Hrianski dom

Najbitnije obeleje jednog hrianskog i pravoslavnog doma, pre svega, jeste da je dom osveen. Pored toga, hrianski dom treba da ima: ikonu, kandilo, irak i sveu, slovo, kadionicu, bosiljak i tamjan, veto pismo i !olitvenik.

"sveenje doma #ada se jedna kua ili stan sagradi, okrei, ulepa, i kada se nameste stvari, i kada u njemu porodica $apone ivot, potrebno je i$vriti osveenje doma.%o osveenje vri nadleni svetenik. "sveenje se vri na sledei nain: Po$ove se nadleni svetenik, u nekim krjevima se po$iva obave$no i kum. Na stolu u

najsveanijoj prostoriji gde su ikone, postavi se sto pokriven stolnjakom, a na stolu svea, kadionica, tamjan, inija sa vodom $a osveenje, bosiljak, jedna posuda sa malo brana, jedna aa ulja &$ejtina', etiri male sveice koje se na osveenju pale i lepe na $idove stana i jedan mali tapi, na vrhu obavijen vatom, $a poma$ivanje $idova osveenim uljem. "sveenje se vri u svako doba dana. ( molitvama na osveenju, svetenik se moli $a napredak doma, $a $dravlje i sreu ukuana, naroito dece, $a slogu, $a ljubav, ra$umevanje me)u ukuanima i $a svako dobro koje hriani mole od *oga. +kona vaki hrianski dom treba da ima ikonu svoje krsne slave. +kona se postavlja u najsveanijoj prostoriji, trpe$ariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istonom $idu. Pored ikone krsne slave, poeljno je da u kui stoji ikona Hrista pasitelja i ikona !ajke *oije, a moe i ikona nekog drugog svetitelja koji se u tom domu posebno potuje ikona vetog ave, ikona preslave i slino. Na $idu na kome je ikona ne mogu stajati neke druge slike, gobleni, posteri i sl. Pravoslavna crkva ima svoje pravilo u ikonogra,iji. Najvie je $astupljen vi$antijski stil u slikanju ikone. Naalost, ikone se kod nas prodaju na pijacama i vaarima, pa je i tu $avladao nevi)eni ki i neukus, pa likovi na takvim ikonama vie lie na karikature nego na svetitelje. -ato je preporuljivo ikone kupovati u crkvama i crkvenim prodavnicama. #ada se ikona kupi, nosi se sveteniku na osveenje. Negde se praktikuje da ikona stoji u crkvi nekoliko nedelja. %ek osveena ikona se postavlja u hrianski dom. .obro je da pred ikonom stoji manji stoi na kome bi stajale sve gore pomenute stvari i predmeti. +spred ikone se obavljaju svi hrianski obredi i molitve u kui. #andilo #andilo se postaalja ispred ikone. Pali se uoi, i na dan svakoga pra$nika i svake nedelje, a moe goreti neprestano. #andilo obino pali i odrava domaica. #andilo i plamen na njemu simvoli$uju svetlost nauke Hristove i svetlost ivota svetitelja pred kojim se kandilo pali. +stovremeno podsea, sve u kui da i oni treba da ive svetlim i istim ivotom. "ni koji imaju u kui kandilo $naju kakvu neponovljivu duhovnu atmos,eru uoi pra$nika i nedelje stvara drhtavi plamiak kandila. Naroito se to ure$uje u detinju duu, i ostaje kao najdraa uspomena i$ detinjstva do kraja ivota. %a atmos,era je nepresuna inspiracija svim umetnikim i pesnikim duama i mnoga velika dela su stvorena inspirisana tom drhtavom i ne$aboravnom svetlou i igrom senki domaeg kandila. /irak i svea *e$ svee se ne moe i$vriti ni jedan obred, ni molitva u kui. /irak i svea stoje na poasnom mestu u kui i pale se uvek pred molitvu. .omain pali sveu na sledei nain: Najpre se prekrsti, pomene *oga i svoju krsnu slavu, celiva i pali sveu. vea $a slavu se gasi pomou vina, a manja svea duvanjem, ili se vlanim palcem i kaiprstom stisne plamen i ,itilj koji gori. Plamen svee ima istu simvoliku kao i kandilo. lovo, ana,ornik, pros,ornik lovo je drveni peat koji se utiskuje u slavski kola. lovo se, isto kao ikona, nosi u crkvu na osveenje. Na peatu su ure$ana slova: + H N+ #0 to $nai +sus Hristos pobe)uje.

*osiljak *osiljak je aromatina biljka, prijatnog mirisa, koja se gaji u batama i cvenjacima. *osiljak se nabere sloi u buket &kitu' uvee se u struku i osui. %akav se uva preko cele godine i i$nosi se kada svetenik sveti vodicu da njime kropi ukuane. *osiljak i njegov prijatni miris simvoli$uju blagodat .uha vetoga #adionica, ar i tamjan #adionica u domu je obino runa, napravljena od $emlje ili metala, i ima ra$nih oblika koji su u skladu sa hrianskim duhom. ( kadionicu se stavlja ar od drveta &od uglja ima neprijatan miris' i na ar se stavlja tamjan koji iri prijatan i blagouhan miris. Poto u gradovima esto nema ara, potrebno je nabaviti specijalni briket u kolutiima koji $amenjuje ar i vrlo je praktian. #adionica i ar u njoj, simvoli$uju nau arku ljubav prema veri i toplotu nae hrianske due. !iris tamjana simvoli$uje blagodat vetoga .uha #adionica se upotrebljava prilikom svake molitve. .omain kadi, drei u desnoj ruci kadionicu i njome ini $nak krsta. #adi se prvo stariji pa mla)i. #adionica se tako)e dri na sveanom mestu u kui. veto pismo 1 *iblija Ne moe se u hrianskom svetu $amisliti dom be$ vetog pisma. Na hrianskom -apadu u svakoj hotelskoj sobi, kraj u$glavlja, ima veto pismo, koje stoji gostu na raspolaganju da moe da, proita jedan odeljak i$ ove svete knjige i da se tako duhovno okrepi. Naalost, kod nas veto pismo, nije ba esta knjiga u domovima. -ato treba nastojati da svaki dom ima ovu knjigu. Na tome, naravno, treba najvie da rade svetenici i crkva. Naroito $bog nae dece, omladine i budunosti ovog naroda. Ne moe se ra$umeti istorija, ,iloso,ija, umetnost, knjievnost, mu$ika, jednom reju sveukupna civili$acija, be$ *iblije. *iblija ili veto pismo &to su na$ivi $a istu knjigu', ima ne samo kulturni, ve, pre svega, duhovni, molitveni, religio$ni i vaspitni karakter. .a bi mlad ovek lake uao u udesni svet *iblije, naa crkva je tampala knjigu 2+lustrovana *iblija $a mlade2, sa kojom se duh vetog pisma lako ra$umeva i br$o shvata. -ato je dobro, da ovu knjigu ima svaka srpska kua, prvenstveno $bog dece i omladine. +nae, veto pismo je najsvetija, najvrednija, najstarija i najrasprostranjenija knjiga u istoriji sveta, tampana i danas se tampa u milionskim tiraima irom nae planete. !olitvenik !olitvenik je obino manja depna knjiica, u kojoj su tampane molitve $a ra$ne prilike, potrebe, i vreme u ivotu jednog hrianina Poeljno bi bilo da tu knjiicu ima svaka kua. !olitvenik stoji pred ikonom. #ada se obavlja kuna molitva, i$ molitvenika se itaju molitve. /ita ih domain, a moe i neko od mla)ih ukuana sa prijatnim i umilnim glasom. .ok se molitve itaju ostali stoje, paljivo sluaju i mole se u sebi. 3anije molitve kao to su: "e na, *ogorodice .jevo, Presvjataja %rojice, imvol vere, 4arju nebesnij svaki hrianin treba da naui napamet, i da ih i$govara i i$van svoga doma. .omaa molitva Pored $ajednikih bogosluenja u hramu, u kojima prisustvuju svi metani jednog sela ili grada, svaki dom, svaka porodica, treba da ima svoju domau molitvu. 5er porodica je

domaa crkva .obro bi bilo, kada bi se te domae molitve odravale svako vee pre veere, ili, kada porodica pola$i na spavanje, i svako jutro. 0li, ako ne svakog dana, obave$no je odravati domau molitvu uoi nedelje i pra$nika #ako se obavlja domaa molitva6 .omain stane pred ikonu pred kojom je domaica ve upalila kandilo, i$a njega stanu svi ukuani. "n se prekrsti, upali sveu, u$me kadionicu sa arom, stavi malo tamjana, okadi najpre ikone, $atim sebe, svoje ukuane po staretvu, i kadionicu predaje nekom mla)em koji kadi celu kuu. "nda domain ili neko od mla)ih ita molitve i$ molitvenika, ili odeljke i$ vetog pisma, ili one molitve koje $na napamet: "e na, *ogorodice .jevo, Presvjataja %rojice itd. Posle $avrene molitve domain govori: Na$dravlje molitva, a mla)i govore7 0min, *oe daj. 8ina molitva Pored $ajednike molitve, svaki hrianin ima i svoju linu, intimnu molitvu. Pre svakoga posla, pre i posle jela,uvee kad se lee i ujutro kad se ustaje, u nevolji i u dobru, uvek se treba prekrstiti i proitati odgovarajuu molitvu, i iskreno, i$ dubine due, pomoliti se i $ablagodariti *ogu. Post -ajedno sa molitvom post spada u najvaniji sadraj ivota svakog hrianina. Post je, kao to je po$nato, u$dravanje od mrsne hrane i prekomernog jela i pia. !e)utim nejedenje mrsne hrane nije sutina posta. Najvanija odlika posta je u$draavanje od r)avih i $lih dela, $atim injenje dobrih dela i vebanje u vrlini, pratanju, skromnosti, smirenju, u obu$davanju svih telesnih strasti koje ra$araju duhovni ivot svakog hrianina. -nai, post je ne samo telesno u$dravanje, nego i duhovno. 4rkva je propisala etiri posta godinje: (skrnji ili /asni post, Petrovski, 9ospojinski i *oini. "vi postovi se $ovu viednevni, a jednodnevni je post svake srede i petka, osim ra$reenih sedmica &koje se tampaju u kalendaru' i jo: #rstovdan uoi *ogojavljenja :;. januara7 (sekovanije ::. septembra i #rstovdan <=. eptembra. ( ove dane se ne jede meso i mast, jela od mleka i drugo to je, manje vie po$nato. 5ede se, dakle, posna hrana spremljena na ulju. #ada neko eli da se priesti, obave$an je da, sedam dana uoi priea, posti 2na vodi2, $nai be$ ulja. ve to se sprema od biljnih namirnica, priprema se na vodi &kuvan pasulj, krompir, argarepa, graak i sl.' i ne $aprava se. "vde je vano naglasiti da, ukoliko slava padne u$ post, u sredu ili petak, ili neki drugi posni dan, obave$no se sprema posna slava. +sto tako, ukoliko se obavlja sahrana ili daa, sprema se posna hrana, be$ ob$ira da li se u toj kui posti ceo post. Neki vernici poste samo prvu i poslednju nedenju posta, smatrajui da je to dovoljno. %o je isto kao kad bi $idali most preko reke, pa o$idali sa jedne i druge strane obale a sredinu ostavili nesagra)enu.