Kult umrlih

Smrt Po hrianskom verovanju i uenju crkve, smrt je prelazak iz ovozemaljskog privremenog ivota u nebeski veni ivot. Zato se svaki hrianin celoga svoga ivota priprema za taj prelazak. Svaki ovek, jo za ivota, o re i mesto g e eli a bu e sahranjen, a ka a o!e u stare go ine, on sa svojim ukuanima ili prijateljima priprema sve ta je potrebno za sahranu je nog hrianina Samrtna postelja "vako se u naem naro u zove mesto i sam oga!aj ka a se pokojnikova ua raz voji o tela. "bino se moe na osnovu teine bolesti, i bolesnikova stanja zakljuiti i pre vi eti skora smrt. #a a treba pozvati sveteiika a ispove i i priesti bolesnika, a bi se ua lake rastala o tela. $eg e se sauvao obiaj a se ro bina i prijatelji sa bolesnikom pre smrt oprataju. "n njima oprata njihove uvre e i grehe prema njemu i obratno. %z naro nog iskustva se zna, a ua pokojnikova koji je ispove!en i prieen, i koji se oprostio sa svojim najbliima, lagano i tiho izlazi iz tela, kao ptica iz kaveza, i rastereena leti nebeskim prostorima u carstvo nebesko. "pratanje se vri na sle ei nain& 'olesnik pozove one, za koje smatra a se o njih ogreio, i je an po je an prilaze postelji. "n a bolesnik govori& ("prosti mi, brate( )kae ime, obino kae i koji greh osea na ui*. "vaj skine kapu, lagano se pokloni prema bolesniku i govori& ('og a ti oprosti i ovoga i onoga sveta(. "premanje mrtvaca +im se samrtnik pone raz vajati sa uom, pone, akle, lagano iz isati, priprema se svea koja se pali, i stavlja izna njegove glave, ili mu se stavi u ruke. Sveu pali najblii i naj rai sro nik. "cu ili majci sveu pali sin ili kerka it . Svea se pali na sle ei nain& "naj koji pali uzme je, prekrsti se, celiva sveu, pali je ibicom i govori& Za pokoj ue moga )kae sro stvo i ime*. 'og a mu uu prosti. "stali prisutni tiho, apatom izgovaraju 'og a mu uu prosti, i krste se. Svea i njena svetlost simvoliu samoga ,rista koji je svetlost i koji osvetljava put ui svakoga oveka koji u njega veruje. - naro u se smatra za veliku kaznu i prokletstvo ako neko umre bez svee. +im pokojnik ispusti uu, pristupa se pripremi za ukop. $ajpre se izvri kupanje, brijanje i oblaenje pokojnika u sveano ukopno ruho. Kupanje vri neki stariji ovek iz komiluka ili ena ukoliko je pokojnik ensko. "bino se telo istrlja vlanim pekirima, mukarac se obrije, poseku nokti i obue se novo o elo, koje pokojnik pripremi jo za ivota. #ako opremljen pokojnik se postavlja na sto u nekoj velikoj sobi, ili ostaje u postelji u kojoj je preminuo, ok se ne pripremi koveg. Postavi mu se esna ruka preko leve na gru ima, i ruke mu se sveu maramicom, tanjim pekirom ili ebljim vunenim koncem. veu mu se noge oko lanaka, i glava ispo bra e i preko temena, a oi mu se sklope. Pripreme za sahranu Poto o asa smrti pa o sahrane treba a pro!e /0 sata, pokojnik prenoi u kui, i oko njega se e njegovi ukuani ili prijatelji, i anju i nou. 1o e se ozbiljni razgovori, itaju molitve za pokoj ue, i evociraju lepe uspomene na pokojnika. "vo se obino ra i u selu

poto pokojnik prenoi u kui. - gra ovima re!e, jer telo pokojnika prenoi u kapeli. Sutra an, je an an posle smrti, obavlja se sahrana. 2ano, nekoliko komija i prijatelja o laze a kopaju grob. "biaj je a niko o ro bine ne kopa raku. 2o bina, prijatelji i komije se o mah obavetavaju im neko umre, i zakazuje se tano vreme sahrane. " mah se obavetava i svetenik koji treba a izvri opelo na pokojnikom. Ka a se olazi u kuu g e je neko umro, izjavljuje se ukuanima i ro bini sauee i o lazi u sobu g e je pokojnik. Zatim se celiva pokojnika ili ikona i krst, zapali svea, poloi cvee, o stoji malo pore o ra i o lazi u rugu prostoriju za goste. "pelo - zakazano vreme olazi svetenik. $jega oekuje omain i vo i ga u prostoriju g e je pokojnik. Poto svetenik uzme potrebne po atke o umrlome, koveg sa pokojnikom se iznosi u vorite, g e se vri opelo. - mestima g e ima kapela, svi olaze u zakazano vreme na sahranu, i u o re!eno vreme se vri opelo. $ajpre se po ele sveice svima prisutnima, koje se upale i re u toku opela. Za vreme opela, ro bina stoji sa esne strane kovega, a koveg je okrenut tako a pokojnik gle a prema istoku. 3ok traje opelo vla a potpuna tiina, i razume se, potpuna ozbiljnost. Krst stoji elo glave pokojnika. #ako!e, elo glave postavlja se manji stoi na koji se stavlja ito, skuvano kao za slavu. - ito se stavlja je na sveica. Pore ita potrebna je i je na 4laica u kojoj je pomeano vino i ulje,) uspomena na svetu tajnu jeleosveenja*, kojim se posle opela preliva pokojnik. $a stoi se stavlja i je na aa sa istim vinom i kaiicom, a svetenik na kraju opela prelije ito. #u se jo stavlja pogaa i tacna sa me om. Pogaa simvolizuje samoga ,rista koji je hleb ivota, a me sla ost raja i venog blaenog ivota 5elivanje pokojnika Ka a se opelo zavri, najpre ro bina, a zatim svi ostali celivaju pokojnika ili ikonu i krst koji stoje na pokojnikovim gru ima. 5elivanje se vri tako, to se polako prilazi kovegu, i ka se o!e o njega, zastane se, prekrsti i pokloni, pa se on a celiva pokojnik, i tiho se kae& ('og a mu uu prosti(. Pogrebna povorka Ka se zavri celivanje, koveg se zatvara. " mah se koveg ie na kola, ili se nosi na rukama. 6ormira se potrebna povorka. $a elu povorke i e krst , iza krsta olaze litije barjaci i ripi e. %za njih i u mla!e osobe koje nose cvee. %za cvea nosi se koveg sa pokojnikom, ije su noge okrenute napre . %za pokojnika i e svetenik koji usput peva o govarajue posmrtne pesme. a iza svetenika i e ro bina raspore!ena po stepenu bliskosti sa pokojnikom. %za ro bine i e naro . " kue o groblja, staje se va puta i ita se mali pomen. "bino se staje ko raskra, ili ko nekog mesta koje je vezano za pokojnika. #rei pomen se vri na samom grobu. Sputanje u grob Ka a se stigne o groba, koveg se sputa pore rake, ree se ruke,noge i glava. -kopnici, to jest lju i koji su kopali raku, celivaju pokojnika, i neko o blie ro bine. Zatim se koveg zatvara, zakiva ili zavre poklopac i sputa se pomou konopaca u raku.7 e je to obiaj, svetenik prelije ostatkom vina i ulja koveg u raki, razbije 4laicu o neku alatku kojom je kopana raka, uzima grumeni o prvog iskopanog koma a zemlje i baca na

koveg. #ako!e i prisutni bacaju po koma i zemlje govorei& ('og a mu uu prosti(. "sveenje vo ice Posle povratka sa groblja svetenik ko kue osveti vo icu u prostoriji g e je pokojnik iz ahnuo, i g e je leao ok je bio u kui. 1o ica se osveuje za z ravlje i napre ak ostalih u kui. "biaj je u nekim krajevima, ka a naro olazi sa groblja, a se saekuje u voritu, tu svi peru ruke, uzimaju ugljen o ara, pa ga premetnu u rukama i prebace preko sebe. #o je ostalo iz vremena ka a su Srbijom harale zarazne bolesti i na taj nain se po nare bi gra!anskih vlasti vrila ezin4ekcija. #o anas nije obavezno initi. 3obro je, mo a, pripremiti vo u i pekir ako nema esma ili kupatilo, a naro opere ruke. Ka a sa groblja stignu ukopnici, obavlja se obino veera za pokoj ue umrloga. Za tu su veeru vezani brojni obiaji. $a njoj se neg e prisutni slue itom, me om i pogaom, a neg e se to ra i na grobu. 8to se tie stava crkve oko opela i sahrane pokojnika, za crkvu je najvanije ito, vino i sam in opela. "pelo je molitva u kojoj se svetenik moli za pokoj ue pokojnika, i za oprotaj grehova njegovih koje je kao ovek u ivotu uinio. 1ani su pomeni koji se vre o kue o groblja, jer je pomen, tako!e molitva. Suvini obiaji 9e!utim, u nekim naim krajevima, za pogreb su vezani brojni suvini, pogreni i tetni obiaji, koji su esto, ak i u suprotnosti sa uenjem crkve. #eko je, razume se, u naro u menjati takve obiaje, naroito one koji su vekovima prisutni. :li u novije vreme, zavo e se novi obiaji, koji se lako mogu menjati. ;e an o takvih je i kupovina venaca za sahranu, zatim arivanje raznim arovima svih koji prisustvuju sahrani. % je no i rugo iziskuje velike iz atke, a potpuno je suvino. 9nogo bi bolje bilo, a se novac za kupovinu venaca pre a omainu, ili toj kui, to bi obro olo u snoenju trokova sahrane. #ako!e se uobiajila velika i obilna priprema jela i pia za sahrane, pa se eava, a, ka a se gosti naje u i napiju, sahrana se pretvori u gozbu, i uesnici se ponu u pijanom stanju ne olino i neprikla no ponaati, to je ne opustivi greh prema pokojniku i njegovoj ro bini. Protiv ovakvih pojava treba a se bori svetenik i svi ozbiljni i bogomoljni lju i u naem naro u. 5rnina i vreme posle sahrane - znak alosti za pokojnikom, ro bina o smrti poinje a nosi crno o elo. <ene crnu maramu, a mukarci crnu koulju ili 4lor. #o se nosi go inu ana, i za to vreme ro bina ne uestvuje u veseljima, ne igra i ne peva. "v e treba naglasiti a se, bez obzira, ka a se esio smrtni sluaj u poro ici, obavezno slavi krsna slava, na isti nain kao i uvek. +ak, ta vie, potrebnije je, upravo, slaviti obzirom a se u molitvama za slavu molimo za pokoj ua naih umrlih sro nika. $e treba u go ini ana posle smrti pokojnika praviti veselje u kui, sva be, urke, igranke i sl. svim ovim sluajevima i o svemu to je vezano za obiaje o sahranama, obro je posavetovati se sa svetenikom, jer su obiaji razliiti u raznim krajevima, pa je ov e nemogue pomenuti i ukazati a li je neki obiaj obar ili nije. #reina Sutra an po sahrani, ua ro bina izlazi na grob, g e pali svee za pokoj ue umrloga.

#reina se zove, jer je to trei an o smrti. $a grob se iznosi ito, vino, svee, me , pogaa, ka ionica i tamjan. $eg e se treina obavlja sa svetenikom koji vri parastos ili mali pomen na grobu. - nekim krajevima, izlazi se na grob u se mi an po smrti, ili u prvu subotu po smrti, i to se zove se mina. Sve se vri isto kao i na treini. +etr eseto nevni pomen " svih molitava za umrle koje crkva propisuje posle opela, najvaniji je etr eseto nevni pomen ili parastos. Po uenju crkve, u etr eseti an posle smrti, ua ovekova izlazi pre 'oiji su . $ajbolje je ako se taj parastos vri tano u etr eseti an, a ako je nemogue, on a je obro u subotu koja pa a pre toga ana. Zato subota= Subota je an koji je crkva posvetila mrtvima, ka a se posebno molimo za pokoj njihovih ua i ka a izlazimo na groblja. Za taj parastos se priprema ito i vino, me i pogaa, ka ionica i tamjan, i svee koje se pale na grobu i koje prisutni re u rukama. Svetenik se poziva a izvri parastos na grobu, ili se onosi ito u crkvu, pa na itom svetenik vri parastos, a ro bina posle toga i e na groblje, preliva grob vinom, nosi osveeno ito i slue se njime na grobu. Za ovaj etr eseto nevni parastos, tako!e su vezani brojni obiaji, me!u kojima je klanje ( unog brava(. #o ne spa a u crkvene i verske obiaje. Po te obiaje se je ino moe po vesti i oprav ati, ukoliko je cilj klanja a se nahrani sirotinja i siromani, kao obro elo za pokoj ue umrloga. Sve ostalo je ist paganski obiaj vezan za rtvoprinoenje. Polugo injica i go injica Posle est meseci i je ne go ine, tako!e se mogu vriti molitve, o nosno parastosi za umrle. #a a se, kao za etr eseti an priprema ito