Krsna slava

Jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrianski svet, jeste krsna slava. Pre primanja hrianstva Srbi su bili mnogoboaki narod. Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi potovali, svaki dom je imao i svoje domae boanstvo. Po prirodi sentimentalni i vezani za domae navike i obiaje, u susretu sa hrianstvom, Srbi su se najtee odri ali tih domaih boanstava.

Sveenje vodi e
Po drevnoj i ustaljenoj praksi nae rkve, u vreme pred slavu svetenik osveuje vodi u u domovima koji slave. !a osveenje vodi e domai a pripremi sledee" jednu posudu #iniju$ sa vodom, buket bosiljka, manju svei u, kadioni u sa arom ili briketom, tamjana i spisak ukuana u kui. Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona, koja je na istonom zidu sobe. Poeljno je da na obredu osveenja vodi e budu svi ukuani sa domainom. !ato svetenik, bar na dan ranije, %zakazuje% vodi u, to jest, najavljuje domainu u koje vreme tano dolazi, kako bi svi bili na okupu i molitvi. &koliko se vodi a sveti na dan slave, zajedno sa rezanjem kolaa, poto se ukuani po malo napiju, ostatak se sipa za neku kalemljenu voku, ili vee u kui.

Slavski kola

'a jedan dan uoi slave domai a mesi slavski kola. Kola se mesi od istog peninog brana. (esto se zakuvava sa vodom, i dodaje se malo bogojavljenske i osveene vodi e, koju je svetenik svetio pred slavu. Kola se ukraava raznim ukrasima od testa. 'a njegovom entralnom delu i na etiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se peat #slovo$ sa slovima )S *S ') K+, to skraeno i prevedeno znai" )sus *ristos pobe,uje. Sam kola simvolie *rista koji je hleb ivota, a vino, kojim se preliva, simvolie krv koja je tekla iz *ristovih rana. Posle seenja kolaa, kola se isee na krike kao hleb. 'ajpre domain i ukuani uzimaju i jedu po deo kolaa, a ostatak se postavlja na trpezu.

Slavska svea

!a slavu se kupuje vea svea, po mogustvu od pravog voska, obino duine -. /0. sm, moe i vea, ili manja, zavisno od prilika i mogunosti. 1na se stavlja u irak #svenjak$ i posebno ukraava, Svea se pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolaa. 2omain se prekrsti, pomene u molitvi 3oga i ime svoje krsne slave, eliva sveu i pali je ibi om. Svea i njena svetlost simvolizuju svetlost nauke *ristove. Svea gori elog dana na dan slave, a kada izgori na nekoliko santimetara do svenjaka, svea se gasi na sledei nain" 2omain se prekrsti, uzme au sa vinom, iz nje zahvati jednu ka4enu kaii u vina i nju izlije uz 4itilj svee koja gori. 5ino polako ugasi sveu. Potom se svea i irak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo sveano mesto u kui, i tu stoji do sledee godine, i pali se prilikom zajednikih kunih molitvi.

Slavsko ito

&oi slave domai a priprema slavsko ito / koljivo ili panaiju. Slavsko ito se kuva od istog i otrebljenog peninog zrna. Jedan kilogram ili pola kilograma ita #zavisno od broja gostiju$, ukuva se u istoj vodi, zatim se pro edi i malo prosui. Prosueno ito se, zatim, melje. & samleveno ito dodaje se eer, mleveni orasi, malo vanilin eera i malo morskog oraha radi lepeg ukusa. (o se stavlja u neku plitku iniju ili ta nu, lepo oblikuje , i po povrini se pospe eerom u prahu ili mlevenim orasima.

Kakvih ima slava

P1612)7'+ S8+5+ je proslava onog hris anskog svetitelja, na iji su dan nasi pre i primili hris anstvo i koga su izabrali za svoga zastitnika i zastupnika pred 3ogom. Slava se prenosi sa o a na sina i gotovo se nikad ne menja. 7ak ako jedna porodi a izumre, oni hris ani koji naslede njihovu imovinu, u ve ini slu ajeva smatraju za svoju duznost da, pored svoje slave, prime i njihovu. 1tuda ima porodi a koje slave vise slava. !ena, ako ostane udovi a, zadrzava slavu svoga muza. 76K59'9 S8+59 su proslavljanje svetitelja kome je hram posve en. S91SK9 )8) :6+2SK9 S8+59 su proslavljanje onog svetitelja koga su, za svoga zastitnika, izabrala pojdina sela i gradovi ili kome su se, u nevolji, zavetovali zitelji toga mesta pa ga proslavljaju u znak blagodarnosti za sre no otklanjanje bede i nevolje. (oga dana, ide se kroz polja ili glavnim gradskim uli ama, sa litijom i prinose se 3ogu i svetitelju molitve za dobro i sre u toga mesta i svih njegovih zitelja. !astitnik srpske skole je srpski prosvetitelj i prvi arhiepiskop, sveti Sava. Sveti Sava se proslavlja u srpskim skolama kao skolska slava. ) pojedina srpska drustva, poslovna udruzenja / esna4i, treba da imaju svoju slavu, svoga svetitelja zastitnika. Poznato je da je u doba 'emanji a, sveti apostol i prvomu enik Ste4an bio zastitnik srpske drzave. !ato svi srpski vladari, po ev od Ste4ana 'emanje, nose i ime Ste4an uz svoje" Ste4an &ros, Ste4an ;ilutin, Ste4an 2usan.

Kako se pravi slavski kola

;eenje slavskog kolaa u kui je lep porodini in i vrlo lepa uspomena za de u koja e, gledajui svoju majku kako ga mesi, to preneti do nije i u svoju kuu. ;lade devojke treba da i u ovom poslu odmenjuju svoju majku, kako bi jo zarana stekle iskustvo u tome. Kola se obino mesi dan pre slave. Poto se domai a okupa i obue u isto, prekrstie se i u sebi oitati 1e na, pa e tek onda poeti sa meenjem. & lona od < litra izdrobiti =. do >. grama kvas a, naliti ga s pola olje mlakog mleka i prstima razmazati kvasa tako da nema grudvi a. !atim dodati malo soli, jednu kaiku eera i malo brana koliko da se dobije retko testo. Sud staviti blizu tednjaka i ostaviti dok kvasa ne uskisne i napuni loni. !a to vreme prosejati < do <<?= kilograma brana, staviti ga u sud za meenje #po mogunosti ovaj sud upotrebljavati samo za meenje slavskog kolaa$ i kod tednjaka dobro zagrejati. Kad je kvasa uskisao poeti meenje. & branu napraviti udubljenje u sredini, dodati kvasa , @ uman eta, = do > kaike eera, malo strugane kore od limuna i nekoliko kapi osveene vodi e #koju je svetenik za slavu osvetio$ pa sve to zamesiti dolivajui malo mleka, tako da se dobije testo srednje tvrdoe. Prilikom meenja dodavati malo/pomalo rastopljenog masla, a tako,e s vremena na vreme treba zamakati dlanove u rastopljeno maslo i tako masnim rukama mesiti #upotrebiti oko <.. gr. masla$. (esto treba mesiti sve dok se ne odvaja od prstiju i dok se na njemu ne pojave klobu i, plikovi. Kada je testo dovoljno izra,eno izvaditi ga iz suda, dno suda posuti branom i onda vratiti testo u sud, prekrstiti ga, pokriti s nekoliko istih salveta i ostaviti na toplom mestu da uskisne. Kada je testo dostiglo dva puta svoju veliinu, paljivo ga izruiti na dasku posuti branom, lako ga rukama izraditi u obliku okruglog hleba i staviti u okrugao kalup, koji je prethodno dobro podmazan maslom i posut branom. Prilikom ovog premesivanja testo se ne sme mnogo pritiskivati, niti mesiti jer u tom sluaju nee narasti kola. Kalup sa kolaem opet prekriti salvetama i ostaviti na toplom mestu da ponovo uskisne. Kada je kola dovoljno narastao, pomazati ga razmuenim jajetom i ukraavati ukrasima od istog testa. Prvo se preko elog kolaa stavlja krst #od dva valjasta komada testa stavljena unakrst$. !atim se kola uokviri pleteni om, preko koje se pravi veni. 5eni se obino pravi tako to se komad testa izvalja a zatim ise ka na manje valjaste komadie. Svaki takav komadi se po duini dvaput zasee #tako da dobije tri kraka$. 1vi komadii se slau preko pleteni e i to tako da svaki sledei malo preklopi prethodniA tako redom dok se ne uokviri eo kola i na taj nain dobije vena oko krsta. ) veni i krst se jo zase kaju makazama da kola jo kitnjastije izgleda. Sada se na sredite krsta stavlja poskuri a B kao hlepi krunog oblika. 1na se tako,e stavlja i preko venia, a na zavre ima svakog od etiri kraka krsta #ukupno pet poskuri a$. 2alje se kola ukraava ostalim ukrasima od posnog testa koje se zamesi od brana i malo

vode. 1ve ukrase ne treba pomazivati jajetom ve ih ostaviti bele. (i ukrasi predstavljaju ele domai e B ono to eli da ima u svome domu" pti e #golubovi$ predstavljaju zdravlje i veselje. :rozd oznaava elju da rod dobro rodiA vee #rui e$ znai lepotu, istotu i mio miris due i da de a odrastaju lepa i ista kao rui eA #zatim se kao elja da u kui bude svega pravi buren e, pa ai a, zatim knjiga itd.$. 1vi ukrasi stavljaju se u polja izme,u krakova krsta, i dovoljno je, da bi kola bio lep, da se u svakom od etiri polja nalazi po jedan ukras. 'o najvaniji ukras slavskog kolaa je znak etvrtastog oblika kome je krst u sredini a me,u kra ima krsta natpis )S *S ') K+ B ovaj natpis na grkom znai" )sus *ristos pobe,uje. !a utiskivanje ovoga znaka postoji naroiti drveni peat #koji svaka domai a treba da ima$. Posno testo se rastanji i u njega se utisne ovaj peat, koji se prethodno zamoi u brano. (aj znak se noem isee po ivi i od ostalog komada testa i stavlja se na svaku poskuri u. )zgled samog kolaa i nain pravljenja ukrasa zavisi od umenosti domai e, ali valja znati da kola nikada ne treba da bude prenatrpan ukrasima. &kraen kola prekrstiti i staviti u zagrejanu peni u i pei na umerenoj vatri. Prvih deset minuta ne otvarati peni u, a posle s vremena na vreme okretati kola kako bi sa svih strana podjednako rastao. 5oditi rauna da kola ne preplane. Cim se povrina kolaa zarumeni prekriti ga listom iste bele hartije i nastaviti peenje. Kada se kola odvaja od kalupa znai da je peen, ali ga ipak ostaviti jo desetak minuta da se na tihoj vatri %istiti%. 2obro narastao i ispeen kola ne sme da bude teak. Cim se kola izvadi iz peni e paljivo ga odozgo premazati mlakom vodom u kojoj je prethodno rastvoreno malo eera #spolja povrina kolaa e onda biti sjajna$ i zatim izruiti na ist tanjir. Kola se moe praviti i postan kada krsno ime pada u posne dane. ;esi se na isti nain kao i mrsan samo bez mleka, jaja i masla.

Kako se sprema slavsko ito

;ada izgleda jednostavno spremati ito, to ipak nije tako laka stvar. Kuvati ga na ovaj nain" nabaviti peni u %beliju% koja je bela i krupna, otrebiti je, pa je dva dana pred slavu, uvee, potopiti u lona sa istom vodom i ostaviti je da u toj vodi prenoi do sutradan. )ma domai a koje spremaju ito na taj nain to ga skuvanog samelju, a ima ih koje ga pre kuvanja %otu aju%. Kada domai a ne eli da melje peni u, ve da je mesi,

onda sutradan, poto je peni a prenoila potopljena, o editi je od vode i malo/pomalo je tu ati u avanu od mesinga. Kada se tvrda ljuska skinula sa zrnevlja, oprati peni u u nekoliko hladnih voda, spustiti je u lona , naliti hladnom vodom da ogrezne i na tihoj vatri kuvati oko = asa, to jest dok voda ne postane bela i zrno potpuno mekano. & sluaju da domai a eli peni u da melje, nije potrebno da je otu ava, ve izjutra poto je peni a prenoila potopljena, staviti je da se u istom lon u i vodi kuva. 'a ovaj nain spremana, peni a e se due kuvati. !a vreme kuvanja izbegavati dolivanje, a naroito meanje. Peni a lako zagoreva, zato je neprestano kuvati na slaboj vatri. Kuvanu peni u staviti na ,ev,ir i pod esmom ispirati sve dok sa nje ne nestane bela skrama, a zrnevlje ne bude potpuno isto i belo. Pustiti peni u da dobro otkaplje od vode. 5ei sto zastrti istim stolnjakom pa po njemu peni u rasporediti, ali tako da ne do,e zrno preko zrna. Preko toga staviti drugi isti stolnjak. 1staviti peni u da prenoi, a sutradan rano izjutra staviti je u dublji sud i ako je otu ana mesiti, a ako nije samleti je #ponekad i dvaput$ na dobro opranoj maini za mlevenje mesa. 1bavezno je da se domai a pre nego to otpone meenje ita prekrsti. 'a kilogram peni e odmeriti kilogram/eera u prahu zamirisanog vanilom, i kilogram samlevenih oraha, ili obarenih, oljutenih i samlevenih badema. Deer i orahe ravnomerno dodavati u ito i pri tom ga dobro mesiti rukama. &zeti stakleni tanjir, koji se naroito za ovu svrhu upotrebljava, pa u obliku okruglog hleba staviti na njega izmeeno ito. Eito odozgo posutu samlevenim orasimaF<=G ili obarenim, oljutenim i samlevenim bademima, zatim staviti sloj eera u prahu i paziti da samleveni orasi i eer svuda ravnomerno pokriju ito. 'ajzad uzeti ist salvet, staviti ga preko eera, pa dlanovima preko salveta dobro utapkati eer da ne bi spao sa ita. 'eke domai e jo ukraavaju ito raznim ukrasima #to nije mnogo ni lepo ni ukusno$. +ko se ba eli, ito se moe ukrasiti obarenim i oljutenim bademom. )vi e tanjira obrisati prvo vlanim salvetom, a zatim suvim. 1vo brisanje preporuuje se ee posle posluivanja. !a patari e, #drugi dan Slave$ odvojiti uoi slave kuvano ito, pa ga na dan patari a pripremati. Eito naine svetenik ili domain. 2omai a je duna da izjutra na dan slave spremi sve to je za svetenika potrebno, a to je" slavski kola, ito, sveu, no, au sa vinom, kadioni u sa izmirnom i listu sa imenima onih koji slavu slave. Sveu pali domain ili sin. 1biaj je da onaj koji je upali treba da je uvee i ugasi ostatkom vina koje je u ai od prelivanja ostalo. & sluaju da u kui nema muke glave, sveu e upaliti svetenik. Slavu primaju sinovi. 2ok je ota iv, ma sinovi bili i oenjeni, druga se svea nee paliti. +ko ota za ivota preda sinu slavu, onda e i sin moi da zapali sveu u svome domu.