Litije i krstonoe

U Frigiji jedna pesma, koju su eteoci pevali i o etvi i o vridbi, zvala se litjers*, a kod nas su litije - seoske slave. Tog dana sprema se ru ak kao za krsnu slavu, ali se ne pali slavska sve!a. "olju se bravi, sprema pi!e, do ekuju gosti... Litija u #rlupi se sprema prve nedelje po Uskrsu. U Tominu nedelju. Toga dana, ujutru, krstonoe idu oko sela, zatim se gosti do ekuju i goste, a popodne je seoski vaar u seoskoj porti. $o svedo enju %iloa %irosavi!a, na litiju ujutru, oko & sati, okupljao bi se narod u seoskoj porti i to' pop, (aci, i svi metani koji ele da u estvuju u ovom obi aju i obredu) i obi no je bilo puno ljudi u povorci, koja bi iz porte krenula u slede!em poretku' napred se nosio krst, pa dva iraka, dve ripide, zatim tri barjaka, onda su ili (aci i za njima metani seljaci. $utem se pevalo *+ristos voskrese...* U porti, na sred livade, bio je prvi zapis, jedan stari dud, a pored njega, malo nie, ,pasoje %ilutinovi! -pre #rugog svetskog rata. posadio je /rast da smeni ve! ostareli dud. "rst na dudu bio je urezan onako kako se dolazi sa puta prema njemu. $re nekoliko godina selo je unajmilo oveka koji je buldoerom pokuao da poravna portu i tom prilikom izvalio je /rast. #ud je bio odse en pre. "ontinuitet je prekinut, ali 0112. godine predsednik sela, %ilinko 3erini!, posadio je novi zapis u porti. 4datle je povorka ila u 5enac, do drugog zapisa. Ukupno u selu nabrojali su nam sedam zapisa, mada ne znamo da li su svi u isto vreme kori!eni. ,vi ostali se nalaze oko sela. ,a jedne strane zapisa skine se kora u vidu krsta. #rvo se okadi i prelije vinom pa se tu zalepi krsti! od voska. "od zapisa moli se 6ogu, pale se sve!e. ,kidanje kore i obnova krsta obavlja se svake godine kada krstonoe do(u do zapisa i pop odri molitvu. Tako, dok drvo raste, taj se krst godinje obnavlja i urasta u drvo. $oavi iz porte, obiavi sve zapise oko sela, povorka se vra!a u portu oko podne gde se na poslednjoj molitvi i kle alo. U porti se ostavljaju barjaci ceo dan uz naro ito za to pobijene direke sa beo uzima kroz koje se provla e drke od barjaka. $opodne je tu seoski vaar. $osle #rugog svetskog rata krstonoe su zabranjene.

*** 4stalo je verovanje, me(u starijim ljudima u selu, da ne treba se!i zapis i da je to gre/ za celu porodicu onoga ko to u ini. $ogledajmo malo istorijat ovog obi aja' *...dovoljno je dokazano da je oboavanje drve!a postojalo kod svi/ veliki/ evropski/ ogranaka arijevske rase. 4boavanje /rasta me(u keltskim druidima svakome je poznato, a nji/ova stara re za svetilite izgleda istovetna, po poreklu i zna enju, sa latinskom re i nemus, gaj ili umski proplanak, koji jo ivi u imenu nemi. -#a li ima veze sa nazivom sela 7emeniku!e8. %nogoboa ki ,loveni oboavali su drve!e i gajeve. Litvanci su preobra!eni u /ri!anstvo tek pri kraju 02. veka i kod nji/ je jo u to doba bilo rasprostranjeno oboavanje drve!a. 7eki od nji/ oboavali su izuzetno velike /rastove i drugo veliko lisnato drve!e, od koji/ su dobijali proro anske odgovore. 7eki su odravali svete gajeve oko sela ili domova, a ak je bio gre/ polomitii jednu gran icu.* ** "ad smo kod drve!a navedimo i slede!e verovanje' 7a 6oi! ujutru, pre sunca, doma!in pri(e sa sekirom drvetu koje slabo ra(a. ,tane pred drvo i zama/ne prema njemu sekirom, onda ga neko od uku!ana pita ta !e to, ta to radi8 4n odgovara' *+o!u da odse em ovo drvo, ne!e da rodi*. 4dgovara mu se' *4stavi ga9 4dsad !e roditi svake godine*. : tako tri puta. "au da takva stabla posle redovno ra(aju. 4vde !emo navesti i slede!u zanimljivu paralelu' :sto noindijsko drvo durijan, ije glatko stablo ide ;< do 1< stopa uvis, pre nego to sa grana, donosi plod najlepeg ukusa i najodvratnijeg mirisa. %alajci gaje ovo drvo zbog njegovog ploda i poznato je da, pokatkad, pribegavaju udnoj ceremoniji da bi podstakli njegovu plodnost. 6lizu 3ugre na ,elangoru postoji jedan mali gaj durijan drve!a, gde su se seljaci skupljali u naro ito odre(eni dan. "ad se skupe, jedan od lokalni/ ma(ioni ara uzme sekiru i prate!i udari njom nekoliko puta po stablu najneplodnijeg drveta, govore!i' *+o!e li ti odsad da donosi rod ili ne!e8 =ko ne!e, ja !u da te pose em*. 7a ovo pitanje drvo odgovara kroz usta oveka koji se popeo na mangostan, drvo koje je sasvim blizu -poto je nemogu!e popeti se na durijan drvo.' *#a, ja !u odsad nositi plod. %olim te, nemoj me pose!i*. : u 3apanu, da bi drve!e rodilo, dva oveka odu u vo!njak. 3edan od nji/ popne se na drvo, a drugi stoji pod njim sa sekirom. >ovek sa sekirom pita drvo da li !e doneti dobar rod idu!e godine i preti mu da !e ga odse!i ako ne!e. 7a ovo ovek me(u granama odgovara umesto drveta da !e ono obilno roditi.

%a kako nam udno izgledao ovaj na in vrtlarstva, on ima dosta svoji/ paralela i u ?vropi. 7a 6adnje ve e mnogi junoslovenski seljaci prete!i zama/nu sekirom na neplodnu vo!ku dok drugi stoje pored drveta i posreduju za ugroeno drvo' *7emoj ga se!i. 4no !e uskoro doneti rod*. Triput se zama/ne sekirom i triput se zaustavi udarac na molbu posrednika. $osle toga *uplaeno drvo* sigurno !e roditi idu!e godine.