UVOD

Svakoj dravi za zadovoljenje zajednikih potreba bilo da su opte ili kolektivne potrebna su odgovarajua materijalna sredstva. Ova sredstva mogu se pribavljati na razliite naine i mogu se rpeti iz razliitih izvora. !ao osnovni i najznaajniji izvor prihoda u skoro svakoj zemlji javljaju se porezi. "oderna drava je u sutini poreska drava# koja preko poreza preraspodeljuje veliki deo na ionalnog dohodtka i na osnovu raznovrsnih e$ekata oporezivanja# ostvaruje iljeve $iskalne# so ijalne# ekonomske i razvojne politike. !roz istoriju su se menjali naini i obli i ispoljavanja poreza# ali se porez uvek javljao. %orez je u antiko doba predstavljao prisilno davanj# dok se u $eudalizmu porez posmatra kao poklon ili pomo. %orez je obaveza koju poreski obvezni i plaaju dravi bez ikakve neposredne nadoknade.&o je deo dohodka koji zajedni a oduzima na osnovu svog dravnog odnosno $inansijskog suvereniteta.Drava to ini u ilju prikupljanja sredstava za podmirivanje kolektivnih potreba. %oreska obaveza ne moe se izbei# jer je plaanje poreza opta obaveza koja se nazisi od dobre volje gra'ana# nego se zasniva na zakonskoj snazi# jer ako poreski obveznik ne plati porez izvrie se prinudna naplata. !arakteristika poreza je u tome to plaanje poreza ne daje pravo ni na kakvu neposrednu protivnaknadu li u koje plati porez.(stina# poreski obveznik koristi javne slube# javna dobra u optoj upotrebi i druge uslove koje mu prua zajedni a# ali to korienje ne zavisi od visine poreza niti uopte od plaanja poreza.

D)*(+(S,+-) ( !,.,!&).(S&(!) %O.)/,

1

De$ini ija poreza koju je dao $inansijski teoretiar 0aston 1eze bila je jedno vreme iroko prihvaena i itirana. %o ovoj de$ini iji 2porez je davanje u nov u koje drava ubira od pojedina a na osnovu svoje vlasti# bez direktne protivnaknade# a u ilju da pokrije javne terete3. !ao to se iz ove de$ini ije moe videti# ona poreze izvodi iz sledee tri osnovne karakteristike 4 5. Obaveznost davanja# ak i prinudnim putem# 6. +epostojanje direktne protivnaknade od strane drave# i 7. %oreska davanja su bezpovratna. Ova de$ini ija poreza pokazala se u savremenom kapitalizmu ne podesnom da izrazi nove zadatke koje je dobilo javno $inansiranje# pa samim tim i porezi sa interven ionistikim zada ima drave. Danas se sve vie namee zahtev da se elment dravnog interven ionizma uprivredi uvrsti u de$ini iju poreza. -ednu od de$ini ija poreza u ovom prav u nalazimo kod belgijskog pis a *edinand 8audhuina# koji je de$inisao porez na sledei nain4 2 %orez je doprinos gra'ana za pokrie tereta javne vlasti u okviru odre'ene ekonomske i so ijalne politike.3 +a osnovu izloenog# jasno je da ekonomska i so ijalna delovanja poreza dolaze u prvi plan# dok isto $iskalna delovanja postaju sekundarna. +a poreze se ne gleda vie kao klasino sredstvo koje ima jedini ilj da dravi pribavi $inansijska sredstva za pokriie javnih rashoda# ve oni imaju ire odre'ene ekonomske i so ijalne $unk ije u privredi. S tim u vezi# porezima se sve vie daje odre'ena regulatavna $unk ija u oblasti proizvodnje# raspodele i potronje# zbog ega bi u de$ini iju poreza morale ui sve njihove osnovne karakteristike. +esumljivo je da bi takva de$ini ija poreza bila preopirna i da ne bi sluila niemu# osim za akademske rasprave. /bog toga# danas se manje pristupa istraivanju samo osnovnih oblika poreza# dok se sve vie izuava delovanje poreza# to je u teoriji i $iskalnoj politi i znatno prihvatljivo. Upravo u ovom prav u orjentisana je savremena $inansijska teorija i politika.Osim poreza drava prikuplja sredstva za $inansiranje zadataka i mera iz svoje nadlenosti i primenom drugih $inansijskih instrumenata# koje se i pored svoje slinosti sa porezima od njih znatno razlikuju. Da bi se utvrdile te razlike# odnosno da bi se istaklo po emu se porezi razlikuju od drugih $inansijskih instrumenata prikupljanja prihoda drave# potrebnoje utvrditi osnovne kriterijume za razgranienje poreza od drugih javnih prihoda. U tom kontekstu# treba navesti da poreze karakteriu neke osnovne osobine koje se ogledaju usledeem4 1.Porezi se ubiraju u javnom interesu -edna odkljunih karakteristika poreza jeste da se oni prikuplju u optem interesu. %rikupljenim sredstvima obezbe'uje se $inansiranje javnih rashoda# odnosno potronja koja je drugaija nego to bi bila da je izostala javna interven ija. Da nisu bili podvrgnuti oporezivanju# privreda i stanovnitvo bi koristili raspoloivi dohodak za odre'ene namene i u odre'enim propor ijama# u skladu sa svojim prioritetima i odlukama. Oporezivanjima je izvrena realoka ija ekonomskih resursa i obezbe'eno je $inansiranje javnih rashoda. 2.Porez je prinudno delovanje Obzirom da se porezima umanjuje raspoloivi dohodak# odnosno imovina $izikih i pravnih li a# prirodno je da ta li a# u naelu# nee rado prihvatiti obavezu plaanja
2

poreza. Odatle# naplata poreza u svim savremenim dravama poiva na prinudi9prisili:. ,ko poreski obveznik u asu dospea ne udovolji poreskoj obavezi on e se izloiti sank ijama koje se za takav sluaj zakonom predi'aju. Upravo u tom trenutku nastupa karakteristika prinudnosti poreza. 3.Porez je derivatni (izvedeni) prihod Derivatni karakter poreza izveden je iz $inansijske autonomije i $inansijskog suvereniteta drave. &o znai da je nadleni dravni organ ovlaen da ure'uje odnose i regulie tokove iz svoje oblasti# a to ini donoenjem i primenom propisa. &o znai# da porezi imaju derivatni karakter# jer je obaveza za njihovo plaanje rezultat doputene aktivnosti drave kao javne vlasti. 4.Porez je nepovratni prihod +epovratnost poreza predstavlja njegovu karakteristiku koja dolazi do izraaja prilikom promena vlasnikih odnosa na iznosima koji se od $izikih i pravnih li a ubiraju na ime oporezivanja. %rihodi koje drava prikupi od poreskih obveznika postaju njeno vlasnitvo. Drava sa njima nepovratno raspolae alo irajui ih na zadovoljavanje javnih rashoda. 5.Porez je davanje bez direktne protiv naknade Odsutnost nepovratne naknade za iznose plaene na ime zadovoljavanja poreske obaveze# jeste osobina poreza koja ne doputa poreskim obvezni ima da od drave trae neku protiv naknadu. S tim u vezi# ne treba smatrati da onaj koji je platio porez nema nikakvu korist od toga. "edjutim# ta korist je opteg karaktera# ali njena visina nije odre'ena visinom plaenog poreza. (zme'u plaenog poreza i rashoda koji se podmiruju oporezivanjem nema korela ije# niti je korist koja rezultira iz porezom $inansiranih rashoda vezana za iznos plaenog poreza. 6.Porez se plaa po teritorijalnom prin ipu %rin ip teritorijalnosti plaanja poreza znai da se prilikom utvr'ivanja obaveze plaanja poreza# po pravilu ne smatra relevantnim dravljanstvo# ve teritorijalna pripadnost. %ripadnost odre'enoj teritoriji uzrokuje obavezu plaanja poreza. *izika i pravna li a plaaju porez iz dohotka na teritoriji na kojoj su dohodak i ostvarile. &ako'e# porez na imovinu se plaa prema mestu gde se imovina nalazi. !.Porez je davanje iz vi"kova proizvoda %orez predstavlja davanje $izikih i pravnih li a iz vikova proizvoda# a re'i je sluaj iz imovine. +a taj nain porez vri preraspodelu na ionalnog dohotka. Ovu osobinu poreza uoila je savremena $inansijska teorija koja u porezu ne vidi samo sredstvo za pokrivanje javnih rashoda# ve i sredstvo odre'ene ekonomske i so ijalne politike. Danas je retko nai porez koji ima iskljuivo $inansijske izdatke# dok je pravilo da porezi imaju ekonomske# so ijalne# robno;novane# demogra$ske i druge zadatke. #.Porezi su nedestinirani javni prihodi +edestiniranost poreza je karakteristika poreza koja proizilazi iz namene troenja sredstava koja su prikupljena oporezivanjem. %o pravilu# namena troenja sredstava prikupljenih porezom nije unapred utvr'ena# ve se prihodima koji su prikupljeni
3

porezima javni rashodi uopte. %rin ip nedestiniranosti poreza usvojen je# jer bi bilo skoro nemogue uvek i u svakoj prili i za svaki poreski oblik utvrditi iznos koji e njegovom primenom biti ubran# iz ega oigledno proizilazi i potekoa da se prihodi od pojedinih poreza veu za tano unapred utvr'eni rashod. $.Porez je nov%ano davanje U savremenim trinim privredama porezi se utvr'uju u poreskim jedini ama i ubiraju se u nov u. Ubiranje poreza u naturi kroz vekove predstavljalo je rezultat naturalne privrede.&rans$orma ija poreza iz naturalnih i novanih davanja logian je redosled promena u ekonomskim odnosima u kojima sve dominantniju# a danas iskljuivu prevlast dobija novana privreda. U savremenim poreskim sistemima ipak ima sluajeva kada se porezi ubiraju i unaturi# to najee predsavlja retke sluajeve i beznaajne iznose koji se mogu zanemariti. <(=+( ( ",&).(-,<+( )<)")+&( O%O.)/(V,+-, <ini elementi oporezivanja obuhvataju sledee elemente4 1.Poreska vlast ;obuhvata uglavnom sledee4 prvo# javnopravna tela u iju se korist naplauje porez# i drugo# organe koji razrezuju i naplauju poreze. %ri tome# prvo se esto identi$ikuje sa $iskalnim suverenitetom # a drugo se odnosi na administra iju koja ima za zadatak da na osnovu propisa razrezuje i naplauje porez. &ime se jasno de$inie poreski suverenitet. %oreski suverenitet imaju obino drutveno;politike zajedni e. 2.Poreski obveznik ; ili poreski subjekt je $iziko ili pravno li e koje je obavezno da snosi poreski teret. Svako li e koje zakon odredi ima da bude poreski obveznik. %oreski subjekti mogu biti aktivni i pasivni. ,ktivni poreski subjekt je drava# odnosno neka nia drutveno politika zajedni a koja ima pravo da razrezuje i naplauju porez. %asivni poreski subjekt je li e koje je duno da plaa porez. %asivni poreski subjekt se naziva jo i poreski dunik# odnosno poreski obveznik. 3.Poreski platila ;predstavlja ono $iziko ili pravno li e koje stvarno vri plaanje poreza# sa namerom da ga kasnije prevali na nekog drugog. %oreski obveznik i poreski platila se ne moraju podudarati. Ovaj sluaj je karakteristian za indirektne poreze tj. arine. +aime# uvoznik plaa arinu# ali u nameri da je kroz enu kasnije prevali na kup a robe. 4.Poreski destinar ; predstavlja li e koje konano stvarno snosi poreski teret# bez obzira da li je istovremeno i poreski obveznik. %rema tome# da bi se shvatila sutina nuno treba praviti razliku u smislu sledeeg4 poreski obveznik je li e koje zakon odredi da snosi porez# poreski platila je li e koje plaa poreski teret# a poreski destinar je li e koje de$initivno snosi poreski tetret. !od direktnih poreza# poreski platila i poreski destinar su isto to li e. !od indirektnih poreza# zbog pro esa prevaljivanja# ne postoji preklapanje u istom li u.
4

"aterijalni elementi oporezivanja obuhvataju sledee elemente4 5. %oreska sposobnost> 6. %oreski izvor> 7.%oreski objekat> ?. %oreska osnovi a> @. %oreska stopa> A. %oreska tari$a> B. %oreske olaki e> C. %oreski katastar> D. %oreska lista> 5E. .azrez poreza> 55. %oreska opomena> 56. /astarevanje poreza. !<,S(*(!,F(-, %O.)/, U savremenim poreskim sistemima mnogih drava sree se veliki broj poreza. &o znai da se savremeni poreski sistemi zasnivaju na kon eptu poreskog pluralizma# a ne poreskog monizma. U uslovima postojanja velikog broja poreskih oblika pred $inansijsku teoriju se postavlja izazov da grupie# odnosno klasi$ikuje brojne poreze. %ostojee i u $inansijskoj teoriji poznate klasi$ika ije poreza su veoma brojne i zasnivaju se na razliitim kriterijumima. Sistematiza ija i podela poreza na najbolje oblike vri se prema odre'enim zajednikim karakteristikama poreza# a u ilju lakeg izuavanja pravnih#ekonomskih# $inansijskih# so ijalnih# tehnikih i drugih oblika oporezivanja. U $inansijskoj teoriji i praksi prihvaena je uglavnom sledea klasi$ika ja poreza4 G Direktni i indirektni porezi> G Subjektivni i objektivni porezi> G Sintetiki i analitiki porezi> G Opti i namenski porezi> G !atstarski i tari$ni porezi> G *undirani i ne$undirani porezi> G .edovni i vandredni porezi> G .eparti ijski i kvotni porezi> G %retpostavjeni i $aktiki porezi> G %orezi u nov u i u naturi. &irektni i indirektni porezi Da li su porezi direktni ili indirektni zavisi od toga da li se zasnivaju na potronji dohodaka 9indirektni: ili na samom dohotku 9direktni:. Direktnim ili neposrednim se obino smatraju porezi na dohodak# porez na imovinu i porez na prinos. %osredni ili indirektni porezi su oni porezi koji se plaaju pri troenju dohotka. Ovo predstavlja jednu od osnovnih podela poreza. Direktni porezi karakteriu se sledeim4 relativnom stabilnou# pravednou# neelastinou# nepostojanjem opte obaveze plaanja za sve# visokim trokovima ubiranja i neugodnonju za poreskog
5

obveznika. &ako'e# indirektni porezi se karakteriu sledeim4 velikom elastinou# postojanjem opte obaveze plaanja# relativnom dovoljnou i izdanou. U direktne poreze spadaju4 H%orez na imovinu# H %orez na dohodke# H %orez na prinos na kapital. U indirektne poreze spadaju4 H %orez na promet# H Farine# H &roarine# H "onopolski porezi.

'ubjektivni i objektivni porezi !od podele poreza na subjektivne 9line# personalne: i objektivne 9stvarne i realne: kao osnovni kriterijum za klasi$ika iju upotrebljava se nain utvr'ivanja poreske sposobnosti. !od subjektivnih poreza prilikom oprezivanja uzima se u obzir linost poreskog obveznika. Otuda# poreska sposobnost se utvr'uje uz duno respektovanje relevantnih $aktora koji su vezani za samu linost poreskog obveznika 9starost# zdravstveno stanje# broj de e itd.:. !od objektnih poreza prilikom oporezivanja uzima se u obzir vrednost ili prihod od objekta oporezivanja. !od ovog oporezivanja moe se dogoditi da jedan poreski obveznik plaa vie takvih poreza# jer ima vie objekata oporezivanja. Subjektivni i objektni porezi u praksi pokazuju razliito delovanje. 'inteti%ki i analiti%ki porezi Sntetikim porezima oporezujue se ukupna poreska snaga poreskog obveznika. %rilikom oporezivanja uzima se u obzir sve okolnosti koje su vezane za linost poreskog obveznika# a koje su vezane za utvr'ivanje visine poreskog optereenja. (sto tako# postupa se i sa oporezivanjem ukupne imovine koju poseduje poreski obveznik a za koju je propisano da predstavlja predmet oporezivanja. Sa druge strane# analitiki porezi su oni kojima se oporezuje pojedini prihod# odnosno pojedina imovina# nezavisno od linosti porskog obveznika. !omparativnom analizom karakteristika sintetikih i analitikih poreza sa jedne strane# kao i subjektnih i objektnih poreza sa druge strane# moe se videti da ove podele u stvari de$iniu identine poreske oblike. Subjektni porezi odgovaraju sintetikim# dok objektni porezi odgovaraju analitikim porezima. (p"ti i namenski porezi +ova podela poreza grupisala je poreze na one ija je namena unapred utvr'ena i na one koji slue za podmirivanje svih drutvenih potreba. +e distiranost poreza nije uslovljena iskljuivo poresko;tehnikim razlozima# nego je mnogo vie
6

motivisana politikim# so ijalnim# ekonomskim ili nekim drugim razlozima. Opti porezi su oni kojima se podmiruju drutvene potrebe uopte. Ovo su najznaajniji porezi# odnosno deo ukupnih javnih prihod a kojima se podmiruju rashodi koji su vezani za obavljanje aktivnosti i zadataka iz nadlenosti drave. +amenski9destinirani: porezi su oni kod kojih je ve unapred utvr'ena svrha u koju e se utroiti prihodi prikupljeni oporezivanjem. %reovladava miljenje da vezivanje prihoda prikupljenih uz pomo odre'enog $inansijskog instrumenta sa unapred utvr'enim rashodom ne opredeljuje karakter tog prihoda. +eki namenski porezi ugra'uju se kao trajni u poreski sistem. %O.)S!, )V,/(-, %oreska evazija prisutna je u svim poreskim sistemima. Ona zavisi od mnogih $aktora .Uzro i i uslovi za nastanak evazije mogu biti4 HObjektivnog karaktera Iuzro i evazije koji su nezavisni od poreskog obveznika i to4 ukupno ekonomsko stanje#visina poreskih optereenja i stabilnost poreskih stopa#jednakost u tretiranju poreskih obveznika # namjena prikupljenih poreza i prisustva sive ekonomije. HS ubjektivnog karaktera Iuzro i evazije poreza koji su vezani za linost poreskog obveznika i to4 visine poreskog optereenja# obrazovne strukture stanovnitva # razvijenosti svijesti pripadnosti odre'enoj dravi# poreske dis ipline poreskih obveznika prilikom izvravanja gra'anske dunosti i poreskog morala. 8itan $aktor neplaanja poreza je poreski moral . JJ%od poreskim moralom podrazumijeva se osjeaj i dunost ispunjenja poreske obaveze # da bi se tim izvrenjem izvrila alimenta ija javne potronje. Statistikim istraivanjima je utvr'eno da postoji vie oblika poreskog morala4 H visok poreski moral 9S,D# +)",=!, ( KV,-F,.S!,: H optimalan poreski moral 9 *.,+FUS!, # K%,+(-, ( (&,<(-,: H nizak poreski moral 9 -U1+, ,").(!,# +)!) ,*.(=!) /)"<-):.JJ JJ(straivanje koje je prije jednu godinu sproveo entar za liberalnoH demokratske studije u Srbiji# pokazalo je da je ovaj na prostor ne samo da ima nizak poreski moral ve da postoji i korup ija poreske slube . &o istraivanje pokazalo je da je najkorumpiranija arina# a da odmah iza nje dolazi poreska uprava # pokazano je da u Srbiji izvjesno postoji korup ija# ali da je to veoma teko utvrditi. Ukoliko se zna da u Srbiji ve nekoliko godina aruje siromatvo # pa privredni i koji oteano posluju nastoje da podmiivanjem plate manji porez a sa druge strane# lako je korumpirati slabo plaenje dravne slubenike# onda je jasno da su postojali svi uslovi da se korup ija ukorjeni u sistem $unk ionisanja dravnih slubi.JJ
7

Vidljivo i nevidljivo podmiivanje %laanje poreza je onome ko treba da plati teko# jer mu se umanjuje bilo tekua ekonomska snaga# kao to je dohodak ili dobit# bilo realna ekonomska snaga I imovina. /ato u poreskoj materiji vai jedno staro $ran usko pravilo4 ## ma koliko da je mali porez onome ko ga plaa uvijek je veliki.LL (li jo jedno miljenje $ran uskog so iologa iz 5C vijeka koje otprilike kae da upravo onaj ko ima najveu ekonomsku snagu# ini sve da minimizira davanje dravi u vidu poreza.LL <egitimno je pravo svakog li a# koje je poreski obveznik # da preduzima sve zakonom dozvoljene radnje# da tu obavezu umanji. &aj $enomen je poznat i priznat i to jezakonska poreska evazija. "oe se pojaviti u dva oblika kao prihvatljiva i neprihvatljiva. %rvi oblik# prihvatljiva evazija 9izbjegavanje poreza: manje vie nije sporna.+ju je zakonodava predvidjeo # im je tako $ormulisao zakonsku normu. ,li# ona druga# neprihvatljiva# iako je zakonita # nastaje kao posljedi a vie injeni a koje se medjusobno suoavaju. &o znai da u poreskim propisima postoje odgovarajue pravne praznine. %ostoji mogunost da onaj ko treba da primjeni propis malo bolje ita nego onaj koji ga je pisao. /nai # nezakonita poreska evazija# koja se kod nas vrlo esto brka sa korup ijom# praktino je legitimno pravo poreskog obveznika. Onaj ko plaa vrsne poreske savjetnike i vrhunske strunjake koji dobro poznaju materiju # koji nisu optereeni kon ipiranjem normi moe da zahtijeva od njih da mu prona'u sto bezbolniji laki i je$tiniji prolaz kroz poreske propise. .azumije se # postoji i evazija poreza koja je nezakonita. ,li to su prekrajna krivina djela u kojima obveznik ne ini ono to mu zakon nalae4 ne podnosi prijavu# zatim lano prikazuje podatke... i na tom terenu stvara se prostor za pojavu korup ije. %revaljivanje poreza je radnja kojom dolazi do $inansijskog oteenja osobe na koju je prebaen poreski dug u potpunosti ili djelimino sa druge osobe. /nai poreski obveznik prihvata poresku obavezu # ali ne da bude i poreski plata # ve poreski teret snosi neka trea osoba. Dakle# poreska evazija ima dva pojavna oblika4 5.zakonita ili doputena evazija 6.nezakonita ili nedoputena evazija )e*alna evazija <egalna poreska evazija je evazija kod koje izbjegavanje i plaanje poreza # ne
8

dovodi poreskog obveznika u sukob sa zakonskim propisima. /akonita evazija pojavljuje se u sledeim obli ima 4 5..)DU!OV,+-) %O&.OK+-) I npr. ne moramo kupiti benzin# alkohol# igarete i tim se direktno izbegava plaanje poreza na promet... i sl.. 6.D)<("(=+, )V,/(-, I vri se suavanjem potronje odre'enih proizvoda npr. kupovinom je$tinijih igareta delimino izbegavamo plaanje poreza i sl. 7.+,").+, )V,/(-, I npr. visoko poresko optereenje #und literature i ko karskih igara ima izrazito so ijalnoHprosvetni ilj da se ta literatura izba i iz upotrebe i da se ko karske igre kod mladih svedu na mali pro enat. ?.V(S(+, %O.)S!O0 O%&).)M)+-, H npr. ako je privatni preduzetnik otrije oporezovan u svom sjeditu djelatnosti# on moe preregistrovati svoju delatnost tamo gde je blae oporezovan. +ezakonita evazija +elegalna evazija je evazija kada poreski obveznik izbjegavanjem plaanja poreza dolazi u sukob sa zakonom .Ovo nezakonito#nedoputeno ili nelegalno plaanje poreza u zakonu je pod terminom utaja i ver . %ostoje dva oblika nezakonite evazije. 5. Utaja ili de$ruda ija 6. !ontrabanda ili krijumarenje 5.Utaja ili de$ruda ija I kada poreski obveznik uopte ne prijavi ili netano prijavi elemente za razrezivanje poreza i time poreske organe dovede u zabludu o poreskoj snazi obveznika. 6.!ontrabanda# ver ili krijumarenjeH kontrabanda je pojava kada se roba nezakonito preba uje preko dravne grani e ime se direktno izbegava plaanje arina# poreza na promet i drugih posrednih poreza . U praksi je prisutno mnogo oblika ver a robe 9na naim prostorima je najzastupljenije je igarete#na$ta#..:. ,aktori poreske evazije Stepen izraenosti i rasprostranjenosti evazije zavisi od tri bitna $aktora4 5.otudjenosti drave od gradjana I prisutni nedemokratski odnosi#otu'enost drave od gra'ana#prisustvo stranih okupatora#javlja se otpor plaanja $iskalnih obaveza. 6.stepena $iskalnog optereenjaHbitan je element kod evazije poreza#ako su porezi previsoki i plaanjem poreza obveznika ugroava linu egzisten iju i obavljanje svoje djelatnosti#tada poreski obvezni i vre izbjegavanje plaanja poreza.
9

7.slabosti kontrole i blagosti sank ijaH kontrolni organi moraju imati tano de$inisan status zakona 9da ne podlijeu podmiivanju: i da imaju optimalna lina primanja. %.)V,<-(V,+-) %O.)/, %revaljivanje poreza je pojava kada poreski obveznik prihvata poresku obavezu# ali plaanje poreske obaveze prenosi na tree li e 9poreski destinator:# a njegov prihod # dohodak i imovina ostaju isti. =in prevaljivanja vri se kroz ijene # a mora biti pravno utvr'en poreski teret i postojati trini mehanizam . %revaljivanje kao $enomen poreske politike se javlja pojavom robnoH novane privrede. %ostoje porezi koji se ne mogu prevaliti # a to su 4 porezi u naturi# porezi na predmete line potronje# porez na potronju elektrine energije i sl. Sa aspekta stepena prevaljivanja razlikujemo4 5. +amerno prevaljivanjeH je takvo prevaljivanje koje je po zamisli zakonodav a smiljeno da su poreski obveznik i poreski platila razliite osobe. (z praktinih razloga# kod namernog prevaljivanja # zamisao zakonodav a je da su poreski obveznik i poreski destinator dvije razliite osobe. ## !od namernog prevaljivanja podudaraju se iljevi poreske politike sa uin ima oporezivanja. (nten ija zakonodav a je da porez bude prevaljen na poreske destinatore koje snose tako prevaljeni poreski teret i plaaju porez iz svog dohotka.LL 6. +enamerno prevaljivanje H je oblik prevaljivanja kada poreski teret 9sa pravnog aspekta: i ekonomske e$ekte snosi osoba koja nije bila predvi'ena. !od ovog prevaljivanja ilj poreske politike nije ostvaren# to ima posljedi e kako za drutvo tako i za pojedin a. +enamernim prevaljivanjem poreza $avorizovane su osobe koje obavljaju samostalnu delatnost a oteene su osobe u radnom odnosu. )$ekti nenameravanog prevaljivanja negativni su sa aspekta osobe u random odnosu i sa ireg opte drutvenog znaaja. Sa aspekta prava a prevaljivanja postoje4 5.%revaljivanje unaprijed 6. %revaljivanje unazad 7.8ono prevaljivanje 5.%revaljivanje unapred je prisutno kada poreski obveznik uspe u poveanoj ijeni proizvoda i naknade za svoje usluge prevaliti unapred poreski teret na kup e proizvoda i usluga. +pr. izvrila usluge uraunava porez u enu proizvoda ili u naknadu za usluge # pa se aktom kupovinom proizvoda i usluga plaa i porez koji je ugra'en u enu proizvoda i usluga. 6.%revaljivanje unazad je prisutno kada proizvo'a ili kupa uspe poreski teret prevaliti na dobavljaa sirovina # na prodavaa pogonskog materijala# na vlasnika poslovnog prostora# u kojem poreski obveznik obavlja svoju delatnost. +pr.kada poreski obveznik za iznos plaenog poreza snizi line dohotke radnika i tako preba i porez na radnu
10

snagu. 7.8ono prevaljivanje je prisutno kada poreski obveznik koji tereti promet jednog proizvoda iji promet ne podlee oporezivanju# prevali u povienoj eni na drugi neoporezivani proizvod # ija je elastinost mala. +pr. prodava usled veeg poreza na promet jednog proizvoda# poveava ene drugih proizvoda# tako da u ukupnom ostvarenom prihodu uspije da izbegne teret poveanog poreza na promet prvog proizvoda. &u postoje tri $aze4 5.-ednostruko prevaljivanje I kada poreski obveznik prevali poreski teret na drugu osobu# koja stvarno nosi poreski teret i konani je destinator poreza . 6.Dvostruko prevaljivanje postoji kada osoba na koju je poreski teret ve prebaen uspe taj poreski teret prevaliti na nekog drugog . 7.Viestruko prevaljivanje I prisutno je kada je u njemu ukljueno tri ili vie osoba. *,/) !OD %.)V,<-(V,+-, %O.)/, Sam pro es prenoenja poreskog tereta sa jednog na drugo li e prolazi odre'eni broj $aza4 5. %erkusija 6. .eperkusija 7. (n iden a ?. Di$uzija 5.%erkusija I je prva $aza prevaljivanja poreza # uvo'enje poreske obaveze i utvr'ivanje pravnog ili $izikog li a koje e tu obavezu da snosi. 6..eperkusija I je druga $aza prevaljivanja poreza u kojoj poreski obveznik nastoji da poreski teret izbegne ili obavezu plaanja prenese na tree li e . On e u poveanoj eni svojih proizvoda i izvrenih usluga ili u snienju ena svojih sirovina# pogonskog materijala ili snienju ene visine linog dohotka# poreski teret prevaliti na drugu osobu. 7.(n iden a I je trea $aza kod prevaljivanja poreza gde je pro es prevaljivanja zavren ali ne i njegovi e$ekti. ,ko je prevaljeni porez pao na teret li a koja po nameri zakonodav a treba da snose poreski teret# onda je in iden a pogodila i poreskog destinatora. ?.Di$uzija je etvrta i zadnja $aza prevaljivanja poreza u kojoj se ispoljavalju uin i prethodne $aze in iden e. !onani poreski destinator snosi na kraju poreski teret# a njegova smanjena ekonomska snaga dovodi do manjih promjena u odnosu ponude i tranje# visine nadni a# izdvajanje
11

za investi ije i visini tednje. U ovoj $azi se vrsi prevaljivanje poreza i porez se raspore'uje i razliva na elu na ionalnu privredu. *,!&O.( !OD %.)V,<-(V,+-, %O.)/, Uzro i evazije su mnogostruki 9nejasnoe u zakonskim tekstovima# nee$ikasnost poreske administra ije# kontrola naplate i pootrenje poreskih sank ija:. %osledi e evazije kako nepovoljni $iskalni e$ekti # tako i reperkusije na ekonomsko politikom planu. )$ekti posle oporezivanja jeste prevaljivanje poreza. %revaljivanje je pojava pri kojoj zakonom odre'eni poreski plata # putem mijenjanja ijena preba uje poreski teret u elini ili delimino na druga li a ili ova li a na njih prebaeni teret prevaljuju u elini ili delimino na trea li a. *aktori prevaljivanja poreza se dijele na4 5. )konomski $aktori 6. Subjektivni $aktori 7. (storijski $aktor

5.)konomski $aktori )konomske $aktore posmatramo na tri rela ije4 5.U uslovim slobodnog kretanja ponude i tranje na tristu H postoji kada poreski obveznik koristei os ila ije ponude i tranje# prevaljuje poreski teret na kup e i dobavljae. 6.U vezi sa konjukturnim kretanjima I kod prevaljivanja poreza konjuktura kao $aktor utie da li e do prevaljivanja doi # jer kretanje ponude i tranje za nekim proizvodima zavisi od konjukturnog stanja na ionalne privrede. 7.U uslovima postojanja i djelovanja monopola I po ovom pitanju postoje dvojna miljenja 4 Hpo pristali ama prve teorije to je nemogue Hpo pristali ama druge teorije prevaljivanje poreskog tereta za vrijeme postojanja monopola je mogue izvriti.
12

6.Subjektivni $aktori I su oni $aktori koji utiu na stepen organizovanosti radnika i kapitalista. %ostoje dva sluaja4 Hu prvom sluaju postoji organizovanost kapitalista # a neorganizovanost radnika. &ada prevaljivanje poreza je lako izvriti na neorganizovane radnike9npr.kod nas je bio prvi sluaj kod poljoprivrednih radnikaH znatno smanjenje nadni a od industrijskih radnika:. Hdrugi sluaj# kada su radni i i kapitalisti organizovani . .adni i sva svoja prava ostvaruju putem sindikalnih organiza ija.%ravilo je da su visokokvali$ikovani radni i organizovaniji od nekvali$ikovanih. 7. (storijski $aktori H (storijski $aktori su $aktori koji utiu na prevaljivanje poreza sa aspekata tradi ionalnjih i istorijskih $aktora. H /a vrijeme dravnih i vjerskih praznika # tranja za pojedinim pojedinim proizvodima je visoka. H U sluaju nedovoljne ponude# ijene ovih proizvoda rastu i stvara se mogunost za prevaljivanje poreza.

%O.)/ +, DO8(& %.)DU/)M, Ovo je porez koji se obraunava na dobit preduzea# odnosno na ostvarene prihode nakon odbitka operativnih trokova# kamate# kapitalnih olaki a i drugih poreskih olaki a. "ogua su i dodatna umanjenja# na primer za izvrene investi ije# ubrzanu amortiza iju i slino. Stopa je uvek propor ionalna. U Srbiji je 6EE?H6EEA. godine 5EN. %O.)/ +, DOD,&U V.)D+OS& Ovo je porez koji se bazira na dodatoj vrednosti ostvarenoj u nekoj zemlji. Svrha ovog poreza je da na pravian nain oporezuje prihode od prodaje. +jima se ne diskriminie nijedna aktivnost kao to je sluaj sa spe i$inim porezima na promet kao to su ak ize ili porez na kupovinu# tako da je njegov uti aj neutralniji. +a dalje# porez se obraunava na dodatu vrednost iskljuujui porez koji se plaa u prethodnim $azama pro esa proizvodnje# tako da on ne podstie vertikalnu integra iju# kao to to ini porez na promet.Obveznik %DV je li e koje samostalno obavlja promet dobara i usluga ili uvozi dobra# u okviru obavljanja delatnosti. Smatra se da obveznik obavlja delatnost i kada je vri u okviru poslovne jedini e. Obveznik je u ije ime i za iji raun se vri isporuka dobara i pruanje usluga. Obveznik je li e koje vri isporuku dobara# odnosno pruanje usluga u svoje ime# a za raun drugog li a.
13

%oreska osnovi a je iznos naknade 9u nov u# stvarima# ili uslugama: koju obveznik prima ili treba da primi za isporuena dobra ili pruene usluge# ukljuujui subven ije koje su neposredno povezane sa enom tih dobara ili usluga# u koju nije ukljuen %DV. U osnovi u se uraunavaju i4 5: ak ize# arina i druge uvozne dabine# kao i ostali javni prihodi# osim %DV> 6: svi sporedni trokovi koje obveznik zaraunava primao u dobara i usluga. Osnovi a ne sadri4 5: popust i druga umanjenja ena# 6: iznose koje obveznik naplauje u ime i za raun drugog. %oreske stope O opta u iznosu od 5CN

O posebna u iznosu od CN 9osnovne ivotne namirni e# lekovi H ukljuujui i lekove za upotrebi u veterini# novine# udbeni i i nastavna sredstva# dnevne novine#personalni raunari i komponente od kojih se sastoje personalni raunari# komunalne usluge# prvi prenos raspolaganja na stambenim objektima# kao i vlasnikim udelima na tim objektima i drugo.: Oslobo'enja sa pravom na odbitak prethodnog poreza4 izvoz dobara> prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara> unos dobara u slobodnu zonu za koja bi obveznikHsti ala dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone> pruanje prevoznih i drugih usliga korisni ima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa unosom dobara u slobodnu zonu> promet dobara i usluga namenjen potrebama diplomatskih i konzularnih predstavnitava i me'unarodnih organiza ija> me'unarodni prevoz putnika u vazdunom i renom saobraaju> promet dobara i usluga koji se vri u skladu sa ugovorima o dona iji zakljuenim sa dravnom zajedni om SF0 odnosno .S> promet dobara i usluga koji se vri u skladu sa ugovorima o kreditu zakljuenim izme'u dravne zajedni e SF0# odnosno .S i me'unarodne $inansijske organiza ije# odnosno druge drave# kao i izme'u tree strane i me'inarodne $inansijske organiza ije# odnosno druge drave u kojem se .S pojavljuje kao garant# odnosno kogarant i drugo. Oslobo'enja bez prava na odbitak prethodnog poreza4 usluge banaka> usluge osiguranja> zdravstvene usluge> obrazovanjeHosnovno# srednje# vie# visoko i pro$esionalna prekvali$ika ija i dr. Oslobo'enja kod uvoza dobara4 dobra koja se uvoze na osnovu ugovora o dona iji# odnosno kao humanitarna pomo> koja su izvezena# a koja se u .epubliku vraaju neprodata ili zato to ne odgovaraju obavezama iz ugovora# odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena> koja se u okviru arinskog postupka privremeno uvoze i ponovo izvoze# kao i stavljaju u arinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja> koja se u okviru arinskog postupka privremeno izvoze i u nepromenjenom stnju ponovo uvoze> za koja je u okviru arinskog postupka odobren postupak prerade pod arinskom kontrolom i drugo. %rethodni porez je iznos %DV obraunat u prethodnoj $azi prometa dobara i usluga# odnodno plaen pri uvozu dobara# a koji obveznik moe da odbije od %DV koji duguje. /akonom su blie ure'eni4 uslovi za odbitak prethodnog poreza# izuzimanje od odbitka prethodnog poreza# srazmerni poreski odbitak# ispravka odbitka prethodnog poreza kod izmene osnovi e i ispravka odbotka prethodnog poreza za opremu i objekte za vrenje delatnosti.
14

%O.)/ +, DOPOD,! 0.,Q,+, %orez na dohodak gra'ana plaaju $izika li a koja ostvaruju dohodak iz svih izvora prihoda. %orezu na dohodak gra'ana podleu sledee vrste prihoda4 5: zarade> 6: prihodi od poljoprivrede i umarstva> 7: prihodi od samostalne delatnosti> ?: prihodi od autorskih prava# prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine> @: prihodi od kapitala> A: prihodi od nepokretnosti> B: kapitalni dobi i> C: ostali prihodi. %rihodi se oporezuju bilo da su ostvareni u nov u# u naturi# injenjem ili na drugi nain. Obveznik poreza na dohodak gra'ana su rezidenti# za dohodak ostvaren na teritoriji .epublike Srbije i u drugoj dravi. .ezident .epublike Srbije# u smislu ovog zakona# jeste $iziko li e koje4 5: na teritoriji .epublike ima prebivalite ili entar poslovnih i ivotnih interesa> 6: na teritoriji .epublike# neprekidno ili sa prekidima# boravi 5C7 ili vie dana u periodu od 56 mese i koji poinje ili se zavrava u odnosnoj poreskoj godini. .ezident .epublike je i $iziko li e koje je upueno u drugu dravu radi obavljanja poslova za $iziko ili pravno li e H rezidenta .epublike ili za me'unarodnu organiza iju. Obveznik poreza na dohodak gra'ana je $iziko li e koje nije rezident za dohodak ostvaren na teritoriji .epublike. +e plaa se porez na dohodak gra'ana na novano primanje po osnovu naknade iz kupoprodajne ene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatiza ije drutvenog i dravnog kapitala# koje se isplauje $izikom li u u skladu sa zakonom u iznosu do 6EE evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staa u subjektu privatiza ije. %O.)/ +, ("OV(+U %orez na imovinu je porez koji se plaa na neto sredstva 9imovinu:. +ajee se plaa u regularnim intervalima# obino jednom godinje na iznos neto sredstava 9imovine: $izikog li a# mada u nekim zemljama kao to je +orveka ovaj porez plaaju i kompanije. !on ept se ogleda u tome da vlasnitvo nad imovinom stvara poresku osnovi u zasnovanu na prihodu koji generie. Vlasnitvo nad imovinom tako'e prua sigurnosti imovina se moe koristiti kao kolateral u kreditnom zahtevu. ,rgument za oporezivanje imovine se prema tome zasniva na kapitalu i na oeljnosti preraspodele prihoda i bogatstva.&ako'e se smatralo da porez na imovinu po umerenim stopama nee imati znaajne nepoeljne destimulativne e$ekte. "oglo bi se rei da je ovakav porez superioran u odnosu na postojei sistem oporezivanja u Velikoj 8ritaniji koji namee visok porez na dohodak od investi ija i nikakav nabogatstvo koji se dri u novanom obliku ili na tekuimraunima u bankama. %reuzimanje rizika se na ovaj nain praktino kanjava# a likvidnost i pogodnost dranja gotovine prolaze neoporezivano. %orez na imovinu nee diskriminisati dranje nekog
15

odre'enog tipa sredstva tako da ova njegova neutralnost bez sumnje predstavlja dodatnu prednost. %rotivni i ovog oblika oporezivanja smatraju da e se njime obeshrabriti investiranje i dovesti do poveanja potronje. !ao i u sluaju drugih poreza# postojae e$ekat supstitu ije i e$ekat prihoda na rad# a ishod e zavisitin od primenjene strukture poreskih stopa. %ored toga# postoje problemi u vezi sa odgovarajuom de$ini ijom imovine u svrhe oporezivanja# na primer# da li ona treba da ukljui i pravo na penziju. %orez na imovinu bi mogao da izazove posebne probleme u poljoprivredi# umarstvu i sektoru malih preduzea. 0odinji prihod ovih sektora bi mogao biti mali u odnosu na vrednost njihovih sredstava 9imovine:. U najgorem sluaju# e$ekat oporezivanja bi mogao da dovede do prodaje ukupnih ili dela sredstava radi plaanja poreza. %orez na imovinu je porez kojim se obino obuhvataju nepokretna imovina i# ponekad# vrednosni papiri. Obino pripada lokalnim vlastima. %O.)/ +, !,%(&,<+U DO8(& %orez na kapitalnu dobit je porez koji se plaa na presija iju poveanja vrednosti sredstava 9imovine:. U veini zapadnih zemalja kapitalna dobit se ne klasi$ikuje kao prihod# ali je prihvaeno da se njome ne poveava kupovna mo i stoga podlee oporezivanju. U praksi se oporezuje samorealizovana dobit. Oporezivanju podleu novani dobi i# a nerealni. Ovo pitanje je bilo predmet mnogo brojnih kontraverzi poslednjih godina# kada su stope in$la ije bile visoke. +eki drugi obli i kapitalne dobiti kao oni na primer koji odravajusmanjenje kamatnih stopa na dravne hartije od vrednosti# tako'e su bili predmet kontroverze. %orez pokriva irok spektarsredstava 9imovine:# ali postoje i znaajni izuze i. %orez na kapitalne dobitke je porez koji se plaa u trenutku prodaje neke imovine 9nekretnine# vrednosni papiri itd: na njenu uveanu vrednost od trenutka nabavke.

%O.)/ +, <U!SU/ %oveanje poreza na $ondove vlade moe biti problematino u nerazvijenim zemljama jer su mnogi ljudi samozaposleni ili primaju zaradu u naturi i nisu obavezni da plaaju porez na dohodak gra'ana. %okuaj da se luksuzna roba oporezuje se obino izbegava# poto korup ija moe biti iroko rasprostranjena. -edan od e$ikasnih metoda moe biti uvo'enje arina# posebno ako se luksuzna roba uvozi. %orezi na uvoz stranih automobila mogu biti i do 7EN. =esto postoji pokuaj izbegavanja poreza ak i u sluaju arina. Drugi predloeni metod je pro enjivanje nivoa poreza na potronju luksuzne robe kroz posmatranje upadljive potronje pojedina a. /bog neophodnog nivoa diskre ije zvaninih predstavnika vlasti# sistem je tako'e podloan korup iji. (pak#veina manje razvijenih zemalja pokuava da oporezuje luksuzne robe. %O.)/ +, +,S<)Q)+U ("OV(+U Obraunava se primenom progresivne stope naimovinu nakon smrti vlasnika. %rogresivne stope se primenjujuna elokupnu imovinu# a ne samo na prirataj
16

bogatstva. %redmet oporezivanja su prava na nepokretnosti koje nasledio i# odnosno poklonoprim i nasle'uju# odnosno prime na poklon. Ovaj porez plaa se i na nasle'eni# odnosno na poklon primljeni gotov nova # tedne uloge# depozite u bankama# novana potraivanja prava intelektualne svojine# udele u pravnom li u# hartije od vrednosti# pravo svojine na upotreljavana motorna vozila i sl. Obveznik poreza na nasle'e i poklon je rezident i nerezident .epublike Srbije# koji nasledi ili primi na poklon pravo na nepokretnost koja se nalazi na teritoriji .S. Obveznik poreza na nasle'e i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja je rezident .epublike Srbije za predmet koji se nalazi na teritoriji .S# ili u inostranstvu. Obveznik poreza na nasle'e i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja je nerezident .S za predmet koji se nalazi na teritoriji .S. %O.)/ +, %.)+OS ,%SO<U&+(P %.,V, %redmet oporezivanja je prenos sledeih apsolutnih prava uz naknadu4 5.stvarnih prava na nepokretnosti> 6.prava intelektualne svojine> 7.udela u pravnom li u i hartija od vrednosti> ?.prava svojine na upotrebljenom motorna vozilu# plovnom objektu# odnosno vazduhoplovu na sopstveni pogon osim dravnog> @.prava korienja gradskog# odnosno javnog gra'evinskog zemljita# nezavisno od njegove povrine> A.prava na ekspropisanoj nepokretnosti# ako se ekspropisa ija vri radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata. %renosom uz naknadu smastra se i4 5.sti anje prava svojine na osnovu pravosnane sudske odluke# ili drugog akta dravnog organa> 6.prenos uz naknadu elokupne imovine pravnog li a u sluaju njegove redovne prodaje# likvida ije ili steaja> 7.prenos elokupne imovine pravnog li a na koji se ne plaa %DV# u skladu sa zakonom kojim se ur'uje %DV> ?.prodaja zgrada# posebnih delova zgrada i gra'evinskih objekata izgra'enih za trite. %renosom uz naknadu u smislu ovog zakona ne smatra se prenos apsolutnih prava na koji se plaa %DV. Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodava # odnosno prenosila tih prava. U sluaju prava korienja gradskog# odnosno javnog i ostalog gra'evinskog zemljita# poreski obveznik je korisnik gradskog gra'evinskog zemljita# korisnik eksproprija ije# a u sluaju prenosa prava na osnovu ugovora o doivotnom izdravanju# poreski obveznik je davala izdravanja. Osnovi a poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena ena u trenutku nastanka poreske obaveze# ukoliko nije nia od trine. ,!F(/)
17

-k iza je dodatan i visok porez na promet koji se obino naplauje na robu sa niskom elastinou tranje# kao to su alkohol# duvan# ka$a i na$ta i derivati. ,k izom se oporezuju sledei proizvodi4 O O O O derivati na$te duvanske prera'evine alkoholna pia ka$a 9sirova# prena# mlevena i ekstrakt ka$e:

Vreme nastanka obaveze ak ize je vreme kada su ak izni proizvodi4 O proizvrdeni u .epubli i Srbiji# ili O uvezeni u .epubliku Srbiju Obveznik ak ize je proizvo'a ak iznih proizvoda# ili li e koje uveze ak izne proizvode. Obveznik ak ize je i 4 5: $iziko li e H proizvo'a koji proda alkoholna pia drugom $izikom li u> 6: pravno li e# odnosno preduzetnik koji kupi alkoholno pie od $izikog li a H proizvo'aa alkoholnog pia> 7: pravno li e koje je ovlaeno od strane dravnog organa za prodaju zaplenjenih ak iznih proizvoda> ?: kupa ak iznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole# odnosno u postupku prinudne naplate# a koje prodaje dravni organ> @: pravno li e# odnosno preduzetnik koji proda teni na$tni gas krajnjem potroau za pogon motornih vozila. Osnovi u za obraun ak ize ini jedini a mere. Osnovi u za obraun ak ize pri uvozu ka$e 9sirove# prene# mlevene i ekstrakta ka$e: ini vrednost proizvoda utvr'ena po arinskim propisima# uveana za iznos uvoznih dabina.

18

/akljuak
U pojedinim $inansijama porezi su glavni izvor javnih prihoda i najznaajniji instrument $iskalne# so ijalne# ekonomske i razvojne politike.U $unk ionisanju $inansijskog i privrednog sistema# prisutna su raznovrsna i sloena dejstva oporezivanja. %orezi postaju snaan instrument preraspodele na ionalnog dohodka. *iskalna presija utie na otklanjanje so ijalnoHekonomskih razlika.%orezima se deluje na izmenu privredne strukture# odnosno# na razvoj odre'enih grana i grupa ija# razmetaj privrednih kapa iteta# zaposlenost# ene i dr.Savremena drava porezima utie na potronju# tednju# investi iije# uravnoteenje trgovinskog i platnog bilansa. "ere poreske politike utiu na integra iju preduzea# tehniko tehnoloki progres# obezbe'enje sredstava za potrebe razvoja i dr.Savremene teorije odba uju tezu liberalizma o neprihvatljivosti meanja drave u regulisanje privrednih tokova.Dravna interven ija je neophodna u ekonomskim odnosima izme'u privrednih subjekata# radi korekture u sti anju dohotka i posti aja za privredni razvoj zemlje.Oporezivanjem se zahvata ekstradobit# odnosno razliiti rentni obli i koji su rezultat eksternih $aktora."ere poreske politike se usmeravaju ka e$ikasnijem ostvarivanju programa razvoja. )konomska stabilnost se obezbe'uje preko instrumenata ugra'enih# automatskih stabilizatora.Ovi instrumenti automatski reaguju na poremeanje ekonomske ravnotee i
19

promene bruto proizvoda# i doprinose stabiliza iji.%romene poreskih stopa i poreske olaki e postaju instrument diskre ione poreske i budetske politike.

<iteratura
5.Osnovi $inansija# "arko (vani 6.-avne $inansije# 8udimir Staki# Slobodan8ara 7. /,!O+ O %O.)/U +, DOPOD,! 0.,Q,+, RSlubeni glasnik .SR# br. 6?S6EE5# CES6EE6# 57@S6EE? i A6S6EEA ?. http://blog.b92.net/arhiva/node/861

5. http://sr.wikipedia.org/srel/% D0%91%D1%83%D1%9 %D0%!5%D1%82"sear#h$np%t

20

S,D.1,Uvod..............................................................................................................5 De$inisanje i karakteristike poreza................................................................6 <ini i materijalni elementi oporezivanja.......................................................? !lasi$ika ija poreza........................................................................................@ %oreska evazija.........................................................................................B %revaljivanje poreza..................................................................................5E %orez na dobit preduzea...........................................................................5? %orez na dodatu vrednost........................................................................5? %orez na dohodak gra'ana.....................................................................5@ %orez na imovinu.....................................................................................5A %orez na kapitalnu dobit..........................................................................5A %orez na luksuz........................................................................................5B %orez na nasle'enu imovinu....................................................................5B %orez na prenos apsolutnih prava...........................................................5B ,k ize........................................................................................................5C /akljuak.....................................................................................................6E <iteratura..................................................................................................65
21

22