parking mesto na m2 objekta na parceli ili zap. 4-6 bol. postelja Pod objektima 20% parcele Komunikacije 15% parcele Zelenilo 60% Rezerva 5% * Volumen, spratnost i pripadajue zemljite diktirani su prostorno-programskim faktorima u drutvenim okruenjima i potrebama.

25-40 m 2/bol. post. 9-12 bol. postelja/1000 stanovnika 80-150 m2 /bol. postelj.

Tabela 68: Stepen infrastrukturne opremljenosti Vodo- Kanaliza Kanaliza Elektro vod cija cija fekal. kina + + + + Telefon Toplovod +

4.6.11. Specijalizovani centri Specijalizovani centri su prostorno-funkcionalne celine koje koncentriu objekte jedne delatnosti ali mogu predstavljati i skup srodnih komplementarnih funkcija makroregionalnog i republikog znaaja kao to su:

70

- Trg Nikole Paia, Pionirski park (Dvorska bata), Bulevar kralja Aleksandra do Pravnog fakulteta, - Potez Slavija, Bulevar JNA - Vraarski plato, - Savski amfiteatar sa koridorima Nemanjine i Kneza Miloa ul., - Sajmite - Senjak, - Novi Beograd - zone poslovnih i javnih funkcija u centralnom jezgru (blokovi 31, 32), - Zemun - Karaor ev trg, Glavna ulica sa svojim ograncima, - blokovi du Bulevara Jurija Gagarina - gde dolazi do preplitanja i javnih slubi i funkcija komercijalnih delatnosti. 2. Istorijsko-kulturni centri - zati eni kompleks Beogradske tvrave se rekonstruie i dobija sadraje namenjene kulturno-obrazovnim i zabavnim manifestacijama sa prateim programom, - Spomen-park "Jajinci", - kompleks arheolokog nalazita "Vina", - Staro Sajmite, - kompleks etnoparka na Avali. 3. Visokokolski vaspitno-obrazovni centri Zadravaju se u svojim granicama postojei univerzitetski i fakultetski kompleksi utopljeni u tkivo optegradskih funkcija: SC "Studentski trg", "Bulevar Vukov Spomenik", "Zemun-Centar", Banovo brdoKoutnjak, zona Vojvode Stepe - Jove Ilia i Botanika bata "Jevremovac". Dalje se kompletiraju ili grade novi: - kompleks "Torlak", uz Avalski put, - Blok 39, izmeu ul. Omladinskih brigada, Bulevara umetnosti i Bulevara Arsenija arnojevia u Novom Beogradu, - Blok 32 (naspram njega), interpolacija fakultetskog kompleksa uz postoje e blokove stanovanja, - Blok 67 na Novom Beogradu. 4. Nau ni centri U okviru ve ih koncentracija nau nih ustanova formiraju se prostorno zaokrueni nau ni centri. Oni sadre i potrebne elemente za edukaciju,

eksperimentalne i promotivne aktivnosti za svoje specifi ne oblasti, sa nunim sadrajima internatskog ili drugog dopunskog programa: - kompleksna celina Zemun polja (batajni ki razvojni pravac); - kompleks Instituta za nuklearne nauke "Vina"; - Institut "Mihajlo Pupin" i opservatorija "Zvezdara"; - Institut "Jaroslav erni" u Pinosavi; - Vojnotehniki institut u arkovu; - kompleks "Torlak", Vodovac; - kompleksi novih centara na Novom Beogradu (blok 67-a). Ve e koncentracije ustanova prostorno se integriu u linearne centre du ul. Vojvode Stepe, Bulevara vojvode Miia, Duanove u Zemunu itd. 5. Kliniko-bolniki centri Ovi subregionalni zdravstveni centri razvijaju se kao moderni, savremeno organizovani, sa objedinjenom poliklinikom i stacionarnom zdravstvenom slubom u okviru gravitacionih celina: - Klini ki centar Srbije na Vraaru, - KBC "Zvezdara", - KBC "Dedinje", - KBC "Beanijska kosa", - KBC "Zemun", - novi SZC za podru je ibarskog razvojnog pravca u zoni atara eleznika, - novi gerontoloki centri u okviru kompleksa odre enih za primarnu ili specijalizovanu zdravstvenu zatitu, kao prioritet u otklanjanju deficita. 4.6.12. Ambasade Ambasada je zvani ni predstavniki sadraj jedne drave u drugoj, u kojoj se obavljaju osnovne diplomatske aktivnosti. Pored prostora namenjenog ambasadoru i zaposlenom osoblju, ona obezbeuje povrine za posetioce, ceremonijalne funkcije, poslovne funkcije i druge, sa ve im stepenom bezbednosti. Kompleks ambasade moe da ukljui i rezidencije ambasadora i stanove zaposlenih. irim pojmom diplomatske aktivnosti obuhvaene su osnovne grupe:

71

- konzularna odeljenja, koja se bave javnim kontaktima i uslugama, - komercijalna (trgovinska) odeljenja koja promoviu poslove svoje matine zemlje, - kancelarije koje se bave politikim i odbrambenim problemima i pitanjima. Prema iskustvenim normama, pri dimenzionisanju lokacije se mogu grupisati na: - male rezidencije sa povrinom zgrade do 300 m 2 na parceli do 3000 m 2 , - rezidencije ija se korisna povrina kre e u rasponu od 300 do 800 m 2 na parceli do 10000 m 2 , - velike rezidencije ija je graevinska parcela vea od 10.000 m2 . Pitanja lokacija novih ambasada reavaju se u skladu sa propisima i posebnim sporazumima nadlenih institucija na raspoloivom javnom ili ostalom zemljitu svih kompatibilnih namena osim na javnim zelenim povrinama (parkovi, skverovi, zeleni koridori, posebni zeleni kompleksi) i povrinama koje nain i stepen zatite iskljuuje. Zemljite na kome se nalaze ambasade i kompleksi i objekti iz njihovog sastava ne spada u javno graevinsko zemljite, nego pripada ostalom graevinskom zemljitu. 4.6.13. Verski objekti i njihovi centri Verske graevine pripadaju kategoriji javnih sadraja u kojima religiozni deo stanovnitva ispunjava duhovne potrebe u skladu sa konkretnom konfesijom, ali istovremeno treba da budu mesta pruanja kulturnoobrazovnih programa i usluga socijalnog staranja za stanovnike u svojim sredinama, i da se prilagode savremenim obavezama u svojoj oblasti delovanja. Mrea postoje ih sakralnih graevina i njihovih proirenih prostora treba da se transformie, zavisno od propisivanja utvrenih mera i programa samih konfesionalnih zajednica. Na teritoriji Generalnog plana registrovane su brojne lokacije namenjene sakralnim objektima odreene prethodnom regulacionom razradom. Nove lokacije e se definisati buduom regulacionom razradom ili urbanistikim projektom na osnovu sledeih funkcionalnih, lokacionih i ambijentalnih uslova: - generalna podobnost mesta (broj i koncentracija vernika, gravitaciono podruje, veza sa sadrajima centara, saobraajna pristupanost), - karakter funkcionalnog okruenja (mesta gde se susti u kretanje i interes itelja, u blizini sadraja koji im po tradiciji, funkciji i obeleju pripadaju), - povezanost sa ambijentalnim i prirodnim celinama,

- vizure i sagledivost u slici kraja. U sastavu parcele verskog objekta, pored bogomolje treba obezbediti prostor za izgradnju prate ih sadraja: upravno-administrativnih sadraja, drutvene prostorije u centrima sa ve im gravitacionim zale em (30.000 - 50.000 stanovnika) i seditima arhijerejskog namesnitva, biskupskih sedita i sl. Sadraje kompletirati sa obrazovno-kulturnim, rezidencijalnim i prate im (komercijalnim) izgraenim prostorom i slobodnim povrinama za odmor i rekreaciju. Normativi za dimenzionisanje povrina za sakralne ustanove, centre i objekte zavise od toga o kojoj se konfesionalnoj zajednici radi. Pravoslavna crkva koja je u procentu vernika najzastupljenija, iskazala je svoje potrebe za povrinom objekata oko 0,10 m 2 po stanovniku gravitacionog podruja parohijske optine i parcelom od 0,3 - 0,5 m2 /stanovniku. Ukoliko je to sedite vieg reda u crkvenoj hijerarhiji, povrina parcele se pove ava za 120-150% u odnosu na nivo parohije. Zavisno od makropoloaja lokacije i zahteva pojedinih konfesionalnih zajednica u pogledu organizacije pripadajueg prostora, potrebe za povrinama stacioniranog saobraaja reavae se pojedina no po zahtevima, ali obavezno u kompleksu. Prioritet u sprovoenju Generalnog plana treba da bude priprema studijskog i planskog dokumenta koji bi definisao posebnu mreu postojeih verskih objekata svih znaajno zastupljenih konfesija, a imajui posebno u vidu odre ivanje lokacije za verske objekte i groblja ili deo groblja Islamske verske zajednice. Zemljite na kome se nalaze verski objekti i objekti iz njihovog sastava ne spada u javno graevinsko zemljite, nego pripada ostalom graevinskom zemljitu. 4.6.14. Kultura Objekti od opteg interesa u oblasti kulture i umetnosti (finansirane sredstvima Republike Srbije) jesu: Narodna biblioteka Srbije, Arhiv Srbije, Narodni muzej, Istorijski muzej Srbije, Etnografski muzej, Muzej savremene umetnosti, Muzej primenjene umetnosti, Prirodnjaki muzej, Republiki zavod za zatitu spomenika kulture, Jugoslovenska kinoteka, Narodno pozorite, Beogradska filharmonija i Ansambl narodnih igara "Kolo". Ove i druge institucije od opteg interesa zadravaju postoje e lokacije. Posebni programi razvoja nadlenih republikih organa realizovae se na teritoriji Generalnog plana na prostorima planiranim za te namene. Ustanove kulture koje finansira grad su: pet pozorita (Pozorite na Terazijama, BDP, JDP, "Zvezdara teatar", "Atelje 212", "Boko Buha", "Duko Radovi", "Pu", "Bitef-teatar" i "Pinokio"), "Jugokoncert", Kulturni

72

centar Beograd, Deiji kulturni centar, Ustanova kulturno-obrazovnih delatnosti, Dom omladine Beograd; pet muzeja (Muzej grada Beograda, Pedagoki muzej, Muzej Nikole Tesle, Muzej afrike umetnosti, Muzej automobila), Zavod za zatitu spomenika kulture Beograd, Prodajna galerija "Beograd", Centar za likovno obrazovanje; etiri bibliote ke ustanove (Biblioteka grada Beograd, "Milutin Boji", "Vlada Aksentijevi", "Dimitrije Tucovi") i Centar za kulturu i obrazovanje Rakovica. Planira se zadravanje i njihov dalji razvoj i unapre ivanje kako bi se obezbedila: - bolja dostupnost kulturnih dobara, aktivnosti i stvaralatva kroz funkcionalno primeren prostorni razmetaj institucija kulture na svim nivoima: od centara stambenih aglomeracija do unikatnih (elitnih) sadraja lociranih u delovima istorijskog jezgra Beograda i Zemuna; - odrivost sadraja kulture u centralnim zonama, bez obzira na pritisak komercijalizacije; - mogunost transformacije postoje ih sadraja u okvirima istih kategorija; - fleksibilnost u korienju postoje ih kapaciteta, ukljuujui i sportsko-rekreativne i turistikozabavne objekte i prostore; - mogunost razvoja svih oblika samodelatnosti na nivou kola, centara lokalne samouprave i poslovno privrednih zona. U razdoblju do 2021. prioritet dobijaju: - dograivanje postojeih i formiranje novih polivalentnih struktura u okviru gradskih centara; - formiranje muzejsko-kompleksnih celina i obezbe enje adekvatnih depoa za smetaj eksponata; - izgradnja objekata opere i baleta i - korienje starih privrednih, komunalnih i vojnih objekata za transformaciju u sadraje kulture. Ustanove od najvieg zna aja za razvoj kulture u Beogradu i Srbiji (nacinalni muzeji, pozorita, opera, balet, biblioteke, kinoteke, nacionalne galerije, Muzej savremene umetnosti i druge nove uporedive institucije), mogu da se unapreuju i grade na povrinama svih namena, ukljuujui zelenilo, uz odgovarajue stru ne i javne provere, pogodnosti lokacije i reenja. U dimenzionisanju ukupnih potreba primenjuju se sledee orijentacione vrednosti:

Tabela 69: Kapaciteti objekata kulture Normativ Kategorija m2 Kapacitet na gr.pov./kapa 1000 stan. c. 4,6 m2 5 m2 0,012 m 2

I. Polifunkcionalni 10 sedita kulturno-obrazovni centar II. Bioskopi i pozorita 14 sedita III. Biblioteke i itaonice 2000 knjiga

Zbog izraene centralne funkcije treba da su zadovoljeni visoki kriterijumi u arhitekturi i uspostavljen dobar odnos sa neposrednim graevinskim okruenjem. Povrine stacionarnog saobraaja reavati na svojoj parceli ili na za to namenski rezervisanim povrinama u susednim blokovima. Za pozorita, bioskope i koncertne dvorane treba obezbediti jedno parking mesto (25 - 30 m) na sedam sedita; za druge institucije kulture projekcije e se raditi zavisno u kojoj se zoni grada nalaze. U granicama kompleksa dozvoljeni su svi radovi, kao i na povrinama sa drugim namenama (ruenje, izgradnja, dogradnja, nadziivanje, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija), uz strogo potovanje uslova i programa razvoja nadlenih institucija za ovu delatnost (ministarstva, zavodi za zatitu spomenika i sl.). 4.6.15. Primarne zone za razvoj javnih objekata izuzetnog gradskog i nacionalnog znaaja (pregled lokacija ozna enih u Generalnom planu na karti) jesu: 1. zona Manje 2. zona Cvetni trg 3. zona Trg republike 4. zona Terazijska terasa 5. zona Slavija 6. zona Svetosavski plato 7. zona Kosan iev venac - gornji plato 8. zona Kosan iev venac - donji plato 9. zona Pristanite na Savi ("Beton hala") 10. zona Pariske ulice 11. zona Rajieve ulice 12. kompleks "Beko" na Dorolu 13. zona marina "Dorol" i Stara centrala 14. kompleks GSB na Dorolu 15. zona Cvijieve ulice 16. zona Crveni krst 17. zona Skadarlija (Stara pivara) 18. zona Karaor eve ulice 19. kompleks Kneza Miloa - Takovska 20. zona Nemanjina - gornji deo 21. zona Nemanjina - donji deo 22. zona Kneza Miloa ulice 23. zona Savsko pristanite, I deo

73

24. zona 25. zona 26. zona 27. zona 28. zona 29. zona 30. zona 31. zona 32. zona 33. zona 34. zona 35. zona 36. zona 37. zona 38. zona okolina) 39. zona 40. zona 41. zona 42. zona 43. zona 44. zona 45. zona 46. zona 47. zona

Donji Kalemegdan Savski amfiteatar I deo Savski amfiteatar II deo Kliniko-bolni ki centar elezniki trg (bolnica "Sveti Sava") "Mostara" "eerane" Dedinje I Senjak I hale "Pionir" Staro sajmite centralnih blokova 25 i 26 u Novom Beogradu okoline Bloka 9a u Novom Beogradu okoline Bloka 39 u Novom Beogradu 66 i 67 Novi Beograd V (blok 66, 67, 67a i Beanijska kosa Gardo - kula i letnja pozornica Zemun - Tvornika ulica Zemun - Kej osloboenja Stara kapetanija Topider Zvezdara Dunava - novo ostrvo na levoj obali, i Avala

centara i objekata izgraen do 1976. godine. Stanje sportskih terena i objekata izraeno u m2 po pojedinim optinama ne zadovoljava potrebe potencijalnih korisnika. Od ostalih sportskih povrina, postoji 211 sportskih sala u sastavu kolskih ustanova to prema raspoloivim podacima, ukazuje da oko 22% kola nemaju svoju sportsku salu, te imaju potrebu za korienjem raspoloivih sportskih objekata u najbliem okruenju. Izuzimajui izgradnju nekoliko objekata u privatnom sektoru i sportske hale "Limes" na Novom Beogradu moe se zakljuiti da je u proteklom viegodinjem periodu nepovoljna ekonomska situacija onemoguila izgradnju zna ajnih i sportskih objekata (atletski stadion, velodrom, autodrom, golf tereni, potrebne sportske hale i dvorane i dr.), a rezultirala je uruavanjem prostorne, funkcionalne i tehnike opremljenosti postoje ih sportsko-rekreativnih objekata tako da su na gotovo svim znaajnim objektima potrebne manje ili vie opsene intervencije da bi se u skladu sa meunarodnim standardima, doveli u stanje spremnosti za odravanje vrhunskih takmienja, treninga i kondicionih priprema. 4.7.2. Ciljevi

4.7. Sport i sportski objekti i kompleksi Sport je definisan kao: sportsko obrazovanje (obuavanje u fizi kom vebanju, razvoj fizikih sposobnosti i sticanje sportskih navika); takmiarski sport (aktivnosti usmerene na postizanje sportskih rezultata); rekreativni sport (sportske aktivnosti usmerene na rekreaciju koja se izvodi samostalno ili u sportskim i drugim organizacijama, kao i kolska sportska takmienja (sportska takmienja uenika i studenata). Sportski objekat je graevina, odnosno prostor (graevinski objekat, odnosno njegov deo ili ureena povrina), namenjen za sportske aktivnosti, koji moe da ima pratei prostor (sanitarni, garderobni, spremini, gledalini i drugi) i ugraenu opremu (graevinsku i sportsku). 4.7.1. Postoje e stanje Materijalnu bazu i potencijal za dalji razvoj, kako amaterskog i vrhunskog sporta, tako i sportskorekreativnih aktivnosti graana svih uzrasta, na teritoriji 16 beogradskih optina ini 17 sportskorekreativnih centara, oko 600 objekata i oko 1.000 terena i borilita za razliite sportove. Ukupna povrina sportskih objekata i terena krajem 1996. godine u Beogradu iznosila je oko 2.046.300 m 2 . Po vrstama sportskih aktivnosti najvie su zastupljeni fudbalski tereni (20%) i tereni za tenis (20%), a slede i tereni za koarku (18%). Od svih vrsta podloga najvie je zastupljena trava (74%). Tehni ka opremljenost postoje ih sportskih objekata uglavnom ne zadovoljava potrebne standarde jer je najvei broj kako sportskih

Osnovni ciljevi su: - obezbe ivanje mree raznorodno opremljenih i ureenih sportskih objekata i prostora za masovnije ukljuivanje stanovnika u sportskorekreativne aktivnosti, - njihova ravnomernija distribucija u prostoru, - jaanje komparativnih prednosti Beograda unapre ivanjem kvaliteta prirodnih potencijala (ume, jezera, lekovite vode, kulturno-istorijski sadraji i dr.) za raznovrsne oblike rekreativnih aktivnosti (lov, ribolom, turizam, kole sportova, kampusi i sl.), - ouvanje, proirenje i revitalizacija, podizanje nivoa kvaliteta i tehnike opremljenosti postoje ih sportskih objekata, centara, terena, igralita i sadraja u objektima, a svuda gde je to mogu e postizanje nivoa koji omoguava me unarodna takmienja, - usaglaenost sa regulativom zemalja Evropske unije. Znaajni zadaci su: - ouvanje, rekonstrukcija i vraanje u funkciju svih postojeih objekata i terena deijih igralita u okviru drugih namena (u okviru stambenih blokova, zona poslovanja, specijalizovanih ustanova i centara), - zavretak zapoetih objekata,

74

- realizacija novih objekata i sadraja koji imaju za cilj pravilan razvoj dece i omladine, dalju afirmaciju vrhunskog sporta, a pri tome su ekonomski isplativi, - usmeravanje razvoja novih sportskih centara i objekata ka korienju prirodnih resursa i njihovom daljem unapreenju, i - ukljuivanjem obala reka i jezera afirmisati razvoj sportova i rekreaciju na vodi. 4.7.3. Koncepcija razvoja Ovim planom se zadravaju postojei sportski objekti i kompleksi, uz mogunost rekonstrukcije i pove anja tehnike i prostorne opremljenosti, u skladu sa me unarodnim pravilima i propisima za pojedine kategorije sportskih objekata. Planskim reenjem formirana je mrea sportsko-rekreativnih objekta i centara na optinskom i gradskom nivou koji treba da relativno ravnomerno pokriju teritoriju grada i omogue omasovljavanje rekreativnog, takmiarskog i kolskog sporta. Ukupno su planirana oko 32 sportska centra sa ukupnom povrinom od oko 2003 ha. Ovde se mora napomenuti da su uraunati i specifi no veliki prostori zelenila i akvatorije koje zauzimaju ostrvo " aplja", (oko 580 ha), sportsko-rekreativni centar "Veliko blato" (oko 250 ha), kao i tri planirana golf terena ukupne povrine od oko 300 ha i novi hipodrom od oko 50 ha. Nove sportske povrine i objekti, kao i deija igralita, planiraju se u okviru prostora posebno opredeljenih za tu namenu kao i uz sve budue de ije ustanove, kolske objekte, stambene zone, zone delatnosti i treba ih obezbediti regulacionim planovima i uslovima za ure ivanje prostora. Specijalizovani sportsko-rekreativni centri i objekti predstavljaju kategoriju specijalizovanih prostora planiranih za takmiarski sport, koji imaju gradski i republiki znaaj, a mogu biti polivalentni sa vienamenskim sportskim objektima ili specijalizovani za pojedine grane sporta, (atletski kompleks, nova ledena dvorana, autodrom, kartodrom, golf tereni, strelita i velodrom, dvorane za male sportove i drugo). Nedostatak sportsko-rekreativnih centara u gradskom prostoru na desnoj obali Save i Dunava nadoknadi e se na Banatskoj strani formiranjem novih znaajnih zona, kao to je formiranje sportsko-rekreativnog centra na lokaciji "Veliko blato" kojim bi se afirmisali prirodni sadraji za sve oblike neorganizovane rekreacije, stvaranje turistiko-rekreativnog kompleksa " aplja" na levoj obali Dunava, kao i aktiviranjem priobalja Save i Dunava razliitim vidovima rekreacije i sportova na vodi. Planira se i organizacija SRC u zaleu "Makikog polja", SRC na Milievom brdu, mogueg prostora rezervisanog za golf izme u planirane obilaznice i naselja Ruanj i izmeu naselja Kote i

Bora (ukupno 200 ha), koji su prikazani kao povrine za sport i rekreaciju, atletski kompleks i SRC u Novom Beogradu (iza naselja u ul. Dr Ivana Ribara) i turistiko-rekreativni kompleks Sremaki rt (28 ha). U prvom planskom periodu razvoj sportskorekreativnih objekata treba usmeriti ka rekonstrukciji, obnovi, dogradnji postoje ih kapaciteta i to tako da objekti koji ve imaju za to preduslove dovedu do standarda propisanih za meunarodna takmienja, a ostali da prue mogunost kvalitetnih treninga, priprema, lokalnih takmienja i razliitih sportskih kao i rekreativnih aktivnosti. Prenamenom "naputenih" ili neaktivnih industrijskih hala ili hangara dobili bi se prostori za borilake sportove, gimnastike sale i sale za stoni tenis, kuglanje i drugo. U istom periodu treba stvoriti planske preduslove za izgradnju novih sportsko-rekreativnih centara i kapitalnih sportskih objekata (atletski kompleks, kuglana, veslaki kompleks na Adi Ciganliji i dr.). 4.7.4. Vrste prostora namenjenih sportu U ovom GP postoje, posmatrano sa morfolokog stanovita, dve osnovne vrste fizikih struktura koje su namenjene sportu. Jedno su sportski objekti i kompleksi u gradskom tkivu u kome dominiraju izgraene strukture (stadioni, sportski centri, sportske dvorane, kompleksi bazena i sl.) a drugo su kompleksi u kojima dominira zelenilo (kao to su Koutnjak, Ada Ciganlija i sl.). Sportski objekti se u ovom GP dele, po tipu organizovanja sportskih aktivnosti, na: - rekreativne sportske objekte, - takmiarske sportske objekte, i - kolske sportske objekte. 4.7.5. Rekreativni sportski objekti U zavisnosti od oblika rekreativne odnosno sportske aktivnosti graana (potencijalnih korisnika) ovi objekti se dele u dve kategorije: - sportske povrine za aktivnosti usmerene na rekreaciju koja se izvodi samostalno - spontana rekreacija: etnja, zabava, igra, razonoda, odmor u prirodi, plivanje i sunanje i sl.); - sportske povrine za aktivne oblike rekreacije odnosno sporta, koji se odvijaju u sportskim i drugim organizacijama ili za to posebno ureenim povrinama, prostorijama i objektima. U prvu kategoriju spadaju one sportske povrine i prostori koji ne iziskuju posebno izgraene i opremljene povrine i objekte. Ove aktivnosti se odvijaju u okviru: javnih zelenih povrina, uma, parkova, rezervata prirode, izletita u rubnoj i

75

vangradskoj zoni, priobalju, obalama reka i jezera. Po pravilu se ne normiraju. Za sve navedene prostore imperativ je ouvanje prirode. Za potencijalne korisnike stepen atraktivnosti kvalitativno se uveava paljivo odabranim sadrajima koji bi se inkorporirali ili afirmisanjem zate enih prirodnih potencijala koji bi se uinili lako dostupnim: vidikovci i osmatranice, peane plae, tereni za lov i ribolov, kaptirani izvori, lekovite vode, istorijski i etnografski znaajna mesta, spomenici prirode, trim staze, staze zdravlja, staze za rekreativni biciklizam, nacionalni restorani, planinarski i lovaki domovi, ureeni kampovi. Za ovaj oblik sportsko-rekreativnih aktivnosti posebno su znaajni umski kompleksi. Od gradskih uma posebno su znaajne: Manastirska uma, Banjika uma, Topider, Koutnjak, Zvezdarska uma, ume u priobalju Save i Dunava, od prigradskih uma za rekreaciju i sport posebno treba aktivirati Lipovaku umu, Sremaki rt, Stepin gaj, umu Gorica kao i podruje Avale. ume u dubljem zaleu Beograda podesne su za sportski, privredni i turistiki lov (Guberevake ume...). U drugu kategoriju spadaju sportski objekti, sportska igralita, fitnes centri i sale, teretane i prostori za rekreaciju, obuavanje, treninge, pripreme za takmienja, kao i takmienja na lokalnom nivou ili optinska, gradska i meugradska. Mogu biti otvoreni, zatvoreni, specijalizovani za odreeni sport ili polivalentni. Mogu biti u okviru sportsko-rekreativnih centara ili drugih namena (stanovanje, delatnosti) i sadre igralita za fudbal, ragbi, hokej, tenis, koarku, rukomet i sl., sportske hale, bazene, objekte za gimnastiku, borilake sportove, stoni tenis, kuglanje i drugo. Sportsko-rekreativni centri su u funkciji sportskih aktivnosti graana, treninga, priprema i takmienja sportista, nastava fizikog obrazovanja i sportske kole, korektivne gimnastike, sportske akcije i manifestacije, zdravstvene zatite za korisnike sportskih centara. Mogu ih osnivati pravna ili fizika lica a imaju javni ili selektivni (klupski) reim

korienja. Ove jedinice mogu se kombinovati sa svim vrstama namena i objekata. Postoje i sportsko-rekreativni centri se zadravaju. Planirani sportsko-rekreativni centri na nivou optina normiraju se sa minimum ukupne povrine 4 m 2 po stanovniku i 1,2 m 2 po stanovniku korisne povrine, a preporuuje se i vie, ukoliko se ukae potreba, interes ili mogunosti. Dozvoljava se ruenje dotrajalih objekata, izgradnja novih objekata, dogradnja, nadgradnja, rekonstrukcija, adaptacija, upotpunjavanje potrebnim sportskim sadrajima - otvorenim ili zatvorenim sportskim objektima. Na lokacijama predvienim za sportske komplekse ili objekte ne dozvoljava se privremena izgradnja objekata druge namene koja nije u funkciji sporta. Do privoenja konanoj nameni na lokacijama za sport i rekreaciju mogu se privremeno ureivati i graditi samo sportska igralita i objekti. Postoje e sportsko-rekreativne povrine i deija igralita u okviru ureenja stambenih blokova se zadravaju i ne dozvoljava se njihova prenamena u druge namene. Postojee sportske povrine i deija igralita ili one koje su planirane vaeim planskim dokumentima, a nisu realizovane, treba definisati u okviru javne ili posebne parcele sa javnim reimom korienja. Dozvoljeni su izgradnja, rekonstrukcija, adaptacija i popravka dejih i sportsko-rekreativnih igralita u stambenom bloku. Omoguava se i izgradnja sportskih terena u privatnom vlasnitvu (fitnes klubovi, teniski tereni, kuglane, bazeni i dr). U zavisnosti od potreba potencijalnih korisnika, mogue je sportske terene i objekte realizovati i u okviru komercijalnih zona, radnih zona ili kompleksa, turistikih objekata i kompleksa i dr.

Tabela 70: Pregled minimalnih standarda za de ija igralita i sportske povrine u zoni kolektivnog stanovanja Naziv povrine Igralita Igralita Igralita Igralita za decu od 3-6 god. za decu od 6-11 god. i sportske povrine za decu od 11-14 god. i sportske povrine za uzrast iznad 14 god. Maksimalno udaljenje m 50 - 300 50 - 500 100 - 1.000 1.000 - 1.500 Minimalno potrebna povrina m2 /stan. 0,40 0,60 1 4

Normativi su dati na nivou preporuka za minimalne standarde i odnose se na pratee rekreativne sadraje stambenih celina.

76

4.7.6. Takmi arski sportski objekti Takmiarski sportski objekti odnosno prostori ili kompleksi, dele se u dve podvrste specijalizovanih objekata, odnosno kompleksa i to: - specijalizovane sportske komplekse na otvorenom prostoru koji zahtevaju velike ure ene komplekse koji omoguavaju sportske i takmiarske aktivnosti, ali ne zahtevaju velike posebno ureene prostore za publiku, i - specijalizovane sportske objekte za organizovanje sportskih takmienja i sportskih manifestacija na nacionalnom i internacionalnom nivou koji zahtevaju veliki kapacitet prostora za publiku i sloene graevine i infrastrukturu. U prvu kategoriju spadaju: golf tereni, strelita, lovita, akvatorije za nautike sportove i sl. Golf tereni su predvieni na lokaciji izmeu naselja Resnik i Ruanj, na lokaciji Pe ani - Umka i levoj obali Dunava izmeu naselja Kote i Bora. Imajui u vidu da su golf tereni prevashodno zelene povrine, podizanje i ure enje ovih terena moe se vriti u okviru drugih odgovarajuih zelenih povrina koje e se naknadno utvrditi izradom posebnih studija podobnosti. Strelita. Zadrava se postojee strelite kod Careve uprije. Postoje e strelite u Mirijevu se zadrava i predvia potpuna obnova i osavremenivanje uz uslove ostvarivanja maksimalnih mera bezbednosti. Centralno strelite u zoni izme u ume Sremaki rt i Ibarske magistrale treba da zadovolji sve oblike sportskih i takmiarskih zahteva. Akvatorije i pristani za nautike i motonautike sportove (veslanje, kajakatvo, jedrenje jedrilicama, jedrenje na dasci, skijanje na vodi, jet-ski) formirae se ure enjem priobalnog pojasa Zemuna, Novog Beograda, Dorola, Vinjike banje i dalje prema Grockoj. Sportski ribolov odvijae se u okviru kanala u rubnoj zoni grada na postoje im jezerima i Savi i Dunavu. Ovi kompleksi se normiraju i definiu prema sportskim propisima i pravilima za datu kategoriju sportskih borilita u skladu sa pravilnicima nadlenih sportskih organizacija, nacionalnih i me unarodnih saveza u oblasti datog sporta. Svojom organizacijom, sadrajima i nainom korienja ne smeju ugroziti ili pogorati ivotnu ili prirodnu sredinu (npr. za strelita je obavezna izrada balistikih projekata overena od nadlenih institucija, za golf igralite analiza uticaja na ivotnu sredinu). Sadraj, veliina, kapacitet, oprema i sl. za planirane sportske objekte definiu se na osnovu Zakona o sportu, sportskim propisima i pravilima nadlenih

sportskih organizacija, nacionalni, odnosno me unarodnih saveza u oblasti date kategorije sporta. Objekti i kompleksi moraju biti snabdeveni odgovarajuom infrastrukturom, povrinama za parkiranje ili garairanje. Zelenilo u kompleksu iznosi minimum 40% od ukupne povrine. Ovo pravilo vai za nove sportske centre sa preteno otvorenim sportskim terenima. Dozvoljeni radovi na postojeim objektima i parceli su: ruenje neodgovarajuih objekata, izgradnja novih objekata, rekonstrukcija, adaptacija i popravka, nadziivanje objekata, dogradnja postojeih objekata, izgradnja otvorenih sportskih terena, ureivanje zelenih povrina, izgradnja podzemnih garaa ili parkinga. Specijalizovani sportski objekti koji zahtevaju sloene graevine i infrastrukturu su: stadioni za atletiku, fudbal, ragbi, hokej na travi, tenis i sl., dvorane i palate sportova za koarku, rukomet, odbojku, stoni tenis, gimnastiku, borilake sportove i drugo, veledromi, autodromi, hipodromi, piste za karting, olimpijski bazeni, ledene dvorane i drugo. Predvieni novi specijalizovani objekti i kompleksi su: Atletski kompleks - specijalizovani kompleks za razvoj vrhunskog sporta - atletike (na lokaciji zapadno od Ulice Dr. Ivana Ribara), sadri: atletski stadion, pomoni teren sa atletskom stazom, bacalite, halu za atletiku, hotel i sve potrebne sadraje u funkciji sporta; Nova ledena dvorana i kuglana - na lokaciji u delu Bloka 67, pored kolskog centra u Novom Beogradu; Autodrom - manji kompleks staza za trke automobila i razvoj automobilskog i motociklistikog sporta, mogue je organizovati u zoni izmeu Aerodroma "Beograd" i autoputa u okviru kompleksa predvienog za sport i rekreaciju. U okviru kompleksa, mogua je izgradnja kartodroma, kao i staza za ostale auto-moto trke sa svim prateim sadrajima prema propisanim standardima. Za formiranje kompleksa autodroma ranga evropskih i svetskih takmienja najvie klase, potrebno je odrediti i opremiti lokaciju izvan podru ja Generalnog plana Beograda a u okviru podruja grada Beograda, ukoliko se prui mogu nost za preuzimanje i ovog nivoa. Kartodrom - jedna od lokacija je u okviru, specijalizovanih centara kod Aerodroma "Beograd". Druga lokacija je u okviru planiranog SRC na Ada Huji. Velodrom - biciklistika pista mogu a je na lokciji SRC "Vidikovac" ili u okviru drugog sportsko-rekreativnog centra gde za to postoje prostorne mogu nosti; Centar za konjiki sport i trke - zadrava se postojei hopodrom kod Careve uprije. Lokacija drugog centra za konjiki sport i trke planirana je na banatskom

77

pravcu u zoni Sportsko-rekreativnog kompleksa "Veliko blato".

4.7.7. kolski sportski objekti Uz osnovne, srednje i visoke kole planirane su pokrivene i otvorene povrine za kolski sport. Izrazit je deficit sportskih objekata u okviru visokokolskih ustanova. Studenti za sport i rekreaciju koriste objekte u Sportskom centru "Koutnjak" za koji se planira izgradnja, dogradnja, rekonstrukcija i proirenje sadraja. Postoje i Studentski centar na Beanijskoj kosi planira se za proirenje do Ulice Toin bunar uz mogunost izgradnje otvorenih i zatvorenih sportskih objekata i prateih sadraja u funkciji sporta. Tabela 71:

Sportski kampovi se planiraju u podruju kvalitetne ivotne sredine (umskih kompleksa, obala reka, podruja sa termalnim i lekovitim vodama i sl.). U funkciji su sportskog obrazovanja, kondicionih prirprema sportista, rekreacije, rekreativnog turizma i sl. Mogu biti specijalizovani za odre ene sportske discipline ili polivalentni. Mogu imati lokalni ili regionalni znaaj. Dozvoljena izgradnja sportskih objekata, terena i prateih sadraja: medicinski centar, hotel, centar za snabdevanje i sl. kolski objekti se tako normiraju da omogue redovno odvijanje nastave fizi kog vaspitanja. U skladu sa kapacitetom kole (broja razreda), minimalna pokrivena povrina za fiziku kulturu mora da se sastoji iz prostora za vebanje minimum 32 x 18 x 7 m visine i prateih pomonih prostorija.

Rekapitulacija povrina planiranih sportsko-rekreativni centara Red br. Naziv lokacije SRC 1. Kamendin 2. Belarica 3. Blok 44 4. Zapadno od ulice Dr. Ivana Ribara 5. Surin 6. Pregrevica 7. eleznik 8. Sremaki rt 9. Cerak 10. Vidikovac 11. Miljakovac 12. Srem ica 13. Kumodra-Torlak 14. Resnik - akumulacija 15. Ada Huja 16. Milievo brdo 17. Rakovica-Skojevska 18. Rakovica 19. Ostrunica 20. Umka 21. Ruanj-Resnik 22. Pe ani-Umka 23. Kote-Bora 24. Kote 25. Strelite Sremaki rt 26. Radmilovac 27. Ov a 28. Bora 29. Veliko blato 30. Ostrvo aplja 31. Krnjaa 32. Blok 67 Namena Polivalentni sdaraj Marina, sport. na vodi Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Motonautiki centar, marina i sl. Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Golf teren Golf teren Golf teren Polivalentni sadraj Sportsko strelite Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Polivalentni sadraj Rekreacija Polivalentni sadraj Centar za konjiki sport i trke Ledena dvorana Povr. ha 26 0,8 7 34,6 28,3 3,8 33 28 6,3 47 15 8 7,7 10 10 46,4 9 3,5 4 5 90 116 103 12 28 1,4 16 20 350 582 51,6 5 Napomena Naseljski SRC Naseljski SRC Naseljski SRC Gradski SRC Naseljski SRC Naseljski SRC Gradski SRC GradskiT SRC Naseljski SRC Gradski SRC Naseljski SRC Naseljski SRC

Specijaliz.SC Gradski SRC Naseljski SRC Naseljski SRC Naseljski SRC Naseljski SRC Specijaliz.SC Specijaliz.SC Specijaliz.SC Naseljski SRC Specijaliz. SC Turist.-rekr. C Gradski SRC Naseljski SRC Gradski SRC Gradski SRC Specijaliz. SC Gradski SRC

78

Osim pomenutih lokacija i planiranih sportskorekreativnih centara, veliki potencijal za razvoj sporta i rekreacije planiran je u sportsko-rekreacionim zonama na velikom broju lokacija. Poto u ovim zonama dominira zelenilo u raznim oblicima, one su kao povrine prikazane i bilansirane u okviru zelenila, ali su posebnom oznakom na grafikim prilozima oznaene kao sportsko-rekreativne zone u sektorskoj karti. Planirano je 15 ovakvih lokacija sa ukupno 2.003 ha a najznaajnije i najkarakteristinije su: Ada Ciganlija, Veliko ratno ostrvo, Ada Huja, novo ostrvo " aplja", Veliko blato izmeu Krnja e i Ove, zone sa obe strane autoputa, zona u Batajnici, Resniku i na Savskoj terasi. Lokacije predviene za mogue golf terene prikazane su u ovoj kategoriji povrina. 4.8. Sistem zelenih povrina Poseban sistem, koji je predloen u Generalnom planu Beograda, jeste sistem zelenila. Njega ine delovi u razliitom vlasnitvu, poev od prigradskih uma, privatnih uma i ikara, gradskih uma, gradskih bati, preko gradskih parkova, do drvoreda u pojedinim ulicama. Za razliku od mnogih drugih gradskih sektora, iji su finansiranje i izgradnja regulisani razliitim merama, sistem javnog zelenila, mada predstavlja klimatsku infrastrukturu, nema iza sebe ni finansijske ni pravne mehanizme realizacije. U tom smislu Beograd e morati da donese niz propisa kako bi se obezbedila realizacija ovog sistema. Realizacija dela sistema moe da bude na komercijalnoj bazi, ali jedan deo mora da bude ugraen u razliite pravne i finansijske procedure grada. Ova namena je definisana prvenstveno sa stanovita zemljinog pokrivaa - zelenila, a ne sa stanovita aktivnosti koje se na tim zemljitima obavljaju. U tom smislu je ova namena drugaija od ostalih koje u sebi spajaju i odre enu delatnost i odreene fizike strukture koje toj delatnosti slue.

urbanistikim planovima. Realizacija ovih planova odvijala se veoma neujednaeno, tako da do danas nije ostvaren planovima predvien celoviti sistem zelenih povrina grada. Postoje i sistem karakterie usitnjenost, nepovezanost i neravnomeran raspored zelenih povrina. Prodori zelenila u grad nemaju veze sa umama u zale u, a i same ume u zaleu nisu me usobno povezane. Takoe, u dugom vremenskom periodu zapostavljeno je njihovo odravanje i podizanje. Izgradnja trajnih i privremenih objekata gotovo na svim postoje im ili planom predvienim zelenim povrinama ima za posledicu njihovu degradaciju i gubitak anse za realizaciju celovitog sistema zelenila grada, to je pretpostavka za ostvarivanje njegovih mnogobrojnih funkcija. U Beogradu danas ima 18,45 m 2/st. zelenih povrina. Obraunom m 2 /st. obuhvaeni su parkovi i skverovi, zelenilo stambenih naselja i zelenilo sa rekreacijom u odnosu na 1.320.000 stanovnika Beograda. Pretpostavka je da je stvarni odnos nii od obraunatog usled izgradnje privremenih i trajnih objekata na njima, to zbog nedostatka pouzdanih podataka nije uzeto u obzir. Takoe u centralnim delovima grada taj odnos je znatno nii. Na optini Vraar, na primer, ima svaga 2,41 m2 /st. zelenih povrina.

4.8.2. Ciljevi Opti ciljevi razvoja sistema zelenila su: - zatita unutargradskih zelenih povrina i vangradskih uma u njihovim postojeim granicama; - zatita uma forlanda i renih ada;

4.8.1. Postoje e stanje Brojani podaci postoje ih zelenih povrina su sledei: samostalnih gradskih zelenih povrina ima oko 1557 ha, od ega parkova oko 311 ha, skverova oko 19 ha, zoovrt i botanika bata 9 ha, gradskih uma oko 748 ha i grobalja oko 470 ha. Zelenilo du putne mree zauzima povrinu od 554 ha. Drugih prigradskih i vangradskih zelenih povrina ima oko 9655 ha, od ega rasadnika oko 152 ha, prigradskih uma oko 3610 ha, uma i ikara oko 2462 ha, zatitnih uma oko 729 ha, uma forlanda oko 1466 ha, uma ada oko 518 ha, neureenog zemljita, kopova, deponija oko 398 ha, zamovarenog zemljita oko 320 ha. Prema brojanim podacima JKP "Zelenilo"- Beograd, zelenila stambenih naselja ima oko 1082 ha, drvoredi su zastupljeni u 576 ulica, a ulini travnjaci u 143 ulice. Koncepcija i organizacija dananjeg sistema zelenih povrina grada postavljena je prethodnim generalnim

- zatita ostataka movara, bara i vlanih podru ja; - povezivanje postoje e ume u zeleni prsten oko grada; - ostvariti vezu prstena sa uom teritorijom grada; - ostvariti umreeni sistem zelenih povrina korienjem linijskih veza izmeu postoje ih i planiranih zelenih povrina; - povezati sistem gradskog zelenila sa regionalnim umama; - izdvojiti nova podruja zatite prirode; - u podrujima intenzivne poljoprivrede predvideti poumljavanja u funkciji vetrozatite, zatite od emisija i integralne zatite prirode;

79

- u zonama vodozatite postii visok procenat poumljavanja; - revitalizovati male gradske vodotokove uz njihovo viefunkcionalno korienje (retenzije, zelene veze sa rekreacionim podrujima u okolini grada i dr.); - sanirati ire priobalno podruje Save i Dunava, uz oslobaanje od neodgovarajuih namena i sadraja i formirati kontinualno linijsko zelenilo na delovima obale gde je to mogue; - na uoj teritoriji grada kroz urbanu obnovu formirati nove manje zelene povrine i linijsko zelenilo; - gradske neureene povrine koje nisu namenjene izgradnji urediti kao javne zelene povrine. 4.8.3. Koncepcija razvoja Ukupno se planira oko 9000 ha novih zelenih povrina, od ega parkova oko 86 ha, gradskih uma oko 2432 ha, groblja oko 90 ha, zelenila du putne mree oko 50 ha, prigradskih uma oko 3802 ha i zatitnih uma oko 5644 ha. Brojani podaci postojeih i novoplaniranih zelenih povrina su sledei: samostalnih gradskih zelenih povrina planira se oko 4165 ha, od ega parkova oko 397 ha, skverova oko 19 ha, zoovrt i botanika bata 9 ha, gradskih uma oko 3180 ha i groblja oko 560 ha. Zelenilo du putne mree zauzimae povrinu od 600 ha. Drugih prigradskih i vangradskih zelenih povrina, zajedno sa postojeim, bie oko 16.102 ha, od ega rasadnika oko 87 ha, prigradskih uma oko 7412 ha, zatitnih uma oko 6373 ha, uma forlanda oko 1715 ha, uma ada oko 518 ha. Najve i procenat novopodignutih zelenih povrina i uma predvia se u umadijskom delu Beograda, gde je planirano podizanje oko 5143 ha ili 57%. U banatskom delu Beograda novoplanirane zelene povrine zauzimaju oko 406 ha ili 4,5%, a u sremskom delu Beograda 2670 ha ili 29,6%. U priobalju Dunava i Save planirano je novih oko 803 ha ili 8,9 %. U Centralnoj zoni grada, pored planiranih parkova, predvia se podizanje novih drvoreda, zelenih veza, manjih zelenih povrina, ureenje peakih zona i dr. Koncepcija i organizacija sistema zelenih povrina koja je postavljena u prethodnim generalnim planovima u ovom GP podrana je i proirena. Naime, formiranje sistema zelenih povrina, za razliku od nekih drugih sektora, zahteva decenije usmerenog rada. Glavna odlika zamisli ure ivanja sistema zelenila jeste formiranje zatitnog zelenog prstena oko grada i njegovo povezivanje, preko zelenih prodora, sa zelenim povrinama ue teritorije grada. Planskim reenjem predvieno je povezivanje postojeih zelenih povrina i njihovo dopunjavanje u cilju formiranja sistema zelenila grada.

Nova poumljavanja van kontinualno izgraenog dela grada predviena su na erodiranim, strmim, neplodnim, nestabilnim i terenima znaajnim za podizanje vetrozatitnih pojaseva kao i na pravcima divlje izgradnje. Postoje e ume dobijaju status gradskih i prigradskih uma sa prioritetnom zatitnom i rekreacionom funkcijom. U severnim ravniarskim podrujima predvieno je formiranje mree poljozatitnih pojaseva, zatitnih pojaseva du saobraajnica i oko industrijskih zona. Du obala Save, Dunava i krune zemunskog lesnog odseka, gde je to mogue, planira se novo linijsko zelenilo i zeleni koridori. U zonama zatite voda predvieno je podizanje novih zatitnih uma. Du dolina malih gradskih vodotokova planirani su prodori zelenila sa vienamenskim korienjem. U okviru kontinualno izgraene teritorije grada neravnomerni raspored zelenih povrina delimino e se uravnoteiti urbanom obnovom i prenamenom prostora - formiranjem novih parkova, skverova, manjih zelenih povrina, linijskog zelenila kao i objedinjavanjem i ureenjem unutranjih dvorita zatvorenih blokova. Gradske neureene povrine, koje nisu namenjene izgradnji ili e u dugom periodu biti neizgraene, uredie se kao javne zelene povrine. Planom je predvieno da kategorija uma i ikara dobije status prigradskih, gradskih ili zatitnih uma. Neure eno zemljite dobija nove namene. Zamovarena zemljita se nalaze u kategoriji forlanda i zatitnog zelenila. Stanje degradacije sistema zelenih povrina grada name e potrebu sprovoenja urgentnih mera kao to su: uklanjanje privremenih objekata i divljih deponija sa svih kategorija zelenih povrina; revitalizacija i nega ve postoje ih gradskih zelenih povrina; pripreme za sprovoenje mera nege i konverzije izdanakih uma u vii uzgojni oblik; saniranje klizita; poumljavanje na pravcu divlje izgradnje i poumljavanje u zonama zatite voda. U prvom planskom periodu planirano je podizanje 1000 ha novih zatitnih i rekreacionih uma. Realizacija sistema zelenih povrina podrazumeva promenu njihovog statusa od podreene u primarnu gradsku infrastrukturu. Pored normativa koji kontroliu sistem planiranja neophodna je izrada gradske "zelene regulative". Koncepcija i organizacija sistema zelenih povrina realizovae se kroz dalje planske razrade, detaljne studije, snimanje i valorizaciju postojeih i potencijalnih zelenih povrina i stanja ivotne sredine. 4.8.4. Tipovi zelenih povrina Zelene povrine grada obuhvataju vrlo iroki spektar tipova. U razvijenim urbanim sredinama ti razliiti tipovi su meusobno povezani tako da ine jedinstvenu mreu gradskog zelenila. Pored ovih, manje ili vie javnih prostora, postoji i vrlo znaajne zelene povrine koje su vezane za stanovanje, industriju,

80

specijalizovane centre, opte gradske centre, sportske objekte, saobraaj i poljoprivredu. Tu su takoe i posebni zeleni kompleksi u koje ulaze zooloki vrt, Botanika bata "Jevremovac" kao ogledna povrina Biolokog fakulteta, rasadnici, izlobe cvea, arboretum umarskog fakulteta, ostale ogledne povrine Biolokog fakulteta i Instituta za kukuruz i sl. Planirani sistem zelenih povrina grada organizuje se takoe i uz pomo drugih tipova zelenih povrina koje se nalaze uz neki od osnovnih gradskih sektora: - zelene povrine uz objekte kolektivnog i individualnog stanovanja; - zelene povrine uz javne slube, specijalizovane centre i objekte; - zelene povrine uz komercijalne delatnosti i opte gradske centre; - zelene povrine uz industrijske i proizvodne zone; - zelene povrine du kolskog, peakog i biciklistikog saobraaja; - druge prigradske i vangradske zelene povrine (podruja zatite prirode, poljozatitni pojasevi, rasadnici). U GP Beograda identifikovani su i planirani sledei tipovi zelenih povrina koje ulaze u jednistven sistem: - rena ostrva ili ade - movare - parkovi - skverovi - drvoredi - zeleni koridori - ume - groblja - posebni zeleni kompleksi - neureena zemljita, kopovi, deponije sa posebnim stanjem zelenila - tretman komunalnog vrstog otpada sa posebnim obavezama rekultivacije. 4.8.5. Rena ostrva ili ade Pod re nim ostrvima ili adama podrazumevaju se oblici nastali nagomilavanjem renog nanosa u koritima

ravniarskih reka. Na teritoriji Generalnog plana u koritu Dunava i Save nalazi se vie takvih ostrva: - Veliko i Malo Ratno ostrvo (u statusu prethodne zatite kao rezervat i/ili predeo izuzetnih odlika); - Ada Ciganlija - rekreaciono podruje grada (evidentirana povrina od strane Zavoda za zatitu prirode Srbije kao podruje sa prirodnim vrednostima); - Ada Me ica - rekreaciono podruje grada (evidentirana povrina od strane Zavoda za zatitu prirode Srbije kao podruje sa prirodnim vrednostima) od znaaja za o uvanje kvaliteta ivotne sredine; - Ada Huja - deo ade deponija sa industrijom i deo pod autohtonom vegetacijom (evidentirana povrina od strane Zavoda za zatitu prirode Srbije kao podruje sa prirodnim vrednostima) od znaaja za ouvanje kvaliteta ivotne sredine; - ostale ade na Savi i Dunavu (evidentirana povrina od strane Zavoda za zatitu prirode Srbije kao podruje sa prirodnim vrednostima) od znaaja za ouvanje kvaliteta ivotne sredine. Predloeno je da Malo i Veliko ratno ostrvo dobiju status predela izuzetnih odlika (u saglasnosti sa statusom njegove prethodne zatite). Ogranieno je irenje plae i prate ih objekata na ostrvu. Na Adi Ciganliji zadravaju se postoje i sportski objekti i tereni uz mogunost deliminog irenja sportskih sadraja. Ada Meica zadrava postoje e namene. Na Adi Huji planira se izgradnja centra za motonauti ke sportove, kartodroma, manje marine i dr. Ostale ade na Savi i povremene na Dunavu zadravaju se u prirodnom stanju i njihovoj prirodnoj dinamici. Planom je predvieno i formiranje novog ostrva na levoj obali Dunava sa sportskim, zabavnim i rekereacionim sadrajima. Pri planiranju re nih ostrva ili ada, kao i novog ostrva vae slede i uslovi: Malo i Veliko ratno ostrvo - predvideti mere obnove postoje ih bara i movara (produbljivanje i spajanje sa Dunavom); zatititi postoje u priobalnu vegetaciju, reiti preiavanje otpadnih voda sa objekata kupalita na samom mestu izliva odgovarajuim sistemima za preiavanje. Ada Ciganlija i Ada Me ica - pove ati atraktivnost ade u zimskom periodu, umu obnavljati vrstama koje pripadaju dananjoj potencijalnoj vegetaciji ade, reiti problem otpadnih voda. Ada Huja - zatititi postoje u autohtonu vegetaciju ade. Novo ostrvo " aplja" - prilikom formiranja novih namena maksimalno zadrati i zatititi postojeu

81

autohtonu vegetaciju i postoje e barske i movarne ekosisteme; umu obnavljati vrstama koje pripadaju dananjoj potencijalnoj vegetaciji forlanda, zatititi postoje u vegetaciju forlanda u maksimalno moguoj irini kako bi se zadrao dananji izgled leve obale Dunava, predvideti postepenu zamenu plantaa topola vrstama dananje prirodne potencijalne vegetacije, planirati minimalni odnos povrinama pod umom i slobodnim povrinama od 60: 40 %. Na postoje im i novoplaniranim re nim ostrvima ili adama mogua je rekonstrukcija, modernizacija i delimina izgradnja novih sportskih objekata (Ada Ciganlija i Ada Huja). Tehnike intervencije (npr. produbljivanje i ienje zaraslih bara) obavljati iskljuivo u funkciji njihovog odravanja i zatite; odstranjivanje bagremca (Amorpha fruticosa). Dozvoljeno je ure enje saglasno predvienoj nameni i opremanje objektima iskljuivo u funkciji zatite, rekreacije i odravanja. Ostali uslovi definiu se odgovarajuim planskim aktom. 4.8.6. Movare, bare i ritovi Pod barama se podrazumevaju stajae vode u kojima nije izraena dubinska zona. itava povrina moe da bude naseljena vegetacijom litorala. Bare su postojane; samo izuzetno, delimino ili potpuno presuuju. Pod movarama se podrazumevaju zemljita iji su gornji slojevi, usled prisustva stajae ili sporotekue vode, stalno vlani. U njima se razvija specifi na higrofilna vegetacija prilagoena ivotu u uslovima veoma vlane i anaerobne podloge. Pod ritovima se podrazumevaju povrine koje su samo povremeno pod vodom. U stvari ritovi pripadaju plavnim livadama na kojima se razvija zemljite sa vrlo izrazitim humusnim akumulativnim slojem. U vodoplavnim nizijskim podru jima Dunava i Save danas se nalaze samo ostaci nekadanjih bara, movara i ritova, kao to su: - Veliko blato, movarna depresija u trouglu izmeu Ov e, Bore i Krnjae, ostatak Panevakog rita povrine 200 ha. Movara je pretvorena u ribnjak i prihranjuje se vodom iz stalnih dovodnih kanala; - Bara Reva nalazi se istono od Krnja e, ostatak Panevakog rita. Prihranjuje se vodom iz oblinjih kanala i podzemnih voda. Bara je okruena plantaama topola povrine oko 33 ha; - bare i movare u forlandu leve obale Dunava, jo ouvani movarni biotopi. Te bare i movare tokom leta presuuju; - kubici, nekadanja pozajmita zemljita za podizanje odbrambenih nasipa, pruaju se celom duinom nasipa u forlandu leve obale Dunava, dubine do 2 m;

- Galijaka bara, movarna depresija na Velikom ratnom ostrvu povrine 24 ha; - melioracioni kanali i depresije u nizijskim podrujima Save i Dunava, obrasli trskom i evarom. Planom je predviena delimina prenamena ovih prostora. U zoni movarne depresije Veliko blato predvia se formiranje sportsko-rekreativnog centra sa razliitim oblicima neorganizovane rekreacije. Deo forlanda, na levoj obali Dunava, preko puta Ratnog ostrva, formira se u novo ostrvo sa turistikosportskim sadrajima na vodi. Na podruju Bare Reve planom je predvieno formiranje pristanita u industrijskoj zoni uz formiranje nove bare u forlandu juno od postojee. Galijaka bara na Ratnom ostrvu ovim planom bie sauvana. Planom je predvieno da se zarasli melioracioni kanali oiste i prodube. Sve navedene bare, movare i ritovi predstavljaju znaajne biotope za raznoliku faunu ptica koje ive na prostoru Velikog ratnog ostrva, Malog ratnog ostrva i priobalnim delovima Dunava i Save. Kubici i movare forlanda su zna ajna mrestilita ihtiofaune. Ovim planom trajno se zadrava namena navedenih lokaliteta jer predstavljaju posebne prirodne vrednosti. Ukoliko se proceni da je neophodno izvesti odreene intervencije potrebno je uvaiti sledee uslove: - postoje e bare, movare i ritove zadrati i zatititi u najve em moguem obimu; - ukoliko doe do smanjenja povrina, obavezno je formirati nove vlane biotope kao kompenzaciju za razorene; - predvideti odgovarajue mere zatite bara i movara (npr. od otpadnih voda, intenzivne poljoprivrede i dr.); i - prema potrebi predvideti sisteme za preiavanje voda kojima se bare i movare prihranjuju. Dozvoljeni radovi na postojeim lokalitetima bara, movara i ritova jesu: formiranje prirodnih ribnjaka; izlov ribe iz prirodnih mrestilita saglasno Zakonu o ribarstvu, ukoliko se ne radi o posebno zatienim prirodnim dobrima; produbljivanje kubika i njihovo povezivanje radi obezbeivanja protonosti i otvaranja ribljeg puta i odstranjivanje bagremca (Amorpha fruticosa). Dozvoljeno je ureenje saglasno predvienoj nameni i opremanje objektima iskljuivo u funkciji zatite, rekreacije i odravanja. Tehnike intervencije (npr. produbljivanje i ienje zaraslih bara) obavljati iskljuivo u funkciji njihovog odravanja, zatite i eventualne prenamene u rekreativne svrhe. Preporuuje se postepena konverzija plantaa topola sa vrstama prirodne potencijalne vegetacije. Ostali uslovi definiu se odgovarajuim planskim aktom.

82

4.8.7. Parkovi Pod pojmom parka obuhvaene su zelene povrine koje se nalaze u izgraenom gradskom tkivu, veliine su preko 1 ha i koriste se za odmor, etnju i igru. Na osnovu veliine, stila i vremena nastanka mogue je izdvojiti vie tipova parkova: - tip gradskog parka s kraja XIX i po etka XX veka, reen u klasinom stilu, sa de jim igralitima i mestima za odmor - Akademski park (1,5 ha), Karaorev park (2,8 ha), Park Manje (2,65 ha) ili Gradski park u Zemuni (7,72 ha); - parkovi nastali krajem XIX veka, meavina klasinog i pejsanog stila sa bogatim kulturnoistorijskim sadrajima - Kalemegdanski park (60,5 ha) i Top iderski park (12,83 ha); - Hajd park podignut 30-tih godina XX veka - danas slian park-umi; - tip rezidencijalnih parkova - park oko Starog dvora - Pionirski park (3,02 ha), danas gradski park; - tip gradskih parkova podignutnutih 50-tih godina XX veka u pejsanom stilu, u Centralnoj zoni grada, sa mreom etnih staza, dejim igralitima, restoranima i kulturno-istorijskim sadrajima kao to je Tamajdanski park (10,96 ha) ili sa mnogo skromnijim sadrajima kakav je park Terazijska terasa (1,5 ha); - parkovi u priobalju Dunava i Save, podignuti 60-tih do 80-tih godina XX veka sa kulturnim i rekreacionim sadrajima, reeni u pejsanom stilu i velikih dimenzija - Park prijateljstva (41 ha) ili Park Kej na Novom Beogradu (18,5 ha); - tip spomen-parka, kao to je spomen-park Jajinci (57 ha) podignut 60-tih godina XX veka, pejsano oblikovan, ve im delom pod umom. Lokacije za nove parkove u Centralnoj zoni grada treba obezbediti prenamenom prostora, kao to su elezniki i industrijski pogoni i bolni ki kompleksi. U Srednjoj i Spoljnoj zoni lokacije za nove parkove planirati u sklopu hidrotehnikih regulacija malih gradskih vodotoka, prenamenom prostora vojnih objekata, ure enjem neureenih zelenih povrina i u okvirima planiranih novih naselja. Kod rekonstrukcije parkova vae slede i uslovi: - sauvati park u postoje im granicama; - ukloniti privremene objekte; - izgradnja novih objekata nije dozvoljena; - rekonstruisati park u stilu u kojem je podignut. Kod podizanja novih parkova vae sledei uslovi:

- potrebno je da postoji projekat parka u odgovrajuoj razmeri sa precizno odreenom granicom parka, unutranjim saobraajnicama i parkovskim objektima; - zelenilo treba da bude reprezentativno; - planirati mesta za postavljanje spomenika; - planirati vodene povrine (vetaka jezera, fontane); - sadraji treba da budu koncentrisani (miran odmor, igra, sportski objekti i dr.); - sadraj sportskih objekata treba da obuhvati sve starosne grupe; - u parku mogu da budu podignuti sledei objekti: ugostiteljski sa otvorenim batama, pratei objekti sportskih sadraja, objekti u funkciji odravanja parka, objekti kulture, manji otvoreni amfiteatri za kulturne manifestacije i infrastrukturni objekti od opteg interesa utvreni na osnovu zakona; - mogua je izgradnja manjih pojedinanih javnih ili komercijalnih objekata u kompleksima zelenila na osnovu planova detaljnije razrade. Pri tome treba voditi rauna o veliini zelene povrine, mikrolokaciji, njenom znaaju za prostornu celinu ili grad, statusu trajnog dobra i drugim uticajnim iniocima. U postoje im parkovima dozvoljeni su slede i radovi: sanitarna sea stabala, rekonstrukcija cvetnjaka, nova sadnja, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata, rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postoje ih objekata, podizanje novih vrtno-arhitektonskih elemenata, podizanje fontana, rekonstrukcija i popravka raznih objekata i deijih igralita, ograivanje parka. Parkove treba opremiti standardnom infrastrukturom i sistemom za navodnjavanje. 4.8.8. Skverovi Pod pojmom skvera obuhvaene su zelene povrine koje se nalaze u izgraenom gradskom tkivu, veliine ispod 1 ha i koriste se za peaki tranzit, kratkotrajan odmor i igru. Skverovi u Centralnoj zoni grada datiraju od sredine XIX . Meu najstarijima su Skver Prolee (kod hotela Palas) 0,37 ha i Skver kod Centralnog doma vojske Jugoslavije (0,09 ha). Razlikuje se vie tipova skverova: skver u administrativno-poslovnom centru grada; skver ispred javnih objekata; skver u stambenim naseljima, skver u okviru saobraajnica i dr. U odnosu na nain ozelenjavanja mogu da budu: parternog tipa (travnjaci, cvetnjaci), poluotvoreni (parterni prostori sa

83

sadnicama drve a i bunja) i zatvoreni (gde preovlauje visoko drvee i iblje). Lokacije za nove skverove treba obezbediti: u sklopu peakih zona, novih saobraajnih reenja, ure ivanjem neure enih prostora grada, prenamenom graevinskog bloka ili graevinske parcele u sklopu rekonstrukcije delova grada. Kod rekonstrukcije skverova vae sledei uslovi: - sauvati skver u postojeim granicama, - ukloniti privremene objekte, - rekonstruisati skver u stilu u kojem je podignut, i - uvaavati pravce peakog kretanja. Kod podizanja novih skverova vae sledei uslovi: - uvaavati pravce peakog kretanja, - staze, platoi mogu da zauzimaju do 35 % teritorije skvera, - poeljno je da izbor materijala i kompozicija zastora bude reprezentativna, - objekti mogu da zauzmu do 5% teritorije skvera, - na skveru mogu da budu podignuti ugostiteljski objekti i infrastrukturni objekti od opteg interesa utvreni na osnovu zakona, - planirati de ija igralita saglasno tipu skvera, - zelenilo treba da bude reprezentativno, - planirati uee cvetnih povrina od 2-4%, - planirati vodene povrine (fontane, kaskade i dr.), - vrtno-arhitektonske elemente i mobilijar skvera prilagoditi tipu skvera. Dozvoljeni su slede i radovi u postoje im skverovima: sanitarna sea stabala, rekonstrukcija cvetnjaka, nova sadnja, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata, rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postoje ih objekata, podizanje novih vrtno-arhitektonskih elemenata, podizanje fontana, rekonstrukcija i popravka dejih igralita, ograivanje skverova. Skverove treba opremiti standardnom infrastrukturom i prema potrebi sistemom za navodnjavanje. 4.8.9. Drvoredi Pod pojmom drvoreda podrazumeva se linijski oblik zelenila iji je osnovni gradivni element drvo. Na teritoriji grada postoje razliiti tipovi drvoreda: po poloaju (jednostrani, dvostrani, drvoredi sredinom saobraajnice), po strukturi (jednoredni, dvoredni i

vieredni), po broju vrsta u drvoredu (homogeni i heterogeni), po kompoziciji (drvoredi sa travnim baticama i drugim biljnim elementima). Drvoredi Beograda potiu iz razliitih perioda, ali je najvie drvoreda podignuto izmeu dva svetska rata. Postoje e drvorede treba zadrati uz postepenu zamenu prestarelih i suvih stabala. U ulicama Centralne i Srednje zone, gde je to mogue, treba proiriti mreu drvoreda. Du saobraajnica u novim naseljima planirati drvorede. Kod obnove drvoreda vae sledei uslovi: - drvorede obnavljati vrstom drvea koja dominira u drvoredu ukoliko se pokazala adekvatnom u datim uslovima; - predvideti sadnju kolovanih sadnica (visina sadnica 3,5 m, stablo isto od grana do visine od 2,5 m i prsnog prenika najmanje 10 cm). Kod podizanja novih drvoreda u Centralnoj i Srednjoj zoni vae slede i uslovi: - profil ulice preko 12 m; - sadnju uskladiti sa orijentacijom ulice; - izbor vrsta prilagoditi visini zgrada; - sagledati mogu nost sadnje u jednosmernim ulicama; - sagledati mogu nost sadnje u peakim ulicama i zonama; - sagledati mogu nost formiranja travnih batica sa drvoredima; - sadnju usaglasiti sa sinhron planom; - najmanje rastojanje izmeu sadnica prilagoditi vrsti drve a u drvoredu i staninim uslovima; - predvideti sadnju kolovanih sadnica (visina sadnica 3,5 m, stablo isto od grana do visine od 2,5 m i prsnog prenika najmanje 10 cm). Kod podizanja drvoreda u novim naseljima vae sledei uslovi: - prioritet dati vierednim drvoredima sa travnim baticama; - najmanje rastojanje izmeu sadnica je 5 m; - predvideti sadnju kolovanih sadnica. Dozvoljeni radovi u postoje im drvoredima su: uklanjanje suvih i bolesnih stabala; uklanjanje stabala u sluaju kada to zahteva opti interes utvren na osnovu zakona, sadnja novog drvea i standardne

84

mere nege stabala. U Centralnoj i Srednjoj zoni grada potrebno je postaviti titnike oko debla i zatititi sadne jame. Prema potrebi postaviti instalacije za podzemno navodnjavanje i prihranu. 4.8.10. Zeleni koridori Pod zelenim koridorima oznaene su ire trake zelenila, koje u sistemu zelenih povrina grada treba da obezbede povezivanje zelenih povrina. Zeleni koridori mogu da sadre peake i biciklisti ke staze sa prateom opremom i objektima. U zavisnosti od prostornih mogu nosti oni mogu da sadre sportske objekte, retenzije ili niz parkovski ureenih povrina i drugo. Popularnost ovog tipa zelenih povrina u velikim gradovima sveta raste s obzirom na ograniene mogunosti izdvajanja velikih povrina za zelenilo naroito u izgraenim centralnim delovima grada. Ovaj tip zelenih povrina je jo uvek nedovoljno zastupljen na teritoriji Beograda. Zelene povrine na zemunskom keju su primer jednog tipa zelenog koridora. Postoje e biciklistike staze uz obalu Dunava i Save, van parkova i sportsko-rekreativnih centara, gotovo da nemaju prateih zelenih povrina. Zelene koridore mogue je postaviti du odseka i obala Dunava i Save, du saobraajnica, du malih gradskih vodotoka, kanala u sremskom i banatskom delu Beograda. Budua mrea peakih i biciklistikih staza treba da koristi postoje e kao i planirane zelene koridore. Kod rekonstrukcije postoje ih zelenih koridora vae sledei uslovi: - sauvati zelene koridore u postoje im granicama; - ukloniti privremene objekte; i - uvaavati pravce peakog i biciklistikog kretanja. Kod podizanja novih zelenih koridora vae sledei uslovi: - kod vienamenskog korienja zelenog koridora izbor vrsta i nain sadnje prilagoditi primarnoj nameni (zatitni pojasevi, zatitne ume, nizovi parkova i dr.) U novim zelenim koridorima dozvoljeni su slede i radovi: sadnja, provlaenje peakih i biciklistikih staza, podizanje prate ih objekata (mesta za odmor, ugostiteljskih objekata, nadstrenica i dr.) na povrini do 5% povrine koridora, izgradnja sportskih objekata, izgradnja retenzija i podizanje parkova. Zelene koridore treba opremiti standardnom infrastrukturom i prema potrebi sistemom za navodnjavanje.

4.8.11. ume Pod umama se podrazumeva zemljite povrine preko 5 ari koje je obraslo umskim drveem. Pod opte korisnim funkcijama uma podrazumeva se pozitivan uticaj uma na ivotnu sredinu, a naroito zatitne, hidroloke, klimatske, higijensko-zdravstvene, turistiko-rekreativne, privredne, nastavne i nau no istraivake funkcije. Pod umskim zemljitem smatrae se zemljite na kojem se gaji uma ili zemljite na kojem je zbog njegovih prirodnih osobina racionalnije da se gaji uma, kao i zemljite koje je ovim GP namenjeno za podizanje novih uma. Na teritoriji grada u odnosu na poloaj, prioritetne funkcije, vlasnitvo i nain gazdovanja umama razlikuju se slede i tipovi uma: - gradske ume, - prigradske ume, - zatitne ume, i - privatne ume. Gradske ume predstavljaju prostorni segment grada i nalaze se u Srednjoj i Spoljnoj zoni grada. Po pravilu gazdovanje ovim umama ima za cilj prioritetno rekreaciono korienje. Pored rekreacionih funkcija znaajan je njihov pozitivan uticaj na poboljanje gradske ivotne sredine. Ovom tipu pripadaju Zvezdarska uma, Koutnjak, Topiderska uma, Manastirska uma, Banjika uma, novobeogradske ume i dr. Prigradske ume nalaze se u Spoljnoj i Rubnoj zoni grada i predstavljaju vana bliska podru ja rekreacije. Po pravilu gazdovanje ovim umama, kao i kod gradskih uma, ima za cilj rekreaciono i zatitno korienje. Rekreaciono korienje je sa neto slabijim intenzitetom u odnosu na prethodnu kategoriju uma. Pored ovih funkcija one treba da predstavljaju "branu" za dalje irenje naselja. Ovom tipu uma pripadaju Avala, Stepin gaj, Gorica, Sremaki rt, Lipovaka uma i dr. Zatitne ume su ume ija je prioritetna funkcija zatita (zatita forlanda, zatita podzemnih voda, protiveroziona zatita, zatita od vetra, rekultivacija jalovita i odlagalita). Ovom tipu pripadaju forland leve obale Dunava i Save, vodozatitne ume u vodoizvoritima kao to je Makika uma, umski zatitni pojas na Milievom brdu, ume u jarugama beogradskog pobra i dr. Plantae topola koje se nalaze u vodozatitnim umama pripadaju takoe ovom tipu uma. Privatne ume su ume u privatnom vlasnitvu i zauzimaju povrinu ve u od 5 ari. Nove ume podizati na terenima ugroenim erozijom i klizitima, na zemljitima loijih bonitetnih klasa (VI i VII), u vodozatitnim zonama i drugim GP odre enim podrujima. Pri rekonstrukciji i podizanju novih uma sa preteno rekreacionom funkcijom vae sledei principi: funkcionalno ralanjavanje, pristupa nost i vrsta vegetacije.

85

Funkcionalno ralanjavanje. Gradske i prigradske ume mogu da sadre sledee zone: - zonu pasivne rekreacije udaljenu od zone aktivne rekreacije i od glavnih saobraajnica najmanje 250 - 300 m. U ovim zonama planirati samo osnovnu opremu (npr. etne i planinarske staze, rekreacione livade i dr.). Dozvoljeni kapacitet podruja je 1-3 posetioca/ha. Maksimalno uee zastrtih i izgraenih povrina je 2,5 %; - zonu aktivnog odmora koja moe da sadri dodatnu opremu (npr. jahae staze, biciklistike staze, trim staze, igralita za decu, golf, mini golf, restorane, kamping placeve i dr.). Dozvoljeni kapacitet u ovim zonama je 5-9 posetilaca/ha. Maksimalno uee zastrtih i izgraenih povrina je 5% ukupne povrine zone; - zonu sa teitem rekreacionih aktivnosti (npr. zone sa sportskim objektima, otvoreni i zatvoreni bazeni, zone kupalita, restorani, hoteli, marine, sport na vodi i dr.). Dozvoljeni kapacitet je 100 posetilaca/ha. Ova zona ne moe da zauzme vie od 5% od ukupne teritorije pred metne ume sa odnosom zastrtih, izgraenih povrina i zelenih povrina, unutar ove zone, od 60:40%. Deo ume moe da bude parkovski ureen. Pristupanost. Potrebno je obezbediti laku pristupanost iz grada; parkiralita locirati na glavnim prilazima umi; teiti da kroz kompleks ume bude obezbe eno samo peako kretanje; za lociranje novih staza koristiti postoje e umske puteve i progale; mrea puteva treba da omoguava kruno kretanje razliitih duina sa primarnim, sekundarnim i tercijarnim stazama i obezbediti neophodne staze za snabdevanje objekata. Vegetacija. Formirati progale i livada unutar veih podruja pod gradskim i prigradskim umama. Teiti sledeim odnosima: otvorene povrine 15 - 20%, poluotvorene 10 - 15 % i zatvorene povrine 65 - 70 %; teiti formiranju strukturno raznorodnih, viespratnih sastojina; planirati due trajanje ophodnje; izbor preovlaujuih vrsta drve a i iblja treba da odgovara prirodnoj potencijalnoj vegetaciji; du staza, progala i na rekreacionim livadama koristiti raznovrsniji izbor vrsta drvea i iblja; na mestima gde je to mogue formirati vizurne take (iz ume i unutar ume); planirati stepenastu, harmonino izgraenu unutranju i spoljanju ivicu ume sa velikim ueem listopadnog drvea i iblja, naroito cvetnih vrsta, vrsta sa jestivim plodovima i vrsta sa bogatim prolenim i jesenjim koloritom; planirati progale i livade irine od dvostruke do desetostruke visine okolnog drvea; u sklopu ume mogu da se zadre ili planiraju vonjaci i vinogradi. Pri rekonstrukciji i podizanju novih zatitnih uma planirati sadnju pionirskih vrsta na klizitima i erodiranom zemljitu; planirati postepenu zamenu ovih pionirskih vrsta

vrstama, koje odgovaraju prirodnoj vegetaciji stanita; plantae topola postepeno zameniti vrednijim vrstama i vrstama koje odgovaraju prirodnoj potencijalnoj vegetaciji stanita. Krenje uma je dozvoljeno u sledeim sluajevima: - radi promene vrsta drvea ili uzgojnih oblika, - otvaranje rekreacionih livada, - otvaranja vizura, - izgradnja razliitih tipova staza, - izgradnja objekata koji slue gazdovanju umama, - izgradnja objekata koji obezbe uju unapre ivanje korienja svih funkcija uma (rekreacionih objekata, retenzija i dr.), - sprovoenja komasacije i arondacije poljoprivrednog zemljita i uma, i - u sluajevima kada to zahteva opti interes utvren na osnovu zakona. Sanitarne see ume podrazumavaju se kao mera nege ume. Radi obnove postojeeg i stvaranja novog fonda poeljne su sledee intrervencije: - pretvaranje monokultura u meovitu umu, - sadnja bunja naroito na ivici ume, i - sadnja dekorativnog drvea i iblja (na ivici ume, na okukama puta, na livadama kao pojedinani primerci ili grupe). Uslovi za izgradnju objekata: - izgradnja novih objekata u funkciji prioritetnog korienja, - postoje i pojedina ni stambeni i poljoprivredni objekti na umskom zemljitu, osim u parkumama, zadravaju se ali nije dozvoljeno njihovo proirenje, - popravka i dogradnja postojeih sportskih i smetajnih objekata, i - u sluaju krenja ume za podizanje novih ili dogradnju postoje ih sportskih i smetajnih objekata plaa se jednokratna naknada za iskrenu umu u visini desetostruke vrednosti ume. Nadoknada se uplauje na raun javnog preduzea koje gazduje umom.

86

U zoni parkovski ureenih povrina i teita rekreacionih aktivnosti, ume treba opremati standardnom infrastrukturom. 4.8.12. Groblja Grobljem se smatra zemljite koje je odgovarajuim urbanistikim planom ili odlukom skuptine optine odreeno za sahranjivanje umrlih (Zakon o sahranjivanju i grobljima, "Slubeni glasnik RS", br. 20/77, 24/85, 53/93, 67/93, 48/94). U zakonu se pominje da se sahranjivanje umrlih moe vriti samo na groblju, a da se van groblja mogu izvriti sahrane samo u slu ajevima predvienim posebnim zakonom ili na zakonu zasnovanom odlukom skuptine optine. Me utim, imajui u vidu obiajno pravo, mogue je i sahranjivanje pri verskim objektima, u hramu, u porti ili na groblju odreenom za itelje manastira i to izuzetno za lica koja dobiju odobrenje po izriitoj odluci uprave manastira ili hrama. Pruanje pogrebnih usluga i odravanje gradskih groblja i krematorijuma obavlja javno komunalno preduze e koje je osnovano za obavljanje te komunalne delatnosti, drugo preduzee ili samostalni preduzetnik kome su ti poslovi povereni. Postupak poveravanja poslova regulie se posebnim aktom Skuptine grada Beograda (Odluka o sahranjivanju i grobljima, "Slubeni list grada Beograda", br. 22/90, 15/91, 23/92, 9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 20/94, 2/95, 6/99). Beograd ima decentralizovani sistem od est starih grobalja zatvorenog tipa (Novo groblje, u iji sastav ulazi i Jevrejsko,Centralno, Topidersko, Zemunsko, Staro Beanijsko i Banji ko) i etiri nova gradska groblja (Novo Beanijsko, "Orlovaa", "Lee" i "Zbeg"), koja su ravnomerno rasporeena na teritoriji grada. Jedino avalski pravac grada u gravitacionom podruju nema gradsko groblje, ve svoje potrebe za sahranjivanjem zadovoljava na grobljima "Lee" i "Orlovaa" kao i na pripadaju im grobljima seoskog karaktera. Na deset gradskih grobalja godinje se obavi oko 12.000 sahrana. Od ovog broja oko 17% su kremacije, oko 33% sahrana obavi se na starim grobljima dok se oko 50% sahrana obavi na novim gradskim grobljima. Sahrane na grobljima zatvorenog tipa vre se uglavnom u postoje a grobna mesta i u manjem broju na ekshumiranim grobnim mestima. Kremacija se vri jedino na groblju "Lee" a smetaj urni, za sada, na svim grobljima u odgovarajue kolumbarijume i rozarijume i u vrt seanja, s tim to su na grobljima zatvorenog tipa kapaciteti ogranieni. Vea gradska groblja zatvorenog tipa opsluuju celu teritoriju grada a manja ire gravitaciono podruje. Nova gradska groblja opsluuju ire gravitaciono podruje a sahrane se vre kako u nova, tako i u postojea grobna mesta.

Sahranjivanje e se na teritoriji grada obavljati prvenstveno na postoje im i ve planiranim povrinama za sahranjivanje, a na novoplaniranim grobljima obezbedie se dodatni kapaciteti dovoljni za sahranjivanje do 2021. godine. Radi to ravnomernije pokrivenosti teritorije grada odnosno upotpunjavanja decentralizovanog sistema gradskih grobalja i njihovog racionalnijeg korienja, potrebno je otvoriti nova gradska groblja na sremskom i avalskom pravcu kao i u isto nom podruju grada i seoska groblja za potrebe naselja Kaluerica i Letane, Ritopek, Batajnicu i Surin. Radi racionalnog korienja postoje ih kapaciteta i smanjenja broja i povrina novih grobalja, u svakom pojedinom sluaju treba sagledati mogunosti optimalnog proirenja postoje ih grobalja. U cilju zadovoljavanja potreba grada dovoljnim kapacitetima za sahranjivanje do 2021. godine potrebno je planirati slede e: - Na Novom beanijskom groblju realizovae se planiranih 10.000 novih grobnih mesta. - Za Sremsko podruje grada otvorie se novo groblje na povrini od oko 60-70ha. Lokacija novog groblja obuhvata lesni plato sa kotama od 77.585 mnv. Nivo podzemne vode je u intervalu od 5-10 m i pripada povoljnim terenima bez ogranienja. - Na groblju "Lee" zapoe e se realizacija oko 4.000 novih grobnih mesta u toku 2009. godine. - Za istono podruje grada otvorie se novo groblje na povrini od oko 20 ha, koje treba da po ne s radom 2013. godine. Lokacija novog groblja obuhvata teren sa nagibom 5-100, nivo podzemne vode je manji od 5 m. Teren je uslovno stabilan. - Na avalskom pravcu grada otvorie se novo groblje na povrini od oko 15-20 ha. Lokacija novog groblja pripada povoljnim terenima. Obuhvata zaravnjeni teren nagiba do 50. Teren je sa nivoom podzemne vode ve im od 5 m. - Izme u naselja Kaluerica i Letane otvorie se novo groblje na povrini od oko 5 ha. Lokacija novog groblja pripada uslovno povoljnom terenu. Teren je nagiba 5100, nivo podzemne vode je manji od 5 m i teren je uslovno stabilan. Korienje ovog terena uslovljava nivelaciono prilagoavanje prirodnim uslovima. - Za potrebe naselja Ritopek otvorie se novo groblje na povrini od oko 2 ha. Lokacija novog groblja pripada uslovno povoljnom terenu. Teren je nagiba 5100, a nivo podzemne vode je oko 5 m. - Za potrebe naselja Surin otvorie se novo groblje na povrini od oko 2 ha. Lokacija novog groblja, sa inenjersko-geolokog aspekta pripada uslovno povoljnim terenima, koji uslovljavaju odreena

87

ogranienja pri korienju ovog prostora (nivo podzemne vode je na oko 5 m). Nalazi se na delovima lesne zaravni od kote 77.5-85.0 mnv. - Za potrebe naselja Batajnica otvorie se novo groblje na povrini od oko 10 ha. Lokacija novog groblja, sa inenjersko-geolokog aspekta pripada najpogodnijim terenima, bez ogranienja u korienju. Nalazi se na lesnoj zaravni iznad kote 85.0 mnv. Teren je sa nivoom podzemne vode ve im od 10 m. U prvom planskom periodu neophodno je preduzeti sledee: na Novom beanijskom groblju aktivirati u toku 2002. godine minimum 2.000 novih grobnih mesta (prva faza od ukupno planiranih 10.000 novih grobnih mesta zakljuno sa 2006. godinom). Za sremsko podruje grada otvoriti novo groblje na povrini od oko 60-70 ha koje bi trebalo da po ne s radom 2006. godine. Na groblju "Lee" planirati realizaciju oko 5.600 novih grobnih mesta do 2006. godine. Kao poseban sadraj koji postoji u veini evropskih gradova potrebno je obezbediti i mesto za sahranjivanje ivotinja - kunih ljubimaca. Lokacija novog groblja za ku ne ljubimce predviena je u Bloku 51 u Novom Beogradu na povrini od oko 4 ha. Sa inenjersko-geolokog aspekta pripada najpovoljnijim terenima, bez ogranienja u korienju. Lokacije za sto na groblja e se, u skladu sa potrebama, a u saradnji sa relevantnim institucijama, razmatrati na nivou optina ili naselja. Pre izrade planske dokumentacije za novoplanirana groblja potrebno je, u skladu sa veeom zakonskom regulativom, izraditi prethodnu analizu uticaja groblja na ivotnu sredinu. Tabela 72: Osnovni elementi za dimenzionisanje povrina za sahranjivanje vrste grobnica dimenzija (m) grobnice -dvojne 2.50 x 2.75 grobovi u nizu 2.20 x 1 i 2,30 x 1,10 grobovi za urne bruto povrina oko 12 m 2 oko 5 m2 oko 1,2 m 2

Botanika bata "Jevremovac" koja je zati ena kao spomenik prirode botanikog karaktera jedina je botanika bata u Beogradu. Zooloki vrt se nalazi na Beogradskoj tvravi, u okviru nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog zna aja. Arboretum umarskog fakulteta poseduje vrednu zbirku dendroflore. Na teritoriji grada postoji vei broj rasadnika u drutvenom i privatnom vlasnitvu. Generalnim planom su predviene dve lokacije za novu botaniki batu: kamenolom Straevica i Topider. Kao mogue lokacije za novi zooloki vrt predlau se dve lokacije: Veliko blato i Jelezovac. Planom nije predviena nova lokacija za arboretum. Veina rasadnika se zadrava sa mogu nou podizanja novih na lokacijama koje su namenjene zelenim povrinama. Izlobe cve a (lokalne i me unarodne) je mogue organizovati na nekoj od lokacija novih parkova ili u sklopu postoje ih (npr. park na U u ili park Kej izmeu dva mosta na Savi). U kompleksima Botanike bate "Jevremovac" i Zoolokog vrta dozvoljeno je ureivanje saglasno predvienoj nameni, kao i opremanje i izgradnja objekata iskljuivo u funkciji odravanja, istraivanja i edukacije, a u skladu sa kategorijom njihove zatite. Za podizanje novih specijalnih zelenih kompleksa vae sledei uslovi: Botanika bata "Jevremovac": - obezbediti dobru spoljnu pristupanost Botanikoj bati; - irine staza prilagoditi mehnizovanoj nezi sadnica; - mogue su slede e namene: izlobeni deo, parcele za eksperimente, rasadnik, oranerija i ekonomski deo; - batu planirati tako da je mogu a etapna realizacija i proirenje. Zooloki vrt: - ure enje vrta prilagoditi osnovnim ciljevima podizanja zoolokog vrta, a to su: edukacija, nauka, rekreacija i zatita prirode; - planirati procentualno u ee od ukupne povrine: izlobenog dela 50 - 60 %, parka 30 - 40% i ekonomsko-administrativnog dela 10 %; - zooloki vrt planirati tako da je mogua etapna realizacija i proirenje; - planirati prirodne prepreke kao to su: rovovi, voda, mree u kombinaciji sa ivim ogradama i dr. Dozvoljeni su slede i radovi (Botani ka bata, Zooloki vrt, Arboretum):

4.8.13. Posebni zeleni kompleksi Pod pojmom posebnih zelenih kompleksa u Generalnom planu obuhvaene su botanike bate, zooloki vrtovi, arboretumi, rasadnici, izlobe cvea. Botanike bate predstavljaju nau ne i kulturne ustanove u kojima se nalaze nauni centri botani kih disciplina. Zooloki vrtovi, kako im samo ime kae, pre svega su mesta gde se uvaju ivotinje. Oni su pored toga znaajni edukativni i istraivaki centri. Arboretumi su zbirke dendroflore na otvorenom, dok su rasadnici pogoni za proizvodnju sadnog materijala.

88

- ure ivanje saglasno predvienoj nameni i opremanje objektima iskljuivo u funkciji odravanja, istraivanja i edukacije; - rekonstrukcija i obnova postoje ih staza i objekata; - sanitarna se a stabala; - rekonstrukcija i podizanje novih vrtnoarhitektonskih elemenata i opreme; - ograivanje. U rasadnicima je dozvoljeno podizanje objekata koji su u funkciji rasadnike proizvodnje. Posebne zelene komplekse treba opremiti standardnom infrastrukturom i sistemom za navodnjavanje. 4.8.14. Neureena zemljita, kopovi, deponije sa posebnim stanjem zelenila Pod neure enim zemljitima u Generalnom planu podrazumevaju se naputeni povrinski kopovi, naputene deponije smea, zaparloena zemljita koja nisu privedena nameni i drugo. Na teritoriji grada nalazi se vie povrinskih kopova gline i kamena od kojih su neki jo aktivni. Odlaganje smea na naputenim kao i na aktivnim deponijama bilo je, a i sada je, neadekvatno. Na teritoriji grada, pa i u samom centru, ima dosta zaparloenog zemljita. Planom je predviena nova namena na podrujima ve ih povrinskih kopova kao to su kopovi gline iznad Vinjice ili povrinski kop kamena Straevice. Manje povrinske kopove treba rekultivisati. Zaparloena zemljita dobijaju novim planom novu namenu. Jedan deo ovih zemljita namenjen je za nove parkove ili za zatitno zelenilo. Na neureenom zemljitu dozvoljeno je: sanacija deponija, sprovoenje mera rekultivacije, sadnja i podizanje objekata. 4.8.15. Tretman komunalnog vrstog otpada sa posebnim obavezama rekultivacije Postoje i sistem upravljanja komunalnim vrstim otpadom (KO) Beograda svodi se, gotovo iskljuivo, na njegovo sakupljanje i deponovanje. Klju ni problemi ovog sistema su: nedovoljna reciklaa (oko 5% ukupne koliine K O, koja se uglavnom sprovodi izvan komunalnog servisa grada), nehigijensko odlaganje otpada na gradskoj deponiji "Vina", nelegalno deponovanje otpada irom grada i neregulisane obaveze otkupljivaa reciklabila prema gradu. Do 2021. godine planira se odrivi sistem upravljanja K O Beograda na principu "sakupljanje-reciklaadeponovanje". To podrazumeva organizovano sakupljanje, preradu i prodaju sekundarnih sirovina (reciklabila) i sakupljanje i deponovanje preostalog integralnog K O. Time se, osim zatite ivotne sredine

i prirodnih resursa, ostvaruje dobit od reciklae i smanjuje koliina otpada za odlaganje, to produava vek trajanja deponije. U cilju obezbe ivanja dugorone pouzdanosti u tretmanu KO neophodno je istraiti lokaciju za deponiju na levoj obali reke Save. Lokacija potencijalne deponije treba da zadovolji uslove iz "Pravilnika o kriterijumima za odreivanje lokacije i ure enje deponije otpadnih materija" ("Slubeni glasnik RS", broj 54, 1992. god.) i treba da predstavlja rezervat za dalji razvoj sistema deponovanja otpada. Otvaranjem nove lokacije produio bi se vek trajanja deponije "Vina" i smanjili trokovi transporta otpada. Planirana deponija bi bila regionalnog karaktera, jer bi se na njoj deponovao i otpad prikupljen na teritorijama susednih optina i najverovatnije bi bila locirana van teritorije GP. Organizovano sakupljanje profitabilnih reciklabila (papir, metal i staklo) posredstvom gradskog komunalnog servisa, vrie se sukcesivno, do maksimalno mogue koliine od oko 21% u odnosu na ukupnu koliinu K O. Predviena su tri naina sakupljanja reciklabila: 30% sistemom donoenja u otkupne stanice ravnomerno rasporeene u tkivu grada, 30% sa gradske deponije i 40% "od vrata do vrata". Otkupne stanice za odreene reciklabile locirae se u okviru zelenih pijaca i pored veih samousluga, dok e za druge biti odre ena posebna mesta i mrea stanica za prijem i otkup. Obrada prikupljenih reciklabila predvia se u ureaju za obnavljanje materijalnih resursa (OMR) niske tehnologije sa preovlaujuim manuelnim radom, kapaciteta 300 tona na dan na lokaciji deponije "Vina". Deponovanje preostalog otpada nakon reciklae, planirano je na lokaciji postojee deponije "Vina" koja nehigijenski radi poslednjih 25 godina formirajui depo smea, na povrini od 40 ha. Korienje ove lokacije za budu e potrebe Beograda, uslovljeno je njenom sanacijom i proirenjem na ukupnu povrinu od 70 ha. Prioritetni sanacioni radovi postoje e deponije "Vina" jesu realizacija objekata zatite ivotne sredine od proizvedenih gasova i procedne vode iz deponije. Sistem degazacije deponije podrazumeva izgradnju 17 bunara za kontrolisano odvoenje deponijskih gasova. Sistem za pre iavanje procedne vode iz deponije podrazumeva izgradnju drenane mree duine 1.200 m, oksidacione lagune povrine 5.000 m2 i podloge za uzgoj akvatine vegetacije povrine 10.000 m 2 . Treba izvriti i sukcesivnu izgradnju ostalih objekata za zatitu ivotne sredine i za normalno funkcionisanje proirene deponije (potporna graevina, obodni kanal, putna i komunalna infrastruktura, otvaranje pozajmita zemlje za prekrivanje smea, formiranje zatitnih zelenih pojaseva, dogradnja degazacionih bunara, izgradnja prate ih objekata itd). Takoe je potrebno saniranje nelegalnih deponija irom grada uz preduzimanje adekvatnih mera za njihovo suzbijanje,

89

prvenstveno uvoenjem regularnog servisa za sakupljanje K O na celom podruju GP Beograda pa i ire. Osnovna prostorna jedinica za planiranje upravljanja K O je zona stvaranja otpadaka (ZSO) ija koliina ne prelazi 3-4% od ukupno godinje sakupljenog otpada. Prag racionalnosti transporta otpadaka vozilima za njihovo sakupljanje je 20 km do tzv. "urbane deponije" i "urbanog postrojenja". Preko te granice uvode se pretovarne stanice za prevoz otpada vozilima velikog kapaciteta do "regionalne deponije" i "regionalnog postrojenja". Otkupni odnosno prihvatni centri za reciklau lociraju se u okviru svake ZSO na visoko frekventnim mestima. Kljune norme za lokaciju deponije (Pravilnik o deponiji, Sl. glasnik RS, br. 54/92) jesu: - oblik reljefa lokacije deponije po pravilu je u uvalama zaklonjenim bonim reljefom; - vek trajanja deponije je 20 godina; - udaljenost geomorfoloki zaklonjene deponije od naselja je minimum 400 m; - udaljenost deponije od staja ih voda je minimum 0,5 km; - udaljenost deponije od tekuih voda - reka je minimum 0,5 km; - geoloka podloga deponije vodopropusnosti ispod K 1x10-5 cm/sec, minimalne debljine 2 m. Postoje e i planirano stanje u Beogradu: - Na podruju GP Beograda formirano je 34 zone stvaranja otpadaka (ZSO). - Na lokaciji "Vina" planirana je tzv. "urbana deponija" i "urbano postrojenje" za obnavljanje materijalnih resursa iz K O i deponovanje ostatka otpada. Lokacija "Vina" je udaljena proseno 20 km od 34 ZSO. - Centri za donoenje reciklabila (sekundarnih sirovina) planirani su u svakoj ZSO u okviru zelenih pijaca i pored ve ih samousluga. - Lokacija deponije "Vina" je na padini Dunava u zaklonjenoj kotlini povrine 200 ha, iju osnovicu ini postojea deponija povrine 40 ha. - Raspoloivi kapacitet lokacije "Vina" je za preko 80 godina deponovanja otpadaka, a planirana je za 20 godina. - Lokacija "Vina" je na udaljenosti od 1,6 do 2,7 km od okolnih naselja.

- Lokacija "Vina" je na udaljenosti od 0,75 km od Oljanske bare u Velikoselskom ritu. - Lokacija "Vina" je na udaljenosti od 1,3 km od Dunava. - Geoloka podloga deponije sastavljena je od prainastih glina debljine 20 m vodopropusnosti K 1x10-5 do 1x10-7 cm/sec. Za sprovoenje predloenog koncepta upravljanja K O neophodno je, do 2006. godine, donoenje gradske odluke o sprovoenju reciklae kojom bi se, pored ostalog regulisale i finansijske i druge obaveze postoje ih i buduih otkupljivaa i preraivaa reciklabila prema gradu, u smislu plaanja naknade (deoba dobiti) za pravo na reciklau, kao i usvajanje plansko - projektne dokumentacije za deponiju smea "Vina" i za druge elemente sistema za reciklau. 4.9. Poljoprivredne povrine i objekti Poljoprivredno zemljite obuhvata sve povrine koje su neposredno namenjene proizvodnji biljnih, a posredno i stonih proizvoda, radi obezbe enja hrane, agrarnih sirovina i drugih proizvoda biolokog porekla. Ova namena u GP obuhvata prvenstveno vangradske, predeone prostore, kao i zone neposredno uz prigradska sela. U ovom GP poljoprivredna zemljita su izmeana u vangradskom predelu sa drugim prirodi bliskim sistemima kao to su ume, movare, zalenila na forlandima i sl. sa kojima ine jedinstveni poljoprivredni predeo. Pod primarnom biljnom proizvodnjom (na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljitu l. 10-12) smatra se: ratarska, voarsko-vinogradarska, povrtarska i rasadnika proizvodnja, zatim proizvodnja lekovitog, aromatinog i ukrasnog bilja, proizvodnja gljiva i proizvodnja ubriva. 4.9.1. Postoje e stanje Uestvuju i sa 62,3% u ukupnim povrinama, poljoprivredno zemljite ini jednu od glavnih komponenti usklaivanja ekonomskih, ekolokih i socijalnih aspekata razvoja podruja Plana na principima odrivosti. Od ukupno 39.500 ha poljoprivrednih povrina, na oranice i bate otpada 85,6%, vonjake - 4,9%, vinograde - 1,6%, livade 2,6%, panjake - 4%, ribnjake - 0,4%, bare i trstike 0,9%. Zastupljenost navedenih kategorija pokazuje visoku prostornu diferencijaciju, u zavisnosti od stepena urbanizovanosti, reljefa i pedolokih uslova. Struktura korienja oranica i bata, takoe je neujednaena. Primetno je prilagoavanje trinim pogodnostima i lokalnim nauno-istraivakim i tehnolokim kapacitetima za proizvodnju semenskog i rasadnog materijala. Prema podacima statistike, koja primenjuje

90

kriterijum korienja po osnovnim organizacionim oblicima, danas se 68,9% ukupnih poljoprivrednih povrina Plana nalazi u individualnom sektoru (umadija - 86,3%; Banat - 53,4%, Srem - 51,1%). Ostali oblici korienja obuhvataju drutveni sektor (poljoprivredne organizacije - 26,7% i zadruge - 0,7%) i tzv. neorganizovanu zemljinu svojinu (3,7%), koja se javlja na jednoj treini panjaka (oko 650 ha) i 80% bara i trstika (oko 320 ha). Prema popisu 1991, udeo isto poljoprivrednih gazdinstava iznosio je svega 3,6%, a proseno gazdinstvo je imalo 1,08 ha obradivog zemljita i 0,1 aktivnog poljoprivrednika, starosti 57,6 godina, dok je broj drane stoke bio daleko ispod potencijala krmne baze. Izvesne razlike po naseljima bitnije ne menjaju nepovoljnu sliku osnovnih resursa porodinih gazdinstava. Tokom poslednje decenije stanje u ovoj oblasti se jo vie pogoralo, o emu govori: sukcesivno smanjivanje obradivog zemljita, uglavnom, usled irenja divlje gradnje; preovlaivanje negativnih trendova u stoarstvu, naroito govedarstvu; primetna zaputenost znatnog dela njiva, vonjaka, vinograda i seoskih dvorita i gotovo patoloko okretanje mlaih lanova poljoprivrednih domainstava od obraivanja zemlje i obavljanja drugih poslova na gazdinstvu. Beogradu je potrebna nova vizija poljoprivrede, kao delatnosti koja prua ekonomski prosperitet, drutveni ugled i linu satisfakciju. 4.9.2. Ciljevi Plan korienja i zatite poljoprivrednog zemljita podre en je poboljanju ekonomskih uslova poljoprivredne proizvodnje, poveanju ambijentalne i pejzane vrednosti poljoprivredno-ruralnog podru ja i unapre enju ekolokih i socijalnih uslova ivljenja na celom podruju grada Beograda. Ostvarivanje ovih zadataka zasnivae se na razradi kompleksnih programa ureenja poljoprivrednog proizvodnog prostora u me uzavisnosti sa umama i izgraenim tkivom na nivou naselja, odnosno prema principu jedinstva naselja i atara, a prema sledeim optim principima: - uspostavljanje ekoloki optimalnih odnosa izmeu poljoprivrednih, umskih i drugih zelenih povrina; - usklaivanje ekonomskih interesa korisnika / vlasnika pojedinih zemljinih parcela sa eljama i interesima lokalnih zajednica na nivou naselja i grada u celini; - obezbe enje materijalne podrke za sprovoenje programa iz javnih fondova, inostranih finansijskih institucija i drugih izvora; - obavezuju i kriterijum racionalnog korienja poljoprivrednog zemljita predstavlja uvaavanje tesnih me uzavisnosti u razvoju biljaka i stoarske proizvodnje.

Za unapre enje stanja ureenosti i naina korienja poljoprivrednog zemljita na nivou grada, naselja i pojedinanih gazdinstava/preduze a, potrebno je: - inovirati katastarski premer i aurirati podatke o korienim povrinama po katastarskim kulturama i vlasnicima zemljita; - obezbediti zakonske garancije za dugoroni zakup zemljita, kao jednog od osnovnih modaliteta poboljanja agrarne strukture, ukrupnjavanjem koriene povrine na ekonomski i bioloki vitalnim porodinim gazdinstvima; - obezbediti informatiku i strunu podrku poljoprivrednicima pri izradi investicione dokumentacije za osnivanje viegodinjih zasada, stonih farmi i drugih proizvodnih objekata, ukljuujui i pripremu tipskih modela optimizacije poljoprivredne proizvodnje; - uspostaviti redovno ispitivanje i kontrolu kvaliteta zemljita, vode i drugih elemenata ivotne sredine; - uspostaviti sistem aurnih informacija i prognoza o stanju na tritu pojedinih poljoprivrednoprehrambenih proizvoda; i - uspostaviti sistem poljoprivrednog raunovodstva na porodinim gazdinstvima, prema reenjima koja se primenjuju u zemljama Evropske unije. 4.9.3. Koncepcija razvoja Poljoprivredno zemljite je integralni resurs koji se, pored pedolokog sloja i drugih elemenata biosfere, sastoji i od stvorenih dobara u vidu hidrotehni kih ure aja, putne mree, zatitnog zelenila, pomonih zgrada i drugih objekata od zanaaja za njegovo budue korienje. Bitno je da se u procesima intenzifikacije poljoprivredne proizvodnje potuje ne samo prag ekonomske rentabilnosti, ve i ekoloki prag supstitucije, ime se spre ava smanjenje obnovljivog potencijala poljoprivrednog zemljita, a ujedno obezbe uje i ouvanje ekoloke ravnotee na irem prostoru. Polaze i od kriterijuma poloaja u odnosu na osnovne tipove gradskog tkiva, s jedne, i prirodnih socioekonomskih uslova poljoprivredne proizvodnje, s druge strane, odreuju se slede a klasifikacija poljoprivrednog zemljita i drugih agrarnih resursa po osnovnim podrujima grada: - poljoprivredno-ruralne enklave oko gradskog jezgra, - banatski i sremski deo rubnog pojasa, i - umadijski deo rubnog pojasa.

91

U okviru poljoprivredno-ruralnih enklava oko gradskog jezgra i drugih preteno stambenih zona, prioritet ima eliminisanje zaparloenih i neobraivanih povrina, podsticanje planskog ureenja oku nice, osnivanja vonjaka, vinograda, rasadnika cvea i drugih viegodinjih zasada, odnosno sejanih livada i panjaka; posebnu podrku treba obezbediti izradom programa za osnivanje zajedni kih gradskih bati, podeljenih na sitne parcele za viegodinje individualno korienje. U pojedina nim sluajevima, takoe, na osnovu posebnih programa i dozvola, podravae se podizanje manjih stoarskih farmi, ukoliko to doprinosi obogaivanju ambijentalnih, ekolokih, etnolokih ili istorijskih sadraja pojedinih delova grada (na primer, farme ponija, jahaih konja, retkih sojeva goveda, nekih egzotinih ili starih autohtonih vrsta stoke i ivine i sl.). U banatskom i sremskom delu rubnoh pojasa grada prioritetno je trajno ouvanje visoke prirodne plodnosti preovlaujueg dela poljoprivrednog zemljita, poboljanjem ekolokih uslova poljoprivredne proizvodnje, sa osloncem na slede e mere: ogranienje primene hemijskih sredstava, promovisanjem metoda integralnog prihranjivanja i zatite bilja, na izradu i sprovoenje programa osnivanja poljozatitnih pojaseva, uz istovremeno ouvanje prirodnih ili poljoprivrednih enklava (bare, movare, umarci, zabrani i sl.) na podrujima naroito intenzivne poljoprivrede, na pove anje stepena divezivikacije poljoprivredne proizvodnje, primenom raznovrsnijih plodoroda i plodosemena; agrotehnike melioracije kiselih, sabijenih i drugih degradiranih zemljita, na osnivanje i racionalno korienje savremenih sistema za navodnjavanje, prema ekoloki bezbednim i ekonomski rentabilnim tehnolokim reenjima. U umadijskom delu rubnog pojasa grada prioriteno je: potpunije i efikasnije iskoriavanje prirodnih i trinih pogodnosti za inteziviranje proizvodnje odgovarajuih vrsta i sorti kontinentalnog voa, stonog i vinskog groa, sveeg povra, lekovitog bilja i drugih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, mestimino primenom metoda organske, odnosno biodinamike proizvodnje, zatim poboljanje tehnolokih i ekonomskih uslova poljoprivredne proizvodnje, ukrupnjavanjem poseda i parcela gazdinstava sposobnih za prilagoavanje promenama na tritu i socio-ekonomskom okruenju; spreavanje erozije, poboljanje prorodne plodnosti zemljita i o uvanje pejzanih vrednosti primenom odgovarajuih poljoprivrednih i umskih operacija. 4.9.4. Planirana namena poljoprivrednog zemljita Osim primarne poljoprivredne proizvodnje, na poljoprivrednom zemljitu se mogu graditi i sledei objekti primarne poljoprivredne proizvodnje: magacini za repromaterijal (seme, vetaka ubriva, sadnice i sl.), objekti za proizvodnju povra u zatvorenom

prostoru (staklenici), objekti za proizvodnju gljiva, glistenjaci, tresetite, aerodrom za poljoprivrednu avijaciju, prosecanje poljskih puteva, ribnjaci i objekti u stoarstvu (stone farme, ergele i hipodromi i sl.) kao i objekti od opteg interesa utveeni na osnovu zakona. Zatitno odstojanje izmeu stambenih objekata i oranica, odnosno plantanih vonjaka koji se intenzivno tretiraju vetakim ubrivom i pesticidima je najmanje 800 m. U zatitnom pojasu izmeu granice poljoprivrednih parcela i obale vodotoka od 10 m nije dozvoljeno korienje pesticida i vetakih ubriva. Minimalna zatitna odstojanja izmeu granice kompleksa stonih farmi i objekata u susedstvu su: od stambenih zgrada 200 m, od magistralnih puteva 200 m, od renih tokova 200 m i od izvorita vodosnabdevanja 800 m. Navedena rastojanja mogu biti i ve a ako to pokae "Analiza uticaja na ivotnu sredinu" za farme sa preko 500 uslovnih grla, kao i objekti od opteg interesa utvreni na osnovu zakona. Korienje poljoprivrednog zemljita za druge namene dozvoljeno je samo za podizanje zatitnih uma i drugog zelenila, kao i za zaokrueno ureenje stambenih, privrednih i infrastrukturnih objekata na lokacijama koje su definisane odgovarajuim planskim reenjima. Na poljoprivrednom zemljitu dozvoljeni su svi radovi koji doprinose pove anju njegove vrednosti kao faktora pljoprivredne proizvodnje, pod uslovom strogog potovanja ekolokih ogranienja za trajno ouvanje biokapaciteta ukupnog prostora, a naroito: - sprovoenje hidrotehnikih melioracija na bazi odgovarajuih programa koji su usklaeni sa vodoprivrednim osnovama, - umreavanje poljoprivrednog zemljita u razne vidove zatitnog zelenila, to se ne odraava na smanjenje povrina korienih u poljoprivredne svrhe, - opremanje poljoprivrednog zemljita putnom mreom i drugim vidovima tehnike infrastrukture, u funkciji unapreenja ekonomskih uslova poljoprivredne proizvodnje, - promena namena korienja pojedinih kategorija poljoprivrednog zemljita na osnovu detaljnog ispitivanja prirodnih i trinih pogodnosti i ogranienja, - podizanje stoarskih farmi i drugih ekonomskih zgrada na poljoprivrednim povrinama u skladu sa sanitarnim standardima i drugim uslovima utvrenih zakonom, - postoje i pojedina ni stambeni objekti na poljoprivrednom zemljitu se zadravaju.

92

4.9.5. Tipovi poljoprivrednih povrina U GP identifikovane su i planirane, prema nainu korienja slede e poljoprivredne povrine: - oranice i bate (ukljuujui oku nice, plantae lekovitog i viegodinjeg bilja, vono-lozne rasadnike, rasadnike cvea i ukrasnog iblja, staklenike i plastenike, manje skupine umskog drve a na oranicama, poljozatitne pojaseve, mee, ugare i sl.) - viegodinji zasadi (vonjaci i vinogradi) - trajni travnjaci (livade i panjci) - ribnjaci, trstici, bare i - plastenici i staklenici 4.9.6. Oranice i bate Osnovna pravila korienja su: - primena plodoreda i plodosemena, u skladu sa prirodnim uslovima i trinom tranjom, redovno organsko ubrenje stajnjakom, a u izuzetnim sluajevima zaoravanjem zelene mase; - usklaivanje naina obrade zemljita sa stepenom erodabilnosti zemljita, uz obaveznu konturnu obradu i spovoenje drugih zatitnih mera na terenima sa nagibom iznad 15%; - umereno i kontolisano korienje hemijskih sredstava, prema principima integralne zatite i prihranjivanja bilja; - ouvanje me a, ivica i drugih prirodnih stanita divlje flore i faune, destimulisanje intenzivnog korienja marginalnih oranica, iznad 6. katastarske klase, koje su prirodno predisponirane za poumljavanje ili zatravnjavanje. 4.9.7. Viegodinji zasadi Jedan od osnovnih planskih prioriteta je ouvanje, obnova i osnivanje novih zasada na tradicionalnim voarskim i vinogradarskim podrujima grada. Pri tome e se naroito podsticati: - osnivanje vinograda na poloajima od posebne pejsano-istorijske vrednosti; - osavremenjavanje sortimenata pojedinih vrsta voa, prema otpornosti na bolesti i tetoine, vremenu sazrevanja, pogodnosti za transport i zahtevima potroaa; - primena metoda integralne zatite i prihranjivanja; i

- proizvodnja radno intenzivnih vrsta voa za izvoz, radi ublaavanja problema nezaposlenosti na itavom podruju grada. 4.9.8. Trajni travnjaci Poveanje proizvodnog potencijala livada i panjaka, predstavlja osnovni element delovanja unapreenja krmne baze za rentabilnu proizvodnju goveda, ovaca, koza, konja i drugih preivara. Travni pokriva ima, takoe, veliku antierozivnu mo i ekoloko-pejzanu vrednost u mozai noj strukturi predela, tipinih za umadijsko pobre. Jedno od ogranienja za plansko ure ivanje ove kategorije poljoprivrednog zemljita ine nedovoljno precizirana vlasniko-korisnika prava i obaveze nad delom panjaka. Potrebno je da se pravila ure enja i korienja ovih povrina jasno definiu u sklopu kompleksnih programa ureenja poljoprivredno-umskog prostora na nivou naselja. 4.9.9. Ribnjaci, trstici i bare Ekoloki imperativ je da se ouvaju postoje i trstici, bare i drugi movarni tereni. U procesima poljoprivredne proizvodnje oni mogu da budu korieni za osnivanje toplovodnih ribnjaka. U sklopu osposobljavanja irih podru ja za sport i rekreaciju, dozvoljena je njihova transformacija u vetaka jezera, sa prateim infrastrukturnim sadrajima. 4.9.10. Plastenici i staklenici Proizvodnja u staklenicima i plastenicima predstavlja jedan od vanijih vodova supstitucije poljoprivrednog zemljita, kojim se obezbe uje visoka produktivnost korienog prostora i ljudskog rada. Osnovno pravilo je da se objekti te vrste mogu podizati iskljuivo izvan podruja od posebne kulturno-istorijske, pejzane, ambijentalne i religijske vrednosti i to na terenima posebno namenjenim u te svrhe, odnosno na osnovu posebnih dozvola odgovarajuih komunalnih slubi. 4.10. Vodne povrine i objekti Vodne povrine u GP oznaene su na jedinstven nain. Unutar njih postoje posebni delovi koji su namenjeni za razliite vrste korienja kao to su plovni putevi, obala i priobalne zone za razliite rekreativne i druge aktivnosti i sl. 4.10.1. Postojee stanje Plovni put je pojas reke u zoni matice sa obezbeenim dubinama od 2,5-3,5 m pri najniim plovidbenim vodostajima. irina plovnog puta za Dunav je 200 m a za Savu 80-100 m. Prosena irina Dunava kod Beograda je oko 550 m, a Save 200-300 m, a preostali deo van saobraajnog koridora na Dunavu, oko 350 m, odnosno 100-200 m na Savi. Gradske obale su

93

branjene i nebranjene. Branjene obale su ureene (gradske obaloutvrde) i neureene (forlandi ispred nasipa). Objekti za pristajanje plovila su mesta na obalama sa robnim i putni kim terminalom, snabdevakim punktom i remontom za brodove (Savsko pristanite, Luka Beograd, operativne obale, Brodogradilite, plovna radionica, desna obala Save - 2 km i "Brodotehnika" na 12 km toka Save). Uz obale Save i Dunava privezano je preko 100 restorana na vodi, u vie od 20 privezita uva se preko 3000 amaca i privezano je oko 900 rekreativnih splavova. Postavljeno je preko 600 sojenica, a uz obale je usidreno ili privezano mnotvo brodova, bagera, tegljaa, bari i drugih plovnih objekata beogradskih preduze a, kao i desetak pontona ili stepenica za pristup amaca prevoznika. Obala je okupirana mnogim drugim neadekvatnim i ekoloki neprihvatljivim sadrajima (pretakalita, deponije peska i ljunka, asfaltne baze, skladita rasutog tereta, divlje deponije sme a, istakalita gradske kanalizacije i izlivi kolektora). Iako takvo stanje traje ve decenijama, u periodu realizacije GP neophodno je ure ivanjem postii puno korienje beogradskih obala. Od izuzetnog znaaja je revitalizacija Zemunskog pristanita (Kapetanija), rekonstrukcije Savskog pristanita, kao i etapno unapreenje Luke "Beograd" na Dunavu. 4.10.2. Koncepcija razvoja Obale Save i Dunava mogu se koristi za sledee potrebe: - reni saobraaj (pretovar, manevrisanje, rastavljanje, sastavljanje konvoja, privez plovnih objekata u tranzitu, pristajanje plovila, zimovnici i sidrita); - lokalne potrebe vezane za saobraaj, sport, rekreaciju, odmor (privez plovnih objekata, eksploatacija materijala iz re nog korita, marine, restorani i sportovi na vodi, splavovi, itd.). Izgradnjom obaloutvrda i ureenjem priobalnih povrina u gradskom jezgru planira se ostvarenje urboekonomskog potencijala atraktivnih i profitabilnih lokacija grada na rekama. Planira se da se objekati na vodi (brodovi restorani, splavovi, sojenice) zadre, uz potrebu posebnog ure enja tih prostora. Potrebno je da se maksimalno sauvaju prirodni kvaliteti a istovremeno prate potrebe razvoja grada, pa se planira korienje priobalne akvatorije i postavljanje objekata na vodi i u priobalju kao ujednaen i jednoobrazan tretman. Ureenje obala i ada, marine i nautiki turizam treba da postanu specifi no obeleje Beograda. Novi smetajni kapaciteti planiraju se uz marine, a posebno na Adi Huji i na novoj adi na levoj obali Dunava, kao i izletniki hotel i marina kod arheolokog nalazita u Vin i.

Gradski prostori primarne turistike vrednosti u Beogradu su stara jezgra Beograda i Zemuna, privredne i rekreativne zone, ali njihova vrednost kao i nove mogunosti i potrebe vezuju se naroito za prostore uz obale Save i Dunava. Planira se ureenje Kalemegdana i Gardoa, pristanita na Savi i proirenje peakih zona. Kontakt novih gradskih zona sa renim obalama treba realizovati u Gornjem Zemunu, kod Brodogradilita u Savskom amfiteatru, na Starom sajmitu, u Karaor evoj ulici ispod Kosani evog venca, na Kalemegdanu (Donji grad), u dunavskom centru na Dorolu (marina, Stara centrala, prostor eleznice i stovarita), u novom dunavskom centru na Adi Huji, u privrednoj zoni Velikoselski rit, kod arheolokog centra u Vini, u novoj privrednoj i pristaninoj zoni "Reva" na levoj obali Dunava i u novom centru u Krnjai, kao i na novoj dunavskoj adi " aplja" naspram Velikog ratnog ostrva i Novog Beograda. Treba obezbediti saobraajne prilaze i parking mesta u neposrednom zale u obale uz istovremenu zabranu kolskog prilaza na ure ene staze i nasipe do reke. Uz samu obalu planirane su peaka i biciklisti ka staza u kontinuitetu (biciklistike staze se planiraju odvojeno od peakih); planira se veza renim saobraajem sa okolnim lokacijama (uvoenje renih tramvaja); za dopremanje robe i odnoenje otpada planira se samo interna kolsko peaka staza; u zoni stepenita nema stacioniranja kako bi se obezbedio slobodan pristup i sa teritorije i sa akvatorije. Infrastrukturnu opremu na neure enim obalama treba reiti instalacijom du nasipa a u okviru izgraenih obaloutvrda reavati urbanistikim aktima za pojedine lokacije i grupe objekata. Uslovi za korienje ue zone priobalja su sledei: obala treba da bude dostupna u svakom gradskom segmentu (peaka i biciklistika staza); ukoliko se na donjem nivou obaloutvrde nalaze sportski tereni, visina njihovih elemenata (ograda) ne sme prei visinu gornjeg nivoa obaloutvrde. Oblikovanje obaloutvrda usaglasiti sa detaljnijom namenom i ambijentom kontaktnog podruja. Sauvati karakter i autentini izgled pojedinih segmenata postoje ih kejova, prilikom neophodnih rekonstrukcija radi postizanja jedinstvenog stepena zatite (Staro jezgro Zemuna, pristanie, zona Savskog amfiteatra). Delove obala u kontaktu sa ve im zelenim povrinama, gde je to mogue, treba naturalno urediti uz uvanje autohtone vegetacije (od hotela Jugoslavije do Ua itd.). Kontinuirano urediti prelaze preko rukavaca i marina i omoguiti prelazak biciklistike i etne staze (kao na planiranom reenju ispred Toplane i Brodogradilita na Novom Beogradu). Predvia se uklanjanje objekata od mostova uzvodno/nizvodno 100/50 m i obalnih rampi 50/50 m. Nije dozvoljeno postavljanje brodova restorana ispred Starog sajmita.

94

4.10.3. Tipovi objekata priobalne zone Za korienje vodenih povrina u GP planirani su sledei tipovi objekata: - marine, - vezovi u toku, - brodovi restorani, - rekreativni splavovi, i - sojenice. 4.10.4. Marine Marina je osnovni objekat nautikog turizma i specijalizovana turisti ka luka na obali sa sadrajima namenjenim plovnim objektima za rekreaciju i potrebe nautikih turista, sa skupom objekata, ureaja i opreme na vodenoj i kopnenoj povrini. Postoje e marine su: - Zemun do Ua: Klub "iroka staza", Klub "Radecki", Kajak-kanu klub "Zemun", Veslaki klub "Galeb", Nautiki klub "Gardo", Motonauti ki klub "Zemun", Sportsko-ribolovaki klub "Dunav", Udruenje prijatelja Save i Dunava - "4 jul", pristan. "Sv.Nikola" (10 klubova); - Ue do Vinjice: Motonauti ki klub "Dorol 1" i "Dorol 2", Udruenje ribolovaca "Mika Alas", "7 juli" i "Karaburma", klub "Ada Huja" i "Alasko drutvo" (7 klubova) sa desetak veih lokacija za privez plovila u funkciji marina, od kojih su dve bazenskog tipa (Marina Dorol i rukavac Ade Huje); - Marina "Gemaks", Kajakaki klub "Brodarac", Marina "Sava", Klub "Savski Biser" i jo pet pojedinanih lokacija (oko 9 klubova) sa oko pet manjih lokacija za privez plovila; - Sportsko-ribolovako drutvo "Stenka", Jedriliarski klub "Brodarac", ribolovaki klubovi u ukarikom rukavcu, na Makiu i Ribolovaki klub "elezniar" (oko 11 klubova), sa oko tri vee lokacije za privez plovila u funkciji marina, od kojih jedna u rukavcu Ade Ciganlije. Osnovni element marine je usidreni plovni objekat sa grupom osnovnih sadraja (uprava, uvanje, odravanje amaca i motora, sanitarni vor), oko kojih se formiraju zone za organizovano sidrenje sa odgovarajuim vodenim prilazima i prolazima, a u neposrednoj vezi su i ostali objekti i delatnosti proirenih funkcija marine. Rang marine propisuje nadleni dravni organ (nacionalna kategorizacija) i u zavisnosti od kategorije

potrebni su razliiti sadraji od drutvenih, preko rekreativnih, uslunih, trgovakih i administrativnih delatnosti: - prihvatanje, uvanje, otpremanje i rentiranje plovila sa servisnom slubom - snabdevanje gorivom, rezervnim delovima i popravka plovila - carinska, policijska, zdravstvena, radio i meteoroloka sluba, menjanice, banke, PTT usluge, turisti ke agencije - hotelsko-ugostiteljske usluge sa trgovinom (prodaja nautike i sportske opreme, amaca) - drutveno-klubske i nautike promotivne delatnosti vezane za nautiki sportski klub i sportskorekreativne i zabavne sadraje. Marine na renim tokovima formiraju se u dva tipa: a) bazenska marina i b) marina u toku. U Generalnom planu predvieno je da se odri ve ina postoje ih marina i klubova za dranje amaca ali i izgradi ve i broj novih u razli itim visokim kategorijama. Postoje e lokacije marina ostaju i dalje aktivne ali ih treba uskladiti sa propisanim uslovima. Bogatstvo sadanjih klubova koji su pristupani graanima Beograda i sa skromnim ekonomskim mogunostima, treba odrati uz nune promene i unapre enja, ali je znaajno uvesti na vie mesta nove savremene marine veeg kapaciteta i visokog standarda usluge radi ukljuenja u me unarodni turistiki sistem na Dunavu. Mesta prirodno zatienih bazena sa dobrim pristupom gradskom centru (reni rukavci i zimovnici), bie iskorieni za izgradnju ili rekonstrukciju bazenskih marina. Planirane lokacije bazenskih marina u prostoru GP jesu: Beanijski zimovnik, ukariki rukavac, marina Dorol, rukavac Ade Huje i ue Boleice, kao i mogue lokacije na levoj obali Dunava u vezi sa koridorima planiranih mostova i naroito na novoj adi, gde su mogue nove marine na vie mesta i velikog kapaciteta i kvaliteta. Podrazumeva se odravanje i unapreivanje pomenutih postoje ih i izgradnja novih marina na desnoj obali Dunava u Batajnici, SRC "13. maj" spojen sa lokacijom vila "Vukoji", lokacija "Gove i brod" i ve i broj novih punktova na levoj i desnoj obali Save. Za razliite veliine amaca potrebno je predvideti sledee dimenzije vezova (povrina veza - minimalna povrina koju zauzima plovilo u najnepovoljnijim prilikama):

95

Tabela 73: Dimenzije vezova duina amaca do 4,5 m do 6,5 m do 7,5 m preko 7,5 m dimenzije veza (m) 5,7x 3 (50% zastupljenosti na naim rekama) 7,5x 3,7 (36% zastupljenosti na naim rekama) 9,3x 4,3 (12% zastupljenosti na naim rekama) (2% zastupljenosti na naim rekama)

U sadanjem trenutku vezovi u toku postoje na mnotvu malih lokacija du obala Save i Dunava, to ukazuje na hitnost reavanja organizovanih pristajalita i marina. Uoljiv je nedostatak planiranih zona sa ugraenim vezovima na obali, to dovodi do pojavljivanja vezova i tamo gde ih nikako ne bi smelo biti. Na akvatoriji postoji est gradskih pontonapristana (predvienih za gradski re ni saobraaj) od kojih tri slue za pristan, dva za teatar i jedan za restoran. Ima i nekoliko privatnih pristana sa vezovima u toku. Zimovnici mogu biti mesta du reke pogodna za bezbedan boravak plovila u toku zime, tj. akvatorija zatiena od leda sa dovoljnom dubinom pri svakom vodostaju (naj ee re ni rukavci). Zimovnici su na Dunavu rukavac Ade Huje, bazen Luke "Beograd" i Dunavac, a na Savi Beanijski zimovnik i ukariki rukavac, kao i neka zatiena mesta pored obala. Kao nove lokacije zimovnika treba aktivirati neureene rukavce forlanda i uz minimalno ureenje uvesti u funkciju zimovnika na levoj obali Dunava (preko puta Batajnice, Gove eg broda, u Crvenki i preko puta Vinjice). Gradske rukavce privremenim ureivanjem treba planirati kao zimovnike do privoenja nameni ure enog pristanita (Ada Huja, Mala Ada, Ada Ciganlija i Jocina ada). Mala ada planirana kao sastavni deo zimovnika (kupalita, bazeni, umetnike kolonije, park skulptura i letnja pozornica). Sidrita su vodene povrine za stacioniranje plovila bez sopstvenog pogona dok ekaju na pretovar ili ponovnu plovidbu. Lokacije za sidrita odre uje kapetanija. Postoje a sidrita su na Dunavu kod Ade Huje i Vinjice (od 1162-1166 km) i na Savi (na 2-3 km). Postoje a sidrita zadravaju se ukoliko zadovaljavaju propisane uslove. Pristajalita su vodene povrine za privremeno stacioniranje manjih re nih plovila, koje se vri vezivanjem za ponton u vodi ili vezova na obali. Predvideti lokacije za vezivanje amaca ispred pojedinanih urbanih celina kojima nisu predvieni drugi vidovi vezivanja plovila. Njihova mesta treba locirati blizu mesta stepenita i na propisanoj udaljenosti od susednih plovnih objekata. 4.10.6. Restorani na vodi Restorani na vodi (brodovi - restorani) su plove i objekti (plove a postrojenja) na vodi, koji nisu predvieni za esta premetanja, a ija je osnovna namena pruanje ugostiteljskih usluga. Oko 110 brodova restorana se nalazi du obala Save i Dunava: na desnoj obali Dunava - od "Radeckog" u Zemunu do Ua oko 20 restorana i od U a do Vinjice oko 5; na levoj obali Save - od U a do blokova oko 25 restorana i du blokova 24 restorana; na desnoj obali Save - od Ua do ukarikog rukavca 9 restorana i do nizvodnog vrha Ade Ciganlije jo 25 restorana. Odlikuje ih siromanost i jednolinost sadraja i prevelika bliskost i gustina koja onemoguava

Prema elementima osnovnih sadraja koje marina ispunjava moe se ustanoviti vie kategorija po uslugama (standardne, luksuzno-ugostiteljske, rekreativno-sportske) i veliini (prvog reda sa kapacitetom preko 300 amaca, drugog reda za 100300 i treeg reda za oko 100 amaca). Akvatorija marine koristi se povrinski i zavisi od prirodno-stvorenih preduslova i broja predvienih plovila koji se vezuju upravno na obalu. Plovila se vezuju za gatove (elementi za vezivanje: oko 2 m irine za 100 m duine) koji mogu biti: stabilni gatovi (ako su oscilacije vode manje) i plivaju i. Osnovni uslovi prilagoeni beogradskim marinama: - pristup marini potpuno ure en u saobraajnom smislu uz obezbe eno parkiranje srazmerno njenom kapacitetu; - potpuno opremljena infrastrukturno (vodovod, kanalizacija, elektrina energija / rasveta, telefon); - baza sidrita (obino lep) treba da bude privezan sa obalom pokretnim mostom tako da ne ometa korienje niih platoa na obaloutvrdi i zonu prilaza du obaloutvrde; - u sluaju formiranja vie marina du obale predvideti jednu rampu za opsluivanje susednih marina sa odgovarajuom irinom vodenog prilaza. 4.10.5. Vezovi u toku Vezovi u toku predstavljaju povrine du renog toka namenjene vezivanju manjih plovnih objekata. U ovom delu su definisani jo i: - zimovnici, - sidrita, i - pristajalita.

96

neposredan vizuelni i fiziki kontakt sa rekom, a dovodi do stvaranja sprudova i naplavina. Evakuacija otpadnih voda (suprotno propisima) ide direktno u reku bez pre iavanja, a snabdevanje, skladitenje ambalae i vrstih otpadaka ugroava obalu. Za saobraajne potrebe koriste se peake povrine, bez kolskih i parking prostora. Infrastrukturne instalacije improvizovano su prikljuene na javnu rasvetu i hidrante, bez kanalizacionih odvoda. Fiksiranje prilaznog mosta esto je proizvoljno uz nedostatak vezova i nia za vezivanje objekta a ugroava etae i obaloutvrdu. Uprkos nedostacima, planira se zadravanje postoje ih deonica na Savi i Dunavu (uz ispunjavanje uslova prema planu i pravilniku postavljanja ovih objekata koji donosi Skuptina grada), s tim to su nove lokacije na istim deonicama vodotoka, ali uz smanjivanje broja plovila, podizanje kvaliteta, preorganizaciju mesta vezivanja prema istim uslovima, i reavanje problema prisutnih u postojeem stanju na svim pozicijama. Planira se proirenje namena brodova na kulturne (kamerna pozorita, izlobeni prostori...), turistike (kulturno - revijske manifestacije, hoteli), sportske (rekreativni centri i klubovi ...) kao i kombinovane namene. Brodovi - restorani moraju imati neophodne estetske kvalitete. Postavljanje i izgled brodova-restorana su posebno uslovljeni za odre enje prostorne zone: - U zonama sa posebnim kulturno istorijskim vrednostima mogu se postaviti samo restorani sa brodskim koritom i nadgradnjom prema uslovima Zavoda za zatitu spomenika kulture. - U zonama bez posebnih istorijskih i kulturnih vrednosti mogue je postavljanje brodovarestorana i sa drugim konstruktivnim karakteristikama sa nadgradnjom primerenom ambijentu. - Nije dozvoljeno postavljanje brodova-restorana ispred Starog sajmita, i ue zone Zemunskog keja. Uslovi za postavljanje restorana na vodi su: - planirana maksimalna veliina restorana na vodi od 250 m 2 sa razmakom izmeu objekata je minimum 15 m; - dubina vode pri postavljanju restorana mora biti vea od dubine gaza pri minimalnom vodostaju; - na lokacijama uz plovne puteve postaviti deplasmanske objekte tako da ne ugroavaju bezbednost plovidbe; - prilaz objektu preko pristupnog mosta koji je sa obalom vezan zglobnom vezom, a sajle i podupirai ne smeju ometati kretanje obaloutvrdom;

- za privez plovila neophodne bitve i nie za zatitu obale od ote enja; - sve pristupne staze moraju biti potpuno osvetljene; - obezbediti priklju ke za vodu, struju i telefon; - restorani moraju da poseduju ureaj za pre iavanje otpadnih voda (sanitarnih i fekalnih) ili nepropusni tank koji mora da ispunjava vae e sanitarno-tehni ke uslove. 4.10.7. Rekreativni splavovi Rekreativni splavovi su stacionirana plovila sastavljena od plutajuih tela sa malim gazom, koja nisu predviena za esto premetanje, a sadre platforme za sunanje i kabinu za smetaj opreme i rekreacioni boravak ljudi. Veliina splavova se kree od 4 x 4 m do 9 x 9 m, nekad i na dva nivoa. Gustina varira u odnosu na lokaciju i najve a je na Adi Ciganliji i Adi Meici. Sa ekspanzijom rekreativnih splavova raste ugroenost okruenja u funkcionalnom i ekolokom smislu, jer ne postoje odgovarajui uslovi za postavku i opremanje splavova, te su direktni zagaivai voda. Na obalama Dunava i Save ima oko 900 splavova i preteno se nalaze na desnoj i levoj obali Save u uem podruju grada. Rekreativni splavovi zauzimaju oko 20 km obale Save, od toga: Ada Ciganlija oko 6 km, Veliki Maki oko 9 km, Ada Meica celim obodom ostrva oko 2,2 km, sa manjim brojem u zoni Ostrunice i Umke. Du novobeogradskih blokova su pojedinani splavovi (oko 2 km) i na lokaciji Jocina ada (1,8 km u kontinuitetu). Na Savi u zonama neposredne i ue sanitarne zatite izvorita (gde nisu dozvoljene aktivnosti koje ugroavaju vodozahvate i reni bunare) treba isklju iti oko 3,5 km duine obale za vezivanje splavova, a nove lokacije mogu da se organizuju na potezu od Ostrunike ade do Umke, Ada Huja i Ada Vojna bata. Definitivna namena i organizacija pojedinih deonica proiste i e iz regulacionog plana obala za pojedine vrste objekata posle sinhronizacije sa ostalim namenama u GP uz propisivanje uslova i standarda u pogledu korienja obale, priveza, izgleda, veliine, tehnikih elemenata, potrebne infrastrukture, sanitarnih, uslova pristupa i dr. Uslovi za postavljanje rekreativnih splavova: - planira se da lokacija rekreativnog splava u proseku obuhvata oko 20 m vodenog ogledala po duini toka, oko 30 m obale u zaleu obale sa prose nom duinom zauze a obale od 15 m; - splavove planirati u meusobnom osovinskom razmaku od 30 m;

97

- prosena veliina 6 x 6 m, sa jednom etaom u odnosu otvoreno / zatvoreno 2:1; - obezbediti organizovanu evakuaciju vrstog otpada u zale u; - za sanitarno upotrebljene vode koristiti montane sanitarne vorove sa samorazgradnjom 4.10.8. Sojenice Sojenice su drveni objekti uz obalu ili iznad vode, rekreativne namene, podignuti na stubove radi zatite od poplava. Ve inom su locirane pored otvorenog toka i kanala u forlandu ispred odbrambenog nasipa, i to: od Bloka 45 do ostrunikog mosta (preko 100 objekata); du Ade Me ice, uzvodni deo Ade Ciganlije i u Velikom Makiu u dva reda u zaleu, a na Ostrunici i Umci (oko 200 objekata); uz naselje "Crvenka" (od 1171-1173 km leve obale Dunava); u najstarijem naselju "Mika Alas" u Jojkievom rukavcu na izvodnom kanalu MCS Bora (oko 1168,5 km) i u naselju " apljan" (1159 km), oko 250 objekata. Na desnoj obali Dunava, sojenice su postavljene samo u delu Ritopeka. Na najugroenijim lokacijama, od kanala Galovica do ostruni kog mosta i na Velikom ratnom ostrvu, planira se potpuno uklanjanje niza sojenica i sli nih objekata iz zone zatite izvorita. Na lokaciji nove ade na levoj obali Dunava nije dozvoljena izgradnja novih sojenica do izrade odgovarajuih planova razvoja i ure enja, kada e se reiti i tretman postojeih. Postoje e lokacije e se koristiti uz prethodna ogranienja i smanjenja, na osnovu privremenog statusa korienja uz unapreenje zatite okoline i zatite vode od zagaenja. Uslovi za postavljanje sojenica su: - planirani gabarit sojenice je oko 20 m2 sa minimalnim razmakom od 10 m, - planirati montane sojenice od prirodnog materijala (iznad kote plavljenja), - planirati jednu etau i zastupljenost zatvorenih i otvorenih prostora u odnosu 2:1. 4.11. Dalji tretman neizgraenih gradskih povrina Ovde je re o terenima koji se nalaze unutar gradskog tkiva ali koji nisu angaovani ni za kakvu posebnu namenu. U izvesnim sluajevima, kao na Novom Beogradu re je o povrinama na kojima se oekuje relativno skora izgradnja. Ove povrine se pojavljuju samo u postoje em stanju, dok ih u planiranom stanju nema.

4.12. Dalji tretman povrina i objekata razli itih namena neusklaenih sa okolinom Na vie mesta na teritoriji Generalnog plana Beograda postoje razliite povrine i objekti ija delatnost ili samo postojanje nisu usklaeni sa okolinom, sa osnovnom delatnou te okoline ili sa nekim bitnim njenim svojstvima. Povrine i objekti koji nisu usklaeni sa okolinom pripadaju razliitim, praktino svim namenama koje su prethodno prikazane. Postoji znaajna potreba za usklaivanjem takvih neusklaenih namena bilo to e se takvi sadraji ukloniti, izvriti izvesne transformacije u samoj okolini, bilo to e se kroz transformaciju neusklaenih namena ili kroz njihovo izmetanje, izvriti smanjenje rizika. U ovom GP identifikovane su i locirane sledee povrine i objekti koji su neusklaeni sa svojom okolinom i koji prema odredbama ovog plana treba da se u procesu implementacije plana usklade ili uklone: - povrine i objekti stanovanja, optih gradskih centara, specijalizovanih centara, privrede, sporta i saobraaja i drugog u podru ju izvorita na Makiu, a koji su podignuti bez dozvole (grafi ki definisano). - povrine i objekti stanovanja, rekreacije, sporta, poljoprivrede, saobraaja i drugog u podru ju izvorita u zoni kanala Galovica na levoj obali Save, koji su podignuti bez dozvole (grafi ki definisano). - povrine i objekti stanovanja, rekreacije, saobraaja i drugog u podruju izvorita na Koari, na levoj obali Dunava, koji su podignuti bez dozvole (grafiki definisano). - povrine i objekti stanovanja i razliitih delatnosti u zatitnoj zoni aerodroma Beograd koji su podignuti bez dozvole (grafiki definisano). - povrine i objekti stanovanja i razliitih delatnosti na aktivnim i potencijalnim klizitima na razli itim lokacijama u granicama GP koji su podignuti bez dozvole (nije grafiki definisano). - povrine i objekti stanovanja, privrede, saobraaja i drugih delatnosti u podru ju park-ume Zvezdara i drugih vrednih zelenih prostora grada koji su podignuti bez dozvole (nije grafiki definisano). - povrine i objekti industrijskih preduze a ija je delatnost visokorizina za okolinu jer svoje proizvodne procese nisu modernizovali prema aktuelnim propisima o zatiti ivotne sredine (identifikovani posebnim spiskom). - povrine i objekti stanovanja i drugih delatnosti koji su podignuti bez dozvole unutar zone zabrane izgradnje oko Instituta "Vina" (grafiki definisano).

98

- povrine i objekti stanovanja i drugih delatnosti koji su podignuti bez dozvole na trasama primarnih gradskih saobraajnica (grafiki definisano). Za svaku od neusklaenih situacija potrebno je da se izradi odgovarajua studija koja e odgovoriti na pitanje na koji nain e se izvriti usklaivanje. Takve studije su osnov za dalju urbanisti ku razradu u regulacionim planovima. U planu namene povrina za 2021. godinu prikazane su tri posebne vrste povrina iz ove grupe: - povrine privrednih delatnosti i privrednih zona koje se transformiu u komercijalne delatnosti i gradske centre (ili drugu kompatibilnu namenu), - namene zemljita koje e se odrediti nakon usklaivanja postoje ih namena sa posebnim propisima, i - podru ja za detaljnu analizu uticaja i postojeih namena i objekata na uu zonu zatite izvorita. Generalni stav je da je eksploatacija nemetalnih sirovina, zbog neminovne erozije izgleda i kvaliteta zemljita i pejzaa u neposrednoj okolini, nepoeljna na teritoriji Generalnog plana Beograda. 5. ZATITA PROSTORA Poto su u narednom periodu mogue manje promene Generalnog plana, ili izmene propisa sa pojednostavljenim procedurama za izmene i promene plana - izdvajaju se prostori, objekti i uslovi koji ne mogu biti predmet takvih izmena. To su prostori koji su definisani kao fiksni elementi ili trajne vrednosti grada: graditeljsko naslee (kulturna dobra, ambijentalne celine i prostori znaajni za identitet grada, objekti moderne arhitekture), prirodne vrednosti, zelene povrine. U ovom planu e se definisati preporuke i uslovi za ova dobra, s obzirom na karakter koji imaju: negde nije dozvoljena gradnja (na primer, na Velikom ratnom ostrvu), a negde je upravo kapacitet za gradnju vrednost prostora (na primer, na prostoru Savskog amfiteatra). Isto tako, postoji jedan broj infrastrukturnih, saobraajnih i srodnih gradskih elemenata koji su do te mere vredni za grad da se moraju raunati kao fiksni. 5.1. Zatita nepokretnih kulturnih dobara Vrednost istorijskog Beograda sadrana je u materijalnom svedoenju njegovog graditeljskog naslea, tragovima i znacima vie istorijskih perioda, specifi nim socijalnim, kulturnim, antropolokim, geografskim vezama i kontinuitetom ostvarenim izmeu pojedina nih istorijskih graevina i urbanog konteksta. Istorijska stratigrafija, harmonija stvarana tradicionalnim graevinskim materijalima i metodama graenja - deo su njegove autenti nosti koji mora biti

potovan. S obzirom da se radi o jednom multifunkcionalnom organizmu, koji ima rezidencijalne, socijalne, politike i ekonomske aktivnosti, prostori sa valorizovanim nasle em su definisani, razmatrani i tretirani sa ciljem identifikovanja autenti nih istorijskih graevina i prostora ali i njihovih modernih transformacija. Zabrinutost za sudbinu graditeljskog naslea ukazuje na potrebu za aktivnim, blagovremenim i profesionalnim ukljuivanjem sektora zatite u procese razvoja. To podrazumeva uee u procesima planiranja, ure enja okoline, novim odnosima izmeu javnog i privatnog sektora, novoj argumentaciji i stavovima prema planiranju uopte. U nastojanju obezbe ivanja dugoro nih rezultata projekti integrativne konzervacije izvode se u dobro koordiniranoj i funkcionalnoj interdisciplinarnoj saradnji, planera i konzervatora, uz jasne zakonske okvire. Osnovno polazite Generalnog plana je afirmacija urbanog kontinuiteta, tokom kojeg se graditeljsko naslee postavlja kao neobnovljivi resurs i stimulans razvoja. Planom se, zato, tite i promoviu spomenici kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheoloka nalazita i znamenita mesta, prirodni preseci terena sa istorijski potvrenim i estetski vrednovanim izgraenim reperima, vizurama i siluetama, sa ciljem da se ouva duh i krakter urbanog prostora, trajno naznae i prezentuju svi vredni elementi gradske strukture i definiu putevi uspostavljanja kontinuiteta sa onim aspektima grada koji dalje rastu i razvijaju se.

Zato se planskim reenjima eli postii: - ouvanje kulturne batine i zaustavljanje dalje degradacije postojeih prostora i fizike strukture, - usklaivanje politike razvoja zatite kulturnoistorijskog naslea sa kompleksnim razvojem grada u celini, - usklaivanje programa iz oblasti zatite kulturnoistorijskog naslea sa programima drugih oblasti koje uestvuju u planiranju, kako bi se stvorili optimalni uslovi za integrativnu konzervaciju i urbanu obnovu u pojedinim delovima grada, - usklaivanje programa iz oblasti zatite kulturnoistorijskog naslea sa zahtevima i tempom savremenog razvoja i uslovima drutvenoekonomskih promena drutva u tranziciji, - obezbe ivanje ravnomerne realizacije programa zatite kulturno-istorijskog nasle a u etapama, ime se stvaraju uslovi za delovanje od opteg i trajnog drutvenog interesa;

99

- definisanje smernica za podizanje kvaliteta ivotne sredine u prostornim kulturno-istorijskim celinama, - definisanje metoda i postupaka rada na urbanoj konzervaciji i obnovi u konkretnim slu ajevima. Prostorna reenja u Generalnom planu tee zaokruivanju, dopunjavanju i korekciji postavki kojima su se odre eni delovi Beograda formirali kao prepoznatljive i za ivot grada dragocene strukture. U irokom spektru oblika zastupljenih u graditeljskom nasleu prioritet se daje izrazito vrednim i atraktivnim urbanim strukturama. One su kroz istoriju Beograda trajno opstale i predstavljaju prostorne kulturnoistorijske celine izuzetnog i velikog znaaja, kulturna dobra ili dobra koja uivaju prethodnu zatitu, odnosno delove sa karakteristinim svojstvima po kojima se grad pamti. Da bi se to ostvarilo, Generalnim planom se definiu granice podruja sa razliitim kategorijama vrednosti nepokretnih kulturnih dobara u okviru kojih se planirane aktivnosti moraju sprovoditi uz posebne mere opreza i u saradnji sa institucijama zatite spomenika kulture. (Grafiki prilog:Trajna dobra) Graditeljsko nasle e Beograda titi se primenom mera definisanih Zakonom o kulturnim dobrima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 71/1994) i urbanistikom zatitom koja se, takoe, stara da ukupno urbanisti ko i arhitektonsko naslee bude, u onoj meri koja odgovara njegovoj vrednosti, integrisano u savremene tokove ivota grada kao faktor njegovog ukupnog razvoja. Planom se predviaju mehanizmi zatite u okviru zakonskih instrumenata. Generalni plan tei uravnoteenom kompromisu izmeu zatite i obnove graditeljskog nasle a, svakodnevnih ivotnih potreba i zakonitosti ekonomskog razvoja. Takva zatita kulturnog nasle a pretpostavlja postepeno stvaranje onoga to se civilizacijski prepoznaje kao "kulturno drutvo" u kojem se ovaj segment prepoznaje i kao ekonomski isplativ. Analizom postojeeg stanja i vrednovanjem svih raspoloivih podataka definisana su podruja sa etiri razliita nivoa tretmana graditeljskog naslea. Osnovni uslov za tretman nepokretnih kulturnih dobara u Generalnom planu Beograda jeste potovanje njihovih vrednosti i statusa prema Zakonu o kulturnim dobrima. U Generalnom planu Beograda nepokretna kulturna dobra dele se na: spomenike kulture, prostorno kulturno-istorijske celine, arheoloka nalazita i znamenita mesta. Oni su razvrstani u tri kategorije: kulturna dobra od izuzetnog znaaja, kulturna dobra od velikog znaaja i kulturna dobra. Kulturna dobra koja uivaju prethodnu zatitu po Zakonu o kulturnim

dobrima imaju isti tretman kao i proglaena kulturna dobra. 5.1.1. Podru ja integrativne konzervacije Pod Integrativnom konzervacijom podrazumeva se skup metoda kojima se koristi sluba zatite spomenika kulture prema odredbama Zakona kulturnim dobrima (tehnika konzervacija, rekonstrukcija, restauracija, revitalizacija) kao i metoda kojima se koristi urbanistika zatita (horizontalna i visinska regulacija, uvanje silueta i vizura, primena materijala, boje i arhitektonskih elemenata kojima se definie i prepoznaje prostor i fizika struktura odreenog podru ja). Pod odreenim uslovima, definisanim Zakonom o kulturnim dobrima, podrazumeva se i preraspodela namene u korist ekonomski isplativih, a za graditeljsko naslee najprihvatljivijih oblika. U saradnji sa institucijama zatite i uslovima zatite nepokretnih kulturnih dobara, ovi prostori moraju se u estetskom i funkcionalnom smislu dovriti u cilju postizanja opteg ivotnog sklada i likovnoambijentalnog kontinuiteta novog (koje e biti u manjoj meri) i starijeg (postoje e - dominantno). Prostorne kulturno-istorijske celine i spomenici kulture izuzetnog znaaja, pojedine prostorne kulturnoistorijske celine i spomenici kulture velikog znaaja, kao i najve i broj kulturnih dobara skoncentrisani su na podru jima na kojima se primenjuje integrativna konzervacija (prilog lista). Svi projekti i sve intervencije (nova gradnja, prerade postoje ih zgrada, urbanisti ke, saobraajne, infrastrukturne promene) u okviru prostornih kulturnoistorijskih celina i nepokretnih spomenika kulture podleu konzervatorskim uslovima, prema Zakonu o kulturnim dobrima: za Beogradsku tvravu i Topider obavezna je izrada regulacionog plana posebne namene uz odgovarajue prethodne studije; podruje Knez Mihailove ulice, podruje oko Dositejevog liceja obuhvaeni su regulacionim planom Centralne zone Beograda; za Kosaniev venac i Staro jezgro Zemuna u toku je izrada detaljne regulacije planova kojima se potuju metode integrativne konzervacije. Pravilo se odnosi na: - Beogradsku tvravu (ome enu Dunavom i Savom, ulicama Pariskom, Tadeua Kouka i Donjogradskim bulevarom); - podru je Knez Mihailove ulice (omeeno ulicama Uzun-Mirkovom, Vasinom, Kolarevom, Obilievim vencem, Graanikom, Pariskom i Tadeua Ko ukog); - podru je oko Dositejevog liceja (izmeu ulica kralja Petra, Gospodar Jovanove, Vinjieve i Brae Jugovia);

100

- podru je Topidera; - Kosaniev venac (sa potezom Karaor eve ulice, izme u Save, Pariske, Sime Markovia, PopLukine i Brankove); - Staro jezgro Zemuna; - Belo brdo u Vin i. 5.1.2. Podru ja opte obnove Pod optom obnovom podrazumeva se kombinovana primena integrativne konzervacije, urbane obnove i ure enja prostora, usaglaena prema obimu i nivou vrednosti graditeljskog naslea. Ovo je iroka zona koja obuhvata delove urbanoarhitektonskog tkiva Beograda i Zemuna koji su nastajali do 1941. godine na bazi tradicionalisti kog pristupa u oblikovanju i organizaciji prostora. Radi se o iroj zoni starog Beograda u kojoj bi sluba zatite imala interesa da trai proglaenje pojedinih ulica, blokova, grupacija objekata i sl. Ovo bi dovelo do cepanja urbanog prostora na zatiene enklave i me uprostor i kao posledicu imalo bi neuravnoteen i neravnomeran tretman prostora, to svakako nije interes efikasne urbane politike. Praktini okvir postupaka konzervacije i obnove definisae odgovarajui programi, urbanistiki planovi posebne namene i pratei pravilnici o ponaanju i obavezama u prostoru.

Golsvortijevom, Baba Vinjinom, Katani evom, Kruedolskom, Bulevarom Jugoslovenske armije, Bulevarom Frane D Eperea, obalom Save i Dunava i ulicom Tadeua Kouka do Dunavske; - Senjak - Topidersko brdo - Dedinje, omeeno ulicama Bulevar vojvode Miia, granica prostorne celine Topider, Banji kih rtava, Pukinova, upana aslava, Mila Milunovia, severnom granicom prostorne celine Topider do ulice Teodora Drajzera, Bulevar mira, Mihajla Avramovia, Krupanjska, olina, Mladena Stojanovia, Neznanog junaka do granice parcele u pravcu ulice Mladena Stojanovia, zatim do ulice Heroja Milana Tepia, Ljutice Bogdana, Pukovnika Bacia, Sime Luke Lazia, Ruieva, Maglajska, Bulevar mira, trasa eleznike pruge u Prokopu, Vase Pelagia, Senjaka, Vojislava Vukovia, Laze Simia, Ruska, Viktora Igoa, zatvarajui prostor ponovo Bulevarom vojvode Miia; - Vraarski plato, ome en ulicama: Nebojina, Jovana Skerlia, Bore Stankovia i Katanieva; - Profesorsku koloniju (omeena ulicama Drae Pavlovia, Cvijieva, Zdravka elara, Mitropolita Petra, Sterijina, 29. novembra do Cvijieve; - Kote Neimar u okviru ulica Internacionalnih brigada, Janka Veselinovia, Mitrovia, Juni bulevar i Nebojina; - potez Krunske ulice, sa pripadajuim parcelama na obe strane ulice od Kneza Miloa do raskrsnice Save Kovaevia i Maksima Gorkog; - stambeni blok u Smiljanievoj ulici izme u Njegoeve, Kraljice Zorke i Krunske sa katastarskim parc. 537/1,2, 536, 534, 533, 532 u ulici Kraljice Zorke (osim kat. parc. 521, 520, 522 i parcela 308, 309, 310, 311, 312, 313, 314, 316 du Smiljanieve); - Centralna zona Novog Beograda sa blokovima 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29 i 30; - Podruje Zemuna sa modernistikom arhitekturom nastalom izme u dva svetska rata (izmeu ulica 22. oktobra, Karaor evog trga, Karaor eve, Nikolaja Ostrovskog i trga JNA); - Prostor starog aerodroma "Beograd" iz 1927. godine, ome en ulicama Milutina Milankovia, Omladinskih brigada, Toin bunar i elezni kom prugom; - Prostor novog Beogradskog sajma sa priobaljem na potezu izmeu Bulevara vojvode Miia i Save; - Industrijsko-privredna zona starog Beograda na Dunavu; - Prostor Starog sajmita na Novom Beogradu.

Pravila za podruje opte obnove Podruje opte obnove obuhvata prostore na kojima je koncentrisan ve i broj kulturnih dobara, kao i celine koje uivaju prethodnu zatitu (prilog lista). Sve intervencije na proglaenim kulturnim dobrima podleu konzervatorskim uslovima. Nove graevine, urbanistika, saobraajna i infrastrukturna reenja rade se u skladu sa principima urbanisti ke zatite, uz primenu metoda integrativne konzervacije na osnovu planova detaljne regulacije i urbanistikih projekata. Pravilo se odnosi na: - Kopitarevu gradinu, izmeu ulica Hilandarske, Dorda Vaingtona, Vlajkovieve i Palmotieve; - Skadarliju, izme u ulice 29 novembra i Dorda Vaingtona; - Stari Beograd, omeen ulicama Dunavskom, Cvijievom, Takovskom, Drae Pavlovia, Starine Novaka, 27. marta, Bulevarom kralja Aleksandra,

101

5.1.3. Podru ja usmerene urbane obnove Pod usmerenom urbanom obnovom podrazumeva se programsko objedinjavanje akcija iz domena zatite, obnove i ureenja prostora kao i metodoloko-plansko usaglaavanje aktivnosti u realizaciji urbanistikih planova koji proistiu iz Generalnog plana. Odreene zone, potezi, osovine, vorita, ispoljavaju na razli ite naine duh grada i ine njegovu sutinu. Prostorno povezivanje postoje ih vrednosti u logi ne kulturno-funkcionalne celine, u kojima vlada urbani sklad, moraju rezultirati doivljajem lepote. Neto slino je moda kao prvi, osetio Emilijan Josimovi, koji je imao evropske urbane ambicije svoga vremena, ali potujui, i umnogome ugrauju i urbano-genetske elemente starog grada u ancu u novu prostornu strukturu. Tako je Josimovieva regulacija zadrala i time dala snaan impuls na pravcima ulica: Kneza Mihaila prema Terazijama i ulice cara Duana ka Paliluli i Zvezdari i otvorila izlaz za ureenje varoi u Savamali. Pokazalo se i u budunosti da su se na ovim potezima, ranije putnim pravcima, razvijali najvredniji urbani elementi grada, gradili najznaajniji objekti, na ovim osovinama se odvijala urbano-kulturna istorija a povremeno i politika drama Beograda. Ove injenice se ne zanemaruju s obzirom da se poklapaju i nadovezuju sa dobrim idejama iz prethodnih generalnih planova, to podrazumeva plansko ouvanje park-uma Koutnjaka, Topidera, Zvezdare, Ade Ciganlije, Velikog ratnog ostrva, priobalnog zelenila oko U a, u kojima se prethodno navedene osovine utapaju vezuju i, simbolino, gradski skelet za njegov prirodni bioloki okvir.

- savsko-varoke osovine. Kao posebne elemente identifikujemo poprene osovine starog Beograda i novobeogradsku osovinu. Popre ne osovine: - ulica kralja Petra Prvog, - ulica Brankova, - potez Terazijske terase, - ulica Balkanska, - ulica Nemanjina, - ulica Kneza Miloa - Takovska, - ulica 29. novembra, - ulica Cvijieva - Dimitrija Tucovia, - ulica Ruzveltova - Mije Kovaevia, - Beogradska - Bulevar JA - Avalski put. 5.1.4. Podru ja povremenih usaglaenih intervencija u graenom tkivu Pod povremenim usaglaenim intervencijama u graenom tkivu podrazumevaju se konsultacije i usaglaavanje stavova slube zatite spomenika kulture i urbanisti kih slubi oko radova u neposrednom okruenju kulturnih dobara koja se nalaze izvan tri prethodno navedena podru ja. Na podru jima na kojima se primenjuju povremene usaglaene intervencije u graenom tkivu nalaze se uglavnom kulturna dobra ruralnog karaktera, znamenita mesta i delovi urbanih matrica ili poteza koji svedoe o razvoju prigradskih i seoskih naselja. Pravila za podru ja povremene usaglaene intervencije Planirane intervencije u prostoru, nova izgradnja, saobraajnice i infrastruktura, projektuju se prema optim pravilima, osim u neposrednom okruenju kulturnih dobara, gde se reenja postiu usaglaavanjem stavova nadlene slube zatite spomenika kulture i urbanisti kih slubi. Sutina usaglaavanja je uvanje izvornih svojstava kulturnih dobara i prostornih celina kojima se definiu prepoznatljive karakteristike arhitekture i prostorne strukture odre enih tipova naselja. Pravilo se odnosi na: - naselje Ov a - glavna sredinja komunikacija sa gusto izgraenim nizovima uz obe strane ulice,

Pravila za podru ja usmerene urbane obnove Na podru jima usmerene urbane obnove nalazi se manji broj kulturnih dobara i kulturnih dobara koja uivaju prethodnu zatitu fragmentarno rasprenih u okviru postoje eg graevinskog fonda. Sve intervencije na proglaenim kulturnim dobrima podleu konzervatorskim uslovima. Obnova i ure ivanje prostora planiraju se prema optim pravilima Generalnog plana i urbanistike zatite uz usaglaavanje aktivnosti sa slubom zatite samo u neposrednom okruenju kulturnih dobara. Pravilo se odnosi na karakteristine gradske poteze koji polaze iz centra, Beogradske tvrave, a identifikujemo ih kao elemente urbane strukture u epicentralnim koridorima izvan zona integrativne konzervacije: - terazijskog grebena, - vidinske osovine,

102

- naselje Umka - stari administrativno-poslovni centar, - naselje Kumodra - prostor oko torlake crkve i stare osnovne kole, - naselje Batajnica-prostor centra sa crkvom, kolom i kafanom, - gradska i seoska groblja koja su proglaena kulturnim dobrima ili uivaju prethodnu zatitu manastiri Rakovica, Rajinovac, kao i sve sakralne graevine koje su proglaene za kulturna dobra ili uivaju prethodnu zatitu (prema listi u priloenom spisku), - arheoloka nalazita "Ramadan" i "Ad Octavum" u Vinjici i - Spomenik neznanom junaku na Avali. 5.1.5. Arheoloko spomeni ko naslee Tokom protekle tri decenije rezultati istraivanja nisu bitno izmenili saznanja o stanju arheolokog naslea na podru ju grada Beograda. U tom smislu, arheoloka faktografija stanja na terenu ostaje ista, te se svi materijali te vrste, koji su korieni prilikom rada na ranijem GUP, mogu koristiti i prilikom izrade novog planskog dokumenta. Ograniiemo se stoga, i posebno istai samo neka bitna opredeljenja, koja su ugraena u novi GP Beograda. Na podru ju grada Beograda evidentirana su ukupno 674 arheoloka lokaliteta i to: preistorijskih 155, antikih 327, srednjovekovnih 81, iz poznog srednjeg veka 40, dok je 26 lokaliteta hronoloki neodreeno. Ova hronoloka podela moe se prihvatiti samo uslovno budu i da su brojni lokaliteti vieslojni, te obuhvataju arheoloke ostatke iz vie razli itih epoha. Me u evidentiranim lokalitetima 20 ih je proglaeno za kulturna dobra, odnosno stavljena su pod zatitu, dok su dva - Beogradska tvrava sa Kalemegdanom i "Belo brdo" u Vini, u kategoriji kulturnih dobara od izuzetnog znaaja za Republiku Srbiju. Od zatienih lokaliteta u zoni novog GP nalazi se osam, i to: - lokacija "Belo brdo" u Vini, optina Grocka, - lokacija "Usek" na Banjici, optina Vodovac, - lokacija preistorijska Karaburma, optina Palilula, - lokacija Beogradska tvrava sa Kalemegdanom, optina Stari grad, - lokacija rimski Singidunum (naselje i nekropola) optine Stari grad, Vraar, Savski venac, Palilula, - lokacija rimski Taurunum, optina Zemun,

- lokacija utvrenje "Ad Octavum" u Vinjici, optina Palilula, - lokacija "Ramadan" u Vinjici, optina Palilula. Treba napomenuti da se dobar deo lokacije rimskog Singidunuma nalazi u okviru zatienih prostornih kulturno-istorijskih celina Knez Mihailove ulice i Kosani evog venca. U uslovima kada se arheoloki lokaliteti nalaze na urbanizovanom podruju ili prostorima ka kojima se planira irenje grada, pristup njihovoj zatiti mora biti prilagoen realnim uslovima i specifi nostima koje se odnose na svako zatieno ili potencijalno nalazite. Za lokalitete na jo neurbanizovanim podrujima, bez obzira da li su proglaeni za kulturna dobra ili ne, postoji mogu nost pune zatite i izradom planskog dokumenta. Na tim prostorima, a to je bilo opredeljenje i ranije, ne moe se planirati nikakva gradnja niti ukopavanja infrastrukture (lok. "Belo brdo" u Vini, "Ramadan" u Vinjici i sl.). Budui da su najee u pitanju neistraeni lokaliteti preliminarnim arheolokim istraivanjima mogle bi im se preciznije odrediti granice rasprostiranja, to bi bilo od znaaja i za dalje urbano planiranje ("Ad Octavum" i "Ramadan" u Vinjici). Neophodno je da se zati ena arheoloka podruja obuhvate prostornim planiranjem bilo kao zeleni pojas bez saenja visoke vegetacije ili parkovska povrina u okviru novog naseobinskog kompleksa. Pri tome treba izbe i ponavljanje negativnog iskustva sa lokacije "Usek" na Banjici, gde je u planskim dokumentima lokalitet ukljuen kao zelena povrina unutar novog naselja, dok je u stvarnosti ostao iskljuen, neure en i izloen divljoj gradnji. Poseban problem u smislu zatite predstavljaju lokaliteti na urbanizovanom podruju, gde svaki novi graditeljski zahvat neminovno vodi ka unitavanju arheolokih tragova. U takvim sluajevima preostaju jedino prethodna zatitna arheoloka istraivanja, kao to je to jasno zakonski definisano i ugraeno u dosadanja planska dokumenta. Naalost sve to se u praksi retko sprovodi pa bi tu problematiku trebalo reavati striktnijom kontrolom i u procesu izdavanja graevinskih dozvola. Me utim, kada je re o zatienim zonama antikih naseobina, posebna panja bi se morala posvetiti prostorima sa nepovreenim arheolokim kulturnim slojevima koji bi se mogli sauvati za budunost. U okviru urbane zone rimskog Singidunuma to je prostor Studentskog parka i dela istoimenog trga, kao i parka izmeu ulica Carice Milice, Topliinog venca i Vuka Karadia. U zoni antike nekropole za trajno uvanje mora se izdvojiti prostor oko Savezne skuptine, uklju uju i parkove prema Takovskoj i Vlajkovievoj ulici. U Zemunu to bi bio prostor pijace-trga ispred katolike crkve, gde se mogu oekivati ouvani slojevi sa tragovima rimskog Taurunuma. Na ovim mikrolokacijama zatienih lokaliteta u planskim dokumentima mora se jasno zatititi podzemljite, to isklju uje ukopavanje

103

infrastrukture ili gradnju podzemnih objekata poput garaa i sl. Isti tretman trebalo bi primeniti i na ceo prostor parka Tamajdan gde pored tragova antike nekropole, postoji staro beogradsko groblje iz 19. veka. U novom planskom dokumentu Beogradska tvrava sa Kalemegdanom mora se posebno tretirati budui da predstavlja spomeniki kompleks sa najviim stepenom zatite. Ceo kompleks predstavlja arheoloki rezervat, to isklju uje bilo kakvu gradnju na prostorima gde postoje sa uvani arheoloki kulturni slojevi. Zatitna arheoloka iskopavanja u cilju oslobaanja pojedinih lokacija za novu gradnju, to se u zate enoj realnosti mogu vriti u urbanizovanom podruju grada, na prostorima Beogradske tvrave neprimenjiva su i protivna osnovnim interesima zatite spomenikog nasle a. Uz izvoenje sistematskih arheolokih iskopavanja tu se mora posebno voditi rauna o uvanju nepovre enih slojeva za dalja istraivanja u budu nosti. Ovde valja napomenuti da je jedan od bitnih elemenata zatite arheolokog naslea adekvatno ureenje Beogradske tvrave u skladu sa njenim istorijskim znaajem. Prezentacija arheolokog naslea u urbanom tkivu grada predstavlja atraktivnu obavezu. Kada su u pitanju praistorijska nalazita to, najee, nije izvodljivo. Izuzetak predstavlja arheoloki kompleks u Vini, kao nalazite evropskog znaaja, gde je mogue formirati znaajan arheoloki park sa muzejskom zgradom i prate im programom. Za prezentaciju antikih urbanih ostataka mogunosti su veoma ograniene. Prezentaciju na otvorenom prostoru u naim klimatskim uslovima, ali imajui u vidu i strukturu eventualnih ostataka graevina, ne bi trebalo planirati. Na to ukazuje negativno iskustvo sa iskopinama u Studentskom parku, koje su bile prezentovane i ureene, a potom, usled nemogu nosti uvanja, zatrpane. Eventualna mogunost postoji u okviru novopodignutih ili adaptiranih zdanja, kao to to pokazuje dobar primer Rimske dvorane u Biblioteci grada Beograda. Na osnovu dosadanjih saznanja o arhitekturi antikih gradova Singidunuma i Taurunuma, ona je minimalna. Rustini, slabo graeni ostaci malih objekata nemaju znaenje naslea koje bi zavreivalo prezentaciju, niti bi bili atraktivni savremenim posetiocima. Poseban problem sa kojim se suo avaju slube zatite spomenikog nasle a predstavljaju indikativne lokacije na kojima usled nedovoljne istraenosti za sada nije mogue jasno definisati arheoloke lokalitete. Takav sluaj je sa irom lokacijom na Zvezdari, gde se mogu oekivati ostaci znaajnog keltskog opiduma utvrenja, koje bi hronoloki i funkcionalno bilo u neposrednoj vezi sa zati enim lokalitetom na Karaburmi. Slino je i sa utvr ivanjem pravaca antikih komunikacija na prilazima Singidunumu, kao i lokaliteta koji ih prate. Grafiki prikaz arheolokih lokaliteta nalazi se na karti trajnih dobara. Svaki lokalitet ima svoj broj koji

odgovara spisku "VI Arheoloka nalazita", a nalazi se u okviru spiska "Kulturno-istorijskog naslea" u dokumentaciji GP. 5.2. Zatita i ureivanje znaajnih javnih urbanih prostora Mrea javnih urbanih prostora predstavlja jedan od bitnih inilaca u konstituisanju urbanog identiteta Beograda i u ostvarivanju neposrednog kontakta ljudi sa njegovim likovno-ambijentalnim karakterom. U principu, ona obuhvata: zone reprezentativnih dravnih objekata, uline poteze, trgove, skverove, parkove, raskra, kejove-etalita, kao i neke prostore sa specifi nim reimom korienja: otvorene pijace, botaniki i zooloki vrt, komplekse nekih sakralnih objekata. Javni urbani prostori javljaju se u vidu jednostavnih ili sloenih ambijentalnih sklopova, koji obuhvataju primarni, nose i sadraj i prate e delove obodnih saobraajnica, ograniene fizikim strukturama okolnih blokova. Znaajni postojei javni urbani prostori Beograda nalaze se uglavnom u sklopu njegove Centralne zone, koja obuhvata tradicionalno, istorijski nastalo tkivo jezgara Beograda i Zemuna i centralni deo Novog Beograda. Specifinost prirodnih uslova (konfiguracija terena, odnos prema rekama), kao i osobenosti dosadanjeg kulturno-istorijskog razvoja ova tri konstitutivna dela Centralne zone Beograda uslovili su i postoje i karakter njihovnih javnih urbanih prostora, njihove probleme, potrebe i mogunosti budu eg razvoja. Tradicionalno, istorijski formirano urbano tkivo (stari Beograd, izgraen do 1941. godine, stari Zemun) ima raznovrsnu artikulaciju mree javnih urbanih prostora, manje ili vie nepravilnu i nestandardnu, koja na zanimljiv nain odslikava individualitet pojedinih delova grada. Tu se javljaju, poloeni u sklopu razliitih ulinih rastera, nepravilni, esto nedovoljno definisani trgovi, parkovi i skverovi raznih oblika i veliina, etalita na kejovima razliite starosti i konfiguracije, raskra po nekoliko ulinih pravaca, pristupi sa renih mostova, denivelisane raskrsnice. esto neureeni, zakreni parazitskim strukturama privremenih objekata, nezavrenih ili neodgovarajuih ambijentalnih okvira, ovi prostori predstavljaju podsticaj u traganju za pravim korenima i odgovarajuim formama. Podruje starog Beograda odlikuje se najprostranijom, najsloenijom, ali i najraznorodnijom mreom svih vrsta javnih urbanih prostora, iju okosnicu ine krupni, istorijski zasnovani uli ni potezi, podrani ulinom mreom razliitih tipova. Ovde se, u sasvim osobenim formama, koje esto nisu dovedene do potpunog izraaja, javljaju i trgovi, i skverovi, i parkovi, i drugi tipovi ovih prostora, pa ak i ureeni kejovi-etalita. Fiziki okvir ovih javnih urbanih prostora veoma je raznovrstan: od celovitih sklopova graditeljskog nasle a, preko skladnih sklopova elemenata razliite starosti i karaktera, do ambijenta naruenog bilo planskim intervencijama u drugoj

104

polovini 20. veka bilo haotinom izgradnjom poslednje decenije. U ovom poslednjem periodu je i javni urbani prostor, a posebno neka njegova vana vorita, zakren neprimerenim privremenim objektima i bespravnim intervencijama. Podruje starog Zemuna ima znatno manju, ali konzistentnu i raznovrsnu mreu javnih urbanih prostora - uli ne poteze, splet trgova, stari kejetalite - koji su razvijeni u tradicionalnom tkivu sa mirnijim elementima tipinim za vojvoanske gradove, mestimino naruenom planskim intervencijama u drugoj polovini 20. veka, kao i razliitim dogradnjama poslednje decenije. Tada je i sam javni urbani prostor bio izloen devastaciji zbog divlje izgradnje i privremenih objekata. Novoizgraeno, funkcionalistiki koncipirano urbano tkivo (Novi Beograd, kao i skoro sva nova naselja van Centralne zone) ima ukrupnjenu mreu glavnih saobraajnica koje formiraju velike otvorene blokove sa krupnim visokim objektima postavljenim u slobodnom prostoru neizdiferenciranom na javni i pratei uz odre ene sadraje. Stoga tu nema tradicionalnih oblika javnog urbanog prostora (lokalnih ulica, trgova, skverova...) kao ni odgovarajuih ambijentalnih okvira koji nude primerene sadraje i vizuelni doivljaj dovoljno prepoznatljiv i u meri individualne percepcije. Me utim, iroko koncipirani slobodni prostori i nedovoljno artikulisano gradsko prizemlje nude dovoljno mogu nosti za restrukturiranje u cilju ugraivanja tradicionalnih oblika javnog urbanog prostora. Podruje Novog Beograda, formirano u prostranoj aluvijalnoj ravni Save u drugoj polovini 20. veka doslovnom primenom funkcionalistike doktrine Le Korbizjea, sa veoma ukrupnjenim, ematizovanim elementima fizike strukture, ima danas javni urbani prostor sveden na iroke saobraajne poteze, na kejove-etalita i na blokovske slobodne i zelene povrine bez prave urbane artikulacije, a ne sadri tradicionalne elemente u meri oveka - ulicu, trg, skver, gradski park. Ovo podruje je tokom poslednje decenije takoe bilo izloeno izvesnim intervencijama graenja van konteksta zna ajnih arhitektonskih ostvarenja koja se nalaze u njegovom okviru. Specifi nost Beograda da u samom sreditu, svojoj Centralnoj zoni, izmeu dva istorijski razvijana, veoma stara grada, sadri potpuno novo tkivo, iji je ematizam i doslovna primena Le Korbizjeove doktrine omoguen i podstaknut potpuno ravnim terenom, prua mogunost da se koordiniranim akcijama istraivanja, planiranja i realizacije nae put do njihovog uzajamnog prilagoavanja i objedinjavanja u svojevrsnu zanimljivu celinu.

5.2.1. Preporuke za planske intervencije u ambijentalnim sklopovima najzna ajnijih urbanih prostora Planerske, projektantske i graditeljske intervencije u cilju afirmacije ambijentalnih potencijala javnih urbanih prostora u skladu sa njihovim karakterom, znaajem i ulogom u ukupnoj slici grada trebalo bi u narednom periodu da se kreu u domenu njihovog oslobaanja od parazitskih struktura, opremanja primerenim elementima ure ivanja slobodnih zelenih, peakih i kolskih povrina, kao i u domenu odgovarajuih intervencija na fizi koj strukturi u okolnim blokovima, a uz obavezno opremanje odgovarajuim elementima komunalne infrastrukture. Takve intervencije trebalo bi da budu zasnovane na svestrano razmotrenim i paljivo definisanim programsko-prostornim reenjima za pojedina vorita, poteze ili podru ja, uz verifikaciju u odgovarajuim planskim dokumentima. Ovde date preporuke odnose se na potrebne, mogue i poeljne intervencije vezane za najznaajnije postoje e i potencijalne javne urbane prostore i zone u Centralnoj zoni Beograda, koje, zajedno sa uslovima datim u poglavlju 2.4. Komercijalne zone i gradski centri, predstavljaju osnov budue planske razrade. U starom Beogradu najznaajniji javni urbani prostori i posebne zone bitne za karakter i lik grada javljaju se du tri geografsko-istorijske osovine, koje se radijalno pruaju od jezgra Beogradske tvr ave sa Velikim ratnim ostrvom (terazijski greben, savska osovina i dunavska osovina). U starom Zemunu ovi prostori se nalaze uglavnom u Starom jezgru Zemuna razvijenom oko ose Glavne ulice. Kako su podruje Beogradske tvrave i Starog jezgra Zemuna, kao kulturna dobra od izuzetnog, odnosno od velikog znaaja, predmet posebnog razmatranja, konzervatorskih uslova i planerskog tretmana, preporuke koje se ovde navode obuhvataju samo podruje starog Beograda, van kompleksa Beogradske tvr ave i podruja Novog Beograda. 5.3. Zatita i tretman moderne arhitekture Moderna arhitektura u Beogradu predstavlja kategoriju materijalne i kulturne batine. Ona je predstavljena nizom objekata, kao znaajnim potencijalom koji nosi pe at autorskog ostvarenja, koji su vrednovani drutvenim priznanjima ili imaju ambijentalni zna aj. Ona obuhvata ranu modernu, zrelu modernu, kasnu modernu, postmodernu, neomodernu, kao i prelazne oblike ka modernoj. U ovom planu, poseban akcenat je stavljen na pojedinana dela, grupe objekata i ansamble, sa preporukama za njihov dalji tretman.

105

5.3.1. Kriterijumi za vrednovanje moderne arhitekture Za izbor objekata i arhitektonsko-urbanistikih celina definisane su dve osnovne grupe kriterijuma: opte vrednosti dela i posebne vrednosti dela. 5.3.2. Opte vrednosti dela Objekti: - primeran i kvalitetan odnos prema kontekstualnoj situaciji - odnos prema prirodnim i stvorenim odrednicama mesta u urbanoj, semiurbanoj ili prirodnoj sredini (K-1); - visoki kvaliteti na planu estetike, forme, funkcije i konstrukcije objekata (K-2); - specifi an doprinos oblasti arhitekture (K-3). Urbanistiko-arhitektonske celine i ambijenti: - visoke ambijentalne vrednosti - prostor izmeu objekata sadri kvalitativne atribute relacije objekata i me uprostora kao i duha mesta (K4); - jasan identitet u mentalnoj mapi grada i u njegovoj memoriji ili uestvovanje u veduti grada (K-5); - specifi an doprinos oblasti ( K-6). 5.3.3. Posebne vrednosti dela Objekti: - stilska reprezentativnost - objekat je reprezent odre enog stilskog perioda u okviru epohe moderne (ranomoderna, zrelomoderna, kasnomoderna, postmoderna, neomoderna, kao i prelazni oblici ka modernoj)- (K-7); - ambijentalna vrednost - objekat zna ajno odre uje kvalitetni gradski ambijent ili sudeluje svojim stilskim vrednostima u karakterizaciji lokalnog ambijenta (K-8); - autorska arhitektura - objekti koje karakterie originalni autorski izraz i prepoznatljivost, a izmiu klasifikaciji odreene stilske grupe (K-9); - unikatnost dela - objekti koje odlikuje autenti nost i jedinstvenost arhitektonskog izraza u celini, po osnovu specifinog programa ili po pojavnosti u prostoru (K-10). Urbanistiko-arhitektonske celine i ambijenti: - stilska reprezentativnost (K-11);

- ambijentalna vrednost - posebne vrednosti i specifinosti osim onih vrednosti koje su navedene pod K-4 (K-12). 5.3.4. Nagrade, priznanja i afirmativni prikazi u publicistici Pri vrednovanju mnogih objekata i urbanih celina uzeto je u obzir da su ta dela ili njihovi autori za njih dobili nagrade i priznanja strukovnih organizacija ili drugih institucija kao to su: Velika nagrada SAS, Sedmojulska nagrada, Oktobarska nagrada, Godinja nagrada SAS, nagrade i priznanja Salona arhitekture. Takoe su uzeti u obzir i afirmativni prikazi u stru noj i ostaloj publicistici i u medijima. Ovaj kriterijum, kao dodatni, nije posebno indeksiran poput gore navedenih. 5.3.5. Definicije pojmova Reim potpune zatite za objekte podrazumeva ouvanje izvorne arhitekture objekta. Ne iskljuuje se mogunost delimine izmene namene unutar objekta, uz uslov ouvanja autenti nosti i arhitektonskih kvaliteta objekta. Reim delimine zatite za objekte podrazumeva mogunost izvesnih intervencija na objektima, koje ne bi ugrozile osnovne prepoznate vrednosti samog objekta i njegovog okruenja. Reim potpune zatite za arhitektonsko-urbanistike celine podrazumeva ouvanje izgraenog fonda u celosti bez ikakvih intervencija. Ne iskljuuje se mogunost delimine izmene namene unutar pojedinanih objekata u okviru celine uz uslov ouvanja autentinosti i arhitektonskih kvaliteta objekta. Reim delimine zatite arhitektonsko-urbanistikih celina podrazumeva ouvanje postoje ih vrednosti urbanistiko-arhitektonskog koncepta i njegovo dalje unapre ivanje u smislu remodelacije i poboljanja standarda komplementarnih sadraja stanovanja, obavezno potujui autenti ne vrednosti urbanizma i arhitekture moderne. Kriterijumi za izbor objekata i arhitektonskourbanistikih celina, arhitektonska pravila za eventualne intervencije na objektima i urbanisti ke preporuke za intervencije u okviru arhitektonskourbanistikih celina dati su uz spisak objekata i arhitektonsko-urbanistikih celina. Poseban tretman neposrednog okruenja se primenjuje za pojedinane objekte moderne arhitekture koji se nalaze u ulinom nizu. Takvi objekti ne treba da budu ugroeni izgradnjom susednih objekata.

106

5.3.6. Urbanisti ke preporuke za pojedine celine u reimu delimi ne zatite Urbanistike preporuke za dalji tretman vrednih urbanistiko-arhitektonskih celina koje treba delimino tititi ugraene su u odgovarajue delove teksta. Ovde se daju preporuke za sledee celine: Staro Sajmite, Novi Beograd - K-5; afirmacija memorije mesta. Rekonstrukcija urbane matrice u smislu horizontalne i vertikalne regulacije. Revitalizacija postojeih objekata i izgradnja novih objekata savremenog sadraja i oblikovanja. Centralna zona Novog Beograda - blokovi 21-26 i 2830 - K-6; K-11; o uvanje i unapreenje autentinih vrednosti urbanizma i arhitekture moderne. Obavezan javni anketni urbanistiko-arhitektonski konkurs za idejno programsko-prostorno reenje. Blok 16 na Novom Beogradu (palata "Ue") - K-5; K11; ouvanje karaktera bloka sa objektom repernog znaaja uz mogunost dogradnje aneksnog dela. Obavezan javni urbanistiko-arhitektonski konkurs za idejno reenje. Potez ulice Jurija Gagarina - K-5; uobliavanje karaktera gradskog bulevara. Obavezan javni anketni urbanistiko-arhitektonski konkurs za idejno programsko-prostorno reenje. Blokovi 44, 45 i 70 u Novom Beogradu - K-4; K-5; K11; ouvanje postojeih vrednosti urbanistikoarhitektonskog koncepta i njegovo dalje unapre ivanje u smislu remodelacije i poboljanja standarda komplementarnih sadraja stanovanja obavezno potujui autentine vrednosti urbanizma i arhitekture moderne. Sredinji pojas blokova 61-64 u Novom Beogradu - K12; park sa javnim sadrajima u sredinjem delu blokova. Obavezan javni anketni urbanistikoarhitektonski konkurs za idejno programsko-prostorno reenje. Radniko naselje u elezniku - K-11; K-12; ouvanje urbane matrice uz revitalizaciju postojeih objekata. Beogradski sajam - K-5; K-6; K-12; o uvanje postoje ih arhitektonsko-urbanisti kih vrednosti i nastavak izgradnje u paviljonskom sistemu. Kompleks astronomske opservatorije na Zvezdari, K-1; K-10; K-8; ouvanje postojeih arhitektonskourbanistikih vrednosti i nastavak izgradnje u paviljonskom sistemu. Filmski grad u Koutnjaku - K-6; o uvanje postoje ih arhitektonsko-urbanistikih vrednosti, uklanjanje dela graevinskog fonda i nastavak izgradnje u paviljonskom sistemu.

inovnika kolonija, Bulevar JA - K-1; K-4; K12; ouvanje postojeih arhitektonsko-urbanistikih vrednosti i intervencije sa potovanjem autentinosti autorske arhitekture individualne izgradnje. U ovom generalnom planu predloeno je 128 objekata epohe moderne u reimu potpune zatite i 14 objekata epohe moderne u reimu delimine zatite, kao i 14 urbanistiko-arhitektonskih celina epohe moderne u raimu potpune zatite i 11 urbanistiko-arhitektonskih celina epohe moderne u reimu delimine zatite. Da bi se sa dovoljnom pouzdano u koristili estetski kriterijumi u okviru ovih arhitektonskih dela, uveden je i dodatan kriterijum obavezne vremenske distance od 10 godina za primenu kriterijuma zatite. U 2002. godini, poslednja godina iz koje se dela vrednuju i tite je 1993. godina, a ima ukupno 126 dela. Spisak objekata (koji je dat u dokumentaciji Generalnog plana, deo 7) nije konaan nego inicijalan. Mogue je da, na osnovu kriterijuma postavljenih u ovom planu, kako vreme bude proticalo, u spisak budu uneti i novi objekti. 5.4. Zatita prirode i prirodnih dobara Na podru ju Generalnog plana Beograda nalazi se relativno mali broj prirodnih specifinosti i retkosti koje, prema klasinom gleditu o zatiti prirode, treba staviti pod zatitu. Ova konstatacija navedena je jo 1970. godine u Studiji o zatiti prirode i prirodnih objekata na uem i irem podruju grada Beograda, koju je izradio Republiki zavod za zatitu prirode SR Srbije. Naime, tri velike ekoloke grupe predela bioma, ija podruja obuhvata teritorija GP, danas su visoko modifikovane. U biomu stepa i umostepa, u severnom ravniarskom delu gradskog podruja, zastupljene su ratarske kulture intenzivne poljoprivrede. Od izvorne vegetacije, posebno umske, gotovo da nema nikakvih ostataka. Pejsa je jednolian i ima srazmerno malo elemenata koji ga bar donekle oivljavaju. Biom junoevropskih listopadnih uma vodoplavnog i nizijskog tipa, u nizinama pored reka, u znatnoj meri je modifikovan. Pre izgradnje nasipa i izvoenja melioracionih radova ovi predeli su najveim delom predstavljali ritove i bare, ostatke starih renih korita i rukavaca (mrtvaje i starae) sa movarnom i barskom vegetacijom i faunom. Melioracionim radovima su u najve em delu osposobljeni za intenzivnu poljoprivredu, ime je izgubljen njihovi izvorni karakter. U biomu submediteranskih uma sa hrastom sladunom i cerom, u junom delu gradskog podruja, razvijena je gusta mrea naselja. Dominira usitnjen posed i ekstenzivna poljoprivreda. U niim podru jima zastupljeno je ratarstvo i voarstvo, a delimino i vinogradarstvo. Na zemljitima nepovoljnim za poljoprivredu zadrale su se ume. Za razliku od

107

drugih tipova predela, predeli ovog bioma obiluju raznovrsnou, izrazitim vizurama i kontrastima. Stepen modifikacije prirode i predela na podru ju GP Beograda namee potrebu primene savremeno shvaene zatite prirode tj. integralne ili integrisane zatite prirode. Njen zadatak je profilisati, odnosno uticati na sve namene prostora, u smislu integracije mera zatite prirode i zatite ivotne sredine. Formiranje sistema slobodnih i zelenih povrina je jedan od znaajnih instrumenata integralne zatite prirode na nivou grada. 5.4.1. Zati ena prirodna dobra Prema podacima iz Centralnog registra zatienih prirodnih dobara, saglasno Zakonu o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 25/95 i 53/95) na teritoriji grada zatieni su slede i objekti: - Spomenici prirode. Botanikog karaktera: Savski venac (12 lokaliteta sa zatienim pojedina nim stablima), Stari grad (sedam lokaliteta sa zatienim pojedinanim stablima i Botanika bata "Jevremovac"), Vraar (dva lokaliteta sa zatienim pojedinanim stablima), Zemun (jedan lokalitet sa zatienim pojedinanim stablima);. Geolokog karaktera: Savski venac (jedan lokalitet), Stari grad (jedan lokalitet), Palilula (jedan lokalitet). - Rezervati prirode: ukarica (2 rezervata prirode). - Prostorne kulturno-istorijske celine: dve celine. - Zatiena okolina nepokretnog kulturnog dobra: 5 zatienih okolina. 5.4.2. Evidentirane lokacije za koje nisu doneta reenja o zatiti Pored zatienih prirodnih dobara, evidentirane su prirodne vrednosti za lokacije / objekte koji se nalaze na teritoriji GP, za koje jo nisu doneta reenja o zatiti. - Spomenici prirode. Geoloko - morfolokog karaktera: Geoloki profili (ukarica 7 lokaliteta, Vodovac etiri lokaliteta, Grocka jedan lokalitet, Savski venac dva lokaliteta, Zemun jedan lokalitet, Novi Beograd jedan lokalitet, Rakovica etiri lokaliteta); Pe ine (Sremica jedan lokalitet, ukarica jedan lokalitet); Jezera (Srem ica jedan lokalitet); Botanikog karaktera: Stari grad (dva lokaliteta sa zatienim pojedinanim stablima), ukarica (dva lokaliteta sa zatienim pojedinanim stablima); Vraar (dva lokaliteta sa zatienim pojedina nim stablima). - Rezervati i / ili predeo izuzetnih odlika: etiri lokaliteta.

5.4.3. Evidentirane povrine sa posebnim prirodnim vrednostima: - Park ume: Palilula (jedan lokalitet), Vodovac (jedan lokalitet), Zvezdara (jedan lokalitet), Savski venac (devet lokaliteta), ukarica (etiri lokaliteta). - Parkovi: Stari grad (tri lokaliteta), Palilula (jedan lokalitet), Zvezdara (dva lokaliteta), Vraar (tri lokaliteta), Vodovac (etiri lokaliteta), Savski venac (deset lokaliteta), Novi Beograd (tri lokaliteta), Zemun (est lokaliteta). - Ritovi: tri lokaliteta. - Ade: tri ade i manje ade na Savi. Gotovo svi navedeni zatieni i evidentirani objekti kartirani su u Karti trajnih dobara Beograda. Spisak sa nazivima lokaliteta i vrstom dobra dat je u dokumentaciji plana. Prirodna dobra, koja su danas pod zatitom, razliitog su znaaja i neujednaenog stepena o uvanosti. Bez obzira na stepen ouvanosti, utvreni nain i mere zatite se moraju konsekventno sprovoditi za svako pojedinano dobro. Posebno treba obezbediti dodatne uslove zatite za ona prirodna dobra koja su ugroena raznim spoljnim uticajima. Ovo se odnosi na vee prostorne celine gde se osea uticaj drugih korisnika istog prostora i gde se vienamensko delovanje odraava trajno na stanje i vitalnosti prirodnog dobra. 5.4.4. Strateko opredeljenje zatite prirode U kontekstu metropolitenskog podruja Beograda strateko opredeljenje zatite prirode i predela odnosi se na zatitu nizijskih, movarnih i vlanih predela Save i Dunava kao i umovitog podru ja centralne umadijske grede. U budunosti se oekuju dalja optere enja urbo-industrijskih i agrarnih ekosistema, te e stoga ovi predeli, sa jo uvek visokim ueem prirodi bliskih ekosistema, biti nosioci efekata regulacije i uspostavljanja ekoloke ravnotee na podruju metropolitena Beograda. Shodno usvojenoj strategiji, na uem podruju Beograda planirano je izdvajanje novih podruja pod ogranienim reimom zatite: Predeo izuzetnih odlika: Veliko ratno ostrvo. Kategorija zatite predela izuzetnih odlika obuhvata zakonom zatien predeo koji se titi radi odravanja njegove jedinstvenosti, rekreacionih i turisti kih potencijala. Spomenik prirode geoloko-geomorfolokog karaktera: Zemunski lesni odsek. Park prirode: Planom je predloeno i izdvajanje veeg podruja, poev od Stepinog luga, Jajinaca preko Lipovice i Guberevakih uma do Sopota, kao Parka prirode. Deo planiranog parka prirode nalazi se na teritoriji GP. Kategorija Parkova prirode obuhvata

108

podruja sa visokim potencijalima za turizam i rekreaciju. Predloge za stavljanje ovih podru ja pod odre enu vrstu zatite treba preispitati putem naknadne inventarizacije stanja i valorizacije potencijala za zatitu.

5.4.5. Integralna zatita prirode Integralna zatita prirode na nivou GP realizovae se primenom sledeih principa: - umreavanje zatienih prirodnih dobara i vrednih prostornih celina i njihovo integrisanje sa sistemom slobodnih i zelenih povrina grada, - integracija mera zatite prirode i ivotne sredine u sve namene prostora, - sprovoenje interesa zatite prirode na svim nivoima planiranja. Sva zatiena prirodna dobra i evidentirane prirodne vrednosti za lokacije/objekte za koje jo nisu doneta reenja o zatiti, predstavljaju fiksne elemente GP i uneti su u Kartu trajnih dobara grada Beograda. Kao fiksni elementi naznaena su i podruja koja su GP predloena za stavljanje pod zatitu. Iako izdvojena kao fiksni elementi, zatiena podruja ne smatraju se izolovanim entitetima. Ona su ekoloki, ekonomski i kulturno povezana sa okolinom. Zbog toga upravljanje zatienim podrujima mora biti inkorporirano i podrano u usvojenoj politici razvoja ireg podru ja. Pored zatienih i evidentiranih prirodnih dobara od strane Zavoda za zatitu prirode, kao fiksni elementi oznaeni su u ovom GP i ostali parkovi, skverovi, prigradske i zatitne ume, tj. znaajni elementi sistema zelenih povrina grada. Zatita ve postoje ih, formiranih zelenih povrina u njihovim postojeim granicama je od vitalnog znaaja upravo za ivot ljudi u gradu. Urbanistikim pravilnikom dati su parametri i planirani uslovi za integraciju zelenih povrina u sve namene prostora kao i parametri, planerski uslovi i dozvoljeni radovi za ume, bare, movare i ritove, ade, neure ena zemljita, kopove i deponije, parkove, skverove, zelene veze - koridore, drvorede, groblja i posebne zelene komplekse (zooloke vrtove, botanike bate, rasadnike, izlobe cvea, arboretume i dr.). 5.5. Zatita vizura S obzirom na dananju, veoma realnu mogunost vizuelnog naruavanja, pa i potpunog unitavanja ambijenata bitnih za sliku grada, izdvojene su najvanije take sa kojih se ti ambijenti doivljavaju. Beograd je grad sa jasno prepoznatljivom kombinacijom reljefa i vodenih povrina. Savremena izgradnja, sa visokim objektima koji mogu potpuno da

unite i sliku Beograda kao i sliku bilo kog drugog grada, zahteva odgovarajua ogranienja. Dosadanje zapostavljanje zatite bitnih gradskih panorama dovelo je do toga da je samo puka sluajnost to se, na primer, banjiki soliteri nisu nali ispred Avale, a i to se neto slino "Beograanki" nije nalo u zale u Saborne crkve. Zbog toga neosporno i odreene uline vizure zahtevaju zatitu. Na primer vizura pravcem ulice Resavske ka Crkvi Svetog Marka. U ovoj fazi rada uline vizure nisu tretirane, nego je prednost data onim panoramama kojima je prirodni okvir, pre svega reljef, osnovna odrednica. U slede em spisku navedene su stajne take koje obavezno zahtevaju zatitu kao vidikovci, kao i glavni pravci i uglovi vizura sa njih: 1. Kalemegdan "Pobednik" (kota 113,4); alternativno: bastion na zavretku bedema od Sahat kule ka Savi (kota 124). Najvaniji od svih beogradskih vidikovaca, sa sagledavanjem dveju klasinih gradskih panorama. Prva je panorama Savskog amfiteatra, sa Sabornom crkvom na levoj strani i Savom na desnoj, do zelenila Topiderskog brda i Koutnjaka i do Avale. Druga panorama je ue Save sa Malim i Velikim ratnim ostrvom reprezentativnim i zelenim prostorom Novog Beograda i Zemunom u pozadini. S obzirom na svoj izuzetan zna aj, ova lokacija zahteva odgovarajue intervencije u parkovskoj obradi neposredne okoline vidikovca. 2. Zemun - Gardo (kota 111). Najvaniji od vidikovaca u delu grada levo od Save, sa pogledom preko starog jezgra Zemuna (spomenika celina), na Dunav i Beograd iza njega, i sa Zvezdarom i vinji kim brdima u pozadini. 3. Topider - ugao Bulevara vojvode Putnika i naputene trase tramvaja za Dedinje (priblino kota 122). Pogled na top idersku dolinu i okolna uzvienja, sa dvorom na Dedinju. Nesvakidanji ambijent nadomak centra grada, potpuno nalik na brdovit i umom obrastao predeo, tipian za mnogo dalje umadijsko zale e. 4. Banovo brdo - ski staza iznad Topiderskog groblja. Pogled na beogradsku centralnu kotu sa njenim najtipi nijim delovima: Kalemegdanom, novobeogradskom stranom i sa rekama do Zemuna, zatim na Zvezdaru. U prvom planu je posebno ivopisan ambijent topiderskog brda. 5. Koutnjak - kafana "Rubin" kod Filmskog grada. Pogled na rakoviku dolinu, Manastirsku umu, Avalu i Kosmaj. 6. Dedinje - Lisiji potok (poetak ulice Mihaila Avramovia, kota oko 200). Pogled na Avalu preko Manastirske ume, sa bonih strana zatvoren uzvienjima, to lokalitetu daje posebnu

109

intimnost. Mesto je inae jako degradirano izgradnjom zanatskih radnji i drugih objekata. 7. Zvezdara - kota 237 (kafane "Beli bagrem" i novija "Vrh Beograda"). Lokalitet izuzetno vaan i kao visinska dominanta. Pogled na Dunav. 8. Milievo brdo (kota 279). Izuzetna panorama Dunava sa visine od 200 m naroito uzvodno ka Zemunu i dalje, ali isto tako i ka jugu, ka okolini Manastira Slanci, sa tipi no umadijskim smenjivanjem obradivih povrina i poumljenih delova na uzvienjima. 9. Prevoj na autoputu Beograd - Ni iznad tzv. "mokrolukih pumpi". Zanimljiva granica izmeu intenzivno urbanizovane gradske teritorije i umom obrasle, jasno definisane predeone celine Bubanj potoka (Stepin lug). Pogled je podjednako atraktivan i na jednu i na drugu stranu, ka severu i ka jugu, sa poznatim "faktorom iznenaenja", naroito kada se iz grada silazi u Bubanj potok. 10. Avala sa ve poznatim kvalitetima vidika, neometanog bilo na koju stranu da se gleda. 11. Lokalitet vidikovca utvren DUP-om poteza du ulice Vojvode Stepe. 5.6. Zatita ivotne sredine Strategija zatite ivotne sredine u ovom planu zasniva se na naelima integralnosti i prevencije prilikom privoenja prostora nameni i izgradnje novih objekata na osnovu procene uticaja na ivotnu sredinu svih glavnih planskih reenja, programa, projekata i aktivnosti za sprovoenje plana, naroito u odnosu na racionalnost korienja resusa, mogue ugroavanje ivotne sredine i efektivnost sprovoenja mera zatite. Mere za smanjenje zagaenosti ivotne sredine utvruju se putem integralno planiranje namene zemljita u cilju prostornog razdvajanja zagaivaa i osetljivih namena, primenu zakonske regulative iz oblasti zatite ivotne sredine u cilju primene istijih proizvodnih tehnologija i smanjenja emisije otpadnih materija, poboljanje efikasnosti kontrole kvaliteta inilaca ivotne sredine i kroz ukljuivanje javnosti u donoenje odluka po pitanjima zatite ivotne sredine. 5.6.1. Zatita vazduha i zatita od buke Lokacije za razvoj privrednih delatnosti planirane su utvrivanjem zatitnih odstojanja izme u stanovanja i privrednih zona za potrebe industrije, graevinarstva, saobraajnih usluga, skladitenja i drugih delatnosti koje u veoj meri mogu negativno uticati na ivotnu sredinu. Za konkretne objekte obavezna je izrada detaljne procene uticaja na ivotnu sredinu, a za privredne zone strateka kumulativna procena uticaja na ivotnu sredinu u okviru dokumentacije za regulacioni plan zone.

Smanjenje zagaenosti vazduha i nivoa buke planira se kroz izgradnju autoputske obilaznice oko grada, istone tangente unutranjeg magistalnog prstena, novog prelaza preko Save i istone deonice spoljnje magistralne tangente. U okviru regulacionih planova i urbanistikih projekata za nove ili rekonstruisane deonice autoputeva, magistralnih puteva i sabirnih ulica prvog reda, kao i za nove trase inskih linija, obezbediti zatitne pojaseve i druge mere zatite na osnovu procene uticaja saobraaja na ivotnu sredinu. Nastavkom realizacije programa toplifikacije i gasifikacije obezbediti smanjenje emisije iz individualnih loita. Posebnim programom tednje i efikasnijeg korienja energije u domainstvima i zgradama obezbediti uslove za razvoj proizvodnje kvalitetnih izolacionih materijala i graevinske stolarije, ukljuuju i i podsticajne uslove za njihovu nabavku i ugradnju u postoje e i nove zgrade. Uskladiti standarde za kvalitet vazduha sa evropskim standardima. Posebnim projektom obezbediti uslove za metodoloko i tehnoloko unapreenje sistema monitoringa kvaliteta ivotne sredine u skladu sa evropskom praksom i standardima. Na osnovu lokalnih potencijala za korienje obnovljivih oblika energije (Sun eva energija, geotermalna energija, vetar) odgovarajuim programima treba stimulisati upotrebu ovih izvora energije kao bitnu komponentu odrivog razvoja grada. 5.6.2. Zatita voda i zemljita Zemljite i vodene povrine u podruju zatite izvorita vodosnabdevanja, u skladu sa lanom 45. Zakona o vodama, moraju biti zatieni od namernog ili sluajnog zagaivanja i drugih uticaja koji mogu nepovoljno delovati na izdanost izvorita i zdravstvenu ispravnost vode. Zbog brojnih zagaivaa na podru ju ue i ire zone zatite izvorita, posebnim programom utvrditi probleme ugroavanja kvaliteta ivotne sedine u tom podruju, sa predlozima za novo utvrivanje zona zatite izvorita, mera zatite ivotne sredine od prisutnih zagaivaa i obezbediti uspostavljanje sistema monitoringa kvaliteta zemljita i podzemnih voda. Zona neposredne zatite izvorita ograuje se odgovarajuim tipom ograde i du ograde postavljaju se table sa tekstom upozorenja. Dozvoljeno je da se pojas neposredne zatite zaseje travom i rastinjem plitkog korena, bez upotrebe hemijskih sredstava i vetakih ubriva. Obavezno je ureenje i odravanje ue zone zatite izvorita koje obuhvata:

110

- povrinsko ure enje terena, - uklanjanje nehigijenskih objekata, - rekonstrukciju, dogradnju ili izmetanje postojeih stambenih, infrastrukturnih i privrednih objekata radi obezbeivanja potrebnog stepena zatite okoline izvorita, - zabranu graenja novih investicionih objekata koji nisu u funkciji vodosnabdevanja, - zabranu skladitenja vrstog, industrijskog i opasnog otpada, - zabranu transporta opasnih i tetnih materija, - zabranu upotrebe vetakih ubriva i hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, i - redovnu kontrolu namenskog korienja zemljita. Na podru ju ire zone zatite vodoizvorita uspostavlja se reim selektivnog sanitarnog nadzora i zatite od zagaivanja ivotne sredine primenom sledeih preventivnih mera: - nije dozvoljena izgradnja objekata koji na bilo koji nain mogu zagaditi vodu ili zemljite ili ugroziti bezbednost cevovoda i vodoprivrednih objekata, - zabrana izgradnje industrijskih i drugih objekata ije otpadne materije mogu zagaditi vodu i zemljite, - ostale vrste privrednih objekata mogu se graditi pod uslovom da se u njihovom projektovanju i izvoenju obezbedi kanalisanje i preiavanje otpadnih voda u skladu sa standardima propisanim zakonom, - postoje i industrijski objekti moraju u skladu sa zakonom obezbediti kanalisanje i preiavanje otpadnih voda, - u podruju ire zone zatite dozvoljena je izgradnja objekata namenjenih za rekreaciju i turizam, pod uslovima zatite ivotne sredine propisane zakonom, - vrsti otpad sakupljati samo na vodonepropusnim povrinama, a trajno odlaganje otpada obezbediti na sanitarnim deponijama izvan ire zone zatite, - nije dozvoljena intenzivna upotrebe pesticida, herbicida i vetakih ubriva na zemljitu koje se koristi u poljoprivredne svrhe, - zabranjuje se transportovanje i skladitenje opasnih i otrovnih materija. U pojasu zatite irine 2,5 m sa svake strane du cevovoda sirove vode zabranjuje se izgradnja

objekata i druge aktivnosti koje mogu zagaditi zemljite ili ugroziti bezbednost cevovoda. Na podru jima grada bez gradske kanalizacione mree za prikupljanje otpadnih voda koristiti vodonepropusne septike jame. Pri izdavanju akta o urbanistikim uslovima, odnosno izvoda iz plana, dimenzije svake pojedinane jame odrediti na osnovu potronje vode i kapaciteta raspoloivih cisterni za odvoenje otpadnih voda. Posebnom studijom definisati lokacije za istovar cisterni sa otpadnim vodama. Posebnim programima sanacije reiti problem divljih deponija komunalnog, graevinskog i industrijskog otpada. Planom detaljne regulacije i projektom sanacije deponije u Vini obezbediti ispunjenje domaih i evropskih propisa i standarda za gradske deponije i zatitu zemljita, voda i vazduha u irem podruju lokacije deponije. 5.6.3. Zatita od hemijskih udesa i jonizuju eg zra enja Zatitu od hemijskih udesa i zagaivanja ivotne sredine pri proizvodnji, prevozu i skladitenju opasnih materija u postoje im i novim postrojenjima i instalacijama ostvariti preventivnim merama koje obuhvataju: izbor adekvatne lokacije koja zadovoljava uslove za zatitno odstojanje, primenu tehnologija sa manje toksinim materijama, poboljanje tehnoloke pouzdanosti i sigurnosti postrojenja, izradu analize opasnosti i plana zatite od udesa. Primenom standarda JUS-ISO 14000 obezbediti unapreenje ekoloke politike u preduze ima, u okviru koje treba reavati i probleme upravljanja ekolokim rizikom u regularnim uslovima proizvodnje i u sluaju hemijskih udesa. Reavanje problema upravljanja ekolokim rizikom pri transportu opasnih materija kroz Beograd zavisie od dinamike privoenja industrijskih zona nameni, te e se trase prevoza opasnih materija utvrivati posebnim odlukama u skladu sa novim lokacijama rizinih pogona i postrojenja, te izgraenosti novih magistralnih saobraajnica na uli noj mrei. U naelu za prevoz opasnih i tetnih materija dozvoljeno je koristiti deonice autoputeva i magistralnih puteva koji prolaze kroz podruja nie gustine naseljenosti. Ovo ogranienje se ne odnosi na prevoz naftnih derivata u cisternama kapaciteta do 10 tona. Posebnim programima obezbediti uslove za reavanje problema tretmana i odlaganja opasnog i medicinskog otpada. Unapre enje upravljanja rizikom od udesa ve ih razmera obezbediti kroz izradu studije za integralnu procenu rizika od udesa pri skladitenju, prevozu i korienju opasnih i tetnih materija na teritoriji grada, ukljuujui i izradu planova zatite od udesa veih razmera na nivou grada i optina.

111

Izraditi studiju o radijacionoj i hemijskoj opasnosti po okolinu iz Instituta za nuklearne nauke u Vini, u okviru nje odrediti zone ugroenosti ivotne sredine, mere za smanjenje radijacione i hemijske opasnosti i uslove zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi pri izradi urbanistike i tehnike dokumentacije za igradnju objekata unutar kompleksa instituta i izgradnju objekata u zonama ugroenosti izvan instituta.

5.6.4. Privredne lokacije sa pove anim rizikom Privredne lokacije sa poveanim rizikom treba da usklade svoju delatnost sa okolinom. To su prvenstveno privredni pogoni iz kategorija G i D iz kategorizacije Zajednikih pravila ivotne sredine. U ovu grupu spadaju privredne zone i proizvodni pogoni, bez obzira na veliinu i strukturu, koje su u Centralnoj zoni i srednjem prstenu. Grupa privrednih lokacija zateenih u uoj zoni zatite beogradskog izvorita, razmatrae se posebnom studijom koja je predloena ovim GP za celokupan prostor postojee ue zone zatite.

Tabela 74: Preduze a i delatnosti sa pove anim ekolokim rizikom (postoje e stanje) Naziv 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 JAT Institut NN "VIN A" Deponija "VINA" DUGA GALENIKA JUGOPETROL-ukarica Toplana Novi Beograd Toplana Dorol TEHNOGAS BEOPETROL-Ostrunica GRME Rafinerija nafte "BGD" GRME-Balkan TEHNOHEMIJA FOB BIP - Mostar BIP - Skadarlija REKORD Beogradski vodovod Beogradski vodovod Beogradski vodovod eerana-Vrenje Petrolgas F. hartije Avala-ada Hempro Bukulja Ranirna stanica el. stanica Dunav el. stanica, Bgd el. stanica, Ov a el. stanica, Zemun Kafilerija, krematorijum Optina N. Beograd Grocka Grocka Palilula Zemun Savski venac N. Beograd Stari grad Rakovica ukarica Zemun Palilula Palilula Palilula N. Beograd Savski venac Stari grad Rakovica ukarica N. Beograd ukarica Savski venac Palilula Palilula Zemun Zvezdara ukarica Palilula Savski venac Palilula Zemun Palilula Lokacija Surin Vina Vina Viline vode Batajniki drum Radnika Savski nasip Dorol R. Vujovia Savska Autoput Panevaki put Panevaki put Viline vode Savski nasip Bul. V. Putnika Cetinjska Patr. Dimitrija Maki Beanija Banovo Brdo Radnika Ov a Ada Huja Autoput V. Kosanovia Maki Viline vode Savski most Ov a Zemun Ov a Ekoloki rizik buka, toksine mater. r-zraenje, r-otpad poar, zag. voda poar, ekspl., toks. m. poar, ekspl., toks. poar, ekspl. zag. voda poar, ekspl. zag. voda poar, ekspl. zag. voda poar i eksplozija poar, ekspl. zag. voda poar, ekspl., toks. m. poar, ekspl., toks. m. poar, ekspl., toks. m. poar, ekspl., toks. m. toksine materije toks. mat. (amonijak) toks. mat. (amonijak) poar, ekspl., toks. m. toks. mat. (hlor) toks. mat. (hlor) toks. mat. (hlor) zag. voda, toks. mat. poar i eksplozija zagaivanje voda poar, ekspl., toks. m. poar, ekspl., toks. m. poar, ekspl., toks. m. poar, ekspl., toks. m. poar, ekspl., toks. m. poar, ekspl., toks. m. poar, ekspl., toks. m. mirisi, toks. mat. Tip del. D D G G G G G G G G G G G V V V V V V V V V V V V V V V V V V V Napomena * * * * **

* + * * ** ** *

**

** * * *

* Uskladiti delatnost sa zakonskim odredbama za zatitu ivotne sredine ** Premetanje delatnosti na ekoloki povoljniju lokaciju.

112

5.7. Geotehniki aspekti zatite prirodne sredine Geotehniki uslovi zatite prirodne sredine odnose se pre svega na zatitu tla i podzemnih voda od zagaenja, zatim fizike degradacije tla (pod uticajem kako tehnogenih, tako i prirodnih procesa) i zatite ljudi i materijalnih dobara od dejstva endogenih i egzogenih procesa. Problemi ugroavanja i naruavanja prirodne sredine intenzivniji su u urbanim sredinama vie nego bilo gde drugde u njima, osim najgu e naseljenosti stanovnitva, dolazi i do superponiranja uticaja tehnogenih i prirodnih procesa. Prirodni procesi pod uticajem urbanizacije mogu biti intenzivirani, ali i zaustavljeni ili mogu se javiti na sasvim novim lokacijama. Na taj nain dolazi do promena u geolokoj sredini koje mogu biti fizikog, hemijskog ili dinamikog karaktera. Ovim promenama su pre svega zahvaene povrine terena, plitko podzemlje i podzemne vode, a savremenim zahtevima urbanizacije i dublji delovi terena. Promene u geolokoj sredini koje su posledica urbanizacije ilustruju brojni primeri. esto dolazi do aktiviranja klizita, kako fosilnih, tako i novih. Tipi an primer je Dunavska padina sa brojnim primirenim klizitima, koja su intenzivnom izgradnjom ponovo aktivirana (klizita u Mirijevu, na Karaburmi, u Vinjici i dr.). Dotrajala vodovodna i kanalizaciona mrea je uzrok nekontrolisanog uputanja veih koliina vode u tlo, to za posledicu ima neravnomerno sleganje terena, naroito u lesu (propadanje laguma u Zemunu, propadanje objekata u centralnom delu grada u ul. Zmaj Jovinoj - tedionica Beobanke i na Kosani evom vencu - Saborna crkva, kao i vei broj stambenih objekata u gradu). Na prostoru lesnog odseka registrovani su odroni i osetljivost lesa na visok vodostaj Dunava. Izgradnja se ne dozvoljava 50 m od Dunava i 20 m od ivice lesnog odseka u gradskom podruju. Ukoliko se planira gradnja u neposrednoj blizini ovih granica, detljanim istraivanjima definisati uslove gradnje. Lagumi, koji su registrovani kao zatieni objekti u odseku ili su naputeni, obavezuju poseban reim i uslove gradnje. Urbanizacija je dosta uticala i na promenu reima i kvaliteta podzemnih voda. Na promenu reima uticali su: crpenje vode, izgradnja podzemnih objekata, duboko fundiranje. Kvalitet vode su oslabili mnogi zagaivai, prvenstveno industrijski otpaci, zatim kanalizacija, povrinska voda koja je puna nafte, tekih metala i masti i drugo. Zato je kvalitet vode doveden do granice upotrebljivosti. U dubljim izdanima voda je hemijski ista. Tehnogeni uticaji na urbanom prostoru mogu da dovedu i do stihijskih ili akcedentnih promena, koje nastaju kao posledica havarije ili greke na objektima ili instalacijama, kao to je sluaj izlivanja opasnih materija u aluvijalne sedimente Save nadomak beogradskog izvorita Maki, ili isputanje piralena na Beaniji. Osim ovih, postoje i pozitivni uticaji urbanizacije na razvoj prirodnih procesa. Nestabilne padine saniraju se izgradnjom zatitnih objekata i dreniranjem terena, tetni uticaji podzemnih voda ublaavaju se nasipanjem terena i

eksploatacijom voda bunarskim sistemima i izradom betonskih povrina i saobraajnica, erozija se zaustavlja izgradnjom obaloutvrdne mree i nasipima. Geoloka sredina u urbanim prostorima je, moe se zakljuiti, izloena brojnim i vrlo intenzivnim uticajima, koji je u manjoj ili ve oj meri degradiraju. Zbog toga njeno korienje, ali i mere zatite moraju biti adekvatno pripremljene i primenjene. Uslov uspene zatite i unapre enje geoloke sredine je u organizovanom istraivanju, evidentiranju i kontroli (monitoring) procesa koji se u njoj dogaaju ili na nju deluju kao spoljni agensi. 5.8. Ograni enja urbanog razvoja u odnosu na vodozahvatna podru ja i njihove zatitne zone Izmeu ostalih problema najbitniji problemi vezani su za izvorita Beograda i kontaktna podruja: - izvorita pokazuju sve znakove preterane eksploatacije; - kvalitet sirove vode pribliava se kvalitetu rene vode; - u sluaju izuzetnih situacija (udarnih zagaenja) u Savi i Dunavu, grad nema mogunost da aktivira neko rezervno izvorite; - postoje a izvorita vode za pi e izrazito su ugroena nekontrolisanom izgradnjom industrijskih pogona, divljom gradnjom, irenjem smetlita i drugim negativnim uticajima iz neposredne i ire urbane u suburbane zone. Gradske vode, pogotovu one koje se koriste za vodosnabdevanje iz podzemnih i povrinskih izvorita, moraju se posmatrati kao resurs i kao indikator zdravlja graana grada Beograda. Korienje i zatita voda koje slue za vodosnabdevanje pokriva zakonska regulativa od Republikih zakona i propisa do gradskih i to: Zakon o vodama ("Slubeni glasnik RS" br. 46/91) Ovaj zakon u lanu 9. definie oblast koju ure uje, a to je: zatita od tetnog dejstva vode, korienje i upravljanje vodama kao dobrima od opteg interesa, uslovi i nain obavljanja vodoprivredne delatnosti, organizovanje i finansiranje vodoprivredne delatnosti i nadzor nad sprovoenjem ovog zakona. Odredbe ovog zakona odnose se na sve povrinske i podzemne vode, ukljuujui vodu za pie, termalnu i mineralnu vodu. Pravilnik o nainu odre ivanja i odravanja zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom za pie ("Slubeni glasnik RS", br. 33/78)

113

Ovaj pravilnik u l. 1, 2, 5. i 6. blie propisuje na in odreivanja i odravanja zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom za pi e. U cilju zatite vode za pie od namernog ili sluajnog zagaivanja, kao i od drugih tetnih dejstava koja mogu trajno uticati na zdravstvenu ispravnost vode za pie i izdanost izvorita, odre ene su zone i pojasevi sanitarne zatite: - zona neposredne zatite (zona strogog nadzora); - ua zona zatite (zona ograni enja); - ira zona zatite (zona nadzora); i - pojas zatite. Zona neposredne zatite sa svim objektima, postrojenjima i instalacijama obezbeuje se ograivanjem. U ovoj zoni zatite, dozvoljen je pristup samo licima zaposlenim u vodovodu koji su pod zdravstvenim nadzorom. Ova zona moe se koristiti samo kao senokos, ali bez upotrebe ubriva, pesticida i herbicida ija upotreba moe zagaditi vodu. Uu zonu zatite ini povrina zemljita pod specijalnim nadzorom na kojoj nije dozvoljena izgradnja objekata, postavljanje ureaja i vrenje radnji koje mogu na bilo koji nain zagaditi vodu i mora biti vidno oznaena. U uoj zoni zatite, koja se ne ograuje, zemljite se moe koristiti u poljoprivredne svrhe. U ovoj zoni moe se ograniiti upotreba pojedinih vrsta ubriva, pesticida i herbicida. Reenjem o odreivanju zona i pojaseva sanitarne zatite za izvorita koja se koriste za snabdevanje vodom za pie na podruju grada Beograda ("Slubeni list grada Beograda", br. 44/88) definiu se zone i pojasevi sanitarne zatite beogradskog izvorita opisno i preko brojeva parcela. Reenje o nainu i merama zatite u uoj zoni sanitarne zatite izvorita beogradskog vodovoda ("Slubeni list grada Beograda", broj 8/86) Ovim reenjem odreuje se nain odravanja i mere zatite u uoj zoni sanitarne zatite za izvorita koja se koriste za snabdevanje vodom za pie na podruju grada Beograda. U ovoj zoni sanitarne zatite izvorita zabranjeno je graenje svih investicionih objekata, skladitenje vrstih otpadaka, jalovine, tenih goriva i maziva, otrova i drugih tetnih materija (kiseline, baze, soli, razreivai i sl.) koje mogu zagaditi povrinske ili podzemne vode, sidrenje plovnih objekata za prevoz opasnih materija van sidrita koja su za reku Savu odreena u skladu sa Zakonom o unutranjoj plovidbi i Odlukom kapetanije pristanita, iskljuivo za sidrenje tih polovnih objekata, isputanje i prosipanje materija koje su po svom sastavu opasne i tetne za podzemnu

vodu i otvorene vodotoke, izgradnja senkrupa, drenanih i infiltrirajuih bazena i bunara kao i isputanje otpadnih voda i drugih materijala opasnih za zagaivanje podzemnih voda i renih tokova, isputanje otpadnih voda i materijala iz medicinskih i drugih organizacija koje koriste radioizotope; zatim isputanje voda iz klanica, fabrika koa i tutkala; voda iz industrije crne i obojene metalurgije i proizvodnje i prerade nafte; hemijske industrije; industrije papira i celuloze i elektroindustrije; tekstilne industrije i industrije gume i brodogradnje kao i voda iz industrijske proizvodnje i prerade nemetala, skladitenja ljunka i peska, kopanje i odvoenje pokrovnog sloja zemlje kao i zamena ljunkovitih i peakih slojeva zemljom ili drugim materijalom, proizvodnja i prerada hemijskih proizvoda na zanatski i industrijski nain, pruanje usluga, upotrebom hemikalija, upotreba pesticida koji sadre sledee aktivne supstance, aldikarb, endosulfan, cinkfosfid, HCH, DDT i jedinjenja na bazi ive, zatim garairanje i servisiranje motornih vozila i maina sa pogonom na naftu i naftne derivate, gajenje stoke i pernate ivine na industrijski nain, prerada mesa i ivotinjskih otpadaka, sahranjivanje i zakopavanje uginulih ivotinja. Zabrana iz prethodnog stava ne odnosi se na objekte sportskog-rekreacionog centra za dnevni boravak na Adi Ciganliji izgraenih u skladu sa DUP i rekonstrukciju postoje ih objekata u cilju poboljanja tehnolokog procesa i obezbe ivanja uslova za zatitu povrinskih i podzemnih voda od zagaivanja, bez prostornog irenja postoje ih kompleksa i uz prethodno sprovoenje pojedinanih mera zatite (odnosi se na postoje e objekte u vreme donoenja ovog pravilnika). Postoje i objekti koji su prikljueni na gradski kanalizacioni sistem, moraju ugraditi ureaje za pre iavanje otpadnih i atmosferskih voda. Reenje o nainu odravanja i merama zatite u iroj zoni sanitarne zatite izvorita Beogradskog vodovoda ("Slubeni list grada Beograda", broj 29/87) ira zona zatite prema ovom pravilniku definie se dvema zonama, zonom pojaanog nadzora koja se granii sa uom zonom zatite i zonom nadzora. U zoni pojaanog nadzora zabranjuje se proizvodnja nafte i naftnih derivata, proizvodnja i prerada crne i obojene metalurgije, proizvodnja lekova, farmaceutskih hemikalija i ostalih hemijskih proizvoda, skladitenje opasnih materija, izgradnja deponija i odlagalita mulja iz ure aja za pre i avanje, uputanje otpadnih voda, izgardnja farmi bez posebnih mera zatite i drugo. Analizirajui postoje e stanje izgraenosti teritorije grada Beograda, pri izradi GP, uoen je veliki broj, uglavnom privrednih objekata, po celoj teritoriji ue zone zatite. Ovi objekti na lokacijama sagraeni su u razliitim periodima, ak i u neposrednoj prolosti.

114

Tako sa jedne strane imamo strogu zakonsku regulativu, a sa druge veliki broj objekata visokog rizika sa stanovita mogu nosti zagaenja izvorita (u tabeli dato 39 lokacija sa 47 korisnika, bez kanalizacionih ispusta na ovoj teritoriji). S obzirom da je problem evidentan, predlaemo da se izradi detaljna analiza uticaja ovih objekata na izvorite, sa sanacionim programom zatite izvorita i predlogom redefinisanja postojee zakonske regulative, a u skladu sa zakonima Evropske unije. Detaljna analiza uticaja objekata na uu zonu zatite izvorita trebalo bi da sadri: - uporednu analizu kvaliteta sirove vode za period u kome se merenje i kontrola vri i to za vodu u Savi i za sirovu vodu na izvoritu, tj. na mestima crpljenja; - kvalitet sirove vode u neposrednoj blizini pomenutih objekata - lokacija; - popis svih izgraenih objekata na lokacijama u uoj zoni zatite, kao i onih na samoj granici ue zone, sa opisom tehnolokih procesa za svaku pojedinanu lokaciju. Podaci o lokacijama morali bi da sadre koliinu i kvalitet isputenih voda,

tehnolokih, sanitarnih i zaprljanih atmosferskih, kao i nain i mesta evakuacije istih; - mogunost akutnog i trajnog zagaenja izvorita u vanrednim, havarijskim, situacijama, kao i drugih analiza potrebnih za sagledavanje problema. Sanacioni program trebalo bi da sadri, pored osnovnih mere zatite izvorita i stav prema svakoj pojedinanoj lokaciji, sa merama zatite koje garantuju sigurnost kako u redovnim, tako i u vanrednim situacijama, ukoliko se predlae zadravanje objekata u ovoj zoni zatite. Stavovi i zakljuci iz analize postoje eg stanja i sanacionog programa zatite izvorita, trebalo bi da budu osnov za redefinisanje vae e zakonske regulative, koja u svom konanom obliku mora uvaavati stavove zakonske regulative Evropske unije. Konani zaklju ci i stavovi, dobijeni detaljnom analizom ovog problema, bili bi elementi za urbanistiko sagledavanje prostora ue zone zatite i postali sastavni deo Generalnog urbansitikog plana Beograda. U sledeoj tabeli dati su izgraeni objekti lokacije u uoj zoni sanitarne zatite izvorita.

Tabela 75: Izgra eni objekti u uoj zoni sanitarne zatite izvorita Br. lok. Naziv lokacije Preiavanje 1 "KOMGRAP"-Tarolit, Ostrunica, Savska 26 bioloko Skladite "JUGOLABORATORIJE", Savska 2 bb Deponija ljunka, Ostrunica, Obrenovaki 3 drum bb hemijsko+ 4 GRO "KOMGRAP"-autobaza i remont, Maki bioloko 5 Ranirna stanica Maki hemijsko+bioloko 6 INOS-PAPIR, Lazarevaki drum SEME - Skladite poljoprivrednih 7 proizvoda, Bore Stankovia 8, Maki UNIELEKTRO-Skladite, Bore Stankovia 4, 8 Maki JUGOLEK - Skladite, Bore Stankovia 2, 9 Maki BRODOTEHNIKA-Remont plovila, 10 hemijsko Obrenovaki put 10 11 Deponija ljunka, Obrenovaki put bb Garaa SIV-a i Saveznog SUP-a, 12 Obrenovaki put 77 i 79 13 Radio stanica, Obrenovaki put 66 14 Deponija ljunka, Obrenovaki put 66 RO BEOGRAD - Drvna industrija "Maki", 15 OOUR Komgrap, Obrenovaki put bb Stambeno naselje Makika kolonija 16 (stanovnika) 17 Radio stanica TANJUG, Maki Recipijent preko kanala u teren reka Sava u teren kanal HMS Maki kanaliz.+septika jama kanalizacija HMS Maki HMS Maki HMS Maki reka Sava reka Sava HMS Maki septika jama reka Sava + teren HMS Maki septika jama HMS Maki + sept. jama Br. K. 16 17 19 21 25 27 30 31 32 33 34 35 36 3715 38 39 40

115

18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38

39

GP JUGOREKLAM, Obrenovaki put bb Restoran "Lovaka pria", Obrenovaki put bioloko bb Restoran "Jezero", Ada Ciganlija bioloko Kupalite "Beograd", Ada Ciganlija Vikend zona stanovanje (stanovnika), Ada Cignalija Restoran "Ue", Bulevar Ue bb bioloko GRP "KOMGRAP", Savski nasip 1-3 mehaniko GRO "TRUDBENIK", Savski nasip 1-3 mehaniko GRO "RATKO MITROVI ", OOUR mehaniko "Niskogradnja", Savski nasip 1-3 GRO "MOSTOGRADNJA", Savski nasip 5 mehaniko GRO "PLANUM", Savski nasip bb mehaniko GRO "PARTIZANSKI PUT", Savs. nasip bb mehaniko GRO "KOLORIT", Savski nasip bb mehaniko GRO "CRNA TRAVA", Savski nasip bb mehaniko JRB "BRODOREMONT", Savski nasip 7 Brodogradilite "Beograd", Sav. nasip 7 mehaniko GRO "RAD", Savski nasip 9a mehaniko GRO "NAPRED", OOUR "Proizvodnja", Savski nasip 9 Beogradske elektrane "TOPLANA" mehaniko Deponija ljunka kod tramvajske okretnice, Blok 45 PKB "BRATSTVO", Remont poljoprivredne opreme, Surin, Donje polje BMG tamparija Stovarite Fabrika betona Skladite PVF "BOGI" - Trans Stovarite Hemijska industrija "1.MAJ" SORAK - Stilski nametaj VEST - Hemija (stovarite)

HMS Maki + sept. jama HMS Maki + sept. jama kanal 3 - reka Sava reka Sava + sept. jama teren + septika jama reka Sava reka Sava reka Sava reka Sava reka reka reka reka reka reka reka reka

42 43 48 49 50 73 77 78 79

Sava 80 Sava 81 Sava 82 Sava 83 Sava 84 Sava 85 Sava + kanalizacija 88 Sava 89 90 91 99 106

reka Sava reka Sava reka Sava preko kanala Sisevac i Petrac u reku Savu

6. SAOBRAAJ I INFRASTRUKTURA 6.1. Saobraajni sistem 6.1.1 Postoje e stanje Pokazatelji stanja saobraajnog sistema u Beogradu u protekloj deceniji belee stalan pad, delom kao posledica opte drutvene i politike krize koja je zadesila zemlju, ali i kao rezultat dugogodinje eksploatacije u reimu minimalnog ili nikakvog odravanja, pogrenih investicija i zapostavljanja stratekih planova razvoja saobraaja. Istovremeno, manje planski, vie van kontrole, u Beogradu se gradilo, grad se razvijao i prostorno i funkcionalno, to je jo vie ispoljilo nesklad izmeu mogu nosti saobraaja i potreba gradskih funkcija. Osnovni problemi saobraaja u Beogradu i njihove posledice danas jesu:

- monocentrini razvoj sa visokom koncentracijom radnih mesta u centralnoj zoni i disperzija glavnih zona stanovanja u obodnim delovima grada: prenaglaen intenzitet saobraaja na radijalnim pravcima i oteano snabdevanje sadraja u centru; - neadekvatno i nedovoljno razvijena mrea glavnih saobraajnica: deficit kapaciteta primarne mree posebno u periodima vrnih optereenja; - tehnoloka zastarelost ureaja i opreme za svetlosnu kontrolu i upravljanje saobraajem: ugroena bezbednost, porast vremenskih gubitaka i pad nivoa usluge; - meanje lokalnog saobraaja sa tokovima tranzitnog i ciljnog teretnog saobraaja na najkritinijim delovima primarnog ulinog sistema: poveani trokovi eksploatacije i porast buke i emisije tetnih gasova u osetljivim delovima grada; - nedostatak kapacitetnih vidova javnog prevoza na najoptere enijim koridorima: nizak nivo prevozne

116

usluge u javnom gradskom i prigradskom prevozu putnika; - manjak javnih i namenskih kapaciteta za parkiranje: zakrenost saobraajnih povrina automobilima i ugroavanje osnovnih funkcija uline mree neometano i bezbedno kretanje vozila i peaka; - nereeno pitanje beogradskog elezni kog vora i tenja da se zanemari svojevremeno osnovni motiv izgradnje novog vora - izmetanje eleznike infrastrukture i postrojenja iz savskog amfiteatra: investicija koja e i u budu nosti zahtevati velika sredstva; - zapostavljen re ni putniki i teretni saobraaj: i pored izuzetnih prirodnih i geografskih pogodnosti putniki re ni saobraaj ne postoji, robni je u stalnom opadanju i ve inom se koristi za prevoz graevinskog materijala i naftnih derivata; - problemi u vazdunom saobraaju nastali su uglavnom kao rezultat politike situacije: aerodrom "Beograd" izgubio je primat koji je imao u mrei aerodroma u ovom delu Evrope; - odsustvo jedinstvene saobraajne politike kako na nivou Republike tako i na nivou grada: nedefinisan mehanizam upravljanja sistemom saobraaja, neusaglaenost interesa, podela odgovornosti na vie subjekata, nerazraen sistem finansiranja. 6.1.2. Ciljevi Izvesno je da e u budu nosti saobraaj u Beogradu biti intenzivniji. Porastom standarda menjae se i navike stanovnika, to e uticati na promene karakteristika putovanja i saobraaja u celini. U prvom redu, doi e do porasta mobilnosti, koja e prema pokazateljima evropskih gradova najverovatnije dostii nivo izmeu 2,5 i 2,7 putovanja po stanovniku na dan. Zbog toga e i pored blagog porasta broja stanovnika na podruju Generalnog plana (oko 1.400.000 stanovnika u 2021.), ukupan broj putovanja dosti i priblino 3,5 miliona putovanja na dan. Pri stepenu zaposlenosti od oko 40%, koliko se planira u 2021. godini, uee putovanja sa svrhom odlaska na posao iznosi e izme u 15% i 16% (1984. god. - 18%) ukupnog dnevnog broja putovanja, odnosno oko 530.000 radnih putovanja na dan. Dnevne neravnomernosti saobraaja e se postepeno smanjivati. Uee vrnih optereenja iznosie 8-9% ukupnog dnevnog saobraaja, tako da e u periodima najve eg vrnog optere enja broj putovanja iznositi oko 300.000 putovanja po satu. Za stepen motorizacije procenjuje se da e u proseku iznositi 1 putniki automobil po domainstvu. Planirani odnosi izmeu vidova saobraaja kojima e se realizovati budua putovanja predstavljaju vanu komponentu plana saobraaja. Imajui u vidu mogunosti razvoja uline mree i sistema parkiranja u centralnoj zoni Beograda, procenjeno je da ue a

putovanja putnikim automobilom treba zadrati na nivou izme u 25 i 30%, a da javni prevoz mora da obezbediti visok nivo usluge i kapacitete kojima e se realizovati 45% do 50% dnevnih putovanja. Stvaranjem uslova za ugodno i bezbedno kretanje peaka, to je veoma vano za uspean plan, peaenjem e moi da se ostvari izme u 20 i 25% unutargradskih putovanja, a izmeu 5% i 10% dnevnih putovanja, ostvarie se biciklima, taksi vozilima i tzv. paratranzitom, odnosno kolektivnim vidovima prevoza na viem nivou usluge i komfora (kolektivni taksi, dial-a-bus, linijski prevoz hendikepiranih i sl.). Raunajui sa ovim odnosima u vidovnoj raspodeli, u sistemu javnog prevoza o ekuje se relativno blag porast broja prevezenih putnika od oko 1,5 % prose no godinje za period do 2021. godine, to na kraju planskog perioda iznosi oko 775 miliona prevezenih putnika u toku godine. Opti ciljevi razvoja saobraajnog sistema Beograda jesu: - ukljuivanje Beograda u mreu evropskih multimodalnih saobraajnih vorova, - stvaranje uslova za razvoj saobraaja kao znaajne privredne delatnosti Beograda, - me usobno povezivanje (interno i eksterno) mrea svih vidova saobraaja, - me usobno usklaen razvoj svih vidova saobraaja, - optimalno povezivanje svih gradskih funkcija, - efikasno i racionalno korienje prevoznih kapaciteta, - pove anje nivoa usluge i bezbednosti saobraaja, - smanjenje obima saobraaja na putnoj i uli noj mrei, - pove anje privlanosti javnog u odnosu na putniki automobilski saobraaj, - vraanje osnovne funkcije ulicama - neometano i bezbedno kretanje peaka i vozila, - smanjenje tetnih uticaja saobraaja na ljude i ivotnu sredinu i prirodno i kulturno-istorijsko nasle e, i - racionalno korienje materijalnih i finansijskih resursa. 6.1.3. Putna i ulina mrea Generalno, predloeno reenje putne i uli ne mree zasniva se na realizaciji tangencijalnih i prstenastih

117

saobraajnih pravaca sa zadatkom vezivanja primarnih radijalnih pravaca na obodu centralnog i kontinualno izgraenog podru ja. Time e se stvoriti uslovi za bolje razdvajanje i raspodelu saobraajnih tokova, kao i mogunost alternativnog me usobnog povezivanja pojedinih delova grada bez prolaska kroz centralno podruje. Pored izgradnje novih putnih i ulinih pravaca na primarnoj mrei planira se i izgradnja i rekonstrukcija onih deonica uli ne mree Tabela 74:

koji e omoguiti da se delom ve izgraeni potezi me usobno poveu kontinualnim profilima u funkcionalne celine. U tabeli je prikazana duina putne i uline mree po funkcionalnim rangovima kao i duina planirana za izgradanju i rekonstrukciju za period do 2021. godine.

Primarna putna i uli na mrea na podru ju Generalnog plana Rang saobraajnica gradski autoput obilazni autoput magistrale ulice I reda ulice II reda koridori UKUPNO: Duina (km) Planirano za izgradnju (km) 30,6 50,2 21,6 29,1 131,5 Planirano za rekonstrukciju (km) 22 50,4 2,6 75 Ukupno za izgradnju/ rekonstrukciju (km) 30,6 72,2 72 31,7 206,5

32,2 53,4 233,3 212,4 275,1 56,6 863

Prvu prstenastu saobraajnicu ini obilazni Autoput od Batajnice preko Dobanovaca, Ostrunice, eleznika i Belog potoka do Bubanj potoka, sa koridorom preko Vine i novim mostom na Dunavu za vezu sa me unarodnim putem E-70 preko Paneva i Vrca za Rumuniju. Ova saobraajnica e meusobno povezati sve me unarodne i magistralne putne pravce koji se stiu u Beogradu, to e omoguiti rastere enje gradske mree od tranzitnog, naroito teretnog, saobraaja kao i neposredniju distribuciju izvornociljnog saobraaja. Unutar kontinualno izgraenog gradskog podruja, predvieno je formiranje unutranjeg magistralnog poluprstena (UMP) oko Centralne zone koju ine staro jezgro Beograda, budu i centar u Savskom amfiteatru, stari i novi centar na Novom Beogradu i staro jezgro Zemuna. Trasa ovog poteza, sa podru ja Novog Beograda od magistralnog pravca T6, Prua se juno od Autoputa i eleznike pruge, du eleznike stanice Novi Beograd (gde prihvata i koridor linije LRT za vezu izmeu dve obale Save), prelazi preko podruja Brodogradilita i reke Save mostom u zoni nizvodnog pica Ade Ciganlije, ulazi u pravac Bulevara vojvode Miia prema Topideru, prihvata saobraajne tokove sa Banovog brda i Rakovice na denivelisanoj raskrsnici sa Patrovievom ulicom uz Hipodrom, izmeu lokaliteta Careva uprija i Main majdan ulazi u tunel ispod Top iderskog brda, tunelskom deonicom ide do raskrsnice na staroj Autokomandi, odakle se novom trasom pribliava Autoputu i prua neposredno uz Autoput do nove petlje "umice". Od petlje "umice" ovaj pravac se usmerava na sever, ka Panevakom mostu, i to koridorima ulica Gria Milenka, Pop Stojanovom, Transkom i Severnim bulevarom. Ovim unutranjim magistralnim prstenom stvorie se uslovi

alternativnog meusobnog povezivanja delova grada obodom centralnog podru ja, ime e se tititi centralno podruje od lokalnog tranzitnog saobraaja. U vezi sa ovim potezom, a u cilju objedinjavanja Topiderskog parka u jednu celinu, izmetena je deonica Rakovikog puta sa pozicije pored Konaka kneza Miloa na novu trasu uz postoje u elezniku prugu. Promenom trase Unutranjeg magistralnog poluprstena, tako da se naputa ranije planiran prelaz preko Ade Ciganlije, a planira prelaz mostom kod nizvodnog pica, uz uvoenje kolskog tunela ispod Topiderskog brda (umesto prolaza magistrale izmeu esme, crkve i Konaka kneza Miloa), osim saobraajnih, postiu se i ciljevi zatite ivotne sredine na Adi, Topiderskom parku i Dedinju, kao i zatita kulturnih dobara u Top ideru. Ranije planiran produetak ove saobraajnice pored Bloka 67 ka Savi se zadrava, ali u rangu ulice prvog, odnosno drugog reda. Isto vai i za deonicu Patrovieve ulice koja spaja Radniku ulicu i UMP oko Hipodroma, kao i za prikljuak Kumodrake ulice. Saobraajnica koja ima zadatak da zatiti staro jezgro Beograda od teretnog saobraaja je pravac koga ini istona deonica spoljne magistralne tangente (SMT), na delu od postoje eg gradskog autoputa (Velikog Mokrog Luga) do Rospi uprije, odakle se ovaj pravac novom Dunavskom ulicom kroz podruje Ada Huje povezuje sa Panevakim mostom. Na ovom potezu u zoni Ade Huje naznaen je koridor novog mosta za prelazak na levu obalu Dunava odakle ovaj koridor prolazi kroz podruje Panevakog rita i ide na sever gde se povezuje sa novoplaniranim koridorom severne tangente.

118

Na junom podruju grada izgradnjom i rekonstrukcijom pojedinih delova uli ne mree formirae se juna deonica SMT-a koja povezuje Ibarsku magistralu sa gradskim Autoputem u voru "Lasta". Deonice planirane za izgradnju su: deo nove ulice Patrijarha Dimitrija u Rakovici od ulice Osloboenja do ulice Pere Velimirovia, deonica koju ine pravci Crnotravska, Save Makovia, Kruni put, Brae Jerkovi i veza ovog poteza sa gradskim autoputem u petlji "Lasta" i isto nom deonicom SMT. U Centralnoj zoni starog Beograda ve danas egzistira potez koji predstavlja distributivni prsten oko najueg centralnog podruja. Njega ini postoje i sistem ulica i to: 29. novembra, Duanova, Tadeua Kouka, Karaor eva, Nemanjina, Tolbuhinova, 14. decembra, Vojislava Ilia, Gospodara Vuia, ingrijina i Dimitrija Tucovia. Pojedine deonice ovog poteza potrebno je kroz dalju plansku razradu, rekonstrukcijom i izgradnjom dovesti u planiranu funkciju. U centralnoj zoni starog Beograda planirana je izgradnja Karaor eve ulice, u rangu magistrale, po novoj trasi od Brankovog mosta do veze sa ulicom Slobodana Penezia, kao i izgradnja drugog kolovoza u ulici Slobodana Penezia do Mostarske petlje. Za vezu eleznike stanice "Centar" u Prokopu sa centralnim gradskim prostorom predviena je saobraajnica prvog reda od Bulevara mira, preko Autoputa, Deligradskom ulicom do Tirove ulice. Njen prodor kroz optinu Vraar planiran je, za razliku od ranijih reenja ovog poteza, saobraajnicama u postoje im regulacijama i u reimu jednosmernih ulica sve do Trnske ulice koja se spaja sa Bulevarom kralja Aleksandra. Takoe je predvieno povezivanje Bulevara kralja Aleksandra sa ulicom Dimitrija Tucovia prodorom pored Cvetkove pijace i spajanjem sa ingrijinom ulicom, ime e se rasteretiti Bulevar kralja Aleksandra na delu izmeu Cvetkove pijace i Batutove ulice. Sa ciljem zatite starog jezgra Zemuna od tranzitnog saobraaja formirae se magistralni pravac koji predstavlja produetak Bulevara Mihaila Pupina ka Vrtlarskoj ulici i dalje preko Ugrinovake ulice kao veza sa Novim novosadskim putem (saobraajnicom T6). S obzirom na izgraen prostor, kao i na steene i stvorene uslovljenosti u koridoru predloenog magistralnog poteza, potrebno je u fazi detaljnije razrade u planskoj i tehnikoj dokumentaciji razmotriti mogunost alternativne veze sa novim novosadskim putem preko Prvomajske ulice kako bi se nalo najprihvatljivije saobraajno i prostorno reenje. Na podru ju Zemuna od primarnih saobra ajnih pravaca planiran je produetak magistralne saobraajnice T6 na sever prema ulici Cara Duana, odakle je predvien koridor za prelazak preko Dunava na banatsku stranu i zatim u pravcu severoistoka prema Panevu - severna tangenta. Ovaj deo mree dopunjen je produetkom saobraajnice T6 u pravcu

juga, od veze sa gradskim autoputem do ulice Toin Bunar. Surinski put, u rangu ulice prvog reda, se od ukrtaja sa saobraajnicom T6 preko Beanijske kose uvodi u gornji Zemun, gde se spaja sa ulicom Cara Duana. U produetku ulice Pariske komune formira se saobraajnica u rangu ulice drugog reda, uz magistralnu elezniku prugu, koja se prua do naselja Zemun Polje. U zoni Batajnice planirane su dve june obilaznice, jedna u rangu magistrale ija trasa prati sa severne strane trasu eleznike pruge i druga u rangu ulice I reda koja povezuje privrednu zonu Batajnice i novoplaniranu loko-teretnu stanicu sa obilaznim autoputem. U zoni Surina planirana je severna obilaznica u rangu ulice drugog reda. Na pravcu ulice Jurija Gagarina u produetku ulice Vladimira Popovia planira se probijanje ovog poteza ka Bulevaru Mihaila Pupina. Delovi koji upotpunjuju sistem primarne uline mree i omoguuju realizaciju sadraja planiranih Generalnim planom jesu: saobraajnice u privrednoj zoni du autoputa u Zemunu, u naselju Altina, planiranom naselju Savska terasa, prodor Kumodrake ulice prema novom i starom Avalskom putu, saobraajnice u naselju Padina, produetak Mirijevskog bulevara do naselja Mirijevo i njegovo povezivanje sa SMT i Slanakim putem i povezivanje Ov e sa Panevakim putem. U funkciji bolje me usobne povezanosti primarne uline mree du gradskog autoputa predviene su nove denivelisane raskrsnice za aerodrom "Beograd", u privrednoj zoni u Zemunu, kod hale "Limes" sa Ulicom Proleterske solidarnosti, petlja "umice" sa UMP, za povezivanje sa SMT u zoni Velikog Mokrog Luga, kao i rekonstrukcija petlje "Tranped" za vezu sa planiranom privrednom zonom "Zuce" i podru jem Avale. Od primarne uline mree planira se rekonstrukcija i delimina izgradnja poteza Slavija - ika, Junog bulevara, Bulevara kralja Aleksandra od Gospodara Vuia do Malog Mokrog Luga, Trgovaka ulica od groblja u arkovu do groblja Orlovaa i potez saobraajnice I-I od Lazarevakog puta do Sremice. Predloena funkcionalna kategorizacija uli ne i putne mree na podruju Generalnog plana usklaena je sa vaeom kategorizacijom magistralne i regionalne putne mree republikog znaaja, a reenja su prilagoena potrebama planirane uline mree. 6.1.4. Javni gradski i prigradski prevoz putnika Plansko reenje zasniva se na revitalizaciji i rehabilitaciji postojeih vidova javnog saobraaja i postepenom uvoenju mree savremenog gradskog inskog sistema tipa LRT. Predloeni koncept javnog

119

prevoza za 2021. godinu, predvia tri vida inskog saobraaja: (1) gradsku (i prigradsku) eleznicu; (2) kapacitetni inski sistem (LRT) i (3) tramvaj. Gradsko-prigradska eleznica na podruju Generalnog plana ima duinu trasa od oko 104 km. Osnovnu aktivnost u narednom planskom periodu, koja se odnosi na elezni ki prigradsko gradski saobraaj, treba usmeriti ka izgradnji novih i osposobljavanju postoje ih stanica i stajalita za prihvat putnika. U fazama razvoja eleznike infrastrukture bi e potrebno obezbediti uslove da se ta infrastruktura moe koristiti i od strane gradskih inskih sistema (Track sharing). Duina predloenih trasa LRT iznosi oko 25 km i u realizaciji se mogu podeliti u nekoliko deonica, odnosno etapa izgradnje: - Prva deonica prve linije je povrinska trasa u sredini Bulevara kralja Aleksandra, od Sredake do Ustani ke ulice. Ovu nadzemnu deonicu mogu da koriste laki metro i obnovljeni tramvaj zajedno, do formiranja novih linija lakog metroa i pove anja frekvencije vozila LRT do mere koja iskljuuje tramvaj sa te deonice. Na prvoj deonici treba da se rauna na denivelaciju trase ispod Bulevara kralja Aleksandra kada to saobraajne potrebe budu zahtevale. - Druga deonica prve linije LRT podrazumeva izgradnju tunela ispod najueg centra od Sredake do Karaor eve ulice. To je najbitnija deonica, koja se predvia sa geometrijskim uslovima i podzemnim stanicama za nivo metro sistema. - Tre a deonica poinje novim mostom preko Save koji se postavlja nizvodno uz "Brankov most", a nastavlja se kao denivelisani navoz i plitki tunel od Bulevara Nikole Tesle do podzemne stanice ispred hotela Hajat. Detaljnije karakteristike ovog dela trase dae faze idejnog projekta (dubinu tunela ili izdignute konstrukcije, duine i mesta konstrukcija iznad terena, stanice i dr.). - etvrta deonica poinje povrinski na ulici Milentija Popovia, ukljuuje se u rezervisanu sredinju traku na Bulevaru AVNOJ-a i nastavlja preko centralnih blokova Novog Beograda do Bulevara umetnosti, gde se odvaja tehnika veza za depo prve linije. - Predvia se i alternativna tehnika veza za isti depo trasom dananje tramvajske pruge od hotela Hajat do eleznike stanice Novi Beograd i dalje. Ove tehnike veze slue za organizaciju veznih delova putnikih linija LRT do eleznike i autobuske stanice Novi Beograd kao i Bloka 67, pre nego to sistem bude proiren prema ukarici i du Bulevara Jurija Gagarina novim linijama. - Peta deonica je nastavak povrinske trase od Bulevara umetnosti prema ulici Omladinskih

brigada, uz zgradu optine Novi Beograd i dalje (sredinjom trakom Bulevara Mihaila Pupina) do privremene zavrne stanice i autobuskih terminala ispred Tvornike ulice u Zemunu. I ovde e detaljnije karakteristike mesta i naina denivelacije dati idejni projekat. Pet prethodnih deonica ine prvu liniju LRT za koju projekte, studije i realizaciju treba raditi odmah i u kontinuitetu. Njenom realizacijom i korienjem dobie se znaajni efekti za putnike na najtraenijem, najoptere enijem i najneprohodnijem delu sistema Starom jezgru Beograda. U toj zoni, sistem treba da ima sve karakteristike i standarde savremenog metroa sa saobraajnim karakteristikama trase nivoa "A". Ekonomske utede postii e se na povrinskim deonicama na Novom Beogradu, gde su struktura grada i blokova, kao i profili saobraajnica unapred pripremljeni za mogunost obezbe enja saobraajnih karakteristika trase nivoa "B". Dalji pravci razvoja kapacitetnog inskog sistema usmereni su ka junim delovima grada. Slede a nova linija treba da bude veza izmeu prve linije LRT u zoni centra Novog Beograda sa junim zavretkom blokova Novog Beograda - sredinjom trasom Bulevara Jurija Gagarina (zamenjujui sadanji tramvaj). Optimalni pravac povezivanja prve i druge linije (na pravcu ulice Milentija Popovia, ili panskih boraca ili Bulevaru umetnosti) definisa e se Generalnim projektom i studijom te linije. Naredne nove linije treba da poveu june stambene celine grada na desnoj obali Save sa glavnim delovima gradskog centra (delove ukarice i Rakovice sa centrom na grebenu, centrom Novog Beograda i centrom Zemuna). To e se postii projektovanjem i izgradnjom novih tunelskih deonica za deo na ukarici, deo linije od Sajma preko stanice Prokop i Slavije do Pravnog fakulteta i dalje, kao i novih povrinskih deonica od hipodroma (preko UMP mosta) do veze sa trasom prve i druge linije u Novom Beogradu. Za nove linije i vozila (osim prve linije) treba osposobiti i novi depo u zoni Laudonovog anca u Zemunu. Takoe, na stanici "Pravni fakultet" i "Trg republike" treba predvideti mogunost ukrtanja podzemnih trasa i veze putnika sa novim, dubljim, linijama u budunosti. Mrea dvokolosenih pruga na ovim trasama predstavljae okosnicu visokokapacitetnog gradskog inskog sistema od kojih e se u daljim fazama razvoja granati kraci prema: novobeograskim blokovima du Ulice Jurija Gagarina, Gornjem Zemunu, Banovom brdu, Rakovici, Vodovcu, Karaburmi i Mirijevu. Redosled uspostavljanja povrinskih deonica kapacitetnog inskog sistema zavisie od dinamike razvoja pojedinih planiranih ulinih pravaca i objekata. Tramvajska mrea u postojeem stanju ima duinu od oko 45 km i ona e se u zavisnosti od dinamike razvoja

120

LRT, na trasama gde se te dve mree preklapaju, zamenjivati kolosecima irine 1435 mm. Jedna od prvih zamena metarskog koloseka, kada doe do realizacije LRT na pravcu Vukov spomenik - elezni ka stanica Novi Beograd, usledila bi na pravcu Bulevara kralja Aleksandra (Vukov spomenik-Ustanika duine 4 km) kao i na pravcu ulice Jurija Gagarina (od depoa do Bloka 45, duine oko 5 km). Krug tramvaja "dvojka" uz odgovarajuu rekonstrukciju pruge, sistema napajanja, uvoenja elektronskog sistema kontrole i upravljanja i nabavku novih vozila, bie zadran sa metarskim kolosekom. Trase trolejbuskog podsistema zadravaju se kao u postoje em stanju. Ostavlja se mogunost njihovog proirenja gde je to tehnoloki i ekonomski opravdano u cilju zamene autobusa, vodei rauna o celovitosti trolejbuske mree. Autobuski podsistem javnog prevoza e i ubudue imati vanu ulogu. Razvoj ovog vida prevoza e se usaglaavati sa uvoenjem kapacitetnog inskog sistema, a u principu on treba da opslui sekundarne koridore du kojih ne saobraaju inski sistemi, kao i da preuzme ulogu opsluivanja gradske i prigradske eleznice i LRT kao tzv. napojni sistem. Depoi koji su u funkciji javnog saobraaja i zadravaju se na postoje im lokacijama uz odgovarajuu reorganizaciju i koncentraciju prostora jesu: Dorol, Karaburma, Novi Beograd i Kosmaj (petlja "Lasta"). Lokacije na kojima se nalaze depoi Zemun i "Gornji depo" u Bulevaru kralja Aleksandra izmetaju se i taj se prostor prenamenjuje. Umesto lokacije Zemun, predloena je lokacija u industrijskoj zoni Gornji Zemun. Pored ovog, planirani su depoi i na lokacijama Vrbin potok i Laudanov anac, a za smetaj sadraja operative mogua je lokcija u Bloku 58 koji je namenjen komunalnim sadrajima. Na vie mesta izgradie se komplementarni vodovi prevoza, kao to su uspinja e, ulini liftovi, pokretna stepenita, iare i sl. Na taj nain saobraajni sistem Beograda dobie novi kvalitet kojim e se omoguiti bolja pristupa nost najatraktivnijim delovima grada (savska obala, kalemegdansko plato, Kosani ev venac, Terazijska terasa, Koutnjak, Ada Ciganlija, itd.) i unaprediti turistika ponuda Beograda. 6.1.5. Parkiranje Reenje problema parkiranja predstavlja jedno od centralnih pitanja saobraajnog sistema Beograda. Na osnovu prognoziranih veliina mobilnosti, prostorne i vidovne raspodele putovanja, procenjuje se da e broj jednovremenih zahteva za parkiranjem u Centralnoj zoni iznositi oko 20.000. Osnovni zadaci na reavanju ovih zahteva moraju biti usmereni ka: - razvoju efikasnog, pouzdanog i komfornog sistema javnog saobraaja,

- ograniavanju automobilskog saobraaja u Centralnoj zoni, - ukidanju postoje e prakse izdavanja rezervacija za parkiranje (i uklanjanje fizi kih prepreka koje se u tu svrhu koriste), - uvoenju nove tarifne politike koja podrazumeva vremensko ograniavanje trajanja parkiranja, odgovarajui monitoring i efikasno sankcionisanje prekraja, - primeni odgovarajue regulative za korisnike prostora i investitore, - izgradnji javnih parking garaa i vanuli nih parkiralita, - izgradnja garaa u blokovima za potrebe koje nisu pokrivene na pojedinanim parcelama. Realizaciju aktivnosti u oblasti parkiranja treba sprovesti primenom odgovarajuih mera i to u dve faze: - Prva faza podrazumeva: Utvrivanje i primenu normativa tokom izrade planske dokumentacije i ure enje postojeeg stanja, to podrazumeva definisanje reima parkiranja, trita parking mesta, tarifnog sistema kao i naina kontrole i sankcionisanje prekraja, zatim izgradnju vanuli nih parkiralita i parking garaa u centralnoj zoni za stanovnike i javnu namenu. - Druga faza podrazumeva: Razvoj i visok nivo usluge javnog gradskog i prigradskog prevoza to prouzrokuje smanjenje broja automobila u Centralnoj zoni i izgradnju garaa i vanulinih parkiralita na obodu Centralne zone sa uvoenjem sistema "Park and Ride". Prema za sada vaeim normativima za zone stanovanja predvia se obaveznost izgradnje kapaciteta za parkiranje u zavisnosti od planirane gustine stanovanja i vrste stambenih objekata uz uvaavanje prognoziranog stepena motorizacije od 1 (jednog) putni kog automobila po domainstvu. Pri rekonstrukciji postoje ih stambenih naselja treba obezbediti 0.7 parking mesta po stanu, za nova naselja 1,1 parking mesto po stanu, a za porodi ne zgrade u okviru pripadajue parcele treba obezbediti minimalno jedno parking mesto po domainstvu. Za ostale namene predvia se obaveznost izgradnje kapaciteta za parkiranje prema preporukama Jugoslovenskog drutva za puteve: za administrativne objekte treba obezbediti jedno parking mesto na 60 m 2 netoetane povrine a za trgovinske sadraje na 50 m 2 prodajnog prostora. Za ostale sadraje ugostiteljske, sportske, kulturne i sl. potrebno je izvriti odgovarajue analize potreba za parkiranjem i nain njihovog reavanja.

121

U prvoj fazi ure ivanja parkiranja Centralne zone predlae se tehniko regulisanje uli nih frontova u "krugu dvojke" to bi obuhvatilo obeleavanje oko 6000 parking mesta uz izvesne graevinske intervencije u regulacionim irinama saobraajnica. Realizacija javnih parking garaa u ovoj zoni planira se na lokacijama: - Obiliev venac, dogradnja postojee garae za oko 200 parking mesta, - ispod cvetne aleje na prilazu Skuptini grada, sa ulazom/izlazom iz/na ulicu Dragoslava Jovanovia, kapaciteta oko 400 parking mesta, - u Ulici kralja Milana, izmeu Skuptine Republike Srbije i Robne kue "Kluz" sa prilazom iz ulice Kosovke devojke, kapaciteta oko 200 parking mesta, - Bajlonijeva pijaca, ispod pijace, kapaciteta oko 200 parking mesta, - Slavija, izmeu Ulica kralja Milana, Njegoeve, Beogradske i Kralja Milutina, kapaciteta oko 550 parking mesta, - kod crkve Svetog Marka, izmeu Ulice Arhiepiskopa Danila i Crkve Svetog Marka sa prilazom iz Ulice Arhiepiskopa Danila, kapaciteta oko 300 mesta, - na svim trgovima i saobraajnicama na kojima postoje tehni ki i drugi uslovi da se njihovo podzemlje iskoristi za izgradnju podzemnih javnih garaa. Razvoj mree javnih garaa kao samostalnih objekata, kako u najuem centralnom podru ju tako i na drugim lokacijama visokog stepena atraktivnosti, bie predmet izrade posebne studijske i planske dokumentacije. 6.1.6. Peaki i biciklisti ki saobra aj Poboljanje i unapreenje uslova za kretanje peaka postii e se oslobaanjem javnog prostora, koji je inae namenjen peacima, od parkiranih automobila i planskim razmetajem ulinih sadraja (kioska, kafanskih bati, uli nih tezgi i sl.). Povrine koje koriste peaci uinie se privlanim, bezbednim i prigodnim za osobe sa specifi nim potrebama (roditelji sa malom decom, stare osobe, invalidi i sl.). Pored irenja podruja Knez Mihailove ulice za razvoj peakih zona - koridora planiraju se: potez Kalemegdan - Slavija, delovi ulica prema Kosani evom vencu, potez od Slavije do Hrama Svetog Save, prostor od Trga Nikole Paia ka Bezistanu i ka unutranjosti bloka, na podruju Starog jezgra Zemuna, i u drugim atraktivnim zonama pojedinih gradskih potcelina.

Biciklistikom saobraaju, koji je u svetu i kod nas u ekspanziji, potrebno je obezbediti uslove za bezbedno kretanje putem uspostavljanja odgovarajuih saobraajno regulativnih mera i/ili formiranjem biciklistikih staza. Mrea biciklistikih staza u postoje em stanju prostire se du leve i desne obale Save i desne obale Dunava kao i centralnim podrujem Novog Beograda u duini od oko 32 km. Pored Novog Beograda, Zemuna i Banatskog dela grada, koji imaju najpovoljnije uslove za razvoj ovog vida saobraaja, mogunosti za izgradnju atraktivnih biciklistikih staza postoje i u umadijskom podruju grada. Neke od tih trasa su na potezu od Avale paralelno sa trasom postoje eg krunog puta, zatim pored manastira u Rakovici du Topiderske reke do njenog u a u ukariki rukavac, kao i na potezu od Petlovog i Labudovog brda preko Vidikovca do Koutnjaka, trasom stare "pionirske pruge" do Pionirskog grada, prema sportskom centru u Koutnjaku, a zatim i do restorana "Golf" i kampa u Koutnjaku. Prema projektu Evropske unije o uspostavljanju Evropske mree biciklistikih staza planirano je da dve staze prou kroz Srbiju koje bi se meusobno povezale u podru ju Beograda. Koridori koji se planiraju kao deo evropske biciklistike mree jesu: na Banatskom podruju du Zrenjaninskog puta, na Sremskom podruju obalom Dunava do ua Save u Dunav, a na umadijskom podruju du Smederevskog puta (alternativno, gde to terenski i prostorni uslovi omoguuju obalom Dunava) i du starog Avalskog puta. Poloaj trasa i ostali tehni ki elementi moraju biti sagledani i definisani odgovarajuom planskom i tehnikom dokumentacijom. 6.1.7. Meugradski i prigradski autobuski terminali Postoje a lokacija me ugradske autobuske stanice danas odgovara veini putnika, jer se njihova odredita uglavnom nalaze u centralnoj zoni na desnoj obali, a tu se vri i koncentracija veza sa eleznicom i javnim gradskim prevozom. U buduem razvoju, te osobine e se preneti na zonu oko centra Novog Beograda pa se nova lokacija autobuske stanice predvia uz elezniku putniku stanicu na Novom Beogradu. Do poetka realizacije planiranih sadraja u Savskom amfiteatru i preseljenja stanica na novu lokaciju, postojee autobuske stanice funkcionisae na sadanjem mestu uz neophodne korekcije organizacije. Regulacionim planovima razradie se lokacije za pomone stanice na glavnim izlaznim pravcima autoput (zapad - jugoistok), Panevaki put (sever), Ibarski put (jug) i drugi terminali meugradskog i regionalnog znaaja. Mrea prigradskih autobuskih linija sa gradskim linijama ostvaruje veze na 12 prigradsko-gradskih terminusa lociranih na prigradskim pravcima u obodnoj zoni i preko autobuske stanice "Lasta" i prigradskog terminala kod Glavne eleznike stanice. Mrea prigradskih terminala i dalje e se razvijati na terminusima i vanijim stajalitima planiranih inskih

122

sistema: tramvaja, novog kapacitetnog sistema i eleznice. Na ovaj nain smanjie se vreme obrta na prigradskim autobuskim linijama i poveati njihova prevozna sposobnost uz nie trokove eksploatacije. Prigradski autobuski terminali planirani u prethodnom Generalnom planu egzistiraju i dalje na lokacijama: Omladinski stadion, Ustanika ulica, Vodovac (Troarina), Kneevac, Banovo brdo, eleznika stanica Novi Beograd i u zoni raskrsnice Ugrinovake i saobraajnice T6 u Zemunu (u prvoj fazi na lokaciji Bulevar Mihaila Pupina - Tvornika). 6.1.8. elezni ki saobraaj Konceptom razvoja eleznike infrastrukture predloeno je da se novoizgraene pruge, pruge na kojima je zapoeta realizacija, kao i pojedine pruge starog vora na podru ju Beograda osposobe za transport u me unarodnom i unutranjem robnom i putnikom i prigradsko-gradskom putnikom saobraaju. Do sada izgraeni i planirani kapaciteti i objekti eleznikog vora, uz izvesna proirenja i zadravanje nekih delova postojeeg sistema, moi e dugorono da zadovolje potrebe putnikog i robnog saobraaja na podruju Beograda. Aktivnosti u razvoju eleznikog saobraaja u narednom planskom periodu treba usmeriti ka: - obnovi (izgradnji dvokolose nog) eleznikog mosta preko Save kod Ostrunice, - izgradnji drugog koloseka na obilaznoj pruzi i elektrifikaciji tog pravca, - izgradnji drugog koloseka preko Panevakog mosta i prema Panevu, - dogradnji jo dva koloseka na deonici od Batajnice do eleznike stanice Novi Beograd (stanice "Centar" u Prokopu), - razvoj robnih terminala, loko-teretnih stanica na lokacijama "Batajnica", "Ada Huja" i "Maki" koja je locirana unutar kompleksa ranirne stanice i koja se namenjuje za robu koja nije zaga iva, - potpunom ukidanju starog eleznikog vora u Savskom amfiteatru i na Dorolu, dislokacijom sadraja eleznice i smanjenju broja koloseka u topiderskoj dolini i pretvaranju postojee eleznike stanice u treminal gradsko-prigradske eleznice, - nastavku izgradnje tehniko putnikih stanica u Zemunu i Kijevu, - nastavku izgradnje stanice "Centar" u Prokopu, i stanice "Novi Beograd", dogradnji postojeih i

izgradnji novih stanica i stajalita i njihovo povezivanje sa drugim saobraajnim sistemima i opremanje centralnim gradskim sadrajima, - izgradnji pruge prema aerodromu "Beograd", sa magistralne pruge iz TPS Zemun, kao i povezivanje aerodroma "Beograd" sa teretnom prugom iz stanice Surin, - proirenju eleznikog vora prevashodno za teretni saobraaj, od stanice Beli potok prema Vini sa prelaskom na levu obalu Dunava i povezivanjem sa eleznicom na teritoriji Paneva, - izgradnji nadvonjaka i podvonjaka i to: putni prelaz kod "Careve uprije", prilaz Sajmu, denivelisanog drumskog prelaza u Batajnici i denivelacije puta eleznik - Srem ica, kao i na drugim mestima gde to zahtevaju uslovi saobraaja, i ka - poboljanju uslova za korienje eleznice i eleznike infrastrukture u gradskom i prigradskom saobraaju (Track sharing). Postoje a elezni ka stanica "Beograd" zadrava se u funkciji prigradskog i gradskog prevoza putnika sa etiri koloseka, a njeno reenje zavisie od reenja Savskog amfiteatra uz odgovarajuu denivelaciju svih koloseka i perona . 6.1.9. Re ni saobra aj Re ni putni ki saobraaj u Beogradu i usled povoljnih prirodnih uslova imae ve i znaaj u tzv. linijskom saobraaju (gradski, prigradski i meugradski prevoz putnika). U narednom periodu predstoji razvoj gradskog, prigradskog, i meugradskog re nog prevoza putnika. Glavno putni ko pristanite bie izgraeno na postojeoj lokaciji i to prevashodno u funkciji razvoja me unarodnog i domaeg turistikog saobraaja. U gradskom renom saobraaju potencijalno postoje tri osnovna koridora kretanja putnikih tokova koji bi pored znaaja u javnom prevozu putnika mogli imati poseban znaaj i za razvoj turizma u gradskom podru ju: - Zapadni koridor: Savsko pristanite - Sajmite Ada Ciganlija - Blok 45 - Umka - Ostrunica Obrenovac - Boj inska uma - Progar; - Severni koridor: Savsko pristanite - Veliko ratno ostrvo - Hotel "Jugoslavija"- Zemunski kej Gornji Zemun - Batajnica; - Istoni koridor: Savsko pristanite - Karaburma Vinjica - Velikoselski rit - Forkontumac - Panevo - Vin a - Ritopek - Grocka. Na svim navedenim mestima potrebno je obezbediti lokalna putnika pristajalita sa relativno jeftinim plovnim pristanima.

123

Jedno od stratekih usmerenja razvoja transportnog sistema Srbije i SCG jeste bre i efikasnije ukljuivanje u evropske integracione procese, odnosno razvoj transportnog sistema koji e zadovoljiti potrebe oekivanog privrednog rasta zemlje i biti kompatibilan sa evropskim. To ukazuje na potrebu razvoja sistema klasinog i kombinovanog (integralnog) transporta, gradnjom mree terminala odreene hijerarhijske strukture. Koncentracija multimodalnih, transportnih, skladinih i pretovarnih kapaciteta na povoljnoj geografskosaobraajnoj lokaciji omoguuje da Luka "Beograd" postane najve i i najznaajniji transportno-distributivni sistem na irem geografskom podruju i da predstavlja okosnicu i nosioca razvoja Beograda kao me unarodnog robno-transportnog vorita. Zahtevi za terminalima za mala plovila (marine za jahte, jedrilice, motorne amce i brodie) sve su izraeniji to ukazuje na potrebu rezervacije prostora i izgradnju ovih sadraja prema me unarodnim standardima, u cilju putpunijeg iskorienja potencijala plovnog puta Save i Dunava. Potencijalne lokacije za ove sadraje su Dorol, Zemunska akvatorija Dunava, Ada Huja, Vina, ukariki rukavac i novoplanirana ada na levoj obali Dunava. Izgradnja kanala na levoj obali Dunava izmeu ostrva aplja i banatske obale omoguie odvijanje nautikog saobraaja i rekreativno korienje priobalja.

Razvoj helikopterskog saobraaja podrazumeva izgradnju heliporta, koji je namenjen javnom saobraaju, i helidroma za sopstvene potrebe namenjenih ustanovama kao to su bolnice, policija i sl. Tokom dosadanjih, preliminarnih analiza dolo se do zakljuka da planiranje i izgradnja heliporta ima smisla samo ukoliko se nalazi u neposrednoj blizini (budu eg) poslovnog i administrativnog centra Beograda. Predloena je lokacija u blizini eleznike stanice "Novi Beograd". Da bi se obezbedila i sauvala lokacija za javni heliport, potrebno je sainiti odgovarajuu dokumentaciju i ugraditi je u urbanistike planove grada. 6.1.11. Robno-transportni centri i logistika Centralni elementi logistike mree grada su robnotransportni centri i robni terminali u kojima se vri sakupljanje, prerada, dorada i distribucija robnih tokova. Efikasna realizacija robnih tokova makro i mikro distribucije nije mogua bez jedne kompaktno razvijene logistike mree grada. Centralni elementi te mree su robno-transportni centri i robni terminali u kojima se robni tokovi sueljavaju, prelamaju i transformiu. Za naredni planski period predlae se razvoj kombinovanog centralizovanodecentralizovanog sistema logistike i robnog transporta Beograda, koji podrazumeva razvoj: - dva robno-transportna centra (Dobanovci i Vrin), - dva robna terminala (podruje luke "Beograd" i privredna zona "Gornji Zemun"), - jednog robno-distributivnog centra (Ada Huja), i - dva distributivna centra (zona "Autoput" i Batajnica). Za uspostavljanje i razvoj predloenog reenja robnog transporta i logistikog sistema Beograda neophodno je sprovesti niz postupaka i aktivnosti kojima bi se precizno kvantifikovale i odredile njegove tehnoloke, prostorne, ekonomske i ekoloke performanse. Postoje e, delimino razvijene robne i distributivne kapacitete grada potrebno je uklju iti u novi koncept logistike i robnog transporta Beograda. 6.2. Integralno upravljanje vodama Pojmom integralno upravljanje vodama utvruje se osnovna strategija korienja voda, zatita voda i zatita od voda iji je bazni dokument Vodoprivredna osnova Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 11/2002). Osnovni strateki cilj vodoprivredne osnove definisan je Zakonom o vodama ("Slubeni glasnik RS", br.

6.1.10. Vazduni saobraaj Aerodrom "Beograd" e se zadrati na postojeoj lokaciji. Mogunost za izgradnju jo jedne poletnosletne staze postoji, tako da aerodrom ima povoljne prostorne uslove da se razvija i ponovo postane znaajna meunarodna vazduna luka jugoistone Evrope. U cilju zadovoljenja kako transportnih potreba Beograda, tako i mogunosti davanja transportnih usluga regionu, potrebno je da se u vezi sa aerodromom "Beograd" nastavi sa planiranjem sledeih mera: - Zatita postoje e lokacije u pogledu bezbednosti, povoljnog uticaja na okolinu, kao i za dalji razvoj u skladu sa usvojenim planskim dokumentima (DUP aerodroma). - Omoguiti razvoj aerodroma sa dve poletno-sletne staze i prostorom za razvoj svih potrebnih sadraja (putniki kompleks, robni kompleks, JAT, itd.) i sklad sa okolnim naseljima i sadrajima. - Uspostaviti odgovarajuu putnu i elezniku mreu za vezu aerodroma sa gradom i regionom. Za predloenu elezniku vezu potrebno je pristupiti izradi generalnog projekta trase i odgovarajue planske dokumentacije.

124

46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96), kao: "Odravanje i razvoj vodnog reima kojim se obezbe uju najpovoljnija i najcelishodnija tehnika, ekonomska i ekoloka reenja za jedinstveno upravljanje vodama, zatitu od tetnog dejstva voda, zatitu voda i korienje voda." Vodama se mora gazdovati integralno, jedinstveno, kompleksno i racionalno a u sklopu integralnog ure enja, korienja i zatite svih resursa i potencijala. Za poetak je potrebno prepoznati postojanje veza izmeu raznih pojavnih oblika voda u gradu i iz evropske prakse prihvatiti termin urbane vode, kao polaznu osnovu za dalji rad. Urbane vode ine: voda za pie (povrinskog ili podzemnog porekla, proizvedena voda, potroena voda); industrijsko-tehni ka voda (procesna voda, rashladna voda, servisna voda); upotrebljena voda (sanitarnog, industrijskog ili poljoprivrednog porekla); atmosferska voda (kanalisana ili u slobodnom kretanju po povrini terena); otpadne vode (upotrebljena voda pomeana sa atmosferskom); povrinska voda u vodotocima (bujice, vodoprijemnici); podzemne vode (procurne iz vodovodne i kanalizacione mree, aluvijalne, arteske vode iz dubokih i dubljih izdani); vode koje su element gradskog ambijenta, ili se jo koriste i za rekreaciju i sport. Integralno upravljanje urbanim vodama u jednom gradu zna i vremensko i prostorno upravljanje elementima vodnog bilansa na nivou pripadajueg sliva, uvaavajui interakcije koje izme u njih postoje. U najoptijem smislu to predstavlja upravljanje vodom u interakciji sa drugim elementima ivotne sredine, gde se pod ivotnom sredinom podrazumeva istovremeno, pored infrastrukture grada i prirodnog ambijenta, i celokupan drutveni, privredni, pravni i institucionalni ambijent. etiri grupe aktivnosti planiraju se u okviru uvoenja koncepta integralnog upravljanja vodama grada Beograda: zakonodavne, institucionalne, ekonomske i tehnike. Zakonodavne aktivnosti podrazumevaju postepeno prilagoavanje naih zakona, propisa i procedura jedinstvenom paketu pravnih dokumenata Evropske zajednice, koji je poznat pod imenom Acquis Communautaire. Problematika voda u Evropi svrstana je u domen brige o ivotnoj sredini tako da Acquis ukljuuje sve direktive, odredbe i odluke koje su donete u EZ iz oblasti zatite ivotne sredine na osnovu raznih ugovora, zakona, pravnih principa, pravnih interpretacija i me unarodnih sporazuma koje je potpisala Evropska Komisija. Institucionalne aktivnosti podrazumevaju pripremu za transformaciju komunalnih preduzea u gradu, kao i dalju podrku za razvoj ve osnovane gradske institucije a u cilju dodeljivanja jednog novog mandata za upravljanje urbanim vodama. Ova promena

mandata omoguie aktiviranje i nekih, ve postoje ih, ali nekorienih, mehanizama naplate tih novih usluga. Ekonomske aktivnosti podrazumevaju razvijanje i postojanje ekonomski odrivih mehanizama finansiranja usluga vezanih za urbane vode. Upravljanje gradskim vodama nije drutvena delatnost ve usluga koja kota. Tehnike aktivnosti u nastupaju em periodu podrazumevaju etiri osnovna tipa akcija: sanaciju postoje e infrastrukture, zavretak zapoetih kapitalnih investicija iz prethodnog perioda, izradu nedostajue planske dokumentacije iz svih domena gradskih voda u skladu sa konceptom integralnog upravljanja i konano, realizaciju planova u skladu sa realnim mogunostima grada.

6.2.1. Snabdevanje grada vodom za pi e Procenjuje se da danas Beogradski vodovod snabdeva oko 1.350.000 stanovnika, vei deo industrije i sve gradske institucije. Ukupna godinja proizvodnja vode pribliila se koliini od 250 miliona m3 . Vodovodni sistem (BVS) prostire se na oko 21.000 ha uklju ujui pored centralne gradske zone i rubne delove prigradskih optina i podeljen je u geografskom smislu na est podsistema: sremski, arkovaki, mladenovaki, centralni, bole ki i banatski. U organizacionom smislu vodovodni sistem sastoji se od pet proizvodnih pogona gde se voda prei ava: "Maki", "Bele vode", "Banovo brdo", "Beanija" i "Vina", a potom uputa u distribucioni sistem. Izvorite beogradskog vodovoda prostire se du priobalja Save na desnoj obali od ua do Ostrunice (Ada Ciganlija i Maki, a na levoj obali Save do Kupinova). Danas se u bilansu BVS-a zahvata 60% podzemne vode iz 47 cevastih i 99 bunara sa horizontalnim drenovima i 40% vode iz Save i Dunava. Snabdevanje grada uglavnom je oslonjeno na jedan vodotok - reku Savu. Na teritoriji optine Palilula u granici GP nalazi se izvorite vode za grad Panevo sa sledeim lokacijama: izvorite "Sibnica" kapaciteta oko 70 l/s, izvorite "Filter" kapaciteta oko 100 l/s, izvorite "Gradska uma" kapaciteta oko 200 l/s, "OB" bunari kapaciteta oko 70 l/s, ije se postojee stanje i proirenje respektuje. Raspoloivi kapaciteti izvorita beogradskog vodovoda su: oko 5.000 l/s podzemne vode i 3.500 l/s rene vode, to daje ukupno 8.500 l/s. Ukupni kapaciteti postrojenja za preiavanje podzemne vode ("Bele vode", "Banovo brdo" i "Beanija") zadovoljavajui su, to nije slu aj i sa njihovim tehnikim stanjem, kao i sa nivoom primenjene tehnologije. Ukupni projektovani kapacitet ova tri postrojenja je 8000 l/s, radni kapacitet je 6.800 l/s, a realni samo 5300 l/s. Ukupni kapacitet postrojenja za pre iavanje re ne vode ("Bele vode",

125

"Maki", "Jezero" i "Vina") iznosi 3.580 l/s, to je jednako i ukupnom radnom kapacitetu. Distributivni sistem beogradskog vodovoda zbog konfiguracije terena podeljen je u pet visinskih zona, koje su raspore ene izme u kota 70,00 i 325,00 mnm. Cela prva zona prstenasto je povezana u jedinstven sistem, a prostire se od Batajnice do Kaluerice, od Umke do Ove i od Surina do Vinjice. Druga zona je najve im delom povezana u jednu celinu, izuzev delova barajevskog sistema i gornjih delova Umke. Tre a, etvrta i peta zona zajedno ine oko 15% Tabela 76: Osnovni indikatori BVS-a za 2000. godinu prose na dnevna fakturisana potronja po korisniku prose na mese na fakturisana potronja po domainstvu duina mree po korisniku duina mree po prikljuku zapremina rezervoarskog prostora po korisniku

ukupnog sistema i pomou njih se vri snabdevanje najviih delova grada. Trea zona sastoji se od tri podsistema: Koutnjakog (Kanarevo brdo, Petlovo brdo i Koutnjak); Dedinjskog (Dedinje, Topider); Zvezdarskog (Zvezdara, Kaluerica, Mirijevo), a etvrta se razvila u dva pravca: deo junog sistema Kumodraa i peta Kumodra. Beogradski vodovodni sistem raspolae sa 20 crpnih stanica, jo 99 crpnih stanica reni bunara, 7 crpnih stanica postrojenja i 20 rezervoara iste vode. U nastavku je prikazan niz osnovnih indikatora BVS-a za 2000. godinu.

(l/s/dan) (m3 /dom./mes.) (m/kor.) (m/priklj.) (m3 /kor.)

233 22,8 1,7 20 0,17

BVS se moe okarakterisati kao sistem koji je do sada, relativno pouzdano snabdevao skoro 95% svojih potroaa vodom za pie. Ono to se prepoznaje kao problem u ovom trenutku, kada se planira dalji razvoj BVS jeste slede e: - poslednjih godina 5% potroaa BVS koji se nalaze u najviim i perifernim delovima grada redovno imaju probleme sa snabdevanjem vodom tokom leta; - sve vie se smanjuje pouzdanost snabdevanja vodom velike veine potroaa zbog nadeksploatacije izvorita podzemnih voda, gubitaka vode u starim cevima, nedovoljne propusne moi glavnih distribucionih pravaca, crpne stanice u redovnom radu nemaju rezervne agregate, zbog zaostajanja u proirivanju zapreminskog prostora rezervoara, problema vezanih za postojanje nelegalnih prikljuaka i nenamenske potronje vode, kao i problemi vezani za nepotovanje sanitarne zatite izvorita; - oprema postrojenja PPV "Banovo brdo", "Bele vode" i "Vin a" zastarela je i neadekvatna. Postrojenje PPV "Banovo brdo" neophodno je, to pre, rekonstruisati i poboljati ugradnjom moderne opreme. Izgradnjom novog postrojenja "Maki 2" ste i e se uslovi da se zatvore postrojenja "Bele vode" i "Vina"; - dugaak je spisak planiranih, a nerealizovanih kapitalnih objekata BVS-a, ija je uloga i veliina znaajna za nastupajui period.

6.2.1.1. Ciljevi Potreba je da se beogradski vodovodni sistem, jednim irim zahvatom, dovede do nivoa koji odgovara stvarnim zahtevima voenja osnovnog proizvodnog procesa kao i da se upravljanjem obuhvati ceo vodovodni sistem. Namera je da se sistem tako postavi da moe da prati promene koje nameu razvoj vodovodnog sistema kao i razvoj upravljakih metodologija i tehnika na osnovu istraivanja, merenja i protoka informacija unutar BVS. U snabdevanju grada vodom, prioritetno i maksimalno bie koriena lokalna izvorita podzemnih i povrinskih voda iz aluviona reka Save i Dunava, a sa oslanjanjem na izvorita koja su zakonom zatiena od zagaenja pravnom, urbanistikom i vodoprivrednom regulativom. Potrebne dodatne koliine bie obezbeene iz velikih sanitarno obezbe enih izvorita kao i uz korienje metoda vetakog prehranjivanja. Budue potrebe za vodom odreivae se putem merenja i bilansiranja stvarne potronje, pogotovo u industriji. Voda za tehnoloke potrebe industrije bie zahvatana iz vodotokova i bunara, i regulisana na ponovnu upotrebu sa viestrukim korienjem u tehnolokim procesima. 6.2.1.2. Koncepcija razvoja Reenje snabdevanja grada vodom zasnovano je na izgradnji kapitalnih objekata za snabdevanje vodom, uz obezbe enje tehnoloke rezerve od 10-20%, ime se ostvaruje visok stepen sigurnosti snabdevanja grada vodom za dugoroni period. Ti objekti su u prvom redu izvorini objekti, revitalizovana postrojenja

126

za preradu podzemne vode, drugi tunelski dovod sa prateim objektima kao i dogradnja i rekonstrukcija distribucionog sistema. Optimalna reenja razvoja vodovodnog sistema treba da imaju visok stepen pouzdanosti rada i mogu nost ukljuenja prigradskih optina na centralni gradski sistem izgradnjom regionalnog sistema. Realizovae se program revitalizacije i modernizacije postojeih izvorita i postrojenja za prei avanje, izgradnja nove i revitalizacija i rekonstrukcija postoje e mree, objekata i opreme distribucionog sistema, saniranja gubitaka vode, racionalizacija potronje vode i izgradnja nerealizovanih kapitalnih objekata BVS. Tabela 77: Podzemne vode

Odnos zahvatanja podzemnih i re nih voda zavisie od buduih potreba za vodom i tehnoekonomskih kriterijuma za odluivanje. 6.2.1.3. Izvorita Potrebne koliine vode neophodne za praenje razvoja grada do 2006. godine, obezbedie se korienjem sledeih izvorita: a) Podzemne vode

revitalizacija postojeih izvorita, Maki, Ada Ciganlija i priobalje reke Save (vodozahvatnih objekata, korita i obala); revitalizacija Savskog jezera, kao infiltracionog jezera; izgradnja bunara na "U u" du desne obale Dunava i leve obale Save ukoliko se pokae da su izdanost izvorita i kvalitet zahvaene vode dovoljni; istrani radovi izvorita na potezu Jarak-Klenak na levoj obali Save (realizacija u zavisnosti od kvaliteta zahvaene vode i izdanosti izvorita).

200 l/s

100-150 l/s 500-1500 l/s

Rezervisae se i sanitarno zatititi potencijalna izvorita na levoj obali Dunava, desnoj obali Save, aluvionu Drine i sistemi koji se navode u Vodoprivradnoj osnovi Republike Srbije. Prostor Velikog Ratnog ostrva, Ada Ciganlija i podru je Makia su podru ja sa aktuelnom namenom prostora i potencijali su za vodosnabdevanje. Prostori koje sada koristi Beogradski vodovod jesu leva i desna obala Save, Ada Ciganlija i Maki, dok prostor Velikog ratnog ostrva tek treba aktivirati. b) Povrinske vode Izgradnja druge faze postrojenja "Maki" 2000 l/s v) Sanitarna obezbeenost i izgradnja sistema za infiltraciju na lokalitetu "Zidine" i levoj obali Dinava sa objektima i cevovodima 500 l/s Navedena izvorita razvijae se ne samo na osnovu njihove izdanosti ve i na osnovu tehnoekonomskih kriterijuma koji podrazumevaju upore ivanje sa alternativnim reenjima. Grad e svoje potrebe za vodom prvenstveno reavati u svom okruenju. Prognoze potrebnih koliina vode za celokupni BVS (koji prevazilazi teritoriju GP) pokazuju da je srednja godinja potreba oko 8,2 m 3/s u 2006. god. i 9,0 m 3/s u 2021. god.

6.2.1.4. Postrojenja za preradu vode Povrinske vode Save i Dunava preiavaju se na etiri postrojenja, iji su proizvodni kapaciteti dostigli vrednosti od 3,5 m 3 /s. Na lokaciji Maki e se obezbediti prerada 5 m 3/s povrinske vode iz Save (Maki I: 2 m3 /s, Jezero: 1 m3 /s i Maki II: 2 m 3/s). Pored izgradnje druge faze Maki i na drugim postrojenjima bie izvedene rekonstrukcije i dogradnje sa modernizovanom tehnologijom. 6.2.1.5. Distributivni sistem U proteklom periodu od dvadeset godina izgraeni su, ili su po eli da se grade, vani hidrotehni ki objekti. Oni su uzeti u obzir pri definisanju budueg razvojnog koncepta. Kimu distributivnog sistema grada treba da predstavlja drugi tunelski dovod. Po tom konceptu razvoja voda e se sa kompleksa Maki potiskivati u dva pravca. Jedan deo vode bie usmeren prema naseljima u junom delu grada, ka rezervoaru "arkovo" i dalje prema regionalnom sistemu Petlovo brdo-Mladenovac. Drugi, vei deo vode, namenjen za snabdevanje centralnih delova grada, usmerie se ka drugom tunelskom dovodu. Postrojenja "Maki" i "Banovo brdo" dovode se u isti hidrauliki reim ime se ostvaruju uslovi da se u taj sistem u budu nosti ukljui i postrojenje "Beanija". Rezervoarski kapacitet Beogradskog vodovoda danas predstavlja svega 30% maksimalne dnevne potronje. Dogradnja rezervoarskog prostora je neophodna, tako

127

da bi BVS trebalo da povea rezervoarski prostor do 50% od maksimalne dnevne potronje. Zbog toga se planira hitna dogradnja postojeih i izgradnja novih rezervoara, sa rekonstrukcijom i izgradnjom crpnih stanica. Pored razvoja distributivnog sistema u centralnoj gradskoj zoni predvia se obezbe enje vode i za prigradske optine, putem izgradnje delova distributivnog sistema prema periferiji. U pravcu Mladenovca zapoeta je izgradnja regionalnog vodovoda za snabdevanje vodom 23 naselja, duine 52 km i prenika 1200 mm do 800 mm. Poetak cevovoda je u rezervoaru Petlovo brdo, a zavretak na rezervoaru u Mladenovcu. Na drugoj strani sistem na levoj obali Save, u zapadnom delu van granica Generalnog plana, proirio se do naselja Progar i Petrov i. Na vodovodu junog prigradskog pravca, koji danas snabdeva deo optine ukarica i itavu optinu Barajevo, planirana je znaajna dogradnja, i to prikljuenje preostalih naselja optine Barajevo i irenje vodovoda dalje na jug, ukljuenjem u sistem obodnih sela u optinama Obrenovac i Lazarevac. Takoe je predvieno povezivanje sa vodovodnim sistemom Paneva, a i povezivanje i proirenje na region istoni Srem. Gradski vodovod dobija regionalni karakter, to je i strateko opredeljenje razvoja vodosnabdevanja prema vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije. U periodu do 2021. god. razvoj beogradskog vodovodnog sistema podrazumeva: otvaranje novih izvorita (na lokaciji "Zidine", na levoj obali Dunava, formiranje novog izvorita Jarak-Klenak i utvrivanje potencijala za izvorite na Velikom ratnom ostrvu uz ouvanje pejzanih vrednosti), izgradnju novih postrojenja za pre iavanje vode za pie (tre a faza Makia, postrojenje Jarak-Klenak) i razvoj distributivne mree (drugi tunelski dovod, cevovodi, crpne stanice i rezervoari). 6.2.2. Kanalisanje atmosferskih i otpadnih voda Beogradska kanalizacija je danas razvijena na povrini od preko 11.500 ha i obuhvata prostor starog Beograda, Novi Beograd, Zemun i neka naselja na levoj obali Dunava. Kanalizacijom se evakuiu atmosferske i upotrebljene sanitarne vode i upotrebljene vode industrije, kao i deo drenanih voda i voda vodotoka. Kanalizacioni sistem ima izlive u gradske vodotoke - Savu i Dunav i druge gradske vodotoke bez ikakvog preiavanja. Kanalizacioni sistem je meovitog tipa - 40 % opteg je tipa a noviji delovi grada kanalisani su po separacionom sistemu. Duina mree danas iznosi vie od 1.500 km. Oko 30% korisnika gradskog vodovoda nema kanalizaciju. Stepen kanalisanosti Beograda u uoj gradskoj zoni iznosi 80% za upotrebljene vode i 65% za atmosfersku vodu. Kanalizacija se razvija u pet nezavisnih sistema od kojih je "centralni" sistem najrazvijeniji.

Kao poseban problem istiu se mnoga neplanski izgraena naselja za koja nije ni generalno reen nain prihvatanja otpadnih voda. Za ova naselja e se u novom Generalnom projektu dati koncept reenja a za naselja gde je sistem ve realizovan neophodno je prilagoavanje. Kanalisanje otpadnih voda Najzna ajnija karakteristika kanalizacionog sistema je da skoro 25% stanovnitva Beograda jo nije prikljueno na kanalizaciju. Odreeni broj ulica u samom gradskom tkivu (optine Vraar, Savski venac, Palilula, Vodovac, Zvezdara, ukarica, Zemun) nemaju kanalizaciju. Posebni problem stvaraju prigradska naselja kao to su Mali Mokri Lug, Kaluerica, ve i deo Kumodraa, Jajinci, vei deo Batajnice, Krnjaa, Ov a, Vina, Letane i veliki broj neplanski izgraenih naselja. Stanje u gradskom kanalizacionom sistemu izuzetno je teko i moe se opisati na sledei nain: - beogradski kanalizacioni sistem ima 24 izliva u gradske vodotoke, Savu i Dunav bez ikakvog prethodnog prei avanja; - najvei broj od ukupno 37 crpnih stanica kanalizacionog sistema je u dotrajalom stanju, a neke od njih rade kao u statusu "provizorijuma"; - na Savi postoji 116, a na Dunavu 136 direktnih izliva otpadnih voda, kao i niz pojedinanih i grupnih kanalizacija uvedenih u male vodotoke i melioracione kanale; - zbog nezavravanja delova zapoetih kapitalnih kanalizacionih objekata nije sprovedena zatita izvorine zone Maki od atmosferskih voda; - nije reeno sanitarno ispravno istovaralite autocisterni sa sadrajem slivnika; - nije izgraeno nijedno od pet predvienih postrojenja za pre iavanje otpadnih voda; - odravanje slivnika na gradskim ulicama je neodgovarajue, jer je oteano izraenom erozijom graevinskog zemljita a i nainom ienja ulica; - nedostaju veliki kolektori, tuneli i crpne stanice; - nedostaju objekti za prebacivanje otpadne vode iz savskog sliva u dunavski sliv, kao i kolektorinterceptor radi odvoenja svih gradskih voda na tretman.

128

Kanalisanje atmosferskih voda Nekadanji potoci, kao to su, primera radi, Mokroluki, Kumodraki, Banjiki, Bulbuderski i uburski prekriveni su irokim saobraajnicama, kao to su autoput prema Niu, Bulevar JA, Cvijieva ulica i Juni bulevar, ime je promenjen prirodni reim oticanja atmosferskih voda. Kanalisanje atmosferskih voda nepotpuno je realizovano jer izgradnju saobraajnica nije pratila realizacija potrebnih objekata za kine vode. Atmosferske povrinske vode koje nisu predviene da se evakuiu podzemnim kanalizacionim sistemom (poznate kao unutranje vode) nekontrolisano se kreu ulicama i stvaraju plavne zone u najniim delovima grada.

Centralni kanalizacioni sistem Centralni kanalizacioni sistem obuhvata znatnu teritoriju starog Beograda izmeu Dunava i Save, do vododelnice Kumodra, Mali Mokri Lug i levu obalu Save, Novi Beograd i Zemun sve do industrijske zone. Kljuni objekat je interceptor - skuplja koji prihvata vode leve i desne obale Save i desne obale Dunava i odvodi ih u postrojenje za preiavanje. Kine vode isputaju se u Savu i Dunav odnosno u gradske vodotoke pripadajueg sliva. Ovaj sistem zahvata preko 31.000 ha teritorije grada. Centralni kanalizacioni sistem je sa meovitim sistemom kanalisanja, delom optim (staro jezgro grada) i delom separacionim (Novi Beograd, Zemun i sva novija naselja u umadijskom delu Beograda). Na delu gde je sistem kanalisanja zasnovan po optem principu kanalisanja predvia se nastavljanje razdvajanja kinih od otpadnih voda, sistemom prelivnih graevina. U nekim delovima grada kao npr. Dorol i staro jezgro Zemuna predvieno je da postoje a mrea kanala, bude iskoriena za kine vode a da se gradi nova mrea za otpadne vode. Na nekim od vodotoka nakon regulacije predviene su retenzije, u uzvodnim delovima sliva, radi zadravanja poplavnog talasa (Mirijevski, Mokroluki, Jelezovaki, arkovaki potok, Kumodraki potok kao i na eleznikoj reci). Zatita izvorita "Maki" predviena je izgradnjom kinog kolektora "Padinski kanal", kolektora "eleznikSava" i "Obodni kanal" uz novi put BeogradObrenovac. Rastere enje Save od ulivanja otpadnih voda iz gradske kanalizacije sa podru ja Mokrolukog sliva, sliva Topiderske reke i sa poteza Srem ica-eleznikarkovo-Senjak planira se izgradnjom kanalizacionih objekata, odnosno tunela "Hitna pomo-ure akovia" kao jedna od moguih varijanti. Podruje niske savske zone prebacuje se u dunavski sliv preko izgraene crpne stanice "eleznika stanica" potezom do tunela "Balkanska-ure akovia". Otpadne vode zemunsko-novobeogradskog dela centralnog sistema dovode se do crpne stanice "U e", na kojoj je neophodno, izvriti rekonstrukciju i proirenje. Prikupljene vode bi se prebacile na desnu obalu Save i dalje ka budu em "interceptoru" kojim bi se vode odvele na postrojenje za preiavanje. Bole ki podsistem Ovaj sistem zahvata preko 10.000 ha teritorije grada. Pokriva prostor naselja Kaluerica, Vina, Letane i Boleku dolinu, zatim Beli potok, Zuce i Vrin. To je u prvoj fazi poseban kanalizacioni sistem sa postrojenjem za prei avanje "Vin a", koje bi se izgradilo na obali Bole ice. U konanoj fazi preispitae se mogu nost da se sloeniji deo tretmana otpadnih voda i tretmana mulja obavi na drugom postrojenju. Kanalizacija je po separacionom sistemu. Kine vode

6.2.2.1. Ciljevi Osnovno strateko opredeljenje je stvaranje takvog kanalizacionog sistema koji e obezbediti kontinuitet funkcionisanja sistema u duem periodu. Dalji razvoj beogradske kanalizacije treba da ide u pravcu prilagoavanja postoje e razvojne koncepcije realnim materijalnim mogunostima grada i saglasno tome, ka zavretku zapoetih a nezavrenih objekata. U cilju primene savremenog koncepta reenja kanalizacije planirati reenja po slivnim povrinama, a time i tretman voda pre isputanja u prijemnike. Nastaviti predvieni razvoj kanalizacije u okviru autonomnih odvojenih sistema, koji treba da predstavlja zaokruenu tehniku celinu koja se zavrava postrojenjem za preiavanje otpadnih voda. Zbog toga je potrebno izmestiti glavne izlive otpadnih voda van grada i otpadne vode savskog sliva prebaciti u dunavski sliv. Sprovesti zatitu izvorine zone "Maki" od atmosferskih i spoljnih voda i program razvoja mree i objekata ostrunikog kanalizacionog sistema. Po pitanju utvr ivanja bilansa otpadnih voda, uspostaviti kontinualna merenja hidrolokih i hidraulikih karakteristika kanalizacionog sistema kao i merenja kvaliteta vode, istovremeno na crpnim stanicama i ispustima bilansiranje koliina i zagaenja, kao i matematiko modeliranje kanalizacionog sistema. 6.2.2.2. Koncepcija razvoja Planirano je da se kanalizacija grada razvija u okviru pet velikih sistema od kojih bi svaki imao po jedno postrojenje za mehani ko i bioloko i u konanoj fazi pre iavanje otpadnih voda sa tercijalnim pre iavanjem, kako to propisuju standardi i naela direktiva Evropske unije u oblasti politike voda, u ijem kompleksu su i istovarita autocisterni. Predvieni su sledei kanalizacioni sistemi:

129

odvode se u Dunav i vodotoke. Upotrebljene vode dovode se do sabirnog kolektora koji je planiran dolinom Zavojnike reke i Boleice, pa preko crpne stanice "Vina" idu na postrojenje za preiavanje. Batajni ki sistem Ovaj sistem zahvata oko 12.000 ha teritorije grada. Obuhvata teritoriju severozapadno od naselja Galenika sa naseljima: Dobanovci, Ugrinovci, Batajnica, Zemun Polje, radna zona Surin-Dobanovci, industrijska zona Gornji Zemun i Surin. Otpadne vode ovih naselja se sistemom kolektora i crpnih stanica dovode na KCS "Batajnica" i "Zemun polje II" i odatle na zajedniko postrojenje za pre iavanje "Batajnica" na desnoj obali Dunava. Kanalizacija je po separacionom sistemu. Kine vode se odvode u Dunav i melioracione kanale. Isputanje kinih voda koje gravitiraju ka izvoritu na levoj obali Save neophodno je predvideti sa pre iavanjem zbog zatite izvorita i kanala Galovice. Neophodno je sanirati kanal Galovicu koji danas predstavlja kolektor najgorih otpadnih voda sa teritorije Surina, aerodroma i dr. Ostruniki sistem Ovaj sistem zahvata oko 6.500 ha teritorije grada. Pokriva teritoriju juno od eleznika sa naseljima Ostrunica, deo Sremice, Motanice, Umke, sa postrojenjem za prei avanje otpadnih voda "Ostrunica". Lokacija se nalazi uzvodno od izvorita u Makiu te je potrebno preiavanje otpadnih voda. Kanalizacija je po separacionom sistemu. Kine vode isputaju se u Savu i druge vodotoke. Banatski sistem Ovaj sistem zahvata oko 12.000 ha teritorije grada. Pokriva teritoriju sa naseljima na levoj obali Dunava, u delu Banata, Padinska Skela, Bora, Ov a, industrijska zona "Pan evaki rit" Krnjaa i Kote. Kanalizacija je po separacionom sistemu. Kine vode se odvode na dva naina: sistemom kanala u lokalne melioracione kanale i kinom kanalizacijom do crpne stanice "Reva", odakle se voda potiskuje u Dunav. Otpadne vode se sistemom kanala - kolektora i crpnih stanica dovode do postrojenja za pre iavanje "Krnjaa", odakle se pre iene potiskuju u Dunav. Ovaj sistem je delimino realizovan. Zbog niskih kota terena na prostoru leve obale Dunava koji je izloen visokom nivou podzemnih voda, neophodno je preduzeti hidrotehni ke mere neravnomernog nasipanja terena (minimalna kota 72,5-76 mnm), izgradnje drenanih hidrotehnikih zavesa, ure enja bare "Reva" i rekonstrukcije melioracionog sistema za prijem atmosferskih voda. Neophodno je redovno odravanje funkcionalnosti kanalske mree sa ostvarivanjem kontakta sa

vodonosnim slojem do realizacije kona nog reenja nasipanjem. 5.2.3. Ure enje vodotoka Podruje obuhvaeno Generalnim planom ine re ni tokovi Save i Dunava sa priobaljem ukupne povrine oko 10.000 ha od ega je 6.800 ha priobalja i oko 3.200 ha akvatorija. Sava protie u duini od oko 24 km i na teritoriji grada, prima vode iz 8 pritoka sa jako razgranatom hidrografskom mreom ukupne duine oko 160 km. Dunav protie u duini od oko 50 km i na tom delu toka prima vode iz 8 pritoka sa ukupnom hidrografskom mreom od oko 115 km. Reka Tami je granini vodotok u duini od 2,5 km. Posebno je karakteristina desna obala Save i Dunava (umadijski deo), to obuhvata nadmorske visine od 69 do 300 mnm, jer kroz ovaj deo teritorije protie vie buji nih tokova, razliitih veliina i znaaja. Oni predstavljaju prirodne recipijente povrinskih voda Beograda: eleznika reka, Topiderska reka, Mirijevski potok, Manastirski potok, Kumodraki potok, reka Bole ica i dr. Na uem podru ju grada, kine vode se odvode sistemom kolektora, iji glavni pravci skoro potpuno odgovaraju topografskim slivovima nekadanjih potoka. Tako i kolektori nose ime ovih potoka: mokroluki, kumodraki, dubokopotoki, uburski i bulbuderski. Na podru ju GP od oko 115 km obala, izgraeno je oko 29 km obaloutvrda i kejova sa teitem na ue gradsko podruje. Na levoj obali Save, Dunava i Tamia recipijenti su mrea melioracionih kanala ije se vode preko crpnih stanica prepumpavaju u Savu i Dunav. Glavni tokovi su: Galovica, Petrac, Vizelj, Kalovita i Sibnica. Od regulacionih radova na malim vodotocima izvedena su ure enja korita u slivu Topiderske reke sa pritokama (Kaljavi, Rakoviki, Kijevski, Pariguz, Bela reka, Banjiki potok) Bole ke, Ostrunike, elezni ke reke sa pritokama (Kruik i Manastirine) i Mirijevskog potoka, u duini od oko 55 km sa malim akumulacijama na potoku Pariguz i Beloj reci. Preko 40% teritorije Beograda (novobeogradskozemunska i beogradska kaseta) nalazi se u niim delovima priobalja Save i Dunava do kote 77 mnm i potencijalno je izloeno mogunosti plavljenja od katastrofalno velikih voda Save i Dunava. Grad Beograd nije u potpunosti zatien od poplava. Stari nasipi, koji nisu rekonstruisani, prema planiranom stepenu zatite mogli bi kod velikih voda propustiti ili biti preliveni i dovesti do katastrofe grada velikih razmera. Nii delovi Zemuna, Novog Beograda, Starog grada i Makia, nali bi se nekoliko metara pod vodom, kao i ceo Panevaki rit. Jo uvek nije kompletno reeno pitanje eliminacije negativnih uticaja uspora na priobalje (potopljene su i ne mogu se koristiti nii plato obale du Zemunskog keja i delimino na desnoj obali Save, nisu izgraeni sistemi za zatitu od podzemnih voda itd.).

130

6.2.3.1. Ciljevi U oblasti ureenja slivova, regulacije vodotokova i melioracionih kanalskih mrea prioritet e imati rekonstrukcija i dogradnja postoje ih sistema, prilagoavanje nameni i izgradnja najracionalnijih tipova sistema. Odbrana od poplava na malim vodotocima bie ostvarivana u okviru integralnih sistema aktivne odbrane preko retenzija i akumulacija ublaavanjem talasa velikih voda i pasivne odbrane izgradnjom linijskih zatitnih sistema. Na velikim vodotocima Savi, Dunavu i Tamiu odbrana od poplava vrie se rekonstrukcijom i izgradnjom linijskih zatitnih sistema. Sprovee se mere zatite i unaprediti kvalitet voda do nivoa propisanih klasa (II A i II B) kvaliteta povrinskih voda i zatita kvaliteta podzemnih voda. Prioritet u korienju voda ima racionalizacija potronje i viestruko korienje voda u tehnolokim procesima. Primenie se antierozivni radovi na slivnim podrujima u cilju zatite zemljita i vodoprivrednih objekata, izvrie se saniranje i dovoenje u funcionalno stanje i revitalizovae se objekti koji slue za zatitu od erozija i bujica.

prilagoava se uslovima na odreenom potezu, uz ostvarivanje kontinuiteta i funkcionalnosti prilikom odbrane od poplava. U visinskom smislu se kree od 76,50 do 77,50 mnm. Kod ure enja malih vodotoka, predlae se takoe zadravanje postoje ih kriterijuma za dimenzionisanje profila za prihvatanje velikih voda zavisno od podru ja koje se titi. Povratni period je naje e sto godina za urbani i industrijski deo ili manje (verovatnoe 2% ili 5%) za ostala podruja. Zatita, ouvanje i unapre enje korienja vode iskljuivo e se planirati po prirodnim celinama, tj. po slivnim povrinama ili delovima sliva, uvaavajui prirodu i njene tokove. Kao jedan od prioriteta urbane politike je ouvanje prirodnih dolina malih vodotoka, odnosno njihova revitalizacija. U tom smislu treba teiti ka naturalnom ureenju korita vodotoka uz potrebne biotehnike mere na slivnom podru ju i formiranje malih retenzionih i vienamenskih akumulacionih prostora. 6.2.4. O uvanje i unapre enje kori enja voda Vode Save i Dunava donose Beogradu zagaenje iz uzvodno lociranih naselja i industrija, a na teritoriji grada dodatno se optereuju tehnolokim i sanitarnim upotrebljenim vodama, kao i atmosferskim vodama. Otpadne vode grada izlivaju se u prirodne recipijente, najee bez prethodnog tretmana. U vodama Save i Dunava naje e odstupanje kvaliteta od propisanih vrednosti je u suspendovanim materijama i sadraju organskih zagaenja, kao posledica intenzivnih erozionih procesa u slivu i velike koliine otpadnih voda bogatih organskim materijama. Kvalitet vode u Topiderskoj, eleznikoj i Bole koj reci veoma je lo zbog otpadnih voda koje ce u njih izlivaju. Kanal Galovica, u jugoistonom Sremu, koji prolazi kroz uu zonu zatite beogradskog izvorita, ve due vreme optere en je velikim mikrobiolokim i organskim zagaenjima. Kanali u Pan evakom ritu (Kalovita, Sibnica i Vizelj) pod direktnim su uticajem otpadnih voda PKB, a poveano je i izlivanje sanitarnih upotrebljenih voda. Voda rekreativnog i izvorinog kompleksa Ade Ciganlije ne pokazuje odstupanja od dozvoljenih vrednosti za hemijska i mikrobioloka zagaenja. Karakteristike podzemnih voda aluvijalnih naslaga Save uslovljene su kvalitetom povrinske vode, s obzirom na direktnu hidrauliku vezu re nog korita sa priobaljem. Zbog preklapanja zona zatite bunara sa uim priobalnim pojasom i ranije izgraenim saobraajnicama, velike razuenosti izvorita i kolizije sa gradskim tkivom, povean je rizik od zagaenja podzemlja, uz injenicu da se ne potuju mere zatite koje se zahtevaju za ovakva podruja. Mere koje stoje na raspolaganju za upravljanje kvantitativnim i kvalitativnim bilansom urbanih voda, radi zatite i unapreenja korienja voda na teritoriji Beograda, u budunosti su kako strukturne (sanacione i razvojne), tako i organizacione.

6.2.3.2. Koncepcija razvoja Razvoj i izgradnja zatitnog sistema formira se u cilju rekonstrukcije i dogradnje objekata za odbranu od poplava, priobalja Save, Dunava i Tamia od uticaja HE "erdap" u uslovima rada preko kote 69,50 mnm na delovima priobalja gde nije postignut odgovarajui stepen zatite. Uspostavljeni kriterijumi za dimenzionisanje odbrambenih objekata na podruju Beograda funkcionalni su pri pojavama velikih voda verovatnoe pojave jednom u sto godina (1%), s tim to dodatna visina obezbe uje zatitu i za povratni period od 500 do 1000 godina (0,2 - 0,1%). Merodavni raunski nivo na u u je kota 76 mnm. Nadvienje iznad merodavnog nivoa velike vode za odbrambene nasipe pored Dunava iznosi 1,50 - 1,70 m, a za nasipe pored Save i Tamia 1,20 - 1,50 m. Za kejske zidove zatitna visina se kree od 0,50 do 1,20 m. U narednom planskom periodu zadrae se postoje i kriterijumi za objekte sistema zatite od velikih voda Save, Dunava i Tamia. Regulacione linije, definisane za malu vodu, zadravaju se (uz eventualne minimalne korekcije), imajui u vidu da su formirane pratei prirodne obale, izgraene objekte i plovni put, to ne iskljuuje primenu razliitih varijanti urbanisti kih reenja u priobalju. Prva regulaciona linija za malu vodu kojoj odgovara trajanje 290 dana godinje u vremenskom pogledu odreuje niveletu spoljne ivice krune noice obaloutvrde na koti 70,50 mnm. Druga, regulaciona linija je usvojena kao nivo kome odgovara vodostaj trajanja 20 dana i odreuje visinu prve bankine obaloutvrde na koti 73,50 mnm. Trea regulaciona linija, linija za veliku vodu odbrane od poplava,

131

Glavna strategija ouvanja i unapre enja korienja voda planiranog reenja: - Zatita od zagaenja sprovodi se kao koncept koji podjednako potuje i zahteve ouvanja recipijenta, povrinskih i svih podzemnih voda i zahteve kontrole efluenta. Prva mera bila bi ienje i zatita terena od divljeg deponovanja otpada, ienje i ure ivanje prirodnih vodotoka i otvorene kanalske mree, izgradnja kanalizacione mree prvenstveno na prostorima gde usled visokog nivoa podzemne vode dolazi do meanja sadraja septikih jama sa podzemnom vodom, zatim izgradnja ostale kanalizacione mree sa postrojenjima za pre iavanje i ure ajima za lokalno preiavanje otpadnih voda. - Upravljanje vodama treba da se sprovodi po prirodnim slivnim celinama - vodnim podrujima. - Treba uspostaviti kontrolu nad uravnoteenim vodnim bilansom u okviru koga bi se integralno upravljalo korienjem i zatitom vodnih resursa, zasnovano na konceptu odrivog razvoja. - Racionalno korienje voda treba da se definie kao zadovoljavanje minimalnih propisanih i higijenski-sanitarno prihvatljivih zahteva korisnika vode po pitanju koliina i kvaliteta, uz smanjenje gubitaka. - Uee javnosti podizanjem javne svesti o potrebi tednje vode i njene zatite od zagaenja; - Zatita od voda, povrinskih i podzemnih, treba da se unapredi uspostavljanjem kriterijuma zatite putem zoniranja potencijalno ugroenih podru ja i regulisanja uslova i naina njihovog korienja. 6.2.5. Dopunsko vodosnabdevanje Podruje zapadno od Save i Dunava, karakterie prostor lesnog platoa, kao i aluvijalne tvorevine gde dominiraju naselja: Novi Beograd, Zemun, Beanija, Surin i Batajnica. Sa aspekta zahvata podzemnih voda na ovom podruju karakteristina je prva izdan formirana u aluvijalnim sedimentima du tokova Save i Dunava dubine 30-40 m, ree i dublje. Eksploatacioni objekti (cevasti a posebno reni bunari) koji zahvataju vodu iz ove izdani ine okosnicu vodosnabdevanja Beograda. U okviru dubljih vodonosnih horizonata koji su takoe konstatovani na ovom podruju i kaptirani mnogobrojni vodozahvatni objekti do dubina i preko 150 m, mogu se obezbediti znatne koliine kvalitetnih voda. U zavisnosti od lokacije, broja i dubine vodonosnih horizonata koji se kaptiraju, kao i tehnikih karakteristika vodonosnih objekata, mogue je zahvatiti izme u 6-12 l/sec. Kvalitet voda koji se zahvataju na ovom podruju relativno je dobar, pri emu je u zoni aluvijalnih sedimenata, pre svega u

zoni visokourbanih celina Novog Beograda i Zemuna konstatovano naruavanje kvaliteta vode. Teren na levoj obali Dunava i teritorija severno od nje, sve do granice GP, predstavlja aluvijalnu zaravan Dunava i Tamia. Na njemu dominiraju naselja Ov a, Bora i Krnjaa, kao i brojni poljoprivredni i industrijski centri. Na ovom delu terena karakteristina je "prva" izdan formirana u okviru ljunkovitih - peskovitih sedimenta do dubine 25-45 m. Izdan je bogata vodom i objekti koji je zhvataju u proseku daju, u zavisnosti od lokacije i tipa vodozahvata, 8-12 l/sec po objektu. Izmeu 40 i 120 m dubine nalazi se nekoliko vodonosnih horizonata razliite debljine iz kojih se mogu dobiti, u zavisnosti od lokacije i broja zahvaenih vodonosnih horizonata kao i tipa vodozahvata, koliine vode od 5 i 8 l / sec. po objektu. U okviru "prve izdani" vode koje se zahvataju na ovom prostoru su po pravilu loeg kvaliteta to je uslovljeno pre svega postojanjem brojnih zagaivaa na ovom podruju. Ove vode se tretmanom mogu dovesti na nivo kvaliteta koji omoguava njihovo korienje za vodosnabdevanje, a takoe, sa minimalnim tretmanom ili ak i bez njega, mogu koristiti kao tehnika voda u industriji ili za navodnjavanje prostranih poljoprivrednih povrina. Za razliku od voda iz ove izdani, vode koje se zahvataju iz dubljih vodonosnih horizonata dobrog su kvaliteta i zbog geolokih uslova praktino nisu u opasnosti od zagaenja, to znai da se, uz odgovarajui standardni tretman, mogu koristiti za vodosnabdevanje. Prostor juno od Dunava i Save u hidrogeolokom smislu je dosta kompleksan, kao i neravnomerno ispitan. Samo gradsko jezgro je uglavnom gusto izgraeno i naseljeno to predstavlja glavni ograniavajui faktor koji u ovom delu terena praktino onemoguava zahvatanje voda za razliite potrebe. Hidrogeoloke karakteristike u ovom delu terena omoguavaju zahvatanje znatnih koliina voda, to je praktino uinjeno sa vie bunara koji zahvataju vodu iz izdani formirane u okviru krenjakih sedimenata za potrebe BIP - pivare "Mostar" i BIP "Skadarlije", gde se zahvaena voda flaira, to dovoljno govori o njenom kvalitetu. Kapaciteti ovih bunara iznose od 2 do vie od 10 l/sec vode za pie. Juno od Dunava i Save, na prostoru gde dominiraju naselja Vin a, Kaluerica, podavalska naselja, Sremica, Umka i dr., na pojedinim delovima terena iz dubljih izdani mogu se zahvatiti znatnije koliine vode, koja bi se mogla koristiti za vodosnabdevanje ovog podruja, kao i u tehnoloke svrhe, odnosno za zalivanje poljoprivrednih povrina.

132

U podruju eleznika sa podru jem ukarice i Kijeva, Kumodraki potok, zona Vinjice i Letana, utvreno je postojanje kre njaka. Na navedenim lokacijama ovi sedimenti nabueni su na dubini od 100 m, a izrada bunara omoguila bi zahvatanje od tri do 10 l/sec vode. Du Autoputa Beograd-Ni, u dolini Zavojnike reke, nizvodno od naplatne rampe, utvreno je postojanje peskovitih sedimenata. Oni se nalaze na dubini veoj od 100 m. Iz ove izdani mogu se izgraditi pojedinani vodozahvati kapaciteta od oko 3-5 l/sec. Kvalitet vode omoguava korienje ove vode kako za vodosnabdevanje, tako i za tehnoloke svrhe. Prostor na desnoj obali Dunava, i to od u a Save do Ade Huje i aluvijalne naslage podru ja Velikog Sela specifi ne su ne po hidrogeolokim uslovima ve po nameni prostora koji ini industrijsku zonu grada. Na ovom podruju u okviru aluvijalnih sedimenata formirana je izdan bogata vodom, koja se za potrebe pojedinih industrijskih objekata zahvata eksploatacionim objektima. Takvi objekti daju izmeu 5 i 10 l/sec u zavisnosti od lokacije i tehni kih karakteristika. Aluvijalne naslage u zoni Velikog sela prostiru se do dubine od 20 m i pogodne su za zahvatanje podzemne vode koja bi se koristila kao tehnika voda. Pretpostavljena izdanost vodozahvata obezbe ivala bi 5-10 l/sec. 6.2.6. Pojava mineralnih, termalnih i termomineralnih voda Posebnu panju, pored problema vodosnabdevanja na teritoriji grada Beograda treba obratiti i na rezultate viegodinjih geotermalnih istraivanja koja se izvode za procenu geotermalne potencijalnosti terena ueg i ireg podruja Beograda. Ono to treba istai je to da su termalne i mineralne vode na ovom podruju jo nedovoljno istraene. Na terenima koje obuhvata optina Zemun utvreno je postojanje termalnih voda; u optini Stari grad postoje pojave podzemnih termalnih voda; u optini Palilula postoji izvor mineralne vode u Vinji koj banji; u Ov i termomineralne vode slobodno otiu i ne postoji organizovano korienje ve ih koristi samo lokalno stanovnitvo; u opini Vodovac pojava tople vode registrovana je u naselju "B. Jerkovi", voda slobodno otie i nije organizovano korienje; u optini Grocka termomineralna voda konstatovana je u Boleu, Ritopeku, Letanima, Vini, Vrinu, u dolini Zavojni ke reke pored Autoputa Beograd-Ni, a u istonom podnoju Avale registrovane su pojave termalnih voda. 6.3. Energetika Na podru ju grada nalaze se instalisane termoelektrane elektrine snage preko 3200 MWe , to predstavlja vie od 1/3 elektroenergetskih kapaciteta zemlje sa oko 50 % ukupne proizvodnje elektrine

energije. Kada se tome dodaju kapaciteti za proizvodnju toplotne energije (preko 2400 MWt samo u sistemu JKP "Beogradskih elektrana") moe se rei da se na podru ju Beograda nalaze najzna ajniji energetski kapaciteti u naoj zemlji. Beograd danas troi najvee koliine energije, oko 1/5 ukupne potronje energije u DZ Srbija i Crna Gora, emu su doprineli raspoloivi energetski potencijali, izgraeni proizvodni, prenosni i potroa ki kapaciteti na teritoriji grada, kao i povezanost sa elektroenergetskim i gasovodnim sistemom Srbije. Dominantan uticaj na energetsku potronju Beograda imaju domainstva i administrativno-komercijalna potronja, a ne industrija, kao to je to sluaj sa ostalim glavnim gradovima evropskih drava. U Beogradu, i pored postojanja najveeg centralizovanog sistema snabdevanja toplotnom energijom u zemlji, potronja elektrine energije, posebno u domainstvima, u periodu devedesetih je intenzivno rasla, a to je bio rezultat sve vee primene elektrine energije za toplotne svrhe i njene neekonomske cene. Problem grejanja elektrinom energijom stambenog i ostalog prostora postao je jedan od najve ih problema energetike Beograda, sa veoma tekim i dugoronim implikacijama na elektroenergetski sistem. Njegovo reavanje je mogue samo daljim razvojem centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom i intenzivnijom gasifikacijom iroke potronje. Strateki pravci razvoja energetike grada jesu vee korienje raspoloivih potencijala na podruju grada, u prvom redu lignita, sinhronizovan razvoj centralizovanih sistema snabdevanja elektrinom i toplotnom energijom i prirodnim gasom (popularno re eno sklad "elektrifikacije, toplifikacije i gasifikacije" grada), podizanje efikasnosti korienja energije, njeno racionalno korienje uz uvaavanje ekolokih ogranienja koja namee zatita ivotne sredine u gradu. Imajui u vidu da Beograd raspolae povoljnim uslovima za intenzivnije korienje novih i obnovljivih vidova energije, posebno biomase i geotermalne energije, u narednom periodu treba posvetiti veu panju tim izvorima. Polaze i od toga da su svi potroai u Beogradu povezani za elektrodistributivni sistem i da pretvaranje elektrine energije u toplotnu nije u principu energetski opravdano, treba teiti da se njena potronja u toplotne svrhe zadri u racionalnim granicama (u skladu sa mogu nostima i zahtevima energetskih sistema), dok bi osnovni deo toplotnih potreba trebalo da prihvate druga dva sistema - toplifikacioni i gasifikacioni. Pri tome se mora voditi rauna u prvom redu o usaglaenosti razvoja toplifikacije i gasifikacije iroke potronje. Pri uskla ivanju razvoja ova dva sistema za snabdevanje potroaa energijom za grejanje graana i pripremu sanitarne tople voda mora se voditi rauna o tehnolokoj opravdanosti i

133

potroaima ponuditi najekonominije reenje. Kao krajnji cilj, mogue je naputanje vrstih granica i me usobno proimanje ova dva sistema. 6.3.1. Elektroenergetika Na podru ju Generalnog plana (u daljem tekstu GP) potroai se snabdevaju elektrinom energijom preko prenosne mree 400 i 220 kV, i to iz jedne TS 400/220 kV "Beograd 8", tri TS 220/100 kV "Beograd 3", "Beograd 5" i "Beograd 17", preko mree za raspodelu elektrine energije 110 kV iz "TS Kolubara" i TS 400/110 kV "Panevo 2". Geografija konzumnog podruja je takva da teritoriju GP moemo posmatrati kao tri konzumna podruja koja su povezana vodovima 110 i 35 kV i to: sremsko (leva obala Save, desna obala Dunava do ua), banatsko (leva obala Dunava) i umadijsko (desna obala Save i desna obala Dunava od ua).

"erdap" i 220 kV dalekovodima sa TE "Obrenovac" i HE "Bajina bata". Potroai na ovom delu grada snabdevaju se elektrinom energijom i preko 110 kV dalekovodom iz TE "Kolubara". Na ovom podruju izgraeno je: pet TS 110/35 kV: "Beograd 1" (Sinst = 61,5 MVA), Beograd 2 (Sinst = 63 MVA), "Beograd 4" (Sinst = 249 MVA), "Beograd 6" (Sinst = 120 MVA) i "Beograd 11" (Sinst = 126 MVA), devet TS 110/10 kV: "Beograd 1" (Sinst = 40 MVA), "Beograd 13" (Sinst = 63 MVA), "Beograd 14" (Sinst = 80 MVA), "Beograd 15" (Sinst = 80 MVA), "Beograd 16" (Sinst = 63 MVA), "Beograd 19" (Sinst = 80 MVA), "Beograd 28" (Sinst = 80 MVA), "Beograd 33" (Sinst = 31,5 MVA) i "Beograd 38" (Sinst = 80 MVA,) kao i TS 110/35/10 kV "Beograd 35" (Sinst = 63 MVA). Na ovom delu grada izgraene su dve TS 110/10 kV iz kojih se napajaju postrojenja tehni kog instituta i vodovoda. Transformatorske stanice 110/35 kV napajaju 30 transformatorskih stanica 35/10 kV ije su lokacije u granicama GP i 2 transformatorske stanice 35/10 kV locirane van granica GP. Tri TS 35/10 kV napajaju se iz TS 110/35 kV koja je na sremskom podruju, a jedna TS 35/10 kV napaja se iz TS 110/35 kV ija je lokacija van granice GP. U prethodnom desetogodinjem periodu niske cene elektrine energije (znatno nie od svetskih) uzrokovale su razliku u paritetu energenata. Nedostatak nafte, neredovna isporuka gasa toplanama, zajedno sa poremeenim paritetom cena, uzrokovali su da graani masovno ponu da koriste elektrinu energiju za zagrevanje prostorija, to je dovelo do maksimalnog iskorienja kapaciteta elektroenergetske mree na svim naponskim nivoima. Viegodinje odlaganje realizacije TS 400/110 kV "Beograd 20" i RP 110 kV u TS "Beograd 1" sa vodovima 110 i 400 kV dovelo je do odstupanja od koncepcije napajanja TS 110/10 kV na strani visokog napona (na jednu petlju prikljuene su tri TS 110/10kV, a predvieno je da se prikljue dve TS 110/10 kV), to ima za posledicu smanjivanje snage u TS 110/10 kV i smanjenu sigurnost snabdevanja elektrinom energijom potroaa. Zbog nedostatka sredstava u proteklom desetogodinjem periodu kasni se sa realizacijom TS 110/10 kV (Obili, i dr.), to je prouzrokovalo preoptere enje postoje ih TS 35/10 kV, a preko njih i TS 110/35 kV. Bespravna gradnja i nedovoljno ulaganje u TS 10/0,4 kV (zbog nedostatka sredstava) stvorili su probleme kod snabdevanja elektrinom energijom potroaa na najniim naponskim nivoima. Izgradnja novih TS 10/0,4 kV je usporena jer je sve tee pronai

Sremsko podru je Potroai u ovom delu grada snabdevaju se elektrinom energijom iz TS 220/110 kV "Beograd 5" instalisane snage 900 MVA, koja je sa etiri dalekovoda povezana sa TE "Obrenovac". Na ovom podruju izgraene su tri TS 110/35 kV: "Beograd 5" (Sinst = 200 MVA), "Begrad 9" (Sinst = 126 MVA) i "Toplana N. Beograd" (Sinst = 200 MVA), tri TS 110/10 kV: "Beograd 12" (Sinst = 63 MVA), "Beograd 27" (Sinst = 80 MVA) i "Beograd 40" (Sinst = 40 MVA). Transformatorske stanice 110/35 kV napajaju esnaest TS 35/10 kV ije su lokacije u okviru GP, tri TS 35/10 kV koje su locirane van granice GP i tri TS 35/10 kV koje su na umadijskom podru ju.

Banatsko podruje U ovom delu grada potroai se snabdevaju elektrinom energijom iz TS 400/110 kV "Pan evo 2" (Sinst = 600 MVA) (548/1a), na koju je preko dva dalekovoda 110 kV priklju ena TS 110/35 kV "Beograd 7" (Sinst = 12,6 MVA) (548/1a). Iz ove transformatorske stanice 110/35 kV napaja se sedam TS 35/10 kV od kojih su tri na teritoriji, a etiri van granice GP. umadijsko podru je Na ovom podruju izgraena je TS 400/220 kV "Beograd 8" (Sinst = 800 MVA) i dve TS 220/110 kV: "Beograd 3" (Sinst = 350 MVA) i "Beograd 17" (Sinst = 750 MVA). Transformatorske stanice su 400 kV dalekovodima povezane sa TS "Obrenovac" i HE

134

odgovarajuu lokaciju zbog imovinsko-pravnih problema. Bespravna gradnja na obodu kontinuiranog izgraenog podruja grada zauzela je slobodne prostore, to je stvorilo dodatne tekoe prilikom odre ivanja trasa za nove dalekovode i lokacije za transformatorske stanice. 6.3.1.1. Ciljevi Osnovna strategija daljeg razvoja elektroenergetskog sistema je da stvori optimalno reenje dovoljno sigurnog, kvalitetnog i ekonominog snabdevanja elektrinom energijom potroaa na podruju grada, ali uz racionalnu upotrebu elektrine energije i snage od strane potroaa. Cilj je da se omogui neometan razvoj bilo kog potroaa na teritoriji grada u pogledu koliine elektir ne energije i snage. Izgradnja elektroenergetskih objekata treba da prati izgradnju stambenih i drugih objekata, to podrazumeva blagovremenu izgradnju elektroenergetskih kapaciteta, uvaavajui usvojenu koncepciju mree za raspodelu i distribuciju elektrine energije. Glavni cilj je da se na najviem naponskom nivou pobolja energetska situacija, izgradnjom TS 400/110 kV sa priklju nim vodovima 400 kV i 110 kV i omogui prikljuenje novih TS 110/10 kV na umadijskom delu konzuma. Na mrei za raspodelu elektrine energije, cilj je da se u narednom periodu grade TS 110/10 kV "Centar", "Zemun - Novi grad" i druge, kao i TS 35/10 kV, to e omoguiti razvoj distributivne mree. Razvoj distributivne mree (izgradnja TS 10/0,4 kV i mree 10 i 1 kV) ima za cilj da pobolja snabdevanje elektrinom energijom postoje ih i prihvati nove potroae na celom podru ju GP (planske i neplanske). 6.3.1.2. Koncepcija razvoja Snabdevanje grada elektrinom energijom i dalje e se vriti iz ireg elektroenergetskog sistema Srbije, i to iz TE "Obrenovac" i HE "erdap", planirane TE "Kolubare B" i drugih manjih elektrana. U prethodnih dvadeset godina na konzumu EDB vrna snaga se pove ala sa 891 MW na 1631 MW, to odgovara prose noj stopi rasta od 3%, a potronja elektrine energije je porasla sa 3858 GWh na 6552 GWh. Porast vrne snage pratie poveanje instalisane snage i odgovarajua rekonstrukcija TS 220/110 kV "Beograd 3" na 2x250 MVA, TS "Beograd 5" na 4x250 MVA i TS "Beograd 17" na 4x250 KVA (548/1a). Planirana je

izgradnja TS 400/110 kV "Beograd 20" sa razvodnim postrojenjem 110 kV u kompleksu TS "Beograd 1" sa odgovarajuim elektroenergetskim vodovima 110 i 400 kV. Realizacijom TS "Beograd 20" omogui e se izgradnja 110 kV mree po utvrenoj koncepciji i poveati sigurnost napajanja potroaa elektrinom energijom na kontinuiranom izgraenom podru ju umadijskog dela grada. Da bi se obezbedio siguran rad TS 220/110 kV "Beograd 17" potrebno je izgraditi jo jedan elektroenergetski vod 220 kV od TS 440/220 kV "Beograd 8". Elektrina mrea raspodele i distribucije elektrine energije i dalje e se razvijati kao etvoronaponska (110-35-10-0,4 kV) i tronaponska (110-10-0,4 kV), s tim to e se tronaponska razvijati na uem gradskom podruju i na prostorima sa ve om gustinom povrinskog optere enja, a etvoronaponski na rubnom podruju grada, odnosno van kontinualno izgraenog podru ja. Sremsko podru je U narednom periodu potrebno je da se povea instalisana snaga TS 110/10 kV "Beograd 40" ugradnjom jo jednog transformatora od 40 MVA i izgradi elektroenergetski vod 110 kV do izvorita 110 kV. U transformatorskim stanicama 35/10 kV izvrie se zamena transformatora od 8 MVA transformatorima 12,5 KVA i izgradi e se nove TS 35/10 kV na rubnom podruju. Na ovom podruju planirana je izgradnja TS 110/10 kV "Zemun - Novi grad", TS 110/10 kV "Blok 32" i TS 110/35/10 kV "Surin" sa odgovarajuim elektroenergetskim vodovima 110 kV. Banatsko podruje U narednom periodu (548/1a) poveae se kapacitet postoje ih TS 35/10 kV zamenom transformatora i izgradnja novih TS 35/10 kV. umadijsko podru je Zavretkom gradnje i putanjem u pogon TS 110/10 kV "Obili", ija je realizacija u toku, znatno e se popraviti energetska situacija na ovom delu grada, jer e se rasteretiti preoptereene TS 35/10 kV, a preko njih TS 110/35 kV "Beograd 1" i "Beograd 4". Potrebno je ugraditi drugi transformator u TS 110/10 "Beograd 33" od 31,5 MVA, zatim poveati kapacitet postoje ih TS 35/10 kV zamenom transformatora i izgraditi nove TS 35/10 kV.

135

U narednom planskom periodu predviena je izgradnja TS 110/10 kV "Centar", "Autokomanda", "eleznik", "M. M. Lug", "Padina" i "Savski amfiteatar" sa odgovarajuim elektroenergetskim vodovima 110 kV. Potrebno je: - politikom cena energenata uspostaviti paritet i stvoriti uslove za to racionalniju potronju elektrine energije, Tabela 78:

- tarifnom politikom smanjiti neravnomernost potronje elektrine energije, to jest uticati na poravnanje dijagrama optereenja, - integrisati na elektroenergetski sistem sa evropskim, izgradnjom odgovarajue interkonektivne mree najvieg napona.

Prognozirane vrednosti vrne snage i elektri ne energije za period 2001 - 2021. na konzumu EDB Godina Vrna snaga Pv (MW) Elektrina energija E(MWh) 2000. 1.631 6.552.000 2006. 1.880 7.667.955 2011. 2.038 8.337.380 2016. 2.196 9.006.805 2021. 2.353 9.676.230

Konzum Elektrodistribucije "Beograd" poklapa se sa administrativnim podrujem Beograda, osim optine Lazarevac koja pripada konzumu "Elektroumadije". Teritorija GP je manja od konzuma Elektrodistribucije "Beograd". Stoga je i vrna snaga za podruje obuhvaeno Generalnim planom nia od one date u tabeli za oko 20%. 6.3.2. Sistem snabdevanja toplotnom energijom Danas je sistem centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom Beograda najvei na Balkanu i sastoji se,u okviru 14 grejnih sistema, od 117 toplotnih izvora sa 293 kotlovske jedinice, instalisane snage 2400 MJ/s i toplotnog konzuma 2405 MJ/s. U sistemu se na 12 grejnih podru ja obezbe uje sanitarna topla voda iz izvora snage 66 MJ/s tokom cele godine. Duina toplovodne mree iznosi preko 500 km, a iz sistema se greje 217.313 stanova i poslovni prostor ija snaga izvora iznosi 650 MJ/s. U 1999. godini ostvarena je proizvodnja preko 2000 GWh toplotne energije i oko 3500 MWh elektrine energije i utroeno 214.000 ten, od toga 85 % prirodnog gasa. Sistem daljinskog grejanja Beograda formiran je kao niz ostrvskih nezavisnih sistema koji su se razvijali oko pojedinih naselja i pratili njihov razvoj. Osnovno gorivo za proizvodnju toplotne energije je zemni gas i mazut, dok su ostala goriva neznatno zastupljena. Samo u Novom Beogradu je zastupljena kombinovana proizvodnja elektrine i toplotne energije, a svi ostali izvori proizvode samo toplotnu energiju. Bez obzira na velike tekoe u poslednjih deset godina sistem je, tehniki gledano, relativno dobro sauvan. 6.3.2.1. Koncepcija razvoja Dalji razvoj i unapreenje sistema grejanja Beograda bazira se na izgradnji daljinskog sistema grejanja iz spregnute proizvodnje elektrine i toplotne energije na bazi domaih resursa koji postoje u neposrednoj blizini grada.

Takvim sistemom eli se posti i pouzdano i ekonomino grejanje, supstitucija uvoznih goriva domaim, vei stepen iskorienja primarnog goriva i smanjenje stepena zagaivanja ivotne sredine. Planira se uvoenje sistema daljinskog upravljanja po velikim toplotnim izvorima, mreama i podstanicama, zatim tednja toplotne energije uvoenjem meraa toplote i poboljanje toplotne izolacije postoje ih objekata, kao i uvoenje merenja isporuene energije preko meraa protoka. U cilju tednje energije neophodno je poboljati termiku izolaciju stambenih objekata i vazdunu propusnost stolarije. U merama tednje i poboljanjem izolacije i vazdune nepropustljivosti mogu a je uteda i do 30% postojee energije za grejanje, koja se tako oslobaa za nove potroae i isporuke toplotne energije. Analizom odnosa izme u instalisane snage potroa a i toplotnih izvora uoava se da je taj odnos priblino jednak. Iz svetskih iskustava mogue je da taj faktor jednovremenosti ide i do 0,6 to ukazuje na mogunost da se u sistemu JKP "Beogradske elektrane" u optimalnim okolnostima nalaze znatne rezerve i do 40%, tj. skoro 1000 MW koje omogu uju prikljuenje novih 100.000 stanova, mada ne podjednako u svim grejnim podrujima. Me utim, najve e rezerve su na najveim i najinteresantnijim podrujima za budu i razvoj - u Novom Beogradu i u centralnoj zoni Beograda. Dovoenjem cena grejanja na ekonomski nivo, modernizacijom predajnih stanica, merenjem utroene toplote, poboljanjem izolacije objekata i kvaliteta spoljnih zidova i prozora, boljim prijemom objekata i drugim aktivnostima mogue je smanjiti potronju toplotne energije u postoje im objektima i do 30%, to predstavlja dodatni stimulans za aktivnosti na poveanju efikasnosti korienja toplotne energije. Generalno se moe oceniti da postoji znatan neiskorieni potencijal za nova prikljuenja stambenih i poslovnih povrina, kao i starih zgrada bez centralnog

136

grejanja i uvoenje potrone tople vode u sve objekte u kojima postoje podstanice i sistemi grejanja, kao i za objekte u blizini toplovodne mree. Izgradnjom toplane "Gornji Zemun" reie se problem grejanja naselja "Galenika" koje se privremeno greje iz industrijske kotlarnice u istoimenoj fabrici lekova i naselja Gornji Zemun koje se greje iz neadekvatne privremene kotlarnice "Sava Kovaevi". Planirani toplotni izvor TO "Gornji Zemun" snabdevae toplotnom energijom i potronom toplom vodom deo optine Zemun, izmeu ulica Toin bunar, autoputa, koridora T8 i reke Dunav. Planira se proirenje TO "Miljakovac" i njenog postoje eg toplotnog izvora ugradnjom rezervnog kotla snage 58 MJ/s, izmenjivaa date snage, pumpi i pratee opreme. Planira se rekonstrukcija cirkulacionog sistema koji je star preko trideset godina i nedovoljan za potrebe 80 MJ/s korisnika. Planira se proirenje TO "Mirijevo" ugradnjom kotla snage 58 MJ/s, pumpi i pratee opreme. Sadanji konzum potroaa od 78 MJ/s prerastao je snagu postoje eg kotla od 58 MJ/s. Trenutno toplana sa jednim kotlom nema tehniku rezervu. Takoe, u procesima revitalizacije i rekonstrukcije predvia se: rekonstrukcija i revitalizacija toplovodne mree po svim grejnim podrujima, supstitucija te nog goriva gasom u postrojenju za proizvodnju toplotne i elektrine energije u TE-TO "Novi Beograd", toplifikacija kompleksa tehnikih fakulteta i Klinikog centra Srbije. Radi ekonominijeg poslovanja i rada, treba teiti povezivanju odnosno pravljenju reverzibilnih sistema rada beogradskih toplana. U zavisnosti od daljeg razvoja energetike Beograda mogua je izgradnja i nove kombinovane toplaneelektrane na Novom Beogradu. Tabela 79: Pregled instalisanog kapaciteta izvora i potroa a

Projekat SDGB - I faza planira izgradnju toplovoda od TENT-a Obrenovac do TO "Novi Beograd" duine 28,5 km i izgradnju pumpnih stanica "Sava" u Obrenovcu, samoj TO "Novi Beograd", rekonstrukciju bloka 6 u TENT-a u Obrenovcu, izgradnju termoizmenjivake stanice za vezu sa blokovima 1 i 2, koji ve rade u kombinovanoj proizvodnji elektrine i toplotne energije. U ovoj fazi obezbedilo bi se 145 MJ/s iz bloka 6 i 150 MJ/s iz blokova 1 i 2 koji su na raspolaganju. Dalje se planira rekonstrukcija blokova 3, 4 i 5, izgradnja pumpne stanice "Ostrunica" i povezivanje TO "Dunav", kada e sistem imati kapacitet proizvodnje vie od 600 MJ/s i prenosa od 730 MJ/s toplotne energije. U narednim fazama povezala bi se TO "Dunav", kao i preostale vee toplane: TO "Cerak", TO "Vodovac", TO "Miljakovac", TO "Medakovi", TO "Konjarnik", TO "Mirijevo" i TO "Gornji Zemun". Fizibilitet stratekog razvoja vezanog za rekonstrukciju TENT-a "Obrenovac" i daljinski transport toplote, kao tehniko i ekoloko dugoro no reenje, u sadanjoj ekonomskoj i finansijskoj situaciji, treba potvrditi. U cilju smanjenja potronje elektrine energije u bojlerima, planira se uvoenje instalacije sanitarne potrone tople vode u stanove. Na ovaj nain sa malim ulaganjem u podstanicama (izmenjiva toplote za PTV, pumpa i cevni razvod do stanova) postigle bi se znatne utede u potronji elektrine energije i poveao stepen efikasnosti rada toplotnih izvora i mree, naroito na podrujima gde postoji ili e biti uvedena spregnuta proizvodnja elektrine i toplotne energije. Samo u stanovima gde greju JKP "Beogradske elektrane" sa potronje elektrine energije skinulo bi se najmanje 400 MW uz neznatno ulaganje. U slede em tabelarnom prikazu dat je pregled instalisanog kapaciteta izvora i potroaa, kao i snaga novoplaniranih potroaa u sistemu JKP "Beogradske elektrane" na teritoriji Generalnog plana:

TOPLOTNI IZVOR 1 TE-TO "N.Beograd" TO TO TO TO TO "Dunav" "Cerak" "Konjarnik" "Mirijevo" "Miljakovac"

Instalisana snaga izvora (MJ/s) 2

Instalisana snaga potroaa (MJ/s) 3

Snaga novoplaniranih potroaa (MJ/s) 4 49,215 / 12,5 13,02 10,05 7,52

3x35MW+7x116MW+3x16t/h pare 994 348,9 232,6 232,6 58,2 58,2 368,22 213,65 230,8 74,5 74,4

137

TO TO TO TO TO TO TO TO

"Vodovac" "Medakovi" "Zemun" (S. Kova evi) "Bora 3" "Banovo brdo" "Batajnica" "V. Banja" "Galenika"

116,3 50 60,4 20,4 104,6 23,2 24,8 60 = 2355,2

153,66 53,84 65,62 27,42 111,7 26,84 26,42 28,03 =2366.95

2,18 1,46 11,22 4,5 5,74 0,04 / 16,35 =133.8

6.3.3. Sistem snabdevanja prirodnim gasom Gasovodni sistem Beograda planiran je sa dvostrukim gasovodnim prstenom i to: - Ve formirani magistralni prsten po periferiji sa visokim radnim pritiskom do 50 bara, koji na podruju Beograda zapoinje od gasnog razdelnog vora u Batajnici u dva pravca. Na istok razvodnim gasovodom RG 04-07 prema Panevu. Na zapad magistralnim gasovodom MG 05/I i MG 05/II, kojim se sa zapadne i june strane obilazi Beograd do Vrina gde skree na jug prema Mladenovcu, pri emu je prelaz preko Save podvodan. - Delimino izgraeni distributivni prsten u gradskom tkivu na radnom pritisku do 6 bara (sa mogunou pove anja do 12 bara). U prethodnom periodu evidentirana je: - neravnomernost zimske i letnje potronje, - nemogunost nabavke veih koliina gasa u picevima i - nemogunost skladitenja. 6.3.3.1. Ciljevi U prethodnom periodu NIS - "Energogas" je obavio generalnu revitalizaciju na celom transportnom sistemu, tako da je u dobrom eksploatacionom i bezbedonosnom reimu za normalne i stacionarne uslove rada. Postoje i kapaciteti GMRS iskorieni su samo sa 37,65%, tako da je osnovni koncept daljeg razvoja gasifikacije usmeren na iskorienje raspoloivog

kapaciteta GMRS, MRS i primara, proirivanjem distributivne mree po gradu i prikljuenje, pored neprikljuenih industrijskih potroa a, sektora iroke potronje i saobraaja, ime bi se u velikoj meri ublailo vrno optereenje elektroenergetskog sistema, supstituisala potronja te nih goriva i pove ala efikasnost korienja energije u gradu. 6.3.3.2. Plansko reenje Neophodno je nastaviti izgradnju ovog sistema, kako bi se formirao planirani gasovodni prsten, ijom izgradnjom se obezbe uje jo sigurnije snabdevanje svih potroaa. Moe se oceniti da, i pored znaajnih rezervi u gasovodnoj mrei i sistemu, postoji potreba za plasmanom dodatnih 143500 m 3/h prirodnog gasa za iroku potronju i 101600 m3 /h gasa u zonama privredne delatnosti, to za posledicu moe imati i pojedinana proirenja kapaciteta na gasovodnom sistemu. Do danas je prirodni gas uveden u eksploataciju u svim postojeim industrijskim zonama, osim u privredno-tehnolokim zonama Panevaki rit, Ov a i Bole . Povezivanje privredno-tehnoloke zone Panevaki rit i Ov a, povezana je sa izgradnjom gasovoda preko Panevakog mosta koji je trateki vrlo bitan u gradskom gasovodnom sistemu. Prevoenje gasnih turbina na rad sa prirodnim gasom obezbe uje veoma fleksibilan izvor za proizvodnju elektrine energije, tako da je potrebno izgraditi prikljuni gasovod za TO "Novi Beograd" od GRS "Beanija". Na pogodnim lokacijama u gradu i u zoni autoputa treba izgraditi punionice prirodnog gasa kako bi se omoguilo snabdevanje tranzitnog i lokalnog saobraaja.

138

Tabela 80: Prikaz maksimalnog asovnog optere enja po gasnim podru jima Planirana Planirana potronja gasa za potronja gasa u Iskorienost % iroku potronju zonama (m 3 /h) privredne delatnosti (m3 /h) 40 6500 15000 9 6000 9000 16.3 25000 20000 36.3 1000 21.4 16200 44.9 3800 4500 50 12000 3500 68.1 65000 32000 17.5 8000 17600 =143500 =101600 Znaajan obnovljiv potencijal u Beogradu predstavljaju gradski otpaci. Specifi na koliina sme a po stanovniku danas iznosi oko 0,8 kg dnevno, sa prosenom toplotnom vrednou oko 8 MJ/kg, koje je mogue reciklirati i sagorevati. Osnovna primena tenog naftnog gasa (TNG) u dosadanjem i buduem periodu za energetske potrebe je vezana za tri sektora potronje: u irokoj potronji (domainstva, komunalne delatnosti, poljoprivredu, zanatske usluge, mala preduzea, ugostiteljstvo, turizam i dr.), u industriji za toplotne i tehnoloke potrebe i u saobraaju. Osnovna pravila za poboljanje termikih svojstava objekata i smanjenje potronje elektrine energije za grejanje prostora i obezbeenje vode pri zalivanju okunica su data u optem delu pravilnika ovog plana. Za razvoj, edukaciju i promociju iz oblasti korienja obnovljivih izvora energije i racionalizovanje korienja energije, planirani su prostori za specijalizovani centar u okviru Generalnog plana na teritoriji Novog Beograda. 6.4. Telekomunikacije Razvoj telekomunikacione mree u proteklom periodu, nije pratio potrebe grada Beograda. Usporen razvoj, delimina digitalizacija fiksne telefonske mree, spor razvoj interneta i mobilnih telekomunikacija, neadekvatan razvoj javnih i komercijalnih radio i TV mrea, nekontrolisana izgradnja KDS (ZAS) nisu zadovoljili zahteve korisnika po broju korisnikih pristupa i ponuenih telekomunikacionih servisa i usluga. Telekomunikacionu mreu na podru ju Generalnog plana ine:

GASNO PODRUJE G.M.R.S. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Batajnica Surin Zemun GRS Beanija Umka eleznik Cerak Avala P. Skela

Postoje i kapacitet (m3 /h)

Angaovano (m3 /h)

4000 1500 41640 87000 20000 4000 40000 79000 28000 =350140

1583 137 6773 31575 4286 1791 20000 53837 4912

6.3.4. Decentralizovani sistemi snabdevanja energijom Potronja biomase (ogrevno drvo, biljni i ivotinjski otpaci, koji se pogodnom transformacijom mogu koristiti za energetske potrebe) karakteristina je za mnoga individualna domainstva, posebno u prigradskim naseljima. Energetsko korienje biljnih i ivotinjskih otpadaka je na podru ju Beograda jo uvek je u eksperimentalnoj fazi, mada se, na bazi poljoprivredne proizvodnje, mogu ostvariti znaajne koliine obnovljive energije u PKB. Novi i obnovljivi izvori energije se u Beogradu nedovoljno koriste mada, kao ekoloki prihvatljivi, imaju dugoroan znaaj. Dosadanja iskustva u Beogradu pokazuju da je Suneva energija povoljan izvor energije za zadovoljenje lokalnih niskotemperaturnih potreba, u prvom redu pripreme potrone tople vode i primenu toplotnih pumpi. "Pasivno" korienje Suneve energije je ekonomski i energetski znatno povoljnije za potrebe grejanja, posebno u zonama nie gustine stanovanja. Geotermalni potencijali teritorije Beograda do sada nisu sistematski istraivani. Procenjeno je da su perspektivne lokacije za intenzivnije energetsko korienje na podru ju Novog Beograda, Zemuna, Avale i Vinjice, gde bi se mogle oekivati termalne vode temperatura i preko 80C, koje bi se pogodno mogle koristiti za centralizovano snabdevanje toplotnom energijom. Znajui da je naj ee minimalna brzina za racionalno korienje vetra 5-6 m/s i imajui u vidu konfiguraciju Beograda, nije realno oekivati veliko korienje vetra u Beogradu za proizvodnju energije, tim pre to koava nije povoljan vetar za energetsko korienje zbog estih promena brzina i jaine udara.

139

- fiksna telekomunikaciona mrea nacionalnog operatora ("T. Srbija"), - mobilne telekomunikacione mree nacionalnog operatora i privatnih operatora, - nacionalni i privatni internet provajderi, - javne i komercijalne radio i TV mree, - kablovski distributivni sistemi (KDS), - funkcionalni sistemi (VJ, MUP, EPS, TP, NIS, dravne institucije itd.) i - privatne telekomunikacione mree (banke, ZOP, akademska mrea, komunalna preduzea itd). Na podru ju koje je predmet ovog Generalnog plana fiksna telefonska mrea ima instalisanih 690.000 telefonskih prikljuaka, od kojih je ukljueno 638.000, to znai da je gustina telefonskih prikljuaka 47,8 na 100 stanovnika, prema popisu iz 1991. godine. Struktura telefonskih prikljuaka ne odgovara savremenim tehnikim sandardima, poto je izuzetno nepovoljan odnos prikljuaka na digitalnim (211.000) i analognim ATC (479.000), veliki broj dvojnikih telefonskih prikljuaka (158.000) i praktino zanemarljiv broj digitalnih telefonskih prikljuaka (2000 ISDN). Na podru ju Generalnog plana transportna telekomunikaciona mrea izvedena je veim delom u digitalnoj tehnologiji. ini je mrea optikih kablova u prstenastoj strukturi, koja se koristi kao medijum za povezivanje digitalnih sistema prenosa SDH tehnologije, a zadrani su i PDH sistemi prenosa. Pristupna mrea je izgraena kablovima sa simetrinim paricama i uglavnom je krutog tipa. Kablovi u glavnoj i distibutivnoj mrei su podzemni, a u razvodnoj mrei podzemni ili vazduni. U glavnoj mrei, u urbanim gue naseljenim sredinama, kablovi su poloeni u cevi kablovske kanalizacije. Na podru ju koje je predmet ovog generalnog plana funkcionie vie javnih mrea mobilnih telekomunikacija i to: - dve "paging" mree, - jedna NMT mrea mobilne telefonije, - dve GSM mree mobilne telefonije. Posebno su znaajne GSM mree mobilne telefonije, ije usluge na podruju Generalnog plana koristi 700.000 korisnika. Znaajno mesto u ponudi savremenih telekomunikacionih servisa i usluga zauzimaju internet provajderi. Usluge nacionalnih i privatnih internet

provajdera na podruju Generalnog plana koristi 50.000 korisnika. U oblasti javne i komercijalne radio i televizijske mree vri se prenos, emitovanje i distribucija radio i TV programa i dodatnih servisa, preko mree predajnika i repetitora, radio relejnih (RR) veza, ST i KT predajnika, KDS i ZAS. Na teritoriji koja je predmet ovog Generalnog plana postoje javne i komercijalne radio i televizijske stanice. JP RTS, kao javni servis graana obavlja emitovanje, prenos i distribuciju svojih programa na teritoriji Beograda preko mree predajnika i repetitora. Neke komercijalne radio i TV stanice su u neskladu sa zakonskom regulativom, bez generalno regulisane politike razvoja, bez koordinacije i meusobne saradnje. U Beogradu su izgraene kablovske mree manje i srednje sloenosti od nivoa jednog objekta do nivoa bloka i u vie manjih blokova, to u Prostornom planu Srbije u arhitekturi kablovskih sistema od etiri nivoa zauzima poslednja dva nivoa. Lokalne stanice u ovakvim mreama samo reemituju radio i TV signale. Kablovske distributivne mree uraene su delimino planski na pojedinim lokacijama ukarice, Novog Beograda i Zvezdare, sa oko 30.000 korisnika. Nekontrolisana izgradnja KDS i ZAS dovela je do nepostojanja evidencije o tzv. operatorima. Procenjuje se da je broj korisnika KDS vei od 50.000. Funkcionalne i privatne telekomunikacione mree izgraene su prema potrebama korisnika, s tim to njihov pristup na javnu telekomunikacionu mreu nije dovoljno usaglaen sa nacionalnim operatorom, to je dovelo do njihovog preklapanja i neusaglaenosti sa kapacitetima pristupne i transportne mree nacionalnog operatora. Interes grada je izgradnja tehnoloki jedinstvene digitalne infrastrukture. 6.4.1. Glavna strategija i ciljevi za budunost U narednom periodu doi e do dinaminog razvoja telekomunikacione mree primenom najsavremenijih telekomunikacionih tehnologija, to e omoguiti da se korisnicima ponude telekomunikacioni servisi i usluge u skladu sa evropskim standardima. U fiksnoj telekomunikacionoj mrei planira se u narednom periodu: - potpuna digitalizacija telekomunikacione mree, - pove anje broja korisnikih pristupa telekomunikacionoj mrei, - stvaranje jedinstvene telekomunikacione mree razliitih servisa, - uvoenje novih telekomunikacionih servisa i usluga, - primena najsavremenijih telekomunikacionih tehnologija.

140

U oblasti komutacionih sistema neophodno je uvoenje digitalne tehnologije, kako za nove objekte, tako i za neophodnu zamenu postojeih analognih komutacionih sistema (analogne ATC), uz neophodno ukidanje dvojnikih i instalaciju digitalnih (ISDN i XDSL) telefonskih prikljuaka. Digitalizaciju i proirenje komutacionih sistema treba da prati proirenje transportne mree, koje treba da se zasniva na korienju postoje ih i izgradnji novih optikih kablova i sistema prenosa najsavremenije digitalne tehnologije. U oblasti pristupnih mrea koristie se opti ki, simetrini i koaksijalni kablovi, beini pristup (WLL), sistemi sa viestrukim korienjem kablova i kombinacija navedenih medijuma. Rekonstrukciju i izgradnju pristupne mree mogue je realizovati montaom isturenih stepena u optimalnom broju i na odgovarajuim lokacijama. Radiodifuzni sistem u narednom periodu oekuje izuzetno dinamian razvoj koji e pratiti narasle potrebe korisnika. Na osnovu plana frekvencija odredie se mikrolokacije emisionih radio difuznih centara na teritoriji grada za smetaj predajnika i repetitora. Uvoenjem digitalne tehnologije za potrebe emitovanja i prenosa smanjie se broj predajnikih lokacija. Teie se na izgradnji mikrotalasnih dvosmernih sistema za distribuciju radio i TV programa i ostalih servisa - MMDS, kao i dalji razvoj javnih i komercijalnih radija i televizija. Prema savremenim tehnikim standardima, KDS je vienamenski irokopojasni telekomunikacioni sistem namenjen, kako distribuciji RA i TV signala, tako i pruanju irokopojasnih interaktivnih, tj. dvosmernih servisa korisnicima. Savremeni KDS je kompleksna celina koja podrazumeva korienje najnovijih tehnolokih reenja u pogledu opreme u stanicama i distributivnim centrima, kao i u pogledu mree. Pun smisao ovaj sistem dobija reavanjem na globalnom nivou, odnosno integracijom u jedinstven tehnoloki KDS Republike Srbije. 6.4.2. Plansko reenje Plan izgradnje mree radie se na osnovu: - statisti kih pokazatelja stanja postojee infrastrukture, - tipa sredine (urbana, ruralna), - gustina naseljenosti, - postoje ih i predvienih buduih saobraajnih zahteva (potreba) korisnika, - procene dinamike porasta broja pretplatnika, i - procene strukture pretplatnika.

Do 2006. godine, u Beogradu treba da bude oko 860.000 telefonskih prikljuaka. U pristupnoj mrei e se koristiti savremena tehnika reenja, zasnovana na najsavremenijim tehnologijama sistema prenosa i medijumi prenosa i to: - ure aji koji omogu uju viestruko korienje postojee bakarne mree (Pair Gain sistem preplatniki multiplekseri); - ure aji koji treba da omogue vee protoke do korisnika po postojeim bakarnim paricama (HDSL, ADSL / VDSL, preplatniki multiplekseri itd); - ure aji za rad po optikim kablovima (tehnike koje se koriste su FTTB - optika do zgrade i FTTC optika do koncentracije na trotoaru); - u poslovnim objektima sa vie od 100 zaposlenih planiraju se koncentracije tipa UUB ili ODT; - glavne mree (od centralne do koncentracije) realizuju se optikim kablovima (tei se prstenastoj strukturi); - pristupne mree se planiraju sa veim brojem koncentracija me usobno povezanih u prsten; - beinim pristupom (WWL). Do kraja 2021. godine postoje i i budui operatori mobilnih telekomunikacija e instalisati komutaciono-upravljake centre na lokacijama koje omoguavaju optimalno povezivanje sa fiksnom telekomunikacionom mreom na podruju Generalnog plana. Na istom podru ju bazne radio stanice e biti raspore ene na hiljade lokacija, da bi se obezbedila zahtevana koliina usluga i kvalitetan signal unutar zgrada u gusto razvijenoj urbanistikoj infrastrukturi (koja predstavlja prepreku i unosi znatno slabljenje pri prostiranju radio talasa). Za me usobno povezivanje komutaciono-upravljakih centara, kontrolora baznih stanica i baznih radio stanica, koristie se fiksna telekomunikaciona mrea ili radio relejne stanice. Ove radio relejne stanice e u ve ini sluajeva biti na lokacijama baznih radio stanica. Ure aji baznih radio stanica i radio relejnih stanica e biti instalisani u postoje im objektima uz minimalne adaptacije, na krovovima postojeih objekata (krovna kontejnerska varijanta), ili na zemlji (kontejnerska varijanta). Antene baznih radio stanica i radio relejnih stanica e biti montirane na tipskim nosaima koje se fiksiraju za postoje e graevinske objekte ili na posebnim samostojeim antenskim stubovima visine od 8 m do 24 m. U oblasti radiodifuznih sistema planira se uvoenje predajnikih mesta sa digitalnim prenosom radio i TV programa i drugih servisa, povezivanje radio difuznih kapaciteta optikim kablovima, kao i njihovo

141

povezivanje optikim putem sa objektima od dravnog i nacionalnog znaaja, kulturnim, sportskim i drugim znaajnim objektima. KDS na teritoriji Beograda e se graditi prema globalnom idejnom reenju koje e omogu iti izgradnju KDS kao vienamenskog irokopojasnog telekomunikacionog sistema namenjenog dvosmernom prenosu signala. Ovako osmiljen sistem treba da omogui primenu svih postoje ih i sada izvesnih buduih servisa (jednosmernih i interaktivnih), distribuciju RA i TV signala, pristup internetu, video na zahtev, telenadzor, telerad, igrice na zahtev i druge servise i aplikacije. Sistem treba da bude otvoren u smislu buduih proirenja u pogledu servisa, novih tehnologija i integracije sa drugim telekomunikacionim sistemima. S obzirom na oekivano intenzivno irenje KDS u Beogradu i potrebu da se izbegnu nepotrebna Tabela 81:

naknadna raskopavanja javnih povrina, pri planiranju i izgradnji kablovse kanalizacije predvideti bar jednu cev za KDS. Funkcionalni i privatni telekomunikacioni sistem e se razvijati prema svojim potrebama i mogunostima, uz potovanje strategije razvoja telekomunikacija i me usobne saradnje i koordinacije. 6.5. Posebna pravila ureenja prostora za komunalne delatnosti i infrastrukturne povrine Prostori namenjeni komunalnim delatnostima organizuju se prema posebnim propisima i uslovima koji vae za svaku posebnu vrstu, s tim to se organizacija povrina i kompleksa planira i u skladu sa narednom tabelom.

Posebna pravila ure enja prostora za komunalne delatnosti i infrastrukturne povrine Kompleksi Ograda Stepen zauzetosti Procenat zelenila maksimalno minimalno (%) (%) 40 - 60 35 - 65 30 - 60 25 - 45 10 - 20 10 15 20 10 60 Procenat vodonepropusnih manipulativnih povrina maksimalno (%) 30 20 20 35 20

Transformatorske stanice Toplane Postrojenja za pre iavanje Komunalni punktovi Antenski stubovi

visoka visoka visoka prema vrsti visoka

Indeks izgraenosti i visina objekta zavise od vrste i tehnologije postrojenja i utvruju se u skladu sa okolnim prostorom i detaljnijim uslovima i propisima. Kada se kompleks odreen za infrastrukturne povrine i komunalne delatnosti razrauje regulacionim planom ili urbanistikim projektom, struktura korienja povrina moe se odrediti i drugaije, uz obrazloenje odstupanja. 7. PROSTORNE ZONE I URBANISTIKE CELINE Generalnim planom Beograd je uslovno podeljen na 57 prostorno-funkcionalnih celina. Cilj ove podele je da se za dalju strateku i plansku razradu definiu najvaniji prostorno-programski elementi koji e potvrditi identitet specifi nih delova grada posebnim uslovima oblikovanja, pre svega javnih prostora. Ovom podelom se utvruju i specifini uslovi za gradske funkcije koji nisu definisani u tekstovima koji se nalaze u poglavlju "Osnovna namena obuhvaenog prostora" i "Pravila graenja".

Za svaku celinu ili grupu srodnih celina dati su prostorna dispozicija i obuhvat, kao i kratak rezime karakteristika, potencijala i uloge celine u gradskim okvirima, koji su od znaaja za budui razvoj i prostornih celina i grada. Programske odrednice nisu metodoloki tretirane na isti nain u svim celinama. Date su u rasponu od optih uputstava za grupu celina do konkretnih lokacijskih odre enja - s obzirom na to da je glavna operativna svrha ovog dela GP da se prui programski podsetnik za najvanije razvojne oslonce i prioritetne zadatke u pojedinim delovima grada. Podrazumeva se da e u daljoj planskoj razradi biti definisana odgovarajua mrea objekata drutvenog standarda kao jedan od najznaajnijih zajedni kih prioriteta za sve prostorno-funkcionalne celine. To, naravno, ne znai da su iscrpljene sve ideje za pojedine celine. Naprotiv, ovo je deo GP koji bi, na osnovu izabranih prioriteta, trebalo detaljnije razraditi kroz proceduru redovnih izmena i dopuna Generalnog plana.

142

Uslovni karakter celina odnosi se na njihove granice. Granice su, jednim delom, zasnovane na celom broju statistikih krugova zbog korienja podataka koji se obrauju na nivou tih krugova i slue za formiranje i praenje informacione osnove Generalnog plana. Granice celine takoe mogu biti predmet budue promene.

Potvrda identiteta centra Beograda Sve planirane intervencije u celinama centra Beograda su u funkciji podizanja kvaliteta ovog prostora i afirmacije svih njegovih potencijala. Predviene intervencije, u irem smislu, obuhvataju revitalizaciju postoje eg tkiva i dovravanje neformiranih delova blokova u skladu sa dominantama grada, kao to su siluete, vizure, i lokalnim osobenostima javnog prostora kao to su irina, karakter ulice, trga i sl. Zatieni i ambijentalno vredni objekti, veliina i namena bloka, takoe definiu karakter i obim buduih intervencija. Najve i deo teritorije centra Beograda je u GP definisan kao trajno dobro Beograda. Kulturna dobra od izuzetnog znaaja, kulturna dobra od posebnog znaaja, dobra koja uivaju prethodnu zatitu, fiksni elementi zelenila, arheoloka nalazita svih rangova zatite, zatiene vizure, ulini potezi koji se nalaze na prostoru celina centra Beograda su elementi koji su dominantni u odnosu na opta i posebna pravila za izgradnju i ur enje prostora ovog GP. Izlazak centra starog Beograda na reke i proirenje centralnih sadraja Postoje i jasno artikulisan potez centralnih aktivnosti, javnih prostora i sadraja, formiran od istorijskog jezgra - Varoi u ancu, ka Slaviji i Bulevaru kralja Aleksandra, dopunjava se novim centralnim i javnim sadrajima najvieg ranga. Novi sadraji su planirani na obalama Save i Dunava i u neposrednom kontaktnom podruju. Glavni gradski pravci i popre ne osovine Koncentracije centralnih aktivnosti planirane su, takoe, du popre nih veza izmeu obala, uglavnom u postoje im ulicama, ali i na novim prodorima ka rekama, povezujui tradicionalni centar sa atraktivnim punktovima na obali. Pored najvanijih javnih urbanih prostora du glavnih gradskih pravaca, kao to su ulica kneza Miloa, Takovska, 29. novembra, Cvijieva, Dimitrija Tucovia, Beogradska, Bulevar Jugoslovenske armije i druge, neophodno je obratiti posebnu panju i na najvanije vezne - poprene pravce, kao to su ulica kralja Petra Prvog, Francuska, Brankova, Balkanska, Nemanjina, Ruzveltova, Mije Kovaevia i druge. Svi ovi pravci trebalo bi da budu predmet razmatranja posebnih programa kojima bi se definisali karakter i vidovi ambijentalnog unapreivanja kroz postupke zatite i ure enja izgraenih objekata i prostora i nove izgradnje na ve zasnovanoj regulaciji. Sistem javnih prostora Planirana mrea reprezentativnih komercijalnih i centralnih sadraja podrazumeva i kvalitetne javne prostore. Ova mrea treba da postane pokreta obnove postoje ih delova gradske matrice Beograda.

7.1. Centralna zona Centralnu zonu ine slede e urbanistike celine: - Varo u ancu (1), - Centar Novog Beograda (2), - Centar Zemuna (3), - Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4), - Luka Beograd (5), - Novo groblje, Bulevar kralja Aleksandra, Neimar (6), - Savski amfiteatar, Prokop (7), - Prvobitni Novi Beograd (8), i - Veliko ratno ostrvo (9).

7.1.1. Centar starog Beograda - Varo u ancu (1), Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4), Luka "Beograd" (5) i delovi celina Novo groblje, Bulevar, Neimar (6) i Savski amfiteatar, Prokop (7) Centar starog Beograda obuhvata urbanistike celine Varo u ancu (1), Terazije, Slaviju, Svetosavski plato (4), Luku "Beograd" (5) i delove celina Savski amfiteatar, Prokop (7) i Novo groblje, Bulevar, Neimar (6). Ove celine odraavaju istorijski razvoj i rast grada od gradskog nukleusa - Beogradske tvrave, beogradskom gredom i ulicom kralja Aleksandra ka Smederevskom putu i rast ka obalama Save i Dunava. One se razvijaju u starom gradskom jezgru formirajui matricu kompaktnih blokova sa potpuno definisanom parcelacijom, regulacijom ulica i zgrada u preteno ivinoj izgradnji sa pripadajuim otvorenim javnim prostorima. U pogledu kapaciteta, centar Beograda i dalje ostaje prostor najve e koncentracije stanovnika, zaposlenih, izgraenih objekata i atraktivnih funkcija. Po urbanim karakteristikama, tipologiji izgraenosti, spomenikim, ambijentalnim i drugim vrednostima, ove celine predstavljaju najsloeniji i najatraktivniji prostor Beograda.

143

Unapre enje i formiranje sistema javnih prostora planira se podizanjem atraktivnosti i pristupa nosti pre svega postoje ih javnih prostora uz poboljanje optih uslova peakog kretanja. irenje peake zone Knez Mihailove na okolne ulice, posebno povezivanje sa revitalizovanim podrujem Kosanaievog venca i Savom, kao i pretvaranje ulice Kralja Milana u komunikaciju za pea ki i javni gradski saobraaj, predstavljaju neke od najkrupnijih poduhvata za unapre enje beogradskog centra. Formiranje viefunkcionalnih trgova na mestu pijaca u centralnoj zoni, poboljanje javnog sabraaja, obeleavanje mesta za iznajmljivanje i parkiranje bicikala, rezervisanje ulice Kralja Milana za javni saobraaj, dopunjavanje zone elementima stacionarnog saobraaja kao to su javne garae na obodu centralnog gradskog jezgra (pijaca "Skadarlija", Pionirski park i druge), mogunosti su koje e obezbediti kvalitetnije korienje javnih prostora. Proirenje peakih povrina trebalo bi, kad god je to mogue, ostvarivati na raun kolovoza, zatim na raun postoje ih objekata, otvaranjem kolonada i arkada, ili kao novi prostor u delovima blokova koji se rekonstruiu. Iskljuena je mogunost budue izgradnja na javnom prostoru, osim izuzetno, kao i postavljanje privremenih objekata na najvanijim i najistaknutijm delovima javnih prostora.

Savskom potezu to su raskre ulica Brankove i Pop Lukine, raskre ulica Karaor eve, Kraljevia Marka i Hercegovake, Savski trg ispred stare eleznike stanice, raskre ulica Balkanske, Admirala Geprata i Gavrila Principa i Finansijski park uz ugao Nemanjine i Balkanske ulice. Na Dunavskoj osovini to su raskre Duanove, Francuske i ulice ure akovia, kod crkve Aleksandra Nevskog, skver Gunduliev venac, uz ulicu ure akovia, skver Vojvode Dobrnjca, takoe uz ulicu ure akovia, raskre ulice Mije Kovaevia i Severnog bulevara kod Bogoslovije i Bajlonijeva pijaca. Nove regulacije blokova i javnih prostora Izgradnja blokova centra starog Beograda odvijae se uglavnom u okviru postojee regulacije, izuzev za potez Terazijske terase, zonu uz dorolsku prugu, zonu Karaor eve ulice, ispod Brankovog mosta, zonu Savskog amfiteatra, gde e se definisati nova regulacija i odgovarajua parcelacija. Karakteristika nove regulacije blokova u ovim zonama treba da bude veliko uee javnog prostora i centralnih sadraja. Manje promene postojee horizontalne regulacije mogue su samo u korist novog javnog prostora i novih prostornih vrednosti tako to se definiu planom detaljnije razrade. Vertikalna regulacija blokova definisana je optim i posebnim pravilima za kompaktne blokove. Pravilima dozvoljena odstupanja mogua su samo ako ne ugroavaju trajna dobra Beograda. Transformacija privrednih objekata u centralno tkivo U industrijskoj zoni na Dorolu, kao i na pojedinim mestima u centru Beograda, planom je predviena transformacija postoje ih privrednih kompleksa u komercijalne zone kompaktnog blokovskog tipa, odnosno u rekonstruisan ambijenat industrijske arhitekture, ukoliko se postoje i objekti zdravaju. Ista transformacija predviena je za deo depoa GSB na Dorolu. Za blok izme u ulice Tadeua Ko uka, Duanove i Dunavske transformacija je uslovljena blizinom zatienog podru ja Beogradske tvrave, to podrazumeva ogranienje vertikalne regulacije i vee uee neizgraenog ozelenjenog prostora. Postoje i privredni kompleksi, koji ugroavaju stanovanje, ne mogu se proirivati, ve se moraju primeniti sve potrebne mere zatite ivotne sredine. Kontrolisana transformacija stanovanja u poslovanje Istorijsko jezgro Beograda izloeno je velikim zahtevima za transformacijom stambenih objekata u poslovne i za izgradnjom novih poslovnih kapaciteta, kao i svim negativnim posledicama koje ovakva kretanja donose. Kontrola transformacije stambenog prostora u poslovni urbanistikim merama vri se na nivou potcelina zone, tako to ue e stanovanja ne

Projekti starog centra Beograda za javne prostore Jedan od mehanizama za unapre ivanje centralne zone su urbanistiki planovi, projekti i konkursi za ure enje postojeih javnih prostora, razliitog znaaja, sa preporukama za oblikovanje blokova u njihovoj kontaktnoj zoni. Ureenje javnog prostora poveava lokacijsku vrednost okolnog prostora i stimulie njegovu rekonstrukciju. Buduim planovima, projektima, konkursima treba potvrditi ove javne prostore kao vorita identiteta pojedinih delova grada, sa odgovarajuim ambijentalnim specifi nostima, spomenikim obelejima, reenjima urbanog mobilijara, zelenila i sl. Projekti javnih prostora mogu biti samostalni dokumenti za pojedine prostore, odnosno mogu biti sastavni deo detaljnijeg plana ire zone. Projektima javnih prostora treba, po pravilu, da prethodi konkurs ili studija (sistema javnih prostora na irem potezu). Na Terazijskom grebenu to su sledei javni prostori: Studentski trg, okretnica u Rajievoj ulici, Trg republike (nekadanji Pozorini trg), Terazije, Pionirski park (nekadanja dvorska bata sa kompleksom dvorova), park Manje, Svetosavski plato, park Tamajdan i raskrsnice Bulevara kralja Aleksandra sa ulicama Milana Rakia,Transke i Pop Stojanove. Na

144

treba da bude manje od 50%. Uslovi stanovanja se, planiranim intervencijama, ne mogu pogoravati ispod prose nog nivoa za blokove u okruenju. Merama fiskalne i poreske politike trebalo bi stimulisati stanovanje u ovim zonama kako bi se spreilo pranjenje centra od stanovnika. Iskljuivo poslovni blokovi u ovoj zoni mogu da imaju ve i stepen iskorienosti od stambenih i meovitih blokova, ali u zatienom podruju Knez Mihailove ulice, gde je ovaj trend uznapredovao, treba ograniiti gustinu poslovanja i administracije, uz mogu nost modernizacije. U zoni linijskih poteza u centru, u postoje im objektima, mogue je transformisati prizemlja, suterene i prve etae u poslovni i javni prostor, a nova izgradnja na pojedina nim parcelama podrazumeva i izgradnju isto poslovnih objekata, prema pravilima GP. Nova izgradnja unutar postoje ih blokova Nije dozvoljena nova izgradnja u okviru postoje ih, zajednikih ili pojedina nih, unutranjih dvorita zatvorenih blokova. Dozvoljene su intervencije na postoje im dvorinim objektima u postoje em volumenu objekta, ili dogradnja potkrovlja uz zadravanje visine slemena kako se ne bi pogoravali uslovi insolacije unutranje strane bloka. Izuzetno, u okviru planova za formiranje zajednikog ure enog unutranjeg prostora poslovnih blokova, mogua je i dodatna izgradnja komercijalnih objekata u unutranjosti bloka, kompatibilnih sa postojeim objektima u bloku, ukljuujui garae i zelenilo. Planirana poboljanja saobraajnog sistema Izmetanjem najve eg dela saobraajnih vorita Glavne eleznike stanice i autobuske stanice, izgradnjom obilaznica (SMT, UMP) van centralnog gradskog jezgra, formiranjem distributivnog prstena u jezgru, izgradnjom obodnih javnih garaa, regulisanjem kolskog pristupa centru, doslednim reavanjem parkiranja novoplaniranih kapaciteta, problemi centralnog jezgra indukovani saobraajem u znaajnoj meri e se ublaiti i pre realizacije kapacitetnog inskog sistema. Istovremeno e se poveati pristupa nost, a smanjiti ekoloka i ambijentalna ugroenost. Realizacija kapacitetnog inskog sistema planiranom trasom, za najvei deo centralnog jezgra omoguie, pre svega, kvalitetnije korienje prostora, formiranje novih javnih i pea kih poteza, a tek onda mogu nost uve anja kapaciteta, i to samo na pojedinim punktovima. Me utim, centralno jezgro Beograda je zona u kojoj e se smanjivati broj ulazaka individualnim automobilom jer se zahtevani kapaciteti parkiranja i protonost ulica ne mogu unutar ove zone obezbediti ni na koji realan nain osim organizovanim restrikcijama i selektivnim davanjem prava na pristup centralnom jezgru sa prvenstvom za stanovnike koji imaju obezbeene garae i parkinge. Glavni kapaciteti javnih garaa planiraju se na obodu centralnog jezgra Beograda.

Izgradnja blokovskih garaa Pored izgradnje sistema javnih garaa po obodu centralne zone, za prostorne celine centra starog Beograda preporuuje se u detaljnijoj planskoj razradi definisanje blokovskih mogunosti za parkiranje i to, pre svega, za potrebe postojeih korisnika bloka. Izgradnja podzemnih garaa u unutranjosti bloka mogua je iskljuivo za korisnike okolnih parcela, ako je blok preteno stambeni, a ako je blok poslovni, mogua je i izgradnja javne garae. Vieetane nadzemne garae ne mogu se graditi u unutranjosti zatvorenih blokova, ve samo kao ivini objekti. Svi novi objekti u komercijalnim zonama i gradskim centrima moraju imati reeno parkiranje u skladu sa vrstom aktivnosti i povrinom izgraenog prostora. Poboljanje zelenih povrina u centru Regulacionom razradom treba zatititi i urediti postoje e zelene i otvorene povrine u starom centru Beograda, naroito one koje su definisane u GP kao trajno dobro i fiksni elemenat zelenila. Planirano je uklanjanje privremenih objekata sa zelenih povrina, ure enje i obnova postoje ih parkova, skverova i drvoreda. Za kompaktne stambene blokove najmanje 10% povrine parcele prilikom rekonstrukcije mora ostati nezastrto. Obavezna je zatita svih drvoreda sa preprukom za podizanja novih gde god je to mogue du peakih zona i prilikom rekonstrukcije ulica. Prilikom neophodnog uklanjanja zelenila obavezno je planom usloviti nadoknadu u zelenim povrinama u susedstvu ili na lokaciji koja je za to posebno odreena.

Infrastruktura Rast centra Beograda, naroito u zonama velike koncentracije poslovnog prostora, mora da bude praen izgradnjom kompletne komunalne infrastrukture (vodovod, kanalizacija, elektroinstalacije, telefon, daljinsko grejanje, ureaji za zatitu ivotne sredine). Za celine Varo u ancu (1), Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) i Luka "Beograd" (5) planirano je jedinstveno reavanje vodovodne i kanalizacione mree. U celinama postoji izgraena vodovodna mrea. Potrebno je izvriti rekonstrukciju i dogradnju primarnog vodovoda 700 visinske zone. Kanalizacija je izgraena po optem sistemu. Potrebno je izvriti razdvajanje mree na kinu i fekalnu na podruju Dorola i izgraditi KCS "Pristanite". Veliki projekti centra starog Beograda Zbog znaaja celina tradicionalnog centra Beograda, predlae se, kao uvod u realizaciju GP, izrada velikih projekata za najvrednije i najpotentnije prostore kao

145

to su: Terazijska terasa, Savski amfiteatar, Beogradska tvrava i reprezentativni gradski potez Manje - Slavija - Vraarski plato. 7.1.2. Varo u ancu (1) Varo u ancu je najstariji deo Beograda, na potezu Kalemegdan - Knez Mihailova (paralelno Vasina) do Trga republike, sa savskom padinom od Brankovog mosta do Beogradske tvrave i dunavskom padinom do Stare elektrine centrale. Beogradska tvr ava Beogradska tvrava je istorijsko jezgro Beograda, ije su osnove ure enja i korienja definisane u prvim godinama sticanja nezavisnosti srpske drave, sa sveu o jedinstvenom znaaju ovog prostora, koji je proglaen za kulturno dobro od izuzetnog znaaja. Iako zelenilo nije glavna namena ovog prostora, ono jeste njegova karakteristika i specifian okvir za objekte utvrenja i u tom kontekstu ga treba tretirati pri buduem ureenju prostora kao javnog, preteno neizgraenog, sa moguno u kompatibilnih javnih namena i prate ih komercijalnih namena, pre svega u postoje im objektima. Objekti biveg teretnog pristanita sa natkrivenom galerijom za prolaz eleznice transformiu se u prostor za komercijalne delatnosti, funkcije centra i objekt putnikog pristanita. Na dunavskoj strani predvieno je zadravanje bloka "Beko" i njegova transformacija u namenu centra. Koncentracija komercijalnih delatnosti na obodu Tvrave, na nekadanjem potezu ivih veza obala Save i Dunava sa arijom, predstavlja komplementarnu aktivnost i dopunu sadaja kompleksa Beogradske tvrave. Kosan i ev venac, putni ko pristanite Kosani ev venac, kao jedan od najznaajnijih i naosetljivijih urbanih sklopova Beograda, poeljno je tretirati i realizovati kao integralni projekat pri emu se moraju uvaavati prirodne uslovljenosti, istorijska vanost prostora i uslovi zatite spomenika, znaaj oblikovanja siluete grada i poeljnih vizura, saobraajne potrebe, ekonomski, socijalni i envajromentalni aspekt. Projektom treba posebno razmotriti mere implementacije, sistem monitoringa procesa obnove, definisanje razliitih oblika finansiranja programa obnove, ukljuivanje investitora, korisnika i vlasnika prostora, nunost fazne izrade, utvrditi prioritetne akcije, kao i koordinaciju uesnika i odgovornih institucija u sprovoenju programa. Postoje i karakter i odnos namena prostora u zatienom podru ju Kosanievog venca - stanovanje, kultura, kolstvo, crkveni sadraji, ostaju dominantni u odnosu na mogue nove namene ugostiteljstva i trgovine. Vie prostora za nove namene moe biti u Karaor evoj ulici, na obali Save u "Beton hali", ili na obodu ovog podru ja. Pariskom ulicom, ulicom Tadeua Kouka i ulicom Kralja Petra ovo podruje

se saobraajno povezuje sa centrom i atraktivnim sadrajima na dunavskoj obali. Podruje na kojem se nalaze ostaci zdanja Narodne biblioteke, sruene i spaljene u estoaprilskom bombardovanju 1941. godine, planirano je kao memorijalni kompleks republikog zna aja sa multifunkcionalnom namenom i sa minimalnim stepenom izgradnje razruenog bloka koji obezbe uje da deo ostataka biblioteke i postojee arheoloko nalazite budu pristupa ni. Na mestu postoje eg pristanita planirano je novo reno me unarodno putniko pristanite. Dunavska obala, "Beko" i marina Na dunavskoj obali planovi daljeg ureenja podrazumevaju ozelenjavanje povrina i podizanje drvoreda na Dunavskom keju - ispred Sportskog centra "25. maj" i naselja Dor ol. Dorolsku marinu treba dopuniti sadrajima centra kao i zgradu Stare elektrine centrale. Zajedno sa marinom, blok "Beko" postaje novi punkt centralnih sadraja na dunavskoj strani. Prostor koji zauzimaju eleznika postrojenja paralelna sa Dunavskom ulicom transformie se tako da osloboeni prostor postaje javna zelena povrina park, sa moguno u izgradnje pojedinanih objekata za aktivnosti centra u sklopu parka. Poprene veze savske i dunavske obale: T. Ko ukog, K. Petra Prilikom regulacione razrade ili pojedinane razrade lokacija na potezu ulice Kralja Petra, od savske do dunavske obale, treba imati u vidu da je ovo direktna veza centra grada sa rekama. Zato na lokacijama na ovom potezu treba planirati sadraje koji afirmiu ove veze, urediti i pove ati javne prostore i daljom planskom razradom obezbediti da ovaj potez izie direktno na reke u zoni Kosan ievog venca i u zoni marine "Dorol". Izmetanje pruge oko Kalemegdana Ulini i elezniki koridori koji danas postoje u priobalju Save i Dunava, i predstavljaju znaajne saobraajne veze preko kojih se dunavska privredna oblast povezuje sa regionalnom putnom mreom, postepeno gube znaaj i funkciju. Za to je, u narednom planskom periodu, potrebno obezbediti uslove za izgradnju novih saobraajnih putnih i eleznikih pravaca van kontinualno izgraenog gradskog podruja u istonom delu grada. Kapacitetni inski sistem Kroz celinu Varo u ancu (1) planiran je tunelski prolaz kapacitetnog inskog sistema, tipa LRT od Bulevara kralja Aleksandra, preko Trga republike do Brankovog mosta, sa novom nizvodnom konstrukcijom mosta za inski sistem, bicikliste i peake. U podruju

146

ove celine potrebno je planirati najmanje dve podzemne stanice za inski javni prevoz na pozicijama Trg republike i Kosan iev venac, neposredno pred izlazak trase na most, a treu stanicu izmeu prethodnih ("Akademija") treba planirati u skladu sa rezultatima detaljnih razrada. 7.1.3. Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) Ova celina se direktno nastavlja na celinu Varo u ancu (1), na grebenskom potezu Trg republike Terazije - Slavija - hram Svetog Save, odnosno na potezu Trg Nikole Paia - Bulevar kralja Aleksandra Vukovog spomenika, sa istonim delom savske padine od Zelenog venca preko Karaoreve i Savskog trga ispred stare elezni ke stanice do Biraninove ulice i dunavskom padinom od Novog groblja do Francuske ulice.

podruju. Trg Slavija predstavlja i ukrsniscu trasa javnog gradskog prevoza (autobusa, trolejbusa, tramvaja). Vertikalna i horizontalna regulacija budue izgradnje du ulice Srpskih vladara i ulice Kralja Milana, kao i u zoni Slavije mora da obezbedi dominaciju vizure na hram Svetog Save. Podrazumeva se da sve intervencije na ovom potezu budu reprezentativne, da imaju jedinstven karakter pojedinih segmenata poteza, bez ekstrema i ugroavanja celine. iri prostor Slavije ve sada je znaajan drutveni i poslovni centar, sa velikim razvojnim potencijalom, pre svega za centralne gradske i poslovne sadraje. Slaviju treba posmatrati kao snaan polifunkcionalni centar, buduim planovima redukovati sadraje administrativnog poslovanja i time smanjiti nesklad izmeu dnevne, popodnevne i no ne atraktivnosti ovog prostora i izbe i negativne efekte city-ja. Stanovanje, tradicionalno zastupljeno na ovom prostoru, treba i dalje razvijati (apartmansko, luksuzno). Za postojee i planirane sadraje i aktivnosti neophodno je obezbediti odgovarajui broj garanih mesta. Svetosavski plato Svetosavski plato, jedan od najznaajnijih i vizuelno najistaknutijih javnih urbanih prostora Beograda, definisan konkursnim reenjem i odgovarajuim detaljnim planom, zahteva redefinisanje parternog reenja u skladu sa novim predlogom saobraajnog reenja UMP, uz zadravanje osnovnog koncepta poploanog reprezentativnog peakog trga na prilazu hramu Svetog Save sa zapadne strane i objektima SPC. Prostor platoa treba da dobije adekvatan arhitektonski okvir preureivanjem blokova sa njegove june i isto ne strane, i to tako da monumentalnost hrama i vizure na njega ne budu ugroeni ve, naprotiv, podrani i istaknuti. Profesorska kolonija Zona individualnog stanovanja u Profesorskoj koloniji, izuzetnih ambijentalnih vrednosti, definisana je u GP kao trajno dobro Beograda i dobro koje uiva prethodnu zatitu. Daljom planskom razradom potrebno je definisati uslove za ure enje karakteristinih postoje ih javnih prostora - parkia, skverova i de ijih igralita, kao i specifine mogunosti intervencija u blokovima tako da karakter i ambijent Profesorske kolonije bude sauvan i unapre en. Botani ka bata "Jevremovac" Prostor Botanike bate "Jevremovac" zatieno je prirodno dobro i jedno od trajnih dobara Beograda koje treba obnoviti, urediti, uz ambijentalnu obnovu postoje ih objekata i bez izgradnje novih, osim onih koji su u funkciji odravanja, istraivanja i edukacije, u

Terazijska terasa Projekat vanog gradskog poteza - Terazijske terase, kojim se ostvaruje funkcionalna i vizuelna veza terazijskog grebena i savske obale, treba u srednjem i donjem delu reavati, zajedno sa prostorom Savskog amfiteatra, na nivou koncepta konkursom, a gornji deo planirati u daljoj proceduri na osnovu sprovedenog konkursa. Detaljna planska razrada za ovaj prostor treba da sadri elemente projekta. U grafikom prilogu GP "Planirano korienje zemljita", potez Terazijske terase iskazan je kao zelena povrina to samo govori da je u sredinjem delu teritorije neizgraeni javni prostor sa parkovskim elementima, pri emu je akcenat na javnom prostoru, a ne na parku, to treba regulacionim i programskim reenjem definisati u daljoj razradi. U zoni koja obezbe uje realizaciju ovog projekta nije mogue izdavanje privremenih uslova kojima se znatno uve ava korisna povrina i onemoguava trajno reenje ovog prostora. Zeleni venac iri prostor Zelenog venca, kao vano gradsko vorite gde nije definisana horizontalna i vertikalna regulacija, treba reiti regulacionom razradom. Peakom komunikacijom treba povezati Zagrebaku ulicu sa Jug Bogdanovom, a visinu i poloaj objekata uskladiti sa vanim vizurama sa viih kota Brankove i ulice Knjeginje Milice. Reprezentativni gradski potez Manje - Slavija - Svetosavski plato Podruje Slavije pripada centralnoj zoni Beograda i nalazi se na glavnom gradskom potezu Kalemegdan Terazije - Slavija - Svetosavski plato. U teitu ovog prostora je jedan od najznaajnijih saobraajnih vorova Beograda u kojem se susti u tranzitna, ciljna i lokalna putovanja koja gravitiraju centralnom

147

skladu sa predvienom namenom i statusom zatite prostora.

se u okviru postoje e regulacije, osim za potez savske obale, gde e se definisati nova regulacija i odgovarajua parcelacija. Kontinuitet postoje eg tipa izgradnje i standarda stanovanja Sve intervencije u Novom Beogradu treba da budu u skladu sa dominantnim tipom izgradnje otvorenih blokova, pri emu je potrebno delikatno uspostaviti kontinuitet centralnih sadraja ivinom izgradnjom du logi nih uli nih poteza tipom slobodnostoje eg objekta, karakteristinog za Novi Beograd. Formiranje zatvorenih blokova se isklju uje. Kompaktne zelene povrine unutar blokova su posebno bogatstvo i obeleje izgradnje ove zone, pa nije mogu e usitnjavanje i izgradnja u okviru njih. Parcelaciju treba izvriti tako da parcela stambenog objekta, ili grupacije stambenih objekata, obuhvata i pripadajue slobodne i zelene prostore kao i potrebne povrine za parkiranje. Dopuna centralnim sadrajima Centralni sadraji na Novom Brogradu rasuti su po itavom njegovom tkivu i sasvim izuzetno su formirani kao zanaajni punktovi, kao to su to centar u ulici Mihajla Pupina ili "Piramida" u ulici Jurija Gagarina. U ovom GP planiran je dalji razvoj centralnih aktivnosti, kroz transformaciju postoje ih i izgradnju novih kapaciteta centralnih sadraja, i to kao jedan od glavnih razvojnih potencijala Novog Beograda. Potrebano je ostvariti kontinuitet komercijalnih i centralnih sadraja, izmeu novog centra na Savi (Blok 18), onih na potezu SIV - elezni ka stanica, postoje ih sadraja u ulici Pariske komune ("Fontana") i Bulevaru Mihaila Pupina i dalje sa Starim jezgrom Zemuna, i sa druge strane sa centrom kod eleznike stanice Novi Beograd i linijskim uz ulicu Jurija Gagarina. Komercijalni sadraji na obodu izgraenih blokova planiraju se na onim delovima blokova koji vizuelno i funkcionalno ne ugroavaju stambenu funkciju bloka i maksimalno uvaju postoje e zelenilo. Dozvoljeni su samo pojedina ni komercijalni sadraji u unutranjosti bloka, u okviru postojeih objekata. Prostori za javne namene kao gradski resurs Prostori koji su prema prethodnim urbanistikim planovima bili rezervisani za objekte javnih sadraja (kole, de ije ustanove, socijalne i zdravstvene ustanove) ostaju, po pravilu, u istoj funkciji sa novim kapacitetima, koje treba odrediti prema novim standardima i planiranoj promeni strukture i broja stanovnika. Ovi prostori mogu promeniti sadraj ukoliko odgovarajua analiza pokae da je to potrebno, ali samo u okviru javnih namena. Povrine za javnu namenu na Novom Beogradu, planirane i neizgraene, predstavljaju vaan potencijal za itav grad, za sve sadraje iz ove grupe ija upotreba nije lokacijski vezana (srednje kole, domovi za stare, itd.), jer je u

Ruzveltova ulica kao novi potez centralnih funkcija Uz planiranu koncentraciju centralnih aktivnosti u celinama Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) i Novo groblje, Bulevar, Neimar (6) i odgovarajue oblikovanje, Ruzveltova ulica e predstavljati vanu gradsku vezu centra Beograda i novog centra na obali Dunava u celini Karaburma, Ada Huja (10). Du ulice planirana je transformacija pojedinih blokova u kompaktne blokove sa komercijalnim delatnostima, funkcijama centra i stanovanjem. Visina objekata u ovim blokovima definisana je odgovarajuim obodnim ulicama - ka Ruzveltovoj objekti treba da su u kontekstu postoje ih objekata u ulici, a ka unutranjosti blokova u kontekstu mogunosti koju prua regulacija obodnih saobraajnica. Kapacitetni inski sistem Kroz ovo podruje planirana je tunelska deonica kapacitetnog inskog sistema na potezu du Bulevara kralja Aleksandra (deonica Vukov spomenik i Brankov most) kao i tunelska deonica od Pravnog fakulteta, preko Trga Slavija i Klinikog centra, do elezni ke stanice "Beograd Centar" u Prokopu. Na tunelskoj trasi inskog sistema u narednim fazama izrade planske i tehnike dokumentacije bie definisane lokacije podzemnih stanica javnog prevoza.

7.1.4. Novi Beograd - urbanistike celine Centar Novog Beograda (2), Prvobitni Novi Beograd (8), Posavski deo Novog Beograda (20), Beanija (21) Urbanistike celine: Centar Novog Beograda (2), Prvobitni Novi Beograd (8), Posavski deo Novog Beograda (20) i Beanija (21) izvedene su otvorenim blokovima u duhu moderne, na osnovu potpune ili delimine realizacija detaljnih planova. Kontinuitet planskog karaktera Novog Beograda Sve budue intervencije moraju biti definisane regulacionim planom najmanje na nivou celine (bloka), izvedenih ili novih karakteristinih grupacija. Ovim se obezbe uje ambijentalno jedinstvo ovog dela grada i postoje i standard korienja prostora (infrastruktura, parkinzi, javni prostori, zelenilo, kole, obdanita, sportski tereni), koji se buduim intervencijama moe samo unapreivati. Postoje i blokovi i linijski potezi Novog Beograda transformiu se prema datim optim i posebnim uputstvima. Transformacija blokova odvija

148

ostalim delovima grada oslobaanje lokacija uglavnom vezano za ruenje, to poskupljuje izgradnju. Privremeno korienje ovih lokacija, do privoenja planiranoj nameni, mogue je za deija igralita, sportske terene i zelenilo, bez izgradnje stalnih objekata ili privremenih objekata veih od 150 m2 . Buduim intervencijama valja ostvariti kontinuitet javnog korienja obala Save i Dunava, kao i prateeg zelenila, ureenog kao javni gradski park Novog Beograda. Zatita postoje ih standarda opremljenosti prostora Kod svih ovim planom doputenih intervencija u izvedenim blokovima Novog Beograda, mora se izvriti provera kapaciteta komunalne, socijalne i zelene infrastrukture, kao i mogunosti parkiranja, a prema optem i posebnom pravilniku GP. 7.1.5. Centar Novog Beograda (2) Celina Centar Novog Beograda nalazi se izmeu Dunava, Save, eleznike pruge i ulice Omladinskih brigada i obuhvata jezgro Novog Beograda, prvi obodni red blokova, prostor Starog sajmita i park na U u. Uprkos mnogim nastojanjima da se ovaj prostor pretvori u stvarni centar Novog Beograda, to se do sada nije dogodilo. Jedan deo centralnog jezgra Novog Beograda izveden je realizacijom stambenih blokova i velikih javnih zelenih povrina du obale Dunava i ure enjem priobalnog pojasa Save, a delovi koji su bili planirani za centralne aktivnosti su samo delimino realizovani. Jezgro Novog Beograda obuhvata devet blokova u centru, od kojih se etiri obodna mogu smatrati reprezentima istorije urbanizma moderne (21, 23, 28 i 30), i blok sa zgradom SIV-a. Centar Novog Beograda ima najvee razvojne mogunosti u pogledu izgradnje novih kapaciteta komercijalnih delatnosti. Infrastrukturna opremljenost, dobra saobraajna pristupanost za visoku koncentraciju zaposlenih i korisnka, neizgraenost, vlasnitvo zemljita, komlementarni sadraji u kontaktnoj zoni i mogunost funkcionalnog povezivanja sa druga dva centra prvog ranga, predstavljaju vrhunsku ponudu me u gradskim lokacijama za poslovnu namenu. Centar Novog Beograda planira se kao novi poslovno-trgovaki, administrativni i kulturni centar dravnog i regionalnog znaaja. Namena blokova je stambena, stambeno-poslovna i poslovna, sa punim spektrom komercijalnih aktivnosti koji obuhvata glavna predstavnitva poslovnih korporacija, velike hotele i poslovne apartmane, savremene trgovake i poslovne objekte, zatim prate e delatnosti zabave i razonode i stanovanje u zgradama meovite namene. Planira se razvijanje odgovarajuih javnih sadraja izme u blokova najve e koncentracije centralnih sadraja u Novom Beogradu (blokovi 18, 19, 25 i 26), kao i izmeu Novog Beograda i dva istorijska

sredita, Beograda i Zemuna, du Bulevara AVNOJ-a i Bulevara Mihaila Pupina.

Trajna dobra Beograda Prostor Starog sajmita (Blok 17) evidentiran je kao kulturno dobro, a devet blokova jezgra Novog Beograda kao dobro koje uiva prethodnu zatitu. Zeleni pojas uz Savu i postoje i zeleni park oko zgrade SIV (Blok 13) fiksni su elementi sistema zelenila. Javni gradski park na U u, izme u Brankovog mosta, Bulevara Nikole Tesle, hotela "Jugoslavija", Dunava i Save, fiksni je deo sistema zelenila sa predlogom za zatitu predela. U okvire urbanistike zatite Blok 19 i Blok 19a su celine epohe moderne u reimu potpune zatite, a Blok 16 i devet blokova centralne zone Novog Beograda su celine epohe moderne u reimu delimine zatite. Blok 26 Planskim reenjem stimulie se izgradnja i stvaranje novog identiteta Centralnog jezgra Novog Beograda kao poslovnog centra, prvenstveno u blokovima 26 i 18. To su i mogue zone izgradnje visokih objekata i koncentracije komercijalnih aktivnosti, ali i drugih, pre svega javnih sadraja i prostora. U Bloku 26 planirani su sredina peaka zona i park, sa pravoslavnim hramom i prateim sadrajima uz park. SIV - gradski park Zeleni pojas izme u Dunava i Bulevara Mihaila Pupina, sa objektima SIV, zgrade biveg CK i Muzeja savremene umetnosti kao pojedinanih objekata i akcentima u slobodnom prostoru, predstavlja vaan element identiteta centra Novog Beograda, ali i Beograda u celini i njegovog izlaska na Savu i Dunav. On je zajedno sa Velikim ratnim ostrvom deo zelenog srca Beograda, koje se moe ureivati iskljuivo kao javni gradski park. Deo obale Dunava naspram Velikog i Malog ratnog ostrva od postojee obaloutvrde kod hotela "Jugoslavija" do Ua, planirati sa plitkim travnatim nasipom i sa autohtonom vegetacijom. Planirano je da zgrada biveg CK dobije novu namenu sa komercijalnim i centralnim funkcijama, da pojas zelenila prema Bulevaru Nikole Tesle bude sa uvan i da objekat i dalje ima ulogu jednog od gradskih repera. Zbog istaknutog mesta i znaaja u panorami grada poeljno je raspisivanje konkursa pre regulacione razrade. Staro sajmite i Blok 18 Transformacija kompleksa Starog sajmita podrazumeva planiranje novih komercijalnih i javnih sadraja, ali koji su u funkciji kulturnog i memorijalnog karaktera ovog prostora.

149

Na novobeogradskoj obali ostvaruje se kvalitetna peaka veza sa neposrednim zaleem - Centrom "Sava" , hotelom "Interkontinental", Starim sajmitem, Brankovim mostom i centralnom zonom Novog Beograda. Transformaciju ambijenta Starog sajmita, u paviljonskom tipu izgradnje sa umerenim poveanjem kapaciteta u kontekstu osnovne namene i velikim ueem zelenila, treba povezati sa reenjem centra na obali Save, sa jedne strane, i sa parkom ispred ua sa druge strane kompleksa. Iz pravca centralne zone Novog Beograda, sa ugla Bulavara AVNOJ-a i Milentija Popovia, budu im reenjem treba ostvariti vizuru na hram Svetog Save sa druge strane reke i pogled na druge znaajne take u silueti Beograda. Potez realizovanog keja od Ua, du reke Save, nastavlja se i u ovoj zoni, a irina zelenog pojasa bie prilagoena konkretnom reenju. Visina stambenih objekata je do P+5 (zajednika osnovna silueta sa Savskim amfiteatrom), a za poslovne i druge znaajne objekte nije limitirana, pod uslovom da se ne degradiraju zone zatienih vizura i ambijenata. Pravac Bulevara AVNOJ-a produava se u blokovima 19 i 18 do obale Save, i niskim mostom vezuje sa Savskim amfiteatrom. Blok 18 predlae se za temu jednog od velikih projekata Beograda. Blokovi 41-43 Blokovi 41-43 se nalaze izmeu pruge i Tre eg bulevara i planirani su za komercijalne i centralne funkcije. U njima je, zbog lokacijskih karakteristika, iskljueno stanovanje. Saobra aj Kroz ovo podruje planirano je povrinsko voenje kapacitetnog inskog sistema od Brankovog mosta, hotela Hajat do eleznike stanice, depoa, junih blokova uz Savu, pored Beogradske arene i optine Novi Beograd - sve do veze sa Zemunom u zoni Tvornike ulice. U prvoj fazi razvoja ovde se nalaze i tehnike veze LRT za depo. U ovom podruju planiran je nastavak izgradnje eleznike stanice Novi Beograd sa stani nim trgom prema Treem bulevaru. To je gradsko-prigradska eleznika stanica koja je predviena za prihvat daljinskih vozova, kao i za vozove gradsko-prigradske eleznice. U zoni sportske hale "Limes" planirane su dve denivelisane raskrsnice sa autoputem na pravcu ulice panskih boraca i ulice Proleterske solidarnosti. 7.1.6. Prvobitni Novi Beograd (8) Ova celina obuhvata prostor izmeu ulice 22. oktobra, Toinog bunara, autoputa, ulice Omladinskih brigada i reke Dunav. Prvobitni Novi Beograd nadovezuje se na Centar Novog Beograda (2) i obuhvata prvobitno izgraene blokove Novog Beograda sa Studentskim gradom, novoizgraene blokove "Retenzija" i Blok 33 sa zapadnim kapijama Beograda i centrima "Fontana" i etvrtim rejonskim centrom.

Osnovna karakteristika ove urbanistike celine je slobodni sistem izgradnje stambenih i prateih sadraja u funkciji stanovanja, kao i pojedinanih ili grupisanih objekata komercijalnih i specijalizovanih centralnih delatnosti, na povrinama prostranih graevinskih blokova. Centralni sadraji su formirani na potezima Bulevara Mihaila Pupina, ulica Pariske komune i Goce Deleva, kao i delom du Bulevara Nikole Tesle. U svim stambenim blokovima izgraeni su objekti ustanova za brigu o deci predkolskog uzrasta, osnovnog obrazovanja i centri mesnih zajednica, dok su srednje kole izgraene u pojedinim blokovima, zavisno od gravitacije i obuhvata oekivanog broja uenika. Prvobitni Novi Beograd ima visoki stepen prostorne i funkcionalne zaokruenosti. Nova izgradnja, osim realizacije ranije planiranih a neizvedenih objekata, planirana je u zoni Toinog bunara, po zavretku saobraajnice u novoj regulaciji i uz autoput. To su ujedno i planirane zone novih centralnih aktivnosti. Transformacija dela stambenih objekata u poslovanje moe se oekivati uz glavne saobraajne pravce i to iskljuivo u niim etaama. Stambeni blokovi Za najstarije stambene blokove paviljonskog tipa planirana je revitalizacija, dodatno infrastrukturno opremanje, dogradnja liftova i manjih terasa, u cilju poboljanja uslova stanovanja. Sve intervencije se planiraju za blok, a izvode se jedinstveno za pojedinane objekte. Pri tom se moraju potovati opti uslovi dati za Novi Beograd kao grad moderne, koji se odnose na ambijent i standarde korienja prostora, kao i pravila GP. Trajna dobra Beograda Zelena povrina uz Dunav, od Bulevara umetnosti do Karaor evog trga, fiksni je deo sistema zelenila sa predlogom za zatitu predela. Ona vezuje Zemunski kej i park Ue i formira kontinuirani zeleni pojas na desnoj dunavskoj obali. Ovaj javni prostor treba parkovski urediti. U okviru urbanistike zatite, Blok 1 na Novom Beogradu je celina epohe moderne u reimu potpune zatite. Saobra aj Na potezu Bulevara Mihaila Pupina, od optine Novi Beograd do Tvornike ulice, planirana je povrinska trasa kapacitetnog inskog sistema kao deo poteza koji povezuje Bulevar kralja Aleksandra sa Zemunom. U fazi planske i projektne razrade ovog poteza bie definisani broj i pozicije stajalita.

150

7.1.7. Centar Zemuna (3) Centar Zemuna sainjavaju staro jezgro i modernistika celina, kao i otvoreni stambeni blokovi formirani u posleratnom periodu i privredni kompleks na granici prema Novom Beogradu. Jezgro Zemuna karakterie matrica kompaktnih blokova sa skoro potpuno formiranom regulacijom ulica i objekata, parcelacijom i ivinom izgradnjom koja je zbog svojih vrednosti proglaena za prostorno, kulturno-istorijsku celinu od velikog znaaja za republiku koja ima status kulturnog dobra. Predlogom generalnog plana afirmiu se slojevitost Zemuna, njegov identitet i posebnost, istiu se karakteristine potceline (varo, Gardo, ukovac, Gradski park, kej, modernistika celina Zemuna). Zatita jedinstvene siluete Zemuna sa reke i uvanje najvrednijih gradskih vizura sa Beogradske tvrave i zemunskog srednjovekovnog utvrenja uklju uje i zatitu irih prostora grada, pre svega Velikog ratnog ostrva i ozelenjenog forlanda leve obale Dunava. Centar Zemuna Centar Zemuna je deo glavnog centra Beograda i predstavlja nukleus iz kojeg se zrakasto ire funkcije centra du glavnih ulinih poteza - ulicama Cara Duana, Prvomajskom i Ugrinovakom. Ovakvim konceptom zna ajno se pove ava kapacitet za razvoj centralnih aktivnosti, koji je u samom jezgru limitiran, uslovljen i podreen prostornim i ambijentalnim kvalitetima. Potencijal za razvoj je, pre svega, u transformaciji postoje eg tkiva i vrednom ambijentalnom okruenju, u koncentraciji obrazovnih, kulturnih i verskih ustanova, kao i otvorenosti i usmerenosti gradskih funkcija ka Dunavu. Planirano je redukovanje ili izmetanje nekih, za Staro jezgro neprimerenih kapaciteta i funkcija (pijaca, komunalni, privredni i neki administrativni objekti). Preporuuje se prenamena pojedinanih vrednih objekata, kao i objekata industrijske arheologije, pre svega za javnu namenu i irenje njihovih funkcija na javne prostore (trgove) na kojima se nalaze, kao i na unutranja dvorita. Uz potvrivanje specifinosti ovog centra, obnova, zatita, unapreivanje i aktivno uklju ivanje graditeljskog nasle a u ivot grada, kao i funkcionalno povezivanje sa centralnim jezgrom Novog Beograda okosnice su budue transformacije centra i jezgra Zemuna. Transformacija tkiva Transformacija blokova Starog jezgra Zemuna odvijae se uglavnom u okviru postoje e regulacije. Modernistiku celinu Zemuna treba sa uvati u autentinom obliku. Eventualne intervencije u okviru postoje ih otvorenih blokova treba da su podreene ovom tipu izgradnje i postignutim standardima otvorenih prostora, zelenila, javnih slubi i parkiranja, imajui u vidu i nepovoljne mikroklimatske uslove u

Donjem Zemunu. Otvoreni blokovi, koji se nalaze uz obod Starog jezgra Zemuna, naruili su neke od njegovih vrednosti, pre svega one koje se odnose na siluetu, panoramu i vizure. S druge strane, oni su sam prostor i kompaktnu strukturu jezgra jasno definisali i omeili, te ovaj kontrast ne treba ublaavati novom izgradnjom po obodu otvorenih blokova. Obnova blokova iskljuuje stihijsku izgradnju, preveliku izgraenost prostora i pove avanje visine objekata, naroito u unutranjem delu parcela, a podrazumeva stroge uslove definisane optim i posebnim pravilima ovog GP. Usklaivanje vertikalne regulacije objekata je prema kontekstu ambijenta, a ne prema stepenu zatite ili starosti susednih objekata. Poeljno je da javni objekti ostanu naglaeni i dominantni. Objekti u neskladu sa ambijentom nisu referentni pri odreivanju regulacija. Javni prostori Funkcionalna i ambijentalna raznovrsnost javnih prostora, njihovo proimanje, vredni pojedinani objekti na njima, svakako su posebna vrednost centra Zemuna, i predstavljaju nukleuse obnove. Nije dozvoljeno postavljanje privremenih objekata na najvanijim javnim prostorima: peakim ulicama, trgovima, keju, parku, umesto kojih treba aktivirati prizemlja ulinih i dvorinih objekata centralnih blokova. Omladinski, Masarikov i Trg pobede tretirani su kao jedinstvena celina i sa Dunavskim kejom su najvredniji deo sistema javnih prostora istorijskog jezgra. Planirana je redukcija sadraja i kapaciteta postoje e pijace, prema potrebama stanovnika jezgra Zemuna i ona je organizovana kao pokretna pijaca na Masarikovom trgu. To Omladinskom trgu omoguava vraanje funkcije glavnog gradskog trga i jedinstveno funkcionisanje i sagledavanje svih prostora postoje e peake zone. Posebnu panju u detaljnijoj urbanistikoj razradi trebalo bi posvetiti javnim prostorima na ulasku u centar Zemuna, Karaor evom, Senskom i Trgu Branka Radievia. Vizure prema Dunavu iz pravca Nikolajevske, Karamatine, Gospodske, Zmaj Jovine, sa Masarikovog i Mauranievog trga, moraju biti neometane, odnosno na tim pravcima ne mogu se planirati objekti na vodi kao ni novi objekti na obali. Turisti ki potencijal Turistiki potencijal Zemuna vezan je za njegove ambijentalne vrednosti, poloaj na Dunavu, kao i za tradicionalne kulturne manifestacije. Hoteli u Starom jezgru su tipa manjih gradskih hotela, iji su kapaciteti i rang usaglaeni sa prostornim mogunostima. Pored proirenja postoje ih marina, planirane su i nove, kao i putniko pristanite i mrea pristana za manje brodove. Kej ima ulogu glavnog gradskog etalita, produen je ka zoni Radeckog ugostiteljskim i sadrajima vezanim za sportove na vodi i spojen sa javnim zelenim parkovskim povrinama prema hotelu "Jugoslavija" i dalje prema Uu.

151

Zelenilo Evidentan je manjak zelenih povrina, te je imperativ da se ouvaju sve postoje e, uz dodatni uslov da kontaktne zone treba planirati sa viim standardom zelenila. Najznaajnije zelene povrine su Gradski park i Dunavski kej, na kojima nije dozvoljena izgradnja novih objekata. Potrebano je ostvariti kontinuitet zelenila na dunavskoj obali, sve do Ua. Lesni plato je dominantan u slici grada sa glavnih ulaznih pravaca i sa Dunava, te se planom predvia njegovo uvanje sa formiranjem zelenih masiva du krune i, gde je to mogue, na kosinama platoa. Zelenilo na kruni segmenata lesnog platoa koji se nalazi na obodu Starog jezgra Zemuna ima i ulogu zatitne panorame i ambijenta ove zatiene prostorne celine. Trajna dobra Beograda Staro jezgro Zemuna evidentirano je kao kulturno dobro od velikog znaaja, arheoloka lokacija rimski Taurunum je kulturno dobro, a modernistika celina je dobro koje uiva prethodnu zatitu. U Karti trajnih dobara prikazane su zatiene vizure, stajnom takom i uglom sagledavanja. Gradski park, kao i zelenilo du obale Dunava, fiksni su elementi sistema zelenila. Saobra aj Radi obezbeenja tangentne saobraajnice u odnosu na jezgro kao i kontinuiranih radijalnih pravaca, planirano je povezivanje Bulevara Mihaila Pupina sa Vrtlarskom i Ugrinovakom ulicom, koje treba da imaju i novu proirenu regulaciju, kao i tunelska veza Bulevara Mihaila Pupina sa Prvomajskom ulicom. U narednim fazama razvoja treba voditi rauna o potrebi povezivanja sa savremenim kapacitetnim inskim sistemom na pravcima najveih optere enja. Saobraajni terminal gradsko-prigradskog saobraaja iz ulice Ivana Maurania izameta se van granica jezgra u blok izme u Tvornike i ulice Franca Rozmana. Uz tendenciju smanjivanja upotrebe individualnih vozila u jezgru Zemuna, kapacitetnije parkiranje se planira u viespratnim garaama po obodu jezgra, pre svega u zoni novoplaniranih saobraajnica, kao i u ulici ure akovia. Manje podzemne garae planiraju se u okviru samog jezgra. 7.1.8. Luka "Beograd" (5) Ova urbanistika celina prostire se od Stare elektrine centrale do Panevakog mosta, Omladinskog stadiona i ulice Mije Kovaevia, obuhvatajui preteno blokove sa namenom delatnosti du ulica ure akovia, 29. novembra, Mitropolita Petra i arli aplina, do ulice Mije Kovaevia. Dominantni deo celine 5 predstavlja podru je Luke "Beograd", koja ima potencijalno vaan strateki znaaj kao prostor na kojem je mogue ostovariti

vezu vodenog, kolskog i elezni kog saobraaja na preseku evropskih koridora VII (Dunav) i X, to je od znaaja ne samo za Beograd ve i za Srbiju. Na uem gradskom podruju Luka "Beograd" danas predstavlja deo najve eg planiranog robno-pretovarnog terminala transportnog re nog saobraaja u zemlji, sa industrijskom zonom i starom elezni kom stanicom Beograd Donji grad u zaleu. Osim Luke "Beograd", u ovoj urbanistikoj celini obuhvaeni su kapaciteti saobraajnih preduze a i usluga, kao i objekti i sadraji specijalizovanih drutvenih i dravnih namena i sportska dvorana "Pionir", kao i manji deo stambenoposlovnih blokova izuzetno velikog stepena izgraenosti i gustine du ulice 29. novembra. Prioritet ure enja ove celine je dovoenje u sklad razliitih namena uz transformaciju neodgovarajuih sadraja i prostora u kvalitetne ambijente.

Luka kao modalni centar i transformacija dela privredne zone Luka "Beograd" je privredni lokalitet od veoma velikog znaaja za grad. Zbog svoje lokacije u najuem centru Beograda ova zona je u konfliktu sa ostalim gradskim funkcijama i ovaj problem do sada nije adekvatno reen. Planski, posebna panja je usmerena ka saobraajnom reenju i povezivanju ovog podruja drumskim i eleznikim vezama sa irim podrujem Beograda. Zona je dobro opremljena infrastrukturom. U okviru ovog podruja, pored privrednih i skladinih kapaciteta, vremenom je svoje mesto nalo niz proizvonih preduze a kojima tu nije mesto. Planira se da u ovoj zoni u budu nosti dominiraju pre svega saobraajne i robno-transportne aktivnosti u funkciji Luke "Beograd". Deo osloboenog prostora, sada zauzet proizvodnim aktivnostima, treba da preraste u komercijalne, profitabilnije centralne sadraje. Povrina zone redukuje se tako to se deo povrine preputa centralnim i tercijarnim sadrajima. Planirana povrina zone je oko 97 ha. Izmetanje "Dunav stanice" i dela koloseka Realizacijom lokoteretne stanice u susednoj prostornoj celini Karaburma, Ada Huja (10), kao i izgradnja novih saobraajnih putnih i eleznikih pravaca u obodnom delu grada, omoguie izmetanje pruge oko Kalemegdana, odnosno privremeno zadravanje samo onih koloseka koji su u neposrednoj funkciji Luke "Beograd", do ostvarenja veze za Pan evaki most preko nove lokoteretne stanice. Ureenje kontaktnog podru ja Luke Detaljnijom planskom razradom treba razmotriti mogunost da se prostor u zoni izmeu Panevakog mosta i Luke, kao i deo dunavske obale prema Luci "Beograd", uredi kao javni, ozelenjeni prostor, koji bi bio u kontekstu zelenila Dunavskog keja prema sportsko-rekreativnom centru Ada Huja. Prostor koji se oslobodi posle uklanjanja dela eleznikih koloseka

152

urediti kao linearno zelenilo sa dopunskim sadrajima kompatibilnim sa parkom i rekreativnim aktivnostima.

Zone rizika - "Duga" i "Tehnogas" U celini Luka "Beograd" (5) nalaze se i kompleksi "Duge" i "Tehnogasa", definisani u odeljku "Zatita ivotne sredine" kao zone veoma velikog rizika (oznaene kao G) i zone velikog rizika (oznaene kao V), sa zatitnim rastojanjima koje nije mogue obezbediti u gradskom tkivu gde se oni nalaze. Iz tog razloga u GP nisu date razvojne mogu nosti ovih kompleksa u njihovoj delatnosti, ve njihova prenamena u centralne aktivnosti, a do budue transformacije, kao lokacije sa poveanim rizikom, treba da usklade svoju delatnost sa okolinom.

Po tradiciji, nainu izgraenosti i tipologiji blokova i uline mree, ove urbanistike celine imaju neka obeleja gradskog tkiva u centralnom gradskom podruju, naroito u vanijim ulicama, ali sa dominantnim ue em stanovanja u odnosu na centralne sadraje. Uz Juni bulevar, Bulevar kralja Aleksandra, ulicu Dimitrija Tucovia, kao i uz ulicu 14. decembra, koji preko teritorije celine 6 povezuju tradicionalni centar i obodne delove grada, planirana je vea koncentracija centralnih aktivnosti sa stanovanjem, u tipu izgradnje koji afirmie bulevarski karakter ovih ulica, sa visinama objekata koje odgovaraju segmentu Bulevara kralja Aleksandra u kojem se nalaze. Isto se odnosi i na poprenu arteriju prostora celine 6, ulicu Maksima Gorkog. Za blokove u zale u ovih saobraajnica planirana je transformacija u blokove kompaktnog, individualnog i meovitog tipa, prema ve zapoetim procesima transformacije koje treba konsekventno dovriti. Nivo urbaniteta u pogledu tipa bloka, procenta izgraenosti, kapaciteta i visine objekata treba da opada od granice teritorije sa centrom Beograda (Ruzveltova, Vraarski plato) ka periferiji (Lion) i od pomenutih glavnih ulica ka unutranjim delovima prostora izmeu njih. Opadanje nivoa urbaniteta ne odnosi se na kvalitetno reavanje objekata i dimenzionisanje javnih prostora, pre svega skverova, trgova i parkova kao obeleja identiteta pojedinih ambijenata. Bulevar kralja Aleksandra Funkcionalna i ambijentalna kima ovog prostora je Bulevar kralja Aleksandra, koji svojom grebenskom dispozicijom u odnosu na padine Bulbulderskog i uburskog potoka (ulice Dimitrija Tucovia i Juni bulevar), ini dominantnu morfoloku celinu neposredne i ire gravitacije. U tom kontekstu, u daljoj razradi, treba planirati odgovarajue objekte i sadraje, ne samo komercijalnog karaktera, ve i sadraje centralnih, kulturnih i javnih aktivnosti, kao i kontaktne javne peake prostore na istaknutim raskrsnicama gradskog znaaja. Trasom Bulevara kralja Aleksandra planira se sredinje povrinsko voenje gradskog kapacitetnog inskog sistema tipa LRT, ali se ostavljaju uslovi za denivelaciju trase ispod Bulevara. Neimar Neimar je podruje individualne stambene izgradnje u statusu prethodne zatite, u GP definisan kao trajno dobro Beograda. To je jedan od ambijentalno najvrednijih prostora u Beogradu, koji treba planerski usmeriti ka poeljnim mogunostima razvoja, odnosno dogradnje u okviru postojeeg ambijenta koja ne e ugroziti celinu. Tipologija izgradnje neimarske padine treba da postane model transformacije postojeih partajskih blokova. Obodni blokovi Neimara, prema Karaor evom parku, transformiu se u meovite

Kontinuitet urbane matrice i transformacija blokova GSP i podru ja skladita u Dunavskoj U zoni dunavskog priobalja, gde su potencijalno mogue zna ajne intervencije, kontinuitetom postoje e urbane matrice treba obezbediti kontakt istorijskog jezgra sa Dunavom, uz obavezu planiranja novih javnih prostora i zelenih povrina kada se radi o veim potezima rekonstrukcije. Ovo se odnosi na deo blokova koji su danas u funkciji depoa GSP i podruja skladita u Dunavskoj, a koji se transformiu u blokove centralnih aktivnosti sa moguim stanovanjem, gde e se detaljnom razradom definisati nove regulacije i tipologija izgradnje. Zona Pan evakog mosta, Ruzveltova ulica U kontekstu kvalitetnog aktiviranja dunavskog priobalja za centralne aktivnosti u celini Ada Huja (10) i njegovog povezivanja sa ostalim delovima grada, blok hale "Pionir" koji je orijentisan ka Panevakom mostu i zona Pan evakog mosta planirane su za centralne aktivnosti bez stanovanja. Karakter i oblikovanje ovih centralnih aktivnosti mora biti prilagoen izuzetno saobraajno i nivelacijski istaknutom mestu na kojem se nalaze na ulazu u grad sa panevake strane. Ostali deo bloka "Pionir" treba urediti tako da se sauva karakter bloka sa malim stepenom izgraenosti i velikim slobodnim prostorom. 7.1.9. Novo groblje, Bulevar kralja Aleksandra, Neimar (6) i Lion, Juni bulevar (12) Celine zauzimaju prostor koji se od hrama Svetog Save, Vukovog spomenika i Novog groblja neposredno nadovezuje na celinu Terazije, Slavija, Svetosavski plato (4) obuhvatajui du Bulevara kralja Aleksandra uburu, Neimar i Crveni krst - na delu optine Vraar, kao i Stari eram, Bulbulder, Slavujev potok i Vraarsko polje na delu optine Zvezdara.

153

blokove sa kompaktnim delom bloka orijentisanim ka parku.

Karaorev park Najstariji park u Beogradu, definisan u GP kao fiksni elemenat zelenila i trajno dobro Beograda, treba maksimalno zatititi i urediti kao jedan od elemenata identiteta grada. Mogao bi biti predmet posebnog projekta. Transformacija partaja na padini ka Junom bulevaru Model rekonstrukcije za ovaj gradski kraj je ogranien realnom situacijom na terenu, zakonskom regulativom i mogunostima samih stanovnika ili vlasnika. Osnovni planerski cilj je da se ovaj prostor pretvori u oblik izgraenosti koji bi pretendovao da bude slian Neimaru. Geografske i morfoloke vrednosti cele padine ka Junom bulevaru oito nude takvu mogunost. Budu a izgradnja treba da se bazira na zgradama tipa gradske vile sa predbatom i klasine forme ugraene ili slobodne zgrade na regulaciji visine ne ve e od tri ili etiri nivoa sa ureenim parcelama i stvaranjem ovih zelenih prostora. Uslov je oslobaanje unutranjosti bloka od postoje e izgradnje i bitno smanjenje broja malih stanova.

Prostor ispred kafane "Kaleni ", na potezu ulica Trnske i Baba Vinjine sa skverom ka Golsvortijevoj ulici, znaajan je urbani motiv ovog dela grada koji svakako treba ouvati uz prilagoavanje skvera novim saobraajnim potrebama. Posebno paljivo treba tretirati vezu Trnske ulice sa ulicom Maksima Gorkog kao vanog saobraajnog poteza, a da se pri tom ne narue zate ene vrednosti ambijenta. U osovini Trnske ulice, na drugoj strani skvera je postoje a razgraena i nedovrena strana Krunske ulice od Golsvortijeve i Baba Vinjine, sve do Kursuline. Planira se formirnje nove gradske fasade od zgrada visine do pet etaa kao zavretak vizure iz Bulevara kralja Aleksandra kroz Trnsku. Juni bulevar Ova ulica je gradskog znaaja, saobraajno i regulaciono definisana i delimino izvedena. Potrebno je sagledati kontaktne blokove i mogunosti da se jedinstvenim reenjem sagledaju segmenti Bulevara razliitog tipa izgraenosti i poveu u celinu prepoznatljivog karaktera.

Crveni krst Postoje i sadraji kulture (pozorite, bioskop), kao i istaknut poloaj na grebenu, afirmiu ovaj prostor kao budui centar za ovaj deo grada. Daljom planskom razradom, za delove kontaktnih blokova orijentisanih ka Crvenom krstu, treba predvideti vei udeo komercijalnih aktivnosti, ve u spratnost, omoguiti vizure na crkvu (crkvu sv. Antuna u Bregalnikoj ulici) i formiranje jasno artikulisanog javnog prostora. Vozarev krst, kao obeleje identiteta ovog prostora, treba sauvati i reenjem afirmisati, uz zadravanje postoje eg kvalitetnog zelenila.

ubura Do pre desetak godina autenti an primer ambijenta i arhitekture gradske periferije u nekoliko proteklih godina pretrpeo je znaajne promene unutar svoje strukture u smislu smanjenog u ea stanovanja u odnosu na poslovanje. Unutranja dvorita, koja su bila vaan resurs za revitalizaciju ubure, izgraena su i onemoguen je ranije planiran koncept pasaa i unutranjih pjaceta. Potrebno je za ovaj prostor formirati poseban projekat koji e na irem planu da povrati ambijent ubure, vrati stanovnike i vrste delatnosti koje su obeleavale ovaj prostor. Detaljnijom planskom razradom treba definisati realne uslove revitalizacije, sa ciljem da se sprei nekontrolisana promena strukture, uz obezbeenje prostora za odgovarajuu organizaciju grada. Kaleni Prostor Kaleni pijace od Kursuline ulice do ugla Njegoeve i ulice Maksima Gorkog treba da ostane tradicionalna gradska pijaca preko koje se ovaj kraj grada identifikuje u mapi grada. Planira se pokrivena gradska trnica sa podzemnom garaom. Prostor izmeu trnice i zgrade optine Vraar je budui trg koji spaja Njegoevu ulicu i ulicu Maksima Gorkog.

Novo groblje Planirana je zatita i rekonstrukcija ovog kompleksa i njegovo ukljuivanje u sistem zelenila, kako bi se afirmisao i njegov parkovski karakter. Daljom planskom razradom treba ispitati mogunost da se zeleni prostor Novog groblja povee preko komunalnih kompleksa u susednoj celini Zvezdara (11), sa Zvezdarskom umom. Raskrsnica kod Bogoslovije Ruzveltova ulica kao novi gradski linearni potez vee koncentracije centralnih aktivnosti koji povezuje centar Beograda i novi centar Ada Huja na obali Dunava opisana je u celini 4. Vea koncentracija komercijalnih delatnosti i aktivnosti centara planirana je na raskrsnici Mije Kovaevia (produetak Ruzveltove i ul. Partizanski put kod Bogoslovije. Zbog istaknutog

154

poloaja ove lokacije treba predvideti odgovarajui javni prostor i reprezentativno oblikovanje objekata.

7.1.10. Savski amfiteatar, Prokop (7) Savski amfiteatar predstavlja deo starog centra Beograda, kojim je obuhvaena vraarska padina od Vraarskog platoa do starog eleznikog mosta i autoputa do Autokomande i deo celine kojom su od ua Topiderske reke do autoputa i Autokomande obuhvaeni Beogradski sajam, sadraji delatnosti du Bulevara vojvode Miia i elezni ka stanica "Beograd Centar". Ova celina ima najve e prostorne potencijale za izgradnju novih centralnih, komercijalnih i javnih sadraja u centru Beograda. Savski amfiteatar i deo novobeogradskog centra na levoj obali Save Teritorija Savskog amfiteatra i dela novobeogradskog centra sa druge strane reke se u po etnoj fazi jedinstveno reavaju, kao budu i gradski centar najvieg ranga, putem me unarodnog konkursa, kako bi se uspostavila logi na vizuelna i kontekstualna veza izmeu poteza javnih prostora beogradske i novobeogradske strane, bez obzira na razli ite mogunosti i kasnije nezavisne faze realizacije i posebne konkurse u dva dela budueg centra. Primenjuje se usklaen tip izgradnje na obe obale koji e artikulisati specifinosti tipologije beogradskog i novobeogradskog centralnog jezgra, kao i kvalitetne i dobro dimenzionisane javne prostore, sa obaveznim ueem parkova i drvoreda. Povrina otvorenih javnih prostora na obe strane (ulice, trgovi, skverovi, parkovi, kejovi) je oko 50% cele teritorije. Prostor na obe obale je namenjen poslovanju i ekskluzivnom stanovanju, sa odnosom povrina 1:1. Objekti kulture i obrazovanja nacionalnog i gradskog znaaja treba da nau svoje mesto u okviru Savskog amfiteatra, ali i novobeogradske strane. Obale Save povezuju se niskim pokretnim mostom koji se otvara u zoni plovnog puta, ili trajektnom vezom u prvoj fazi. U Savskom amfiteatru je planiran novi savski bulevar, ija e se tana dispozicija definisati u daljoj razradi, a koji treba da se povee sa Karaor evom i ulicom Slobodana Penezia Krcuna, postojeim autoputem, eleznikom stanicom "Beograd Centar" i Beogradskim sajmom i Bulevarom vojvode Miia u zoni iza Sajma. Zadrana su kao trajno reenje etiri koloseka i postoje a eona stanica u funkciji regionalne, odnosno gradske eleznice, sa sputanjem koloseka ispod nivoa terena. Za dva koloseka oko Kalemegdana, koja se privremeno zadravaju za interventne sluajeve, treba obezbediti prostor odgovarajuim reenjem regulacije. Oni e biti isklju eni posle povezivanja elezni ke mree u pristanitu i na Karaburmi preko obilazne veze kod Vine. Pravci ulica Durmitorske, Viegradske, Miloa Pocerca, Vojvode Milenka, preko ulice Slobodana Penezia Krcuna produene su regulacionim reenjem u zonu Savskog amfiteatra do obale Save, kao jedan od

Ulica Dimitrija Tucovi a Ulica Dimitrija Tucovia ima slinu ulogu i zna aj kao Bulevar kralja Aleksandra za celine 6 i 2, samo na lokalnom nivou, za podruje oko Bulbulderskog potoka. Detaljnom planskom razradom treba uskladiti transformaciju i razvoj kontaktnih delova blokova sa leve i desne strane ulice, kako bi ulica dobila celovit karakter bulevara, sa moguim specifi nostima na pojedinim segmentima. Objekti u ulici Dimitrija Tucovia visinom i oblikovanjem treba da reprezentuju njen bulevarski karakter. Transformacija partaja na padinama ka ulici Dimitrija Tucovia Planirana je transformacija postojeih partaja u blokove individualnog stanovanja i meovite blokove.

Unutranji magistralni prsten (UMP) Izmeu celina 6 i 12 planirana je trasa UMP. U daljoj planskoj i projektnoj razradi ovog poteza mora se definisati program i nain ukrtanja sa ulicom Dimitrija Tucovia, Bulevarom kralja Aleksandra i ulicom Vojislava Ilia. Distributivni prsten oko centra Beograda Na isto noj granici ovog podru ja planirana je izgradnja ingrijine ulice kojom se Bulevar kralja Aleksandra i ulica Gospodara Vuia povezuju sa ulicom Dimitrija Tucovia, kao deo distributivnog saobraajnog prstena oko blokova ueg centra Beograda. Infrastruktura Celine Novo groblje, Bulevar, Neimar (6) i Lion, Juni Bulevar (12) su jedinstveno podruje sa stanovita opremanja vodovodom i kanalizacijom. Postoji izgraena vodovodna mrea. Za poboljanje snabdevanja potrebno je izgraditi primarni vodovod 700 - 500 od CS "Vraar II" do Makenzijeve ulice, rekonstruisati mreu i objekte vodovoda. Kanalizaciona mrea je izgraena po optem sistemu i usmerena na dva sliva - sliv Junog bulevara i Bulbulderski sliv. Potrebno je dograditi kolektore primarnog sistema u Junom bulevaru i ulici Vojvode Brane i izvesti tunelsku vezu od ulice Dimitrija Tucovia do Dunava.

155

uslova budueg formiranja blokovske strukture. Izgradnja u pravcu Terazijske terase podreena je realizaciji odgovarajuih vizura i funkcionalne veze terazijskog grebena i priobalja. Visina objekata je do P+5, jer se podruje nalazi u zoni zati enih vizura, definisanih Kartom trajnih dobara Beograda. Kara or eva Planirana je rekonstrukcija Karaor eve ulice koja treba da obezbedi saobraajni profil za etiri trake i tramvaj, kao i rekonstrukcija kontaktnih blokova uz Brankov most koji su potencijalno dobra lokacija za sadraje javne namene nacionalnog znaaja (opera). Centri specijalizovane namene - Kliniki centar, fakulteti Za komplekse specijalizovanih centara planirano je zadravanje karaktera paviljonske izgradnje sa maksimalnim zadravanjem postojeeg kvalitetnog zelenila i otvorenih prostora. Detaljno planerski treba preispitati odnos kompleksa Klinikog centra i budue saobraajnice UMP. Postoje i zeleni kompleks Veterinarskog fakulteta uz autoput, gde je inae teren loeg kvaliteta, zadrava se. Sajam Planirano je ure enje i proirivanje kompleksa Sajma, odnosno sajamskih funkcija u zoni petlje sa povezivanjem sa Savskim amfiteatrom. Komercijalne delatnosti za ovu namenu iskljuuju stanovanje. Izlazak Terazijske terase u Savski amfiteatar Izlazak Terazijske terase u Savski amfiteatar treba reiti sagledavanjem reenja rekonstrukcije blokova u Karaor evoj i Savskom amfiteatru. Uslov za realizaciju ovog prostora je izmetanje, odnosno redukcija funkcija postoje e autobuske stanice. Zatita vizura Vizure sa Beogradske tvrave na Avalu, definisane u Karti trajnih dobara, iskljuuju izgradnju objekata u blokovima zapadnog Vraara koji bi ih ugrozili. Prilikom detaljnije razrade, ili izdavanja uslova na osnovu vaee planske dokumentacije, ugroenost vizura treba proveriti. Nova elezni ka stanica "Beograd - Centar" Na junom delu ovog podruja u izgradnji je nova eleznika stanica "Beograd - Centar" u Prokopu. Njoj e se, prema planskoj dokumentaciji, u narednom periodu prilagoditi postoje i i izgraditi novi saobraajni

objekti. Povezivanje stanice sa autoputem, prelaz "transverzale" preko autoputa i njena veza sa Bulevarom JA, povezivanje stanice sa javnim saobraajem gradskim, meugradskim, prigradskim i gradskim autobuskim linijama, veza sa aerodromom, veza sa tramvajem i budu im metro linijama, a naroito razvoj prilaza peaka i biciklista, prioritetni su zadaci za ovaj prostor. Problem stanice "BeogradCentar" je da je locirana odvojeno od standardnog i aktivnog gradskog tkiva i da u njenoj blizini nema koncentracije stanovanja i poslovnih aktivnosti. Korienjem gornjih etaa staninih betonskih ploa iznad pristupnog i peronskog nivoa, moe se obezbediti izme u 100 i 200 hiljada kvadrata poslovnog prostora. Meutim, to nije dovoljno za urbano i ekonomsko funkcionisanje ovako vanog komunikacionog vora. Velikim projektom, odnosno detaljnijim urbanistikim planom, potrebno je preispitati realne mogunosti funkcionalnog i reprezentativnog oblikovanja i lociranja razliitih centralnih aktivnosti i stanovanja u neposrednoj blizini stanice. Postoje a eleznika stanica U ovom podruju nalaze sa vrlo vani saobraajni objekti gradskog i regionalnog znaaja. Lokacija postoje e eleznike stanice oslobaa se od objekata u funkciji eleznice uz zadravanje i prilagoavanje samo nekoliko koloseka za gradsko-prigradsku putniku stanicu. Koloseci su u podzemnom nivou, kako bi se obezbedila povrinska veza Savskog amfiteatra sa zale em.

Postoje a autobuska stanica Teritorija na kojoj se danas nalazi autobuska stanica potencijalno ima izuzetne lokacijske vrednosti kao budui prostor izlaska Terazijska terase u Savski amfiteatar i deo budueg novog centra Beograda na Savi. Za razvoj i puni program autobuske stanice GP je definisao lokaciju uz elezni ku stanicu Novi Beograd. Me ugradsko-prigradska autobuska stanica i prigradski terminali na sadanjoj lokaciji se zadravaju do poetka realizacije planiranih sadraja u Savskom amfiteatru. Infrastruktura Za potrebe postoje e vodovodne mree u sektoru potrebno je rekonstruisati objekat primarnog sistema, CS "Vraar II" i rekonstruisati distributivnu mreu koja sada nema dovoljan kapacitet. Postoji izgraena kanalizaciona mrea. Potrebno je rekonstruisati sekundarnu mreu i izgraditi objekat primarnog sistema - tunel Hitna pomo - . akovia, za prebacivanje upotrebljenih voda iz savskog sliva u dunavski.

156

7.1.11. Veliko ratno ostrvo (9) Ade na u u Save u Dunav, Veliko i Malo ratno ostrvo i nekoliko sprudova ine jedinstvenu hidrogeoloku tvorevinu i prireni i umski vlani ekosistem, ostatak nekadanjih vlanih stanita Dunava, neponovljiv element prirode u centru grada, prethodno su zatiene kao "opte dobro od izuzetnih prirodnih vrednosti" pod zajednikim imenom "Veliko ratno ostrvo". Smeteno izme u dva istorijska jezgra, Beogradske tvr ave i Zemunskog srednjovekovnog utvrenja, nalaze se na pravcu najvanijih gradskih vizura sa Dunavskog puta. Veliko ratno ostrvo, zabeleeno na starim kartama i gravirama, jeste nezaobilazni element istorijske slike i prostornog identiteta Beograda i Zemuna. To je jedno od najvanijih prostora grada sa kojim se Beograd identifikuje i u skladu sa tim uiva urbanistiku zatitu. Na pravcu meunarodnih plovnih puteva, potencijalno izvorite vodosnabdevanja, prirodno mrestilite i stanite retke i ugroene flore i posebno ornitofaune, iva tvorevina koju reke i dalje oblikuju i na kojoj se mogu pratiti kompleksni prirodni procesi, ono zavre uje da bude, kao takvo, pod posebnim reimom zatite i korienja. Na osnovu prethodnih istraivanja veeg broja strunih institucija i predloga Zavoda za zatitu prirode Srbije, Generalni plan utvruje za "Veliko ratno ostrvo" status javnog i trajnog dobra i fiksni je element sistema zelenila. Na osnovu navedenih injenica i strunog predloga nadlene institucije, za podru je Velikog ratnog ostrva, na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o kulturnim dobrima donee se pravni akt o zatiti prostora kao "predela izuzetnih odlika" i "znamenitog mesta" kojim e se utvrditi njegova namena, reimi i zone zatite i uslovi korienja i obaveze staraoca javnog dobra. Generalnim planom Veliko ratno ostrvo se namenjuje za zatitu prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, rekonstrukciju tradicionalne plae "Lido", rekreaciju u prirodnom ambijentu, zatitu potencijalnog izvorita vodosnabdevanja i prirodnog mrestilita, uz potovanje uslova koji proistiu iz me unarodnih obaveza u vezi plovnih puteva i uz primenu kriterijuma odrivog razvoja. Programskim razvojnim dokumentom i urbanistikim planom (posebne namene) koji e uzeti u obzir predloge i interese zainteresovanih subjekata razvoja i korisnika dobra i koji e se doneti na osnovu odredbi GP i pravnog akta o zatiti, utvrdie se i posebni uslovi korienja i ure enja ada, odnosi pojedinih namena, koje se moraju zasnivati na dodatnim stru nim istraivanjima, posebno hidrogeolokim i ekolokim, analizama uticaja na ivotnu sredinu i predmet zatite.

Svi pratei objekti, aktivne povrine i sportski tereni treba da budu podignuti pod posebnim uslovima, u skladu sa zatitom istoe vodonosnih slojeva, dobro uklopljeni u prirodni ambijent, neuoljivi sa Kalemegdana i Gardoa i u to veoj meri samoodrivi. Reavanje infrastrukturnih potreba vrie se, pre svega, alternativnim nainima. Na taj nain, ovo e biti i pokazni centar za napredne i odrive tehnologije korienja prirodnog prostora. Veza Velikog ratnog ostrva sa zemunskom i novobeogradskom obalom je preko plovnih objekata i sezonskim pontonskim mostom. Pristan za manje brodove planirati na severnoj, dunavskoj strani ostrva i u zoni sportsko-rekreativnih sadraja. itav kompleks Velikog ratnog ostrva treba da se razvija na osnovu posebnih strunih provera, analize uticaja i konkursa, ukljuujui i mogui me unarodni nivo. 7.2 Srednja zona Srednju zonu ine slede e urbanistike celine: - Karaburma, Ada Huja (10), - Zvezdara (11), - Lion, Juni bulevar (12), obraeno u taki 7.1.9, - Duanovac, umice, Konjarnik (13), - Vodovac (14), - Banjica (15), - Senjak, Dedinje, Topider (16), - Rakovica (17), - Banovo brdo (18), - Ada Ciganlija (19), - Posavski deo Novog Beograda (20), - Beanija (21) i - Gornji Zemun (22). 7.2.1. Karaburma, Ada Huja (10) Teritoriju celine ini prostor priobalnog pojasa Dunava sa Adom Hujom, zatim potez od Panevakog mosta do Omladinskog stadiona, ukljuuju i i stadion i potez od Partizanske ulice do Mirijevskog potoka uklju ujui Staru i Novu Karaburmu. U ovoj urbanistikoj celini jasno se izdvajaju iri priobalni pojas Dunava sa Adom Hujom i stambene celine Stara i Nova Karaburma.

157

Najvredniji potencijal za budu i razvoj ove celine je prostor gde se ovaj deo grada sputa na reku, izmeu Vinji eve ulice i obale Dunava, koji je danas najveim delom neizgraen. Prirodna ogranienja u ovoj celini su aktivna klizita na padinama Zvezdare i nesanirana deponija Ada Huja. Transformacija postojeeg tkiva Stara Karaburma je predratno predgrae Beograda sa nepravilnom, krivudavom, strmom ulinom mreom i sa zbijenom niespratnom preteno stambenom izgradnjom koja ne zadovoljava savremene standarde stanovanja. Prostor treba planski regulisati kao bolokove individualne izgradnje, prilagoene nestabilnom terenu. S obzirom na konfiguraciju terena i istaknutost u silueti grada sa Dunava, treba dati i uslove oblikovanja padine orijentisane ka Dunavu. Novo naselje Karaburma je jedno od prvih posleratnih planiranih i izgraenih stambenih celina u Beogradu, sa objektima razliite tipologije i visine, opremljena potrebnim prateim funkcijama i sadrajima stanovanja. Buduim intervencijama postojei standard korienja prostora (infrastruktura, parkinzi, javni prostori, zelenilo, kole, obdanita, sportski tereni) moe se samo unapreivati. Kompaktne zelene povrine unutar blokova su kvalitet tipologije izgradnje ove zone, pa nije mogua izgradnja u okviru njih. Parcelaciju treba izvriti tako da parcela stambenog objekta (ili grupacije stambenih objekata, ako drugaije nije mogu e) obuhvata i pripadajue slobodne zelene prostore i povrine za parkiranje. Transformacija dela stambenih objekata u poslovne moe se dozvoliti uz glavne saobraajne pravce, i to iskljuivo u niim etaama. Za najstarije stambene blokove paviljonskog tipa planirana je revitalizacija, dodatno infrastrukturno opremanje i dogradnja liftova u cilju poboljanja uslova stanovanja. Sve intervencije se planiraju za blok, a izvode jedinstveno za pojedinaan objekat. Pri tom se moraju potovati opti uslovi dati za odre enu tipologiju tkiva, kao i uslovi koji se odnose na ambijent i standarde korienja prostora. Novi centar Ada Huja Ovim GP definisano je reenje priobalnog prostora nizvodno od Panevakog mosta tako da omogui funkcionisanje Luke Beograd, a da se dimenzionisanje planirane lokoteretne stanice i prateih sadraja izvri u detaljnijoj planskoj razradi u skladu sa njenom ulogom, prvenstveno u funkciji Luke i postoje ih privrednih sadraja u ovom delu Beograda. Nisu planirane nove privredne i proizvodne povrine, osim u funkciji robno-transportnog centra izmeu Luke i lokoteretne stanice. U priobalnom pojasu, izmeu lokoteretne stanice i Dunava, planirana je koncentracija centralnih sadraja, odnosno specijalizovanog centra na obali Dunava, gradskog znaaja. Ovaj centar treba da ima vezu sa stambenim zale em (sa centrom Karaburme, Diljskom ulicom,

Mirijevskim bulevarom i ulicom Vojvode Micka), ali i sa irim gradskim prostorom koje e se ostvariti preko Ruzveltove ulice i ulice 29. novembra. Ureenjem Dunavskog keja kao zelenog poteza, ovaj centar treba da bude povezan sa sportsko-rekreativnim kompleksom na Adi Huji. S obzirom na istaknut poloaj na obali Dunava i ulogu u formiranju siluete grada, karakter objekata je reprezentativan a visina ne treba da ugrozi vizure sa Dunava na Zvezdaru, odnosno sa Milievog brda na Novi Beograd i Zemun. U okviru centralnih sadraja mogui su i specifini oblici stanovanja (poslovno, apartmansko), kao i stacionarni ugostiteljski sadraji. Zbog zna aja ovog prostora u GP se predlae da prostor Ade Huje bude predmet jednog od velikih projekata Beograda, odnosno predmet javnog konkursa. Lokoteretna stanica Na ovom podruju planirana je izgradnja lokoteretne i putnike stanice "Karaburma". U proteklom periodu, od ranijih planova za lokoteretnu stanicu Karaburma, realizovana je samo eleznika tunelska veza stanice na podru ju nizvodno od Panevakog mosta, sa eleznikim tunelom Vukov spomenik - Panevaki most. Veina ostalih, ranije planiranih sadraja robnotransportnog centra i industrijske zone na prostoru Ade Huje, nije realizovana. U daljoj detaljnijoj planskoj razradi treba definisati nove kapacitete lokoteretne stanice, mogunost gradnje denivelisanih koloseka i ostalih prateih sadraja, tako da se, u funkcionalnom i ambijentalnom smislu, poveu sadraji budueg centra sa zale em uz Vinjiku ulicu. Transformacija postoje ih objekata privrede Postoje i privredni kompleksi u zoni Vinjike ulice i na Adi Huji planirani su za transformaciju u centralne aktivnosti. Sportsko-rekreacioni centar Ada Huja Zelenilo poumljene Ade Huje i rukavca je u GP definisano kao fiksni elemenat zelenila i trajno dobro Beograda. To znai da e zatieno zelenilo, pre svega postoje e, biti dominantan sadraj ovog prostora kojem treba da se prilagode svi drugi sadraji. Pasivni oblici rekreacije i odgovarajue ure enje prostora se podrazumevaju. Prostor je planiran za sportskorekreacioni centar "Ada Huja" za motonautike sportove i kartodrom, uz mogunost formiranja manje marine. Prostor rezervisan za sportsko-rekreacioni centar je oko 10 ha. Privredna zona Ada Huja Ada Huja se delom povrine uz Pan evaki most vezuje za aktivnosti Luke "Beograd" i ovim se planom tretira kao integralno podruje u kojem e se odvijati iste ili

158

sline aktivnosti vezane za robno-transportne i skladine delatnosti. Isto ni deo zone, u kojem je smetena fabrika hartije, ostaje kao privredno podruje. Sredinji prostor ranije planirane privredne zone sada je namenjen centralnim sadrajima. Povrina zone se umanjuje u odnosu na postojee stanje i iznosi oko 38 ha.

bolnicu, Cvetkovu pijacu i Sportski centar Zvezdara, dodiruje se na prevoju Zelenog brda sa naseljem Mali Mokri Lug, granie i se Volginom ulicom i sa Mirijevom do ulice Partizanski put. Dominantna funkcija ove urbanisti ke celine je park uma sa izletni kim i sportsko-rekreativnim aktivnostima. U okviru ovog prostora nalaze se specifi ni nauno-istraivaki kompleksi. Nekontrolisanim i neplanskim zauzimanjem umske povrine za izgradnju, park uma Zvezdara je ugroena sa svih strana izgraenog okruenja. Prioritet u celini Zvezdara (11) je zatita park ume od daljeg degradiranja. Park uma Zvezdara Zbog ambijentalnog, simboli nog i ekolokog znaaja za grad park uma Zvezdara je u GP definisana kao trajno dobro sa fiksnim delovima zelenila. U skladu sa tim dat je predlog da se pokrene postupak za zatitu predela. Status zatienog predela treba da odredi granice i uslove korienja park ume. Planirana osnovna namena Zvezdare je park uma i izletite sa sportsko-rekreativnim aktivnostima. U umi treba obnoviti i dopuniti zeleni masiv zasadima kvalitetnog drvea i oblikovati ga prema projektu predela, koji treba da istakne ulogu Zvezdare u silueti grada. Treba osmisliti pristupe umi iz razliitih delova grada, vidikovce i razliite nivoe pejzanog ure enja. Izgradnja na klizitima je isklju ena. Treba ispitati mogunost povezivanja ume i Novog groblja zelenilom koje ne mora biti javnog karaktera, jer bi se nalo u okviru komunalnih povrina, ali bi imalo funkcionalnu vrednost. Spontana stambena izgradnja u umi i po obodu Daljom planskom razradom celine kompleksa ume treba definisati uslove korienja i kompatibilne namene, tako da e se tek na nivou detaljnijeg plana odrediti konaan status, zadravanje ili uklanjanje postoje ih objekata i povrina koji su u nesaglasnosti sa osnovnom namenom park ume i karakterom zatienog podru ja. U tom planu razliit tretman treba da imaju povrine i objekti u kojima stanuju starosedeoci u odnosu na objekte u okviru spontano nastalih naselja koja su ugrozila ovaj prostor, naroito u zonama klizita i uz ulicu Partizanski put. Specijalizovan nau ni centar Na zaravnjenoj povrini, na jugozapadnoj padini umskog dela Zvezdare, izgraena je viespratna konstrukcija naunog centra, ija je dalja izgrdnja prekinuta. Ovim GP zadrava se izgraeni objekat sa prvobitno odre enom namenom, uz uslov da u daljoj realizaciji udeo zelenila u kompleksu bude dominantan.

Spontana izgradnja Zone spontane izgradnje na nepovoljnim terenima, terenima uz kompleks Zvezdarske ume, naroito uz ulicu Partizanski put treba preispitati u daljoj planskoj razradi i utvrditi da li je mogu e njihovo zadravanje s obzirom na to da ova gradnja ugroava ambijentalne vrednosti Zvezdare kao trajnog dobra Beograda. U kontekstu ugroavanja neposrednog okruenja, treba preispitati i zonu spontane nadgradnje u jednom delu otvorenih blokova uz Diljsku ulicu. Saobra aj Izmeu obale Dunava i lokoteretne stanice planirana je nova Dunavska ulica za vezu Panevakog mosta i spoljne magistralne tangente (SMT), kojom e se saobraaj iz severnih uvodnih pravaca i dunavske privredne zone, u odnosu na gradsko jezgro, usmeravati obodno ka SMT i autoputu. U zoni Ade Huje planiran je koridor za budui novi drumski most preko Dunava. U koridoru Vinji ke ulice, prema naselju Mirijevo, planirana je u prvoj fazi izgradnja tramvajske pruge, a u daljim planskim periodima i izgradnja savremenog kapacitetnog inskog sistema tipa LRT. Infrastruktura Planirano je jedinstveno reavanje vodovodne i kanalizacione mree za celine 10, 25 i 26. U ovim celinama je uglavnom izgraena vodovodna mrea. Potrebno je dograditi deo sekundarne mree, izgraditi primarni cevovod F 400 od CS "Pionir" do Mirijeva, rekonstruisati CS "Pionir" i formirati IV visinsku zonu u Mirijevu (sektor 26). Potrebno je, takoe, izgraditi rezervoare I i II visinske zone u sektoru 25, izgraditi crpnu stanicu na rezervoaru I zone i dograditi cevovod F 500 od Vinjike ulice. U celinama postoji izgraena kanalizaciona mrea separacionog tipa. Potrebno je izvriti rekonstrukciju i dogradnju nove mree. 7.2.2. Zvezdara (11) Najve i deo celine Zvezdara (11) zauzima najvia prirodna morfoloka celina Zvezdare u neposrednom zale u centralnog podruja grada, sa visinom od preko 200 metara nadmorske visine (nekada zvano brdo Visoki Vraar, sa najviim vrhom od 262 mnv). Ova celina je okruena gradskim saobraajnicama - ulicama Mije Kovaevia i Grobljanskom prema centru grada, ulicom Partizanski put prema Karaburmi, ulicom Baje Sekulia prema Bulbulderu. Ona obuhvata Gradsku

159

Kompleks astronomske opservatorije, definisan je GP kao trajno dobro Beograda, odnosno celina epohe moderne u reimu delimine zatite. Za ovaj prostor treba planirati ouvanje postoje ih arhitektonsko urbanistikih vrednosti uz revitalizaciju postoje ih objekata. Proirenje bolnikog kompleksa Proirivanje bolnikog kompleksa planirano je na neizgraenim povrinama u tipu paviljonske izgradnje. Do privoenja nameni mogue je privremeno korienje ovih povrina kao parkovskih. Unutranji magistralni prsten (UMP) Zapadnom granicom ovog podruja, na potezu Severni bulevar, planirana je izgradnja unutranjeg magistralnog prstena (UMP) iji e programski i prostorni elementi biti definisani u narednim fazama izrade planske i tehni ke dokumentacije. Infrastruktura Na delu celine, uz Severni bulevar, potrebno je izvriti proirenje kompleksa rezervoara za vodu "Pionir". Za potrebe dela celine, uz Severni bulevar, potrebno je izvriti rekonstrukciju kanalizacione mree i zavriti izgradnju kolektora u Severnom bulevaru. 7.2.3. Duanovac, umice, Konjarnik (13) Celina obuhvata deo optine Vodovac - od Autokomande do ulice Vojislava Ilia, izme u ulice Gospodara Vui a i autoputa Beograd - Ni, odnosno deo optine Zvezdara - izmeu ulica Vojislava Ilia, Gospodara Vui a i autoputa sa delom zvezdarske padine uz Bulevar kralja Aleksandra - od Cvetkove pijace do raskrsnice sa Ustanikom. Prirodne pogodnosti terena (grebenska dispozicija, blago nagnuti tereni june i jugozapadne orijentacije) i poloaj ove urbanisti ke celine u odnosu na tradicionalne saobraajne pravce - Bulevar kralja Aleksandra i Bulevar JA, uslovili su predratno intenzivno naseljavanje organizovano kao partaje i porodina stambena izgradnja, koja je i danas prisutna u veoj meri, ali je proeta parcijalnim rekonstrukcijama manjih celina sa viespratnom stambenom izgradnjom. Prioritet budueg razvoja ove teritorije je formiranje atraktivnog centra i zaokruivanje sadraja lokalnih centara, sa dobro odabranim i artikulisanim ulinim potezima komercijalnih aktivnosti koji e povezati delove teritorije. Utvrivanje realnih planskih uslova za kvalitetnu transformaciju raznorodnog izgraenog tkiva celine (13) i ure enje javnih postora je takoe prioritet.

Autokomanda Prostor uzmeu autoputa i Tabanovake ulice, odnosno budue trase UMP, predstavlja teritoriju najveeg potencijala i lokacijske vrednosti u ovom delu grada za komercijalne delatnosti i funkcije centra. S obzirom na znaaj koji ima za optinu Vodovac, koja nema pravi optinski centar, ali i druge kontaktne zone, ovaj prostor treba da bude predmet jednog od velikih projekata Beograda, a svakako predmet jedinstvenog planerskog sagledavanja. Planirane centralne funkcije reprezentativnog karaktera u ovom kompleksu podrazumevaju i minimalno uee stanovanja, iskljuivo orijentisanog ka ulici Vojvode Stepe, kao i odgovarajue javne prostore. Visina objekata treba da bude prilagoena lokaciji i zatienim vizurama sa Kalemegdana, definisanim u Karti trajnih dobara Beograda. Na ovom podruju je evidentiran arheoloki lokalitet, to treba imati u vidu. U podruju vora Autokomanda potrebno je izgraditi vezu (petlju) iz pravca stare Autokomande ka Niu. Autoput U blokovima kontaktne zone uz autoput planira se zadravanje izgraenih objekata optih i specijalizovanih gradskih centara i izgradnja novih objekata iste namene. Tendencija je da se stanovanje u ovoj zoni transformie u sadraje centralnih delatnosti. Objekti orijentisani prema autoputu treba da budu reprezentativnog karaktera. Na podruju Marinkove bare detaljnijim planskim reenjem treba zadrati deo prirodne retenzije uz Mokroluku ulicu, kao javni zeleni prostor. Razvoj centralnih funkcija Du ulice Maksima Gorkog, Ustanike i Bulevara kralja Aleksandra treba unaprediti postojee centralne sadraje sa stanovanjem i planirati nove odgovarajueg karaktera u pogledu visina i tipa izgraenosti segmenta ulice u kojem se nalaze. Za postoje e centre mesnih zajednica u daljoj planskoj razradi dati mogunost poveanja koncentracije komercijalnih i drugih centralnih sadraja, sa odgovarajuim javnim prostorom. Transformacija postojeeg tkiva Predvia se razvoj postoje e preovlaujue namene stanovanja sa delatnostima i transformacija postojeeg stambenog tkiva u blokove individualnog i meovitog tipa, sa akcentom na poboljanje uslova stanovanja. Delovi blokova orijentisani ka atraktivnim ulicama, koje predstavljaju logine nastavke postojeih linearnih poteza centralnih aktivnosti (na primer Kruevaka, Gospodara Vui a i sl.) mogu imati ve e mogunosti u pogledu ukupnih kapaciteta, komercijalnih sadraja i spratne visine u odnosu na one koji su definisani

160

planiranom tipologijom za ceo blok, uz posebne uslove oblikovanja i odnosa prema javnom prostoru. Blokovi spontano nastalog tkiva na zvezdarskom delu celine planirani su za transformaciju u blokove individualnog stanovanja. Karakter postojeih otvorenih blokova kolektivnog stanovanja se zadrava, tako to se postoje i slobodni, neizgraeni prostori u funkciji ovih blokova zadravaju kao javni zeleni prostori i prostori za igru dece, bez mogunosti nove izgradnje. Nadgradnja ovih blokova mogua je samo na nivou celine, poto se planski definie. Bulavar kralja Aleksandra, raskrsnica sa Ustani kom Segment Bulavara kralja Aleksandra koji se nalazi u celini 13, izme u ulica Deskaeve i Bajdine, regulaciono je nedefinisan i ugroen obodnom izgradnjom za planirani rang saobraajnice. U ovom delu Bulevar menja karakter i potrebno je to pre regulaciono ga definisati, zatititi od daljeg ugroavanja spontanom i neprimerenom izgradnjom i dati jedinstvene uslove za obodnu izgradnju. Raskrsnica Bulavara sa Ustani kom ulicom je izuzetno nivelaciono i funkcionalno istaknuta taka koju takoe treba planski zaokruiti kao vaan gradski prostor i prelomnu taku u kojoj Bulevar menja svoj karakter. Park uma Vodovac Park uma uz sportski centar "Vodovac" i centar MZ, definisana ovim GP kao fiksni elemenat zelenila, izuzetan je ambijentalni potencijal celine (13). Nije dozvoljena izgradnja ovog prostora, kao ni sea ume. Dozvoljeno je samo njeno ure enje kao javnog prostora. Deonica unutranjeg magistralnog prstena (UMP) Kroz ovo podruje planira se izgradnja deonice UMP na delu od autoputa prema severu do Panevakog mosta koridorom ulice Gria Milenka. Sa autoputem ovaj potez se povezuje denivelisanim vorom "umice" koji programski i prostorno treba definisati u daljim planskim i projektnim razradama ovog poteza. Koridor UMP kroz postojee tkivo (Gria Milenka, 11. beogradska gimnazija, autoput) odrediti tako da se postoje e tkivo rui u najmanjoj meri. Kapacitetni inski sistem Od Ustanike ulice, sredinjim ostrvom Bulevara kralja Aleksandra, planirana je izgradnja kapacitetnog inskog sistema tipa LRT.

Infrastruktura Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu (13) reavaju se jedinstveno sa delovima celina Vodovac (14), Mali Mokri Lug (27) i Veliki Mokri Lug (28). Sekundarna vodovodna mrea nije u potpunosti izgraena. Potrebno je izvriti rekonstrukciju i dogradnju mree koja je nedovoljnog kapaciteta. Od primarnih objekata potrebno je izgraditi primarne cevovode Mokrolukog sistema i obezbediti novi rezervoarski prostor na lokaciji Mokroluko brdo. Kanalizaciona mrea je delimino izgraena. Potrebno je izgraditi kolektor opteg sistema u Junom bulevaru, rekonstruisati banjiki kolektor kod Autokomande, zavriti izgradnju Mokrolukog kinog kolektora od Preernove ulice do zahvatne graevine i izgraditi kini kolektor Duboki potok. 7.2.4. Vodovac (14) Celinu ini centralni deo optine Vodovac, od Autokomande granicom optine sa Savskim vencem, Bulevarom JA i ulicama Borskom, Banjiki put i Kaljavim potokom do ulice Vojvode Stepe. Ona obuhvata stambena naselja "Braa Jerkovi", "Medakovi II", "Medakovi III", gornji i donji Vodovac do Autokomande. Ova urbanistika celina ima vie karakteristinih podcelina, vrlo neujedna enog tipa izgradnje. Naselje Banjica Ovo podruje obuhvata prostor u neposrednoj blizini kompleksa park ume Banjica sa Sportskorekreativnim centrom i kompleksom VMA, od kojih ga sa severne i zapadne strane dele ulice Crnotravska i Borska. U zoni naselja Banjica, koje preteno karakterie kolektivna stambena izgradnja u otvorenim blokovima, nije realizovan ranije planirani deo rejonskog centra i to zbog postoje e individualne izgradnje. Realnije opremanje naselja centralnim sadrajima treba da se omogui transformacijom postoje e individualne izgradnje u stanovanje istog tipa, ali sa znatnim udelom komercijalnih delatnosti. Na prostoru loih geolokih osobina planira se promena ranije definisane tipologije izgradnje radi prilagoavanja uslovima terena i potrebe definisanja parcelacije. Planirano je i realizovanje povrina namenjenih za javne objekte snabdevake punktove, kao i prate e prostore uz postojee i planirane objekte za stanovanje (garae i parking prostori). Podru je od autoputa do Bulevara JA i od Autokomande do Troarine uz ulicu Vojvode Stepe Na ovom podruju planira se realizacija onih objekata koji su predvieni vae im planskim dokumentom, uz prilagoavanje postoje oj parcelaciji i zakonskoj regulativi. Planirana je nova izgradnja na lokacijama

161

koje do sada nisu privedene nameni, po ranijim planovima. Radi se o objektima za kolektivno stanovanje i objektima za privredne i drutvene delatnosti. Predvia se realizacija stambeno-poslovnih objekata na mestu postoje ih koji svojim kapacitetima ne zadovoljavaju planirane parametre. Ulica Vojvode Stepe Ulica Vojvode Stepe je tradicionalni centar Vodovca. Uz ulicu Vojvode Stepe planirani centralni sadraji e se postepeno realizovati. Planirana je transformacija individualnog tipa stanovanja u stanovanje sa sadrajima centralnih funkcija, a meoviti blokovi u ovoj zoni transformisae se u blokove otvorenog tipa, kako bi se zaokruila zapoeta izgradnja.

Zati eni kompleks zelenila uz kruni put Izmeu naselja za kolektivno stanovanje velikih gustina - "Braa Jerkovi" i "Medakovi", sa jedne strane i spontano nastalog naselja Padina, sa druge strane, nalazi se umica, definisana u GP kao trajno dobro i fiksni elemenat zelenila, posebno znaajan ambijentalni resurs u tako izgraenom okruenju. Osim objekta hrama Svetog Jovana Vladimira, nije dozvoljena druga izgradnja. Arheoloko nalazite Lokacija Usek na Banjici nalazi se u kategoriji zatienih arheolokih lokaliteta. Definisana je kao javna zelena povrina u okviru naselja, bez visokog zelenila. Lokalitet je devastiran divljom gradnjom, tako da plansko odreenje nije dovoljno za njegovu zatitu. Privredna zona Kumodra Kumodra je stara privredna zona planirana i realizovana gotovo u potpunosti po prethodnim planovima. Zona se prostire sa obe strane Nove Kumodrake ulice i delimino je u celini Kumodra, Jajinci (29). U ovoj zoni svoje mesto nalo je vie privrednih organizacija razliitih proizvodnih profila: "Soko-tark", "Bukovika banja", "Izolacija", "Prokupac", "Obua - Beograd" i druge. Povrina planirane zone ostaje u granicama postojeeg stanja i iznosi oko 56 ha. Saobra aj U ovom podruju od saobraajne infrastrukture planira se izgradnja Kumodrake ulice koja e se povezati u petlji "umice" sa autoputem i UMP. Novo reenje trase UMP omoguava da se niz stambenih blokova (od Kumodrake ulice do Autoputa) sa uva od ruenja zbog izgradnje nove saobraajnice, a da se sekundarna mrea saobraajnica prikljui na povoljniji nain. Planira se, takoe, i realizacija spoljne magistralne tangente (SMT) na pravcu od Bulevara JA do petlje "Lasta" na autoputu po trasama postojeih i delom novoizgraenih uli nih poteza. U koridoru postojeeg autoputa, od stare Autokomande pa paralelno sa njim, planira se realizacija june saobraajnice kojom bi se omoguio razvoj i povezivanje sadraja du june strane autoputa. Trasiranje ovog poteza, koji predstavlja i jednu od deonica junog dela UMP, kao i njegove veze sa postojeom i planiranom mreom, moraju biti predmet detaljnije planske i projektne dokumentacije.

Bulevar JA U Bulevaru JA planirana je izgradnja stambenih objekatai ekskluzivnog tipa u blokovima individualnog i meovitog stanovanja. Ekskluzivnost podrazumeva ne samo tip objekta ve i odgovarajuu veliinu i ure enje parcele, kao i odnos prema objektima na susednim parcelama radi formiranja ulinog poteza u skladu sa postoje im karakterom i izgraenou ulice i sa zatienom prirodnom celinom i fiksnim elementom zelenila, definisanim GP kao trajno dobro Beograda, koje se nalazi u neposrednoj blizini, du Bulevara JA. Troarina Gradski centar na ovoj lokaciji planiran je za proirenje ranije definisanih kapaciteta, kao i za rekonstrukciju i revitalizaciju postojeih objekata (prostor prema Troarini i zaobilaznici). Podru je uz autoput Neposredno uz autoput planirani su centralni sadraji reprezentativnog karaktera u pogledu sadraja i tipa izgradnje, a u drugom planu, prema Mokrolukoj novoj ulici, planirana je zona privrednih delatnosti, sa postoje om tampon zonom zelenila prema zoni za stanovanje. Spontana izgradnja Planirana je transformacija najveeg dela u blokove individualnog stanovanja, osim uz autoput, gde se spontana izgradnja transformie u blokove komercijalnih delatnosti ili privrednu zonu. U kontekstu ugroavanja neposrednog okruenja, treba preispitati i zonu spontane nadgradnje u jednom delu blokova uz ulicu Ignjata Joba.

162

Infrastruktura Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu Vodovac (14) reavaju se jedinstveno sa delovima celina Banjica (15) i Kumodra, Jajinci (29). U ovim celinama vodovodna mrea uglavnom je izgraena. Potrebno je izvesti primarni cevovod F 400 od regionalnog vodovoda do rezervoara "Torlak", rekonstruisati postoje u mreu koja je nedovoljnog kapaciteta i dograditi sekundarnu mreu na prostorima gde nedostaje. Kanalizaciona mrea u delovima celina nedostaje. Potrebno je izgraditi fekalni kolektor u dolini Jelezovakog potoka i formirati retenzione prostore na Jelezovakom i Kumodrakom potoku. Regulisanje sliva Kumodrakog potoka U daljoj planskoj razradi GP treba razmotriti predloge integralnog projekta o korienju zelenih prostora uz otvorene retenzije Kumodrakog potoka kao rekreacione i aeracione zone i korienje kinih i otpadnih voda u izvorita tehnikih voda za industrijske pogone kako bi se utedela voda za pie kojom se ti pogoni sada snabdevaju.

jedinstven za Beograd, odreuje sve budue intervencije u ovom prostoru.

Dedinje Osnovni cilj rekonstrukcije ovog tkiva je o uvanje i unapre enje postojeeg karaktera stanovanja niske spratnosti, sa visokim stepenom privatnosti, karakteristinim predbatama, velikim parcelama i kvalitetnim vizurama, uz unapreenje zona javnog karaktera i delatnosti na dominantama vanih saobraajnica, kao to su ugao ulice Neznanog junaka i Bulevara mira i Topiderska zvezda. Hajd park Hajd park na picu ulica Vojvode Putnika i Bulevara mira (formalno pripada celini 7) izdignut je na platou, sa raznorodnom vegetacijom i alejom platana po sredini koja vodi ka stajnoj taki sa koje se prua vizura ka severu grada i Kalemegdanu. Sa juga je oivien drvoredom lipa uz Topiderski venac. Park treba rekonstruisati, zatititi postojee kvalitetno drvee, planirati sadnju novog i dopuniti ga atraktivnim sadrajima - vidikovcem, na primer. Top iderski park Topiderski park, glavno beogradsko izletite krajem XIX i u prvoj polovini XX veka, stagnirao je i gubio na atraktivnosti. U GP se predlae izrada celovitog, Velikog projekta integralnog razvoja zone u kome e se usaglasiti uslovi saobraaja sa zahtevima zatite spomenika i zatite prirode. Jedinstveno sagledavanje je potrebno i zbog znaajnih mogu nosti koje se nalaze u detaljnim reenjima. Integralno sagledavanje je nuno zbog krupnih povezanih sistema i uslova koji su prisutni u prostoru (eleznica, reka, magistralni prsten, veza sa mostom, zatieni objekti, zati ena celina). Obnova i razvoj ovog ambijenta realizovae se, pre svega, organizacijom prolaska unutranjeg magistralnog prstena (UMP) nizvodno od pica Ade Ciganlije, do ulaska u tunel ispod Top iderskog brda, a pre Mainog majdana i poetnih obodnih delova Topiderskog parka i prilagoavanjem trase i prostora eleznikih postrojenja i Topiderske reke kvalitetnom korienju parka. Centar za konjske sportove Sportski centar kod Careve uprije zadrava se i daje se mogunost adaptacije i rekonstrukcije u funkciji konjikog sporta.

7.2.5. Banjica (15) i Senjak, Dedinje, Top ider (16) Prostorna celina Banjica (15) nalazi se na teritoriji optine Savski venac a jednim manjim delom na teritoriji optine Vodovac dok se prostorna celina Senjak, Dedinje, Topider (16) u potpunosti nalazi na teritoriji optine Savski venac. Ove celine se proteu od Hipodroma ulicom Kneza Vieslava, obuhvatajui Koutnjak do rakovikog stadiona, ulicom Patrijarha Dimitrija, obuhvatajui kompleks dvorova i kompleks bolnica, Bulevarom JA do Autokomande, iznad stadiona "Partizana", obuhvatajui Topidersko brdo i deo Senjaka do Bulevara vojvode Miia. Morfoloka posebnost i poloaj ovih celina u odnosu na grad predodredili su izuzetnost ovog breuljkastog prostora za specifine namene i visok kvalitet izgradnje i ureenja njegovih reprezentativnih potcelina, prodinog i rezidencijalnog stanovanja, uz nekoliko manjih celina za kolektivno stanovanje. Celine karakterie veliki broj vrednih arhitektonskih ostvarenja koja su proglaena za kulturna dobra ili dobra koja uivaju prethodnu zatitu. U ovoj celini su, pored koncentracije bolniko-klinikih ustanova, zanaajne velike parkovski ureene i umske zelene povrine, od kojih je topiderski kompleks zatien kao kulturno dobro od izuzetnog znaaja. U celinama postoje i drvoredi kao i pojedinana stabla koja su zatiena kao spomenici prirode. Najvei deo ovog prostora definisan je u GP kao trajno dobro Beograda. Visok stepen zatienosti i ambijentalne celovitosti,

163

Transformacija objekata privredne zone uz Radni ku ulicu Postrojenja "Jugopetrola" u Radnikoj ulici, definisana u GP kao privredna lokacija sa velikim rizikom (G), planirana su za prenamenu u centralne funkcije. Planiranu rekonstrukciju zatienih industrijskih objekata e erane (formalno pripada celini 18) u objekte kulture i rekreacije u daljoj planskoj razradi treba povezati sa kompleksom Hipodroma. Sportsko-rekreativni centar "Koutnjak" Za SRC "Koutnjak" planira se mogu nost delimine ili potpune rekonstrukcije postojeih objekata i sportskih terena, izgradnja i proirenje kapaciteta i njihovo upotpunjavanje novim sadrajima. Sportski centar je jednim delom u funkciji obrazovanja (Fakultet za fiziku kulturu), a jednim delom u javnom reimu korienja (rekreativci, aci, omladinski sportski klubovi). Sportska hala Sportsku halu i igralite FK "Rakovica" (oko 3,5 ha) uz ulicu Patrijarha Dimitrija mogue je rekonstruisati i adaptirati, bez nove izgradnje. Danas ih koriste odabrani korisnici. Uvoenjem novih sadraja mogue je proiriti krug korisnika. Centralne funkcije uz ulicu Patrijarha Dimitrija (Rakoviki put) Uz ulicu Patrijarha Dimitrija planirana je gradnja kompleksa za centralne aktivnosti, prvenstveno zabavnog karaktera, parkovskog tipa - sa malim procentom izgraenosti i maksimalnim uklapanjem u zatienu celinu Topider. Banjiki vis Banjiki vis je lokacija koja se naslanja na Miljakovac i ima oko 100 ha. Lokacija je namenjena za izgradnju objekata za stanovanje razliitih tipova. Pojedini delovi lokacije mogu da budu namenjeni i za skupo stanovanje. Za socijalno stanovanje je potrebno izdvojiti oko 7% bruto povrine lokacije. Planirana prose na gustina je izmeu 120 i 150 st/ha. Tipovi objekata, parcelacija i drugi paramteri, vezani za dalju urbanistiku razradu ove lokacije, dati su u ostalim delovima ovog GP, posebno u delu sa pravilima. Parkiranje treba da bude reeno na parcelama. Opremanje infrastrukturom je standardno. Teren je sa geolokog stanovita nedovoljno istraen. Prema rejonizaciji iz ovog GP on pripada nepovoljnim terenima koji zahtevaju prethodnu pripremu da bi bili pretvoreni u gradilite. U zoni Borske ulice treba, u daljoj planskoj razradi, razmotriti mogunost lociranja pijace za ire gravitaciono podruje.

Lisi iji potok Lisiiji potok je lokacija od oko 68 ha namenjena preteno luksuznom stanovanju izrazito niskih gustina, na parcelama od 1000 do 3000 m2 . Za deo lokacije od oko 25 ha 1990. godine raspisan je urbanistikoarhitektonski konkurs za tip naselja u otvorenom bloku. Lokacija je danas pod znaajnim zelenilom i rauna se da se ono u budu nosti sa uva, bez obzira na to da li je re o parcelama (uvanje od 50 do 70%), ili na ulicama i drugim javnim prostorima. Zgrade treba da budu slobodnostojee, tipa vila. Bruto razvijene povrine ne treba da preu 2000 m2 . Na parceli je mogua izgradnja vie pojedina nih objekata (glavni zgrada, sporedna zgrada, garae, batenski elementi, zatvoreni i otvoreni bazeni itd.). Mogue je poslovanje tipa biroa, ateljea, studija, ordinacija i slinih koje rauna na male spoljne posete. Podrazumevaju se svi osnovni oblici infrastrukture i dodatna infrastrukturna oprema i instalacije. Parkiranje je predvieno na parcelama. Postojee kvalitetne grupacije zelenila treba uklopiti u budue reenje u to ve em obimu kao javno zelenilo, ili kao zatieno zelenilo u okviru stambenih blokova. Juna deonica unutranjeg magistralnog poluprstena (UMP) Prema predlogu GP kroz ovo podruje prolazi juna deonica UMP. Od prelaska Save trasa ovog poteza kroz podruje nalazi se ispod Senjake padine do ulaza u tunel, prolazi pored Hipodroma, prelazi prugu u podruju Careve uprije i na delu od Topidera pa do stare Autokomande trasa se vodi tunelski. Pozicija tunela, kao i trasa ovog poteza, bie predmet detaljnijih planskih i projektnih razrada. elezni ki koridor i stanica Kroz podru je, na pravcu sever - jug, prolazi i eleznika pruga koja se za naredni planski period zadrava uz smanjenje broja koloseka.

Infrastruktura Za celinu 16 i deo celine 15 potrebno je rekonstruisati i dograditi distributivnu vodovodnu mreu i izgraditi novi rezervoar "Topiderska zvezda". Sekundarna kanalizaciona mrea nije u potpunosti izgraena. Potrebno je dograditi sekundarnu mreu i rekonstruisati banjiki kolektor u najnizvodnijem delu (kod Autokomande). 7.2.6. Rakovica (17) Ovu urbanisti ku celinu obrazuju stambena naselja na istonoj strani rakovike doline, izme u ulice Patrijarha Dimitrija, granica Manastirske i Miljakovake ume, Kaljavog potoka i Borske ulice.

164

Zbog izuzetnih ambijentalnih karakteristika okruenja Rakovica je nekada bila izletite Beograana, a posle rata je realizovana kao industrijska zona Beograda sa masovnom izgradnjom objekata za kolektivno stanovanje tipa otvorenog bloka, koju nisu pratili odgovarajui prate i sadraji i povezanost sa centrom grada. U slede em planskom periodu prioritet razvoja celine Rakovica (17) je formiranje centra naselja i linearnih i takastih punktova centralnih i javnih sadraja koji treba funkcionalno i ambijntalno da poveu i opslue razliite delove naselja. Centar naselja U daljoj perspektivi planiran je novi centar naselja u zoni oko sadanje zgrade optine, koji e se dobiti transformacijom dela industrijske zone u centralne sadraje. Ova lokacija je ekscentrina u odnosu na celinu naselja, ali e buduom dobrom saobraajnom povezanou i poloajem na raskrsnici gradske magistrale (ulica Patrijarha Dimitrija i Borske) imati dobre uslove za razvoj. Borska ulica Razvojna osovina celine Rakovica je Borska ulica koja treba da izgubi status tranzitne saobraajnice. Ovu ulogu preuzee ulica Pere Velimirovia i ulica Patrijarha Dimitrija po obodu naselja. Borska ulica i dalje ostaje saobraajnica kojom e javni i lokalni saobraaj pristupati ovoj zoni. Komercijalne sadraje treba planirati po obodu ulice, naroito u donjem delu prema Varekoj ulici, ali ne kao privremene objekte u neskladu sa ambijentom. Vareka ulica Drugi punkt koncentracije naseljskih sadraja je Vareka ulica, gde su planirani pijaca, garaa, komercijalni i drugi pratei naseljski sadraji. Centar uz ulicu Pere Velimirovia Ulica Pere Velimirovia dobija funkciju magistralne saobraajnice, uz odgovarajui profil i sadraje centra u kontaktnim blokovima. Predviena je realizacija ranijim planovima definisanog stambeno naselj "Miljakovac III", uz planiranje linearnih zelenih povrine na padinama Jelezovakog potoka, koje treba povezati sa obodnim sistemom zelenila. Sportsko-rekreativni centar U okviru planiranog dela naselja "Miljakovac III", planiran je SRC "Miljakovac" - polivalentni sportsko-

rekreativni centar (povrine oko 15 ha) naseljskog karaktera. On e biti u funkciji rekreativnog, takmiarskog i kolskog sporta. Zbog izuzetnog prirodnog okruenja, u okviru centra treba planirati ve i udeo zelenih povrina. "Tehnogas" Zbog ugroavanja okoline planirana je transformacija ovog kompleksa u neku od komercijalnih delatnosti. Manastirska uma Definisana je u GP kao fiksni elemenat zelenila i trajno dobro Beograda. Mogue je ure enje za pasivnu rekreaciju, bez izgradnje objekata. Privredna zona Rakovica Rakovica je formirana privredna zona (delimino se nalazi u celini Labudovo brdo (31)). U okviru zone su locirane industrija motora, guma, hemijska i elektroindustrija. Tu je svoje mesto nalo i nekoliko graevinskih organizacija. Zona je zavrena i opremljena infrastrukturom i na njoj se ne planiraju nikakve prostorne promene. Neaktivirane povrine predviene za proirenje ove zone se naputaju i dobijaju druge namene. U budunosti se oekuje transformacija nekih industrijskih aktivnosti u tercijarne, kao i koje e izmene u tehnologiji proizvodnje uticati na pove anje ekoloke sigurnosti susednih stambenih naselja i objekata. Povrina zone namenjene proizvodnim aktivnostima se redukuje i iznosi oko 72 ha. Saobra aj U ovoj celini planirano je zadravanje postojee trase ulice Patrijarha Dimitrija od ulice Pilota Petrovia do ulice Pere Velimirovia i dalje do Rakovikog puta, a nova trasa ulice Patrijarha Dimitrija po trasi naputene poarevake pruge predvia se kao alternativa. U daljoj planskoj razradi definisae se najpovoljnije saobraajno reenje za ovaj deo trase magistralnog puta, kao i mogunost i efekti premetanja tramvajske pruge u koridor ulice Patrijarha Dimitrija u centru Rakovice, kako bi se pribliila korisnicima i aktivirala ovaj segment ulice za komercijalne sadraje koji sada nedostaju. U daljim fazama detaljnije razrade potrebno je obezbediti bolju saobraajnu povezanost sa eleznikom stanicom Rakovica. Infrastruktura Potrebno je rekonstruisati i dograditi distributivnu mreu vodovoda u celini 17. Potrebno je, takoe, dograditi sekundarnu mreu kanalizacije na delovima gde ona sada nedostaje.

165

7.2.7. Banovo brdo (18) i Labudovo brdo (31) Ovaj prostor predstavlja posebnu funkcionalnu celinu grada, u kojoj su izgraene strukture i korienje zemljita u velikoj meri saglasni sa morfolokim karakteristikama terena. Na strmijim, istonim padinama, prema Topiderskoj reci, podignuta je park uma Koutnjak. Na blae nagnutim padinama Makikog amfiteatra izgraeno je prostrano stambeno naselje u vie urbanistiki organizovanih delova, razliitog tipa gradnje i raznovrsnih sadraja komercijalnih i specijalizovanih centralnih delatnosti sportsko-rekreativnih objekata i centara, komunalnih i drugih delatnosti lokalnog i ireg gradskog znaaja. Kao stambene podceline izdvajaju se: ukarica, Banovo brdo, Julino brdo, arkovo, Repite, Bele vode, Cerak - Cerak vinogradi, Vidikovac, Labudovo brdo i Petlovo brdo. Sve ove potceline su izgraene po posebnim urbanistikim reenjima, tako da osim delova sa porodinom stambenom izgradnjom, nemaju tipizirane regulacije blokova. Posebna vrednost ovog gradskog podruja su velike zelene umske i sportskorekreativne celine u okviru park ume Koutnjak sa pripadajuim sportskim centrom i kompleksom sportskog centra DIF. Za celine 18 i 31 GP kao prioritet definie se razvoj sadraja kulture, centralnih i javnih funkcija, kao i razliitih vrsta delatnosti uz otvaranje novih radnih mesta, koji e omoguiti njihovu punu funkcionalnu zaokruenost i celovitost. Najve i potencijal ovih celina su slobodne lokacije za razvoj stanovanja - Jezerska i Savska terasa, kao i povrine uz Ibarski put koje su planirane za centralne i privredne funkcije. Savska terasa Savska terasa je lokacija koja ima oko 150 ha. Na ovom prostoru je mogue planirati razliite tipove stanovanja, od individualnog do kolektivnog, od slobodnostoje ih blokova do kompaktnih. Sa geolokog aspekta lokacija je povoljna i ne postoje posebni geoloki uslovi, izuzev onih koji se definiu glavnim projektom. Shodno ovome, pojedinane gustine pojedinih blokova ili delova kompleksa mogu da se kre u od 50 do 300 st/ha. Planira se da prose na bruto gustina, bez obzira na unutranje kombinacije stambenog tkiva, ne pree 150 st/ha. Za socijalne i jeftinije forme stanovanja potrebno je odvojiti 8% bruto povrine lokacije. U skladu sa ovim opredeljenjem planirana je i odgovarajua infrastruktura standardnog tipa. S obzirom na veliinu lokacije i oekivani broj stanovnika, kao i poloaj u gradu, u GP su pored stanovanja planirane i druge namene. Du planirane saobraajnice od Ibarske magistrale ka elezniku planiran je lokalni centar, ija e se tana dispozija i tipologija odrediti detaljnijom razradom. Pored ovoga, u razradi RP treba predvideti i potrebne javne sadraje i ostvariti onaj udeo zelenila koji je planiran ovim GP, s tim to se on moe i drugaije prostorno locirati. Velike sporstke centre, koji

su planirani uz eleznik i Ibarsku magistralu, treba povezati zelenilom. Urbanistiki parametri i drugi uslovi za izradu RP ove lokacije nalaze se u sektorskim prilozima i pravilima GP. Jezerska terasa Jezerska terasa je lokacija koja je planirana za novu kompleksnu stambenu izgradnju. Nalazi se izmeu Savske terase i Ibarske magistrale. Pored stanovanja, u ovoj zoni treba predvideti i sadraje kulture, centralne i javne funkcije, kao i druge sadraje znaajne i za ire okruenje kao to je eleznik (32) koji kao izgraeno podruje nema dovoljno slobodnog prostora za razvoj funkcija ireg znaaja. Na visokim kotama planirana je povrina za sport i rekreaciju. Svojim poloajem izme u planiranih zona stanovanja Savske terasa i naselja "Vinogradi", i centralnih funkcija uz Ibarsku magistralu, kao i pored postoje ih naselja Labudovo brdo i Petlovo brdo, prostor ima ulogu povezivanja razliitih funkcija i celina. Individualnu izgradnju treba planirati na obodu lokacije prema celini 16, a u centralnom delu ove lokacije mogui su i drugi tipovi stanovanja. U GP su definisane zelene povrine koje se u daljoj razradi mogu i drugaije prostorno rasporediti. Spontano nastala naselja Iznad privredne zone u Rakovici, na prostoru planiranom za sanaciono zelenilo, spontano je izgraen veliki broj stambenih blokova. Za ove blokove, po utvrivanju javnog interesa, treba planski odrediti specifi ne mere sanacije i transformisati ih u blokove individualne izgradnje, prema pravilima ovog plana. Celinu Kijevo - Kneevac, koja ima obeleja neure enog poluurbanizovanog naselja, treba razvijati u tipu individualnog stanovanja. Potrebno je planirati i prate e sadraje, kao i odgovarajuu infrastrukturu standardnog tipa.

Komercijalni i privredni centri uz Ibarsku magistralu Du Trgovake ulice i Ibarskog puta planiran je linearni centar znaajnog kapaciteta, gradskog ranga, namenjen prvenstveno komercijalnim, a delom i javnim sadrajima. Juno od obilaznice, na ulaznoizlaznom pravcu, planiran je privredni i komercijalni kompleks Vrbin potok, koji ima izuzetno dobru pristupanost i potencijal za razvoj okolnih naselja. U celini 31 nalazi se deo privredne zone Rakovica, koji je opisan u celini 17.

166

Novi sportsko-rekreativni centri SRC "Vidikovac" planiran je na Ibarskom putu, izmeu toplane i Krunog puta i ima izvanredne prostorne mogunosti za razvoj centra irokog spektra sportskih sadraja, kako za vrhunske, tako i za amaterske sportove i rekreaciju. Zadovoljava prostorne potrebe stadiona sa pomonim terenima za sportove kao to su: ragbi, hokej na travi, rukomet, odbojka, mali fudbal, tenis. Postoji mogu nost izgradnje velodroma, sportskih dvorana, kuglana i prostora za druge sportove. Povrina kompleksa je oko 47 ha. SRC "Rakovica - Skojevska" planiran je izmeu ulica Pilota Mihaila Petrovia i Kneza Vieslava, u neposrednoj blizini naselja u Skojevskoj. Podesan je za razvoj razliitih sportsko-rekreativnih sadraja prema potrebama gravitirajueg stanovnitva, omladinskih i sportskih klubova i kola. Povrina kompleksa je oko 9 ha. SRC "Koutnjak" nalazi se u okviru celina 16 i 18 i opisan je u celini 16. Trajna dobra Beograda Na teritoriji Ceraka, arkova i ukarice evidentirano je vie arheolokih lokaliteta koji uivaju prethodnu zatitu, to upuuje na paljiv tretman prilikom intervencija u prostoru i predveenu proceduru i primenu propisa ukoliko doe do novih nalaza. U okvire urbanistike zatite stambeno naselje "Cerak vinogradi" je celina epohe moderne u reimu potpune zatite, a Filmski grad u Koutnjaku celina epohe moderne u reimu delimine zatite. U okviru celina 18 i 31 postoje lokacije koje su evidentirane kao spomenici prirode ili povrine sa posebnim prirodnim vrednostima. U Karti trajnih dobara prikazane su zatiene vizure, stajnom takom i uglom sagledavanja. Ogranienja urbanog razvoja Beogradski vodovod na ukarici je lokacija sa ekolokim rizikom, a "Tehnogas" u Rakovici lokacija sa velikim ekolokim rizikom.

uprije, neposredno pre ulaska UMP-a u tunel ispod Topiderskog brda. Poekom ulicom je planirano tunelsko voenje kapacitetnog inskog sistema, u prvoj fazi, do postojee okretnice tramvaja. U daljim fazama razvoja inskih sistema javnog saobraaja trasa e biti produena prema stambenom naselju "Cerak".

Infrastruktura Distributivna vodovodna mrea nije u potpunosti izgraena. Potrebno je izgraditi deo primarnog sistema "Maki - Julino brdo" radi izgradnje kapitalnih objekata BVS - II tunelski prsten i dograditi distributivnu mreu arkovakog sistema. Sekundarna kanalizaciona mrea nije u potpunosti izgraena. Potrebno je dograditi sekundarni kanalizacioni sistem i objekte za zatitu izvorita "Maki". 7.2.8. Ada Ciganlija (19) Re no ostrvo na Savi, jedno od najznaajnijih rekreacionih podru ja grada, evidentirano je od strane Zavoda za zatitu prirode kao podru je sa posebnim prirodnim vrednostima. Nalazi se u uoj zoni zatite vodoizvorita, zajedno sa celinama 33, 34, 53 i 54 i za njega vae opti uslovi ureenja i korienja definisani u zajednikom odeljku za ove celine. Ada kao trajno dobro Beograda Postoje e ume i zelenilo na Adi definisani su ovim GP kao trajno dobro Beograda, to znai da se u eventualnoj daljoj planskoj razradi ne mogu smanjivati na raun drugih namena, niti se moe menjati njihov karakter javnog prostora. One se mogu samo obnavljati i ure ivati. Sportsko-rekreativni centar SRC "Ada Ciganlija" i kompleks Ada Ciganlija sa delom Makikog polja u celosti je od izuzetnog znaaja za Beograd i treba da ima tretman opteg dobra, dostupnog svima pod jednakim okolnostima kao gradski sportski i rekreativni centar sa javnim reimom korienja. Postoje i sportski sadraji, sportski tereni i objekti se zadravaju uz mogunost totalne rekonstrukcije, modernizacije. Mogua je i nova izgradnja sportskih objekata i terena sa neophodnim prateim sadrajima u funkciji sporta i rekreacije a u skladu sa vae om planskom i zakonskom regulativom. Tana granica i sadraj SRC "Ada Ciganlija" definisae se planom detaljne regulacije. Novi sadraji u SRC Novi kapaciteti i sadraji u okviru dela sportskorekreativnog centra, park-ume u Makiu povrine oko 100 ha treba da se planiraju za spontanu i aktivnu

Saobra aj Sistem saobraaja na ovom podruju organizovan je podunim sabirnim ulicama - centralnom Poekom i Trgovakom i obodnim ulicama du Makia Radnikom, Lazarevakim drumom, ulicom Milorada Jovanovia i Vodovodskom, odnosno du Koutnjaka ulicom Kneza Vieslava, kao i dijagonalnim pravcima ulicama Blagoja Parovia, Ace Joksimovia, Ratka Mitrovia i Pilota Mihaila Petrovia ka Rakovici. Ranije planiran mostovski prelaz Save preko Ade Ciganlije se ukida i pomera nizvodno ispod pica Ade, a Patrovieva ulica postaje dopunska veza ukarice na UMP, pomou denivelisane raskrsnice kod Careve

167

rekreaciju u prirodnom ambijentu, zelenilu, sa preteno otvorenim (veim delom travnatim) sportskim terenima, trim stazama, stazama zdravlja, terenima za badminton i razne druge vidove sportske rekreacije, relaksacije i zabave u prirodi. Planirani su takoe i objekti u funkciji prateih sadraja sportskih terena, povrine oko 100 ha.

i komplementarnih funkcija. Namena planiranih a neizgraenih javnih objekata ostaje u sferi javne namene iju konkretnu funkciju (obdanita, kole, domovi za stare i decu, crkva) i kapacitet, treba odrediti prema vaeim normativima i planiranoj strukturi i broju stanovnika. U Bloku 67 se planira novi stambeni blok ija organizacija i koncept treba da bude specifian, jer treba da bude potpuno dovren pre 2009. godine i da poslui kao "Sportsko selo" za smetaj uesnika "Univerzijade 2009." Posle "Univerzijade" to treba da bude stambeni blok sa kvalitetnim prateim i poslovnim sadrajima. Ulica Jurija Gagarina Okosnicu prostora ini ulica Jurija Gagarina, kao nov linearni centar ovog dela grada. Na prostoru gde se ukrta sa eleznikom prugom planirana je i najznaajnija koncentracija i kapacitet objekata sa centralnim sadrajima. Prioritet je uspostavljanje funkcionalnih veza i povezivanje sa najatraktivnijim prostorima centra Novog Beograda (blokovi 18, 19, 25 i 26), kao i povezivanje sa novim centralnim punktovima na obali Save. Za oblikovanje poteza ulice Jurija Gagarina kao gradskog bulevara predlae se provera putem javnog urbanistiko-arhitektonskog konkursa. Potrebno je predvideti lokaciju za novu pravoslavnu crkvu na uglu Gandijeve i ulice Jurija Gagarina. Prostorna ograni enja Koridor infrastrukture du ulice Jurija Gagarina predstavlja prostor u kojem nije mogua izgradnja, tako da ga treba urediti kao javni prostor sa parternim zelenilom zajedno sa delovima koji su poploani. Mogue je predvideti i pristupne saobraajnice i parkinge. Alternativno reenje koje bi podrazumevalo intenzivniju gradnju i korienje ovog dela, uslovljeno je podzemnim voenjem vodova visokog napona.

Most nizvodno od Ade Ciganlije Ranije planiran prelaz preko Ade Ciganlije (kao most ili tunel) za unutranji magistralni poluprsten se naputa kao pozicija i planira se nizvodno kod pica Ade, sa eventualnom liftovskom vezom za peake i bicikliste, ali bez ikakvog kontakta prostora Ade sa motorizovanim saobraajem. Ovakvo reenje oslobaa Adu zagaenja i optere enja, a doprinosi njenoj povezanosti sa gradom. Rekreativni splavovi Postoje e zone najvee koncentracije rekreativnih splavova na Adi Ciganliji i Adi Meici treba planski definisati i urediti tako da se obezbedi kvalitetan javni pristup obalama, splavovi koncentriu u grupacije i definiu uslovi za njihovo postavljanje, oblikovanje, veliinu i komunalnu opremljenost, s obzirom na to da se radi o uoj zoni vodoizvorita.

7.4.9. Posavski deo Novog Beograda (20) Nalazi se u aluvijumu Save, izme u eleznike pruge, odseka lesnog platoa Beanije, ulice Dr Ivana Ribara i reke Save. Urbanistika celina Posavski deo Novog Beograda izgraena je kao posebna gradska celina, sa veliinom i funkcijama "satelitskog grada". Veza sa centralnim delom Novog Beograda ostvarena je monom magistralnom saobraajnicom, ulicom Jurija Gagarina, na koju se preko irokih pojaseva namenjenih za centralne sadraje i aktivnosti, naslanjaju velike stambene blokovske celine. Znatan deo teritorije zauzimaju industrijski i komunalni objekti, a blokovi oko eleznike stanice Novi Beograd samo su delimino izgraeni. Ovi blokovi su ujedno i najve i razvojni potencijal celine i imaju iri gradski znaaj. Stambeni blokovi Preovlaujua namena prostora koji obuhvata ova celina je kolektivno stanovanje. Prema odgovarajuim detaljnim planovima realizovani su stambeni blokovi 44, 45, 61, 62, 63, delovi blokova 64, 70, 70a, ali bez svih planiranih sadraja drutvenog standarda. Potrebno je ouvati postignute vrednosti urbanistikoarhitektonskog koncepta. U tom smislu, stambeni objekti mogu se smatrati definisanim, dok bi nova izgradnja imala za cilj unapre enje standarda prateih

Autobuska stanica Za razvoj i puni program meugradsko-prigradske autobuske stanice u GP je odreen prostor u bloku 42 na Novom Beogradu. Ova lokacija ima izuzetne pogodnosti i dobru vezu sa svim delovima grada, nalazi se izme u UMP, autoputa, trasa tramvaja i kapacitetnog inskog sistema koji e se realizovati u prvoj fazi i eleznike stanice Novi Beograd. Dodatna prednost je veliina slobodne lokacije koja omoguava optimalan razvoj i organizaciju svih sadraja stanice, kao i postojanje srodnih namena u susednim blokovima.

168

Industrijska zona Novi Beograd Novi Beograd je industrijska zona u okviru koje su smetene livnica i proizvodnja traktora (IMT, FOB). Privredna zona je potpuno opremljena komunalnom infrastrukturom. Veliki deo kompleksa je neiskorien. Fabrika odlivaka je jedan od potencijalnih zagaivaa. Prema proceni zatite ivotne sredine ova proizvodnja predstavlja delatnost sa poveanim ekolokim rizikom i potrebno je, na dui rok, planirati njeno izmetanje. Dotle se moraju primeniti poveane mere ekoloke zatite. Planirana povrina zone Novi Beograd je 70 ha. Brodogradilite "Beograd" Brodogradilite "Beograd" je industrijska lokacija u kojoj je, pored brodogradilita, smeteno i niz graevinskih preduze a - "Rad", "Napred", "Ratko Mitrovi", "Partizanski put", "Planum", "Mostogradnja", "Gemaks" i druga. Ovo je atraktivna lokacija sa stanovita izlaska Novog Beograda na Savu, pa u budunosti ovu zonu treba postepeno usmeriti ka razvoju tercijarnih sadraja. Samo Brodogradilite treba redukovati i preorijentisati na neku od finijih oblasti brodogradnje (proizvodnja manjih plovnih objekata, jahti, amaca). Planirana povrina ove industrijske zone je redukovana u odnosu na postoje e stanje i iznosi oko 44 ha. Neposredno uz Brodogradilite je Toplana "Novi Beograd" koja je oznaena kao lokacija sa velikim ekolokim rizikom. Preko zone Brodogradilita, na konstrukciji velikog raspona i na visokim stubovima prelazi trasa Unutranjeg magistralnog poluprstena. Kej - obala Uspostavljanjem alternativne veze sa etnobiciklistikom stazom kroz blok u zaleu Brodogradilita omoguen je kontinuitet javnog korienja leve obale Save i desne obale Dunava, od atletskog kompleksa u Bloku 71 do Radeckog u Zemunu. Atraktivne punktove na obali sa centralnim sadrajima manjeg kapaciteta treba postaviti ritmino, u blizini ukrtanja glavnih komunikacijskih pravaca. Na istim mestima mogue je postavljanje pristana za manja plovila. Potrebno je obezbediti paralelne pristane sa javnim pristupom i na naspramnoj obali na Adi Ciganliji, kako bi se stanovnicima Novog Beograda olakao pristup i korienje Ade. Pove anje atraktivnosti ovog prostora mogue je ostvariti i formiranjem manjih marina i kontrolisanom dispozicijom i koncentracijom splavova, bono od glavnih pristupnih pravaca. U Bloku 44 odreen je prostor za sportsko-rekreativne i zabavne sadraje za najiri krug korisnika, sa javnim reimom korienja. Povrina kompleksa je 7 ha.

Trajna dobra Beograda Kompleks Starog aerodroma u Bloku 65 ima status dobra koje uiva prethodnu zatitu. U okvire urbanistike zatite, blokovi 45 i 70, sredinji pojas blokova 61-64 i potez Bulevara Jurija Gagarina su celine epohe moderne u reimu delimine zatite. Postoje e zelenilo uz savsku obalu je fiksni elemenat sistema zelenila. 7.2.10. Beanija (21) Celina Beanija nalazi se na lesnom platou, izmeu autoputa i ulica B. Moe, Toin bunar, Vojvoanske, M. Golubia i Huga Klajna. Obuhvata stambeno naselje "Beanijska kosa" i zone meovite namene u Bloku 51 i uz ulicu Toin bunar. Stambeno naselje "Beanijska kosa" Naselje "Beanijska kosa" izvedeno je na lesnom platou u otvorenom i poluotvorenom sistemu blokovske regulacije, sa objektima razliite spratnosti, od prizemnih nizova i slobodnih stambenih objekata nie i srednje spratnosti, do visokih stambenih objekata. Potrebno je realizovati sve planirane pratee sadraje u funkciji stanovanja i centralne uslune delatnosti koje su danas nepotpune i deficitarne. Beanija selo Karakteristina urbanistika potcelina Beanija selo nalazi se u Vojvoanskoj ulici. Niz objekata sa crkvom sa severne strane ulice treba sa uvati. Vojvoanska ulica, kao veza Toinog bunara sa saobraajnicom T6, proirena je prema blokovima 61 - 64 i dobija novu regulaciju, pa se za ovaj potez predlae urbanisti koarhitektonski konkurs. Cilj konkursa je dobijanje reenja koje e definisati nov karakter ulice i skladno povezati objekte sa obe strane. Blok 51 Blok 51 je izuzetno atraktivna lokacija uz autoput, u blizini centralne zone. Namenjen je izgradnji centralnih, privrednih (mala privreda - proizvodno zanatstvo) i komunalnih objekata uz uvanje zatitnog umskog zelenog pojasa prema autoputu. Vrsta delatnosti i oblikovanje objekata treba da budu usaglaeni sa izgraenim okruenjem koje ine gusto izgraeni stambeni blokovi, kliniko-bolniki centar i sportsko-rekreativni kompleks. Prostor ispod dalekovoda ima poseban reim korienja. Trajna dobra Beograda i ograni enja urbanog razvoja Kosine, odsek i ivice lesnog platoa ozaeni su kao tereni nepovoljni za izgradnju. Na ovim povrinama planirano je zelenilo, koje se skoro kontinuirano prua

169

od ulice Dr Ivana Ribara, kosinom iznad Toinog bunara i Kalvarije i spaja sa zelenilom na kruni lesnog odseka iznad Dunava. Ovaj zeleni prsten vrednovan je kao trajno dobro Beograda i fiksni je elemenat sistema zelenila. Postojee zelenilo uz autoput ima isti status. U okviru urbanisti ke zatite, deo Bloka 49 je celina epohe moderne u reimu potpune zatite. Kompleks Beogradskog vodovoda oznaen je kao lokacija sa poveanim ekolokim rizikom. Saobra aj Od raskrsnice ulica Toin Bunar i 2a-2a kroz ovo podruje prolazi magistralni pravac (deo UMP) za vezu sa saobraajnicom T-6.

Transformaciju ovog prostora treba ostvariti kao urbanu obnovu u postoje oj regulaciji, sem u kontaktnim zonama sa novim otvorenim blokovima u kojima je nuno usaglaavanje matrica i tipa izgradnje. Postoje i blokovi niskih gustina stanovanja planiraju se za individualno stanovanje, na relativno velikim parcelama, sa znatnim ueem slobodnih i zelenih povrina i bez gradnje u unutranjosti blokova. Organizaciju i oblikovanje objekata, parcela i blokova, treba razvijati iz autohtonih tipova tkiva. Visina objekata koji su na kosinama lesnog odseka i pripadaju Starom jezgru Zemuna (Gardo, ukovac), limitirana je i mogunou obezbe enja vizura sa prvih viih platoa. Za spontano nastala naselja, po utvrivanju javnog interesa, treba planski odrediti specifi ne mere sanacije na osnovu pravila ovog plana.

Infrastruktura Sekundarna vodovodna mrea je uglavnom izgraena. Potrebno je dograditi i rekonstruisati mreu i izvesti primarni vodovod od CS "Beanija B" do Ugrinovake ulice. Kanalizaciona mrea nije izgraena u potpunosti. Postoje u mreu potrebno je rekonstruisati tako da se formira separacioni sistem. Potrebno je ukinuti izlive fekalne kanalizacije u Dunav, a fekalnu kanalizaciju usmeriti prema KCS "Ue" i dalje prema planiranom interceptoru. 7.2.11. Gornji Zemun (22) Gornji Zemun se prostire na lesnom platou izmeu obale Dunava, Toinog Bunara, autoputa, do saobraajnice T6, obuhvataju i i nivelaciono vie delove Starog jezgra Zemuna, kao i naselje "Nova Galenika". Razvijen iz gradskih predgraa, osnovanih krajem 18. i u 19. veku, ima sauvanu istorijsku matricu, koja je parcijalno i u nezavrenim celinama promenjena, stvarajui prostorne konflikte i ekscese. Razvoj prateih, centralnih i ostalih funkcija samo delimino je pratio rast stambenog tkiva. Prioritet budueg razvoja je u kontrolisanoj urbanoj obnovi, umerenom poveanju kapaciteta stanovanja, u razvoju centralnih funkcija radijalnim uli nim potezima, kao i infrastrukturno opremanje zone. U drugoj fazi prioritet je uvoenje kapacitetnog inskog sistema, sa voenjem trase u industrijsku zonu Gornji Zemun. Uslovi transformacije blokova Najve i deo ove celine ini raznoliko stambeno tkivo. Zastupljeni su blokovi sa modifikovanom ruralnom i malogradskom kuom na regulaciji na Gardou, ukovcu i u gradskim predgraima, blokovi sa individualnim slobodnostoje im objekatima (Kalvarija), otvoreni blokovi kolektivne stambene izgradnje (naselja "Sava Kovaevi" i "Galenika", soliteri u Prvomajskoj ulici) do spontano nastalih nehigijenskih naselja (Vojni put).

Centralne funkcije Centralne funkcije prostiru se linearno uz glavne saobraajne pravce - ulicama Cara Duana, Prvomajskom i uz Toin bunar, a poprene ulice treba da ostanu prvenstveno stambene. Na ukrsnici Ugrinovake ulice i saobraajnice T6 planiran je centar gradske potceline. U delu ovog centra, juno od saobraajnice T6, treba obezbediti pijacu za stanovnike Gornjeg Zemuna, to je uslov za smanjenje kapaciteta pijace u Starom jezgru. Specijalizovani centri imaju u ovoj celini dve zone koncentracije. Uz ulicu Cara Duana nalaze se kolski centri, kao i naune ustanove, instituti. Oni ine uvod u industrijsku zonu Gornji Zemun. Na prostoru izmeu autoputa, Toinog bunara i Laudonovog anca nalaze se zdravstvene i socijalne ustanove i povrine za specijalizovani centar. Na prostoru ove povrine nalazi se vredno zelenilo, pa je za ovu lokaciju planirana izgradnja slobodnostojeim objektima u zelenilu. Objekti mogu da zauzmu najvie 20% povrine, dok bi zastrte povrine bile maksimalno 25% povrine lokacije, nezavisno od blie budue namene. Zbog blizine Studentskog grada, kao i dobre saobraajne povezanosti preko autoputa, Toinog Bunara i planiranog kapacitetnog inskog sistema, predlae se za ovu povrinu namena visokokolskog centra. Pojedinane ve e komplekse u gradskom tkivu koji menjaju namenu treba planirati jedinstveno i koristiti pogodnost velike, slobodne lokacije u izgraenom tkivu grada, gde su one retkost, te ih nameniti i uvati prvenstveno za javne slube (kolstvo, kultura, nauka, zdravstvo), a delom i za javne namene (park, javno igralite, trg). Privredni objekti Pojedinani privredni objekti koji se nalaze u stambenom tkivu grada moraju svoju delatnost usaglasiti prema uslovima zatite ivotne sredine i ovog GP, a poeljna je njihova transformacija za

170

stanovanje ("Plastika", "TIZ") ili centralne funkcije ("Teleoptik"), u zavisnosti od neposrednog okruenja. Kompleks industrije "Zmaj" pripada privrednoj zoni "Autoput". Zelenilo Evidentan je nedostatak zelenih povrina u iroj zoni, te se pored uvanja postoje ih zelenih povrina planira ve e uee zelenila u okviru parcela stanovanja i drugih namena, i povezivanje pojedinih elemenata sistema zelenila (drvoredi, zelenilo du ulica, puteva, na kruni i kosinama lesnog odseka, unutarblokovsko). Zelenilo na kruni i kosinama lesnog platoa je deo zelenog prstena u gradskom sistemu zelenila koji se kontinuirano protee obalom Dunava od Batajnice i zavrava se na padinama Beanijske kose. Sport i rekreacija Na lokaciji pored obrazovnog centra "Nada Dimi" planira se polivalentni centar SRC "Pregrevica" za iri krug korisnika (sportisti, rekreativci, aci, omladinski klubovi), sa javnim reimom korienja. U zoni priobalja Dunava predvieni su prostori za klubove koji se bave sportovima na vodi (veslanje, jedrenje, skijanje na vodi i drugi, orijentacione veliine 3,8 ha). Stadioni FK "Zemun" i SC "Partizan-Teleoptik" su specijalizovani sportski objekti sa selektivnim reimom korienja. Deliminim uvoenjem novih sadraja (sala za gimnastiku, stoni tenis, teretana, fitnes sala i sl.) mogue je proiriti krug korisnika. Za stanovnike naselja "Galenika" i "Altina" planirani su marina i sportsko-rekreativni sadraji na obali Dunava. Ova lokacija ima dobru saobraajnu i peaku dostupnost, postoje om saobraajnicom u produetku T-6 koja prolazi izme u Rudarskog instituta i Veterinarskog zavoda.

Saobra ajna mrea Osnovu saobraajne mree ine jaki paralelni radijalni pravci (ulice Cara Duana, Ugrinovaka, Prvomajska, autoput), povezani magistralnim putem T6 u ijem nastavku se planira most preko Dunava koji povezuje Zemun i Novi Beograd sa Banatom. U Laudonovom ancu planiran je jedan od depoa kapacitetnog inskog sistema, koji treba dopuniti komplementarnim sadrajima sporta, centara i sli nih namena, shodno fizikim karakteristikama lokacije. Predvia se izmetanje depoa GSP koji se nalazi u unutranjosti bloka izme u Dunavske, ulice Cara Duana i Prigrevice, na lokaciju u okviru privredne zone Gornji Zemun. Prostor postoje eg depoa prenamenjen je za sportski centar javnog reima korienja, koji nedostaje na podruju ove celine i ireg podru ja.

Infrastruktura Uslovi za infrastrukturno opremanje vodovodom i kanalizacijom jedinstveni su za celine 2, 3, 8, 20, 21, 22 i delove celina 34, 35, 36 i 37. Sekundarna vodovodna mrea je uglavnom izgraena. Potrebno je dograditi i rekonstruisati mreu i izvesti primarni vodovod od CS "Beanija" do Ugrinovake ulice. Kanalizaciona mrea nije izgraena u potpunosti. Postoje u mreu potrebno je rekonstruisati tako da se formira separacioni sistem. Potrebno je ukinuti izlive fekalne kanalizacije u Dunav, a fekalnu kanalizaciju usmeriti prema KCS "Ue" i dalje prema planiranom interceptoru. 7.3. Spoljna zona Spoljnu zonu ine slede e urbanisti ke celine: - Krnjaa (23), opisano u ta ki 9.4.1; - Privredna zona Krnjaa (24), opisano u taki 9.4.1;

Ogranienja urbanog razvoja Kosine, odsek i ivice lesnog platoa ozaeni su kao tereni nepovoljni za izgradnju, pa je na njima planirano zelenilo. Granica gradnje na lesnom platou i ispod njega, kao i zatita odseka, moraju biti odreene na osnovu uslova detaljnih geomehanikih ispitivanja za svaku konkretnu lokaciju. Trajna dobra Beograda U okviru celine Gornji Zemun evidentirana su dva arheoloka lokaliteta, kao dobra koja uivaju prethodnu zatitu. U Karti trajnih dobara prikazane su zatiene vizure, stajnom takom i uglom sagledavanja. Lesni odsek iznad aluvijalne ravni i du Dunava uva se kao geomorfoloki spomenik prirode sa predlogom za zatitu predela. Postojee zelenilo uz autoput je fiksni element sistema zelenila.

- Vinjica (25); - Mirijevo (26); - Mali Mokri Lug (27); - Veliki Mokri Lug (28); - Kumodra, Jajinci (29); - Resnik (30); - Labudovo brdo (31), opisano u taki 7.2.8; - eleznik (32); - Veliki Maki (33); - Dr Ivan Ribar (34);

171

- Aerodrom zona Autoput (35); - Zona Autoput, Zemun polje (36); - Altina, Kamendin (37). 7.3.1. Vinjica (25) Vinjica se nalazi u priobalnom pojasu Dunava, od Mirijevskog potoka i naselja Karaburma do rukavca Dunava prema ostrvu akljan. U okviru granice svoje katastarske optine obuhvata naselja Vinjicu i Vinji ku banju. Zahvaljujui poloaju u neposrednoj blizini Beograda i na topografski privlanoj poziciji na obali Dunava, autohtono naselje Vinjica je irenjem grada preko Karaburme i priobalnog pojasa uz Adu Huju postalo sastavni deo gradskog prostora, zadravajui obeleja prisajedinjenog samostalnog naselja sa specifi nim osobinama. Vinjiki put Razvojne pretpostavke ovog podruja su regulacija postoje e glavne pristupne saobraajnice ovoj celini Vinji kog puta, zatim planiranje alternativne saobraajne veze za nove planirane stambene i rekreativne zone, kao i regulacija postojee uli ne mree. Znaajne novoplanirane povrine potencijalno elitnih lokacija, bez odgovarajueg saobraajnog i infrastrukturnog reenja, nije mogue realizovati. Predvienu koncentraciju komercijalnih sadraja uz Vinji ki put treba planski osmisliti i povezati sa Slanakim putem i SMT. Transformacija postojeeg tkiva Poluurbanizovana naselja (uz deo planski realizovane Vinji ke banje) nastala od doskoranjih poljoprivrednih domainstava treba planski usmeriti ka transformaciji u blokove individualnog stanovanja sa neophodnim specifinostima. Spontano nastali blokovi U celini 25 ima znatnih povrina pod spontano nastalim blokovima, jednim delom na geoloki nepovoljnim terenima. Planirana je njihova transformacija u blokove individualne stambene izgradnje, uz prethodno plansko definisanje uslova sanacije terena, saobraajne, infrastrukturne mree i potrebnih javnih objekata i povrina. Daljom planskom razradom usloviti stvaranje veih parcela sa veim ue em zelenila za planiranje povrina koje predstavljaju zaokruivanje spontane izgradnje. Sanaciono zelenilo Planirane su znatne povrine sanacionog zelenila na geoloki nestabilnim terenima. Zbog izuzetnog

poloaja ozelenjenih padina ka dunavskoj obali i umadijskom zale u, kao i planiranih potencijalno elitnih lokacija za stanovanje i novog sportskog centra, ovi umski kompleksi treba da postanu novi elemenat identiteta ovog dela grada i novo izletite Beograda. Spoljna magistralna tangenta (SMT) Zapadnim podru jem ove celine planirana je trasa SMT koja se u zoni Rospi uprije povezuje sa Slanakim putem, Vinjikom i novoplaniranom Dunavskom ulicom odakle je, za kasnije planske periode, predvien i koridor za njen prelazak na levu obalu Dunava, povezivanje sa Panevakim putem i dalji prodor prema severu. Centralne funkcije uz SMT Planirana je transformacija postojeeg kompleksa ciglane u funkcije centara zbog izuzetnog poloaja ove lokacije na raskrsnici SMT i Slanakog puta, u neposrednoj blizini nove lokacije za stanovanje "Trudbenik".

Nova lokacija za stanovanje "Trudbenik" "Trudbenik" je lokacija povrine od oko 25 ha, istono od SMT i juno od Slanakog puta. Na ovom prostoru je planirano stambeno naselje manjih gustina (od 80100 st/ha) i manje spratnosti (do P+2). Parcele mogu da budu od 500 do 1000 m 2, a zgrade tipa vila, dvojnih, nizova i slinih. Imajui u vidu blizinu grada, izuzetan poloaj u odnosu na Dunav, kao i vizure iz grada na ovu lokaciju, oekuje se kvalitetna arhitektura i kvalitetan javni prostor, kao to je, na primer, planiranje park vidikovaca. Geoloke osobenosti zahtevaju posebne uslove izgradnje, koji e se definisati posle detaljnih istrivanja, kao i znaajno uee zelenila - do 25% na nivou itavog naselja raunajui i zelenilo na parcelama. Parkiranje treba reiti u skladu sa izabranim tipom izgradnje i obavezno na parcelama. Potrebno je obezbediti svu standardnu infrastrukturu. Regulacionim planom odredie se potrebni prate i sadraji i javni objekti i objekti za poslovanje.

Nova lokacija za stanovanje Majdan Majdan je lokacija veliine od oko 110 ha, poloena na brdu iznad Vinjice, do naselja Vinji ka banja, sa pogledom na Dunav i Banat. Lokacija danas ima loe saobraajne veze. Planirana je sekundarna veza preko Vinjice. Lokacija daje mogunost za izgradnju objekata za stanovanje manjih gustina (80 - 100 st/ha) i manjih spratnosti (do P+2). Mogui su razliiti oblici stanovanja. Za socijalno stanovanje je potrebno odvojiti 5% bruto povrine lokacije. Prilikom komponovanja stambenih objekata u daljoj planskoj

172

razradi potrebno je voditi rauna o mogu nostima pogleda na Dunav i ravnicu preko njega. Potrebno je predvideti odgovarajue centralne sadraje i javne objekte. Parkiranje treba planirati na korisnikim parcelama. Planira se uvoenje standardne infrastrukture. Uslovi gradnje i rasporeda objekata treba da budu definisani detaljnim geolokim istraivanjima. Sportsko-rekreativni centar "Mili evo brdo" Prostor Milievog brda (oko 47 ha) prua izvanredne mogunosti za razvoj svih oblika sportsko-rekreativnih sadraja - za rekreativne, takmiarske, potrebe kola sportova, kampuse i slino. Buduim reenjem ovog prostora, kao gradskog sportskog centra sa javnim reimom korienja, obezbedie se i nesmetane vizure na Dunav i grad, kako je to GP definisao u Karti trajnih dobara Beograda. Sportsko-rekreativni centar "Ada Huja" SRC "Ada Huja" planiran je za motonautike sportove i kartodrom, uz mogunost formiranja manje marine i dominantno u ee zelenila u budu em kompleksu. Delimino se nalazi u celini Karaburma, Ada Huja (10). Arheoloki lokaliteti Evidentirano je nekoliko arheolokih lokaliteta od kojih dva - Ad Octavium i Ramadan, pripadaju kategoriji zatienih lokaliteta, to upuuje na paljiv tretman svih intervencija u ovom podruju i predvienu proceduru, ukoliko se doe do arheolokih nalaza. Infrastruktura Opremljenost itavog podruja reava se zajedno sa infrastrukturom celina Karaburma, Ada Huja (10), gde je i opisano planirano reenje, sa celinom Mirijevo (26). 7.3.2. Mirijevo (26) Ovu celinu obrazuju prvobitno seosko naselje Mirijevo i novoizgraena stambena celina Mirijevo. Oba dela ove stambene celine nalaze se na polukrunim ralanjenim padinama hidrografske celine Mirijevskog potoka, okruene uzvienjima Zvezdare, Zelenog i Stojinog brda. Stambena celina Mirijevo je planirana i izgraena u vie tipoloki razliitih stambenih potcelina, uslovljenih tekom konfiguracijom i inenjersko-geolokim karakteristikama terena. Deo postoje eg tkiva ini veliki broj objekata spontane stambene izgradnje, realizovan na geoloki nestabilnim terenima. Prioriteti za realizaciju u ovoj celini su sanacija klizita, poboljanje interne uline mree i pristupanosti u odnosu na druge delove grada.

Sanacija terena, uli na mrea, sanaciono zelenilo Planirana je sanacija terena izmeu ostalog i izgradnjom ulica koje su istovremeno sanacioni objekti, kao i stavljanjem u kolektor postojeih potoka. U odnosu na vae u plansku regulativu treba preispitati mogunost da se bar u zoni sanacionog zelenila ispita mogunost retenzionog, povrinskog prikupljanja bujinih voda. Sanaciono zelenilo je planirano na geoloki nestabilnim terenima. Stojino brdo je najvea planirana povrina sanacionog zelenila koja se moe koristiti i u poljoprivredne svrhe, uz odreene uslove. Pristupa nost Celina Mirijevo (26) teko je pristupa na iz drugih delova grada. Planirane saobraajnice, rekonstrukcija postoje ih saobraajnica, kao i bolja opsluenost linijama GSP-a su uslovi za bolju pristupa nost celine. Kroz ovo podruje, istono od naselja Mirijevo, planirana je trasa SMT. Sa Bulevarom kralja Aleksandra, u zoni Stojinog brda, ovaj potez formira denivelisanu raskrsnicu. Pored ovog poteza, na prostoru celine 26 planirane su intervencije i na mrei lokalnog znaaja. To je produetak Mirijevskog bulevara, uz ostavljanje mogu nosti da u nekom planskom periodu u taj koridor bude smeten neki od inskih sistema javnog saobraaja, kao i povezivanje Karaor eve u Mirijevu sa SMT. Spontana izgradnja Veliki broj spontano izgraenih objekata planiran je za transformaciju u povrine za individualne objekte sa odgovarajuom saobraajnom i infrastrukturnom mreom i objektima, uz zaokruivanje povrina u istom tipu nove izgradnje. Centar naselja Postoje i centar naselja, nedovoljnog kapaciteta, sadraja i oblikovne celovitosti treba dopuniti planiranim komercijalnim sadrajima i kompleksom pravoslavne crkve. Jedinstvenim parternim reenjem treba povezati ove sadraje tako da se unapredi njihova ambijentalna uloga centra, koliko je to mogue. Ostali sadraji centra koji sada nedostaju planirani su u disperziji zbog prostorne ogranienosti postoje eg centra, ali i zbog bolje pristupanosti korisnicima. Javni objekti Povrine za javne namene kola i deijih ustanova definisane su u GP na osnovu vaee planske dokumentacije.

173

Transformacija postojeeg tkiva Postoje i kolektivni objekti mogu se nadograditi gde geologija i mogunost parkiranja to dozvoljavaju. Postoje i slobodni, neizgrani prostori, zadravaju se kao javni zeleni prostori i prostori za igru dece, bez mogunosti nove izgradnje. Staro seosko groblje Zatieni prostor starog seoskog groblja uz crkvu Svetog proroka Ilije planiran je kao memorijalni kompleks, bez mogunosti irenja i novog sahranjivanja. Vaan je kao jedno od malobrojnih mesta identiteta celine Mirijevo.

Bulevar kralja Aleksandra i raskrsnica sa SMT Segment Bulavara kralja Aleksandra koji se nalazi u celini Mali Mokri Lug (27), izmeu ulice Bajdine i budue raskrsnice sa SMT je regulaciono nedefinisan i ugroen obodnom izgradnjom za planirani rang saobraajnice. U ovom delu postojea spontana izgradnja menja karakter bulevara i potrebno je to pre ga regulaciono definisati, zatititi od daljeg ugroavanja i dati jedinstvene uslove za planiranu transformaciju obodnih blokova u meovito tkivo. Planirana raskrsnica bulevara sa SMT je funkcionalno istaknuta taka na kraju gradskog poteza bulevara, koju, takoe, treba planski zaokruiti transformacijom i zaokruivanjem spontano nastalog tkiva u tkivo sa komercijalnim delatnostima, sadrajima centra i stanovanjem, nakon to se teren potrebnim merama stabilizuje. Sanaciono zelenilo Najve i deo teritorije celine, u geolokom smislu, pripada nepovoljnim terenima za izgradnju, a na povrinama koje su oznaene kao veoma nepovoljni tereni, uz autoput i izmeu naselja Mali Mokri Lug i Kaluerice, planirano je sanaciono zelenilo. Komercijalni sadraji uz autoput Na delovima prostora celine 27 uz autoput koji nisu ugroeni aktivnim klizitima planirani su sadraji komercijalnih delatnosti, bez stanovanja, sa sadrajima i uslovima oblikovanja koji reprezentuju ulaznu zonu autoputa u grad. SMT i nova privredna zona I na ovom podruju najznaajniji planirani saobraajni potez je SMT koji povezuje Bulevar kralja Aleksandra na severu i autoput na jugu. Jednim svojim krakom, u zoni Velikog Mokrog Luga, ovaj potez se autoputem povezuje denivelisanom raskrsnicom, dok drugi krak ide na jugozapad, prolazi ispod autoputa i spaja se sa junim delom SMT neposredno pred takozvanom petljom "Lasta". Na uslovno povoljnom terenu izmeu dva kraka SMT, odnosno dve povrine sanacionog zelenila, planirana je nova povrina za privredne aktivnosti, koja e izgradnjom SMT imati izuzetne lokacijske prednosti. Infrastruktura Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu Mali Mokri Lug (27) reavaju se jedinstveno sa celinama Duanovac, umice, Konjarnik (13) (gde su i opisani), Vodovac (14) i Veliki Mokri Lug (28). Kanalizaciona mrea u celini Mali Mokri Lug, za razliku od ostalih nabrojanih celina, nedostaje u potpunosti. U zoni

Privredna zona Stoj ino brdo Stojino brdo je privredna zona nasleena iz prethodnih planova. Ranije je koncipirana kao naseljska radna zona Mirijeva sa vezom na SMT i Smederevski put. Do sada nije aktivirana zbog velikih ulaganja u saniranje klizita i opremanje komunalnom infrastrukturom. Veliina planirane zone je 32 ha. Infrastruktura Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu Mirijeva reavaju se jedinstveno sa celinama (10) Karaburma, Ada Huja (gde su i opisani) i (25) Vinjica. 7.3.3. Mali Mokri Lug (27) Celina je odre ena granicom katastarske optine naselja, koja obuhvata morfoloku celinu Zeleno brdo i deo Stojinog brda, sa naseljskom celinom du Bulevara kralja Aleksandra - do naselja Konjarnik i Krunog puta do ulice Nikole Grulovia, kojom se granii sa naseljem Kaluerica i do nadvonjaka na autoputu za naselje Veliki Mokri Lug. Naselje Mali Mokri Lug spada u karakteristino, nekada samostalno seosko naselje, prisajedinjeno kontinualno izgraenom podruju grada, izgradnjom stambenih naselja na periferiji Beograda. Spontano nastalo tkivo Za naselje je karakteristino da se transformacija nekadanjeg seoskog tipa stanovanja odvijala spontano i haotino u tip individualnog stanovanja, sa uglavnom kvalitetnim objektima i zadravanjem postoje e, neregulisane uli ne mree. U daljoj planskoj razradi ovu transformaciju treba podrati u pogledu individualnog tipa stanovanja, regulisati i unaprediti odgovarajuim opremanjem naselja.

174

autoputa potrebno je izgraditi retenzije "Lasta" i "Lasta petlja". 7.3.4. Veliki Mokri Lug (28) Celina u granicama svoje katastarske optine zauzima poloaj na severnim i severoistonim padinama grebenske morfoloke celine na pravcu Stoj ino brdo Baba-Velka - Mokroluko brdo - Torlak, obuhvatajui prostor od autoputa Beograd - Ni do naselja "Medakovi", od padine Mitrovog brda do granice katastarske optine Kumodra, kojom se spaja do Bubanj potoka. Veliki Mokri Lug (28) je u veoj meri regulisan ulinom mreom i pravilnom parcelacijom porodine niespratne izgradnje - od grebenskog uzvienja Straarska kosa do centra naselja. Stari deo naselja i deo koji se nadovezuje na Mitrovaku padinu istovetni su po neure enosti i nezadovoljavajuoj ulinoj mrei. Najve i potencijal ovog naselja je atraktivna dispozicija u odnosu na predeono okruenje sa prostranim umskim zale em dela Stepinog luga, na jugoisto noj strani grebenskog poteza ka zapadu i vrhu brda Torlak. Prioritet ure enja celine je infrastrukturno opremanje, sanacija klizita i bolja pristupanost u odnosu na druge delove grada, ali i interna povezanost delova celine. Transformacija postojeeg i spontano nastalog tkiva Planirana je transformacija postojeeg tipa stanovanja, sa spontano nastalom regulacijom oko ranije formiranog jezgra seoskog naselja, ukljuujui i spontanu gradnju koja ne ugroava planirane prostore javnih namena, u regulisane blokove individualnog stanovanja. Potrebno je obezbediti lokacije za izgradnju objekata namenjenih javnim sadrajima koji nedostaju, komplementarnih stanovanju. Potrebno je, takoe, obezbe ivanje minimalnih profila stambenih i sabirnih ulica i punog profila obodnih saobraajnica u koji je ukljueno i sanaciono zelenilo.

sanacionu ulogu. Izgradnja ovih saobraajnica treba da omogui kvalitetno zaokruivanje spontane izgradnje planiranim blokovima individualnog stanovanja i prateim sadrajima. Planiran je produetak postojee trolejbuske trase do Velikog Mokrog Luga i trolejbuski depo. Arheoloko nalazite Na "Padini" je evidentirano arheoloko nalazite koje je definisano kao dobro koje uiva prethodnu zatitu. Sanacija klizita Osim sanacionog zelenila uz obodne saobraajnice, na najnestabilnijim terenima treba planirati sanaciono zelenilo koje se nadovezuje na Stepin lug, kao i manje povrine javnog zelenila u okviru samog naselja. Planirani sportsko-rekreacioni kompleks takoe je u funkciji sanacije klizita. Stepin lug Park-uma Stepin lug definisana je ovim GP kao fiksni elemenat zelenila i trajno dobro Beograda. U parkumi treba obnoviti objekte i izletniku opremu, uz zatitu i unapre enje izletnikih prostora i maksimalno ouvanje njegovih prirodnih, ureenih i predeonih vrednosti. Infrastruktura Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu Veliki Mokri Lug (28) reavaju se jedinstveno sa celinama Duanovac, umice, Konjarnik (13), gde su i opisani, Vodovac (14) i Mali Mokri Lug (27). U zoni autoputa potrebno je izgraditi retenzije "Lasta" i "Lasta petlja". Zbog velikog obima spontane izgradnje na geoloki nestabilnim terenima, opremanje infrastrukturom je jedan od prioriteta. 7.3.5. Kumodra, Jajinci (29) Naselja celine Kumodra, Jajinci (29) se svojim katastarskim optinama neposredno granie sa naseljem Banjica i gornjim Vodovcem, obuhvatajui prostor izmeu Miljakovake ume, Jelezovakog potoka i granicama katastarskih optina Resnika, Rakovice sela i Velikog Mokrog Luga, od Bubanj potoka do padine Mitrovog brda, gde na gornjem Vodovcu zaokruuju celinu. Iako po tipolokim karakteristikama ova naselja nemaju zajednika obeleja, oba se kontinualno nadovezuju na gradski deo optine Vodovac, na glavne paralelne saobraajnice - Avalski put, odnosno ulicu Vojvode Stepe. Istovremeno, predstavljaju primere uglavnom uspene transformacije seoskih naselja u gradsko tkivo. Relativna ureenost naselja,

Obodne saobra ajnice i javni gradski saobraaj (JGS) Prioritetna je izgradnja obodnih saobraajnica oko naselja "Padina", povezivanje ovog dela naselja sa Velikim Mokrim Lugom i sa autoputem. Izgradnja saobraajnice Nova Kumodraka (produetak ulice Brae Jerkovia, paralelno sa Kumodrakom ulicom) treba da obezbedi stabilnost itave "Padine", zajedno sa sanacionim zelenilom. Produetak ulice Padina, ulice Vojislava Ilia, kao i saobraajna veza Kumodraa i Velikog Mokrog Luga, imaju, osim saobraajne, i

175

pristupanost i ambijentalno kvalitetno okruenje postoje ih uma na junom obodu celine, predstavljaju glavne razvojne potencijale ovog podru ja. ume celine Kumodra, Jajinci (29) kao trajno dobro Beograda i deo sistema zelenila Na junom obodu celine nalaze se postojee ume Spomen-parka "Jajinci", Rakoviki potok i delovi Stepinog luga, definisani u GP kao fiksni elementi zelenila, jer sa planiranim zaokruenjima zelenih povrina predstavljaju vaan deo obodnog prstena sistema zelenila grada. Planirane povrine zelenila oko Jelezovakog potoka imaju funkciju da spre e irenje naselja. Transformacija postojeeg tkiva Planirana je dalja transformacija i zaokruivanje postoje eg tkiva u blokove individualnog stanovanja sa odgovarajuim prateim sadrajima. Nova lokacija za stanovanje "Jajinci - rasadnik" Deo prostora postojeeg rasadnika i uz Jelezovaki potok planira se za blokove individualnog stanovanja visokog standarda uz uklapanje kvalitetnog postojeeg zelenila iz rasadnika u reenje i formiranje bar jednog javnog parka. Detaljnijom planskom razradom padinom Jelezovakog potoka treba povezati zelenilo u naselju sa obodnim sistemom zelenila. Torlak Na podru ju Torlaka planirano je zadravanje objekata kole i sportske hale u povrinama koje zadovoljavaju potrebe tog dela naselja. Prostor oko stare torlake crkve i kole je mesto identiteta ovog dela celine koje treba u daljoj planskoj razradi posebno definisati. Uz park-umu Stepin lug planira se transformacija ostataka postojeih blokova seoskog stanovanja iz ruralnog sadraja na urbani nivo.

Stara privredna zona Kumodra je delimino u urbanistikoj celini Kumodra, Jajinci (29), a opisana je u celini Vodovac (14). Novi Avalski put Sreditem ovog podruja koje se prua pravcem sever - jug planirana je nova trasa Avalskog puta koja se prostire od naselja Banjice (Bulevara JA) do veze sa novim obilaznim autoputem sa kojim je planirano da formira denivelisanu raskrsnicu. Infrastruktura Sistemi vodovodne i kanalizacione mree za celinu Kumodra, Jajinci (29) reavaju se jedinstveno sa celinama Vodovac (14), gde su i opisani i Banjica (15). 7.3.6. Resnik (30) U granicama katastarske optine, Resnik se prostire izmeu Manastirske ume, Jelezovca i, presecajui Kruni put, grani i sa celinama Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47), a sa june strane Runjem i preko padine Vrbinog potoka sputa u dolinu Topiderske reke, kojom zaokruuje celinu na poetku Manastirske ume. Poloajem na uzvienoj zaravni od brda Straevica ka istoku i u blizini rakovike industrijske zone i Krunog puta, deo Resnika je izgraen u duhu radnikih naselja iz perioda industrijalizacije kolektivnom srednjesprtnom i niespratnom stambenom izgradnjom u centralnom delu naselja, sa delovima nekadanjeg sela koje se u potpunosti transformisalo u blokove individualne izgradnje. Prioritet celine je realizacija bolje pristupa nosti i povezivanje sa drugim delovima grada, sanacija i regulisanje geoloki nepovoljnih terena, kako bi se lokacioni potencijali grebena i june padine bolje iskoristili u buduoj transformaciji i ure enju naselja. Pristupa nost

Sportsko-rekreacioni centar "Kumodra - Torlak" SRC "Kumodra - Torlak" (oko 8 ha) koji je planiran na prostoru izme u tri naselja (Kumodra, Jajinci i Rakovica selo) prua mogu nost formiranja polivalentnog centra u funkciji kole sporta, sportskih klubova, omladinskih klubova i rekreativnog sporta.

Planirano je poboljanje postoje ih veza i potreba daljeg planskog definisanja mogu nosti za nove prikljuke sa primarnom gradskom ulinom mreom. Aktiviranje eleznike stanice Resnik i elezni ke stanice Jajinci uz poboljanje eleznikog saobraaja, takoe treba da doprinesu razvoju ovog prostora. Transformacija postojeeg tkiva

Stara privredna zona Kumodra

Ure enje postojeih blokova individualnog stanovanja i dalja transformacija blokova seoskog stanovanja u individualno, ureenje tradicionalnog centra naselja,

176

kao i spontano nastalih punktova komercijalnih sadraja oko stanice Resnik, treba blie planski definisati, kao i potrebu za nedostajuim prate im javnim sadrajima. Spontana izgradnja Na teritoriji celine postoje tri zone sa spontanom izgradnjom. Juni deo celine Resnika, ispresecan ralanjenim reljefom i jarunim dolinama, na terenima koji su u GP definisani kao nepovoljni za izgradnju, ima najvei broj spontano nastalih blokova, naroito uz ulicu Ljubie Jelenkovia. Daljom planskom razradom treba odrediti blokove koje je realno mogue komunalno opremiti i koje treba transformisati u sanaciono zelenilo. Spontano nastale blokove na padini brda Jelezovac (deo se nalazi u celini Kumodra, Jajinci (29)) treba transformisati u blokove individualne izgradnje sa ve im parcelama, uz zadravanje svih preostalih delova ume. Spontano nastale blokove uz Rakoviki put treba transformisati u blokove individualne izgradnje sa ve im parcelama i veim stepenom ozelenjenosti parcela, imajui u vidu blizinu trasa nadzemnih vodova visokog napona, kao i neposrednu blizinu Rakovikog manastira i potrebu da se ovaj kompleks ambijentalno zatiti. Retenzija, sportsko-rekreacioni centar "Resnik" Ovim GP je planiran sportsko-rekreacioni centar "Resnik" (oko 10 ha) u zoni postoje eg akumulacionog jezera za sportsko-rekreativne aktivnosti na vodi, kao i svih drugih oblika rekreacije i sporta. Planirano ure enje izletnike zone u kontaktnom podruju retenzije u funkciji je ne samo Resnika nego i ire zone. Povrina za sport i rekreaciju Uz zapadnu granicu celine, izmeu obilaznog autoputa, eleznike pruge i Vrbinog potoka, na prostoru koji se zove vabinac, rezervisana je povrina za namenu sporta, koja se moe aktivirati kada se obezbedi odgovarajua pristupa nost i infrastrukturna opremljenost. Povrine za privrednu zonu U zoni pruge i Topiderske reke, koja zahteva obimnu sanaciju terena aluvijalne ravni, koji je ugroen podzemnim i povrinskim vodama, planirane su povrine za privrednu zonu, imajui u vidu blizinu eleznice i loe geoloke uslove. Manastir Rakovica Kompleks Manastira Rakovica sa neposrednim okruenjem evidentiran je u GP kao trajno dobro Beograda. Detaljnijom planskom razradom manastira i

ire prostorne celine treba definisati uslove ambijentalnog ure enja koji e onemoguiti zapoetu devastaciju prostora. uma uz Manastirski potok kao trajno dobro Kompleks ume uz Manastirski potok, verovatno nekada deo Manastirske ume, definisan je u GP kao fiksni elemenat zelenila sa evidentiranim spomenicima prirode. Postoje e delove ume treba proiriti planiranim povrinama, sa moguno u ure enja za pasivnu rekreaciju, bez izgradnje objekata. Transformacija privrednih sadraja uz ulicu Patrijarha Dimitrija "Avala grad" Za dalje irenje stanovanja su i dve lokacije u Resniku - "Avala grad". Za sada ove lokacije nemaju nikakvu saobraajnu pristupa nost i nije definisana tipologija izgradnje. Obilazni autoput Kroz podru je celine, na pravcu istok - zapad, prolazi trasa obilaznog autoputa koji je na pojedinim sektorima ve u fazi realizacije kao poluautoput. U podruju naselja Resnik trasa prolazi tunelski.

Infrastruktura U celini Resnik postoji izgraena vodovodna mrea. Na teritoriji celine definisana je i lokacija za dohlorisanje vode u regionalnom vodovodu koji prolazi ovom teritorijom. Celina je orijentisana na dva kanalizaciona kolektora, topiderski i manastirski. Potrebno je dograditi sekundarnu mreu. 7.3.7. eleznik (32) Celina eleznik (32) se poloajem na junom delu makikog amfiteatra granii sa celinom Banovo brdo (18) do granice svoje katastarske optine, kojom dosee do Ibarskog puta i ovim putem granii sa celinom Vidikovac - Labudovo brdo do katastarske granice Runja i Sremice, odakle katastarskom granicom Ostrunice izbija na prugu makike ranirne stanice, odnosno do Makikog polja. eleznik je jedno od onih naselja koje je ranijim planovima definisano kao samostalno, funkcionalno zaokrueno naselje na irem podruju grada, uz postoje e naselje seoskog tipa. Delimino su realizovani planirani industrijski kapaciteti, naselje je delom urbanizovano izgraenim stambenim kompleksom kolektivne izgradnje, a delom je zadralo karakteristike seoske meovite i individualne stambene izgradnje.

177

Centar preko puta fabrikog kompleksa Ovaj centar treba planski uobliiti u funkciji seoskog dela naselja kako bi se odgovarajuim opremanjem naselja zadrali stanovnici. Spontana izgradnja uz ulicu Stevana Filipovi a ka Srem ici Planirana je transformacija u blokove seoskog tipa stanovanja, sa specifi nostima istog tipa stanovanja u elezniku, uz minimalno zaokruivanje novim povrinama. Tipologija budue izgradnje treba da se definie daljom planskom razradom. Aluge Aluge su planirana lokacija za dalje irenje stanovanja (oko 20 ha) uz Stari lazarevaki drum, ispod planiranog sportskog centra. Vinogradi Vinogradi su planirani kao povrina za stanovanje izmeu Jezerske terase i Avalskog puta. Zatiena celina moderne Radniko naselje u elezniku, definisano je u GP kao trajno dobro, to jest celina epohe moderne u reimu delimine zatite. Za ovaj prostor treba planirati ouvanje urbane matrice uz revitalizaciju postojeih objekata. Arheoloki lokaliteti Na teritoriji celine eleznik evidentirana su tri arheoloka lokaliteta, definisana u GP kao trajno dobro, od kojih je jedan u samom naselju. To upu uje na paljiv tretman svih intervencija izgradnje u ovom podruju i predvienu proceduru, ukoliko se doe do nalaza.

Pored postoje ih sadraja SRC, planira se proirenje kapaciteta i sadraja sportskih objekata i terena formiranjem novog polivalentnog centra. Sportski centar je naseljskog karaktera i pored sportskih i omladinskih klubova deo centra je predvien za rekreativni i kolski sport (oko 33 ha).

Sportsko-rekreacioni centar "Srema ki rt" SRC "Sremaki rt" je nov sportsko-turisti ko i rekreativni kompleks sa obe strane obilaznice koji je, kao prate i sadraj autoputa, planiran na lokaciji izmeu naselja eleznik i groblja Orlovaa. Planiran je u funkciji pove anja kvaliteta turistike ponude ali je, takoe, i u funkciji rekreacije stanovnika grada (oko 28 ha). Planirano je i novo centralno sportsko strelite "Sremaki rt" (oko 28 ha). Saobra aj U ovoj celini najzna ajniji saobraajni pravci su obilazni autoput (koji je u fazi realizacije kao poluautoput) na delu od Ibarske magistrale na istoku, do Savske magistrale na zapadu i saobraajnica I-I (ulica Stevana Filipovia), koja sa severa ulazi u eleznik i ide na jug prema naselju Sremica. U ovom podruju planirana je i saobraajnica koja od starog krunog puta (Avalske ulice) ide na severoistok prema raskrsnici koju obrazuju Ibarska magistrala i ulica Pilota Petrovia. U ovom podruju na trasi obilaznog autoputa, kao pratei sadraj autoputa, na lokaciji izmeu naselja eleznik i groblja "Orlovaa", planiran je turistikorekreacioni punkt. Infrastruktura Sekundarna mrea vodovoda uglavnom je izgraena. Potrebno je formirati II visinsku zonu izgradnjom primarnog cevovoda od rezervoara "Petlovo brdo" do eleznika i dograditi sekundarnu mreu na prostorima gde nedostaje. Kanalizacija je delimino izgraena. Potrebno je dograditi nedostajuu sekundarnu mreu i vezati na postojei kolektor. Zatita vodoizvorita "Maki" Obavezno je realizovati objekte iz programa zatite izvorita "Maki" i izvesti retenziju na eleznikoj reci. 7.3.8. Ua zona beogradskog vodoizvorita u celinama Ada Ciganlija (19), Veliki Maki (33), Dr Ivan Ribar (deo) (34), Uzvodni Mali Maki (53) i Leva obala Save (54) Mogunosti ure enja zone vodoizvorita definisane su odgovarajuim zakonima, a u GP blie odre ene u poglavlju "Zatita, ouvanje i unapreenje korienja

Industrijska zona eleznik eleznik je formirana industrijska zona koja se zadrava u okvirima postojeeg kompleksa. U narednom periodu ne planira se poveanje ove zone. Oekuje se postepeno prilagoavanje novim tehnologijama, posebno u smeru poveanja ekoloke sigurnosti. Povrina zone se ne menja u odnosu na postoje e stanje i iznosi 39 ha. Sportsko-rekreacioni centar "eleznik"

178

voda". Do donoenja novih propisa, odnosno posebne studije koja bi trebalo da odredi, u skladu sa zakonima, uslove korienja ovog prostora, svi postoje i sadraji ija namena nije u skladu sa vaeim zakonima ovim GP nisu prihva eni. Takoe, iz istog razloga, nisu planirane ni nove namene, iju vrstu, kapacitet i uslove realizacije tek treba preispitati. Za sada, u zoni su planirane povrine pod umom, postoje om i novom, poljoprivredne povrine sa posebnim reimom korienja, fabrika vode, kao i saobraajnica magistralnog znaaja (Savska magistrala - celine 33 i 53) i obilazni autoput. Infrastruktura U uoj zoni zatite izvorita nije dozvoljena izgradnja investicionih objekata prema Reenju o nainu odravanja i merama zatite u uoj zoni zatite izvorita (Slubeni list Beograda br. 8/86 i 29/87). Za celinu Ada Ciganlija (19) potrebno je izvesti zatitni obodni kanal du Savske magistrale. Za postojee objekte, unutar celina, mere zatite izvorita uskladiti sa zakonskom regulativom. 7.3.9. Veliki Maki (33) Sa stanovita zatite podzemnih voda optimalno je poumljavanje makikog izvorita. Sadnja kvalitetnih vrsta drve a, pre svega hrasta lunjaka je, uz pravilno gazdovanje, i ekonomski opravdana. U delu jugoistono od Velikog Makia planira se nova makika uma oko poljoprivrednog zemljita i makiki obod na erodiranom zemljitu. Kao prostor od izuzetnog znaaja za grad, prioritetan kao ua zona vodoizvorita, ali i kao kontaktna zona Ade Ciganlije, zona u kojoj se nalaze znatne povrine fiksnog zelenila - ovim GP definisane kao trajno dobro Beograda, podruje Makia se predlae za jedan od velikih projekata grada. Veliki projekat bi mogao da razmotri oblike i uslove dopunskog korienja prostora, kako bi se odgovarajuom eksploatacijom istovremeno ostvarila i ekonomska dobit i osigurala zatita vodoizvorita. 7.3.10. Dr Ivan Ribar (34) i Leva obala Save (54) Ove celine oiviene su ulicom Dr Ivana Ribara, Surinskim putem, naseljem Surin, granicom GP i rekom Savom. Njihova povrina u celini pripada uoj zoni zatite vodoizvorita, te se moraju uvaiti sva zakonska ogranienja i uslovi, prethodno navedeni za celinu 33. Teritorija vodoizvorita ispresecana je gustom mreom melioracionih kanala, koji su i u funkciji poljoprivredne proizvodnje. Njih je potrebno sanirati na irem prostoru. Uslovi za korienje vodoizvorita Veliki Maki, koji e biti definisani i precizirani kroz veliki projekat, vaie i za zonu vodoizvorita na levoj obali Save.

Zelenilo Planirana je nova velika zelena povrina zapadno od sportskog atletskog kompleksa, priobalno zelenilo uz savsku obalu, kao i zatitno zelenilo uz obilaznicu. Postoje e priobalno zelenilo ima status trajnog dobra Beograda, kao i jedan arheoloki lokalitet u zoni obilaznice. Atletski sportski kompleks Zapadno od ulice Dr Ivana Ribara planiran je poseban sportsko-rekreativni kompleks za atletiku, gradskog i republikog zna aja, sa selektivnim korienjem. Pored sportskih sadraja u kompleksu je predviena izgradnja hotela u funkciji sportskog centra. Deo kompleksa severno od ulice Jurija Gagarina do zone stanovanja, planiran je za razliite sportskorekreativne sadraje u javnom reimu korienja. U priobalnom pojasu reke Save, u zoni vodoizvorita, na osnovu odgovarajue urbanistike dokumentacije, uslova i saglasnosti nadlenih institucija, uraenih i verifikovanih analiza uticaja na ivotnu sredinu, u toku dalje planske realizacije utvrdie se mogu e lokacije za razvoj sportova na vodi (veslanje, kajak, kanu, jedrenje na dasci i sl.). 7.3.11. Aerodrom, zona Autoput (35) Ova celina se nalazi izmeu Autoputa Beograd Zagreb i Surinskog puta i obuhvata privrednu zonu Autoput, Aerodrom "Beograd", naselje Beanija, Beanijsko groblje, vikend naselje i poljoprivredne povrine. Aerodrom "Beograd" i privredna zona Autoput imaju gradski i republiki znaaj, i najvei su razvojni potencijal ove celine. Privredna zona Autoput Autoput je privredna zona Beograda sa najveim lokacionim vrednostima. Severni deo zone nalazi se u celini zona Autoput - Zemun polje (36). Direktno je povezana sa autoputem i u naposrednoj je blizini aerodroma. U okviru zone postoje hemijska, metalna, metalopreraivaka industrija, skladita, kvantaka pijaca, kao i saobraajni carinski terminal. Postoje a izgradnja suprastrukture nije propraena odgovarajuim ulaganjima u infrastrukturu. Postoji DUP koji nije u potpunosti primenjiv, te je potrebna njegova izmena. Neaktivirani delovi zone preputuju se stanovanju, a delom i za proirenje Beanijskog groblja. Zbog navedenih lokacijskih karakteristika zona je atraktivna za sadraje komercijalnog i komercijalnoskladinog karaktera. U ovoj zoni poeljna je i namena specijalizovanih izlobenih centara, tipa sajma. U njoj se nalazi industrija "Grme ", oznaena kao lokacija sa velikim ekolokim rizikom za koju je nuno usklaivanje delatnosti shodno zakonskim odredbama o zatiti ivotne sredine. irenje ove zone du Autoputa zahteva dodatno ureenje i opremanje

179

komunalnom infrastrukturom, izgradnju denivelisanih pristupa Autoputu, izgradnju paralelnih saobraajnica i popre nih veza. Sekundarne saobraajnice planirane su kroz sredinu kompleksa, a ne neposredno uz autoput, kako bi opsluivale korisnike sa obe strane, i kako bi se sauvalo vredno postoje e zelenilo. Povrina planirane lokacije za privredu iznosi 441 ha. U okviru ove zone planirane su dodatne povrine od oko 156 ha. Aerodrom "Beograd" Planiran je prostor za izgradnju druge poletno-sletne staze Aerodroma "Beograd", kao i za druge pratee sadraje (hoteli, nova pristanina zgrada, itd.). Prema reenju iz detaljnog plana ovog podru ja, prilaz aerodromu planiran je sa nove petlje koja je u odnosu na postoje i prilaz locirana neto zapadnije. U Generalnom planu planira se i mogunost povezivanja aerodroma eleznikom prugom i to sa magistralne eleznike pruge iz tehniko-putnike stanice Zemun i sa obilazne pruge iz elezni ke stanice Surin. Izmeu radne zone i aerodroma planiran je prostor za centralne funkcije, koji se moe realizovati samo kao jedinstveni kompleks. Aerodrom "Beograd" oznaen je kao lokacija sa veoma velikim ekolokim rizikom. U prostoru minimalne irine po 450 m sa obe strane osa poletno-sletnih staza, a u pravcu produnih osa poletno-sletne staze ka jugoistoku, u istoj irini, do poetka kosine beanijsko-surinskog platoa ka savskoj dolini, nije dozvoljena izgradnja objekata. Sa severozapadne strane, prema Dobanovcima, granica zabrane za podizanje objekata mora ostati postojea eleznika pruga Surin-Batajnica, izuzimajui autoput-zaobilaznicu. Od granice aerodroma prema vaeem DUP iz 1988. godine, do granica navedenih u prethodnom stavu, zemljite se moe koristiti iskljuivo u poljoprivredne svrhe. Saobra aj Od aktivnosti vezanih za razvoj saobraajnih mrea na ovom podruju predloen je produetak magistralnog pravca T-6 prema ulici Toin Bunar. Od pravca T-6 planira se razvoj sekundarnih saobraajnica paralelnih sa postoje im Autoputem koje e opsluivati nove privredne sadraje locirane na ovom prostoru. Na deonici Autoputa od petlje sa saobraajnicom T-6, do petlje za aerodrom, planirana je jo jedna denivelisana raskrsnica preko koje e se, u kasnijim fazama razvoja, nova privredna zona povezivati sa autoputem. Trajna dobra Beograda Postoje e zelenilo uz autoput uva se kao trajno dobro Beograda i ini znaajan deo sistema zelenila na sremskoj strani. Evidentirano je i jedno arheoloko nalazite na prostoru planirane poletno-sletne piste.

7.3.12. Zona Autoput, Zemun polje (36) i Altina, Kamendin (37) Celine Autoput, Zemun polje i Altina, Kamendin prostiru se izme u Dunava, naselja "Nova Galenika" i saobraajnice T6, Autoputa Beograd - Zagreb, a sa zapadne i severne strane granicu ine poljski putevi u poljoprivrednim povrinama. Pozicija na ulaznoizlaznim pravcima doprinela je da su prisutni vrlo razliiti tipovi gradnje i namena, ukljuujui i prostrano visokobonitetno poljoprivredno zemljite. Najve i potencijal za razvoj grada u ovoj celini su privredna zona Gornji Zemun, u okviru koje se nalazi i niz instituta gradskog i ireg znaaja i privredna zona Autoput. Zbog blizine velikih stambenih zona, pravca dominantnog vetra i optih klimatskih uslova, u ovim zonama mogue je planirati delatnosti iz kategorije A, B i V, a prema lokacijama odreenih za druge namene primeniti neophodna zatitna rastojanja. Privredne zone U okviru ovih urbanisti kih celina nalazi se najvei deo privredne zone Gornji Zemun i deo privredne zone Autoput, koje predstavljaju vaan potencijal grada. Gornji Zemun je jedna od najznaajnijih privrednih zona Beograda, na uvodnom pravcu sa severa, sa neposrednom vezom na obilazni autoput. U okviru zone danas su prisutne prehrambena, hemijska i elektro industrija. U poslednjih 10 godina u ovoj zoni se odvijala veoma intenzivna gradnja, ali je ta gradnja bila stihijska i nije praena odgovarajuim ulaganjima u primarna postrojenja i objekte infrastrukture. Da bi ovo zemljite bilo racionalno i kvalitetno iskorieno potrebno je podii nivo primarne infrastrukturne opreme, prvenstveno u sistemu regulisanja otpadnih voda. Uvoenjem novih tehnologija u proizvodnju treba teiti ka zatvorenim sistemima koji ne ugroavaju ivotno okruenje. Za ovo podruje postoji detaljni urbanistiki plan, a u toku je izrada novog regulacionog plana. Oekuje se da e ovo biti lokacija na kojoj e se graditi znaajan broj trgovakih i skladinih kapaciteta. U ovoj zoni se nalazi "Galenika", oznaena kao lokacija sa velikim ekolokim rizikom za koju je nuno uskla ivanje delatnosti shodno zakonskim odredbama o zatiti ivotne sredine. U okviru zone planiran je i depo za potrebe GSB, poto postoje i u ulici Cara Duana dobija prema lokacijskim vrednostima drugu adekvatnu namenu. Povrina planirane zone je 394 ha. Stambena izgradnja Pored planski podignutog naselja "Zemun polje", koje je potrebno dodatno opremiti centralnim i prateim sadrajima, velike povrine severno od saobraajnice T6, zauzela je spontana stambena izgradnja. Najvea spontano nastala naselja su "Altina" i naselje "Plavi horizonti". Za ova, kao i sva ostala spontano nastala naselja, po utvrivanju javnog interesa, treba planski

180

odrediti specifi ne mere sanacije na osnovu pravila ovog plana. Zelenilo Zbog evidentnog nedostatka zelenih povrina na sremskoj teritoriji grada, planirano je znatno poveanje povrina za ovu namenu, njihovo povezivanje u prsten oko grada sa klinovima linearnog zelenila usmerenih ka centru. Najvee povrine zelenila predviene su izme u Batajnikog puta i Dunava, severno od privredne zone Autoput i linearno uz saobraajnice i elezniku prugu. Ovo zelenilo ima i funkciju razdvajanja nekompatibilnih namena i zatite poljoprivrednog zemljita. Unutar zelenila planirane su ili su i povrine za sport i rekreaciju. Sport i rekreacija Novi sportsko-rekreativni centar planiran je za potrebe stanovnika Batajnice, Zemun polja i naselja "Altina" i "Plavi horizonti". Nalazi se u kompleksu zelenila pored Batajnikog druma. Deo centra treba opredeliti za javni reim korienja, a ostatak za specijalizovane sportske komplekse i trening dvorane sportskih klubova. Veliina kompleksa je 26 ha. Deo povrina u zelenilu u okviru centra "Kamendin", kao i u zelenilu uz Autoput, namenjen je za otvorene sportske terene, tako da tereni zauzimaju do 25%, a zelenilo najmanje 75% povrine. Postojei auto-kamp treba proiriti i opremiti sadrajima za sportsko-rekreativne aktivnosti na vodi, kao i raznim drugim rekreativnim terenima. Marina na lokaciji ispod Veterinarskog instituta opremljena je sadrajima za organizovanje sportova na vodi (veslanje, skijanje na vodi, jedrenje na dasci i sl.). Trajna dobra Beograda U okviru ovih celina evidentirano je sedam arheolokih lokaliteta koji uivaju prethodnu zatitu, to upuuje na paljiv tretman prilikom intervencija u prostoru i predve enu proceduru i primenu propisa ukoliko doe do novih nalaza. Lesni odsek je evidentiran kao spomenik prirode, dok su zelenilo na kruni lesnog odseka i uz Autoput fiksni elementi sistema zelenila.

prikazano koridorski. Uz postojei koridor magistralne eleznike pruge potrebno je planirati prostor za izgradnju jo najmanje dva koloseka. Proirenje ovog koridora planira se od eleznike stanice Batajnica do eleznike stanice Novi Beograd. Za potrebe stanovnika naselja "Zemun polje" potrebno je obezbediti novo putni ko stajalite.

Poljoprivreda Velike povrine u ovoj celini, uklju ujui i do njihovog privoenja nameni, namenjene su razliitim vidovima poljoprivredne proizvodnje (ratarstvo, stone farme), ali i delatnostima povezanim sa poljoprivredom, kao to su specijalizovani instituti ili zavodi. Potrebno je trajno uvanje plodnosti poljoprivrednog zemljita, uz mere date Pravilima GP (poljozatitni i vetrozatitni pojasevi, odravanje kanalske mree, itd.). Infrastruktura Potrebno je izraditi primarni cevovod od CS "Beanija B" do Ugrinovake ulice i dograditi sekundarnu vodovodnu mreu. Postoji kanalizacija separacionog sistema sa "provizornim" isputanjem u Dunav. Potrebno je izgraditi primarne objekte kine i fekalne kanalizacije sa postrojenjem za preiavanje upotrebljenih voda i dograditi sekundarnu mreu na prostorima gde nedostaje mrea. Proirenje postojeih privrednih zona, kao i aktiviranje novih povrina, uslovljeno je osnovnim infrastrukturnim opremanjem, saglasno Pravilima GP. 7.4. Rubna zona Rubnu zonu ine slede e urbanistike celine: - Crvenka (38); - Bora (39); - Ov a (40); - Privredna zona Panevaki rit (41); - Slanci, Veliko selo (42); - Vin a, Ritopek (43);

Saobra aj Kroz ovo podruje prolaze vane saobraajnice: Autoput Beograd - Zagreb, Novosadski put i put za Batajnicu (stari novosadski put). Planirano je proirenje starog novosadskog puta. Planirane su i nove popre ne veze koje spajaju stari i novi novosadski put, a nuno je obezbediti denivelisanu vezu preko pruge za naselje "Plavi horizonti". Izme u naselja "Altina" i privredne zone Autoput, nalazi se eleznika tehni ko-putnika stanica. Potrebno je obezbediti prostor za izgradnju eleznike pruge od TPS Zemun do aerodroma Beograd, to je u GP

- Kaluerica (44); - Bole (45); - Zuce (46); - Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47); - Ruanj (48); - Sremica (49);

181

- Velika Motanica (50); - Pe ani, Umka (51); - Ostrunica (52); - Uzvodni Mali Maki (53); - Leva obala Save (54), opisano pod takom 7.3.8; - Naselje Surin (55); - Surin, Dobanovci (56); - Batajnica (57). 7.4.1. Krnja a (23), Privredna zona Krnjaa (24), Crvenka (38), Bor a (39), Ov a (40) i Privredna zona Pan eva ki rit (41) Celinu na levoj obali Dunava ine naselja Krnjaa, Bora i Ov a, privredna zona uz Panevaki put, veliko poljoprivredno zale e i priobalni ozelenjeni pojas forlanda. Primetan je veliki raskorak izmeu prirodnih potencijala i realizovanih prostora, te plan, kao prioritet, definie razvoj aktivnosti koje su gradskog ili ireg znaaja i koje e doprineti da naselja na banatskoj strani postanu etvrti beogradski entitet. Taj potencijal su nova privredna zona izmeu Dunava i eleznike pruge, turisti ki sportsko-rekreativni centri Veliko Blato i aplja, kao i vredno poljoprivredno zemljite. Privredna zona Panevaki rit je jedna od najveih privrednih zona Beograda. Na ovom podruju se obavljaju raznovrsne privredne aktivnosti: grafika, metalska, hemijska, elektrograevinska, skladitenje, naftna industrija i druge. Zona je delimino opremljena infrastrukturom i najve i je problem kanalizacija koja je vezana za kanalisanja otpadnih voda banatske strane Beograda. Izgradnjom savremenog puta Beograd - Panevo i pravca za Rumuniju, uloga ove zone je znatno uve ana. Lokacija je delimino pokrivena regulacionom dokumentacijom koju treba preispitati i uraditi novu. Planirani prostorni obuhvat zone zasniva se na irenju du Pan evakog puta i u dubinu ka eleznikoj stanici Ov a. Planirana povrina privredno-tehnoloke zone Panevaki rit je 310 ha. U okviru ove zone planirana je vea povrina na obali Dunava, sa bazenom za pristajanje brodova u funkciji privrede i brodarstva, ukupne povrine od oko 549 ha. U privrednoj zoni Panevaki rit nalaze se Rafinerija nafte BGD i "Grme - Balkan", ozna eni kao lokacije sa velikim ekolokim rizikom za koje je nuno usklaivanje delatnosti prema zakonskim odredbama o zatiti ivotne sredine.

Veliko blato Oko jezera Veliko blato, izme u Zrenjaninskog puta, eleznike pruge i puta za Ov u, predlae se zona zelenila i rekreacije sa hipodromom kao najznaajnijim sadrajem, planiranim prostorom za ZOO vrt i zabavnim parkom uz elezniko stajalite. Povrina kompleksa je 350 ha. Turistiko-rekreativni centar zauzima sredinu poziciju u odnosu na izgraeno i planirano tkivo i integrie okolna stambena naselja. Planirano zelenilo oko jezera je i zatitni pojas naselja Krnjaa i Bora prema privrednoj zoni Pan evaki rit. Oko jezera Veliko blato nalazi se splet kanala ije vode prihranjuju jezero. Oni su deo bogato razgranate kanalske mree u Junom Banatu. Zahtevaju revitalizaciju i imaju znaajan potencijal za razvoj razliitih vidova spontane rekreacije, na iroj teritoriji. Planirano je podizanje drvoreda i ureenje etnobiciklistikih staza du obala kanala. Novo ostrvo " aplja" Novo ostrvo " aplja" nalazi se izme u novog plovnog puta uz nasip i Dunava, od Vojne bate do Panevakog mosta. Na povrini od oko 582 ha planirani su razliiti sadraji vezani za turizam, sport i rekreaciju u zelenilu, sa mogu no u korienja tokom cele godine. Ekskluzivan poloaj, blizina istorijskih jezgara Beograda i Zemuna i Velikog Ratnog ostrva, uslovljavaju stroge uslove izgradnje u pogledu kapaciteta i oblikovanja. Planirana je kolska saobraajna veza sa Zrenjaninskog puta i brodska preko internog pristanita sa reke. U zaleu novog ostrva aplja iza nasipa, izme u naselja Kote i Bora, na povrini od oko 100 ha, planirani su golf tereni koji upotpunjuju planirani sportsko-rekreativni sadraj ostrva. Vetlendi Povrine forlanda, ritova, bara, melioracionih kanala, Velikog blata i Velikog ratnog ostrva, posmatrani su kao jedinstveni element prirode u gradu, znaajan za ouvanje autohtone vegetacije i kao vaan ornitoloki lokalitet i potencijal za ouvanje biodiverziteta. Veliki projekti Zbog gradskog znaaja, potencijala za razvoj i sloenih prirodnih uslova, predloeno je da sportsko-rekreativni centar Veliko blato, turistiko-rekreativni centar na novom ostrvu "aplja" i rezervat prirode Veliko ratno ostrvo budu teme tri velika projekta. Trajna dobra Beograda Zbog uvanja i unapreenja panorame Beograda zeleni masiv du leve obale Dunava potrebno je zadrati u kontinuitetu, uklju ujui i novo ostrvo aplja i forland

182

nizvodno od Panevakog mosta, tako da eventualna nova izgradnja bude u drugom planu. Ovaj umski pojas ima i status fiksnog elementa sistema zelenila. Plantae topola postepeno treba zamenjivati bioloki vrednijim vrstama drvea, kao to su hrast, brest, jasen i drugim. Stambeno tkivo Pored prvobitnih naselja - Krnja e, Bore i Ov e, kao i planskog naselja Kote sa kolektivnim stanovanjem, najve i deo stambenog tkiva ine spontano nastali individualni objekti, razliite tipologije, ali spojeni u skoro jedinstvenu celinu. Izgraeni su na nepovoljnim terenima sa visokim nivoom podzemnih voda, nepotpunom infrastrukturnom opremljenou i nerazvijenom mreom centralnih i prateih sadraja. Neophodno je saniranje postoje ih zona spontane izgradnje u okviru kojih postoje i znaajni prostori za novu izgradnju. Zaokruivanjem i racionalnim korienjem ve zauzetih povrina mogue je dobiti 500 ha za novu individualnu stambenu izgradnju. Lokacije za dalje irenje stanovanja su Veliko blato (oko 250 ha) i Ov a (oko 65 ha).

sa izgradnjom privrednih kapaciteta, vodenog bazena, mosta i infrastrukturnim opremanjem prostora. Pored zanaajnih kapaciteta za turistiko-rekreativne sadraje gradskog znaaja, planirani su i povrine za sport i rekreaciju naseljskog nivoa. SRC "Bora", veliine 20 ha, planiran je na rubu istoimenog naselja kod kanala Vizelj, uz postojee sportske povrine. U priobalju Dunava formirae se zone sa sadrajima za razliite vidove rekreacije i sportove na vodi. Svi sportsko-rekreativni sadraji, ostrvo " aplja", Veliko blato, banja u Ov i, zabavni park, postojei fudbalski tereni na obali Dunava i golf teren, povezani su kontinualnim potezima zelenila, etnim i biciklistikim stazama i kanalima, a gde je to mogue i stazama za jahanje. Tu ulogu ima i gradski park, formiran na delu povrine postojeeg rasadnika sa obe strane Zrenjaninskog puta, koji spaja novo elezniko stajalite, zabavni park i ostrvo aplju. Dobra saobraajna i pea ka dostupnost svim objektima doprinosa kumulativnoj atraktivnosti itave zone. Saobra aj

Ov a Ov a je prigradsko naselje vojvoanskog tipa, pravilne ortogonalne matrice sa znatnim ueem poljoprivrednog stanovnitva. Organizaciju i oblikovanje objekata, parcela i blokova, treba prvenstveno razvijati iz autohtonih tipova tkiva, a prema pravilima za stanovanje u prigradskim naseljima. Parcele poljoprivrednih i meovitih domainstava treba organizovati u tri celine: kuno dvorite sa stambenim objektom, ekonomsko dvorite u kome se mogu graditi i objekti za smetaj stoke, i batu. Planiran je razvoj centralnih funkcija i njihovo prostorno irenje od tradicionalnog centra prema eleznikoj stanici i banji, kao i prateih sadraja. Najve i potencijal za razvoj naselja, pored visokobonitetnog poljoprivrednog zemljita, jeste planirani banjski i sportsko-rekreativni kompleks. Banja i SRC "Ov a", kao komplementarne funkcije, planirane su u zelenilu, u zoni sa registrovanim termalnim vodama, na obodu naselja. Atraktivnosti i pristupanosti ovog turistiko-rekreativnog centra doprine e izgradnja severne obilaznice i SMT, kao i realizacija kompleksa Veliko blato. Povrina celine je 16 ha. Centralne funkcije Centralne funkcije su organizovane linearno du Zrenjaninskog puta, sa najveom koncentracijom u zoni Panevakog mosta, na mestu ukrtanja Panevakog i Zrenjaninskog puta. Planirana povrina za razvoj centralnih funkcija gradskog zna aja, koja doprinosi dunavskoj orijentaciji Beograda, nalazi se uz Dunav, izmeu Panevakog i budu eg planiranog mosta kod Ade Huje. Njena realizacija e ii paralelno

Planiran je znaajan razvoj saobraajne mree sa dva nova mosta prema Gornjem Zemunu i Adi Huji, kao i dva magistralna pravca - koridor severne obilaznice i SMT. Koridor severne obilaznice oko Beograda povezuje pravac T-6 mostom preko Dunava do Zrenjaninskog puta, spaja sa koridorom SMT i sa postoje im Panevakim putem. Na trasi eleznike pruge prema Panevu planirano je proirenje za jo jedan kolosek uz odgovarajuu rekonstrukciju i izgradnju elezni kih stajalita za prigradsko-gradski saobraaj. Naznaen je koridor za budu i razvoj eleznike pruge od stanice Ov a do nove ure ene operativne leve obale Dunava. Infrastruktura Deo povrine celine 38 pripada uoj zoni zatite vodoizvorita. U celini 41 nalazi se postojee vodoizvorite za potrebe Paneva i nova povrina vodoizvorita za potrebe Beograda i Paneva. Prema Reenju o nainu odravanja i merama zatite u uoj zoni zatite izvorita, u ovim zonama nije dozvoljena izgradnja investicionih objekata. Primarna i sekundarna vodovodna mrea izgraene su na prostoru sektora. Potrebno je dograditi sekundarnu mreu za nove lokacije. Kanalizacioni sistem je delimino izgraen, a nedostaje u celinama 40 i 41 u kojima je potrebno izgraditi i sekundarnu mreu. Planirano je postrojenje za preiavanje upotrebljenih voda za banatski sistem. Za odvoenje atmosferskih i podzemnih voda potrebno je revitalizovati otvorenu kanalsku mreu i crpne stanice.

183

7.4.2. Slanci, Veliko selo (42) Ovu celinu obrazuju dva samostalna naselja u okviru granica svojih katastarskih optina na isto nom umadijskom delu optine Palilula, koja se granii sa urbanistikim celinama Vinjica, Mirijevo i Vin a i rukavcem Dunava, naspram ostrva akljan i Donja ada, na panevakoj teritoriji. Naselja Slanci i Veliko selo nalaze se u dolini Vrelskog potoka, uz strme nagibe terena okolnih uzvienja, koja su meusobno povezana Slanakim putem, kao glavnom saobraajnicom u oba naselja i jedinom vezom sa ostalim delovima grada. Vee delove katastarskih povrina ini neizgraeno poljoprivredno zemljite sa razvijenim povrtarstvom u priobalju Dunava i voarskim kulturama i manjim umskim parcelama na terenima sa strmijim nagibima.

Privredna zona Velikoselski rit Velikoselski rit je privredna zona definisana i u prethodnim planovima. Ova zona prvenstveno je viena kao rezervisana lokacija za novu luku Beograda, s obzirom na dobar poloaj u odnosu na Dunav. Do sada nije realizovana ni u jednom segmentu zbog velikih ulaganja potrebnih za opremanje zemljita i saobraajno povezivanje sa gradom. Deo zone za realizaciju u prvoj fazi, povrine od oko 33 ha, planiran za pretovar i deponovanje peska, ljunka i slinih materijala, nalazi se u celini Vin a, Ritopek (43). Preostali deo zone tretiran je kao planirana povrina za lokaciju nove luke i privredne zone Beograda, ali u znatno smanjenom obimu. Zelenilo

Tipologija i unapreenje naselja Naselja su izrazito zbijenog i poluzbijenog tipa blokova seoskog stanovanja sa porodinom stambenom izgradnjom. ine ih preteno seoska domainstva, neujednaenih veliina parcela. Naselja uglavnom nemaju regulisanu uli nu mreu. S obzirom na stagnaciju i pad prirasta stanovnika ove celine u proteklom periodu, nisu planirane nove stambene povrine, ve regulisanje i komunalno opremanje postoje ih. Prethodnim planskim dokumentima definisan autoputski pristup privrednoj zoni Veliko selo kroz sam centar oba naselja treba preispitati, kao i mogunost alternativnog pristupa ovoj celini. Razvoj proizvodno-uslunih zanatskih delatnosti koji se odvija u okviru okunica u naseljima i na Slanakom putu, prema lokalitetu groblja Lee, treba planski regulisati, kao i centar naselja. Planirana lokacija za stanovanje Slanci Jedna od lokacija planiranih za stanovanje malih gustina (oko 50 ha), nalazi se na jugoistonim padinama Milievog brda, preko puta naselja Slanci. Prilikom eventualne planske razrade ovog kompleksa treba imati u vidu zatitu stajne take i koridora vizura sa Milievog brda ka jugoistoku, definisanih ovim GP kao trajno dobro.

U cilju obezbe enja ruevitih padina prema Dunavu, iznad planiranog prostora za privrednu zonu, planirane su zatitne ume, odnosno vonjaci. Na junoj granici celine, prema deponiji Vina, takoe su planirane nove zelene povrine u funkciji. Arheoloki lokaliteti Na teritoriji Velikog sela evidentirana su dva arheoloka lokaliteta a na obali dunavskog rukavca jedan. Ovo je podruje u kojem se oekuju i drugi arheoloki nalazi o emu treba voditi rauna prilikom svih planiranih intervencija. Infrastruktura U celini 42 postoji izgraena vodovodna mrea, kao i planiran prostor za postrojenje za preiavanje kanalizacionih voda centralnog sistema Veliko selo. Ne postoji izgraena kanalizaciona mrea. Kanalizaciju formirati tako da se usmeri prema buduem postrojenju za pre iavanje "Veliko selo". 7.4.3. Podunavske celine Vin a, Ritopek (43), Kalu erica (44) i Bole (45) Ove celine nalaze se izmeu autoputa i Dunava, uz istonu granicu GP. Predstavljaju grupu rubnih naselja sa poljoprivrednim voarskim zale em. Naselja su orijentisana na Smederevski i Kruni put sa tendencijom spontanog, ekspanzivnog, polipskog irenja i spajanja du ovih saobraajnica. Prioritet za podunavske celine je plansko regulisanje aktuelne, burne i nekontrolisane urbanizacije, obezbeenje odgovarajue socijalne i druge naseljske infrastrukture, kao i obezbeivanje koridora za saobraajnice, naroito one gradskog znaaja i druge javne povrine i sadraje.

Manastir Slanci U ovoj zoni nalazi se manastir Svetog arhiakona Stefana u Slancima, budui znaajan kulturni i verski centar. Prilikom izrade urbanistikih planova za kontaktna podruja manastira u Slancima treba definisati jo jedan pristupni put kompleksu manastira iz zapadnog pravca, iz Slanaca, ili realizaciju mogu e veze sa Smedeverskog puta, odnosno iz pravca Mirijeva.

184

Spontana izgradnja Visok stepen uveanja stambenih povrina u ovim celinama, planiranih GP, potreban je radi ureenja i zaokruivanja postoje e obimne spontane izgradnje, odnosno zbog velikog uve anja broja stanovnika u proteklom periodu. U daljoj planskoj razradi tipologija stambenog tkiva bie delom definisana zateenim stanjem (spontano nastali blokovi), a u delu koji predstavlja plansko zaokruivanje spontano nastalih blokova tipologiju i standarde treba prilagoditi pravilima GP i irem okruenju, odnosno kvalitetnijim oblicima individualnog stanovanja. Spontana izgradnja na nestabilnim terenima nije prihvaena. U zoni veoma velikog rizika Instituta Vin a, uz Smederevski put i izmeu Radmilovca i naselja Vina, u radijusu od 1,5 km, spontana izgradnja takoe nije prihvaena Generalnim planom. Sa promenom tehnologije rada Instituta, uz odgovarajuu verifikaciju, mogunost izgradnje u pomenutom radijusu se moe izmeniti. Smederevski put Smederevski put je postojea okosnica razvoja i koncentracije centralnih aktivnosti ovog podru ja, kao i arterija koja naselja podunavskih celina povezuje me usobno i sa gradom. Planskim reenjima treba obezbediti regulaciju saobraajnice za etiri kolske trake i odgovarajue peake prostore, s obzirom na centralne aktivnosti koje e se razvijati uz ovu saobraajnicu. Zapoetu polipsku izgradnju prekidati zelenim povrinama gde god je to mogue, a objekte treba planirati u prekinutom nizu sa mogunou poveane spratnosti (do P+2) u odnosu na okolno tkivo. S obzirom na znaaj pravca, reprezentativnost se podrazumeva. Pored centralnih aktivnosti, koje su dominantne, dozvoljeno je i stanovanje. Novi centar Vine i okolnih sela Postoje i tradicionalni seoski centri, po pravilu oko zadrunih domova, ne zadovoljavaju vie potrebe stanovnitva naselja celina 43, 44 i 45, koje se proteklih decenija viestruko uvealo i skoncentrisalo upravo uz glavne saobraajnice, van teita postoje ih naselja. Raskrsnica Smederevskog i Krunog puta, kao prirodni poloaj ukrtanja i povezivanja okolnih naselja lokalnim putevima, u kome naselje Vina ima centralnu ulogu, uslovila je zainjanje centralnih delatnosti na ovom prostoru. Izgradnjom osnovne kole, zdravstvenih ustanova, trgovinsko-snabdevakih objekata sa zelenom pijacom, ugostiteljskih i zanatskouslunih radnji na ovom podruju, zapoeto je formiranje zajednikog centra vie naselja. Potrebno je da se centar planski regulie, s obzirom na to da se nalazi u zoni znaajnog saobraajnog vorita i potrebu da se sa uvaju budue regulacije Smederevskog puta.

Obilazni autoput, most Vin a Planirani obilazni autoput, elezniki koridor i most preko Dunava su budua druga okosnica razvoja ovih celina, ali i ire gradske zone. Zelenilo, vonjaci Postoje e plantae i vonjaci su trajni ekonomski potencijal, kao i ambijentalna lina karta ovog podruja, koje treba zatititi od dalje nekontrolisane urbanizacije. Klizita Podruja aktivnih klizita na dunavskoj padini zauzimaju znaajne povrine celina 43, 44 i 45 i one su iskljuene kao nova graevinska podruja. Postoje e aktivno klizite u zoni naselja Ritopek treba sanirati odgovarajuim ure enjem i infrastrukturnim opremanjem naselja. Tereni aluvijalnih ravni sa visokim nivoom podzemnih voda u dolini Bole ice i lokalnih potoka, kao i umirena klizita, moraju se sanirati pre izgradnje koja mora biti prilagoena uslovima terena. Infrastruktura Postoji vodovodna mrea koja se snabdeva iz postrojenja za pre iavanje "Vina", a sektor 44 iz rezervoara Stojino brdo. Da bi se poboljao kvalitet snabdevanja vodom pomenutih sektora potrebno je izvesti primarni sistem od regionalnog vodovoda do Kaluerice sa prateim objektima i vezama prema ostalim naseljima. U celinama nije zasnovan kanalizacioni sistem. Potrebno je izvesti objekte primarnog kanalizacionog sistema. 7.4.4. Vin a, Ritopek (43) Vina i Ritopek obrazuju prostornu celinu u granicama svojih katastarskih optina koje su definisane obalom Dunava, odnosno priblino Smederevskim putem i granicama katastarskih optina Kaluerica, Letane i Bole. Konfiguracija ralanjenih terena hidrografske celine Bole ke reke i izlazak na Dunav uslovili su poloaj naselja Vina i Ritopek, ali i cele zajednice naselja ovog dela optine Grocka.

Tipologija naselja i transformacija U naselju Vina razlikuju se dve kategorije porodine stambene izgradnje - preteno seoska stambena izgradnja poljoprivrednih domainstava u sredinjem delu naselja i blie Dunavu, i stambena izgradnja doseljenog stanovnitva nepoljoprivrednih domainstava oko raskrsnice Smederevskog puta sa

185

Krunim putem. Postoji trend iranja naselja ka spajanju sa susednim naseljima Kaluericom, Letanima i Boleom. Za razliku od Vine, naselje Ritopek je veim delom izgraeno na nepogodnim terenima i okrueno plantaama vonjaka privatnih vlasnika i drutvenog gazdinstva PKB, tako da, osim vikend izgradnje, koja moe da se transformie u individualnu izgradnju, nema mogunosti za irenje naselja, pored ostalog i zbog izuzetno ruevitog terena sa aktivnim klizitima. Spontano nastalo tkivo Vin e Za spontano nastalo tkivo du puta koji vodi iz centra Vine do novog centra na Smederevskom putu planirana je transformacija i zaokruivanje iju tipologiju treba da odredi detaljnija razrada, jer e se deo transformisati u blokove individualne stambene izgradnje, deo u blokove seoskog stanovanja, a deo blokova uz glavnu ulicu treba da ima mogunost ve eg uea komercijalnih delatnosti u kontekstu planirane tipologije stanovanja. Nove stambene povrine - "Tri tiganja" Nove stambene povrine planirane su kao zaokruenje i proirenje teritorije spontano nastalih blokova uz Smederevski put, kod kafane "Tri tiganja", kod odvajanja puta za Institut "Vina". Institut "Vin a" Prostor u radijusu od 1,5 km od Instituta "Vina" ovim GP definisan je kao zona veoma velikog rizika u kojoj nije dozvoljena izgradnja objekata dok se Studijom o radijacijskoj i hemijskoj opasnosti po okolinu Instituta ne definiu novi radijusi zone ugroenosti. Arheoloki lokaliteti Na podru ju ove celine nalaze se znaajni lokaliteti ireg gradskog znaaja. Me u njima je i arheoloki lokalitet neolitskog naselja svetskog znaaja. Ovim GP je definisan kao kulturno dobro od izuzetnog znaaja i trajno dobro Beograda. Kompleks lokaliteta treba, u daljoj planskoj razradi, definisati kao nau noistraivaki i specifi ni kulturni centar, irokog znaaja, povezan sa sadrajima centra na obali Dunava.

Deo privredne zone Velikoselski rit, opisane u celini Slanci, Veliko selo (42), nalazi se u ovoj celini. Planirani deo zone Velikoselski rit, koji se moe, uz odgovarajue povezivanje sa Smederevskim putem, aktivirati odmah, takoe je u ovoj celini. Izme u naselja Vin a i planiranog dela privredne zone treba oformiti zelenu tampon zonu na obali Dunava, koja delimino ve postoji. Saobra aj Kroz ovo podruje planiran je drumsko-elezniki koridor za povezivanje novog obilaznog autoputa od Bubanj potoka do Vine sa drumsko-inskim mostom preko Dunava. Ovo je vrlo vaan pravac za razvoj Beograda preko koga e se sav privredni i daljinski saobraaj usmeravati obodno u odnosu na gradsku teritoriju. Ovaj koridor e se na levoj obali Dunava spojiti sa putnom i uli nom mreom Paneva i dalje usmeriti prema rumunskoj granici. 7.4.5. Kalu erica (44) Celina obuhvata Kaluericu sa naseljem Letane u kontinuitetu, u granicama spojenih katastarskih optina. Celina zauzima prostor du Smederevskog puta do Boleke reke, ijim se delom i nastavljanjem do uzvienja Zavojnica - Osoje, granii sa katastarskom optinom Bole, zatim grebenom brda Osoje do sputanja u Bubanj potok granii sa katastarskim optinama Vrin, Zuce i Beli potok, a od Bubanj potoka do nadvonjaka za naselje Veliki Mokri Lug granii sa katastarskom granicom tog naselja i katastarskom granicom sa naseljem Mali Mokri Lug se zaokruuje pod Stoj inim brdom na produetku Bulevara kralja Aleksandra do optinskih granica Zvezdare i Grocke. Zbog toga to se nalazi u neposrednoj blizini Beograda, naselje Kaluerica je naglo i stihijski izgraeno u poslednjih trideset godina na slobodnim terenima du Smederevskog puta, tako da je postalo primer neplanske gradnje u okruenju Beograda. Meutim, viegodinjim urbanistikim planiranjem ovog naselja, koje je pratilo bespravnu gradnju, u pojedinim novijim delovima je uspostavljen izvestan red u formiranju graevinskih parcela i regulacija stambenih ulica. Uprkos tome - zbog terenskih nepogodnosti (strmi nagibi, parcijalne i ire pojave klizita) i uske pristupne uline mree, oteano je ure enje i komunalno opremanje naselja u celini, to predstavlja stalni problem naseljenog stanovnitva. Prioriteti spontane izgradnje Kaluerice Prioritetni cilj naselja je saniranje spontane gradnje, komunalno opremanje neophodnom infrastrukturom, kao i osnovnim javnim i komercijalnim sadrajima. Planirani prostori za ove sadraje i mrea

Deponija "Vin a" Prostor Deponije "Vina" je zona velikog rizika, za koju GP predvia zatitnu zonu minimalnog radijusa od 1,5 km. Privredna zona Velikoselski rit

186

saobraajnica i infrastrukture su danas u nekim delovima ve zauzeti i prekinuti novom spontanom stambenom gradnjom, a delove naselja koji nisu obuhvaeni izmenom DUP iz 1996. godine treba regulisati planom parcelacije, kako bi se uskladilo faktiko stanje. Proirenim obuhvatom budueg regulacionog plana treba planski regulisati pojavu irenja naselja Kaluerice ka susednom naselju Letane intenzivnom spontanom izgradnjom objekata male privrede, kako du Smederevskog puta i glavnih naseljski saobraajnica, tako i unutar naselja i nezavisno od raspoloivog prostora na parceli. Javni sadraji Kalu erice Planirani prostori za kole (postoje a kola radi na granici kapaciteta) po planu iz 1986. godine, tamo gde je bilo povoljno za gradnju, zauzeti su novom spontanom izgradnjom, kao i neke nove lokacije koje su bile rezervisane za izgradnju kola po izmenama plana iz 1996. Na nivou budu eg regulacionog plana treba preispitati potrebe naselja za javnim sadrajima i rezervisati nove lokacije ako su planirane ve izgraene.

SRC "Kalu erica" Sportsko-rekreativni centar "Kaluerica" predstavlja proirenje postoje ih sportskih terena u sportski centar naseljskog tipa, sa polivalentnim sadrajima i meovitog karaktera u pogledu korisnika - za omladinske klubove, sportske klubove i rekreativce.

Prioriteti Letana Intenzivno uve avanje broja stanovnika i adekvatna spontana izgradnja u proteklom desetogodinjem periodu transformisali su nekadanje tkivo seoskog stanovanja Letana na sli an nain kao to je transformisana Kaluerica. Zato su prioriteti planskog regulisanja identi ni sa onima u Kaluerici.

Privredna zona Bole Deo privredne zone Bole, opisane u celini Bole (45), izmeu naselja Letane i obilaznog autoputa, predstavlja razvojni potencijal ove zone, naroito zona centralnih aktvinosti u Letanu, u kojoj je dozvoljeno i stanovanje i koja moe da zadovolji potrebe za komercijalnim sadrajima u ovom delu zone. Saobra aj Kroz ovo podruje planiran je drumsko-elezniki koridor za povezivanje novog obilaznog autoputa od Bubanj potoka do Vine sa drumsko-inskim mostom preko Dunava. Ovo je vrlo vaan pravac za razvoj Beograda preko koga e se sav privredni i daljinski saobraaj usmeravati obodno u odnosu na gradsku teritoriju. Ovaj koridor e se na levoj obali Dunava spojiti sa putnom i uli nom mreom Paneva i dalje usmeriti prema granici SCG sa Rumunijom.

Centar Kaluerice Naselje Kaluerica danas nema dobro postavljen i dimenzionisan centar. Nedostaju dom zdravlja, pota i drugi objekti, to takoe treba planski definisati. Deo novog centra Vine, na raskrsnici Krunog i Smederevskog puta, nalazi se u ovoj celini i treba ga povezati sa drugim delovima Kaluerice. Interna saobra ajna mrea i infrastruktura Kalu erice Najve i deo naselja nastao je izgradnjom na slobodno podeljenim poljoprivrednim parcelama, ime je nastala vrlo iskidana saobraajna mrea sa malo poprenih veza. Mreu za kanalisanje atmosferskih i otpadnih voda, kao krut sistem, u ovakvoj strukturi je vrlo teko postaviti. Postoje problemi i u izgradnji TT mree, a vodovodni sistem nema dovoljan kapacitet. Delovi planirane mree zapreeni su novom gradnjom i bilo bi potrebno sagledati funkcionisanje cele mre na nivou naselja i dati nova reenja. Za ovu teritoriju potrebno je uraditi planski dokument mree infrastrukturnih sistema na nivou celog naselja, imajui u vidu da se vodovodni i kanalizacioni sistem reavaju jedinstveno sa celinama 43, 45 i 46. Novo groblje U celini je planirano novo groblje izme u naselja Kaluerica i Letane za potrebe dela optine Grocka kome pripadaju celine podunavskih sela Beograda.

7.4.6. Bole (45) Bole ima karakteristike samostalnog naselja na irem podruju grada i predstavlja celinu u granicama svoje katastarske optine. Naselje Bole je tip poluzbijenog seoskog i delom prigradskog naselja sa prilino jasnim granicama graevinskog podruja prema prostranim kompleksima vonjaka PKB koji zauzimaju najvei deo ove katastarske optine, a nedefinisanim na pravcu irenja ka naselju Letane du Krunog puta u dolini Boleke reke.

Tipologija postojeeg tkiva i transformacija Kao i u ve ini naselja ovog tipa, porodino stanovanje zastupljeno je u sva tri vida - seoskom (poljoprivredna i meovita domainstava), niespratnom na manjim parcelama (nepoljoprivredna domainstava) i takozvanom "vikend stanovanju" (po pravilu na

187

perifernim i viim terenima). Planirano je uglavnom zaokruivanje spontane izgradnje, dok se za postojee tkivo planira ureenje, komunalno opremanje, dogradnja i regulacija uli ne mree. elezniko stajalite u privrednoj zoni Bole Planirano je novo elezni ko stajalite u privrednoj zoni Bole, koje e imati znaaj ne samo za privrednu zonu ve i za unapre enje pristupanosti itave celine Bolea. Privredna zona Bole Bole je privredna zona (deo se nalazi u celini Vina, Ritopek (43) u zaetku i aktivirana je tek sa 19 ha. Nalazi se u blizini ukrtanja nove obilaznice i Smederevskog puta. S obzirom na deficit proizvodnih lokacija na ovom pravcu, oekuje se njen intenzivan razvoj. Ova se lokacija planira za razvoj raznovrsnih proizvodnih, robno-transportih i skladinih kapaciteta. Planirana povrina zone je 112 ha. Povrina za nove privredne sadraje kod postoje e hladnja e PKB Povrina za nove privredne sadraje kod postojee hladnjae PKB rezervisana je isklju ivo za sadraje koji su u funkciji poljoprivrednog zalea - hladnjae, preradu voa i slino i srodne delatnosti. Spontana izgradnja uz Smederevski put, sto na pijaca Posebnost Bole a je tradicija stone pijace i prate ih objekata ugostiteljstva, uz koje su se, du Smederevskog puta, razvile i druge komercijalne, servisne i zanatsko-uslune delatnosti i skladita, sa velikim ueem spontane izgradnje. Buduim detaljnim planskim reenjem treba obezbediti funkcionisanje stone pijace bez ometanja saobraaja u zoni Smederevskog puta kao i bez ugroavanja okolnog stanovanja. Takoe, treba predvideti razliite mogunosti transformacije i zaokruivanja spontano nastalog tkiva - kao individualnog stanovanja, kao seoskog stanovanja sa odgovarajuom veliinom parcele, a uz Smederevski put kao blokove seoskog i individualnog stanovanja sa dominantnim sadrajem komercijalnih delatnsti i centralnih aktivnosti, jer se ovaj prostor name e kao novi centar naselja. Daljim planskim regulisanjem treba predvideti razliite mogunosti transformacije i zaokruivanja ovog spontano izgraenog tkiva - kao individualnog stanovanja i kao seoskog stanovanja sa odgovarajuom veliinom parcele. Uz Smederevski put potrebno je zaokruiti centralne aktivnosti koje se nameu kao potreba u novom centru naselja. Reenjem treba obezbediti i

funkcionisanje stone pijace bez ugroavanja saobraaja u zoni Smederevskog puta i u zoni stanovanja. 7.4.7. Celine podavalskih sela Zuce (46) i Rakovica selo, Beli Potok, Pinosava (47) Zuce (46) i Rakovica selo, Beli Potok, Pinosava (47) celine su podavalskih naselja na teritoriji optine Vodovac, obrazovane po granicama spojenih katastarskih optina, odnosno posebne katastarske optine naselja Zuce. Osim Rakovice sela, sva ostala naselja se prostiru u podnoju Avale, sa glavnim pristupom sa postojeeg Avalskog puta. Bogato poljoprivredno zalee, slaba pristupanost u odnosu na druge delove grada, kao i nepostojanje drugih namena u okruenju, uslovili su da se najve i broj domainstava bavi poljoprivrednom proizvodnjom - sto arstvom. Dominantan je seoski tip stanovanja. Centar naselja kao element identiteta podavalskih sela Postoje i tradicionalni seoski centri su, zbog relativne izdvojenosti ovih naselja, zadrali elemente identiteta, koje u buduem razvoju podavalskih naselja treba sauvati i afirmisati. Nedostajue javne sadraje, kao prioritet u opremanju ovih naselja, poeljno je planirati u centrima sela. Obilazni autoput, novi Avalski put i autoput sa novim povrinama komercijalnih i privrednih aktivnosti Planiranom izgradnjom obilaznog autoputa, dolinom Rakovikog potoka preko Prevoja (raskrsnica sa Avalskim putem) i Bubanj potoka, izgradnjom novog Avalskog puta, kao i izgradnjom odgovarajuih saobraajnih vorova na mestima ukrtanja, opta pristupanost celina podavalskih sela e se uve ati. Nove povrine komercijalnih i privrednih aktivnosti, planirane du obilaznog autoputa (Prevoj, Glunci, Bubanj potok) i dolinom Zavojnike reke, izmeu Autoputa i eleznike pruge (Vrin) u daljoj planskoj razradi, treba povezati i sa neposrednim zaleem. Za celine podavalskih sela ove radne zone predstavljaju potencijal za budui razvoj.

Planirane povrine i tipologija stanovanja Iako ovim GP nisu predviene nove povrine za stanovanje, planirano je kao prioritetno ureenje infrastrukturno opremanje postojeih ulica i blokova seoskog stanovanja, koji su danas neureeni i bez kanalizacije. Planirano pove anje centralnih aktivnosti

188

u neposrednom okruenju upu uje da e doi i do transformacija dela postojeeg seoskog tkiva ka individualnom stanovanju. Uz glavnije ulice naselja mogua je i transformacija u stanovanje sa centralnim sadrajima, koji moraju biti prilagoeni karakteru i tipologiji naselja kao celine. Avala kao rezervat prirode Brdsko-planinsko uzvienje Avala, kao podruje zatienog rezervata prirode i prostor predeonih, spomenikih i turistiko rekreativnih vrednosti, GP je definisano kao trajno dobro Beograda i element fiksnog zelenila. Na Avali su evidentirana dva arheoloka lokaliteta kao i stajna taka sa koje se pruaju vizure na Beograd, koje treba zatititi buduim ureenjem prostora. Avala je najpogodniji prostor za formiranje reprezentativnog etno parka. Zbog svega toga podruje Avale treba da bude predmet jednog od velikih projekata Beograda, odnosno odgovarajue planske razrade koja e blie definisati uslove ureenja i korienja. 7.4.8. Zuce (46) Pored zajednikih karakteristika sa ostalim podavalskim selima, Zuce predstavlja izrazito razbijen tip seoskog naselja orijentisanog na stoarstvo i proizvodnju sira, tako da je ono tradicionalni snabdeva Beograda ovim proizvodom. Veliina i organizacija parcela prilagoene su dominantnom ue u poljoprivrednih domainstava u naselju i u tom kontekstu ga treba u daljoj planskoj razradi tretirati. Povezivanje Zuca na autoput preko "Transpeda" Zuce je jedno od naselja rubne zone koje ima izuzetno lo pristup i vezu sa gradom i drugim delovima Rubne zone, iako se nalazi blizu Autoputa i Krunog puta. Planirano je da se izlazak sa Autoputa kod "Transpeda" iskoristi i prilagodi za pristup Zucama. Povezivanje Zuca i Belog potoka Postoje i put izmau Zuca i Belog potoka (ne preko Avalskog puta, kuda danas ide JGS za Zuce) treba osposobiti kao krau vezu sa ovim podru jem iz pravca Avalskog puta.

eleznike pruge lokacijske su prednosti koje ovo podruje predodre uju za izgradnju robnotransportnih i skladinih kapaciteta. Za aktiviranje ove zone potrebna su znaajna sredstva za ureenje i opremanje zemljita (nasipanje i regulisanje vodotoka, izgradnja cevovoda za snabdevanje vodom i dr.). Povrina planirane lokacije je 135 ha.

Infrastruktura Vodovodna mrea celine 46 funkcionie istovremeno i za celine 43 (Vina, Ritopek), 44 (Kaluerica) i 45 (Bole), gde je i opisana. U celini nije zasnovan kanalizacioni sistem. Potrebno je izvesti objekte primarnog kanalizacionog sistema, zajedno sa celinama 43, 44 i 45. 7.4.9. Rakovica selo, Beli potok, Pinosava (47) Nova saobraajna vorita U podruju ove celine nalazi se jedan od najzna ajnijih vorova u kome se ukrtaju dva autoputa, novi obilazni sa krakom prema Vini i gradski autoput. Takoe se od elezni ke stanice Beli potok u predloenom koridoru planira i trasa eleznike pruge. Na severozapadnom delu podru ja, na mestu ukrtanja obilaznog autoputa i novog Avalskog puta planira se realizacija denivelisanog vora. Nove komercijalne aktivnosti uz obilazni autoput Izmeu ukrsnice dva autoputa i eleznike stanice Beli potok, u pojasu izmeu pruge i obilaznog autoputa, planirana je nova komercijalna zona na ulaznom pravcu u grad, bez stanovanja, koju treba lokalno povezati sa neposrednim okruenjem.

Spontano stanovanje severno od Krunog puta Planirano je zaokruivanje i transformacija spontanog stanovanja u zoni iznad Krunog puta, prema Jajincima, u individualni tip stanovanja. Deo zone za stanovanje "Avala grad" Na teritoriji celine 47 nalazi se deo povrine za stanovanje "Avala grad" ali u znatno smanjenom obimu u odnosu na prethodne planove. Zelenilo prigradskih uma Ovim GP je planirano povezivanje avalskog zelenog masiva sa novim povrinama prigradskih uma koje treba formirati u zoni izme u Belog Potoka i Zuca, kao deo zelenog prstena Spoljne i Rubne zone grada.

Privredna zona Vr in Vrin je jedna od vanijih privrednih zona Beograda. Poseban znaaj ove lokacije je u okviru robnih i robnotransportnih centara na junom pravcu Beograda. Ukrsnica obilaznog autoputa i gradskog autoputa, kao i veza na trasu postoje eg krunog puta i blizina

189

Jedna od funkcija ovog zelenila je i spreavanje irenja i spajanja naselja.

Arheoloki lokaliteti U naselju su evidentirana dva arheoloka lokaliteta. Jedan je u samom centru naselja, o emu treba voditi rauna pri svakoj intervenciji. Infrastruktura Postoji delimino izgraena vodovodna mrea. Radi boljeg snabdevanja sektora potrebno je izgraditi objekte distributivnog sistema od rezervoara "Petlovo brdo" i dograditi sekundarnu mreu. Ne postoji izgraena kanalizaciona mrea. Sektor pripada slivu Topiderskog kolektora. Potrebno je izgraditi sekundarnu mreu i vezu do kolektora. Na teritoriji celine 48 potrebno je izgraditi niz retenzija, kao zatitu od poplava nizvodnih delova doline Top iderske reke. 7.4.11. Srem ica (49) Celina se u svojim katastarskim granicama prostire juno od celine eleznik, sa katastarskim granicama prema Runju na istoku i Velikoj Motanici na zapadu, dok se junim delom naslanja na Lipoviku umu.

Infrastruktura Celina 47 se snabdeva iz vinanskog vodovodnog sistema nedovoljnog kapaciteta. Potrebno je izgraditi primarni sistem veze na regionalni vodovod Maki Mladenovac, novi rezervoarski prostor za treu i etvrtu visinsku zonu sa prateim crpnim stanicama i dograditi sekundarnu vodovodnu mreu. Kanalizaciona mrea u naseljima celine 47 nije izgraena. Naselja Rakovica selo i Pinosava gravitiraju prema Manastirskom kolektoru, a Beli potok prema bolekom sistemu. Na teritoriji celine 47 potrebno je izgraditi niz retenzija kao zatitu od poplava nizvodnih delova doline Topiderske reke. 7.4.10. Ruanj (48) Naselje je u granicama svoje katastarske optine, kao izdvojena samostalna celina pored Ibarskog puta, na junom, terenski viem zaleu urabnizovane celine Vidikovac - Labudovo brdo, zadravajui u velikoj meri karakter seoskog naselja. Vei deo katastarske celine je neizgraeno poljoprivredno zemljite. To je tradicionalno podru je sto arske proizvodnje i snabdevanja Beograda mlekom i sirom. Planirane povrine i tipologija stanovanja Tipoloki je izgraeno kao poluzbijeno dominantno seosko i meovito naselje, sa objektima porodinog stanovanja niske spratnosti. Ulina mrea je nepravilne regulacije i nepotpuno opremljena. Najvei broj stanovnika se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, to definie i veliinu i ure enje parcela. Planirano je ure enje i regulacija postojeeg tkiva, uz minimalna zaokruivanja. . Centar

Postoje a tipologija i transformacija tkiva Poloajem na irem grbenskom uzvienju iste morfoloke celine na kojoj se nalazi deo naselja eleznik, Srem ica se razvila u tipoloki izdueno naselje, severno i juno od prvobitnog seoskog naselja du starog Lazarevakog druma na potezu eleznik Lipovica. Tipoloki se razlikuju kompleks kolektivnog stanovanja srednje spratnosti u otvorenom sistemu izgradnje - na severnom delu naselja i centralni deo meovitog porodinog stanovanja. Na veim parcelama su poljoprivredna domainstva, a na manjim nepoljoprivredna, dok se na delu prema Lipovici, uz prvobitno vikend-rezidencijalno stanovanje, odvijala sukcesivna niespratna izgradnja na usitnjenim parcelama. Planirana je transformacija jednog dela seoskih blokova u blokove individualnog stanovanja. Centar naselja Du okosnice naselja, Beogradske ulice, formirana su dva punkta centralnih aktivnosti. Prvi je na poetku naselja u zoni kolektivne izgradnje i poveane koncentracije stanovnika, a drugi u tradicionalnom centru koji treba povezati sa buduim sportskim centrom.

U tradicionalnom centru nalaze se uglavnom skromni usluno-snabdevaki sadraji i osnovna kola, dok je razvoj "male privrede" i drugih komercijalnih aktivnosti naselja orijentisan uz pristupe naselja Ibarskom putu, to treba planski regulisati. Privredna i komercijalna zona uz Ibarsku magistralu Deo privredne i komercijalne zone uz Ibarsku magistralu nalazi se u celini Ruanj (48) kao jedan od ulaznih pravaca u grad. U ovoj komercijalnoj zoni je iskljuena mogunost stanovanja.

190

Nove stambene povrine - Vranievo Reenja vaeeg DUP za Srem icu, pa i nove stambene povrine, prihvaene su ovim GP i nalaze se na obodu naselja. Zelenilo, zatita prirode, potencijali razvoja Atraktivnost ove celine je u postojanju znaajnih umskih povrina u okruenju - Sremaki zabran i Lipovika uma, kao i u predeonim karakteristikama. Ovi kompleksi definisani su u GP kao trajno dobro Beograda, odnosno fiksni elementi sitema zelenila. Kao trajno dobro evidentirana su i dva spomenika prirode, Pe ina i Jezero, za koje jo nisu doneta reenja o zatiti, ali ih urbanistikim reenjem treba afirmisati. Pristupanost i blizina Srem ice Ibarskoj magistrali, status koji je nekada imala kao izletniko i vikendako podruje, ine da odgovarajuim ureenjem moe ponovo postati jedan od potencijala ove celine. Arheoloki lokaliteti Na teritoriji naselja postoje etiri evidentirana arheoloka lokaliteta, od kojih se jedan nalazi u samom centru naselja. To upu uje na panju prilikom izgradnje novih objekata i drugih radova koji mogu otetiti potencijalne nalaze. Sportski centar i centralne funkcije SRC "Srem ica" u istoimenom naselju u zoni oko postoje e Rakine bare treba da primi sadraje koji omoguavaju rekreaciju i sportske aktivnosti stanovnika naselja, sa znaajnim ueem zelenila i javnih povrina, kao i ureenjem vodene povrine. U kontaktnoj zoni planirana je koncentracija centralnih funkcija u tkivu koje odgovara tipologiji okoline. Saobraaj - ulica Beogradska Za ovo podruje od znaaja je saobraajnica I-I, ulica Beogradska u naselju, koja stambeno naselje Srem icu povezuje na severu sa centralnim gradskim podru jem a na jugu sa uvodnim pravcem, Ibarskom magistralom. Ovaj pravac opsluuje i sadraje u Makiu. S obzirom na tranzitni zna aj saobraajnice i injenicu da je to istovremeno i glavna ulica naselja, regulacionim reenjem treba obezbediti dovoljno javnog peakog prostora. Infrastruktura Sistem vodovodne i kanalizacione mree reava se jedinstveno sa celinama Velika Motanica (50), Peani, Umka (51) i Ostrunica (52).

7.4.12. Posavska naselja Beograda - Velika Motanica (50), Pe ani, Umka (51) i Ostrunica (52) Ovo je grupa naselja na jugozpadnom delu optine ukarica, u neposrednom i irem priobalju reke Save, koja po prirodnim morfolokim karakteristikama i tipologiji izgraenosti imaju sli na i zajednika obeleja razbijenih naselja umadijskog tipa, ali su zbog rasprostranjenosti povrina izdvojena u celine svojih katastarskih optina. Pokrenut teren, aktivna i umirena klizita U odnosu na itavu teritoriju GP, podru je posavskih naselja, naroito celine Velika Motanica (50) i Peani, Umka (51) sadri najve i procenat veoma nepovoljnih terena za izgradnju, odnosno aktivnih klizita. Postoje e korienje zemljita, budue razvojne mogunosti i prioriteti ure enja najve im delom su definisani ovom karakteristikom. To uslovljava dalju plansku razradu pojedinih celina, kako bi se jedinstveno odredili uslovi sanacije i mogunosti nove izgradnje. Infrastruktura kao prioritet Apsolutni prioritet za sanaciju itavog podruja od posledica pokrenutog terena, ali i za zatitu i obezbe enje zone beogradskog vodoizvorita Veliki Maki, jeste izgradnja kanalizacione mree. Realizacija kanalizacije omoguie planirani razvoj ovog podruja. Mrea vodovoda i kanalizacije obuhvata, pored celina 50, 51, 52 i celinu Sremica (49). Sekundarna mrea vodovoda je izgraena. Potrebno je izgraditi primarni vodovod 500 mm od Ostrunice do Umke, crpnu stanicu i rezervoar II visinske zone u Umci. Nije zasnovan gradski kanalizacioni sistem. Neophodno je to hitnije formirati kanalizacioni sistem separacionog tipa s obzirom da u celinama 50 i 51 postoji problem nestabilnih terena - klizita, a celine 51 i 52 su u neposrednoj kontaktnoj zoni sa vodoizvoritem. Zatita vodoizvorita Maki Priobalni pojas uz reku Savu u celinama 51 i 52 pripada zoni vodoizvorita. Osim adekvatnim reenjem kanalizacionog sistema na ukupnoj teritoriji Posavskih naselja, zona vodoizvorita zatiena je potpunom zabranom izgradnje u ovom pojasu. Tipologija tkiva Morfoloke karakteristike i stabilnost uih pojaseva grebenskih zaravni uslovili su na ovom podruju formiranje tipologije izduenih naselja Ostrunice, Velike Motanice, Peana i Rucke, osim u sluaju naselja Umke, koja je vikend izgradnjom uz atraktivnu obalu Save poprimila iri obuhvat na izrazito ruevitim terenima. Prirodna ogranienja su se odrazila na

191

tipologiju izgraenosti. Radi se uglavnom o niesprtanoj porodinoj izgradnji poljoprivrednih, meovitih i nepoljopivrednih domainstava sa vidom vikend stanovanja na viim terenima (Rucka i Peane), ili u priobalnom pojasu Save (Umka). Ovim GP su planirane nove povrine za stanovanje koje treba da zaokrue postojee blokove seoskog, meovitog i individualnog stanovanja, sa veim parcelama i sa niom spratno u, sa ureenjem koje treba da obezbedi stabilnost terena i posebnim pravilima za umirena klizita. Zapoetu transformaciju seoskog u individualno stanovanje treba planski definisati. Prilikom transformacije vikend naselja u individualno stanovanje zadrati kvalitetne odlike tih delova naselja u pogledu ostvarenih vizura, veliine parcele, stepena izgraenosti i ozelenjenosti, kao i izgradnje kvalitetnih objekata. Nove zelene povrine U kontekstu saniranja pokrenutog terena znaajne povrine poljoprivrednog zemljita planirane su kao zasadi vonjaka i visokog zelenila, a za okunice u okviru parcela, na padinskom delu naselja, date su preporuke za vonjake i ostale kulture koje ne zahtevaju zalivanje.

Spontano nastalo tkivo Spontano nastalo stambeno tkivo oko Savske magistrale na aktivnom klizitu Duboko nije mogu e sanirati tako da se obezbedi odgovarajua neophodna infrastruktura, pa je prostor definisan kao zatitno zelenilo. Deo tog tkiva se nalazi u zati enoj zoni vodoizvorita, to je jo jedan od razloga za njegovo neprihvatanje. Za ostalo spontano nastalo stambeno tkivo predviena je transformacija u blokove seoskog ili individuanog stanovanja. Specifini tipovi stanovanja Nove povrine za stanovanje planirane su u otvorenim blokovima na padini prema zelenilu, za meovita domainstva, sa parcelama vee povrine koje sadre stambeni deo, okunicu i ekonomski deo. Takoe su planirane i znatne povrine za individualno stanovanje. 7.4.14. Uzvodni Mali Maki (53) Opti uslovi za ure enje i korienje celine Uzvodni Mali Maki (53), kao i odnos prema postojeim neprimerenim sadrajima, definisani su u zajedni kom odeljku koji se odnosi na uu zonu zatite vodoizvorita (za celine 19, 33, 34, 53 i 54). Arheoloki lokalitet

Postojee zelene povrine kao trajno dobro Beograda Postoje a uma Gorica u celinama Velika Motanica (50) i Ostrunica (52) zatiena je ovim GP kao trajno dobro, jer predstavlja deo sistema zelenila i okosnicu novih povrina pod umom. Centralni sadraji uz glavnu ulicu Tendenciju spontanog razvijanja komercijalnih aktivnosti uz glavnu ulicu (Obrenovaki drum za celine 51 i 52), koja je istovremeno i tranzitna saobraajnica treba regulisati tako da se osigura neometan i bezbedan protok tranzitnog saobraaja. Zbog ve eg uea komercijalnih delatnosti u objektima uz glavnu ulicu, treba planirati dovoljno javnog peakog prostora izme u objekata i ulice, uz mogu nost ve eg procenta izgraenosti parcela kontaktne zone, u karakteru postoje e tipologije izgradnje. 7.4.13. Pe ani, Umka (51) Odgovarajuim ure enjem svog tradicionalnog centra, Umka treba da reafirmie svoju ulogu varoice na putnom pravcu prema Obrenovcu.

U ovoj celini je evidentirano arheoloko nalazite uz granicu sa celinom Veliki Maki (33), koje je prikazano u Karti trajnih vrednosti Beograda. Obilazni autoput i zatitni zeleni pojas uz obilaznicu U ovom podruju se obilazni autoput povezuje sa Savskom magistralom, denivelisanom raskrsnicom, odakle mostom preko Save ide ka sremskom podruju. Drumskom, kao i eleznikom mostu, koji su srueni u NATO bombardovanju, daje se prioritet u aktivnostima koje se odnose na rekonstrukciju i izgradnju u periodu do 2006. godine. Infrastruktura Infrastrukturne mree vodovoda i kanalizacije jedinstveno su reene za celine 19, 33, deo celine 34, 53 i 54 i opisane u delu "Ua zona zatite vodoizvorita" (za celine 19, 33, 34, 53 i 54). 7.4.15. Naselje Surin (55) i Sur in, Dobanovci (56) Ove celine obuhvataju naselje Surin, privrednu zonu Dobanovci - Surin, kompleks zelenila na prostoru

192

Jakovaki klju i Tvrdnjava i poljoprivredno zemljite severno od autoputa do granice sa Batajnicom. Najve i potencijal za razvoj ovih celina su privredna zona Surin - Dobanovci kao i znatne neizgraene povrine u samom naselju. Prioritet je razvoj nedostajuih prate ih i centralnih funkcija kao i opremanje osnovnom infrastrukturom. Naselje Sur in Naselje Surin pripada tipu vojvoanskih naselja sa pravilnom ortogonalnom matricom, velikim blokovima retke izgraenosti, ulicama iroke regulacije i tradicionalnim centrom na raskru glavnih saobraajnih pravaca. Pored porodinog stanovanja prizemnih vojvoanskih kua, na dubokim i irokim parcelama, zastupljeni su i slobodno stoje i stambeni objekti sa lokalima u prizemlju. Na severoistonoj strani naselja, izgraena je manja grupacija zgrada srednje spratnosti. Surin ima limitirane mogunosti za rast, jer se granii sa zonama vodoizvorita i aerodroma. Upravo zbog toga osim zaokruivanja postojeih blokova stanovanja, planirana je i transformacija postoje eg tkiva i korienje neizgraenih prostora u unutranjosti blokova, uz afirmaciju karaktera tradicionalnog tipa izgradnje. Ova transformacija pored poveanja gustine stanovanja podrazumeva i razvoj nestambenih, prateih i centralnih, sadraja. Povrine spontano nastalih stambenih blokova izmeu starog surinskog puta i Tvrdnjave planirane su za transformaciju u blokove prigradskog stanovanja, a prema pravilima za stanovanje u prigradskim naseljima. Planiran je razvoj prateih i centralnih funkcija u zoni tradicionalnog centra, linearno uz Vojvoansku ulicu i ulicu Brae Puhalovi i u okviru transformisanih blokova. Privredna zona Sur in-Dobanovci Surin - Dobanovci je privredna zona izmeu dva naselja, neposredno uz obilazni autoput. Dobro je povezana sa eleznicom. U neposrednoj je blizini aerodroma, to je ini veoma povoljnom za razvoj privrednih delatnosi a posebno za organizovanje robno-transportnih delatnosti. Zona je pokrivena regulacionim planom koji je prilagoen savremenim potrebama i u saglasju je sa realnim potrebama. Ovo je zona sa najboljim lokacijskim prednostima na teritoriji Beograda. Prostorni kapaciteti ove lokacije za sada nisu dovoljno iskorieni. U planiranom periodu predvieno je proirenje ove zone kao i dodatno opremanje komunalnom infrastrukturom. Zbog dobre povezanosti na drumski i elezniki saobraaj, kao i zbog blizine aerodroma, ova zona e se razvijati prvenstveno kao robno-transportni i distributivni centar. Povrina planirane zone je 272 ha.

RTC Sur in Surin RTC je nova lokacija koja se planira u zoni ukrtanja autoputa Beograd-Zagreb i obilaznice i u neposrednoj blizini surinskog aerodroma. Namenjena je prvenstveno robno-transportnim delatnostima, kao robno-transportni centar, zbog svoje dobre pozicije u odnosu na drumski, elezni ki i vazduni saobraaj. Povrina zone koja se planira je 70 ha. Zelenilo Du obilaznice formiran je zeleni pojas kao deo prstena u sistemu zelenih povrina grada koji ima i funkciju zatite poljoprivrednih povrina u kontaktnoj zoni. Trajna dobra Beograda U okviru poljoprivrednih povrina evidentirana su etiri arheoloka lokaliteta koja uivaju prethodnu zatitu. Sport i rekreacija Severno od naselja planiran je novi SRC "Surin", sa polivalentnim sadrajima u skladu sa iskazanim potrebama korisnika. Planiran je kao naseljski sportsko-rekreativni centar sa javnim reimom korienja. Povrina centra je 28,3 ha.

Saobra aj Zapadnom granicom celine 54, od mosta na Savi, izgraen je obilazni autoput (poluautoput - sa pola kolovoznog profila). U ovoj zoni planirana je i veza autoputskog pravaca za Juni Jadran (prikazana koridorski) sa obilaznim autoputem koji se povezuju u denivelisanom voru neposredno poto autoput pre e Savu. U koridoru za Juni Jadran, prema predlogu iz novog prostornog plana, planirana je i eleznika pruga koja se odvaja sa obilazne pruge i ide istim koridorom kao i put. U postojeem jednokolose nom koridoru obilazne eleznike pruge planirana je izgradnja jo jednog koloseka, to se odnosi na sve celine sremskog podruja kroz koje prolazi elezni ka pruga. U celini 56 obilazni autoput se povezuje sa postojeim autoputem odakle jedan krak ide na zapad, po trasi postoje eg autoputa, prema hrvatskoj granici a drugi, novoplanirani, nastavlja na sever, kroz podruje 56, prema novom novosadskom uvodno-izvodnom pravcu. 7.4.16. Batajnica (57) Ova celina obuhvata prigradsko naselje Batajnicu u granicama svoje katastarske optine. To je samostalno naselje vojvoanskog tipa, koje se nalazi na krajnjem severozapadnom delu optine Zemun i teritorije grada Beograda. Poslednjih dvadeset godina, od tipi nog ravniarskog sela sa preteno poljoprivrednim

193

stanovnitvom, postalo je naselje meovitog tipa i viestruko uve anim brojem stanovnika. Ovaj rast nije praen razvojem ostalih gradskih funkcija. Osnovni planerski stav je formiranje Batajnice kao zaokruenog prigradskog naselja, uz razvoj saobraajne mree i uvanje poljoprivrednog zemljita. Stambeno tkivo Najve i deo naselja ine blokovi u okviru pravilne ortogonalne mree sa irokim ulinim regulacijama glavnih ulica i nasle enim stambenim objektima vojvoanske kue, koji su delimino transformisani u individualne kue sa predbatom. U junom delu izgraeni su otvoreni blokovi kolektivne stambene izgradnje, a zapadno od pruge i mestimino po obodu su spontano nastali blokovi. Blokovi seoskog stanovanja mogu se zadrati, uz organizaciju parcele date pravilima GP. Parcele se mogu transformisati u neki od tipova individualnog stanovanja, a preporuuju se tipovi gradske kue panonskog tipa, koji odgovaraju i postojeoj parcelaciji. Spontano nastali blokovi, po utvrivanju javnog interesa, transformiu se u individualno stanovanje. Stambena izgradnja je uglavnom u okviru postojeeg funkcionalno zaokruenog tkiva. Prilikom transformacije stambenog tkiva i preparcelacije, preporuuje se zadravanje parcela ve e povrine sa viim standardom zelenih i slobodnih povrina.

punkta sa marinom i SRC "Belarica" na obali Dunava, uz ure enje sportskih terena i plae sa bazenom. Povrina kompleksa je 0,8 ha. Trajna dobra Beograda U okviru celine Batajnica evidentirana su etiri arheoloka lokaliteta koja uivaju prethodnu zatitu. Saobra aj U ovoj celini trasa novoplaniranog obilaznog autoputa povezuje se sa postoje im autoputem za Novi Sad u denivelisanom voru Batajnica. Iz ovog vora odvajaju se i pravci prema Zemunu (Bulevar Mihaila Pupina) i prema obilaznici Batajnice koja prati elezniku prugu i, na severozapadu, po izlasku iz naselja vezuje se na stari novosadski put. Juno od naselja, u prostoru koga opasuju magistralni elezni ki pravac Batajnica Zemun - Beograd, obilazna teretna pruga i novoplanirana trasa autoputa, planirana je jedna od lokoteretnih stanica. Radi boljeg opsluivanja ovog podruja planirana je denivelisana veza pristupne saobraajnice sa autoputem. Ova saobraajnica sa june strane opasuje lokalitet privredne zone i lokoteretne stanice, a na severozapadu se povezuje sa starim novosadskim putem. Potrebno je bolje povezati elezniki i automobilski saobraaj i obezbediti denivelisanu saobraajnu vezu preko pruge. Infrastruktura Potrebno je izraditi primarni cevovod od CS "Beanija B" do Ugrinovake ulice i dograditi sekundarnu vodovodnu mreu. Postoji kanalizacija separacionog sistema sa "provizornim" isputanjem u Dunav. Potrebno je izgraditi primarne objekte kine i fekalne kanalizacije sa postrojenjem za preiavanje upotrebljenih voda i dograditi sekundarnu mreu na prostorima gde nedostaje mrea. Proirenje postojeih privrednih zona, kao i aktiviranje novih povrina, uslovljeno je osnovnim infrastrukturnim opremanjem, saglasno pravilima GP. Za potrebe batajnikog kanalizacionog sistema, planiran je ureaj za pre iavanje otpadnih voda, severno od kompleksa "13. maj". Kompleks ugaene deponije uz Batajni ki put, po sanaciji, planiran je za zelene povrine.

Centralne funkcije Tradicionalni centar Batajnice formiran na raskru ulica Svetislava Golubovia i Glavne, sa tradicionalnim sadrajima - crkvom, kolom, administracijom, potom, trgovinskim radnjama i pijacom se zadrava, a planiran je razvoj centralnih funkcija uz blokove glavne ulice. Nova koncentracija i kapacitet centralnih sadraja je u zoni elezni ke stanice i pristupnim ulicama - Brae Ribar, Svetislava Golubovia i M. Jugovia. Privredna zona Batajnice Privredna zona Batajnica je potpuno nova privredna zona koja se planira neposredno uz trasu obilaznog autoputa oko Beograda, na mestu ukljuivanja na put za Novi Sad, kao i uz samu elezni ku stanicu Batajnica. Predstavlja idealno mesto za saobraajne usluge, javna skladita i robno-transportni terminal. Povrina planirane zone iznosi oko 58 ha. Zelenilo i rekreacija Nove zelene povrine planirane su kao zatitno zelenilo uz autoput Beograd - Novi Sad, kao zatitno zelenilo oko privradne zone Batajnica i kao linearni zeleni potez du lesnog odseka prema Dunavu. Na samoj obali Dunava predlae se izgradnja turistiko-rekreativnog

194

7.5. Rekapitulacija povrina po urbanistikim celinama

Tabela 82: Postoje e namene povrina po urbanisti kim celinama Infrastruktura Javni objekti i kompleksi

Poljoprivreda

Naziv urbanistike celine

Redni broj

1 2 3 4 5 6

8 9 10 11 12

13 14

Varo u 336,79 ancu Centar Novog 613,98 Beograda Centar 179,49 Zemuna Terazije, Slavija, 344,83 Svetosavs ki plato Luka 282,27 Beograd Groblje, Bulevar, 326,85 Neimar Savski amfitea457,77 tar, Prokop Prvobitni Novi 321,65 Beograd Veliko ratno 343,15 ostrvo Karaburma, Ada 584,72 Huja Zvezdara 318,56 Lion, Juni 121,54 bulevar Duanovac, 512,63 umice, Konjarnik Vodo803,12 vac

72,24 14,54 17,4 144,9 48,13 34,1 4 58,21 7,25 15,7

6,35 2,57 8,87 1,73 113,3 0,85

69,6 145 15,2 31,6 0,15 7,48

5,94 9,66 0,54 2,52 4,07 1,64

7,21 1,23 1,8 0,17 0 10,7

63,2 105 23 86,4 46,4 66,3

0 0 0 0 2,5 31

77,4 46,5 49 0 56,7 0

0 0 0 0 0 0

2,91 76,65 0 1,69 4,23 0

154,1 17,73 48,8 2 12,81 24,46 17,6 181,5 15 6 12,6

74,33 43,26 70,1 131,9 17,44 35,4 7 0 0 0

7,09

41,1

9,71

1,37

166

44,4

0 0 73,48 3,33 0

26,5 190 108 118 1,39

14,5 0 8,62 18,9 3,69

0,32 0 3,95 11,5 0,21

65,3 0 52,8 27,6 26,4

0 0 0 0 0

24,6 154 170 0 0

0 0 0 0 0

5,61 0 19,39 0 0,03

127,4 10,54 10,5 84,67 13,52 41,2 76,01 3,55 10,2

284,8 32,7

38,8

15,64 49,98 3,52 7,91 48,29

25,7 53 219 525 176

16,8 2,2 33,9 46,2 0,45

3,05 27,9 1,16 1,43 5,24

82,6 102 45,2 89,6 36,5

0 15 0,5 5,9 0

0 0 0 4,06 2,93

0 27,37 0 0 0

12,67 43,14 0 1,25 6,84

15 Banjica Senjak, 16 Dedinje, Topider

424,3 33,59 24,1 1 125,5 507,08 6,11 71,9 6

933,14 167,5 10,65 73,4 116,2 13,73 13,5 5

17 Rakovica 420,17

Neizgra eno

Stanovanje

Saobraaj

Povri-na

Privre-da

Zeleni-lo

Centri

Groblja

Sport

Voda

195

18 19 20 21 22

Banovo Brdo Ada Ciganlija Posavski deo Novog Beograda Beanija Gornji Zemun

1499,6

581,1 33,34 171 1 3,69 0 31

27,16 0 138,3 26,26 68,93 8,75 116,3 48,15 0 2,85 0 10,48 16,65 37,55

91,6 269 76,7 27,2 109 404 514 130 65,7 27,9 219 629 287 103

30,5 0 8,45 0 23,9 3,94 1,51 0 2,72 0,87 0 3,08 0 1,74

16,9 0 31,4 15,5 4,01 1,87 0,59 2,7 1,14 1,14 1,62 1,98 15,7 0,63

161 1,12 134 35,5 161 51,4 32,4 34,6 0,8 36,9 55,8 61,9 54 60

1,4 0 0 0 4,8 0 0 38 51,2 4,9 0 2,6 3,4 1,2

8,19 218 129 0 133 257 416 198 0 0 0 0 3,78 2,43

339,11 0 0 7,12 11,78 330,17 248,06 473,14 555,72 326,98 223,48 379,98 878,15 156,11

37,9 0 104,3 22 10,4 1,93 15,04 38,33 17,42 6,32 0 26,58 21,65 54,99

491,78 0 966,39 221,5

232,0 81,1 5

23 Krnjaa

Privredna 24 zona 1415,8 65,62 Krnjaa 25 Vinjica 1171,5 201,2 212,6 26 Mirijevo 921,96 8 Mali Mokri 229,4 27 650,66 2 Lug Veliki 207,9 28 710,98 Mokri Lug 1 Kumo488,9 29 dra, 1627,5 3 Jajinci 311,7 30 Resnik 1615,2 1 241,2 Labudovo 31 693,58 4 brdo

78,22 5,99 3,78 487,7 1150,5 35,11 100 6 326,2 16,11 5,34 1406,6 1 3,1 5,92 3,19 3,87 1,97 7,54

10,96 2,42 0,6 5,7 2,05 17,2

11,76 11,5 23,69 11,4

32 eleznik

1.531,5

328,1 7,67 4

6,97

48,13

122

9,26

3,52

62,1

65

856,87

22,24

33 34 35

36 37 38

Veliki 1989,6 Maki Dr Ivan 1568,9 Ribar Aerodrom zona Auto 2793,3 puta Zona Auto put, 1635,4 Zemun polje Altina, 2130,2 Kamendin Crvenka 3077,3

35,29 20,78 0,75 275,3 0,84 3 1,68

54,16 0 41,13

453 107 117

21,8 0 1,03

50,1 1,23 14,1

307 61,9 475

0 0 90

47,4 103 0

990,07 1015,3 1767,5

8,55 2,42 54,95

220,8 11,39 1,29 1 163,8 0 7 13,9

39,5 276 0 9,07 0

77,1 36,6 909 20,4 11,7

0 1,82 0 3,03 0

0,96 0,62 0 1,02 0

144 106 45,1 102 54,6

0 0 0 30 0,7

0 148 407 18,4 18,3

1190,4 1112,4 1653,2 1771,6 2307,3

5,73 60,2 0 4,51 0,36

39 Bora 40 Ov a

Privredna zona 2083,4 41 Panevak i rit Slanci, 42 Veliko 2306,3 selo Vina, 4029 43 Ritopek

304,1 2 62,9 679,2 2655,1 1 116,2 2510,1 3

17,21 66,6 0 0

11,34 4,69 0,32 0,59

115,3 1,78 9 102,5 0 7 408,8 1,66 6

21,94

332

9,79

50,90

73,5

1478,5

12,3 56,8

0 3,33

184 227

0 0

0 52,3

42,7 55,4

17 1,7

54 556

1892,9 2665,7

0 0

196

44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57

Kalueri721,0 1866,3 ca 4 213,2 Bole 1237,6 4 145,1 Zuce 1248,79 6 Rakovica 426,4 selo, Beli 2816,2 7 potok, Pinosava 163,0 Ruanj 1734,6 7 435,6 Sremica 2260,7 7 Velika 238,9 Motani- 1717,7 9 ca Pe ani, 266,0 2430,3 Umka 3 Ostruni181,1 1233,7 ca 6 Uzvodni mali 701,07 13,58 Maki Leva obala 2091,7 1,06 Save Naselje 406,8 1852,8 Surin 3 Surin, 1812 6,17 Dobanovci 639,7 Batajnica 4337,4 2 77602

3,74 3,68 0

4,41 1,5 1,28

20,4 12,61 11,14 0 0 0 0 22,44 3,8 19,12 0 97,47 4,88 65,81 1595 2,06

359 179 306 926 630 722 283 219 220 48,1 55,4 46,2 35,7 32

2,75 0 0 0 0 0,76 0,91 0 0 1,14 0 387 0 0

10,8 0 0 2,01 0 4,36 0 0,55 0,12 0 1,8 0 0 19,6 345 0,44

90 25,2 29,8 79,8 39,4 52,8 35,7 61,6 59,1 65,4 42 74,7 76,7 168 4424 5,70

2,5 1 0,6 1,5 1,5 2,9 1,3 3,1 1,3 0 0 3,6 0 5,8 345 0,44

0 0 0 2,16 0 1,56 0 102 45 110 114 37,7 10,6 229 4071 5,25

641,5 801,76 754,58 1349,6 894,59 1025,3 1156,2 1738,3 713,61 431,3 1877,6

9,84 0 0 1,06 0,49 2,94 0 8,15 0 10,4 0

16,02 11,2 4,47 1,92 0,87 5,69 0,75 1,71 0 2,82 0 0,86 0,81 11 0,73 4,11 8,6 0 0 3,52 0 5,57 1123 1,45

7709,01 2,45 1678 3146 39657 51,10 0 24,85 750,4 0,97

UKUPNO PROCENAT Tabela 83:

12572 668 16,20 0,86

11365 686 14,65 0,88

Planirane namene povrina po urbanisti kim celinama Saobraajne povrine

Povri-na urbanistike celine

Naziv urbanisti ke celine

Redni broj

Varo u ancu Centar 2 Novog Beograda Centar 3 Zemuna Terazije, Slavija, 4 Svetosavski plato 1

336,79 57,68 38,32 613,98 110,7 134,1 9

19,21 0,87 50,04 0 17,01 1,53 47,3 0

72,58 136,05 15,4 32,97

8,41 8,67 0,69 2,52

5,5

56,85 0

77,37 46,48 48,95 0

0 0 0 0

0 0 0 0

4,38 123,5 0 0,91 25,75 0 0,17 88,8 0

179,49 54,48 14,77 344,83 130,4 42,63 4

Namena koja e se naknadno definisati

Vode-ne povrine

Javni objek-ti i kompleksi

Infrastruktura

Poljoprivreda

Stanovanje

Zelenilo

Centri

Sport

Privreda

Groblja

197

5 6 7

8 9 10 11 12 13

Luka 282,27 Beograd Groblje, Bulevar, 326,85 Neimar Savski amfitea457,77 tar, Prokop Prvobitni Novi 321,65 Beograd Veliko ratno 343,15 ostrvo Karaburma, Ada 584,72 Huja Zvezdara 318,56 Lion, Juni 121,54 bulevar Duanovac, 512,63 umice, Konjarnik 803,12

11,35 34,22 177,5 18,1 7 64,55 102,2 125,6 24,58 2 0 0

17,67 102,8 5,16 12,91 0 67,81 5,32 7,79 47,61

8,5 1,64 9,71

43,29 2,51

56,73 0 44,37

0 0 0

0 0 0

10,7 67,39 30,8 1,28 116,9 0

37,55 0 0 0

27,23 189,58

15,24 0 8,62 25,15 4,5 13,73 6,61 33,86 53,36 9,82 75,43 0

0,32 66,51 0 0 0 0

24,6

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 26,2 0 0 0,3 0,3 0 0 0 0 0 0 0 11,1

153,57 0 162,49 0 0 0 0 0 0 4,06 2,93 8,19 0 0 0 16,5 0 0 0 0

119,2 71,94 2 93,9 12,36

10,56 53,95 70,24 46,63 0,53 10,23 0 100,84 1,39

3,95 83,75 0 27,65 0 0

75,75 2,51 267,5 60,82 9

0,21 26,95 0 4,17 95,86 0 30,1 103 15,2

31,31 13,68 25,47 34,97 72,82 77,7 72,9 3,52 144,77 503,22

14 Vodovac 15 Banjica Senjak, 16 Dedinje, Topider 17 Rakovica 18

389,5 56,74 2 190,7 507,08 7,68 5 933,14 420,17 154,1 24,06 7

0,07 53,02 0,51 3,74 96,46 5,91 5,53 4,58 0

80,86 7,3

Banovo Brdo 19 Ada 491,78 *) Ciganlija Posavski 20 deo Novog 966,39 *) Beograda 21 Beanija 221,5 Gornji 22 1150,5 Zemun 23 Krnjaa Privredna 24 zona Krnjaa 25 Vinjica 26 Mirijevo 27

166,6 17 1 707,7 1499,6 80,58 6 0 0

18,74 44,86 114,1 190,8 27,16 212,91 0 0 272,9

20,3 175,1 1,41 0 1,12 0

217,760 128,940 0 0

218,4 169,5 59,81 103,2 66,76 6 8,56 29,03 20,91

23,87 32,3 137,3 0 0 22,39 64,58 1,51 46,39 7,41 0,87 9,61 14,07 11,27 5,07 110,9 15,4 37,84 0,07 12,7 181,2 4,79 1,87 58,06 0 27,3 59,11 0 2,7

84,66 25,01 475,4 50,83 7 420,8 65,98 1406,6 7

111,6 63,54 94,52 6,82 4,1 8,03 0,98 485,72

133,44 0 301,4 0

1415,8 33,77 73,15 1171,5 921,96 349,0 3 233,3 2 244,1 7 264,5 6 609,1 5 378,2 6 212,2 4 463,6 5 31,44

458,6 326,03 4,04 459,01

431,96 0

29,39 43,82 195,74 1,93 0 219 164 39,2 95,1 374 36,2 355

14,586 27,11 25,24 313,23 60,81 7,47 11,09 16,37 38,58 25,64 32,9 6,26 20,06 82,95 11,47 282,76

8,13 69,37 4,66

Mali Mokri 650,66 Lug Veliki Mokri 28 710,98 Lug Kumodra, 1627,5 29 Jajinci 30 Resnik 31 Labudovo brdo 1615,2 693,58 1531,5

2,11 37,51 4,879 0 8,46 81,23 0 19,6 66,37 2,63 36 99,81 30 0 0 3,78 2,43 0

21,51 18,55 769,47 13,15 40,98 611,38 15,56 33,12 223,38 15,46 52,29 259,2

9,01 116,9 1,15 27,3 145,8 64,8

32 eleznik

198

33 Veliki Maki 1989,6 Dr Ivan 34 1568,9 Ribar Aerodrom 35 zona 2793,3 Auto puta Zona Auto put, 1635,4 36 Zemun polje Altina, 37 2130,2 Kamendin 38 Crvenka 39 Bora 40 Ov a

9,92

1,92

3,12 1,75

8,53 0

1044,9 350

1,23 27,19 2,96

50,1 360,5 0 1,23 53,4 36,6 1062 0 158

47,42

385

76,6 125 21,7

1470 11,73 240,6 135,8 7 165,2 3,48 6 370,2 33,73 5 0

102,79 748 0 317

10,04 365,7 443,08

0,43

253

386,61

0 31,84 0 27,08 15,82 0 1,66 0,78 22,44 0 0 0 0 30,3 5,61 0 0 0 0 415,8

6,86 144,3 0 12,2 119 0 0

675

0 0 64,7 0 0 80,7 0 90 0 0 0 0 0 0 0 0 6,33 20,7 20,7 14,4 0 0 559 0,72

88,43 348,1 359,03 0 8,43 7,92 0 0 943,08

148,26 619 501,67 1513 18,41 18,32 72,69 53,89 1214 1947 1302 1116

3077,3 3,96 2655,1

50,94 0 29,5

Privredna zona 2083,4 26,9 0 41 Panevaki rit Slanci, 233,1 42 2306,3 5,8 Veliko selo 4 414,1 Vina, 16,61 4029 43 1 Ritopek 838,0 74 44 Kaluerica 1866,3 9 280,5 45 Bole 1237,6 6,38 7 197,1 46 Zuce 1248,7 52,38 9 Rakovica 507,0 selo, Beli 2816,2 50,16 47 7 potok, Pinosava 190,4 48 Ruanj 1734,6 19,64 3 475,5 49 Sremica 2260,7 13,48 3 Velika 301,2 50 1717,7 2,75 Motanica 7 274,7 Pe ani, 11,84 2430,3 51 5 Umka 234,3 1,22 52 Ostrunica 1233,7 6 Uzvodni 53 701,07 5,96 0,18 mali Maki Leva obala 54 2091,7 0 0 Save Naselje 433,1 55 1852,8 3,06 Surin 7 Surin, 1812 0 0 56 Dobanovci 677,8 7,15 57 Batajnica 4337,4 7 UKUPNO 77602 14142 1816 PROCENAT 100,00 18,22 2,34

978,9 32,42 6 250,0 0,86 2510,1 7

51,69 154,1 0 158,72

0,99 140 0

110,9 0,74

189,5 318,87 632,75

9,79 82,44 0 133 152 11 0 0 23,25 32,5 140 2,23

18,92 55,1

67,76 162,6 626,18 20,77 56,93 481,99 0,98 1,71 5,29 2,1 76,47 348,99 134,1 469 16,96 1623,9 25,61 1009,5

511,92 1845 0 0 0 2,16 0 1,56 0 249 476 362 440 432 609 472

97,14 14,6 47,21 0,95 31,69 0,64

9,66 159,4 1,46 17,5 36,18 1,45 9,35 67,05 7,03 0 37,92 1,32

24,26 18,87 1003,9 3,42 11,8 9,03 0 0 3,95 0 10,91 882,19 22,44 799,41 0 0 0 267 430,03 320,36 461,86 153,75

7,86 40,36 3,68 0,12 53,67 1,28 0 1,8 0 0 16 70,67 0 42,78 0 133 5,93

101,71 1156 45 453

110,34 173 113,77 1451 37,74 10,57 228,8 385 1176 2375

53,91 5438,68 0 0,8 1188 1,53

133,3 0 278 15,3 489 0,63

10,61 211,7 515,85 1398 1,80 3525 4,54 20410 26,30

782 5928 1,01 7,64

4172,2 23194 5,38 29,89

*) NAP. INTERMEXA - izmena 25/2005 nije integrisana u ovu tabelu. Videti tekst izmene

199

7.6. Prostorne zone i urbanisti ke celine u kojima se primenjuju ista pravila gra enja

3. Individualno stanovanje (Pravila u poglavlju 4.3.8. i 11, karta 11) 4. Stanovanje u meovitim gradskim blokovima (Pravila u poglavlju 4.3.9. i 11, karta 11) 5. Stanovanje u prigradskim naseljima (Pravila u poglavlju 4.3.10. i 11, karta 11) 6. Stanovanje na novim lokacijama sa kompleksnom stambenom izgradnjom (Pravila prema tipu stanovanja u poglavljima 4.3.64.3.10. i 11, karta 11) 7. Socijalno i pristupano stanovanje (Pravila u poglavlju 4.3.12. i 11, karta 11) 8. Proizvodni pogoni (Pravila u poglavlju 4.4.7. i 11, karta 12) 9. Industrijske zone (Pravila u poglavlju 4.4.8. i 11, karta 12) 10. Privredne zone (Pravila u poglavlju 4.4.9. i 11, karta 12) 11. Centralna zona i Glavni gradski centar (Pravila u poglavlju 4.5.6, 4.5.14. i 11, karta 13) 12. Centri gradskih potcelina (Pravila u poglavlju 4.5.7, 4.5.14. i 11, karta 13) 13. Poslovno-trgovake ulice (Pravila u poglavlju 4.5.8, 4.5.14. i 11, karta 13) 14. Zona ulaznih pravaca u grad (Pravila u poglavlju 4.5.9, 4.5.14. i 11, karta 13) 15. Posebni poslovni kompleksi (Pravila u poglavlju 4.5.10, 4.5.14. i 11, karta 13) 16. De je ustanove (Pravila u poglavlju 4.6.5. i 11, karta 14) 17. Osnovne kole (Pravila u poglavlju 4.6.6. i 11, karta 14) 18. Oblast obrazovanja-standardni nivo (Pravila u poglavlju 4.6.7. i 11, karta 14) 19. Ustanove primarne medicinske zatite (Pravila u poglavlju 4.6.8. i 11, karta 14) 20. Specijalizovana zdravstvena zatita (Pravila u poglavlju 4.6.10. i 11, karta 14) 21. Specijalizovani centri (Pravila u poglavlju 4.6.11. i 11, karta 14) 22. Ambasade (Pravila u poglavlju 4.6.12. i 11, karta 14)

7.6.1. Prostorne zone Na teritoriji obuhvaenoj Generalnim planom Beograda utvrene su etiri prostorne zone koje se prstenasto ire od centra ka periferiji grada (Centralna zona, Srednja zona, Spoljna zona i Rubna zona). Ova podela izvrena je na osnovu irenja grada od kontinualno izgraenog tkiva u centralnoj zoni ka prigradskim naseljima po obodu grada ija je tendencija pripajanje izgraenom gradskom tkivu. 7.6.2. Urbanisti ke celine Radi primene i formiranja odgovarajuih pravila graenja za svaku gradsku celinu sa karakteristinim osobinama, odreeno je i 57 urbanistikih celina ije su granice prikazane na kartama "1. Granice", "1.1. Granice i podela podru ja Generalnog plana", kao i "17.1. Prostorne zone i urbanistike celine u kojima se primenjuju ista pravila graenja". Brojevi i nazivi ovih celina dati su u poglavlju teksta 3.5. Urbanistike celine, razvrstavanje po zonama i u karti 17.1, sa punim nazivima, tako da se u ovom delu teksta ponovo navode samo brojevi po zonama. U Centralnoj zoni se nalaze urbanisti ke celine od 19 (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9), u Srednjoj zoni od 10-22 (10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22), u Spoljnoj zoni od 23-37 (23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37) i u Rubnoj zoni od 38-57 (38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57). 7.6.3. Pravila graenja po prostornim jedinicama Unutar svake od prikazanih urbanisti kih celina, prostor grada je dalje podeljen na blokove ili delove blokova sa planski odre enom namenom (datom legendom na odgovarajuoj karti) za koje se primenjuju pravila ureenja data u tabelama za svaku konkretno odreenu namenu (u poglavljima 4.2 do 4.12.), i pravila graenja data u poglavlju 11. Pravila za graenje i obnovu. Prostorne celine sa planski odreenom namenom za koje se primenjuju ista pravila graenja su celine, blokovi i delovi blokova u tekstu i legendom grafikim prilozima plana, oznaeni na sledei nain: 1. Stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima (Pravila u poglavlju 4.3.6. i 11, karta 11) 2. Stanovanje u otvorenim gradskim blokovima (Pravila u poglavlju 4.3.7. i 11, karta 11)

200

23. Verski objekti i njihovi centri (Pravila u poglavlju 4.6.13. i 11, karta 14) 24. Kultura (Pravila u poglavlju 4.6.13. i 11, karta 14) 25. Sportski objekti i kompleksi (Pravila u poglavlju 4.7. i 11, karta 15) 26. Sportsko-rekreativne zone (Pravila u poglavlju 4.7. i 11, karta 15) 27. Zelene povrine (Pravila u poglavlju 4.8. i 11, karta 16) 28. Groblja (Pravila u poglavlju 4.8.12, karta 16) 29. Posebni zeleni kompleksi (Pravila u poglavlju 4.8.13. i 11, karta 16) 30. Komunalni vrsti otpad (Pravila u poglavlju 4.8.15, karta 2) 31. Poljoprivredne povrine (Pravila u poglavlju 4.9, karta 2) 32. Vodne povrine i objekti (Pravila u poglavlju 4.10, karta 2) 7.6.4. Primena pravila gra enja Za prikazane celine u navedenim kartama, koje su definisane u navedenim poglavljima, a za podruja za koja ne postoji plan detaljnije razrade primenjuju se neposredno vrednosti numerikih parametara i geometrijska i kvalitativna pravila kako su data ovim generalnim planom u poglavlju "Pravila graenja". Dalja razrada pravila graenja predviena je za svaku konkretnu urbanisti ku celinu (odre enu brojem, nazivom i granicama ovog plana), postupkom kontinualnog planiranja. Ova pravila se po urbanistikim celinama ureuju i kroz razradu Generalnog plana planovima generalne i detaljne regulacije. Procedura i postupak razrade i donoenja pravila graenja po urbanistikim celinama definisani su u poglavlju 12. "Prelazne i zavrne odredbe" ovog plana. 8. TROKOVI I IZVORI FINANSIRANJA PLANIRANE IZGRADNJE I REKONSTRUKCIJE Ovaj deo se, prvenstveno, odnosi na ulaganja u one objekte suprastrukture i infrastrukture koji su predmet planiranja GP, kao i one koji su od posebnog interesa za grad - u koje grad delom ulae sredstva ili se bavi njihovim finansiranjem. S obzirom da metodologija statistikog praenja, ukljuujui i investiciona sredstva i metodologija

izrade GP nisu u potpunosti uporedive, nije mogue direktno uporeivanje planiranih investicionih sredstava i trokova izgradnje u prostoru. Sagledane su mogu nosti finansiranja planirane izgradnje i krupnih rekonstrukcionih zahvata, koje treba shvatiti kao okvir za realizaciju planiranog. Investicione aktivnosti na podruju Generalnog plana odvijae se u granicama koje su odreene predvienim demografskim i ekonomskim kretanjima. Polazei od pretpostavljenog rasta drutvenog proizvoda i ue a investicionih sredstava u drutvenom proizvodu od oko 20% prose no za period od dvadeset godina, procenjeno je da e od 2002. do 2021. god. bruto investicije u neprivredi iznositi oko 7,5 mlrd evra i da bi u saobraajnu i komunalnu infrastrukturu, prema tempu prethodnih ulaganja, moglo biti izdvojeno oko 4,1 mlrd. evra. Pored planiranih aktivnosti koje treba da obezbede o uvanje i unapre enje kvaliteta ukupnog ivota u gradu, utvrene su i rezervne lokacije koje bi se aktivirale u sluaju potrebe, pa za njih nisu vrena sagledavanja potencijalnih trokova realizacije. Za planirane akcije u suprastrukturu i infrastrukturu, koje obuhvataju najznaajnije i najkrupnije intervencije, bilo bi potrebno izdvojiti oko 10,5 mlrd. evra, a ukljuujui velike projekte oko 11,5 mlrd evra. Izgradnja planiranih saobraajnih i infrastrukturnih sistema zahtevala bi ulaganje od oko 5,5 mlrd. EUR, to je vie u odnosu na procenjene mogunosti (4,1 mlrd. evra), tako da bi za njihovu realizaciju bilo neophodno angaovanje dopunskih, pre svega, inostranih sredstava. U sledeoj tabeli izvrena je rekapitulacija trokova planirane izgradnje po pojedinim sektorima i projektima. Tabela 88: Trokovi realizacije mlrd. evra Sektori Stanovanje Gradski centri Privredne zone Objekti drutvenog standarda Sport i rekreacija Gradsko zelenilo Saobraaj Infrastruktura UKUPNO

2001-2021. 2.600 1.300 1.200 500 350 10 2.500 2.950 11.500

Trokovi izgradnje planiranih kapaciteta oslonjeni su na slede e: - vrednost objekata suprastrukture raunata je bez trokova komunalnog opremanja (poto su oni sadrani u cenama tih objekata);

201

- vrednost izgradnje korisne povrine u zgradama (poslovni prostor i stanovi) obraunata je na bazi odgovarajuih jedini nih cena; - trokovi izgradnje komunalne i saobraajne infrastrukture dobijeni su u saradnji sa domaim i stranim institucijama ili iz relevantnih studija i drugih dokumenata; - vrednost pojedinih specifi nih objekata, kao to su ve i sportski i dr. objekti zasnovane su na uporedivoj projektnoj dokumentaciji, kao i uz saradnju sa odgovarajuim institucijama. Stanje kapaciteta beogradske privrede i neprivrede, kako osnovnih sredstava tako i opreme, upuuje na mogui redosled poteza buduih investicionih aktivnosti. Oigledna je potreba da se u oblastima u kojima je dolo do saturacije u prostoru, kao i u oblastima u kojima su fiksni fondovi veoma ruinirani i gde je znaajno uee opreme, naroito zastarele i otpisane, panja prvenstveno usmeri na revitalizaciju objekata i modernizaciju opreme. Izgradnja novih kapaciteta realizovae se u oblastima koje su deficitarne ili su se pojavile nove potrebe. Ostvarivanje planiranog u oblasti investicija zavisie, prvenstveno, od uslova privre ivanja. Njihovo stabilizovanje, uz ostalo, omoguie ulazak stranog kapitala i aktiviranje domaih potencijala, tako da bi realizacija planiranih aktivnosti u prostoru bila u domenu realnog, a bila bi mogua i znatno ve a zainteresovanost ulagaa ne samo za komercijalne i proizvodne delatnosti, ve i za kapitalne projekte u oblasti saobraaja i komunalnih sistema. Meutim, mogue je i odstupanje od planskih zamisli na tetu njihove realizacije s obzirom na to da, posmatrano na dugi rok, moe da doe do izmene prioriteta i redosleda njihovog zadovoljavanja, kao i do pomeranja dinamike realizacije nekih od planiranih investicija zbog neophodnosti da se prvo izvri znaajnija rekonstrukcija pojedinih kapaciteta, ili izvre promene u postojeim sistemima koje uzrokuju savremena tehnoloka reenja i sl. U dosadanjem periodu, za odre ene ve e projekte, kao to su ulazak novih mobilnih operatora, izgradnja luksuznijeg poslovnog i hotelskog prostora, kao i za pojedine oblike saobraajnih i komunalnih objekata, interesovanje su ispoljile neke inostrane i domae kompanije, to daje podrku veoj ostvarivosti ovog plana. Za finansiranje planiranih investicija dominantni izvori su: sopstvena sredstva, budeti, domai i inostrani krediti, municipalni zajmovi i direktna ulaganja stranih investitora ukljuujui i davanje koncesija, BOT aranmane i time sharing. Na poetku planskog perioda neophodno je obezbe ivanje donatorskih sredstva. Pored ovih, u periodu tranzicije mogu a je i primena nekih od ranije korienih oblika ulaganja, a naroito dovoenje na neophodni nivo namenski koncipiranog

izvora; naknade za korienje graevinskog zemljita i sredstva prikupljena za sanaciju neplanske izgradnje putem akcije legalizacije.

9. UREENJE PROSTORA OD INTERESA ZA ODBRANU I ZATITU OD ELEMENTARNIH I DRUGIH VEIH NEPOGODA I OPASNOSTI U MIRU I RATU 9.1. zatita od elementarnih nepogoda i drugih veih opasnosti Prostor koji je obuhvaen Generalnim planom grada izloen je opasnostima od elementarnih i drugih veih nepogoda. Podruje Beograda spada u red srednje zone seizmike ugroenosti. Konstantno je izloeno tetnom dejstvu od poplava. Na teritoriji grada postoje lokacije sa aktivnim klizitima, kao i industrijska postrojenja u kojima moe doi do udesa irih razmera. Stepen ugroenosti nije izuzetno veliki ali je dovoljan da moe izazvati znatne posledice, ugroziti zdravlje i ivote ljudi i prouzrokovati tetu ve eg obima na materijalnim dobrima i u prirodnoj sredini. U Generalnom planu Beograda definisane su zone sa ogranienjima za izgradnju i korienje, nastale kao posledica pojave prirodnih nepogoda ili veih industrijskih udesa. Izvrena je identifikacija terena sa odre enim stepenom ogranienja, odnosno definisani su prostori koji su nepovoljni za izgradnju i korienje, na osnovu: - inenjersko-geolokih uslova i pogodnosti terena za izgradnju (klizita i nestabilne padine), - hidrolokih odlika terena (prostori ugroeni poplavama), - mikroseizmike ugroenosti terena (ugroenost od zemljotresa) i - modelovanja uticaja visokorizinih objekata na okolinu (industrijski udesi). Na osnovu navedenih parametara uraena je sektorska karta ugroenosti podruja GP Beograda pojavom elementarnih i drugih veih nepogoda, ime je dobijena osnova za definisanje mera i planova zatite.

202

9.1.1. Mere zatite S obzirom na znaaj i funkciju prostora zatita Beograda od ugroenosti elementarnim nepogodama mora biti najvieg, prvog ranga. Mere zatite od elementarnih nepogoda obuhvataju preventivne mere kojima se spreavaju nepogode ili ublaava njihovo dejstvo, mere koje se podrazumevaju u sluaju neposredne opasnosti od elementarne nepogode, mere zatite kada nastupe nepogode, kao i mere ublaavanja i otklanjanja neposrednih posledica nastalih dejstvom nepogoda ili udesa. 9.1.2. Poplave Potencijalno ugroeni tereni su delovi priobalja Save i Dunava, kao i neposredne doline manjih vodotoka na teritoriji grada. Izgradnja obaloutvrda i rekonstrukcija nasipa du Save i Dunava i regulisanje manjih vodotoka uraeno je parcijalno i neujednaeno pa ne moe pruiti dovoljan stepen sigurnosti zatite gradskog podru ja od poplava. Imajui u vidu postoje e stanje izgraenosti nasipa i obaloutvrda i stepen ureenja priobalnih povrina, za Beograd je od vitalnog znaaja da uskladi vodoprivrednu problematiku sa razvojem ostalih aktivnosti grada. Zatita podruja Beograda od poplava, prema VOS, predstavlja prvi prioritet za republiku, s obzirom na znaaj i vrednost branjenog podruja. Za potrebe plana izvreno je zoniranje terena sa aspekta ugroenosti od poplava. Kao izrazito nepovoljni tereni izdvojeni su plavljeni delovi aluvijalnih ravni. Nepovoljni tereni obuhvataju uzane proluvijalne ravni i izvorine elenke, delove aluvijalnih ravni ispod kote 72 mnv, kao i mrtvaje, bare i starae. U okviru plana izdvojena su podruja koja su branjena od poplava i koja usled toga imaju neke posebne reime korienja. Na terenima ispod kote 72 mnv neophodna je priprema ireg prostora u vidu preduzimanja sloenih hidrotehnikih melioracija i regulisanja terena do kote dejstva visokih voda (nasipanjem, izradom drenanog sistema i dr.). Ovakvi tereni se, nakon preduzimanja ovih mera, mogu staviti u funkciju za izgradnju objekata i aktivno korienje. Mogu se izdvojiti slede i prioriteti: - izvriti rekonstrukciju (nadvienje) zidova kejova u zoni Beograda; - rekonstrukcija obaloutvrde jedinstvenog stepena zatite za teritoriju Novog Beograda i Zemuna; - na levoj obali Save neophodno je rekonstruisati nasip od ua do Bloka 70a;

- rekonstruisati delove nasipa na desnoj obali Save, od ua do uzvodne pregrade na Adi Ciganliji i deonice kod Ostrunice i Umke; - izvriti rekonstrukciju nasipa krajnjeg nizvodnog dela Topiderske reke; - potreba za rekonstrukcijom i izgradnjom obaloutvrda i kejova postoji u zoni Velikoselskog rita, na Adi Huji kao i uzvodno od restorana "aran"; Nasipe na Savi i Dunavu neophodno je rekonstruisati jer radovi u gornjem slivu Save na objektima retenzija i akumulacija nisu uraeni u planski predvienom obimu pa potencijalna opasnost od poplava postoji. Kod manjih unutranjih vodotoka predviena je izgradnja malih akumulacija, retenzija i regulacija re nih korita u cilju obezbeivanja stanovnitva i materijalnih dobara. 9.1.3. Klizita Na bazi inenjersko-geoloke rejonizacije, koja je uraena za potrebe Generalnog plana, u gradu postoje lokacije sa aktivnim i umirenim klizitima, nestabilni tereni, kao i prostori koji su napadnuti erozijom i odronom tla. Klizita predstavljaju najvei ograniavajui faktor za korienje prostora. U okviru Generalnog plana izvrena je kategorizacija terena pri emu e mere zatite biti definisane samo za apsolutno nepovoljne terene i nepovoljne terene jer postoje ogranienja sa aspekta korienja i izgradnje. Apsolutno nepovoljni tereni. Ugroenost klizitima je razliita u zavisnosti od njihovog tipa, prirodnih uslova i antropogenih pritisaka kojima su izloena. Aktivnih klizita ima na nekoliko lokacija na prostoru juno od Save i Dunava, pri emu su ovi tereni oznaeni kao apsolutno nepovoljni. Prostore sa pojavom aktivnih klizita prvenstveno treba nameniti za zelene povrine uz primenu odre enih sanacionih mera. Izgradnja na ovim terenima nije mogua ni nakon preduzimanja odgovarajuih mera. Nepovoljni tereni. Ova kategorija obuhvata prostore sa potencijalno nestabilnim padinama, terene na kojima se javljaju umirena klizita i lesne odseke sa pojavom odrona i proloma tla. Inenjersko-geoloke karakteristike ovih terena u prirodnim uslovima su ograniavajui faktor. Korienje ovih terena za izgradnju zahteva prethodnu pripremu terena i preduzimanje adekvatnih sanacionih, meliorativnih i drugih mera (regulisanje vodotokova, geotehnike mere,...) u smislu poboljanja padina i obezbeenja objekata na njima.

203

Za ure enje bujinih tokova u cilju zatite od erozija neophodna je primena odgovarajuih tehnikih i biotehnikih radova koji se moraju sprovoditi u koritima odnosno slivovima, bujinih tokova. 9.1.4. Zemljotresi Teritorija Beograda spada u zone srednje zone seizmike ugroenosti. Lei na umereno trusnom podruju na kome katastrofalnih potresa nije bilo, ali se, isto tako, ne isklju uje mogu nost jaih udara. Mogu se predvideti potresi iji bi maksimalni intenzitet iznosio 7 MSK i malom verovatnoom 8 MSK skale. Osnovna mera zatite od zemljotresa predstavlja primena principa aseizmikog projektovanja objekata odnosno primena sigurnosnih standarda i tehnikih propisa o gradnji na seizmikim podrujima. Urbanistike mere zatite, kojima se neposredno utie na smanjenje povredljivosti teritorije, ugraene su u plansko reenje. S obzirom na to da se radi o podruju gustog urbanog tkiva, veoma je vano definisati sve bezbedne povrine na slobodnom prostoru (parkovi, trgovi, igralita) koje bi u sluaju zemljotresa predstavljale bezbedne zone za evakuaciju, sklanjanje i zbrinjavanje stanovnitva. Plan zatite mora da sadri procenu mogue ugroenosti, rukovoenje zatitom, nain transporta i evakuacije ugroenih kao i ostale aktivnosti koje se preduzimaju u takvim situacijama.

udes i prostorno planerskih i urbanisti kih mera pri zoniranju naselja i projektovanju infrastrukture. Interventne mere zatite obuhvataju sve potrebne aktivnosti koje e ograniiti i smanjiti zagaenje i verovatnou nastanka udesa, odnosno omoguiti, u dugoronom periodu, izmetanje postoje ih visokorizinih postrojenja sa sadanjih lokacija ("Jugopetrol"-ukarica, "Duga"). Preventivne mere zatite obuhvataju aktivnosti koje je potrebno sprovesti u industrijskim postrojenjima i na koridorima prevoza opasnih materija u cilju smanjenja mogu nosti nastanka udesa i moguih posledica. Zatita se mora zasnivati i na obezbeivanju odgovarajueg stepena sigurnosti na samim objektima. Urbanistike mere zatite se sastoje u adekvatnom zoniranju grada, formiranju zatitnih pojaseva izme u industrije i zona stanovanja. Potrebno je formirati zatitne zone oko opasnih objekata tamo gde one ne postoje. U narednom periodu, potrebno je voditi rauna i insistirati na pove anju zatitnih rastojanja izme u rizi nih industrijskih postrojenja i stambenih naselja, pri emu namena zemljita u zonama zatite mora biti pod strogom kontrolom. U zatitnim zonama se ne preporu uje izgradnja objekata bilo koje namene. Obavezati industrijska postrojenja da moraju izraditi unutranji plan intervencija (uz saradnju sa zaposlenima) koji sadri mere koje e se preduzeti u datim objektima u sluaju ve e nesre e i na osnovu toga izraditi spoljanje planove intervencija (uz uee javnosti) sa merama i aktivnostima koje e se preduzeti izvan industrijskih kompleksa. 9.2. Zatita od interesa za odbranu zemlje Obezbe enje razvoja grada u mirnodopskim uslovima i usklaivanje svih prostornih elemenata razvoja sa potrebama odbrane predstavlja prvenstveno usaglaavanje prividno divergentnih interesa i ciljeva prostornog razvoja "civilnog" i "vojnog" segmenta. Bitan kriterijum za ureenje prostora za potrebe odbrane i zatite je obaveza usklaivanja principa ure enja prostora sa stanovita optimalnog mirnodopskog razvoja sa principom ureenja prostora za obezbeenje efikasne odbrane i zatite. Odbrambeni sistem obuhvata i civilnu i vojnu komponentu na podruju GP i direktno utie na prostorno ure enje teritorije, kako rasporedom vojnih postrojenja, formacijskih sastava i sl., tako i rasporedom objekata i kompleksa od znaaja za odbranu zemlje (industrijski, energetski i objekti robnih rezervi, brane, saobraajni objekti i sl.) koji se prilagoavaju potrebama odbrane. Mere zatite, od interesa za odbranu zemlje, treba da budu ugraene u svim prostornim reenjima (namena povrina, tehnika reenja u infrastrukturi, mrea

9.1.5. Industrijski udesi Teritorija grada Beograda, sa aspekta moguih posledica od industrijskih udesa, predstavlja veliku povredivu zonu. U Beogradu postoje rizina postrojenja ("Jugopetrol"- ukarica, "Duga", "Tehnogas", NIS-Rafinerija ulja "Beograd" i dr.), u kojima se koriste ili skladite znatne koliine opasnih materija, usled ega moe do i do hemijskih udesa irih razmera. Mnoge gradske ulice su tranzitne saobraajnice koje se koriste za prevoz velikih koliina opasnih i tetnih materija zbog ega je rizik od nastanka udesa povean. Kao nepovoljni tereni za izgradnju i stanovanje mogu se oznaiti: neposredna okolina lokacija visokorizinih industrija, koridori prevoza opasnih i tetnih materija, kao i delovi terena zagaenih izuzetno opasnim toksi nim materijama (ranirna stanica Maki- izlivanje nafte; TS Beanijska kosa piralen). Uspeno otklanjanje opasnosti sa kojima bi mogao da se sretne Beograd nemogue je sprovesti bez dobro organizovanog, opremljenog i osposobljenog sistema zatite i spasavanja, efikasnog odgovora na

204

objekata drutvenog standarda, raspored slobodnih i zelenih povrina i dr.), kao preventivne mere koje utiu na smanjenje povredivosti pojedinih objekata, kompleksa i prostora uopte na teritoriji plana u posebnim situacijama, a zasnivae se na disperziji, decentralizaciji i zoniranju odgovarajuih elemenata svakog od sektora razvoja. Zatita stanovnitva i materijalnih dobara, zatitna tehnika i odgovarajue potrebe vojske su obavezna tema GP. Utvrena je obaveza izrade priloga sa merama zatite za sva planska dokumenta pri sprovoenju GP, kako bi bila obezbeena mogunost za realizaciju mera zatite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara od ratnih razaranja, elementarnih i drugih veih nesre a u miru i ratu. Kompleksi i objekti oruanih snaga integrisani su u prostor grada i teritorije GP, a ine poseban prostorni sistem, koji je podloan promenama, uslovljen razvojem i promenama u drutvu. Kada se radi o razmatranju i utvrivanju neperspektivnih kompleksa i objekata oruanih snaga koji se po karakteru i nameni uklapaju u urbani i drugi okolni prostor, usklaivanje sa urbanistikim planovima se vri kao sa ostalim gradskim sadrajima. Kada se radi o perspektivnim kompleksima neophodno je obezbediti uslove za njihovo funkcionisanje i korienje. Radi smanjenja povredivosti od poara obavezno je obezbe enje vatropregradnih povrina kao integralnog dela urbane strukture grada, uz korienje vodotoka, ulinih i naseljskih saobraajnica, slobodnih, rekreativnih i komunalnih povrina, za ve pomenute, vatropregradne povrine. Ukupne mere zatite od elementarnih i drugih veih opasnosti i ure enje prostora od interesa za odbranu zemlje, koje po svom sadraju, planskim reenjima, smernicama i objanjenjima predstavljaju sastavni deo GP, priloene su u posebnom elaboratu sa merama zatite. 10. PRVA FAZA SPROVOENJA GENERALNOG PLANA Pod prvom fazom sprovoenja Generalnog plana podrazumeva se period od poetnih pet godina ure enja i razvoja gradske teritorije, poevi od godine donoenja plana. U tekstu plana taj period je oznaen i kao period 2001-2006. ali je merodavno njegovo petogodinje trajanje u okviru koga treba da se realizuju planirani uslovi i akcije. Prva faza sprovoenja karakteristina je po tri osnovna skupa zadataka:

- realizaciji oroenih obaveza po Zakonu o planiranju i graenju (koja e biti obraena u delu 12. "Prelazne i zavrne odredbe"), - organizaciji novih instrumenata za kvalitetno sprovoenje plana (posebno u vanim gradskim prostorima) i - realizaciji planiranih prioritetnih delova gradskog sistema javnih povrina i infrastruktura kao preduslova za opti brzi razvoj u narednom periodu. Strategija sprovoenja Generalnog plana zavisi u velikoj meri od pravovremenog i kvalitetnog donoenja: - petogodinjeg programa razvoja grada i - izrade godinjih programa razvoja i ureenja, koji u programskom i dinamikom smislu treba da budu sadrajna nadgradnja i ovog plana. 10.1. Priprema sprovoenja Generalnog plana za vanije gradske prostore Generalni plan Beograda e se sprovoditi svim zakonom i propisima predvienim adekvatnim instrumentima a u prvih pet godina sprovoenja treba postii da: - istava teritorija graevinskog rejona bude obuhvaena i povezana planovima generalne regulacije, - svi kompleksi i koridori primarne tehnike i saobraajne infrastrukture budu obuhvaeni planovima generalne regulacije, odnosno planovima detaljne regulacije ako je to svrsishodnije. Po pravilu, ovim planovima treba da prethodi odgovarajui generalni projekat sa potrebnim prethodnim studijama, - zna ajni gradski prostori i veliki kompleksi u kojima kvalitetna regulacija nije uspostavljena budu definisani planovima detaljne regulacije, - prostori za koje e se namena zemljita odrediti nakon usklaivanja postoje ih namena sa posebnim propisima dobiju prioritetan tretman u pripremi neophodnih studija i odluka, - aktivnosti za pripremu posebnih instrumenata sprovoenja Generalnog plana za vanije gradske prostore budu neprekidne i intenzivne. 10.1.1. Izrada koncepta urbanisti kog reenja kao osnove za izradu plana detaljne regulacije Konceptom urbanisti kog reenja blie se definiu postavke GP koje se odnose na odre eni prostor i to na nivou prostorno-programskog usmerenja za dalju

205

izradu plana detaljne regulacije ili urbanistikog plana. Koncept urbanisti kog reenja, kao osnov ili prva faza izrade regulacionog plana obavezno se radi za znaajne gradske prostore, uline poteze i ve e prostorne celine, kako bi se na osnovu verifikovanog prostorno-programskog reenja pristupilo detaljnijoj urbanistikoj razradi. 10.1.2. Javne stru ne provere Priprema za izradu jednog dela regulacionih i drugih detaljnijih planova su razli ite javne strune provere za prostore koji su se afirmisali kao znaajni za odreivanje urbanog lika Beograda. Strune provere mogu da budu razliite po svojoj formi i da obuhvataju sve profesionalno priznate akcije kao to su konkursi, studije, radionice, struni tematski skupovi i sl. Javna struna provera podrazumeva javno objavljivanje rezultata, u skladu sa prirodom provere. Rezultat strune provere se moe realizovati ugraivanjem u plan detaljne regulacije, urbanistiki projekat ili drugi planski dokument kojim se sprovodi GP. Plan detaljne regulacije, urbanistiki projekat, ili drugi planski dokument koji koristi rezultate javnih provera kao pripremnu fazu, prilikom ugraivanja rezultata u planski dokument treba da ih uskladi sa osnovnim reenjima GP, naroito u pogledu namene povrina i trajnih dobara Beograda. Ako se primenjuje izuzetna mogu nost da se izgradnja i unapre enje ustanova od najvieg zna aja za razvoj kulture u Beogradu i Srbiji organizuje na povrinama drugih namena, posebno na zelenim povrinama obavezno je primeniti najpogodniji postupak javne strune provere. Konkursi Generalnim planom predviaju se svi tipovi konkursa koje priznaju profesionalna udruenja SCG, kao i me unarodne asocijacije. Po pravilu je potrebno sprovoenje konkursa za sledee prostore: leva i desna obala Save u delu Savskog amfiteatra, Staro sajmite, Ada Huja, Slavija, Trg republike, Terazijska terasa sa zonom Zelenog venca, novo ostrvo " aplja", Blok 16 (Ue), Blok 26 sa potezom do Jurija Gagarina, most na Adi, Beanijska kosa - Toin bunar, Crveni krst, Autokomanda. Kao pripremu za detaljniju plansku razradu treba sprovesti konkurse za velike nova stambene celine, planirane na neizgraenim prostorima, kao to su Jezerska i Savska terasa, Vinjica, "Trudbenik" i druge vee od 50 ha. Za komplekse znaajne za istoriju industrije, planirane

za transformaciju u druge namene, kao to je "e erana" na ukarici i drugi sli ni primeri, obavezno je potrebno sprovesti konkurs. I za druge znaajne graditeljske poduhvate na teritoriji generalnog plana preporuuju se, takoe, urbanistiko-arhitektonski konkursi. Za lokacije lokalnog karaktera, date su preporuke za konkurse u delu GP 7". Prostorne zone i urbanisti ke celine". Konkursi se mogu predvideti i u planu detaljne regulacije, kao priprema izrade tehnike dokumentacije za pojedine lokacije u okviru granica plana. Regulacionim planom obavezno treba predvideti sprovoenje konkursa za objekte u prostoru koji su svojim poloajem i visinom, prema reenju plana, izraziti reper u prostoru. Takoe, za prostor Kosan ievog venca, Karaor eve ulice, pristanita na Savi, potez Manje - Slavija Vraarski plato, Bulevar kralja Aleksandra, ulica Jurija Gagarina, Staro jezgro Zemuna, Ruzveltove ulice, okretnice kod Bogoslovije, Autoputa, planovi za detaljniju razrade obavezno treba da odrede lokacije za raspisivanje konkursa. Studije i istraivanja Prostorno-programske analize i provere vanih lokacija u gradu su jedna od formi pripreme plana koje kao rezultat treba da imaju odgovarajui studijski materijal. Angaovanje eminentnih pojedinaca (arhitekata, urbanista, pejzanih arhitekata, graevinskih inenjera, itd.) ili eminentnih timova koji bi putem nau noistraivakih projekata, studija i prostornoprogramskih reenja kreirali odovore na pojedine beogradske urbanistike ili urbanistiko arhitektonske teme, preporuuje se kao kvalitetna i racionalna priprema za izradu planske dokumentacije. Ulazni pravci u grad, pojedine deonice Autoputa, devastirana podruja koja menjaju namenu (bivi elezniki kompleksi i povrine, magacini, industijski kompleksi), postojei javni prostori i sl., kao i prostori koji su obuhvaeni velikim projektima, mogu biti predmet ove vrste javne provere. 10.1.3. Urbanisti ka i studijska dokumentacija za realizaciju velikih integralnih projekata Pod pojmom "velikog projekta" podrazumevaju se oni graditeljski ili ure ivaki poduhvati koji znaajno transformiu i unapre uju gradsku strukturu i koji podrazumevaju investicionu podrku i institucionalizovanu organizaciju itavog procesa realizacije velikog projekta formiranjem odgovarajueg javnog preduzea, drugog preduzea, agencije i sl. i po pravilu se ne mogu realizovati bez celovitih planskih razmatranja i sagledavanja reenja u sistemu javnih prostora i infrastruktura. Zbog znaaja i uticaja velikih projekata na identitet

206

Beograda i ukupan gradski sistem, velikim projektima se, osim urbanistikog aspekta, integralno razrauju i drugi aspekti - na primer socijalni, efekti u zapoljavanju i gradskoj ekonomiji, ekoloki i sl. Za velike projekte, sa stanovita GP, poeljna je javna provera tipa konkursa, a mogui su i drugi oblici kao to su studije, istraivanja i sl. Obavezna je izrada detaljnije urbanistike dokumentacija zasnovane na osnovnim postavkama GP, usklaena sa izradom finansijskih, organizacionih i drugih modela realizacije projekta i ostalim relevantnim istraivanjima za prostor projekta. Kao veliki projekti u ovom GP su predloeni sledei: Savski amfiteatar na levoj i desnoj obali Save sa moguno u fazne realizacije (novobeogradski centar na Savi kao prva faza), Beogradska tvrava, nova velika privredna zona na Autoputu, novo ostrvo " aplja", nova eleznika stanica "Centar" u Prokopu, Ada Huja, Autokomanda, Veliko ratno ostrvo, izvorite Maki, Avala. U toku sprovoenja GP mogue je definisati i druge velike projekte (dorolska marina, pristanite, marina, LRT i dr.). Za veliki projekat i teritoriju koji u ovom planu imaju radnu oznaku novo ostrvo "aplja", za koju nije utvren odgovarajui toponim, potrebno je pre svake dalje razrade zvanino uvesti odgovarajui naziv. Izuzetno u okviru celine Ada Huja (izmeu mosta i fabrike hartije) mogue je izvriti transformaciju bive deponije u novi kompleks komercijalnih aktivnosti, izradom urbanistikog projekta umesto konkursa i ragulacionog plana, kako je pradvieno za ostale velike projekte. 10.2. Pra enje, kontrola i unapre ivanje procesa sprovoenja GP U prethodnom periodu je bio naruen sistem praenja, kontrole i korekcije procesa u prostoru. Da bi GP mogao da se efikasno primeni, nakon njegovog usvajanja bie potrebno da se uspostavi koordinirani sistem stalnog unapre enja procesa sprovoenja. 10.2.1. Kontinualno generalno planiranje Generalni plan Beograda je upravljaki instrument grada koji se koriguje i usvaja povremeno, ali se analizira, odrava i priprema kontinualno tako da je njegovo usmereno unapreenje mogu e u svakom trenutku, a takoe u jednogodinjim, etvorogodinjim i desetogodinjim ciklusima. Radi obezbeivanja kontinuiteta i aktuelnosti plana i planskih reenja, nadlene gradske slube i zaduena struna organizacija podne e Skuptini grada svake godine ocenu o sprovoenju ovog plana i predloge za njegovu izmenu ili dopunu odnosno tehnike

korekcije u cilju njegovog unapreenja. Postupak pristupanja izmeni GP na osnovu kontinualnog planiranja moe biti stalno otvoren, ali se postupak usvajanja sprovodi u potpunosti u skladu sa zakonom i za ove dopune.

10.2.2. Kontinualno unapreivanje Pravila ure enja i gra enja Za sprovoenje Generalnog plana, pri izradi planova detaljne regulacije izraena su Pravila za ureenje i gradnju objekata, parcelaciju, regulaciju i sl., kao i odgovarajua pravila za razliite namene. Pravila su ugraena u Generalni plan i unapreuju se po istom postupku kao GP. Unapreivanje mora biti izvreno uz potovanje rezultata prakse prethodnih pravila i uz odravanje sigurnosti i kontinuiteta u irem sistemu. 10.2.2. Unapre ivanje urbanisti kog informacionog sistema Urbanisti kog zavoda Beograda Za uspeno uspostavljanje i razvoj grada potrebna je kvalitetna, aurna, dobro organizovana, automatizovana informaciona osnova, kao deo upravljakog sistema grada. Urbanistiki zavod treba da nastavi unapreivanje svoje informacione osnove, kao i povezivanje sa drugim informacionim sistemima u gradu, koja e doprineti poboljanju urbanistikog i prostornog planiranja u kontinualnom praenju planskih realizacija. 10.2.3. Aerofotogrametrijsko snimanje podru ja grada u ciklusima od etiri godine i auriranje geodetsko-katastarskih planova Beograd je sa stanovita kartografije, geodezije i katastra izuzetno zaputen grad. Da bi se ovaj nedostatak otklonio, potrebno je da se donese gradska odluka za snimanje grada u ciklusima od najmanje etiri godine. Tehni ke i druge detalje oko snimanja treba da usklade odgovarajue geodetske, urbanistike, katastarske i imovinsko-pravne slube, kao podlogu za gradsku odluku. Za kontinualno generalno planiranje i za sprovoenje GP Beograda 2021. godine od posebnog je znaaja stanje geodetsko-planske i kartografske dokumentacije i potrebe u ovoj oblasti. Potrebna geodetsko-planska i kartografska dokumentacija za implementaciju GP 2021. godine podrazumeva postojanje geodetsko-katastarskih planova i karata odre enog sadraja, razmere, nivoa aurnosti i nivoa raspoloivosti: - topografske katastarske planove 1: 500, 1:1000, - topografske planove 1: 500, 1:1000,

207

- katastarske planove 1: 500, 1: 1000, 1: 2500, - planove vodova 1: 500, 1: 1000, 1: 2500, - listovi Osnovne dravne karte 1: 5000. Obnovu ODK treba podrati posebnim merama grada.

- projekat razvoja informacionog sistema o ivotnoj sredini za podrku upravljanju zatitom ivotne sredine na nivou grada; - registre zagaivaa ivotne sredine na podruju Generalnog plana sa katalogom urbanistikoekolokih uslova za pojedine vrste objekata i delatnosti; - program razvoja sistema komunikacije sa graanima po pitanjima zatite ivotne sredine, ukljuujui dostupnost informacija o ivotnoj sredini i ukljuivanje javnosti u donoenje odluka o pitanjima zatite ivotne sredine; - izrada inicijalne analize (procene) uticaja za potencijalne bitne zagaivae u prostoru Beograda; - podrka projektovanju i izgradnji postrojenja za pre iavanje komunalnih otpadnih voda i u reavanju problema tretmana i odlaganja opasnog otpada; - podrka u oblasti upravljanja komunalnim vrstim otpadom i izgradnji prave sanitarne deponije sa postrojenjem za preradu sekundarnih sirovina; - podrka u oblasti ureenja i zatite pejzaa Beograda.

10.2.4. Instrumenti za unapre ivanje estetskih vrednosti Potrebno je u prvoj fazi sprovoenja Generalnog plana uspostaviti nune instrumente za unapre ivanje estetskih vrednosti u planovima, projektima i realnom gradskom prostoru, specijalizovane odluke, pravilnici i fondovi, ili stru na tela i komisije, koji mogu da prue pomo nadlenim slubama i udruenjima graana, treba da budu inicirani i organizovano podrani delovi sistema. 10.2.5. Podrka za sprovoenje Generalnog plana u oblasti zatite i unapre enja ivotne sredine Podrku ostvarivanju Generalnog plana obezbedie donoenje posebnih programa, planova i projekata od strane nadlenih organa gradske uprave i optina, kao i izrada odgovarajuih strunih studija i ekspertiza i to: - lokalni program za odrivi razvoj grada Beograda (Lokalnu Agendu 21), koja treba da obuhvati istovremeno reavanje socijalnih, ekolokih i ekonomskih problema, sadanjih i buduih generacija, da opie vizije i politiku lokalnog razvoja, ciljeve, zadatke, instrumente, akcije, metode i kriterijume za vrednovanje rezultata; - lokalne akcione programe za zatitu ivotne sredine, prema meunarodnoj metodologiji (LEAP), na nivou optina i manjih prostornih celina kojima bi se utvrdili lokalni ekoloki problemi i prioritetne akcije za njihovo reavanje; - projekat za institucionalno jaanje, osposobljavanje kadrova i tehnoloka modernizacija organa za zatitu ivotne sredine, kako na nivou grada, tako i na nivou optina; - program monitoringa ivotne sredine za Beograd, posebno zona vodoizvorita; - izrada ekolokog atlasa Beograda, kao veoma efikasnog sredstva za periodinu proveru i izvetavanje o stanju ivotne sredine u gradu;

10.2.6. Podrka za sprovo enje Generalnog plana u oblasti saobra ajne infrastrukture Podrku ostvarivanju Generalnog plana u ovoj oblasti obezbedie izrada posebne, studijske i tehnike dokumentacije: - laki inski prevoz - LRT, - most - tunel na Adi Ciganliji, - drumsko-elezniki most preko Dunava kod Vine, - unutranji magistralni prsten, - studija izgradnje javnih garaa u velikim ulinim koridorima i na drugim javnim povrinama. 10.3. Prva faza sprovo enja Generalnog plana Jedan od zadataka GP jeste da sagleda potrebne i mogue intervencije u gradskom tkivu i infrastrukturnim sistemima do 2006. godine. U metodolokom smislu taj zadatak je uraen tako to je procenjivana ostvarivost pojedinih zahvata i analizirani efekti na dui rok, odnosno do 2021. godine.

208

Prioritetne planske aktivnosti u izgradnji i ureivanju grada do 2006. godine su ureenje, obnova i aktiviranje novih potencijala Centralne zone Beograda i aktiviranje novih gradskih zona i etvrti razliitih namena uz obezbe ivanje odgovarajuih saobraajnih i infrastrukturnih sistema. Evidentan je problem Beograda u oblasti saobraaja i ve ini infrastrukturnih sistema, tako da e biti potrebno da se i ostalo postojee gradsko tkivo sa svojim posebnim lokacijama i podrujima unapredi izgradnjom novih ulica, sistema za snabdevanje vodom i kanalizacijom, infrastrukturom za grejanje, elektrosnabdevanje, upravljanje vrstim otpadom itd. Imajui to u vidu, predlog prioriteta za 2006. godinu obuhvata i saobraajnice i infrastrukture za nove delove i postoje e tkivo. Planom prioriteta za 2006. godinu su obuhvaena gradska podruja za rekonstrukciju i nova podruja izgradnje, prioritetne saobraajnice, prioritetni delovi sistema za snabdevanje toplotnom energijom i prirodnim gasom, zatim za vodoprivredu, vodovod i kanalizaciju i ureivanje vodotoka, kao i delovi sistema za snabdevanje elektrinom energijom i upravljanje vrstim otpadom. 10.3.1. Prioritetne gradske zone Ovim GP je predvieno nekoliko prioritetnih gradskih zona, od kojih je najvanija Centralna zona Beograda sa Savskim amfiteatrom, Novobeogradskim centrom na Savi, Blokom 16 (Ue), centralnim potezom Novog Beograda od Ulice Mihaila Pupina do Bulevara Avnoj-a, centrom "Limes", centrom na Slaviji, kulturno-istorijskim podru jem Kosan ievog venca, marinom Dorol i linearnim zonama koje ih povezuju, zona kulturno-istorijske celine Topider, kao i zona Avala. Ostale prioritetne gradske zone pripadaju razliitim gradskim namenama to e obezbediti relativno uravnoteeni razvoj itavog gradskog tkiva. Ove zone su zona centralnih aktivnosti Autokomanda, privredna zona u Gornjem Zemunu sa odgovarajuim kanalizacionim sistemom, privredna zona Autoput, otvaranje novih stambenih zona i prateih sadraja (Banjiki vis, Vinji ka banja - "Trudbenik"), robnotransportni centri Dobanovci i Zuce i robni terminali Luka "Beograd". Posebna prioritetna gradska zona je deo Bloka 67. u Novom Beogradu, koju treba u potpunosti opremiti i izgraditi pre 2009. godine, kako bi posluila kao sportsko selo za "Univerzijadu 2009.". Posle ove funkcije zona treba da postane kvalitetan stambeni gradski otvoreni blok, pa se nain sprovoenja, planiranja i projektovanja prilagoava ovim potrebama. Deo povrine Bloka 67 od oko 14 hektara planira se za namenu "stanovanje i stambeno tkivo" tipa

"otvoreni blok". Indeks izgraenosti na nivou itave zone treba da bude do 2,2, a indeksi izgraenosti delova unutranjih povrina (kada se oduzmu budu e javne povrine za saobraaj, javne slube i javno zelenilo) mogu biti i ve i. Spratnost objekata u Bloku 67 mogu biti vii od P+6+Pk, odnosno stepen zauzetosti moe biti vei od 30% i usklauju se sa konceptom izabranog reenja u daljoj razradi plana. To reenje e se dobiti odgovarajuim urbanistikim projektom. Orijentacioni kapaciteti u fazi funkcionisanja "Sportskog sela" su: 9.500 korisnika, oko 2.000 stambenih jedinica, oko 170.000 m2 BGRP stambenog prostora, i oko 30.000 m 2 prate eg prostora uz ove jedinice. Finalne kapacitete, namene i raspored dae dalja programska i projektna razrada kroz postupak realizacije. Za funkcionisanje Bloka 67 kao stambene zone posle Univerzijade potrebno je obezbediti stambene i javne namene sa slede im orijentacionim kapacitetima: 6.000 stanovnika, kao i osnovnu kolu za oko 480 uenika, kombinovanu deju ustanovu za oko 200 dece i centar za stara lica otvorenog i zatvorenog tipa za oko 100 korisnika. Saobraajno reenje i infrastrukturni koridori realizovae se na osnovu "Regulacionog plana Bloka 67 u Novom Beogradu - Prva faza", dok e se prostorna reenja koja nisu u skladu sa ovom izmenom Generalnog plana staviti van snage. U okviru priprema za urbanistiku razradu neophodno je izraditi projekat sanacije kojim e se blie odrediti uslovi i mere sanacije, neophodan obim, dinamika i nain sanacije prostora dela Bloka 67 kao pripreme za izgradnju Sportskog sela. Pored navedenih prioritetnih zona, koje se mogu smatrati razvojnim zonama Beograda ija realizacija treba da pokrene i unapredi ukupan gradski sistem, GP izdvaja i nekoliko prioritetnih zona za sanaciju spontano nastalog tkiva kao to su Altina, Padina i naselja na banatskoj strani Beograda. Pored ovih zona, koje su vezane za vrlo naglaene i znaajne delove Beograda, planira se ovim GP da unutar pojedinih urbanisti kih celina, takoe postoje aktivnosti vezane za 2006. godinu. Opisi ovih aktivnosti dati su u posebnom delu, s obzirom da imaju lokalni znaaj. 10.3.2. Saobra ajni sistem U prvoj etapi razvoja saobraajnog sistema potrebno je njegov razvoj, sa jedne strane, usmeriti ka intervencijama u cilju sanacije stanja, a sa druge podrati planirani razvoj drugih struktura na za to odre enim lokacijama.

209

Prva aktivnost u intervencijama na postojeoj putnoj i ulinoj mrei usmerava se ka detaljnijoj planskoj razradi, rekonstrukciji i izgradnji delova primarne uline mree kao to su: - Vojvoanska ulica od ulice Gandijeve do T6, - petlja na Autoputu za vezu sa ulicom Proleterske solidarnosti, - saobraajnice 13 -13, produetak Bulevara Jurija Gagarina i rekonstrukcija postoje eg podvonjaka, - juna deonica UMP od Toinog bunara, preko novog mosta preko Save nizvodno od pica Ade, saobraajnog tunela ispod Topiderskog brda do Autokomande. Tokovi sa ukarice i Rakovice uvode se na UMP na voru pored Hipodroma a ispred tunela ispod Topiderskog brda i zatienih prirodnih i kulturno istorijskih celina, - most ukarica - centar kod Careve uprije, - vor ulice 29. novembra sa Panevakim mostom i izgradnja dela 29. novembra do ulice Mije Kovaevia, - produetak T6 od Ugrinovake do ulice Cara Duana, - saobraajnica na potezu Slavija - ika, - veza stare Autokomande sa Autoputem za smer prema Niu, - deonica Ustanika - Bulevar kralja Aleksandra, - deonice junog dela spoljne magistralne tangente od Banjice do naselja "Brae Jerkovi" i veza sa Autoputem u petlji "Lasta", - delovi ulice Partizanski put, - intervencije na odreenim raskrsnicama. Aktivnosti koje podravaju razvoj planiranih struktura su delovi nove primarne uline i eleznike mree sa objektima prikazanim u grafikom prilogu "Plan prioriteta 2006. /prva faza/". Poseban znaaj se daje razvoju novog inskog sistema - LRT u funkciji unapre enja javnog gradskog saobraaja koji Tabela 85: Glavni dovodi Glavni dovodi Zavretak cevovoda Maki-Mladenovac do Zuke kapije (deonica "Beli potok"-"Zuka kapija" ) Cevovod Zuka kapija - Kaluerica Podsistem za prikljuenje Pinosave, Belog potoka - I faza

treba podrati to hitnijim aktivnostima na izradi generalnog projekta ili druge odgovarajue studijske dokumentacije prve etape realizacije. U ovoj fazi potrebno je stvoriti uslove za realizaciju predloenih aktivnosti izradom odgovarajue planske i tehnike dokumentacije. 10.3.3. Snabdevanje grada vodom za pi e Zavrie se sve faze projekta "Sanacija i zatita izvorita Maki i Sur insko polje". Za objekte iz Generalnog plana koji ne e biti realizovani do 2006. godine zapo ee izrada planske i tehnike dokumentacije i otpoeti integrisana analiza i projekat sistemskih mera za smanjenje potronje grada u vodi za pie, kako bi se predviene, a po mogunosti i ve dostignute koliine, u budu nosti smanjile na odrivi nivo za gradske resurse i ekonomiju. U periodu do 2021. god. razvoj beogradskog vodovodnog sistema podrazumeva: nastavak izgradnje novih izvorita (na lokaciji "Zidine", na levoj obali Dunava, i formiranje novog izvorita "Jarak"-Klenak) koji je deo regionalnog vodovodnog sistema istoni Srem, izgradnju novih postrojenja za preiavanje vode za pi e (Maki, postrojenje "Jarak"-Klenak) i razvoj distributivne mree (drugi tunelski dovod, cevovodi, crpne stanice i rezervoari). Na postojeim postrojenjima za pre iavanje vode po potrebi podii e se tehnoloki nivo. U toku su pripreme za izgradnju novog postrojenja "Maki 2" kapaciteta 2000 l/s. Objekti koji e se realizovati do 2006.godine su slede i: Izvorita: - izvorite "Zidina" - I faza, - leva obala Dunava - I faza.

Glavni dovodi U prvoj fazi sprovoenja GP planirana je izgradnja, revitalizacija i rekonstrukcija postoje e mree i objekata distributivnog sistema. U slede oj tabeli su prikazani glavni dovodi koji e se ralizovati u prvoj fazi.

Pre nik (mm) 1.200 400 - 600 350 - 600

210

Vezni tunel T1-T2 i objekti na Julinom i Banovom brdu Cevovod Ostrunica-Umka Cevovod CS Dedinje-rezervoar Torlak Cevovod od CS Beanija B do podruja potrnje Cevovodi od CS Vraar do podruja potronje Cevovod od Joefa urle do Milentija Popovia-I faza Cevovod u saobraajnici T-6 do podruja potronje - vezano za saobraajnicu T-6 Cevovod I zone, nastavak do rezervoara eleznik Cevovod od CS Pionir do hidrotehnikog tunela vezano za saobraajnicu Partizanski put Poetak realizacije tunela T2 Cevovod od Gazele do rezervoara Topiderska zvezda Cevovod od CS Topider do rezervoara Topiderska zvezda Cevovod od Vinjike ulice do Rezervoara Vinjica I Crpne stanice Planirana je rekonstrukcija crpnih stanica (po potrebi) i izgradnja sledeih: - CS "Vraar nova" I i II zona, - CS "Beanija B". Tabela 86: Rezervoari Rezervoari Mokroluko brdo - prva faza Topiderska zvezda Kaluerica 1 - prva faza Vinjica Rakovica - prva faza

2.500 500 600 1.000 - .200 300 - 500 - 700 900 300 1.000 400 2.000 800 400 500

Rezervoari U sledeoj tabeli dat je spisak realizacije rezervoara u prvoj fazi.

Zapremina (m3 ) 20.000 10.000 - 15.000 10.000 5.000 5.000 - nastavak izgradnje Mokrolukog kolektora (Preernova-Duanovaka), - novi kolektor "Duboki potok", - iznalaenje konanog reenja za istovarite autocisterni sa slivnikim sadrajem, - nastavak izgradnje interceptora, - KCS "Ue" konano reenje - prva faza, - dovretak padinskog kanala i kolektor "eleznik"-"Sava" - prva faza, - zavretak primarnih objekata za blokove 25, 26, 29 i 30. u Novom Beogradu, - regulacija arkovakog potoka - prva faza, - nastavak izgradnje kolektora u Severnom bulevaru,

10.3.4. Kanalisanje atmosferskih i otpadnih voda U periodu do 2021. godine razvoj beogradske kanalizacije podrazumeva nastavak izgradnje kapitalnih kanalizacionih objekata, kolektora, retenzija, crpnih stanica i postrojenja za pre iavanje otpadnih voda za pet planiranih nezavisnih sistema. Pre donoenja kona ne odluke o lokaciji i izgradnji postrojenja za zavretak centralnog kanalizacionog sistema je neophodno izvriti kompletnu reviziju dosadanjih projekata i razraditi studiju alternativnih mogunosti racionalizacije centralnog kanalizacionog sistema i njegovog zavrnog postrojenja, ukljuujui ispitivanje mogunosti objedinjavanja postrojenja sa banatskim sistemom. Centralni kanalizacioni sistem:

211

- kini kolektor ukarike padine - prva faza, - kolektor u Junom bulevaru - vezano za saobraajnicu Juni bulevar, - kolektor na Adi Huji. Batajniki kanalizacioni sistem: - KCS "Zemun polje II" - konano reenje - prva faza, - kini tunel Zemun polje - Dunav - prva faza, - kolektori od industrijske zone "Gornji Zemun" prva faza. Banatski kanalizacioni sistem: - izgradnja fekalnog kolektora od Panevakog puta do postrojenja za pre iavanje to jest do KCS "Krnjaa 1" i potisnog voda od postrojenja do Dunava, - KCS "Krnjaa 1" - prva faza, - PPOV "Krnjaa" - prva faza, - zavretak fekalnog kolektora u Panevakom putu, - KCS "Krnjaa 2", - fekalni kolektor du Zrenjaninskog puta - prva faza, - zavretak kolektorskog sistema za odvoenje atmosferskih voda iz industrijske zone "Panevaki rit" i aktiviranje KCS "Reva" sa potisnim vodom do Dunava - prva faza. Ostruniki kanalizacioni sistem: - postrojenje za pre iavanje "Ostrunica" - prva faza, - fekalni kolektor od Umke sa crpnom stanicom "Umka" do postrojenja, - fekalni kolektor od Ostrunice do postrojenja sa crpnom stanicom "Ostrunica". Boleki kanalizacioni sistem (podsistem): - KCS "Vina" sa potisom do Dunava, - bole ki fekalni kolektor do veze kaluerikog kolektora, - kalueriki fekalni kolektor.

Paralelno sa integralnom analizom i projektom sistemskih mera za smanjenje potronje grada u vodi za pie (iz prethodnog poglavlja), analizirae se i efekti ovih mera na kanalizacioni sistem, zavisno od utvrenih uticaja izvriti i usklaivanja dosad vaeih kriterijuma gradske sanitacije. 10.3.5. Ureenje vodotoka Obezbediti ue gradsko podruje od velikih voda Save i Dunava prema usvojenom kriterijumu zatite: - zatita priobalja reke Save i reke Dunava od uticaja HE "erdap" u reimu rada pri koti 69,50 mnm i vie, na delovima priobalja gde nije postignut odgovarajui stepen zatite, usklaen sa buduom namenom prostora koja e se definisati predmetnim GP; - rekonstrukcija obaloutvrde na levoj obali reke Save na potezu od Ua do starog eleznikog mosta (niski nasipi); - izgradnja obaloutvrde na levoj obali Save na potezu od starog eleznikog mosta do Bloka 70 (Toplana) u duini od oko 2,5 km; - rekonstrukcija obaloutvrde na desnoj obali reke Save na potezu od ua do uzvodne pregrade na Adi Ciganliji u duini od 4,8 km; - rekonstrukcija nasipa na desnoj obali Save du Ade Ciganlije u duini od 6,4 km i uzvodno od ostruni kog mosta u duini od 800 m; - izgradnja obaloutvrde na desnoj obali Dunava na deonici nizvodno od Panevakog mosta u duini od 540 m, rekonstrukcija nasipa i obaloutvrde od ua do restorana "aran"; - izgradnja obaloutvrde i obezbeenje lesnog odseka na deonici od restorana "aran" do izletita "13. maj". Urediti male preteno bujine slivove, kompleksnim antierozionim radovima sa izgradnjom malih brana akumulacija i retenzija i regulacijom proticajnog profila: - regulacija Top iderske reke od km 12+300 do km 17+500; - regulacije Bele reke, Kijevskog potoka, arkovakog potoka, eleznike reke, Boleice, Mirijevskog potoka, Jelezovca i Mokrolukog potoka do ulice Milana Toplice; - male akumulacije: akumulacija - retenzija na eleznikoj reci, retenzije na Kijevskom, Kumodrakom, Banjikom, Rakovikom, Mokrolukom, arkovakom, Jelezovakom potoku, Bole ici i Topiderskoj reci, Vranovakom i Gle evakom potoku na

212

padinama Avale i na drugim potencijalnim profilima i prirodno jezero u Srem ici. Odbrana od unutranjih voda - melioracioni sistemi (Umka, Maki, Galovica, Bora, Krnjaa, Reva i Ov a). Zatita vodotokova i kanalske mree od zagaenja sa posebnim aspektom na zatitu izvorita vodosnabdevanja uvoenjem jedinstvene kontrole kvaliteta za sve vodotokove (izgradnja postrojenja za pre iavanje otpadnih voda, kao i sistema za predtretmane za isputanje industrijskih i drugih otpadnih voda u kanalizaciju. Razvoj integralnog teretnog i putnikog re nog saobraaja i iskorienje postojeeg potencijala koje pruaju izgraene obale i plovidbeni uslovi najvie kategorije propisani me unarodnom konvencijom za srednjoevropske puteve i kanale. Unapre enje i razvoj sportsko-rekreativnih aktivnosti na vodi, lova i ribolova uz aktiviranje postojeih vienamenskih akumulacija "Resnik", "Bela reka", "eleznik" i prirodnog jezera u Sremici. Obezbediti zatitu i poumljavanje umskih zasada u priobalnim podrujima kao i u forlandu du odbrambenih nasipa (u skladu sa vodoprivrednom i umskom osnovom), a koji imaju i funkciju zatite od talasa. Uspostaviti odgovaraju u regulativu za sistemsko i organizovano korienje obale, priobalja i akvatorije za razne namene (splavovi-restorani, sportske aktivnosti, rekreacija/splavovi i sojenice), uklanjanje nelegalnih objekata i utvrivanje nadlenosti pojedinih institucija grada i Republike. 10.3.6. Komunalni otpad i vrsti otpad U tretmanu komunalnog vrstog otpada u prvoj fazi realizacije Generalnog plana je prioritet uspostavljanje sistema upravljanja vrstim otpadom, sistema lokacija za primarnu pripremu i selekciju materijala (pre prevoza na centralnu deponiju), sanacija postojee deponije i postizanje faze sanitarne ispravnosti i funkcionalnosti odlaganja, kao i uspostavljanje kontrole nad ocednim vodama ispod deponije pre uputanja u vodotokove. Preventivna kontrola nad gasovima koji su produkt odlaganja takoe je prioritet prve faze. 10.3.7. Elektroenergetika U ovom periodu se planira izgradnja: - Prve faze TS 400/110 kV "Beograd 20", RP 110 kV u kompleksu TS "Beograd 1", 400 kV dalekovoda od TS "Beograd 8" do TS "Beograd 20", 110 kV dalekovoda od TS "Beograd 20" do

RP 110 kV "Beograd 1", dva kablovska voda 110 kV od RP 110 kV "Beograd 1" do TS "Beograd 28". - Planira se i ugradnja jo jednog transformatora u TS 110/10 kV "Beograd 33" i TS 110/10 kV "Beograd 40" i izgradnja TS 110/10 kV "Centar", "Autokomanda", "eleznik". - Planirano je i uvoenje kablovskog voda 110 kV u TS 110/10 "Beograd 40" (koji povezuje TS "Beograd 6" i TE toplana) i izgradnja kabla 110 kV od RP 110 kV "Beograd 1" do TS 110/10 kV "Centar", uvoenje kabla 110 kV u TS 110/10 kV "Centar" (TS "Beograd 14" - "Beograd 15"). Planirana je: izgradnja kabla 110 kV od TS 220/110 kV "Beograd 17" do TS 110/10 kV "Autokomanda". - Izgradnja dalekovoda 110 kV od TS 220/110 kV "Beograd 3" do TS 110/10 kV "eleznik", izgradnja TS 35/10 kV "Bora II", "Batajnica III", "Ruanj", i drugih, sa prikljunim vodovima 35 kV. - Izgradnja TS 10/04 kV, u skladu sa izgradnjom novih objekata i prirodnim porastom vrne snage postojeih potroaa na teritoriji Generalnog plana, sa odgovarajuom mreom 10 i 1 kV (oko 400 objekata). 10.3.8. Sistem snabdevanja toplotnom energijom Potrebno je zavriti planirane magistralne vodove u delovima grada gde nije realizovana toplifikacija: - pravac Prokop - stadion "Partizana" - Klini ki centar Srbije, - Luka "Beograd" - pravac SC "Pionir" (magistrala Dunav III), - pravac Bulevar vojvode Stepe ka Autokomandi, - pravac magistrala Trgovaka - Vodovodska Julino brdo, - pravac Juni bulevar - Konjarnik. Potrebno je prioritetno razraditi i uvesti u upotrebu sistem pravila i stimulacija za svrsishodno korienje alternativnih vidova energije, posebno solarne energije za potrebe stanovanja i male proizvodnje, kao i korienje toplotnih pumpi i drugih efikasnih oblika korienja. Formiranje sopstvenog ili me unarodnog istraivakog ili promotivnog centra za ovaj spektar unapreenja potrebno je naroito u prvoj fazi sprovoenja.

213

10.3.9. Sistem snabdevanja prirodnim gasom Za strateki razvoj gradskog gasovodnog sistema vezana je izgradnja gasovoda od GRS "Beanija" do TO "Gornji Zemun", izgradnja gasovoda preko Dunava, povezivanje industrijskih objekata koji su smeteni u gradu kao to su BIP "Mostar", GP "Rad", BIP "Skadarlija" i plasman gasa u irokoj potronji na teritoriji grada Beograda, to je prioritetna potreba za one prostore koji ne mogu da se snabdeju toplotom iz centralizovanog sistema toplifikacije. 10.3.10. Telekomunikacije U "Telekom Srbija" a.d. planirana je potpuna digitalizacija komutacione i transportne mree do 2006. godine, kao osnovni uslov za modernizaciju i proirenje asortimana telekomunikacionih servisa i usluga, kao i smanjenje trokova odravanja i eksploatacije. Maksimalno iskorienje novih digitalnih tehnologija u komutacionoj i transportnoj mrei zahteva uvoenje potpuno nove organizacije telekomunikacione mree i zajedniko planiranje komutacione i transportne mree sa ciljem da se stvori jedinstvena platforma za integraciju novih usluga ( IN, Internet, ATM, mobilna telefonija...) sa postoje im servisima u mrei. Sa stanovita komutacione mree, cilj je da se do 2006. godine izgradi digitalna mrea koja e imati dva nivoa komutacionih vorova od kojih je jedan nacionalni, a drugi regionalni nivo. Nacionalni nivo predstavlja nivo me unarodnih i tranzitnih centrala dok regionalni nivo predstavlja nivo lokalnih centrala (sadanje glavne centrale, pojedine vorne i rejonske centrale u velikim gradovima). Svaki regionalni komutacioni vor realizovae se jednom digitalnom telefonskom centralom uz vei broj udaljenih pretplatnikih stepena i koncentratora sa ukupnim kapacitetom reda 50.000 pretplatnika. Cilj je da se do 2005. godine postigne penetracija od oko 40 telefonskih prikljuaka na 100 stanovnika. Digitalna mrea Srbije 2005. godine bie organizovana u pet regiona (tranzitnih podruja) sa seditem u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Niu i Pritini. Region Beograd obuhvata sadanje tranzitno podruje Beograd. Regioni se sastoje od tranzitnih i lokalnih centrala. Svaki region e imati po jednu tranzitnu centralu osim Beograda u kome e, zbog veliine regiona, postojati dve tranzitne centrale. U prilog se daju podaci o lokalnim centralama dela mrene grupe Beograd, odnosno mesne mree Beograd za planiranih 862.000 pristupa na 12 tandema. Organizacija transportne mree planirana je u tri nivoa: nacionalni, regionalni i lokalni nivo transportne mree. Kao preduslov izgradnje transportne mree za prenos signala velikog kapaciteta planiran je nastavak intenzivne izgradnje optikih kablova u svim nivoima transportne mree.

Planirani zavretak izgradnje predvienih opti kih kablova je u naredne dve do tri godine, poto je to osnova izgradnje SDH transportne mree u regionalnom i nacionalnom nivou. Kapaciteti optikih kablova u nacionalnom i regionalnom nivou transportne mree planirani su tako da su u obzir uzete i potrebe u lokalnom nivou transportne mree. Pored regionalnog i nacionalnog nivoa transportne mree, velika ulaganja se predviaju i u transportnim mreama velikih gradova (na prvom mestu u transportnu mreu Beograda) kao i u lokalnom nivou transportne mree na podru ju ostalih vorova. Proirenje kapaciteta MDM Beograd i supstitucija postojee analogne ravni zavisi od stepena izgradnje pristupne mree, ali je direktno uslovljena i procentom pove anja pretplatnika na tandem centralama. Tabela 87: Tandem centrale Naziv centrale 1. Tandem Centar 2. Tandem Akademija 3. Tandem Dunav 4. Tandem Novi Beograd 5. Tandem Beanija 6. Tandem Zemun 7. Tandem Konjarnik Tandem Krunski 8. Venac 9. Tandem ukarica 10 Tandem arkovo . 11 Tandem Guberevac . 12 Tandem Vodovac . UKUPNO Ukupan broj ek. celina 70.000 51.000 79.500 71.500 52.000 95.000 94.500 73.500 65.000 83.500 76.500 50.000 862.000

11. PRAVILA ZA GRAENJE I OBNOVU Pravilima graenja definisana su pravila koja se primenjuju prilikom sprovoenja Generalnog plana. Pravila graenja odnose se na sve namene i sve vrste gradskih blokova unutar tih namena.

214

Pojedinana pravila graenja odnose se na pojedinane namene (stanovanje i njegovi tipovi, centri i njegovi tipovi, industrija i njegovi tipovi, sport i njeni tipovi, itd.), a obraena su u okviru teksta o namenama. Detaljnom planskom razradom definiu se na osnovu konkretnih uslova lokacije, specifi na pravila i uslovi, koji moraju biti u okviru graninih vrednosti pravila i uslova ovog GP. Pravila i uslovi su dati kao: minimalne vrednosti (irina ulice, rastojanja od granice parcela i susednih objekata, procenat nezastrtih u zelenih povrina), obavezujui uslovi (regulaciona linija, obavezujua graevinska linija, nain parkiranja), kao maksimalne vrednosti (spratnost, stepen zauzetosti) i vrednosti date u rasponu (indeks izgraenosti, stepen zauzetosti). Na osnovu pravila i navedenih uslova odre uje se gabarit objekta. Pravila je mogue unapre ivati po istoj proceduri po kojoj e se vriti izmene i dopune GP. Pravila graenja obuhvataju znaenje primenjenih pojmova i opis njihovog korienja u sprovoenju. Pravila graenja se odnose na: - namenu prostora, - saobraajne povrine, - javne prostore, - gradske blokove, - parcele, - zgrade, - intervencije na novim i postojeim objektima, Tabela 89: Kompatibilnost namena

- rekonstrukciju objekata, - nepokretna kulturna dobra, dobra koja uivaju prethodnu zatitu i objekte i celine koji uivaju urbanistiku zatitu, - ulepavanje grada, - zelene povrine, - olakavanje kretanja lica sa ogranienim mogunostima kretanja, - energetsku racionalizaciju, i - inenjersku geologiju. 11.1. Pravila graenja za planiranu namenu prostora 11.1.1. Dominantna namena prostora Planirane namene prostora definisane su u poglavlju "Planirana namena prostora", kao i odgovarajuim grafikim prilogom. Namene definisane grafikim prilogom "Plan korienja zemljita za 2021.", predstavljaju preovlaujuu, dominantnu namenu na tom prostoru, to znai da zauzimaju najmanje 50% povrine bloka, to jest zone u kojoj je ozna ena ta namena. Svaka namena podrazumeva i druge kompatibilne namene, prema tabeli kompatibilnosti namena i odgovarajuim uslovima. Na nivou pojedinanih parcela u okviru bloka, namena definisana kao kompatibilna moe biti dominantna ili jedina.

... SA OVOM NAMENOM KomunalSaobraPoljoprivr ne i ajne infrastrukt edne povrine i povrine urne terminali povrine

Stambeno tkivo

Javni Sportski Zelene Privred- Gradski objekti i objekti i kom- komplek- povrine ne zone centri pleksi si

OVA NAMENA JE KOMPATIBILNA

Stambeno tkivo Privredne zone Gradski centri

o X2 X

X1 o X9

X X o

X X3 X

X X X

X X X X X
9

X X

215

...

Javni objekti i kompleksi Sportski objekti i kompleksi Zelene povrine Poljoprivred ne povrine Komunalne i infrastrukturne povrine Saobraajne povrine i terminali

o X4 X5 X6

o X10

X o X o o

X7

X8

Objanjenje napomena naznaenih u tabeli 84: 1. Stanovanje je kompatibilno sa manjim proizvodnim pogonima, kako je to dato u pravilima za stanovanje, odnosno privredne delatnosti. 2. U okviru privrednih zona moe se nai poslovno stanovanje kao povremeno i privremeno, koje ne podrazumeva odgovarajuu socijalnu infrastrukturu. 3. U okviru privrednih zona mogu se nai nauni instituti. 4. U okviru sportskih kompleksa mogu se na i komercijalni sadraji, hotelski kapaciteti, ali u manjem procentu. 5. U okviru sportskih kompleksa, ukoliko to uslovi dozvoljavaju, mogu se nai specijalizovane kole (sportske, trenerske) ili sportski kampusi, koji koriste sadraje sportskog centra. 6. Izuzetno je dozvoljena izgradnja pojedina nih javnih objekata republikog i gradskog znaaja u zelenim povrinama pod uslovom da ti objekti ne remete osnovni karakter te povrine i njenu ekoloku ravnoteu i da ne budu nieg znaaja od prostora zelenila u kome se zida.

7. U okviru saobraajnih povrina mogu se na i magacini i skladita, pod uslovom da su zadovoljeni kriterijumi optih ekolokih uslova (prema Optim pravilima zatite ivotne sredine) vezani za njihovu namenu i lokaciju. 8. U okviru saobraajnih povrina mogu se nai sadraji centara, kao to su hoteli, i komercijalni sadraji, ali bez stanovanja, osim poslovnog stanovanja. 9. Komercijalne zone i gradski centri su kompatibilni sa manjim proizvodnim pogonima i komunalnim i infrastrukturnim povrinama kako je to dato u pravilima za komercijalne zone i gradske centre, odnosno privredne delatnosti. 10. U okviru gradskih i prigradskih uma moe da se organizuje zona pasivne rekreacije, zona aktivnog odmora, kao i zone sa sportskim objektima, otvoreni i zatvoreni bazeni, zone kupalita, restorani, hoteli, marine, sport na vodi i dr., u skladu sa uslovima datim u ta ki 4.8.11 - funkcionalno ralanjenje. Za pojedine namene data je moguost potpune transformacije u drugu namenu na nivou bloka ili zone u kojoj je ozna ena ta namena. Transformacija je mogua isklju ivo prema tabeli transformacije namena i datim uslovima za realizaciju transformacije.

216

Tabela 90: Mogu nost transformacije namene u druge namene ... SA OVOM NAMENOM Stamben Privredn Gradski Javni Sportski Zelene Poljoprivr Komunaln Saobraajn o tkivo e zone centri objekti i objekti i povrine edne ei e povrine i kompleksi kompleksi povrine infrastrukt terminali urne povrine

OVA Stambeno NAME tkivo o NA JE Privredne KOMP zone X11 ATIBIL Gradski NA... centri Javni objekti i kompleksi Sportski objekti i kompleksi Zelene povrine Poljoprivredn e povrine Komunalne i infrastruktur ne povrine Saobraajne povrine i terminali

X o X o

X X X o

X X X X12 o

X X X X X

o o o X X X o

Objanjenje napomena naznaenih u tabeli 85: 11. Transformacija proizvodnih zona u stanovanje odnosi se na transformaciju postojeih privrednih lokacija u postoje em stambenom tkivu, u stanovanje. 12. Mogu a je transformacija lokacija javnih namena u javno zelenilo. Detaljnijom urbanistikom razradom detaljnije se definie namena prostora u skladu sa GP i uslovima za kompatibilnost i transformaciju namena prema ovom pravilniku. Detaljna namena prostora mora biti usaglaena sa trajnim dobrima i uslovima zatite prostora. Povrine planirane za nova stambena naselja, privredne zone i zone za centralne aktivnosti GP definisane su kao povrine preovlauju e namene, koje u obaveznoj detaljnijoj razradi treba da se dopune povrinama za obavezne prate e funkcije prema normativima koji obezbeuju maksimalni standard. Obavezne pratee funkcije su:

- saobraaj, - infrastruktura, - javni prostori, - javno zelenilo, - ostale kompatibilne namene, a za stanovanje i obavezni sadraji socijalnog standarda, objekti de ije zatite, osnovne kole i objekti zdravstvene zatite. Planirana povrina koja se od poljoprivrednog ili nekog drugog neizgraenog zemljita privodi nameni definisanoj GP, po pravilu se razrauje kao kompleks (celina) regulacionim planom, a u granicu plana se ukljuuju i kontaktne zelene povrine (ukoliko ih ima).

217

11.1.2. Privremeno kori enje javnih prostora do privoenja nameni Privremeno korienje javnih prostora do privoenja nameni definisano je GP, ili planovima detaljnije razrade, odnosno posebnim propisom. Odreuje se odgovarajuim programima mrea privremenih objekata i posebnim odlukama Skuptine grada. Za prostore koji su pod bilo kojim reimom zatite kao privremena namena dozvoljene su samo intervencije uz izriite uslove institucija nadlenih za predmetnu zatitu. 11.2. Pravila graenja za saobra ajnice Ovim pravilima data su samo osnovna pravila za utvrivanje urbanistike regulative saobraajnih povrina. 11.2.1. Definicija ulice Ulica je javni prostor koji slui kretanju ili mirovanju vozila svih vidova saobraaja, biciklista, peaka i invalida sa pomagalima. One omoguavaju komunikaciju ljudi i smetaj vodova komunalne infrastrukture. Regulaciona linija ulice jeste linija koja deli javnu povrinu ulice od povrina druge namene. irina ulice je rastojanje izmeu regulacionih linija ulice. Za sve tipove tkiva u posebnom delu ovih uslova dati su grani ni profili ulica. 11.2.2. Klasifikacija uli ne mree Po funkcionalnom znaaju i ulozi u prostornoj organizaciji grada klasifikacija gradske putne mree i ulica zasniva se na relativnom odnosu osnovnih funkcija kretanja i pristupa i deli se na primarnu i sekundarnu. Primarnu ine gradski autoput, magistrale, ulice I i ulice II reda, a sekundarnu pristupne ulice i parkiralita. 11.2.2.1. Primarna uli na mrea Autoput je deo dravne i meunarodne putne mree i podlee posebnim propisima za projektovanje i izgradnju. Gradski autoput predstavlja deonicu daljinskih puteva u urbanizovanom delu grada. Povezuje se sa me unarodnom, dravnom i meuregionalnom putnom mreom a koristi se i u internom saobraaju za brzo povezivanje udaljenih delova grada me usobno i sa gradskim teitem.

Postojea regulacija autoputa kroz Beograd u granicama Generalnog plana se u potpunosti zadrava. Pristup kontaktnim zonama sa ove saobraajnice mogu je sa prate ih ili servisnih saobraajnica koje mogu biti odvojene uz postojei protoni kolovoz u reimu jednosmernih kretanja i sa ulivno-izlivnim vezama na osnovne saobraajne tokove ili na odre enom udaljenju u reimu dvosmernih saobraajnih tokova sa kojih se veze na autoput ostvaruju preko postojeih ili planiranih denivalisanih raskrsnica - vorova. Graevinske linije planiranih objekata ne bi trebalo da budu na udaljenju manjem od 20 m (10 m) od spoljne ivice kolovoza krajnje saobraajne trake. U regulaciji ove saobraajnice nema podunog voenja biciklistikih i peakih tokova. Kroz dalju plansku i tehniku razradu kontaktnih prostora uz ovu saobraajnicu poseban znaaj treba posvetiti izradi analiza uticaja na ivotnu sredinu i merama i uslovima koje treba ispotovati sa ovog aspekta. Magistrale su visokokapacitetne saobraajnice koje prolaze kroz aktivno gradsko tkivo i oslanjaju se na magistralne i regionalne vangradske putne pravce. Slue za povezivanje sadrajno razliitih gradskih celina. Na njima se obavlja brzi putniki saobraaj, ukljuujui i gradski prevoz, kao i kanalisanje teretnih tokova. Popre ni profil sadri razdvojene kolovoze sa po 2+1 (2+2) saobraajnom trakom, srednjom i ivinim razdelnim trakama i obostranim trotoarima. Minimalna regulaciona irina kod rekonstrukcija postojeih ulinih profila iznosi oko 22 m i sadri odvojene kolovoze i obostrane trotoare (7+2+7+2x3). Na novim deonicama ukoliko to prostorne mogunosti dozvoljavaju ovaj profil treba dopuniti ivi nim razdelnim trakama irine min 2 m sa parternim zelenilom ili 4 m sa visokim rastinjem i drvoredima. Direktni pristupi ivinim sadrajima nisu dozvoljeni ali ukoliko je to neophodno potrebno je obezbediti posebne trake. U uim gradskim zonama mogue je graevinske linije objekata postaviti na regulaciju ovih saobraajnica. Preporuuje se da se zbog nepovoljnih efekata na prostor regulacioni pojas, gde je to mogue, tretira pejzano ili da se odgovarajuim nivelacionim reenjima izbegnu neposredni kontakti sa ivinim sadrajima. Poduno voenje biciklista je mogue unutar regulacionog pojasa uz odgovarajue odvajanje od protonih kolovoza. Pristupe garaama obezbeivati sa ulica nieg ranga, a snabdevanje vriti po posebnom reimu.

218

Kontakti sa drugim saobraajnicama su mogui sa denivelisanim vezama ili povrinski u sistemu koordinirane svetlosne signalizacije. Ulice prvog reda Ulice prvog reda slue za povezivanje pojedinih delova grada sa centrima i zonama aktivnosti ili stanovanja. To su kapacitetni potezi namenjeni javnom i individualnom putnikom saobraaju. U odnosu na spoljnu putnu mreu mogu se povezivati na puteve regionalnog dometa. Popre ni profil sadri kolovoz sa po dve trake po smeru i obostrane trotoare. Minimalna regulaciona irina kod rekonstrukcija postojeih ulinih profila moe iznositi 18 m, izuzetno 15 m (12+2x3 / 11 + 2x2). Poeljno je pri planiranju ovih saobraajnica predvideti ire regulacije od pomenutih pri emu bi se obezbedile ivine razdelne trake sa zelenilom, biciklistike staze i sl. Ukoliko nije mogue ove elemente obezbediti u jedinstvenom poprenom profilu funkcionalni rang ovih saobraajnica mogue je obezbediti u sistemu spregnutih jednosmernih ulica koje svojim fizikim elementima obezbe uju ovaj funkcionalni rang. Na ovim saobraajnicama izuzetno se moe organizovati ivino parkiranje izvan kolovoza. Sa drugim ulicama ostvaruje veze u nivou sa obaveznom semaforskom signalizacijom. Za odvijanje javnog gradskog saobraaja organizovati posebne trake i nie za autobska i trolejbuska stajalita, ukoliko za to postoje mogunosti. Ulice drugog reda Ulice drugog reda predstavljaju vezni elemenat izmeu primarne i sekundarne putne i uline mree. Njihov zadatak je da vre distribuciju ciljnog i izvornog saobraaja u okviru odreenih urbanistikih zona. Popre ni profil sadri kolovoz sa trakom po smeru i obostrane trotoare. Minimalna regulaciona irina iznosi 12 m, izuzetno 9,5 m (7+2x2,5 / 6,5+2x1,50). ire regulacione mere ovih saobraajnica omoguavaju organizaciju parking povrina van kolovoza i formiranje jednostranih ili obostranih drvoreda.

Raskrsnice sa drugim gradskim ulicama ostvaruje u nivou sa semaforskom ili ureenom vertikalnom i horizontalnom signalizacijom. Svaki od pomenutih funkcionalnih nivoa ostvaruje veze na raskrsnicama sa istim ili za jedan viim ili niim funkcionalnim rangom. U odreenim sluajevima (posebnim zahtevima ili potrebama) mogue je ostvariti veze i sa ulicama za dva viim funkcionalnim rangom. 11.2.2.2. Sekundarna uli na mrea Sekundarna uli na mrea je najbrojnija kategorija gradskih ulica i ini je splet internih ulica i kolovoza koji slue za pristup do odre enih ciljeva. Dele se na pristupne ulice i parkiralita. Pristupne ulice se blie definiu prema osnovnoj funkciji koju obavlja (stambene, poslovne, trgovaka i sl.) a namenjene su individualnom i snabdevakom saobraaju kao i parkiranju. Mogu biti sa razdvojenim povrinama po pojedinim vodovima saobraaja (trotoari, kolovoz i parkinzi) ili integrisanim gde se formira jedinstvena povrina i koristi po kriterijumima peaka. Mogue je da pojedine ulice sekundarne uline mree budu namenjene kretanju iskljuivo jednog vida saobraaja ili da budu namenjene za vie vidova sobraaja kao jednistvena uli na povrina. Ulice sa umirenim saobraajem organizuju se u pojedinim gradskim zonama u cilju smanjenja broja vozila i njihove brzine kretanja a reavaju se odre enim reimskim i graevinsko-tehnikim merama. Jednosmerne kolsko-peake staze slue za pristup parcelama i kuama prvenstveno u spontano nastalim naseljima. Ove ulice moraju da imaju najmanje na svakih 100 m proirenja za zaustavljanje vozila, manipulaciju i sl. 11.2.3. Minimalni elementi popre nog profila Za sve utvrene funkcionalne rangove gradske uline mree daju se odreeni funkcionalni elementi popre nog profila sa minimalnim regulativnim merama za njihovu dalju plansku razradu.

219

Tabela 91: Ulini profili Vrsta ulice i zna aj Autoput Minimalna irina ulice u Napomena m bez zelenila min 28 posebni propisi za podruja van naseljenog mesta, denivelisani ukrtaji, obezbe enje putnog i zatitnog pojasa postoje a denivelisani ukrtaji, pratee saobraajnice min 22 bez parkiranja u irini ulice (7+2+7+2x3) min 18 sa parkiranjem uz poveanu irinu (2x6+2x3) min 12 sa parkiranjem i zelenilom uz poveanu irinu (2x2,5+7) min 9,5 sa podunim parkiranjem (2x1,5+4,5+2) min 8 sa podunim parkiranjem i jednosmernim kretanjem (2x1,5+3+2) vozila min 4,5 u jedinstvenom ulinom profilu (1x3 + 1x1,5) 1x3,5 obavezna proirenja min 0,8 neodre eno samo na kratkim rastojanjima za jednosmerno kretanje peaka uz obaveznu analizu mogue zadrati postoje e irine

Gradski autoput Magistralne saobraajnice Ulice I reda Ulice II reda Pristupne ulice Integrisane ulice Kolski prilazi Jednosmerne kolsko peake staze Peake staze Ulice u spontano nastalim naseljima

11.2.4. Opta pravila

klizita, druge oteavajue okolnosti i sl.) mogue je odstupanje od ovog pravila. Pri planiranju gradskih inskih sistema njihova regulativa bie utvrena tokom njihove dalje planske i tehnike razrade primereno tehniko-tehnolokim karakteristikama planiranog inskog sistema. Dozvoljeno je da se zbog obezbeenja potrebne irine ulice regulaciona linija u detaljnijim urbanistikim planovima planira tako da preseca parcele i zgrade koje se nalaze uz ulicu. U tom sluaju e parcele i postojee zgrade, u celosti ili delimino biti otkupljene radi sprovoenja radova na proirivanju ulice. U slu ajevima kada se iz objektivnih razloga (cena, kvalitetan graevinski fond i sl.) ne moe obezbediti puna ulina irina, mogue je da se kroz detaljnije planove obezbedi samo irina kolovoza a da se peake staze i trotoari smeste pod kolonade u prizemljima zgrada uz ulicu. U spontano nastalim naseljima, selima i posebnim sluajevima socijalnog stanovanja koje se poboljava mogue je uz odgovarajue analize zadrati postojee uli ne profile. Profil ulice, pored saobraajne funkcije, ima i zadatak obezbeivanja prostora za prolazak komunalnih instalacija. U postoje im ulicama zadrava se postojei raspored instalacija i po potrebi dopunjava i

11.2.4.1. Ulina mrea Ulini profil ine svi horizontalni konstruktivni delovi koji su namenjeni razliitim vrstama kretanja. Ulini profil sastoji se najee od kolovoznog dela i dela za kretanje peaka, kao i sloenijih konstrukcija u kojima su i tramvajske ine, biciklistike trake, drvoredi, ozelenjene trake, razdelna ostrva, prostori za parkiranje i sl. U postoje em, izgraenom naselju, regulacija ulica ostaje nepromenjena, osim ako postoji potreba za njenom izmenom kao to je to poboljanje saobraajnog reenja, infrastrukture, nivelacije, promena visinske regulacije okolnih objekata, stvaranje nove javne povrine i sl. Radi postizanja potrebne uline irine u postoje im delovima grada potrebno je da se izrade detaljniji urbanistiki planovi kojima bi se precizno sagledali svi elementi za planirane rekonstrukcije. Poeljno je da detaljniji planovi za rekonstrukciju ulica obuhvate i okolno tkivo. Nove ulice u novim delovima grada treba da budu planirane sa odgovarajuom trasom i odgovarajuom irinom. Samo u izuzetnim slu ajevima (teak teren,

220

usklauje sa novim. U novim ulicama ili u ulicama koje se rekonstruiu postoje posebna pravila za voenje instalacija. Nadzemni i podzemni delovi okolnih zgrada i delovi drugih objekata koji su povezani sa konstrukcijama saobraajnica i komunalnih postrojenja (podzemni peaki prolazi, podzemne garae, tuneli za instalacije, tuneli za saobraaj i sl.) mogu da se nalaze u irini ulice izmeu regulacionih linija, a u skladu sa tehnikim propisima i detaljnijim urbanistikim planovima. Prilikom planiranja novih ili rekonstrukcije postojeih ulica treba teiti gde god je to mogue da se obezbedi dvostrano ulino zelenilo (drvoredi, ive ograde, travnjaci i sl.). Najmanja irina za uli no zelenilo jeste 2 m (1,5 m). Ukoliko to nije mogue obezbediti dvostrano zelenilo prihvatljivo je i jednostrano ili ak i punktalno ozelenjavanje. Prilikom planiranja proirenja ulica potrebno je u to ve oj meri sauvati postoje e kvalitetno drve e. U sluajevima stambenih ulica koje nisu due od 150 m dozvoljeno je da se sa uvano drve e nalazi na minimum 0,40 m od ivice kolovoza u trotoaru. Biciklistike trase (trake i staze) mogu se voditi zajedno sa motornim saobraajem u ulicama nieg ranga od autoputa, zajedno sa peacima i izdvojeno od ostalih vidova saobraaja. Ukoliko je obim motornog i peakog saobraaja takav da moe ugroziti bezbednost odvijanja saobraaja treba biciklistiki saobraaj izdvojiti u posebne staze. Osnovni principi za provlaenje biciklisti kih koridora su: koristiti mirne (stambene) ulice, izbegavati ulice sa nepovoljnim nagibima, trase polagati kroz ozelenjene prostore, trasama povezivati zone stanovanja, rekreacije i centralnih aktivnosti i u zonama atrakcije planirati prostore za parkiranje bicikala. Minimalna irina jednosmerne biciklistike staze je 1 m (1,25 m), a dvosmerne 2 m (2,5 m). Peake povrine (staze i trotoari) su sastavni elemenat popre nog profila svih gradskih saobraajnica. One se obavezno fiziki izdvajaju u posebne povrine zatiene od ostalih vidova motornog saobraaja izuzev kod integrisanih ulica. irina trotoara zavisi od namene i atraktivnosti okolnog prostora i intenziteta peakih tokova. Minimalna irina trotoara za kretanje peaka iznosi 0,8 m (1 m) a za kretanja i invalida sa pomagalima je 1,5 m. Za mimoilaenje peaka minimalna irina iznosi 1,5 m a invalida sa pomagalima 1,8 m. 11.2.4.2. Parkiranje i garairanje Parkiranje / garairanje ovim GP planirano je da bude realizovano na skupnim parkinzima / garaama na obodu ili u unutranjosti blokova, na pojedinanim individualnim parkinzima / garaama u zgradama ili u dvoritima i u ulinim profilima onih saobraajnica koje su funkcionalno nieg ranga i u

kojima je mogue, ne remetei motorni i peaki saobraaj, organizovati ulino parkiranje. Potrebni kapaciteti za parkiranje i garairanje utvruju se na osnovu planiranog stepena motorizacije, planirane raspodele na sredstva prevoza, vrste i veliine sadraja, postoje ih normativa i u zavisnosti od dela gradske teritorije. Problem parkiranja treba istraivati i teiti formiranju normativa i pravila primerenih beogradskim potrebama. U izradi detaljnijih urbanistikih planova kapacitete za parkiranje i garairanje utvrditi i planirati prema uslovima datim u "Osnovnim namenama obuhvaenog prostora". Prilikom nove izgradnje zajedniko pravilo za sve zone grada je da se sve potrebe za parkiranjem/ garairanjem zadovolje na parceli na kojoj se gradnja vri. Izuzetno, dozvoljeno je da se potrebe za parkiranjem zadovolje i na nekoj drugoj parceli, ukoliko se izgradnja parkinga / garae na toj parceli izvodi uporedo sa gradnjom matine zgrade u istom ili susednom bloku. Ostala pravila za parkiranje / garairanje su sledea: - Ovim GP se planira da se deo potreba za parkiranjem reava izgradnjom garaa, kao samostalnih objekata, na regulaciji bloka, kapaciteta koji se utvruje detaljnijom razradom. Garae mogu biti kombinovane sa drugom odgovarajuom namenom. Treba teiti da se za ovu svrhu zauzme to manji broj parcela. Idealno je da se zauzme jedna parcela. - U unutranjem delu kompaktnog bloka takoe je mogue, ako to prostorni i tehni ki uslovi dozvoljavaju, formiranje parkinga ili podzemne garae u funkciji korisnika bloka, a krovna povrina podzemne garae se parterno ure uje kao zelena povrina. - Javne garae mogu da se organizuju ispod javnih povrina: trgova, otvorenih pijaca, ulinih raskra, cvetnjaka na ozelenjenim povrinama i sl.

221

objekata od sleganja, pomeranja i drugih predvidivih akcidenata, kao i obezbeenje od zagaenja, buke i vibracija koje mogu uticati na kvalitetno korienje povrina i objekata. Po pravilu, trase na povrini iznad plitkih tunelskih deonica se planiraju kao javno zemljite. Duboke tunelske deonice su one koje se ne izvode u otvorenim iskopima. Iznad dubokih tunelskih deonica, po pravilu se zadrava korienje objekata i parcela saglasno stanju ili vae im urbanisti kim planovima i projektima, uz odgovarajue analize uticaja objekata na bezbednost i kvalitet korienja. Za pomone graevine tunela koje izlaze na nivo terena i slue kao servisni ili sigurnosni ulazi i izlazi, ahtovi za vezu instalacija, ventilaciona okna i drugo, moraju se obezbediti posebne parcele. Ventilaciona okna treba da budu tako postavljena i izgraena da tokom rada ne podiu nivo buke, vibracija i zagaenja iznad dozvoljenih vrednosti za susedne namene. Na peake pothodnike, galerije i holove koji povezuju tunelske deonice sa povrinom (prvenstveno kod metro stanica, ali i u drugim sluajevima), kao i na podzemne garae za putni ka vozila ne primenjuju se odstojanja od ivice tunelskih konstrukcija i graevina data u prethodnim stavovima, dok se ostali uslovi primenjuju. 11.3. Pravila gra enja za javne prostore Javni urbani prostor u smislu ovog pravilnika je svaki otvoren prostor u gradu koji je namenjen optem korienju i dostupan svim graanima za kretanje i korienje u cilju obavljanja razli itih aktivnosti vezanih za taj prostor, za sadraje u okolnim gradskim blokovima i za grad u celini. Granice javnog urbanog prostora ine, po pravilu, deonice regulacionih linija okolnih blokova. Ambijentalni sklop javnog urbanog prostora ine otvorene povrine samog javnog prostora i elementi fizike strukture okolnih blokova, koji su neposredno sagledivi iz javnog prostora i koji su obuhvaeni prvim redom parcela uz njegove granice. Planirane intervencije moraju tretirati sve elemente ambijentalnog sklopa javnog urbanog prostora jedinstveno i celovito. Koncentrisani javni urbani prostori (trgovi, parkovi, skverovi, otvorene pijace, ulina raskra) predstavljaju vorita urbanog identiteta, oko kojih se koncentriu razliiti objekti i aktivnosti. Linearni javni urbani prostori predstavljaju i specifi ne ulice razli itog saobraajnog ranga, etalita i kejove koji predstavljaju ose urbanog

- Parkiranje u regulaciji stambenih ulica organizuje se na parking povrinama u nii du ulice u regulacionoj irini ulice vode i ra una o uslovima kretanja peaka, protonosti motornog saobraaja i bezbednosti svih uesnika u saobraaju. Podzemne etae planirane za garairanje ne raunaju se u BGRP na parceli ili u bloku. 11.2.4.3. Pravila graenja deonica sa posebnim odnosom tunelskih i nadzemnih elemenata Tunelske deonice na gradskim saobraajnicama, po odnosu prema susednim i povrinskim parcelama i objektima, u smislu ovog Generalnog plana, mogu biti ulazne deonice, plitke deonice i duboke deonice. Ulazne deonice su delovi prilaznog useka od odvajanja nivelacije saobraajnice od okolnog terena do ulaza u tunelski portal na njegovoj najpovu enijoj vertikalnoj ravni. U zoni ulazne deonice, graevine sa bonih strana i iza ulaznog portala treba da budu udaljene najmanje 10 metara od spoljne linije kolovoza ili koloseka kojom se mogu kretati vozila, odnosno od najpovuenije take portala na kojoj se mogu pojaviti emisije buke i zagaenja. Oko portala i zidova ili eskarpi na ulaznoj deonici potrebno je obezbediti minimum 3 metra javnog prostora za potrebe odravanja. Ukoliko iz posebnih razloga koje diktiraju uslovi zatienih ili vrednih graevina u gustom gradskom tkivu prethodna odstojanja nije mogue postii na odre enim deonicama, potrebno je projektovati i realizovati posebne mere zatite objekata od me usobnih uticaja u gradnji i eksploataciji. Plitke deonice su tunelske deonice koje se izvode u otvorenom iskopu. U podruju plitkih tunelskih deonica u urbanisti kim planovima i projektima obavezno se uslovljavaju posebne mere obezbeenja sigurnosti terena i

222

identiteta, du kojih se koncentriu razliiti sadraji, na koje se oslanjaju drugi otvoreni prostori i koje povezuju razliite zna ajne take karakteristine za identitet pojedinih delova gradskog tkiva. 11.3.1. Pravila gra enja za javne urbane prostore u tradicionalnom tkivu Podruje starog Beograda i Starog jezgra Zemuna. Neophodno je da se na svim delovima ovog podruja i u svim fazama rada ostvari konstruktivna saradnja slube urbanisti kog planiranja, slube zatite spomenika kulture i drugih relevantnih faktora u skladu sa definisanim stepenom zatite i predvienim karakterom odgovarajuih intervencija. Postoje i javni prostori (trgovi, parkovi, skverovi, pijace, raskra, kao i etalita na kejovima i znaajni ulini potezi) zadravaju se u svojim postoje im granicama i sa postojeim osnovnim namenama, osim u slu aju kada se detaljnijom urbanistikom razradom granice i namene menjaju u kontekstu od opteg znaaja bitnim za dalji razvoj i ambijentalnu vrednost dela grada kome pripadaju, ili grada u celini. Povrina javnih prostora, planskim intervencijama treba da se uveava, a ne smanjuje. Sve intervencije u postoje im javnim urbanim prostorima i u njihovom neposrednom okruenju treba da budu uslovljene rezultatima prethodno izvrenih istraivanja u pogledu identifikovanja vrednosti parternih reenja, zelenila, vizura, objekata u okolini ili u sklopu javnih prostora, skulptorskih i drugih elemenata ureenja, koje treba sauvati i reafirmisati, kao i identifikovanja elemenata koji naruavaju integritet, identitet i vrednosti prostora i koje treba ukloniti ili modifikovati. Specifi ne mere za preureenje javnih urbanih prostora i njihovog neposrednog okruenja treba da se ustanove na osnovu rezultata ovih istraivanja u smislu zatite i rehabilitacije pojedinih vrednih elemenata ili itavih sklopova zate enog graditeljskog nasle a, dogradnje nedostaju ih ili oslobaanje od neadekvatnih ili suvinih elemenata, a u cilju formiranja urbanog ambijenta koji odgovara karakteru i znaaju konkretnog javnog prostora i njegovoj ulozi u sklopu neposredne i ire okoline. Intervencije koje se zbog optegradskih potreba moraju vriti u okvirima javnih urbanih prostora ili njihovog okruenja - ambijentalnog sklopa - moraju biti izvedene tako da ne ugroze njihov kulturnoistorijski i likovni identitet i vrednosti. Istraivanja i specifi ne mere za pojedine javne urbane prostore vre se u okviru nezavisne studije, konkursa ili odgovarajueg detaljnijeg urbanisti kog plana i predstavljaju uslov za dalju realizaciju. Detaljniji planski dokument za podruje ambijentalnog sklopa jednog javnog urbanog

prostora u tradicionalno formiranom urbanom tkivu treba da obuhvati sam javni urbani prostor i relevantne delove njegove neposredne okoline - u optem sluaju parcele u kontaktnoj zoni okolnih blokova. Usvojeni planski dokument za ovako definisano podruje treba da predstavlja steenu obavezu za izradu regulacionih planova i drugih planskih akata za blokove ije delove zahvata. Ukoliko se predvia planska razrada delova gradskog tkiva koji tangiraju javni urbani prostor za koji nije prethodno sainjen odgovarajui planski dokument, neophodno je da se podruje takvog nameravanog plana proiri na ambijentalni sklop toga javnog prostora ukoliko je u pitanju vorite, odnosno na logino izdvojenu deonicu ukoliko je u pitanju linearni javni prostor. 11.3.2. Pravila graenja za javne urbane prostore u postoje em novoizgra enom tkivu Podruje Novog Beograda. Potrebno je da se putem detaljnijih urbanistikih planova sa planovima parcelacije ili putem prethodno sprovedenog konkursa za pojedine blokove izvri restrukturiranje njihovog unutranjeg prostora, ime bi se postigla njegova diferencijacija na namenski ograniene prostore uz postoje e i eventualno novoplanirane sadraje i na javni urbani prostor, u kome bi nali odgovarajue mesto elementi lokalnih ulica, trgova, skverova i parkova. Sve intervencije u Novom Beogradu i drugim postojeim novim naseljima koja su planirana u tipu otvorenog bloka, treba da budu u skladu sa dominantnim tipom izgradnje otvorenih blokova, pri emu je potrebno delikatno formirati i uspostaviti kontinuitet javnih prostora ivinom izgradnjom du loginih ulinih poteza tipom slobodnostojeeg objekta. Formiranje zatvorenih blokova i odgovarajuih javnih prostora u navedenoj tipologiji isklju uje se. Kompaktne zelene povrine unutar blokova su posebno bogatstvo i obeleje tipologije izgradnje ove zone, pa se iskljuuje usitnjavanje i izgradnja u okviru njih. 11.3.3. Pravila graenja za javne urbane prostore na novoplaniranim lokacijama Pri planiranju novih urbanih celina u nekom od planiranih tipova gradskog tkiva, obavezno je pored standardnih linearnih javnih prostora - ulica, planirati i koncentrisane javne prostore kao nova vorita urbanog identiteta tog dela grada. Ukupno u ee javnih prostora za nova naselja ne moe biti manje od 40% planirane teritorije, a mogue je i vee uee, za znaajne i elitne prostore to je i obavezno.

223

Javni prostori treba da budu odgovarajueg oblika i karaktera u odnosu na tip bloka u kome se nalaze, a proporcije usklaene sa preovlaujuom visinom kontaktnih blokova. Sve odrednice ovog pravilnika koje se odnose na istraivanje odnosa mikroambijenta znaajnijih javnih prostra i makroambijenta grada ili dela grada (na primer vizure, odnos sa drugim javnim prostorima, dominantama u prostoru) za intervencije na postoje im javnim prostorima, treba sprovesti i pri definisanju novih javnih prostora. 11.4. Pravila gra enja za blokove 11.4.1. Definicija bloka Na teritoriji GP postoje gradski blokovi i predeoni blokovi, koji se razlikuju po poloaju, nameni, veliini i granicama. Gradski blok se nalazi u okviru izgraenog tkiva centralne zone, srednje zone, spoljne zone i rubne zone. To je povrina omeena: - prirodnim linijskim strukturama (ivice drugog predeonog elementa, potoci, kanali i ostale vodene povrine...), - saobraajnim objektima (putevima, seoskim putevima, poljskim putevima, kolsko-peakim stazama, eleznikim prugama), - i/ili vetakim preprekama (vei nasipi, useci, obaloutvrde, kose, odseci, duboke jaruge, ikare...), - i/ili granicama drugih namena (javnih i komunalnih sadraja, stambenih blokova...), - i/ili granicama optine i/ili granicama statistikog kruga. Predeoni blok, samo izuzetno, zauzima povrinu unutar regulacionih linija. 11.4.2. Pravila za regulaciju bloka Regulacija bloka, odnosno njegova veliina i oblik definiu se odre ivanjem regulacionih linija u detaljnijoj planskoj razradi. - saobraajnim objektima (putevima, ulicama, kolsko-peakim stazama, eleznikim prugama, vodenim povrinama), - i/ili prirodnim i vetakim preprekama (vei nasipi, useci, obaloutvrde, kose, odseci, duboke jaruge...), - i/ili granicama veih namena javnih i komunalnih sadraja, - i/ili drugom namenom, - i/ili granicama optine, - i/ili granicama statisti kog kruga. Predeoni blok se nalazi u otvorenom predelu srednje zone, spoljne zone i rubne zone. To je povrina omeena:

Horizontalna regulaciona linija bloka je granica izme u javne povrine i komunikacije gradskog znaaja (ulice, trgovi, pristupi) i korisnike povrine

224

bloka. Javne povrine unutar bloka (pristupne saobraajnice, parkinzi, zelenilo, de ija igralita) lokalnog znaaja imaju svoju parcelu i nalaze se unutar regulacionih linija bloka. Javne povrine (parka, skvera, trga i druge vee javne povrine) ograniene komunikacijama gradskog znaaja, takoe su definisane kao blok.

obodnih ulica nije obavezuju e, osim ako detaljnijom urbanistikom razradom nije drugaije predvieno. Povrina bloka je povrina unutar regulacionih linija bloka, odnosno zbir povrina svih pripadajuih parcela unutar granica bloka. Povrinom bloka se smatra ona povrina koju utvrdi plan detaljne razrade, odnosno povrina unutar postojeih regulacionih linija bloka. 11.4.3. Pravila za transformaciju bloka Mogunosti transformacije tipova stambenih blokova u drugi tip definisani su u delu Namena prostora Stanovanje i stambeno tkivo. 11.5. Pravila gra enja za parcele 11.5.1. Definicija parcele Parcela je najmanja povrina na kojoj se moe graditi, ukoliko je u graevinskom podruju. Parcela je definisana pristupom na javnu povrinu, granicama prema susednim parcelama i prelomnim takama koje su odreene geodetskim elementima.

Vertikalna regulacija bloka najee, nije jedinstvena nego samo preovlaujua i definisana je: - irinom ulice, - uslovima za ure enje kontaktne javne povrine i - makrouslovima ambijenta. Visina novog objekta uslovljena je preovlaujuom visinom objekata u bloku i objekata u naspramnom bloku.

Detaljnija regulaciona razrada prostora prihvata granice postojeih parcela, osim u sluaju kada parcela nije uslovna za planiranu izgradnju i kada se promena granica parcele vri u korist javne povrine ili javne namene. 11.5.2. Mogu e transformacije parcela preparcelacija U blokovima gde su visine objekata ujednaene, ekstremno niski pojedinani objekti prilikom nadgradnje ili zamene novim, mogu se usaglasiti sa preovlaujuom visinom objekata u bloku, bez obzira na urbanisti ke parametre bloka, koji, u tom sluaju mogu biti i prekoraeni. Potpuno usaglaavanje visina u bloku, prema odgovarajuem gabaritu Uslovi za mogue transformacije parcela blie se definiu detaljnijom razradom, u okviru pravila za promenu granica parcela datih ovim GP. Postojee parcele iji je front prema saobraajnici manji od 6 m, parcele nepravilnog oblika, kao i

225

parcele povrine manje od 150 m2 , nisu parcele na kojim je mogua izgradnja. Do detaljnijeg planskog odreenja statusa ovih parcela, na njima je mogua samo revitalizacija ili sanacija postoje ih objekata ili privremeno proirenje objekata zbog poboljanja uslova stanovanja. Za ovakve parcele, ukoliko je to mogue, treba primeniti postupak ukrupnjavanja sa susednim parcelama radi poveanja kapaciteta u pogledu izgraene povrine ili spratnosti zgrade.

gradnje u odnosu na neposredno okruenje odnosno planirani tip izgradnje. Spajanje dve ili vie postoje ih parcela radi formiranja jedne parcele vri se pod sledeim uslovima:

Promena granica postojee parcele i formiranje novih vri se na osnovu optih pravila za parcele i na osnovu posebnih pravila za odreenu namenu i tip bloka, definisanih ovim pravilima graenja. Novoformirane parcele treba da imaju geometrijsku formu to bliu pravougaoniku ili drugom obliku koji je prilagoen terenu, planiranoj nameni i tipu izgradnje. Podela postoje e parcele na dve ili vie manjih parcela vri se pod sledeim uslovima:

- spajanje se vri u okviru granica celih parcela, a granica novoformirane parcele obuhvata sve parcele koje se spajaju; - spajanjem parcela vaea pravila izgradnje za planiranu namenu i tip bloka se ne mogu menjati, a kapacitet se odreuje prema novoj povrini. Zbog bolje organizacije i iskorienosti prostora on moe biti vei od zbira pojedinanih kapaciteta spojenih parcela; - spajanjem se formira parcela na kojoj tip izgradnje bez obzira na veliinu parcele treba da bude u skladu sa neposrednim okruenjem, a u zatienim podru jima u skladu sa uslovima zatite. Preparcelacijom dve ili vie postoje ih parcela mogu se formirati dve ili vie novih parcela po pravilima za spajanje parcela i podelu parcela.

- podela se vri u okviru granica parcele, - pristup na javnu povrinu novoformiranih parcela moe se obezbediti i sa sukorisnikih povrina, - podelom se ne mogu formirati parcele koje su substandardne u pogledu veliine i na ina

226

- pripadajue zelenilo odre uje se po normativu 12 - 15 m2 / stanovniku; - ukoliko su parkiralita odvojena od objekata, ona mogu biti na posebnoj parceli javne namene, ili na zajedni koj parceli koju koristi vie objekata. 11.5.3. Regulacija parcele za novu izgradnju Urbanistika pravila za regulaciju parcele za novu izgradnju, u novoplaniranim blokovima, definiu se na osnovu detaljnije urbanistike razrade, pri emu ne treba primenjivati minimalne vrednosti regulacije parcele. Regulacija parcele za izgradnju znai definisanje graevinskih linija na parceli u odnosu na:

Preparcelacija nije dozvoljena na parcelama koje su predviene za podizanje objekata javne namene, kao i na parcelama na kojima se ve nalaze javni objekti, spomenici kulture i legati ili drugi objekti od javnog interesa, osim u sluaju kada se predmetni prostor uve ava. Preparcelacija u postoje im otvorenim blokovima novih naselja i nekim otvorenim, kompaktnim i meovitim blokovima centralne i srednje zone gde nije izvrena odgovarajua parcelacija je predviena na sledei nain:

- regulaciju bloka, - bone susedne parcele, i - unutranju susednu parcelu. Sve graevinske linije u granicama parcele moraju biti postavljene tako da: - ne predstavljaju smetnju funkcionisanju objekta na parceli, - ne predstavljaju smetnju pri postavljanju mree infrastrukture, - preparcelacija je mogua ukoliko su najpre definisane parcele za javnu namenu; - parcela mora obuhvatati, osim objekta, potreban parking prostor i pripadaju e zelenilo; - ukoliko u otvorenim blokovima, a za ostale prema pravilima, nije mogue odrediti parcelu za svaki objekat, mogue je definisati zajedniku parcelu za nekoliko objekata, po istim kriterijumima; - ne smeju da ugroze funkcionisanje i stati ku stabilnost postojeih objekata na susednim parcelama. Planirani poloaj zgrade na parceli se definie graevinskom linijom. Graevinska linija je horizontalna projekcija graevinskih ravni, u okviru kojih se gradi objekat ispod i iznad tla.

227

Graevinska linija podzemnih etaa ili objekata je horizontalna projekcija graevinskih ravni u okviru kojih se grade podzemne etae, odnosno objekat. Graevinska linija prizemlja se definie posebno, ukoliko se ne poklapa sa graevinskom linijom. Graevinska linija je obavezujua, kada se zgrada mora postaviti na nju na primer u slu ajevima kada se poklapa sa regulacionom linijom, kada je potrebno zadrati definisano rastojanje do regulacione linije (kod objekata sa predbatom), kod nekih tipova individualnog stanovanja itd. U ostalim sluajevima graevinska linija daje maksimalnu granicu gradnje, u koju se upisuje osnova objekta. Osnova objekta moe biti manja od maksimalne granice gradnje. Maksimalna granica gradnje odreuje odnos sa susednim objektima, u skladu sa optim i pojedina nim pravilima ovog pravilnika za razliite tipove blokova. Vrsta, poloaj i stepen obaveznosti planiranih graevinskih linija, definie se planom detaljnije razrade.

Graevinska linija moe da bude na odgovarajuoj regulacionoj liniji bloka, ili da bude povuena od regulacione linije ka unutranjosti bloka (parcele). Za svaki tip bloka dato je u posebnim pravilima mogue rastojanje graevinske linije planiranih objekata od regulacione linije bloka. Kod postoje ih blokova, graevinska linija prema regulaciji koja je definisana postojeim objektima koji se zadravaju, obavezujua je za poloaj graevinske linije planiranih objekata. Svaka promena poloaja GL u odnosu na RL mora se definisati detaljnijom urbanistikom razradom. Ostale graevinske linije na parceli definisane su posebnim pravilima.

11.5.4. Odnos gra evinske linije prema regulacionoj liniji bloka

Odnos graevinske linije (GL) prema regulacionoj liniji bloka (u daljem tekstu regulacije bloka - RL) odreuje se rastojanjem od regulacione linije bloka. Odstojanje graevinske linije od regulacije bloka iskazuje se numeriki.

Povlaenje graevinske linije novog objekta od osnovne regulacije, u postojeem bloku u kome se graevinska i regulaciona linija poklapaju, moe se planirati na jednoj ili vie parcela i ne moe biti na frontu manjem od 30 m. Kod kompaktnih i meovitih blokova u neprekinutom nizu obavezno je povlaenje uraditi sa veznim elementom prema susednim objektima koji se nalaze na regulaciji. Graevinska linija za nadzemne, podzemne objekte i delove objekta koji su u sistemu funkcionisanja saobraaja (podzemni peaki prolazi, podzemne garae) i komunalnih postrojenja definie se u pojasu regulacije javnih povrina.

228

Graevinska linija nadzemnih, podzemnih objekata i delova objekta koji nisu u sistemu funkcionisanja saobraaja i komunalnih postrojenja ne mogu iza i iz okvira regulacione linije bloka, osim delova objekta definisanih Pravilima. 11.5.5. Odnos gra evinske linije prema susednim bo nim parcelama Graevinske linije prema susednim parcelama definiu koncept izgradnje u bloku. U odnosu na susedne parcele, objekti mogu biti postavljeni: - u neprekinutom nizu, - u prekinutom nizu, i - kao slobodnostoje i. Neprekinuti niz U neprekinutom nizu objekat na parceli dodiruje obe bone linije graevinske parcele, a rastojanje izme u dva susedna objekta postavljena u neprekinutom nizu je 0 m, u sistemu dvojno uzidanih objekata.

Prekinuti niz

Kada se u nizu (bloku) osim dvojno uzidanih, javljaju i jednostruko uzidani objekti, dobija se prekinuti niz. Rastojanje novog objekta od bo ne granice parcele, odnosno od objekta na susednoj parceli, definisana su u pravilima za odgovarajui tip bloka.

Na mestu kontakta novog i postoje eg objekta graevinska linija treba da bude kontinualna, u irini veznog elementa na ulinoj fasadi, ili neophodnih rastojanja (od granice parcele i od susednih objekata) za dvorini deo objekta. Regulacione linije za nove objekte u postojeim blokovima definiu se prema pravilu za neprekinuti niz. U cilju provetravanja bloka i boljih ekolokih uslova mogu se primeniti i pravila za prekinuti niz. Sva pravila za neprekinuti niz vae i za atrijumske i poluatrijumske objekte.

U slu aju nove izgradnje na obe susedne parcele prekinutog niza, minimalno rastojanje graevinske linije od bo ne, zajedni ke granice parcele je 1/5 visine planiranog objekta, ali ne manje od 3 m, kada je dozvoljeno na bonim fasadama otvaranje samo otvora pomonih prostorija. Ukoliko zbog postoje eg stanja nije mogue realizovati udaljenost od 3 m, mogue je smanjiti minimalno rastojanje bonih fasada na 2,5 m.

229

Slobodnostoje i objekti

U sluaju da je na mestu prekinutog niza postavljen postoje i objekat, rastojanje bo ne graevinske linije novog objekta se odreuje od graevinske linije postoje eg objekta i iznosi najmanje 1/3 visine vieg objekta, ali ne manje od 4 m pri emu je rastojanje graevinske linije novog objekta od bo ne, zajednike granice parcele minimum 2,5 m.

Slobodnostoje i objekti su oni ije bo ne graevinske linije i graevinske linije prema zadnjoj liniji parcele ne dodiruju odgovarajue linije graevinske parcele.

Ukoliko je rastojanje objekta od susednog objekta do 1/3 visine vieg objekta, dozvoljeno je na bo nim fasadama objekata otvaranje prozora samo pomonih prostorija. Ukoliko je rastojanje objekta od susednog objekta vee od 1/3 visine vieg objekta, dozvoljeno je otvaranje prozora stambenih prostorija na bonim fasadama objekata.

Minimalno rastojanje slobodnostoje eg objekta definie se u odnosu na susedni objekat i iznosi minimum 2/3 visine vieg objekta. Udaljenost se moe smanjiti na 1/3 visine vieg objekta ako objekti na bonim fasadama nemaju prozorske otvore stambenih prostorija, poslovnih prostorija i ateljea. Rastojanje objekta od bonih i zadnje granice parcele, sem granica parcele koje se poklapaju sa regulacionom linijom, ne moe biti manje od 2,5 m. Za visoke objekte tipa poslovnih kula, meusobna odstojanja i odstojanja od postojeih objekata, definiu se detaljnijom regulacionom razradom.

230

11.5.6. Odnos gra evinske linije prema zadnjoj liniji parcele Rastojanje graevinske linije planiranog objekta prema zadnjoj liniji parcele iznosi 0,5 do 1,5 visine objekta, sem za atrijumske i poluatrijumske objekte, kada minimalno rastojanje moe biti i nula.

11.5.7. Odnos delova objekta prema graevinskoj liniji Prema definiciji graevinske linije u ovom pravilniku, sve podzemne i nadzemne etae objekta nalaze se unutar vertikalnih ravni definisanih graevinskim linijama. Odstupanja delova objekata od ovog pravila definisana su na sledei nain:

U sluaju da su stambene prostorije orijentisane ka zadnjoj liniji parcele, ne mogu se primenjivati minimalna rastojanja. Ukoliko je razliita od graevinske linije ostalih etaa objekta, graevinska linija prizemlja i podzemnih delova objekata definie se posebno, rastojanjem u odnosu na graevinsku liniju. Podzemna graevinska linija ne sme da prelazi granice parcele. U delovima centralne zone sa kompaktnim blokovima, podzemna graevinska linija se moe poklapati sa granicama parcele, ali je poeljno da povrina podzemnih etaa ne bude vea od 85-90 % povrine parcele, odnosno da minimum 10-15% povrine parcele budu nezastrte. U svim ostalim delovima grada i za sve namene, potrebno je obezbediti Pravilima predvien procenat nezastrtih povrina. Ispadi na objektima (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrenice bez stubova, nadstrenice i sl.) ija se graevinska linija poklapa sa regulacionom linijom mogu prelaziti regulacionu liniju:

Treba izbegavati atrijumske i poluatrijumske objekte u kompaktnom bloku spratnosti vee od P+2, a u sluaju ve ih visina planirati manju visinu dvorinih traktova u odnosu na visinu uli nog dela objekta. Svi postoje i objekti zadravaju postoje u graevinsku liniju prema zadnjoj liniji parcele, do zamene objekta novim. Sve nove intervencije na postoje im objektima moraju da se usklade sa ovim pravilima.

231

Ispadi na delovima objekata u kompaktnim blokovima orijentisani prema ulici ne smeju ugroavati privatnost susednih objekata. Horizontalna projekcija linije ispada moe biti najvie pod uglom od 45 stepeni od najblieg otvora na susednom objektu.

- maksimalno 0,6 m od graevinske linije, ako je trotoar manji od 3,5 m, i to maksimalno na 40% povrine uli ne fasade, i na minimalnoj visini od 4 m iznad trotoara, - maksimalno 1 m ako je trotoar vei od 3,5 m, a irina ulice ve a od 15 m, i to na maksimalno 50% povrine uli ne fasade i na minimalnoj visini od 4 m iznad trotoara, - linija oluka, odnosno krova, prema ulici ne sme prei liniju venca. Ve i ispadi nadzemnih etaa u odnosu na graevinsku liniju od navedenih nisu dozvoljeni. Nisu dozvoljeni ispusti van graevinske linije na delu objekta:

Izuzetno, ukoliko se graevinska poklapa sa regulacionom linijom bloka, stepenita za pristup rekonstruisanom prizemlju ili suterenskoj etai postojeeg objekta, kao i ahtovi za snabdevanje i vezu trotoara sa podrumom novih objekata mogu biti i van regulacione linije bloka, do maksimalno 1 m ukoliko je irina trotoara minimalno 3,5 m.

- prema unutranjem dvoritu, - prema bonim granicama parcela, odnosno prema susednim objektima.

Izlog trgovinske radnje moe biti preputen u odnosu na graevinsku liniju maksimalno 30 cm, pod uslovom da je minimalna irina trotoara 3 m.

232

akcenat u prostoru podrazumeva detaljnija planska provera i definisanje posebnih uslova u skladu sa njihovim zna ajem za iri ambijent. U delovima grada koji imaju neki od stepena urbanistike zatite, ambijentalni kriterijumi su odluujui prilikom odre ivanja gabarita novog objekta odnosno gabarita postojeeg objekta koji se dograuje ili nadziuje. 11.6.2. Postojee i planirano kori enje zgrade Postojee i planirano korienje zgrade mora da budu u skladu sa osnovnom namenom, kompatibilnom namenom, transformisanom namenom koja je ovim GP ili detaljnijom razradom definisana za odreeni blok, odnosno odreenu parcelu. 11.6.3. Odnos zgrade i regulacije parcele za postoje e i planirane objekte Planirani objekti (zgrade) uvek se nalaze u granicama svoje parcele. Nije dozvoljeno planiranje i izgradnja jedne zgrade i njenih delova na vie parcela. Za postoje e objekte koji se nalaze na vie parcela, ukoliko se zadravaju, izvriti preparcelaciju.

Kod novih i u rekonstrukciji postoje ih zgrada u blokovima sa koncentracijom centralnih aktivnosti, kada je irina trotoara manja od 3 m, preporuuje se uvlaenje izloga i formiranje kolonada ili arkada. 11.6. Pravila graenja za zgrade Pod zgradama se podrazumevaju izgraeni delovi parcele u funkciji osnovne namene i kompatibilnih namena parcele. 11.6.1. Gabarit i osnova zgrade Gabarit zgrade je geometrijsko telo maksimalnih dimenzija u okviru koga se moe upisati objekat. Osnova objekta je horizontalna projekcija gabarita objekta. Gabarit zgrade je odre en: - visinom zgrade u odnosu na irinu ulice, - u odnosu na susedne parcele i objekte (regulacija parcele), - stepenom zauzetosti, - indeksom izgraenosti, - kapacitetom parcele za parkiranje za odreenu namenu, - ambijentalnim i estetskim kriterijumima. Urbanistika pravila za zgrade odnose se na izgraene prostore GP koje zauzima stambeno tkivo sa centralnim funkcijama u okviru tog tkiva, dok su posebni urbanistiki uslovi za izgradnju objekata po namenama dati u odgovarajuim posebnim pravilnicima. Urbanistika pravila se odnose na zgrade u bloku i ugaone zgrade, dok se za zgrade koje predstavljaju

233

Za individualno stanovanje u unutranjosti parcele dozvoljava se i izgradnja pomonih objekata (garaa, ostava i sl.). Ukoliko je objekat sa predbatom, povuen u odnosu na regulacionu liniju, garaa moe biti u unutranjosti parcele, na istoj liniji sa objektom, ili na regulacionoj liniji. Ostali pomoni objekti ne mogu biti na regulacionoj liniji. Neophodna rastojanja koja vae za stambeni objekat vae i za pomone objekte, osim ako je u postojeem stanju druga ije ili ako postoji saglasnost suseda na takvu dispoziciju objekta.

Mogue je planiranje i izgradnja vie objekata (zgrada) na jednoj parceli: - ukoliko su objekti (zgrade) funkcionalna celina vezana za zajedniko korienje jedne parcele, - ukoliko je to predvieno posebnim pravilima za taj tip bloka, ili - ako je tako definisano odgovarajuom detaljnom razradom. Ako se planira vie objekata na parceli ukupni kapaciteti za izgradnju parcele se ne mogu prekoraiti i moraju se ispotovati svi drugi uslovi vezani za rastojanja objekata od granica parcele a me usobna odstojanja objekata ne mogu biti manja nego to je to kod objekata na odgovarajuim susednim parcelama. Planirana izgradnja realizuje se unutar granica graenja definisanih graevinskim linijama na parceli. Po pravilu, nije dozvoljena izgradnja stalnih objekata (zgrada) na parcelama javnih povrina, osim pod posebnim uslovima koje definie detaljnija planska razrada.

234

Postoje i objekti (zgrade), ili delovi objekata (zgrada) koji se nalaze na parcelama javnih povrina, koridorima saobraajnica i infrastrukturnih vodova ili na parcelama javnih objekata, moraju se ukloniti. Postoje e graevinske linije izgraenih objekata zadravaju se, ukoliko se regulacionim planom ne odredi drugaije. Ukoliko postojei objekat ne ispunjava neke od uslova GP, vezani za neophodna rastojanja od granica parcela i od susednih objekata, postoje e graevinske linije se zadravaju za postoje i gabarit objekta i manje izmene (pretvaranje tavanskog prostora u koristan bez promene gabarita). Ukoliko se vri zamena objekta ili radikalna rekonstrukcija, objekat se mora graditi po svim uslovima GP za nove objekte. 11.6.4. Odre ivanje visine zgrade za nove objekte i nadgraene postoje e objekte Pravila o visini zgrade koja se ovde navode vae za izgradnju novih zgrada i za nadgradnju postoje ih zgrada.

Visina objekta je srednje rastojanje od podnoja objekta na terenu do kote slemena (za objekte sa kosim krovom), odnosno do kote venca ili ograde krova (za objekte sa ravnim krovom). U sluaju da venac, ograda ili sleme nisu kontinuirani, visina je kolinik povrine vertikalne projekcije fasade i irine fasadnog fronta.

Za objekte individualnog stanovanja visina objekta je srednje rastojanje od podnoja objekta na terenu do kote venca. Ovi objekti mogu biti sa kosim i sa ravnim krovom koji imaju povuene spratove. Ne raunaju se delovi koji se nalaze unutar krovne ravni iji nagib nije ve i od 30 stepeni. Kada je nagib vei od 30 stepeni, razlika visine u najvioj taki krova, nastala zbog poveanja nagiba krova, sabira se sa visinom merenom na vencu objekta.

235

Ukoliko su ispunjeni pomenuti uslovi za odreivanje visine, a pre svega minimalna irina ulice od 14,5 m za postojee blokove, odnosno 22 m za novoplanirane, maksimalna visina stambenih objekata je 22 m.

Visina zgrade se odre uje u odnosu na irinu ulice. Visina zgrade je odreena i sledeim uslovima: - veliinom bloka i regulacije parcela, - indeksom izgraenosti i stepenom zauzetosti parcele, - zatitom dominantnih vizura, - zatitom siluete gradske panorame, - uslovima i preporukama za zatiene ambijente, javne prostore i uline poteze. U postoje em tkivu maksimalna visina novih objekata na regulaciji bez obzira na namenu jednaka je 1,5 irini ulice ukoliko nema drugih ogranienja, a u novoplaniranim delovima grada visina novih objekata jednaka je jednoj irine ulice.

Ako je graevinska linija povuena u odnosu na regulacionu, objekti na povuenoj graevinskoj liniji mogu biti vii za 1,5 irine povlaenja, ali ne vii od maksimalne visine za taj tip bloka.

236

Ugaona zgrada moe da bude via od susednih zgrada, ali ne via od 28 m, sa povuenim etaama ukoliko to irina ulica zahteva pri emu stanovanje moe da bude smeteno iskljuivo do visine od 22 m. Iznad visine od 22 m mogue je planiranje nestambenih sadraja.

Izgraeni objekti ija visina objekta prevazilazi maksimalno dozvoljene vrednosti po ovom GP, zadravaju se sa postoje om visinom bez mogunosti pove anja visine radi formiranja novog korisnog prostora.

Visina objekata na regulaciji moe biti vea od 1,5 irine ulice pod uslovom da se etae iznad dozvoljene povuku pod uglom od 57.

U posebnim sluajevima u ulicama koje ve imaju formiranu visinsku regulaciju, ili je ona vidno zapoeta na glavnim deonicama tih ulica, visina novih zgrada mora da se uskladi sa zate enom regulacijom bez obzira na geometrijska pravila koja su prethodno navedena. Usklaivanje visine postojeih i planiranih objekata moe biti: na vencu, povuenom spratu ili na visini slemena. Odstupanje od 1/5 spratne visine rauna se za skladno povezivanje.

237

U sluaju razli itih visina susednih zgrada, odreivanje visine se radi sa onom visinom koja najbolje povezuje razliite visine postoje ih susednih zgrada. U posebnim sluajevima pri sanaciji spontano nastalih stambenih tkiva i regulacije prigradskih tkiva dozvoljeno je da planirana visina zgrada odstupa od ovih pravila i da potuje preteno graevinsku praksu u predmetnoj zoni. 11.6.5. Odre ivanje kote prizemlja

Kota prizemlja novoplaniranih objekata na ravnom terenu ne moe biti nia od nulte kote.

Kota prizemlja novoplaniranih objekata na strmom terenu sa nagibom od ulice (nanie), kada je nulta kota nia od nivelete javnog puta, moe biti maksimum 1,2 m nia od kote nivelete javnog puta. Na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib saobraajnice kota prizemlja se odreuje u taki sa koje je ostvaren prilaz objektu, a prema navedenim elementima. Ako parcela na strmom terenu izlazi na dva mogua pristupa (gornji i donji) kota prizemlja sa donjeg ulaza ne moe biti via od 2,4 m od kote pristupa sa terena, ukoliko se ispod prizemlja nalaze pomone prostorije. Kada je parcela velika, sa izrazitom denivelacijom u okviru dozvoljenih parametara korienja, mogue je pove ati broj etaa samo za jednu etau vie od osnovne dozvoljene spratnosti tako to e se prizemlje preneti na dve etae visoko prizemlje i nisko prizemlje ali ne vie od toga.

Kota prizemlja novoplaniranih objekata moe biti maksimum 1,2 m via od nulte kote.

238

11.7.1. Pravila za izgradnju novih objekata

Kod objekata u ijem prizemlju se planira nestambena namena (poslovanje) kota ulaza moe biti maksimalno 0,2 m via od nulte kote, pri emu se visinska razlika reava denivelacijom unutar objekta. Kod izgraenih objekata zadravaju se postojee kote ulaza. 11.7. Pravila za izgradnju novih objekata i intervencije na postojeim objektima Radovi na postoje em objektu, to vai i za izgradnju novih objekata: - ne smeju ugroziti nain korienja predmetnog i susednih objekata, - ne smeju ugroziti stabilnost objekta na kome se izvode radovi, kao ni susednih objekata, sa aspekta geotehnikih, geolokih i seizmikih karakteristika tla i statikih i konstruktivnih karakteristika objekta, u svemu - prema propisima za izgradnju objakata, - ne smeju ugroziti ivotnu sredinu, prirodna i kulturna dobra. Uslovi za sve intervencije na ugaonim objektima i objektima koji su reperi u prostoru moraju biti visokog standarda u pogledu oblikovanja, volumena, sadraja i materijalizacije. Odgovarajuim intervencijama na novim i postojeim objektima treba obezbediti da se atmosferske padavine odvode sa zgrade i drugih nepropusnih povrina na sopstvenu ili javnu parcelu, a ne na susedne parcele.

Izgradnja novih objekata podrazumeva podizanje zgrada u novim naseljima, podizanje novih zgrada prilikom rekonstrukcije pojedinih delova grada, kao i podizanje nove zgrade na mestu stare koja se rui. Kod izgradnje novih objekata u novim naseljima primenjuju se opta i posebna pravila (data u nameni povrina) koja daju optimalni standard za odre enu namenu. Nisu dozvoljena minimalna rastojanja, osim u sluaju posebnih kategorija substandardnog stanovanja. Novi objekat se gradi prema uslovima regulacije parcele definisanim ovim pravilima.

Objekat svojim najisturenijim delom na tlu ne sme da pree preko graevinske linije u javnu povrinu. Mogue je da prizemlje zgrade bude povueno od regulacione linije ka unutranjosti parcele. Ostali deo zgrade - spratovi, moraju biti najmanje sa jednom polovinom duine osnove prema javnoj povrini na samoj graevinskoj liniji.

239

Prelaenje delova zgrade preko regulacione linije u javnu povrinu dozvoljava se u vidu erkera, balkona, terasa, nadstrenica ili sl., prema uslovima ovih pravila, osim ako u planu detaljnije razrade to nije izriito zabranjeno.

Ukoliko je susedna zgrada predviena za zamenu, u loem graevinskom stanju ili svojim izgledom ne odgovara planiranoj strukturi, gabarit nove zgrade moe biti i ve i od suseda.

Ne dozvoljava se nova izgradnja unutar postoje ih zajednikih ili pojedina nih neizgraenih unutranjih dvorita kompaktnih blokova stambene namene. Novi objekat se naslanja na kalkane susednih zgrada u punoj povrini kalkana i ne sme biti vei od gabarita postojeeg kalkana kada se postojei kalkan detaljnijim planom zadrava u postojeem volumenu.

240

Na objektima u neprekinutom nizu bo ni zidovi objekata prema susednim parcelama izvode se bez mogunosti otvaranja prozorskih otvora, bez obzira na visinsku razliku.

Ako je stacionarni saobraaj reen na parceli, u prizemlju objekta obavezno planirati kolski prolaz minimalne irine 3 m. Za potrebe ventilacije i osvetljavanja pomonih prostorija u stanu (garderobe, sanitarni vorovi i sl.) ili zajednikog stepenita u objektu dozvoljava se formiranje svetlarnika. Povrina svetlarnika odreuje se tako da svakom metru visine zgrade odgovara 0,5 m2 svetlarnika, pri emu on ne moe biti manji od 6,0 m2 .

U slu aju da je stacionarni saobraaj na nivou bloka reen izgradnjom garae ili parking prostora u unutranjosti bloka pristup se moe ostvariti kroz prizemlje objekta, sa minimalnom irinom prolaza od 5 m. 11.7.2. Pravila za intervencije na postoje im objektima Sve intervencije (radovi) na objektima moraju biti u skladu sa uslovima ovog pravilnika i merama zatite ukoliko postoje za predmetni prostor. Ukoliko objekat ne ispunjava neke od uslova GP, vezana za neophodna rastojanja od granica parcela i od susednih objekata, postojee graevinske linije se zadravaju za postoje i gabarit objekta i mogue su manje izmene bez promene gabarita (kao to je pretvaranje tavanskog prostora u koristan prostor). Ukoliko se vri zamena objekta ili radikalna rekonstrukcija, objekat se mora graditi po uslovima GP za nove objekte.

Ukoliko se svetlarnik uskladi sa poloajem svetlarnika susednog objekta, ova povrina moe biti umanjena za 1/4. Minimalna irina svetlarnika je 2 m. Povrina svetlarnika rauna se u neizgraeni deo zgrade. Minimalna visina parapeta otvora u svetlarniku je 1,80 m. Ne dozvoljava se otvaranje prozora ili ventilacionih kanala na svetlarnik susednog objekta. Mora se obezbediti pristup svetlarniku i odvodnjavanje atmosferskih voda. Nije dozvoljeno nadziivanje i zatavaranje postojeih svetlarnika.

241

S obzirom na to da e znatan deo daljeg razvoja Beograda biti vezan za rekonstrukciju i transformaciju postoje eg tkiva, GP daje posebne uslove, za one intervencije koje se ti u objekta u celini, kao i radova na krovu, fasadi, bonim zidovima i drugim spoljnjim delovima i povrinama objekta: - nadgradnja novih etaa/krova do visine suseda u skladu sa ambijentom bloka ili ulice (taka 11.7.2.1.), - nadgradnja novih etaa/krova preko visine suseda (ta ka 11.7.2.2.), - dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom bez potkrovlja (taka 11.7.2.3.), - dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom - sa potkrovljem (taka 11.7.2.4.), - promena geometrije krova radi dodavanja potkrovlja (taka 11.7.2.5.), - energetska sanacija zgrade (taka 11.7.2.6.), - zatvaranja prizemlja koja imaju stubove (taka 11.7.2.7.), - zatvaranje kolonada (taka 11.7.2.8.), - pregraivanje pasaa javnih prolaza u unutranjost bloka (taka 11.7.2.9.), - otvaranje podruma (taka 11.7.2.10.), - dogradnja novog dela zgrade (taka 11.7.2.11.), - dogradnja vertikalnih komunikacija (stepenita, liftova) (taka 11.7.2.12.), - dogradnja na otvorenim terasama (taka 11.7.2.13.), - nadgradnja i dogradnja prostorija (taka 11.7.2.14.), - zatvaranje blokova, loa, terasa (taka 11.7.2.15.), - ruenje starog i izgradnja planiranog objekta (taka 11.7.2.16.). 11.7.2.1. Nadgradnja novih etaa / krova do visine suseda u skladu sa ambijentom bloka ili ulice Nadgradnja novih etaa postoje ih objekata je mogua u okviru planiranih visina za odreen tip bloka prema pojedinanim pravilima, pri emu se posebna panja mora obratiti na visinski odnos sa susednim objektima. Usklaivanje visine novih etaa definie se u odnosu na preovlaujuu visinu objekata u istom frontu, ulici i bloku. Nadgradnja podrazumeva obezbeenje odgovarajueg broja parking mesta za nove kapacitete prema ovim pravilima. Nadgradnja objekata je mogu a samo na nivou celine objekta, ne za delove. 11.7.2.2. Nadgradnja novih etaa / krova preko visine suseda

U kompaktnim blokovima dozvoljena je nadgradnja novih etaa i preko visine suseda u cilju akcentovanja objekta ili nekog njegovog dela. Ovo se posebno odnosi na ugaone objekte gde je poeljno, da u skladu sa beogradskom arhitekturom, postoje dominantni graevinski elementi fasade ili krova.

242

11.7.2.3. Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom - bez potkrovlja

11.7.2.4. Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom - sa potkrovljem

Dodavanje krova na zgradi sa ravnim krovom bez potkrovlja radi se u slu aju loeg stanja ravnog krova, te je postavljanje kosog krova sa minimalnim potrebnim nagibom (do 15%) optimalno reenje. Nije dozvoljeno da se "ukrovljavanje" koristi kao masovni metod za sanaciju ravnih krovova ili obezbeivanje novog korisnog prostora kada je sam objekt ili okruenje sa takvim arhitektonskim karakteristikama da pojava kosih i mansardnih krovova naruava karakter objekta ili celine. U odre enim sluajevima kada je to neophodno, mogue je da se kroz regulacioni plan ova intervencija definie kao prihvatljiva i realizuje u pojedinanim situacijama. U smislu proirenja bruto povrine i poveanja broja korisnih etaa objekta sa ravnim krovom u kompaktnom ili otvorenom bloku, mogue je jedino njegovo nadziivanje povuenim spratom. U skladu sa arhitekturom objekta i prema pravilniku o predmetnoj intervenciji, nadziivanje objekta sa ravnim krovom podrazumeva zadravanje njegove osnovne volumetrije. U sluajevima kada sam objekat ili okruenje ima takve arhitektonske karakteristike da pojava kosih i mansardnih krovova ne naruava karakter objekta ili celine mogue je primeniti i dodavanje krova sa korisnim potkrovljem.

Novu krovnu konstrukciju treba postaviti povlaenjem iza venca ili zidane ograde ravnog krova. Ukoliko to nije mogue, moe se postaviti na venac zgrade, ali nije dozvoljeno isturanje krova van ravni fasade, odnosno krov ne sme da izlazi iz gabarita zgrade. U kompaktnom bloku, visina slemena nadzidanog dela ne sme prei maksimalnu visinu slemena vieg suseda koji se planom zadrava.

243

11.7.2.5. Nadzi ivanje i izmena geometrije postoje eg krova radi formiranja potkrovlja

Nadziivanje postojeih objekata mogue je u okviru planiranih visina za odreen tip bloka prema pojedinanim pravilima. Nadziivanje potkrovlja je intervencija unutar povrine tavanskog prostora sa promenom visina nazidaka i drugih geometrijskih svojstava krova u cilju dobijanja komfornijeg korisnog prostora.

Maksimalna visina nadzitka potkrovne etae, kod izgradnje klasinog krova je 1,2 m, odnosno 2,2 m od kote poda potkrovlja do preloma kosine mansardnog krova. Na postojeim i novoplaniranim krovovima mogu se formirati krovne bade. Maksimalna visina od kote poda potkrovlja do prelomne linije bade je 2,2 m. U okviru krovne bade mogu se formirati izlazi na terasu ili lou. Oblik i irina bade moraju biti usklaeni sa elementima fasade. 11.7.2.6. Energetska sanacija fasade ili krova Energetska sanacija fasade ili krova podrazumeva sve intervencije koje se izvode u cilju poboljanja tehnoloko-energetskih karakteristika zgrade: naknadno postavljanje spoljne, zamena ili dopuna postojee toplotne izolacije, postavljanje solarnih kolektora i sl.

Nije dozvoljeno nadziivanjem postoje eg ili izgradnjom novog krova formiranje potkrovlja u vie nivoa, osim na mestima gde je to posebnim uslovima definisano. Nije dozvoljena izgradnja mansardnog krova sa prepustima, niti on sme, na bilo koji nain da izlazi iz gabarita zgrade. Novoplanirani mansardni krov mora biti projektovan kao tradicionalan mansardni krov, upisan u polukrug.

244

11.7.2.7. Zatvaranje prizemlja koja imaju stubove

11.7.2.9. Pregra ivanje pasaa, javnih prolaza u unutranjost bloka

Stambene zgrade sa otvorenim prizemljima (sa jezgrima za vertikalne komunikacije i stubovima) karakteristine su za otvoreni tip bloka. Intervencije pretvaranja ovakvih prizemlja u koristan prostor se ne dozvoljavaju. 11.7.2.8. Zatvaranje kolonada

Nije dozvoljeno zatvaranje postojeih prolaza i pasaa u unutranjost kompaktnih, meovitih i otvorenih blokova. Ovi prolazi zadravaju se radi bezbednosnih mera (pristup interventnih vozila) i u interesu stanovnika bloka (provetrenost kompaktnih blokova, parkiranje u unutranjosti bloka, peaki pristupi bloku itd.). 11.7.2.10. Otvaranje podruma Otvaranje podruma je intervencija kojom se podrumske prostorije u postojeem objektu povezuju sa spoljnim prostorom ili drugim delovima zgrade sa namerom da se dobije novi koristan prostor (prema pravilu na strani 392).

Prizemlja sa kolonadama su karakteristina za objekte kompaktnih blokova. Nije dozvoljeno zatvaranje, u smislu pregraivanja dela prizemlja radi formiranja korisnog prostora ili zatvaranje celog prizemlja. Mogue je samo proirivanje kolonada na susedne objekte. Prilaz podrumu moe biti iz zajednikih prostorija i sa parcele.

245

11.7.2.11. Dogradnja novog dela zgrade Dogradnja objekta podrazumeva proirenje osnove postoje eg objekta prema uslovima za parcele tipa bloka u kojem se intervencija izvodi. Za dograene objekte vae sva pravila kao i za nove objekte. Dogradnja postoje ih objekata definisana je: - tipom bloka, - postoje om izgraeno u kvalitenih susednih objekata, i - statikim mogunostima objekta i tla.

u nizu, dograeni deo ne sme prei irinu kalkana susednih objekata na mestu spoja. Dogradnjom novog dela zgrade ne sme se ugroziti statika stabilnost postojeeg i objekata na susednim parcelama. 11.7.2.12. Dogradnja vertikalnih komunikacija (stepenita i liftova)

Dogradnja podrazumeva obezbeenje odgovarajueg broja parking mesta za nove kapacitete prema ovim pravilima.

Dogradnja elemenata komunikacija - liftova i stepenita, dozvoljava se kod svih tipova blokova pod uslovom da predmetna intervencija ne ugroava funkcionisanje i statiku stabilnost postojeeg objekta i objekata na susednim parcelama. Svi elementi vertikalnih komunikacija moraju biti zatieni od spoljnih uticaja. 11.7.2.13. Dogradnja na otvorenim terasama Dogradnja na otvorenim terasama podrazumeva proirenje korisnog prostora na postojee otvorene delove objekta. Dozvoljava se kod objekata individualnog stanovanja, objekata sa prigradskim stanovanjem i objekata spontano nastalih naselja.

Dograeni deo objekta ne sme da predstavlja smetnju u funkcionisanju postojeeg dela objekta, kao i objekata na susednim parcelama. Kod objekata

246

Dograivanje se mora izvoditi tako da se ne narui odnos prema susednim objektima, tj. prema pravilima o minimalnim rastojanjima objekata i optim pravilima o dogradnji.

11.7.2.14. Nadgradnja i dogradnja novih prostorija Nadgradnja i dogradnja novih prostorija dozvoljena je u blokovma individualnog i prigradskog stanovanja i u spontano nastalim naseljima koja se detaljnijim planom transformiu u jednu od navedenih kategorija. Ukoliko je zgrada vee spratnosti, poeljno je dograivanje izvriti po vertikali, na svim spratovima. Novoizgraeni delovi ne smeju ugroavati postojee zgrade na susednim parcelama. 11.7.2.15. Zatvaranje balkona, loa i terasa U blokovima individualnog, prigradskog i spontanog stanovanja koja se detaljnijim planom transformiu u jednu od navedenih kategorija dozvoljeno je zatvaranje terasa, loa i verandi, pod uslovom da ovom intervencijom nee biti ugroeni objekti susednih parcela (pravilo o minimalnom rastojanju izmeu objekata). U objektima kompaktnih, otvorenih i meovitih blokova centralne gradske zone, nije dozvoljeno zatvaranje balkona, loa i terasa orijentisanih prema ulici i drugim javnim prostorima, osim kao jedinstvena intervencija za sve etae.

Mogue je zatvaranje loa i terasa prema unutranjem dvoritu. Zatvaranje svih terasa na fasadi, mora se izvoditi na isti nain, u istom materijalu i boji, u skladu sa postojeim elementima zgrade. 11.7.16. Ruenje starog i izgradnja planiranog objekta

Izgradnja objekta podrazumeva i podizanje nove zgrade na mestu stare koja se rui. Novi objekat se gradi prema uslovima regulacije parcele definisanim ovim pravilima.

247

- sanaciju dotrajalih konstruktivnih delova objekata, - adaptaciju objekta u smislu promene namene dela objekta, - podelu ili spajanje pojedinih funkcionalnih delova objekta, - zamenu instalacija, ureaja, postrojenja i opreme. Rekonstrukcija se dozvoljava u okviru postoje eg gabarita, bez njegove izmene ili bilo kakvog proirenja. Dozvoljava se prenamena postojeeg stambenog prostora i pomonih prostora u objektu u poslovni prostor. Dozvoljava se prenamena postojeih tavanskih prostora i pomonih prostora u objektu adaptiranjem u korisni stambeni prostor, bez promene visina i drugih geometrijskih odlika krova. Svi radovi na promeni namene u objektu moraju biti u saglasnosti sa Zakonom o odravanju stambenih objekata i Zakonom o planiranju i izgradnji. 11.9. Pravila za tretman nepokretnih kulturnih dobara, dobara koja uivaju prethodnu zatitu i objekata i celina koji uivaju urbanisti ku zatitu Svi radovi na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini i dobrima koji uivaju prethodnu zatitu izvodie se prema uslovima zatite definisanim od strane slube zatite spomenika kulture. Urbanistiku zatitu uivaju objekti i celine koji nisu evidentirani kao kulturna dobra a vrednovani su nizom kriterijuma kao trajna dobra u Generalnom planu. Spisak objekata nalazi se u dokumentaciji Generalnog plana. 11.10. Urbanistika pravila za ulepavanje grada Ovde se daju osnovna pravila koja treba da obezbede jedan likovno ureeniji grad od ovog koji danas imamo. Ne postoje pravila koja e obezbediti postizanje visokih umetnikih dometa u gradskom oblikovanju. Visoki dometi su proizvod talenta i volje da se oni u prostoru postignu. Pravila koja se ovde daju treba da obezbede standardnu gradsku sliku, ambijente koji ne e biti u sferi neukusa i kia. Pravila koja treba potovati su sledea i odnose se na sve zgrade i sve ambijente grada.

Ruenje objekta dozvoljeno je i u sluajevima kada se on nalazi van granica svoje parcele, ispred regulacione linije ili na prostoru planiranom za izgradnju objekta od opteg interesa. Objekti predvieni za ruenje ne mogu se dograivati, a do privoenja nameni prostora, na objektu se mogu izvoditi slede i radovi: rekonstrukcija, obnova i restauracija. Ruenje dotrajalih i drugih objekata koji predstavljaju smetnju u realizaciji planirane izgradnje mora biti u skladu sa postupkom predvienim zakonom. Ako se postoje i objekat zamenjuje novim objektom, primenjuju se uslovi iz pravilnika za izgradnju novih objekata. Ako u kompaktnom bloku postoji susedni dvorini objekat na parceli, dozvoljeno je pretvaranje tavanskog u koristan prostor sa istom niveletom slemena, i dozvoljenim nazidkom 1,2 m. Za sve radove iz ovog poglavlja potrebno je da investitor u fazi izrade projektne dokumentacije pribavi saglasnost autora projekta objekta ili strukovnog udruenja. Svi radovi iz ovog poglavlja na objektima koji su u statusu nepokretnih kulturnih dobara i kulturnih dobara koja uivaju prethodnu zatitu moraju biti uraeni prema uslovima i merama zatite definisanim od strane zavoda za zatitu spomenika kulture. Za objekte koji su predvieni za ruenje, usled potreba za realizovanjem javnog interesa, dozvoljena je samo sanacija zgrade. 11.8. Pravila za rekonstrukciju objekata Rekonstrukcija objekta podrazumeva:

248

11.10.1. Potovanje konteksta Prilikom projektovanja i izgradnje nove zgrade kontekst se mora potovati. Novi ambijent, objekat, zgrada i sl. treba da bude u skladu sa gradskom ili prirodnom okolinom u kojoj se podie. U tom smislu nova intervencija treba da bude stilski usklaena sa dominantnom stilskom orijentacijom u zoni koja je kontekstuelno bitna (ulica, skver, blok, potez, deo grada i sl.). Odstupanje od ovog pravila je mogue ukoliko se reenje obezbedi putem javnog konkursa. 11.10.2. Potovanje izvornog arhitektonskog stila Postoje i arhitektonski stil mora se potovati prilikom nadgradnji, adaptacija i sl. Prilikom dodavanja bilo kakvih delova na postojee graevine ili prilikom njihove adaptacije - dozi ivanja, nadziivanja, zatvaranja i otvaranja raznih delova, menjanja krova i sl., potrebno je da svi novi delovi i radovi budu izvedeni u arhitektonskom stilu u kome je izgraena postojea zgrada. Nije dozvoljena promena stila graenja. Odstupanje od ovog pravila je mogue ukoliko se novo reenje dobije putem javnog konkursa. 11.10.3. Potovanje izvorne fasade Izvorna fasada mora se ouvati prilikom prerada i popravki. Arhitektonska i koloristika reenja fasada, koja se predlau prilikom rekonstrukcije moraju da odgovaraju izvornim reenjima. Nije dozvoljena koloristika prerada, oivljavanje, dodavanje boja i ukrasa koji nisu postojali na originalnoj zgradi, izmiljanje nove fasade i sl. Odstupanje od ovog pravila je mogue ukoliko se reenje obezbedi putem konkursa. 11.10.4. Ulepavanje dvorinih fasada U mnogim sluajevima dvorine fasade i kalkani zgrada uestvuju u formiranju gradske slike. Neretko ova sporedna arhitektura potire vrednosti okolnih zgrada. Da bi se ovim ambijentima posvetilo vie panje, potrebno je da dvorine fasade i bone vidne fasade budu obraene na adekvatan nain, u duhu ovog pravilnika. 11.10.5. Spreavanje kia Novi ambijent, objekat, zgrada i sl. ne smeju se formirati na bazi onih elemenata i kompozicija koji vode ka kiu, kao to su lana postmodernistika arhitektura, napadni folklorizam, pseudoarhitektura zasnovana na prefabrikovanim stilskim, betonskim, plastinim, gipsanim i drugim elementima, dodavanje lanih mansardnih krovova (takozvanih ubara, kapa), arhitektonski nasilno pretvaranje ravnih krovova u kose (takozvano ukrovljavanje) itd.

11.10.6. Upotreba korektivnog zelenila Poeljna je upotreba korektivnog zelenila tamo gde druge mere nisu mogue. Upotreba zelenila za korekciju likovno arhitektonskih nedostataka postojeih zgrada je prihvatljiva i preporuuje se. U tom smislu se podrava vertikalno ozelenjavanje, ozelenjavanje krovova, primena puzavica i sl. 11.10.7. Definisanje beogradskih materijala i boja Potrebno je posebnim prvilnikom definisati materijale koji e se koristiti za obradu javnih prostora. Potrebno je posebnim pravilnikom definisati boje koje e u Beogradu biti koriene. Potrebno je istim pravilnikom odrediti i osnovne materijale i tipove zastora koji e se masovno koristiti za javne povrine. Do donoenja ovakvog pravilnika u obradi fasada primenjuju se fasada svetle priguene boje. Upotreba drugih boja je mogua na osnovu konkursnog reenja. 11.10.8. Ulepavanje javnih prostora Potrebno je sprovesti dve vrste mera: jedno su mere za oslobaanje javnih prostora od neadekvatne, rune, neukusne urbane opreme i sadraja (na primer kiosci i terase ugostiteljskih objekata neprimereni prostoru u kome se nalaze...), a drugo je postizanje jedinstvenog i kontrolisanog ureenja ovih prostora. Raspisivanjem malih konkursa kontrolisae se izbor opreme, elemenata i sadraja, naglaavae se estetske dimenzije ovih prostora, ozelenjavanja i sl. Potrebno je na nivou grada izraditi odgovarajua pravila graenja. 11.10.9. Tretman moderne i savremene arhitekture Urbanistika pravila za tretman objekata moderne i savremene arhitekture posebno se navode zato to je ova arhitektura u Beogradu karakteristina. Ova pravila su obavezuju a za zgrade koje su navedene u spisku u Dokumentaciji plana, a za ostale objekte iz ove grupe, primenjuju se kao preporuke uz obavezu potovanja optih pravila za oblikovanje iz prethodnih stavova. Unapreenje komunikativnosti i ureenosti podrazumeva aktiviranje zone prizemlja objekta novim sadrajima u smislu o uvanja ili unapreenja funkcije objekta u kontekstu lokacije i drugih zahteva. U tretmanu moderne i savremene arhitekture mogue je koristiti slede e oblikovno arhitektonsko-urbanistike postupke: - Neutralnost. Nadgradnja ili dogradnja novog dela postoje eg objekta na nain da izvorni volumen i arhitektura budu prepoznatljivi, a da novi delovi objekta budu uraeni skromno, povueno, uzdrano, bez nametanja sopstvenih

249

vrednosti i bez ugroavanja karaktera inicijalnog objekta. - Manirizam. Nadgradnja ili dogradnja objekta koja podrazumeva promenu volumena objekta korienjem istovetne arhitektonike i materijalizacije. Dovravanje urbanistikih celina prema izvornim urbanistikim planovima i idejama. - Transpozicija - nadgradnja ili dogradnja objekta oslanja se na postoje u arhitektoniku. Primenjuju se principi i elementi kompozicionog plana postoje eg objekta. Stilizuju se sekundarna i/ili tercijalna plastika. Upotrebljavaju se isti i/ili drugi, odgovarajui materijali. U tom istom duhu mogue je da se pravilo primeni i za urbanistike kompozijice. - Modernizacija (Osavremenjavanje izgleda zgrade) - preoblikovanje fasade uz uvanje volumetrije objekta. Arhitektonika i materijalizacija su u duhu vremena intervencije. Koristi se u izuzetnim situacijama i na osnovu konkursa. - Dovravanje prema izvornim projektima dovravanje urbanistikih celina ili objekata prema izvornim urbanistikim planovima odnosno arhitektonskim projektima. Za tretman objekata i prostora u reimu urbanistike zatite treba da budu primenjeni neki od prethodno navedenih postupaka uz paljivu arhitektonskourbanistiku analizu. Metodi koji su dozvoljeni samo na osnovu rezultata konkursa su sledei: - Kontrastiranje. Nadgradnja ili dogradnja novog dela postojeeg objekta ili druga graevinska intervencija na objektu na nain da izvorni volumen i arhitektura budu prepoznatljivi, a da novi delovi objekta budu uraeni u drugaijem arhitektonskom maniru i materijalizovani u drugom materijalu. - Drugi arhitektonsko urbanistiki postupci. Re je o postupcima koji predstavljaju kreativan, savremen doprinos u tumaenju arhitektonskih objekata i prostornih celina. 11.11. Urbanistika pravila za uspostavljanje sistema zelenih povrina grada Pod "sistemom zelenih povrina grada" podrazumeva se umreenost razliitih tipova zelenih povrina i njihova integracija sa izgraenim tkivom grada. Pod "zelenim povrinama" podrazumevaju se povrine koje su preteno pod saenom ili u razliitom stepenu degradiranom prirodnom vegetacijom. Zatita postoje eg fonda zelenih povrina grada i njihovo unapre enje rekonstrukcijom, uklanjanjem privremenih objekata i zamenom biljnog fonda vri

se registrovanjem tih povrina, formiranjem katastra zelenih povrina grada i njihovom valorizacijom. U cilju zatite zelenog fonda, nije mogua prenamena postojeih i planiranih zelenih povrina u druge namene saglasno tabeli i uslovima transformacije namena. Kao kompatibilna namena, izuzetno i na manjoj povrini mogu se u okviru zelenila planirati objekti javne namene od posebnog znaaja za grad i republiku. Postojee zelene povrine prikazane u GP su fiksne kao namena ali se mogu unapreivati u okviru svoje tipologije ili se mogu menjati u okviru tiplogije zelenih povrina. Postojee gradske i prigradske ume dobijaju prioritetnu zatitnu i rekreativnu funkciju sa prevoenjem u vii uzgojni oblik uz tendenciju zamene plantaa topola vrstama prirodne potencijalne vegetacije. GP zatiena podruja u kategoriji trajnih dobara grada, predstavljena u karti trajnih dobara, spadaju u nepromenljive elemente grada koji se ne mogu menjati budu im izmenama i dopunama GP. Realizacija planiranih namena koje podrazumevaju pravila mora biti uslovljena i podizanjem prateih zelenih povrina. Erozijom ugroena podruja treba sanirati zatitnom vegetacijom. Sistem zelenih povrina na podru jima intenzivne poljoprivrede realizovae se uspostavljanjem mree zasada (vetrozatitnih pojaseva, ivica, itd.) uz maksimalnu zatitu postoje ih. Rehabilitacija urbanog podru ja treba da se bazira na integraciji ekoloki orijentisanog planiranja, to izme u ostalog, podrazumeva ureenje neposredne okoline stanovanja i formiranje sistema novih zelenih i slobodnih povrina grada, u skladu sa Pravilima za stambene blokove. Kao prethodno reenje, na podrujima koja su danas pod parlozima, ruderalnom vegetacijom, poljima i livadama, a u daljoj budu nosti su namenjena izgradnji, treba prevesti u zelene ili rekreativne povrine, koje nakon zavretka izgradnje, mogu da budu delimino sauvane. Parkinge ozeleniti vrstama visokih liara, ali ove povrine ne ulaze u obraun potrebnih zelenih povrina. 11.11.1. Stambeni blokovi Kod novoplaniranih blokova svih tipova za dimenzionisanje prate ih zelenih povrina na nivou parcele i bloka primeniti maksimalne normative.

250

bez zemljanog nasipa. U ovom tipu bloka mogue je razvijati koncept odvodnjavanja - tako da se omogui poniranje kinice ili njeno sakupljanje u vetakom jezeru, koje moe da bude osnovno obeleje ure enja prate ih zelenih povrina.

Unapre enje zelenih povrina postoje ih kompaktnih blokova mogue je ostvariti vizuelnim otvaranjem unutranjih postoje ih i planiranih ozelenjenih dvorita u blokovima, ukoliko, zbog vlasnikih odnosa nije mogue od njih formirati zajedniki ili polujavni prostor bloka. Detaljnijom urbanisti kom razradom i urbanistikim uslovima treba dati preporuke za tretman kvalitetnih postojeih zelenih povrina kao i mogue (minimalno) ozelenjavanje slobodnih prostora parcela unutar stambenog bloka. Ure enje postojeih kompaktnih blokova je potrebno usaglasiti sa veliinom, realnim mogunostima prostora i stepenom zasen enja, a dimenziju novoplaniranih blokova ovog tipa na neizgraenom zemljitu odrediti, izme u ostalog, i prema optimalnim mogunostima za ozelenjavanje unutranjosti bloka.

Privatne bate u blokovima individualnog stanovanja u formiranom tkivu centralne zone grada, prilikom planiranja intervencija, treba sauvati. Ova stara dvorita i bate imaju znaajnu kompenzacionu funkciju u mrei urbanih slobodnih povrina i imaju znaajnu funkciju poboljanja ivotnih uslova u gradu. Stoga je potrebno valorizovati ove prostore i doneti posebnu gradsku odluku o njihovoj zatiti. U blokovima prigradskog stanovanja privatne bate sa velikom snabdevenou zelenih povrina, treba zadrati kao optimalni prelaz kompaktno izgraenog grada ka otvorenom predelu. Takoe treba zadrati vegetaciju tipinu za dato podruje i predeo. Ukoliko u neposrednoj blizini lokacije socijalnog stanovanja ne postoje zelene povrine potrebno ih je formirati u okviru lokacije. Ukupan broj i povrina zelenih povrina u okviru lokacije moe da bude manji od uobiajnog. Ve e zelene povrine treba da budu uz drugu osnovnu namenu, kako bi odreena institucija (npr. vrti ili kola) preuzela brigu o njihovom odravanju. 11.11.3. Javni objekti Planiranim intervencijama predvideti sve mogunosti unapreenja postoje ih i formiranje novih prate ih zelenih povrina uz sagledavanje ireg prostora i potencijalnog zna aja ovih zelenih povrina za multi funkcionalnu upotrebu (npr.: velika kolska dvorita, zelene povrine ustanova kulture, specijalizovanih kulturnih centara, zdravstvenih ustanova i dr.). Vienamensko korienje planirati u zonama grada u kojima su zelene povrine deficitarne. Procenat uea slobodnih i zelenih povrina prilagoditi raspoloivom prostoru i vrsti

Postoje e slobodne povrine u otvorenim blokovima treba, pre svega, sauvati prilikom planiranih transformacija kao vrednost ovog tipa stanovanja, uz uslove za njihovo unapreenje. Kod novih otvorenih stambenih blokova, primeniti maksimalne normative za zelenilo, uz funkcionalno ra lanjavanje slobodnih prostora. Blok treba da bude izolovan od okolnih saobraajnica vierednim zatitnim pojasevima, sa ili

251

specijalizovanog centra. Visok procenat zelenila planirati u univerzitetskom kampusu i istraivakim centrima, domovima za stare, oko verskih objekata i specijalizovanih zdravstvenih centara. Uz pomo zelenila reavati vizuelne konflikte sa susednim namenama kao i zatitu od praine i buke. 11.11.4. Linearne zelene povrine u regulaciji saobra ajnica Na potezima postojee i novoplanirane putnike mree u granicama GP, u saglasnosti sa prostornim mogunostima, treba predvideti zatitne pojaseve protiv buke, praine i odbljeska, irina izmeu 50 i 100 m, kao i zatitu useka i nasipa. Zatitne pojaseve postaviti to blie saobraajnici. U nedostatku prostora za zatitne pojaseve primeniti ozelenjeni zemljani nasip irine 16-19 m, ozelenjene potporne zidove i slobodno stojee zidove od metala, drveta, stakla, betona u kombinaciji sa biljkama, irine 2,5 m. Slobodnostoje e zidove koristiti izme u saobraajnica, odnosno eleznikih pruga i stambenih podruja, na mestima gde je raspoloiv prostor veoma mali. U podrujima intenzivne poljoprivrede planirati zatitne pojaseve celom duinom putne mree. Zatitu odbljeska planirati sadnjom iblja sredinom saobraajnice, na krivinama i na mestima ukrtanja saobraajnica. Ukoliko doe do se e ume ili drvoreda u zoni postoje e ili planirane putne i uli ne mree nastalu tetu kompenzovati sadnjom na istoj ili drugoj putnoj ili ulinoj trasi. U novim peakim zonama predvideti podizanje novih drvoreda, zelenih batica, ardinjera, vertikalnog zelenila i vodene efekte. Reenje prilagoditi irini ulice, mikroklimatskim uslovima i stalnim koridorima senke. Postoje e biciklistike staze van rekreacionih zona, saglasno prostornim mogu nostima, opremiti drvoredima i prateim zelenim povrinama. Uslovi za samostalne zelene povrine i uslovi za druge prigradske i gradske zelene povrine dati su u Pravilniku za zelene povrine. 11.12. Urbanisti ka pravila za organizaciju prostora za gra ane sa smanjenom sposobno u kretanja U regulacionim planovima, urbanistikim projektima i urbanistikim uslovima obezbe uju se mere za olakanje kretanja hendikepiranima. U svakoj urbanisti koj celini oprema se najmanje jedan povezan pravac kretanja, sa spoljne strane celine ka centralnoj zoni, a u kome su otklonjene prepreke za graane sa smanjenom sposobnou kretanja. Ovi pravci povezuju se i meusobno sa pravcima iz susednih urbanistikih celina.

Kod javnih povrina treba izbegavati razliite nivoe peakih prostora, a kada je promena neizbena reavati je i rampom, a ne samo stepenitem. Ostale mere za olakanje kretanja primenjuju se u skladu sa propisima grada Beograda i Republike Srbije. Programiranje, planiranje i izdavanje uslova za projektovanje i realizaciju intervencija za prilagoavanje objekata uslovima za kretanje hendikepiranih mogu se raditi i neposredno na osnovu ovog plana. 11.13. Pravila za kori enje alternativnih izvora i utedu energije U spoljnoj i rubnoj zoni grada, kao i u drugim zonama sa niskim gustinama izgraenosti, i gde to konkretni uslovi dozvoljavaju, preduzimaju se dodatne mere za utedu deficitarnih oblika energije (naroito elektrine), tako to se u regulacionim i drugim urbanistikim planovima, i urbanistikotehnikim uslovima usklauje organizacija prostora i zgrada sa poveanim mogu nostima korienja alternativnih izvora energije i smanjenjem potronje ogranienih izvora. U organizaciji prostora i zgrada poveava se ue e kompaktnih zgrada sa vie etaa u odnosu na prizemne kue (izuzetno prizemlje, po pravilu prizemlje i potkrovlje, optimalno, prizemlje i dva sprata ili prizemlje, sprat i potkrovlje). Spoljne povrine zgrada smanjuju se, za istu korisnu zapreminu, tako to se favorizuju dvojne kue, kue u nizu, poluatrijumske ili atrijumske kue (poklapanje zidova susednih objekata na granici parcele) u odnosu na tradicionalne samostalne objekte. Odavanje toplote smanjuje se striktnom primenom vae ih propisa koji se odnose na izgradnju objekata. Kod postoje ih objekata kada to nije iskljueno drugim propisima dozvoljeno je naknadno izvoenje spoljne toplotne izolacije zidova. Kada se radi o zidu na regulacionoj liniji prema javnom prostoru, dozvoljava se da debljina svih konstruktivnih slojeva naknadne izolacije bude do 6 cm unutar javnog prostora. Kada se radi o slobodnom zidu na granici sa susednom parcelom, moe se dozvoliti postavljanje naknadne spoljne izolacije debljine do 6 cm, uz saglasnost suseda. Pri formiranju uslova za izgradnju novih objekata obezbeuje se da se odre mogunosti za korienje sun eve toplote na postoje im objektima, odnosno na drugim planiranim objektima.

252

Pasivni ili aktivni prijemnici suneve energije mogu se odobriti kao stalni ili privremeni. Kada su ovi ure aji odobreni urbanistikim uslovima kao stalni, ne moe se odobriti nova izgradnja na susednim parcelama koja im u sezoni grejanja smanjuje osunanje izme u 9 i 15 sati za vie od 20%. Kod postoje ih objekata, kada to prostorne okolnosti omoguavaju, dozvoljeno je naknadno formiranje staklenih verandi - solarijuma ako su staklenom povrinom orijentisani na jug ili sa otklonom veim od 30 u odnosu na jug. Ukoliko je projektom dokumentovana efikasnost solarijuma za utedu energije za grejanje objekta, povrina solarijuma jednaka povrini stakla na solarijumu ne rauna se kod indeksa izgraenosti i stepena zauzetosti parcele. U okviru prostora na parceli mogu se postavljati ure aji lokalnog kapaciteta na bazi toplotnih pumpi za korienje toplote podzemlja, s tim da ne prelaze elektrinu snagu od 10 W/m2 povrine parcele i da budu smeteni na najdaljem usklaenom odstojanju od granica susednih parcela i objekata. Radi utede energije koja se troi na preradu i transport pijae vode, u okviru prostora na parceli mogu se odobriti lokalni bunari za crpljenje podzemne vode za zalivanje useva ili tehni ku vodu za pranje, s tim da snaga pojedina ne crpke ne prelazi 400 W za parcele do 600 m 2 i dodatnih 5 W/m2 za razliku kod ve ih parcela, i da budu smeteni na najdaljem usklaenom odstojanju od granice susednih parcela i objekata. Na pogodno postavljenim parcelama i objektima mogu se odobriti i drugi oblici korienja alternativnih izvora energije ukoliko ne deluju tetno na susedni prostor. Pomenute mere za korienje alternativnih izvora i utedu energije mogu neposredno da se odobravaju na osnovu stru no pripremljenog tehni kog reenja u skladu sa prethodnim uslovima. Kod ureaja koji prevazilaze obim potreba standardnog domainstva ili manje radionice, potrebno je obezbediti usklaivanje posebnim urbanistikim uslovima. 11.14. Inenjersko-geoloki uslovi i pravila za izgradnju novih objekata i za dogradnju, nadzi ivanje i rekonstrukciju postoje ih objekata Na bazi inenjersko-geoloke rejonizacije, a za potrebe planiranja prostora u okviru generalnog urbanistikog plana izvrena je kategorizacija terena. Tako su izdvojene etiri kategorije:

I kategorija - povoljni tereni (prikazani belom bojom); II kategorija - uslovno povoljni tereni (prikazani belom bojom); III kategorija - nepovoljni tereni (prikazani narandastom bojom); IV kategorija - vrlo nepovoljni tereni (prikazani crvenom bojom). 11.14.1. Povoljni tereni Sa inenjersko-geolokog aspekta ocenjeni su kao najpogodniji za urbanizaciju (stanovanje, infrastruktura, saobraaj), bez ograni enja u korienju, a uz uvaavanje lokalnih inenjerskogeolokih karakteristika terena. Izgradnja objekata na ovim terenima moe se vriti bez ogranienja uz uvaavanje lokalnih geotehni kih karakteristika terena. 11.14.2. Uslovno povoljni tereni Inenjersko-geoloka svojstva ovih terena uslovljavaju izvesna ograni enja pri urbanizaciji prostora. U zavisnosti od lokacije korienje ovih terena za urbanizaciju uslovljeno je: nivelacionim prilagoavanjem prirodnim uslovima, preventivnim geotehnikim merama zatite stabilnosti iskopa i prirodnih padina, kontrolisanim dreniranjem podzemnih voda i primenom geotehnikih meliorativnih mera, kao to su regulisanje vodotoka, nasipanje, izrada drenanih sistema, razna poboljanja tla, izbor adekvatnog naina fundiranja. Izgradnja objekata na ovim prostorima zahteva detaljna geoloka istraivanja koja e definisati uslove gradnje za svaki pojedinani objekat. 11.14.3. Nepovoljni tereni Inenjersko-geoloke karakteristike ovih terena u prirodnim uslovima su ograniavajui faktor. Ova kategorija obuhva: uzane proluvijalne ravni i izvorine elenke; potencijalno nestabilne padine sa umirenim klizitima; delova aluvijalnih ravni ispod kote 72 mnv, mrtvaje, bare i starae; lesne odseke sa pojavom odrona i proloma tla. U okviru plana izdvojena su podruja koja su branjena od poplava i koja usled toga imaju neke posebne reime korienja (Krnja a, delovi uz Savu i sl.). Korienje ovih terena za urbanizaciju zahteva prethodnu pripremu terena primenom sanacionih i meliorativnih mera, u smislu poboljanja stabilnosti padina i obezbe enja objekata na njima i regulisanje vodotoka; u zonama ispod kote 72 mnv je neophodna priprema ireg prostora u vidu sloenih hidrotehnikih melioracija i regulisanje terena do

253

kote dejstva visokih voda (nasipanjem, izradom drenanog sistema). Prioritet Beograda mora biti usklaivanje vodoprivrednih problema sa razvojem ostalih aktivnosti. Radi definisanja oblika sanacionih i melioracionih mera neophodno je uraditi projekat sanacije ireg podruja. 11.14.4. Vrlo nepovoljni tereni Izrazito nepovoljni tereni obuhvataju lokacije sa pojavom aktivnih klizita, plavljene delove aluvijalnih ravni kao i delove prostora koji su zagaeni izuzetno opasnim toksinim materijama. Klizita ima u prirodnim uslovima na padinama, re nim i potonim dolinama, ali i du saobraajnica ili drugih graevinskih objekata gde su nastala usled neadekvatnog zasecanja tla. Na beogradskom podruju brojna klienja zemljanih masa prisutna su na prostoru jugozapadno od Avale, poev od Ostrunice prema Obrenovcu - klizite Umka i Duboko, kao i na prostoru jugoisto no, istono i severoistono od Avale poev od Begaljice, pa uz Dunav prema Ritopeku - klizita Karaburma, Mirijevo, klizita u Malom Mokrom Lugu i Velikom Mokrom Lugu, Vinjica, klizita na Velikoselskoj krivini Dunava, Vina, Ritopek odnosno na prostorima izgraenim od neogenih sedimenata. Na formiranje klizita osim geomorfolokih i hidrogeolokih uslova, bitnu ulogu igra geoloki, odnosno litoloki sastav zemljita i stepen njegove degradacije u pripovrinskoj zoni. Tereni oznaeni kao vrlo nepovoljni za izgradnju u izvesnim sluajevima mogu se urbanizovati uz prethodnu primenu sanacionih i melioracionih mera u smislu poboljanja stabilnosti padine i obezbe enja objekata. Detaljna urbanistika reenja, namene i organizovanje ovih prostora treba utvrditi detaljnim inenjersko-geolokim istraivanjima i planovima detaljne regulacije. 11.14.5. Nadzi ivanje i dogradnja Nadziivanje i dogradnja objekata su mogui ako se istraivanjima utvrdi da je isti fundiran na odgovarajui nain i da uve anje optereenja na temelje ne e izazvati tetne posledice po objekat. Potrebne analize moraju se sprovesti za svaki objekat pojedinano, uz pretpostavku da objekat i u konstruktivnom smislu zadovoljava potrebne uslove. Potrebne analize se moraju sprovesti u skladu sa Zakonom o geolokim istraivanjima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 44/95), uz pretpostavku da objekat u konstruktivnom smislu zadovoljava potrebne uslove.

11.14.6. Seizmi ka rejonizacija beogradskog podru ja Na seizmolokoj karti publikovanoj 1987. godine koja se odnosi na povratne periode vremena od 50, 100, 200, 500 i 1000 godina i predstavlja oekivane maksimalne seizmike intenzitete, podruje Beograda je na oleati za povratni period od 100 godina locirano u zonu sedmog stepena MCS seizmike skale, odnosno MCK-64, to je u stvari ekvivalentno stvarnom stanju kroz seizmoloku istoriju. Dve date oleate seizmoloke rejonizacije predstavljaju dva tzv. nivoa seizmikog rizika i to 37% i 10%, to odgovara normalnom i maksimalnom oekivanom zemljotresu za povratni period od 100 godina. Prikazani elementi seizmikog hazarda odnose se na parametre najzastupljenije osnovne stene na teritoriji grada i prikazani su tabelarno. Tabela 87: Seizmi ki hazard na teritoriji GP PARAMETAR I max Koeficijent a max (g) (MCS) seizminosti Ks 0.08-0.175 7.0-8.0 0.020-0.043 0.10-0.250 7.0-8.5 0.025-0.059

RIZIK 37% 10%

S obzirom na to da su u procesu prorauna elemenata seizmikog hazarda koriene jednaine atenuacije seizmikih parametara koje su izvedene za uslove osnovne stene, to i dobijena vrednost parametara iz date tabele i sa datih oleata treba vezati za takve uslove. U daljem korienju navedenih parametara treba voditi rauna pri proraunu dinamikog faktora amplifikacije tla, odnosno oekivanih vrednosti maksimalnog ubrzanja tla, maksimalnog intenziteta i koeficijenta seizminosti na povrini terena lokacije, odnosno na nivou fundamenta objekta. 11.5. Primena pravila gra enja 11.15.1. Primena dozvoljenih urbanisti kih pokazatelja i indeksa Najve i dozvoljeni urbanistiki pokazatelji i indeksi kao pravila graenja za prostorne zone, odnosno za prostorne jedinice (blokove ili delove blokova sa planski odre enom namenom) unutar urbanistikih celina, prikazani su u tabelama 14, 15, 18, 19, 20, 23, 24, 25, 26, 29, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55 i 56 i primenjuju se za ostalo graevinsko zemljite u zavisnosti od tipa izgradnje, planirane namene i karakteristika urbanistike celine.

254

11.15.2. Primena optih pravila graenja Opta pravila graenja data u ovom poglavlju (od take 11.5 do take 11.8) primenjuju se za ostalo graevinsko zemljite za sve urbanistike celine u rasponu mogu nosti datih pravilima iz take 11.15.1, u skladu sa morfolokim, oblikovnim i funkcionalnim karakteristikama lokacije na koju se primenjuju. Opta pravila iz ove take ure uju se i razrauju po urbanistikim celinama u postupku dalje razrade ovog plana putem kontinualnog planiranja u skladu sa prelaznim i zavrnim odredbama. 12. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE 12.1. Uslovi sprovo enja Generalnog plana Generalni plan Beograda ima poetak sprovoenja u periodu primene prelaznih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 47/03) koji je stupio na snagu 13. maja 2003. godine, posle okonanog javnog uvida u Nacrt generalnog plana Beograda 2021, 27. marta 2003. godine. Beograd se zbog svoje veliine i organizacije bitno razlikuje u svim dimenzijama problema koje reava od ostalih gradova ili naselja u Srbiji. Jedino se Generalni plan Beograda prikazuje u razmeri 1:20.000 sa poveanim nivoom uoptavanja prikaza. Poveanje efikasnosti urbanistikog planiranja na organizaciju, izgled i ekonominost svakog pojedinog objekta, gradskih javnih prostora i ambijenata i grada kao celine je cilj sprovoenja Generalnog plana, a usmeravajua komponenta Plana treba da bude intenzivnija od restriktivne. Zbog toga je nuno da nain sprovoenja bude tome prilagoen, ukljuujui u sprovoenje Zakonom predviene i obavezne instrumente postupno i onim redom kako budu donoeni i pripremani, a saglasno zakonskim rokovima i obavezama. Faze sprovoenja o kojima je re su: - dalja razrada pravila graenja i njihova primena za prostore za koje nije donet urbanistiki plan; - priprema i donoenje odluka o odreivanju delova urbanistikih planova koje se mogu primenjivati u skladu sa vae im zakonom do 13. novembra 2003. godine; - izdavanje odobrenja za izgradnju za objekte izgraene bez dozvole (obavezno obavetenje o uslovima najkasnije do 13. januara 2004); - donoenje urbanistikih planova koji upotpunjavaju Zakonom predvieni sistem

planova u roku od 18 meseci, tj. do 13. novembra 2004. godine; - odre ivanje javnog graevinskog zemljita na osnovu odluke Skuptine grada i na osnovu urbanistikog plana, u okviru graevinskog rejona odre enog ovim planom, a u roku od 24 meseca (13. maj 2005. godine). Za sve faze je razraen skup prelaznih i zavrnih odredaba primeren sloenosti problema. 12.2. Pravila graenja U cilju prevazilaenja vremenskog perioda sa nedostatkom odgovarajuih urbanistikih planova na velikoj teritoriji Generalnog plana Beograda, kao prelazni oblik za neophodne dopune pravilnika i pravila ureenja i graenja iz ovog generalnog plana, radi pove anja mogunosti priprema i kvaliteta izvoda iz Generalnog plana, razradie se i pripremiti neophodna pravila po urbanistikim celinama iz poglavlja 11. Pravila graenja, taka 11.15.1. i 11.15.2. Ova pravila predstavljae dopunu ovog plana na teritoriji Generalnog plana i na teritoriji deset gradskih optina u celini. Ova pravila e prestati da vae ili e biti ukljuena u urbanistiki plan na prostoru za koji se donese ili preispita plan generalne, odnosno plan detaljne regulacije u skladu sa zakonom. Ova pravila treba dodatno da diferenciraju parametre i uslove graenja sa istim pravilima graenja datim prema urbanistikim celinama u poglavlju 11. Pravila graenja ovog plana. Ova pravila treba da budu u skladu sa generalnim okvirima namena povrina, rasponima, standardima Generalnog plana, s tim da se njima preciznije ree i pitanja postupka u graninim sluajevima lokacija na obodima jedne prema drugoj nameni, kada zbog optosti ovog plana nisu definitivno odreene. Pravila graenja iz ove take mogu se izraivati i donositi istovremeno za sve urbanistike celine, obuhvat ovog plana u celini ili sukcesivno za pojedinane urbanistike celine, a najkasnije est meseci po donoenju ovog GP i ine integralni deo Generalnog plana. 12.3. Pravila gra enja za reavanje slu ajeva sa objektima izgra enim bez odobrenja za graenje Za uspenu sanaciju masovne pojave gradnje objekata bez graevinske dozvole odnosno odobrenja za gradnju (za koju je odgovor uprave i strunu analizu svakog predmeta prema zahtevu

255

vaeeg zakona potrebno izvriti do 13. januara 2004. godine) neophodno je obezbediti odgovarajuu odluku i posebna pravila koja omoguavaju efikasan rad komisija i kvalitetne odluke o uklapanju ili eliminaciji ovakvih objekata. Ukoliko je to neophodno za uspenu akciju sanacije pojedinih objekata ili grupa kua, ova pravila mogu imati i nie ili vie parametre iskorienja ili geometrijski definisanih uslova u odnosu na standardna pravila ureenja ili graenja definisana ovim generalnim planom, pod uslovom da to bitno ne utie na snienje standarda i kvaliteta organizacije regularno planiranih i izgraenih grupa zgrada i prostornih celina i javnih povrina u prostoru Generalnog plana. Pravila iz ove take treba da obezbede i dodatne informacije i podloge kao i osnovna pravila strunog rada optinskih i gradskih tela formiranih za voenje postupka obezbeivanja urbanistikih informacija i odluka u postupku sanacije objekata izgraenih bez propisanog odobrenja za izgradnju. Prestankom organizovane akcije za legalizaciju i sanaciju bespravnih i neplanski izgraenih objekata i primene unutar tela odreenih za voenje tih postupaka u skladu sa propisima - prestaje i primena ovih pravila. O prestanku vaenja ovih pravila donosi odluku organ nadlean za usvajanje plana. 12.4. Priprema i donoenje odluke o odre ivanju delova ranije donetih urbanisti kih planova koji se mogu primenjivati u skladu sa zakonom U skladu sa zahtevom iz zakona, potrebno je do 13. novembra 2003. godine doneti odgovarajue odluke o odre ivanju delova iz urbanistikih planova donetih po prethodnim propisima koji se mogu primenjivati u skladu sa vae im zakonom. Iz tako odreenih delova mogu se upotrebljavati samo oni delovi koji su istovremeno u skladu i sa ovim generalnim planom. U delovima planova u kojima se njihova primena obustavlja primenjuju se pravila ureenja i graenja ovog generalnog plana i privremena pravila graenja iz take 12.2. kao dopunska radi formiranja izvoda iz plana, odnosno akta o urbanisti kim uslovima. Urbanistike planove koji sadre delove koji se ne mogu primenjivati zbog nesaglasnosti sa zakonom ili Generalnim planom treba zameniti novim planom generalne regulacije za iru teritoriju kojoj pripadaju u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog generalnog plana, odnosno novim planom detaljne regulacije u roku od pet godina. Donoenjem novog plana generalne ili detaljne regulacije na itavoj teritoriji tog plana prestaje

primena privremenih pravila graenja iz take 12.2. a za planove za koje je odluka o pristupanju izradi doneta posle roka za odgovor uprave na prijavu za legalizaciju bespravno podignutih objekata (uslovno: 13. januar 2004. godine) i primena pravilnika iz take 12.3. 12.5. Regulacioni planovi ije se sprovoenje obustavlja Ovoj grupi pripadaju planovi u kojima planirane namene nisu u skladu sa namenama datim u Generalnom planu, planovi koji nisu uskla eni sa sadanjim potrebama i zakonskim odredbama, kao i planovi koji su faktiki, nesprovoenjem, ali ne i formalno, stavljeni van snage. Na ovim podrujima potrebno je izraditi nove generalne i detaljne regulacione planove. Stupanjem na snagu ovog generalnog plana obustavlja se sprovoenje slede ih planova: Optina Stari grad 1. DUP blokova izme u: ulica Brankove, Pop Lukine, Ivan Begove, Graanike, Obilievog venca, Carice Milice, Marala Birjuzova i Zelenog venca ("Slubeni list grada Beograda", br. 28/91)

Optina Vraar 2. DUP rekonstrukcije dela bloka izmeu ulica Maksima Gorkog, Orlovia Pavla, uburske i Dubljanske ("Slubeni list grada Beograda", br. 12/70) - teritorija obuhvaena odlukom o pripremanju RP dela IX MZ, ("Slubeni list grada Beograda", br. 16/96) 3. DUP rekonstrukcije tri bloka na teritoriji optine Vraar ("Slubeni list grada Beograda", br. 8/67) 4. DUP nove saobraajnice od ulice 27. marta do Autoputa, Transverzala III ("Slubeni list grada Beograda", br. 11/70, 24/77) 5. DUP za rekonstrukciju bloka izmeu ulica Vardarske, Vuedolske, Svetolika Rankovia i Cerske ("Slubeni list grada Beograda", br. 15/67) Optina ukarica 6. DUP industrijske zone Mali Maki ("Slubeni list grada Beograda", br. 13/72, 2/75) 7. DUP kompleksa doma Radio televizije Beograd i centralnog filmskog studija u Koutnjaku ("Slubeni list grada Beograda", br. 10/75, 1/78)

256

8. DUP dela stambenog naselja eleznik ("Slubeni list grada Beograda", br. 14/80) 9. DUP Prve mesne zajednice u naselju Ostrunica ("Slubeni list grada Beograda", br. 10/70) Optina Savski venac 10. DUP kompleksa izmeu Autoputa i ulice Guevske, Zve anske i Bulevara JA ("Slubeni list grada Beograda", br. 24/90) Optina Zvezdara 11. DUP dela mesne zajednice izmeu ulica Gospodara Vui a, Vojislava Ilia, Topalovieve, Krianieve, Zage Malivuk i Olge Jankovi ("Slubeni list grada Beograda", br. 11/76) 12. DUP privredne zone na Bulevaru revolucije ("Slubeni list grada Beograda'', br. 13/74, 32/87) (obuhvaen planom Bulevara kralja Aleksandra) 13. DUP industrijske zone Stojino brdo ("Slubeni list grada Beograda", br. 10/86, 15/96 Optina Palilula 14. DUP specijalizovanog trnog centra - pijace Nova Karaburma, ulica Uralska ("Slubeni list grada Beograda", br. 2/76) 15. DUP groblja na potezu Lee ("Slubeni list grada Beograda", br. 1/78) 16. DUP podzemne putniko-eleznike stanice u zoni raskrsnice Bulevara revolucije i Ruzveltove ulice ("Slubeni list grada Beograda", br. 8/77) Optina Zemun 17. DUP sedam mesnih zajednica u Zemunu ("Slubeni list grada Beograda", br. 17/67, 5/73, 13/74, 11/78, 21/78, 5/80, 18/87, 2/80, 12/89) 18. DUP centra za trgovinu i rekreaciju na teritoriji optine Zemun ("Slubeni list grada Beograda", br. 2/79, 28/82) 19. DUP tri stambene zajednice na teritoriji optine Zemun ("Slubeni list grada Beograda", br. 14/63) 20. DUP izletita u Gornjem Zemunu ("Slubeni list grada Beograda", 7/72) 21. DUP bloka izme u ulica Cara Duana, saobraajnice T-6, T-8 i priobalne zone Dunav ("Slubeni list grada Beograda", br. 26/76) Optina Novi Beograd 22. DUP za rekonstrukciju Bloka 11-b u Novom Beogradu ("Slubeni list grada Beograda", br. 18/82)

22.A. Regulacioni plan Bloka 67 u Novom Beogradu prva faza" ("Slubeni list grada Beograda", broj 12/03) se stavlja van snage u delovima koji nisu u skladu sa planiranom izgradnjom sportskog sela za Univerzijadu 2009, odnosno stambenom namenom za tip "otvorenog bloka", a zadrava se saobraajno reenje i koridori infrastruktura definisani istim planom Optina Vodovac 23. DUP park ume Titov gaj ("Slubeni list grada Beograda", br. 10/76, 18/82) 24. DUP rekonstrukcije stambenog bloka izmeu ulica Strumike, Vidske, or a Kratovca i Kruevake ("Slubeni list grada Beograda", br. 4/68) 25. DUP autobuske stanice, Jug DUP dela mesne zajednice na podru ju optine Vodovac ("Slubeni list grada Beograda", br. 8/80) 26. DUP rekreativnog centra podnoja Avale ("Slubeni list grada Beograda", br. 13/75) Optina Grocka 27. DUP dela naselja Vin a ("Slubeni list grada Beograda", br. 8/76) Optina Rakovica 28. DUP groblja na podru ju optine Rakovica ("Slubeni list grada Beograda", br. 8/75) 29. DUP pristupnog puta za groblja na podruju optine Rakovica ("Slubeni list grada Beograda", br. 8/75)

12.6. Primena Generalnog plana u odreivanju javnog graevinskog zemljita i ostalog graevinskog zemljita U Generalnom planu, u poglavlju i grafikim prilozima i granicama zemljita, date su neophodne odredbe i smernice za odreivanje javnog graevinskog i ostalog graevinskog zemljita na nivou bloka ili dela bloka, odnosno kompleksa ili vee lokacije, kao plan za obezbeivanje javnog zemljita za potrebe funkcionisanja grada i javnih slubi. U ove povrine ukljuene su i sve postojee javne povrine koje nisu dovoljno velike da bi se mogle prikazati u Generalnom planu. Uz pomo odgovarajueg katastarskog dokumenta, date definicije su u ve ini sluajeva dovoljne za donoenje odluke za proglaenje odre enog zemljita za javno graevinsko zemljite u pojedinanim sluajevima i u nizu skupnih ili mrenih lokacija javnog zemljita.

257

Daljom urbanistikom razradom ovog GP (planovima generalne, odnosno detaljne regulacije), kao i preispitivanjem postoje ih planova (taka 12.4), utvrdie se detaljno razgranienje izme u javnog i ostalog graevinskog zemljita u skladu sa propisima i detaljnim uvidom u potrebe na teritoriji koju obuhvataju kada budu stupili na snagu. Povezano sistemsko reenje svih javnih povrina, to jest precizno odre enu mreu i celovito razgranienje javnog i ostalog graevinskog zemljita, dae planovi generalne, odnosno detaljne regulacije na itavoj teritoriji graevinskog rejona kada budu doneti i stupili na snagu. Dok navedeni planovi ne budu doneti, kada je potrebno razgranienje definisati na prelazan nain, u posebnim sluajevima moe se upotrebiti urbanistiki projekt za razgranienje povrina odreenih Generalnim planom (razgranienje linijama katastarskih, odnosno ugovorima precizno definisanih parcela umesto pojednostavljenih dui i krivih linija koje prikazuje Generalni plan), ali u skladu sa generalnim reenjem ovog plana (generalni poloaj, veliina, orijentacija, prilazi za javno zemljite). 12.7. Kori enje javnih povrina za sanaciju problema parkiranja i nadlenost prema vrstama saobraajnica U periodu dok odgovarajue efekte funkcionalno potrebnog standarda parkiranja ne obezbede mere predviene Generalnim planom kao obaveze vlasnika, korisnika i investitora za obezbeivanjem nunog broja parkinga i garaa u okviru svakog objekta i graevinske parcele - neophodno je obezbediti dovoljan kapacitet javnih garaa i javnih povrina za izgradnju garaa i parkinga u ugroenim centralnim zonama u gradu. Potrebno je obezbediti studijsku i plansku dokumentaciju i odgovarajuu odluku Skuptine grada o pravilima organizacije i izgradnje javnih garaa, i obezbeivanjem javne povrine za ove svrhe. Postoje e povrine na kojima su javni parkinzi i javne garae smatraju se javnim u smislu ovog plana i na njima se mogu vriti pove anja kapaciteta za smetaj vozila u meri kapaciteta pristupnih saobraajnica i logi nog volumena u odnosu na neposrednu okolinu. Povrine na kojima su u verifikovanim ili novim planovima detaljne regulacije predviene javne garae za vei broj zgrada na vie katastarskih parcela ili kao poseban javni objekat na posebnoj katastarskoj parceli smatraju se javnim povrinama koje treba precizirati urbanistikim projektom.

Povrine ispod javnih saobraajnica i trgova kod kojih je irina izmeu naspramnih graevinskih linija vea od 22 metra mogu se koristiti za izgradnju podzemnih poduno organizovanih javnih garaa u vie nivoa (uz reorganizaciju komunalnih instalacija u dva posebna pojasa ili galerije sa obe strane garae) uz obezbeivanje urbanistikog projekta i druge sinhronizovane projektne dokumentacije. I druge javne povrine i javno graevinsko zemljite mogu se nameniti izgradnji javnih garaa u kombinaciji sa drugim javnim sadrajima, uz uslov da ne ometaju funkcionisanje osnovne namene i da ne umanjuju kvalitet organizacije otvorenih i zelenih povrina tog kompleksa. Shodno odredbama Zakona o putevima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98) i Odluke o ulicama, lokalnim i nekategorisanim putevima ("Slubeni list grada Beograda", br. 3/01) utvruje se da su unutar granice GP saobraajnice magistralnog i regionalnog znaaja gradskog ranga i proglaavaju se za gradsku nadlenost. 12.8. Posebni instrumenti sprovo enja plana U periodu dok se ne donesu i ne upotpune svi predvieni zakonski i planski instrumenti za ureenje prostora i graenje i dok se ne donesu svi instrumenti koji ine sistem, u ovom planu je potrebno obezbediti ispravno sprovoenje raspoloivim dokumentima i informacijama uz potovanje ogranienja i obaveza naznaenih u grafikom prilogu 17.2. "Instrumenti sprovoenja plana". U prostoru van graevinskog rejona prikazano je poljoprivredno, umsko i vodno zemljite, ali se u tom prostoru nalazi i veliki broj postoje ih stambenih i privrednih objekata, osim objekata namenjenih osnovnoj nameni. Za slu aj da ovim GP nije odreeno dovoljno elemenata za pravila ureenja i pravila graenja, za ovaj prostor se moe izdavati akt o urbanistikim uslovima u skladu sa odredbama odgovarajueg podzakonskog akta. Postojei legalni objekti poljoprivrednih domainstava (stambeni i pomoni objekti) mogu u tom prostoru da se obnavljaju i dograuju u nunoj meri za razvoj tog domainstva, ili u meri bruto povrine objekta od 1/50 povrine pripadaju e parcele koja ini celinu. Podela parcela radi stvaranja novih parcela sa stambenim i privrednim objektima ispod veliine od 5.000 m 2 nije dozvoljena. Pod ovim uslovima moe se izdati izvod iz plana, dok je za privredne objekte i stone farme koje prevazilaze nivo standardnog domainstva potrebna izrada akta o urbanistikim uslovima radi obezbe ivanja zatite okoline.

258

U okviru graevinskog rejona, u roku od dve i po godine od stupanja na snagu ovog plana, izradie se planovi generalne regulacije koji e (zajedno sa verifikovanim i novodonetim planovima detaljne regulacije) biti redovan osnov za pripremu izvoda iz urbanistikog plana i za programe razvoja grada. U prelaznom periodu odredbe ovog generalnog plana upotrebljavae se za sprovoenje i pripremu izvoda iz plana (zajedno sa pravilima iz take 12.2. i 12.3) na svim neophodnim mestima. Izuzetak e biti prostori oznaeni u karti "Instrumenti za sprovoenje plana" ozna eni kao "Obavezni planovi detaljne regulacije"; "Planovi generalne ili detaljne regulacije za saobraajne koridore"; "Podruja za izradu konkursa i javne strune provere"; "Podruja velikih projekata" i "Podruja za obaveznu primenu posebnih instrumenata razrade i sprovoenja Generalnog plana". U ovim oznaenim prostorima, uz izvod iz plana, obavezno se daju i ti merodavni uslovi koje investitor (kao organizator ili inicijator) mora prethodno da obezbedi u saradnji sa nadlenim slubama grada, ukoliko taj postupak ve nije obavljen po gradskom programu. Svrha ovih dodatnih uslova je nuno obezbeivanje razvoja i ureenja ovih zona kao celina od posebnog znaaja za grad ili celina sa posebnim problemima koje treba prethodno reiti za novu zonu kao celinu (sanacija klizita, obezbeivanje novih primarnih infrastruktura za neobezbeena podruja, uslovi studije uticaja aktivnosti na zatitu vodoizvorita ili zatitu stanovnitva od buke ili zraenja i dr.). 12.9. Novi planovi detaljne regulacije i urbanisti ki projekti U skladu sa programima izrade planske dokumentacije, osim izrade planova generalne regulacije, nastavie se i priprema novih planova detaljne regulacije na mestima gde je to neophodno i gde taj instrument usmeri program za izradu plana, iako u ovom generalnom planu nisu posebno oznaeni. Posebno je mogue oekivati njihovu upotrebu na mestima gde se na sloen nain prepli u javne povrine i objekti i ostale povrine i objekti (centralni gradski prostori i trgovi, re ne obale, koridori novih velikih saobraajnica, trase i prostori lakog inskog prevoza) kao i na prostorima koji se potpuno transformiu iz otvorenog prostora u nove kompleksne delove grada. U prostorima u kojima se radi plan detaljne regulacije mogu a je reorganizacija granica susednih namena, premetanje u prostoru zona zahtevanih Generalnim planom i pove anje, odnosno snienje kvantitativnih i geometrijskih parametara u meri koja bitno ne ugroava generalna reenja i odrava osnovne bilanse u zoni odre enoj planom.

Ukoliko takvi prostori nisu posebno ozna eni kao povrina sa posebnim uslovom, do donoenja planova detaljne regulacije zahtevi za izgradnjom e se zasnivati na izvodu iz ovog plana uz odgovarajue dopunske uslove koji obezbe uju i kasniju uspenu razradu. U prostoru Generalnog plana urbanistiki projekat e se, osim za obezbeivanje parcelacije, takoe upotrebljavati i za obezbe ivanje funkcionalnog i arhitektonskog kvaliteta reenja. 12.10. Tretman malih kompleksa za komercijalne zone i gradske centre u periodu pre izrade planova generalne i detaljne regulacije U ovom generalnom planu su u okviru stambenih i drugih namena predvieni i delovi sa manjim lokacijama za komercijalne aktivnosti da bi se stimulisao razvoj lokalnih trgovinskih i uslunih aktivnosti. Do izrade planova generalne regulacije i detaljne regulacije, kada se mogu definitivno i detaljno odrediti, moe se prihvatiti da lokacije sa ovom namenom manje od 0,5 hektara budu realizovane kao okruuju a ili druga, sa okruujuom kompatibilna namena. Povrine za javne namene i povrine oznaene kao "Komercijalne zone i gradski centri" koje se nalaze na mestima i potezima gde su izgraeni pojedinani ili grupni bespravni objekti nastali zloupotrebom odluke i odobrenja o "Postavljanju kioska i malih montanih objekata" ne mogu se sanirati legalizacijom ovih objekata, ve njihovim uklanjanjem i izgradnjom novih poteza sa proirenjem saobraajnica, izgradnjom novih drvoreda, trotoara i zelenila i izgradnjom (gde je predvieno) novih javnih, viespratnih poslovnih ili poslovno-stambenih objekata prema novom planu generalne ili detaljne regulacije. 12.11. Tretman povrina za novu kompleksnu stambenu izgradnju u periodu do donoenja planova generalne i detaljne regulacije U zonama nove kompleksne stambene izgradnje predviaju se kao mogui slede i tipovi stanovanja: stanovanje u otvorenim blokovima, stanovanje u meovitim blokovima, individualno stanovanje, stanovanje u prigradskim naseljima i socijalno i pristupano stanovanje, u skladu sa potrebama i kontekstom okoline. Uslov za realizaciju nove lokacije za kompleksnu stambenu izgradnju je njena dovoljna veliina da se mogu odrediti i regulisati neophodne povrine za javne i druge funkcije koje podrazumeva savremeno novo naselje i priprema plana generalne, odnosno detaljne regulacije kojim se planiraju nove javne povrine i odeljuju od ostalih povrina da bi se

259

mogao sprovesti postupak eksproprijacije za njihovo obezbe ivanje. Minimalni kompleks za tip prigradskog, socijalnog i individualnog stanovanja je 0,5 ha u jednoj celini, a za tip otvorenog bloka i meovitih stanovanja 1 ha u jednoj celini. Izuzetno, u slu aju da se postigne dogovor sa nadlenim organima uprave o organizovanju i ustupanju gradu odgovarajuih povrina za javne objekte i povrine bez postupka eksproprijacije, prethodni uslovi se mogu odrediti i urbanistikim projektom umesto planovima detaljne ili generalne regulacije. 12.12. Kontinualno planiranje i unapre enje Generalnog plana U srednjoronom periodu ovaj plan se dopunjava i razrauje pravilima graenja u skladu sa odredbama ove take 12.2. i 12.3. ovog poglavlja. U prvom periodu realizacije Generalnog plana, u cilju me usobnog usklaivanja svih predvienih i paralelno razvijanih instrumenata planiranja i u cilju unapre enja Generalnog plana Beograda u svim bitnim tehnikim i sadrajnim linijama i linijama sprovoenja, nadleni organ uprave, planska komisija i Urbanistiki zavod Beograda zaduuju se da svake godine pripreme izvetaj o sprovoenju Generalnog plana i planskih instrumenata zasnovanih na Generalnom planu. Istovremeno, oni treba da pre kraja godine pripreme predlog unapre enja ovog generalnog plana novim detaljima od znaaja za njegovo sprovoenje ili detaljima od posebnog znaaja za nove gradske akcije ili razvojne projekte i da ih u formi nacrta izmena i dopuna Plana predaju nadlenom organu na utvrivanje, javni uvid i dalji redovni postupak usvajanja istovremenih. Izmene i dopune treba ograniiti po obimu i vrstama u jednom ciklusu, da bi javni uvid i odluivanje bili olakani i pouzdani. U prvih pet godina sprovoenja Plana moe se smatrati da postoji odluka za godinje pristupanje izmene i dopune Generalnog plana na osnovu ovih odredaba o kontinualnom planiranju. 12.13. Ostale prelazne i zavrne odredbe Urbanistiko-tehni ki uslovi, urbanistike dozvole i urbanistike saglasnosti izdati do donoenja ovog generalnog plana mogu se realizovati do isteka roka vanosti oznaenog u samim uslovima kao osnov za izdavanje odobrenja za izgradnju. Urbanistike analize na osnovu izmena GUP-a 1999. godine mogu se raditi do stupanja na snagu ovog plana, a Urbanistiki zavod Beograda je duan da sve zahteve podnete do tog roka rei zakljuno sa estim mesecom od stupanja na snagu plana.

Urbanistike analize, na osnovu kojih nisu izdati UTU, mogu se upotrebiti kao deo izvoda iz urbanistikog plana u roku od godinu dana od poetka primene ovog plana, s tim to se uz njih ugrauju dodatni uslovi koji proisti u kao izvod iz reenja ovog plana. Urbanistiki planovi i urbanistiki projekti ija je priprema otpoela i dovedena u zavrnu fazu na osnovu reenja prethodnog generalnog plana, mogu se i zavriti na osnovu odredaba tog plana, osim u delovima koji su u suprotnosti sa novim reenjima GP za primarnu uli nu mreu, sistem inskog saobraaja i reenja u centralnim jezgrima, u roku od est meseci od poetka primene ovog generalnog plana. Regulacioni plan Centralne zone, ija je priprema otpoela na osnovu prethodnog GUP-a, usvajanjem novog Generalnog plana Beograda 2021. usaglaava granicu plana sa novom granicom Centralne zone i zavrava se kao jedinstveno urbanistiko reenje plana generalne regulacije Centralne zone na osnovu planskih uslovljenosti novog GP. Stupanjem na snagu ovog generalnog plana obustavlja se primena Generalnog urbanistikog plana Beograda iz 1972. godine i svih njegovih izmena i dopuna, kao i Izmena i dopuna GUP-a Beograda iz 1985. godine i svih njegovih izmena i dopuna donetih pre usvajanja ovog plana. 12.14. Sastavni delovi Generalnog plana Sastavni deo Generalnog plana ine slede i prilozi: 13. GRAFIKI DEO GENERALNOG PLANA PLAN (1:20.000) Sastavni deo Generalnog plana Beograda su sledei grafiki prilozi u razmeri 1:20.000: 1. Granice 1.1 Granice i podela podruja Generalnog plana 1.2 Planirano javno graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljite (2021) 2. Planirano korienje zemljita (2021) 3. Planirani saobraaj (2021) 4. Planirani sistem snabdevanja vodom za pie (2021) 5. Planirani sistem kanalisanja atmosferskih i otpadnih voda (2021) 6. Planirano ure enje vodotoka (2021)

260

7. Planirani sistem snabdevanja elektrinom energijom (2021) 8. Planirani sistem snabdevanja toplotnom energijom i prirodnim gasom (2021) 9. Planirane telekomunikacije (2021) 10. Plan prioriteta 2006. (prva faza) 11. Planirano stambeno tkivo (2021) 12. Planirane privredne zone (2021) 13. Planirane komercijalne zone i gradski centri (2021) 14. Planirane javne slube, javni objekti i kompleksi (2021) 15. Planirani sportski objekti i kompleksi (2021) 16. Planirane zelene povrine (2021) 17. Urbanisti ki instrumenti sprovoenja plana 17.1 Prostorne zone i urbanistike celine u kojima se primenjuju ista pravila graenja 17.2 Instrumenti sprovoenja plana DOKUMENTACIJA (1:20.000) Sastavni deo Generalnog plana Beograda su slede i grafiki prilozi u razmerama 1:50.000 i 1:20.000: 1. Prikaz ireg podruja GP (1:50.000) 2. Karta blokova 2001. (1:20.000) 3. Trajna dobra Beograda 2001. (1:20.000) 4. Znaajni javni urbani prostori 2001. (1:20.000) 5. Ogranienja urbanog razvoja 2001. (1:20.000) 6. Postoje e korienje zemljita 2001. (1:20.000) 7. Postojei saobraaj 2001. (1:20.000) 8. Stambeno tkivo 2001. (1:20.000) 9. Privredne zone 2001. (1:20.000) 10. Komercijalne zone i gradski centri (2001) 11. Javne slube, javni objekti i kompleksi (2001) 12. Sportski objekti i kompleksi (2001) 13. Zelene povrine (2001) 14. Planirana transformacija blokova i nove lokacije

14. DOKUMENTACIJA GENERALNOG PLANA 1. Odluka o pristupanju izradi plana 2. Program rada na izradi Generalnog plana 3. Istraivanja, studije, analize: - Metropoliten Beograda, Geografski fakultet - Demografska sadanjost i budu nost Beograda, Centar za demografska istraivanja, Beograd - Koncepcija privrednog razvoja Beograda u periodu 2002-2006-2021, Factis - Geoloke, hidrogeoloke i seizmike karakteristike terena sa kategorizacijom prema inenjerskogeolokim uslovima za planiranje prostora za izradu GP Beograda, Urbanisti ki zavod Beograda, Geozavod D.O. - Plan javnog gradskog prevoza - SYSTRA, izvetaji maj i jun - Hipoteza Generalnog plana Beograda 2021, Urbanistiki zavod - Koncepcija Generalnog plana Beograda 2021, Urbanistiki zavod - Prednacrt Generalnog plana Beograda 2021, Urbanistiki zavod - Nacrt Generalnog plana Beograda 2021, april 2002, Urbanisti ki zavod - Spisak ostalih istraivanja, studija koje su koriene ili izraene za potrebe GP 4. Izvetaj o saradnji sa obaveznim u esnicima 5. Posebni uslovi od organa, organizacija i preduzea zakonom ovlaenih (Republiki zavod za zatitu prirode, Zavod za zatitu spomenika kulture grada Beograda - "Nepokretna kulturna dobra na prostoru Generalnog plana Beograda 2021", Republiki zavod za zatitu spomenika kulture "Predlog mera zatite graditeljskog naslea sa elementima strategije, metoda, koncepta i valorizacije", Zapisnik o usaglaavanju stavova o reenjima u GP sa predstavnicima Generaltaba, Saveznog ministarstva odbrane) 6. Miljenja, saglasnosti organa, organizacija i preduze a zakonom ovlaenih: - faza Hipoteze - faza Koncepcije - faza Prednacrta

261

- faza Nacrta - prva verzija 7. Posebne evidencije i spiskovi - Spisak kulturno-istorijskih spomenika i prethodne zatite - Spisak prirodnih zatienih vrednosti - Spisak objekata industrijskog naslea - Spisak objekata moderne arhitekture - Spisak postoje ih znaajnih javnih prostora u Centralnoj zoni 8. Podaci o obavljenom javnom uvidu, stru noj raspravi i saradnji u toku izrade plana - Podaci o saradnji u toku izrade plana - Usaglaavanje stavova sa pojedinim uesnicima (Sekretarijat, Direkcija, KIO, Savet, optine, struna udruenja) do nacrta - prva verzija - Usaglaavanje stavova sa pojedinim uesnicima (Sekretarijat, Direkcija, KIO, Savet) do nacrta druga verzija - Izvetaj o obavljenom javnom uvidu 9. Obrazloenje plana sa stavovima planske komisije o svakoj dostavljenoj primedbi 10. Radni tim Generalnog plana - po svim fazama izrade plana 15. SPISAK SKRAENICA APG - Administrativno podru je Beograda BVS - Beogradski vodovodni sistem BRGP - Bruto razvijena graevinska povrina GVI - Granine vrednosti imisije GP - Generalni plan GRS - Glavna regulaciona stanica GSP - Gradsko saobraajno preduze e GUP - Generalni urbanistiki plan DP - drutveni proizvod DUP - Detaljni urbanistiki plan TP - elezniko-transportno preduze e ZSO - Zona stvaranja otpadaka

Z - stepen zauzetosti I - indeks izgraenosti JKP - Javno komunalno preduzee JP - Javno preduzee Ki - Koeficijent izgraenosti KO - Katastarska optina KP - Katastarske parcele KO - Komunalni vrsti otpad mlrd. - milijardi mil. - miliona NRGP - neto razvijena graevinska povrina ODK - Osnovna dravna karta OMR - Obnavljivi materijalni resurs PA - Putniki automobil Pi - Procenat izgraenosti PKB - Poljoprivredni kombinat Beograd PP - Prostorni plan PPGB - Prostorni plan grada Beograda PPRS - Prostorni plan Republike Srbije SAS - Savez arhitekata Srbije SIV - Savezno izvrno vee SMT - Spoljna magistralna tangenta SO - Skuptina optine SRC - Sportsko-rekreativni centar TO - Toplana UN - Ujedinjene nacije UMP - Unutranji magistralni prsten UTU - Urbanistiko-tehniki uslovi HE - Hidroelektrana CZ - Centralna zona PC - ira prostorna celina

262

**** Ovaj generalni plan stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu grada Beograda".

Skuptina grada Beograda Broj 350-403/03-XIII-01, 22. septembra 2003. godine Predsednik Radmila Hrustanovi , s. r.

263